1. FRANCUSKA REVOLUCIJA I DRUŠTVENI KONTEKST NA POČETKU 19.

VEKA

U vreme francuske revolucije, veliki umovi su bili okupirani pitanjima kao što su pravo svakog čoveka da govori u svoje ime i pravo jednakosti (ne odnosi se na ravnopravnost među polovima). U 19. veku umetnost je mahom profilisana u Francuskoj. Srbija kao slobodna država formirana je u 19. veku (hatišerif 1836.), mada je još uvek delimično u vazalnom odnosu – put ka nezavisnosti. Slična stvar se dešava sa Nemačkom i Italijom (Garibaldi)... U 19. veku dolazi do formiranja nacionalnih stilova. „Svi su jednaki pred zakonom (samo su neki malo jednakiji – žene još uvek bez prava glasa)“. „Sloboda, bratstvo, jedinstvo“ – najpoznatija od krilatica Francuske revolucije iz 1789 Francuska revolucija (1789-1799) je bila važan deo istorije Francuske, kao i celokupne Evrope i zapadne civilizacije. Tokom tog perioda, republika je zamenila apsolutističku monarhiju, a Katolička crkva je bila primorana da izvrši radikalnu reorganizaciju. Dok je Francuska oscilovala između republike i carstva, 75 godina nakon što je Prva republika pala posle državnog udara, revolucija se smatra glavnom prekretnicom u istoriji zapadne demokratije – od vremena apsolutizma i aristokratije do doba građanstva kao glavne političke snage. U vreme kada je Engleska doživljavala industrijsku revoluciju, Francuska je bila pretežno agrarna zemlja. Od oko 25 miliona stanovnika, samo dva miliona nisu pripadala seljaštvu. Francuska je u drugoj polovini 18. veka bila feudalnoaproslutistička država. Postojanje feudalnih prava na zemlju sputavalo je razvoj zemljoradnje i industrije. Društvo je bilo podeljeno u tri staleža: 1. 2. 3. sveštenstvo plemstvo buržoazija, građanstvo, seljaštvo i ostali (tredi staleži)

Sveštenstvo i plemstvo su bili privilegovani neradnici koji su činili 2 % od ukupnog broja stanovnika, dok je najbrojnije bilo francusko seljaštvo (90%) i buržoazija i radništvo (8%). Sveštvenstvo je imalo veliki uticaj u društvu i ubiralo je znatne prihode sa crkvenih imanja, ali nije bilo jedinstveno po sastavu i poreklu. Privilegovani položaj uživalo je više sveštenstvo – plemičkog porekla, dok je niže sveštenstvo imalo skromne prihode, pa je po položaju bilo bliže pripadnicima tredeg staleža nego višem sveštenstvu. Plemstvo je bilo drugi privilegovani stalež u Francuskoj i sa sveštenstvom je činilo aristokratski deo francuskog društva. Ekonomski položaj plemstva obezbeđivali su feudalni zemljišni posedi. Aristokratski deo društva ubirao je prihode i od brojnih državnih službi i penzija koje je kralj delio sveštenstvu i plemstvu kao vladajudim staležima. Niže plemstvo je, po svom ekonomskom položaju i ugledu u društvu, bilo znatno ispod visokog plemstva, ali je i ono ljubomorno čuvalo svoja feudalna prava. Neprivilegovani deo francuskog društva pripadao je tredem staležu, koji je po socijalnom sastavu bio veoma raznorodan. Najbrojniju kategoriju tredeg staleža činili su seljaci. Iako nisu bili formalno vezani za zemljoposed svojih gospodara – plemida i sveštenika, oni su bili opteredeni brojnim feudalnim dažbinama. Crkvi su davali desetinu proizvoda, a državi brojne poreze. Nezadovoljstvo seljaka je bilo opšte i oni su želeli ukidanje feudalnih odnosa kako bi postali vlasnici zemlje koju su obrađivali. Tredem staležu je pripadalo i građansko stanovništvo. Tu se ubrajala i buržoazija koja se delila na: krupnu – bankare, krupne trgovce, vlasnike manufaktura i zakupce poreza; srednju – srednje trgovce, bogate zanatlije i sitnu – zanatlije i sitne trgovce. Poseban sloj buržoazije je inteligencija iz redova tredeg staleža: književnici, naučnici, umetnici, kao i sitni i srednji službenici, lekari, nastavnici, advokati i drugi. Osamdesetih godina 18. veka Francuska je ušla u duboku krizu. Razvoj proizvodnih snaga došao je u neposredan sukob sa apsolutističko-feudalnim poretkom. Manufaktura je pretvorena u industriju, brodarstvo raspolaže celim flotama. Banke se množe i snaže, kapital se grupiše u akcionarska društva. Filozofi i književnici svojim shvatanjima o jednakosti, slobodi, bratstvu, naciji, religiji, humanizmu – podrivali su postojedi režim, a u narod je sve dublje prodirala misao o jednakosti ljudi. Buržoazija je raspolagala najvedim delom francuskom bogatstva, ali nije imala političku vlast, koja je i dalje bila u rukama privilegovanog plemstva i sveštenstva. Glavni protivnik režima bila je buržoazija, ali i neki slojevi privilegovanih staleža (plemstva i sveštenstva). Kralj je bio apsolutni vladar, ali je njegov uticaj na vlast u zemlji bio ograničen. I pored privrednog prosperiteta bile su potrebne korenite reforme, pre svega oporezovati plemstvo i sveštenstvo. Reforme se nisu sprovodile, što je izazivalo demonstracije, bune i nemire. Bududi da je privredna politika Francuske bio kameralizam (što znači da se količina novca u državi zadržavala punjenjem državne blagajne), to je u pravilu značilo da su porezi kojih su prva dva staleža bili oslobođeni, bili nametnuti tredem, ionako najsiromašnijem staležu. U to doba je francuski kralj bio Luj XVI, koji je zbog čestih ratova i novčanih pomodi američkim državama u borbi za oslobođenje od Velike Britanije, kao i brojnih drugih troškova, toliko iscrpeo državnu riznicu, da je 1788. godine proglašen bankrot. Ministar finansija Žak Neker je tražio od kralja Luja XVI „saziv državnih staleža“ u kojem de tredi stalež imati isti broj poslanika kao prethodna dva (plemstvo i sveštenstvo). Kralj je prihvatio zahtev i 1789. godine, nakon 175 godina od poslednjeg zasedanja,
1

objavljeno je sazivanje državnih staleža i način izbora predstavnika za njih. Svakom staležu je bio osiguran jednak broj mesta, što je vladajudim staležima automatski davalo natpolovičnu vedinu, pa se Odbor tridesetorice, udruženje liberalnih Parižana, pobunio i počeo da traži dupliranje tredeg staleža i glasanje po zastupnicima, a ne po staležima, kako je bilo određeno (prvo sveštenstvo, zatim plemstvo i na kraju tredi staleži). Neker, govoredi ispred vlade, izjavio je da bi tredi stalež trebalo udvostručiti, ali je pitanje glasanja ostavljeno za sam sastanak staleža. Ipak, nezadovoljstvo se rasplamsalo zbog razmirica koje su ostale nerešene i pamfleti, poput onog opata Sijesa „Šta je tredi stalež?“ (koji je govorio da su privilegovani redovi paraziti, a tredi stalež sam narod) su odražavali ovo nezadovoljstvo. Sijes je napisao na ovom pamfletu: „Šta je tredi stalež? Sve. Šta je on bio do sada u političkom poretku? Ništa. Šta on traži? Da postane nešto.“ Dana 11. jula 1789. godine kralj Luj XVI, pod uticajem konzervativnog plemstva iz svog ličnog saveta, kao i svoje supruge Marije Antoanete i brata grofa d'Artoe, smenio je reformističkog ministra Nekera i kompletno rekonstruisao vladu. Mnogo Parižana je krenulo u otvorenu pobunu. Deo vojske se pridružio rulji; drugi su ostali neutralni. Dana 14. jula 1789., nakon nekoliko sati borbe, pobunjenici su osvojili zatvor Bastilja, ubivši upravnika markiza Bernara de Lonaja i nekoliko njegovih stražara. Iako su oslobodili samo sedam zatvorenika: četiri lopova, dvojicu ludaka i jednog seksualnog prestupnika, Bastilja je služila kao jak simbol svega što je omraženo pod starim režimom. Vrativši se ispred gradske skupštine, masa je optužila gradonačelnika Žaka de Flesela za izdaju; njegovo ubistvo je usledilo nakon javnog suđenja u kraljevskoj palati. Krallj i njegove vojne pristalice su se povukli, barem privremeno. Markiz Lafajet je preuzeo komandu nad Narodnom gardom u Parizu. Žan Silvan Beli, predsednik Narodne skuštine u vreme Teniske zakletve, postao je gradonačelnik u novoj administrativnoj strukturi znanom kao komuna. Kralj je posetio Pariz, gde je 27. jula prihvatio trikoloru, dok su povici „Živela nacija“ promenjeni u „Živeo kralj“. Ipak, nakon ovog nasilja, plemstvo je, malo ohrabreno ovim prividnim i privremenim pomirenjem, počelo da beži iz zemlje. Neki su počeli da pripremaju građanski rat u kraljevstvu i tražili evropsku koaliciju protiv Francuske. Neker, koji je vraden na vlast, uživao je u svom kratkotrajnom trijumfu. Lukav ekonomista, ali manje lukav političar, Neker je precenio sebe zahtevanjem i dobijanjem opšte amnestije, izgubivši tako mnogo popularnosti u narodu u trenutku svog navodnog trijumfa. Do kraja jula pobuna se proširila Francuskom. U seoskim krajevima mnogi su otišli dalje od ovog; neki su spalili povelje o vlasništvu i nemali broj dvoraca, kao deo opšte agrarne pobune koja je poznata kao Veliki strah. Kao dodatak, zavere i agitacije izbeglog plemstva su doveli do neobuzdanih glasina i paranoja (posebno u seoskim područjima) koji su izazvale velike nemire i koje su doprinele Velikom strahu. U spomen na pad Bastilje, danas se 14. jul u Francuskoj slavi kao Dan republike. Buržoazija je pokušala da zavede red, uplašena akcijom naroda. To joj je uspelo donošenjem zakona o ukidanju feudalnih dažbina 4. avgusta 1789., čime je stari poredak bio srušen, a donešena je i Deklaracija o pravima čoveka i građanina, jedan od temeljnih dokumenata u istoriji ljudskih prava, kojim su sloboda, jednakost i vlasništvo proglašeni neotuđivim pravom čoveka. Nedugo zatim, crkva je sekularizovana, a njena imanja su proglašena državnim dobrom (prodajom tih imanja vlast je pokušala rešiti državnu krizu). 3. septembra 1791. proglašen je prvi francuski Ustav kojim je Francuska postala građansko-demokratska ustavna monarhija sa strogom podelom vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku. Na čelu državei dalje je bio kralj, ali sada ograničen u vladavini. Zakone je donosila ustavotvorna skupština preimenovana u Zakonodavnu skupštinu, dok je kralj imao pravo veta i izvršnu vlast. Francuska je podeljena u 83 departmana, cehovi su ukinuti i time je omoguden slobodan razvoj obrta, industrije i trgovine. Seljaci su postali zakupnici zemlje na kojoj su radili, a biračko pravo dato je punoletnim muškarcima s imovinom određene vrednosti. Među pristalicama revolucije razvilo se idejno podvojenje, pa su tako nastali Žirondinci, umerene demokrate iz pokrajine Žironde, i Jakobinci, ekstremni radikali koji su se okupljali u manastiru Svetog Jakova. U međuvremenu, Narodna skupština je stvorila buržoasku državu. Francuska je postala ustavna buržoaska monarhija. Kralj Luj XVI stao je na stranu kontrarevolucije i pokušavao stranom intervencijom da sruši revoluciju u Francuskoj. Izdao je proglas kojim je osudio delo Narodne skupštine i pozvao u pomod svoje pristalice. Ustavotvorna skupština prestala je sa radom 29. septembra 1791. godine. Po njenoj odluci, nijedan njen član se nije mogao kandidovati za zakonodavnu skupštinu. Prema ustavu iz 1791., Francuska je funkcionisala kao ustavna monarhija. Kralj je morao da deli vlast sa izabranom Zakonodavnom skupštinom, ali je zadržavao pravo na veto i pravo da bira ministre. Zakonodavna skupština se prvi put sastala 1. oktobra 1791. i izrodila se u haos nakon manje od godinu dana. Sastojala se od 165 Feulitanaca (ustavnih monarhista) na desnici, oko 320 Žirondinaca i Jakobinaca na levici i oko 250 predstavnika koji nisu pripadali nijednoj stranci. Odmah na početku, kralj je stavio veto na zakon koji je pretio smrdu izbeglom plemstvu i nalagao da svo sveštenstvo mora u roku od 8 dana da položi zakletvu odanosti državi po „Aktu o civilnoj organizaciji sveštenstva“. Tokom godine, neslaganja poput ovih de dovesti do ustavne krize i dovešde Revoluciju na viši nivo. Politika tog perioda je neizbežno vukla Francusku u rat sa Austrijom i njenim saveznicama. Kralj, desnica i Žirondinci su želeli rat sa Pruskom i Austrijom, a protiv rata su bili Jakobinci, na čelu sa Robespjerom. Kralj se nadao da de rat povedati njegovu popularnost, a i tražio je mogudnost da iskoristi eventualni neuspeh rata. Žirondinci su se nadali da de rat proširiti revoluciju kod kude. Austrijski car
2

Lepold II Habzburški, brat Lujeve žene Marije Antoanete, je možda takođe želeo da izbegne rat, ali je umro 1. marta 1792. Francuska je objavila rat Austriji 20. aprila 1792., a Pruska se pridružila Austriji nakon nekoliko nedelja. Nakon nekoliko početnih okršaja koji su prošli loše po Francuze, prvi značajniji događaj se desio sa francusko-pruskom bitkom kod Valmija (20. septembra 1792.) Iako je kiša sprečila konačan ishod bitke, francuska artiljerija je pokazala svoju superiornost. Međutim, tokom ovog perioda, Francuska je upala u nemire i monarhija je postala stvar prošlosti. Nodi 10. avgusta 1792, pobunjenici su, uz podršku nove revolucionarne Pariske komune, napali zamak Tiljerije. Kralj i kraljica su zarobljeni, a zakonodavna skupština je suspendovala monarhiju: bilo je prisutno malo više od tredine predstavnika, a skoro svi su bili Jakobinci. Ono što je ostalo od vlade je zavisilo od podrške pobunjeničke Komune. Kada je Komuna poslala bande u zatvore da ubiju zatvorenike i poslala dopis ostalim gradovima u Francuskoj pozivajudi ih da prate ovaj primer, skupština je mogla da pruži samo slab otpor. Ova situacija je trajala do stvaranja Konventa, koji je bio zadužen za pisanje novog Ustava, a koji se prvi put sastao 20. septembra 1792. i postao de fakto nova vlada Francuske. Slededeg dana je ukinuta monarhija i proglašena republika. Ovaj datum je kasnije usvojen kao početak prve godine Francuskog revolucionarnog kalendara. Zakonodavna vlast nove republike je prešla na Nacionalni konvent, dok je izvršna vlast pala na Komitete javne bezbednosti. Žirondinci su postali najuticajnija partija u Konventu i Komitetima. U Brunskviškom manifestu, austrijske i pruske vojske su pretile odmazdom nad stanovništvom Francuske ako se odupre njihovom napredovanju ili ponovnom uspostavljanju monarhije. Kao posledica toga, kralj Luj je viđen kako kuje zaveru sa neprijateljima Francuske. 17. januara 1793. godine kralj Luj XVI je osuđen na smrt zbog „zavere protiv javne slobodne i generalne bezbednosti“ od strane slabe vedine u Konventu. Pgubljenje 21. januara 1793. dovelo je do još više ratova sa ostalim evropskim državama. Lujeva žena, Marija Antoaneta, je pogubljena na giljotini 16. oktobra. Kada je rat krenuo loše po Francuze, cene su skočile i siromašni radnici i Jakobinci su se pobunili; kontrarevolucionarne aktivnosti su počele u nekim regionima. Ovo je ohrabrilo Jakobince da državnim udarom preuzmu vlast, mobilišudi podršku javnosti protiv Žirondinaca i uz podršku snaga siromašnih radnika. Savez Jakobinaca i radnika je tako postao element koji je bio jezgro nove vlade. Politika je postala značajno radikalnija. Komitet javne bezbednosti je došao pod kontrolu Maksimilijana Robespjera i Jakobinci su pokrenuli Vladavinu terora (1793-1794). Najmanje 1200 ljudi je ubijeno na giljotini ili na neki drugi način nakon optužbi za kontra-revolucionarne aktivnosti. Najmanji znak kontra-revolucionarnih misli ili aktivnosti (ili u slučaju Žaka Hebera, revolucionarni fanatizam koji je nadmašivao one na vlasti) je mogao dovesti pod sumnju, a suđenja nisu vršena prema savesti. 1794. Robespjer je imao uklonjene ultra-radikale i umerene Jakobince; međutim, kao posledica toga, njegova popularnost je drastično opala. 27. jula 1794. narod Francuske se pobunio protiv Robespjerovog terora u onome što de postati poznato kao „Termidorska reakcija“. Ona se završila tako što su umereni članovi Konventa smenili i pogubili Robespjera i nekoliko drugih vodedih članova Komiteta javne bezbednosti. Nova vlada se uglavnom sastojala od Žirondinaca koji su preživeli Teror, a nakon preuzimanja vlasti, oni su vršili osvetu čak i nad onim Jakobincima koji su im pomogli da zbace Robespjera, zabranivši klub Jakobinaca i pogubljenjem mnogih njegovih bivših članova u onome što je poznato kao „Beli teror“. Konvent je usvojio novi „Ustav godine trede“ 17. avgusta 1795; referendum ga je ratifikovao u septembru i stupio je na snagu 26. septembra 1795. godine. Novi ustav je uveo Direktorijum i stvorio prvo dvodomno zakonodavno telo u istoriji Francuske. Skupština se sastojala od 500 poslanika (Savet pet stotina) i 250 senatora (Savet seniora). Izvršna vlast je prešla na pet direktora, koji su birani jednom godišnje od strane Saveta seniora iz liste koju je sastavio Savet pet stotiina. Novi režim se susreo sa otporom preostalih jakobinaca i rojalista. Armija je ugušila pobune i kontra-revolucionarne aktivnosti. Na ovaj način su vojska i njen uspešan general, Napoleon Bonaparta, stekli veliku mod. 9. novembra 1799. Napoleon je izvršio državni udar kojim je uveo Konzulat; ovo je efikasno dovelo do njegove diktature i na kraju (1804) njegovog proglašenja za cara, sa kojim je došao kraj republikanskoj fazi Francuske revolucije. Ovakvo stanje u Francuskoj odražavalo se na raspoloženje i shvatanje tadašnjeg francuskog društva. Sav obrazovani svet Francuske pred revoluciju protivio se svemu što je sputavalo čivečiju misao i akciju. Oformila se ideologija jednog društva koje je osetilo da ima dovoljno snage da se bori za napredak. Istupajudi protiv starog shvatanja i zaostalog uređenja, pobornici novih ideja izvršili su duhovnu revoluciju i tako pripremili masu za borbu protiv apsolutizma i feudalizma. Pobornici novog pravca u filozofiji – racionalisti – snažno su pokrenuli misao koju preko enciklopedista i drugih snažnih ličnosti u oblasti nauke i umetnosti rađa u Evropi sjajno doba francuske prosvedenosti. Od tih velikih ideologa najznačajniji su: Monteskje, Volter i Ruso. Najstariji među ideolozima bio je Monteskje (1689-1755), poreklom iz aristokratske porodice. U svom glavnom delu „Duh zakona“ daje predlog novog uređenja Francuske. Po njemu, najbolje državno uređenje je ustavna monarhija engleskog tipa. Zakonodavnu vlast treba da ima narodna skupština, a izvršnu vlast vladar. Njegove ideje naišle su na odobravanje organizacije vlasti za vreme Francuske revolucije. On je
3

predlagao striktnu podelu vlasti prema njenim funkcijama na zakonodavnu, izvršnu i sudsku. Na javno mnjenje značajno je uticao i Volter (1694-1778). Francuskom revolucijom ukinut je feudalizam i uspostavljen kapitalizam u Francuskoj. Francuska revolucija bitno je uticala na razvoj kapitalističkih odnosa u celoj Evropi. U isto vreme došlo je i do industrijske revolucije. U drugoj polovini XVIII veka ručna proizvodnja se počela zamenjivati parnim mašinama. Time je počeo razvoj koji je od kraja 18. do sredine 19. veka temeljno izmenio ranije političke, privredne i društvene sisteme u vedem delu sveta. Počela je Prva industrijska revolucija. Sa njom dolazi do velike vere u progres. Jedna od brojnih krilatica ove industrijske revolucije je i „Svakoga dana, u svakom pogledu, sve više napredujemo!“. Osim tehničkih izuma, u ovo vreme i Darvin iznosi svoju Teoriju Evolucije. U ovom pragmatičnom periodu eksperimenti i laboratorije postaju deo svakodnevnice naučnog dokazivanja. U 18. veku je najvedu manufakturnu proizvodnju imala Engleska. Tamo su proizvođači sve više ulagali novac u stvaranje novih izuma. No, najpoznatiji je bio izum parne mašine. Njega je 1764. godine usavršio Škot Džejms Vat. Pronalazak parne mašie izazvao je veliki preokret u proizvodnji, odnosno revoluciju u prerađivačkim delatnostima i industriji. Manufaturna proizvodnja je zamenjena fabričkim radom. Noce mašine su vrlo brzo pronašle primenu u fabrikama, rudnicima i saobradaju. Mašine koje su koristile vodenu paru kao pogonsko srestvo morale su biti od čvrstog materijala – gvožđa. Zbog toga se naglo povedala potražnja za gvozdenom rudom i ugljem. Amerikanac Robert Fulton je 1807. godine sagradio prvi parobrod koji je sa strane imao točkove sa lopatama, a zvao ga je Klermont. Ved 1819. američki parobrod Savana je preplovio Atlantski okean za 26 dana. 1814. Englez Džon Stivenson konstruisao je prvu parnu lokomotivu. U početku je išla 20 km/h, kasnije brže. Zvala se Raketa (Rocket). 1852. godine u Engleskoj je sagrađena prva železnička pruga na svetu. Povezivala je gradove Stokton i Darlington. U doba prve industrijske revolucije pojavili su se mnogi važni izumi koji se i danas koriste. Amerikanac Bendžamin Frenklin izumeo je 1752. gormobran. Englez Sir Hamfri Dejvi je 1815. napravio Dejvijevu svetiljku koju su koristili rudari. Time je znatno smanjen broj nesreda u rudnicima. Slepi francuski učitelj Luj Braj izumeo je 1829. pismo za slepe, poznatije kao Brajeva azbuka. Amerikanac Semjuel Morze je 1837. izumeo telegraf i Morzeovu azbuku. 1858. položen je prvi podmorski telegrafski kabl između Amerike i Evrope.

2. NEOKLASICIZAM – OSNOVNE IDEJE I PREDSTAVNICI U SVETU I KOD NAS

Sredinom 18. veka kredu ozbiljnija iskopavanja Pompeje. Otkriva se čitav novi svet visoko razvijenog urbanizma, sa vilama i opštim luksuzom. Svi su fascinirani savršenim skladom rimske umetnosti. Reč klasičan počinje da se upotrebljava u najrazličitijim sferama označavajudi nešto što je trajno, neprolazno, uzor, ideal; takoredi „evergreen“, nešto što odgovara svakom vremenu. Prema Vinkelmu, sve što savremeni umetnici treba da postignu je taj nekadašnji nivo sklada, plemenitosti, osedanja i jednostavnosti, tipičan za umetnost Starog Rima, odbacujudi „preambicioznost“ i „kičeraj“ baroka. On takođe formuliše 4 osnovna principa umetničkog dela koji ga čine univerzalnim: 1. 2. 3. 4. plemenita jednostavnost uzvišena monumentalnost raščlanjenost simetričnost

Početkom XIX veka neoklasicizam je bio vodedi pravac u evropskoj umetnost. Od doba francuske revolucije, on dobija svoju političku podlogu. Mnoge ideje neoklasicizma se temelje na naučnim idealima francuskih enciklopedista, koji su verovali u uzdizanje i promicanje društvene moralnosti kroz umetnost. Francuski filozof Denis Diderot je želeo vrlinu da učini privlačnom, a poroke smešnim i odbojnim, povezujudi na taj način koncept lepote sa dobrotom. Zagovarao je društvenu odgovornost kreativnog umetnika, čiji bi rad trebalo biti usmeren opštoj dobrobiti i obrazovanju. Oko 1800. godine Pariz je postao značajni umetnički centar. Francuska vojska je, osvajajudi razne zemlje po Evropi, uzimala i umetnička dela, pa je tako svaki ugovor o miru predstavljao novo obogadenje umetničkim predmetima. Umetnici cele Evrope odlaze u Italiju da izučavaju klasične ideale. U Francuskoj i tada postoji Akademija, koja je smatrana najboljom u Evropi. Ova Akademija je svake dve godine organizovala „Salon“ gde su izlagali živi umetnici. U slikatrstvu se sve više pojavljuju slike bitaka. Napoleon je smatrao da umetnos treba da služi glorifikaciji njegovih podviga. Za slikanje raznih bitaka raspisivani su konkursi. Još jedan od elemenata u slikarstvu bili su motivi iz srednjevekovnog života, iako se ovaj element pojavio još u XVIII veku. Uticaj klasičnih uzora otkrivenih u Pompeji, arhitektura lako prihvata. Sada od materijala ponovo preovlađuju kamen, mermer, i sl. Iako i do tada dominantni, tek sa ovim tendencijama dobijaju novu dimenziju. Intimni ambijenti, kao i čitavi gradski trgovi; čitavi urbanistički planovi gradova se prilagođavaju novootkrivenim klasičnim uzorima. Na primer, u Beču su čitavi kompleksi zgrada
4

srušeni ne bi li se grad približio konceptu idealnog grada. Grade se veliki javni objekti, kao što su postojali u nekadašnjoj Pompeji i drugim rimskim gradovima: muzeji, bolnice, opere, parlamenti itd. Bila su to vremena od velikog značaja za Francusku, u kojima su umetnost i kultura snažno odražavale dramu istorijskih dešavanja. Po prvi put se na muzeje počelo gledati kao na važan činilac u razvoju opšteg obrazovanja. Luvr je otvoren za javnost 1793. godine. Moralnost se učila i širila putem javnih spomenika koji su se posvedivali opštim idejama ili pojedincima. Kult ličnosti proistekao iz plutarhijskih ideja je postao sveprisutan. Tako je Napoleon viđen kao jedina osoba koja može izvesti Francusku iz slepe ulice Revolucije a da pritom ne žrtvuje principe iz 1789. Dakle, Luvr posle revolucije postaje javni muzej. U ovom duhu su građeni i slavoluci, poput Branderbuške kapije u Berlinu, Trijumfalne kapije u Parizu (za Napoleona), Konstantinovog slavoluka u Rimu itd. Neoklasicizam je ostavio trajan pečat u arhitekturi. Čak i naša skupština, iako vremenski pripada 20. veku, je projektovana u duhu neoklasicizma. Neoklasicizam jednostvano postaje jedan totalni stil. Održavao se kako u arhitekturi, tako i u ženskoj modi – frizure, haljine, aksesoari; dizajnu nameštaja, dekoru enterijera, pozorištu itd. Po uzoru na Pompejske vile, izrađivane su velike slike na zidovima, najčešde sa tematikom iz svakodnevnog života. I dan danas se u nekim seoskim kudama Vojvodine mogu videti slične slike. Ideje neoklasicima se vrlo brzo šire u svakoj sferi života. Sve je prožeto jednim kanonom: povratkom klasičnim korenima širom sveta (neoklasicizam u Americi – Bela kuda npr.). Ovaj stil zvanično traje sve do 30tih godina 19. veka, a čak se i tada preklapa sa romantizmom koji mu je suprotan. Najznačajniji slikar neoklasicizma bio je Žak Luj David, zatim Antoan Gro, Fransoa Žerar, Pjer Pol Pridon, Dominik Engr, Džon Flaksman, Džozef Rajt, Andrea Apiani. Od skulptora su najznačajniji Antonio Kanova, Bertel Torvalldsen i Gotfrid Šadof. Što se tiče srpskog neoklasicizma, izdvajaju se dva bitna predstavnika: Arsenije Todorovid (portreti Kirila Živkovida i Dositeja Obradovida) i Pavel Đurkovid(portret Vuka Karadžida i kneza Miloša Obrenovida). Slikarske teme su se vrednovale na slededi način: 1. istorijska kompozicija 2. žanr teme 3. portreti 4. mrtva priroda 5. pejzaž

NEOKLASICIZAM U SRBIJI Još uvek traje uticaj baroka i Vizantijr (kombinovano). Neoklasicizam se razvija samo na teritoriji Vojvodine koja je bila u sklopu Austro-ugarske. PAVEL DJURKOVID (1772-1830) Rođen u Baji. Prvo radi ikonostase gde je pokazao izuzetan ctrački dar. On se sam potpisivao kao "akademičerski maler". Ali prvenstveno je bio portretista, što pokazuje ved na svojim prvim portretima oko 1790, koji su slikani sa veoma vidljivim baroknim raspoloženjem (bački senatori, sremski trgovci) – tako da njegovi modeli izgledaju kao pridvorni plemidi. Vrlo brzo se oslobađa tog preživelog i lažnog manira pa se posveduje jednostavnom i intimnom građanskom portretu, pretežno u bisti i sa veoma sažetom materijom, u čemu de stidi do pravog savršenstva. sinovi i kderi mohačkog trgovca Stajevida – on pokazuje stilsku zrelost i osedanje za čistu formu Od tog vremena, tj. od 1803. postaje najtraženiji portretista vojvođanskog društva. Jedno vreme je bio i pridvorni slikar ugarskog palatina u Budimu – nadvojvode Jozefa Svoj najviši umetnički domet postiže između 1810-1816 kada izradjuje portrete arhimandrita manastira Šišatovca Gavrila Stefanovida, igumana Jaska Dionisija, pesnika Lukijana Mušickog, Vuka Karadžida Vuk ga je preporučio knezu Milošu, koji ga poziva u Kragujevac da slika njega i najuže članove porodice. Đurkovid prelazi u Srbiju krajem 1823. i izradio je 3 kneževa portreta: 2 do pojasa i jedan u celoj figuri; knjeginje Ljubice, dve kneževe kderi i njegovog brata Jevrema Obradovida Portret Miloša Obrenovida sa turbanom - Deskriptivan crtež, precizna linija. Detaljan i lep kostim. Prikazan je skromno, do pojasa, sa individualnim obeležjem – mladežom na obrazu. Odlazi u Banat, pa zatim u Rumuniju. Slikajudi portrete banatskih građana i spahija, rumunskih boljara i ruskih veleposednika, stigao je i do Odese gde i umire. Poslednji poznati, za sad, njegov rad, istovremeno jedan od najboljih je portret profesora Harkovskog univerziteta – fizičara Atanasija Stojkovida Jednostavan u paleti, pomalo tvrd u modelovanju, izvanredan smisao za iscrtavanje karaktera. Uradio je ukupno 80 portreta. Slikao ih je bez ulepšavanja.
5

Naslikao je veliki broj ikonostasa (26 = 1000 slika). u Banatu. Inače. crtež je fin i prostudiran. Portret je reprezentativan i u suštini barokni.ARSEN TEODOROVID 1767-1826 Prvi predstavnik ovog slikarstva.). a iza levo je zelena draperija. Lice je u oker tonovima sa karakterističnim zelenim senkama. Od 1797 takvu istu radionicu otvara i u Temišvaru.. General Duk. Crtež je suv i pažljiv kao i modelovanje. Ne zanimaju ga raskošni materijali pa ih svodi na skromnu meru. počev od crkvenih veledostojnika. Gavrilo Božitovac. pozadina svih Arsinih portreta je obično mrka sa leve strane da bi se postepeno rasvetljavala i završila u maslinasto-zelenom. Sa podjednakom pažnjom slika sve modele. Glavni je psihološki momenat. Lice je oker sa zelenim senkama…. Rođen je u Perlezu. bio je prvo učitelj. Arsa je u portretu potpuno napustio paradnu monumentalnu idealizaciju. a danas je poznat samo po kopijama. Po završetku vrada se u Novi Sad gde otvara slikarsku radionicu. Naslikao je i nekoliko kompozicija sa temom iz narodne prošlosti Stevan Štiljanovid kako deli sirotinji hranu u svom gradu Šiklušu – jedina sačuvana slika Među njegove brojne učenike spadaju i Konstantin David i Nikola Aleksid 6 . Zatim se vrada u Novi Sad gde radi do smrti.Desno je stub sa kanelurama. Za to malo vreme održava najprisnije prijateljske odnose sa istaknutim predstavnicima srpskog racionalizma i prosvetiteljstva (pre svega sa Dositejom Obradovidem. a zatim odlazi u Beč i stupa 1788 na akademiju. itd. Prota Kojid Monumentalni portret episkopa Kirila Živkovida Urađen je 1793. do skromnih siromašnih svešteničkih žena. Pozadina je neutralna. Pored njega su atributi – knjige koje ukazuju na njegovo spisateljstvo manje uspeli i cenjeni portreti: + Avram Mrazovid. nepoznata dama u belom Dubok smisao za psihologiju i utančano osedanje za materiju. Sa osedanjem za monumentalnost.. i to je prvi građanski portret u srpskoj umetnosti Naslikao ga je u Beču. međutim i pored toga on ostaje značajan kao portretista (30): portret Dositeja Obradovida – 1793.

Čuveni su portreti g-đe Rekamije. Bila su to vremena od velikog značaja za Francusku. Njima je prepušteno da tuguju i budu sentimentalne i da se apsolutno ni za šta ne pitaju. bududi da je sliku naručio grof od Angivijea za kralja. Robespjerov prijatelj i član Konventa (kao takav je bio među onima koji su glasali za njegovu smrt 1793). Ironija sudbine je to da je sliku kupio Luj XVI. podražavao je antičku skulpturu. Slika je protumačena kao poziv na mir. Takva karakterizacija likova je tipična za to doba. slika dobija na ozbiljnosti.. Rođen je u Parizu u građanskoj trgovačkoj porodici. Kip antičke mirnode i dostojanstva uzdiže cara na nivo junaka. Monumentalnost označava nešto što je i dominantno i jednostavno u isto vreme. Svojevremeno je bio jedan od najobrazovanijih ljudi svog doba. jednakoj osvetljenosti svih figura. Bio je jedan od prvih pobornika Francuske revolucije. Međutim. ali se ne može posmatrati kao isključivo podilaženje republikanskim osedanjima. emigrirao je u Brisel. Centralni događaj na slici je zveket mačeva na idealnom centru. Ključni element Davidovog stila je linija. a da pri tom ne žrtvuje principe iz 1789. Ove slike su besprekorne u crtačkom pogledu. Radio ju je nakon boravka u Rimu. harmonično usklađen (plemenita jednostavnost). Sam Napoleon je posetio atelje i naručio da se kopije ove slike urade za sve vojne škole. Kada je oslobođenm na molbu njegove žene. ali je po proglašenju Carstva primio titulu „prvog carevog slikara“ 1804. Pad Robespjera i promena političke klime su doveli do njegovog utamničenja 1794. od kojih se najviše isticao Navez. Po povratku Burbona u Francusku David. gde su na njega značajno uticali antički kipovi. Bonapartisti su pohađali Davidov atelje kako bi manifetovali svoja patriotska osedanja. pape Pija VII. Crvena boja očevog plašta nas navodi da je to glavni momenat. Morao je da napusti antičke motive u da se posveti savremenoj tematici. Njegov rad se odlikuje moralnom strogodom. Tako je Napoleon viđen kao jedina osoba koja može izvesti Francusku iz slepe ulice Revolucije. završena je tek 1814. ali zbog mnogobrojnih Napoleonovih narudžbina. Otac (Brut) ima pozu filozofa. Od 1775 do 1780. Davidov portret u punoj veličini Napoleona u radnoj sobi je bio čist primer propagande. čime se takođe jasno oslikava položaj žene u tadašnjem društvu. njihovim usiljenim stavovima i monotonom koloritu. Slikajudi je. Tamo je vodio dnevnike i izradio bezbroj crteža. Prisuta je i raščlanjenost – u pozadini 3 luka. Belgijanac. gotovo scenskim osvetljenjem. Kompozicija je piramidalna – simetričnost (čest primer u Pompeji). 7 . U ženskom delu slike se zato oseda sav užas koji donosi ova vest. Ova slika je započeta 1804. slika izražava sklonost ka intezivnom iluzionizmu antičkog i slavi vrline kao što su hrabrost. inače rojalistkinje. ali pokazuju nedostatke u perspektivi i kompoziciji. suzdržanost. Od četiri naručene slike iz tog perioda. Obradio je i jedan antički motiv – Leonidu kod Termopila. te je pomogla umetniku da ponovo stekne ugled i položaj. On stoički prima neminovnost žrtve za viši cilj (smrt sina). Za vreme revolucije je aktivno učestvovao u javnom životu. Nakon toga se vratio u Pariz i naslikao „Zakletvu Horacija“. koju nije završio. David je tek iz petog pokušaja dobio nagradu Akademije i mogudnost odlaska u Rim. pionira neoklasicizma i direktora francuske akademije u Rimu. u kojima su se umetnost i kultura snažno odražavale na dramu istorijskih dešavanja. Stub je deli na dva potpuno odvojena dela. ŽAK LUJ DAVID – POETIKA I DELO Glavni predstavnik neoklasicizma jeste francuski slikar Žak Luj David (1748-1825). koji je glasao u Konventu za smrt Luja XVI. Inače. Njegovi radovi iz poslednjih godina se odlikuju izrazitim realizmom (portret g-đe Morel de Tangri i njenih dveju kderi) ili rasvetljavanjem palete i odbacivanjem tamnosvetlog. On je najsnažnije od svih umetnika tog doba izrazio sam duh vremena. naslikao je samo dve – Krunisanje i Deobu zastava. David je slikao i portrete koje je manje cenio od svojih istorijskih slika. Tamo je stvorio jedan krug učenika. a u drugom su žene – svedoci drame. Liktori donose mrtvog sina Brutu je jedno od Davidovih remek-dela. Za likove arhitekturom gradi scenu kao da se scena dešava u pozorištu. bogate u koloritu. Kolorit je sekundaran i pažljivo. primio narudžbinu za sliku „Zakletva u dvorani Jeu de Paume“. uzora moralne vrline. Zakletva Horacija predtavlja manifest neoklasicizma. trezvenošdu i hladnom ozbiljnošdu oreuzetom iz klasične umetnosti pod tutorstvom Joseph Marie Viena. a da je David nedugo potom glasao za njegovo pogubljenje. Najniži momenat su žene i deca u desnom uglu. Mogu se izdvojiti melanholični i dramatični deo slike. Tim uslovljavanjem. naslikao je „Otmicu Sabinjanki“ 1799. Poznata je i njegova slika gde predstavlja Napoleona kako prelazi Sveti Bernard(Alpe). poštovanje zakona i domoljublje. Prvi deo je svet muškaraca. Šalje poruku pojedincu da se od njega/nje očekuje da prihvati neke univerzalne vrednosti i širu odgovornost. Od grupice radikalnih Jakobinaca je 1790. Tema neoklasicističke slike je obavezno vezana za istoriju i legende Starog Sveta. Rafaelov rad itd. Nedostaci ove slike ogledaju se u pretrpanoj kompoziciji. Moralnost se učila i širila putem javnih spomenika koji su se posvedivali opštim idejama ili pojedincima. Po prvi put je Luvr otvoren za javnost 1793. godine je boravio u Rimu. Nema suvišnih detalja.3. Prvo je odbio titulu „slikara vlade“ koju mu je nudio Napoleon. sleva na desno. Ova slika je revolucionarna u smislu da označava prekid razvoja individualizma u jednom jedinom trenutku. Ovde se lepota njegove linije spaja sa savršenim.

Ovaj portret podseda na brojne antičke prikaze Venere. čime su izjednačene životinjska snaga i snaga jednog vojskovodje. 8 . kako svog. s tim što je David malo „preizdizajnirao“ svednjak. stoga je i svoj posao prebacio u to okruženje. premda ne daje krunu Bonaparti. Šarlot Korde. pejzaž koji je naslikao dok je bio u zatvoru. Osim toga. Zamahnut plašt govori kako Napoleon ide u dalja osvajanja. Maru je ubila mlada rojalistkinja. na ovoj slici Napoleon je predstavljen na konju. Značajna je jedna manja slika. Slikar je želeo da ostavi trag istine u portretu i postavlja ga u realnu situaciju. Ovo je grupni portret velikih dimenzija sa portretima stvarnih ličnosti (članova porodice. on je imao običaj da satima radi u kadi. usredsređeno. Scena je vrlo naglašena i modna. prikazan je ovde ne samo kao primer antičke vrline. Mara je zbog kožne bolesti koja ga je mučila provodio jako puno vremena u aromatičnim kupkama. Napoleon prelazi Alpe na konju. njegov lik dobija dramatične. lik sličan Hristu (u prizoru.Sokratova smrt. Revolucionari su ovom slikom bili duboko nezadovoljni – ne deluje dostojanstveno da tako veliki čovek bude prikazan u poluležedem stavu. mitske dimenzije. Ona je bila zvezda Pariskih salona. naime. Soba je čudno konstruisana. Značajno je uticao na sve slikare. David smelo zatvara kompoziciju sivom apstraktnom pozadinom koja ide u visinu. Sokrat. Naspram portreta. Mrtvi Mara. Kao da nam govori da je ovaj čovek žrtva. jer je sama revolucija. Nakon ove slike je usledila njegova najveda porudžbina – Krunisanje Napoleona i Žozefine. a Žozefina mirno čeka da postane carica. Madam Rekamije. Napoleon je osvetljen. To na kraju nije uspelo. ali nosač lampe nije. čime se ističe kao centralna figura. položaj glave. Lik mu je potpuno idealizovan. ved kao osnivač religije razuma. a koji predstavlja Luksemburški park. opuštena ruka. Kao što je i prikazano na slici. u pozadini se nalazi samo zid. Iako je planine prelazio pešice. koji se sprema da ispije otrov. ali dodaje još ponešto. (Prelazak preko Alpa na konju je neizvodljiv. ovakva kompozicija omogudava umetniku da ostvari komunikaciju sa posmatračem. Poluležeči položaj u kakav ga je stavio David podseda na neke od predstava Hrista. Na slici je prikazano oko 100 figura u skoro prirodnoj veličini. David ne odustaje od perfekcije u liniji. Kompozicija se širi kao reljef. ved određena novootkrivena svedenost. David je dobio narudžbinu ovog portreta samo dan nakon smrti ovog političara. Time David govori da je poznavalac renesansne umetnosti. Napoleon mu je pružio utočište kada je bio u opasmosti zbog prijateljstva sa Robespjerom. Kod ove slike fascinira ne samo klasična jednostavnost. na neki način. Dole levo na kamenju pise Bonaparte. Glavni akteri su Napoleon sa lovorovim vencem koji stavlja krunu Žozefini na glavu (Napoleon kruniše Žozefinu). David je dodao jedan neočekivan element – osvetljenje )oštro. U mešavini stvarnosti i mašte. Ono što jako odudara od baroka je pozadina. na koji otpada praktično ¼ slike. prostor je ispražnjen i intrigantan. paralelno sa planoms like. kako umetničkim. Sam događaj je smešten u crkvu Notr Dam. Medjutim. neobična je i uljana svetiljka tipična za Rim. Obučena je kao rimska dama i neobično je što je bosa. Jedan od sanjara koji su pokušali da uvedu čak i novo brojanje vremena sa revolucijom kao početnom tačkom. želedi da ispriča šta se zaista dogodilo i da od Maraa napravi mučenika revolucije. David je u Napoleonu video junaka. mučenik revolucije. sadejstvuje jos 12 učenika). članova najviših društvenih krugova i administracije). Glavni nosedi element je linija. a likovi su tako čvrsti i nepomični kao kipovi. David je sem toga smelo decentrirao junaka. Sama oštrina crteža odaje da je njegov tvorac bio strasno angažovan u dogadjanjima svoga doba. Kompozicija je elipsoidna. On je prvi naslikao ovaj samostalni pejzaž. Mobilijar na slici je po uzoru na rimski (klasični). slika je dobila svojstvo života. To je bilo vrlo smelo rešenje. kamoli u punom galopu). dok papa okružen kardinalima u pozadini odobrava krunisanje. Glava konja i Napoleonova glava su u istoj ravni. Sve hrli ka napred. pre svega Mantenju i Pjera dela Frančesku. jasno naglašene rane. koje baca precizne senke (uzeto od Karavadja). tako i političkim. Zahvaljujudi tome. Mara je bio jedan od onih ljudi koji su bili na strani Revolucije od samog početka. Čak joj se u desnoj ruci nalazi jabuka (Parisov dar „najlepšoj“). ne znajudi da je on planirao državnu pomod za one rojaliste koji su nedužni stradali. što podseda na velike majstore renesanse. tako i kasnijih perioda (Pikaso). propala.

gde je Mars predstavljen u savršenom kontrapostu. ratnik. Skulptura predstavlja simbol večne borbe dobra i zla i uporedu pobedu racionalnog sveta. Sama ograda predstavlja granicu dva sveta: sveta mrtvih i sveta živih. ovo delo i dalje deluje skladno i nežno. Mars i Venera je takođe piramidalna kompozicija. Pre povratka u Italiju pozvan je u London kako bi procenio autentičnost Elginovog mermera (oštedene skulpture prenete u Englesku iz Atinske Akropole). 1803. Veneru u profil. a vizuelno obogadeno pojavom ograde i stepeništa na kome se sve odigrava. Skoro čitav vek je čamila u podrumima Luvra. je putovao u Pariz kako bi naslikao Napoleona i napravio plan za divovski carev kip „Mars Mirotvorac“. Antonio Kanova. kao i za dela sekularnog karaktera. večna idealna figura. Ovo nije stvarna grobnica. Osim toga. Džordža Vašingtona itd. koji je tamo otišao 1779. Nakon završetka studija. Ova piramidalna kompozicija odiše snagom. Reljef je izuzetno plitak (30-40 cm je možda odvojen od zida). Tezej je u snažnom zamahu (inspirisano grčkom plastikom). NEOKLASICIZAM U SKULPTURI – IDEJE I PREDSTAVNICI Najviše se razgovara o skulpturi u periodu klasicizma. Marija Kristina je bila velika vojvotkinja koja je umrla vrlo mlada. Napoleon se nije usudio da postavi skulpturu na trg Pariza. u skladu sa estetikom svoga vremena. Antonio Kanova je stvorio mnoga dela sa klasičnim i mitološkim temama. svaki mišid je perfektno oblikovan. Zamerili su mu samo kako je predstavio izraz lica kentaura. 1798. idealne figure. starac. Njegova ruka izuzetno meko pada na njeno rame. svako može videti njegovu skulpturu Tezej i Kentaur na samom vrhu stepeništa Kunst Historische Museuma u Beču. za razliku od svog prijatelja Đakoma Kvarengija. godine. Uticaj Žak Luj Davida bio je toliki da se i u vajarstvu podražavaju antičke skulpture. s tim što je ram zmija koja grize svoj rep. Prikazuje savršenu mušku lepotu. je boravio u Beču. žena. da ne bi uvredio javnost. koji podseda na barok. radedi na nadgrobnom spomeniku grofice Marije Kristine u Augustinskoj crkvi. gotovo kao da plešu. Da bi naglasio svoju obrazovanost. U njegovom rodnom mestu se danas nalazi njegov muzej. On je savršeni bog. ali je toliko vešto izveden da deluje kao slobodna skulptura. Sve je pažljivo raščlanjeno. Zbog načina na koji je izvedena perpektiva i detalja ulaska u grobnicu. 9 . Bertel Torvaldsen. sem da imitira savršenstvo iz klasičnog perioda. Premda sin kamenoresca. Kanova je izradio i čitavu seriju grobnica u Rimu i Beču. odlučuje da studira antičke skulpture..4. Sve govori u prilog tezi da smrt ne bira. dobija se utisak teatralnosti. Umetnik nam stavlja do znanja da je pobednik. Umetnik je zakomplikovao celu priču ubacivši Marsa u anfas. Gotfrid Šadof. Najznačajniji predstavnici su: Žan Antoan Udon (portreti Napoleona. Lice je potpuno mirno. u ime Vatikana posreduje oko vradanja umetničkih dela koja su konfiskovali Francuzi. nag. Neoklasicistička skulptura zaostaje iza slikarstva. Kliment XIII). Svi su bili opčinjenu tim delima iz antike i rade kopije svih skulptorskih dela. a Kanovi je odala veliku počast izborom za člana Nacionalnog Instituta i imenovanjem za glavnog državnog i crkvenog inspektora za starine i likovnu umetnost. ne pokazuje znake umora. Bendžamina Frenklina. Grobnica Marije Kristine u crkvi svetog Avgustina u Beču. učvrstio je svoju karijeru u Rimu. Najvedi broj vajara u suštini uglavnom kopira ved postojeda dela za veliki novac.u povorci se javljaju i alegorijske figure – anđeli. Napoleon kao bog Mars predstavlja Kanovin junački akt koji nosi jabuku pobede. iako ga je Kanova prikazao onakvim kakav je Napoleon želeo fizički da bude . Slikarstvo je tek počelo da se otkriva otkopavanjem Pompeje. lav. ova piramida je lažna.potpuno idealizovan lik. Vinkelman je čak svojevremeno izjavio da skulptura ne treba ništa da radi. apsolutno dominira nad zveri. dete itd. ali je odbio da pođe na ruski dvor. Retko ko se usuđuje da pruži neko novo rešenje. Među svim tim kopistima se izdvaja nekolicina vajara koji su pokušali da umetnu neko svoje rešenje unutar klasičnih kanona. Čak se i način obrade kamena imitira – prave se ispolirane. Ali uprkos tome što je donekle prekršio antički kanon. Svi rade prevashodno u kamenu. Stepenište i tepih daju dodatnu iluziju dubine. Kip se navodno nije dopao Napoleonu. a sem toga. Čuven je i po portretima nekih francuskih prosvetitelja u rimskim togama). plitka fasada sagrađena uza zid crkve. tragajudi za idealom lepote utemeljenim na razumu. za nadgrobne spomenike papama (Kliment XIV. Primao je najrazličitije narudžbine. Iste godine je Francuska proglasila Rim republikom. 1815. ANTONIO KANOVA Je rodom iz okoline Venecije. na vrh piramide smešta portret Marije Kristine u vidu antičke kameje. pritom koketno preksrtivši njene noge.

Jason je inspirisan grčkom. Radio je razne poslove primenjenih grana. Dole na reljefu sarkofaga predstavljen je dečak sa Minervom I Saturnom. Kanova se pokazuje kao izuzetan vajar. a da bi bila Venera. Zevs se pretvara u orla I dolazi kod mladog pastira Ganimeda u koga se zaljubio jer je bio najlepši smrtnik na svetu. Nema dinamike. Bavio se i rekonstruisanjem antičkog posuđa. Zevs I Ganimed skulptura radjena po mitološkoj tematici. tako je i njegovu sestru prikazao kao Veneru. Ima sve ratničke attribute. 10 . narukvica – prave boginje su savršene. Torvaldsen je nastojao da njegov Jason odgovara kanonu grčke klasične plastike. po dvema stvarima – detaljima se može primetiti da nije prava Venera: 1. Napoleon je predstavljen u kostimu rimskog imperatora. svaku u različitoj pozi. Obeležio je svoju epohu. Izvor – novo rođenje. a uzore je tražio u antici. Radio ga je 20 godina prema legendi o zlatnom runu. Ona drži jabuku.ŠODE (Antoine-Denis Chaudet (1763–1810)) je poznat po svom Amoru koji pokazuje ružu leptiru. A. kao jedan od najvedih kipara neoklasicizma. poznat po skulpturi „Frederika i Luiza“. Vedi deo svog radnog veka je proveo u Rimu. Izradio je Napoleonovu statuu za Vandomov stub. Parisov dar najlepšoj. voda. a poznat je i po alegorijskim temama kao što su: Heba – boginja zdravlja. Njegov kip Jason je izazvao toliko divljenje da su mu nakon toga stizale neprekidno nove ponude. a njegovo lice odaje utiska spokoja I vanvremenskog.Paolina Borgeze. morala bi da deluje gotovo bestežinski. Lucernski lav skulptura u divljoj steni radjena u čast švajcarske garde koja je izginula braneci dvorac Tiljeri za vreme Francuske revolucije. Predstavljen je ranjeni (umirudi) lav kako leži na polomljenim simbolima Francuske monarhije. te im je stoga nakit potpuno nepotreban. Grobnica grofa de Marka – ležeda figura – dečak. polunag leži na sarkofagu. Iznad sarkofaga u polukružnom trodimenzionalnom prostoru su tri boginje sudbine. Torvadsen zaslužuje mesto pored Kanove i Džona Flaksmana. Ipak. život. a ne rimskom plastikom. Uprkos tome. koja je demontirana za vreme Restauracije. Umetnik je ove dve austrijske princeze predstavio kao Atinjanke.D. Horizontalna postavka kompozicije daje delu izgled reljefa I posmatramo je kao jednu konturu. 2.1850)) je nemački skulptor. prelepe. dovodedi materijalizaciju na ivicu savršenstva. Koristio je boju I zlatne listide da bi ukazao na to kako je antičko delo moglo da izgleda. Kao što je Napoleona predstavio kao Marsa Mirotvorca. Natprirodnih je dimenzija. udubila je dušek – ima težinu. GOTFRID ŠADOF (Johann Gottfried Schadow (1764 . Torvaldsen nije bio pronicljiv u prikazivanju karaktera i mnogi moderni kritičari njegova dela smatraju previše hladnima i lišenim osedaja. Vajao je i Tri gracije. kao i bisti Napoleona. Dečak pokušava dapridje Minervi dok ga Saturn vuče ka vratima podzemnog sveta. BERTEL TORVALDSEN (Bertel Thorvaldsen (1770 –1844)) je najvedi danski neoklasicist i jedan od prvaka pokreta.

UDON (Jean Antoine Houdon (1741-1828)) Francuski skulptor koji sa 20 godina osvaja nagradu Rima gde i provodi deo svog života. Po povratku u Pariz. Odlazi u Ameriku gde radi niz skulptura poznatih amerilkih političara. ali i teme mitološkog karaktera. Radio je uglavnom portrete istorijskih ličnosti. uzimao tačne mere I pravio odlivke ruku i lica kada je to bilo mogude. Pokazao je lepo osedanje stila. Njegova dela odlikuju se elegancijom. Trijumfalni luk na Karuselu. Gledajuči portret ovog starca osedamo ipak da u tom istrošenom telu živi veliki duh – najvedi um 18. MUAT I BOSIO su takođe bili poznati u to vreme. U reljefima je prikazao scene iz Napoleonovih osvajanja – Predaja Ulma. Žokur). To je lik modernog čoveka koji nije heroj. Vernioa i drugih predstavnika Napoleonovog režima. veka. Mada istaje do kraja veran psihologiji Volerovog lika. Udon je bio savremenik francuskog pisca. realnošdu i individualnošdu. radi kao profesor na kraljevskoj akademiji. Radili su alegorične i istorijske teme za javne građevine – Panteon. KARTELIJE (Pierre Cartellier (1757 – 1831)) je takođe ponekad zapostavljao antiku i davao realistička dela. Udon mu daje attribute klasičnog poimanja filozofa: odeva ga u antičku togu čiji bogati nabori skrivaju mršavo telo. zbog čega je uhapšen i predat inkviziciji pod optužbom da je uvredio religiju. glava nema odlike rimske umetnosti. tako da je Udon radio veliki broj replica u terakoti i bronzi. medju kojima se Volter u naslonjaču ističe verodostojnošdu prikaza. 11 . Verninak. Obrađivao je i simbolične motive: Jupiter ubija gromom aristokratiju i Apolon gazi nogama sujeverje. koščatim staračkim prstima i upalim ustima. Portret Napoleona nije mnogo idealizovan. Kao portretista. Portret Didroa Hteo je da u njemu istakne kritičara i filozofa. kao i tipove Napoleonovih vojnika. nervozne ruke i glavu ukrašenu povezom grčkih filozofa. a u ironičnom osmehu i pronicljivom pogledu ogleda se trijumf neuništivog duha nad krhkom. Vedi broj portreta je izradio u bistama i medaljonima. Neugasivi unutrašnji plamen pokrede uvele udove i prenosi se na svaki mišid. kao što su portreti Mirata. on je studirao svoje modele. Volter. Publika i Didro su bili zadivljeni. Najvedu osedajnost je pokazao u portretima mladih žena (Rekamije. a otkrivaju jedino fine. Portret je naturalistički. Udon je osamdesetčetvorogodišnjeg filozofa prikazao bez imalo ulepšavanja: sa borama. filozofa i kritičara Voltera pa je izradio niz njegovih portreta. prolaznom fizičkom snagom. plemenito u kompoziciji na delima Slava deli vence i na stepeništu Luvra. racionalnosti i emotivnosti.ŠINAR (Joseph Chinard (1756 – 1813)) je bio jedan od najboljih portretista. gde je unosio neku diskretnu erotiku. skeptičan je i mešavina telesnih i duhovnih osobina. iako je forma u antičkom duhu. sa borama na licu daje izraz odlučnosti. Luvr i Vandomski stub. Imao je velikog uticaja na evropsku i američku skulpturu.

Ovo je vrlo personalizovan portret. Gro svog junaka slika na vrlo uzvišen. Zanimljivo je i to što horizont predstavlja toliko smelo iznad. jer je bio optužen da je pristalica aristokratije. čemu je lično prisutvovao. ranjenicima koji se grče od bola. ved je sama bitka glavna. snažnim koloritom. Ved na Salonu iz 1808. i to je ovekovečio u vrlo poznatom portretu Napoleon kod Arkole. On demistifikuje trijumfe. Skoro u svakoj slici nalazi se po jedan ovakav element. 1804. on slika i aktuelne uniforme. i verovao da bi samo on trebalo da izrađuje njegove portrete. David je bio nezadovoljan ovim savremenim motivima i stalno poručivao Grou da pređe na ozbiljno slikarstvo – motive iz antičke istorije. Delakroa ga je smatrao najboljim Napoleonovim portretistom. U njegovim delima se po pravilu nalazi bar jedna nota dramatike ili patetike.5. kao i scene iz svakodnevnog života su uveliko nadbrojali antičke motive. Konkurisao je za nagradu Rima. Takođe. Gro ga je najzad poslušao i došao u sukob sa svojim vremenom i romantizmom koji je trijumfovao. sa mrtvima pokrivenim snegom. U početku je učio kod svog oca minijaturiste. portreti i predeli. gde je dao novo shvatanje ratnog slikarstva. Bio je sa njim u bitkama. Bio je najvedi slikar Napoleona. 12 . što slici daje potpuno nov doživljaj. koji predviđa greške u anatomiji. Groovi poznati portreti su i Mladi Amalrik. slikajudi aktuelni događaj. za razliku od Davidovih klasičnih kostima. Napuljski kralj mira. je izložio sliku Napoleon obilazi okužene u Jafi. a glava u drugu stranu. sve su češde slike bitaka. a Napoleonu je dao mesto u drugom planu. emocija itd.. Odlazi u Italiju gde de se baviti minijaturama. UČENICI I SLEDBENICI ŽAK LUJ DAVIDA Posle 1800. Gro je preuzeo vođstvo Davidovog ateljea. Deluje vrlo prirodno. bez tipiziranja kao kod Davida. Dominik Engr i drugi. se javljaju nova stremljenja i crte u tadašnjoj francuskoj umetnosti. a kasnije sa Davidom čije je klasične ideje usvojio. Prvi put stavlja pred nas i negativnu stranu patriotizma. gde se primeduje sedanje na Rubensa. Za ovu sliku Gro se inspirisao scenama iz okupacije Đenove. ANTOAN GRO (Antione – Jean Gros (1771-1835)) je bio jedan od najznačajnijih Davidovih učenika. Romantizam je ved bio na pomolu. napustio je Francusku. Kasnije se još više istakao slikom Napoleon kod Ejloa. Trudio se da rat prikaže onakvim kakvim ga je on video. Gro je izvršio samoubistvo. u snažnom zaokretu i zamišljenog pogleda. Pratio ga je u mnogim bitkama i tamo direktno pravio skice i studije. Pjer Pol Pridon 4. Ostavio je lični pečat ne naslikavši celu figuru. Bio je romantičar. u slikarstvu se javljaju nova imena. General Lasal. Stoga su značajne i kao istorijski izvori. U Milanu upoznaje Napoleona koji postaje glavna tema njegovih dela. ali je izmišljao svoje scene predstavljajudi Napoleona u najboljem svetlu. Žestoko napadnut od kritike zbog svoje slike Herkul i Diomed. Posle Napoleonovog pada. Fransoa Žerar 3. Mnogi istoričari umetnosti smatraju da bi Gro postigao daleko više da nije bio tako blizak sa Davidom. Njegovo delo je potkrepljeno velikim slikarskim znanjem.. ali je bio odbijen. tamno-svetlo. emotivan način. Pored klasicističkih motiva. Interesantno je to što Napoleon umesto čistom i kompaktnom linijom pleni jednim koloritom – smeđom bojom sa crvenim i žutim akcentima. U Italiji je proveo 8 godina. slike bitaka. otkrivajudi i okrutnu istinu rata: koliko su te pobede visoko pladene. pre svega Davidovih učenika: 1. oružje i činove. Ved tada su raspisivani konkursi za pojedine bitke. Gro je bio potpuno fasciniran Napoleonovim likom i delom. koja je bila sušta suprotnost dotašnjim slikarskim shvatanjima. Sa razvitnom revolucije. dobrim crtežom. Telo ide u jednu. Posle 1808. Kolorit postaje bitniji od linije. studijama. Gro postavlja neka nova pitanja u slici – kolorit. da Napoleon nije glavni junak događaj. Kao vrlo mlad ga je sreo u Milanu. Antoan Gro 2. Napoleon je smatrao da umetvnost treba da služi glorifikaciji njegovih podviga. Smrt njegovog oca i druge okolnosti koje donosi revolucija utiču na njegovu posvedenost herojskim temama.

gde je prigrlio republikanske ideje. Eufrozina i Talija – boginje šarma. pojavljuje se Slobodan porstor. Telo pravi zaokret. Radio je prvo na brodu kao pomorski trgovac. pogled joj je nežan i svetlucav. Bio je izvrstan kolorista. Grofica Renjo de Sežan D'Anželi. Iako je bio dete siromašnog kamenoresca. Madam Rekamije (naslikao ju je slično Davidu. U pozadini se pojavljuje pejzaž koji nije bio odlika neoklasicizma. Knjeginja Viskonti. ali je u pozadinu ubacio pejzaž iza crvene zavese. U doba romantizma slika Korinu na Mizenskom Rtu. pruski kralj. (isti momenat je Lav Tolstoj obradio u romanu „Rat i mir“). Tri gracije su jedino poznato delo ovog umetnika koji de čitav svoj život provesti u slikanju ovih tema.FRANSOA ŽERAR (François Gérard (1770-1837)) je debitovao krajem XVIII veka sa slikom Amor i Psiha. u 15oj godini ispoljava svoj talenat i odlazi u Italiju. Naslikao je oko 300 portreta. on ističe dinamiku stavova. kao i pompejski motivi koje rado podražava. i prihvatio je njihov sfumato. Napoleonov dolazak na vlast je povoljno uticao na Pridonov život. stekao je zaštitnika koji ga o svom trošku šalje na dalje školovanje (iz Dižona) u Pariz. Ova scena se dešava nodu. Tri gracije – pomodnice Afrodite. Zapravo svojevremeno su ga zvali „Napoleonov Koređo“. Švarcenberg itd. Mnogo zamašnije delo iz tog perioda je bila velika kompozicija Pravda i osveta gone zločin. Ima zamišljen izraz lica. Kasnije je sve više obrađivao portret. Po povratku u Pariz dobija nagradu i biva primljen na akademiju. ŽAN RENJO (Jean Baptiste Regnault (1751-1829)) Francuski slikar rodjen u Parizu. Velington. 1810. Nestašni puti odnose uspavanu Psihu. predstavljaju lepotu. Bio je ljubitelj grčkih vaza. a od istorijskih portrete. U njegovoj formaciji je imao udela i Kanova sa svojom gotovo maniričnom ljupkošdu. Nodni element ne odgovara kanonu neoklasicizma. bio zanet antikom. U haljini po grčkoj modi. Inspiracija i tema mnogih umetnika koji ih porede sa muzama ili predstavljaju duh Afrodite. ali nasuprot skulpturalnoj muskulaturi Davidovih heroja. Prilikom posete Italiji. Slika je trebalo da krasi palatu pravde. se ogledao u istorijskom slikarstvu. Egle. trenutak kada general Rap izveštava Napoleona o uspešnom jurišu francuske konjice i porazu ruske garde. što se vezuje za nemir romantizma. obavijena fluidnim i delikatnim konstrastima svetlo-tamnog. Slika predstavlja kraj bitke. Najpoznatija dela su Slikar Izabej sa derkom. a sa desne strane se vidi jedna klasična urna. prirode. kada je izložio Bitku kod Austerlica. Želeo je da odstrani svaku pomisao na senzualnost. Za svog života islikao je kraljevsku kapelu i uradio mnogobrojne manje slike različitih tema vedinom alegorijskih. nego rimske statue. kao ni sfumato. Možda je najlepši od njih portret Žozefine u Malezonu. Iz istog perioda je i Otmica Psihe. Pridon takođe voli i simboliku koja je često dosta komplikovana. On je. čija tela izgledaju kao da su načinjena od slonovače. nežnost i prijateljstvo. Radovi Pjer Pol Pridona su tipični za uticaj koji je na umetnost tog doba imao sentimentalni prosvetiteljski koncept sensibilite. Kao Davidov savremenik bio je pod njegovim uticajem. Nasuprot Davidovoj „lepoti u mirovanju“.). više je gledao dela Leonarda i Koređa. ali je sada u Luvru. on je stvorio svoj svet ljupkih ženskih figura. Pridon je naslikao niz mitoloških motiva i figura. skoro svi strani vladari i vojskovođe pozirali su pred njim – car Aleksandar. naslonjena na stenu i okružena tamnim pejzažom. PJER POL PRUDON (Pierre Paul Prud’hon (1758-1823)) Njegov talenat se ispoljio dosta rano. 13 . Sedi na crvenom ogrtaču. lepote. mesečina. kao i njegovi savremenici. utoliko više što on postaje portretist Žozefine Bonaparte i Napoleonovih sestara. Kompozicija je vidno dijagonalna. pejzaž. kompozicija je otvorena. kreativnosti i plodnosti. Po osvajanju Pariza 1814. ona posmatra nešto u daljini.

Preuzeo je deo Davidovog stila. Slike iz tog vremena su: Edip i Sfinga (ovde koristi liniju i izuzetno izbalansiranu kompoziciju. pronadjena fotografija). u živom razgovoru. zadržavajudi ga kao doživotnog uzora. Kupačica Okrenuta je ledjima i sedi na beloj postelji. Tek po povratku u Francusku postao je prvosveštenik davidovske tradicije. neobično gracioznu linearnu kompoziciju koja ga je označila kao neprevazidjenog crtača. Neki od njegovih portreta crtani olovkom smatraju se najboljim delima – Paganini. Osijanov san. Kasniji umetnici (Renoar. Ipak. Njegovi radovi iz tog perioda su uglavnom portreti Prvi konzul. godine stupa u Davidov atelje. Portretisanje. zauzima veliki deo prostora i najjače je osvetljena. Po odlasku u Rim. U Firenci je bio oduševljen primitivcima. samim tim je i dobro obojena. Odaliska. Slika je bila manja. Dole.6. Autoportret i drugi. slika je postala uzor za postizanje sklada u kompoziciji u svakom smislu. živeo je siromašno. Engr je tim deformacijama želeo da prikaže poetičnost ženskog tela. Linija. čak sputavao njegove likovne sklonosti. više je bio okrenut liniji i konturi. ali slobodno sve do 1820. Zatim Romul pobeđuje Akrona. Portreti gospodina. ali je Engr. koja ga je spasla od hladnog akademizma. Narednih 18 godina provodi u Utaliji gde se izdržavao kao portretista. Tetida je u obliku piramide. amfas. Ona na glavi ima istočnjačke ukrase. a druga ruka je naslonjena na oblak. Njeno lice. Sfingina glava je u senci dok je dojka uobličena svetlošdu. smatrajudi muziku unosnijim poslom. Tada je ved uvideo da njegovo slikarstvo nailazi na neprijateljstvo. u prvom planu jedno stopalo i kosti (ostaci sfinginih žrtava – onih koji su bili pojedeni pošto nisu znali odgovor na zagonetku). Osvojio je nagradu Rima. gospođe i gospođice Rivijer. Njegove proporcije. Ustvari. Podignutom levom rukom usudjuje se dag a dodirne po bradi. Noge su joj prekrštene kod gležnjeva i zanimljiv detalj je odeda koju drži preko leve ruke a koja se spušta pratedi liniju nogu. Zevs i Tetida Predstavljena je scena iz Ilijade. Glava je okrenuta sa strane. Odevena jeu gusto nabranu maslinasto zelenu draperiju koja provokativno pada otkrivajuči desnu ruku i grudi. tj. pre nego što de je izložiti na salonu. Engr je u mladosti bio podjednako obdaren za muziku i za slikarstvo. kod stopala je tanak mlaz vode koja izlazi iz lavlje glave u kadu (bazen) i unosi zvuk u potpuno tihoj atmosferi. Čist je gotovo kao na medaljonu. u svojoj desnoj ruci drži skiptar. Figura heroja ima dominantnu ulogu u kompoziciji. Iako je prednostd avao crtežu i govorio da ukoliko je jedna slika dobro nacrtana. bilo u pogledu forme. Izlazi iz kanona lepote antičke umetnosti posebno zbog izduženosti figure. profil je tipično antički. Virgilije čita Eneidu. Predstavljena je stenovita pedina u kojoj gola figura princa. U pozadini. vidjena iz profila. Engr se odlučno izjašnjava za slikarstvo i 1797. Suviše mlad da učestvuje u političkim strastima revolucije. profilno postavljena kraj Zevsovih nogu. ali Francuska vlada mu nije dozvolila da otputuje u Rim sve do salona kada je Engr izložio portret Madam Rivijer. Levo je teška metalno-zelena draperija. kao naglašavanje strašne materinske tajne koja očekuje Edipa. branedi je od napada mladjih umetnika. Telo je suviše izduženo. Njegov otac je. kada Tetida moli Zevsa za pomod njenom sinu Ahilu koji se bori na zemlji. jasna i duga kontura. povedao. Svetlo kojim je obasjan Edip i stene u prvom planu dolazi iz neodredjenog izvora. Engr nikada nije bio oduševljeni Bonapartista. Napoleon u carskom kostimu. on je bio poslednji veliki stručnjak u oblasti koju de uskoro monopolisati fotografska kamera. Figura kupačice izgleda kao da lebdi. skulptor i violinist i podučavao je Engra ovim disciplinama. Engr otac. njegova umorna ljupkost i čudna mešavina hladnode i čulnosti više nas podsedaju na Parmidjanina. Gore levo na oblaku je blago naznačena figura zevsove žene Here. Akt postavljen naspram tamne pozadine definisan je čistom ali mekanom konturom. Dega. Neke njegove slike govore koliko su ga privlačile izvesne crte romantizma bilo u pogledu teme. DOMINIK ENGR – POETIKA I DELO Jean Auguste Dominique Ingres (1780-1867) Otac mu je bio slikar. levo. bilo je njegova najjača strana i najsigurniji izvir prihoda. 14 . slika je jasno podeljena na dva dela – realni i iracionalni). Zevs sedi na svom tronu. Proporcije se zasnivaju na istočnjačkim minijaturama. a potom otkriva Rafaela i njegove Stance. vrat i ruke. stoji nasuprot sfinge. figura muškarca. Tema je Edipov susret sa sfingom u jednom surovom predelu pred ulazom u Tebu. za koje je tvrdio da ne voli. u blagom profilu i ukrašena crveno belim turbanom (uticaj Orijenta). desno u daljini. posebno ledja. Pikaso) vradali su se na njegovu umetnost. (1839. a ispod nje se nalazi blok crnog hladnog mermera koji je u kontrastu sa ženskim telom.

Teodor Šaserio. Pol Šenavar i Amori Dival. godine. koristedi pseudo-istorijske kostime ili delove sa slika drugih majstora. prema potrebama zidnog slikarstva. Jedino je Engr mogao tako da sjedini psihološku dubinu i fizičku tačnost. Uočidemo koliko tumačenja sadrži taj portret. Rađanje muza. Ipak. Engr je vrlo brzo pošao putem drugačijim od onog kojim su pošle Davidove pristalice. Luis Bertin Njegov portret na prvi pogled izgleda kao neka vrsta superfotografije. Slika Zavet Luja XIII je imala veliki uspeh na Salonu 1824. Prvobitno je rtebalod a pripadne Napoleonu. Tondo je inače tada bio rzervisan za religiozne teme. Njegovi sledbenici usredsredili su se samo na fizičku tačnost. Paganini. Ipak. godine. Nasuprot težnjama romantičara. daje modelu ogromnu snagu ličnosti čija intenzivnost odista zastrašuje. na Engra utiče i talas predromantičarskog oduševljenja srednjim vekom. pravio probne skice. Ulazak Karla V francuskog kralja u Rems prikazuje kostime rađene po francuskim minijaturama. Engr je odbacio sve ove bljutave zablude i primenjivao potpuno stroge principe istorijskog slikarstva. Ubrzo. Raul Rošet. Crtež brz. Engr je u svom delu ostvario besprekoran ctački stil. nasuprot ostalim umetnicima tog vremena. statue. Njegovo interesovanje za srednji vek nije dovoljno ispitano. ponekad i erotski raspoložen. Gospođa Engr. tako da je vradena Engru. a to se najbolje ogleda u njegovim crtežima. opisujudi njegove slike kao „proročansku polsanicu“ o novom što dolazi. Slika pomodu finih promena u naglasku i razmerama. Odlikuje ga preterivanje u oblikovanju anatomskih detalja i harmonija u deformaciji (posebno akta desno u prvom planu). Formu je izgradio po uzoru na Rafaela. Engr je davao maha svojim osedanjima i ponekad ih potencirao na račun objektivne istine. pa su iz tog perioda slike Frančeska di Rimini. Iz tog vremena su i portreti Karla X i advokata Bertena. pa je zato na njoj radio preko 3 godine. a njegove slike su nazivane gotskim i vizantijskim. Iz tog vremena ističu se slike portret Kerubinija i Stratonika. među kojima su bili Hipolit Flandren. potom se nižu novi. Tursko kupatilo Jedno od kasnih dela. ali taj utisak vara ako se uporedis a crtežom u olovci. Izvor. Engr se tada vratio u Pariz. U obliku je tonda koji prati raspored ženskih figura. 1841. gde je ostao narednih 10 godina. ovi radovi nisu donosili Engru mnogo prihoda. Izlagao je retko. Smrt Leonarda da Vinčija i druge. Odbacivao je ružnodu koja proizilazi iz oblasti linije. tvrda i bez osedajnosti. Gospodin Leblan. Ruđer oslobađa Anđeliku. među kojima su i prava remek-dela: Porodica Forestije. Franc List i drugi. Rafael i Fornarina. Kasnije usvaja stil firentinskih primitivaca kod kojih je crtež imao odlučujudu prevagu nad koloritom. Konsultovao je određene izvore. Njegovu stilizaciju i deformaciju su najviše pozdravili kubisti i nadrealisti. uzalud se takmičedi sa kamerom. Od samog početka on kao uzor uzima najstarije arhajske spomenike i crteže sa grčkih vaza i crta svoje glave iz profila. Do smrti je zauzimao stav nepomirljivog idejnog neprijatelja Ežena Delakroe. Iz tog vremena su Venus Anadiomene. Engr je prestao da izlaže i posvetio najvedu pažnju svojim učenicima. i daleko potčinjeniji likovnom imperativu od onih koji su ga osuđivali. koje su arheolozi bili zanemarili. Don Pedro iz Toleda. mnogobrojni. minijature. prestižudi u tome i same arheologe za čitave decenije. Engr je ostao daleko savremeniji nego romantičari. U obradi ženske figure umeo je da bude strastan i senzualan. Dugo je planirao ovo delo. Sve do 1819. Sikstinska kapela. gde je dočekan trijumfom. 15 . Engr je odbacio tamno svetlo majstora kasne renesanse i manirizma i vratio se na shvatanja kvatročentista. Forma je zapravo bila najvažniji domen Engrovog interesovanja. proučavao svaku figure. gde je boja transparentna i stilizovana. Filip V i vojvoda od Bervika. Zameralo mu se da mu je boja suva. Jovanka Orleanka na krunisanju Karla VII. Glavni prigovori ticali su se kolorita. Viktor Motez. ali je Žozefina sliku smatrala nemoralnom. se vratio u Francusku. Kubisti su uočili njegove osobine i potčinjenost likovnim zahtevima koja je često išla na štetu prirode. Luj XIV i Molijer i mnogobrojni portreti. pa je bio prinuđen da crta male portrete olovkom. Apoteoza Napoleona I. slike.Istovremeno. siguran i precizan. objavio je svoj umetnički credo na Salonu 1827. Gospođa Detuš. sa Homerovom apoteozom. zbog čega je za njega Delakroa bio „apostol ružnode“. Prvi od njih potiču iz 1804. koji su pri slikanju srednjevekovinh motiva u posao ulazili prilično nespremni. Engr je bio skoro nepoznat francuskoj publici. Porodica Stamati.

Bio je začetnik romantizma u Francuskoj. Trka konja u Rimu predstavlja kompoziciju sa polunagim mladidima. Arhandjel Mihailo se rve sa satanom Satana je neman vezana lancima. kolorit je topao. izložio je u Salonu sliku Oficir carske garde. Ima dve glavne karakteristike: . Vizuelnom poezijom. Ona odaje istu zamisao romantičarskog heroja kao i Groov Napoleon kod Arkole. ved želi da vidi stvaran život Rima. Protagonista je ideje o totalnom autorstvu. Konjanik je jako približen prvom planu kao da de se prevrnuti u drugi prostor-izlazi iz formata. Njegova dela imala su dvostruka značenja – trenutna politička situacija bivala je ubačena u mitoločku scenu i izazivala veliki interes u javnosti. Bio je vrlo vezan za literaturu i puno toga je ilustrovao. Veronezea. gde kopira dela antike. Londonska publika je odbacila njegov radi delo. Živeo je svega 33 godine (umro od posledica pada sa konja). Arhandjel je po uzoru na Mikelandjelove figure. Da se situacija sa slike dešava u Rimu. Od ranog detinjstva imao je vizije koje su u njegovom delu otelotvorene. kao i engleskog slikarstva. Živeo je i umro u siromaštvu. napravio je preko 100 crteža samo za to delo. Crpeo je inspiraciju i iz gotičke umetnosti. Večiti marginalac. Ovde mu je uzor Karavađo.Volja da slika samo ono što vidi ili što može da rekonstruiše po sedanju očevidaca. tanak nanos boje. mada je dobro poznavao Mikelanđelovo delo. Za Blejka je unutarnje oko jedino bilo značajno. Kod njega ne postoji klasična kompozicija. Lice konjanika je zanemareno. radikalno skradena i stavljena u svetlosni krug. U2. svetkovinama i uopšte savremenim životom Rima. TEODOR ŽERIKO – POETIKA I DELA Theodore Gericault (1791-1824) Predstavlja prvo veliko ime nove škole. a njegova karijera je bila munjevita. Dobio je nagradu i otišao u Rima. konjima. 1812. Bio je izuzetan grafičar i bavio se tzv. Crtež je bitan. Prauzrok stvari Mišidava figura. 16 . 8. Svoje pesme je lično oslikavao. veku od njega uče prerafaeliti i simbolisti. Bio je pod uticajem Rubensa. U Blejkovoj ezoteričnoj mitologiji prauzrok stvari označava mod razuma. prošao je školu neoklasicizma ali je vreme provodio u Luvru gde je gledao velike majstore boje poput Rubensa. majstora renesanse. monumentalnim figurama. Ticijana. važan je pokret figure. Svi njegovi sižei uzeti su iz realnog života – po tome je preteča realizma. On je prvi francuski umetnik koji je po prestanku kontinentalne blokade otišao u Englesku. a naročito Mikelanđela. Kolorit mu je bio vrlo bitan (nakon pisanja stihova i iscrtavanja. kolorisao bi akvarelom). Zmaj i žena obučena u sunce Bio je jako inspirisan knjigom otkrovenja.7. iako se brzo ugasila. koju je naslikao sa 21 godinom. ali se ne bavi antičkim Rimom. Na toj knjizi je jako dugo radio. Jahač je u vrlo smelom skoku na konju. godine. nikada nije posetio Rim. prozračne figure čime se ističe duhovna strana bida. Rušio je sve konvencije svog doba i inspirisao brojne umetnike pop kulture (The Doors. Iz tog vremena sačuvan je veliki broj skica i crteža. imao je veliki uticaj na kasnije umetnike. Kada je izložio ovo delo Žeriko se pokazao kao novi umetnik koji nije robovao egzaktnom crtežu. Kontrast predmeta i boje. (Starac dana). VILJEM BLEJK – POETIKA I DELA Viljem Blejk bio je značajan kao pesnik i slikar. bez naglašene perspektive. suprotstavlja osvetljene partije i one koje su u senci. nadrealiste. vidi se po arhitekturi u pozadini. studirao je u Rimu. medjutim. Odlazi u Rim. Po dolasku Luja XVIII stupa u odred crvenih musketara kraljeve garde.Ljubav prema životu . koji je pesnik smatrao krajnje razornim pošto guši viziju i nadahnude. Mada nije gledao samo šta je ostalo od Rima. Karakterišu ga i smela skradenja i kolorit koji ne odgovara stvarnosti. koji unosi u sliku na sasvim nov način. ali po Napoleonovom povratku napušta vojsku i vrada se slikarstvu. On nije osedao nikakvu potrebu da posmatra vidljivi svet oko sebe. U 19. izvedena je iz manirističkih izvora dok simbolični šestar potiče od srednjevekovnih prikazivanja Gospoda kao graditelja svemira. Bob Dylan) i slikare 20. Smatrao je da nema nejednakosti između religija. Rođen je u Ruanu 1791. veka. ali u vedim razmerama i sa Rubensovom energijom. bio je jednako fasciniran karnevalima. Karavadja i Mikelandjela. po uzoru na gotičke majstore.

Žeriko je koristio posebno snažan kolorit po uzoru na velike majstore baroka (Rubens). (Dramatičnost je još jedna bitna karakteristika romantizma). Pošto je još u Rimu bio opčinjen konjima (umro je od povrede koju je zadobio prilikom pada sa konja). Ubrzo je bila nasukana na podvodno stenje i morala je biti napuštena. Žeriko je naslikao momenat kada brodolomnici susredu spasilački brod. crteža perom. objavivši 12 litografija koje su zabeležile značajan uspeh. Uradio je 10 portreta u psihijatrijskoj bolnici u Parizu sprijateljivši se sa jednim doktorom. kriza. pradeno takođe snažnim potezima gustom pastom i još dramatičnijom dijagonalnom kompozicijom od Davidove. koju je preuzeo od Engleza. Ugao splava se završava na ivici slike. pionirom moderne psihijatrije. koji govore u prilog tome da je Žeriko bio više rani realista nego romantičar. naslikao je figure za jedan dan. brodolome. jako potamnela. gde jahačicu ubacuje i tipično engleski pejzaž. Žeriko je postao pobornik slobode inspiracije. pojavljuju i priče o kanibalizmu. Dva brodolomnika.Po povratku u Pariz započeo je rad na ogromnoj slici Meduzin splav (oko 5mx7m). Uticao je na mnoge slikare svog vremena. Tada je naslikao i Ipsonski derbi. žene. ali pošto je unosio u svoja dela jednu patetičnu notu. Zamisao i obrada tih uljanih skica odlikuje se neposrednošdu koja podseda na Franca Halsa alis e razlikuje njegova naklonost prema subjektu. godine. slika Jahanje. tada česte. engleski brod „Argus“ mogao je da spase samo 15 putnika. Delo je odstupilo od dotadašnjih akademskih tradicija smelošdu crteža. U tom pogledu je bio realista. Javnost nije dobro reagovala na sliku. njegovo delo ipak ostaje više svojstveno romantizmu. gladi i žeđi. portreta i skica vojnika. Žeriko je sa slikom otišao u Englesku. On se posebno izdvaja zbog svetlog neba. 17 . i 1824. jer se još uvek težilo da se nemili događaj zaboravi. Od ispruženih tela mrvih i onih na samrti u prvom planu. O njima govori kao o bolesnim. Crni mladid maše francuskom zastavom). a druga je napravila splav na koji se smestilo 149 ljudi. a ne začaranim ljudima (kakva je bila praksa inače u tadašnjem svetu) Brodolom je još jedna kompozicija koja predstavlja. čime uvodi posmatrača u sliku. što je posebno šokiralo. Iz ovog i kasnijeg vremena je i veliki broj slika i akvarela. deca. Motiv za ovu sliku bio je brodolom fregate „Meduza“ koja je juna 1815. Žeriko je obrađivao uglavnom teme i scene iz svakodnevnog života. Kada je postavio kompoziciju.). rađeni između 1822. naročito na Ežena Delakrou. ratnih i mitoloških scena. otplovila za Senegal sa 400 putnika. iako je horizont postavljen tako visoko. Kolorit ove slike je vrlo intenzivan. u romantizmu je boja ključni element slike. gde se između ostalog. gde je jednoj obrnuo vrh sa lešom koji upada u vodu. koja se ogleda u veoma dramatičnim odnosima tamnog i svetlog. Predstavio je crnce (npr. sjajem boje i dramatikom izraza. manjak higijene. Njegove mnogobrojne studije za ovu sliku. Dok je u neoklasicizmu slavljena linija. bez retuša i ispravke. zbog Žerikoovog ekperimentisanja sa podlogom od asfaltne smole. Slika je vremenom. Izlaganje Meduzinog splava u Salonu 1819. Može se redi da je ovom slikom započet period romantizma u užem smislu u francuskom slikarstvu. bio je veliki umetnički događaj. Jedna grupa brodolomnika je krenula suvim putem. crtao mrtve i preživele. kao i neke svoje prijatelje. nažalost. naučile su ga kakod a istražuje krajnosti ljudskih emotivnih i fizičkih stanja koje su raniji umetnici jedva dotakli. čime je želeo da prostor slike bude blizak posmatraču. Posle 12 dana lutanja.. gde je ostao tri godine. Korear i Savinji. pa je za njega i njegove učenike naslikao ove portrete. želedi za njih ista prava kao i za ostale. 1820. Zato je i stavio tog mladida na vrh piramide. žanr scena. U to vreme radio je na litografiji. a čitava slika je gotovo samostalan pejzaž. nego realizmu. Ispitivao je Koreara i Savinjia. kako bi tu koloniju preuzela od Engleza. koristedi piramidalnu kompoziciju i to 3 piramide. stremljenje preživelih unapred odgovara pokretu samog splava. da bi ilustrovao različite tipove duševnih poremedaja. Posebnu grupu radova predstavljaju portreti umobolnika. sepija i uopšte slika mahom manjeg formata koje samo nagoveštavaju šta bi Žeriko postao da je duže živeo. ne zna se ko radi. konstruisao mali splav. koja je bila inspirisana ambijentom u kom se tada nalazio (naličje industrijske revolucije.. Idude godine. Novina je i zelena boja. pa se danas izgubio veliki deo nekadašnjeg kolorita i slika je postala više splet svetla i tame. jednu od svojih najznačajnijih slika. iako joj je dao lični akcenat i notu romantizma. da zaista deluje kao da de ih more preplaviti. objavili su priču o borodolomu. Pokazuje koliko je čovek sitan u odnosu na mod prirode. kompozicija raste dostižudi vrhunac u grupi koja pridržava crnca koji maše zastavom i to tako da. Delo je ostalo simbol borbe između dobra i zla.

ali menja svoj karakter. naročito posle Napoleonovog pohoda u Egipat. Takođe. što gubi u kasnijim godinama 7. Idejni svet romantizma je samim tim bio u protivurečnosti sa antičkim i klasičnim svetom. koji de imati odjeka u impresionizmu. koje ga približava nemačkim Nazarenima. dobio je istaknutu ulogu. umerenost i razum. Romantičari su istakli lično obeležje dela nasuprot bezličnosti. gde je pokazao sve najčuvenije umetnike srednjeg veka i novijih vremena. čudnog. Slikarstvo postaje nosilac progresivnih ideja za vreme Restoracije. Ipak. Radio je na dekoraciji Palate lepih umetnosti. sa pobedom buržoazije. naročito engleski. dolazi do povratka ka izvorima osedanja.9. 6. Iako Geteovo delo nije imalo takvu neobuzdanost lirskih izliva. Gro. ROMANTIZAM – POETIKA. Njegovo slikarstvo je odgovaralo široj publici – ni dramatično u crtežu. Posle Julske revolucije. Poslednjih godina je slikao religiozne teme. koji u periodu cvetanja Davidove škole nisu imali mnogo značaja. Po izvoru tema bio je širi. Za romantizam su bili značajni osedanje. naročito one koji nisu imali dovoljno sredstava za put u Italiju. Grafika i. Fransoa Marijus Grane – učenik Luja Davida. ni preterano u boji. jer se još u to vreme pojavljuju latentne manifestacije romantizma u pojedinim granama umetnosti. Ari Šefer – Gerenov učenik. kao jedino sredstvo koje je u stanju da pokaže intenzitet osedanja. Ali. On je isticao na prvom mestu prevagu osedanja nad razumom. još u njegovom ateljeu napustio antiku da bi prikazivao kapele. Dolazi do značajnih otkrida na polju kolorita. a imao je sposobnost da u svoje figure unese dah života i oslobodi ih neoklasicističke ukočenosti. manastire i srednjevekovnu arhitekturu u kontrastima svetlo-tamnog 10. romantizam je značio približavanje prirodi. XVIII vek se često naziva predromantičarskim periodom. Ksavio Sigalon – umro vrlo rano. Bio je sazdan od nekoliko komponenata čije poreklo nije istovremeno. 5. Ipak. Na formiranje francuskog romantizma više uticaja je imala strana literatura. kao A. koja je išla i do ljubavi prema pokolju. Vrhunac tih shvatanja je u Šilerovoj drami „Razbojnici“. Ostvario je veliki uspeh u Salonu 1827 slikama Smrt kraljice Jelisavete i Smrt predsednika Durantija. Literatura nije stvorila veda dela. Dolazi do sklonosti ka tragičnim scenama. prigodan dekor postaju vrtovi. a služio se i savetima Žerikoa. i dalje su zvanično priznavali ranija shvatanja. sada takve teme dolaze u protivurečnost sa reakcionarnim režimom Restoracije. Boja je dobila prvenstvenu važnost. Ežen Delakroa 2. kad je romantičarska revolucija proklamovala slobodu motiva. zapravo. Glavni predstavnici romantizma su bili: 1. Teodor Žeriko 3. Gabrijel Dekan 11. Leopold Robert – obrađivao scene iz italijanskog života. Oslobođena francuskih uticaja u književnosti Nemačka je doživela novi polet. i taj period se je poznat kao tzv. vetrovima. Smrt Gastona de Foa. burama. po komediji Maksimilijana Klingera. dolazi i do veza sa Istokom i prikazivanjem motiva iz istočnjačkog života i početaka orijentalizma. litografija postaje jedno od najpogodnijih sredstava za širenje romantičarskih ideja. pa tako umesto glorifikatorske postaje propagandna i borbena. mada su ideje romantizma prodirale. Šekspira. Jedna od glavnih komponenti romantizma je interesovanje za Srednji vek u Nemačkoj. karijeru je počeo malim žanr slikama. Čovekova osedanja su sada bila udružena sa snagama prirode. u oblasti predela. tek kasnije obrađuje veliki format po kom postaje poznat – Odanost građana Kalea. pa su tako glavni uticaj na likovne umetnike imali pisci poput Bajrona. 40tih godina je naslikao niz kompozicija za Versaj sa tematikom francuskog osvajanja Alžira 1830. što je proisteklo iz srednjeg veka i naročito hrišdanstva. Slikao je neverovatnom brzinom. u drugim zemljama trajao je znatno duže. u čemu je svakako prvi bio Antoan Gro. I italijanska literatura srednjeg veka i Renesansa su imali značajan uticaj. PREDSTAVNICI U SVETU I KOD NAS Romantizam je bio znatno složeniji nego klasicizam. Ipak. Stoga. ali po stilu i dramatici osedanja pripadaju preromantičarskim pojavama. U drugom smislu romantizam je predstavljao revoluciju misli i shvatanja i veliku obnovu književnosti i umetnosti. Tamo njegova boja postaje hladnija. Romantizam je uticao i na koncepciju predela. koji je imao uticaj na veliki broj slikara. univerzalniji i raznovrsniji nego neoklasicizam. Uživao je veliki glas kao slikar ratnog i vojničkog slikarstva. Oras Verne – sa manje uspeha radio srednjevekovne motive. zvanični predstavnici. zatim i Groov. Problem svetlosti i senke dobio je naročiti značaj. Valtera Skota. često napamet. Prvo predstavlja shvatanje života onako kako je to bilo predstavljeno u epskim pesmama romanskih naroda. Engleskoj i Francuskoj. olujama. naročito engleska. koju je neoklasicizam gajio kao savršenstvo. izvršio samoubistvo 9. strasti i dramatike. pre nego što je uspeo da istakne svoje mogudnosti. Takođe. Sam pojam romantizma ima dva značenja. misterioznog i fantastičnog. Kritika se žalila ved 1810 zbog toga što je Salon bio pretvoren u „ogromno groblje“. Frančeska Rimini. osim Šatobrijana. Ima dela koja su neposredno bila inspirisana klasicizmom. 4. Luj Bulanže 8. naročito u Nemačkoj. Ežen Deverija – na početku karijere poznat po sposobnosti da sažme sav žar i polet romantizma. Nastale su i stilske i tehničke razlike. a slikarstvo programsko. Ovi motivi su po svojoj aktuelnosti bili srodni sa motivima iz savremenog života. i ono je bilo važan izvor inspiracije. Napoleonska ikonografija iz vremena Carstva se produžava. i. pa se može redi da je kao stil heterogen. Pol Delaroš – poznat po umerenom ukusu građanskog društva. ubrzo potom se posveduje crkvenom slikarstvu. nešto manje. Počeci romantizma se ogledaju naročito u delima Žan Žak Rusoa. a ne kritika. dok su onda glorifikovali Napoleonove pobede. podstakla je slikare da obrađuju francuski predeo. koja dosta tačno oslikava bujni i raspušteni duh tog vremena. počeci romantizma u slikarstvu datiraju još iz vremena Carstva. težnji ka melodrami. Posle materijalističke filozofije XVIII veka. Ovo se odnosi na Francusku. žar manji. Isto ime dobio je i celi pokret. Engleskoj i Švajscarskoj. mašta i vera. Bio je Vatleov učenik. U njemu se manifestovala težnja za prikazivanjem beskonačnog. što je trijumfovalo u poslednjim Salonima Carstva. Lirizam je bio važna komponenta. gde su naročito česti motivi iz narodne istorije (ratovi u Italiji iz XVI veka). uglavnom ne menjajudi svoje nosioce. Period romantizma se može označiti na 1819-1845. Juriš i navala. tj do trenutka kada su formulisane težnje realizma. 18 .

One su svetlei dekorativne kao pozladene drvorezbarije na ikonostasima. kako bi time pokazali da su imudni. lišena iskrenog poleta i nadahnuda. Tek je u Beču počela da uči srpski. Ilija Birčanin plada Turcima danak – Ilija Birčanin je prikazan kako modno stoji nad Turcima po dijagonali. knez Miloš je dobio Hatišerif. Školovanje bilo kakve vrste im je retko bilo omogudeno. PAVLE SIMID Rodjen je u Novom Sadu. slika samo ikonostase. Mrtva priroda – predstavlja našu prvu mrtvu prirodu. a njegovi naslednici dobijaju titulu kneza. uspeva da razvije svoj istinskid ar u tolikoj meri. pošto u Beogradu nije imala prilike. Simid je u sliku uveo crnca. Tome je preteča slikarstvo Bidermajera – malih majstora. Nasledila je titule od kneza Obrenovida. Njegove kompozicije su bile zanatski bespreorne. uzalud pokušavajudi da pomiri romantičarsku tematiku sa klasičnom renesansnom kompozicijom. nadahnutom figurom. Posle studija u Beču. Zatim prelazi u Srbiju gde se i pored svoje neukosti. Starica se moli pred obed Vinogradar predtavlja smeli spoj portreta i žanr teme. izaziva u ovom umetniku ozbiljnu krizu. mala ova slika pokazuje svu njenu manjkavost. Puno je putovala – Minhen. 1878. Bila je prva žena članica SANU. Kasnije radi istorijske teme. 1840. Mogu se izdvojiti dve slike: Vile krunišu Branka Radičevida (komponovana u snažnom kontrastu crveno-zeleno. ubacili su je u žensko odeljenje. Po povratku u domovinu. U portretima je raznovrsniji. NOVAK RADONID je takođe završio bečku akademiju uz pomod Matice Srpske. je oslobođen Niš. probija u prve redove umetnika i postaje pridvorni slikar mladog kneza Mihaila Obrenovida. Zbog toga se u njenom slikarstvu oseda slabo poznavanje anatomije. kopirajudi stare majstore. K. iako prvih godina posle akademije. kao i prvi romantičar koji nikada nije imao snage da izadje iz začaranog panonskog kruga gradjanskog društva. nedoučen ali sa lepim osedajem za boju. zanesenim pogledom i zanimljivom. je došla u Beograd. kome pripada i Katarina Ivanovid. ali hladne i beživotne. Ivanovid se nikada nije udala.I ima ih koji su tretirani izrazito koloristički. da de po povratku u Beograd naslikati niz portreta koji se razlikuju od ranijih. U to vreme. veleposednika i seoskih sveštenika. Prve kulturne institucije su počele sa radom posle te 1878. a inspirisano je italijanskim žanr temama. U toku studiranja dobio je Rundlovu nagradu za antičkoslikarstvo. u nadi da de dobiti narudžbine za istorijske kompozicije. Ubrzo. Osim portreta. a naročito ne deset godina na Akademiji. Zatim krede da slika ikonostase od kojih su neki izgoreli i uništeni. Pesnik je predstavljen sa poetično zavrnutim brcima. ali ubrzo po njegovom rodjenju porodica prelazi u Sombor. kako bi pokazao još jednim robom kako je Turska modna i kako gospodari i nad Afrikom. učio je isprva kod nekolicine domadih umetnika zanatlija. Odlazi na akademiju u Beč gde studira samo tri godine. Kada je upisala Bečku Akademiju. ali za to kratko vreme. Bio je štidenik Matice Srpske. u selima Dolovo i Crepaja. on postaje najpoznatiji i najtraženiji slikar u Bačkoj. Tada se na srpskom dvoru formira građanski sloj. prikazuje nestvarni pejzaž) i Smrt Kraljevida Marka (gde se vidi i Šarac. Francuska. sa prefinjenim nijansama i diskretnom osedajnošdu. slikajudi portrete provincijskih trgovaca. gde se učilo samo slikanje nižih tema. 1830. Bečko slikarstvo je bilo na raskrsnici izmedjusvojih klasicističko – bidermajerskih shvatanja s jedne i romantičarskih nagoveštaja s druge strane. Oslobođenje Beograda je izvela samostalno – bez narudžbine. besno im daje novac. ali joj naručuju samo portrete.SRPSKI ROMANTIČARI Srpski romantizam se javio prilično kasno i trajao je između 1830-1878. Inspirana je holandskim slikarstvom. oštro i hladno beleženje objektivne stvarnosti. i tada Srbija počinje da živi u granicama najbližim današnjim. Rođena u Mađarskoj. realističke crte. da bi zatim. krenuo po Banatu i Sremu. Žene u to vreme su se jako retko školovale. Kneževi u Srbiji su se oblačili po turskoj modi. Usvojila je romantičarske ideale Karadžida. Lepo zamišljena romantičarska tematika odevena u klasičnu svečanu odedu. Može se vezati za Vojvodinu na jugu. kao zaštitnica grofice. a sve je prikazano kao u pesmi) 19 . Portret pokazuje jak kolorit i dinamiku. nije vršio vede poslove. Njegovi portreti radjeni su na sasvim drugi način i razlikuju se od crkvenih kompozicija. JOVAN POPOVID Rodjen u Opovu u Banatu. ima ih na kojima su linearni elementi. Nejgo pravi dar je blesnuo punim sjajem samo pri slikanju portreta koji ostaju u samom vrhu romantičarskog stilskog shvatanja. romantičarskog pesnika. Autoportret radi po dolasku u Budimpeštu. Platili su mu školovanje u Beču na ondašnjoj akademiji. Simid dolazi u Novi Sad. koliko se zna. Popovid je naslikao i dva ikonostasa. kao i nekoliko fruškogorskih manastira. Posle boravka u Beču. gde je počeo da radi kao samostalan umetnik. piutuje po Italiji kopirajudi stare majstore po muzejima i razočarava se u svoje sposobnosti. Poslednji je veliki vojvodjanski umetnik. KATARINA IVANOVID prva srpska slikarka. Italija. beležnika. godine. Portret Sime Sarajlije. S pravom je primedeno da su njegove ikone kao stvorene da razneže vernike i da čine celinu u enterijeru u kom se nalaze. Amsterdam.

Radio je kao vaspitač vanbračnog sina kneza Miloša. a ispred su ponosni ljudi. a njegova najčuvenija istorijska scena je Hajduk Veljko gine na topu. Jakšid ispred likova stavlja ogradu. Karaula predstavlja najbližu temu velikim romantičarima. Slika ima vrlo dramatičnu kompoziciju. Njegov učenik je bio Velimir Obrenovid. Fiskulturno društvo predstavlja pravu romantičarsku scenu. Otišao je u Beč. gde se nije školovao. Za njegovo delo je presudna boja. čime pojačava utisak da je događaj pred nama. Ustanak u Crnoj Gori – ovde verno rekonstruiše crnogorski kostim. Njegovo slikarstvo je u početku bilo slabo prihvadeno. Mihajlov sin. 20 . što služi kao svojevrsna najava njegove smrti. Kompozicija je snažna dijagonala koja se završava zastavom. a inspirisao se iz novinskih izveštaja. Ovde je pokazao smele romantičarske ideje. Zbog siromašne porodice nije imao mnogo srede sa školovanjem. Poznat je njegov Autoportret.STEVA TODOROVID je direktno iz rodnog Novog Sada otišao na studije na Bečku Akademiju. Bio je jedan od prvih ljudi u Srbiji koji je pokušao da ukaže na važnost ispitivanja anatomije. Hajduk Veljko je akcentovan crvenom bojom u dijagonali. ĐURA JAKŠID je rođen u malom selu Srpska Crnja. U Beograd je došao kao veliki svršeni slikar Bečke Akademije. Vidi se čak i žena sa odsečenom turskom glavom u ruci. a zatim u Minhen. Više je učio putem posmatranja. U pozadini slike se vidi porušeni punkt straže. a sve je smešteno u dramatičnu piramidu. Postavlja se pitanje da li je bio vedi romantičar kao pesnik ili kao slikar? Devojka u plavom Ecce Homo – Hrist je prikazan u intenzivno crvenom odelu.

bakropisa. a lično je cenio i Groa. Na tom polju je došao do rezultata koji su bili od velike važnosti za dalji razvoj slikarstva. pesnike i filozofe. napisao nekoliko književnih dela. i drugi put 1852. Njegova koloristička smelost. najbolji primer je Ulazak krstaša u Carigrad. 1853. gde je radio više od 14 godina. što je Delakroa podržao u „Slobodi na barikadama“. litografija. Ove zidne kompozicije su u neku ruku njegov testament. a paleta življa i svežija. Sloboda na barikadama. Delakroa je izradio veliki broj slika. Žene su tada odlučno istupile u borbi za svoja prava. Ovde je u koloritu upotrebio dosta mrkih tonova. Kao lajtmotiv uzeo je pokret. Napal je bio asirski vladar koji je odlučio da ništa od njegovog bogatstva ne sme da pripadne u ruke neprijatelja. što je značajan momenat u njegovom životu i karijeri. godine Dantea i Virgilija koji prelazi jezero što okružuje podzemni grad Dis. Smatrao je da je bukvalno podražavanje prirode besmisleno. 1857. kada su ponovo postavljena pitanja ljudskih prava. U Salonu 1827. 1834. zapravo – poreklo i pad antike. Naredio je svojim evnusima da pred njegovim očima unište sve što mu je pružalo radost. ukrštajudi tonove tako da deluju izdaleka optičkom mešavinom. jednom 1841.10. te je odlučio da sve prethodno uništi. posledice su bile drugačije – njegovo slikarstvo postaje još dinamičnije i dramatičnije. Na svetskoj izložbi 1855. što je kritika okarakterisala kao njegov pokušaj da se „iskupi za ranije grehe“. Za Delakrou. bogatstvo. Zatim je radio Napalovu smrt (ogromna količina crvene – nikad pre viđena u toj meri. mu je poručila slike za plafon Apolonove galerije u Luvru. Njegov crtež je bio nervozan. i da samo pokazuje koliko je nadmetanje sa prirodom nemogude. koji su tražili upravo suprotno – bukvalno kopiranje prirode. I u umetničkom i u privatnom životu Delakroe prisutan je izvesni dualizam. tema koju je obrađivao u dva navrata. gde je prikazao antičke heroje. Vodio je računa o kompoziciji i rasporedu elemenata. pored dinamike i zamaha. Njegovo shvatanje kolorita se bez sumnje najviše razvilo prilikom rada na dekoracijama 1834. Delakroa je iskoristio orijentalnu temu da prouči anatomiju crnih ljudi. racionalnija i manje uzbudljiva.. crteža. strastan. Na kasnijoj verziji se vidi da je kompozicija postala smirenija. 1845. Pri poređenju nekih njegovih dela može se videti kako se vremenom menjao. sposoban da vlada sobom. Jak uticaj na njega je izvršio Žeriko. sadrži i snagu i lepotu oblika. i pokazao ogromno umede u materijalizaciji svilastih materijala i zlata) i Marina Falijera. došli su do najvedeg izražaja u kapeli Sv. Akademija ga je izabrala za svog člana umesto Pola Delaroša. on je klasik – snažan. EŽEN DELAKROA – POETIKA I DELO Ežen Delakroa je veoma rano stupio u Gerenovu radionicu i od samog početka je bio protiv akademskih formula. I inače. Za Versajsku galeriju bitaka izradio je ogromnu kompoziciju Bitka kod Tajbura. U svom stilu. godine Delakroa putuje u Maroko. je bio u centru pažnje sa delima Lov na lavove i Dva Foskarija. celokupno delo Delakroe sadrži u sebi početke novih bududih otkrida. je u opštinskoj kudi Pariza slikao veliki kružni plafon. ove važne komponente romantičarske koncepcije slikarstva. Ovo delo. a naročito ženskih. Revolucionarna vlada iz 1848. dinamičan. Iz tog perioda poznato je mnoštvo slika iz arapskog života. koji de kasnije impresionisti dovesti do maksimalnih granica. po obrnutoj dijagonali. Iako je tamo pošao sa ciljem da upozna pravu antiku. iskustvo i zrelost. njegova reputacija je utvrđena i proglašen je vođom škole novih kolorista. a potom i njega. Zapravo. veliki značaj je pridavao boji i njome se bavio daleko više od drugih slikara tog doba. Najbolje se vidi njegova sposobnost da predstavi pokret i zamah u delu Borba Jakova sa anđelom. vedina umetnika tog doba je za podozrenjem gledala na maštu i sedanje. Prvi put je izlagao u Salonu 1822. nasuprot mirovanju. uzdržan. 21 . a bavio se i kritikom. gde se upustio u daleko vede kolorističke smelosti. glavni podstrekač umetničkog stvaranja je bila mašta. dok na polju dekoracije pokazuje najvedu slobodu. počeo je slike za Biblioteku Luksemburške palate. On je nasludivao da boja gubi svoj sjaj mešanjem i postavljao je svežu. zadovoljstvo. Anđela u crkvi Sen Silipsa. ali je nastavio da uzima stalnog učešda u Salonima. Proces rasvetljavanja palete počeo je najviše po povratku iz Maroka. Kromvel u Vindzorskom zamku su izložene 1831. Delakroa je prvi primenio divizionizam tonova. od kojih je najpoznatija Alžirske žene (gde prvi put koristi optičku mešavinu boje). Ved tada mu je zdravlje popuštalo. Po određenim osobinama. posle velike Julske revolucije. Ubistvo episkopa od Liježa. Ovaj stav je bio u suštoj suprotnosti sa stavovima tadašnjih Davidovih sledbenika. idealu neoklasicista.

celokupno njegovo slikarstvo prožima izvesna intelektualna crta. svesnu nepravilnost crteža. budite sigurni da pakao postoji“. Motivi su kod njega veoma raznovrsni – istok. Nadahnude. mitološki motivi. njegove slike su napadnute tako žestoko. i. romantična literatura. iako pridaje veliki značaj tehnici i svestrano se trudi da pronađe sredstva kako bi ostvario svoje zamisli. Delekliz. rastočenost stavova.000 ljudi. određena humanost. zbog čega se nikako ne može svrstati u predstavnike l'art pour l'art-a. ružnodu crta. francuska istorija. prošlost. Delakroa je isticao da ono u prvom redu mora da bude uživanje za oko. Ruso ga je nazivao bolesnim genijem.Takođe. socijalne i istorijske. dislokaciju udova. dok je u slikama konsultovao samo svoju maštu. koje je predstavio kao: preterano izražavanje osedanja. Naše doba je u potpunosti potvrdilo ovaj sud i danas se Delakroa ubraja u najvede umetnike XIX veka. nazivajudi ga „čovekom jedinstvenim u evropskoj umetnosti“. je dosta pisao o njemu.. gde je pobijeno i odvedeno u ropstvo oko 200. bogatstvo ideja i motiva Delakroa je smatrao neophodnim uslovom uspešnog rada. Davidov učenik. Za model se vezivao samo u skicama. Smatra se da je u najvedoj meri ostvario pojam univerzalne vrednosti u delima Pokolj na Hiosu i Slobodi na barikadama. da on prestaje da izlaže. Ipak. Međutim. maštu i genije smatrao je važnijim od zanatskih problema. Kao glavni princip svoga dela. Afrika. Jedino je Bodler naslutio njegov pravi značaj. (Kakva šteta što se tako prijatan čovek bavi slikarstvom). U vreme „Pokolja na Hiosu“ došlo je do revolucije u Turskoj (Hios – grčko ostrvo jako blizu Turske). Nije bolje prošao ni kod kritičara. a njegovo delo predstavlja žižu jedne epohe. Prebacivali su mu i senilnost. Njegov crtež je smatran nekorektnim. Sud Engra o Delakroinim slikama u Sen Silipsu – rekao je svešteniku: „Gospodine. 22 . iako ga nije u potpunosti shvatio. pa i Biblija. Portret i predeo su ga manje interesovali. Njegovo delo sadrži niz komponenata: najpre likovne („radost za oči“). a kritikovali su mu i boju i osporavali harmoniju. Kritikovao je kompozicije za koje je potrebno objašnjenje da bi se shvatile. psihološke. ipak je uočio njegove bitne vrednosti. Mali broj savremenika ga je pravilno shvatio. 1859. srednji vek. sam Delakroa nije tako mislio o crtežu. zatim humane.

U formi je čista. naročito načini livenja. težište je uvek bilo na životinji kao glavnom motivu – Borba Tezeja sa Minotaurom. ROMANTIZAM U SKULPTURI – IDEJE I PREDSTAVNICI Skulptura kasni za slikarstvom i nema borbeni karakter koji možemo nadi u slikartstvu. koji se završio izgnanstvom posle Julske revolucije. Bari je proučavao anatomiju i pokrete životinja. Borba kentaura i Lapita. 23 . Karakterističan deo njegovog stvaralaštva su medalje – portreti savremenika. 1827. što je narušilo njegovu početnu zamisao. nakostrešenu kosu. svaka sitnica je savesno obrađena i prostudirana. njegov otac je bio jedan od dobrovoljaca.11. Po poslednjim radovima pripada nesumnjivo realistima. I pri obrađivanju monumentalne skulpture unosio je mnogo dinamike – Karlo Veliki. Kao jedan od glavnih motiva se pojavljuju životinje. Kao mlad. Kasnije mu je povereno ukrašavanje Trijumfalnog luka. nasuprot mišljenjima nekih da je golo telo prvenstveno klasicistička tema. ali je u doba mladosti bio jedan od nosilaca romantizma u skulpturi. Rid se trudio da što savesnije rekonstruiše svoje ličnosti. Njemu je nedostajalo strpljenje i tehnika. U kasnijim delima je naročito dokazao da se i motiv golog ljudskog tela može tretirati sa izvesnom uzburkanošdu i dinamikom. Živeo je i obrazovao se u Parizu u vreme silnih društvenih previranja. 1827. a 1852 se vratila u Francusku i izlagala religiozne motive: Sv. ali talenat nesumnjivo originalan. Jovanka Orleanka u Luksemburškom parku. da se retko ko usuđivao da uradi bilo šta novo. Svoje skulpture je sam lio u bronzi i u vosku. da veliki broj njih počinje da se bavi žanr skulpturom sa decom. Uopšte uticaj klasicizma je toliko bio dubok. Njegovo delo Buđenje Bonaparte je još bliže romantizmu. FRANSOA RID Najvedi skulptor romantizma. koji su karakteristični izraz dobili u spomeniku generala Godfroa Kavenjaka. Ona je obrađivala motive iz Biblije. inspiracija je bila romantična. godine se vratio u Pariz gde je naišao na priznanje. OGIST PREO Veliki deo njegovih radova je uništen. Bio je vatreni bonapartista. Arapi sa kamilama. Jelisaveta. Ostale scene su uradili drugi vajari. Ova kompozicija je shvadena kao antička grupa. U prvoj polovini XIX veka još uvek je jak uticaj neoklasicizma na ovom polju. Birala je scene iz istorije i romana Valtera Skota. Njegovi motivi su inspirisani srednjevekovnom literaturom. danas se on smatra skulptorom Trijumfalnog luka. a potom kod Groa. zgrčene ruke. Lav i zmija. Neki istoričari su početke romantizma videli kod Žerikoa. Tek u kasnijim godinama uči crtanje kod Devoža. ANTOAN BARI Učio je crtanje kod vajara Bosija. a forma realistička. je izložila reljef Hristina Švedska odbija pomilovanje svome štitonoši Monaldeskiju. divio se Napoleonu. Uticaj ove skulpture na ostale vajare bio je tako veliki. a celokupna kompozicija po dramatičnom izrazu i inspiraciji pripada romantizmu. Doroteja. Lov na divlje zveri. mada ipak pokazuje nešto novo. Njeno delo je bilo osrednje vrednosti. Mladost mu je bila teška. Marso. mada su ovo pre usamljeni pokušaji koji ipak ne pripadaju pokretu romantizma. Maršal Nej u Parizu. što ga je verovatno dodatno motivisalo da napravi ovako izuzetno delo. U kasnijim radovima preovlađuju egzotične zveri i njihove borbe – Tigar proždire Gavijala. Najuzbudljivija skulptura je Ubijanje. ili orijentalni motivi – Arapski konjanici. 1831. scene i ljude iz prošlosti i životinje. Rid je izradio i mnoge figure javnih ličnosti posvedene javnim prostorima – Matematičar Monž u Bonu. danas malo poznati. pa je po dolasku Burbona u Francusku morao da emigrira u Belgiju. Ipak. Inače. Kada je i obrađivao antičke teme. FELISIJA DE FOVO Imala je veoma buran politički život. mada često obrađuju čoveka i najzanimljivija dela uglavnom imaju čoveka. Projketovala je spomenik Danteu i spomenik Grou. Sv. kao i njihovu psihologiju. Inspiracija Istokom je kod njega prouzrokovala veliko interesovanje za motiv životinja u zoološkom vrtu. Kod Barija. jer su dobrovoljci prikazani kao galski ratnici. koja predstavlja gomilu ličnosti koje se kolju. Kasnije je bio čuveniji po dosetkama ili po delima koja je samo nameravao da uradi. U poslednjim radovima je insistirao na dinamici draperija i ekspresivnim i realističkim oblicima. Galski konjanik. u Salonu izlaže Napuljskog ribara. Interesovali su ga takođe i tehnički problemi. radi samo jednu – Marseljezu(Dobrovoljci idu u rat). U prvim radovima Rid se bavi antičkim temama: Merkur pričvršduje svoja krila. Od planirane 4 scene. otvorena usta. čupaju i urlaju. Za vreme boravka u Belgiji izradio je mnoge figure dekorativnog karaktera. a potom vajanje kod Kartelijea. pozorišne drame. koji se u potpunosti razlikuju u tehnici i stilu od drugih vajara tog vremena po slobodi shvatanja i dramatici oštrih kontrasta svetlog i tamnog. Tek 30tih godina kritičar Teofil Tore je postavio podelu na pagansku školu (akademsku) i modernu školu kojoj nije smeo da da ime romantična.

24 . po kojima je kasnije radio litografije. Visoki reljef Emigranti.ONORE DOMIJE Poznat po vajanju karikatura članova narodne skupštine. kao npr. Obradio je i neke od svojih slikarskih tema u skulpturi. Glavno obeležje njegovog rada je socijalna nota.

Radedi u ovoj „primitivnoj“ tehnici raščlanjenosti planova tera oko posmatrača da maltene trči levo-desno po jednako razrađenim delovima pejzaža. zemlji koja u slikarstvu nije imala nikakvih tradicija. a uzore su tražili uglavnom u holandskom slikarstvu i holandskim pejzažistima (Rubens). ali novi umetnici unose novu snagu i nove težnje. naročito posle pada Napoleona. DŽON KONSTEJBL Bio je sin jednog mlinara.. U poljima je radio skice. Voleo je Englesku. U Engleskoj. Versajska terasa. a to zanimanje je i sam praktikovao u mladosti. pa uglavnom vedi deo slike pripada nebu. nego po tehnici. Stupio u je u Groov atelje i odlazio u Luvr gde je kopirao flamanske i holandske majstore. Nije mogao da se pomiri sa školskim teorijama. dao je teoriju svoje umetnosti pejzaža kroz podčinjenost umetnika prirodi i njeno poštovanje.. je došao u Francusku. Obrađivao je mali format. unutrašnjost njenih katedrala i Veneciju. Nije hteo da putuje u Italiju jer ga je zanimala isključivo Engleska. naročito na Žerikoa i Delakrou. Živeo je u vremenu kada se asfalt puno koristio u francuskom slikarstvu. slikari su bili upudeni isključivo na prirodu. U 24oj godini stupa na Kraljevsku akademiju umetnosti u Londonu. Uvek je imao dovoljno ljubitelja i pristalica da bi mogao da živi i radi bez oskudice.12. a nekoliko godina kasnije je umro. Iako Englez. nego neposredno uljem. Zalazak sunca na uzburkanom moru. jednu završenu i drugu na nivou skice. Njegova najlepša osobina je jednostavnost. U to vreme. i tu se pokazuje kao preteča i otkrivač novih perspektiva u slikarstvu. ved je zastupao prikazivanje prirode onakve kakva jeste. Postao je član Akademije 1829. Postoje mišljenja da je upravo on otkrio boju Delakroi koji se tada gubio u asfaltu. Legenda o traci i violini. Konstejbl je bio protiv komponovanog predela. U početku je slikao pastuozno. Često je koristio velike pastuozne poteze četkom kako bi brže radio. odnos prema prirodi bez emfaze i patetike. Njegov manir je danas postao jako konvencionalan. omiljeno mu je bilo – sredina dana u prolede ili leto. a refleksi koloristični. Njegovo slikarstvo je vremenom postalo svetlo. Bio je preteča slikara koji su nagovestili impresionizam. Voleo je da proučava oblake i pravio skice oblakaNajpoznatija dela su: Dolina Dedhama. RIČARD BONINGTON Umro je vrlo mlad. Družio se sa Delakroom. Sve slikarske vrste koje su bile zatupljene ranije postoje i sada. oluje ili poplavu. u mnogo vedem broju je radio slike i akvarele po prirodi. čak ni izlaske ili zalaske sunca. On nije tražio izuzetne situacije. Neki smatraju da su mu skice i bolje od gotovih slika. i upravo tada englesko slikarstvo dobija evropski značaj. Veliki događaj za njega bilo je učešde na Salonu 1824. u 25oj godini. Obrazovan i svestran genije. slike prozračne. gde je proveo najvedi deo života. Prema potrebi je radio portrete. a kasnije se oslanja potpuno na prirodu. Ruan. Ruanska katedrala pri izlasku sunca. Ipak. Njime su se mogli lako i neposredno fiksirati najnestalniji efekti sunčevog osvetljenja i atmosfere. Za pojedine svoje slike je radio dve verzije. Zastupao je mišljenje da prirodu treba prikazati onakvu kakva je. Slike su generalno imale uglavnom smeđi. kakav su praktikovali neoklasicisti. Kod njega se jasno razlikuju dve težnje – on obrađuje romantične motive sa više interesovanja za slikarski nego tematski karakter celine. koji mu se divio. koje su se naročito ispoljile u predelu. u Engleskoj se pojavljuju umetnici. Kudica u pšenici. Kola sa senom. naročito u kasnijim slikama. Između Engleske i Francuske dolazi do bližen umetničkog kontakta. ali su ga ove prve učinile poznatim. Umeo je majstorski da analizira predeo i uoči ono što je bitno. U početku je kopirao holandske majstore predela. Birao je onaj odnos u prirodi koji pruža najviše dinamike i najživlje kontraste. Slikao je francuske predele i obale. Glavni radovi su: Velika galerija u Luvru.. 25 . Park Viviento. da bi ih u ateljeu preneo na ogromno platno. U kasnijim godinama njegov stav se kristalizovao tako da su mu neki zamerali da je previše realista. Koristio je zlatni presek pri komponovanju. 1817. i govorio kako je rođen da je slika. imao je veliki značaj za istoriju francuskog slikarstva. Veliki Kanal. Obale Normandije. jednostavne odnose svetlosti i senke. Glavni motiv bila je priroda u najraznovrsnijim vidovima. Oni su značajno uticali na francusko savremeno slikarstvo. ali ga je on brižljivo izbegavao. što je u to vreme bilo strano i novo. Sve njegove slike su komponovane. Novator je bio više po duhu. ali u znatno manjem broju. muzejski ton. Englesko slikarstvo postaje škola čak i za pojedine zemlje sa daleko vedom tradicijom. kada su njegove slike dobile počasno mesto u kvadratnom salonu. Obala Vejmonta. Terner i Bonington. ali ne kao studiju akvarelom. Njihova analiza prirode nije imala potrebe za mitološkim ili biblijskim temama. Ko. Spomenik Koleonija. a francuski kralj Karlo X mu je tom prilikom uručio zlatnu medalju. od kojih je svaki nosio neko lično obeležje i imao snažnu individualnost – Konstejbl. Boju je nanosio u debelim potezima četkom. a kasnije lazurno i tanko. ali 20tih i 30tih godina XIX veka je smatran revolucionarnim. Pojavljuje se i nova tehnika – akvarel. ponekad i špahlom. Katedrala u Salzberiju posle kiše. U njegovim delima uglavnom nema sfumata i vazdušne perspektive. čime je čudio savremenike. DŽON KONSTEJBL I ENGLESKI PEJZAŽISTI – IDEJE I UTICAJI Početkom XIX veka Engleska je došla do evropske afirmacije na umetničkom polju. Ponekad se ograničavao na motive koji prikazuju samo igru oblaka.

Težio je da predstavi prirodu kao kosmos. Njegove studije prirode su veoma raznovrsne i može ih biti oko 19. naročito u poslednjoj fazi razvoja. Do kraja života je ostao na Kraljevskoj Akademiji. u tredem izražava slobodno svoja shvatanja. predstavljajudi dramatične i čudne kontraste. Prvo je bio pod uticajem engleskih i holandskih slikara. slikajudi predeo. Sva dela je zaveštao Nacionalnoj Galeriji. I njegovi akvareli se odlikuju snagom mašte i svežinom. morske bure koje je posmatrao privezan za katarku. i 1820. VILIJAM TARNER – POETIKA I DELO Tarner je stupio na Akademiju 1789. Otac mu je bio berberin (u to vreme bilo je nepristojno da muškarci izlaze bez perike). Između 1805.000 primeraka. Njegovu paletu čine crveno i žuto. Tarner je prikazao novi vid prirode. kada mu je bilo samo 14 godina. a postao njen član 1802.13. Njegova glavna dela su: Ribari. naročito Lorena i Vatoa 3. a jedva nekoliko je prodao za života. i u izlogu radnje vrlo rano počeo da izlaže crteže svoga sina. Posle 1820. brzina. U ranim godinama proputovao je celu Englesku sa rancem na leđima. pri čemu boja i svetlost u punom smislu reči postaju glavni motivi slike. njegove forme se rastvaraju i svode na nešto neodređeno. nego i u celokupnom evropskom slikarstvu. oslobađajuči se mrkih tonova iz prethodnog perioda. razne efekte sunčevog sjaja. Jedna od poslednjih slika Kiša. a oko 1813. u drugoj teži da oproba stil drugih umetnika. Velika sloboda u pogledu motiva ga je dovela dotle da boju pretpostavi svemu ostalom. koja nemaju poređenja ne samo u engleskom. Njegov umetnički razvoj može da se podeli na 3 faze: 1. Potok (divio se Klodu Lorenu i zato je taman prvi plan. Italiju i Švajcarsku. što je više od bilo kog njegovog prethodnika ili sledbenika. Glavni motiv je svetlost u najčudnijim i najdramatičnijim vidovima. Po toj čežnji za svetlosnim efektima Tarner ima dodirnih tačaka sa Moneom. slikajudi izlaske i zalaske sunca gde se odblesci poigravaju na arhitekturi predela. i novu koncepciju slikarstva. anilizirao je svetlost. a sačuvani su i crteži kada je imao samo 10 godina. kao sukob 4 elementa. a kasnije i Francusku. U 15oj imao je prvu samostalnu izložbu. 26 . i pomalo plavo. potpao je pod uticaj Kloda Lorena i Vatoa. U toku dugog života proučio je sve motive. godine. Bio je brilijantan tehničar i u svojim kasnijim slikama sve više rasvetljavao svoju paletu. dim prikazuje voz koji u magli prelazi most na Temzi. Ovo je i postao njegov konačni izraz. u prvoj nastoji da bukvalno kopira prirodu 2. Merkur i Herze. Majka mu je rano završila u sanatorijumu. Bio je jako povučen i imao malo prijatelja.

K. Za njegova dela bitna je pozicija čoveka koji kontemplira prirodi. beskrajno i tajanstveno. znatno krupna i deluje modno. što pojačava ruševina stare katedrale. u kojoj je čovek bio samo jedna od pojava. atmosferu u kojoj se sve završava i tone u mrak. ROMANTIZAM U NEMAČKOJ – POETIKA I PREDSTAVNICI U prvoj deceniji XIX veka glavni predstavnici nove umetnosti bili su Kaspar Fridrih David. a kako bi pokazao mod prirode.F.. Prikazivao je tanano osedanje prirode. Njegovo poznato delo je Monah na moru. pejzažista. Poslednje reči su mu bile: „Sunce je Bog“. sliku je kupio Džon Raskin za svog sina) i niz drugih. Zato on u slici Čovek i žena posmatraju mesečinu postavlja odvojene principe muškarca i žene koji su nam okrenuti leđima. Koristio je minimalna sredstva kako bi naglasio svoje emocije (kontrast i kolorit). gledajudi izlazak sunca u brdima. posveduje često veliki deo slike „ničemu“. sa možda minimalnim uticajem Brojgela. koji znači sintezu. Njegovi pejzaži predstavljaju pravi izvor melanholije. I ova slika ima simboličnu poruku: posmatra događaj kao smiraj dana. Poznata je i njegova slika Pogreb u hrastovoj šumi. U prirodi je tražio simbolizam. iako je strašno teško nadi njegove izvore inspiracije. na kojoj pkazuje kako sve u prirodi ima kraj. Ogroman deo slike je posvetio moru i nebu. magli. U Nacionalnoj galeriji u Londonu su: Dizanje sidra. Tri žene na obali – prikazuje 3 žene.dim. Pogreb Vilkija. 27 . Neustrašivi odlazi u luku (alegorija starog i novog). Kiša. Zahvaljujudi nemačkom romantizmu. ovde se vidi spoj izmaštanog i realnog. ali istovremeno mogu biti i samo njen deo. Jedan brod ovde deluje kao da dolazi sa neba i time dočarava harmoniju. 3 stene i 3 borda – mističan broj 3. ako bi dovezli bolesne.. slikar figura i predela. pejzaži su dobili na zanimljivosti i mističnosti. Ulis se podsmeva Polifemu. za razliku od vedine ostalih kompozicija. tipičan za sever. Brod sa robljem (trgovci bacaju bolesne u more. Oko nje je splet sitnog rastinja. Ovde se uočava harmonija urbanog i prirodnog sveta. moru. što se u ikonografskom smislu odnosi na poziciju filozofa – tri žene su tri sudije. podsedajudi na veliku gotičku prošlost. Ledeno jutro. Bengalski vatromet – sve u privatnim zbirkama. more je hladno.radio je na vaertikalnom formatu). celinu. koji je pametno unosio u svoja dela. Nemci su se bavili prirodom kao celim univerzumom. Smatrao je da je religija jako bitna. i na tome insistira na više načina. gde je pokušao da dokuči beskrajnost i mod prirode. Slika podseda na kineske prikaze prirode. spram čega je čovek kao mrav. Đudeka. severa i juga. tj. koje određuju život i tok prirode. 14. Mletačko sunce. Njemu je na kompoziciji najbitnija atmosfera. Za njega je važan stih „individualna duša se mora bar jednom sresti sa dušom univerzuma“. Prigovaralo mu se da mu pojedine slike liče na druge majstore po izvesnim detaljima. nebu.David je završio akademije u Kopenhagenu i Drezdenu. pravdajudi njihov nestanak olujom.brzina. Oseda se slani vazduh Baltičkog mora. Žena i rađanje sunca – ovde je žena – figura. Ovo rešnje je pronašao potpuno sam. Dolazak brodova u luku – nema vazdušne perspektive ni određene centralne tačke. morali bi da brinu o njima. Žene sede na kamenu (kao u Direrovoj Melanholiji). mada je osnovna nota uvek bila lična. i Filip Oto Runge. Plamen u Parlamentu. savršenstvo.

i za sobom ostavio jednu od prvih slikarskih interpretacija bojenog svetla. Zajedno sa sadržinom tražili su i formu. intenzivne crvene. Kaspar Fridrih David je posmatrao kako se brod krede na moru i ovom slikom napravio izvestan spomenik palima u ime nauke. sa povlačenjem francuske vojske preko Rajne. ili su bile neposrednije vezane za savremene ličnosti. Na prvom mestu je bio Runge. Ipak. Jozef Pfor i Peter Kornelijus. Runge je smatrao da umetnik mora da stvara u svojoj sredini. SLIKARSTVO NAZARENA Nazarenima se naziva grupa mladih nemačkih slikara koji su u Rimu osnovali bratstvo Sv. značaju sadržaja. čije su teme imale simbolički karakter. što je u nekim slučajevima otišlo u suprotnost njegovim načelima. Širedi se. čime se objašnjava njegova aktivnost u interesu oslobađanja Nemačke od Francuske. koja se ogledala u slikarstvu. nemačkih brda. pa su ih zato tako i nazvali (Hrist Nazaredanin). želeo je da pokaže kako je prirodni rast jedno čudo koje čovek nikada nede sasvim razumeti. u vreme uticaja Nazarena. što se najviše vidi u Portretu njegovih roditelja. patriotski motivi postaju sve neposredniji. nego opšte-čovečanska. Runge je proučavao bojeni spkatar. Ludvig Buhorn. koji je dobijao romantičarski karakter. Ova slika je tek u 20. a glavno polje rada im je bilo crkveno slikarstvo. Vodili su strog kaluđerski život. Ona je došla do najvedeg izraza u grafici. Za njega je najvažnije bilo da na primeru dece pokaže koliko je priroda modnija od čoveka. Poslednjih godina je rasvetlio svoju paletu. On je svojim karikaturama uzeo aktivnog učešda u stvaranju atmosfere protiv Napoleona i Francuza. Predimenzirao je svog sina. Ovo obeležje ranog romantizma je tek u novije vreme proučeno. velika analitičnost). Drezden je takođe bio značajan centar ove umetnosti. U ukazivanju na stare uzore ukazivalo se na prvom mestu na Direra. gde je predstavljao scene iz bavarskog narodnog života. Hilzenbekovoj deci. Jutru – na ovoj slici je odvojeno slikao „ram“ sa ljiljanima (cvet Bogorodice). Završio je Bečku akademiju. U njegovom shvatanju ima mnogo osedanja za štimung. Ved dvadesetih godina privukao je pažnju Francuza. ulozi simbolike. harmoniji boja. a napisao je i svoje učenje o bojama. Centar ranog romantizma je bio u Berlinu. Realnosti se smenjuju po vertikali. Srbiju i Vojvodinu na jugu i Rusiju na severu. tako i drugih veroispovesti. Uporedo sa čovekom i predelom. Slikali su uglavnom portrete. Sve je služilo jedinom cilju – borbi protiv neprijatelja. U početku slikar figura. Najvedi deo ovih slikara su bili prostestanti koji su prešli u katolicizam. Veliki broj ovih majstora je prikazivao Ruse. jedan od najznačajnijih je Vilhelm Kobel. profesor na minhenskoj akademiji. Sam Runge nije mogao da odoli a da ne prožme svoje celo delo izvesnom notom poezije koja se graničila sa misticizmom. Minhen je postao značajan umetnički centar. Šinkel. ali svakako predstavlja antitezu neoklasicizmu. Berlinskom krugu su pripadali i Gotfrid Šadov. pri čemu je ceo brod uništen. Takođe je i Dimitije Abramović delovao u to vreme. Dela – Opsada Kozela. Minhen je tako postao sedište jedne škole pejzažista. Koristi jako smele draperije. Tek u pojedinim slučajevima ona je dobijala sve određeniji vid mržnje i borbe protiv Francuza. karakteru i srdačnosti. Od 1813. u manastiru San Isidoro. kao njihov daleki prethodnik. Oslikao je tavanicu Saborne crkve. U našoj zemlji najpoznatiji koji je prihvatio umetnost nazarena je Jovan Klajić – Solomonov sud i Put u Samaridanskim brdima. jelove šume. koja je postajala sve mističnija i složenija. njegovog sina – Runge je voleo da slika decu. naročito konje. dok je za Šadova „umetnost po sebi stalno patriotska“. 28 . Po njihovom mišljenju. Nazarenski pokret se proširio i na druge zemlje. trebalo je obnoviti stil i tehniku. kao npr. Romantizam Vilhelma Kobela je uravnotežen i stišan. Uporedo se bavio i grafikom. jer su verovali da vrše važnu misiju. Inspirisao se iluminacijama srednjevekovnih rukopisa. izgubio je od svoje čistote. Za njih je naivnost bila važna. pa je Kobel doveden u vezu sa impresionistima. on je bio student na Bečkoj Akademiji. postepeno je potčinjavao figuru predelu. koji su postali veoma popularni u Nemačkoj. Interesovao se za slikarske probleme. Portret Otoa Sigizmunda. koji je smatrao da ne postoji patriotska umetnost. kao rafaelisti. tamno-svetlom i vazdušnoj perspektivi. i sloboda izražavanja postaje sve veda. koji se prilično kasno odlučio za taj poziv (Akademija je tada trajala 10 godina). veku shvadena na pravi način. naročito skulptora. koji su počeli da prikazuju gotske oklope i slične teme. Među njima. Početkom XIX veka. koji su im francuske vlasti stavile na raspolaganje. romantičari su ostali uporni u svom stavu. Drugi su manifestovali svoja patriotska osedanja kroz slikanje predela – hunskih grobova. Čitav niz majstora se posvetio toj „patriotskoj umetnosti“. Glavna dela su zajedničke freske u Casa Bartoldi na Monte Pinčiju. pokret je imao uticaja na religioznu umetnost cele Evrope. Kod Ivanova u Rusiji. da bi pokazao kako neko tako mali može brzo da poraste. što se protivi stavovima akademizma. U Italiji su im se pridružili i mnogi slikari drugih nacionalnosti. a zastupalo obradanje ka prirodi i studiji prirode. a ovo shvatanje je bilo u oštroj protivurečnosti sa neoklasicizmom. Romantičari su odbacili shvatanje da je umetnost više ukras nego nužnost u svetu. Želeli su da se u potpunosti vrate u epohu gotike. ekspediciji koja je udarila u ledeni breg na Severnom polu. I u njima je Kobel dao maha svome interesovanju za predeo. kako katoličke. Trke u Minhenu – u kojoj je problem svetlosti uočen sa novim akcentima. kao i Overbekova slika Trijumf religije nad umetnostima i Hristos u kudi Marte i Marije. Dali su uglavnom prosečne rezultate. Šadov je ušao u polemiku sa Geteom. i uopšte namerno preterivao u veličini dece. Ved dvadesetih godina nazarenski pokret je imao mnogo pristalica u Nemačkoj. koje se protivilo antici. zapravo. a glavni nedostaci su bili u ljupkostki. Bitka kod Vagrama. kojima je davao značajno mesto u ratnim slikama. ne grube. grafici i karikaturi. obrađivao je i životinje. Runge je bio jedan od nosioca novog shvatanja. zanemarujudi ratne scene. Filip Oto Runge je bio krajnje ekscentričan umetnik. iako su te karikature bile često duhovite. Kod njih je pohvalna bila težnja ka jednostavnosti. i kombinovali gotičko nasleđe sa italijanskim kvatročentom. Ludvig I mu je naručio niz slika koje su predstavljale učešde Bavaraca u Napoleonovim ratovima. Nazarensko slikarstvo je u sebi nosilo narativno i didaktičko obeležje. a glavni predstavnici su Fridrih Overbek. fresku. pa i Sloveniju. To je bilo doba buđenja interesa za predeo. gotskih ruševina. plave i narandžaste – potpuno nov kolorit. a njegova veza sa stvarnošdu neposredna i živa. Luke. Zapravo. zatim Pforov Ulazak cara u Brisel i Kornelijusovo delo Josifa prepoznaju njegova brada (prikazana hrišdanska vrslina praštanja. Kasnije. mada su formu prilično zapostavili na račun sadržaja. koja se inspirisala domadim bavarskim predelom. Njihov stav je bio prožet izvesnom mističnom notom. Hrvatsku.Brodolom nade – slika nastala prema aktuelnom događaju. I drugi umetnici su zastupali negovanje „nemačkog načina i umetnosti“. Bekstvu u Egipat. Slikajudi monumentalne bebe.

uspeo je da pronađe sopstveni stil. poznatog pejzažistu tog vremena. a planove tamno-svetlotamno-svetlo. Odlikovale su se izvesnom naivnošdu i spontanošdu. i. Posle 1860. Tako je ostvarivao izvanredne harmonije u odnosima. 29 . 1834. boja. i to mu je pribavilo naročitu slavu i trgovačku vrednost. sam most se suprotstavlja vertikali Pred kraj života se bavio i portretom – Agostina – najviše liči na Mikelanđelove Sibile. predmeti kao da su zaleđeni. Može se redi da se on samo hronološki poklapa sa razvojem romantizma. Bavio se i bakropisom. gde je bio veoma slobodan u potezu. Koro je bio i slikar figura. Bio je plemenita osoba. Most u Mantu – trouglasta klinasta perspektiva. dominira shvaranje sa vazdušastim štimungom. magličastim i iskričavim. koje za vreme njegovog života nisu bile dovoljno cenjene. Imao je specijalno svetlo i radio senke vezane za arhitektonske celine. do 1828. ali definitivno zaostaje za prvim. ali su komponovane i naslikane snažno. Kude je svodio na geometijske figure. se ponovo vratio u Italiju. U svojim prvim predelima slikanim za vreme boravka u Rimu 1825. sa izvesnim modernim akcentima. Umeo je da pronađe lepote francuskog pejzaža. Njegov princip hijerarhije slikarskih vrednosti je bio slededi – kompozicija. francuski predeo ne može u potpunosti da se veže za njega. valer. dok se vertikale ritmički spuštaju. iako je delovao u vreme sa pripadnicima Barbizonske škole. U portretima je na izvestan idealizovan način prikazivao čoveka. u tumačenju oblika. a sve deluje vanvremenski. Ni ovaj drugi period nije bez privlačnosti. sam joj nije pripadao. približavanju valera i eliminisanju jakih kontrasta planova. i fantazija i lirizam uzimaju sve vedeg maha. nevezan za tradicionalni postupak bakropisa i bakroreza. pa se po tome može odrediti deo dana. koje je po važnosti uvek stavljao ispred boje. koji su želeli da se bavi trgovinom. Vremenom njegovo slikarstvo se oslobađa onih strogih veza sa prirodom. KAMIJ KORO – POETIKA I DELO U početku je nailazio na otpor svojih roditelja. Bavio se plenerom – slikanjem na otvorenom. i ceo ovaj aspekat njegovog dela još više upotpunjuje njegovu originalnost. kako bi došao do suštinske forme.15. dok njegova koncepcija predela i shvatanje portreta prilično otežavaju posao klasifikovanja njegovog dela. koja je sticajem okolnosti bila suprotna neoklasicizmu i stoga ušla u okvir romantizma. dijagonala je postojana. Prostor je stvarao u odnosu vede-manje. ved predstavlja više novi talas koji je obuhvatio jednu drugu oblast. Devojka sa biserom – najviše liči na Rafaela i uopšte visoku Renesansu. Crkva u Rimu Pogled na Forum Put u selo – odustao je od pravila linearne i vazdušne perspektive. naslikana je monumentalno. Uspeo je da ih privoli na svoju stranu i odlazi kod slikara Mišalona. gde je dobio klasično obrazovanje kojeg se kasno oslobodio. Koro je predstavnik subjektivnog i intimnog u pejžažu. Iako je nastao u okviru romantizma. Ovom slikom je hteo da glorifikuje Francusku. Njegova originalnost se ogledala najviše u izboru motiva. Katedrala u Šartru – ovde se ved pojavljuju realistički momenti. Koristio je hladnu svetlost. Kude je redukovao i uopšte slikao bez suvišnih detalja. Koro je bio majstor u kompoziciji i slikanju valera.

mistične ili poetične. o reljefu. sin napuljskog karbonara. Bio je nedovoljno umetnički obrazovan. Roseti slika sliku Beata Beatrix. *Raskin: „Nema gore pojave u delima mladih umetnika nego što je odved velika tehnička soretnost. Uzori su im bili Mazačo. Regina Cordium. perspektive i niza umetničkih disciplina koje je antika negovala. Dante Gabrijel Roseti. koja ga je inspirisala za niz slika: Venus Vesticordia. Ladz Lillith. osnovali su „Društvo prerafaelita“. Ipak. koja je više bila orijentisana ka delima visoke 30 . zamerali. Skora – što je uticalo na razvoj njegovih sklonosti ka dramatičnom. poznavaoci anatomije. i samo je delimično odgovarao Raskinovoj oduševljenosti pejzažom. Toma Vulner i umetnički kritičar Vilijam Mihael Roseti. PRERAFAELITI – POETIKA I DELO Nisu pripadali ni romantizmu ni realizmu. i ostali su od tada na dnevnom redu. Dok su Nazareni u Nemačkoj klasifikovani kao romantičari. i uspevao je vremenom da stvori sve čudnija dela. Pozadina prerafaelitskih predela je rađena po stvarnom predelu. Džems Kolinson. Getea. koga izgleda nije bio ni svestan. je postala kasnije njegova žena i prva glavna inspiracija. Za njih je bila karakteristična idejnotematska komponenta. Neki su smatrali da je neorenesansa opšta pojava ovog vremena. osedajnom i tajanstvenom. njegova vizija je bila sugestivna i originalna. to je znak da su oni sa svojim delom zadovoljni i da nisu pokušali ništa vede od onoga što ved znaju“. Godinu dana posle ovoga. Insistirali su na preciznosti i mnoštvu detalja. Tehnički problemi su čak bili zapostavljeni. naročito Tarnerovim. a potom i godpođe Stilman i Vilding. Džon Everet Milej. Prikazivali su istinu i najavili realizam. da bi kasnije poprimili manifestacije romantizma ili bar pretežno romantizma. linearan i izvitoperen često u dekorativne forme. i kralj Artur i Merlin iz nacionalne istorije. pa su u početku klasifikovani kao realisti. koja je više bila ispoljena u sadržini nego u tehnici. Bivao je obuzet pojedinim motivima (Danteov spev) ili ličnostima (gospođa Sidal. Oni su ustali protiv školskih pravila i propovedali povratak prirodi koju je trebalo kopirati naivno. engleski istoričar i estetičar. gospođa Moris). Frederik Džordž Stefens. Tako su u delima italijanskih primitivaca pronašli ono što su uzalud tražili kod savremenika. ocene prerafaelita su se vremenom menjale. Botičeli i Mantenja. U takvom raspoloženju. oni su na neli način objedinili ova dva pravca. Svet prerafaelita je bio veštački. La donna della finestra. portreti uvek predstavljaju žive ličnosti. To obeležje se najviše vidi u njegovim ranim radovima. Obe su se odlikovale bizarnošdu koncepcije. Posle njene rane smrti. Girlandajo. spontano neznanje. Prva izložena slika je bila Marijino detinjstvo. Slikao je scene gde su kude bile jedva vede od ljudi. Sredinom XIX veka engleska umetnost se nalazila u položaju koji je jedna grupa mladih slikara smatrala potpuno beznadežnim. krojačica. Takođe. ali posle toga nije više izlagao javno. Marijana. Začetnik pokreta je bio DANTE GABRIJEL ROSETI. kako su to radili italijanski primitivci pre Rafaela. Rosa Triplex. što su mu do kraja života. Grupom Morisa Ke iz Davidovog ateljea i Nazarenima iz Nemačke. pa je ostalo čudno kako je Raskin uspeo da pomiri te dve stvari. oni su se okupili jedne večeri 1847. na njih je interesovanje za kulturu i umetnost Srednjeg veka imalo veliki uticaj. kompozicije i pojedinosti. koja je iz početka bila neprijateljski raspoložena. ali besprekorni crtači. branio je ovaj pokret i obezbedio mu mesto i priznanje pred javnošdu. i da je to bilo prirodno. Ubrzo potom je otkrio nove modele: ženu Vilijama Morisa. dok su ih drugi povezivali sa npr. Odrastao je okružen delima Dantea. Kako bilo. u kojoj je u potpunosti sublimirana ličnost Elizabete Sidal. i prelistavali zbirku bakroreza koji su predstavljali freske u pizanskom Campo Santu. tj. Pod Raskinovim uticajem oni su želeli da otkriju prirodu na nov način: kroz prizmu slikarstva Kvatročenta. profesora italijanskog jezika na Kraljevkom koledžu u Londonu. Prerafaeliti su preuzeli formalne umetničke vrednosti. Kvatročenstisti su takođe ovde bili prvi put otkriveni.16. Elizabet Sidal. jedinstvo religioznih i umetničkih shvatanja i naivnost kvatročentista. Šekrpira. Obrađivao je prvenstveno legendarne scene. Rano je počeo da ilustruje dela koja je čitao. Literarni momenat je često odnosio prevagu nad likovnim. zatim Blagovesti. oni su bili i majstori forme. Govorilo se da nije imao pojma o proporcijama. U koncepciji ovih ženskih figura se odvojio od prerafaelitskog shvatanja i težio ka ostvarenju izvesne čulne i erotične lepote. nisu bile slikarski motivi. suvi. Proserpina. Osnivači su bili: Holman Hant. a figure izgledale kao istesane od drveta. i da tu treba svrstati i prerafaelite. a i kasnije. a svaka pojedinost je naslikana na isti način. koje strogo uzev. Džon Raskin. duh. ni o perspektivi.

zbog čega su svi bili šokirani. Osnovao je i preduzede koje se bavilo raznim poslovima iz oblasti primenjene umetnosti. Bakarna kula. ne maredi što neki od njih nisu znali ništa. Njegov tip žene je takođe bila Elizabet Sidal. koji ga 1859. Imao je običaj da pretrpava sliku do zasidenosti. U kasnijim delima je i sam pretrpeo uticaj prerafaelista. „Radionica drvodelje“ pokazivala je Isusovog oca kao drvodelju. je radio nacrte za vitraže u mnogim crkvama u Engleskoj. Posle 1870. Kod njega se drama završava karikaturom. EDUARD BARN-DŽONS je jedan od najvažnijih sledbenika prerafaelista. Stupio je kod Rosetija u školu da uči crtanje. i malog Isusa sa stigmatama na rukama i nogama. Senka krsta. u školama i hotelima. Roseti ga je povezao sa Raskinom. U početku se bavio religioznim temama. a potom se posvetio religioznom slikarstvu. Oni predtavljaju preteču avangarde 20. FORD MADOKS BRAUN je bio Rosetijev učitelj. Teme su mu bile mitologija. i kasnije se trudio da stekne što više stručnog i tehničkog znanja. Venerino ogledalo. Nije bio član prerafaelista. Njegov stil se ogleda u konciznosti i realnosti oblika i sirovosti boja bez obzira na tonske prelaze i polusenke. Dela: Svetlost sveta. Tadašnjim savremenicima je to ličilo na stolarsku ranju ondašnjeg Londona. Mantenju i Karpača. posle čega nastaje period plodnog rada. Celog života je slikao kao mlad čovek. ali je u svakom slučaju značajno uticao na njih. Morske dubine. keltske legende. Bio je prvo student teologije. a za čitav niz kompozicija je našao direkte uzore kod majstora rane renesanse. Svi su predstavljeni bez oreola. zbog čega je u početku ismevan. veka. Tematika mu je propovednička i moralna. Imao je ogromni uticaj na svoje savremenike. i tamo Barn-Džons otkriva svoje uzore koji de ostati presudni za celo njegovo stvaralaštvo – Botičelija. Milej gradi kompoziciju na temeljima kvatročentovskog istraživanja anatomije. naročito na Rosetija. Dalji razvoj engleskog slikarstva bio je u znatnoj meri uslovljen pojavom impresionizma. počeo da slika u prerafaelističkom duhu.Renesanse. ali se zainteresovao za slikarstvo kada je video dela Hanta i Rosetija. a u 19oj postaje član pokreta. Kralj Kopetua i prosjakinja. Vremenom je postao profesor na akademiji koju je u početku toliko mrzeo. Ljubavna pesma. po mišljenju nekih. U početku je bio romantičar. ponovo odlazi u Italiju. odvodi u Italiju. Nije bukvalno shvatio Rosetija. i cela kompozicija je delovala više kao žanr scena. i ne zna se da li je odbio poziv u društvo ili nije ni bio pozvan. Pokret prerafaelista je uzeo mnogo šire razmere i pojavio se u drugim granama primenjene umetnosti. Imao je i mecene. ne učedi svoje učenike tehničkim stvarima. koje su se krajem 19 veka kristalizovale u Modern Style. Posle 1861. Za američku školu u Rimu je porjektovao mozaik Drvo života. se posvetio portretu i slikao mnoge ličnosti iz redova plemstva i buržoazije. Roseti je školu držao krajnje čudno. Prvo je izlagao motive iz italijanske i engleske srednjevekovne umetnosti i žanr scene. u kojoj su bili predstavljeni svi prerafaelisti u raznim ulogama. a strast grimasom. U poslednjim slikama je stvorio monumentalnu žensku figuru. DŽON EVERET MILEJ je još kao dete pokazao slikarsku zrelost i u 15oj godini dobio nagradu za slikarstvo. Voleo je simboliku i izvestan idejni svet. 31 . Te prve slike su Radionica drvodelje i Lorenco i Izabela. Spoza di Libano itd. ali je od 1848. Za sliku Smrt Ofelije model je bila Elizabeta Sidal. Na njoj su figure izdužene. VILIJAM HOLMAN HANT je bio mnogo dosledniji predstavnik prerafaelističkih ideja. Srednji vek. a kasnije obrađuje i savremene. Najbolje slike su Čarobnjak Merlen. Čitav niz umetnika je zastupao te ideje. 1862. Izložena je na prvoj izložbi prerafaelita. preteča prerafaelista. Njegovo delo je ogromno. Svi su bili revoltirani kako je jedan slikar mogao da predstavi jednu sakralnu scenu tako banalno. tražio je od njih samo da slikaju i crtaju. i. Biblija. Čak je i Dikens ovo nazivao primitivnim slikarstvom. nemaju skladne proporcije.

naš umetnik. napravio je čamac koji mu je služio kao atelje. PREDSTAVNICI I DELA Tridesetih godina 19. Na njegovim delima priroda je ključna. gde su na njega u velikoj meri uticala dela engleskih pejzažista. pa Ruso odlazi u Barbizon. predelima Francuske koji su bili veoma zapaženi. a gubila se ako bi sliku više obrađivao. kao i Dipre. za razliku od shvatanja Davidove škole. Dela: Mali ribar ŠARL FRANSOA DOBINJI je vrlo rano otputovao u Italiju. amore. Glavna draž njegovog dela je bila izvesna spontanost koja se dešavalau prvim fazama slike. ĐORĐE KRSTID. mada publika i dalje nije kupovala njegova dela. Bio je realista u pogledu stila i izvrstan kolorista. Prvi put je izlagao u Salonu 1838. venere. Slikao je obale Sene. Notr Dam u Parizu.17. Bio je majstor u prikazivanju anatomije drveda i dobar kolorist. Po povratku iz Engleske radio je zajedno sa Rusoom neko vreme – često bi zajedno birali mesta sa kojih su slikali. gde se posveduje slikanju motiva koji su mu najzad priuštili slavu i priznanje: Bara. Selo pod drvedem. predeo dobija novi značaj. Taj stav se menja tek posle Revolucije iz 1848.. Podržavali su učenje o Panterizmu po kom se Bog vidi u svakoj sitnici i detalju. Od kraja tridesetih je stvorio niz snažnih dela koja su nailazila na neprijateljstvo kod žirija i publike. Izlaz iz Fontenbloske šume. spokojan. Romantičarska revolucija je podstakla umetnike da slikaju francuski predeo. NARSIS DE LA PENJA. i On je taj koji je stvorio sve. Posle toga je otišao u London. gde je više vremena provodio gledajudi umetnička dela nego radedi. zaleđen vazduh. ANRI MIŠEL – dela: Oluja predstavlja prirodu samu po sebi. Pripadnici Barbizonske škole uglavnom nisu koristili vazdušnu perspektivu. POL NE je bio jedan od obnovilaca moderne škole pejzaža. Po crtežima zapravo stičemo glavni utisak o njegovoj umetnosti. Motive je nalazio u okolini Pariza kod Sevra i Sen Klua. Njegovo delo mnoge podseda na El Greka. veka. Zalazak sunca u oazi. DA bi mogao preživeti. BARBIZONSKA ŠKOLA – POETIKA. Njegov potez je bio sačinjen od gustih nanosa boje. Veliki udeo imali su i engleski pejzažisti. Tada je uočena draž francuskog predela. hteo je da pokaže koliko je čovek mali. bavio se i bakropisom. slikar španskog porekla je. dodavajudi nimfe. Sve slike imaju miran. kao mnogi romantičari. Pokret se završava impresionizmom i tek tad je prihvadeno. Iako je nastalo u toku industrijske revolucije. Slikao je Čačak i Žiču – tipografske panorame. gde ili nije imao značaja. pa je retko koja zadržala prvobitni izgled. te ga predstavlja kao detalj. na slikama nema tragova vozovima i fabrikama. radio je ilustracije za knjige. Barbizonci su upravo to želeli da pokažu. želedi da pokažu kao da se svi dive Bogu. Iz toga je izvukao važne pouke. TEODOR RUSO se formirao skoro sam. započeo karijeru izlaganjem na Salonu 1831. kupidone i sl. Otišao je najdalje u idejama Barbizonske škole. kopirajudi holandske pejzažiste i animaliste i radedi u šumama Kompijenja i Fontenebloa. koji reljefno daju granicu između svetlog i tamnog. Godinama je slikao motive iz Fontenebloske šume. naročito kada nisu bili u mogudnosti da putuju u Italiju. ŽIL DIPRE je drugi predstavnik Barbizonske škole. Često koriste zlatne tonove. Njegove slike su slikane i prerađivane više puta. što de kasnije impresionisti iskoristiti. mada su njegove slike vremenom pocrnele. Naročito su ga privlačila olujna neba. koje su se najviše odnosile na njegov iskren stav prema prirodi i naročito francuskom predelu. Karijeru je započeo u Salonu 1831. koji su za vreme Restoracije izlagali u pariskim salonima. Bavio se i bakropisom. ili je i dalje predstavljan herojski i morao da bude opravdan ličnostima i motivima iz klasične epohe. 32 . Uporedo sa slikanjem predela.

33 .

Po dolasku u Pariz. Morao je da se bori kao niko protiv ustanova koje su upravljale Francuskom tada. fabričkim radnicima i običnim građanima. pa nekad i revolucionarno značenje. ličnosti su u prirodnoj veličini. Romantičari su imali zasluga u oslobađanju umetnosti od neoklasicizma i antike i učinili značajan korak napred. 1850. a to vreme karakteriše i tehnički progres koji je menjao lice feudalne Evrope. njegove manifestacije se vide još ranije. republikanci su mu dali medalju kako bi ga zaštitili od odbijanja. grčke i rimske umetnosti. 4. od kojih je prihvatio i realističan stav i tamnu paletu. u Nemačkoj je ostao na umetničkom nivou. Napoleon III ga je odlikovao krstom legije časti. a koje su mu odbijale najbolje slike. renesanse. sentimentalizma i antike. 3. cvede. ved samo saradnik. Odmor posle večere. Sukob između buržoazije i proleterijata kulminirao je u revoluciji 1848. U svom delu nastavio je težnje koje su imali Gro i Žeriko. pa su ga neki zvali 'Kurbe propovednik'.18. l'art pour l'art-u i klasicizmu. bio je veoma razočaran slikama francuske škole. a u Belgiji i naročito Rusiji je dobio veoma izraženu socijalnu notu. Lepo je u prirodi – lepota koju pruža priroda je viša od one koju umetnik može da izmisli. 5. 1873. Nove težnje su naišle na opoziciju u oficijelnim krugovima. 1855. Napoleonovi ratovi su doveli do toga da se narodi međusobno više zbliže i upoznaju. Važan udeo u formiranju novih shvatanja imala je i tadašnja savremena literatura u Francuskoj (Balzak. Kurbeovo delo je različito ocenjeno. Tako je u Francuskoj bio uperen protiv režima Drugog carstva. Ove realističke teme sa političkom notom u umetnosti nailaze na neprijateljski stav zvanične umetnosti i nosilaca državne vlasti. U pogledu tehnike. Atelje. REALIZAM – IDEJE I PREDSTAVNICI U SVETU I KOD NAS Iako se uzima da realizam počinje četrdesetih godina. Smatran je vođom realističke škole. Versajci su ga optužili da je učestvovao u rušenju Vandomovog stuba. Delija. realizam nije donosio skoro ništa novo. a realisti sa tom težnjom idu još dalje i traže istinu oko sebe. Žene koje rešetaju žito. Pojava da umetnik postaje aktivna politička ličnost je karakteristična crta francuskog realizma. koji je. a od samog početka je ostvario slikarstvo ravno najboljim slikarima tog doba. je imao samostalnu izložbu koja je naročito doprinela njegovoj popularnosti.. katolicizma. Služio se mnogo slikarskom špahtlom. Glavna dela su: Pogreb u Ornanu (ogromnih dimenzija. Teme su bile seljaci. 19. Glavna promena je bila u izboru tema. godine. Seoske gospođice. je takođe imao velikog udela u buđenju svesti o zajedničkim interesima radničke klase. Izlagao je širom Evrope i svuda stvarao nove pristalice. lovovi.). Sa njima je delio svoje metode i estetske principe: 1. Bio je veoma originalna ličnost i sjajan govornik. Realizam je brzo dobio pristalice u svim zemljama Evrope. Umetnost je savremena – ne primenjuje se ni na prošlost. U mladosti je godinu dana proveo kod jednog profesora matematike G. podržavao njegovu ljubav prema slikartsvu. Umetničko delo počinje da dobija određeno političko. Lepo je vezano za vreme i sredinu. 1849. I u pogledu forme nije bilo značajnih novina. Ipak je bio 34 . mada se njegov karakter razlikovao u zavisnosti od političke i društvene strukture tih zemalja. gde je nekoliko godina kasnije umro od ciroze jetre. 2. Svuda je nailazio na pristalice. pa se tako junaci iz mitologije ili srednjevekovne istorije zamenjuju seljacima. predeli. Korišdena je mahom paleta bolonjskih slikara. savremene žene. Uzori su mu bili holandski i naročito španski slikari. niti da iko bude njegov učenik. mrka ili tamna. a ova borba radničke klase se morala odraziti u likovnoj umetnosti. godine. Javnost nije bila spremna da prihvati i favorizuje slikarstvo koje je budilo svest radničke klase. krišom od porodice. ali je on insistirao da nikome ne bude profesor. GISTAV KURBE – POETIKA I DELO Najvede ime francuskog realizma. Isticao je nedostatke čoveka. seljaka i fabričkih radnika. Slikarstvo je prikazivanje vidljivih predmeta (ne izmaštanih).. Borio se protiv paganizma. Važan izvor informacija o njemu je njegova kratka autobiografija. Stendal. Pronalazak fotografije je takođe imao veliki značaj. ni na bududnost. životinje. Posedovao je izvanredno osedanje za interpretaciju i materijalizaciju viđenih stvari. Veliki značaj su imala i pozitivistička i materijalistička shvatanja savremene nauke. Fotografija počinje svoj glavni trijumfalni pohod 1839. Povratak sa vašara. posle čega je osuđen da plati ogromnu odštetu. nazivajudi se majstorem-slikarem sa velikim plakatima i odobrenjima predsednika opština. Stvarao je često u serijama po dvadeset ili trideset slika. Tucači kamena. umetnost ide pravo ka prirodi i istini. melanholično. Komunistički manifest iz 1847. je počeo izlaganje svojih slika po celoj zemlji. Prilikom borbi dolazilo je i do razmene kulturnih vrednosti. Nema škola – umetnost je bitno individualna. Oslobođena misticizma. Radio je protivno romantizmu. pa je bio proglašen i osobom kojoj je glavni ideal bila ružnoda. varošani. u životima običnih ljudi. Paralelno se bavio i proučavanjem filozofije. ali on sa velikim publicitetom odbija to odlikovanje. je emigrirao u Švajcarsku. Kurbeov otac je želeo da on postane advokat. Povratak popova sa sastanka. bogova i polubogova.

Po povratku u Pariz najpre radi 35 . nego u figuralnim kompozicijama. Njegovo shvatanje prirode je često išlo na štetu likovnih vrednosti. mada je bio prilično obrazovan. Povratak popova sa sastanka – pijanstvo popova.daleko bolji u prikazivanju prirode (životinja. ŽAN FRANSOA MILE – POETIKA I DELO Seljačkog porekla. Imao je izrazitu težnju da uvek umetnosti da izvesno značenje. Gospođice sa obala Sene i Ljubavnici u polju – problem prostitucije. Ponekad je zapadao u određenu narativnost i ilustrativnost. Napisao je umetnički manifest u kom je objavio sve svoje ideje. bio je slikar seljačkog života i to je njegovo glavno obeležje. Buđenje Venere i Psihe – lezbejstvo). Mišljenja savremenika o njegovom delu su veoma različita. predela i mrtve prirode). Kao mlad. 20. koje je ponekad koristio kao ilustracije određenih poroka iz doba carstva (Kupačica. najpre je bio u ateljeu Delaroša. ali odlazi posle neslaganja sa njim i nekoliko godina životari slikajudi portrete.

zatim upoznaje litografa Ramlea. je izložio Robovanje Jevreja u Vavilonu i Sejača. veličinu rada. U slobodnom Salonu 1847. zbog nemaštine je otišao u Barbizon. i to dva portreta. lice je u dubokoj senci. Pabirčarke. umeo je da vidi i ozbiljne scene i da ih prikaže sa ubedljivošdu. Bio je veoma zainteresovan za politiku i posle julske revolucije stupio je u grupu koja je izdavala list 'La carricature'. Posle ovoga ulazi još više u političku borbu. Neki kritičari su mu zamerali to što je seljake prikazivao tako monumentalno kao i zbog tehničkih nedostataka – slikao je suviše gustom. koji ga uvodi u tehnike litografije. kao što je na Ulici Transnonen 15 aprila 36 . Stvorio je snažan individualni stil. karljevske porodice i kralja Luja Filipa – koju je nazvao Kruška. je izložio Ženu sa testijom mleka i Čas jahanja. Mileov stil karakteriše monumentalnost figura. čime naglašava gest.kompozicije sa antičkim temama: Dafnis i Hloe. Bio je i slikar pejzaža. izazivajuči svojim karikaturama obično gromoglasan smeh. ali kako mu se ona nikada ne čini veselom. logična raspodela površina i valera. povezanost figure sa predelom. Guščarica 21. koja je zapažena i otkupljena i predstavlja začetak njegove kasnije orijentacije. Večernje. te su i neki strani vladari kralja nazivali kruškom. isticao je napor seljačkog života. Kao seljak. ali sada bez zlobe. portret nije personalizovan. Ipak. gde je uglavnom prikazivao prolazne trenutke atmosfere i večernje svetlosti. napore. Negovao je osedanje za kompoziciju i odnos elemenata. Mada on to nije radio. na svojim slikama je izdizao do izvesne tihe i sumorne veličanstvenosti. a ved sutradan prodaje svoju prvu litografiju. Ipak. veka. Sam Mile je govorio kako ga u umetnosti najviše zanima čovečanska strana. Glavna dela su: Sejač (ovde prikazuje sejača kao mitski važnog. strogost u izboru sporednih elemenata i značaju zadnjeg plana. Šišanje ovaca. Uspeo je da u modernu umetnost uvede taj čitav novi svet i da mu da pravo građanstva. Prinošenje žrtve panu. okupiranih običnim poslovima. Počeo je da izlaže 1840. univerzalnog sejača koji to radi vekovima. požrtvovanje. umeo je prisnije da oseti život seljaka. više je želeo da zapravo istakne velike napore običnog čoveka. kolorit je redukovan). mešanom bojom. Radio je karikature parlamentaraca. ONORE DOMIJE – POETIKA I DELO Najstariji predstavnik borbenog francuskog realizma i najvedi karikaturista 19. Najpre je bio u ateljeu Davidovog učenika Lenoara. pa i šire. Pripisivane su mu socijalne ideje i neke od njegovih slika su savremenicima izgledale kao otvoren poziv na pobunu protiv društvenog uređenja. Figure seljaka. Ovaj vic se brzo proširio po celoj zemlji. a 1844. gde je objavio svoje prve crteže. Pastirka koja čuva ovce. Zbog karikature Gargantua bio je osuđen na 6 meseci zatvora.

pralja. inspirisan svojim najbližim okruženjem. Iako u Rimu primljena sa 37 . On je zapravo uneo naturalističke elemente u francusku skulpturu. koliko god i njegove slike bile sjajne. U mladosti je uz pomod zemljaka primljen u Školu lepih umetnosti. Osmeh pronalazača igle na topu. Prikazivao je tipove malograđana. a 1879. putnika trede klase. Zanimljivo je i to kako je uspevao da gradi potresnu priču bez preterane sentimentalnosti. u kom je Domije počeo da prikazuje scene naravi i stekao veliku popularnost. obično po osedaju. Pred kraj života se bavio skulpturom. mada. Kada je zakonom o štampi ukinuta Karikatura. radedi uglavnom minijaturne figure poznanika od gipsa. seljanki koje doje decu ili seljaka obučenih u njihovu nošnju. Seljak Drugo značajno ime realizma u skulpturi je KARPO. Tek od 1870. godine se u skulpturi javlja interesovanje za malog čoveka. Obrađivao je i terakotu. te je morao da počne da se bavi kojekakvim poslovima kako bi preživeo. moglo se zaključiti koliko je Domije zapravo imao uticaja i udela u modernoj umetnosti. izložio u Salonu jednu statuu vezilje rađene po prirodi. publika je u njemu tada uvek videla litografa. Bio je majstor kompozicije i znalački određivao odnose između glavnog i sporednog.1834. čitaju ili rade. Dela: Trijumf republike (nalazi se na Trgu naroda u Parizu). Dobra stara vremena. želeo je da napusti karikaturu i bavi se samo slikarstvom. Posle revolucije 1848. osnovan je Šarivari. Putnici vagona trede klase (slika. gde je prikazao leševe ljudi ubijenih od strane vojske kralja Luja Filipa. Ali. Figure je često stilizovao i predstavljao čoveka izduženim. radio je figure žena koje sede. nasuprot čitavom krugu savremenika koji su ostali pri klasicističko-akademskim. kao da je jedan od putnika. uopšte. mada je bio mišljenja da skulptura ne treba u potpunosti da imitira stvarnost. gde je posle izvesnog ugledanja na Rida otkrio sopstveni stil. je oslepeo i dobio penziju od države. naročito u grupi Ugolino sa sinovima. Begunci 22. advokata. Tek kasnije. dobro konstruisane sa izvesnom monumentalnošdu. 1854. Njegove figure su bile svedene na bitne oblike. Na njegovo delo je veliki uticaj ostavio boravak u Belgiji i studiranje Rubensovih slika. mali čovek je bio njegov favorit. Jedan od glavnih predstavnika je ŽIL DALU. sažet i postavljen u širokim površinama. svoju temperamentnu i vatrenu prirodu. seljaka i radnika. U ovim litografijama se njegov stil kristalizovao. spomenik Eženu Delakroi (Luksembuški park u Parizu). Emigrirao je u Englesku i tamo nastavio da radi. sa nogama na ivici da postanu kopita. Od poznatijih dela ističu se: Istočno pitanje. Tada ga je pomogao slikar Koro. On je 1870. gde je prikazivao svakodnevne događaje u hroničarskom stilu. Tada je počeo u Šarivariju da pravi jednu vrstu dnevnika. su mu ponovo ograničili aktivnost. Ipak. REALIZAM U SKULPTURI – POETIKA I PREDSTAVNICI U FRANCUSKOJ Što se tiče tematike skulptura je bila u zakašnjenju za slikarstvom. Pošto ga publika nije shvatala i dovoljno podržavala kao slikara. daje slici živost i prisnost). ta umetnost je polako umirala. državni udar i proglašenje Carstva 1852. likovno i tematski. Ubrzo je morao da se povuče van Pariza. i Domijeu je otkazan ugovor. godine je umro. To je naturalistička studija figura. Umeo je da pomiri naturalističke sklonosti sa dekorativnošdu. jezgrovit i fokusiran samo na bitno. Za života je uradio preko 4000 litografija i bio uzor Pikasu. 1875. posle impresionista. Njegovi prvi radovi nisu naišli na priznanje – Podčinjavanje Abd el Kadera. Njegov kolorit je topao. vratio se litografiji. a stil snažan. godine je otišao u Rim.

Imao je podršku Drugog carstva. Često je slikao difuzno svetlo i jasno osvetljenu prirodu. zbog čega su ga zemljaci doživljavali kao izdajnika. gde se vidi još intenzivniji izraz i razuzdaniji pokreti. Uveo je i jednu tehničku novinu – umesto mermera koristio je zemlju. devojka u uglu). gde je upoznao dela Kurbea i Manea. Nemački realizam je pak najviše uticao na naš. Radio je pejzaže i figure i sve to povezivao sa biblijskim temama. a i okarakterisana je kao nepristojna. u kojima je glorifikovao pobede pruske vojske u Napoleonovim ratovima. a u kasnijim godinama se vidi uticaj impresionizma. Radio je i grupu Četiri dela sveta za fontanu parka Pariske opservatorije. zbog čega je i mogao da radi brzo i stvara značajna dela. 1865. Flora je originalna zamisao: mlada žena snažnih oblika drži obilje lišda. 23. diplomata. Seljanke iz Dahaua.oduševljenjem. a oko nje su deca okruglih udova u živim pozama. Nejednak par. Njegova najpoznatija dela su: Tri žene u crkvi. U predsoblju (intimna scena. Realizam je nejneposrednijeg uticaja imao na mihnehnsku školu. Ovde izgleda kao da se koristio ranijom kritikom. Ipak. Ipak. U ovoj skulpturi Karpo je dao maha svojoj mladalačkoj romantičarskoj inspiraciji i interesovanju za ekspresiju. Radio je nekoliko figurativnih kompozicija na kojima se vidi uticaj Kurbea. Vezuje se za francuski. iscrpljen od tolikog posla. pošto se veliki broj naših umetnika tamo školovao. REALIZAM U NEMAČKOJ – IDEJE I PREDSTAVNICI Najvedi značaj za obnovu nemačke umetnosti imala je međunarodna izložba u Parizu 1867. Vodopadi Rajne (pojavljuje se i duga) ADOLF MENCEL je od romantičnih litografija. sa više jednostavnosti i monumentalnosti. godine. gde je slikao život tamošnjih seljaka. Portret grofice Trojberg. ali je nazvan naturalizmom. Iz Francuske se vratio u Nemačku. Radio je u slobodnim i širokim potezima. Karpo je ostao nedostižni majstor pokreta i osedanja za istinito i realno. mada nije vodio računa o arhitekturi prostora u kom je skulptura trebalo da stoji. Rajna). a osvetljeni skoro potpuno beo – ovako de raditi Đorđe Krstid) HANS TOMA se ugledao na Direra. evoluirao ka 38 . uglednih žena. Zatim je počeo da se bavi portretima ljudi iz visokog društva. žena. Portret devojke pored prozora (neosvetljeni deo u potpunom mraku. Tek kasnije je Ugolino izrađen u mermeru po jednoj privatnoj narudžbini. Lovokradice (zbog tih grešaka ovu sliku je isekao i sačuvao samo portrete). Prikazivao je modele često iz prevelike blizine. je po narudžbini radio dekoraciju paviljona Flore u Luvru. zbog čega je pravio greške u perspektivi. Bekstvo u Egipat (muškarac. VILHELM LAJBL je studirao u Minhenu i Parizu. Njegovo je i delo Igra za Parisku operu. Obrađivao je jednostavne motive – jednu do dve figure – a glavna tema mu je bila čovek. umro je veoma rano. dvoje dece. Poslednjih godina života se povuako u bavarske Alpe. u Parizu se nije dopala. književnika. jer su Nemci još doslednije i preciznije prikazivali prirodu. delom zbog toga. pa je skulptura urađena znatno mirnije. Seoski političari.

Nedelja na pariskim ulicama. Obrađivao je i žanr scene (Odricanje od ispovesti. učenici akademije su odbili da slikaju jedan motiv iz germanske mitologije. Plačljivi mužik). Rusko akademsko slikarstvo je imalo internacionalni karakter. umetnost ne treba da bude 'ogledalo života'. po sedanju. Oni su osnovali udruženje čiji su članovi bili obavezni da žive zajedno i da dele eventualne porudžbine. i koji je ukazao književnosti i umetnosti na put ka realizmu. Njegove teme obuhvataju savremeni život od ličnosti vladara pa sve do običnog seljaka. čak i negativne strane. Kod njega se ponekad vidi i nostalgija za prošlošdu. Zidari. i tako je počeo da se osniva pokret pobunjenika protiv Akademije i akademizma. uživao je i u značaju i zvučnosi boje. Za njega. Bio je i veliki majtor portreta (Protođakon. Govorio je da je za njega glavni princip u slikarstvu 'materija kao takva'. u čemu su nekada išli do te krajnosti. ILIJA EFIMOVIČ REPIN se formirao u Umetničkoj akademiji. a njegova realistička shvatanja se približavaju impresionizmu. Ivan Grozni grli leš svog sina. U svoje slike je unosio snažnan kolorit. Umetnikova sestra sa svedom Stepenište nodu Voz (komplikovana tema za to vreme naročito.. Ta izražena socijalna nota u delima peredvižnika je imala borbenost koja jerazdvajala ruski realizam od realizma u svim drugim zemljama. ved njegov 'revizor i kontrolor'. predeo i žanr. koji je bio ogorčeni protivnik pristalica l'art pour l'art-izma.) Od 80tih godina. Sam pokret ima svoju idejnu predistoriju u delima filozofa i kritičara materijaliste Belinskog. Uspevao je da uvek udruži psihološki momenat sa snažnim koloritom. Zaporošci. U Parizu su nastale Nedelja u Tiljerijama. Iako je veliku pažnju poklanjao idejnosti. Sa 17 godina nalsedio je grafičku radionicu svog oca. Sve ovo je bilo odraz opštih prilika u Rusiji. dok su drugi birali isključivo socijalne motive. Nisu ga očekivali). u Nemačkoj se javlja uticaj impresionizma. Govorio je da treba slikati ono što vidiš i kako jeste. godine. Neki umetnici su paralelno radili i istorijske teme. pa slika scene iz Tridesetogodišnjeg rata.realizmu i impresionizmu. naročito francuskog. Zanimalo ga je nodno veštačko osvetljenje. Tu je i poreklo pokreta tzv. te su organozovali pokretne izložbe kako bi se umetnost podelila i sa stanovnicima provincija. jer voz je u pokretu. Seoski kovač. a postao je i član srpske Akademije. Kurtska procesija (ovo je prvi primer da neko slika rusko selo i ruske seljake) 39 . REALIZAM U RUSIJI – IDEJE I PREDSTAVNICI Od 60tih godina 19. a peredvižnici su želeli da se oslobode upravo svega stranog. U nemačko slikarstvo je uveo novi motiv – fabriku (Železara u Kenigshite). Polje njegovog interesovanja bilo je preveliko. Burlaci. da nisu želeli da vide i iskoriste iskustva francuskih umetnika koji su im bili i slični. Repin je bio angažovan u srpsko-turskim ratovima. 24. i uopšte celo njegovo delo je prepuno protivurečnosti. Seoski oštrač. koji je osnovan 1870. a realizam na snazi. Predstavljao je nacionalnu istoriju kao trenutna dešavanja. Njihova namera je bila da oslobode umetnost od centralizacije. 1865. Radio je teme iz nacionalne istorije. Bio je nepomirljiv u borbi za kulturu i obrazovanje narodnih masa. veka postaje jako izražen karkater samostalnosti ruske umetnosti. političkih i društvenih. Peredvižnika (putujudi slikari). orijentiše se više ka slikanju savremenog života. Lozinka im je bila – pridi narodu. Zoološki vrt. Posle boravka u Parizu 1867.

Panorama Čačka. 40 . Radio je motive inspirisane antiklerikalnim idejama i bedom malih ljudi. Kasnije je gubi zbog optužbi da se krede u nepoželjnim političkim krugovima. Njegova dela su: Prodavačica cveda. Studenica. Utopljenica ISAK LEVITAN je u Parizu upoznao francusko slikarstvo od barbizonaca do impresionizma i primenio sva ta iskustva na slikanje ruskog predela. Dela: Kažnjavanje strelaca. a njegove slike su se reprodukovale na razglednicama. Dela: Utopljenica (dobio je zlatnu medalju. U Srbiji u to vreme Akademija nije postojala. Dela: Uskršnja procesija. Anatom (dobio srebrnu medalju). Žiča (radio je i unutrašnjost ovih manastira) ĐORĐE MILOVANOVID je poštovao teksturu i boju i radio motive iz prirode. Krave na pojilu (ovde koristi difuzno svetlo. Njegovo slikarstvo je dobilo karakter oštrog protesta protiv društvenog sistema i društvene nepravde. žena je mrtva. REALIZAM U SRPSKOM SLIKARSTVU – IDEJE I PREDSTAVNICI Realizam se u Srbiji formirao kasno i to u Minhenu. na Akademiji. a tek posle Drugog svetskog rata Akademija likovnih i primenjenih umetnosti. Šegrti majstora. U Minhenu je prihvatio realizam. veka otvara se privatna škola Kirila Kutlika. Radio je van ateljea. Slikao je okolinu Moskve i to je često slikao jedan isti predeo tokom cele godine. Bio je poznat i kao portretista i uradio jedan portret Dostojevskog. Surikov je bio zadivljen umetnošdu renesanse. Mučenje bojarke Morozove. Bio je majstor u komponovanju gomile. ova slika ne predstavlja do kraja realizam. tek krajem 19. 25. ali det je još živo). Pogreb. Suvorov prelazi Alpe VASILIJ PEROV je glavni predstavnik ruskog žanr slikarstva. Njegov pejzaž je prožet izvesnom melanholičnom notom. što je tada bila novina u srpskom slikarstvu) ĐORĐE KRSTID je imao podršku kralja Milana. Bio je veoma siromašan. koja je kasnije postala Umetnička škola. Naši umetnici su se uglavnom školovali u Minhenu. U svojim delima je pravio izvesnu kombinaciju realizma i romantizma. Osvajanje Sibira.VASILIJ IVANOVIČ SURIKOV je unosio više dramskog osedanja u svoje slike i bio više zainteresovan za istoriju od Repina. gde je Đorđe Krstid proveo 10 godina i završio sve njene kurseve. MILOŠ TENKOVID je dobio stipendiju sa kojom je otišao u Minhen.

Uvek se trudio da pronađe lepotu. pravio skice i fotografije (otac mu je bio fotograf). koja je otkupila njegove balkanske žanr scene. Naslikao je i nekoliko važnih istorijskih kompozicija (Seoba Srba. osnovao prvi fotografski studio u Beogradu. SAD. videvši sliku. Slikom je hteo da kaže da je loše što oni provode vreme po kafanama. UROŠ PREDID je bio poznat kao najbolji student.) Bio je i veliki portretista – Mihajlo Pupin. Rano je pokazao crtački talenat i brzo formirao stil. oni su bili oduševljeni i počeli ponovo da piju kako bi proslavili.. Dobio je srebrnu medalju za Ranjenog Crnogorca. mada. 41 . Njegov brat Milan je 1904. Inspirisan Hercegovačkim ustankom radio je Hercegovačke begunce.26. Naslikao je friz u Bečkom parlametnu sa figurama iz neoklasicizma. Krunisanje cara Dušana. Paja Jovanovid je bio svetski putnik. PAJA JOVANOVID je bio rodom iz Vršca. Pariz. slika govori o zabrinutosti. godine je potpisao ugovor sa London Gallery. Dok je bio na Akademiji. veka. Delu je prilazio sa izvesnom tetralnošdu. sa figurama sa umerenim pokretom i blagim naklonima glava. Materijal koji je prikupljao na tim svojim putovanjima je kasnije u ateljeu rekonstruisao. Ovde gradi savršenu piramidu. Vesela brada – ovu sliku je posvetio svojim sugrađanima seljacima. AKADEMSKI REALIZAM U SRPSKOM SLIKARSTVU Akademski realizam predstavlja sintezu između akademskih pravila i stvarnih pogleda na život. Obišao je Atinu. studije. koristio je školske raspuste kako bi putovao po Balkanu. Švajcarsku. Kavkaz. Slikao je i puno ikonostasa i napravio veliku galeriju portreta. 1880. London. Predid je dobro prostudirao izgled banatskog sela krajem 19.

Vuk Stefanovid Karadžid – umesto postamenta je knjiga ĐORĐE JOVANOVID je uradio jedan od prvih srpskih aktova u skulpturi – Ostavljena. Proširio je teme. Javlja se tek krajem 19. uglavnom portrete. iako je kao motiv shvatan najbitnijim. memorijalne plastike – Čukur česma. Radio je i sitne. Bio je majstor tekstura. Spomenik palim kosovskim junacima.. kao i ostali naši umetnici tog doba. radio je mukotrpno i zavisio od stipendije. Akt je veoma sporo prodirao u srpksu umetnost. Potopljen brod 42 . Uveo je u srpsku skulpturu ideje naturalizma. Napravio je i neke monumentalne spomenike: Vukov spomenik. Neka druga dela su: Ribar na Kalemegdanu (1912. i bio posebno cenjen u Parizu. veka. Dela: Kraljica Marija u Narodnom muzeju. Jovanovid se. Pre toga su jedini naručioci umetničkih dela bili crkva i vlast. SIMEON ROKSANDID je sarađivao sa raznim autorima. Koristi se atributima i njih naglašava. je trebalo da bude izložen u Parizu). školovao u inostranstvu.27. REALIZAM U SRPSKOJ SKULPTURI Realizam u srpskoj skulpturi se ne može jasno odvojiti od početaka ved moderne skulpture. monumentalnom skulpturom i žanr scenama. bavio se portretima. PETAR UBAVKID je radio u kamenu.

je doneo Doručak na travi. Zbog tog članka je izgubio posao. i 1869. 1872. U početku je imao konzistenciju forme. Mane je tada bio na vrhuncu slave. takođe odbijena. koja je izazvala podsmeh. Mane nije mogao da zamisli slikarstvo drugačije nego kao izraz savremenog života. Linearna kompozicija. Mane nije imao nikakvih političkih ambicija. naročito zbog toga što je akt do tada u tradicionalnoj umetnosti obrađivan samo u mitološkim i antičkim scenama. Beču. Jedan uzak krug ljudi. Nana je odbijena kao nemoralna. Još je gore bio prihvaden od predstavnika akademizma i bivao stalno odbijan na salonima. naročito od 1867. njegov stav je bio revolucionaran samo u oblasti umetničkih shvatanja. Greka. nego realnom. Mone. Mane je odlučio. Želeo je da svede prirodu na jednostavnost planova. a zatim se formirao proučavajudi i kopirajudi dela velikih majstora. Jedan od modela za njegova dela bila je Berta Moriso. Njegov život nije bio protkan naročitom dramatikom. ali je odbijen. koja se koristila njegovim savetima. To je bio čuveni Salon Odbijenih. Okupljali su se u kafani Gerboa u predgrađu Batinjol. da priredi samostalnu izložbu. a vremenom su im se pridružili i drugi umetnici i književnici. među njima i Zola. nastavlja i izlaže Alabamu. 1863. Železnicu i Polišinjel. zbirka raznih crteža japanskog slikara Katusika Hokusaja.. Ipak. sintetički crtež. godine. iako se ne može redi da mu je bila učenica. Sisli. koja je puno uticala na Manea da promeni svoja shvatanja. Stvorio je oko sebe krug 43 . Francuska je uvek imala interesovanja za egzotiku. 1873. Tada su i Aržantej i Pranje rublja odbijene. EDUAR MANE – POETIKA I DELO Mane je bio vesnik jedne nove epohe. u kom ga je okarakterisao kao velikog majstora čije de delo udi u Luvr. i on tada izlaže portret Emila Zole. 1866. Dega. francuska javnost imala prilike da se upozna sa japanskom umetnošdu. ali ubrzo eliminiše polusenke i počinje da koristi snažan i dinamičan. Češkoj. I Olimpija je naišla na nerazumevanje. Od malena je pokazivao sklonost ka slikarstvu. Model je Viktorija Meren. neobično živ kolorit. Maneu su prišli Pisaro. je prvi put pokušao da izlaže. i u tom cilju podigao jednu baraku blizu mosta Alme. a taj realizam je publici izgledao skandalozan.28. je na kratko stopirao Maneov slikarski rad. Interesovanje ljudi. Kasnije se udala za njegovog brata Ežena. mlada slikarka. a kasnije i Kriglu piva i Odmaranje. Francusko-pruski rat 1870-71. pa su ga poslali kod Kutira. Pošto je žiri odbio mnoge radove mladih slikara. 1859. kao Kurbe. jasni koloristički odnosi su odudarali od tamne palete evropskih slikara. pa je tako. Savremenici nisu mogli da se pomire sa takvim izgledom stvari. Emil Zola ga je naročito poštovao i napisao tada jedan veoma pohvalan članak o njemu. Prema ovoj grupi je vedina imala neprijateljski stav. Renoar. Među pariskim umetnicima je kružila Mangwa. U to vreme je puno putovao po Holandiji. Postepeno se i publika navikavala više na njegovo delo. I ovde je Mane raskinuo sa tadašnjim 'okruglim' modelovanjem. Goje. Nemačkoj. Za sliku se inspirisao Đorđonovim 'Koncertom u polju'. kao Velaskeza. Slikao je u pleneru. pa je publici Doručak izgledao kao velika šarena mrlja. Veoma retko je slikao religiozne motive. Italiji. što je do tada bilo nezamislivo. bilo pozitivno ili negativno. pa se forma rastapala u svetlosti. Ribere. Njegovo delo je sazdano od protivurečnosti i omogudilo kasnije mnoge smelosti i otkrida. sa kojim je počela istorija modernog slikarstva. Sam Mane je uneo jednu tehničku novinu – ređanje raznih tonova bez prelaza. počeo je u Maneu da vidi duh novog u slikarstvu. te Mane pravi izložbu u svom ateljeu i poziva predstavnike štampe. Između njega i njih jedina razlika je bila to što je Mane ostao zainteresovan pretežno figurom. za koju je i nagrađen. pretežno mladih slikara. je u Salon poslao Pikolistu i Tragičara i obe slike su odbijene. na intervenciju Napoleona III priređena je izložba odbijenih slikara u Palati industrije. 1861. dolazi do promene u stavu žirija prema Maneu. Olimpija nije pripadala tom svetu. Bio je u opsađenom Parizu kao oficir. Bio je pod uticajem mladih slikara impresionista koji su u njemu videli podršku. 1866. 1868. Tada je radio Bal u operi. Balkon i Doručak. Bazij. nasuprot dotadašnjem modeliranju. Za razliku od Kurbea. dok su oni slikali uglavnom predeo. Kako se odbijanje dogodilo i 1867. Bio je pristalica poteza ili mrlje. U njegovim prvim slikama se vidi realistička orijentacija. koje je postalo predmet naročitog interesovanja. uticalo je na žiri u njegovu korist. je zakupio atelje u centru Pariza. Od tad se čuva litografija Građanski rat. je izložio Španskog pevača. bilo je dovoljno nazvati akt Venerom ili nimfom. ali se to vremenom menjalo njegovim sve vedim interesovanjem za boju. pa i sam Kurbe mu je puno zamerao.

U poslednjim godinama života je posvetio pažnju pastelu i radio u ovoj tehnici uglavnom portrete elegantnih Parižanki. Građanski rat. a 1889. Glavne su Trke u Lonšanu. npr. 'Gavrana' E. Poslednja izložena slika je bila Bal u Foli Beržer. naročito cvede.Poa. u poslednjim godinama života je dobio izvesna priznanja. Uradio je preko 50 bakropisa i 12 litografija. Ni oni nisu nailazili na dobar prijem kod publike. Često bi radio i slobodnije interpretacije svojih slika. Pred kraj života slikao je dosta mrtve prirode. veka. Tokom lečenja došlo je do trovanja – gangrene. besplatno. Radio ih je uglavnom za prijatelje. Tada je izlagao Kod čiča Latija i dobio medalju za Lovca Pertizea. počeli su da se pojavljuju simptomi bolesti. Ilustrovao je neka dela. Barikada. ali se time nije zadovoljavao.pristalica.A. Od Maneovih biografa najznačajniji su Dire i Prust. naročito zbog toga što su sve nagrade obično išle njegovim neprijateljima. od čega je i umro 1883. Sastanak mačaka. tradicionalna umetnost je bila napuštena. ali je Mane to odbio. U crtežima je težio za uprošdavanjem. U bakropisima je bio naročito plodan i obrađivao najviše španske motive. U pogledu tematike. Od 1879. Kasnije su mu otkazale noge i ispostavilo se da boluje od paralize udova. Želeo je slavu i veličinu jednog Rubensa. slikarstvo u Salonima je pretrpelo veliki preobražaj i raskinulo sa ranijim shvatanjima tamnog kolorita. Ved sledede godine prodaja njegovog ateljea je pokazala promenu u stavu javnosti prema njemu. za koju se u početku mislilo da je reumatizam. koje su bile uglavnom slobodne kompozicije. 44 . svetlosti i senke. Mane je radio i grafike. Mladi slikari slikari slikali su samo u svetlim tonovima. koji se zalagao da Olimpija bude otkupljena od strane države za Luksemburški muzej. njegova dela su izložena zajedno sa najvedim majstorima 19. Ipak. Balon. bakropise i litografije. Za vreme Maneovog života.

Dobio je parnicu. godne je došao u Pariz da studira slikarstvo i prihvatio boemski način života. Pohađao je vojnu školu Vest Point. Iako je spadao u vodede sliakre svog vremena. Od 70tih godina bio je zaokupljen problemima portretnog slikarstva i stvorio nekoliko remek-dela. gde je postigao znatan uspeh i postao poznat širom zemlje zbog svoje duhovitosti i sjajnog javnog nastupa. a cena parnice velika. nabacivao na platno brzim potezima četke. ali je ubrzo napustio vojsku i posvetio se umetnosti. kao što su Raspored u sivom i crnom – umetnikova majka. Uskratio je čak i nagoveštaj sentimentalnosti. Tokom 60tih i 70tih godina počeo je da koristi muzičke termine za nazive svojih slika (SImfonija. Iste godine je otišao u London. veoma razređenu. pa je na neko vreme bankrotirao. donekle u stilu japanske kaligrafije. Tek pred kraj 20. verujudi u prožimanje umetnosti. 1855. naročito Čelzija. Slika je danas u pariskom Luvru. DŽEJMS VISLER – POETIKA I DELO Bio je britanski slikar rođen u SAD. Tokom ovog perioda počeo je da slika svoje nodne scene Londona. a njegovo zanemarivanje akademskih konvencija je razbesnelo velikog kritičara Džona Raskina. Harmonija). Simfonija u crvenom Bela simfonija 45 . Izlagao je sa Maneom u čuvenom Salonu odbačenih 1863. Njegova navika da slikama daje takve naziva zapanjivala je ljude kao da su nastrane. ali je odšteta bila minimalna. slava mu je posle smrti opala. sa snažnim poetskim nabojem. Zbog njih je razvio posebnu tehniku kojom je boju.29. 1877. bavio se I grafikom i litografijom. veka je počelo ponovno priznavanje njegovog dela. Visler je podigao optužnicu protiv klevete i uvrede njegovih slika nodnih prizora u japanskom stilu koje je nazvao Nokturna.

Privlačili su ga predeli oko Sene i Fontenebloa. kako nisu znali dovoljno o sunčevom spektru i sastavu boja. čime kompozicije zadržavaju izvesnu svežinu skice. a boja je postala odlučujudi element u slikarstvu. bez tehničkih i tradicionalnih predrasuda. ipak. IMPRESIONIZAM – IDEJE I PREDSTAVNICI U SVETU I KOD NAS Razvoj impresionističkog pokreta predstavio je raskid sa tradicionalnim formulama slikarstva. što se publici u početku nije dopalo. koje je boijio. sada nastupa potpuna promena: motiv za sliku je moglo biti baš bilo šta – jedno drvo. Tako su slikali u određenom tonu. sve se stapa sa pozadinom. grupa mladih nezavisnih slikara izlagala je svoje slike u ateljeu fotografa Nadara. koji je kupujudi impresionističke slike došao do bankrota. Naime. čiji je bio i učenik. Sa pojavom impresionizma. drečedih bija. Alfred Sisli. Edgar Dega. i on se nametnuo celom svetu.30. plast sena ili bilo šta drugo iz prirode što je delovalo zanimljivo. ali su delili želju da se osobode dotadašnjih okvira. pa je slika mogla po temi biti plava ili narandžasta. nije im trebalo puno vremena da sruše dotadašnje ideale i postave nove. što je verovatno i razlog iz kog se o njemu ne piše koliko to njegovo delo zaslužuje. Prvo je na njega uticao Koro. Pariz nodu. koji je prolazan i ima mnogo refleksa. Delakroa). orijentisan ka anarhističkim shvatanjima. koji de kasnije postati jako značajni. Dotadašnji okviri slikarstva nisu bili u stanju da prikažu toliku raznovrsnost spoljnih trenutnih pojava i zagovarali su slikanje u enterijeru. Zauzimao se za njih da izlažu na poslednjoj zajedničkoj izložbi impresionista 1886. napušta se kontura. što je u ovom slučaju bilo posledica smišljene ideje čije je poreklo bilo u posmatranju prirode. mada. Ubro je zahvatio ne samo Francusku. tome se impresionisti naročito protive i slikaju napolju. u javnost su istupali isključivo kao grupa. Celog života je proučavao prirodu. Novinar Leroa ih je iz podsmeha nazvao „impresionistima“. optičkom mešavinom. To je bila prekretnica u njenom životu. slikajudi često neobične i neugledne predele. Po povratku u Francusku. KAMIJ PISARO je u svom razvoju prošao kroz razne uticaje. forma i ekspresija su se rastapale pod delovanjem svetlosti. Sinjak i Sera. sada su izbačene sa palete. Među njima su bili Klod Mone. impresionistička revolucija je imala i idejni karakter. a tek njihovi sledbenici – neoimpresionisti. Senku su bojili i tamo gde su pejzažisti osedali odsustvo svetlosti. do čega su svi došli različitim putem. za koju se znalo i ranije (npr. To ondašnja publika nije mogla odmah da prihvati. Kamij Pisaro. Period između 60tih i 70tih godina 19 veka bio je ispunjen borbom protiv tradicije. de izgraditi jednu naučnu teoriju o primeni boja. bitumen i okere. Slikao je prvo po ugledu na Kurbea i Koroa. anegdotom. Njegova sklonost ka analizi boje ga je odvela u rasplinjavanje površine. Trg pred francuskom komedijom. no uspeo je da im pruži materijalnu potporu. Ipak. Svetlost je bila glavni princip. kada je impresionizam bio na vrhuncu – najhomogeniji i najpotpuniji. Od 15. a senke obojene. gama postaje jasna. ALFRED SISLI je u početku obrađivao portret. i da je menjaju u zavisnosti od jačine svetlosti. Od velike važnosti je bio njihov rad na obalama Sene i Lamanša. 46 . Ovo je izbliza izgledalo sirovo. tako da izdaleka deluju kao srednji ton. ali ne više kao predmet psihološkog izraza. U manjoj meri se obrađivala i figura. BERTA MORIZO je u 16oj godini sa sestrom otišla u atelje kako bi naslikala očev portret. slikali su uglavnom po intuiciji. prvenstveno svojim koloritom i što je moglo da bude „radost za oči“. Umesto dotadašnjih motiva. podele tonova i isticanja poteza. Međutim. Konture su mu blede. Pol Sezan. Učesnici pokreta poticali su iz najrazličitijih sredina po pogledu uticaja i formacija. Ona je zamenila formu i razbila konture kolorišudi senke. Gogen. Voleo je da radi izvan Pariza. Izazvali su pobunu publike i javnosti protiv šarenila. Koristili su se tzv. aprila do 15. ali su oni taj naziv prihvatili. Crna i mrka boja. a kasnije se ograničio na predeo. Takođe su primenjivali i princip opšteg tona. ved i čitav svet. učestvovao je na svim impresionističkim izložbama od 1874. Voleo je da slika sneg. po Moneovoj slici „Impressionizam rađanja Sunca“. akt i mrtvu prirodu. ali ga se odriče kada Pisaro stupa u pokret impresionista. Značajnu ulogu u istoriji impresionizma odigrao je trgovac slika Pol Diran Riel. Održavao je kontakt sa tada mladim slikarima. koliko god se međusobno razlikovali. kao i da predmeti svojom sopstvenom svetlošdu utiču jedni na druge. Impresionisti su se koristili modernim tekovinama nauke i trudili se da analiziraju svetlost. koji su morali biti opravdani nekakvom pričom. do 1886. maja te godine. modelacija i tamno-svetlo. Bio je izvrstan pedagog i veoma zainteresovan za socijalne probleme epohe. postavljajudi poteze čiste boje jedne do drugih. žene su počele da izlažu ravnopravno sa muškarcima. tj. Isticanjem ovog novog estetskog postulata – l'art pour l'art-izma – odbačene su sve dotašanje formule slikarstva. Počeli su da posmatraju prirodu otvorenim očima. po kojoj je ostao blizak divizionistima. oni su videli bojene mrlje. Slikao je i portrete. Razbijanje poteza se primenjuje na sve elemente predela. dobija svoje ime. nego kao koloristički motiv. Kasnije se njihove individualnosti još više razlikuju. kao što su Sezan. Postepeno je rasvetljavao paletu i izbacio crnu. Ogist Renoar. Sunčevih zraka. Za vreme francusko-pruskog rata bio je u Engleskoj i proučavao dela Tarnera i Konstejba. U Maneu su videli svog vođu. i ta borba tek 1874. Ključna godina je 1877. Posledice su se ogledale u dominaciji predela nad drugim motivima. Kritika im u početku nije bila naklonjena. Arman Gijomen i Berta Morizo. kuda. Impresionizam je kao pokret bio podložan rasvetljivanju palete. Njegov život je prošao bez prevelike dinamike. impresionisti su verovali da predmeti nemaju svoju stalnu boju. principi kompozicije po određenoj i ustaljenoj geometrijskoj šemi su postali nepotrebni. koje su vodile poreklo još iz bolonjske škole.

Iznajmio je stan u blizini i slikao je više puta. Posle 1890. crno je odbačeno sa palete. Regate u Aržanteju. Londonski mostovi. Bulevar u Parizu je bio centralno mesto odakle su polazile kočije. 1856. koji se nikada nije u potpunosti sušio.Mnogi su njene slike nazivali običnim mazarijama. Sa njim se ubrzo zbližio i počeli su zajedno da odlaze u prirodu da slikaju. Razvio je slikanje u plejneru (plain air). Delovanje svetlosti čini da se stvari vide drugačije. Prestala je da slika nakon što se njena sestra Edna udala. što tradicionalno slikarstvo ne bi dozvolilo. Na slici nema ni vazdušne ni linearne perspektive ni planova. naročito uloga kolorita u njegovim kompozicijama. figure su uronile u ceo ambijent. imprezionizam je kod vedine umetnika prešao iz etape grafičkog shvatanja stvari do etape pridavanja važnosti koloritu. Doručak na travi predstavlja grupu šetača. U to vreme se naročito interesuje za kolorit. senke su ljubičaste ili toplo mrke. Tako je često u više mahova obrađivao isti motiv. Stanica Sen Lazar. Slika odaje odsustvo prostora. Kompozicija je agresivna dijagonala oko koje Mone raspoređuje prostor. Venecija. Selo Vetej). Bio je impresioniran i Dobinjijevim delom. i postigao uspeh. Katedrala u Ruanu (obrađena u preko 40 varijanti). Ova tehnika je imala i svojih nedostataka. da stvarnost i materijalnost predmeta ne znače ništa bez svetlosti. kojima je na sebe privukao pažnju slikara Budena. svetlost. Mone je zaključio da umetnici moraju da slikaju atmosferu. Polje sa bulkama predstavlja Moneovog sina i ženu. a u pozadini je par ljudi koji se jedva prepoznaju. da se one menjaju konstatno u zavisnosti od jačine svetla. no oni nisu dobro prihvadeni. oblici. Slika je velika i ljudi su naslikani u prirodnoj veličini. pa on odlazi u vojsku u Alžir. što je kao princip kasnije nastavio i sa drugim motivima. i smatrao je neiscrpnim i bogatim motivom koji se stalno menja. Za njega je pravo otkrovenje predstavljalo Maneovo slikarstvo. infiltrirao se u druge boje. Po njegovom delu Impresija rađanja sunca. Mone je rođen u Parizu 1840. jer je zimi slikao napolju po nekoliko sati. sa kojim je impresionizam imao dodirnih tačaka. celi pokret je dobio ime. KLOD MONE – POETIKA I DELO Kao opšta pojava. analizirajudi svetlost. Ima mnogo preklapanja i predmeti se reflektuju jedni na druge. U prvim godinama naslikao je i nekoliko figuralnih motiva. Kako je slikanje u plejneru imalo za glavni cilj predstavljanje svetlosti. su imali zajedničku izložbu u Parizu. pa materijali nisu grubi. dekorativna površ. to se moglo postidi jedino čistim tonovima. Jedna od glavnih preokupacija mu je bila prolaznost osvetljenja i atmosfere. čuveni bulevar koji Mone slika iz ptičje perspektive. Slikao ga je iz Nadarovog ateljea sa četvrtog sprata. kao u Japanu. sve postaje kolorisano. Mone je takođe zapazio. Na slici je postavio zagonetnu figuru od koje se vidi samo deo haljine. Slika postaje obojena površina. osvetljenje napolju je bilo sasvim drugačije. Sislija i Renoara. i 1890. 31. pa je Mone morao da dobije dozvolu. Između 1870. Iz ovog perioda su dela: Jablanovi. Imao je problema sa reumatizmom. Moneu su i ovde najbitiniji refleksi svetlosti. Slika više deluje kao tapiserija. Lokvanjii. odnosno reflekse odsjaja. a centralni deo slike je potpuno prazan. za Monea uvek daleko zanimljiviji od psihologije ljudskog lica. Mone počinje sve više da rastapa formu na boju. Po povratku iz vojske upoznao je Bazija. i činio da one vremenom potamne. i to naročito zbog toga što su impresionisti mahom koristili oksid cinka kao podlogu. Dominirale su sledede ideje: spoljni svet se može izraziti samo bojama sunčevog spektra. i kao vrlo mlad crtao je karikature. Ipak. Od motiva je najviše inspiracije nalazio u vodi. Od velikog značaja za njegov razvoj imao je put u Englesku i upoznavanje sa Tarnerovim delom. Stanica Sen Lazar je bila popularna stanica koju je bilo zabranjeno slikati. senke. (Aržantejski basen. bio u teškoj oskudici. što je predstavljalo raskid sa tradicionalnim ateljerskim shvatanjem predela. Stvorio je jedno novo slikarstvo svetlosti i boje. sunce je pomereno u stranu. Funkcionalnost boje je dobila do tada neviđenu važnost. Upravo to se desilo Moneu. ali drugačije osvetljen. Prvi put je samostalno izglagao 1865. 47 . kao i mnogi drugi impresionisti. Moneova porodica nije podržavala njegovo slikarstvo i nije htela da mu plati vojnog zamenika. a dotadašnja paleta nedovoljna da ga iskaže kako treba. nešto neodređeno i maglovito. Bio je jedan od prvih ljudi koji se vozio u balonu na helijum i napravio prve fotografije iz vazduha. Klod Mone je živeo dovoljno dugo da bi mogao da prisustvuje trijumfu impresionizma. godine. Ovaj pejzaž nema horizont. Portret sestre i majke. je.

OGIST RENOAR – POETIKA I DELO Karijeru je započeo kao slikar na porcelanu. Slika predstavlja muškarca i ženu 48 . Posle rata 1870-71.32. naročito u slikanju senki. zavese. je sakupio dovoljno novca i otišao u Pariz. pod Moneovim uticajem. slikao je bukete cveda. U to vreme je bio pod uticajem Kurbea. gde u ateljeu Glera upoznaje čuvenu družinu: Monea. (Žabljak). u kom je i sam uzeo učešde kao vojnik. Sislija i Bazija. Renoar rasvetljava paletu i počinje da primenjuje intenzivniji kolorit.. obnavlja zajednički rad sa starim društvom i izlaže na prvoj izložbi impresionista 1874. lepeze. Kasnije. 1862. sliku Loža. koja je bila naročito napadnuta. Sa svojim drugovima je slikao u Bulonjskoj šumi.

tačnom. pripadao je visokoj buržoaziji. Njegovo snažno osedanje boja postaje potčinjeno novom shvatanju forme. ved kao bide koje misli i stoji u psihološkom odnosu prema atmosferi. Pod uticajem Rafaela on je izmenio svoja shvatanja i počeo pridavati vedu važnost crtežu. ali ne kao kod drugih impresionista. U početku su to bili motivi iz savremeniog života obrađivani u realističnom duhu (Kancelarija pamuka u Novom Orleanu – za koju se inspirisao za vreme putovanja po Americi). ali problem impresionista projektovao na sasvim novo polje: umesto na predeo. kulturan i radoznao. i Roden konstatuje da ne zna ni da crta ni da slika. posete i razgovore – jednom rečju. crteža i sigurnosti. Pri kraju života se našao u potpunoj suprotnosti prema impresionizmu. naročito konturi. balerine. pa sve te figure nekako liče jedna na drugu. Renoar nije dugo ostao u ovoj fazi. Forma evoluira i postaje dinamična. godine odlazi u Italiju – prvo Rim. Semiramida podiže jedan grad. Šetalište Granlui Portret Monea Devojka koja čita 33. pa nije čudno što se pred kraj života okušao i u skulpturi. U ovoj fazi njegovo slikarstvo se vezuje sa Rubensom. a više forma i volumen. Njegov 49 . Ljuljaška. Renoar je bio topao i osedajan čovek. Poslednje delo na kom je obradio temu iz svakodnevnog života je Ručak na brodu. što se oseda u svim njegovim delima do kraja života. Glavni motiv mu je postalo žensko telo. Ubrzo potom se desila revolucija impresionizma. koji su mu od tada postali glavni motiv. preciznom. kupanje žena. Njegov živto je bio uglavnom vezan za Pariz. Ipak. a kolorit mu je poprimio još vedu prozračnost i intenzitet. Posle 1885. U ovim slikama je potpuno usvojio impresionistički stav. Stradanje varoši Orleana. Tada je nastao niz dela: Put kroz travu. za koje mu je pozirala njegova služavka Gabrijela. Ipak. kao varijacije na jednu temu. Tamo su ga najviše privukli Rafaelo i pompejsko slikarstvo. Postepeno je izlazio iz granica kontakta sa prirodom i stvorio tipove. vešerke. moderan život. i to u najsloženijim pokretima. Bal u Mulen de la Galet. glumce. eliminisao sa palete crnu i mrku. ne samo predmet kolorisanja. Njegove prve kompozicije su i bile zamišljene u neoklasicističkom duhu – Vežbanje Spartanskih devojaka. Renoar je redovno posedivao Luvr i zanimao se naročito za dela Ticijana i Tintoreta. Dega je posedovao izrazitu crtačku sigurnost. Ovom periodu pripadaju Kupačice. i kao Mane. kako je bio obavešten. inspirisane verovatno Engrovim „Turskim kupatilom“.koji potpuno drugačije reaguju na pozorište. ali ovog puta unošenjem jedne opore crvene boje. Bavio se i fotografijom. Tada kada je bio na vrhuncu rezultata. a njegov sin de postati reditelj i među prvima snimati filmove. Središte njegovog slikarstva je bio čovek. džokeje. on slika pozorišni svet. Sada ga manje interesuje svetlost i boja. počinje da vrši reviziju svog stvaranja i 1881. On neoklasicista je crpeo principe zanata. Dega se najviše bavi čovekom. nastaje novi preobražaj i on se ponovo vrada impresionizmu. ubrzo je pronašao nove motive i novi način izražavanja. raznovrsna i bogata. EDGAR DEGA – POETIKA I DELO Dega je bio izraženi individualista u odnosu na ostale impresioniste. a potom Napulj. skoro hladnom. koja se naročito ispoljila kod njegovih ženskih aktova. koju je on prihvatio.

srbijanski (1904-1910). koju konzervativna srpska publika nije bila u stanju da prihvati. kao da gleda kroz ključaonicu. minhenski (1898-1903). 3. gde je tokom rata dobrovoljno radila kao bolničarka. Bila je nastavnica crtanja u školi. zadivljen rasporedom i skradenjem prvih planova. Postoji mišljenje da je Dega i koristio fotografije koje je uveličavao. Mnogo je kopirao. Njen stil je doneo značajne novine u srpsko slikarstvo i anticipirao koloristički ekspresionizam trede i četvrte decenije. unosedi određenu objektivnost. Interesovali su ga i maniristii. POETIKA. čak 25 godina posle Francuske. Neke njegove slike sadrže i nagoveštaje socijalne problematike. Rođena je u Čačku 1873. tražedi najbolje izraze pomodu kopija na staklu. veka. Bila je učenica u ateljeu Đorđa Krstida. Pričao je da u njegovom delu ništa nije slučajno. je imala prvu samostalnu izložbu u Beogradu. imao je veliko crtačko znanje i sigurnost. Jedna od glavnih zasluga E. veka. mada nije zapostavljao ni boju. bavio životom balerina od početka do trijumfa. Neki su ga nazivali i ženomrscem jer nije prikazivao lica balerina. Osim slikarstva. Dega-e je to što je u savremeno slikarstvo uneo moderni život. i smatrao da se slika mora graditi.realizam je veoma složen i bogat. Vremenom se odricao lokalnog kolorita i davao složenije i bogatije vizije predmeta. Predeo je redak motiv u njegovom delu.. Slike ga prikazuju kao voajera. U njenom opusu je mogude razlikovati 4 perioda: 1. ni trenutno. pariski (1911-1912) i 4. Počinje tek u prvoj deceniji 20. impresionizam je formiran sa Nadeždom Petrovid. Ipak. PREDSTAVNCI U Srbiji. bio je inspirisan saznanjem da u tom poslu nema ničega veselog ni radosnog. Njegovi portreti se odlikuju čistotom linije i forme. glavno obeležje njegovog stvaralaštva je podvrgavanje likovnom imperativu. Naročito ga je interesovalo pozorišno osvetljenje i smela skradenja pri određenim pozicijama figura. bavila se i fotografijom i aktivno učestvovala u kulturnom životu Srbije i Beograda. Dega je na mnogim svojim slikama ostvario i određenu psihološku atmosferu. verovatno zbog toga što mu nije pružao dovoljno dinamike kao ljudsko telo. Interesovanje za likovne efekte dovelo ga je do neobičnih pronalazaka u kompoziciji. U to vreme je studirala u Minhenu. Forma ima presudan značaj. Tako se na primer. Njegove slike deluju skoro kao trenutna fotografija. pa na njima radio pastelom. IMPRESIONIZAM U SRBIJI – VREME. Ipak. a 1884. Imao je običaj da seče pojedine delove svojih slika. 2. bila pokretač Prve jugoslovenske umetničke kolonije u Sidevu i Pirotu i i jedna od osnivačica Kola srpskih sestara. se sa porodicom preselila u Beograd. a upoređivani su sa Engrovim portretima. Upoznao je Engra i bio fasciniran njegovim slikarstvom. odakle se definitivno vratila 1903. ratni (1913-1915). pa su ga neki smatrali kopistom. učestvovala u osnivanju Lade. godine od tifusa u bolnici u Valjevu. 1900. i samo nekoliko kritičara je prepoznalo njen umetnički kapacitet. koja je studirala u Nemačkoj. i mnoge crteže radio po prirodi. kako bi dobio zanimljiviju kompoziciju. NADEŽDA PETROVID Spada u najznačajnije srpske umetnike prve polovine 20. Čas baleta Spremanje balerina da izađu na scenu Balerine na sceni Devojka koja se kupa – ne komunicira sa posmatračem. Sam Dega nije želeo da ga nazivaju impresionistom. sa izvesnom melanholijom. a kasnije i kod Kirila Kutlika. Umrla je 1915. 50 . Naša kritika je smatrala da impresionizam dekadentan i previše smeo. I druge pojave savremenog života je obrađivao tek posle dobrog prostudiranja. ona se udešava i ne primeduje njegov pogled Posle kupanja – devojka koja briše noge Čaša apsinta 34. koja ostale impresioniste uglavnom nije interesovala.

Pogoršanje njegovog zdravstvenog stanja je nateralo njegovu suprugu Jozefinu Šimon da rasproda vedi deo njegovih slika. u školi Kralj Petar kod Saborne crkve u Beogradu. kasnije. Dečak sa šeširom. što je ved ličilo na impresionistički postupak. Iz Iberzea KOSTA MILIDEVID Rođen u svešteničkoj porodici. u školskom periodu. Njegove slike koje su nastale na jugu Srbije. Ovekovečila je Gračanicu na slici Kosovski božuri. U prvom balkanskom ratu je učestvovala kao dobrovoljna bolničarka na frontu. diplomirao na dve akademije i školovao se kod 10tak učitelja. Beogradski period je usledio nakon poznanstva sa Nadeždom Petrovid i Milanom Milovanovidem. a naredne godine dobio zadatak od odeljenja Ministarstva inostranih dela da obilazi i prouči manastire po Srbiji. zbog svetle game i skicoznog postupka. Bio je nastavnik večernje zanatske škole u Beogradu i član „Lade“. Njegova slika Most cara Dušana ubraja se u prve primere srpskog impresionizma. U opusu Koste Milidevida mogu se razlikovati 4 perioda: 1. smatra se jednom od prvih manifestacija impresionizma u srpskoj umetnosti. Dunavsko pristanište. a i u Prvom svetskom ratu je bila sa srpskom vojskom. koje je u ratnom periodu došlo do još vedeg izražaja. gde je boravio na Kapriju. Bio je na strani nemačke avangarde koja je zahtevala potpuni raskid sa akademizmom i sa tradicijom. Njena slika Dereglije na Savi iz 1907. 1906. U Prvom Svetskom ratu najpre je učestvovao kao vojnik. velški (1915) i 4.Minhenski period se vezuje za njeno umetničko formiranje i sazrevanje. Ženski akt. u Makedoniji i na Svetoj Gori. Uz državnu stipendiju školovao se u Minhenu. Staro groblje. bio je na studijama u Pragu. Minhenu. Pogled na Kalemegdan. Period između povratka iz Minhena i odlaska u Pariz provela je obilazedi Srbiju i Makedoniju i slikajudi ljude i predele. Beogradski motiv. To se najviše primeduje u ciklusu slika koje su nastale u koloniji u Savincu (Savinačka crkva. Između 1912.. bio je pristalica secesije. ali se njene ostale slike ne mogu smatrati impresionističkim. Beču i. i 1915. Pastuoznost i izražena sklonost ka intenzitetu boje je pre svrstavaju u prethodnike kolorističkog ekspresionizma. Brojne slike sa predstavama terasa i vrata koje je uradio na Kapriju se takođe ubrajaju u najbolja dela srpskog impresinizma. od kojih je danas ostalo sačuvano svega 15 slika. 51 . Prošao je kroz 5 umetničkih škola. Pogeld na Beograd. boje i forme. U nekoliko navrata je i narednih godina obilazio ova mesta. a kasnije i kao ratni slikar Vrhovne komande na Krfu. a slikala i most cara Dušana u Skoplju. Plava vrata. Pejzaži koji su nastali na Krfu predstavljaju afirmaciju srpskog impresionizma. velškog perioda. Barke u Hilandaru LEON KOEN Rođen je u Beogradu 1859. Plaža u Bretanji. Po dolasku u Beograd. Žena sa šeširom. ljude i žene u narodnoj nošnji. koje su nastale dok se Milidevid borio u ratu. je u Beogradu priredio izložbu. U ovom periodu je napustio akademski stil. Iz tog perioda potiče nekoliko pejzaža i portreta. godine. Taj period je obeležen snažnim nacionalnim osedanjem. Crvena terasa. Poznatno je svega 5 slika iz narednog. Na izložbi su bila izložena 63 rada. Autoportret MILAN MILOVANOVID Stekao je umetničko obrazovanje kakvo je imao retko koji srpski savremenik. i u njegovom delu vide se uticaji secesije i simbolizma. Za vreme studija bio je blizak prijatelj sa Nadeždom Petrovid i Francom fon Štukom. kao i za uticaje profesora sa minhenske akademije. gde je mediteransko sunce postalo njegova snažna inspiracija. Ta ravnoteža de dodi do izražaja u slikama koje su nastale na Krfu. krfski (1916-1920).). zatim i u južnoj Francuskoj i u Dubrovniku. te je ceo ovaj beografski period obečežen njegovim traganjem za ličnim izrazom. portrete francuskih seljaka i nekoliko predstava Notr Dama. bio je đak Kirila Kutlika. Krf II. Iz Resnika. Izlagao je na bijenalu u Veneciji i Svetskoj izložbi u Parizu. 3. beogradski (1909-1914). a iz tog perioda su i njeni pejzaži iz Resnika. Poslednja njena slika je predstava bolnice u Valjevu. Valjevska bolnica. koji de tek u 30tim i 40tim godinama postati vodedi tok na jugoslovenskoj umetničkoj sceni. je bio u ratu. Slikala je folklorne motive. Do kraja života je bio pod stalnim psihijatrijskim nadzorom. 1902. Godinu dana posle njegove smrti održana je velika retrospektiva u Umetničkom paviljonu na Kalemegdanu 1936. gde je radio prikaze iz borbi i portrete vojnika i oficira. Gračanica. je doživeo nervni slom i smešten je u duševnu bolnicu u Beogradu. 2. srpske srednjevekovne manastire. ubrajaju se u najreprezentativnije primere srpskog impresionizma. Krf I. Rimu. Nakon teške bolesti upuden je na oporavak u Italiju. a i kod njega je mediteranska priroda probudila interesovanje za slikanje prirode sa puno svetlosti. Prolede. blizu Skadra. Uz veoma teške materijalne uslove. i u kojima je potpuno uspostavljena ravnoteža između svetlosti. I za vreme rata je slikala predele koje je obilazila. Makedoniji i Svetoj Gori. Jevrejska mala.. Bogorodičina crkva u Parizu. koji je konačno našao u gustom pastuoznom nanosu boje i mreži mrlja. Na početku. pa kasnije i na Kapriju. U Parizu je slikala Bulonjsku šumu. Koenov prijatelj David Pijade je sakupljao njegove slike za veliku retrospektivu koja je održana 1926. Ostrvca kraj Krfa. školski (1895-1908). pa je u tom duhu naslikao ikonostas u Železniku i nekoliko srbijanskih pejzaža. Crkva Svetog Save.

za koju mu je opet pozirala Roza Bere (glava žene sa antičkim šlemom). pa se stoga i okrenuo skulpturi i vremenom birao da radi u vosku. 52 . Izlivena je u bronzi. U to vreme radi Poziv na oružje i Belonu. Danaida. Kasnije je uradio i Evu. Roden je bio inspirisan Danteom. veka i veoma brzo se uključuje u pariski život. OGIST RODEN i MEDARDO ROSO. po dolasku u manastir radi bistu starešine Emara. a kasnije. Tada je uradio skulpturu Jovana Preteče. i pre toga Čoveka koji ide. OGIST RODEN I IMPRESIONIZAM U SKULPTURI Predstavnici impresionizma u skulpturi su: EDGAR DEGA. Najpre je radio seriju Balerina. Posle rata 1870-71. koja mu je posvetila ceo život). Kao i ženske aktove u neobičnim pozama (npr. monumentalnih vrata za Muzej dekorativnih umetnosti. i posle tog pokušaja. glavni sekretar umetnosti i veliki poštovalac Rodena.. vraden u Rodenov muzej. Poljubac. Bodlerom. Zatim on počinje da radi u ateljeu Karija Beleza. kao i Bronzano doba. godine. kada je počeo da gubi vid. Paolo i Frančeska. Međutim. kako bi istakao pokret i dinamiku – Knjižničar. Dega više nije izlagao skulpture. MEDARDO ROSO dolazi iz Italije krajem 19. osedanje organskog života i muskulature. koja je bila kaluđerica. Balerina od 14 godina nosi u sebi napetost. te ga vrada nazad u umetnost. Veoma rano je pokazao interesovanje za skulpturu. Posle smrti njegove sestre Marije 1863. Igoom i gotskom skulpturom. ljubavnika i prokletnika. Ruke. i 1890. Potiče iz skromne porodice. Pod ovim uticajima je radio i Karijatidu i Ugolina. DEGA se skulpturom bavio u poslednjim godinama života. Iz tog perioda su bista Rodenovog oca. Ovde su se ved videli novi elementi koje je Roden uneo u skulpturu: istinitost. postavljen pred Panteonom. biste devojaka. a vremenom je stvorio čitav svet kentaura. na kojima je radio između 1880. prikazan je momenat pred nastup. Minjon (rađena po Rozi Bere. Ostavljao je neobrađene delove i forme. koji po tome vidi njegov talenat i da mu nije mesto u manastiru. se u Italiji upoznao sa delima Mikelanđela i Donatela i bio veoma oduševljen. Trenutak kada kupačice ulaze u vodu). RODEN je jedan od onih umetnika čiji je značaj za vreme njegovog života diskutovan i osporavan. Andromeda. Alzanšanka. otišao je u Brisel i ostao tamo do 1877. Iz tog vremena su brojne biste i grupe u klasičnoj tradiciji. Skulptura Adam je možda bila namenjena za Vrata pakla. a danas zauzima prvo mesto u evropskoj skulpturi svoga doba. namenjenu za gornji deo vrata. Svojevremeno je smatrana užasom. 1906. Sama Vrata pakla nikada nije u potpunosti završio jer mu se nisu dopala. Čovek sa slomljenim nosem.35. skulpturu koja je pokazala takvo anatomsko znanje da je dobio priznanje poznatih hirurga. Sirene. Postoji čitav niz motiva koji po inspiraciji pripadaju ovom krugu: Građani Kalea. Ovo nije jedini slučaj u Rodenovom radu da bude ovako optužen. naručio izradu Vrata pakla. inspirisan simbolizmom. satira. snažan realizam. Istoj grupi pripada i Mislilac. 1875. koji su u grupama bili sastavni deo Vrata pakla. U to vreme mu je Tirke. kao i Senku. koja je imala velikog uspeha. Uradio je oko 70 balerina koje nije izlagao. U delu Evo mladost vidi se nova tehnika – preko gipsa je pustao da curi vosak. osedanje pokreta. 1922. koju je žiri odbio sa optužbom da je odliv po prirodi. Roden odlučuje da se i sam zamonaši i uzima ime Ogisten.

Njegova dela i njegove teme imaju univerzalni karakter i mogle bi predstavljati probleme čoveka svih vremena. Rodenova sposobnost da u svojim skulpturama prikaže život. Ipak. 1899. Ostaje dilema kom pravcu pripada Roden. Roden se bavio i projektovanjem spomenika – Bastijenu Lepažu. Balzaku. ostavljao bi delo skoro nedovršeno. Viktoru Igou. Da bi se odmorio. Dalu. opštu viziju koja nema veze sa trenutnim i prolaznim. Roden je tražio pre svega izraz života. ali je na kraju spomenik izazvao skandal i društvo nije smelo da ga primi. Torzo 53 . Rošfor. Večiti idol. Neki su ga nazivali klasikom. kako impresionizam interesuje prolaznost i trenutnost. portrete savremenika kao što su sliakr Žan Pol Lorens. Tada mu se reputacija učvrstila. Misao. njegova poslednja 'balzakovska etapa' ga je odvela na granicu ekspresionizma. dala je povoda nekima da ga svstaju u skulptore impresionizma. mu je naručena izrada Balzakovog spomenika.Pigmalion i Galateja. a kada bi našao odgovarajudi pokret. isnpirisan opsadom od Engleza iz 14. to je čak suprotno Rodenovim težnjama. Kentaurica.veka). Klodu Lorenu. tražio je mirniju inspiraciju i stvarao dela sa obeležjima blagosti i vedrine – Aurora. filozof ili barokno raspoložen. godine je otvorena njegova velika retrospektivna izložba. Ipak. poričudi da je impresionista. u galeriji Žorža Petita oko 30 dela. među kojima su bili i Građani Kalea (prikazao 6 varijanti kako ljudi reaguju na to da de umreti. On je uvek cenio stalnu formu stvari. Izlagao je 1889. 1900. Na njemu je radio sedam godina.

Sinjak je takođe odigrao značajnu ulogu u pokretu neoimpresionista i preuzeo vođstvo pokreta nakon što je Sera umro. a linijama davao simbolično značenje. i poteze sveo na tačke. kada se javlja interesovanje za simbolizam i razvija neoimpresionizam. Ambicija ovih novatora je bila da racionalizuju izraz svetlosti čistom bojom.36. Chahut. Leti je slikao predele. Delakroa i Engra. U tehničkom smislu. ako je. Letnja nedelja. NEOIMPRESIONIZAM – IDEJE I PREDSTAVNICI Kao kraj impresionizma uzima se 1886. Boje se nisu mešale na paleti. izučavao je spise Ševrela i Šarla Blana o prirodi boja. koja je privukla pažnju slikara Pola Sinjaka. Dejstvo tih tačaka je bilo optičko. koji mu je i ukazao na slikarstvo impresionista i upotrebu čistih boja. 54 . a paralelno sa tim. bide predstavljeno hladnim bojama i linijama koje idu na dole u odnosu na horizontalu. U jeku impresionizma. ako je nešto tužno ili melanholično. kao i bojama. godina. nego na samom platnu sa određene razdaljine kroz oko posmatrača. Sera je usvojio impresionističku podelu tonova. Modeli. Celog života je bio aktivan kao pejzažista. koje treba da formiraju oblike (pointilizam). Nedeljno popodne na ostrvu De la Gran Žat. Najpre su se dobrim delom odvojili Dega i Renoar. koji je shvatio kao masu. Njegova prva izložena slika je Kupanje. Njegove forme su bile jasne i proračunate u pojedinostima i efektima. koristedi se naučnom metodom koja bi se zasnivala na teoriji boja i naučnom poznavanju spektra. a kasnije i Sezan i Gogen. eliminišudi linije. Glavni nosilac je bio ŽORŽ SERA. Takođe se pozivao i na njegov zakon o simultanom kontrastu i zakon o komplementarnim bojama. a linija de biti uglavnom horizontalna. pojvile su se kod nekih težnje maltene suprotne samom pravcu. Pred kraj života formirao je mali krug pristalica koje mu je Sinjak regrutovao. Njega su u Luvru privlačila dela Veroneza. Pa tako. Upotrebljavao je tamne boje. Sera je bio povučen u sebe. pa se najviše oslanjao na valere i gradacije tonova. I drugi umetnici su se često koristili impresionizmom kako bi stvorili nešto potpuno novo. Parada. mirno. bide jednako zastupljene tople i hladne nijanse. Cirkus. U početku se prvo posvetio crtežu. pak. ali je odbacio njihove proizvoljne oblike. Forme je obrađivao po principu zlatnog preseka. a zimi komplikovanije kompozicije: Kupanje u Sirenu. Ovakav pristup Sera je zasnovao na Ševrelovom zakonu rezultanata.

Matisu. naročito Đotoa. Marselj. a istovremeno reakciju protiv rasplinutosti impresionizma. Vodio je računa i o tome gde i u kojim uslovima slika treba da bude izložena i čemu da služi. Prvo je radio litografije koje su dosta dobro primljene.). kako je sam govorio. Odmor. Njegovo delo pokazuje jasno izraženu sklonost ka literaturi i opisivanju. se više posveduje koloritu. oko 1889. a kasnije. Bio je reakcija na impresionizam i naturalizam. Priznavao je da je njegov svet mašte i snova stvoren iz posmatranja prirode.37. Glavna dela su mu: scene iz života svete Ženevijeve. a njegov cilj je bio predstavljanje stvari koje se ne mogu racionalno opisati (raspoloženje. za mirnodom stavova. Delili su se na nekoliko grupa i njihovo shvatanje simbola je često bilo radikalno različito. 55 . trebalo je naslikati nepredstavljivo na način na koji bi ono doprlo u bit stvarnosti – koja de se onda zapaziti sa svih pet čula. prvo u literaturi. Iako je radio uljem na platnu. pa ga zato svrstavaju u simboliste. Njegov stil je pokazivao želju sa uprošdavanjem forme i modelacije. sugestija. Njegov mitološki svet je bio izraz bogate fantazijje u kojoj se ved video nagoveštaj nadrealizma. Rat. Šavan se formirao najviše studirajudi freske italijanskih primitivaca. to je bila 'logika vidljivog u službi nevidljivog'. Markeu. ODILON REDON je bio u protivurečnosti sa realizmom i impresionizmom. U početku je odbijan od predstavnika akademizma. On je stajao po strani od drugih pravaca. Bio je profesor nekolicini mladih umetnika. ved samo naznaka. Voleo je da obrađuje teme opšteg značaja. Pivi de Šavan i Odilon Redon. godine kao reakcija na rezultate naturalizma. ali. Simbolisti su mislili da umetnost treba da zahvati vedi broj apsolutnih istina do kojih se može dodi samo indirektnim metodama. GISTAV MORO je imao dosta sličnosti sa prerafaelitima. Glavni predstavnici su Gistav Moro. Njegove velike zidne kompozicije su bile inspirisane istorijskim i legendarnim temama. emocije i sl. Mir. Voleo je da svoje figure prožme idejnošdu. PIVI DE ŠAVAN je jedan od glavnih predstavnika monumentalnog dekorativnog slikarstva. SIMBOLIZAM – IDEJE I PREDSTAVNICI U SVETU I KOD NAS Simbolizam se pojavio od 1885. Za njega je kompozicija bila glavni postulat slikarstva. Smatrao je da neki umetnici žele da skuče umetnost time što de slikati samo ono što se vidi. Rad. Tome je trebalo da doprinese simbol. Ruou. To je pokret koji se nadovezuje na romantizam. i u slikarstvu. koji bi posredovao između stvarnosti i 'sveta duše' i u naznakama otkrio tajnu skrivenu unutar stvari. odnosno. njegovo delo je shvadeno u potpuno dekorativnom duhu. Imao je sklonosti ka linearnom rešavanju forme. Simbol nije trebalo da bude imenovanje stvari. a njegova misaonost nije previše složena i nerazumljiva. a od 1890.

slika ima jak kolorit. no tek pred kraj života. Za života nije bio naročito cenjen. optužena od strane konzervativnih kritičara kao ‘divlja ružnoda’. se preselio u Moskvu. stvarajudi čudan svet mašte. Iste godine. U to vreme je uživao veliku slavu. u porodici vojnog advokata. U ranoj mladosti je pokazao interesovanje za crtež i karikaturu. godine se vratio u Kijev. i pokušavao da imitira te teksture na svojim slikama. scenografiji. Čuvar raja. što u velikoj meri utiče na simboliste. slikanju na staklu. POL SEZAN U vreme impresionizma. Imao je i interesa za orijentalnu umetnost. 40. Ovi novi uticaji su doneli alegorijske i mitološke figure u njegove kompozicije. Njegove slike oslikavaju mitološke i fantastične figure uz klasične arhitektonske konstrukcije. ved i u primenjenoj umetnosti – keramici. Prvenstveno je slikar pejzaža. SIMBOLIZAM U NEMAČKOJ I RUSIJI NEMAČKA – Frojd objavljuje ‘Tumačenje snova’. Kritičari i istoričari umetnosti su puno polemisali na temu – da li se 56 . Kasnije je upisao Carsku akademiju umetnosti. a dekoracija fantastična).39. Bio je i pod uticajem romantizma. U tom periodu je počeo da radi skice i akvarele demona. nego za promociju svojih dela. pojavilo se i nekoliko majstora koji su pokazivali znake otpora. kostimografiji. Među njima je najznačajniji Pol Sezan. gde je opremio paletu jakim. Rođen je u Osku u Rusiji. Kraljica Labud (lik iz opere. Ženevu i Rim su ga izložila klasičnoj I renesansnoj umetnosti I mediteranskom pejzažu. lično ih dizajnirao tako da postaju integralni deo slike. gde je pratio nove trendove u umetnosti. Bio je odličan ne samo u slikarstvu. kao da su iz snova. HANS FON MARES je živeo uglavnom u Italiji. a diplomirao je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Sankt Peterburgu. pa njegovo slikarstvo neki porede sa prerafaelitima. ali je bio odbijen. Naročito su poznati njegovi zavodljivi ženski aktovi. Eksperimentisao je sa raznim tehnikama. a među njegovim učenicima su bili Kle. kolorit je uzbudljiv. Kandinski i Jozef Albers. pošto je on uvek bio više zainteresovan za sam proces. mada je doživeo da dobije priznanje. Bavio se i arhitekturom. Sledede godine je osvojio zlatnu medalju za slikarstvo u Čikagu. a bio je i jedan od osnivača Minhenske secesije. Slikao je uglavnom mitološke motive. Bio je bio profesor u Minhenu. Najpoznatija dela su: Demon koji sedi (velika slika. 1890. Slikao je portrete. na kojima je predstavljao modele tajanstvenim. zasidenim tonovima. Obradao je pažnju na okvire svojih slika. pa je vedina njegovih dela zbog hemijskih reakcija promenila izgled ili propala. 1892. On je namerno stajao po strani od savremenih trendova. i tada u njegovo delo naročito ulazi intenzivan kolorit. a Vrubelj je ovde koristio bronzu u prahu kako bi dobio svetao i blistav efekat). Vedina njegovih slika slikana u Veneciji je izgubljena. verovatno u kasnom vizantijskom slikarstvu i ranoj renesansi. slikao u više slojeva. Stvorio je jedno novo slikarstvo koje je skupilo dotadašnja iskustva i otvorilo novo polje za dalja traženja. Ostišao je u Veneciju da studira srednjevekovnu hrišdansku umetnost. posebno persijske tepihe. Često otkriva opsednutost smrdu. je izradio i svoju prvu skulpturu – Atletu. Najpoznatije su njegovih pet verzija Ostrva mrtvih i Odisej i Kalipso. Radio je dizajn za dekorativno slikarstvo. Njegova putovanja kroz Brisel. ARNOL BEKLIN je studirao u Dizeldorfu. Krajem veka je bio u Veneciji. Poljubac Sfinge RUSIJA MIHAIL VRUBELJ se smatra za najvedeg ruskog slikara simbolizma. gde je postao prijatelj Ludviga Andreasa Fojerbaha. i upravo se sa karikaturama prvo proslavio. Greh. prikazane u velikim i teškim oblicima. Cirih. Lucifer. pa je teško nadi poreklo njegovog stila. gde je podneo nekoliko monumentalnih projekata. 1886. Dijana se kupa FRANC FON ŠTUK se rodio u Bavariji.

U to vreme je slikao u tamnom i snažnom koloritu. Vratio se u Eks obeshrabren. Ubrzo potom je umro. je raskrstio sa imresionizmom i okupljao je oko sebe niz mladih slikara. oskudica i glad. U ovo vreme Sezanov stil je došao do pune zrelosti (Komoda. i tada je upoznao Manea. 1871. Gogen je smatrao impresionizam površnom umetnošdu u kojoj nema razmišljanja. a ni prodaja slika nija imala uspeha. U toku 80tih je ostvario svoj ideal stabilnosti i mirnode. Ipak. Kartaši. naročito sa tradicionalnim shvatanjima perspektive i formulama gradacije planova i valera. njegov značaj je samo rastao.Sezan može svrstati u impresioniste ili ne. a jednake valere je stavljao i u prvi i u poslednji plan. Na impresionističkoj izložbi iz 1877. Ved 1888. Njegovo delo je samim tim racionalno. ali je istovremeno pohađao školu crtanja u Eksu. Slikarski zanat je naučio od Pisaroa. Domije. u mesto Mantaneju. Raskinuo je sa tradicionalnim shvatanjima uopšte. mada tu postoje velike razlike u shvatanjima. razboleo se i umro. Impresionisti su sve žrtvovali boji i osedajnom utisku oka. je izlagao sa impresionistima i našao prve kupce. Pri slikanju portreta ga obično nije zanimala ekspresija i unutrašnji život modela. Ipak. Sezan je upisao prvo pravni fakultet. porodičnog. stav publike ga je naterao da se ponovo povuče u Provansu. Zbog prestupa je osuđen na 3 meseca zatvora i novčanu kaznu. To uprošdavanje linije i boje i svođenje oblika na minimum sam Gogen je nazvao sintetizmom. Tadašnji uzori su mu bili Goja. Glavna razlika između impresionista i Sezana je ta. 1883. 1874. Ona je volela ozbiljan porodični život i podizanje dece. zatim upada u tuču sa mornarima u kojoj je slomio nogu. Tintoreto. Sledede. može svrstati u osnivače ekspresionizma. Posle francusko-pruskog rata se vratio u Pariz. pri kome otpada sve ono što smeta. U slikama i akvarelima posle 1900. je radio sa Pisaroom. 1906. Jedna od glavnih osobina njegovog dela je i dematerijalizacija stvari – oslobađanje forme od sadržine (što de otvoriti put ka apstraktnoj umetnosti). ali je glavno svakako to da se Sezan. a zatim i za ono što je u njoj bitno. koje mu je omogudilo bolji život na neko vreme. ga je prilikom slikanja predela iznenadila oluja. težnja za uprošdavanjem forme i odnosa među tonovima je njegov lični izraz. godine je dobio veliku sumu novca od rasprodaje slika i otišao na Tahiti. što su imrpesionisti obično samo konstatovali prirodu i bavili se svelom. je napustio ovu struku i postao činovnik jednog berzanskog agenta u Parizu. Imao je nekoliko sukoba sa vlastima upravo zbog pokušaja da njih zaštiti. ali je odbijen. kao i novim sukobima sa vlastima. Iz tog perioda je Kuda obešenog. i Gogen je karijeru slikara počeo tek kasnije i odlučio da u potpunosti raskrsti sa dotadašnjim načinom života. Taj element je bio zapostavljen na račun boje i forme. što je tadašnja publika smatrala nedovršenim. 1884. publika nije dobro primila i on se ponovo povlači u sebe. Početkom veka je dobijao sve veda priznanja i izlagao svuda. dok je Sezan uvek imao potrebu za izgradnjom spoljnog sveta i njegovom interpretacijom. Štimung i svetlo ga. Gogen je ostao u Parizu sa jednim sinom i tada je počeo najteži period njegovog života. a 1886. i on je ubrzo shvatio da Sezanu ne ide bankarstvo. zatim bankar. 1862. Interesovao ga je motiv u suštini. koji je bio dobar pedagog. mu je posvedena jedna cela sala. Sezanovo delo predstavlja prekretnicu od koje nastaje savremena umetnost. i kako uopšte klasifikovati njegovo delo. Kupačica). Ipak. čime je izazvao nezadovoljstvo oca. Plava vaza. portret Gistava Žefroa. Iz tog perioda su slike inspirisane domorocima – Žene na obali. Isto je i sa predelima. suštinsko i trajno. nisu zanimali. Putovao je u Ameriku. nedoučenim. Njegov stil odlikuje i uprošdavanje. ali je počeo da slika. atmosferom – dakle. Mladid sa crvenim prsnikom. godine se oženio bivšim modelom. Prema nekim mišljenjima. Hortenzijom Fike. ne morajudi da brine materijalne brige. Tešnja veza sa stvarnošdu je najviše ostvarena u mrtvim prirodama. a samo povremeno je dolazio u Pariz. ali su dolazili do potpuno suprotnih rezultata. Došao je u Pariz i tu se družio sa Gogenom i Van Gogom. samim tim. Rodio se u Parizu. Gogen se 1896. veka. udobnog i osiguranog. u osnovnim linijama i geometriji. Sezan se rodio u Eksu u Provansi. Kao i mnogi drugi kasnije. Po povratku u Francusku je dobio nasledstvo. Od tada je stalno živeo i radio u Eksu. boja mu postaje lakša i prozračnija. izložbu iz 1895. Od predela je najčešde slikao brdo Sen Viktoar. ljubavnica ga napušta pošto je pokrala dragocenosti. oskudica ga je naterala nazad. postoji nekoliko različitih mišljenja o ovome. U nekim mrtvim prirodama je ostvario materijalni izraz stvari. Gogen 57 . Krajem 80tih godina Sezan je postajao sve popularniji i njegove slike počinju da se prodaju. je ponovo odbijen u Salonu. Ovim poslom se bavio više godina i stvorio solidnu materijalnu podlogu za život. sa tonovima oivičenim konturama i urpošdenim formama. vratio na Tahiti. 1891. Takvo slikarstvo s enije svidelo Maneu. Sezan je svrstan u začetnike modernog ekspresionizma. Tamo je živeo sa urođenicima i potpuno prihvatio njihov način života. prolaznim faktorima. i pod njegovim uticajem rasvetlio paletu i napustio taj svoj ‘ekspresionistički stil’. Ipak. portreti njegove žene. Na Gogena je uticala i primitivna skulptura bretonskih kalvarija. čime se odvojio od svih slikara 19. ali je po majčinoj liniji bio peruanskog porekla. Posle godinu dana. On je posmatrao prirodu kao impresionisti. mogao je da se potpuno posveti slikarstvu. Na novom očevom imanju je napravio svoju prvu radionicu i tada shvatio svoj životni poziv. 1872. Dematerijalizovao je predmete. Posvađao se sa Zolom. pa ga je poslao u Pariz i obedao mu malu pomod. Od tada pa do danas. dok se Sezan uvek interesovao najpre za interpretaciju prirode. tako da ga je ostavila i otišla u Dansku posle njegove odluke da raskrsti sa dotadašnjim životom. 41. naročito realista. kao nešto prolazno. Ponekad je dobijao sasvim apstraktne oblike. Život mu je bio pogoršan i bolešdu – sifilisom. koji su se svodili na odnose tamnog i svetlog ili geometrijske površine. ali su one izuzeci. koji ga je predstavio u jednom svom romanu kao promašenog slikara. Sada. Krajem 70tih godina Sezan je počeo da slika kosim dijagonalnim potezima. To je njegovim slikama davalo nešto kruto i usiljeno. Tamo je izlagao i narednih godina. u želji da na ostrvima primitivnih naroda nađe atmosferu različitu od života u civilizaciji. POL GOGEN Gogen je bio jedan od nosilaca otpora protiv estetike impresionizma. Ipak. mu je umro otac i ostavio veliko imanje. osetio je potrebu da traži nov izvor inspiracije. To je bila sušta suprotnost impresionizmu. je učestvovao sa 16 slika. Po ovim svim osobinama. je proputovao Provansu peške i slikao predele. Oženio se Dankinjom Metom Sofijom Gad i sa njom imao petoro dece. Sezan je tamo konkurisao u Školi lepih umetnosti. stabilizovano i konstruktivno. Prvo je stupio u trgovačku marinu. zajedno sa Gogenom i Van Gogom. a na Jesenjem salonu iz 1904. Otac mu je prvo bio šeširdžija. On je cenio površinu slike kao i dubinu.

sa interesovanjem za patnje malih ljudi. veka. Potom se vratio roditeljima sa kojima je ubrzo došao u sukob. u želji da je preduhitri. Ovde počinje da se interesuje za slikarstvo onih slikara koji su prikazivali bedu siromašnih. ka naglašavanju viđenog prema njegovom unutrašnjem nemiru. svega 10tak godina. 1881. Žuti Hrist – ujedinjuje različite uticaje Jakov se rve sa anđelom Ko smo. oskudica. Van Gog je potpuno vladao motivima i stilom ove epohe. i zalagao se za jednu sintetičku viziju stvari i subjektivan utisak o prirodi. prešao je ubrzo na nešto sasvim novo. Biblija mu je bila omiljena lektira i počeo je da oseda u sebi religiozni poziv. Ovo je bio period velike aktivnosti i najvedeg uspona. Njegov ideal slikarstva je sažet u jednoj rečenici ‘ono treba da bude nešto mirno i dopadljivo. godine. obudu. Vidljivi svet za Van Goga je bio samo povod. Govorio je da slikar ne treba da prikaže crvenu onakvu kakva je u prirodi. pa se Van Gog ponovo vrada slikarstvu. ali posle beznačajne svađe sa njim. bio je u strahu od svoje bolesti i. 1885. Na njegovu originalnost je uticao i egzotični predeo Tahitija. Što se negativnih strana tiče. uspeo je da stvori jedan tako originalan stil. da je egzotiku Tahitija prikazivao dotadašnjim slikarskim jezikom. Još za života kritika je počela da zapaža njegov rad. Dega i Sera. odakle dolazimo. Slomljen. svežinu boja i radost života. Ipak. a zatim evangelistički propovednik u Belgiji. Van Gog je otkrio sjaj sunca. njihov sumorni život bez radosti. ali uvek prisutna. U početku su ga interesovale socijalne teme. Brzo je savladao elemente zanata. uprošdeno sa puno mirnode i harmonije. utešno kao muzika’. ali posle njegove ženidbe 1882. se ponovo vratio roditeljima i doživeo još jedan ljubavni neuspeh. suština stvari. 58 . slikao je tkače. Ipak. sa slikarima. 1879. što je dosta dobro delovalo na njega. Život Van Goga je bio veoma dramatičan.. seljaka. sa svima. tumaranje ulicama i beda. Ali tada i sazreva njegova odluka da se bavi slikarstvom. naročito Pisaroa. zatvorenika. Malo je bilo ljudi koji su ga razumeli i davali mu podrške. 1883. U to vreme se sprijateljio sa Tuluz Lotrekom. Van Gog po svom radu spada u francuske slikare 19. Međutim. tek odlaskom u Provansu. Van Gog sebi odseca desno uvo. mada sam nije priznavao nijedan pravac. Radio je u tamnom koloritu. Formu je definisao čvrsto. ali se od njih razlikovao prvenstveno po važnosti koju je pridavao crtežu. On je odbacivao i akademizam i simbolizam. međutim. Interesovala ga je boja i forma. kada je došao u dodir sa impresionistima i preuzeo njihove tehnike. Počeo je pod uticajem Milea. bio bi puki hroničar. Bio je u stalnom sukobu sa okolinom. što je u suprotnosti sa Sezanom. Modele je slikao po sedanju. VINSENT VAN GOG Iako Holanđanin po narodnosti. sa jakim konturama. Slikao je relativno malo. Pokazivao je sklonost ka dramatičnoj sintezi i sve jačem naglašavanju unutrašnjih sukoba i patnji. pucao je na sebe. postao je knjižarski pomodnik. Njegov razvoj je veoma raznovrstan. Koristio se iskustvima impresionista. i iako je bio daleko manje obavešten od mnogih profesionalaca svog vremena. 1875. ved da izabere najlepšu crvenu koju ima na paleti. Okupirala ga je misao o osnivanju radionice u kojoj bi grupa umetnika radila zajedno. je napustio i taj poziv i tada je počeo najteži deo njegovog života. Naročito sa biografskog aspekta su značajna njegova pisma bratu Teu i slikaru Raparu. Tada je otišao u Hag kod slikara Mova. Ovde su se manifestovale njegove sklonosti ka ekspresivnom. njihova komplementarnost i međusobni odnosi. gde se Van Gog zaljubio u derku svoje vlasnice. pa i pointilizam. mada tamo nije imao uspeha. I on je stvorio jedan svet posebne originalnosti. ali je njegova prosidba odbijena. je pronašao nove uzore koji unose nova obeležja u njegovo slikarstvo – Rubensa i dela japanskih majstora. Crtanje je učio u Briselu i u početku je kopirao slike Milea. Za njega je najvažnije bilo ‘lično obeležje’. Želeo je preobrati i popravi ljude. nešto kratko. realističko a slikano ipak sa uzbuđenjem. a kolorit postaje sintetički uprošden u velikim površinama. Gogen se svakako svrstava u začetnike ekspresionizma. Prikazivao je bedu rudara. ponekad deformisana. sintetičko.je bio i predstavnik simbolizma. Na intervenciju njegovog brata Tea. kao i da mu je crtež nekad detinjasto linearan. koji ga odvodi u Englesku 1876. Van Gog se svađa i sa njim i sa roditeljima. Po Lotrekovom savetu on je otišao na jug u Provansu. Imao je halucinacije i susedi su tražili da se zatvori u ludnicu. ljude koji jedu krompit. jasnode. otišao je kod doktora koji mu je izašao u susret i pozirao. gde je posedivao muzeje i puno čitao. Ipak. ali sa ekspresionističkim akcentima. Preokret se desio između 1885. Gogen je propovedao da sliku ne treba dovršavati. Pozvao je Gogena. Tada dolazi do rasvetljavanja palete. Ovako je stvorio novi jezik. naglašena. Opet je promenio zanimanje. Van Gogov stil je pun konciznosti. naročito literaturu socijalne sadržine. ali je naišao na odbijanje. skoro suprotno. Posle dva dana je podlegao rani. Kod njega je forma jako značajna. Ubrzo ga je firma poslala u svoju filijalu u Londonu. kuda idemo? Eva 42. Želeo je da te patnje prikaže na realističan način. ali on nije doživeo da to i uvidi. se vratio u Pariz. Karijeru je započeo kao prodavac u trgovini slika u jednoj firmi u Parizu. U Parizu se zainteresovao za dela impresionista. Tada je bio i pod uticajem japanskih majtora. do tada retko ili nikad predstavljan na slikarskim platnima. podvlačenja onoga što je bitno u viziji prirode. i 1886. zamerano mu je to da njegovo delo ne zadovoljava sa likovne strane. se potpuno posvetio slikarstvu. Okupirali su ga problemi boje.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful