Sociologija tehnike II kolokvijum by FluxMeister

1.Uticaj televizije
Pored pojave interneta, sve vei uticaj televizije verovatno predstavlja najvaniji dogaaj u razvoju medija u poslednjih etrdeset godina. Ukoliko se tekui trend gledanja televizije nastavi, dete koje je danas roeno , kada napuni osamnaest godina provodie vie vremena pred televizorom nego u bilo kojoj drugoj aktivnosti, izuzev spavanja. Danas praktino svako domainstvo ima televizor. U Velikoj Britaniji, televizor je proseno ukljuen izmeu pet i est sati dnevno. Situacija je slina i u ostalim zapadnoevropskim zemljama. Stariji od etiri godine u Velikoj Britaniji gledaju televizor u proseku 24 sata nedeljno. Stariji ljudi pred televizorom provedu duplo vie vremena od dece izmeu etiri i petnaest godina starosti, dok ene u neto veoj meri prate televizijski program od mukaraca.

U veini zemalja drava je bila direktno ukljuena u upravljanje televizijskim kuama. BBC, prva kua koja je emitovala televizijski program, u dravnom je vlasnitvu. Mo velikih TV mrea je opala sa pojavom satelitske i kablovske televizije, jer gledalac dobija mogunost izbora izmeu jako puno kanala i sam pravi satnicu emisija koje bi gledao, ne oslanjajui se samo na jednu TV stanicu. Vrena su brojna istraivanja u pokuaju da se proceni stepen uticaja televizije na ljude. Najvei broj takvih studija odnosio se na decu, to je potpuno prirodno ako se imaju u vidu vreme koje ona provedu pred televizorom i posledice koje to moe imati po njihovu socijalizaciju. Dve najee teme istraivanja jesu: uticaj televizije na stepen nasilja i kriminala u drutvu i priroda televizijskih vesti.

Televizija i nasilje Uestalost prikazivanja nasilja na televizijskim programima dobro je dokumentovana. Najiscrpnija istraivanja vrili su Gerbner i njegovi saradnici, koji su analizirali uzorke programa emitovanih u udarno vreme tokom radnih dana i vikenda na svim vanijim amerikim televizijama svake godine posle 1967. Pri tome su izvrili klasifikaciju broja i uestalosti scena nasilja u razliitim vrstama programa. Nasilje su, za potrebe istraivanja, definisali kao pretnju ili upotrebu fizike sile koja za posledicu ima povredu ili smrt. Televizijska drama pokazala se kao krajnje nasilnika. Emisije za decu pokazale su ak veu uestalost scena nasilja,

mada sa neto reim prikazivanjem scena ubistava.

Crtani filmovi sadrali su vei broj scena nasilja od bilo koje druge vrste emisija.

U skoro tri etvrtine ovih studija tvrdi se da postoji veza izmeu nasilja na televiziji i agresivnog ponaanja dece. U 20% studija zakljuci nisu ba bili najjasniji, a 3% tvrdi da nasilje na TV smanjuje sklonost ka agresivnom ponaanju.

2. Pojam masovne kulture i uzroci nastanka masovne kulture

Masovna kultura je oblik kulture koja se javlja u savremenim industrijskim drutvima. Njen nastanak i irenje povezani su sa ekspanzijom masovne proizvodnje i masovne potronje razvojem sredstava masovnih komunikacija .

Masovna kultura je namenjena ukusu i potrebama irokih narodnih masa i ona nema znaajnije umetnike vrednosti, zbog: usmerenosti na zadovoljenje potreba masovnih potroaa komercijalnog karaktera. Nivo kulture irokih narodnih masa je nizak, te otuda one zahtevaju kulturu niske vrednosti, kulturu koja ne zahteva intelektualni napor pri usvajanju. Otuda masovna kultura nastoji da reprodukuje svakodnevne, najee banalne dogaaje i teme, na to jednostavniji nain i tako ih uini pristupanim za iroke slojeve.

Drutveni uzroci nastanka masovne kulture: brz industrijski i tehnoloki razvoj poveanje slob. vremena zaposlenih podreivanje kulture logici profita pojava sredstava masovnih komunikacija Brz ind. i teh. razvoj doveo do seobe seoskog stanovnitva u gradove brzo i lako su se prilagodili novim radnim procesima, ali su oseali nostalgiju za svojom tradicionalnom seoskom kulturom koju nisu mogli da obnove u gradu, a za vrhunsku kulturu nisu imali razvijene potrebe i navike. Kulturni izlaz je pronaen u stvaranju masovne kulture. (diberana, papani, seljosi...)

novac, a osnovni princip je da se sa to manje uloenog novca i trokova zaradi vea koliina novca. Kapitalisti su shvatili da i kultura moe biti izvor profita i poeli su da ulau svoj novac u kulturu, odn. da osnivaju kompanije iji je osnovni zadatak proizvodnja kulturnih dela. Dolazi do stvaranja filmske, muzike i televizijske industrije, odn. do osnivanja velikih kompanija koje se bave proizvodnjom filmova, snimanjem ploa i televizijskih serija.

Cilj je stvoriti delo koje se moe prodati velikom broju potroaa, a ne stvoriti delo visoke umetnike vrednosti.
Da bi se neki proizvod kulture prodao to veem broju potroaa, potrebno je te proizvode prilagoditi potrebama i ukusu mase, a s obzirom da mase imaju nisku kulturu > treba stvarati dela niske umetnike vrednosti, odnosno dela vrhunske kulture treba pojednostaviti kako bi se i na njima stekao profit.

3. Televizijska umetnost i masovna kultura

Televizijski program je namenjen najirim masama. To uslovljava da je u
televizijskom programu masovna kultura veoma rasprostranjena i u pojedinim anrovima ona je jedini vid kulture koji se emituje. Tipini proizvodi: Sapunske opere policijske serije zabavni program kvizovi

Sapunske opere: izraz prvi put upotrebljen u Americi za vreme krize 30ih godina kao naziv za serijske emisije emitovane na radiju; finansirali proizvoai sapuna i prakova sa ciljem da kroz reklame poveaju prodaju svojih proizvoda; Serije su bile namenjene enama; imaju otvoren kraj, preplie se nekoliko pria u svakoj epizodi i nijedna epizoda nije celina za sebe; uvek se zavravaju dramatinim prekidom, ostavljanje u neizvesnosti, gledalac nestrpljivo iekuje sledeu epizodu; Policijske serije: nastale iz westerna;

isti glumci, isto mesto dogaanja, svaka epizoda je zasebna pria. osnovni sadraj je praen ivotnim storijama kriminalca i policajca, kao i akcionim scenama jurnjave, tue, pucnjave, skrivanjato prii daje emocionalnu boju, prepoznatljivost i privlanost za iru publiku. Zabavne komedije: emituju se u trajanju do pola sata svake nedelje sa istim glumcima i istim dekorom; najee se stvara sereotipni lik neke socijalne grupe ili profesije ili vie njih, i onda se dovode u razliite ivotne situacije kojima nisu dorasli i u kojima oni deluju komino i na komian nain reavaju pprobleme koji iskrsavaju pred njima. Kvizovi: u Americi i Britaniji posle 2.SvRata postali redovne TV emisije. u poetku su nagrade bile male; 50ih godina u Americi uvedene visoke nagrade za pobednike; popularnost je rasla sa poveanjem nagrada.

4. Teorije o medijima
Harold Inis i Maral Meklaun stvorili prvu znaajnu i uticajnu teoriju o medijima. Inis : pojedini oblici medija u razliitoj meri utiu na razvoj drutva i kultura. hijeroglifi osnovno sredstvo komunikacije u drevnim civilizacijama. postojano sredstvo komunikacije; drutva ija je komunikacija bila zasnovana na njima, nisu mogla postati velika, jer nisu mogla odrati velike grupe ljudi na razliitim prostorima u okviru jedinstvene zajednice. papirus bre irenje komunikacija, omoguio nastajanje velikog carstva Rima.

Meklaun: razvio Inisove ideje, primenio ih na medije u modernim industrijskim

drutvima: osobine medija uslovljavaju osobine i strukturu komunikacije. tampana knjiga kao medij, nije u mogunosti da uspostavi brzi sistem komunikacije meu ljudima > nije usmerena na prenoenje aktuelnih informacija, ve poruka koje imajutrajniju vrednost i ne zastarevaju brzo. televizija omoguuje trenutno prenoenje vesti o dogaajima koji se odvijaju u celom svetu do miliona gledalaca, to stvara uslove da se svet pretvori u globalno selo.

Jirgen Habermas: sredstva masovnih komunikacija imaju znaajnu ulogu u

stvaranju javnog miljenja javne sfere kao znaajnog faktora u demokratizaciji drutva. Demokratiju je potisnula industrija kulture, a sredstva masovnih komunikacija umesto da postanu sredstvo demokratizacije drutvenog ivota, postala su sredstvo manipuolacije ljudima i idejama. Javno mnjenje se ne stvara kroz javnu i argumentovanu raspravu, ve pomou manipulacije i kontrole informacija.

an Bodrijar: delovanje modernih masovnih komunikacija je sasvim drugaije

i dublje od dejstva svih drugih faktora. Napisao Rat u Zalivu se nije desio pokazao da je taj rat bio medijskitelevizijski spektakl u kojem su predsednici D. Bu i S.Husein zajedno sa milionima gledalaca u svetu pratili ono to je emitovao CNN da bi videli ta se stvarno desilo.

Don Tompson: polazi od radova Habermasa, nastoji da u svojoj teoriji kritiki izloi odnos izmeu medija i razvoja modernog drutva. Mediji pruaju mogunost za objektivnije i kritinije sagledavanje stvarnosti, ali da li e zaista doi do togazavisi od pojedinca. Tri vrste interakcije: neposredna (posredovanje licem u lice)

posredovana medijska (interakcija putem korienja tehnolokih sredstava i pomagala) posredovana kvazi medijska (interakcija pomou masovnih medija)

5. Mobilna telefonija i internet

Mobilna telefonija i internet otvorili su nove mogunosti komunikacije meu ljudima. Mobilni telefon je izraz potreba mobilnog drutva, jer su moderna drutva postala mobilna zahvaljujui razvijenim saobraajnim sredstvima i razvijenim kulturnim i ekonomskim vezama u svetu. Mob. telefonija omoguuje ljudima sledee prednosti: stvara oseaj vee line sigurnosti jer daje mogunost reavanja problema koji se deavaju izvan dometa fiksne telefonije; stvara oseaj vee line sigurnosti jer smanjuje zabrinutost i strah kod ljudi da se neto ne desi njihovim blinjima omoguuje ispoljavanje vee neposrednosti (opisivanje letovanja ispod suncobrana) laka i efikasnija organizacija aktivnosti usklaivanje odreenih porodinih aktivnosti izmeu roditelja i dece uopte, mobilni telefoni doprinose veem stepenu integracije meu ljudima! SVE NAVEDENE PREDNOSTI MOGU U ODREENIM SITUACIJAMA DA IMAJU I NEGATIVNE EFEKTE Internet je nastao 1969. godine u Pentagonu i tada se ova mrea zvala ARPA (Advanced Research Projects Agency); Mrea je imala za cilj da povee naunike koji su radili na zajednikim istraivakim projektima, kako bi se utedela skupocena oprema i obezbedila brza razmena naunih rezultata. Kasnije se na ovu mreu prikljuuju i drugi ljudi, prvenstveno univerziteti i tek kada su i domainstva poela masovnije da kupuju raunare, internet poinje da se iri i izvan univerziteta. Najznaajniji deo Interneta je WWW (WorldWideWeb)!to je ogromna multimedijalna biblioteka koja se sastoji iz ogromnog broja informacija, sajtova i web stranica.

6. Globalno irenje liberalne demokratije

Demokratija sada vie nije koncentrisana prvenstveno u zemljama Zapada, nego se, barem u naelu, smatra poeljnim oblikom drutvenog ureenja u mnogim zemljama sveta. propali su svi dosadanji pokuaji uvoenja drugih oblika politike vladavine >demokratija se dokazala kao najbolji politiki sist Razlozi za poveanje popularnosti demokratije: demokratija se najee povezuje sa trinom ekonomijom, koja se pokazala daleko uspenijom od nekonkretnog i neefikasnog naina planiranja upravljanja kakav su praktikovala komunistika drutva; Globalizacija ubrzava irenje ideja van granica nacionalnih drava i dovodi do aktivnijeg uea graanstva u politikim dogaajima u mnogim delovima sveta; uticaj masovnih komunikacija, naroito televizije i interneta, sve je vei.

7. Tehniki modeli organizacije rada

Rad je svesna delatnost, proces troenja psihofizike energije oveka, stvaralaka i praktina delatnost. Svesnost rada znai da ovek pri obavljanju odreenog rada unapred zna svrhu rada, da poznaje sredstva i nain ostvarenja te svrhe. U svakom radu se troi odreena koliina psihofizike energije oveka> ova osobina omoguuje da se iz rada iskljue one ljudske aktivnosti koje zahtevaju veomamalu koliinu psihofizike energije, kao to je spavanje, odmor, dokoliarenje.

Svaki rad se sastoji iz 4 osnovna elementa: oveka (drutvenih grupa kao subjekta rada) sredstava pomou kojih se obavlja rad predmeta na koje se deluje svrhe rada.

ovek radi da bi zadovoljio svoje potrebe. Abraham Maslov ih je podelio u 5 grupa: fizioloke potrebe za vazduhom, vodom, hranom, odevanjem, seksom, sklonitem i fizikom aktivnou; potrebe za sigurnou (potrebe za sigurnou od moguih fizikih povreda i fizikog ugroavanja linosti, potrebe za redom i pravima koje smanjuju haos, strepnju i neizvesnost, potrebe za sigurnim zaposlenjem, platom, statusom i ugledom) socijalne potrebe (potrebe za pripadanjem i ljubavlju) ego potrebe : interne ego potrebe (da ima samopotovanje) eksterne ego potrebe (da ga cene i potuju drugi lanovi grupe) duhovno razvojne potrebe (za samorealizacijom)

Adam Smit (jedan od osnivaa moderne ekonomske nauke)napisao pre dva veka svoje najslavnije delo Bogatstvo naroda u kojem je utvrdio ideju o mnogostrukom uveanju efikasnosti radnog mesta putem kolektivne podele radne operacije. Frederik Tejlor (ameriki savetnik za menadment) ustanovio pristup naunom menadmentu prolog veka putem prouavanja industrijskih procesa kako bi se oni razloili na jednostavne radne operacije koje bi se mogle tano vremenski i organizaciono odrediti Tejlorizam. Ovaj sistem je snano uticao na organizaciju industrijske proizvodnje i tehnologije.
Fordizam ili nastavak primene Tejlorovih naela naunog menadmenta odnosi se na sistem masovne proizvodnje povezan sa obradom masovnih trita. Jedna od najznaajnijih Fordovih inovacija bila je konstruisanje pokretne montane trake za koju je ideju dobio videvi tehnologiju rada u ikakim klanicama.

8. Tipovi transnacionalnih kompanija

Transnacionalne kompanije rade prelazei dravne granice one kompanije koje imaju pogone ili podrune jedinice u dve ili vie zemalja. Najvei entiteti ovog tipa su gigantske kompanije, a vrednost njihovih prodaja prelazi bruto nacionalni dohodak mnogih zemalja. 100 najveih ekonomskih entiteta u svetu: pola su drave pola su transnacionalne kompanije 200 transnacionalnih kompanija u svetu 80 ima svoje sedite u SAD, obavljaju neto vie od polovine svih prodaja. svih direktnih stranih investicija ostvaruje se meu razvijenim zemljama, od 1970. se najdinaminije investira u podrujima Azije. irenje transnacionalnih kompanija poslednjih 30 godina ne bi bilo mogue bez napretka u saobraaju i telekomunikacijama. Telekomunikaciona tehnologija sada dozvoljava gotovo trenutne veze s jednog kraja sveta na drugi; 1965. se preko satelita moglo istovremeno obavljati 240 razgovora, danas je mogue istovremeno 12000. Velike transnacionalne kompanije ak imaju i sopstvene telekomunikacije, kao npr. Mitsubishi.

3 tipa transnacionalnih korporacija: etnocentrine (poslovnu

politiku odreuje centrala u zemlji porekla kompanije, a njena predstavnitva u svetu su samo produeci) policentrine (firmama u drugim zemljama upravljaju lokalne kompanije) geocentrine (upravljanje je globalno usklaen sistem) Postoji mnogo primera umreenih organizacija, razmatramo dva sluaja:

Beneton: prodavnice irom sveta jesu franize iji su vlasnici pojedinci koji nisu
zaposleni u samoj kompaniji, ali su deo ireg kompleksa za proizvodnju i prodaju Benetonovih proizvoda. Centrala u Italiji sklapa ugovore na osnovu tranje svojih franiza irom sveta; kompjuteri povezuju razliite delove mree, struktura omoguava prilagoavanje narudbina za svaku pojedinanu franizu. Korporacija IBM: nekad funkcionisala samostalno, osamdesetih i poetkom devedesetih godina se udruio sa desetinama amerikih kompanija, pa se sada strateko planiranje obavlja zajedniki, kao to se zajedniki reavaju problemi u proizvodnji.

9. Otuenje u radu
Otuenje u radu je postojalo tokom cele istorije, a postoji i danas. K. Marks je prvi naunik koji je skrenuo panju na problem otuenja; rad za K. Marksa predstavlja najznaajniji nain potvrivanja, samorealizacije oveka i zadovoljenje ljudskih potreba. U radu se ovek potvruje dvostruko, kao >individua jer svaki ovek u rad i proizvode svog rada unosi svoje sposobnosti, svoju kreativnost i svoje emocije; i kao >drutveno bie ukoliko proizvodi rada koje ovek stvara doprinose optoj dobrobiti drutveen zajednice.

ovek u robnoj proizvodnji ne stvara proizvode za zadovoljenje vlastitih potreba, ve za trite. Cilj robnog proizvoaa je da proizvede to vie proizvoda koje e prodati na tritu, pri tome njegov primarni cilj nije potvrivanje u radu i proizvodima rada, ve potvrivanje u novcu koji e se dobiti prodajom proizvoda. Robni proizvoa se i prema radu i prema proizvodima svoga rada odnosi kao prema sredstvu u sticanju novca. Tako se robni proizvoa, umesto potvrivanja u radu, potvruje u novcu, to dovodi do otuenja.

Podela rada primorava radnika da obavlja sve sitnije delove neke delatnosti. Na ovaj nain kapitalistika organizacija rada pretvara radnika u deliminog radnika primoravajui ga da doivotno obavlja neku jednolinu sitnu operaciju. jednolina mehanika operacija postaje ivotni poziv radnika u kojoj on nije u mogunosti da beskonanim ponavljanjem istih pokreta realizuje svoje duhovne sposobnosti. Mehanizacija procesa proizvodnje pretvara radnike u dodatke mainamamaine postaju sredstvo za eksploataciju radnika. Marks je verovao da se otuenje oveka u radu moe prevladati ukidanjem privatne svojine na sredstvima za proizvodnju, odnosno uvoenjem komunistikog drutva, poveanjem slobodnog vremena, koje e omoguiti radnicima da se u slobodnom vremenu bave razliitim delatnostima prema svojim unutranjim potrebama i sposobnostima, kao i ukidanjem preterane specijalizacije.

10. Otuenje i tehnologija

Primena i razvoj savremenih tehnikih sredstava u procesu proizvodnje, odnosno u obavljanju drutvenih delatnosti, dovodi do: veoma izraene intelektualizacije rada pasivizacije i obesmiljavanja rada. Svaka kompanija, koja pomou tehnikih sredstava stvara odreene proizvode kao robu, primorana je da u trinim uslovima privreivanja neprekidno usavrava tehniku osnovu svoje proizvodnje, kao i same proizvode kako bi ostvarila profit. Zato kompanije u svojim istraivakorazvojnim centrima, marketinkodizajnerskim i finansijskim odeljenjima, kao i uopte u menaderskim poslovima angauju visoko strunu i kreativnu radnu snagu.

Za razliku od ovog dela radne snage, koji radi na novim proizvodima i usavravanju postojee tehnologije, onaj deo radne snage koji radi na postojeoj tehnologiji i postojeim proizvodima, zbog automatizovanog karaktera proizvodnje, ne mora da poseduje ni kreativnost ni strunost. Ovaj deo radnika obavlja izuzeto usitnjene operacije. Takav rad je krajnje jednostavan i repetitivan. Robert Blauner je u svojoj studiji Otuenje i sloboda ispitivao uticaj razliitih tehnologija na stepen otuenosti radnika. Osnovna pretpostavka istraivanja je bila da razliit stepen razvijenosti tehnologija na kojima rade radnici uslovljava razliiti nivo otuenja. Istraivanje je vreno preko 4 faktora: preko stepena autonomije radnika na radnom mestu; preko stepena smislenosti posla; preko stepena drutvene integrisanosti radnika na radnom mestu; preko stepena posveenosti svom poslu; Istraivanje je vreno u 4 industrije: grafikoj (koja je bila na nivou zanatske tehnologije) tekstilnoj (koja je bila na nivou mehanizovanog posluivanja maina) automobilskoj (u kojoj je postojala pokretna traka) hemijskoj (u kojoj je postoja automatizovani nain proizvodnje)

Sastavni deo otuenosti u radu predstavlja i strah zaposlenih od otputanja sa posla, usled stalnog tehnolokog usavravanja procesa proizvodnje, kao i strah od brzog zastarevanja znanja i vetina koja ljudi poseduju za obavljanje posla.Sticanje profita namee kapitalistima logiku da stalno tee da rad radnika zamene mainama, a to kod radnika stvara oseaj nesigurnosti za svoje radno mesto i oseaj straha zbog mogunosti gubitka zaposlenja. Atmosfera straha od nezaposlenosti odgovara kapitalu, jer primorava svakog radnika da se maksimalno angauje u radu kako bi zadrao to radno mesto. S druge strane, stalni oseaj straha zbog mogunosti gubljenja posla moe izazvati ozbiljne psihofizike posledice po zdravlje ljudi.

11. Kriminal belih kragni

kriminal onih koji pripadaju bogatijim slojevima drutva. Pod ovim terminom podrazumeva se: utaja poreza nezakonita prodaja malverzacije sa hartijama od vrednosti malverzacije u prometu nekretnina pronevera proizvodnja i prodaja opasnih proizvoda ista kraa.

Rasprostranjenost kriminala belih kragni tee je ustanoviti nego kod drugih oblika kriminala, jer se najvei broj takvih dela i ne pojavljuje u zvaninim statistikama.

Mogue je napraviti razliku izmeu kriminala belih kragni i kriminala monih. Kriminal belih kragni uglavnom se odnosi na korianje statusa srednje klase ili profesionalnog poloaja za obavljanje nezakonite aktivnosti. Kriminal monih jesu ona dela u kojima se vlast koja daje poloaj koristi na kriminalan nainnpr. kada neki dravni zvaninik primi mito da bi favorizovao samo jednu politiku.

U kriminal belih kragni jo se ubrajaju i korporacijski kriminal cyberkriminal

12. Nesigurnost radnog mesta

Mnogi autori i mediji smatraju da poslednjih tridest godina nesigurnost radnog mesta postaje sve vie izraena i da je sada neviena u industrijalizovanim zemljama. Mladi u dananje vreme ne mogu da raunaju na sigurnu karijeru kod jednog poslodavca, jer, kako tvrde, globalizovana akonomija dovodi do sve veeg broja merdera izmeu velikih kompanija i smanjenja njihovih aktivnosti, to za posledicu ima masovno otputanje radnika. Radnici sa strunim kvalifikacijama postali su grupacija u kojoj vlada najvea nesigurnost, mada je ona kod njih ranije bila najmanje izraena. Jedan od glavnih razlog to radnici oseaju nesigurnost u pogledu svog radnog mesta jeste pomanjkanje poverenja u menadment kompanije. Od radnika se zahteva da obavljaju sve vei broj zadataka, jer organizaciona struktura kompanije postaje manje birokratizovana, a odluivanje se ne sprovodi samo na najviim poloajima.

13. Kraj posla za ceo ivot i opadanje znaaja rada

U svetlu uticaja globalne ekonomije i traenja za fleksibilnom radnom snagom, pojedini sociolozi i ekonomisti smatraju da e sve vei broj ljudi u budunosti postati radnici sa portfeljom. Oni e posedovati portfelj vetina odreeni broj razliitih vetina i kvalifikacija koje e koristiti kako bi se u toku svog radnog veka kretali s jednog radnog mesta an drugo. Samo e relativno mali broj radnika imati pristojnu karijeru u dananjem smislu te rei. Francuski sociolog i analitiar Andre Gorc smatra da e u budunosti plaeni rad igrati sve beznaajniju ulogu u ivotu ljudi. irenje informacione tehnologije e dodatno uticati na smanjenje broja radnih mesta s punim radnim vremenom. Posledica toga bie odbacivanje produktivistikog shvatanja zapadnog drutva, po kojem bogatstvo, ekonomski rast i materijalna dobra predstavljaju najvee vrednosti.

14. Uspon kiber radnika

raunarstvo finansije softver i telekomunikacije zavise od radnika sa strunim znanjima: belih kragni koji proizvode i rade sa informacijama, a ne sa fizikim proizvodima.

Jedan od segmenata srednje klase iji broj najbre raste obuhvata one koji rade u sektoru informacione tehnologije (infotek sektor). Ovi tzv. kiber radnici zaposleni su u irokom spektru zanimanja poput dizajniranja webstranica, elektronske trgovine, prodaje i oglaavanja preko interneta, analize podataka, pisanja softvera, grafikog dizajna i finansijskog konsaltinga.
Uprkos raznovrsnosti zanimanja, svi kiber radnici imaju nekoliko zajednikih osobina: provode najvei deo dana ispred kompjutera i rade u okruenju koje nije hijerarhijski organizovano. Njihov posao nije jednolian angaovani su na dinaminim aktivnostima koje se tiu reavanja problema.

15. Uticaj oveka na prirodu

Tehniki razvoj je doveo do preobraaja prirodne sredine i stvaranja jedne nove tehnike sredine u kojoj ne postoji vie harmonija izmeu oveka i prirode. Dananje generacije koje ive u gradovima, lepotu prirode mogu videti u televizijskim reportaama i moda za vreme godinjih odmora i izleta, pod uslovom da ta mesta nisu previe urbanizovana. Ove generacije ne nose u svojim seanjima i doivljajima prirodu i zato lino ne shvataju u punoj meri znaaj prirode za ovekov ivot.

ovek je prvobitno svoju potrebu za hranom zadovoljavao bavei se sakupljanjem gotovih umskih plodova i korenja, zatim lovom i ribolovom Ovaj nain privreivanja je poznata kao sakupljaka privreda. Prirodni izvori hrane bili su promenljivi i u toku godine zavisili su od klimatskih uslova i godinjih doba. ovek je jedino ivo bie koje je izvore hrane stavilo pod svoju racionalnu kontrolu. Bez potpunog ovladavanja proizvodnjom raznovrsne hrane u toku cele godine i u veim koliinama, oveanstvo se ne bi irilo ni prostorno ni brojano. Prelaskom na poljoprivredni nain proizvodnje, ovek je stavio izvore hrane pod svoju kontrolu i time stvorio uslove za uveanje broja ljudi na Zemlji i za prostorno osvajanje prirode. Poljoprivrednim nainom proizvodnje, ovek je zapoeo osvajanje prirode i njeno prilagoavanje, ali time je i zapoet proces unitavanja prirode, a pre svega uma. Kako je broj stanovnika rastao, tako su se sve vee povrine

uma pretvarale u obradivo zemljite. Drugi uzrok za unitavanje uma u prolosti predstavljala je vatra, jer je ona veoma dugo bila osnovni izvor za zagrevanje ljudi. Drastino unitavanje prirode zapoeto je prelaskom na industrijski nain proizvodnje, odn. na trini, kapitalistiki nain proizvodnje Osobine trinog naina proizvodnje: Cilj nije zadovaljavanje potreba, ve sticanje profita Unitavanje i zagaenje prirode sve do pred kraj 20. veka nije bilo zakonski sankcionisano, to je omoguavalo kompanijama da nekontrolisano i nekanjivo zagauju ivotnu sredinu. Vlasnici privatnih kompanija nisu imali oseaj line odgovornosti za zagaenje i unitavanje ivotne sredine (jer najee nisu zagaivali sredinu u kojoj su iveli, ve neku tamo tuu) Degradacija ivotne sredine odvija se u 3 oblika: U zagaenju ivotne sredine U istroenosti prirodnih resursa U stvaranju tehnolokih rizika koji ugroavaju zdravlje ljudi

16. Zagaenje ivotne sredine i istroenost resursa

Zagaenje ivotne sredine ispoljava se: U zagaenju vazduha spoljanji izvori (ind. isparenja,izduvni gasovi) unutranji izvori (usled zagrevanja stanova) U zagaenu vode U zagaenju okoline otpadom

Oko etvrtine podzemnih voda u Evropi je zagaeno. Razvijena drutva proizvode ogromnu koliinu otpada, kako domainstva, tako i industrija.

Istroenost resursa: Obnovljivi prirodni resursi (fosilna goriva i mineralne sirovine) Neobnovljivi prirodni resursi (voda, zemlja, biljni i ivotinjski svet) Savremeni intenzivan nain poljoprivredne proizvodnje, korienje vetakog ubriva i zatitnih sredstava doveli su i do zagaenja zemlje i do razaranja tla. Razaranje tla dovodi do naruavanja prirodne ravnotee izmeu zemlje i biljnog i umskog pokrivaa, a time zemlja gubi sposobnost samoobnavljanja. Kao posledica ove pojave, dolo je do formiranja pustinjskih oblasti koje zahvataju povrinu koliko Rusija i Indonezija zajedno. ume veoma znaajan faktor ekosistema koriste ugljen dioksid, oslobaaju kiseonik spreavaju eroziju zemljita i predstavljaju prirodna stanita i izvor hrane za veliki broj ivotinja i ptica. Danas su najvie na udaru preostale tropske ume Zbog kvaliteta drveta Zbog primoranosti siromanih zemalja da jeftino prodaju drvenu grau Zbog slabosti dravnih organizacija u zatiti i kontroli neplanskog unitavanja uma.

17. Rizik i ivotna sredina

U prolosti, ovekov ivot je bio ugroen spoljanjim opasnostima kao to su prirodne nepogode, bolesti i glad. Danas spoljanje opasnosti, izuzev ekstremnih vremenskih nepogoda zemljotresa, najveem broju ljudi ne predstavljaju pretnju, ali zato opsnosti po zdravlje ljudi predstavljaju proizvedeni rizici rizici koji nastaju kao posledica pronalazaka koje je sam ovek stvorio. Globalno zagrevanje nastaje usled oslobaanja velike koliine gasova iz postrojenja koje je ovek stvorio gasovi se zadravaju u atmosferi i doprinose pojavi poznatoj pod imenom efekat staklene bate Efekat staklene bate nastaje tako to se deo suneve energije koji Zemlja nije apsorbovala zadrava u Zemljinoj atmosferi podstiui globalno zagrevanje. (zavren dokaz) Kada ne bi bilo gasova koji zadravaju Sunevu energiju, prosena temperatura na Zemlji bi bila 17C; Zahvaljujui efektu staklene bate, prosena temperatura na Zemlji je 16C Ukoliko bi se globalno zagrevanje nastavilo, moglo bi da izazove: Topljenje leda na polovima i poveanje nivoa mora irenje pustinja i pustoenje tla Promenu postojeih klimatskih obrazaca na Zemlji, iji je efekat nepredvidiv. Tehnika je omoguila nastanak industrijskog naina proizvodnje i zagaenje ivotne sredine, ali dalji razvoj tehnike predstavlja i jedini nain da se ree ekoloki problemi.

18. Kolmanovo izuavanje nejednakosti u obrazovanju

Obrazovanje i nejednakost: Razvoj obrazovanja je uvek bio tesno povezan sa idealime najire demokratije; na obrazovanje se gledalo i kao na sredstvo uvoenja jednakosti. Mnoga socioloka istraivanja imaju nedvosmislene rezultate: obrazovanje mnogo jae ispoljava tendenciju da izrazi i potencira postojee nejednakosti, nego da takvo stanje menja.

ezdesetih godina prolog veka, Dejms Kolman je sproveo najire socioloko istraivanje obuhvaeno vie od pola miliona uenika na postojeu nejednakost u oblasti obrazovanja. U izvetaju je sugerisano da bi deca iz manjinskih grupa bila bolji aci ako bi se izmeali sa onima iz imunijih slojeva drutva,zakljueno da materijalni elemenat u kolama nije znatnije delovao na uspeh uenika i da je odluujui uticaj vrilo njihovo socijalno poreklo. Kasnija istraivanja pokazala su da kole ipak utiu na uspeh u obrazovanju kod dece.

19. Bernstin: jeziki kodovi

Postoji nekoliko teorijskih stanovita o prirodi modernog obrazovanja i implikacijama koje ono ima za nejednakost u drutvu. Prema jednom takvom pristupu, posebno se istie znaaj jezikih vetina. 70ih godina prolog veka, Bazil Bernstin je smatrao da deca koja potiu iz

razliitih drutvenih sredina ve u ranom detinjstvu razvijaju razliite obrasce govora, koji kasnije utiu na njihov doivljaj kole.Bernstin nije pritom zainteresovan za razlike u reniku ili verbalnim vetinama, ve za sistematske rezlike u naina na koji se jezik upotrebljava, naroito kada se uporede siromanija deca sa bogatijom. podrazumeva i oekuje da sagovornici shvate nego to se neposredno izgovara. Mnogi ljudi koji pripadaju radnikoj klasi ive u izuzetno porodinom ili tradicionalnom, dobrosusedskom okruenju, u kojem se vrednosti i norme uzimaju kao gotove injenice bez potrebe da se jeziki izraze.

individualizuju kako bi se odgovorilo zahtevima odreenih situacija. Roditelji koji potiu iz srednjih drutvenih slojeva, kada nadziru svoju decu, esto objanjavaju razloge i principa kojima se rukovode u svojim reakcijama na neije ponaanje. Ovo ne znai da deca koja potiu iz radnike klase imaju inferioran oblik govora ili da su njihovi jeziki kodovi siromani, ve pre da se takav govor umnogome razlikuje od akademske kulture koja vlada u kolskoj sredini: Oni koji su ovladali razraenim jezikim kodovima, bolje se uklapaju u ambijent kole.

20. Burdije: obrazovanje i kulturna reprodukcija

Kulturna reprodukcija odnosi se na naine na koje kole, zajedno sa drugim drutvenim institucijama, pomau u neprekidnom odravanju drutvenih i ekonomskih nejednakosti iz generacije u generaciju. Taj koncept prvenstveno analizira sredstva putem kojih kole, kroz skriveni nastavni plan, utiu na usvajanje sistema vrednosti, stavova i navika. kole pojaavaju varijacije kulturnih vrednosti i pogleda na svet koji se usvajaju rano u ivotu. Deca mnogo vremena provode u koli > ona tamo ue mnogo vie od onoga to se nalazi u nekoj lekciji koja se na asu predaje; deca veoma rano razvijaju svest kako izgleda svet rada, ue da treba biti taan i marljivo izvravati zadatke koje su im nadleni postavili.

Kada deca napuste kolu: Nekoj deci to ograniava mogunosti Nekoj deci to omoguava razvijanje sposobnosti

Pol Vilis je sproveo istraivanje u jednoj koli u Birmingemu iji je izvetaj postao
klasino delo sociolokog istraivanja. Cilj Vilisovog istraivanja je bilo pitanje: kako deca iz radnike klase dobijaju radna mesta radnike klase usredsredio se na jednu grupu uenika koji su se nazivali momcima momci su izuzetno pronicljivo shvatili sistem kole i autoriteta, ali su to koristili da bi se tom sistemu suprotstavili, a ne da bi radili kako je sistemom predvieno.Oseali su veliko zadovoljstvo u neprestanom sukobu sa nastavnicima: bili su jako spretni u uoavanju slabih taaka nastavnika i njihovih ranjivosti kao linosti. Vilis istie da rad u radnikoj sredini esto ukljuuje kulturna obeleja dosta slina onima koje su momci stvorili u svojoj antikolskoj kulturi ponaanja : egaenje i , kad je to potrebno, brzo i spretno potkopavanje zahteva nadlenih. Tek kasnije u ivotu mogu da uvide da su uhvaeni u zamku napornog, slabo plaenog rada. Kada steknu porodicu, moda bi se i osvrnuli na svoje obrazovanje i uvideli da im je kola mogla pruiti neku priliku. Ipak, ako pokuaju da takav stav prenesu na svoju decu, najverovatnije u tome nee imati vie uspeha nego to su ga imali njihovi roditelji. je istraivao uspeh mladia iz radnike klase u koli Palmer u

Martin Mek en Gejl

Zapadnom Midlendsu i bio je naroito zainteresovan za to kako aci razvijaju specifine oblike mukosti u koli kao deo prelaza ka ivotu odraslog mukarca. Ovi deaci su odrastali u senci visoke nezaposlenosti, pada proizvodne osnove u tom podruju i smanjenoj pomoi koju je vlada izdvajala za mlade ljude. Od 4 grupe vrnjaka koje je Mek en Gejl uoio u koli, mao momci su bili najtradicionalnija grupa koja je pripadala radnikoj klasi; mao momci stopili su se u grupu do vremena kad su postali tinejderipripadnici ove grupe imali su najnie ocene. Njihov stav prema obrazovanju je bio otvoreno neprijateljski; delili su miljenje da je kola bila deo autoritarnog sistema i da svojim zarobljenim acima postavlja besmislene ciljeve u pogledu uenja. ake koji su se isticali svojim uspehom u koli nazivali su glupim treberima, a uenje se automatski odbacivalo kao neto nedostojno pravog mukarca. Rad Mek en Gejla prikazuje kako su mao momci, vie nego bilo koja druga grupa momaka, preivljavali odreenu krizu mukosti. Razlog je to to su oni aktivno negovali zastareli oblik mukosti radnike klase koja se koncentrisala oko fizikog najamnog rada i to u vreme kad je sigurna budunost, koja se mogla obezbediti fizikim radom, gotovo nestala; oni su se dobro uklapali u pogled na svet radnike klase koji je bio nasleen od ranijih generacija.

21. Elektronski univerziteti Jedan od rezultata globalizacije i tehnolokog napretka je i stvaranje globalnog trita visokog obrazovanja. Iako je visoko obrazovanje uvek imalo meunarodnu dimenziju zahvaljujui studentima iz inostranstva, meunarodnim istraivakim projektima i meunarodnim konferencijama, sada se javljaju radikalno nove mogunosti za saradnju meu studentima, akademskim osobljem i obrazovnim

institucijama irom sveta. Kroz uenje uz pomo interneta i osnivanje

elektronskih univerziteta, obrazovanje i sticanje diploma sve je dostupnije ljudima. Uenje na daljinu putem interneta zaobilazi neke od osnovnih problema u nastavnom procesu. Studenti ue u malim grupama od po 10 do 15 i neprekidno meu sobom razmenjuju ideje. Predmetni nastavnici mogu da ponude svoju pomo i odgovaraju na pitanja putem pote, na taj nain umanjujui oseaj izolovanosti kod studenata. Kursevi preko interneta nastoje u velikoj meri da preuzmu sve elemente tradicionalnog uenja i primene ih na onlajn okruenje. Jedan od najveih univerziteta iji je rad zasnovan na internetu nalazi se u Feniksu u SAD. Univezitet u Feniksu nudi vie od deset programa odreenih diploma koji se mogu zavriti potpuno onlajn, pri emu je prava geografska lokacija nekog studenta apsolutno nebitna. Zajedniki potanski sanduii elektronske pote zamenjuju uionice u fizikom smislu: umesto da naprave prezentaciju ili da diskutuju o idejama lino, studenti poalju svoje radove u elektronsku uionicu kako bi ih drugi studenti i predava proitali. Studenti zavravaju potreban rad prema svom sopstvenom planu, oni imaju pristup elektronskoj uionici u bilo koje doba dana ili noi, a rukovodioci kurseva ocenjuju zadatke i vraaju ih studentima sa propratnim komentarima.

22. Inteligencija i nejednakost

Pojam inteligencije je teko definisati, jer on obuhvata raznovrsne i meu sobom nepovezane kvalitete. Zbog tekoa u definisanju, neki psiholozi i nastavnici prihvatili su da se pod inteligencijom podrazumeva ono to u testu pokazuje kolinik inteligencije. Najvei broj testova inteligencije je meavina pojmovnih i raunskih problema, a testovi su sastavljeni tako da je proseni rezultat oznaen sa 100; onaj ko ima manje od stoima inteligenciju ispod proseka, a onaj ko ima vie od 100ima nadprosenu inteligenciju. Rezultati testa inteligencije su, u stvari, tesno povezani sa akademskim uspehom, to ne iznenauje, jer su oni u poetku bili namenjeni predvianju uspenosti u kolama. to je pojedinac pametniji i sposobniji, vee su mu i anse da se uzdigne na drutvenoj lestvici. Oni koji su na vrhu nalaze se tamo jer su pametniji od ostale populacije; oni koji su na dnu drutvene lestvice, ostaju tamo jer su u proseku manje bistri.

23. Emocionalna i interpersonalna inteligencija i uenje tokom celog ivota

Pojam emocionalne inteligencije odnosi se na to kako ljudi koriste svoja oseanja, tj. Njime se podrazumeva sposobnost sopstvenog motivisanja, posedovanja samokontrole, entuzijazma i istrajnosti. Ove osobine se uglavnom ne nasleuju i to se deca u tom smislu vie vaspitavaju, imaju vee anse da koriste svoje intelektualne sposobnosti. Interpesonalna inteligencija jeste sposobnost razumevanja drugih ljudi: ta ih motivie, kako rade i kako sa njima saraivati. To je sposobnost stvaranja jednog tanog, iskrenog modela samog sebe i sposobnost korienja tog modela da bi se u ivotu uspeno delovalo.

Veina ljudi se slae da e model obrazovanja u toku celog ivota biti potreban u budunosti. Uenje je, istovremeno, i sredstvo i cilj u razvoju celovitog i samoukog obrazovanja u slubi samorazvoja i samorazumevanja.