IIzborni sistemi su namerno odabrani iz 2 razloga

:
- zato što političari nemaju dosta znanja o konsekvencama pol. sistema pa ih kopiraju u potpunosti-politička transplantacija i - zato što su pol. akteri dobro informisani pa izborni sistem koriste da bi povećali šanse za izbornu utakmicu. Pojam izbornog sistema: -uže značenje- je način kojim građani izražavaju svoje opredeljenje za određenom strankom ili kandidation i način pretvaranja glasova u mandate.Koristi se za proučavanje političkih posledica koje politički sistemi proizvode, za procene oko odabira tipa izbornog sistema. - šire značenje- izborni sistem obuhvata sve što se tiče izbornog procesa- od izbornog prava do organizacije izbora. Širi pojam je koristan za upoznavanje svih faktora koji deluju u izbornom sistemu i sve što stoji na raspolaganju političkim inženjerima kada prave izborni sistem, tj: aktivno i pasivno biračko pravo, evidencija birača, izborni organi, kandidati, izborne jedinice, kampanje, listići, postupak glasanja, metode pretvaranja glasova u mandate, finansiranje , zaštita biračkog prava- sve su to elementi izbornog sistema. Izborni sistem je skup principa i procedura u kojima se individualni glasovi birača prevode u poslanička mesta.Legitimnost izbornog sistema počiva na jasnom pravnom regulisanju i pravnom garantovanju objektivnosti i nepristrasnosti izbornih institucija i procedure.Postojanje regularnih pravila i procedura u izborima najvažniji je indikator izbornog sistema.

IIIzborno pravo- je sistem pravih pravila kojima se utvrđuju svi elementi izbornog sistema.Je širi pojam od izbornog
sistema i biračkog prava. Izborni sistem se uređuje ustavom, zakonima i podzakonskim aktima.

IIIIzborni zakoni- uređuju najveći deo izbornog sitema: evidenciju birača, proces kandidovanja, izborne jedinice, glasanje,
utvrđivanje rezultata i raspodela mandata, zaštita biračkog prava. Neki elementi se uređuju i posebnim zakonima, kao: uputstva, pravila, instrukcije, izbornih organa kojima se određuju rokovi, obrasci, tehnike, procedure... sve što je sastvani deo izbornog zakona a nije njime uređen. Izborni zakoni da bi bili demokratski moraju da se usvajaju dvotrećinskom većinom, i moraju svima da daju šanse da budu većina. ------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------Najvažniji elementi izbornog sistema su :1. izborne jedinice,2. kandidovanje,3. transponovanje glasova u mandate. Drugi koji jako utiču su: biračko pravo i evidencija birača, izborna tela, izborne kampanje, finansiranje izbora, prestanak mandata, popunjavanje praznih poslaničkih mesta, zaštita biračkog prava. Izborno upravljanje – je niz aktivnosti koje kreiraju i čuvaju široki institucionalni okvir u kome se odvija glasanje i izborno takmičenje. Izborno upravljanje obuhvata tri nivoa: 1. Pravljenje pravila; 2. Primenu pravila ; 3. Rešavanje sporova o pravilima. a.Pravljanje pravila- obuhvata stvaranje procedura izborne utakmice. Ono obuhvata projektovanje institucija koje determinišu bazični okvir demokratskog izbornog procesa.Istraživači se kod njega koncentišu na deo pravila kojim se reguliše izborno takmičenje i raspodela mesta u parlamentu. b.Implementacija pravila- obuhvata implementaciju izbornih pravila radi organizovanja izborne utakmice. Podrazumeva koordinaciju zadataka različitih vrsta administracija na raznim nivoima, i organizovanje izvršavanja kompleksa različitih aktivnosti radi uspostavljanja inistitucionalnog okvira za glasanje i izborno takmičenje. Da biizbornoupravaljanje imalo kredibilitet , ono mora da primenjuje tri kontradikorna i uzajamna imperativa: 1. administrativnu efikasnost, 2. političku neutralnost, i 3. javnu odgovornost. Administrativna efikasnost- najugroženija je i najpodložnija je greškama zbog široke skale zadataka koji se moraju obaviti u preciznim terminima... Politička neutralnost- u tranzicionim državama je pod kritikom zbog administrativnih manjkavosti... Odgovornost- u izbornom upravljanju definisana je granicama ponašanja u izbornoj utakmici i u primeni pravila za sve aktere, i jasnim sankcijama za izlazak van tih granica utvrđenih izbornim pravilima. c.Rešavanje sporova o pravilima- rešavanje konflikata u izbornim sporovima u izbornom procesu i u vezi sa rezultatima izbora. Garantovanje nepristrasnog, mirnog, i efikasnog ispravljanja grešaka.... su proceduralne legitimnosti izbornog procesa i izbornih rezultata. Bez ovog nivoa nema ni izbornog sistema ni izbornog upravljanja. -------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

1

ne učestvuju u izbornim kampanjama. i retko se konstituišu na osnovu zakonskih rešenja koja propisuju koje institucije određuju svoje predstavnike za sastav izbornih organa..Formiraju se na osnovu popisa stanovništva. ali su nekopetentni za politiku i neinicijativni. zato te institucije moraju imati nadstranački karakter i moraju biti lišene stranačkih podela. novi zeland-pošta. Izborni proces. Oni koji glasaju redovno. izvršna vlast(vlada ili predsednik).. apelacionih. 2. Izborna administracija. Od autoriteta izbornih organa zavisi i ponašanje političkih aktera u izbornom procesu. faza u kojoj se konstituiše opšte biračko pravo muškaraca.najmanje 2x glasaju za istu pratiju. Da bi birač mogao da koristi aktivno biračko pravo on mora biti registrovan-uvršćen u evidenciju biraču. Novi birači. zato se najčešće izborni organi formiraju od pojedinaca iz najviših pravosudnih instanci. faza je faza ekspanzije biračkog prava muškaraca u okviru pluralnog i kurijskog biračkog prava.Na primeru predsedničkih izbora(usmerena na partijsku identifikaciju): 1. kao pravo državljanja da biraju svoje predstavnike – aktivno biračko pravo i pravo da budu birani.. zloupotrebe. danas su opšti. usmereni su na kolektivne rezultate. neposredno i tajno. sa jakom partijkom identifikaciji i potpunom učešću u politiku. izborni organi formiraju se od predstavnika podnosliaca izbornih lista. sprovođenje.u dem. 3.politički stranaka i koalcija. Evolucija biračkog prava-pet faza: 1.Zadatak je da se spreče manipulacije.Birački spisak je i tehnička kategorija i pravna osnova za korišćenje biračkog prava. Promenljivi birači – glas se od izbora da izbora daje drugima zbog raznih faktora. Biračko pravo je : opšte. Postoje tri modela formiranja izbornih organa: 1.učestvuju u svakoj fazi izbora.. samouprave i državna uprava imaju veliku ulogu. uključeni su u politiku 4. Birači se svrstavaju u 5 kategorija: 1. Prva dva karakteristična za stabilne demokratije a treći sa tranzicione nestabilne zemlje. 4. izbornim sistemima počiva na principima političke neutralnosti.Zadatak je da se obezbedi poštovanje i primena ustavnih i zakonskih normi za sprovođenje izbora.važe za sve izborne cikluse i referendume.Biračko pravo–jedno od osnovnih političkih prava koja se utvrđuju i garantuju ustavima. nepristrasnosti i odgovornosti. 5.Evidencija sledi administrativnu podeludržave i obavlja je lokalna samouprava.Švedska-služba za poreze. Je trajni ili ad-hoc deo izborne administracije koja je višestepeno i hijerarhijski organizovana.stalna ili povremena tela koja se formiraju isključivo za organizaciju. Formiranje stalnih izbornih tela koja su potpuno nezavisna od izvršne vlasti i podložna pravosudnom nadzoru. Postoje 2 modela formiranja izbornih organa sa stanovništva učešća predstavnika stranaka. Ograničeni učesnici koji su u izborima uključeni delimično. jednako.najmasovniji oblik političke participacije građana i zato se celokupan državni mehanizam stavlja u službu izbornih organa. 3. ------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------Izborni organi. Predrevolucionarna faza.postaje zakonska kategorija. ustavnih. opštinskih sudova 2. faza žene dobijaju pravo glasa i smanjuje se starosni cenzus. niz kombinacija gde učesvuju i predstavnici sudova i političkih stranaka Centralna izborna tela biraju: parlament. kontrolu izbornog procesa.. izborni organi sastoje se od nosilaca najvećih pravosudnih funkcija-sudija vrhovnih. Ad hoc formirana izborna tela koja traju samo jedan izborni ciklus ili sprovode izbore za određeni predstavničkiu organ. 5. 2. mogu se uključiti i predstavnici političkih stranaka. 3.. kompetenti su i umereno konfliktni. 2.pasivno biračko pravo. Glasaju stalno i redovno.prvi put glasaju -.: 1. 3.. stranački opredeljeni. 2..imaju jaku stranačku identifikaciju. Tiplogija birača: -.. Stalni birači. Poslove izborne administracijeobavlja izvršna vlast.nekonfliktni su. 3.učesnici i aktivisti u izbornim kampanjama.Koja počiva na obrascima aktivnosti i teorijskim dimenzijama tj. organi lok. generalnim orijentacijama i društvenim obeležjima birača. poseduje neka znanja nisu uključeni u politiku.Aktivisti. 2 . Učesnici u kampanjama. faza cenzusa režima.

pojedince-nezavisne kandidate. rokovi u kojima se mogu menjati izborne jedinice pre raspisivanja izbora. 3 . Kritika formiranja izbornih jedinica ima dva ishodišta: 1. sisteme i kandidovanje po listi-kar.izb. za prop. Zakoni propisuju i koje su funkcije nespojive sa f-cjom poslanika. i proces gde izabrani kandidati podležu verifikaciji. U stranačkim pred.klasifikacija višemandatnih izbornih jedinica: male(2-5). U Višemandatnim. kandidate raznih udruženje i pokreta.. proporcijalnost glasova direktno utiče na broj stranaka u parlametnu tj. Gerrymandering-je prekrojavanje izbornih jedinica.Proces selekcije kandidata u strankama i postupak kandidovanja pred zvaničnim izbornim organima ne podležu identičnim uslovima. Nolen i Sartori.postupak nominacije kao legalnog procesa. obrazovanje. U jednomandatnim izbornim jedinicama ovak oblik manipulacije se ispoljava tako što različit broj birača bira jednog predstavnika.ispoljava se u disproporciji između procentnog udela stanovnika nekog područja u ukupnom stanovništvu određene države.2.gde se uspostavljaju standardi u izbornoj administraciji u međunarodnim razmerama. srednje (6-10). određena starost.To se postiže biračkom kvotom-koja se računa tako što se ukupan broj stanovnika ili birača deli sa brojem mandata. zanimanje.jedan od najmanipulativnijih elemenata izbornog sistema. Formiranje izbornih jedinica se odvija na dva načina: 1.. Utvrđivanje granica izborne jedinice se najčešće utvrđuje posebnim zakonima kojima se regulišu kriterijumi formiranja izbornih jedinica. Kandidovanje ima 2 aspekta: 1..stranačka aktivnost.Mora da da izjavu da svojevoljno prihvata kandidaturu.. Veličina izborne jedinice tj.. poslovna sposobnost.se iskazuje u razlikama u odnosu između broja birača i broja predstavnika koji se biraju u pojedinim izbornim jedinicama.kandidate stranaka i koalicija. modernozacija ide ka kompijuteritaciji. staž u parlamentu. i prebivalište. koja širi funkcije izborne administracije 4. u zanemarivanju nužnih reformi izbornih jedinica.. Uslovi da bi neko bio nominovan za kandidata su isti sa uslovima za sticanje aktivnog biračkog prava: državljanstvo. manupulacija u korist jedne stranke ili kandidata 2. koji ima jako dejstvo na rezultat izbora. rast socijalne mobilnosti koja traži dobro organizovanu izbornu administraciju 3. 3. sis.pred izbornim telim obuhvata 1. starost. Postoje dva oblika liste: otvorena i zatvorena. na elektivni i parlamentarni tip stranačkog sistema. ekspanzija izborne participacije 2. Kodeks etičke i profesionalne administracije izbora ------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------Izborne jedinice. Postoje i drugi uslovi: broj potpisa građana u izbornoj jedinici i izborna kaucija-je zakonski određena suma novca koja se mora uplatiti na poseban račun odgovarajućeg državnog organa i da bi kandidatura bila validna..gradova. Proces kandidovanja u političkim stranka podrazumeva razne vrste predizbora.selekcija kandidata koju obavljaju političke stranke-ekstralegalni proces.. 2. i procentnog udela tog područja u broju mesta u predstavničkom telu.je proces kojim političke stranke biraju kandidate koji će učestvovati na opštim izborima za predstavničke organe i druge funkcije. manipulacija izbornom geometrijom. pol. Ima dve vrste izbornih jedinica: jednomandatne-uninominalne i višemandatne-plurinominalne. izb. i velike (preko 10) Daglas Re4 tipa klasifikacija.2-6. 2. ------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------Postupak kandidovanja. javljaju se procesi .10-20 i 100-150 mandata.kriterijum formiranja izborne jedinice je broj birača ili stanovnika. 6-10 .Model hoce da izborna jedinica obezbedi jednaku vrednost glasova svih birača.Veličina višemandatanih izbornih jedinica direktno utiče na stepen proporcijalnosti i reprezentativnosti izbora. Danas se selekcija kadnidata obavlja tajnim glasanjem. da slede granice postojećih administrativno-upravnih celina u državi:opština.Izborna administracija spada u najaktuelnije elemente izbornog sistema: 1. Dva oblika kandidivanja: pojedinačno-karakteristično za većinske izb. Malapportionment. se vrednuje: dužina staža. Postupak nominacije kandidata.

Postoji još i podela na : zatvorene. abecednom redu imena kandidata. broja podnetih kandidata. ravnopravan tretman obezbeđuje se svim akterima samo u javnim medijima. finansijska sredstva koja se mogu potrošti.birač može sve glasove dati jednom kandidatu na listi. Redosled glas. tema kampanje. Kroz Izborno pravo. Neblokirana lista. Ordinarno glasanje..da upotrebi na razne načine.glasovi se dele različitim pojediničanim kandidatima ili različitim kandidatima na izbornim listama. ------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------Izborne kampanje.birač ima jedan glas i daje ga kandidatu ili listi. a prema načinu upotrebe: 1.. zavisno od oblika glasanja. i jedan za listu i višemandatnom izbornom okrugu. One su planirane i organizovane političke aktivnosti kojima izborni akteri nastoje da pridobiju što veću podršku birača i osvoje vlast. Nemačka tradicija: zatvorena(zatvorena blokirana).jednokružni i dvokružni većinski sistem i proporcijalni sa zatvorenim listama Ordinarno glasnje-otvorene listi i zatvorene neblokirane i proporcijalni izb. preferencijalngo glasanje. 5.izborni akteri nastoje da ostvare planirane ciljeve tj. agencije.birač glasa za različite kandidate u okviru stranačke liste za koji se opredelio. i uvek se javlja u obliku pojedninačnog glasanja. Zavisno od tipa izbornog sistema birač glasove upotrebljava na razne načine(prema načinu upotrebe): 1. angažovanje stručnjaka raznih profila.kumulativno glasanje. Postupci glasanja. 4 . 2.dve su glavne faze izborne kampanje. i postupak zaštite ako podnosliac liste misli da je oštećen. Priprema obuhvata: planiranje.Svaki glasac ima više glasa.. 2. preferencijalno glasanje.direktno ili indirektno kroz zakone o medijima. Izborna zakonodavstva. zasniva se na otvorenom pristupu svim medijima bez ograničenja. Kategorijalno glasanje.birač raspolaže sa više glasova koje može. 4. sistem glasanja sa više glasova. na gl. po vremenu donošenja ili potvrđuvanja kandidature . makar na formalnom nivou. Dva pristupa izbornom zakonodavstvuI. 3. II. panaširanje-birač glasove deli kandidatima na različitim izbornim listama.Zato sve više postaju sastavni deo izbornog prava. Priprema i Sprovođenje. slabo vezana (zatvorena neblokirana). One utiču na rezultat izbornog odlučivanja.birač glasa samo za listu u celini. rokove u kojima se liste verifikuju. Ono je uvek individualni čin koji se izražava na više načina. sistem glasanja sa dva glasa i 2.glas za listu. zastupljenost podnoslilaca izbornih lista u medijima odvija se na osnovu njihove parlamentarne predstavljenosti. svaki birač ima 2 glasa -jedan za kandidata u jednomandatnoj izbornoj jedinici(personalni glas). listiću: žrebom.u konstituisanju izbornog sistema utvrđuju se najelementarniji aspekti izborne kampanje na način koji bi garantovao ravnopravnost svim akterima u izbornom procesu. mobilizacija birača da u što većem broju učestvuju na glasanju. on glasa panaširanjem. otvorena. 3. idealni termini za slanje poruka. 5 elementa: 1. Zatvorena izbirna lista. normiraju važne aspekte izborne kampanje: 1.razvojem el..su povezani sa vrstom izborne liste. 2. medija su sastavni deo izbornih sistema i procesa. samim postupkom glasanja prave svoju izbornu listu. Sistem glasanja sa dva glasa. panaširanje. *Ograničeno glasanje. mobilisanje aktivista za kampanju. kumulativno glasanje. Kategorijalno glasanje. trajanje. 3. finansijske.birači prilikom glasanja mogu da glasaju za kandidate sa raznih stranačkih lista. 2. sistemi pojedinačnog prenosivog glasa. temporalne resursei potencijale. kadrovske. Izborna zakonodavstva. otvorenei slobodne(zatvorena neblokirana) . osmišljaju se sredstva slanja poruka biračima.može biti blokirana i neblokirana. Blokirana lista.birač raspolaže sa manje glasova od broja kandidata koji se bira(3 glasa za 5 kandidata) *Neograničeno glasanje-birač ima glasova koliko ima kandidata u izbornoj jedinici. utvrđuje rokove u kojima se mogu otkloniti nedostaci. Najrasprostanjenije klasifikacija vrsta glasanja: ordinarno i kategorijalno glasanje. jednak pristup medijima svim podnosiocima izbornih lista. 2. Priprema traje od završetka jednog izbornog ciklusa do novih izbora.birači -koje treba pridobiti za svoj program i cilj.Ovaj sistem se deli na ograničeno i neograničeno glasanje. Strategija izborne kampanje.Razlikujemo: 1.Otvorena izborna lista.utvrđuju rokove u kojima se liste podnose nadležnom izbornom organu. predstavljanje kandidata. On se deli na dva tipa: 1. obaveze medijima prema izbornim akterima. Sprovođenje. sredstva kampanje -kojim se prenose poruke glasačkom telu. 3.

Slabosti većinskog se ogledaju u efektu fabrikovanja većine.Prebrojavanje glasačkih listića.b. dvokružne (apsolutne većine). govora.slobodni i fer izbori su institucija poliarhijskog političkog poretka. ili se daje ili zabranjuje. Slobodni izbori podrazumevaju. Dvokružni većinski se deli na 2 tipa: prvi tip.odsustvo bilo kakvog limita finansijske prirode kada su u pitanju izborne kampanje. Robert Dal.podrazumeva predstavljanje kandidata i stranaka u privatnim medijima po istim principima koji su definisani za javne medije ali uz finansijsku nadoknadu. Postoje dve formuleza raspodelu glasova u mandate.često se praktikuje za birače koji nisu u mogućnosti. Posmatrači da bi ocenili da li su izbori slobodni i pošteni posmatrati sve faze izbornog procesa. glasa se nekoliko da na pre izbora.utvrđuje se koliko glasova su dobili pojedini kandidati-iz.On pravi razliku i u pogledu izborne kampanje na privatnim medijima i komercijalnim programima.Zahteva regularnost(postojanje pravila o izbornom postupku kojima se svi akteri stavljaju u ravnopravni položaj) i razumnost kao širi aspekt koji garantuje da će norme biti poštovane.u oba kruga glasanja se zahteva relativna većina glasača. Izborno pravo tretira biračko mesto kao eksteritorijalnog područja gde vrhovnu vlast predstavlja birači odbor. a u drugom relativna većina birača. Sam proces utvrĎivanja rezultata je određen izbornim zakonima. Završetak glasnanja. proveravanja validnosti rezultata 3. se ogleda u rešenjima po kojima se svim podnosiocima izbornih lista obezbeđuju beslatni termini u javnim medijima.je tehnička operacija1. jednokružne(relativne većine) i 2.birački odbori utvrđuju rezultat na biračkom mestu i sačinjavaju zapisnik. Većinski imaju dva oblika: 1.. Rokovi u kojima birački odbor završi posao utvrđeni zakonom. Oni počivaju u osnovi na : metodu izbornog broja i metodu najvećeg broja.Birački odbor preuzima glasački materijal. uglavnom je vikend. utvrđuje se rezultat izbora na biračkom mestu. i njihovo pečaćenje je standardna procedura u izbornim sistemima. Fer dimenzija. Posebno pitanje. 5 .. ------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------UtvrĎivanje rezultata izbora.U prvom krugu se mora pored većine glasova osvojiti minimalni broj glasova birača ili u izborima moraju učestvovati zakonski propisan minimum broj birača. okupljanja i udruživanja. ------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------Izborni dan. Uslovi: neposedovanje dvojnog državljanstva.zakonski tačno određen.obuhvata različite aspekte nepristrasnosti u izbornom procesu..pravo i mogućnost izbora.Sve procedure postupanja su precizno definisane. U jednokružnom većinskom izbornom sistemu pobednik je kandidat koji osvoji najveći broj glasova birača. Glasanjem rukovode Birački odbori. i disproprocije glasova nastaje jer se računaju samo glasovi pobednika.većinske i proprocijalne. zabranjuje izborne kampane na privatnim medijima.. ko će formirati vladu. liste i koliko je izborni prag. Prethodno glasanje. To su višestepeni postupci koji se odvijaju na više nivoa: 1.Može da traje 1 ili nekoliko dana. Utvrđivanje rezultata je prva faza u raspodeli mandata. konstituisanje biračkih odbora. štampanje i distribucija glasačkih listića.. drugi tip.. Tu možemo da razlikujemo 2 tipa:a. obezbeđivanje tajnosti glasanja..Obuhvata slobodu: kretanja. proveravanje glasačkih kutija..izborni organi.Šta sve spada: formiranje i uređivanje biračkih mesta. ili dolazak u matičnu zemlju 2 godine pre izbora. Glasanje putem pisma. Biračko mesto.od 4 do 12 sati po zatvaranju birališta.. 2.podrazumeva da za pobedu u prvom krugu glasanja potrebna apsolutna . koji se gotovo u svim izbornim sistemima formiraju od pojedinaca koji imaju biračko pravo i prebivalište na tom biračkom mestu.za one birače koji na dan izbora nisu u prebilalištu. kojom se obračunavanjem glasova utvrđuju pobednik i gubitnik izbora.glasanje graĎana iz dijaspore.2. sis. Proporcijalni iz. niko ne može biti sprečen u slobodi akcije i slobodi biranja. 2.. dodeljuju državne subvenicje u raznim odnosima. I sa stanovništva finansiranja postoje dva modela: 1.je zakonom utvrđen prostor u kome se obavlja glasanje tokom izbornog dana. ko će učestvovati u formiranju parlamentarne većine i 3.koriste veliki broj metoda za transponovanje glasova u mandate. pa se sabiraju na nivou izborne jedinice i nacionalnom planu..

Drupova(Hagenbah-Bišofova ili Ofer-Bačkova)-G:(m+1)..(C).Podrazumeva da broj mesta u parlamentu nije fiskiran.Može da bude u izbornoj jedinici.. Ako u izbornom pravu nije definisan izborni prag.je količnik važećeg broja glasova i broja mandata. visina zakonskog izb.Zakonsko fiksiranje broja glasova koji se moraju osvojiti za 1 mandat. Fragmentacija...je maksimalni procenat glasova koji stranka mora dobiti u najnepovoljnijim uslovima da bi osvojila prvi mandat u izbornom okrugu. Modifikovane kvote.. a dve su dovoljne za pravljenje vlade i ako među strankama nema ekstremnih . Imperial-G:(m+2).da bi se povećale šanse malim strankama da uđu u p. 3..jesu neraspodeljeni mandati i njihova dodatna raspodela raznim postupcima.Količnik te operacije je broj mandata koji pripada određenoj izbornoj listi.ako u parlamentu nema preko 5 stranaka. Prag ekskluzivnosti jedak je Drupovoj kvoti P=100: (M+1).To može da naruši proporcijalnost glasova i mandata. njihovim ideološkim razlikama.brojem stranaka potrebnim da bi se formirala koaliciona vlada i 4.Izborni prag je niži što je nivo izbornog takmičenja viši.Metoda izbornog broja..je komponovan nna takonskog pragu i veličini okruga. zato su razvijeni postupci koji nizom raznih delitelja distribuiraju sve mandate uz očuvanje proporcijalnosti.. Teorijski prag ekskluzivnosti.. smanjuje se izborna kvota povećavanjem delioca( broja mandata). a izborni prag je veštačka prepreka.... mali broj jakih stranaka. nego zavisi od broja glasača.Broj glasova određene liste je konstantan.-Vajmarska Republika.funkcija da se ostvari efekat partijske koncentracije.meri se:1.Praksa.Tako se smanjuje izborna kvota.. 2. slabost jer se ne mogu raspodeliti svi mandati. i metoda pretvaranja glasova u mandate. tako se favorizuju stranke sa manjim brojem mandata(koristi se u sistemu pojedinačnog prenosivog glasanja). Umerena fragmentacija ili umereni pluralizam.veliki broj stranaka u pralamentu.. Daglas Re. 61 strana 6 . njegovu funkciju preuzima veličina izborne jedinice(male izborne jedinice imaju isti efekat kao visok izborni prag).jed.je minimalni procenat glasova koji stranka mora da osvoji da bi dobila prvi mandat u izbornoj jedinici.delilac je veći od broja mandata koji se raspodeljuju u izbornoj jedinici. za raspodelu svih mandata ili samo ostatka mandata. opšta podela na realne i modifikovane. zakonskog(automatskog) broja i Nimajerova metoda. praga.. Postoje više vrsta izbornog broja..Glasovi:Mandati . Andreova i SenLežieva pogoduju malim i srednjim strankama .. i one su ideološki polarizovane na ekstremnu levicu i desnicu. i tako dobijeni količnik se množi brojem madata u izbornoj jedinici. Stvara ili realna kvota.brojem mandata. izb. Postoji jedinstveni i diferencirani prag.distribuiraju se mandtati tako što se prvo utvrdi izborni broj (kvota) kojim se deli ukupan broj glasova određene izborne liste u izbornoj jedinici. Sartori... Hareova. Dontova i Imperialieva-pogoduju strankama sa najvećim brojem osvojenih glasova. Primer dontova metoda: P=100: (M+C-1). broj stranaka koji učestvuju na izborima u iz.Dobijeni celi broj jeste broj mesta koji pripada određenoj listi. Primenjuje se u nemačkom sistemu umesto Dontove metode. više od dve su potrebne za formiranje vlade.jaka fragmentacija ili polarizovani pluralizam. izborni broj koji je realni ili uvećani broj mandata koji se raspoređuje u izbornoj jedinici.teorijski prag inkluzivnosti(reprezentativnosti).. Efektivni prag. menja se samo kvota tj... Zavisi od veličine izbornog okruga (M). Za egzaktne klasifikacije stranačkih sistema. Efekat izborne jedinice je prirodna prepreka. sistemima: Adams uveo 0 kao delitelja da osigura da neka federalna država ostane bez predstavnika u Kongresu. nacionalnom nivou.Reov indeks fragmentacije-.Hantingtonova isto. smanjuje broj glasova koji se mora dobiti da bi se osvojio jedan mandat.. i metode transponovanja glasova u mandate podstiču ili sprečavaju fragmentaciju parlamentarnog stranačkog sistema.Metode jednakog broja su dominantne u raspodeli mandata u prop.. Metoda uniformnog.veštaćki povećava broj mandataa za 2. Slabost metoda jednakog broja..broj glasova svake izborne liste koja je prešla prag deli se sa ukupnim brojem glasova svih izbornih lista koje učestvuju u raspodeli. Veličina izborne jedinice. brojem stranaka u elektivnom i parlamentarnom stranačkom sistemu. mora se kombinovati sa drugim postupcima.

pre utvrđenog mandatnog perioda se dele na individualne i kolektvne. ostavkom. pokrivanje troškova organizbanja i sprovođenja izbora 2.------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------Prestanak mandata. 2. 3. Individualni razlozi. tj.Popuna ovako upražnjenih mesta vrši se samo ako je do redovnih izbora ostalo više od 6 meseci.U budžetima se izdvajaju sredstva za održavanje redovnih izbora. Razlozi za prestanak mandata. podnošenje izveštaja o prikupljenim i utrošenim sredstvima.kontroliranje finansiranja izbornih kampanja na dva načina: a. kam.Ostali poslanici sa liste koji nisu dobili mandat su alternativni poslanici koji popunjuju upraćnjeno mesto kada se konstatuje prestanak mandata poslaniku sa neke izborne liste.odnos predstavnika i birača. korišćenje sredstava stranke. Finansirane izbornih kampanja kandidata. korišćenje direktne finansijske potpore države. Obaveza je države i veoma je precizno uređena izbornim zakonodavstvom. tako da neće svi kandidati sa neke liste da osvoje mandate. Trend je da se finansiranje izbornih kampanja limitira na razne načine: kroz ograničavanje izvora iz kojih stranke prikupljaju sredstva. nastupanjem nespojivosti.Razlozi po ovim osnovama su utvrđeni ustavom.2. b.administracije. korišćenje sredstva za iz. gubitkom aktivnog bračkog prava. U proporcijalnim izbornim sistemima: podrazumevaju izbor poslanika sa sistemom lista.Aspekt finansiranja izbornih kampanja je tamna zona kao i finansiranje stranaka. Mogu i poslanici kvalifikovanom većinom negde da raspuste parlament. Većinski izborni sistem:a priori podrazumeva raspisivanje dopunskih izbora. Mandat. ne postavlja nikakve limite u sticanju i trošenju finansijskih sredstva u izbornoj kampanji-kandidati i stranke be niraju da polažu račune o načinu sticanja i trošenja sredstva.njima raspolažu centralni izborni organi koji negde imaju čak i pravo da se zadužuju kod banaka ako vlada nema sredstva za održavanje izbora. raspisuju se dopunski izbori u izbornoj jedinici u kojoj je izabran polanik kome je pre vremena presao mandat. 7 . ali se koristi i za mesto u parlamentu.nastupaju: 1... 2. isto tako raspusta se ako se ne izabere vlada u propisano vreme ili ako je izgubila podršku parlamentarne većine. i obezbeđivanje podrške imenovanjem stranačkih aktivista za državne službenike određenih poslova izborne administracije za vreme izbora. Mehanizmi kontrole se ispoljavaju u : određivanju posebnog lica-organizacije koji su odgovorni za finansiranje izborne kampanje. koje stranke prikupe od svojih članova i simpatizera. Drugi razlozi: ako ne položi zakletvu.Postoje razni modaliteti. limitiranjem sredstva koja se mogu potrošiti za propagandne aktivnosti. a nove ne može da se formira. Posle nastupanja razloga za prestanak mandata i konstatovanja toga. gubitkom poslovne sposobnosti i 5. pravosnažnom sudskom odlukom kojom se predstavnik osuđuje na zatvorsku kaznu.saradnja sa službama državne bezbednosti. Postoji slobodni i imperativni mandat. i kršenje ljudskih prava i sloboda po tom osnovu.samoraspuštanje i raspuštanje parlamenta. Kolektivni razlozi. koriščenje stranačke imovine bez finansijske podrške države..stranaka ima nekoliko modela: 1. otvaranje posebnog računa preko kog se prikupljaju i troše sredstva u izbornoj kampanji.finansiranje izbornih kampanja kandidata i stranaka i koalicija.. ------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------Finansiranje izbora ima dva aspekta: 1. limitiranjem iznosa koje pojedinci i organizacije mogu uplaćivati strankama.. Finansiranje izbornih kampanja se kontroliše i uređuje izbornim zakonima. Individualni tazlozi se često utvrđuju ustavom sa mogućnošću da se zakonom proširi krug uslova zbog kojih poslanicima mandat može prestati pre isteka punog mandatnog perioda. 1. ako samovoljno napusti stranku sa čije je liste izabran u predstavničko telo ili ako samovoljno pristupi drugoj stranci.finansiranje rada izbornih organa.Postkomunističke zemlje još jedan uslov. ne mora da znači da će da odmah prvi ispod crte da bude poslanik. 4.

Pravna zaštita izbornog prava se realizuje u nekoliko faza : 1.glasanje.većinski su manipulativno i time jaki.Obuhvata pravila o potvrđivanju i osporavanju rezultata i izbora.kandidovanje.zaštitu izbornog prava vrše redovni sudovi 5. ------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------Stavovi međunarodnih organizacija o izborima ------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------Problemi klasifikacije. 3. Modeli zaštite izbornog prava: 1. FRA 2.proizvodi disproporciju između broja glasova i mandata u korist manje stranke da u koaliciji sa velikom osvoje mesta u parlamentu.zaštita izbornog prava se poverava specijalnim sudovima koji se AD HOC formiraju za svaki izborni ciklus 4. parlament je vrhovna i konačna instanca za rešavanje izbornih sporova-ENG. Većinski.funkcija zaštite izborog prava je jedna od najvažnijih nadležnosti izbornih organa. a negde je i na te odluke dozvoljena žalba sudskim instancama. 5 tipa: 1. prema pravilima odlučivanja o tome ko je pobednik na izborima. Ozakonjena merila za slobodno izborno nadmetanje 2.omogućavanje konkurencije političkih stranaka. široko regionalno rasprostranjen. Izborni sistemi se razlikuju i klasifikuju po različitim merilima: 1. Izborno pravo obuhvata:biračko pravo. 4. pretvaranje glasova u mandate. programa. izborne jedinice. ------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------Izborni sistemi . nekompetitivne i polukompetitivne.u toku izbornog procesa. 2. stranački sitem i birače. proporcijalni.je mehanizam zaštite demokratičnosti i pravednosti izbornog postupka. što je udaljeniji od nulte tače to je disproporija broja glasova i mandata veća.realni izborni sistemi se razvrstavaju na osnovu političkih konsekvenci koje ostavljaju na strukturu parlamenta. Sartori. 1.sloboda izbora-garantuje se opštim. Nolen-bipolarni model. neposrednim i tajnim izborom 5. Većinski izborni sistem predstavljanja. pravu odlučivanja primenom metoda izbornog i najvećeg broja.polovi su specifičnosti većinskih i proporcijalnih izbora međusobno razdvojeni nultom tačkom. po završetku glasanja.zaštitu izbornog prava vrši ustavni sud Zaštita izbornog prava uvek podrazumeva dvostepeni postupak.izborni sistem relativne većine u jednomandatnim izbornim jedinicama.većinski(princip formiranja stabilne efikasne parlamentarne većine i jednost. u međuizbornom peridu.limitiranje izborne odluke na jednomandatni period Teorija o unipolarnom kontinumu. Formalni principi koji determinišu kompetitivne izborne sisteme. 2.princip pretvaranja glasova u mandate ne sme da donese politički konfliktne izborne rezultate 6. poštovanje izbornih procedura.najčešći 3.jednake šanse u kampanji 4.proporcijalno prestavništvo je nulta tačka od koje kreću proporcijalni izborni sistemi.većinski. Odluke centralnih organa su konačne u većini slučajeva. pravo na opoziv. 8 . pravo na kandidovanje. proizvodi izrazitu disproporciju između broja glasova i mandata u korist stranke sa najvećim brojem glasova.sistem apsolutne većine u jednomandatnim izbornim jedinicama.------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------Zaštita izbornog prava. Podela na kompretitivne . jednakim.jaki i slabi izborni sitemi-zasnovana na stepenovanju manipulativnog uticaja izbornog sitema na birače. A priori vrednuje. mešoviti Četiri tehnička elementa koja presudno utiču na tip izbornog sistema: 1. i rel.FRA i australia. vlade) i proporcijalni(pravilno političko predstavljanje svih segmenata biračkog tela) 3. proporcijalni i mešoviti. 3.počiva na načelu predstavništva. počiva na merilu političkih posledica. 2. kandidata 3. Je definisao izborne sisteme po 2 osnova: po pravilu odlučivanja(metod kojim se u izborima odlučuje o pobedniku i poraženom) i po načelu predstavništva. 2.klasičan većinski sistem.većinski(ap. većina) i proporcijalni koji se baziraju na prop.

Sva tri imaju izborni prag. Spada u većinski a negde i u mešoviti.Zato stranke koje su ostvarile dobar rezultat u prvom većinskom krugu glasanja potiskuju ili isključuju iz raspodele mandata na drugim nivoima..koegzistancijalni izborni sistemi. 2. kombinuje sa proporcijalnom izbornom listom. Ishodište u izbornom sistemu Nemačke-Personalizovani proporcijalni izborni sistem-koji je kombinacija jednomandatne izborne jedinice i proporcijalne formule. 2.većinski mešoviti modeli i proporcijalni mešovoti modeli u kojima su dva nivoa distrubucije mandata međusobno povezana. segmentirani ili rovovski izborni sistem. tako što se vrši komopenzacija strankama koje su u prvoj raspodi mandata imali lošije rezultate.kondicionalni izborni sistemi-većinski obrazac izbora se primenjuje konstantno.Izborna jedinica do 5 mandata. pojačavaju vezu birača i poslanika. Proporcijalni sistem predstavljanja. sistem.čist proprcijalni izborni sistem. naglasi prednosti i umanji mane tipova izbornih sistema. se oduzima od broja mandata koje bi osvojile prema proporcijalnom izbornos sistemu. korekcijski izborni sistemi-primenjuju se oba izborna sistema ali primena propor.. on treba da pomiri ciljeve. 4.proporcijalni izborni sistem u višemandatnim izbornim jedinicama različite veličine.omogućavaju predstavljanje manjina. izb.superpozicijski izborni sistemi-većinski i prop. Funkcije. jed. Kompenzatorski izborni model-efekat disproporcije jednomandatnih izbornih jedinica se ublažava pa stepen proporcijalnosti glasa i mandata može da bude čak i veći nego kod proporcijalnog izbornog sistema sa srednjom i malom izbornom jedinicom. Mešoviti izborni sistemipet tipova: 1. 5. Teorija ne priznaje mešovite izborne sisteme. Rovovski izborni sistem. 3. Prvi nivo je raspodela mandata u jednomandatnim izbornim jedinicama. pojedinačnog glasa. zavisi od očinka većinskog obrasca 5.sis.kompenzatorski izborni sistem. relativnom većinom. Tri načina povezivanja jednomandatnih izbornih jedinica sa elementima proporcijalnog izbornog sistema: 1.većinski izborni sistem proizilazi iz predstavljanja manjina u višemandatnim izbornim jedinicama. sistemu. sa principom proporcijalnog izbornog sistema.odsustvo bilo kakvih prirodnih i veštačkih prepreka. 5 tipova izbornog sistema: 1.Mehanički pristup.daje i disproporcijalni i proporcijalni rezultat.personalizovani proprocijalni izborni sistem sa izbornim pragom-kombinacija respodele određenog broja mandata u jednomandatnim iz. jed.može se ubrojiti u mešovite izborne modele.većinski izborni sistem sa malom višemandatnom izbornom jedinicom i proporcijalnom formulom za raspodelu mandata. izb. 9 . 4. 5. što znači jednu izbornu jedinicu i odsustvo izbornog praga. gde konačni efekat disproprocije zavisi od numeričkog odnosa broja mandata(koji se raspodeljuju po većinskom) tj.jednomandatna izb. izb.Mehanički se spajaju dva različita izborna sistema. kojim birači u višemandatnim izbornim jedinicama raspolažu manjem brojem glasova nego što ima kandidata u izbornoj jedinici.ublažava disproporciju.3.Oni nastaju kao posledica kompromisa glavnih političkih aktera. Analitički pristupposeban oblik proporcijalnog izbornog sistema. obrazac se primenjuju istovremeno na teritoriji države 3. uz mogućnost određivanja izbornog praga-posebnost je veći broj nivoa za raspodelu mandata. a manji deo mandata se raspoređuje prema proporcijalnoj formuli. bolja zastupljenost opozicionih stranaka. 3.paralelna primena većinskog i proporcijalnog izbornog obrasca u jednom i drugom delu države 2.sistem prenosivog.fuzijski izborni sistemi-većinski i proporcijalni obrasci se menjaju u svakoj izbornoj jedinici 4. proporcijlanom iz. Cilj da se umanji efekat disproporcije u jednomandatnim izborim jedinicama. višestrukog glasanja. kombinuje se proporcijalnim sistemom predstavništva.kompenzatorski proporcijalni izborni sistem.Najveći stepen prop. jed. jed. ali imaju i različit stepen proporcijalnosti prilikom pretvaranja glasova u mandate.Što se veći broj mandata deli proporcijalnom formulom veća je proporcijalnost i obrnuto. zbog efekta distorzije spada u većinske izborne sisteme.jednomandatna izb. a primena proporcijalnog zavisi od učinka većinskog izbornog sistema.Broj mandata koje stranke osvoje u jednomandatnim iz. Proporcijalnost glasova i mandata je gotovo apsolutna. jedn. drugi i treći mandati se dele nekom proprocijalnom metodom.ima personalizovani prop.ima visok stepen disproprocije.personalizovani prop.sistem ograničen. Dihotomna tipologija mešovitih izbornih sistema.većinski izborni sistem u kome se pretežni deo mandata deli u jednomandatnim izb.Propocija jako visoka.

obezbeđuju formiranje homogene parlamentarne većine i vlade6.ona otežava. 2.omogućavanje formiranja koalicija bez veštački konstruisanih parlamentarnih većina 3.mala kolebanja u biračkom telu dovode do brze promene vlade 6.vlade čiji su oslonac koalicioni aranžmani su podložnije raspadu6.podsticanje iskazivanja novih mišljanja i njihovo oblikovanje u političke stranke-čini sistem otvorenim i fleksibilnim 6. sprečava ili deformiše predstavljanje manjina.fragmentacija stranačkog sistema i proliferacija malih stranaka3.što može podsticati segmentaciju u društvu 5.hipoteza o uzročno-posledičnoj vezi većinskog izbornog sistema i dvopartijskog sistema nema opštu empirijsku potvrduFRA.insistiranje na prdstavljnju svih grupa po verskim. prednosti: 1. CAD. jer moraju da pretenduju na većinu glasova glasačke populacije4.sprečavanje dramatičnih preokreta i tendencije da mala kolebanja u biračkom telu izazovu krupne promene u parlamentarnoj većini i vladi.birači direktno biraju parlament i vladu2.što otežava formirnje kabineta 4.podstiče političke stranke na umerenost.predstavnik izabran po većinskom izbornom sistemu.podsticanje izgrađivanja političkog konsenzusa u kojem učestvuju razne političke snage 4.formira dvostranački sistem sa jakim. 4. 5. stabilnim i nezavisnim stranaka5.depersonalizovanost izbora-podrška ide strankama a ne kandidatima. omogućava brzu promenu vlastiPopis kritika na račun većinskog sistema: 1.demokratija uspostavljena većinskim izbornim sistemom često nije u stanju da vlast bude većina. jezičke. etničke i pretvara ih u večite gubitnike. 5. već vlasti pripada većini većine 3. prednost vide u karakteritikama: 1.parlamentarni izbori nisu anketa da bi se izgradio statistički pregled stranaka nego je utakmica koja se vodi za vlast. često ne može da se izdigne iznad parcijalnih interesa svoje izbor.------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------Prednosti i mane većinskih i proporcijalnih izbornih sistema Pristalice većinskog izbornog sistema. etničkim i drugim kriterijumima.empirijski podaci osporavaju tvrdnju da većinski sistem podstiče brzo formiranje vlada sa dugotrajnim mandatima. izbor je personalizovan3. predstavnike otuđuje od birača 2. jed. Pristalice proporcijalnog izbornog sistema. 10 . verno odražavanje raspoloženja biračkog tela i pružanje podjednake šanse svim strankama da imaju poslanike u parlamentu 2. koje gura ka vaninstitucionalnim oblicima političkog delanja.umnožavanje broja parlamentarnih stranaka.verske.sprečavanje formiranja dominantnih stranaka ili kartela etabiliranih stranaka Kritike proprocijalnog sistema: 1.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful