TEHNOLOŠKI MENADŽMENT

Doc. Dr. Vladimir Stojanović

I dio
1.Defininisanje pojma "tehnika" ,"tehnologija" i "tehnološki progres"
• • • • • • Pod "tehnikom" se podrazumeva skup sredstava za rad u najširem smislu reči pod "tehničkim progresom" treba podrazumevati pronalaženje novih i usavršavanje postojećih sredstava za rad "Tehnološki progres" predstavlja sastavni deo proizvodnog procesa u kome se određenim mehaničko-tehničkim postupcima i hemijsko - tehnološkim procesima sirovine pretvaraju u gotov proizvod Galbrajt, pod tehnologijom tretira "sistematsku primenu organizovanog znanja za praktične aktivnosti“ Galbrajt iznosi svoja razmišljanja o velikim preduzećima uz konstataciju da je prevlast velikih preduzeća posledica komplikovane prirode moderne tehnologije Robert Solow je na osnovu istraživanja kretanja produktivnosti rada u nepoljoprivrednom sektoru SAD, u periodu od 1909. do 1949. godine, naveo da je tehnički progres doprineo povećanju produktivnosti rada za oko 88%.

2.Pojam i osobenosti tehnološkog razvoja
Evolucija shvatanja pojma tehnologije Shvatanje pojma tehnologije je evoluiralo od ranijeg isključivog posmatranja kroz procese u materijalnoj proizvodnji do današnjeg daleko šireg smisla i to zahvaljujući: a) prisustvu i delovanju tehnologije u svim oblicima čovekove aktivnosti kako u materijalnoj proizvodnji tako i van nje, i b) evidentnim i značajnim uticajima tehnologije u svim oblastima čovekovog delovanja.

3.Odnos tehnologija, čovek i društvo kroz tri ciklusa
1. Ciklus povećanja dohotka koji dovodi do rasta tehnoloških dostignuća 2. Uvećan dohodak daje osnov novim tehnološkim inovacijama u obliku novih i poboljšanja postojećih proizvoda 3. Visoki rast dohotka omogućava rast životnog standarda

4.Razlikovanje tehnologije na osnovu korišćenja tipa resursa
Tehnologije se razlikuju na osnovu tipa resursa koje koriste: 1) IT (informacione tehnologije) – resursi su informacije; 2) Tradicionalne proizvodne tehnologije – fizički resursi i fizička oprema u proizvodnji 3) Savremene proizvodne tehnologije (hibridne tehnologije) koje obrađuju fizičke resurse pod kontrolom automatizovanih informacionih sistema, obuhvatajući fleksibilne proizvodne sisteme, robote, automatizaciju.

5.Industrijska revolucija

Intezivan tehnološki razvoj čovečanstva beleži se u periodu od 1820 do 1900. godine To je doba “industrijskog razvoja” doba koga karakterišu značajna otkrića među kojima važno mesto zauzima otkriće parne mašine Taj istorijski period razvoja nazvan je industrijska revolucija, koja u današnje vreme prelazi u informatičku revoluciju Buduće "revolucije" verovatno pripadaju bio-tehnologijama i bio-inženjeringu U okviru industrijske revolucije najčešće se navode tri ključna razdoblja: Razdoblje do kraja 18-og veka predstavlja period energetskog inženjerstva, kada se ljudska energija menja radom mašina, Period od kraja 19-og veka, je doba mehanizacije kada je korišćenje električne energije uslovilo mahanizaciju, i Razdoblje od 1950-te godine, se navodi kao doba automatizacije, koje je zasnovano na razvoju informatičke i tehnologije mikročipa.

6.Razvoj kroz promene u oblasti organizacije i upravljanja
 Doba pred-tejlorizma koje se karakteriše uvođenjem novih radnih navika, novih disciplina …  Doba masovne proizvodnje – Frederik V. Tejlor i njegovi sledbenici (Henry Gantt, Frenk i Lilian Gilbreth – Škola naučnog menadžmenta),  Doba fleksibilne proizvodnje – u kome se najveći značaj u upravljanju daje tehnologijama "Ako tehnologiju shvatimo kao veliki motor, silni akcelerator, onda znanje možemo shvatiti kao njegovo gorivo. Došli smo na raskršće procesa ubrzanja u društvu, jer se motor svakim danom sve obilnije i obilnije napaja." Alvin Toffler

7.Savremeni tehnološki sistem (SAVREMENA TEHNOLOGIJA)
• Sa razvojem novih tehnologija, pa i intenzivnom potrošnjom prirodnih resursa, ljudska civilizacija ostvaruje viziju stalnog ekonomskog rasta i materijalnog uspona. Evidentan materijalni rast, kao vekovna paradigma,podstiče nekontrolisano trošenje prirodnih resursa sa nesagledivim posledicama uništavanja prirodne sredine. Rešenje se traži u razvoju novih tehnologija koje su usmerene ne samo ka povećanju produktivnosti i efikasnosti, već i uštedama prirodnih resursa

8.Pristupi u razmatranju upravljanja tehnološkim razvojem
 Postoje dva pristupa u razmatranju upravljanja tehnološkim razvojem:  Globalni pristup je teško ostvariv jer čovek još nije u stanju da tačno predvidi i da utiče na događaje izazvane tehnološkim razvojem  Lokalni pristup upravljanja tehnološkim razvojem ogleda se u tome da se u određenoj firmi može upravljati putem savremene opreme i većih ulaganja u sektor za istraživanje i razvoj, putem novih tehnologija proizvodnje ili modernizacije postojećih pogona

9.Tehnološki razvoj kao proces
Tehnološki razvoj je veoma složen proces Uzajamno povezane i koordinirane aktivnosti su usmerene na stvaranje novih i usavršavanje postojećih tehnologija Prioritetni ciljevi tehnološkog razvoja su dostizanje sledećih performansi: 1. efikasnost, 2. efektivnost, 3. kvalitet, 4. produktivnost,

5. 6. 7. 8.

fleksibilnost, automatizacija i softizacija proizvodnje, zaštita životne sredine, nanotehnologija.

10.Novi naučni principi
 Zahvaljujući pre svega naučnim otkrićima u prvoj polovini dvadesetog veka, došlo je do uspostavljanja novih naučnih principa:  umesto determinizma ustanovljen je princip neodređenosti,  umesto kontinuiteta princip diskontinuiteta i  umesto naučnika posmatrača prirodnih zbivanja, usvojen je princip naučnika - stvaraoca  H. Kahn uvodi pojam razvoja sa mogućim iznenađenjima.  To se pre svega odnosi na dopunu trendova koji su prepoznatljivi pomoću odgovarajućih indikatora.  Pažljiva analiza indikatora, koji se mogu interpretirati kao spoljašnji pokazatelji iznenađenja, može dati informacije o postojanju iznenađujućeg razvoja, ali ne i o sadržaju samog iznenađenja.

11.Faze ekonomskog razvoja zemlje po Valter Rostovu
naglašava tehničke inovacije i identifikuje pet faza ekonomskog razvoja zemalja: 1. Faza – tradicionalno društvo, dominacija poljoprivrede i neznatna iskorišćenost potencijalnih resursa. 2. Faza – znatni rast trgovine, rast eksternih uticaja i modernizacija proizvodnje. 3. Faza – evidentan prelaz u industrijsko društvo. 4. Faza – sazrevanje novog industrijskog društva. 5. Faza – fordizam - masovna serijska proizvodnja. Rast kvartarnih delatnosti, materijalnih dobara i alokacija resursa u socijalno blagostanje (Evropa u XX veku).

12.Tehnološke revolucije
 Polazeći sa aspekta pojava svih tehničkih inovacija, većina istraživača zaključuje da je svet preživeo tri tehnološke revolucije: 1. Tehnološka revolucija bazirana isključivo na energiji uglja i pare; 2. Revolucija električne energije i nafte i 3. Postindustrijska revolucija, koja se povezuje sa mikroelektronikom, biotehnologijom i atomskom energetikom.  Tehnološke revolucije su bile praćene određenim promenama oblika organizacije rada i kapitala – prelazom od maufakture na fabrička postrojenja, zatim na fordovskotejlorovski metod monopola, a od njih ka elastičnim, malim firmama, podčinjenim transnacionalnim kompanijama.

13.Tehnologija i ekonomske ere
1. Agrarna era do 1760. 2. Industrijska era 1760 – 1950. 3. Informaciona era 1950 – 2000. 4. Era biomaterijala od 2000.

14.Uslovljenost naučno-tehničkog progresa
 Naučno-tehnički progres je uslovljen interaktivnim razvojem nauke, tehnike i tehnologije, a izvori naučno-tehnickog progresa nalaze se u manufakturnoj proizvodnji 16-18. veka, kada dolazi do postepenog približavanja naučno-teorijske i tehničke delatnosti.

 Pojavom visokih tehnologija.  Javljaju se usko specijalizovani oblici naučnih istraživanja koji imaju zadatak da stvore uslove za što bržu implementaciju teorijskih otkrića. saobraćaj.Značaj 16-og veka za tehnološki progres  Pokušaji da se snaga vode koja je pokretala mlinove iskoriste za potrebe širenja manufakturne proizvodnje zahtevali su određeno teorijsko izučavanje procesa mehanike. uslovljavaju nicanje sasvim novih grana proizvodnje.  raspoloživost jeftine manuelne radne snage.  Manufakturni period razvija prve naučne i tehničke elemente krupne industrije. Uporedo se odvijao progres u naučno-teorijskim znanjima o prirodi. genetika i dr. obrazovanje. filozofa. teorija vodenog pritiska.Značaj 18-og veka za tehnološki progres  Kraj 18. poput Galileja.  Dotadašnja znanja su se nalazila pod uticajem teologije i skolastike. Mašinska proizvodnja otvorila je nove mogućnosti tehnološke primene nauke.  Naučnici. laseri. holografije.  Od navedenih komparativnih prednosti direktno je zavisila snaga zemlje u industrijskom dobu. otpora i trenja. Njutna. zahvaljujući njenoj povezanosti sa savremenom naučno-tehničkom revolucijom. Treći pojam koji se odnosio na radnu snagu je bio kao "pozitivna konstanta" . Materijalna proizvodnja u ranijem periodu je postepeno evoluirala na osnovu sakupljenog empirijskog iskustva. žIjeba.velikih količina ruda i sirovina. Veoma je jednostavno bilo meriti snagu jedne zemlje jer su bila potrebna samo dva pojma: tona i megavat. koje istraživači često koriste i nije sporna njihova komparativna prednost. u kojoj se nauka i tehnika uzajamno podstiču pa se samim tim i njihov razvoj sve više ubrzava. 17. Taj širi front podrazumeva uključivanje biologa. usluge. već i ostale sfere: poljoprivredu.  Naučno-tehnički progres prožima ne samo industrijsku. psihologa u rešavanju tehničkih i tehnoloških zadataka. 15. nastaju određene teorije: teorija točka-zamajca. Toričelija daju ogroman doprinos stvaranju naučne reputacije.Treća etapa naučno-tehničkog progresa  Za treću etapa naučno-tehničkog progresa može se reći da se pod njenim uticajem širi front naučnih disciplina orijentisanih na razvoj tehnike.  U vremenu industrijske civilizacije komparativne prednosti su bile prepoznatljive u sledećem:  raspoloživost prirodnih resursa .  Otkrića radioelektronike. atomske energija. gde posebno ističemo mikroelektroniku. genetičara. a njen progres je sve više uslovljen progresom nauke. fotonike. pa samim tim nisu imala značajniji uticaj na proizvodnju.  Sve to predstavlja novu etapu naučno-tehničkog progresa. a ne samo konstruktorsko-tehničke delatnosti. veka obeležen je nastankom mašinske proizvodnje zahvaljujući rezultatima naučno-tehničkog rada velikog broja istraživača  Pojava parne mašine Džona Vata bila je pre svega "plod nauke". dolazi do stvaranja sasvim nove terminologije. 16.  raspoloživost energetskih potencijala i izvora. hemije polimernih materijala.  Razvoj tehničkog progresa direktno ili indirektno je u zavisnosti od ogromnog broja discipline društvenih nauka pa se sa puno prava može istaći očiglednost vodeće uloge nauke u odnosu na tehniku. medicinu.

i 4. tehnopolisa.Cilj fundamentalnih istraživanja  Određena fundamentalna istraživanja mogu imati za cilj proširivanje naučnih znanja ili saznanja o nekoj oblasti ili problemu ne ulazeći u mogućnost njene praktične primene. tehničkim i naučnim saznanjima iz raznih oblasti. 3) grupa za primenjena istraživanja.Primenjena istraživanja  Primenjena istraživanja imaju presudan značaj koji se ogleda u tome što imaju za cilj da savladaju probleme njihove praktične primene radi zadovoljenja neke ljudske potrebe. 22. zahtevaju dalje usmeravanje i koncentrisanje na određeni problem. kako bi se i na taj način ostvarila određena ekonomska iIi socijalna korist.  deskriptivna i  tematska.Razvojna naučna istraživanja  Razvojna naučna istraživanja sačinjavaju treću etapu u procesu savremenog tehnološkog razvoja i zasnivaju se na brojnim pokazateljima fundamentalnih i primenjenih istraživanja. Usmerena istraživanja mogu biti. integrišući sve uključene subjekte u okviru jedne ili više naučno istraživačkih institucija. znanje. naučnoistraživačke i razvojne radove možemo podeliti u četiri grupe: 1) grupa koju čine fundamentalna. jer se ona uglavnom temelje na brojnim empirijskim. 3.Klasifikacija naučnih istraživanja Klasifikacija UNESCO-a  Prema klasifikaciji UNESCO-a.  Svrha im je da sve rezultate dovedu u stadijum u kome se mogu praktično primeniti u proizvodnji. masovna i jeftina manuelna i mentalna radna snaga. neočekivana saznanja koja su u rangu novih naučnih otkrića . 21. 19. i 4) grupa razvojnih istraživanja. stvaranje novih inovativnih struktura (tehnoparkova. 20.  Međutim ima slučajeva da razvojnim istraživanjima budu otkrivena nova. 2. neophodnost kapitala za dinamičku tehnološku modernizaciju. inkubatora malog biznisa).Komparativne prednosti informacione ere Četiri najznačajnije komparativne prednosti informacione ere su: 1.  Kao rezultat razvojnih istraživanja najčešće se ne dobijaju nova naučna saznanja. 2) bazna ili osnovna istraživanja. pružajući metodološku osnovu.  Ova istraživanja. te se zato nazivaju usmerena fundamentalna istraživanja.18. polazeći od poznatih zakonitosti razvoja prirode i društva kao i od krajnjeg rezultata fundamentalnih istraživanja.

2) Lica sa obrazovanjem ekvivalentnim univerzitetskom.Naučnoistraživački kadar  Kadar angažovan u procesu istraživanja i razvoja deli se na tri osnovne kategorije: a) naučnici i inženjeri. Rast produktivnosti . i 3) Lica sa nižim obrazovanjem od univerzitetskog pod uslovom da to priznaje nacionalno zakonodavstvo.  U kategoriji "naučni radnici i inženjeri" su: 1) Lica sa završenim univerzitetskim obrazovanjem zaposlena u oblasti prirodnih. svrstana su u kategoriju "tehničara" 25. Razvoj nauke i intenzitet naučno-istraživačkih aktivnosti 3.23.  Lica sa završenom srednjom školom uz bar jednogodišnju obuku za poslove koje obavljaju. Postojeće institucije i aktere u nacionalnom sistemu inovacija 4. b) nastanak novog proizvoda/usluge ili poboljšanje postojećeg. tehničkih i društvenih nauka. b) tehničari i c) ostalo pomocćno osoblje.Vrste istraživanja i njihove funkcije Vrsta istraživanja Osnovna istraživanja Opis Naučni potencijal i troškovi Ekonomska Ulaganja iz i društvena privatnih korist fondova.  Suština tehnološkog napretka kao procesa koji omogućuje: a) stvaranje novih i poboljšanje postojećih sredstava i metoda kreiranja nove vrednosti koje obezbeđuju uštedu u radu. i c) unapređenje organizacije i upravljanja tehnološkim procesima u cilju stvaranja novih vrednosti.Tehnološki razvoj i njegova kompleksnost  Kompleksnost tehnološkog razvoja iziskuje njegovo svestranije sagledavanje. • Tehnološki razvoj obuhvata: 1. Inovativne procese koji obuhvataju generisanje novih tehnologija 2. % Mala 5 Primenjena istraživanja Razvojna istraživanja Otkrivanje osobina i Vrlo visok karakteristika naučnih fenomena Proučavanje karakteristika važnih za specifičnu Srednji komercijalnu primenu Razvoj prototipova iprofitabilnih Nizak proizvodnih tehnologija Umerena 30 Velika 65 24.

biogasa.Povezanost tehnologije. ekonomije i društva  Promene koje savremeni tehnološki razvoj prouzrokuje u privredi i društvu.Karakteristike naučnih saznanja  Sva naučna saznanja su karakteristična po time što su internacionalna pa samim tim nemaju nacionalno obeležje.5. ekonomije i društva  Cilj svih akcija i promena koje čovek preduzima i uvodi na polju materijalne proizvodnje i van nje je stvaranje društvenog napretka u kome je uvek čovek na centralnom mestu. ". uticaj tehnološkog razvoja na privredni razvoj u osnovi je trojak. uticaju na povećanje tempa rasta privrede. sadašnja etapa je sa pravom okvalifikovala kao treću naučno-tehnološku revoluciju. 6..kao najdinamičniji faktor privrednog i društvenog razvoja"  Na osnovu dosadašnjih istraživanja. Očigledan primer su uvedene štetne tehnologije kako po prirodno okruženje tako i za okolinu i zdravlje ljudi.Tehnički nivo proizvodnje  Tehnički nivo proizvodnje uslovljava stepen korišćenja nauke i određuje stepen spremnosti tehničke baze proizvodnje za realizaciju novih naučnih ideja. 2. 9. ali i tehnološke metode proizvodnje. kompletna elektrifikacija privrede i prelazak na nove izvore energije: atomsku i solarnu energiju.Povezanost tehnologije. 30. pravne i finansijski kontakti u oblasti nauke i tehnologije.  Sprovodi se automatizacija u proizvodnji.. 28. i 3.Uticaj tehnološkog razvoja na kvalitet faktora proizvodnje • • • • • Dejstvo tehnološkog razvoja na kvalitet faktora proizvodnje se ostvaruje kroz: usvaršavanje sredstava za rad. 29.  Preduslov ekonomskog napretka je permanentni tehnološki i ekonomski napredak. promeni materijalne strukture proizvodnje. menjaju se tehnička sredstva. može biti i obrnuto. iznalaženje novih vidova energije. 27.  Eventualna ograničenja u njhovom važenju i primeni nastaju u međunarodnim tokovima naučnih informacija ako su takvog karaktera poverljivosti pa ih matična država svrsta u kategoriju državnih tajni. i razvoj subjektivnog (ljudskog) faktora. . iznalaženje novih metoda i postupaka. energiju vetra. Ta saradnja se odvija kroz različite forme kao što su: (1) zajednička ulaganja u istrazivanja i razvoj. poboljšanju produktivnosti. 8. i ogleda se u sledećem: 1. ali to ne znači da svaki tehnološki i ekonomski napredak predstavlja i društveni razvoj.  Između razvijenih zemlja uspostavljaju brojni ekonomski.  Na osnovu naučnih dostignuća i otkrića dolazi do kvalitativnih promena u svim granama savremene tehnike. 26.  Naprotiv. uslovljenih promenama tehnologije Informacione i komunikacione tehnologije Povećanje kvaliteta života ljudi i Ekološku dimenziju tehnološkog razvoja. Proces obrazovanja i razvoja kadrova Razvoj procesa za stvaranje nove vrednosti. 7.

država preko svojih organa. a nešto kasnije i u upravljanju. utiče na kulturu. potreba regulacije ekoloških problema. u mnogim zemljama se formiraju nacionalni državni organi za upravljanje naučnom delatnošću. Porast uzajamnog uticaja i kompleksnog istraživanja složenih problema različitih nauka. a mogu da budu i kompanije. slobodnog vremena i opšte kulture ljudi.  Između razvijenih zemalja međunarodna razmena naučno-tehnoloških dostignuća može se podeliti na: (1) komercijalnu razmenu u vidu patenata i licenci i (2) nekomercijalnu razmenu. zbog uzajamnog delovanja nauke. povećanje socijalnog i ekonomskog značaja informacione delatnosti. Savremena etapa društvene podele rada. proizvodnji. društvena podela rada i struktura društva  Na taj način ona vodi ka naglom porastu produktivnosti rada. tehnike i proizvodnog procesa i pojave perioda naučnotehničke revolucije. te doprinosi progresiji naučno-tehničkog progresa  U drugom delu pedesetih godina dvadesetog veka.  Pod uticajem značajnih naučnotehničkih otkrića pedesetih godina. masovnog karaktera. elektronski računari nalaze široku primenu u naučnim istraživanjima. opreme i radne snage (softizacija tehnologije).  Pojava računara označava nastanak laganog prenošenja logičke funkcije sa ljudi na stroj.Tehno-fiziološka evolucija  Sredinom dvadesetog veka. Promena sadržaja rada i dominantnost stvaralačkih elemenata u radu. potencijalno obilnih izvora energije. dolazi do rasta uzajamne interakcije nauke. (4) utvrđen model razmene naučno-tehnoloških informacija.(2) transfer tehnologija. Nalaženje veštačkih materijala i novih.  Javljaju se direktne spone između naučnih i tehničkih istraživanja. gde je naročiti značaj imala pojava kibernetike. pod uticajem naučnih uspeha. nagli razvoj sredstava telekomunikacije i masovne komunikacije. a u budućnosti i prelazak na kompleksnu automatizaciju proizvodnog procesa. te jačanja interakcije između njih i smanjivanja vremena potrebnog da nova naučna ideja nađe adekvatnu praktičnu primenu. Kvalitativni preobražaj faktora proizvodnih snaga dovodi do naučne organizacije i racionalizacije. internacionalizacija čitave ljudske delatnosti. Rast obrazovanja. sa definisanim svojstvima. patenata i licenci. počinje naučno-tehnička revolucija i označava kvalitativnu transformaciju proizvodnih snaga na osnovu transformisanja nauke u vodeći faktor proizvodnog razvoja i u direktnu proizvodnu silu  Menja se karakter društvene proizvodnje. (3) osnivanje specijalizovanih organizacija za međusobnu saradnju. kao i struktura proizvodnih snaga. uključujuci i inženjering. . odnos društva i prirode. tehnike i proizvodnje. te do novog znanja koje menja troškove sirovina. povezana je sa preobraženjem nauke u vodilju ekonomske i socijalne delatnosti. Ubrzanje ukupnog društvenog progresa. 31.  Savremenu etapu naučno-tehničke revolucije karakteriše sledeće : Prerastanje nauke u direktnu proizvodnu silu. itd.  Naučno-istraživačke institucije su obično nosioci te saradnje.

33.  Parcijalni pokazatelji su mnogobrojniji i mogu se razložiti. bilansa međunarodne razmene tehnoloških dostignuća. informaciona).  Najviše su u upotrebisledeći parcijalni pokazatelji: 1.Način upravljanja tehnološkim razvojem  Globalni način upravljanja tehnološkim razvojem je teško ostvariv zbog globalnosti. dobrim delom zbog nedovoljnog nivoa usaglašenosti oko najznačajnijih svetskih problema. kvalifikacije i kvalifikacione struktura zaposlenih. sektore i jedinice proučavanja. 5. informaciona. integrirati i dezintegrirati na raznovrsne nivoe.  Lokalni način upravljanja tehnološkim razvojem.  Svaki period tehnološkog razvoja naziva se obično novom erom (agrarna. tehničke opremljenosti rada. koji se odnosi na konkretnu kompaniju  sprovodi se uglavnom putem nabavke nove opreme ili većih ulaganja u sektor za istraživanje i razvoj  to omogućava razvoj nove tehnologije proizvodnje ili osavremenjavanje postojeće proizvodnje. a jedna od uobičajenih je podela na: (1) parcijalne. 3. 9. izmene strukture industrijske proizvodnje. i (2) sintetičke pokazatelje. naučno-tehnička. putanje kretanja produktivnosti rada. jer humani resursi ipak nisu u stanju da tačno predvide sled događaja izazvanog tehnološkim razvojem. hemizacije procesa proizvodnje. stihije i gigantskih okvira tehnološkog razvoja. 8. intenzivnosti investiranja u osnovna sredstva.  Sigurno da se ne može upravljati nastankom era. proizvodnje i potrošnje električne energije.II dio 32. biotehnološka). intenziteta istraživačko-razvojne i inovativne aktivnosti. . 6. 7. Sintetički pokazatelji tehnološkog razvoja su malobrojniji  najznačajniji je globalna produktivnost. stope i brzine difuziranja inovativnih tehnologija 2. industrijska. čiji svaki dalji stepen otpočinje revolucijom (industrijska.Merenje nivoa i dinamike tehnološkog razvoja  Postoje različite podele pokazatelja i metoda merenja nivoa i dinamike tehnološkog razvoja. 4.

organizacije i upravljanja proizvodnjom.Uticaj tehnološkog progresa na produktivnost  Tehnološki progres predstavlja jedan od faktora koji značajno utiče na produktivnost rada a samim tim i na stopu rasta. što dovodi do širenja kruga društvenih potreba i njihovog potpunijeg zadovoljenja. kupca proizvoda na tržištu (rastuća fleksibilnost i više različitih proizvoda). • tehnološki nivo opreme. 3. i 6. 38. optimalan stepen koncentracije i centralizacije proizvodnje. 5. • proizvodnja i potrošnja električne energije.Osobine modernog tehnološkog razvoja  Moderni tehnološki razvoj je stalan.  U osnovne činioce razvoja u savremenim uslovima možemo smatrati: 1. 36. bez neto-akumulacije kapitala. razvoj međunarodne naučno-tehnološke saradnje. na nauci zasnovan proces usavršavanja materijalnih elemenata proizvodnje (sredstva. proizvodnih metoda.Savremena tehnologija. Neopredmećeni tehnoloski progres ima kao rezultat pozitivno pomeranje funkcije proizvodnje. 2. 37.To je produktivnost koja izražava zbirni efekat tehnoloških usavršavanja i inovacija na uštede u živom i opredmećenom radu. esencijalna. produktivnost i kvalitet  Praktično se produktivnost i kvalitet proučava kroz analizu:  efikasnosti (vrednost realizovanog outputa i uloženog inputa) – produktivnost se izučava analizom efikasnosti kao odnos uloženih resursa i realizovane proizvodnje (manji troškovi po jedinici proizvoda uz veći profit). i • unapređenje istraživanje razvoja i inovativne aktivnosti. 4.  efektivnosti (vrednost realizovanog outputa za kupce proizvoda) – produktivnost se izučava analizom efektivnosti kao ukupna proizvodnost sa aspekta krajnjeg konzumenta. • unapređenje razvojnih istraživanja i inovativnosti. kroz usavršavanje postojećih i stvaranje novih proizvoda. 34. moderna naučno-tehnološka politika zemlje. primenjena i razvojna istraživanja. naučno-istraživački potencijal zaposlenih. ali bez dodatih investicija. veće znanje zaposlenih uz povećanju efikasnosti korišćenja faktora prozivodnje. Osnovni izvor neopredmećenog tehnološkog progresa su poslovne i organizacione promene. potrebna sredstva za finansiranje njihovog naučno-istraživačkog i razvojnog rada. 35.Naučno-tehnološki razvoj i proizvodni faktori . predmeti rada i izvori energije). • brzina i stepen širenja novih tehnologija. Opredmećeni tehnoloski progres koji podrazumeva takavu promenu koja povećava nivo autputa kao direktna posledica povećanja neto-akumulacije kapitala ili zamene dotrajale opreme savremenom. 2. • nivo kvalifikacija i kvalifikaciona struktura.  Neki od pokazatelja za merenje tehnolosškog progresa: • razni aspekti produktivnosti.Vidovi tehnološkog progresa  Razlikujemo dva vida tehnološkog progresa i to: 1.

privredne grane ili privrede u celini. 2. mašini i radnom procesu. analizira se osetljivost modela da bi se sagledalo kako svi parametri zajedno utiču na mehanizam prostome difuzije. • difuziju inovacije. i • vremenski period potreban za adopciju inovacije.Tri osnovne etape nastanka tehnologija  Na osnovu dosadašnjih znanja u oblasti nastanka pojedinih tehnologija moguće je izdvojiti tri osnovne etape: 1. jer je u vezi sa većom industrijskom produktivnošću i kvalitetom proizvoda.  Svaka etapa poseduje niz osobenosti za pojedine tehnologije. inovacija. dok je internet pronalazak raznovrsnih istraživačkih timova. 40. R = izdaci za radnu snagu (rad) 39. i 3.  Inovacija je čitav postupak uvodjenja pronalazaka kojom se preuzima rizik koji je u direktnoj vezi sa novinom u procesu ili tehnologiji.  Difuzija inovacije predstavlja neophodan proces za valorizaciju inovacije U širem tehnološkom smislu.  Brži stepen difuzije novih tehnologija ima ogromno značenje. izučava se promatranjem stepena globalne produktvnosti: a1 = P /R+S a1 = globalna produktivnost.  kompjuterski inženjering (CAE). kao i tekućeg rada kroz razvijanje njegovih proizvodnih mogućnosti.Difuzije moderne tehnologije  Model prostorne difuzije koji pojašnjava fenomen difuzije moderne tehnologije kroz regione je zasnovan na jednačini difuzije i ima tri parametra: • apsorpcionu moć. već o vrlo širokim društvenim uticajima. pronalazak. a to govori o poteškoćama pri predviđanju razvoja nove tehnologije. . P = bruto proizvodnja. difuzija inovacije je neizostavan proces njene potvrde. odnosno svojevrsne valorizacije. Sveukupan tehnološki razvoj pojedinačne firme. Da bi se realizovala inovacija potrebno je da se investira u novu tehnologiju i stručnjake. Naučno-tehnološki razvoj deluje na poboljšanje proizvodnih faktora putem unapređenja sredstava i predmeta rada. pogotovo jer se ne radi samo o čisto tehničko-tehnološkim dimenzijama nove tehnologije. difuzija. S = troškovi osnovnih i obrtnih sredstava (kapitala).  Na proces difuzije moderne tehnologije proizvodnje utiču brojni činioci koji su inkorporirani u navedene parametre. nastaje kao produkt potreba znanja u odgovarajućoj oblasti i napora pojedinaca ili grupe. a profit dolazi tek kasnije.  Moderne tehnologije proizvodnje:  projektovanje i proizvodnja kompjuterima (CAD/CAM). prema problemu koji je ovim pronalaskom obuhvaćen.  Na primer: parna mašina je pronalazak pojedinca.  robotika.  Pronalazak predstavlja prvi koncept o novom materijalu.

Izvor inovacija i adopter inovacija. to je centar ekonomske aktivnosti u kome se realizuje nezavistan rast koji se proširuje i u manje razvijene regione. izvoru difuzije. Izvor inovacija je region koji ima veću gustinu inovacija. Rast difuzivnosti inovacija (D) dok su drugi parametri konstantni. predložene su brojne političke opcije: 1. 4. 42. Edukacija i osposobljavanje postojećeg fonda zaposlenih za adaptaciju novim proizvodnim tehnologijama. je iskazan povećanim brojem adoptera. 44. on prihvata inovacije pod direktnim ili indirektnim uticajem regiona sa većom gustinom inovacija. Rast perioda adopcije inovacija (t) dok su drugi parametri konstantni. Odabir centara rasta u regionu. jedan grad koji poseduje visoku tehnologiju može da bude fokusiran kao potencijalni izvor difuzije za susedne gradove koji poseduju nižu tehnologiju. . Rast koeficijenta apsorpcione mogućnosti (α) dok su drugi parametri konstantni.Opcije ubrzanja difuzije proizvodnih tehnologija  Kako bi se ubrzale difuzije proizvodnih tehnologija. Apsorpcija adoptera . fleksibilni sistemi proizvodnje (FMS) i  kompjuterski integrisana proizvodnja (ClM) 41. 2. b. 3. izražen je povećanim brojem adoptera. takođe je izražen većim brojem adoptera. a parametar koji izaziva hijerarhijsku difuziju je protok informacija ili interakcije oko inovacija. 3. Difuzija inovacije kontroliše stepen difuzije pre nego li inovacija dođe do adoptera što se može objasniti Braunovim gledištem tržišta i infrastrukture u kojem navodi da je "očigledno da ako inovacija nije dostupna u. Period usvajanja inovacija je vreme za koje inovacije dopiru do adoptera i predstavlja jedan od najsuptilnijih parametara u procesu difuzije inovacija. Prostorna difuzija se tretira kao difuzija kroz urbanu hijerarhijsku strukturu. Na primer. 43. Promene pojedinih parametara dovode do niza konsekvenci: 1. isto tako.Faktori procesa prostorne difuzije  Proces prostome difuzije kroz nekoliko faktora: 1.Način poboljšanja difuzivnost inovacija • • Poboljšana difuzivnost inovacija dobija se putem: finansiranja obrazovanja i efektivnog iskorišćenja fondova. Povećanje apsorpcione moći regiona poboljšavanjem kontrolnih promenljivih u oblastima: a.faktor koji pokazuje sposobnosti adoptera da prihvataju inovacije. obuka nove radne snage da bi se povećao broj tehničara angažovanih u srodnim tehnologijama. 4. ili blizu lokacije potencijalnog adoptera. 2. c. razmatranje dostignuća istraživača i/ili profesora u srodnim tehnologijama. 2.Analiza osetljivosti procesa difuzije inovacije  Analiza osetljivosti teži da ispita uticaj pojedinačnog parametra jednačine modela na proces difuzije inovacije. on uopšte neće imati mogućnost da vrši adopciju". Adopter inovacija predstavlja region koji ima manju gustinu inovacija.

 ispitivanju efektivnosti supstitucije rada kapitalom i  merenju ekonomskih rezultata tehničkog progresa posmatrane privrede . . b) planirano vreme realizacije projekta.granski i kapitalni koeficijent firme. e) načini za uspostavljanje saradnje sa naučno istraživačkim organizacijama koje učestvuju u realizaciji projkata. što može biti vredan izvor za modernizovanje tehnologije cele privrede.poboljšanja prema novim performansama. d) finansijska sredstva za realizacija projekata.Novi pristup integralnih poboljšanja  U organizacijama koje nisu osposobljene za učenje i koje zaostaju po svom tehnološkom nivou.priraštajnih poboljšanja i . . grane ili pojedinačne firme.• • revidiranja državnih propisa kako bi se olakšala modernizacija proizvodnih tehnologija.  Kapitalni koeficijent ima. za razliku od poznatog pristupa kontinualnih (priraštajnih) poboljšanja primenjenog kod japanskog. 47.Formula prosečnog kapitalnog koeficijenta  Kada osnovne proizvodne fondove razdelimo na dva osnovna dela. 45. mora se primeniti novi pristup integralnih poboljšanja. Kt Kg k=— + — Y Y Kt – kapitalna oprema Kg – građevinska komponenta Y – ostvarena proizvodnja 46. menadžment jedne organizacije treba da ima u obzir konkretne faktore: a) imena projekata istraživanja po određenim oblastima. inovativnosti i kvalitetu proizvoda. američkog i evropskog modela izvrsnosti. obrađuju i daju pravovremene i precizne informacije preduzećima moderne tehnologije proizvodnje. kao i poslovnosti i kulturi zaposlenih.inovativnih skokova. gledano na dugi rok.primene procesa osposobljavanja za učenje. u zavisnosti od toga da li posmatramo privredu kao celinu. a najvažnija uloga mu je u:  merenju makroekonomskih efekata investicija. 48.Istraživačko – razvojni plan aktivnosti preduzeća  Pri utvrđivanju plana istraživačko – razvojnih aktivnosti. državnih finansijskih programa.Koeficijenti firme  Razlkuju se opšteprivredni . tendenciju pada pod težinom stalnog tehničkog progresa. On se sastoji od: . koji imaju zadatak da prikupljaju.  Kapitalni koeficijent nalazi upotrebu u ekonomskoj analizi. i f) mere za realizaciju plana istraživačkog rada. koji svaki od delova komparira sa ostvarenom proizvodnjom. c) naučno-istraživačke i druge organizacije koje će učestvovati u realizaciji projekata. stilu menadžmenta. dobijamo formulu prosečnog kapitalnog koeficijenta. obzirom na različitu ulogu u procesu proizvodnje. nosioce i izvršioce.  Opšteprivedni kapitalni koeficijent predstavlja zbirni rezultat kapitalnih koeficijenata u pojedinim granama. .

u graničnoj stopi i elastičnosti supstitucije. 9. Leontiev-a. rada i kapitala.proizvodna funkcija. baš kao što određena relacija na mikro nivou ukazuje na tehnologiju tog proizvodnog procesa. proizvodna funkcija poprima oblik: Q = G (x1. 52. 4) elastičnost supstitucije proizvodnih činilaca . kao i.obim proizvodnje.. Tinbergen-a.. G faktori proizvodnje i (x1. 5.Proizvodne funkcije  Proizvodne funkcije su prvi put. CES proizvodna funkcija. 4. 2. energije. L)  Obično su merenja izvršena na nivou ukupne privrede. Dinamički input-output V. kao i u samoj kompoziciji utrošaka. x2. 50. a ako se progres izražava preko efikasnosti proizvodnje i ekonomije obima naziva se neutralni. jer ne izaziva izmene u relacijama činioca.49. kao oruđe ekonomske analize. a relacija između agregata (Q. 10. Lydall-a. Metod H. uz lansiranje novih proizvodnih metoda i načina organizacije. K i L) pokazuje tehnologiju te privrede.  Nabrojane osobenosti proizvodnih funkcija omogućavaju merenje tehničkog progresa. u vidu relacije između utroška pojedinih faktora proizvodnje (različitih vrsta rada. definisane na mikro nivou. 6. 7.Kvantitativne metode merenja tehnološkog razvoja  Najpraktičnije kvantitativne metode merenja tehnološkog razvoja su: 1. x2.  Promena tehnologije izaziva promene na relaciji utrošci . 3) kapitalno intenzivna tehnologija.. 2) tehnološki pozicinirana ekonomija obima (returns to scale). kao i upravljanja proizvodnjom.  Pošto se ovakve promene mogu izraziti proizvodnom funkcijom. Funkcija proizvodnje tipa Cobb-Douglas.F. 3. 11. 8.xn) utrošci proizvodnje izraženi u naturalnim veličinama.Osobenosti tehničkog progresa proizvodne funkcije 1) efikasna tehnologija. Metod J. Na taj način. b) Kreiranje novih proizvoda ili novih vrsta već prisutnih proizvoda i .. Geometrijski indeks... Metod L.xn ) gde je: Q obim proizvodnje. došlo se na ideju da se njome meri tehnološki napredak. HIPF . Pri tome su utrošci agregirani u dve grupe: rad (L) i kapital (K). Ostali tipovi agregatnih proizvodnih funkcija. 51... VES proizvodna funkcija.Definisanje tehničkog progresa a) Permanentan proces usavršavanja sredstava i predmeta rada i izvora energije. Aritmetički indeks Abramovitz-a.. pa je proizvodna funkcija oblika: Q = F (K. materijala) i odgovarajućeg obima proizvodnje. u čijem se produktu postiže povećanje društvene produktivnosti rada. Johansen-a.

kvantifikacija tehnološke inovacije (broj novih događaja јеdnе godine). uzimajući u obzir elemente: vremena. Ekstrapolacija krivim obvojnicama. 3. tehnike i tehnologije".Tehnološko prognoziranje  Tehnološko prognoziranje predstavlja "aktivnost koja obuhvata metode probablističke procene budućeg razvoja ili širenja neke.c) Promena proizvodne tehnike. 55. 2. početni uslovi potrebni da bi se realizovala inovacija i njena difuzija. stopa supstitucije tehnologije (zamena jedne tehnologije odgovarajućom). 57. širine i osobenosti samog procesa predviđanja. 53. oslanjajući se na postojeći nivo naučnog saznanja kao i praktičnog iskustva u posmatranoj oblasti. koliki je vremenski period je dovoljan za neku inovaciju ili širenje postojeće tehnologije. vremenski interval inovacije (vreme koje protekne između invencije i njene komercijalizacije).Značaj informacija za ocenu tehnoloških promena  Od naročitog znаčаја za ocenu tehnoloških promena su sledeće informacije: 1.  One teže da projektuju tehnološke mogućnosti narednog perioda. 3. 2) metode eksploratornog tehnološkog predviđanja. najpodesnija je podela koja sve metode tehnološkog prognoziranja grupiše na: 1) metode intuicionog predviđanja.Metode intuicionog predviđanja  Metode intuicionog predviđanja su doprle u oblast tehnološkog prognoziranja uz značajne rezultate. 2. analizirajući sve moguće šanse koje se mogu iskoristiti. Metodi ekstrapolacije vremenskih serija. koji su materijalni resursi i stručnjaci neophodnini za inovaciju.  Eksploratorne metode tehnološkog predviđanja koriste više tehnika istovremeno. kao i 4. i 3) metode normativnog tehnološkog predvidanja. Posebno se to odnosi na"Delfi" metod. Metod supstitucije. koja treba da pruži odgovor na pitanja koja se mogu grupisati: 1.Podele metoda tehnološkog predviđanja  Razlikuju se višestruke podele brojnih metoda tehnološkog predviđanja. 2. 3. Posmatrana grupa metoda tehnološkog prognoziranja se dalje deli na tri podgrupe: 1) brojne opcije "Brainstorming" metode 2) "delfi" metod.  Analizirana grupa metoda tehnološkog predviđanja se deli na sedam podgrupa koje koriste specifične tehnike i metode: 1. . 54. Metod korelacije trendova.Metode eksploratornog tehnološkog predviđanja  Metode eksploratornog tehnološkog predviđanja polaze od prošlosti preko sadašnjosti ka budućnosti. i 3) metoda individualne prognoze. uvođenjem modernije tehnike preko novih investicija u već postojeće grane. ili izgradnjom potpuno novih grana. stopa difuzije tehnologije (prodor nove tehnologije u konkretnoj delatnosti). kroz supstituciju osnovnih sredstava tehnički usavršenijim sredstava. 4. 56. sa ciljem da se stvore nove tehnološke informacije i otkriju osobenosti novih tehnoloških rešenja. kakvi su krajnji rezultati inovacije ili širenja postojeće tehnologije i 4.

Delfi metoda  Delfi metod se sprovodi ispitivanjem grupe eksperta serijom upitnika.5. matrice odlučivanja.  Metode normativnog tehnološkog predviđanja su: 1.  sveobuhvatnosti metode.  precizan vremenski period. obradi i analizira rezultate predviđanja. pattern меtоdа.  neadekvatnim odabirom stručnjaka pri sprovođenju metoda tehnoloških predviđanja. sprovodi.Parametri za komparaciju i odabir metoda predviđanja  Za komparaciju i odabir metoda predviđanja uzimaju se u obzir sledeći parametri:  precizan metod. Metodi analogije. metoda sistemske analize.  primenjivi podaci. i  vremenskog perioda i regiona predviđanja.  nedovoljnu spoznaju vrha najviših menadžera za potrebe primene tehnoloških predviđanja u preduzeću.  On može da se realizuje ispitivanjem od strane ekspertskog tima korišćenjem serije upitnika. i 3. 2. koja ima za cilj da: organizuje. 60. stručne i finansijske podrške. tako što se prvo postave ciljevi i zadaci narednog perioda. koji su u vezi sa:  samim prikupljanjem podataka. Metod morfološke analize. koji su im limiti. Probabilističko eksploratorno predvidanje.  raspolaganja bitnim podacima. a potom se radi analiza krećući ka sadašnjosti kako bi se uvidelo da li se dati ciljevi mogu realizovati. i 7. 61. 58. 6.Problemi u realizovanju procesa tehnološkog predviđanja u organizaciji  Pri realizovanju procesa tehnološkog predviđanja u organizaciji nastaju izvesni problemi.  nedovoljnim uvidom u stvarne potrebe za tehnološkim predviđanjima u organizaciji. Troškovi se sastoje iz troškova prikupljanja i prezentiranja podataka. te laka i brza primenjivost metoda predviđanja. kao i  precizno određeni troškovi. odnosno kavim se inputima i tehnologijom može raspolagati. • Precizno određeni troškovi zavise od:  upotrebljene metode predviđanja. 59. educiranja zaposlenih za korišćenje odgovarajuće metodologije.Metode normativnog tehnološkog predviđanja  Metode normativnog tehnološkog predviđanja posmatraju buduće vreme. .  lošim odabirom metoda predviđanja prema konkretnoj situaciji. na sledeći način:  Definiše se prvo tim za koordinaciju (5-10 stručnjaka). primena same metodologije i trajanje. a postoji veći broj modaliteta njegovog pristupa.  vremenskim usaglašavanjem predviđanja i rezultata predviđanja sa potrebama organizacije.

određivanje numere najveće važnosti. 4. poznavanja statističke obrade rezultata predviđanja. Tim čine stručnjaci izabrani na osnovu: 1.PATTERN metoda  Obično se Pattern metoda objašnjava kao pružanje pomoći planiranju putem tehničke procene brojeva važnosti i zasniva se na: 1. osnovne faze primene PATTERN metoda su : 1. 3. koje rađaju ideje. 8. 3. struktura stabla važnosti.  Metoda se sastoji iz sledećih etapa: 1. 4. ili "oluja mozgova". obrada podataka i izlazni outputi – određivanje broja najveće važnosti 63. a suštinske metodološke komponente sačinjavaju: 5. 5. Iznošenje osnovnog problema. obrada podataka i izlazni outputi. Uvodna etapa zadatog problema. Sastavljanje liste predloga.Brainstormig metoda  Prevod ove kreativne i vrlo praktične metode.  Deskripcijom etapnog razvoja hipotetičke situacije. glasio bi moždana oluja. 7. 3. koja nastaje pedesetih godina. 2. praktičnih saznanja iz konkretne oblasti predviđanja. utvrđivanju tehnoloških alternativa koje su važne za realizaciju proverenih ciljeva. 9. najlošiji i najverovatniji scenario budućnosti. Uslov za izbor anketiranih stručnjaka je neophodan prag naučno-tehničkih i primenjivih. apsolutnu slobodu mišljenja. diferenciranje kriterijuma. Ponovna definicija osnovnog problema. Osnovni cilj Pattern metode je da pruži pomoć planerima u profiliranju dugoročnog razvoja. 62. izgradnja stabla važnosti. prioritetu značaja postavljenih ciljeva prema datim kriterijumima. 2.  Brainstorming metoda se svrstava u grupu intuitivnih metoda koji primenjuju: 1. kriterijumi važnosti. Procenjivanje ideja. normativni i eksploratorni. uz računarsku simulaciju. znanja za sprovodjenje Delfi metoda. Sakupljanje ideja. i 6. 4. Profiliraju se indikatori i prate promene kao i razlozi promena ovih indikatora. tendencija je da se fokus usmeri na one akcije kojima se izbegavaju opasnosti i koriste šanse. i 3. brojevi važnosti (ponderacioni koeficijenti). poznavanja konkretne oblasti predviđanja. 6. 2. maksimalni kvantitet izražavanja neobičnih misli. 64.  Oba pristupa. definisanju ciljeva narednog perioda koje treba ostvariti.  Prema tome. 2. kao i 3. uvažavanje svih mogućih razmišljanja i ideja ne uzimajući u obzir njihov značaj. se kod ove metode primenjuju.Scenario metoda  Scenario označava projektovanu sliku okruženja i znači moguću. ali ne i sigurno utvrđenu budućnost. kako bi se utvrdio: najbolji. . 2. utvrđivanje brojeva važnosti. utvrđuju se naredni događaji koji mogu uticati na ove indikatore.

najlošiji i najverovatniji scenario budućnosti. U zemljama u razvoju se moraju koristiti i drugi pokazatelji.  Prva metoda.  Kreativnom rešenju podležu: 1. • razmatranje važnih faktora. koga prati konvergentno razmišljanje i svež protok novih varijanti mogućih. kriterijuma i u višestrukim vremenskim periodima  Ova metoda ima određene prednosti i veoma je česta u upotrebi. • sličnost sa ostalim scenarijima. Definisanje strategije i 5. a računica za određeni parametar se izvodi na sledeći način:  Težina = rang parametra za određenu tehnologiju X težinski faktor parametra 67. • korisnost i • primenjiivost. 66. .65.Metode i tehnike kreativnog razmišljanja  Utvrđuju se naredni događaji koji mogu uticati na ove indikatore.  Bilo koji od ovih scenarija mora imati neke opšte osobine: • upečatljivost. Inoviranja tekućih proizvoda i usluga. usluga i procesa. prema zahtevima kupaca.  Izvodi se prirodnim.Metoda kompariranja troškova  Metoda kompariranja troškova predstavlja način definisanja ranga tehnologija. ne odgovara realnom stanju jer se ne uzimaju u obzir ostali faktori koji daju realniji pogled na težinu određenog limitirajućeg faktora. 2. preduzeće ili društvo u celini. zaposlene radnike. Proces kreativnog razmišljanja se sastoji iz:  divergentnog i  konvergentnog razmišljanja. karakteriše se divergentno razmišljanje.  Osobenom idejom. na primer.  Kreativnost označava razvoj nove.  Metode ranga ocene se koriste za ocenu efikasnosti tegnologije uzimajući u obzir limitiranja u posmatranoj privredi vezana za investicije. koju dalje proširuje bez limita njenih mogućnosti. Sniženje troškova. originalne ideje koja je od važnosti za pojedinca. energiju. zadovoljavajućih rešenja problema. Radikalno inoviranje proizvoda. uvozne sirovine.Metod AHP  Tomas L. hijerarhijskim raščlanjavanjem (dekompozicijom) generalnog problema i određenim već primenjivanim skalama poređenja. Saaty je razvio metod AHP (Analytical Hierarchy Process) u cilju rešavanja problema odlučivanja sa većim brojem donosioca odluka. kako bi se utvrdio: najbolji. kod koje se odabira tehnologija sa najviše uštede. obzirom da troškovi nemaju presudnu ulogu kod rangiranje već to može da bude i minimalna upotreba limitiranih resursa. gde se za kompariranje uzima bruto profit i odnos bruto profita i fiksnih investicija. Zato se koristi druga metoda u kojoj se svakom ograničavajućem faktoru dodeljuje težinski faktor. • konzistentnost. 4. ogleda se u prilagođenju mogućnostima donosioca odluke u slučajevima većeg broja faktora i alternativa o kojima se istovremeno odlučuje. Označavanje novih mogućnosti tržišta. 3. i inovacije proizvodnog procesa.

u njegovom preduzeću.NEWTECH Expert Choice i njene prednosti  NEWTECH Expert Choice predstavlja ekspertski sistem za podršku odlučivanju o savremenim tehnologijama i primenjen je uz pomoć Expert Choice softverskog paketa. novom tehnologijom. 2. što pretpostavlja da se u tom modelu svaki faktor vrednuje u komparaciji sa drugim faktorima istog nivoa i u vezi je sa faktorom na višem nivou hijerarhije. ustupa određenu diferenciranu strukturu kao osnovu razumevanja kompleksnosti problema usvajanja nove tehnologije u preduzeću.  Ekstrapolacija u tehnološkom predviđanju ukazuje na verovatne pravce kretanja tehnologije u budućem periodu. 5. analizira na stotine promenjivih.  Svaka odluka ovog ekspertskog sistema o odabiru savremenih tehnologija. Koncept ove metode višekriterijumskog odlučivanja zasniva se na određivanju celokupne značajnosti skupa relevantnih faktora . ubrzan pri prihvatanju (difuziji) i ponovo usporen u fazi zrelosti proizvoda ili tehnologije.  Prednosti NEWTECH sistema za podršku su: 1. što pokazuje dа je vreme dа se supstituiše postojeća. Ono upućuje na potencijalnе tehnologije i opsežan program istraživačko razvojne aktivnosti. dekomponuje se u odgovarajući broj hijerarhijskih nivoa dodeljivanje težina. 4. 68. kаko bi se sagledali svi alternativni načini ostvarenja cilja. uz puno uvažavanje znanja i iskustva svakog zaposlenog u organizaciji. preferenciji i verovatnoći. pri čemu stručnjak koji direktno odlučuje mora da rangira relativni značaj svake od promenjivih (značajnih za odlučivanje) prema konkretnim uslovima. NEWTECH koristi AHP – metod analitičkog hijerarhijskog procesa.  Postojeći kompleksan problem sa više kriterijuma.Stablo relevantnosti  Stablo relevantnosti je metoda koja treba dа ukaže na ciljeve i alternativne načine njihovog ostvarenja. 69.  Po njoj је tehnološki progres usporen u fazi uvоđеnja. za preduzeće је važno dа napravi razliku između većeg broja tehnologija i da se opredeli koje tehnologije da podrže jer poseduju neophodan potencijal. 70. poseduje sposobnost za prepoznavanje potrebnih profila stručnjaka iz različtih organizacionih nivoa. 3. daje mogućnost da se iskoriste prednosti timskog odlučivanja. a na hijerarhijski način na stаblu se aranžiraju ciljevi.„S“ kriva  U tehnološkom predviđanju najčešće se koristi trend i kriva oblika latiničnog slova S . analizirani problem odlučivanja.atributa (kriterijuma. . podciljevi i zadaci.  Težine se koriste za evaluaciju atributa na svakom nivou celokupne hijerarhije. perioda odlučivanja i donosioca odluka. u obliku niza matrica poređenja parova nad kojima se izvodi dalji postupak (normalizacija težina). prema: značaju.  Stаblо relevantnosti pomaže dа se odabere specifičan projekat istraživanja iz seta projekata. Expert Choice i AHP metod su inkorporirani u softverski paket NEWTECH koji je adaptibilan za donošenje složene odluke o tome da li usvojiti novu tehnologiju u poslovnom subjektu.  Ona predstavlja način koji sledi životni ciklus proizvoda ili tehnologija. alternativa) koji se odnose na konkretan.

i svi zajedno su. planeri auto–puteva često dramatizuju potrebu za novim metodama efikasnog masovnog transporta. 72. ili u uslovima relativnih tehnoloških mogućnosti. zasnovana nа teoriji odlučivanja i pomaže dа se sagleda poželjnost ciljeva i izvrši izbor oblasti tehnologije čiji razvoj је neophodan dа se ciljevi ostvare.Akcije konkurenata  Ova vrsta istraživanja je vrlo bliska sa istraživanjem marketinga. da zadovolje buduću populaciju glavnih metropola. ukazujući na beznadežnu neadekvatnost postojećih železničkih i putnih sistema.  Oslanja se na pretpostavku da tehnološka otkrića zavise od tempa po kome se dešavaju tehnološke promene.  Postojeći sistemi mogu se takođe projektovati na buduća okruženja da bi se otkrile hipotetične ili potencijalne problematične oblasti.  Jedna od varijanti ovoga metoda је i Pattern tehnika. i brzine kojom novi metodi zamenjuju stare. za uzvrat. između ostalog. pod uticajem spremnosti i sposobnosti industrije da zameni stare metode novim. prava idužnosti imalaca. Potom se ocenjuje verodostojnost određenih zadataka i podciljeva u odnosu na opšti cilj.  Previše uski koncept „konkurencije“ date kompanije može dovesti do toga da analitičar previdi potencijalne pretnje od strane firmi koje pre toga nisu napadale njegovu poziciju. .  Prognozi se može pristupiti sa stanovišta direktne proizvodne konkurencije. 73.  Na primer. u izvesnom smislu.  Izvesni pronalasci su zasnovani na drugima. komunikacije.  Prema scenariju panel eksperata treba napraviti stаblо relevantnosti koje stavlja u odnos fazne sa konačnim cilјеm i predstavlja oblik analize kritičnog рutа 71. može dovesti do identifikovanja slabosti u njima što.Analiza parametara  Ova analiza je proizvodni ekvivalent procene tražnje. Njegova svrha je da upozna analitičara sa načinima na koje će tehničke akcije konkurencije uticati na budućnost njegove kompanije. • Sve države treba da da unapređuju naučnu i tehnološku saradnju i transfer tehnologije. III deo ANALIZA TEHNOLOŠKOG RAZVOJA I TRANSFER TEHNOLOGIJA 74.snabdevača i primalaca tehnologije.Analiza sistema  Proučavanje postojećih sistema kao što su transport. uključujući.Povelja OUN i transfer tehnologije • Svaka država ima pravo da izvlači koristi od napretka i razvoja nauke i tehnologije radi ubrzanja svog ekonomskog i socijalnog razvoja. uz dužnu pažnju prema svim zakonitim interesima. može ukazati na mogućnosti za tehnološka unapređenja. građevinarstvo.

Kooperacija. prihvatanje tehnologije. 3.Tri osnovna tipa tehnološkog transfera 1.Analiza procesa transfera tehnologije • • • • • • Analiza procesa transfera tehnologije obuhvata aktivnosti koje su povezane za: istraživanje. 4. gde je korišćenje tehnologije vezano za novu i drugačiju svrhu. preko primenjenih i razvojnih istraživanja do inovacija.Horizontalni transfer tehnologije na mikro nivou  Na mikro nivou jedne poslovne jedinice. Kupovina licenci know-how. i 4.• Sve države posebno treba da olakšaju: pristup zemljama u razvoju dostignućima savremene nauke i tehnologije. • Sledstveno tome. direktan transfer. razvijene zemlje treba da sarađuju sa zemljama u razvoju u uspostavljanju. . 75. novog proizvoda ili procesa. žigova. i 2. u bilo kojoj od etapa vertikalnog transfera tehnologije na nova područja ljudske aktivnosti. jačanju i razvijanju njihovih naučnih i tehnoloških infrastruktura i u njihovom naučnom istraživanju i tehnološkim aktivnostima. 3. Kupovina licenci industrijske svojine. 3. adaptacijom i razvojem tehnologije. 76. 2. Zajednička ulaganja (joint ventures). kada se tehnologija primenjuje u promenjenom obliku i u potpuno novoj oblasti .opredmećenog i neopredmećenog.Načini odvijanja transfera tehnologija 1. 79. počev od fundamentalnih naučnih istraživanja. kupovinu nove tehnologije. inovacione aktivnosti u simbiozi sa modifikacijom. transfer tehnologije i stvaranje domaće tehnologije u korist zemalja u razvoju.transfera tehnologije iz domaćih u strana preduzeća. kako bi pomogle da se prošire i transformišu privrede zemalja u razvoju. Horizontalni transfer koji predstavlja prenos tehnološkog znanja . 77. van državnih granica. 2. primenjivanje tehnologije. tržišni plasman proizvoda/usluga. Kupovinom opreme za specifične tehnološke postupke po sistemu "ključ u ruke". 2. Vertikalni transfer koji sadrži aktivnosti povezane za naučno-istraživački rad. pri kome se tehnologija koristi u istu svrhu. prenošenja strane razvijene tehnologije u domaće preduzeće. razvoj. 5. 78. patenata. indirektan transfer. horizontalni transfer tehnologije čine procesi: 1.Podela transfer tehnologije Transfer tehnologije se prema osnovnim osobenostima i karakteru deli na: 1. nova primena.difuzije tehnoloških pronalazaka između domaćih preduzeća u okvirima nacionalne ekonomije. obrnutog transfera tehnologije koji se odnosi na odlazak eminentnih stručnjaka iz manje razvijenih u razvijenije zemlje. a u oblicima i u skladu s postupcima koji pogoduju njihovim privredama i njihovim potrebama.

u kojima je konkurentski uticaj najjači.  Tehnički know-how obuhvata: specifikaciju sirovina. Nobelovu nagradu za ekonomiju podelila tri američka naučnika: Leonid Hurvic.  Može se izvršiti pribavljanje ili ustupanje licence know-how. 3. Rodžer Majerson i Erik Maskin za utemeljenje teorije koja se bavi „oblikovanjem mehanizma” (mechanism design theory). 2. iskustva i tehničke veštine koje se pretežno mogu primeniti u industriji. sa najmanjim utroškom resursa."  Know-how koji u sebi sadrži elemente novine i tajnosti.  U materijalnoj proizvodnji znanja se koriste isključivo u obliku zadatih sredstava. nezavisno od načina na koji se taj cilj realizuje (u obliku teorijskog opisa. Little" 1. tako i od preostalih oblika duhovne delatnosti.80. Ključne tehnologije. radne norme. 82. a uz stalno uvećanje produktivnosti i efikasnosti. Klasične tehnologije su bile dominantne u razvijenim zemljama pedesetih godina XX-og veka. s tim da je u tom slučaju prenošenje prava korišćenja vezano sa dosta velikim rizikom usled nenamernog odavanja tajnosti od strane davalaca ili primalaca know-how usluga.  Kupovinu licenci industrijske svojine često prati i pružanje svih potrebnih know-how znanja i iskustava za osvajanje proizvodnje licenciranog proizvoda.  Tehnologija kao nauka ima zadatak da utvrdi i izabere one hemijske fizičkohemijske. 81. Generičke (dolazeće ili nastajuće) tehnologije. eksperimentalnih podataka ili hemijske formule nekog preparata). prolaze kroz fazu ispitivanja u pilot projektima i prvu primenu. uređaje i funkcionisanje. se tek stvaraju.Klasifikacija tehnologije kompanije "Artur D. Bazne tehnologije. specifikaciju kvaliteta i performansi proizvoda.Nauka u funkciji tehnološkog razvoja  Nauka predstavlja specifičan oblik delatnosti. a potom dolazi do duboke krize klasičnih industrija koja traje i danas. koje se mogu i praktično koristiti u cilju efikasnijeg i ekonomičnijeg vođenja proizvodnih procesa. 83. koje se u najvećoj meri nalaze u osnovi određene delatnosti. u nauci je njihovo dobijanje glavni cilj.Definicija i elementi obuhvatanje Know-how-a OMPI (Organization mondiale de la proprieté intelectuelle) definicija know-how-a: "Pod terminom know-how se podrazumevaju znanja. tretira se u prometu tehnologija slično kao industrijska svojina. mašine. fizičke.  metalurgija i tekstilna industrija. tehnički standard.Klasične tehnologije Osnovne osobine klasičnih tehnologija predstavljaju:  izražena radna intenzivnost  potrošnja sirovina iz neobnovljivih resursa  visoka potrošnja energije za preradu ekstrakciju i transport sirovina  preosetljivost na uticaj ekonomskih i političkih kriza  opadanje akumulativnosti tokom životnog ciklusa  visok nivo zagađenja i degradacije ekološke sredine Predstavnici industrija zasnovanih na klasičnim tehnologijama su:  brodogradnja i drvna industrija. sheme. koji se značajno razlikuje kako od delatnosti u domenu materijalne proizvodnje.  2007. godine. . mehaničke ili druge zakonomernosti u okviru prirodnih procesa..  petrohemija.

u kome se razvijaju elektronika.  Sirovinska i energetska osnova dotadašnjih industrija postala je glavni teret njihovog razvoja.Informatizovane klasične tehnologije  Informatizacija klasične industrijske proizvodnje predstavlja rezultat nastanka informacije kao primarnog resursa visokih tehnologija razvijenih zemalja. pa firma može da osniva fleksibilne strukture. 86. koja podrazumeva donošenje upravljačkih odluka nakon promene pojedinih faktora je reaktivni menadžerski stil. 2.Visoke tehnologije  Usled dejstva visokih tehnologija nastaje novi sektor industrijske proizvodnje i privređivanja. Nehomogenost okružja je tipično za firme koje posluju u uslovima globalnog biznisa. 3. profitne centre. bez povećavanja utroška sirovina i energije. uvećati rentabilnost i profit industrije klasičnog tipa. višim oblicima saradnje kroz: dugoročne proizvodne kooperacije. 87. ekonomske promene. Na primer to su: tehnološke inovacije. promene zakonodavstva. Na primer. podložna brzim promenama.  Stepen razvoja informacionog sektora sve više postaje mera opšte razvijenosti određenih zemalja. stalna borba za tržište i potrošače. a to je sektor informacionih tehnologija. senzora i mernih sistema. poslovnotehničku saradnju i kroz različite vidove zajedničkih ulaganja.Kupovina licenci industrijske svojine i know-how-a  Dolaženje do tehnologije putem horizontalnog komercijalnog transfera obavlja se: 1. Kupovinom i prodajom prava intelektualne svojine koja sadržava industrijsku svoljinu i autorsko pravo. Tehnološki kompleksan poslovni ambijent. još uvek primenjiv u mnogim zemljama tranzicije. lasera i elekonske opreme. okruženje autoindustrije Amerike i Zapadne Evrope. koje stvara oštra konkurencija. te su proizvodne grane informacionog sektora najvitalnije proizvodne grane u razvijenim zemljama.  Diversifikovanje kapitala i proizvodnje. te proizvodnju svih uređaja i sistema automatizovanog projektovanja. odnosno grane koje iziskuju kompleksne informacije i visokokvalifikovane stručnjake.84. promene kursa konkurencije. radi uvećanja konačnih rezultata. 2. te je neophodno pronaći nove resurse koji će. u industrijskom dobu. Bespoštedno okruženje.  Poboljšanje organizacione strukture i elastičnosti upravljanja. koji obuhvata proizvodnju poluprovodnika.Najvažniji tipovi eksterne sredine 1. 85.  Sektor informacionih tehnologija je toliko dominantan da u razvijenim zemljama zapošljava najveći broj radnika uz tendenciju daljeg rasta. 89. računska tehnika i telekomunikacije. kao model mogućeg smanjenja rizika pri promeni faktora spoljne sredine.Zaštita inovacija – osnovne metode . 88. strateške biznis-jedinice. Modifikovana sredina. Ostalim.  Strateško upravljanje. 3. telekomunikacionih i telematskih uređaja. kao i informatizovane kancelarijske opreme. zaključno sa petom decenijom XX-og veka.Metode reakcija na promene faktora spoljne sredine  "Igranje vatrom". ili Japana i Amerike. komjuterske opreme.

3) "Cost plus" označava paušalnu isplatu ili plaćanje dopunskih usluga po uzajamno utvrđenim cenama iznad dogovorene cene.Patent  Patent je dokument kojim država jedno tehničko rešenje priznaje za pronalazak. znati kako). komercijalna tajna.  Know-how je svojevrsna tajna vlasnika.Transfer tehnologije .  Isticanjem ugovorenog roka. unapred ugovorena. da vlasnik izgubi monopol na know-how.  Patent je svojevrsna isprava nadležnog organa koja se izdaje na zahtev pronalazača. sa ciljem zaštite prava pronalazača na registrovani pronalazak. patent predstavlja pravo korišćenja zaštićenog pronalaska na određenoj teritoriji i za određeno vreme.Prodaja Know-how-a  Kupac delimično treba da se upozna sa prirodom know-how-a.  Mešoviti oblici plaćanja se takođe mogu koristiti.  Ukoliko to nije moguće realizovati. jednokratna isplata. 2.  Onda vlasnik potencijalnom kupcu pruža informacije koje nisu zaštićene patentom.  Kupcu patentne licence se može obezbediti kupovina "know-how"-a (eng. a uz patent se mogu davati samo informacije potrebne za registraciju.• Državna zaštita inovacija postoji u mnogim zemljama i omogućava inovatorima značajne prednosti. patenti. ili postepene. a da ga nije prodao. što znači zabranu ostalim licima izuzev pronalazača da taj pronalazak razvijaju. upotrebljavaju ili prodaju.  Ugovor između pronalazača i države kojim se država obavezuje da će tokom definisanog perioda štititi isključivo pravo pronalazača. zbog njegovog ocenjivanja.Oblici plaćanja Know-how-a 1) Rojalti. postoji rizik. je zapravo patent. Paušalno plaćanje se najčešće primenjuje u uslužnoj oblasti ( finansije. 91. pravna pitanja). pre izvršene prodaje.  U materijalnom pogledu. koji je često skuplji od same licence. tada se stranama preporučuje da zaključe preliminarni ugovor o upoznavanju sa know-how-om. dok se ostale čuvaju kao tajna i prodaju se naknadno kupcu licence. pa prihvata plaćanje naknade za nešto što mu po obimu i sadržaju nije poznato. Ovakav način plaćanja se koristi kada je izvodljiva prognoza efekata delovanja know-how-a ili kada je cena licence mala. izostavljajući ključne momente koji bi mu omogućili samostalno korišćenje knowhow-a. • Osnovne metode zaštite inovacija su: 1. 92. i ne može se zaštititi zakonom . 2) Paušalna. • To je posredan način stimuliranja inovativne delatnosti firme i pojedinaca od strane države. prema rastu profita ili gotovih proizvoda. procentualne isplate za know-how prema proporcionalno utvrđenim pokazateljima prilikom njegovog korišćenja. a licu kome je on izdat daje isključivo pravo na taj pronalazak. a definiše se ugovorom. država ima pravo da publikuje dato otkriće koje svima postaje raspoloživo.  Patentna dokumentacija nema kompletne podatke za proizvodnju. autorska prava i 3. 93. 90.  Kupac ne zna unapred njegov sadržaj.

je savremeni metod tehnološkog transfera.  pripremu tehničkih izveštaja. kosmička istraživanja. poslovodne i usluge upravljanja u organizaciji i implementaciji novih investicionih projekata.  pripremanje suštinskih tekstualnih dokumenata. održavanje i kontrolu kvaliteta proizvoda (proizvodni inženjering). d. uz ravijenu informacionu bazu.  organizovanje korisnih informacija. Prenos tehnologije uključuje obavezno sledeće: a. Izraz "transfer tehnologije" uveden je u Americi 1940. montaža i nadzor nad izgradnjom novih proizvodnih kapaciteta (projektni i građevinski inženjering).  procenu i primenu dobijenih rezultata. omogućavaju kompletan pristup svetskim tehnologijama. procesa i proizvodne opreme (IR). 94.  analizu informacija.  Internet. testiranje i modifikovanje proizvoda. upravljanje i kontrola funkcionisanja proizvodnih kapaciteta uz nabavnu. lociranje izvora poboljšane tehnologije. Transfer tehnologije datira od postanka tehnološkog progresa u društvu i smatra se da će dobijati rastući značaj i u budućnosti. a vremenom i. 95. e. izgradnja. nuklearna.  utvrđivanje potrebne ekspertize. lansiraju nove proizvode ili usavrše postojeći proizvodni proces. c. • novu proizvodnju. • planiranje. Glavni ciljevi su bili: vojna. uz uspostavljanje veze.  isticanje najzvažnijeg materijala. h. f. tehničke i ekonomske usluge za: • projektni menadžment (priprema novih projekata). godine. kada je federalna vlada postala odgovorna za istraživanja i razvoj na nacionalnom nivou. druge aktivnosti vezane za izgradnju proizvodnih kapaciteta i montažu opreme. • projektovanje. • Transfer tehnologije sačinjava:  elektronsku pretragu izvora tehnologije. . b.Prenos informacija o novim tehnologijama putem Interneta  Prenos informacija o novim tehnologijama putem Interneta ili putem specijalizovanih kompanija koje se bave traženjem tehnoloških i naučnih informacija i povezivanjem potencijalnih partnera: davalaca i primalaca modernih tehnologija (LINK sistemi).  lični kontakt sa ekspertima. proizvodnim procesima i inženjeringu.U usluge transfera tehnologije se ubrajaju  podrška kompanijama da usavrše osobine proizvoda. SAD su po završetku drugog svetskog rata transferom tehnologije znatno doprinele obnovi ratom razorene zapadne Evrope. proizvodnu i prodajnu funkciju. suštinsko tehnološko znanje: o proizvodima. vođenje. g.  ukidanje nevažnih informacija.

laboratorijama).  Zato se nova tehnika ne može uvesti "odmah". a uporedo sa sticanjem iskustva u korišćenju tehnološke inovacije. vidokrug njene primena se širi. difuzija tehnologije odvijati u bržem tempu.  obrazovanje. može dobijati iz brojnih oblasti:  automatika.  leveridž vlastitog istraživanja i razvoja. podrška kompanijama putem uvođenja savremenih tehnologija radi zadovoljavanja rastućih potreba kupaca.Procesa difuzije tehnologije  Difuzija tehnoloških inovacija nije zatvoren proces. publikovanje Konsultovanje sa laboratorijom Konsultacija sa stručnjacima zaposlenim u laboratoriji Program razmene informacija i ekspertiza Ugovor kao instrument akvizacije Ugovor o podeli troškova (in-cash i in-kind sporazumi) Dogovor o kompenzaciji (sporazumni instrumenti) Ugovor o kooperativnom istraživanju i razvoju Dozvola vlade privatnom sektoru. već postepeno. 98.  Kad se modaliteti primene istroše.  kooperativno istraživanje. može se očekivati da će se posle završetka početne faze.  Efektivnost Mehanizam transfera transfera .  pristup specijalizovanoj ekspertizi.  Najpre se koristi za postizanje limitiranih ciljeva. transfer manjinskih prava Dozvola privatnog sektora vladi radi transfera manjinskih prava intelektualne svojine Inovaciono istraživanje malog biznisa Upotreba povoljnosti od strane vladinih agencija (povoljnosti korišćenja na univerzitetima.  ekologija.  edukaciju za usvajanje nove tehnologije.  smanjenje troškova modifikovanjem postojećih procesa.  avijacija. zahvaljujući tehnološkoj mreži.  medicina.  kraćim vremenskim trajanjem perioda između istraživačke i razvojne faze i same proizvodne komercijalizacije. 97. industriji. 96. konferencije.Oblasti kao izvori znanja • Znanje se. već karakteriše proces objektivne zamene stare tehnike novom.  građevinarstvo. korišćenje tehnike dostiže nivo zasićenja. "korak po korak".Mogući mehanizmi transfera tehnologije i komereijalizacije             Fakultetska razmena.

Izgradnja po principu "ključ u ruke" Licence sa ekstenzivnim obučavanjem Visoko Zajednička ulaganja efektivno Dugoročna tehnička razmena i pomoć Obučavanje u visokorazvijenim ambijentima Proizvodna oprema sa know-how-om Inženjerska dokumentacija s tehničkim podacima Efektivno Konsalting Licence sa know-how-om Ponude (dokumentovane) Umereno Proizvodna oprema bez know-how-a efektivno Komercijalne posete Licence bez know-how-a Prodaja proizvoda bez dokumentacije oNisko održavanju efektivno Ponude (nedokumentovane) Komercijalna literatura Trgovačke izložbe i sajmovi IV deo 99. kvalitet proizvoda. rezervne delove i servisiranje. primenu razvijenih tehnologija. broja porudžbina. pouzdanost planiranja isporuke. njen razvoj uključuje: pitanje proizvodnih kapaciteta. povećanje konkurentske prednosti. Od posebne važnosti za organizaciju je izbor tehnologija i načina njihove nabavke. smanjivanje zaliha.Savremene tendencije u strategiji proizvodnje •           • Kada je reč o savremenim tendencijama u strategiji proizvodnje. troškove proizvodnje. izbor opcije u proizvodnji.Eksploatisanje odabrane tehnologije . 100.

firme rade i učestvuju u biznisu gde se takve tehnologije koriste. za razliku od preduzeća u manje razvijenim zemljama gde je karakteristična primena defanzivne strategije.Pogodnost primene eksterne eksploatacije tehnologije • • • • • kada se tehnologija firme može zaštititi preko patenata ili autorskog prava. 102. za jednu inovaciju se ne mogu dobiti sve relevantne naučno-tehnološke informacije isključivo iz jednog izvora. U internoj eksploataciji tehnologije. proizvodnju i prodaju proizvoda. kada firma želi da kontroliše potencijalnu konkurenciju putem ugovora o licenci. 2. Sopstvena istraživačko razvojna jedinica ima važnu ulogu u ofanzivnoj strategiji. 101. jer mora da generiše nedostupne naučno-tehničke informacije i preuzme predloženu inovaciju do momenta otpočinjanja redovne proizvodnje. . Eksploatisanje odabrane tehnologije moguće je sprovesti na dva načina: 1. neophodne konsultantske aranžmane. Razlikujemo ofanzivnu i defanzivnu inovativnu strategiju. Inovativna strategija podrazumeva angažovanje ključnih pojedinaca. ugovorno istraživanje. koji će pokriti visoka. pre svega da bi se izbegli rizici zbog nedostatka naučno istraživačkog razvoja.Inovativna strategija •      • • • • 103. lokalnog značenja. ima dosta slučajeva kada pojedina preduzeća više godina ne ostvaruju prihod na osnovu sopstvenih istraživanja.  Istraživanja su pokazala da kod takvih preduzeća nisu bila zastupljena fundamentalna istraživanja. dobre informacione sisteme. dugogodišnja ulaganja u razvojna istraživanja. razvoj. kada firma želi da uđe na tržište na koje ne može direktno da prodre zbog privrednih barijera. ili čak favorizacijom određenih konkurenata. a u nekim slučajevima i nikada. pri čemu neke od njih mogu biti ključ uspeha za određeni biznis.  Primena ofanzivne inovativne strategije nosi određen stepen rizika na koji preduzeće mora da računa. kada želi da razmeni tehnologije sa drugom firmom. ne bi li ostvarilo dobit. koja podrazumeva transfer svojih tehnoloskih mogućnosti na druge firme koje će ih primenjivati u svom sopstvenom biznisu.Ofanzivna inovativna strategija  Ofanzivna strategija tehnološkog razvoja zahteva od preduzeća intenzivna razvojna istraživanja i da od toga ne odstupa. I pored toga. personalne veze ili njihovu optimalnu kombinaciju. itd kada oskudeva u resursima za direktan ulazak na tržište.  Dolaskom do svoje tehnološke inovacije. prilagođavajući ih pojedinim linijama ili grupama proizvoda. Eksternom eksploatacijom. Internom eksploatacijom. preduzeće po pravilu štiti tehnološke inovacije. koja predstavlja osnovnu naučno-tehnološku funkciju. Ofanzivne i defanzivne strategije uglavnom slede velike korporacije u hemijskoj i elektroindustriji. ako za nekoliko godina ne uvede nijednu inovaciju u redovnu proizvodnju. usmeravajući ih što dalje od istraživačkih namera kojima bi one mogle stvoriti svoju tehnologiju. pa se zato ofanzivna strategija ne može zamisliti bez jake sopstvene istraživačko razvojne baze unutar preduzeća. se smatra korišćenje tehnologije za projektovanje.

 Defanzivnoj strategiji pripada i opcija kupovine patenata. da ima određene.  U zavisnosti od kontinuiteta tehnoloških promena.  Preduzeća koja se opredeljuju za defanzivnu inovativnu strategiju očigledno nemaju ambiciju da po svaku cenu budu lideri na tržištu.  Ona to čine samo u slučaju eventualnih zahteva svojih potrošača.Defanzivna inovativna strategija  Defanzivna strategija podrazumeva da preduzeće raspolaže sopstvenim razvojnim istraživanjima.  Osim toga. te nisu u mogućnosti da održe korak sa ofanzivnim inovatorima. pa samim tim ova strategija može da bude istraživački intenzivna podjednako kao i ofanzivna. razvijanju neophodnih istraživačko razvojnih aktivnosti kao i nezaobilaznom obrazovanju radnika. imitatori imaju uštede u izdacima za razvojna istraživanja.  Defanzivnoj inovativnoj strategiji uglavnom nedostaju aktualna saznanja nastala iz fundamentalnih istraživanja kao i neki istraživačko razvojni kapaciteti.Satelitske strategije tehnološkog razvoja  Zavisna strategija u osnovi znači prihvatanje esencijalne satelitske ili subordinatorske uloge u odnosu na tehnološki snažna ili vodeća preduzeća.  Zavisno od te udaljenosti. ali i ne žele da budu na začelju tehnoloških promena. kojima u određenim slučajevima podugovarači odgovaraju za ublažavanje fluktuacija na tržištu. ali centralni deo njihove strategije zasniva se na što većem širenju tehnologije. koja ostvaruju značajnu dobit.  Preduzeća koja slede ovu strategiju često i ne pokušavaju da imitiraju tehnološke promene.  Ta preduzeća se opredeljuju da što bolje prate lidera na tržištu koji lansira novu tehnologiju u njihovoj grani. automobilskoj industriji i mašinogradnji. posebno u elektronskoj. 106. koja može da bude vrlo korisna. .  Uglavnom. najčešće troškovne prednosti rada. zahvaljujući niskim troškovima. specijalizovanim znanjima i iskustvima.104.Imitativne i satelitske strategije tehnološkog razvoja  Ova strategija odgovara pre svega onim preduzećima koja imaju skromnije ambicije. efikasnom upravljanju.  Ulazak na tržište zahteva od preduzeća koje sledi imitatorsku strategiju tehnološkog razvoja.  Satelitska preduzeća nisu angažovana u razvojna istraživanja i obično su podugovarači podugovarača. 105. itd.  Razlozi za prihvatanje defanzivne strategije su izbegavanje velikog rizika sa kojim se suočava prvi inovator. preduzeća imitatori se odlučuju za kupovinu licenci ili know-how.  Mnogobrojna istraživanja ukazuju na postojanje satelitskih preduzeća.  U takvoj ulozi nalaze se mala preduzeća u kapitalno-intenzivnim industrijama. nižih cena energije ili sirovina u odnosu na inovativno intenzivne konkurente.  Zavisna preduzeća su u velikom broju slučajeva odeljenja ili filijale velikih firmi. a nalazi se na velikoj geografskoj udaljenosti. zavisi u kojoj meri imitatori mogu da iskoriste svoje prednosti i oslabe uticaj ranih inovatora. nižih investicionih troškova. sva velika preduzeća imaju brojne satelite oko sebe koji ih snabdevaju raznim proizvodima ili uslugama.

razvoja i sprovođenja tehnoloških mogućnosti . proizvodnje. analize konkurentnosti. što preduzeća koja je sprovode. sa odgovarajućim korišćenjem dodatnih inovacija i modela. tehnološke inovacije. organizovanje. razvijati.107. nauke i discipline upravljanja u cilju planiranja. 109.  Kada se govori o menadžment tehnologiji. tradicionalna i zavisna preduzeća ih nemaju. u programima ili uslugama. koja je nastala kao odraz globalnog procesa interakcije poslovnih i tehničkih disciplina.Faktori ekonomičnosti za povećanje efikasnosti preduzeća . ogleda se u tome. tradicionalni proizvod gubi od svoje tradicionalne prepoznatljivosti. uz korišćenje određene standardizacije.Oportuna strategija tehnološkog razvoja  Dosta zastupljena "oportuna" ili strategija "utočišta".da bi se oblikovali i ostvarili strateški ciljevi organizacije. naglašava se da je to jedna integrisana praksa. primenjivati.Osnovni cilj funkcionalnih strategija tehnološkog menadžmenta  Osnovni cilj funkcionalnih strategija tehnološkog menadžmenta je produktivnost i iskorišćenje novonastalih inovacija ili novih tehnološko-proizvodnih modifikacija. proizvod ili uslugu 110.Novi menadžment pristup upravljanju tehnologijom  Novi pristup upravljanju tehnologijom predstavlja vezu između menadžmenta tehnologije. projektovanja. inžinjeringa. i koje treba planirati.Tradicionalna strategija tehnološkog razvoja  Kod tradicionalnih preduzeća izmena proizvoda je najčešće inicirana zahtevom tržišta. ali imaju i određene mogućnosti pojednostavljivanja. a svako estetsko-modno redizajniranje proizvoda može da donese određene povoljne efekte na tržištu. prolazne teškoće.  Takvi proizvodi mogu da budu tehnološki kompleksni.  Rezultat njihove angažovanosti je merljiv jedino kroz sudbinu proizvoda. bez obzira na prisutne. čak i kada se odnose na tehnološki intenzivne grane industrije. s tim što tradicionalna preduzeća mogu da putem novih kreativnih rešenja poboljšaju svoj proizvod. marketinga podrška.  Proizvod nastaje ili kao produkt masovne proizvodnje ili kao maloserijski fleksibilni proizvod.  Razvoj i proizvodnja razlikuju se u pogledu kompleksnosti karakteristika proizvoda. a niko drugi ne nudi u količinama koje traži tržište.  Takvo tržišno utočište zahteva da se uporno brani i čuva. su svaka na svoj način nezaobilazne komponente za ugrađivanje tehnologije u proces. nego zavisi isključivo od potrošača. komunikacije.  Što se tiče istraživačko-razvojnih kapaciteta. ali su te kreacije uglavnom estetske prirode. 108. 111. jer njihov proizvod ne zavisi od ponašanja konkurencije.  Menadžment tehnologija ima za zadatak da omogući to objedinjavanje.  Tehnološkim zahvatom. bez obzira na promene na tržištu. uspevaju da nađu proizvode i usluge koje traže potrošači. strateško planiranje.  To je u određenoj meri i prednost tradicionalnog preduzeća.  Masovna proizvodnja podrazumeva proizvodnju velikih serija (izražen kvantitet) proizvoda. povezujući inženjering i nauku. a proizvodi i usluge nisu uslovljeni istraživanjem i razvojem. ili ugraditi tehnološke mogućnosti za proizvode i usluge  Funkcije menadžment istraživanja i razvoja.

tehnološki nivo odgovornosti. . kojom se skraćuje vreme testiranja proizvoda i povećava stopa produktivnosti rada zaposlenih u razvoju i proizvodnji 112. Kapitalizovanje potencijala prodavaca. 113. naučni simpozijumi. formulisanje eksplicitnih tehnoloških strategija u skladu sa internim odlukama. univerzitetskim laboratorijama. Upotrebljivost tehnologije za diverzijikaciju . dobavljačima i konkurentima. 2. 114. definisanje određenih tehnologija. način ovladavanja tehnologijom . 2.Strateško planiranje u okviru tehnološke strategije  Strateško planiranje u okviru tehnološke strategije zahteva ugradnju tehnološkog znanja u ciljeve i potencijale uspeha.određivanje metode upravljanja datom tehnologijom. već i za celokupno preduzeće. 4. 5. izložbe. tehnološki izvori. ne samo za posebne oblasti. koji smanjuju rizik ponovnog projektovanja i implementiranja nepotvrđene tehnologije. veze sa istraživačkim centrima.  Strateško opredeljenje. 3. Akcenat na sprečavanju defekata. način korišćenja – inplementacije nove tehnologije.1. način proširenja asortimana proizvoda i tehnološki portfolio na bazi dobro odabrane generičke tehnologije (klasteri diverzifikacije proizvoda). kongresi i konferencije. kao i kupovina licenci i know-howa. 115. Test metoda. identifikacija i izbor nove tehnologije.Važnost istraživanja i izbora strategije velikih kompanija         Proces izbora strategije se sastoji u sledećem: definisanje specifičnosti takmičarske strategije.Izvori informacija koji snabdevaju funkciju tehnološkog ispitivanja      lični kontakti sa kupcima. Sektor na taj način postaje veoma važan izvor tehnološkog znanja za istraživanje i razvoj u preduzeću. prezentacije. u određivanju smerova kojima firma želi da razvija svoje tehnološke mogućnosti je značajno. uključujući i komercijalizaciju znanja kao dela tehnološke strategije. specijalizovani časopisi i publikacije.mogućnost da se jedna tehnologija prenese sa jednog proizvoda na drugi. 4. iz tog razloga. inventivnost i uvođenje inovacija. Blagovremeno odobreni projekti i tehnička rešenja. i način i nivo iskorišćavanja tehnologije. a tu su i tehnološke kooperacije sa preduzećima i akademskim ustanovama. 3.  Strategija tehnološkog razvoja može se planirati i u posebnim sektorima.Četiri osnovna izbora u procesu inkorporacije tehnoloških strategija 1. što podrazumeva velike investicije. sajmovi.

pri čemu neke od njih mogu biti ključ uspeha za određeni biznis  2.  Preduzeća su povezana zajedničkim interesima. istraživanja i razvoja. proizvodnje. sistemskim vezama među preduzećima. marketinga. zavodi za patente. ministarstva i druge državne institucije. u svrhu ostvarivanja proizvoda i usluga takvih obelježja koja će biti konkurentna na tržištu što je posebno važno u izvozu proizvoda i usluga. 117. 116. komore. celih društava unutar jedne grane ili grupacije. informacijskoj. organizacije za istraživanje tržišta.  Zbog toga se klaster sastoji od pripadajućeg industrijskog. To podrazumeva i određen transfer znanja i uzimanje licence u slučaju patentirane tehnologije uključujući i izradu probnih serija. . privredna i poslovna udruženja. koje mogu biti građene na zajedničkim ili komplementarnim proizvodima. predstavlja prostorno funkcionalna i strategijski povezana preduzeća i odgovarajućih institucija u istoj grani i u određenom području.Formiranje klastera u praksi  Formiranje klastera u praksi se sprovodi grupisanjem pojedinih delova (poslovnih funkcija) društva. ali umesto toga ustupa svoju tehnologiju drugim firmama koji mogu da je koriste.    baze podataka. prehrambenskoj industriji. U internoj eksploataciji tehnologije. Interna eksploatacija podrazumeva korišćenje tehnologije za projektovanje. uz međusobno delovanje po principu povratne sprege. predstavlja sveukupno veću vrednost. u autoindustriji.  Klasteri su zasnovani na strategijom utvrđenim. razvoj. ili. nego pojedinačno preduzeće ili institucija. suštinskim tehnologijama. firme rade i učestvuju u biznisu gde se takve tehnologije koriste. Cluster) označava grozd ili hrpu.Interna i eksterna eksploatacija tehnologije  1. naučnog. skupinu istovrsnih stvari. proizvodnju i prodaju proizvoda. propagandne agencije. Firma ne učestvuje direktno u nekom biznisu. Ekstema eksploatacija podrazumeva transfer svojih tehnoloških mogućnosti na druge firme koje ih mogu primenjivati. drvoprerađivačkoj i metaloprerađivačkoj. pa samim tim klaster simbolizira sinergiju više istovrsnih elemenata. procesima proizvodnje.  Danas se klasteri primjenjuju u gotovo svim delatnostima. 118. zahtevima za određenim kvalifikacijama i/ili distributivnim kanalima.  Klaster je rezultat kvalitativno i kvantitativnog poboljšanja pozicioniranosti kako na domaćem tako i na ino tržištu. financijskog i državno-upravnog središta.Tehnološki klaster  KLASTER (engl.  Zbir navedenih elemenata klastera. potrebama za prirodnim resursima.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful