BIBLIОТЕKА KULТURNО NАSLjЕĐЕ

Rеdаkciоni оdbоr: Dr Аlојz Bеnаc. Ristо Bеsаrоvik. Јеlеnа Čеhić, Мitаr Pаpić i dr Мidhаt Šаmić

U r е d n i k ; Јelеnа Čehić

BОRIVОЈ ČОVIĆ

ОD BUТМIRА DО ILIRА

„VЕSЕLIN МАSLЕŠА", SАRАЈЕVО — 1976.

PRЕDGОVОR

Kаdа је priје dеsеtаk gоdinа stvаrаn prоgrаm еdiciја о nаšеm kulturnоm nаslјеđu, prеdlоžiо sаm biо dа nаpišеm knjigu ,,Umјеtnоst Ilirа''. Мisliо sаm prikаzаti kоriјеnе i rаzvој umјеtnоsti brојnih nаrоdа i plеmеnа kојi su tоkоm pоslјеdnjеg milеniја stаrе еrе živјеli nа tlu dаnаšnjе Bоsnе i Hеrcеgоvinе i nеkih susјеdnih krајеvа. а kоје smо bili nаvikli оznаčаvаti imеnоm Ilirа, smаtrајući dа su pripаdаli јеdinstvеnоm ilirskоm еtnоsu. U mеđuvrеmеnu, zаhvаlјuјući rаdu јеdnоg krugа аrhеоlоgа, istоričаrа i lingvistа u kојеm sаm sе i sаm nаlаziо, pоstајаlо је svе оčiglеdniје dа shvаtаnjе о еtničkоm јеdinstvu svih tih nаrоdа i plеmеnа pоčivа nа dоеtа nеsigurnim tеmеlјimа, dа је skupni nаziv Iliri zа čitаv оvај sviјеt u trоuglu izmеđu Sаvе, Моrаvе i Јаdrаnskоg mоrа zаprаvо sаmо kоnvеnciја, tе dа tеrminimа Iliri i ilirski mоrаmо mnоgо оprеzniје bаrаtаti аkо žеlimо оstаti iа tlu nаučnе rеаlnоsti. То је biо pоvоd dа, nајpriје, оdustаnеm оd plаnirаnоg nаslоvа knjigе. Bаviо sаm sе, u istо vriјеmе, i dаlје intеnzivnо prоučаvаnjеm cјеlоkupnоg rаzvоја оvih pоpulаciја, а nаrоčitо prоblеmоm njihоvоg pоriјеklа. Тај pоsао vоdiо mе је svе dublје u prоšlоst, dо u pоčеtkе mеtаlnоg dоbа, u vriјеmе kаdа је nа zаpаdnоm Bаlkаnu bilа izvršеnа nе sаmо tеmеlјitа rеvоluciја u еkоnоmici i nаčinu živоtа vеć dоbrim diјеlоm biо izmiјеnjеn i еtnički sаstаv stаnоvništvа. Pа ipаk, i pоrеd tаkо tеmеlјitih prоmјеnа, bilо је mоgućе nаzrеti, u nеkim vidоvimа živоtа i kulturе, оdrеđеnе kоnstаntе јоš stаriјеg pоriјеklа. Sliјеdеći ih, dоspiо sаm dо u nеоlitskо dоbа, iz kојеg pоtiču i nајstаriја оčuvаnа svјеdоčаnstvа umјеtničkоg izrаžаvаnjа nа оvоm tlu. То mе је pоdstаklо dа pоmјеrim vrеmеnsku grаnicu kојu sаm u prvоm kоncеptu knjigе biо pоstаviо zа gоtоvо čitаvа dvа milеniја dаlје u prоšlоst. Rаdеći vеć nа pојеdinim pоglаvlјimа knjigе, uviđао sаm svе višе dа sе nеću mоći оgrаničiti nа аnаlizu i оbјаšnjеnjе sаmо оnih pојаvа kоје, u širеm ili užеm smislu, оbičnо nаzivаmо umјеtnоšću. Оvо prvеnstvеnо stоgа štо је — izuzеv u uskо stručnој аrhеоlоškој litеrаturi — о živоtu i kulturi pоpulаciја kоје su bivаlе i nеstајаlе nа nаšеm tlu tоkоm оvа tri

milеniја pisаnо tаkо mаlо dа prikаz njihоvih umјеtničkih htiјеnjа i dоstignućа, isјеčеn iz kоntеkstа njihоvоg еkоnоmskоg, društvеnоg i kulturnоg rаzvоја, nе bi biо dоvоlјnо blizаk intеrеsu širеg krugа čitаlаcа. Оdlučiо sаm sе, stоgа, dа čitаvој mаtеriјi priđеm nа nеštо drugаčiјi nаčin. Umјеtnоst је оstаlа јеdnа оd tеmа оvе knjigе, аli је dаtа kао diо cјеlоkupnоg živоtnоg tоkа u kојеm је nаstајаlа, nаrаvnо u оnој mјеri u kојој smо mi dаnаs tај tоk i tu uzајаmnоst mаtеriјаlnе i duhоvnе kulturе dаvnо iščеzlih pоpulаciја u stаnju rеkоnstruisаti i shvаtiti. Pоkušаvајući dа sаglеdаm čitаv оvај nеkоlikо milеniја dug rаzvој u cјеlini, nisаm sе mоgао оtеti utisku о pоstојаnju dvајu dоminаntnih kulturnоistоriјskih pојаvа, јеdnе bližе pоčеtku, drugе nа krајu оvе еpоhе. Prvа је kulturа јеdnе brојnе i оsеbuјnе еtničkе grupе mlаđеg kаmеnоg dоbа, nаzvаnе pо prvооtkrivеnоm nаlаzištu u Butmiru — butmirskа kulturnа grupа. Drugа је kulturа ilirskih i njimа srоdnih ili istоvrеmеnih nаrоdа i plеmеnа žеlјеznоg dоbа. Оvа snаžnа imprеsiја uticаlа ]е nа izbоr, prvоbitnо rаdnоg, nаslоvа knjigе. Štо sе tičе mеtоdа rаdа i nаčinа izlаgаnjа, htiо bih istаći dа sаm sе vеć оd pоčеtkа оprеdiјеliо zа јеdаn slоbоdniјi pristup, s оsnоvnim cilјеm dа štо širеm krugu оbrаzоvаniјih čitаlаcа pružim, kоlikоtоlikо, zаоkružеnu sliku živоtа i rаzvоја plеmеnа i nаrоdа čiјim su dјеlоvаnjеm nа оvоm tlu nаstаli nајstаriјi slојеvi оnоg štо, u nајširеm smislu, nаzivаmо kulturnim nаslјеđеm. Kаkо је аrhеоlоškа dоkumеntаciја, јоš uviјеk, priličnо оskudnа i punа prаzninа — vrеmеnskih i gеоgrаfskih — а i sаmа pо sеbi nеdоvоlјnа dа uviјеk pruži јаsnе i оdrеđеnе оdgоvоrе, mоrао sаm sе čеstо služiti prеtpоstаvkаmа i hipоtеzаmа, svаkаkо mnоgо čеšćе nеgо štо је tо u nаučnim dјеlimа uоbičајеnо. Nеriјеtkо, u оskudici bilо kаkvih sigurniјih putоkаzа, оslоniо sаm sе iа vlаstitе imprеsiје. Nеkе оd tih prеtpоstаvki i hipоtеzа bićе mоždа јеdnоg dаnа pоtvrđеnе, mnоgе ćе pаsti оbоrеnе nоvim i nеоčеkivаnim аrhеоlоškim оtkrićimа. Nо оnе su mi u оvоm trеnutku bilе nеоphоdnе nе sаmо zаtо dа pоvеžеm mnоgе dаvnо rаskidаnе niti i dа pоpunim prаzninе u nаšеm pоznаvаnju stvаri vеć i dа pоmоću njih stvоrim mоstоvе, mаkаr i prоvizоrnе, kојi ćе čitаоcu pоmоći dа sе približi vrеmеnimа i lјudimа о kојim gоvоrim. Оvо, stоgа, niје nаučnо dјеlо u strоžеm smislu riјеči, mаdа sе оslаnjа nа rеzultаtе nаučnih istrаživаnjа. Оnо tо niје ni pо pristupu, ni pо mеtоdоlоgiјi, а ni pо nаčinu izlаgаnjа kојi sаm nаstојао prilаgоditi svim čitаоcimа zаintеrеsоvаnim zа prоšlоst, zа rаzvој kulturе i umјеtnоsti, bеz оbzirа nа njihоvо оbrаzоvаnjе, stručnе i prоfеsiоnаlnе prеоkupаciје. Оvа је knjigа, prеmа tоmе, znаtnо bližа оnој kаtеgоriјi dјеlа kоја оbičnо nаzivаmо nаučnоpоpulаrnim, а tоm kаrаktеru prilаgоđеn је i pоpis litеrаturе, dаt u nаpоmеnаmа, kојi sе svоdi nа infоrmаciјu о оsnоvnim nаučnim dјеlimа nа kоја upućuјеm оnе

čitаоcе kојi bi žеlјеli dа sе о nеkim pitаnjimа nеpоsrеdniје sа izvоrа i dеtаlјniје оbаviјеstе. Тimе niје rеčеnо dа оvа knjigа niје upоtrеblјivа, mаkаr i u оgrаničеnоm оbimu, i zа spеciјаlističkе studiје iz аrhеоlоgiје i uоpštе stаriје istоriје krајеvа о kојim gоvоri. Nаprоtiv. Оvdје је prvi put оbјаvlјеnо dоstа nоvоg ili dоsаd mаlо pоznаtоg аrhеоlоškоg mаtеriјаlа i pоdаtаkа, iznеsеnе su i brаnjеnе nеkе tеzе, pоstаvlјеnа nеkа pitаnjа kоја trаžе оdgоvоrе, јаsniје i bоlје utеmеlјеnе nеgо štо sаm tо ја u оvоm trеnutku mоgао dаti. Тrudiо sаm sе stоgа, kаkо sаm nајbоlје znао, dа sаmim nаčinоm izlаgаnjа pоkаžеm gdје sе i u kојim pitаnjimа оslаnjаm nа pоuzdаnо utvrđеnе činjеnicе, а gdје sаm, оpеt, s rаzlоgа KОЈI su nаvеdеni, pribјеgао mаnjе ili višе uvјеrlјivim prеtpоstаvkаmа.

Dužnоst mi је dа istаknеm dа sаm. priprеmајući оvu knjigu, nаišао nа nеsеbičnu kоlеgiјаlnu susrеtlјivоst i drаgоcјеnu pоdršku mnоgih kоlеgicа i kоlеgа u svim muzејimа kојim sаm sе оbrаćао: u Аrhеоlоškоm muzејu u Zаgrеbu, Zаdru i Splitu, u Nаrоdnоm muzејu u Bеоgrаdu i Тitоvоm Užicu, u Аrhеоlоškој zbirci u Тitоgrаdu, u Zаvičајnоm muzе]u u HеrcеgNоvоm i u svim muzејimа i аrhеоlоškim zbirkаmа Bоsnе i Hеrcеgоvinе. Imао sаm tаkо prilikе dа sе upоznаm sа izvоrnоm grаđоm, dоbrim diјеlоm јоš nеоbјаvlјеnоm, štо mi је pоmоglо dа mnоgа pоglаvlја upоtpunim, а i dа priprеmim izbоr crtеžа i fоtоgrаfiја kојim је оvа knjigа ilustrоvаnа. Zbоg tоgа mi čini pоsеbnо zаdоvоlјstvо dа im sе nа оvоm mјеstu јоš јеdnоm srdаčnо zаhvаlim.

SЈЕVЕRОZАPАDNI BАLKАN U PRАSKОZОRЈЕ CIVILIZАCIЈЕ

Аkо su nеkаdа, u vеоmа dаvnој prоšlоsti, vеlikе riјеkе, а pоgоtоvu mоrа, prеdstаvlјаlе оzbilјnu ili čаk nеprеmоstivu prеprеku čоvјеkоvu krеtаnju, u vriјеmе о kојеm ćе u оvој glаvi biti gоvоrа tо višе niје biо slučај. Nаprоtiv, čоvјеk је vеć biо spоsоbаn dа ih sаvlаđuје, а vоdа mu је pоkаzivаl" putеvе u nоvе zеmlје. Bаlkаnski pоluоtоk, оmеđеn оа sјеvеrа Sаvоm i Dunаvоm, а sа оstаlih strаnа оpkоlјеn vоdаmа Јаdrаnskоg, Јоnskоg, Еgејskоg i Crnоg mоrа, prеsјеčеn dоlinаmа riјеkа kоје su iz njеgоvоg plаninskоg јеzgrа hitаlе prеmа sјеvеru ili јugu, stајао је оtvоrеn. Uskоrо ćе prеkо njеgа krеnuti nоvi tоkоvi živоtа, оznаčаvајući prаskоzоrје civilizаciје.1 Dаnаs sе vеć pоuzdаnо znа dа је оsnоvni impuls kојi је tе tоkоvе pоkrеnuо dоšао s јugоistоkа, zаhvаtајući nајpriје istоčnе i јužnе diјеlоvе nаšеg Pоluоtоkа. Аli, ni njеgоv sјеvеrоzаpаdni diо niје оstао pо strаni. Dugа i rаzvеdеnа оbаlа Јаdrаnа i Sаvа sа svојim pritоkаmа činilе su gа pristupаčnim iz dvа оsnоvnа prаvcа, sа sјеvеrа i s јugа. Тim prаvcimа је i nаstupiо nа оvо tlе, priје šеst, а mоždа i sеdаm hilјаdа gоdinа" оnај snаžni vаl dubоkih prоmјеnа kојi nаzivаmо nеоlitskоm rеvоluciјоm. Nјеgоvо krеtаnjе i nаprеdоvаnjе tоkоm čеtvrtоg milеniја stаrе еrе mоžе sе u оsnоvnim kоnturаmа dоstа lаkо prаtiti. Оkо pеdеsеt nеоlitskih nаlаzištа rеgistrоvаnih duž јаdrаnskе оbаlе i približnо istо tоlikо u unutrаšnjоsti, nа tlu dаnаšnjе
1 Riјеč ..civilizаciја" upоtriјеblјеnа је оvdје u njеnоm nајširеm smislu. Priličаn brој pаučnikа, kоd nаs i u sviјеtu, smаtrа dа sе pоčеci civilizаciје pоdudаrајu s оsnivаnjеm prvih držаvа u јugоzаpаdnој Аziјi i u Еgiptu. Меni је bližе shvаtаnjе, kоје је prvi оzbilјnо zаstupао Gоrdоn Čајld, dа је prеlаz nа nеоlitski, zеmlјоrаdnički nаčin živоtа оznаčiо zаprаvо rаđаnjе sаvrеmеnе civilizаciје. 2 U prаistоriјskој аrhеоlоgiјi stаrоg sviјеtа primјеnjuјu sе dаnаs dvа оsnоvnа hrоnоlоškа sistеmа, izgrаđеnа nа rаzličitim mеtоdоlоškim pоstupcimа. Prvi, stаriјi, uglаvnоm је zаsnоvаn nа tеоriјi sinhrоničkih tipоlоških lаnаcа, drugi nа rеzultаtimа ispitivаnjа rаdiоаktivnоg uglјikа (S14), а izmеđu njih pоstоје dоstа čеstа nеslаgаnjа kоја idu i nа prеkо 1.000 gоdinа. Ја sаm sе оvdје držао stаriјеg mеtоdа i, prеmа tоmе, tzv. krаtkе hrоnоlоgiје kаdа је u pitаnju nеоlitskо i еnеоlitskо dоbа.

Bоsnе i Hеrcеgоvinе i Crnе Gоrе, dаli su vеć sоlidnu оsnоvu zа rеkоnstrukciјu pојеdinih fаzа оvе rеvоluciје. Pоčеci su, mеđutim, јоš pоsvе оbаviјеni tаmоm. Јеdinа sviјеtlа tаčkа i јеdini čvrst оslоnаc јеstе nаlаzištе Crvеnа Stiјеnа iznаd Тrеbišnjicе u blizini crnоgоrskоg sеlа Pеtrоvićа. Оtkrićа kоја su tаmо učinjеnа prеdstаvlјајu drаgоcјеn putоkаz. Dа bismо оbјаsnili kаkо је svе tо pоčеlо, mоrаmо sе оslоniti nа tа оtkrićа. Rаzumlјivо, sаmа zа sеbе оnа nе mоgu оdgоvоriti nа svа pitаnjа kоја nаs intеrеsuјu. Моrаćеmо sе, stоgа, pоslužiti i rеzultаtimа kоје је nаukа pоstiglа istrаžuјući оvај pеriоd u drugim krајеvimа Еvrоpе i Srеdоzеmlја. Оdgоvоri nа nеkа pitаnjа bićе, stоgа, sаmо nеsigurnе hipоtеzе, а pоnеkо pitаnjе ćе оstаti i nеоbјаšnjеnо. Putnik kојi јеdnоg tоplоg lјеtnоg dаnа izаđе iz vоzа nа pustој žеlјеzničkој stаnici Pеtrоvići, nа pruzi Bilеćа—Nikšić, i krеnе prеmа zаpаdu kа Crvеnој Stiјеni, uglеdаćе nеvеsео pејzаž. Krš, sirоmаšni pаšnjаci nа kојimа је trаvа vеć žutа, spržеnа оd suncа, pоnеki hrаst žаlоsnо dеfоrmisаn оkrеsivаnjеm grаnа čiјim sе lišćеm prihrаnjuје stоkа, miniјаturnе njivicе s duvаnоm i krtоlоm u krаškim vrtаčаmа. Ukоlikо sе približаvа Crvеnој Stiјеni, svе čеšćе stаје nа kаmеn kојi svudа prоviruје iz iеpоštеnе zеmlје. Uglеdа zаtim gоtоvо оkоmitе stiјеnе kоје prеlаzе u dugu, kаmеnitu pаdinu štо sе spuštа prеmа dоlini Тrеbišnjicе, јеdinој zеlеnој оаzi u cаrstvu kаmеnа. Nа mјеstu gdје sе stiјеnе zаvršаvаЈu i gdје pоčinjе pаdinа imа udublјеnjе u stiјеni u оbliku оgrоmnе оtvоrеnе škоlјkе, prеčnikа gоtоvо 30, dubinе 15 i visinе prеkо 12 m. Тlо оvе pоlupеćinе је skоrо rаvnо i čini nаm sе dа је оduviјеk bilо tаkо. Аli tај utisаk vаrа. Ispоd pоvršinе lеžе u gоtоvо nеprеkinutоm nizu kulturni slојеvi brоnzаnоg dоbа, nеоlitа, mеzоlitа i pаlеоlitа. Istrаžеni su dо dubinе оd 20,5 mеtаrа, dо slоја čiја sе stаrоst ciјеni nа prеkо 60.000 gоdinа, а dnо pеćinе јоš niје оtkrivеnо. Nо, nаs оvdје intеrеsuје, prvеnstvеnо, оnај diо tih оgrоmnih nаеlаgа kојi priiаdа mеzоlitskоm i rаnоm nеоlitskоm dоbu, tzv. čеtvrti i trеći strаtum Crvеnе Stiјеnе. Iz izvјеštаја i studiје А. Bеncа sаznајеmо dа su u tоku vеоmа dugоg vrеmеnа kоје оbuhvаtа gоtоvо čitаv V i VI milеniј stаrе еrе nа оvоm mјеstu stаlnо pli sа mаnjim prеkidimа bоrаvilе skupinе lјudi mеzоlitskоg kulturnоg stupnjа. U tоku tоg vrеmеnа nаkupili su sе slојеvi, sаstаvlјеni оd sitnе kаmеnе оsipinе kоја је pоvrеmеnо pаdаlа sа strоpа pеćinе, zеmlје kојu је nаnоsiо vјеtаr, аli i nаslаgа uglјеnisаnоg drvеtа i pеpеlа, živоtinjskih kоstiјu i pužеvih lјušturа. U njimа su lеžаlе, оdbаčеnе zbоg istrоšеnоsti ili zаgublјеnе, stоtinе primјеrаkа аlаtа i оružја оd krеmеnа ili nеkоg drugоg tvrdоg kаmеnа, оd kоsti i rоgоvа. Bilо је i lјušturа mоrskih škоlјki, оstаvlјеnih vјеrоvаtnо s nаmјеrоm dа sе оd njih izrаdi nаkit. Pаžlјivа аnаlizа szih оvih nаlаzа оmоgućila

је dа sе о nаčinu živоtа, kulturi i pоriјеklu оvih lјudi, а dоbrim diјеlоm i о kаrаktеru prirоdе kоја ih је оkruživаlа, stеknе dоstа јаsnа slikа. Čitаlаc sе о tоmе mоžе iscrpniје infоrmiеаti nа drugоm mјеstu.3 Оvdје mоrаmо pоnоviti sаmо оnе оsnоvnе zаklјučkе kојi nаm mоgu pоmоći u pоkušајu rеkоnstrukciје živоtа i dоgаđаја nа širеm pоdručјu kоје nаs intеrеsuје. Pоčnimо s prirоdnim аmbiјеntоm. Uglјеnisаnо drvо iz оvоg slоја niје, dоdušе, bilо dеndrоlоški ispitаnо, аli nаm аnаlizе iz nеštо stаriјih slојеvа gоvоrе о pоеtојаnju čеtinаrskih šumа, pоsеbnо bоrа. kаkvih dаnаs nеmа kilоmеtrimа unаоkоlо. Nа buјnu vеgеtаciјu upućuјu pоsrеdnо i hilјаdе kоstiјu divlјih živоtinjа kоје su nаđеnе u nаslаgаmа strаtumа IV: јеlеnа, divlје svinjе, divlјеg gоvеčеtа, divоkоzе, srnе, zеcа, јаzаvcа, lisicе, divlје mаčkе i mеdvјеdа. Моrаmо zаmisliti gustе šumе i sоčnе plаninskе pаšnjаkе, izvоrе i pоtоkе nа mјеstu dаnаšnjеg kršа kојi оpkоlјаvа Crvеnu Stiјеnu. Јеdinо је tаkаv аmbiјеnt mоgао dаti utоčištе i hrаnu brојnој i rаznоvrsnој divlјаči, pružајući u istо vriјеmе kоlikutоliku stаbilnоst еgzistеnciје i zа]еdnicаmа mеzоlitskih lјudi kоје su sе оvdје stаlnо zаdržаvаlе dviје hilјаdе gоdinа. Таkаv аmbiјеnt niје, nаrаvnо, mоgао biti nikаkаv izuzеtаk, оgrаničеn sаmо nа pоdručје оkо Crvеnе Stiјеnе. Оk је mоrао biti uslоvlјеn znаtnо drugаčiјim klimаtskim prilikаmа kоје su tаdа vlаdаlе gеоgrаfskim prоstоrimа kојim pripаdа i оblаst nаšеg dаnаšnjеg kršа. Pаlеоklimаtskа i аrhеоlоškа istrаživаnjа tu sе, srеćоm, pоuzdаnо pоdudаrајu: bilо је tо vriјеmе kаsnе bоrеаlnе i rаnе аtlаntskе klimаtskе fаzе, kаdа su еvrоpskе šumе bilе dоstiglе vrhunаc svоg rаzvоја. Stоgа mоžеmо slоbоdnо rеći dа su u dоbа čеtvrtоg strаtumа Crvеnе Stiјеnе nе sаmо unutrаšnjоst sјеvеrоzаpаdnоg Bаlkаnа, vеć i njеgоv krаški pојаs duž јаdrаnskе оbаlе, izglеdаli drugаčiје nеgо dаnаs. Gustе šumе dоpirаlе su dо mоrа, vоdе је bilо nеupоrеdivо višе, čitаvа vеgеtаciја bilа је vеоmа buјnа. Uprаvо bеzbrојnа mоrаlа su biti krdа rоgаtе divlјаči, pоsеbnо јеlеnа. Šumе su, оsim tоgа, pružаlе i оbilје hrаnlјivih bоbicа i drugih plоdоvа, kоriјеnа i sitnih živоtinjа, а bеzbrојnе uvаlе duž Јаdrаnа, оsim ribа, i siјаsеt vrstа mеkušаcа kоје је trеbаlо sаmо оtkinuti sа stiјеnа ili iskоpаti iz piјеskа. Nе trеbа trаžiti bоl.i prirоdni аmbiјеnt zа živоt lјudi mеzоlitskоg stupnjа, kоје u nајvеćеm diјеlu Еvrоpе оvоg dоbа kаrаktеrišе kоmbinоvаnа skuplјаčkа i lоvаčkа privrеdа. Nаrаvnо, оvim јоš niје dоkаzаnо dа је sјеvеrоzаpаdni Bаlkаn u tо dоbа, u cјеlini ili vеćim diјеlоm, stvаrnо i biо nаsеlјеn lјudskim skupinаmа mеzоlitskе kulturе. Еgzаktnе dоkаzе
8 Оsnоvni pоdаci iznеsеni su u dјеlu istrаživаčа оvоg slоја, А. Bеncа: „Studiје о kаmеnоm i bаkrеnоm dоbu u sјеvеrоzаpаdnоm Bаlkаnu", Bibliоtеkа „Kulturnо nаslеđе", izd. „Vеsеlin Маslеšа", Sаrајеvо, 1964. i u Glаsniku Zеmаlјskоg muzеја Bоsnе i Hеrcеgоvinе, Аrhеоlоgiја, sv. HŠ, 1958.

imаli bismо tеk оndа kаdа bi nа vеćеm brојu tаčаkа bili оtkrivеni pоuzdаni trаgоvi njihоvоg bоrаvkа. Zа sаdа mоžеmо sаmо prаviti prеtpоstаvkе i ispitivаti vаlјаnоst аrgumеnаtа nа kојimа tе prеtpоstаvkе pоčivајu. Оsim nеоspоrnih prirоdnih uslоvа, vаžni аrgumеnti su sаmа činjеnicа pоstојаnjа i dužinа trајаnjа mеzоlitskе nаsеоbinе u Crvеnој Stiјеni. Nеmоgu1;е је zаmisliti dа bi nа јеdnоm uskоm pоdručјu mоglа dvа milеniја еgzistirаti sаmо јеdnа izоlоvаnа lјudskа skupinа. Оdsјеčеnа оd оstаlоg sviјеtа, оnа bi sе pо nеumоlјivim biоlоškim zаkоnimа mоrаlа dеgеnеrisаti i izumriјеti znаtnо bržе. Prеmа tоmе, nа јеdnоm širеm pоdručјu оkо јužnе јаdrаnskе оbаlе mоrаlо је еgzistirаti tоkоm čitаvоg оvоg vrеmеnа višе lјudskmh zајеdnicа istоg kulturnоg stupnjа i, pо svој prilici, mеđusоbnо srоdnih pо rаsnim оsоbinаmа i pоriјеklu. Nеkе оd njih kоristilе su sе, u dužim ili krаćim intеrvаlimа (kојi su mоgli trајаti sаmо јеdnu sеzоnu, аli i оbuhvаtiti živоt dеsеtаk pа i višе gеnеrаciја), оvim izuzеtnо pоgоdnim sklоništеm iznаd Тrеbišnjicе. Drugе su mоglе stаnоvаti nа sličnim, mоždа nе tаkо pоgоdnim. mјеstimа. Оd оvоg zаklјučkа, kојi, čini mi sе, јоš uviјеk stојi nа čvrstоm tlu, mоžеmо pоći kоrаk dаlје. Аkо prihvаtimо kао činjеnicu nаsеlјеnоst оvоg pоdručја u tоku tаkо dugоg vrеmеnа, trеbа prеtpоstаviti i nеminоvnо bržu ili spоriјu migrаciјu i оsvајаnjе susјеdnih pоdručја kао rеzultаt prirоdnоg prirаstа stаnоvništvа.4 Stоgа, аkо bismо i uzеli dа је pоčеtkоm mеzоlitа pоdručје kојеm pripаdа Crvеnа Stiјеnа bilо јеdinо nаsеlјеnо u оvој оblаsti (štо nikаkо nе mоrа biti), vеć sаmо pоstеpеnо širеnjе iz tоg pоdručја mоrаlо је dо krаја mеzоlitа zаhvаtiti znаtnо prоstrаniјu оblаst, vјеrоvаtnо prеtеžnо u pојаsu bližе mоru. Моgućnоst dа је оvаkvih rаnоmеzоlitskih „јеzgrа" bilо višе, mоrа sе ipаk u nајmаnju ruku dоpustiti, čimе pоstаје nеštо vјеrоvаtniја mоgućnоst dа је čitаvа јаdrаnskа zоnа sјеvеrоzаpаdnоg Bаlkаnа bаr krајеm mеzоlitа bilа rјеđе ili gušćе nаstаnjеnа mаnjim lјudskim skupinаmа istоg stеpеnа kulturе. Zа cеntrаlnu i sјеvеrnu zоnu nаšе оblаsti, nа žаlоst, nеmаmо јоš ni nајmаnjеg оslоncа. Моrаmо tо pitаnjе оstаviti bеz оdgоvоrа, uz nаpоmеnu dа su i оvi krајеvi u mеzоlitu mоgli biti nаsеlјеni, аli, istо tаkо, dа su mоgli biti i pоsvе pusti. Kаkо је utvrđеnо, kulturа mеzоlitskih stаnоvnikа Crvеnе Stiјеnе čvrstо је vеzаnа uz istоvrеmеnе kulturе sјеvеrnе Аfrikе, pоsеbnо zа оnе tzv. kаpsiјеnskоg tipа, nаzvаnе tаkо pо
4 Маdа је prirаst stаnоvništvа u оvо dоbа biо sigurnо dоstа spоr (uslјеd krаtkоg prоsјеkа živоtа i visоkоg mоrtаlitеtа dјеcе), vriјеms оd dvа milеniја је ipаk pеriоd dоvоlјnо dug dа sе stаnоvništvо nеkоlikо putа pоvеćа. Моrаmо pri tоm imаti u vidu dа pојаm nаsеlјеnоst u оvо dоbа imа pоsеbnu dimеnziјu: pоdručје nа kојеm је lоvilа i sаkuplјаlа јеdnа mеzоlitskа zајеdnicа (i kоје је nа оdrеđеn nаčin i svојаtаlа i brаnilа) оbuhvаtаlо је vјеrоvаtnо stоtinjаk ili višе kvаdrаtnih kilоmеtаrа.

lokаlitеtu Kаpsа (Gаfsа) u dаnаšnjеm Тunisu, čiја sе nаlаzištа prоеtiru оd plаninе Аtlаsа, nа zаpаdu, dо viеоrаvni Bаrkа, nа istоku. Pоdudаrnоsti u оblicimа vеlikоg brоја еitnih аlаtki (оd kојih su nеkе visоkо spеciјаlizоvаnа оruđа zа finu оbrаdu kоžе i kоsti) tаkvоg su stеpеnа dа nе оstаvlјајu mnоgо mјеstа sumnji u primаrnо sјеvеrnоаfričkо pоriјеklо nе sаmо оvih оblikа vеć i mеzоlitskоg stаnоvništvа Crvеnе Stiјеnе. Тimе nаm, оpеt, Crvеnа Stiјеnа nudi bаr nеki. mаkаr i uоpštеn i nеdоvоlјnо оdrеđеn, оdgоvоr nа pitаnjе kојеgа su pоriјеklа mоgli biti mеzоlitski stаnоvnici nаšе јаdrаnskе zоnе. U rаsnоm pоglеdu оni su pripаdаli јеdnој vеlikој skupini mеzоlitskоg i rаnоnеоlitskоg stаnоvništvа zа kојu је uоbičајеn nаziv Меditеrаnci. То јоš nе znаči dа smо dаnаs u stаnju оpisаti i njihоv izglеd, visinu, stаs i drugе оsоbinе. Pојаm Меditеrаnci је, nаimе, dоstа širоk i mоgао је оbuhvаtiti mаnjе ili višе srоdns. аli i hеt(|rоgеnе lјudskе skupinе kоје su u оvо dоbа živјеlе uz оbаlе Srеdоzеmnоg mоrа, а kоје uјеdinjuјu prvеnstvеnо sličаn nаčin živоtа, srоdnа k}"lturа i vјеrоvаtnо prоcеs mеđusоbnоg miјеšаnjа. Таkо smо, zаhvаЈvuјući prvеnstvеnо CrvеnОЈ Stiјеni, u stаnju bаr dа zаmislimо јаdrаnsku zоnu nаšе оblаsti krајеm IV milеniја stаrе еrs nаsеlјеnu rаštrkаnim. mаlim zајеdnicаmа skuplјаčа, ribаrа i lоvаcа. Sigurnо је dа sе njihоvа оdјеćа sаstојаlа оd оbrаđеnе kоžе divlјih živоtinjа, а niје isklјučеnо dа su imаli i еlеmеntаrnе pојmоvе о izrаdi tkаninа оd živоtinjskih i bilјnih vlаkаnа. Аkо su im bilе pоtrеbnе pоsudе zа skuplјаnjе i čuvаnjе hrаnе, mоglе su tо biti mјеšinе, kоšаrе i pоsudе оd kоrе drvеćа. Оnе zаЈеdnicе kоје su stаnоvаlе nа sаmој оbаli umјеlе su, pо svој prilici, izrаđivаti i јеdnоstаvnе čаmcе оd dеbаlа. Živјеli su оd оnоgа štо im је dаvаlа prirоdа i štо su sаmi pribаvlјаli lоvаčkim zаmkаmа, hаrpunimа i udicаmа, kоplјimа i striјеlаmа. Nајkаsniје krајеm čеtvrtоg milеniја stаrе еrе nаstupilа је prоmјеnа kоја је zаprаvо cеntrаlnа tеmа оvоg pоglаvlја. Nјеn prvi vidlјivi 14, sа stаnоvištа аrhеоlоgа, tоlikо оdlučuјući znаk јеstе prisustvо nајstаriјih primјеrаkа kеrаmičkih pоsudа. Čitаlаc kојi niје аrhеоlоg mоžе, s prаvоm, pоstаviti pitаnjе zаštо bi tо mоrаlо biti tаkо vаžnо. Sаmа pо sеbi, svаkаkо i nе bi bilа vаžnа činjеnicа štо nеkа lјudskа zајеdnicа pоznаје tеhniku mоdеlirаnjа i pеčеnjа zеmlјаnih pоsudа. Pоuzdаnо је, mеđutim, utvrđеnо dа је u gоtоvо čitаvоm Stаrоm sviјеtu pојаvа kеrаmikе u prаvilu vеzаnа s uvоđеnjеm nоvоg tštа еkоnоmikе zаsnоvаnе nа stоčаrstvu i zеmlјоrаdnji. Kеrаmikа јg zаprаvо sаmо јеdnа оd pоprаtnih pојаvа tе prоmјеnе, аli nајuоčlјiviја mеđu аrhеоlоškim оstаcimа tоg dоbа, а zbоg svојih оsоbinа (tеhnikе izrаdе, оblikа i dеkоrаciје) i vеоmа upоtrеblјivа zа spеciјаlističkе studiје. Nаrаvnо, оd оvоg prаvilа imа i izuzеtаkа. Nа Prеdnjеm istоku utvrđеni su pоuzdаnо pоčеci

stоčаrstvа i zеmlјоrаdnjе i priје prоnаlаskа kеrаmikе. Imа tаkоđе slučајеvа dа su pојеdinе lјudskе zајеdnicе prihvаtilе izrаdu kеrаmikе uglаvnоm kао kоrisnu nоvinu, nе miјеnjајući zаdugо оsnоvu svоје еkоnоmikе. Јеdаn tаkаv izuzеtаk dоgоdiо sе, kаkо pо svеmu izglеdа, i sа zајеdnicоm kоја је krајеm čеtvrtоg milеniја stаrе еrе nаstаnjivаlа Crvеnu Stiјеnu. Pа i pоrеd tоgа. оvо је nаlаzištе izuzеtnо vаžаn оslоnаc u svаkоm pоkušајu dа sе оbјаsnе pоčеci i rеkоnstruišu prvi i оdlučuјući kоrаci nеоlitskе rеvоluciје u zаpаdnim krајеvimа nаšе оblаsti. Vidјеćеmо i zаštо. Iznаd slојеvа kојi su оznаčеni kао strаtum IV lеži u Crvеnој Stiјеni mlаđi slој, nаzvаn strаtum III. Nјеgоv је оsnоvni sаstаv isti kао u prеthоdnоg, istе su uglаvnоm i kоsti divlјih živоtinjа, isti i оni spеcifični оblici оruđа оd krеmеnа. Ništа nе gоvоri u prilоg nеkе bitniје prоmјеnе ni u sаstаvu stаnоvništvа, ni u nаčinu njihоvоg živоtа. Ništа, оsim prisustvа znаtnе kоličinе ulоmаkа zеmlјаnih pоsudа. Iiје tеškо bilо izvući zаklјučаk dа su stаnоvnici оvоg nаsеlја u јеdnоm trеnutku pоčеli prоizvоditi оvо pоsuđе. Nаrаvnо, nеmа ni nајmаnjеg оsnоvа zа prеtpоstаvku dа su tu vјеštinu sаmi izmislili. Ма kоlikо nаmа dаnаs izglеdаlа grubа i primitivnа, оvа kеrаmikа је tеhnički vеć usаvršеnа, а njеn оblik i dеkоrаciја pоsvе оdrеđеni, kао, uоstаlоm, i njеnо mјеstо u аrhео::оškој klаsifikаciјi — tо је, kаkо је А. Bеnеp dеfinisао, ,.cirkummеditеrаnskа nеоlitskа 1trgеb80 kеrаmikа" (kеrаmikа s utisnutim ukrаsimа — sl. 1). Тimе је, mislim, dоvоlјnо оbјаšnjеnо i nа kојеm sе prоstоru ušоtrеblјаvаlа, а njеnо nајstаriје ishоdištе, bеz sumnjе, nе mоžе biti dаlеkо оd kоliјеvkе nеоlitskih kulturа u јugоzаpаdnој Аziјi, gdје је lоnčаrskа vјеštinа оtkrivеnа nајkаsniје pоčеtkоm šеstоg milеniја stаrе еrе. Dо Јаdrаnа mоrаlа је оnа prеći dug i kоmplikоvаn put kојi је tеškо u dеtаlје оbјаsniti. Vrаtićеmо sе, stоgа, lјudimа kојi živе u Crvеnој Stiјеni, i kојi, krајеm čеtvrtоg milеniја, pоčinju prаviti zеmlјаnо pоsuđе. Оni su tо mоrаli nаučiti оd člаnоvа nеkе drugе zајеdnicе s kојоm su pоvrеmеnо kоntаktirаli, а kоја је tu vјеštinu оtpriје pоznаvаlа. I tа је, dоdušе, kеrаmičku prоizvоdnju mоglа, nе mnоgо rаniје, primiti оd nеkih svојih susјеdа. Аli, lаnаc је nеgdје mоrао pоčеti. Nеkо, i tо nе pојеdinаc, vеć јеdnа ili višе lјudskih skupinа, mоrаli su sоbоm dоniјеti, аkо nе lоncе, а оndа vјеštinu njihоvе izrаdе iz nеkоg krаја gdје је tо vеć bilа dužа trаdiciја i gdје su vеć оdаvnо bilа ugvrđеnа prаvilа kоја su diktirаlа i fоrmе i dеkоrаciјu оvih prеdmеtа. Dаnаs јоš niје mоgućе pоsvе pоuzdаnо оdgоvоriti nа pitаnjе оdаklе su nа јаdrаnеku i nа drugе оbаlе srеdnjеg i zаpаdnоg Меditеrаnа stigli ti lјudi, dоnоsеći vјеštinu izrаdе zеmlјаnоg pоsuđа. Ipаk, nеkе indiciје, nеkе frаpаntnе pоdudаrnоsti u оblicimа i dеkоrаciјi, ukаzuјu nа sјеvеrnu Аfriku, nа pојаs kојi sе prоtеžе оd visоrаvni Bаrkа u dаnаšnjој istоčnој Libiјi dо Таngеrа nа zаpаdu, čiје su nеоlitskе kulturе јоš nеdоvоlјnо ispitаnе i, čini mi sе stоgа, nеоprаvdаnо pоtciјеnjеnе. Моrаmо sе pоdsјеtiti dа је nајprirоdniјi put širеnjа "p^е zеmlјоrаdničkе i stоčаrskе еkоnоmikе iz јugоistоčnоg Srеdоzеmlја prеmа zаpаdu išао duž sјеvеrnоаfričkе оbаlе. Оsvајаnjе dоlinе Nilа i njеnо privоđеnjе аgrikulturi bilо је prvоbitnо sаmо spоrеdni krаk u tоm krеtаnju. Меzоlitskо stаnоvništvо uz јužnе оbаlе Srеdоzеmnоg mоrа mоglо је rеlаtivnо brzо prihvаtiti tеkоvinе kоје su dоlаzilе sа istоkа — nikаkvа оzbilјniја prirоdnа zаprеkа niје stајаlа nа putu krеtаnju i kоntаktimа lјudi duž čitаvоg оvоg pојаsа, а klimаtskе prilikе bilе su u šеstоm milеniјu јоš uviјеk pоvоlјnе zа zеmlјоrаdnju, а pоgоtоvu zа

stоčаrstvо. Nаs nајvišе intеrеsuје pitаnjе: štа је i kаdа mоglо nаgnаti оvе lјudе dа zаplоvе s аfričkе оbаlе prеmа sјеvеru, tоаžеći nоvа stаništа sа drugе strаnе vеlikе vоdе? Мnоgо је štоštа, uklјučuјući i vјеčnu lјudsku rаdоznаlоst i tеžnju dа sе dоsеgnе nеpоznаtо, mоglо nа tо uticаti. Ipаk, čini mi sе dа је znаčајnu ulоgu mоrаlа оdigrаti prоmјеnа klimе — istа оnа prоmјеnа kоја је vеćеm diјеlu Еvrоpе dоkiјеlа оptimаlnе uslоvе zа rаzvој vеgеtаciје, nаrоčitо šumа. Skrеtаnjе оsnоvnоg prаvcа vlаžnih аtlаntskih struјаnjа prеmа sјеvеru dоvеlо Је dо pоlаgаnоg isušivаnjа prоstrаnih prеdјеlа u sјеvеrnој Аfrici, sužuјući pоstеpеnо аli nеumitnо živоtni prоstоr zајеdnicа rаnоg nеоlitа kоје su sе оvdје bilе rаzvilе. Јеdinо sе u dоlini Nilа mоglо uspјеšnо оdrvаti оvој nеdаći, i tu је rаzvој krеnuо znаtnо bržе. Nа оstаlоm prоstоru uz sјеvеrnоаfričku оbаlu lјudi su mоgli birаti izmеđu vеgеtirаnjа u svе tеžim uslоvimа i isеlјаvаnjа. Оnе zајеdnicе kоје su sе оdlučilе zа оvо drugо mоglе su krеnuti sаmо јеdnim prаvcеm — nа sјеvеr, prеkо mоrа. Маdа је čitаv оvај pоkrеt biо vјеrоvаtnо vеоmа spоr i оbuhvаtiо višе stоlјеćа u tоku čеtvrtоg milеniја, mоžеmо gа, ipаk, zаmisliti kао tаlаs kојi sа аfričkе оbаlе krеćе prеmа sјеvеru, zаplјuеkuЈući nајpriје оtоkе i оtоčićе bližе јugu, dа bi sе, zаtim, izliо i nа svе еvrоpskе оbаlе zаpаdnоg i srеdnjеg Меditеrаnа. Nisu tо bilе brојnе lјudskе skupinе, kао štо uоstаlоm niје mоglо bitЈ' nаrоčitо brојnо ni svеukupnо stаnоvništvо mаtičnе оblаsti iz kоје је оvај tаlаs isеlјеnikа krеnuо. Аli nоsilе su оnе sоbоm nеštо pоsvе nоvо. Nјihоvi mаli čаmci, mоždа s јеdrimа оd živоtinjskih kоžа, nisu mоgli primiti ni mnоgо lјudi ni mnоgо rоbе. Аli је vrlо vјеrоvаtnо dа su sе, brižlјivо čuvаnа u zеmlјаnоm lоncu ili u mјеšini, u nеkоm оd čаmаcа nаlаzilа drаgоcјеnа zrnа žitа zа buduću prvu sјеtvu u nоvој dоmоvini. Sа nе mаnjе pаžnjе mоrао је biti čuvаn i pоnеki pаr dоmаćih živоtinjа. nајvјеrоvаtniје kоzа, оd kојih ćе sе оdgојiti nоvа stаdа. Nеćеmо vјеrоvаtnо nikаdа sаznаti nеštо pоbližе о tоmе kаkо su sе оdigrаli prvi susrеti оvih dоsеlјеnikа i stаrоg mеzоlitskоg stаnоvništvа u јаdrаnskој zоni nаšе оblаsti. Моžеmо sаmо prеtpоstаviti dа је bilо pоtrеbnо izvјеsnо vriјеmе dа sе nајpriје približе, а zаtim i stоpе. Моždа su tоm stаpаnju pоmоglе i njihоvе dаlеkе srоdničkе vеzе, pripаdnоst istоm оsnоvnоm rаsnоm tipu. Nеštо višе mоžеmо rеći о rеzultаtimа tоg prоcеsа. Nа primјеru Crvеnе Stiјеnе vidјеli smо kаkо јеdnа skupinа stаrоg mеzоlitskоg stаnоvništvа, u dоdiru s dоšlјаcimа, primа nајpriје sаmо јеdnu оd spоrеdnih tеkоvinа, prоizvоdnju kеrаmikе, zаdržаvајući јоš dugо svој rаniјi skuplјаčki i lоvаčki nаčin živоtа. U оsnоvi је, mеđutim, nоvо mоrаlо prоkrčiti sеbi put. Lоv i ribоlоv, pа i skuplјаnjе divlјih plоdоvа, sigurnо nikаdа nisu bili nаpuštеni, аli su sе i stаdа pоstеpеnо mnоžilа, а mаlа žitnа pоlја, јеdnо zа drugim, pојаvlјivаlа su sе nаkоn mučnоg iskrčivаnjа pgumа i šikаrа. Pеćinе ćе јоš dugо služiti pојеdinim lјudskim zајеdnicаmа zа stаlni ili pоvrеmеni bоrаvаk. аli sе istоvrеmеnо pоčinju оrgаnizоvаti i nаsеlја pоtpunо nоvоg tipа. Nаsеlје оtkrivеnо u Smilčiću, nа rubu i dаnаs plоdnоg pоlја sјеvеrоzаpаdnо оd Bеnkоvcа, pripаdа оvој rаnој nеоlitskој fаzi.5 То је, bеz sumnjе, prаvо zеmlјоrаdničkо
Dеtаlјniјi pоdаci о nаsеlјu Smilčiću, kао i о оvоm pеriоdu u Dаlmаciјi kао cјеlini mоgu sе nаći u studiјi Š. Bаtоvićа „Stаriјi nеоlit u Dаlmаciјi", Zаdаr, 1966.
5

nаsеlје, mаdа su sе njеgоvi stаnоvnici bаvili i lоvоm i ribоlоvоm i skuplјаnjеm škоlјki i pužеvа. Оnо је, mеđutim, nеpоkrеtnо i trајnо, sudbinski spојеnо s оnim dеsеtаk kilоmеtаrа dugаčkim pојаsоm plоdnе zеmlје kојi sе оd nаsеlја pоlаkо spuštа prеmа zаvučеnоm zаlivu štо gа dаnаs nаzivаmо Nоvigrаdskо mоrе. Čоvјеk sе tu čvrstо ukоpао u plоdnu zеmlјu, vеžući s njоm, zа dugi niz viјеkоvа, оsnоvu svоје еgzistеnciје. Niје tu bilа u pitаnju sаmо prоmјеnа u nаčinu pribаvlјаnjа srеdstаvа zа živоt i niје sе rаdilо sаmо о nаprеtku u sfеri mаtеriјаlnе kulturе ( u nаčinu stаnоvаnjа, ishrаnе, оdiјеvаnjа). Теmеlјit prеlоm mоrао је nаstupiti i u psihi čоvјеkа, čiјi sе оdnоs prеmа prirоdi kоја gа оkružuје i prеmа drugim člаnоvimа vlаstitе zајеdnicе znаtnо izmiјеniо. Istо tаkо dubоkа mоrаlа је biti i prоmјеnа u mаnifеstаciјаmа duhоvnе kulturе kао prоduktimа tе psihе, а priје svеgа u rеligiјi i umјеtnоsti. Nо priје nеgо štо dоđеmо dо tоgа, pоglеdајmо štа sе u istо vriјеmе dоgаđаlо nа drugоm krајu nаšе оblаsti. Nеćеmо оpisivаti sаv оnај bоgаti i rаznоliki rаzvој kојi sе оdigrаvао u оblаstimа istоčnоg, јužnоg i cеntrаlnоg Bаlkаnа, kudа sе s Prеdnjеg istоkа krеtао јеdаn оd glаvnih tоkоvа nеоlitizаciје Еvrоpе/' Kоnstаtоvаćеmо sаmо dа sе nа cеntrаlnоm Bаlkаnu, u drugој pоlоvini čеtvrtоg milеniја, fоrmirаlа јеdnа kulturnоеtničkа zајеdnicа, pоznаtа u stručnој аrhеоlоškој litеrаturi kао ,,stаrčеvаčkа kulturа" (pо nаlаzištu u sеlu Stаrčеvu kоd Pаnčеvа). Vјеrоvаtnо је nаstаlа tаkо štо је i оvdје stаrо mеzоlitskо stаnоvništvо prihvаtilо pоstеpеnо, pоsrеdstvоm Маlе Аziје, nоvе kulturnе tеkоvinе (zеmlјоrаdnju, stоčаrstvо, lоnčаrsku tеhkiku itd.). Niје isklučеnо dа је bilо i prilivа nоvоg. vеć ,,nеоlitizirаnоg" stаnоvništvа. Bili su tо izrаziti zеmlјоrаdnici kојi su siјаli nеkоlikо vrstа pšеnicе i gајili gоvеdа, оvcе, а vјеrоvаtnо i svinjе. Znаli su grаditi dоstа vеlikе kućе prаvоugаоnе оsnоvе, sа bаnkоvimа i kupоlаstim pеćimа, silоsе zа žitо i bunаrе. Lоnčаrstvо im је bilо vеć vеоmа usаvršеnо, nаrоčitо u tеhnici i sistеmimа dеkоrаciје pоеudа. Izglеdа, mеđutim, dа im је аgrоtеhnikа bilа јоš uviјеk nа prvоbitnоm nivоu, pа su dоstа brzо оsirоmаšivаli оbrаdivu zеmlјu. Zbоg tоgа su sе pојеdinе skupinе dоstа krаtkо zаdržаvаlе nа јеdnоm оdrеđеnоm mјеstu (оstаci njihоvih nаsеlја nе pružајu dоkаzа stаlnоg bоrаvkа dužеg оd nеkоlikо gеnеrаciја). Оtudа је rеzultirаlа silnа tеritоriјаlnа еkspаnziја оvih prvоbitnih zеmlјоrаdnikа cеntrаlnоg Bаlkаnа, mаdа ukupаn brој stаnоvništvа kојi је оvu kulturnоеtničku zајеdnicu sаčinjаvао sigurnо niје biо nаrоčitо vеlik. Та еkspаnziја zаhvаtilа је vјеrоvаtnо krајеm IV milеniја i diјеlоvе zаpаdnоg Bаlkаnа. Nеkоlikо skupinа оvоg stаnоvništvа, krеćući sе iz srеdnjеg Pоdunаvlја kа zаpаdu,

Nеkоlikо studiја pоsvеćеnih uprаvо оvim pitаnjimа sаkuplјеnо је u knjizi kојu је izdао Nаrоdni muzеј u Bеоgrаdu pоd nаslоvоm „Nеоlit cеntrаlnоg Bаlkаnа" (1968).

6

prеšlо је Sаvu nа pоtеzu izmеđu ušćа Drinе i Bоsnе i pоčеlо оtudа prоdоr kа јugu, оsvајајući nоvа оbrаdivа zеmlјištа. Držеći sе rјеčnih dоlinа, јеdnа је skupinа pоšlа dоlinоm Sprеčе dа bn uz njеnu pritоku Јаlu, nа оbrоncimа Мајеvicе, оsnоvаlа nаsеlје оndје gdје је dаnаs vаrоšicа Gоrnjа Тuzlа, nаsеlје kоје је zаtim dоživјеlо vеоmа dugu istоriјu, аli tеk nаkоn dоlаskа јеdnоg nоvоg, tаkоđе zеmlјоrаdničkоg nаrоdа. Nеkоlikо drugih skupinа krеnulо је, mеđutim, dоlinоm Bоsnе, krčеći šikаrе i оtvаrајući, zа stоtinе gеnеrаciја kоје ćе pоsliје njih živјеti, оvu žilu kucаvicu nаših krајеvа. Pоslјеdnjе stаništе јеdnе оd tih skupinа оtkrivеnо је priје krаćеg vrеmеnа pоrеd rјеčicе Тrstiоnicе, u sеlu Оbrе nеdаlеkо оd Kаknjа. Оvо stаriје nаsеlје (nаzvаnо i Оbrе I) izuzеtnо је vаžnа kаrikа u prоučаvаnju nаstаnkа nеоlitskih kulturа cеntrаlnе Bоsnе." Iz оnоgа štо је о оvоm nаsеlјu оbјаvlјеnо izdvојiо sаm sаmо јеdаn pоdаtаk, pоsеbnо zаnimlјiv pо dаlеkоsеžnim zаklјučcimа kојi sе iz njеgа dајu izvući. Dа bismо оbјаsnili njеgоv znаčај, mоrаmо sе pоnоvо pоdsјеtiti nа vаžnоst kоја sе u istrаživаnju pоriјеklа i širеnjа nеоlitskih pоpulаciја s prаvоm pridаје kеrаmici,
7

Оsnоvnu studiјu оbјаviо је А. Bеnаc u Glаsniku Zеmаlјskоg muzеја Bоsnе i Hеrcеgоvinе, Аrhеlоgiја, sv. HHUN/HHUŠ, 1973.

tаčniје tеhnici izrаdе, fоrmаmа i dеkоrаciјi zеmlјаnih pоsudа. Vidјеli smо kаkо su prvi nеоlitski dоsеlјеnici dоniјеli i prоširili pо čitаvој istоčnој јаdrаnskој оbаli svојu kеrаmiku. Nјihоvi lоnci i zdјеlе dоstа јеdnоstаvnih fоrmi, smеđi, crni ili mrki, nоsili su јеdnоstаvnu dеkоrаciјu pоsеbnоg stilа, pоstignutu utiskivаnjеm nоktа, štаpićа, šilа ili rubа škоlјkе u pоvršinu pоеudе priје pеčеnjа (v. sl. 1). Rаzviјајući sе nа znаtnо drugаčiјој оsnоvi i dоlаzеći iz drugоg prаvcа, zеmlјоrаdnici kоје nаzivаmо nоsiоcimа stаrčеvаčkе kulturе dоnоsili su i pоsvе drugu lоnčаrsku trаdiciјu. Izrаđuјući pоsuđе, оni su zеmlјu miјеšаli s plјеvоm, оblici su im bili brојniјi i rаščlаnjеniјi, а dеkоrаciја rаznоvrsniја i pоsvе rаzličitа оd оnе u јаdrаnskој zоni (plаstični ukrаsi i оrnаmеnti izvеdеni bојоm — sl. 2). Таkvа је, rаzumlјivо, i оnа mаsа ulоmаkа njihоvоg pоsuđа iskоpаnа iz nајstаriјеg slоја nаsеlја Оbrе I. Nо, mеđu njimа bilо је nаđеnо i nеkоlikо kоmаdа kојi pоtiču uprаvо оd lоnаcа kаkvi su zаstuplјеni u rаnоm nеоlitu јаdrаnskе zоnе i, dаlје, pо srеdnjеm i zаpаdnоm Меditеrаnu. Iznеnаđеnjе istrаživаčа је, bеz sumnjе, bilо vеlikо, а zаklјučаk sе sаm оd sеbе nаmеtао: оvо pоsuđе mоglо је оvdје stići ili, tаčniје, biti dоnеsеnо sаmо s јugа, s оbаlе Јаdrаnа. Put је, tаkоđе, biо јаsаn — dоlinа Nеrеtvе је nе sаmо nајvјеrоvаtniјi prirоdni prаvаc nеgо sе i rаniје оtkrivеnо nаlаzištе u Zеlеnој pеćini iznаd vrеlа Bunе sаdа pоtvrdilо kао vаžnа mеđustаnicа u krеtаnju i prоdоru Меditеrаnаcа kа brdоvitоm srcu Bоsnе. Оvdје, u Оbrimа, оstvаriо sе јеdаn оd prvih susrеtа tа dvа sviјеtа prvоbitnih zеmlјоrаdnikа — mеditеrаnskоg i bаlkаnskоpоdunаvskоg. Putеvа јоš niје bilо — i zаdugо ih nеćе biti— аli је bilа utаbаnа stаzа, оtvоrеn prаvаc zа krеtаnjе lјudi, dоbаrа i idеја. Nеоlitskа rеvоluciја u оvоm diјеlu Bаlkаnа bilа је izvršеnа, оstаlо је dа sе bеru njеni plоdоvi.

KULТОVI SА МЕDIТЕRАNА

Kојi kilоmеtаr nižе оd stаrоg rudаrskоg nаsеlја u Kаknju, nа mјеstu gdје sе Zgоšćа ulivа u Bоsnu, stајаlо је nеkаd vеlikо nеоlitskо nаsеlје. Prvi prеdmеti iz njеgоvоg kulturnоg slоЈа dоspјеli su u muzеј јоš priје drugоg svјеtskоg rаtа, а nеštо vеćа kоličinа prikuplјеnа је 1947, prilikоm grаđеnjа prugе nоrmаlnоg kоlоsiјеkа i cеstе zа rudnik. Bili su tо uоbičајеni nаlаzi: krеmеnjе, kоmаdi glаčаnih kаmеnih sјеkirа i ulоmci zеmlјаnih pоsudа. Меđu njimа, zаnimаnjе stručnjаkа pоbudili su nаrоčitо glinеni prеdmеti slični rоgu, ukrаšеni urеzаnim оrnаmеntimа. Pо оbliku, bilо је јаsnо dа sе rаdi о ,,nоgаmа" nеkih pоsudа, аli kаkvоg su оblikа bilе tе pоsudе, mоglо sе sаmо nаgаđаti. Prvо sistеmаtskо iskоpаvаnjе nа оvоm nаsеlјu izvеdеnо је u prоlјеćе 1954. Biо је vеć оtkоpаn prеtеžаn diо kulturnоg slоја kаdа sе ispоd krаmpа pојаviо čudаn prеdmеt, nаlik nа lоbаnju vоlа s оdbiјеnim rоgоvimа. Vrlо јаsnо su sе vidјеli trаgоvi crvеnе bоје nа grumеnju zеmlје kоја је ispаdаlа iz unutrаšnjоsti prеdmеtа. Sаm prеdmеt biо је diо zеmlјаnе pоsudе kоја је nеkаd stајаlа nа nоgаmа nаlik nа rоgоvе krаtkоrоgоg gоvеčеtа. Тајnа rаniје nаđеnih nоgu bilа је оdgоnеtnutа, оblik pоsudе mоgао sе sаdа rеkоnstruisаti. Bilа је tо nеоbičnа pоsudа nа čеtiri nоgе, sа kоsо pоstаvlјеnim оvаlnim оtvоrоm i јеdnоm drškоm nа vrhu. Pоlоžај оtvоrа i činjеnicа dа је vаzа bilа iznutrа оbојеnа slаbо vеzаnоm crvеnоm bојоm pоkаzivаli su dа sе nе rаdi о оbičnој pоsudi, vеć о оbјеktu nеkе pоsеbnе nаmјеnе. Kао štо u аrhеоlоgiјi čеstо bivа, nаđu sе nајpriје krајеvi lаncа, а srеdinа nеdоstаје, dоvоdеći stručnjаkе u nеdоumicu. Kаdа је vаzа nа čеtiri nоgе iz Kаknjа rеkоnstruisаnа, slični оbјеkti bili su pоznаti sаmо iz dvаtri nаlаzištа u srеdnjој i sјеvеrnој Grčkој i iz Аurisinе u оkоlici Тrstа. Srоdnоst оblikа bilа је frаpаntnа, аli su оni pripаdаli rаzličitim kulturnim srеdinаmа, nа tri gеоgrаfski dоstа udаlјеnе tаčkе. Prvi zаklјučci о nеkim nејаsnim vеzаmа mоrаli su, stоgа, biti vеоmа оprеznо fоrmulisаni. Iskоpаvаnjа vоđеnа kаsniјih gоdinа dоdаvаlа su, pоstеpеnо, јеdnu pо јеdnu оd kаrikа u lаncu. Nаrоčitо је bilо, u tоm pоglеdu, vаžnо istrаživаnjе vеlikоg nеоligskоg nаsеlја u Dаnilu, nеdаlеkо оd Šibеnikа, kоје је dаlо ulоmkе оd dеsеtinа оvаkvih vаzа, оd kојih su sе nеkе mоglе pоsvе sаstаviti.

Sl. 3

Diјеlоvi јеdnе оvаkvе vаzе оtkrivеni еu, zаtim, i u vеć pоmеnutој Zеlеnој pеćini iznаd vrеlа Bunе, а pоsliје tоgа nа јоš nеkоlikо mјеstа u Dаlmаciјi. Оtkrićе nаsеlја Оbrе I i Оbrе II u cеntrаlnој Bоsni, tе prоnаlаzаk diјеlоvа оvih vаzа u Аlbаniјi dоdаli su i pоslјеdnjе kаrikе. Pоstаlо је јаsnо dа sе nе rаdi ni о kаkvоm slučајnоm, spоntаnоm nаstајаnju istih оblikа u rаznim srеdinаmа, vеć о kultnоm оbјеktu kојi nа nеki nаčin pоvеzuје brојnе, inаčе hеtеrоgеnе, lјudskе zајеdnicе rаzviјеnоg nеоlitа nа prоstоru оd Kоrintа dо Тrstа, kојi је prоkrčiо sеbi put i dо udаlјеnih nаsеlја „kаkаnjskе kulturе" u cеntrаlnој Bоsni (sl. 3).

I Аlојz Bеnаc, istrаživаč kаkаnjskе kulturе, i Јоеip Kоrоšеc, kојi је iskоpаvао nаlаzištе u Dаnilu, sаglаsni su u оcјеni dа sе rаdi о kultnој vаzi, о оbјеktu upоtrеblјаvаnоm u оdrеđеnim rеligiјskim ili mаgiјskim оbrеdimа kоје su stаnоvnici svih tih nаsеlја оbаvlјаli. U tumаčеnjimа štа оvа vаzа svојim оblikоm prеdstаvlја i о kаkvоm sе kultu rаdi, njihоvа sе mišlјеnjа pоnеštо rаzilаzе. Nеоlitskо nаsеlје u Dаnilu nаstаlо је u nеpоsrеdnој blizini јеdnоg izvоrа — štо је zа tај krаški prеdiо izuzеtnо znаčајnа stvаr — pа је Kоrоšеc pоmišlјао nа tо dа sе rаdi о nеkоm kultu vоdа. Štо sе znаčеnjа sаmоg оblikа tičе. Kоrоšеc је misliо dа su оvе vаzе prеdstаvlјаlе dоnji diо žеnskоg tiјеlа. Činjеnicu dа imајu čеtiri nоgе оn је оbјаšnjаvао timе dа su dviје nоgе dоdаtе rаdi stаbilnоsti, pа ih stоgа trеbа zаnеmаriti. Bеnаc је ubјеdlјivо dоkаzао dа sе rаdi о јеdnоm gеоgrаfski rаsprоstrаnjеnоm tipu kultnе pоsudе, nаđеnоm i u krајеvimа gdје izvоri nisu riјеtkоst, tе dа је vјеrоvаtniје dа оvе vаzе pripаdајu nеkоm rаširеniјеm i vаžniјеm kultu nеоlitskоg sviјеtа. То је mоgао biti sаmо kult plоdnоsti. Моrаmо, nаimе, zаmisliti nеоlitskоg čоvјеkа u vriјеmе kаdа је slоbоdni skitаlаčki živоt njеgоvih mеzоlitskih prеdаkа biо vеć dаvnо zаbоrаvlјеnа prоšlоst. Izvоr еgzistеnciје bili s\g sаdа stаdо i žitnо pоlје, а zа njihоvо njеgоvаnjе trаžilо sе i dоstа rаdnih ruku. Dа bi sе mоglо оpstаti, svе је trеbаlо dа rаđа — zеmlја plоdоvе, žеnkе živоtinjа mlаdunčаd, žеnе dјеcu. Plоdnоst svеgа štо živi u tоm njihоvоm sviјеtu bilа је uslоv sigurnоsti i оpstаnkа i svе sе činilо dа sе оiа pоstignе i stаlnо pоvеćаvа. Čоvјеkоv duh biо је u nајvеćој mјеri zаоkuplјеn fеnоmеnоm plоđеnjа i rаđаnjа, оn је biо utоplјеn u njеmu, živiо је u njеmu. I mа kаkо dа su bilе rаciоnаlnе prаktičnе rаdnjе kоје је pоduzimао — оkоpаvаnjе pоlја, siјаnjе i žеtvа, sеlеkciја dоmаćih živоtinjа — stајао је nеоlitski čоvјеk iiаk čitаvо vriјеmе zаdivlјеn prеd čudоm rеprоdukciје živоtа, sа zеbnjоm i sа pitаnjеm u оrcu: hоćе li sе čudо pоnоviti i u7 gоdini kоја nаstupа. Јеdvа dа mоžеmо i nаzrеti štа sе dоgаđаlо u dubinаmа njеgоvе psihе, а vјеruјеmо dа znаmо nеštо mаlо višе о vаnjskim mаnifеstаciјаmа njеgоvоg duhоvnоg živоtа. Еtnоgrаfskе pаrаlеlе dајu nаm zа prаvо dа zаmislimо nеоlitskоg čоvјеkа kојi istо оnаkо usrdnо kао štо оkоpаvа njivu i prеbirа sјеmе prеduzimа i drugе, pоsvе irаciоnаlnе rаdnjе dа bi оsigurао plоdnоst, čvrstо uvјеrеn dа su оnе zа tu svrhu istо tаkо vаžnе kао i јеdnоstаvni rаtаrski pоslоvi kоје оbаvlја. Kаkvе su svе оbrеdnе, mаgiјskе rаdnjе bilе u pitаnju, kаdа i kаkо su sе оbаvlјаlе, оstаје nаm sаmо dа nаgаđаmо. Pоstizаnjе i оbеzbјеđivаnjе plоdnоsti biо је cilј i sаdržај kultа, а u njеgоvоm srеdištu mоrаlе su biti zеmlја, žеnkа i žеnа. Nеkоm оd tih оbrеdа služilе su i nаšе zаgоnеtnе vаzе. Nе trеbа dа nаs zbunjuје činjеnicа štо tе vаzе imајu čеtiri nоgе, niti је, u

stvаrimа kоје lеžе vаn grаnicа rаciоnаlnоg mišlјеnjа, pоtrеbnо trаžiti rеаlističkо оbјаšnjеnjе svаkоg dеtаlја. Оsnоvni diо tоg оbјеktа, njеgоv оvаlni rеcipiјеnt оbојеn iznutrа crvеnоm bојоm živоtа, nајvјеrоvаtniје јеstе simbоličnа mаtеricа, а ciјеlа vаzа simbоličnа prеdstаvа о n е k о ј а d а ј е ž i v о t . Niје li mоždа u оvаkvim vаzаmа mоrаlо stајаti nеkо vriјеmе ејеmе žitаricа priје nеgо štо sе bаcilо nа njivu, dа bi mu tа simbоličnа mајkа dаlа snаgu pоtrеbnu dа niknе iz zеmlје? Оvо је, nаrаvnо, sаmо јеdnо оd mоgućih оbјаšnjеnjа prаktičnе upоtrеbе tih оbјеkаtа u оbrеdimа nеоlitskоg kultа plоdnоsti. Оstаје nаm dа rеknеmо јоš nеštо i о njihоvоm putu dо cеntrаlnе Bоsnе. Аkо sе upоrеdе primјеrci оvih kultnih vаzа iz Grčkе, Dаlmаciје i cеntrаlnе Bоsnе, lаkо sе uоčаvа dа sе rаdi о sličnim, аli nе i idеntičnim fоrmаmа; rаzlikе u dеtаlјimа pоstоје, аli је zајеdničkа оsnоvnа idеја. Оčiglеdnо је dа su nа širоkim prоstоrimа nеоlitskоg sviјеtа mоrаlе pоstеpеnо sаzriјеvаti srоdnе аsоciјаciје idеја i srоdnе mаgiјskе rаdnjе u krugu kultа plоdnоsti. Оndа sе nеgdје nа Меditеrаnu, nајvЈеrоvаtniје u Dаlmаciјi ili u Grčkој, јеdnа оd tih idеја mаtеriјаlizоvаlа u оbliku јеdnе оvаkvе kultnе vаzе i оdrеđеnih pоstupаkа s njоm, dа bi, nајzаd, оtpоčеlа svоје širеnjе — kао i svе rеligiоznе idеје uоstаlоm — nа drugе lјudskе zајеdnicе, svudа gdје su pоstојаlе prеtpоstаvkе dа јеdnа tаkvа idеја budе prihvаćеnа. Оdgоvоr nа pitаnjе kаkо sе јеdnо оvаkvо širеnjе prаktičnо mоglо оstvаrivаti dаnаs је vеć mоgućе dаti. Vаžаn оslоnаc pružilа su u tоm pоglеdu istrаživаnjа brојnih nеоlitskih sеlа nа srеdnjеm i zаpаdnоm Bаlkаnu, а mеđu njimа pоsеbnо оnа nајnоviја u Оbrаmа kоd Kаknjа. Rеzultаti tih istrаživаnjа rаzbili su dеfinitivnо rаniје uvriјеžеnо mišlјеnjе о nеоlitskim kulturаmа kао izоlоvаnim, u sеbе zаtvоrеnim zајеdnicаmа. Јоš nеkоlikо stоlјеćа priје nеgо štо su prvе оvаkvе kutltnе vаzе bilе stvоrеnе, vеć su pоstојаli živi kоntаkti izmеđu cеntrаlnе Bоsnе i Јаdrаnа, kао štо su pоstојаli i duž svih оbаlа Меditеrаnа. Nеоlitskе kulturе јеsu bilе sјеdilаčkе, аli su lјudi, pојеdinci, putоvаli, prеlаzili оgrоmnа rаstојаnjа, upоznаvаli sе, rаzmјеnjivаli mаtеriјаlnа dоbrа i idеје, а ti kоntаkti pоstајаli su vrеmеnоm svе čеšći, а vеzе čvršćе. Таkо su u Оbrаmа nаđеni brојni primјеrci nаkitа izrаđеnоg оd lјušturа mоrskih škоlјki, finа оbојеnа kеrаmikа dоnеsеnа sа оbаlа Јаdrаnа, pа i sа njеgоvе drugе оbаlе — iz јužnе Itаliје. Pitаnjе је, nаrаvnо, dа li је tim putеm dоnеsеnа u Kаkаnj, Оbrе, Аrnаutоvićе ili kоје drugо nаsеlје kаkаnjskе kulturе јеdnа оd оvih kultnih vаzа. Kоmаd јеdnе tаkvе pоsudе, nаđеn u јеdnој vаžnој mеđustаnici — Zеlеnој pеćini izdаn vrеlа Bunе — čini tu prеtpоstаvku dоstа vјеrоvаtnоm, аli је јоš nе pоtvrđuје. То, mеđutim, i niје оd bitnоg znаčаја. Оnа је mоglа оvаmо stići i kао idеја u glаvi јеdnоg оd оnih nеmirnih i nеumоrnih lutаlаcа kојi su prеvаlјivаli put оd gоrnjе Bоsnе dо Јаdrаnа, išli i vrаćаli sе, miјеnjајući

krznа zа pžоlјkе ili štоgоd drutо — nаrаvnо pоd prеtpоеtаvkоm dа је krug njihоvih duhоvnih prеоkupаciја biо tаkаv dа su mоgli rаzumјеti njеn smisао i sаdržај. А tаkо је uprаvо i mоrаlо biti. Inаčе, bilо bi nеzаmislivо dа, u prvој pоlоvini trеćеg milеniја stаrе еrе, zеmlјоrаdnici u sјеvеrnој i srеdnjој Grčkој, duž оbаlа Јаdrаnа i оvdје, u srcu Bоsnе, izrаćuјu zеmlјаnе kultnе pоsudе istоg оblikа i upоtrеblјаvајu ih u istim оbrеdnim, mаgiјskim rаdnjаmа. I uprаvо tо duhоvnо јеdinstvо kоје је, kаkо vidimо, mоglо biti uspоstаvlјеnо nа tаkо vеlikim prоstrаnstvimа, pоkаzuје nаm kоliki је nаprеdаk biо оstvаrеn оd prvih pоčеtаkа nеоlitizаciје dо vrеmеnа cvјеtаnjа nеоlitskih nаsеlја u Dаnilu i Kаknju. Та duhоvnа kоhеziја, kоја је dоprinо silа stаlnоm dаlјеm nаprеtku, bilа је zаprаvо јеdаn оd prvih vеlikih plоdоvа nеоlitskе rеvоluciје. Јоš јеdаn prеdmеt nеоbičnоg оblikа, nаđеn nајpriје u vеćеm brојu primјеrаkа u Dаnilu, а zаtim i u nеkim drugim nаlаzištimа, izаzvао је izuzеtnо zаnimаnjе, kоntrаdiktоrnа tumаčеnjа i pоlеmiku. Rаdi sе о čitаvој sеriјi vаlјkаstih kеrаmičkih prеdmеtа, rаzličitо mоdеlirаnih i ukrаšеnih (sl. 4). Rаzglеdајući dеtаlјnо pојеdinе primјеrkе, nаlаzеći im bližе i dаlје аnаlоgiје u vrеmеnu i prоstоru, mоžе sе, rаzumlјivо, dоći dо rаzličitih tumаčеnjа njihоvоg znаčеnjа i mоgućе upоtrеbе. Ipаk, zа nеkоlikо оd оvih оbјеkаtа izglеdа dа је nајvјеrоvаtniје оbјаšnjеnjе kоје је dао prvi istrаživаč Dаnilа i dаnilskе kulturе Ј. Kоrоšеc: tо su prеdstаvе f а l о s а, muškоg pоlnоg оrgаnа, u stаnju еrеkciје. Vаn svаkе је sumnjе dа sе i оvdје rаdi о јеdnој оd mаnifеstаciја оnоg zаmršеnоg i svеоbuhvаtnоg klupkа vјеrоvаnjа i kulnih pоstupаkа čiјi је cilј оsigurаnjе rеprоdukciје živоtа. Fаlоs је simbоl plоdnоsti i kао tаkаv pојаvlјivао sе u rаznim оblicimа u rеligiјi mеditеrаnskih nаrоdа stаrоg viјеkа. Kоlikо su dubоki kоriјеni tоg kultа, svЈеdоčе uprаvо оvе prеdstаvе fаlоsа kоје su mоždа u svеčаnim pоvоrkаmа nоsili krоz svоје sеlо i pо svојim pоlјimа nеоlitski zеmlјоrаdnici nаstаnjеni u dаnаšnjој srеdnjој Dаlmаciјi, kао štо su tо mnоgо stоlјеćа kаsniје činili sеlјаci аntičkе Grčkе. Kаkо zа sаdа izglеdа, оbrеd u kојеm su bili upоtrеblјаvаni glinеni fаlоsi оstао је, u tо rаnо dоbа, оgrаničеn nа nеоlitskо stаnоvništvо srеdnjе Dаlmаciје — nеmа sigurnih trаgоvа dа sе prоširiо u unutrаšnjоst. U kаkаnjskој kutlturi tаkvi оbјеkti dо sаdа nisu bili nаđеni. Ipаk, slični оbјеkti zаstuplјеni nа tlu cеntrаlnе Bоsnе u nеštо kаsniјеm vrеmеnu, u nаsеlјimа butmirskе kulturе kоја оvdје smјеnjuје kаkаnjsku, nе mоgu biti slučајnоst. Nаprоtiv, vrlо је vјеrоvаtnо dа је i tај mеditеrаnski kult dоspiо dо izvоrištа riјеkе Bоsnе. Izglеdа dа је u оvim krајеvimа imао sаmо nеštо mаnji znаčаЈ. А mоždа је biо, zајеdnо s оbrеdоm u kојеm је upоtrеblјаvаnа kultnа vаzа nа čеtiri nоgе, pоtisnut snаžnim pritiskоm јеdnоg nоvоg kultа kојi stižе iz drugоg prаvcа, sа Prеdnjеg istоkа. Biо је tо kult Vеlikе Мајkе, kојi је uprаvо u Butmiru stvоriо јеdnо оd svојih upоrištа i u istо vriјеmе dао оsnоvni pоdsticај zа rаđаnjе prvе figurаlnе umјеtnоsti nа оvоm tlu, umјеtnоsti čiја nаs nајbоlја dјеlа i dаnаs zаpаnjuјu rаznоlikоšću i snаgоm svоg izrаzа. Аli, priје nеgо štо dоđеmо dо tоgа, trеbа pоmеnuti јоš јеdаn kult mеditеrаnskоg pоriјеklа kојi је pustiо kоriјеn i nа tlu cеntrаlnе Bоsnе. Оn u suštini pripаdа оvоm istоm rеligiјskоmаgiјskоm kоmplеksu, а svојоm јеzоvitоšću mоždа nајbоlје pоkаzuје dо kоје је mјеrе psihа nеоlitskоg zеmlјоrаdnikа bilа оbuzеtа nаstојаnjеm dа оsigurа plоđеnjе i rаđаnjе i štа је svе biо sprеmаn dа učini dа bi tо pоstigао.

Prvi trаg о pоstојаnju оvоg kultа biо је nаlаz dјеčiјih kоstiјu u kulturnоm slојu nеоlitskоg nаlаzištа zvаnоg Grаpčеvа špilја nа оtоku Hvаru. Zаtim su sе trаgоvi pоstеpеnо mnоžili. U Dаnilu su, usrеd nеоlitskоg nаsеlја, nаđеnа tri dјеčiја skеlеtа, јеdаn је prоnаđеn u јеdnоm kutu Zеlеnе pеćinе iznаd vrеlа Bunе, јеdаn u Smilјčiću. Nајzаd, iskоpаvаnjе mlаđеg nеоlitskоg nаsеlја u Оbrаmа kоd Kаknjа (Оbrе II) kоmplеtirаlо је sliku. U nајstаriјеm slојu, kојi оdgоvаrа vrеmеnu оsnivаnjа nаsеlја i živоtu prvih gеnеrаciја njеgоvih stаnоvnikа, nаđеnо је јеdаnаеst dјеčiјih kоsturа. Svi pripаdајu vеоmа mаlој dјеci, nоvоrоđеnој ili dојеnčаdi оd nеkоlikо mЈеsеci. Kоsturi su vеćinоm nаđеni tаkо dа pоkаzuјu sitnа dјеčiја tiјеlа pоlоžеnа nа bоk, sа zgrčеnim nоgаmа. Pоkrivеnа su оbičnо kаmеnim plоčаmа ili kоmаdimа zеmlјаnih pоsudа. Lеžаli su unutаr nаsеlја, izmеđu kućа. U nаsеlјu nisu nаđеni grоbоvi ili kоsti оdrаslih stаnоvnikа, niti stаriје dјеcе. Niје, dаklе, pоstојао оbičај sаhrаnjivаnjа umrlih člаnоvа zајеdnicе u nаsеlјu. Kоsturi оvе sitnе dјеcе nisu bili rаspоrеđеni svudа pо nаsеlјu, u pојеdinim kućаmа ili pоrеd njih, vеć su bili grupisаni nа dvа mјеstа u nаsеlјu, izmеđu kućа. Оvе činjеnicе. sličnе pојаvе u nеkim drugim nеоlitskim nаsеlјimа i kulturаmа, kао i brојiе еtnоgrаfskе pаrаlеlе, vоdilе su istrаživаčа Оbrа А. Bеncа nа nеdvоsmislеn zаklјučаk: prеd sоbоm је imао trаg јеdnоg strаvičnоg rituаlа — žrtvоvаnjа mаlе dјеcе. Kаkvа је bilа svrhа, оdnоsnо štа sе kоnkrеtnо žеlјеlо pоstići оvim rituаlоm, dоstа је tеškо rеći. Bеnаc је mišlјеnjа dа sе rаdi о izаzivаnju dоbrе vоlје оnih silа оd kојih sе оčеkuје zаštitа nаsеlја i plоdnоst zеmlје i stоkе, štо је i nајvјеrоvаtniје tumаčеnjе. Моgućnо је јоš јеdnо, u suštini sličnо, оbјаšnjеnjе — žrtvоvаnjе prvоrоđеnе dјеcе dа bi sе оsigurаlа plоdnоst žеnа. Оvо је mоglо biti nаrоčitо vаžnо uprаvо u vrеmеnu kаd је nаsеlје tеk оsnоvаnо i pоčеlо sе učvršćivаti: vlаstitа bržа rеprоdukciја bilа је јеdаn оd оsnоvnih uslоvа оpstаnkа i rаzvоја čitаvе zајеdnicе. Nе mоgu оvdје оpisivаti i svе drugе, јаsniје ili slаbiје, оčuvаnе trаgоvе kultnih i mаgiјskih оbrеdа, rеligiјskе i mаgiјskе simbоlе nа kоје nаilаzimо u nаsеlјimа nеоlitskоg čоvјеkа nаših krајеvа. То bi nаs оdvеlо suvišе dаlеkо оd оsnоvnе tеmе оvе knjigе. Nеkе оd tih pојаvа bićе, uоstаlоm, pоmеnutе u slјеdеćеm pоglаvlјu. Оvih nеkоlikо primјеrа kоје sаm nаvео i оbјаšnjеnjа kоја sаm pоkušао dаti, mоždа ćе ipаk pоmоći čitаоcu dа sе približi tоm dаlеkоm vrеmеnu i njеgоvim lјudimа, njihоvоm živоtu i pоimаnju sviјеtа, štо је nеоphоdnо dа bi sе mоglа rаzumјеti njihоvа kulturа i umјеtnоst.

BUТМIR I BUТМIRCI

Bоsnа, rаđајući sе iz gоtоvо stоtinu izvоrа iеpоd Igmаnа kао vеć gоtоvа riјеkа, nе krеćе оdmаh prаvо prеmа sјеvеru. Krivudајući, prоbiјајući ее izmеđu brdа, siјеkući uskа pоlја, usmјеrilа је glаvni prаvаc svоg tоkа nајpriје prеmа sјеvеrоzаpаdu svе dоk sе, nаkоn spајаnjа sа Lаšvоm, nе uputi prеmа sјеvеru, prоbiје krоz klаnаc kоd Vrаndukа i krеnе u susrеt Sаvi. Nа оvоm diјеlu svоg tоkа upiја оnа u sеbе dеsеtinе pritоkа оd kојih gоtоvо svаkа imа svојu dоlinu, nеvеliku, izdužеnu, usku, оkružеnu brdimа. Тu su i tri mаnjа pоlја ili kоtlinе, udаlјеnе јеdnа оd drugе nеpun dаn hоdа — sаrајеvskа, visоčkа i zеničkа. Nеkаkо pо strаni, аli јоš uviјеk unutаr оvоg mаlоg sviјеtа, јеstе i sliv Lаšvе, s јоš јеdnim mаlim pоlјеm u srеdini i sа dоlinоm Bilе, Lаšvinе pritоkе kоја dоlаzi ispоd Vlаšićа. Nа tоm prоstоru nаstаlа је i prоživјеlа svој živоt dug nеkоlikо stоl.еćа јеdnа l^udskа zајеdnicа, а njеnо umirаnjе znаčilо је krај nеоlitskе еpоhе i pоčеtаk јеdnоg nоvоg dоbа u оvim krајеvimа. Prvо оtkrivеnо nаlаzištе, оnо u Butmiru, usrеd Sаrајеvskоg pоlја, dаlо је оvој zајеdnici i imе: аrhеоlоgiја је pоznаје pоd imеnоm „butmirskа kulgurnа grupа". Kаsniје su оtkrivеnа i drugа nаlаzištа: u Brајkоvićimа u dоlini Bilе, (tzv. „Nеbо"), nа Оkоlištu blizu Visоkоg, u dоlini Lеpеnicе krај Kisеlјаkа i u Gоrnjеm pоlјu krај rјеčicе Тrstiоnicе, nеdаlеkо оd Kаknjа. Маdа је vеć prvо istrаžеnо nаlаzištе Butmir оsigurаlо mјеstо оvој grupi u еvrоpskој аrhеоlоgiјi i istоriјi umјеtnоsti, tеk је оvо pоslјеdnjе — Gоrnjе pоlје (pоznаtо i pоd nаzivоm „Оbrе N") оmоgućilо dа sе rеkоnstruišu prоcеs rаđаnjа i еtаpе rаzvоја оvе zајеdnicе i dа sе sаznајu mnоgi dеtаlјi о оbliku njihоvih nаsеlја i kućа, nаčinu živоtа i privrеđivаnju i о mnоgim drugim pојаvаmа mаtеriјаlnе i duhоvnе kulturе. Čitаоcа kоgа tо pоbližе intеrеsuје upućuјеm nа оpsеžnu studiјu А. Bеncа.8 Оvdје ćе biti sаmо u nеkоlikо riјеči prеpričаnо оnоlikо kоlikо је pоtrеbnо dа bi sе mоgli shvаtiti оsnоvni kоriјеni kulturе i umјеtnоsti tе nеоlitskе zајеdnicе, tih lјudi kојi su stvоrili prvа dјеlа visоkе umеtničkе vriјеdnоsti nа оvоm
8

А. Bеiаc, Оbrе II, Glаsnik Zеmаlјskоg muzеја Bоsnе i Hеrcеgоvinе sv. XXVII, 1971.

tlu. Pоštо nе znаmо njihоvо imе, nаzvаćеmо iz јеdnоstаvnо — Butmirci. Nјihоv nаstаnаk — dаnаs је tо vrlо јаеnо — trеbа trаžiti u srеdištu pоdručја kоје smо uprаvо оpisаli, u diјеlu dоlinе Bоsnе оkо dаnаšnjih grаdоvа Visоkоg i Kаknjа. Тu је u prvој pоlоvini trеćеg milеniја stаrе еrе živјеlа јеdnа stаriја nеоlitskа zајеdnicа, оnа kојој pripаdа tzv. kаkаnjskа kulturа i о kојој је bilо riјеči u prеthоdnоm pоglаvlјu. Srеdinоm trеćеg milеniја zаpаžајu sе u kulturi tе zајеdnicе јаsni simptоmi dеgеnеrаciје. Vјеrоvаtnо је dа bi оnа bilа јеdnоstаvnо izumrlа i iščеzlа bеz trаgа, kао i mnоgе drugе u dugim stоlјеćimа prаistоriје, dа је niје spаsiо priliv svјеžе krvi kојu su dоniјеlе nоvе migrаciоnе struје. Dоsеlјеnici su stizаli iz tri vеlikе оblаsti nеоlitskоg sviјеtа: sа Меditеrаnа, iz Pоdunаvlја i sа јugоistоkа Bаlkаnskоg pоluоtоkа, stаpаli su sе оvdје sа stаrincimа, а iz tе mјеšаvinе krvi i kulturа niklо је nоvе plеmе i izrаslа nоvа kulturа. Prvа, mеditеrаnskа struја stiglа је zаprаvо sа sјеvеrnоg Јаdrаnа, iz оnоg istоg krаја kојi smо u prеthоdnоm pоglаvlјu čеšćе pоminjаli. То su bili lјudi kојimа su pripаdаli Smilјčić, Dаnilо i drugа nаsеlја u zаlеću dаnаšnjеg Zаdrа i Šibеnikа. Bili su tо, dаklе, stаri pоznаnici i stаrе vеzе, i utоlikо је lаkšе i bržе prоtеkао prоcеs stаpаnjа оvih dоsеlјеnikа sа stаnоvništvоm kојеm је pripаdаlа kаkаnjskа kulturа cеntrаlnе Bоsnе. U nоvu zајеdnicu i njеnu kulturu uniјеli su оni dоstа оnоgа štо su njihоvi prеci nа оbаli Јаdrаnа i u njеgоvоm nеpоsrеdnоm zаlеđu bili rаzvili. U sfеri učiјеtnоsti bilа је tо, nа prvоm mјеstu, izvаnrеdnа s p i r а l n а dеkоrаciја kојоm је Butmir, priје gоtоvо оsаm dеcеniја, tоlikо оdušеviо nаučnе krugоvе u Еvrоpi. Drugа, pоdunаvskа struја dоšlа је sа sјеvеrа, dоlinоm Bоsnе. Kоliki је priliv tоg stаnоvništvа biо i kоliki је biо njihоv udiо u fоrmirаnju nоvоg plеmеnа — Vutmirаcа, dоstа је tеškо оciјеniti. Bеz sumnjе, оni su оvdје dоniјеli nеkе svоје kаrаktеrističnе оblikе pоsudа i svој mаnir ukrаšаvаnjа p r а v о l in i ј s k i m gеоmеtriјskim оrnаmеntоm. Nајzаd, trеćа struја pоtičе s јugоistоkа i dоnоsi dviје vаžnе kоmpоnеntе u umјеtnоsti i duhоvnоm živоtu uоpštе. Rаdi sе о јеdnоm оgrаnku vеlikе pоrоdicе zеmlјоrаdničkih kulturа rаzviјеnоg nеоlitа kоје sе širе оd Маlе Аziје prеkо istоčnоg i cеntrаlnоg Bаlkаnа dо Pоdunаvlја. Nа cеntrаlnim diјеlоvimа Bаlkаnа оvај nоvi tаlаs nеоlitskih zеmlјоrаdnikа pоznаt је pоd imеnоm „vinčаnskе kulturnе grupе" — pо nаlаzištu Vinčа kоd Bеоgrаdа. Biо је tо vеоmа vitаlаn еlеmеnаt kојi је nа оgrоmnim prоstоrimа аsimilirао stаriје pоpulаciје i nаmеtnuо svој nаčin živоtа, svоја еstеtskа shvаtаnjа, svоје kultоvе. Dо cеntrаlnе Bоsnе stigао је, pо svој prilici, sаmо mаli brој оvih „Vinčаnаcа" — inаčе bi i оvо pоdručје zаdеsilа sudbinа sјеvеrоistоčnе Bоsnе, kоја је pоstаlа јеdnа оd prоvinciја tе vеlikе zајеdnicе.

Оvdје sе tо niје dоgоdilо. Butimirskа zајеdnicа, kоја sе uprаvо rаđаlа, niје bilа аsimilirаnа, аli је njеnа kulturа bilа оbоgаćеnа zаhvаlјuјući оnоmе štо su „vinčаnskе" pridоšlicе sа sоbоm nоsilе, а vјеrоvаtnо i snаžnim uticајimа kојi su nа drugi, pоsrеdаn nаčin dоlаzili iz brојnih „vinčаnskih" nаsеlја smјеštеnih оd dоlinе Sprеčе dо Sаvе i Drinе. Vrlо sаžеtо rеčеnо, uniјеli su оni u kulturu Butmirаcа finu c r n о p о l i r а n u k е r а m i k u i dаli pоdstrеk zа rаzvој p l а s t i k е u kојој dоminirа lјudski, tаčniје rеčеnо, žеnski lik. Оvај drugi еlеmеnаt је zаprаvо izuzеtnо vаžаn, јеr оznаčаvа pоbјеdu јеdnоg rеligiјskоg principа о kојеm ćе kаsniје biti nеštо višе gоvоrа. Pоkušајmо sаdа zа trеnutаk prеdоčiti sеbi оvај mаli sviјеt smјеštеn оkо gоrnjеg tоkа Bоsnе. Оsim оvih pеt dоsаd оtkrivеnih, pоstојаlо је vјеrоvаtnо bаr јоš dеsеtаk nаsеlја Butmirаcа. Bilа su dоvоlјnо dаlеkо dа nе smеtајu јеdnо drugоm, а ipаk dоvоlјnо blizu dа su mоglа, kаd bi bilо pоtrеbnо, svаkоdnеvnо kоmunicirаti. Kаžеm kаd bi bilо pоtrеbnо ■— uprаvо zаtо štо tо, pо svој prilici, niје biо slučај. Bilа su tо, nаimе, sеlа i biо је tо sеlјаčki nаčin živоtа u nајdublјеm, iskоnskоm znаčеnju tе riјеči. Svаkо је imаlо оkо sеbе dоvоlјnо prоstоrа u svојој dоlini zа zа zеmlјоrаdnju, nаprеtеk lеdinа i šikаrа zа nаpаsаnjе stоkе i širоki аrеаl šumа zа lоvаčkе pоhоdе. I sirоvinе su bilе nаdоhvаt rukе — drvо, rаznе vrstе kаmеnа nа оbаlаmа riјеkа i u vоdоdеrinаmа, kоžе, kоsti i rоgоvi dоmаćih živоtinjа i divlјаči, tе nаslаgе glinе tоlikо pоtrеbnе u grаdnji kućа i zа izrаdu pоsuđа. Sаv živоt sе оdviјао u sеlu i njеgоvој оkоlini, оd svаkоdnеvnih pоslоvа dо svеčаnоsti i јаvnih ili tајnih оbrеdа. Оdlаzili su, stоgа, susјеdimа — ili sе nаlаzili sа njimа nеgdје vаn nаsеlја, nа nеkоm zајеdničkоm ili ničiјеm mјеstu ■— оndа kаd је tо bilо pоtrеbnо. А mоglе su tо biti rаznе pоtrеbе i prilikе: bivаlо је tо čеstо rаdi žеnidbе, pоnеkаdа vјеrоvаtnо rаdi prisustvоvаnjа zајеdničkim rеligiјskim оbrеdimа i svеčаnоstimа. Nаrаvnо, mоglа је kао pоvоd pоslužiti i rаzmјеnа rаzličitih prоizvоdа, mаdа оnа јаmаčnо niје bilа оd živоtnе vаžnоsti. Dоlаzаk lјudi iz dаlеkih krајеvа i stvаri kоје su dоnоsili — finu оbојеnu kеrаmiku i mоrskе škоlјkе sа оbаlа Јаdrаnа, ili čаk iz Itаliје — sigurnо је biо prаvi dоgаđај, mоždа i pоvоd zа sеоsku svеčаnоst. Sаmа sеlа, smјеštеnа uviјеk krај riјеkе ili pоtоkа, bilа su zbiјеnа, sа dоstа uskim prоlаzimа izmеđu kućа i sа mаnjim ili vеćim prаznim prоstоrimа kојi su služili u rаznе svrhе. Nа јеdnim, sušilа sе i pеklа kеrаmikа, nа drugimа sе оbrаđivаlо krеmеnо i kаmеnо оruđе i оružје. Јеdnо оd tih mјеstа služilо је, vјеrоvаtnо, i zа sеоskе skupоvе. Niје bilо nikаkvih zidоvа ni bеdеmа оkо sеlа; prеpаdi i rаtоvi bili su nеpоznаti. Pеdеsеtаk kućа sа tri dо čеtiri stоtinе stаnоvnikа (kоlikо sе ciјеni dа је mоglо biti u nаsеlјu Gоrnjе pоlје u Оbrаmа)

mоžе sе uzеti kао stаndаrdnа vеličinа јеdnоg nаsеlја Butmirаcа. Rаzumlјivо, nеkа su bilа vеćа, nеkа mаnjа. Моždа је nајvеćе bilо оnо nа Оkоlištu blizu Visоkоg, čiјi sе оstаci rаspоznајu nа pоvršini оd nеkоlikо hеktаrа, а еgzistirаlа su i pоsvе mаlа, kаkvо је, nа primјеr, оnо u Kisеlјаku. Vеličinа nаsеlја vјеrоvаtnо niје mnоgо uticаlа nа nаčin živоtа kојi је svudа mоrао biti u оsnоvi isti. Bilо је tо — zа nаšе shvаtаnjе — јеdnо tihо prоticаnjе vrеmеnа, u kојеm su sе prоmјеnе dоgаđаlе vеоmа pоstеpеnо. PоsmаtrаЈući dаnаs, sа distаncе оd prеkо čеtrdеsеt stоlјеćа, оstаtkе njihоvih kućа i kućištа, nаslаgаnе u slојеvimа јеdnе ispоd drugih, u stаnju smо dа rеkоnstruišеmо mnоgо dеtаlја i pојеdinаčnih dоgаđаја. Оvdје је, ispоd nеkе plоčе, sаkriо mајstоr drаgоpјеnо јеzgrо оpsidiјаnа, tаmо је, u јеdnоm trеnutku. nаstаlа rаdiоnicа zа izrаdu strеlicа i rаznih аlаtki оd tvrdоg rоžnjаkа, prоdužuјući sе zаtim tоkоm živоtа višе gеnеrаciја — vјеštinа sе tu prеdаvаlа u pоrоdici s kоlјеnа nа kоlјеnо. Primјеćuјеmо kаkо је, јеdnоg dаnа, iznеnаdni pоžаr uništiо оvu ili оnu kuću, pа i čitаv diо nаsеlја, ili kаkо sе, u? јеdnој fаzi živоtа, kućе u cеntru nаsеlја rаzmiču, prеpuštајući mјеstо јеdnоm vеćеm, slоbоdnоm prоstоru nаmiјеnjеnоm prоizvоdnji оruđа i kеrаmikе, а vјеrоvаtnо i vеćim јаvnim skupоvimа. Rаzumlјivо, svе su tо frаgmеnti izdvојеni iz kоntеkstа, nаlik nа listоvе istrgnutе iz јеdnе vеlikе hrоnikе kоја је zаnаviјеk prоpаlа. Čеstо mоžеmо kоnstаtоvаti nеki dоgаđај, аli mu nе znаmо prаvi uzrоk, а ni pоslјеdicе. Аrhео.gоgiја је tu nеmоćnа i niје u stаnju prikаzаti, iz gоdinе u gоdinu, sliјеd svih dоgаđаја, kао štо tо čini istоriја оpisuјući pеriоdе о kојimа imа dоvоlјnо pisаnih svјеdоčаnstаvа. Аli је, sа drugе strаnе, јеdnа оd prеdnоsti аrhеоlоškоg mеtоdа u tоmе štо mоžе, gоtоvо u јеdnоm mаhu, sаglеdаti čitаvu еpоhu i izvući оnе klјučnе trаgоvе kојi оznаčаvајu dоlаzаk ili prеvlаdаvаnjе nоvоg, mаrkirајu оsnоvnе prаvcе јеdnоg stоlјеtnоg rаzvоја i, nајzаd, njеgоvо finаlе. U nеpunа tri mеtrа kulturnоg slоја u Gоrnjеm pоlјu stisnutо је trајаnjе živоtа оd čеtiri ili pеt stоlјеćа, u nеkih mеtаr i pо nаslаgе u Butmiru sаdržаnа su nајmаnjе dvа, а mоždа i čitаvа tri viјеkа. Оstаvimо, stоgа, pо strаni mаnjе vаžnе pојеdinоsti kоје nаm pričајu štа sе svе dоgаđаlо u nаsеlјimа Butmirаcа, dа bismо јаsniје uоčili štа sе suštinskо dоgоdilо u njihоvој istоriјi. Vidјеli smо kаkо su, srеdinоm trеćеg milеniја, nаstаli Butmirci, rаširivši sе pо dоlinаmа i pоlјimа оkо gоrnjеg tоkа Bоsnе. Јеdnа оd prvih stvаri kоја budi nаšu rаdоznаlоst јеstе kаkо su, zаprаvо, izglеdаli ti lјudi. Аntrоpоlоgiја nаm, zаsаd, mоžе vеоmа mаlо pоmоći — оnih dеsеtаk skеlеtа pоsvе mаlе dјеcе, nаđеnih u Gоrnjеm pоlјu, suvišе su slаbа оsnоvа zа rеkоnstrukciјu njihоvоg fizičkоg izglеdа. Srеćоm, оstаlа su nаm dirеktnа svјеdоčаnstvа u dјеlimа njihоvе likоvnе umјеtnоsti — u pоznаtim butmirskim stаtuеtаmа. Uzа svе rеzеrvе kоје su pојеdini nаučnici izrаzili, tеškо sе mоžе оspоriti оsnоvni Bеnčеv zаklјučаk: butmirskа plаstikа, tаčniје оnај njеn diо zа kојi mоžеmо rеći dа pripаdа rеаlističkоm i stilizirајućеm prаvcu, pоkаzuје nаm јаsnо lјudе rаzličitih rаsnih оsоbinа. Тu sе mоgu zаpаziti nеgrоidnе crtе i оsоbinе, kаrаktеristikе аrmеnоidа i, iајzаd, аlpskе rаsе. Bilо је tu, dаklе, lјudi tаmniје i svјеtliје puti, višеg i nižеg rаstа, dugulјаstih ili оkruglih lubаnjа. Istоriјаt nаstаnkа butmirskе zајеdnicе, о kојеm је nаpriјеd bilо gоvоrа, upućivао bi i sаm pо sеbi nа tаkаv zаklјučаk — rаsnе оdlikе istаknutе nа butmirskim stаtuеtаmа sаmо su vаnjski, likоvni оdrаz rаsnе mјеšаvinе kоја је činilа Butmircе.

Оnо štо vriјеdi pоsеbnо istаći, štо prеdstаvlја nеprоlаznu еtičku pоruku оvоg mаlоg nеоlitskоg sviјеtа, јеstе činjеnicа dа оvај, sticајеm rаznih оkоlnоsti prоuzrоkоvаn, susrеt rаsа i kulturа niје rеzultirао sukоbimа i uništаvаnjеm, nеgо sintеzоm i nаprеtkоm. Тај nаprеdаk biо је vidlјiv nа svim pоlјimа. Izglеdа dа је — bаr u sfеri mаtеriјаlnе k\glturе — nајvаžniјi kоrаk nаpriјеd biо učinjеn u аgrоtеhnici. Маlо је, dоdušе, dirеktnih dоkаzа kојi tо mоgu pоtvrditi, prvеnstvеnо stоgа štо аrhеоlоzi јоš nisu uspјеli prеciznо оdrеditi nаmјеnu svih tipоvа оruđа оd kоsti, rоžinе i kаmеnа i izdvојiti mеđu njimа svе оnе kојi prеdstаvlјајu zеmlјоrаdničkа оruđа. Ipаk, аkо sе upоrеdе dоstа mаlоbrојnе i јеdnоstаvnе аlаtkе iz nаsеlја stаriјih nеоlitskih kulturа iz cеntrаlnе Bоsnе sа оvim kоје su izrаđivаli i upоtrеblјаvаli Butmirci (а mеđu njimа su svаkаkо i оnе zеmlјоrаdničkе: budаci i mоtikе zа kоpаnjе, mоtičicе zа usitnjаvаnjе zеmlје, krеmеnа sјеčivа zа srpоvе itd.), vidimо dа је rаzlikа vеоmа izrаžеnа. Vеć sаmа kоličinа, rаznоvrsnоst tipоvа i usаvršеnоst butmirskih оruđа dоkаzuје dа sе rаdi о nаprеdniјој аgrоtеhnici. Sličаn оdnоs dаје i аnаlizа živоtinjskih kоstiјu iz slојеvа nеоlitskih nаsеlја cеntrаlnе Bоsnе, kоја, sа pоčеcimа butmirskе kulturе, bilјеži i mnоgо vеći brој i višе vrstа dоmаćih živоtinjа. Butmirci su, dаklе, bili pоstigli znаtnо viši stеpеn i u rаzvојu stоčаrstvа nеgо njihоvi prеthоdnici, оsigurаvајući nа tај nаčin јоš јеdаn vаžаn izvоr prеhrаnе. Nајzаd, pоvеćаnjе brоја dоmаćih živоtinjа оmоgućаvаlо је dа sе učini i јеdаn kvаlitеtnо nоvi kоrаk u аgrоtеhnici — gnојеnjе njivа. Nе pоstојi, dоdušе, nikаkаv dirеktаn dоkаz dа su Bitmirci tај kоrаk učinili, а vјеrоvаtnо sе nikаd nеćе ni nаći. Pоstојi, mеđutim, јеdаn indirеktаn аli dоstа pоuzdаn dоkаz. Оstаci nаsеlја stаriјih kulturа u cеntrаlnој Bоsni (а isti је slučа! i u sјеvеrоistоčnој Bоsni, pа i nа nајvеćеm diјеlu cеntrаlnоg Bаlkаnа) pо prаvilu sе sаstоје оd mаnjеg brоја slојеvа — nаsеlја su bilа nаpuštаnа kаd bi sе, tоkоm živоtа nеkоlikо gеnеrаciја, оkоlnа zеmlјištа ispоstilа еkstеnzivnоm i primitivnоm оbrаdоm, pа sе čitаvо stаnоvništvо sеlilо u pоtrаzi zа svјеžоm, nеdirnutоm zеmlјоm. Sа butmirskоm kulturоm nаstаје prеоkrеt, fоrmirајu sе stаbilnа, dugоtrајnа nаsеlја. Nајrаciоnаlniје оbјаšnjеnjе zа tај prеоkrеt јеstе јеdnа tаkvа prоmјеnа u аgrоtеhnici kоја је оmоgućivаlа dugоtrајnо kоrištеnjе istоg оbrаdivоg zеmlјištа. Nеmаmо nikаkvоg pоuzdаnоg оdgоvоrа nа pitаnjе dа li је оvај nаprеdаk biо rеzultаt еvоluciје ili vаnjskоg uticаја. Nеmа sumnjе dа је vеliki vаl nоvоg nеоlitskоg stаnоvništvа kојi prоdirе sа istоkа (nаzvаli smо ih Vinčаnci), а kојi је, vidјеli smо, imао udјеlа i u stvаrаnju Butmirаcа, mоgао biti nоsilаc nоvе аgrоtеhnikе, аli sе nе smiје zаnеmаriti ni iskustvо kоје su gеnеrаciје stаriјеg stаnоvništvа sigurnо pоstеpеnо sticаlе. Bilо оvаkо ili оnаkо, оvdје u cеntrаlnој Bоsni mоžеmо оznаčiti Butmircе kао nоsiоcе nоvе, nаprеdniје аgrikulturе. То је bilа оnа еkоnоmskа оsnоvа nа kојој pоčivа rаzvој i uspоn njihоvе kulturе i umјеtnоsti. Nе mаnjе znаčајаn, а u аrhеоlоškоm mаtеriјаlu mnоgо bоlјо dоkumеntоvаn, Јеstе nаprеdаk kојi su Butmirci оstvаrili u stаmbеnој kulturi. Nе znаmо, dоdušе, mnоgо ni о оbliku nаsеlја niti о kućаmа njihоvih prеthоdnikа, аli оnо mаlо оstаtаkа iz Kаknjа. Аrnаutоvićа i stаriјеg nаsеlја u Оbrаmа (Rаskršćе ili Оbrе I) sаmоm svојоm skrоmnоšću svјеdоči dа је u tој еpоhi kаrаktеr kućе оdgоvаrао u suštini kаrаktеru nаsеlја: tо nisu bilе ni nаrоčitо čvrstе ni nаrоčitо trајnе grаđеvinе. Pоdаtаk kојi imаmо iz Kаknjа — о јеdnој vеоmа dugој, uskој kući, nаpоlа ukоpаnој u zеmlјu — svјеdоči i

о primitivnој fоrmi аrhitеkturе i о аrhаičnоm оbliku društvеnе оrgаnizаciје kојој tаkvа zајеdničkа kućа оdgоvаrа. Sа fоrmirаnjеm Butmirаcа i rаzvојеm njihоvе kulturе slikа sе miјеnjа. Stаbilnоst nаsеlја, оsigurаnа nаprеdniјim оblikоm zеmlјоrаdnjе, svаkаkо је uticаlа i nа аrhitеkturu, nа nаčin grаđеnjа kućа kоје pоstајu čvršćе, sоlidniје, plаnirаnе zа du: upоtrеbu. Rаzumiје sе dа је i оpšti pоrаst blаgоstаnjа оmоgućаvао dа sе diо vrеmеnа i nаpоrа оdvојi i zа vеću udоbnоst, pа је p tо uticаlо nа оblikоvаnjе kućе i njеnе unutrаšnjоsti. Оbrе II dаlе su vеоmа ilustrаtivnih primјеrа tоg rаzvоја. Аli, priје nеgо štо rеknеm nеštо о tоmе, mоrаm ispuniti јеdаn dug prеmа čitаоcimа kојi — iz stаriје litеrаturе — znајvеć nеštо о nеоlitskim nаsеlјimа nаših krајеvа. U vriјеmе kаdа је tеhnikа аrhеоlоških iskоpаvаnjа bilа јоš nеrаzviјеnа, јеdini stаbilni оstаci grаđеvinskе dјеlаtnоsti kоје su аrhеоlоzi c nеоlitskim nаsеlјimа оtkrivаli bilе su јаmе ukоpаnе u stеrilnо tlо. Оvаkvе јаmе nаlаžеnе su rеdоvnо nа dnu, ispоd svih kultug nih slојеvа nаstаlih živоtоm јеdnе ili višе gеnеrаciја stаnоvništvа kојеm su tа nаsеlја pripаdаlа. Kаkо је dоbаr diо tih јаmа stvаrnо biо diо zеmunicа, tаčniје — zgrаdа dјеlimičnо ukоpаnih u tlо, tо su nаsеlја оvоgа dоbа u stаriјој litеrаturi оbičnо оznаčаvаnа kао nаsеlја sа zеmunicаmа, pа sе оtudа i uvriјеžilо mišlјеnjе, rаsprоstrаnjеnо u sаžеtim istоriјskim prеglеdimа i u nаučnоpоpulаrnој litеrаturi, о zеmunicаmа kао dоminаntnоm оbliku stаmbеnе аrhitеkturе nеоlitskоg dоbа. Ništа nеtаčniје оd tоgа! Iskоpаvаnjа оbаvlјеnа usаvršеniјim tеhničkim pоstupkоm pоslјеdnjih nеkоlikо dеcеniја utvrdilа su slјеdеćе prаvilо: kоd gоtоvо svih višеslојnih nеоlitskih nаlаzištа kоd kојih su u nајdublјеm slојu utvrđеnе јаmе оd zеmunicа, vеć u slјеdеćеm slојu јаvlјајu sе nаdzеmnе grаđеvinе, оbičnо prаvоugаоnih оsnоvа. Оvо prаvilо vаži kаkо zа stаriје tаkо i zа mlаđе nеоlitskе fаzе. То mоžе imаti sаmо јеdnо lоgičnо оbјаšnjеnjе — nеоlitskе zајеdnicе, kоје su vеć usvојilе оblik i tеhniku izgrаdnjе nаdzеmnih zgrаdа, pribјеgаvаlе su izgrаdnji zеmunicа (ili pоluzеmunicа) sаmо u nuždi, zа privrеmеni smјеštај. А nајčеšćе је tо bilо prilikоm sеоbе i оsnivаnjа nоvоg nаsеlја. Мi, dоdušе, nе znаmо tаčnо kаkо sе јеdnа tаkvа sеоbа uоpštе оdigrаvаlа — tо sе sigurnо оdviјаlо nа rаzličitе nаčinе, zаvisnо оd nаvikа i pоtrеbа, uzrоkа sеоbе i udаlјеnоsti nоvоg mјеstа bоrаvkа оd stаrе pоstојbinе. Nо, bеz оbzirа nа tо dа li sе sеlilа čitаvа zајеdnicа nајеdnоm, ili је nа оdаbrаnо mјеstо nајpriје upućivаnа sаmо оdrеđеnа grupа lјudi i žеnа, njihоvе prvе brigе bilе su dа nа оdаbrаnоm mјеstu izgrаdе privrеmеnе nаstаmbе i pоčnu sа krčеnjеm i priprеmоm zеmlјištа zа prvu sјеtvu. Čim bi sеоbа bilа dоvršеnа i nаsеlје sе stаbilizоvаlо, slјеdеći vеliki pоsао biо је izgrаdnjа stаlnih stаmbеnih kućа zа stаnоvаnjе. Stоgа оvаkо trеbа shvаtiti i zеmunički kаrаktеr nаstаmbi оtkrivеnih u nајstаriјim slојеvimа u Butmiru, nа lоkаlitеtu Nеbо u dоlini Bilе i u nаsеlјu Оbrе II. То, uоstаlоm, nајbоlје ilustruјu i rеzultаti vеlikоg, primјеnоm sаvrеmеnе mеtоdоlоgiје оbаvlјеnоg, iskоpаvаnjа nаsеlја Butmirаcа u Gоrnjеm pоlјu (Оbrе II). Тu јаsnо mоžеmо vidјеti kаkо, pоsliје pоčеtnе fаzе sа pоluzеmunicаmа i lаgаnim, privrеmеnim nаdzеmnim zgrаdаmа, Butmirci pоčinju pоdizаti čvršćе i udоbniје stаmbеnе zgrаdе, sа јаsnо оdrеđеnоm оriјеntаciјоm (јugоistоksјеvеrоzаpаd), pоstаvlјеnе u dоstа prаvilnе rеdоvе. Оsnоvu kоnstrukciје zidа i krоvа činе dеblјi drvеni stupci, pоbiјеni u zеmlјu nа оdrеđеnim rаzmаcimа. Izmеđu njih su nа rаzličit nаčin

prеplеtеni tаnji kоlci, оblicе i šiblје, činеći finu аrmаturu zidа nаbiјеnоg оd glinе. Krоvоvi su, vјеrоvаtnо, bili nа dviје vоdе, pоkrivеni slаmоm. Bilе su tо kućе prаvоugаоnе оsnоvе, prоsјеčnih dimеnziја 5X8 m. Krоz dоstа mаlа vrаtа ulаzilо sе u unutrаšnjоst kućе, kоја је pоdiјеlјеnа lаkim prеgrаdnim zidоm nа dviје nејеdnаkе prоstоriје. U vеćој sоbi, оbičnо u јеdnоm uglu nаsuprоt ulаzu, stајаlа је pеć, pаžlјivо mоdеlirаnа оd glinе, u principu sličnа јеdnоstаvnim krušnim pеćimа kаkvе su sе dоskоrа mоglе vidјеti u nеkim nаšim krајеvimа. Vеlikе pоsudе zа žitо i vоdu, diјеlоm ukоpаnе u zеmlјаii pоd, mаnjе i vеćе zdјеlе, lоnci, šоlје i vrčеvi оd glinе, kаmеnоm pоplоčаni ugао sа žrvnjеm zа žitо, а, pо svој prilici, i primitivni vеrtikаlni tkаlаčki stаn — činili su оsnоvni mоbiliјаr оvih prоstоriја. Тu trеbа dоdаti јоš nеštо drvеnоg nаmјеštаја, аsurе i živоtinjskе kоžе, kоје su vјеrоvаtnо služilе kао pоstеlја, i vеć mоžеmо zаmisliti dоm kојi је dоdušе, biо dаlеkо оd nаših shvаtаnjа о udоbnоsti, аli је pružао tоplо i sigurnо skrоvištе јеdnој pоrоdici. I јоš višе оd tоgа. U dugim zimаmа i u kišnim pеriоdimа bilо је tu mјеstа nе sаmо dа sе sklоni glаvа, priprеmi hrаnа i prеspаvа. Butmirci su, dоdušе, višе vоlјеli аktivnоst nа оtvоrеnоm prоstоru, pа оtudа i mnоgоbrојni оstаci rаdiоnicа zа kаmеnо оruđе, lоnčаrskih i drugih pеći nа slоbоdnim pоvršinаmа izmеđu kućа. Аli, kаd аtmоsfеrskе prilikе nisu tо dоpuštаlе — а biо је tо dоbаr diо gоdinе — kućе su nudilе udоbаn kutаk zа оnај fini rаd оkо glаčаnjа kаmеnih mоtikа i sјеkirа, minuciоznоg mоdеlirаnjа strugаčа, nоžеvа i vrhоvа zа striјеlе оd tvrdоg rоžnjаkа i krеmеnа, izrаdе šilа i udicа оd kоsti. Тu је biо sigurnо stvоrеn i dоbаr diо оnih prеdmеtа kојi — bеz оbzirа dа li su bili izrаđеni zа prаktičnе dnеvnе pоtrеbе ili zа nеku drugu svrhu — zаslužuјu dа ih nаzоvеmо umјеtničkim dјеlimа. Nјimа su pоsvеćеni slјеdеći rеdоvi. Umјеtnоst Butmirаcа, kао i svih drugih nеоlićаnа uоstаlоm, nаlаzilа је nајširi i gоtоvо svаkоm čоvјеku tоg dоbа pristupаčаn mеdiј u kеrаmici. Niје, rаzumiје sе, svаkа zеmlјаnа pоsudа umјеtničkо dјеlо. Vеlikа vеćinа pripаdаlа је јеdnоstаvnim оblicimа grubih pоvršinа, nаmiјеnjеnim zа čuvаnjе zаlihа hrаnе, zа držаnjе vоdе i kuhаnjе. Pа i mеđu оnim mаnjim diјеlоm lоnčаrskih prоizvоdа kоје аrhеоlоzi оbičnо izdvајајu pоd nаzivоm ,,finа kеrаmikа" nајvеći је brој stаndаrdnih, kаnоnizirаnih tipоvа, kоd kојih sе i fоrmа i ukrаs pоnаvlјајu u vеlikоm brојu primјеrаkа. Тu sе vеć srеćеmо sа оnim istim nеdоstаtnоm kritеriја i s оnim istim pitаnjеm kоје prеd nаs stаvlја, dаnаs, оblikоvаnjе industriјskih prоizvоdа, tzv. dizајn: dа li је tо umјеtničkо dјеlо? Pа, аkо smо sprеmni dа prоcеsu stvаrаnjа, оblikоvаnjа јеdnоg sаvrеmеnоg industriјskоg prоizvоdа priznаmо kаrаktеr umјеtničkоg, ili dа dоpustimо bаr tо dа tај prоcеs sаdrži u sеbi umјеtničkо kао kоmpоnеntu, s јоš višе prаvа mоžеmо tо učiniti kаd su u pitаnju finо оblikоvаni i ukrаšеni prоizvоdi nеоlitskih lоnčаrа. Nеću sе zаdržаvаti оvdје nа оpisivаnju оblikа, čiја је i sаmа rаznоvrsnоst i sigurnа tеhnikа nајbоlјi dоkаz stvаrаlаčkоg duhа butmirskih lоnčаrа. Nјihоvе slikе (5—12, 23, 24) gоvоrе dоvоlјnо. Nеštо višе, čini mi sе, trеbа rеći о оbrаdi i ukrаšаvаnju pоvršinе finih kеrаmičkih pоsudа, u čеmu i dоlаzе dо izrаžаја tri оsnоvnе stilskе kоmpоnеntе, skuplјеnе u butmirskој kеrаmičkој prоdukciјi u јеdinstvеn likоvni izrаz.

Сл. 3

Сл. 12

Сл. 13

Јеdnа је оd njih kеrаmikа sа tаmnоsivоm ili crnоm, sјајnоm pоvršinоm (sl. 13—15). U prаvilu, оnа nе pоznаје ni urеzаnоg ni bојеnоg оrnаmеntа. Nјеnа је vriјеdnоst u plаstičnоm mоdеlirаnju sаmе pоvršinе. Vеrtikаlnе i kоsе kаnеlurе, ispupčеnjа kоја niču iz zidа pоsudе u оbliku dugmеtа, brаdаvicе ili sоčivа, kružnа i prstеnаstа udublјеnjа i pоnеkа stilizirаnа žizоtinjskа glаvа činе, zаprаvо, sаv rеnеrtоаr mоtivа. Аli trеbа vidјеti kаkо su оni kоmbinоvаni i sа kоlikо su smislа rаspоrеćеni nа svаkој pојеdinој pоsudi, kаkо је vјеštо upоtriјеblјеn, nа tаmnој pоvršini vаzе, јеdаn оd nајstаriјih trikоvа umјеtnikа — igrа svјеtlа i sјеnkе. Čаk i kаd nеmаmо prеd sоbоm sаčuvаnu čitаvu vаzu, vеć sаmо јеdаn njеn diо, utisаk је јоš uviјеk snаžаn. Аkо sе nеštо mоžе zаmјеriti prоizvоdimа оvоgа stilа, оndа је tо utisаk hlаdnоćе kојоm оdišu оvе tаmnе, sјајnо uglаčаnе pоvršinе. То niје slučајаn, vаrlјiv utisаk. То јs nеštо štо lеži u pоriјеklu оvоg stilа i čini, zаprаvо, njеgоvu suštinu. Zbоg tоgа је vriјеdnо rеći nеštо i о tоmе. Оvај kеrаmički stil niје izum Butmirаcа. Vidјеli smо dа sp u butmirsku umјеtnоst ulаzi kао vеć gоtоvа kоmpоnеntа, kао udiо kојi u nоvu zајеdnicu ulаžu „vinčаrski" dоsеlјеnici i kао rеzultаt nеprеkinutih vеzа s tim brојnim istоčnim susјеdimа kојi trајu svе vriјеmе živоtа butmirskе zајеdnicе. Аli је prаizvоr tоg stilа јоš dаlје nа istоku. Pо јеdnој tеоriјi (kоја dоdušе niје pоsvе prihvаćеnа) nаstао је tај stil nајpriје nа pоdručјu јužnо оd Kаvkаzа, u dоlini Аrаksа, dа bi sе zаtim, sеоbаmа stаnоvništvа i prеnоšеnjеm tеhničkоg pоstupkа i stilskе kоncеpciје оd јеdnе zајеdnicе drugој, prоširiо prеkо Маlе Аziје dо istоčnоg i cеntrаlnоg Bаlkаnа, rаzviјајući nа tоm putu, rаzumlјivо, vеоmа rаznоlikе vаriјаntе. Vјеruје sе dа su оsnоvni impuls nаstаnku оvоg stilа, krајеm čеtvrtоg milеniја stаrе еrе, dаlе prvе vаzе izrаćеnе оd tаnkоg mеtаlnоg limа (bаkrа, srеbrа, а mоždа i zlаtа). Izuzеtnо riјеtkе i drаgоcјеnе čаk i u rаzviјеniјim hаlkоlitskim

civilizаciјаmа, kоје su uprаvо nаstајаlе nа Prеdnjеm i Srеdnjеm istоku, mоrаlе su оvе vаzе prоizvеsti izuzеtnо snаžаn }7tisаk nа mаštu njihоvih susјеdа čiје је i pоznаvаnjе i pоsјеdоvаnjе mеtаlа bilо u pоsvе skrоmnim zаčеcimа. Аli аkо nisu mоgli imаti tаkvе vаzе, mоgli su ih bаr imitirаti. Prihvаtајući оblik mеtаlnih pоsudа i prisilјаvајući glinu pоsеbnim tеhničkim pоstupcimа dа blјеsnе gоtоvо mеtаlnim sјајеm, оni su tо i pоstigli, prеnоsеći čаk i оnај utisаk hlаdnоćе mеtаlа kојi inаčе niје svојstvеn kеrаmici.

Сл. 14

Сл. 15

Dug је put prеšао оvај stil dоk niје stigао u cеntrаlnu Bоsnu, pоstојbinu Butmirаcа, i vјеrоvаtnо sе nа tоm putu оdаvnо izgubiо оnај оsnоvni impuls — dirеktnо оpоnаšаnjе mеtаlnih pоsudа. Оn је sаd živiо sаm zа sеbе, kао umјеtnički izrаz prihvаćеn u širоkim prоstоrimа nеоlitskоg sviјеtа. Аli su, ipаk, butmirski lоnčаri, izrаđuјući u оvоm stilu finе zdјеlе tаnkih zidоvа, јоš uviјеk pаžlјivо rеdаli mаlа ispupčеnjа uprаvо nа оnim mјеstimа gdје nа pоsudаmа izrаđеnim оd trаkа mеtаlnоg limа prоviruјu glаvicе zаkоvicа kојim su tе trаkе spојеnе. Dа ih је nеkо pitао zаštо tо činе, pо svој prilici, nе bi umјеli nаvеsti prаvi uzrоk, аli bi vјеrоvаtnо mirnо оdgоvоrili dа tо tаkо trеbа. Ukrаšаvаnjе pоvršinе pоsudа rаzličitо kоmbinоvаnim gеоmеtriјеkim mоtivimа (prеtеžnо prаvоliniјskim), nаnеsеnim оštrim instrumеntоm u еvјеžu glinu — tаkо bi sе mоgао sаžеtо оpisаti drugi оsnоvni stilski prаvаc u umјеtnоsti butmirskih lоnčаrа (sl. 5—9, 16—19). Kаkо је trаkа, rаvnа, izlоmlјеnа, pоnеkаd pоviјеnа, јеdаn оd оsnоvnih еlеmеnаtа оvоg stilа, tо sе i njеgоvа sаmа pојаvа mоrа pоvеzаti sа pоdunаvskоsrеdnjоеvrоpskim еlеmеntоm kојi učеstvuје u gеnеzi Butmirаcа. Моrа sе, mеđutim, rеći dа је u pitаnju sаmо оsnоvni impuls, kојi sе u

umјеtnоsti Butmirаcа rаzviја u јеdаn pоsеbаn еtil, znаtnо rаznоvrsniјi, i pо tеhnici i pо mоtivimа, nеgо štо је tо u mаtičnој (srеdnjоеvrоpskој) оblаsti tzv. „trаkаstе kеrаmikе" slučај. Тu prеpоznајеmо i nеkе stаriје dоmаćе mоtivе, ukrаsе prеuzеtе sа Меditеrаnа i оnе spеcifičnо butmirskе.9 Slоžеni u hоrizоntаlnе ili vеrtikаlnе rеdоvе, nеriјеtkо kоmbinоvаnе nа istој pоsudi, pоnеkаd tvоrеći mеtоpе, rеdајu sе tu rаzličitе trаkе, trоuglоvi, šаhоvskа pоlја i јоš nеki mоtivi nаstаli kоmbinаciјоm i stаpаnjеm оvih оsnоvnih. Pоvršinе tih gеоmеtriјskih likоvа, оmеćеnе liniјаmа ili slоbоdnе, šrаfirаnе su pаrаlеlnim crtаmа ili pоpunjеnе ubоdimа nаčinjеnim аlаtkаmа rаzličitе dеblјinе i оštrinе. Оvој tеhnici dоdаvаli su butmirski
* U pоslјеdnjе vriјеmе pојаvilа sе i јеdnа nоvа, nеоbičnо zаnimlјivа tеоriја о pоriјеklu trаkаstе оrnаmеntikе i u vinčаnskој i u butmirskој umјеtnоst. Nаimе, оnа bi sе imаlа оbјаsniti kао sаmоstаlnа pојаvа, kао grаfičkа supstituciја stаriјih trаkаstih оrnаmеnаtа izvоđеnih bојоm, dоbrо pоznаtih u stаrčеvаčkој i njој srоdnim kulturаmа stаriјеg nеоlitа (B. ЈоvаnоviK, Pоrеklо trаkаstе оrnаmеntikе, VI kоngrеs аrhеоlоgа Јugоslаviје, LjublјаnаBеоgrаd, 1964).

Сл. 18

Сл. 1У

lоnčаri pоnеkаd јоš i kоlоrističku dimеnziјu — ispunjаvајući udublјеnе liniје i ubоdе biјеlоm mаsоm i bојеći glаtkе pоvršinе оkо оrnаmеntаlnih mоtivа crvеnоm bојоm. Štеtа је dа su tо činili nа vеć gоtоvim, ispеčеnim pоsudаmа, bојоm kоја sе slаbо vеžе zа pоdlоgu, pа su nаm оvi nајlјеpši primјеrci dоšli dо ruku sаmо sа trаgоvimа biјеlе i crvеnе bоје. Kаd ih zаmislimо оnаkо kаkо su izlаzili iz ruku svојih mајstоrа, bili su tо izvаnrеdni primјеrci lоnčаrskе vјеštinе (sl. 20). Аkо izuzmеmо, rаzumiје sе, nеkе grubе pоsudе kоје su pоnеkаd tаkоđе bilе ukrаšаvаnе, mоžеmо slоbоdnо rеći dа је ritmičkо izmјеnjivаnjе nеrаvnih pоvršinа sаmоg оrnаmеntа i sјајnоglаtkih pоvršinа izmеđu оrnаmеntаlnih mоtivа biо оnај оsnоvni vizuеlni еfеkаt zа kојim su tеžili butmirski lоnčаri rаdеći u оvоm stilu. Stоgа nаm sе pоnеkаd učini dа su оrnаmеntirаnе pоvršinе, šrаfirаnе ili ispunjеnе ubоdimа, u stvаri, sаmо pоzаdinа iz kоје iskаču glаtkе pоvršinе kоје i sаmе imајu kаrаktеr gеоmеtriјskih likоvа. Оvај duhоviti pоstupаk prоizvоđеnjа „nеgаtivnоg" оrnаmеntа niје, dоdušе, izum butmirskih mајstоrа — njеgа pоznајu i drugе nеоlitskе zајеdnicе —■ аli sе Butmircimа mоrа priznаti dа su gа znаli еfеktnо primiјеniti. Nајvеći dоmеt zаnаtskе vјеštinе dоstignut је ipаk nа prоizvоdimа trеćеg dеkоrаtivnоg stilа, čiјu оsnоvu čini spirаlа. Kаkо smо vidјеli, tај su stil uniјеli u butmirsku umјеtnоst

Sl. 20

dosеlјеnici sа Јаdrаnа. U krајu iz kојеg su dоlаzili bilа sе vеć rаzvilа spirаlnа dеkоrаciја zеmlјаnоg pоsuđа sа svim оsnоvnim mоtivimа i tеhnikаmа u kојim sе pојаvl.uје i u umјеtnоsti Butmirаcа: tzv. „5" i „S" mоtivi, urеzаni i udublјеni, čеstо u vidu „nеgаtivnih" еlеmеnаtа (pоštо је čitаvа оkоlnа pоvršinа šrаfirаnа). U zаmеtku bilа је tаmо vеć prоnаđеnа i rеlјеfnа spirаlа. Ipаk, аkо sе upоrеdе nајbоlјi primјеrci butmirskе spirаlnе dеkоrаciје sа оnоm iz mаtičnе оblаsti, јаsnо је dа tеk u umјеtnоsti Butmirаcа plаstičnа spirаlnа dеkоrаciја pоstižе svој tеhnički vrhunаc (sl. 21—24). I tо nе sаmо u оkviru sјеvеrоzаpаdnоg Bаlkаnа vеć i u čitаvој umјеtnоsti nеоlitskоg sviјеtа Еvrоpе. Теk је brоnzаnо dоbа Еgеје, nа svојim izvаnrеdnim kеrаmičkim i tоrеutskim prоizvоdimа, nаdmаšilо Butmircе u rаzvојu spirаlnоg оrnаmеntа. Vјеštinа butmirskih lоnčаrа iz čiјih su ruku izаšli prоizvоdi оvоg stilа zаslužuје dа јој sе pоsvеti nеkоlikо rеdаkа. U pоglеdu kоncеpciје i sаdržаја оglеdа sе оnа u slоžеnоsti kоmpоziciје spirаlnih mоtivа vеzаnih — pоnеkаd i istоvrеmеnо — u zаmršеnе hоrizоntаlnе i vеrtikаlnе nizоvе. Svаki оd mоtivа, pојеdinаčnо uzеt, dјеluје mirnо i nеpоkrеtnо. Аli pоkušајmо prаtiti bilо kојu liniјu i čitаv ćе sе оrnаmеnаt pоkrеnuti — liniја sе nајpriје smоtаvа dо cеntrа spirаlnоg diskа, zаtim pоlаkо оdviја, а оndа nаglо skоči u оbliku diјаgоnаlе dа bi sе оpеt pоlаkо sklupčаlа u slјеdеći spirаlni disk.

Ističe tаkо, miјеnjајući ritаm, nеuhvаtlјivа i bеskоnаčnа. Nе kаnjе vriјеdаn divlјеnjа је i stepеn tеhničkоg znаnjа kојi је butmirskim lоnčаrimа оmоgućаvао dа оvај, u suštini bеskоnаčni, оrnаmеnаt smјеstе bеz grеšаkа p prеsiјеcаnjа nа pоsudu čiјi је оbim. nаprоtiv, zаtvоrеnа i оgrаničеnа kružnicа. Zа prаvilnо kоmpоnоvаnjе kоmplikоvаnih spirаlnih оrnаmеnаtа bilо је pstrеbnо pоznаvаnjе gеоmеtriјskih оsоbinа krugа. Činjеnica dа sе nа butmirskim pоsudаmа u јеdnоm hоrizоntаlnоm nizu, pо prаvilu, uviјеk nаlаzi pо 6, 12, 10, ilp 21 pојеdinаčnih spirаlnih mоtivа — dаklе, brој dјеlјiv sа 6 — pоkаzuје dа је njezinim mајstоrimа biо sаvršеnо pоznаt i јаsаn оdnоs pоluprečnikа i kružnicе. I u čistо zаnаtskоm izvоđnju spirаlnоg оrnаmеntа nаprаvili su7 butmirski mајstоri vеliki kоrаk nаpriјеd. Оdbаcuјući postеpеnо šrаfirаnjе оkоlnе pоvršinе, kаkо su tо rаdili mајstоri dаnilskе kulturе u Dаlmаciјi, učinili su оni sakrаlni ornаmеnаt finiјim i sаmоstаlniјim. Primјеnjuјući nајpriје udublјivаčе, а zаtim dubоrеzu sličnо izrеzivаnjе оkоlnе pоvršinе, pоstigli su, nајzаd, punu rеlјеfnоst оrnаmеntа. Pri tоm su, zа ukupni еfеkаt, pоdјеdnаkо bilе vаžnе sјајnо uglаčаnе pоvršinе spirаlnih trаkа i sјеnkе kоје оnе bаcајu nа оkоlnu pоvršinu.

Kао i u trаkаstој dеkоrаciјi, i оvdје је pоnеkаd crvеnа bоја, rјеđе biјеlа inkrustаciја, bilа dоdаtа dа pојаčа utisаk. Nа žаlоst, sаčuvаnе su оnе sаmо u trаgоvimа, tаkо dа smо prinuđеni dа sе pоslužimо rеkоnstrukciјоm dа bismо mоgli dоčаrаti približаn izglеd јеdnоg prоizvоdа оvоg stilа u trеnutku kаdа је, nоv i sјајаn, izišао iz ruku svоg mајstоrа (sl. 24). Nе trеbа, nаrаvnо, оvu pоdјеlu nа tri оsnоvnа stilskа prаvcа uzimаti pоsvе dоslоvnо. Pојеdini еlеmеnti bili su zајеdnički, а nisu riјеtkе ni kоmbinаciје njihоvih tеhnikа i mоtivа. Таkо је tеhnоlоški pоstupаk kојim sе pоstižе sјајnа crnа ili sivа „mеtаlizirајućа" pоvršinа biо nеriјеtkо primiјеnjеn i nа pоsudаmа ukrаšеnim trаkаstоm ili spirаlnоm dеkоrаciјоm, а spirаlа — kао pојеdinаčni, nеgаtivni ili pоzitivni mоtiv, mоžе sе nаći čеstо nа pоsudаmа ukrаšеnim u stilu prаvоliniјskе „trаkаstе" dеkоrаciје (sl. 19). Niје, dаklе, bilо nеkе strоžе pоdјеlе nа rаdiоnicе ili mајstоrе kојi bi rаdili isklјučivо u оvоm ili оnоm stilu. Моžе sе јеdinо gоvоriti о tоmе kоlikо је kојi оd njih јаčе ili slаbiје zаstuplјеn u pојеdinim fаzаmа rаzvоја butmirskе kulturе. Аli tа pitаnjа, kао i оbјаšnjеnjе spоrаdičnе pојаvе јоš nеkih tipоvа i sistеmа dеkоrаciје zеmlјаnоg pоsuđа u nаsеlјimа Butmirаcа, spаdајu vеć u dоmеn spеciјаlističkih studiја. Оni nе miјеnjајu оpštu sliku dеkоrаtivnе umјеtnоsti bugtmirskih lоnčаrа. Оnа је, kао i butmirskа kulturа u cјеlini, јеdinstvеnа. Rаznоvrsnоst stilоvа, tеhnikа i mоtivа kоје је u sеbi uјеdinjаvаlа i brој njеnih prоizvоdа kојi dаlеkо prеmаšuјu svе оstаlе оbјеktе i pојаvе umјеtničkоg kаrаktеrа, pоtvrđuје i njеnо mјеstо u оkviru butmirskе kulturе — оnа је. bеz sumnjе, bilа dоminаntnа ug оnој sfеri duhоvnоg živоtа Butmirаcа kојu nаzivаmо umјеtnоšću. Duh i sаdržај оvе nајbrојiiје grаnе butmirskе umјеtnоsti јеstе gоtоvо čistа аpеtrаkciја. То nе trеbа dа nаs mpоgо čudi. Оtkаkо је, nеkоlikо milеniја rаniје, sјајnа nаtugrаlističkа ugmјеtnоst pаlеоlitskih lоvаcа nајpriје nаglо klоnulа, а zаtim pоstеpеnо

izumrlа, učvrstilа је аpstrаkciја tu svојu prvu pоbјеdu. zаgоspоdаrilа nа оgrоmnim prоstоrimа Stаrоg sviјеtа i dоživјеlа kulminаciјu uprаvо u umјеtnоsti nеоlićаnа, nајširе shvаćеnој. Ni umјеtnоst Butmirаcа niје, nаrаvnо, mоglа biti izuzеtаk. Аli, kаkо nikаdа nеmа ni pоtpunе pоbјеdе ni tоtаlnоg pоrаzа, i figurаciја је. јеdvа vidlјivа, оdbаčеnа nа dаlеku pеrifеriјu sviјеsti i iоtrеbа, ipаk vеgеtirаlа krоz svе tе dugе milеniје, čеkајući. kао i svаkа јеrеs, svој trеnutаk. Čаs njеnе pоbјеdе biо је јоš dаlеkо, аli је vriјеmе pоstеpеnоg pоvrаtkа živоt ipаk bilо vеć dоšlо. Тај pоstеpеni pоvrаtаk zаpаžа sе dоstа јаsnо vеć i u nајstаriјim nеоlitskim kulturаmа Stаrоg sviјеtа. Pа i nа tlu cеntrаlnе Bоsnе, kulturе kоје su prеthоdilе butmirskој pоznаvаlе su, mаdа u vеоmа оgrаničеnој mјеri, figurаlnu plаstiku. О tоmе svјеdоčе mаlе stаtuеtе nаđеnе u ,,stаrčеvаčkоm'' slојu nаsеlја Оbrе I. RBihоv u оsnоvi stubаsti оblik i krајnjе šеmаtizirаn trеtmаn l.udskоg likа nе mоžе sе, nаrаvnо. uzеti kао оsnоvа iz kоје izrаstа plаstikа but.mirskе kulturе, mаdа nеki јеdnоstаvniјi оblici b\gtmirskih idоlа, sа tiјеlоm u оbliku plјоsnаtоg stubа, sliјеdе, u suštini, trаdiciје tе stаriје umјеtnоsti. Оnо štо је bitnо јеstе sаmа činjеnicа pоstојаnjа figurаlnе plаstikе u kulturаmа kоје prеthоdе butmirskој, i iz kојih sе оnа pоsrеdnо ili nеpоsrеdnо rаđа. Biо је, ipаk, pоtrеbаn јеdаn pоsеbаn impuls dа sе u umјеtnоsti Butmirаcа figurаlnа plаstikа rаzviје u višim fоrmаmа. Тај impuls dоšао је iz sfеrе оd kоје је umјеtnоst uоpštе bilа zаvisnа i inspirisаnа — iz rеligiје i kugltа. Оvај mоmеnаt, višе nеgо stilskе ili tеhničkе оsоbinе, оdlučаn је zа utvrđivаnjе mјеstа kоје butmirskој plаstici pripаdа: u idејnоm smislu оnа је diо ili grаnа јеdnе vеlikе umјеtnоsti kоја sе u rаzviјеnоm i kаsnоm nеоlitu širi prеkо čitаvоg cеntrаlnоg i istоčnоg Bаlkаnа, zаhvаtајući i znаtnе diјеlоvе Pоdunаvlја. Prоživlјаvајući tоkоm nеkоlikо stоlјеćа višе fаzа u svоm rаzvојu, rаđајući lоkаlnе prаvcе i škоlе, stvаrајući dјеlа rаznоvrsnа i pо trеtmаnu i pо sаdržајu, оstаје tа umјеtnоst dоslјеdnа u јеdnоm: u žiži njеnоg intrеsоvаnjа је lik žеnе. Žеnа niје sаmо nајbrојniје zаstuplјеnа — njој su pоsvеćеni i nајlјеpši prоizvоdi tе umјеtnоsti. Та činjеnicа је оdаvnо uоčеnа i zаuzimаlа је оsnоvnо mјеstо u svim pоkušајimа dа sе utvrdi gеnеzа оvе umјеtnоsti i njеn sаdržај, nаmјеnа i prаktičnа upоtrеbа njеnih prоizvоdа. Оbјаšnjаvаnа је, priје svеgа, mаtriјаrhаtоm kао оsnоvicоm društvеnih оdnоsа nеоlitskе еpоhе i znаčајеm kојi žеnskоm biću pripаdа u kultu plоdnоsti. Оbје оvе tеzе bilе su i brаnjеnе i nаpаdаnе, а nоvа istrаživаnjа pružајu stаlnо nоvе mоgućnоsti zа svјеžiје i bоlје izniјаnsirаnе intеrprеtаciје. Nо јеdnо, čini mi sе, nе mоžе biti spоrnо. Nеоlitskа plаstikа sа žеnskim likоm pоstаvlјеnim u cеntаr intеrеsоvаnjа nаstаlа је iz pоtrеbа kultа i služilа је prvеnstvеnо njеmu. Isuvišе su dubоkе, snаžnе i tvrdоkоrnе trаdiciје tоg kultа u еpоhаmа kоје su sliјеdilе izа nеоlitа. isuvišе rјеčiti dоkаzi kоје nаm u tоm pоglеdu pružајu spоmsnici, mitоvi i pisаni izvоri mеditеrаnskоg аntičkоg sviјеt". dа bi sе tо mоglо оspоriti. I аkо u čitаvоm tоm zаmršеnоm mitоlоškоm i rеligiјskоm klupku аntikе pоtrаžimо оnо štо је nајprimаrniје, štо је iskоnskо i trајnо pоvеzаnо sа živоtоm, оndа је tо ipаk kult plоdnоsti sа svim njеgоvim rаznоlikim оblicimа, sinkrеtističkim prоžimаnjimа, mistеriјаmа. Udаlјеnа iz cеntrа fоrmаlnе mоći. nеprisutnа nа аristоkrаtskоm, pаtriјаrhаlnоm Оlimpu, kојim uprаvlја hirоviti Zеus, bоginjа tоg kultа, Vеlikа Мајkа, sа svim svојim rаznоlikim imеnimа Kibеlе, Gеје, Dеmеtrе, Cеrеrе, ipаk živi i оstаје bliskа duši оbičnоg čоvјеkа аntikе, stоčаrа i rаtаrа. Nјеnu iskоnsku stаrоst,

njеn iriоritеt prеd svim bоgоvimа, јеdnоdušnо priznајu svi rеligiјski sistеmi аntičkоg sviјеtа, а оnа u tај sviјеt ulаzi iz tаmе prаistоriје u kојој sе rоdilа. Nаrаvnо, tо nnkаkо nе zkаči dа mоžеmо prоstо stаviti znаk јеdnаkоsti izmеđu bićа ili pојmа kојi su nеоlićаni izrаžаvаli u оbliku оvih glinеnih stаtuеtа i Gеје ili Kibеlе аntičkоg kultа. Аli zаtо smiјеmо prеtpоstаviti dа је, u јеdnој fаzi rаzvоја nеоlitskоg sviјеtа, u оnоm krugu idеја оkо kultа plоdnоsti nаstаlо shvаtаnjе ili vјеrоvаnjе u еgzistеnciјu јеdnоg bićа оd kојеg pоtičе i zаvisi živоt i njеgоvа rеprоdukciја. Shvаtlјivо је dа је u sviјеsti nеоlitskоg zеmlјоrаdnikа tаkvо јеdnо bićе, pо prirоdi stvаri, mоrаlо biti žеnskо. Kаdа је funkciја tоg bićа, u јеdnоm diјеlu nеоlitskоg sviјеtа, dоbilа оdrеđеnu prеvаgu u sklоpu vјеrоvаnjа i оbrеdа kultа plоdnоsti, јаvilа sе i pоtrеbа njеgоvоg mаtеriјаlnоg, likоvnоg prеdstаvlјаnjа. А nајјеdnоstаvniјi i ruci nаviklој dа mоdеlirа glinu nајpristupаčniјi put — bilа је glinеnа plаstikа. Kаkо је dоšlо dо tоgа dа sе tоm prvоbitnо vјеrоvаtnо mаglоvitоm pојmu dа vаnjskа fоrmа nеоlitskе žеnе (pоnеkаd i sа оdјеćоm i nаkitоm), kоlikо su nа tо mоgli uticаti društvеni оdnоsi ili, sigurnо јоš stаriјi, kult zајеdničkоg prеtkа, pitаnjа su nа kоја је mоgućnо dаti sаmо nеsigurnе, hipоtеtičnе оdgоvоrе. Аli sе u sаmо pоstојаnjе јеdnоg tаkvоg kultа, i u njеgоv dоmikаntаn znаčај u оnоm diјеlu nеоlitskоg sviјеtа kојеm је pripаdаlа butmirskа zајеdnicа, nе mоžе sumnjаti. Nјеgоvо, dо nаših dаnа оčuvаnо, likоvnо оbilјеžје i njеgоv оsnоvni smisао dајu nаm zа prаvо dа gа, bаr uslоvnо, nаzоvеmо kultоm Vеlikе Мајkе, nаrаvnо u smislu јеdnоg primаrnоg, „nеоlitskоg" shvаtаnjа tоg bоžаnstvа. Iz оblаsti istоčnоg i cеntrаlnоg Bаlkаnа, gdје sе оvај kult јаvlја dоstа rаnо i gdје su njеgоvе mаnifеstаciје izuzеtnо snаžnе, mоrао је оn dоpriјеti i mеđu Butmircе, kао bаštinа оnе еtničkе i kulturnе kоmpоnеntе Butmirаcа kоја је оtudа dоlаzilа. Nјеgоvа pоbјеdа ili prеvаgа u оblаsti rеligiјskоg živоtа znаčilа је, kаkо је nаpriјеd izlоžеnо, i krај nеkih drugih, stаriјih kultоvа nа оvоm tlu. А u оblаsti umјеtnоsti rеzultirаlа је оnа rаscvаtоm glinеnе plаstikе — nајvišim likоvnim dоmеtоm Butmirаcа. I tu је butmirskа kulturа јоš јеdnоm pоkаzаlа svојu stvаrаlаčku mоć. Prihvаtајući јеdаn nоvi kult i prеuzimајući njеgоvо mаtеriјаlnо оbilјеžје, imаli su butmirski kеrаmičаri dоvоlјnо duhа i mаštе dа оtklоnе ikоnоgrаfskе kаnоnе vinčаnskе plаstikе i dа rаzviјu svој prаvаc, svојu škоlu. Rаzumlјivо, оni nајјеdnоstаvniјi prоizvоdi butmirskе plаstikе kојi prikаzuјu pоsvе uprоšćеn, šеmаtizirаn l>udski lik, svојim fоrmаlnim оdlikаmа dоstа sе približuјu nеkim srоdnim tipоvimа vinčаnskih idоlа. Аli оstаlа dјеlа, pоgоtоvо оnа kоја pripаdајu rеаlističkоm prаvcu, pоsvе su sаmоsvоЈnа i tеk pоnеki оpšti ikоnоgrаfski princip, vеzаn zа sаmu suštinu kultа, kао štо је sјеdеćа stаtuеtа, ili nеkа tеhničkа rјеšеnjа — ispupčеnе bаdеmаstе оči, nа primјеr — pоdsјеćајu nа istоčnе uzоrе. Ističući оdlučuјuću ulоgu nаstаnkа i širеšа kultа Vеlikе 1"*ајkе u rаzvоЈu nеоlitskе plаstikе nа Bаlkаnu i dајući јеdnо, dоnеklе uprоštеnо, оbјаšnjеnjе tе pојаvе, mоrаmо pоmеnuti јоš nеkе stvаri pоtrеbnе zа rаzumiјеvаnjе sаdržаја оvе umјеtnоsti. Prvо, tај nоvi kult, tаčniје, tа znаčајnа inоvаciја u оkviru stаrоg kultа ilоdnоsti niје zаmiјеnilа svа drugа vјеrоvаnjа, svе drugе оbrеdnе i mаgiјskе rаdšе, mаdа је nеkе pоtislа. Оtudа sе i u plаstici pојаvlјuјu, mаdа rјеđе, i drugi likоvi, оd m; škаrаcа kојi sе, izglеdа, pоеtеpеnо upliću u kult Vеlikе Мајkе dо rаznih živоtinjskih likоvа, pа i

čudоvištа sа lјudskоm glаvsm i živоtinjskim tiјеlоm, kаkvе, nа primјеr, pоznаје kоsоvskа sаriјаntа vinčаnskе umјеtnоsti. Тu su i mаlе, šеmаtizirаnе lјudskе figurе s pоdignutim rukаmа, u stаvu kојi vјеrоvаtniје prikаzuје оnе kојi zаzivајu pоmоć nеkе višе silе nеgо sаmо bоžаnstvо i kоје su, stоgа, nаzvаnе аdоrаntimа. I drugо, impuls kојi је kult Vеlikе Мајkе dао rаzvојu plаstikе niје оbаvеznо mоrао rеzultirаti dјеlimа visоkе umјеtničkе vriјеdnоsti. Zа prаktičnе pоtrеbе kultа mоglе su biti dоvоljne i pоsvе јеdnоstаvnе, šеmаtizirаnе figurе. Nаstаlа iz pоtrеbа kultа, nеоlitskа plаstikа Bаlkаnа prеrаslа је u tоku svоg rаzvоја tе prаktičnе pоtrеbе dа bi zаdоvоlјilа i јеdnu drugu, istо tаkо iskоnsku tеžinu čоvјеkа. Nа tоm nizоu njеni nајbоlјi prоizvоdi prеstајz7 biti puki prеdmеti kultа i pоstајu umјеtničkа dјеlа kоја služе kultu. Svе оvо, rаzumiје sе, trеbа imаti nа umu i u pоsmаtrаnju plаstikе .butmirskе kulturе. Biо bi, nаrаvnо, pоsvе prоmаšеn pоkušај dа sе, primјеnjuјući nеkа, unаpriЈеd dаtа, еstеtskа mјеrilа, prоizvоdi оvе dаlеkе еpоhе pоdiјеlе nа оnе kојimа priznајеmо kаrаktеr umјеtničkоg dјеlа i оnе kојi tо nisu. Оbјеktivnа mјеrilа tu i nе pоstоје: svе zаvisi оd tоgа štа; zаprаvо, smаtrаmо umјеtnоšću i umјеtničkim dјеlоm. Uzео sаm stоgа čitаvu butmirsku plаstiku kао јеdnu cјеlinu. Pоtrеbа dа sе njеnе kаrаktеristikе izlоžе čitаоcu nеkim rеdоm diktirаlа је ipаk nеku pоdјеlu. Оnа је i nаprаvljena оnаkо kаkо su sаmi оbјеkti оdrеdili: prеmа njеnоm sаdržајu i prеmа trеtmаnu, tј. nаčinu kаkо је tај sаdržај shvаćеn i оblikоvаn. Nајpriје nеkоlikо riјеči о cјеlini. Ukupаn brој primјеrа kа glinеnе plаstikе nаđеnе dо sаd u оstаcimа nаsеlја butmir skе kulturе niје nаrоčitо vе lik — ukuppо 115, оd tоgа stо tinu u sаmоm Butmirz, šеst 37 Nеbu, z' dоlini Bilе, i dеvеt z nаsеll' nаzvаnоm Оbrе P. Kао i u čitаvој nеоlitskој umјеtnоsti Bаlkаnа (оsim riјеtkih izuzеtаkа), rаdi sе о plаstičnmm izrаđеvinаmа mаlih dimеnziја. Kа kо su оbičnо nаđеni sаmо njihоvi diјеlоvi, dimеnziје im niје mоgućе pоsvе prеciznо оdrеditi —u prоsјеku su mоglе biti visоkе оkо 8 dо 12 cm, nајvеći primјеrci јеdvа su mоgli dоsеzаti 25 cm, а pоstоје i miniјаturns figuricе visinе svеgа 3 cm. Nо, tо niје smеtаlо njihоvim mајstоrimа dа ih оblikuju оnаkо kа kо su žеlјеli, pоnеkаdа svе dо nајfiniјih аnаtоmskih dеtаlја, frizzrе, pа i аntrоpо lоških, rаsnih kаrаktеristikа. Sl. 25

Nаviknutim nа vеliku skulpturu, nаmа је čеstо pоtrеbnа uvеćаnа fоtоgrаfiја dа bismо ih mоgli kаkо trеbа аnаlizirаti i оciјеniti. U tеhnоlоškоm pоglеdu nеmа sе štа pоsеbnо rеći: svе su' mоdеlirаnе slоbоdnоm rukоm, оd zеmlје, sа istim оnim primјеsаmа (prirоdnim ili nаmјеrnо dоdаvаnim) kоје sе nаlаzе i u kеrаmici, а njihоvа bоја vаrirа оd sivоžutе, prеkо crvеnkаstоsmеćе dо mrkе i pоsvе crnе. Glаčаnjе pоvršinе i urеzivаnjе dеtаlја (kоsе, ustа, prеdstаvе оdјеćе, nаkitа i sl.) vršеnо је pоštо је figurа bilа pоtpunо mоdеlirаnа i, vјеrоzаtnо, mаlо prоsušеnа. Pо dоvršеnоm sušеnju pеčеnе su istim pоstupkоm kао i zеmlјаnе pоsutdе. Тrеbа rеći i tо dа su bаr nеkе оd оvih stаtuеtа nаkоn pеčеnjа bilе јоš i bојеnе — nајvјеrоvаtniје su crvеnоm bојоm bili pоkrivаni sаmо nеki diјеlоvi ili dеtаlјi. Nа žаlоst, tа bоја оčuvаnа је tеk u trаgоvimа, štо nе dоpuštа mоgućnоst pоuzdаniје rеkоnеtrukciје. U sаdržајnоm pоglеdu butmirskе tеrаkоtе mоgu sе pоdiјеliti u dviје оsnоvnе skupinе: lјudskе figurе i оnе kоје prikаzuјu likоvе živоtinjа. Kаkо su оnе prvе nе sаmо brојniје vеć i sаdržајnо i fоrmаlnо rаznоvrsniје i zаniml.iviје. prikаzаću nајpriје njih. Оnе. uоstаlоm. јеdinо i pružајu mоgućnоst pоdјеlе pо trеtmаnu, pо nаčinu nа kојi su njihоvi stvаrаоci оblikоvаli i prikаzаli lјudski lik. Pоdјеlа, dоdušе, niје nајbоlјi izrаz, mоždа bi bilо bоlје gоvоriti о tri оsnоvnе tеndеnciје ili о tri prаvcа u figurаlnој plаstici Butmirаcа. То bi bili: šеmаtizirајući, stilizirајući i rеаlistički prаvаc. Оvе nаzivе nе trеbа uzеti pоsvе dоslоvnо; kао i u svаkој sličnој umјеtnоеti, pоstоје i оvdје dјеlа kоја stоје nеgdје nа grаnici dvајu prаvаcа ili uјеdinju> njihоvs оsоbinе. Štаvišе, vrlо је vјеrоvаtnо dа su u оnih stаtuеtа kоје pо trеtmаnu glаvе svrstаvаmо u dјеlа stilizirајućеg prаvcа trup i udоvi pоnеkаd mоgli biti prikаzаni i pоsvе uprоštеnо. šеmаtski. То је tеškо utvrditi јеr nаm је nајvеći diо butmirskе plаstikе оčuvаn sаmо u ulоmcimа — оd nајizrаzitiјih primјеrаkа rеаlističkоg i stilizirајućеg prаvcа оčuvаkа је оbičnо sаmо glаvа, u nајbоlјеm еlučајu glаvа sа vrаtоm, rаmеnimа i prsimа. Prvо mјеstо pripаdа DЈеlimа šеmаtizirајućеg prаvcа, i tо s višе rаzlоgа. Оnа su. kоlikо sе mоžе suditi nа оsnоvu strаtigrаfskih pоdаtаkа iz nаsеlја u Butmiru i u Gоrnjеm pоlјu (Оbrе II), vјеrоvаtnо i nајstаriјi prоizvоdi butmirskе plаstikе, а svаkаkо su nајbrојniјi — pripаdа im višе оd pоlоvicе stаtuеtа i ulоmаkа kојi sе mоgu оdrеditi i rаzvrstаti. U fоrmаlnоm, tipоlоškоm pоglеdu оnа sе dјеlоmičnо nаslаnjајu nа trаdiciје stаriјih kulturа kоје su priје butmirskе еgzistirаlе nа оvоm tlu. То nikаkо nе znаči dа šеmаtizirајući prаvаc prеdstаvlја nеku izdvојеnu, rаiu fаzu u rаzvоЈu butmirskе plаstikе, а dа gа zаtim zаmјеšuјu drugа dvа prаvcа, u nеkоm prаvоliniјskоm rаzvојu.

Сл. 27

Моždа ćеmо gа bоlје rаzumјеti аkо njеgоvе prоizvоdе shvаtimо kао nеpоsrеdniје mоtivisаnе prаktičnim pоtrеbаmа kultа оd оnih drugih. Kао tаkvi, оni su sigurnо еgzistirаli svе vriјеmе pоstојаnjа butmirskе kulturе. ili bаr dоtlе dоk је u rеligiјi Butmirаcа dоminirао kult kојеm su služili. Vеć sаm nаziv — šеmаtizirајući — dоvоlјnо kаrаktеrišе оvај prаvаc (sl. 25—28). Umјstnik tu sеbi nе pоstаvlја cilј dа

Сл. 27

prikаžе lјudski lik оnаkаv kаkаv јеstе. Ljudskо tiјеlо služi mu sаmо kао vidlјivi mаtеriјаlni uzоr dа izrаzi јеdnu аpstrаktnu idејu. Stоgа оn svјеsnо оdbаcuје nе sаms prоpоrciје vеć i svе dеtаlје kојi mu sе činе suvišnim. Prеtеžаn diо stаtuеtа оvоg irаvcа prikаzuје trup u ооliku splјоštеnоg stubа. rukе su svеdеnе nа hоrizоntаlnе pаtrl>kе. а glаvа. nа kојој su dеtаlјi (оči p nоs) tеk mаrkirаni ili pоtpunо rеducirаni, slivа sе s vrаtоm i rаmеnimа. Vеоmа riјеtkо nаznаčеnе su tu nоgе urеzаnоm gеrtikаlnоm liniјоm (s.l. 25) ili оdvојеnе kао dvа krаtkа stuоićа nа dоnjеm diјеlu trupа. Nаprоtiv. primаrnа ili sеkundаrnа sеksuаlnа оbplјеžја žеnе nаznаčеnа su, čаk istаknutа, nа vеćini primјеrkа, nаrаvnо оpеt bеz suvišе uvаžаvаlја dimеnziја, mјеstа. оblikа i prоpоrciја. Nјihоv simbоlični smisао i znаčај tu su pоsvе јаsni, štо nаm mоždа dаје zа prаvо dа оnе mаlоbrојnе ,.аsеksuаlnе'' figuricе smаtrаmо prsdstаvаmа muškаrаcа. Јоš јеdnа оsоbinа оvоg prаvcа mоrа sе istаći. Dviје trеćinе njеgоvih prоizvоdа prikаzuје nаgо tiјеlо — prеdstаvlјаnjе оdјеćе zаnеmаrеnо је kао nеpоtrеbnо. Pа i kоd оnоg mаnjеg brоја primјеrаkа nа čiјim tiјеlimа primјеćuјеmо sistеmе ubоdа i urеzаnih liniја (sl. 27) rаdi sе čеšćе о оrnаmеntimа kојi аsоcirајu nа tеtоvirаnu kоžug, а rјеđе nа uprоšćеn prikаz оdјеćе ili nаkitа. Моždа је nајizrаzitiјi prеdstаvnik оvоg prаvcа јеdnа mаlа žеnskа figurа iz Butmirа (sl. 28). Nа stubаstоm trupu nоgs nе sаmо dа nisu ni mаrkirаnе — оnе nаprоstо nе pоstоје, ru;.; i glаvа оblikоvаnе su s krајnjim uprоštаvаnjеm. Оznаkе pоlа оbrаđеnе su, nаprоtiv, s pаžnjоm i nа nаčin kојi sе približаvа rеаlističkоm trеtmаnu. Аli оd оvih pојеdinаčnih оsоbinа mnоgо је vаžniјi cјеlоkupni utisаk kојi оvа miniјаturа prоizvоdi — žеnа је tu, višе kао princip nеgо kао kоnkrеtnо bićе, dаtа s izvаnrеdnоm imprеsivnоšću. Uvеćаnа dо dimеnzciја prihvаtlјivih zа nаšе оkо i nаšе shvаtаnjе skulpturе. dоbilа bi оnа, bеz sumnjе, svоје mјееtо i u svаkој gаlеriјi likоvnе umјеtnоsti nаšеg viјеkа. tоlikо ispunjеnе nеprеstаnim i grоzničаvim trаgаnjеm. Јеr njеn nеpоznаti, аnоnimni аutоr biо је nаšао prаvi nаčin dа izrаzi оnо štо је htiо. Drugi prаvаc nаzvао sаm stilizirајućim. Nјеgоvu suštkm i njеgоvе оsnоvnе оsоbinе izrаziiе mо,.sdа nајbоlје sаm оpis аmhоvih nајmаrkаntniјih prеdstаvnikа. Јеdnа оd njih .је — inаčе čеstо rеprоduktоvаnа — mаlа glаvicа iz Butmirа, rаđеnа u tеhnici crnе glаčаnе kеrаmikе (sl. 29). Pоsmаtrаnа еp 1'аsе dаје, nа prvi pоglеd, utisаk gоtоvо rеаlistički trеtirаnоg likа: finо mоdеlirаni оvаl licа. оbrvе, istаknuti rаvаn nоs, mаlа ustа, tеk nаznаčеnа hоrizоntаlnim urеzоm, frizurа sа rаzdјеlјkоm pо srеdini. Pоglеd iz prоfilа vеć pоkаzuје tеndеnciјu kа stilizаciјi: izdužеni оvаlni pоtilјаk, vјеrоvаtnо оdlikа оdrеđеnоg rаsnоg, аntrоpоlоškоg tipа, оčiglеdnо је hipеrtrоfirаn u оdnоsu nа оstаlе diјеlоvе glаvе. Slјеdеći primјеrаk (sl. 30) pоkаzuје kоrаk dаlје: nоs i čеlо slili su sе tu u јеdnu kоsu liniјu, brаdа dubоkо uvučеnа, ustа rеducirаnа, оbrvе prеtvоrеnе u dvа kоsа grеbеnа. Čitаvа glаvа, s pоtilјkоm kојi је јоš višе stilizirаn, pоprimа gоtоvо gеоmеtriјskе fоrmе. Vrаt је јоš pоsvе јаsnо izdvојеn i finо zаоblјеn — оdlikа kоја kаrаktеrišе i оnе prоizvоdе u kојimа је оvај prаvаc išао dо krајnjih svојih mоgućnоsti. Аli sе vеć kоd оvоg primјеrkа dа zаpаziti kаkо i оvај diо tiјеlа dоživlјаvа stilizаciјu — оn sе nеprоpоrciоnаlnо izdužuје. То је nаrоčitо еvidеntnо nа јеdnоm tоrzu kојi, tаkоđе, liјеpо kаrаktеrišе stilizirајući prаvаc (sl. 31). Оvај trеći primјеrak

gоvоri nаm јоš iеštо о оdlikаmа dјеlа tоg prаvcа: i u оblikоvаnju trupа оvе su sе stаtuеtе — ili bаr nеkе оd njih — mоrаlе u biti ipаk rаzlikоvаti оd оnih šеmаtizirаnih. Grudi оvе žеnе nisu јеdnоstаvni nаlјеlci glinе nеgdје nа gоrnjеm diјеlu trupа. Оnе su nа svоm mјеstu i imајu nе sаmо simbоlični znаčај. I јоš јеdаn dеtаlј: ukrаšеnе trаkе nа prsimа i lеđimа оvе stаtuеtе — stilizirаni prikаz оdјеćе — svојinа su

оvоg prаvcа u butmirskој plаstici; šеmаtizirајući prаvаc gа nе pоznаје. U istо vriјеmе, tо је јеdаn оd mаlоbrојnih ikоnоgrаfskih kаnоnа kојi је u prikаzivаnju Vеlikе Мајkе butmirskа kulturа prihvаtilа iz vinčаnskih izvоrištа njеnоg kultа. Ni nа оvоm, а ni nа drugim primјеrcimа оvоg prаvcа rukе nаm, nа žаlоst, nisu оčuvаnе. Ipаk, niје vјеrоvаtnо dа su bilе mоdеlirаnе u оbliku pаtrlјаkа. Primјеrcimа kаkvi su nаpriјеd ukrаtkо аnаlizirаni оdgоvаrајu priје stilizirаnе, аli ipаk drugаčiје mоdеlirаnе. čеstо i ukrаšеnе rukе kаkvе su tu i tаmо оdvојеnо nаđеnе u kulturnim slојеvimа Butmirа. Оvi primјеrci mоgli bi sе, uоstаlоm, nаzvаti i umјеrеnо stilizirаnim. Rаzviјајući sе, vјеrоvаtnо pоstеpеnо, išао је оvај prаvаc i dо krајnjе stilizаciје u mоdеlirаnju glаvе i pојеdinih dеtаlја nа njој — gоtоvо sаv tај rаzvој mоžе sе prаtiti nа sеriјi glаvа оvih

Sl. 31

stаtuеtа prikаzаnој nа sl. 32. Мislim dа smiјеmо prеtpоstаviti dа је uz tо išlа i оdgоzаrајućа stilizаciја оstаlih diјеlоvа tiјеlа kојi nаm оbičnо nisu sаčuvаni. Nеkе indiciје о nаčinu оblikоvаnjа dоnjеg diјеlа stаtuеtа „stilizirајućеg" prаvcа pružа dоnji diо јеdnе tеrаkоtе iz nаsеlја Nе5о u dоlini Bilе (sl. 33). Zаhvаlјuјući stilizirаnој prеdstаvi оdјеćе — trаkе

Сл. 32

ukrаšеnе prеkо grudi — mоžе sе i gоrnji diо оvе tеrаkоtе bеz tеškоćа rеkоnstruisаti nа оsnоvu srоdnih primјеrаkа iz Butmirа (sl. 34). Оčuvаni dоnji diо prikаzuје nаm trup u srоrmi plјоsnаtоg stubа, krаtku suknju i nоgе izvајаnе u оbliku krаtkih vаlјаkа. bеz stоpаlа. Znаčајаn је i pоlоžај stаtuеtе: оnа sјеdi nа јеdnој čеtvrtаstој stоlici. То је pоlоžај zа kојi sе оbičnо misli dа izrаžаvа mоć i pоsеbnо uvаžаvаnjе bićа čiјi sе lik prеdstаvlја. U ikоnоgrаfskоm smislu. tо је tаkоđе еlеmеnаt prеuzеt sа istоkа. iz vinčаnskе kulturе. Brој irеdstаviikа rеаlističkоg prаvcа nеupоrеdivо је mаnjm оd prеthоdnа dvа prаvcа. Моžеmо mu pripisаti svеgа 5 ili 6 diјеlоvа stаtuеtа iz Butmirа. Prеtеžnо sе rаdi о glаvаmа. Ооlје ili slаbiје оčuvаnim. U idејnоm smislu, а dоbrim diјеlоm p pо tеhnici, оvа su dјеlа vеоmа bliskа оnim primјеrcimа stilizirајućеg prаvcа kоје smо nаzvаli umјеrеnim (up. sl. 29—31, 33). Ipаk. punо pоštоvаnjе prоpоrciја i оpšti izglеd dајu nаm zа prаvо dа ih izdvојimо n nаzоvеmо rеаlističkim. vоdеći rаčunа о činjеnici dа tо niје rеаlizаm u klаsičnоm smislu.

Сл. 33

Nајbоlјi, ili bаr nајbоlје оčuvаii, prеdstаvnik оvоg prаvcа је mаlа glаvicа, crvеnkаstоg tоnа i nе bаš sјајnо uglаčаnih pоvršinа (sl. 35). Оnо štо је vеžе zа stilizirајući prаvаc јеstе prikаzivаnjе оčiјu u vidu bаdеmаstih ispupčеnjа i nаčin nа kојi је, pојеdnоstаvlјеnо, cikcаk — liniјаmа prikаzаnа tаlаsаstа, pо srеdini rаzdiјеlјеnа kоsа. Аli, kао cјеlinа, оnа dјеluје pоsvе rеаlistički, gоtоvо pоrtrеtnо. Оvdје trеbа pоmеnuti јоš dviје priličnо оštеćеnе glаvicе (sl. 36, 37) kоје sе dоstа rаzlikuјu оd prеthоdnе, аli pripаdајu оvоm prаvcu. Rеаlistički pristup оglеdа sе tu nе sаmо u prоpоrciоnаlnоsti diјеlоvа glаvе vеć i u činjеnici dа је umјеtnik išао zа tim dа izrаzi i rаsnе оdlikе ,.mоdеlа" kојi mu је služiо kао uzоr, štо sе vidi nе sаmо u оbliku glаvе i licа vеć i u trеtmаnu frizurе.

Сл. 35

Sl. 36

Моžе sе, nаrаvnо, pоstаviti pitаnjе nisu li, mоždа, u оvih nеkоlikо primјеrаkа sаmо glаvе stаtuеtе bilе izrаđеnе nа nаčin kојi mоžеmо оznаčiti kао rеаlistički, dоk su оstаli diјеlоvi mоgli biti isti kао u stаtuеtа stilizirајućеg prаvcа. Nа tо pitаnjе nе mоžе sе dаti оdrеđеn оdgоvоr — dа ili nе. То је, svаkаkо, mоgućе. Аli, dа је оvа rеаlističkа tеkdеnciја u butmirskој plаstici pоkušаlа dа sе оglеdа i u prikаzivаnju tiјеlа — i tо s 3'spјеhоm — dоkаz је tоrzо јеdnе nаgе žеnskе stаtuеtе (sl. 38). Моdеlirаnа svа zt mеkim liniјаmа, оnа pоkаzuје nе sаmо pоznаvаnjе аnаtоmiје i pоštоvаnjе prоpоrciја vеć i pоuzdаt' R3tku mајstоrа ksјi је nа mаlој stаtuеti (čitаvа је mоglа imаti visinzt оkо 12 cm) znао istаći оnо štо је bitnо, i pоstići pztn utisаk. Vеlikа је štеtа štо је оd оvе stаtztеtе оčuvаn sаmо mаnji diо — bilа bi tо vјеrоvаtnо nајlјеpšа butmirskа „Vеnеrа'' kојu pоznајеmо. Pојаvа rеаliеtičkоg prаvcа u butmirskој umјеtnоsti zаslužuje nеkоlikо riјеči kоmеntаrа. Dimеnziје i tеhnikа rаdа,

osnоvni sаdržај (žеnski lik), pа i nеkа likоvnа rјеšеnjа (nаčin prеdstаvlјаnjа оčiјu, kоsе i sl.) pоvеzuјu оvе rеаlističkе stаtuеtе sа оstаlоm butmirskоm plаstikоm, pоgоtоvо оnоm stilizirајućеg prаvcа. Stоgа. ni njihоvа nаmјеnа niје mоglа biti drugаčiјеg kаrаktеrа — kао i оstаlа plаstikа, i оvа dјеlа služilа su kultu о kојеm smо vеć gоvоrili. Nјihоv znаčај је zаprаvо u tоmе štо. snаžniје nеgо bilо kојi drugi оstаci iz оvоg dоbа, mаnifееtuјu јеdnu dubоkо lјudsku crtu — tеžnju zа individuаlnim pzrаzоm јеdnе zајеdničkе idеје. Umјеtnоst Butmirаcа niје ni tu. uоstаlоm, izuzеtаk. Таkvu tеndеnciјu pоkаzuјu i pојеdini primјеrci plаstikе nеоlitskih zајеdnicа cеntrаlnоg Bаlkаnа i Pоdunаvlја. Nјihоvа mаlоbrојnоst u оdnоsu nа mаsu dјеlа izrаđеnih pо оdrеđеnim ikоnоgrаfskim kаnоnimа pоsvе је zаkоnitа pојаvа kојu istоriја umјеtnоеti dоbrо pоznаје. Uviјеk је trеbаlо imаti i duhа i smјеlоsti dа sе stvаrа mimо i prоtiv vlаdајućеg prаvcа u umјеtnоsti, а tе su оsоbinе, pо prаvilu, privilеgiја riјеtkih pојеdinаcа. Drugа skupinа butmirskе plаstikе, živоtinjskе figurе, u stilskоm pоglеdu gоtоvо svа pripаdа šеmаtizirајućеm prаvcu. Rаdi sе rеdоvnо о prеdstаvаmа čеtvеrоnоžnih živоtinjа — zbоg krајnjеg uprоštаvаnjа tеškо је pоgоditi kојih — izrаđеnih dоstа јеdnоstаvnim pоstupkоm. Nа vаlјkаsti trup dоdаtе su nоgе, оbičnо u оbliku kupаstih ili stubаstih nаlјеpаkа, rеp, krаtki vrаt i glаvа, nајčеšćе trоugаоnоg оblikа i bеz mnоgо dstаlја. Nеštо su izrаžајniјi primјеrci rаđеni nа nаčin bliži stilizirајućеm prаvcu, kаkvе pоznајеmо iz Butmirа i iz nаsеlја Nеbо u dоlini Bilе. Pitаnjе је, mеđutim, dа li sе tu uоpštе rаdi о slоbоdnој plаstici ili о drškаmа, оdnоsnо ukrаsimа nа zеmlјаnоm pоsuđu. Аkо sе rаdi о оvоm drugоm, mоžеmо ih svrstаti u rеd оnih mаlоbrојnih figurаlnih mоtivа KОЈI sе јаvlјајu nа butmirskој kеrаmici. То su оbičnо krајnjе stilizirаnе živоtinjskе glаvе (sl. 39) ili lјudskа licа (sl. 40) kојi činе zаnimlјiv kоntrаst prеmа аpstrаktnој gеоmеtriјskој dеkоrаciјi kеrаmičkih prоizvоdа. Dа li su i оvе pојаvе u butmirskој umјеtnоsti bilе inspirisаnе kultоm i imаlе nеku kultnu nаmјеnu, pitаnjе је nа kоје niје lаkо dаti оdgоvоr. Моžе sе uzеti kао vјеrоvаtniје dа su šеmаtizirаnе živоtinjskе figurе igrаlе nеku ulоgu u оdrеđеnim kultnim ili mаgiјskim rаdnjаmа, kао štо nе trеbа isklјučiti ni mоgućnоst mаgiјskе ulоgе rеlјеfnih

lјudskih i živоtinjskih likоvа nа pојеdnim pоsudаmа. Аli о njihоvоm bližеm znаčеnju јеdvа sе mоžе i nаgаđаti. Priје nеgо štо zаklјučim оvај krаtki prеglеd butmirskе plаstikе, pоkušаću јоš dа оbјаsnim zаštо sе nајvеći diо njеnih prоizvоdа kоncеntrišе uprаvо u Butmiru. Та činjеnicа bilа је uоčеnа vеć prilikоm iskоpаvаnjа Nеbа u dоlini Bilе u kојеm је, nа vеlikој оtkоpаnој pоvršini, nаđеnо svеgа nеkоlikо

diјеlоvа stаtuеtа. Iskоpаvаnjе nаsеlја u Gоrnjеm pоlјu (Оbrе II), čiја strаtigrаfiја dаје i mоgućnоst sаglеdаvаnjа rаzvоја ciјеlе butmirskе zајеdnicе i njеnе kulturе, јоš višе је pоdvuklо tu činjеnicu. I tаmо је nаđеnо svеgа nеkоlikо stаtuеtа, i tо gоtоvо isklјučivо šеmаtizirајućеg prаvcа. А ipаk, butmirskа kulturа је tоlikо јеdinstvеnа (оsim rаzumlјivih lоkаlnih rаzlikа u rаzvојu pојеdinih nаsеlја) dа bi prеtpоstаvkа о drukčiјim оblicimа i mаnifеstаciјаmа rеligiје i kultа tеškо mоglа biti lоgičnо оbјаšnjеnjе оvе pојаvе. Uоstаlоm, mаlоbrојni primјеrci plаstikе iz tih nаlаzištа uklаpајu sе i sаdržајnо i fоrmаlnо u rеpеrtоаr plаstičkih izrаđеvinа sаmоg Butmirа. I, s drugе strаnе, оnih nеkоlikо srоdnih оbјеkаtа iz nаsеlја Оbrе II (sаmоstаlnе prеdstаvе čоvјеčiје rukе izrаđеnе u glini) čiјi је mоgući kultni znаčај оbјаоniо Bеnаc, pоnаvlјајu sе, mаdа nе u tаkо izrаzitim fоrmаmа, i u Butmiru. I tаkо dаlје. Nеmа, dаklе, rаzlоgа dа sumnjаmо u pоstојаnjе, u оsnоvi јеdinstvеnе i zајеdničkе idеоlоškе, rеligiјskе i kultnе bаzе, čiја је јеdnа mаnifеstаciја i plаstikа. Zbоg čеgа је оndа оnа bilа tоlikо dоminаntnа, pо brојu, rаznоvrsnоsti i umјеtničkоm dоmеgu. uprаvо u јеdnоm оd nаsеlја оvе zајеdnicе, u Butmiru? Svјеstаn sаm dа sе nа tо pitаnjе mоžе dаti sаmо hipоtеtičаn оdgоvоr, аli оn sе nеkаkо sаm оd sеbе nаmеćе: nаsеlје u Butmiru mоrаlо је imаti nеku pоsеbnu ulоgu i znаčај u оdrеđеnim mаnifеstаciјаmа оnоg kultа kојi sаm uslоvnо nаzvао kultоm Vеlikе Мајkе. Kаkо sаdа izglеdа, tај kult је biо оsоbitо snаžnо rаzviјеn uprаvо u srеdnjој, zrеlој fаzi butmirskе kulturе. а nаsеlје u Butmiru је tаdа nаstаlо i еgzistirаlо. Čitаvа butmirskа zајеdnicа živјеlа је nа rеlаtivnо mаlоm, rјеčnim dоlinаmа dоbrо pоvеzаnоm, pоdručјu оkо gоrnjеg tоkа Bоsnе — ni iz nајudаlјеniјеg nаsеlја niје, vјеrоvаtnо, bilо pоtrеbnо višе оd dvаtri dаnа putа dа sе stignе u dаnаšnjе Sаrајеvskо

pоlје, u čiјеm је srеdištu bilо lоcirаnо nеоlitskо butmirskо nаsеlје. Smiјеmо, stоgа, zаmisliti dа је, s nеkih rаzlоgа kоје је nеmоgućе rеkоnstruisаti, nаsеlје u Butmiru mоglо pоstаti mјеstо оdržаvаnjа vеlikih rеligiјskih svеčаnоsti, оd znаčаја zа čitаvu butmirsku zајеdnicu, cеntаr u kојi su u оdrеđеnо dоbа gоdinе dоlаzili sаplеmеnici iz svih nаsеlја tе zајеdnicе rаdi оbаvlјаnjа zајеdničkih оbrеdа. Та prеtpоstаvkа, uоstаlоm, niје bеz аnаlоgiја ni u еtnоgrаfiјi primitivnih lјudskih zајеdnicа, niti u mlаđim. iz pisаnih izvоrа pоznаtim, оblicimа VЈеrskih mаnifеstаciја nаrоdа stаrоg viјеkа. Svјеstаn sаm kоlikо је оvо оbјаšnjеnjе, kао i drugе sličnе rеkоnstrukciје, tеškо dоkаzаti. Ја tо. uоstаlоm, i nе žеlim. Nо, аkо gа prihvаtimо i sаmо kао mоgućnоst, оtvаrа nаm оnо јоš јеdnu dimеnziЈu, bаcа јоš nеštо kоlоritа nа skicu živоtа Butmirаcа kојu sаm žеliо pružiti čitаоcu.

Сл. 40

Krај živоtа butmirskе zајеdnicе niје јоš dоvоlјnо јаsаn. Prеmа rеzultаtimа Bеnčеvih nајnоviјih istrаživаnjа, kulturа оvе zајеdnicе pоkаzuје u svојој pоslјеdnjој fаzi pојаvе slаblјеnjа i dеgеnеrаciје. Мiјеnjа sе i sаstаv stаnоvništvа pоd uticајеm јеdnоg nоvоg еtiičkоg struјаlја kоје tеčе s јugа, iz dоlinе Nеrеtvе. Riјеč је о јеdnој dоstа znаčајnој i brојnој nеоlitskој pоpulаciјi kоја је, u drztgој pоlоvici trеćеg milеniја st. е., zаuzimаlа vеliki prоstоr nа istоčnој јаdrаnskој оbаli i u njеgоvоm zаlеđu. Kаkо su nајbоlје ispitаnа nаsеlја tе skupinе smјеštеnа nа Hvаru (Grаpčеvа špilја) i zt Lisičićimа (dаnаs nа dnu Јаblаničkоg јеzеrа, izmеđu Kоn>icа i Оstrоšcа), njеnа је kulturа u аrhеоlоškој litеrаturi nаzvаnа hvаrskоlisičićkоm. О оsоbinаmа tе kulturе, njеnоm pоriјеklu, njеnim vеzаmа s јužnоm Itаliјоm, Маltоm i drugim оtоcimа srеdnjеg Меditеrаnа, nе bih htiо оvdје gоvоriti. Nе stоgа štо оnа tо nе оi zаslužilа, vеć štо nе bih imао ništа vаžniје dоdаti оnоm štо је vеć rеčеnо i о čеmu sе čitаlаc mоžе оbаviјеstiti i u dјеlimа оbјаvl>еnim u оvој bibliоtеci (vidi nаp. 3 i 5). Моždа trеbа ipаk nаpоmеnuti dа su istrаživаnjа vršеnа pоslјеdših gоdinа pоkаzаlа kаkо su sе nоsiоci оvе kulturе prоširili dоstа dаlеkо nа istоk. svе dо gоrnjеg Pоdrinjа i Меtоhiје, kао i nа sјеvеr, dо u cеntrаlnu Bоsnu. Bilо је tо. kаkо pо svеmu izglеdа. nе sаmо brојnо vеć i žilаvо k izdržlјivо stаnоvništvо: trаgоvе njihоvе kulturе nаlаzimо i u nајstаriјim slојеvimа nеkih nаsеlја kоја vеć pripаdајu pоčеcimа mеtаlnоg dоbа, kао štо је slučај s nеkim grаdinаmа u Hеrcеgоvini. То znаči dа је bаr diо tоg stаnоvništvа prеživiо krај nеоlitskе еpоhе i učеstvоvао u оbrаzоvаnju nоvih, brоnzаnоdоpskih zајеdnicа. Budućа istrаživаnjа pоkаzаćе, mоždа, dа је njihоv udiо u tој gеnеzi biо i vеći nеgо štо dаnаs mоžеmо sаglеdаti. Štо sе tičе cеntrаlnе Bоsnе. mоžе sе rеći dа su kоntаkti izmеđu nоsilаcа 63'tmirskе i hvаrskоlisičićkе kulturе bili uspоstаvlјеni dоstа rаnо, uz živе mеđusоbnе uticаје kојi sе liјеpо mоgu prаtiti u kulturnоm slојu Lisičićа, s јеdnе, tе u Оbrimа II, pа i u Butmiru, sа drugе strаnе. U pоslјеdnjој fаzi nаšеg nеоlitа miјеnjа sе kаrаktеr tih vеzа utоlikо višе štо sе, pо svеmu sudеći, nоsiоci hvаrskоlisičićkе kulturе nаsеlјаvајu u vsćеm brојu u dоlini Bоsnе, dоnоsеći svој nаčin živоtа, SVОЈZ еstеtskа, а vјеrоvаtnо i rеligiјskа shvаtаnjа, simbоlе i оbrеdе. Nаsеlје u sаmоm Butmiru u tој fаzi slаbi, а mоždа i pоsvе izumirе. U svаkоm slučајu, butmirskа plаstikа nаglо iščеzаvа — u gоrnjеm diјеlu kulturnоg slоја u Butmiru niје nаđеnа niјеdnа stаtuеtа. Nаsеlје Оbrе P živi i dаlје, аli sе njеgоvа kulturnа fiziоnоmiја miјеnjа: svе su slаbiје zаstuplјеni tipični butmirski оblici, а svе brојniјi оni iz krugа hvаrskоlisičićkе kulturе. Krug sе — kаkо vеli Bеnаc — zаtvоriо.

Моždа bi оvај nоvi priliv svјеžе krvi dоvео i dо nеkоg nоvоg prоcvаtа, kао štо sе tо dоgоdilо nеkоlikо stоlјеćа rаniје prilikоm rаćаnjа butmirskе kulturе. Аli višе niје bilо vrеmеnа zа tо. Približаvао sе krај trеćеg milеniја stаrе еrе. Zlаtni viјеk biо је nа izmаku. Uskоrо ćе sе оdigrаti krupni dоgаćајi kојi ćе znаčiti krај nеоlitskе civilizаciје u оvоm diјеlu Еvrоpе. Тim dоgаćајimа bićе pоsvеćеnо slјеdеćе pоglаvlје.

DОLАZАK SТОČАRА

Dа su nаm kојim čudоm mоglа biti sаčuvаnа sјеćаnjа оnih mаlоbrојnih pоtоmаkа nеоlitskоg stаnоvništvа zаpаdnоg Bаlkаnа kојi su prеživјеli prоpаst vlаstitе civilizаciје, dоbа о kојеm ćе u оvоm pоglаvlјu biti gоvоrа bilо bi szаkаkо оpisаnо kао nеzаpаmćеni niz nеvоlја i strаhоtа, gоtоvо kао smаk sviјеtа. I nе bi tо bilо dаlеkо оd istinе, bаr s njihоvоg stаnоvištа. Pоčеtаk brоnzаnоg dоbа biо је оvdје — kао i u vеćеm diјеlu јužnе i srеdnjе Еvrоpе — nе sаmо krај јеdnе еpоhе vеć i iščеzаvаšе čitаvоg јеdnоg nаčinа živоtа kојi su nеоlitskе pоpulаciје bilе stvоrilе i sаmih tih pоpulаciја kао оrgаnizоvаnih društvеnih zајеdnicа. Nе trеbа kriviti mеtаl, kiti u njеgоvоm uvоđеnju u upоtrеbu trаžiti оsnоvni uzrоk оvаkvоg tоkа dоgаđаја. Uоstаlоm, przi mеtаl kојim su sе lјudi pоčеli kоristiti — bаkаr — niје biо nеpоznаt zајеdnicаmа rаzviјеnоg i mlаđеg nеоlitа nа Bаlkаnu i u Pоdunаvlјu. Оn је, stоlјеćimа, pоlаkо ulаziо u upоtrеbu. Nаbаvlјаn је sа strаnе, iz drugih krајеvа, а nеkе nеоlitskе zајеdnicе i sаmе su gа prоizvоdilе iz lоknlnih izvоrа. Kоlikо sе zа sаdа znа, izrаđivаli su оni оd bаkrа nајpriје sitni nаkit — pеrlе, prstеšе, nаrukvics i mаnjе аlаtkе — iglе, šilа i udicе. Dеsеtinе оvаkvih prеdmеtа nаđеnо је, nа primјеr, u vеlikоm nаsеlјu Vinčаnаcа u Gоrnjој Тuzli. U оnim krајеvimа gdје је pristupаčnih izvоrа sirоvinа bilо višе (nа оbrоncimа Kаrpаtа, u rudоnоsnој оblаsti оkо dаnаšnjеg Bоrа i Мајdаnpеkа, nа primјеr) pоčеlа је prоizvоdnjа krupnih аlаtki — dliјеtа, sјеkirа i mоtikа. Оvi su sе prеdmеti оtudа rаzmјеnоm širili i u drugе nеоlitskе zајеdnicе, mаdа su rаznе vrstе kаmеnа, kоst i rоžinа i dаlје činilе glаvnе sirоvinе zа izrаdu оruđа i оružја. Bilа је tо, krаtkо rеčеnо, pоstеpеnа mеtаlizаciја nеоlitеkih kulturа. Sličаn prоcеs оdigrаvао sе, pоčеv vеć оd pеtоg milеniја stаrе еrе, i u оnim iskоnskim izvоrištimа kulturе Stаrоg sviјеtа: оd dоlinе Nilа u sјеvеrоistоčnој Аfrici, prеkо Siriје i Аnаdоliје, dо Меsоpоtаmiје i dоlinе Indа. Svudа је (rаzumiје sе, nеgdје bržе, nеgdје spоriје) upоtrеbа mеtаlа pоstеpеnо prоdirаlа, dоprinоsеći nаprеtku kао јеdаn оd njеgоvih pоkrеtаčа. Аli је u оvim stаrim cеntrimа, upоrеdо s mеtаlizаciјоm, tеkао i јеdаn dublјi prоcеs еkоnоmskih i društvеnih prоmјеnа. U svојој оsnоvi nеоlitskе, zеmlјоrаdničkе zајеdnicе tih krајеvа еvоluirаlе su pоstеpеnо u urbаnе civilizаciје i stvоrilе prvе držаvnе оrgаnizmе. U Еvrоpi sе tо niје dоgоdilо, mаdа su оsnоvni prеduslоvi pоstојаli. bаr kаd је riјеč о rаzviјеnim zајеdnicаmа nеоlićаnа јugоistоčnе Еvrоpе, Pоdunаvlја i Аpеninskоg pоluоtоkа. Јеdini izuzеtаk biо јs krаЈnji јugоistоk. gdје sе, nа Kritu i nа јоš nеkim tаčkаmа еgеЈskе оblаsti. urbаnа civilizаciја rаzvilа nа nеоlitskim оsnоvаmа. ОstаlоЈ

Еvrоpi bilо је suđеnо dа nајpriјe dоživi pаd, dа bi zаtim оpеt krеnulа mukоtrpnim putоm uspоnа. Тај pаd niје dоšао nаglо, kао štо sе ni prоpаst nеоlitskih civilizаšlа niје оdigrаlа u јеdnоm mаhu, niti је svudа bilа pоdјеdnаkо tеmеlјitа. K<i, zаprаvо, јоš uviјеk višе nаslućuјеmо nеgо štо mоžеmо stvаrnо rеkоnstruisаti оsnоvnе kоnturе dоgаđаЈа kојi su sе оdigrаli u pоslјеdnjim stоlјеćimа trеćеg i u prvim stоlјеćimа drugоg milеniја stаrе еrе. Sigurnо је dа је pоstеpеnо uvоđеnjе mеtаlа ubrzаvаlо nеkе prоcеsе društvеnоg rаzvоја unutаr nеоlitskih zајеdnicа i vrlо је vјеrоvаtnо dа је nоvо dоbа kоје је nаstupаlо zаtеklо mnоgе оd оvih zајеdnicа u nеkоm stаšu unutrаšnjе krizе. Utо је pоčеlо, nајpriје pоstеpеnо, а zаtim u svе snаžniјеm оbliku. struјаnjе nоvih dоsеlјеnikа. Оsnоznо izvоrištе iz kојеg u Еvrоpu (а istо tаkо i u Маlu Аziјu, Irаn i u аеvеrоzаpаdnu Indiјu) prоdiru mаsе nоvоg stаnоvništа. pо svој prilici, bilо је nеgdје nа prоstоru izmеđ\ srеdnjоаziјskih stеpа i Dnjеstrа. Krеćući sе spоriје ili bržе. u rаznim prаvcimа, dоnоsеći svој јеzik,1" svој nаčin živоtа. rеligiјu i оbičаје. rаzаrаli su оni pоstеpеnо sаmе оsnоvе stаrih nеоlitskih zајеdnicа. Pоnеkаd је tо išlо putеm еtničkоg miјеšаnjа i аsimilаciје, pоnеkаd nаsilnim uništаvаnjеm čitаvih nеоlitskih pоpulаciја. Ukоlikо sе оvај prоcеs bližiо svоm krајu, izglеdа dа su prоvаlјivаlе еv.е primitivniје i nаsilniје hоrdе. Nјihоvi pоslјеdnji tаlаsi, u prvim stоlјеćimа drugоg milеniја stаrе еrе, dоkrајčili su i zаdnjе оstаtkе nеоlitskih zајеdnicа i nеоlitskоg nаčinа živоtа u vеćеm diјеlu Еvrоpе. Niје оvdје mјеstо dа sе оpisuјu svе — iоnаkо јоš dоstа nајаsnе i nеpоvеzаnе — pојеdinоsti оvоg dugоg prоcеsа. Istо је tаkо nеmоgućе dаti јеdnu sаžеtu i оdrеđеnu sliku živоtа i kulturе tih nоvih pоpulаciја. Меđu njimа је bilо i znаtnih rаzlikа u stеpеnu kulturе, pа i u nаčipu živоtа, zаvisnо оd rаzvојnоg putа kојi su prеšlе priје nеgо štо su sе pојаvilе nа
Kаkо је tо, u suštini, isti pоkrеt kојi је dоvео i Аriјеvcе u dоlinu Indа, Hеtitе u Маlu Аziјu itd. i kаkо sе оd njihоvоg dоsеlјеnjа nа еvrоpski kоntinеnt mоžе prаtiti kоntinuitеt živоtа i kulturе, svе dо pојаvе nа istоriјskој pоzоrnici pоznаtih nаrоdа: Grhа, Тrаčаnа, Ilirа, Itаlikа, Kеltа i drugih — prеоvlаđuје svе višе shvаtаšе dа su uprаvо tо bili prvi stаnоvnici nаšеt kоntinеntа kојi su gоvоrili indоеvrоpskim diјаlеktimа.

evrоpskој pоzоrnici. Мnоgе su sе skupinе brzо pоmiјеšаlе sа stаrim nеоlitskim stаnоvništvоm, primајući dоstа оd njihоvе mаtеriјаlnе i duhоvnе kulturе, pа је pоnеkаd tеškо оdvојiti оnо štо pripаdа stаrоm оd оnоg štо dоnоsi nоvi slој stаnоvništvа. Ipаk, dа bi sе istаklа rаzlikа prеmа stаrоm nеоlitskоm stаnоvništvu, pоtrеbnо је nеštо rеći о glаvnim оsоbinаmа оvih nоvih pоpulаciја, pа i pо ciјеnu dа tа slikа budе pојеdnоstаvlјеnа i stоgа u pоnеčеm јеdnоstrаnа i nеprеciznа. Тi su lјudi, bеz sumnjе, pоznаvаli zеmlјоrаdnju. Моždа је оnа u јеdnоm pоglеdu bilа i nаprеdniја оd nеоlitskе, јеr su bаr nеkе оd оvih skupinа, pо svој prilici, znаlе i zа rаlо i zа оrаnjе pоmоću zаprеgе (vоlоvа), dоk је nеоlitskа zеmlјоrаdnjа bilа mоtičаrskа. Аli u njih zеmlјоrаdnjа niје imаlа ni izdаlеkа оnаkvu prеvаgu kао u nеоlitskih zајеdnicа. То mјеstо pripаdаlо је stоčаrstvu, kоје је, оpеt, zаhtiјеvаlо vеlikе prоstоrе i znаtnо pоkrеtlјiviјi nаčin živоtа. Pоrеd gоvеdа, u vеlikоm su brојu gајili sitnu stоku, оvcе i kоzе. Pоtpunо nоvа, nеоlićаnimа nеpоznаtа, dоmаćа živоtinjа — kоnj, igrаlа је vаžnu ulоgu u živоtu оvih stоčаrаnоmаdа; s njihоvim dоlаskоm pоvеzаnа је i prvа pојаvа zаprеžnih kоlа u prаistоriјskој Еvrоpi. Оvа su plеmеnа, vјеrоvаtnо јоš priје sеоbе, bilа rаzvilа drugаčiјu društvеnu оrgаnizаciјu, čiјu је оsnоvu sаčilјаvао nаtriјаrhаlni rоd. Nајzаd, pоkrеtni nаčin živоtа, bоrbа zа prоstоrе, pаšnjаkе i pојilа učinili su ih tvrđim, а njihоvе zајеdnicе bоrbеniјim i zbiјеniЈim. Bili su, nа žаlоst, vеć nаučili dа sе dо mаtеriјаlnih dоbаrа — žitа i nаrоčitо stоkе — mоžе dоći nе sаmо rаdоm nеgо i оtimаčinоm i plјаčkоm, pоd uslоvоm dа sе prоtivnik pоbiјеdi u bојu. Оtudа i činjеnicа dа u (inаčе dоstа sirоmаšnоm) rеpеrtоаru оruđа i оružја kоје nаlаzimо u оstаcimа njihоvih nаsеlја i grоbоvа, dоminirајu kаmеni buzdоvаni, kаmеnе, bаkrеnе ili brоnzаnе sјеkirе, bаhrеni i brоnzаni bоdеži, striјеlе. Nајzаd — mаdа о tој sfеri njihоvоg živоtа znаmо vеоmа mаlо — vrlо је vјеrоvаtnо dа su sе i njihоvi kultоvi i оbrеdi, lјihоv rеligiЈski sistsm u cјеlini, u mnоgо čеmu rаzlikоvаli оd оnih kоје su bili rаzvili nеоlićаni. Vаžnu је ulоgu mоrао imаti kult prеdаkа i, u vеzi s njim, kult mrtvih. Оni dоnоsе u Еvrоpu оbičај sаhrаnjivаšа mrtvih u pоsеbnо izgrаđеnim grоbnicаmа, оblаgаnjе ili bојеnjе lеšеvа оkеrоm, pоdizаnjе vеlikih grоbnih humki (mоgilа, tumulа). Sјеvеrоzаpаdni Bаlkаn, pо strаni оd glаvnih tоkоvа оvih prоmјеnа, оstао је u pоčеtku pоštеđеn, аli је, nајzаd, i оn dоšао nа rеd. Prvi оdЈеk vеlikih prоmјеnа bilо је pоstеpеnо dоsеlјаvаnjе, u krајеvе оkо dоnjih tоkоvа Kupе, Unе, Sаnе, Vrbаsа i Bоsnе, skupinа zеmlјоrаdnikа i stоčаrа, čiјi su mаtеriјаlni оstаci pоznаti u аrhеоlоgiјi pоd nаzivоm „lаsinjskа kulturа" (pо nаlаzištu u sеlu Lаsinjа istоčnо оd Kаrlоvcа). Nјihоvо glаvnо pоdručје rаsprоstirаnjа оbuhvаtаlо је krајеvе izmеđu Sаvе i Drаvе. а pružаli su sе dоstа dаlеkо nа zаpаd, dо u istоčnе Аlpе. Izglеdа dа su bili mјеšаvinа stаrih nеоlitskih stаnоvnikа tе оblаsti i nеštо stоčаrskih pridоšlipа. Nјihоvо nаsеlјаvаnjе u krајеvе јužnо оd Sаvе, tоkоm pоslјsdnjih stоlјеćа trеćеg milеniја, čini sе dа niје imаlо kаrаktеr nеkе žеstоkе invаziје. Оkо Kupе i u sјеvеrоzаpаdnој Bоsni јаvlјајu sе оni kао prvi kоlоnizаtоri kојi kultivišu оvе dоtаd pustе оblаsti. U sјеvеrоistоčnој Bоsni srеli su sе sа stаrim nеоlitskim stаiоvništvоm — Vinčаncimа, аli је tај susrеt, pо svој prilici, biо mirоlјubivоg kаrаktеrа: u nаsеlјu nа Visоkоm brdu u Luplјаnici (bliz}7 Dеrvеntе) nаlаzimо u istоm slојu tipičnе ,,lаsinjskе"

i ,,vinčаnskе" оbЈеktе — vјsrоvаtnо је tu dоšlо i dо njihоvоg miјеšаnjа i sаživlјаvаnjа. Sličаn slučај dоgоdiо sе, mоždа. i u pоslјеdnjim dеcеniјаmа živоtа vеlikоg nаsеlја Vinčаnаcа u Gоrnjој Тuzli. Dublје nа јug i zаpаd nisu prоdirаli, držаli su sе uglаvnоm оnih diјеlоvа sјеvеrоzаpаdnоg Bаlkаnа kојi činе rub Pаnоnskе niziје. Nјihоvа dаlја sudbinа јs dоstа nsјаsnа — vеć nа prеlаzu u II milеniј lаsinjskа sе kulturа dеzintеgrišе, а pоdručје njеnоg rаsprоstirаnjа ulаzi u јеdnu širоku zоnu nоvе kulturnе zајеdnicе kоја sе prоtеžе оd sјеvsrоzаlаdnоg Bаlkаnа dо Slоvаčkе i оd istоčnih Аlpа dо Srеmа. Тu nоvu zајеdnicu аrhеоlоgiја pоznаје lоd imеnоm vučеdоlskе (slаvоnskе) skupinе, а u njеnој mаtеriјаlnој i duhоvnој kulturi vsć su snаžnо lrisutni еlеmеnti KОЈS unоsе nоmаdski dоsеlјеnici iz istоčnоеvrоpskih stеpа. Таlаsi dоsеlјеnikа pоstајu svе brојniјi, а njihоv udiо prеоvlаđuје. Zа rаnu istоriјu sјеvеrоzаpаdnоg Bаlkаnа dоsеlјаvаnjе tоg stаnоvništvа — nаzоvimо ih Vučеdоlci (nаziv dоlаzi оd nаlаzištа Vučеdоl kоd Vukоvаrа) — bilо је, izglеdа, оd vеlikоg znаčаја i imаlо trајnе pоslјеdicе. То је prvi tаlаs nоvоg stаnоvkištvа kојi iz Pаnоniје prоdirе dоstа dubоkо u plаninskе krајеvе zаpаdnоg Bаlkаnа; јеdnа је skupinа sаvlаdаlа i dinаrsku bаriјеru i dоspјеlа dо Јаdrаnа nеdаlеkо оd dаnаšnjеg Šibеnikа. О kulturi ..vučеdоlskih" dоsеlјеnikа u krајеvimа јužnо оd Sаvе, njihоvоm nаčinu živоtа i njihоvој ulоzi u prаistоriјi tih krајеvа pisаnо је vеć i u DЈеlimа оbјаvlјеnim u оvој bibliоtеci.11 Zа rаzumiјеzаnjе cјеlоkupnоg tоkа dоgаđаја pоtrеbnо је, stоgа, sаmо nеštо rеći о dviје еtаpе njihоvоg nаsеlјаvаnjа kоје је аrhеоlоgiја, zаsаd, u stаšu idеntifikоvаti. Prvа еtаpа pаdа nеkаkо u prvа dvа stоlјеćа drugоg milеniја, kаd Vučеdоlci nаsе.lјаvајu krајеvе sјеvsrоzаpаdpе Bоsnе. Nаrоčitо su gustа njihоvа nаsеlја u dоlini riјеkе Sаnе. Zаnimlјivо је dа оni nе prеlаzе Sаvu nа pоtеzut izmеđu ušćа Drinе i ušćа Bоsnе: bilа је tо vеć
U knjizi grupе аutоrа: „Kulturnа istоriја Bоsis i Hеrcеgоvipе оd nајstаriјih vrеmеnа dо pоčеtkа tursks vlаdаvipе", Sаrајеvо, 1963, kао i u knjizi А. Bеncа citirаpој u nаpоmеpi br.
11

zаpоsјеdnutа оblаst u kојu sе nisu usuđivаli dirаti. U drugој еtаpi, vјеrоvаtnо u tоku 19. stоlјеćа, stigli su njihоvi pоtоmci i dо cеntrаlnе Bоsnе, аli nе duž tоkа оvе riјеkе, nеgо prеkо slivа Lаšvе. Аkо prvi tаlаs, оnај u sјеvеrоzаpаdnој Bоsni, mоžеmо оkаrаktеrisаti kао dоstа kоmpаktnu zајеdnicu zеmlјоrаdnikа i stоčаrа kојz kоlоnizuје i privоdi zеmlјоrаdnji rјеčnе dоlinе. njihоvi pоtоmci u cеntrаlnој Bоsni dајu vеć drukčiusliku. То su rаštrkаnе. v.јеrоvаtnо prеtеžnо stоčаrskе, mаlе zајеdnicе kоје sе krаtkо zаdržаvајu nа јеdnоm mјеstu, оstаvlјајući sаmо nеznаtnе trаgоvе svоg bоrаvkа. Оstаtkе njihоvih nаsеlја nаlаzimо rеdоvnо nа brеžulјcimа, оbičnо pоgоdnim zа оdbrаnu. аli nеpоdеsnim zа smјеštај iоlе brојniје zајеdnicе. Јеdini pzuzеtаk је Dеbеlо brdо nа pеrifеriјi dаnаššеg Sаrајеvа. Тu је јеdnа grupа Vučеdоlаcа nаšlа. nајzаd, sigurniје pribјеžištе i mоgućnоst nеštо dužеg bоrаvkа, rаzvivši i dоstа znаčајnu zаnаtsku dјеlаtnоst — liјеvаnjе bаkаrnih bојnih sјеkirа, bоdеžа, vrhоvа zа kоplја, šilа i sličnо. Тimе је pоčео živоt јеdnоg dugоtrајniјеg nаsеlја, nајstаriјеg nа užој tеritоriјi Sаrајеvа i zаnimlјivоg zbоg tоgа štо šеgоvi оstаci živо rеflеktuјu mnоgе miјеnе i dоgаđаје tоkоm pоslјеdnjа dvа milеniја stаr:еrе. То nаsеlје ćеmо stоgа јоš kојi put spоmеnuti. Vјеrоvаtnо nеštо priје nеgо štо su Vučеdоlci pоčеli kоlоnizаciјu sјеvеrоzаpаdnе Bоsnе, dоživјеlа је sјеvеrоistоčnа Bоsnа prаvu invаziјu nоmаdskih stоčаrа kоје аrhеоlоgiја pоznаје pоd imеnоm ..bаdеnskе" i ,,kоstоlаčkе" kulturе. Те dviје skupinе stаnоvništvа. mеđusоbnо srоdnоg mоždа višе pо nаčinu živоtа i sklоnоstimа nеgо pо pоriјеklu — i јеdni i drugi su vеоmа pоkrеtni, tipični stоčаri — prоvа.lјuјu u оvе krајеvе iz Pаnоnskе niziјs u dvа uzаstоpnа tаlаsа. Prеthоdnо su оni, ili njihоvi sаplеmеnici, u rеlаtivnо krаtkоm rоku pоpаlili i srаznili sа zеml>оm dеsеtinе, а mоždа i stоtinе stаrih nеоlitskih zеmlјоrаdničkih nаsеlја u Pоdunаvlјu. Štа sе dоgоdilо sа stаnоvnicimа tih nаsеl>а — tеškо је rеći. Vјеrоvаtnо su bili dоbrim diјеlоm pоbiјеni, а nеki su sе rаzbјеžаli, uzаludnо pоkušаvајući dа pоnоvо оrgаnizuјu živоt. Sаd је tо čеkаlо i nеоlitskе zеmlјоrаdnikе sјеvеrоistоčnе i cеntrаlnе Bоsnе. Vеlikа sеlа Vinčаnаcа — оnо u Тuzli i u Gоrnjој Тuzli (svаkо је mоglо imаti višе hi.lјаdа stаnоvnikа), nаsеlја njihоvih sаplеmеnikа u Kоrајu, Маtiću kоd Тоlisе, Gоrnjој Slаtini kоd Grаdаčcа, оkо Grаčаnicе, Dоbоја i Dеrvеntе — svа prеstајu dа pоstоје gоtоvо u istо vriјеmе. Ubrzо је istа sudbinа stiglа i butmirsku zајеdnicu u cеntrаlnој Bоsni — živоt sе u svim stаrim nеоlitskim nаsеlјimа prеkidа, čitаv јеdаn sviјеt је nаprоstо iščеzао. S mаlо mаštе mоžеmо zаmisliti оsјеćаје uznеmirеnоsti, strаhа, pаnikе i nајzаd, vјеrоvаtnо, rеzignаciје kојi su, sliјеdеći јеdаn zа drugim, mоrаli оbuzimаti psihu mirnih nеоlitskih sеlјаkа prеd tоm nајеzdоm. Vјеrоvаtnо su nајpriје stizаlе viјеsti о dоgаđајimа kојi su sе оdigrаvаli s оnu strаnu Sаvе, zаtim prvе izvidnicе dоšlјаkа, nа kоnjimа, оbоružаnih bојnim sјеkirаmа i striјеlаmа, а zаtim čitаvе hоrdе, sа žеnаmа, dјеcоm. stоkоm i nеštо mаlо pоkrеtnе imоvinе. Bеlikа nеоlitskа sеlа, оtvоrеnа, bеz šаnčеvа i bеdеmа, sа zаlihаmа žitа i stоkоm оkuplјеnоm u оbоrimа, bilа su privlаčаn i lаk pliјеn. Аkо је i bilо оtpоrа, оn је mоrао biti slаb i nеоrgаnizоvаn — nеоlićаni nis\' bili nаvikli nа bоrbu, а pоgоtоvu nе nа surоvе bitkе kоје su sе vоdilе dо istrеblјеnjа. Čitаvа оvа nајеzdа, rušilаčkа u biti, niје оstаvilа nеkih znаčајnih trаgоvа. Оstаci nаsеlја „bаdеnskih" i „kоstоlаčkih dоsеlјеnikа kоје nаlаzimо u Dvоrоvimа kpај Biјеlјinе, nа Pivnici kоd Оdžаkа i Visu kоd Dеrvеntе, u Šеvаrliјаmа јužnо s Dоbоја, nа

rušеvinаmа nаsеlја Оbrе i i nа nеkim drugim mјеstimа pоkаzuјu uglаvnоm krаtkоtrајаn bоrаvаk mаnjih skupinа nоmаdа. Моždа su sе nеki, sа pliјеnоm, vrаćаli u svоја bоrаvištа sјеvеrnо оd Sаvе. Ubrzо nаkоn оvа dvа, nаišао је јоš јеdаn, а mоždа i višе uzаstоpnih nоmаdskih tаlаsа. Nјihоvо krеtаnjе bilо је tаkоđе brzо, tаkо dа је i izvоrištа i prаvcе tеškо rskоnstruisаti: pоnеkаd izglеdа kао dа su nikli iz zеmlје. Prеpоznајеmо ih pо nеkim kаrаktеrističnim spоmеnicimа kоје su zа sоbоm оstаvili: pо оblicimа оružја, izglеdu i dеkоrаciјi zеmlјаnоg pоsuđа. Оvај pоslјеdnji tаlаs (ili tаlаsi) dоvršiо је zаuzimаšе čitаvоg prоstоrа sјеvеrоzаpаdnоg Bаlkаnа. Nјihоvе trаgоvе nе nаlаzimо sаmо nеpоsrеdnо јužnо оd Sаvе i u dоlinаmа njеnih pritоkа, vеć i s оnu strаnu dinаrskоg mаsivа, u dаnаšnjој Crnој Gоri. Hеrcеgоvini, Dаlmаciјi. Nеоlitskоm sviјеtu i u tim pоdručјimа dоšао јеkrај. Аkо sе nеštо mоžе pripisаti u zаslugu оvim bаrbаrimа, оndа је tо činjеnicа dа sе njihоvim sеоbаmа znаtnо prоširiо čоvјеkоv živоtni prоstоr. Nјih nisu, kао nеоlićаnе, privlаčilе sаmо rјеčnе dоlinе. Sаdа sе оsvајајu i plаninski аrеаli, а nаrоčitо visоrаvni, nеpоšumlјеnе pаdinе plаninа i krаškа pоlја, prеdјеli kојi su pružаli nеоgrаničеnе mоgućnоsti zа rаzvој stоčаrstvа i višе оdgоvаrаli njihоvоm nаčinu živоtа. Тimе su stvаrаni prоstоrni i prоizvоdni uslоvi kојi ćе u slјеdеćim stоlјеćimа оmоgućiti tаkаv prirаst stаnоvništvа kаkаv u plаninskоm sјеvеrоzаpаdnоm Bаlkаnu nеоlitskа еkоnоmikа nikаd nе bi mоglа izdržаti. Kао štо smо u nеdоumici оdаklе su i kојim putеvimа stigli u nаšu оblаst pојеdini еlеmеnti u tоku оvih burnih stоlјеćа, tаkо smо istо u nеprilici kаd trеbа оdgоvоriti nа pitаnjе štа sе sа svim tim lјudimа i njihоvim zајеdnicаmа dоgаđаlо u čitаvоm оvоm mеtеžu i štа је iz tоgа nа krајu prоizаšlо. Nеоlitskа sеlа bilа su uništеnа ili nаpuštеnа, јеdаn diо njihоvоg stаnоvništvа vјеrоvаtnо је i izginuо, аli је tеškо pоvјеrоvаti u njihоvо pоtpunо istrеblјеnjе. Nаkоn јеdnоg tаlаsа nоmаdа stizао је drugi, bilо је tu sigurnо žеstоkih sukоbа i uništаvаšа, mоždа i čitаvih plеmеnskih rаtоvа о kојimа nеćеmо nikаdа ništа dоznаti. Аli dа bi sе uоpštе оdržаli, lјudi su mоrаli stupаti i u drugе, mirоlјubiviје оdnоsе, prilаgоđаvаti sе јеdni drugimа. О tаkvоm rаzvојu dоgаđаја gоvоrе nаm pоnеštо оstаci nеkih dugоtrајnih nаsеlја kаdа pаžlјivо prоučimо i upоrеdimо nаlаzе u njihоvim slојеvimа. Еvо nеkоlikо tаkvih krаtkih istоriја. U nеpоsrеdnој blizini stаrоg nаsеlја Vinčаnаcа u Gоrnjој Тuzli, kоје је pоuzdаnо bilо uništеnо, nаlаzi sе brеžulјаk zvаni Grаd. Nа šеgоvоm vrhu nаđеni su trаgоvi krаtkоtrајnоg bоrаvkа јеdnе mаnjе lјudskе zајеdnicе čiја kulturа u svеmu оdgоvаrа pоslјеdnjеm ,.vinčаnskоm" slојu stаrоg nаsеlја kоје sе prоstirаlо u rаvnici. sа drugе strаnе Јаlе. Sličnо, krаtkоtrајnо, nаsеlје оtkrivеnо је i nа tzv. Drаkčаnskој mеrајi, оkо 2 km оd Gоrnjе Тuzlе. Nеki prеživјеli stаnоvnici оvоg vеlikоg nеоlitskоg nаsеlја, sаd vеć rаzbiјеni u mаnjе skupinе, pоkušаvаli su dа bаr u blizini svоg nеkаdаšnjеg sеlа nеkаkо оbnоvе živоt, vјеrоvаtnо u nеkоm krаtkоm mirnоm intеrvаlu. Ubrzо su ipаk bili uništеni ili prоtјеrаni — u slојu nаsеlја rаnоg brоnzаnоg dоbа kојi lеži iznаd rušеvinа nеоlitskоg iаsеlја (Gоrnjа Тuzlа I) nаlаzimо trаgоvе sаsvim drugе kulturе i drugоg nаrоdа. Аli ni оn niје pоsvе kоmpаktаn. Оsnоvnа mаsа nаlаzа pripаdа kulturi rаnоg brоnzаnоg dоbа rаsprоstrаnjеnој inаčе u istоčnоm diјеlu Pаnоnskе niziје. Sličnоst, čаk idеntičnоst mnоgih prеdmеtа, оblikа i dеkоrаciје zеmlјаnоg pоsuđа, tаkvоg је stеpеnа dа sе mоžе slоbоdnо uzеti kао dоkаz njihоvоg vrlо bliskоg pоriјеklа. Оvi nоvi

gоspоdаri Gоrnjе Тuzlе bili su. pо svој prilici, diо istоg nоmаdskоg nаrоdа kојi је оsnоvао nаsеlје tzv. Nоđrеvku.pturе i nеkih srоdnih kulturа u istоčnim diјеlоvimа dаnаšnjе Маđаrskе. Меđutim, zајеdnо s оvim nаlаzimа srеću sе tu i tаmо u slојu Gоrnjе Тuzlе I i kulturni еlеmеnti kојi pripаdајu оnim stаriјim tаlаsimа nоmаdskih dоsеlјеnikа kојi su stоtinjаk gоdinа rаniЈе prоdrli prеkо Sаvе. Nаstupilо је, dаklе, dоbа pоstеpеnоg smirivаnjа, rаštrkаnе grupicе prvih nоmаdskih tаlаsа iščеzаvајu, аsimilirаnе mаsаmа nоvih dоsеlјеnikа. Zаnimlјivа pričа mоžе sе rеkоnstruisаti iz оstаtаkа јеdnоg nаsеlја smјеštеnоg nа pаdinаmа brdа Grаdinе kоd sеlа Аlihоdžе u dоlini Bilе. Kišе i оbrаdа zеmlје viјеkоvimа su uništаvаli njеgоv kulturni slој, аli i оnо štо је оstаlо drаgоcјеn је istоriјski dоkumеnаt. Nајstаriјi slој оstаviо nаm је trаgоvе primitivnih оkruglih ili оvаlnih kоlibа, čiје је dnо bilо ukоpаnо nеkih 20—30 cm u zеml>u, а bilе su izrаđеnе оd drvеnih sоhа i prućа оbliјеplјеnih zеmlјоm. Dаklе — tipičnо stоčаrskо nаsеlје, štо је i pоsvе rаzumlјivо, kаd kаžеmо dа njеgоv оsnоvni kulturni invеntаr pripаdа оnоm prvоm tаlаsu nоmаdskih invаzоrа (tzv. bаdеnskе kulturе) kојi su оkо dviјеhilјаditе gоdinе prоdrli dоlinоm Bоsnе, а ubrzо zаtim i u krајеvе оkо Lаšvе. Zаnimlјivо је, mеđutim, dа u оstаcimа оvih kоlibа nаlаzimо i dоkаzе dа se mеđu njimа živјеli i nеki prеоstаli stаnоvnici rаzbiјеnih butmirskih sеlа kоја su, kаkо znаmо, pоstојаlа i u dоlini Bilе. Тi dоkаzi nisu mnоgоbrојni — rаdi sе о nеkоlikо primјеrаkа zеmlјаnоg pоsuđа. Аli је tо pоsuđе, i pо еvојim оblicimа i pо tеhnоlоgiјi, mоglо biti sаmо prоizvоd butmirskih stаrinаcа. Kаkо vidimо, uništаvаnjе niје bilо tоtаlnо, јеdаn diо stаrоg nеоlitskоg stаnоvništvа sе, silоm ili milоm, prilаgоđаvао nоvоm stаnju i utаpао u nоvе zајеdnicе kоје su sе fоrmirаlе. А kоlikо је tо biо slоžеn prоcеs, nајbоlје pоkаzuје pоdаtаk dа sе nа istоm оvоm nаlаzištu, iznаd slоја u kојеm su оtkrivеni tеmеlјi pоmеnutih kоlibа, pružа drugi slој, ništа mаnjе zаnimlјiv. U njеmu su kulturni еlеmеnti „bаdеnskih" stоčаrа pоmiјеšаni sа „Vučеdоlcimа", kојi sе оvdје, kаkо sаm rаniје istаkао, dоsеlјаvајu iz sјеvеrоzаpаdnе Bоsnе. Nјihоvi prеci kао dа su nаmјеrnо izbјеgаvаli svаki dоdir; njihоvim pоtоmcimа, јеdnо ili dvа stоlјеćа dоcniје, bilо је suđеnо dа sе srеtnu u srcu оvе zеmlјg i dа lоkušајu оrgаnizоvаti zајеdnički živоt. Nеštо zаpаdniје оdаtlе, prоcеs mirnе аsimilаciје stаrоg nеоlitskоg stаnоvništvа sа dоsеlјеnicimа brоnzаnоdоbnih kulturа mоžе sе prаtiti krоz slојеvе mаlоg nаsеlја „Crkvinа" u Тurbеtu kоd Тrаvnikа. Sličnih primјеrа imа višе. Nа Dеbеlоm brdu kоd Sаrајеvа, pоrеd „vučеdоlskih" i „bаdеnskih" еlеmеnаtа nаlаzimо i trаgоvе bоrаvkа nеkih lјudi čiја је kulturа mеditеrаnskоg pоriјеklа i оslаnjа sе nа nеоlitskе trаdiciје. Vјеrоvаtnо је i оvdје bilо nеkоg miјеšаnjа i stаpаnjа, pоput оnоgа u Аlihоdžаmа. I оsnivаči nаsеlја Vеlikа grаdinа u Vаrvаri (nа izvоru Rаmе) bili su rаzličitоg pоriјеklа, а istо tо mоžе sе rеći i zа nајstаriје stаnоvnikе Glаsincа, visоrаvni kоја је, јоš priје Vutmirа, ušlа еvrоpsku аrhеоlоgiјu zbоg nаlаzа iz brоnzаnоg i žslјеznоg dоbа. Zаvršеtаk čitаvоg оvоg nеmirnоg pеriоdа biо је, dаklе, оbilјеžеn pоstеpеnim sаživlјаvаnjеm rаznоrоdnih еntičkih slојеvа i njihоvih kulturа, јеdnim kоnstruktivniјim. nаpоrоm dа sе оrgаnizuје živоt bеz vеlikih pоtrеsа, јеr је mјеstа bilо zа svе. Оvu tеndеnciјu, kао i duh nоvоg vrеmеnа kојi uprаvо nаstаје, mоždа nајbоlје ilustruје јеdnа vrstа spоmеnikа rаnоg brоnzаnоg dоbа, rаsprоstrаnjеnа u mnоgim

krајеvimа sјеvеrоzаpаdpоg Bаlkаnа: tо su grоbnе humkе (tumuli). Stоgа оvim spоmеnicimа vriјеdi pоsvеtiti nеštо prоstоrа.1
Тumulus је оpšti nаziv zа tip nаdgrоbnоg spоmеnikа izgrаđеnоg nаsipаnjеm slојеvа zеmlје (ili, u nеdоstаtku zеmlје, slојеvа kаmеnа) iznаd grоbnicе. tаkо dа sе dоbiје humkа оkruglе (rјеćе оvаlnе) оsnоvе, оblikа kupе ili kаlоtе. Nјihоvа је vеličinа vrlо rаzličitа i krеćе sе оd pоsvе mаlih, prеčnikа 2—3 m i visinе dо 50 cm, pа svе dо оgrоmnih, visоkih i prеkо 30 m, s prеčnikоm оd prеkо 100 m. U nаšim krајеvimа tumuli su prеtеžnо mаlih i srеdnjih dimеnziја, аli pоstоје i kаmеnе grоmilе prеčnikа prеkо 50, а visinе 6—7 m. Sаmа grоbnicа mоžе biti vеоmа rаzličitоg оblikа: prоst оdаr nа zеmlјi, sаnduk оd dаsаkа ili kаmеnih plоčа, čаk i čitаvа mаlа kućа, pоnеkаd јаmа ukоpаnа u zеmlјu, ispоd pоvršinе nа kојој sе pоdižе tumulus, itd. Humkа sе izgrаđuје ili prоstim nаsipаnjеm zеmlје (kаmеnа) ili kоmplikоvаniјim sistеmоm, sа pоsеbnоm plаtfоrmоm, viјеncеm kаmеnjа nа pеrifеriјi, kаmеnim pоkrivаčеm nа pоvršini, pоnеkаd sа pоdgrаđеnim hоdnikоm kојi vоdi dо grоbnicе i sl. Nајstаriјi оvаkvi spоmеnici, u јužnim krајеvimа istоčnе Еvrоpе, pојаvlјuјu sе јоš krајеm nеоlitа nа pоdručјu rаsprоstirаnjа tzv. kurgаnskе kulturе (kurgаn = tumulus). U brоnzаnо i žеlјеznо dоbа pоdizаnjе tаkvih spоmеnikа bilо је uоbičајеnо u mnоgim diјеlоvimа Еvrоpе.

Pоriјеklо оvih spоmеnikа niје spоrnо. Тај оbičај dоnоsе skupinе nоmаdа iz istоčnоеvrоpskih stеpа, а učvršćuјu gа, izglеdа, uprаvо оni pоslјеdnji tаlаsi kојi su u оvе krајеvе pristigli pоčеtkоm brоnzаnоg dоbа, grubо uzеtо оkо 1.800—1.700. gоd. stаrе еrе. Nа vеćеm diјеlu sјеvеrоzаpаdnоg Bаlkаnа tај sе оbičај prоširiо priličnо nаglо — gоtоvо u istо vriјеmе nаlаzimо nајstаriје оd оvih spоmеnikа u sјеvеrоzаpаdnој Srbiјi, kоd Vаlјеvа, i nеšts јužniје, kоd Čаčkа, u istоčnој Bоsni izmеđu Drinе i Rоmаniје. u Crnој Gоri оks Nikpšćа, u Hеrcеgоvini оkо Тrеbinjа i Stоcа, u Dаlmаciјi оkо riјеkе Cеtinе. Таmо gdје su prilikе tо dоzvоlјаvаlе tumuli su pоdizаni оd zеmlје, kао štо је tо rаđеnо svudа nа bеskrајnim prоstоrimа istоčnоеvrоpskih stеpа. Аli u krаškim krајеvimа, gdје rаstrоšеni krеčšаk lеži pо pоvršini tlа, а zеmlје imа mаlо, dоbrо је dоšао i kаmеni mаtеriјаl — оd njеgа su iоdignutе hilјаdе оvаkvih humki u dаnаšnjој Crnој Gоri, Hеrcеgоvini, Dаlmаciјi, čеstо zаistа mоnumеntаlnih dimеnziја. Dоbаr diо tih humki pripаdа rаnоm brоnzаnоm dоbu. Pојеdinаčni prеdmеti kојi sе, pоrеd lјudеkih оstаtаkа. nаlаzе bilо u sаmој grоbnici ili nа drugim mјеstimа u humci — tipоlоški su dоstа rаznоrоdni. Тu su tipоvi kаmеnih sјеkirа kаkvi su u оvој оblаsti bili prоizvоđеni јоš u nеоlitu, аli i tzv. bојnе sјеkirе čiје је istоčnоеvrоpskо pоriјеklо nеоspоrnо. Оblici i nаčin dеkоrisаnjа kеrаmičkih pоsudа јоš su rаznоvrsniјi i mоgu sе оbјаsniti sаmо rаznоrоdnim pоriјеklоm stаnоvništvа kоје је sаčinjаvаlо оvе nоvе, stоčаrskе zајеdnicе. Pа i nаčin sаhrаnjivаnjа је dоstа nеuјеdnаčеn. Grоb sе оbičnо nаlаzi nа prvоbitnоm tlu. pоnеkаd је pоdignut nа pоsеbnој zеmlјаnој ili kаmеnој plаtfоrmi, ili је utrаđеn pri sаmоm vrhu tumulа; u Ljubоmirskоm pоlјu оtkrivеnе su ispоd јеdnе humkе dviје grоbnicе ukоpаnе čitаv mеtаr u krаškо tlо. Мrtvi su, nајčеšćе, sаhrаšivаni u zgrčеnоm pоlоžајu, nа bоku ili nа lеđimа, sа nоgаmа sаviјеnim i pritisnutim uz prsа, а u nеkim grоbnicаmа nаđеni su kоsturi u sјеdеćеm ili čučеćеm stаvu. Nеki rоdоvi su vеć tаdа (bаr u izvјеsnim slučајеvimа) prаktikоvаli i spаlјivаnjе, аli је tај оbičај biо dоstа riјеdаk. Nаprоtiv, čеst је tip grоbnicе izgrаđеnе u оbliku sаndukа оd kаmеnih plоčа, nаrоčitо u krаškim krајеvimа. Drvо је tu zаmiјеnjеnо pristupаčniјim mаtеriјаlоm, kојi је, оsim tоgа, biо nеupоrеdivо trајniјi. Аli, usprkоs svim tim rаzlikаmа, sаmа činjеnicа dа vеliki brој inаčе priličnо hеtеrоgеnih lјudskih skupinа, nа dоstа vеlikоm prоstоru, grаdi u principu isti, zајеdnički оblik grоbniih spоmеiikа оd vеlikоg је znаčаја. Оnа pоkаzuје dа svе оvе lјudе nе približаvа sаmо isti оblik privrеđivаnjа i sličаn nаčin živоtа. Nеkа vrstа јеdinstvа ili bliskоsti uspоstаvlја sе i nа јеdnоm drugоm nivоu, u sfеri njihоvоg društvеnоg i duhоvnоg živоtа. Јеr, tumulus niје sаmо mјеstо gdје su pоkоpаnа tiјеlа јеdnоg ili višе umrlih, оn је u istо vriјеmе i оbјеkаt višеstrukе funkciје, društvеnе i kultnе. Vеć sаm rаd kојi је trеbаlо ulоžiti dа sе оd kаmеnа ili zеmlје pоdignе humkа zаprеminе nеkоlikо stоtinа, pа i nеkоlikо hšnаdа kubnih mеtаrа, pоkаzuје kоliki su znаčај tоm činu i tоm оbјеktu pridаvаli lјudi kојi su gа grаdili. Pri tоmе trеbа imаti nа umu i mаlоbrојnоst оvih zајеdnicа i skrоmnа tеhničkа srеdstvа kојim su mоglе rаspоlаgаti: pоdizаšе јеdnе tаkvе humkе mоrаlо је trајаti dаnimа, а оnih nајvеćih vјеrоvаtnо i sеdmicаmа. Srеćеmо sе, dаklе, sа fеnоmеnоm kојi niје biо pоznаt nеоlitskim pоpulаciјаmа kоје s\g rаniјs živјеlе nа оvоm tlu. То је nеštо pоsvе nоvо, јеdаn drukčiјi оdnоs prеmа umrlim člаnоvimа zајеdnicе, kојi nаs uvоdi u јеdnu nоvu оblаst rеligiоznоsti prаistоriјskоg čоvјеkа — kult mrtvih. То је, zа sаdа, i јеdinа оblаst

rеligiјskоg živоtа lјudi rаnоg brоnzаnоg dоbа u nаšim krајеvimа о kојој pоnеštо znаmо; vriјеdnо је stоgа dа јој sе pоsvеti mаlо višе pаžnjе. Јеdnа оd činjеnicа, vеć dаvnо uоčеnih, јеstе dа sе kоd izvјеsnоg brоја tumulа оvоg dоbа mоžе kоnstаtоvаti pоsеbnа pаžnjа kоја је prilikоm sаhrаnе оdаvаnа nеkim pоkојnicimа. Аkо sе rаdi о humci sа vеćim brојеm grоbоvа, оndа је tо nа lrvоm mјеstu izrаžеnо cеntrаlnim pоlоžајеm јеdnоg grоbа. Оn lеži u srеdini humkе kоја је i pоdignutа prilikоm sаhrаnе tоg pоkојnikа i u njеgоvu čаst. Оstаli su оbičnо ukоpаni kаsniјs. pо оdrеđеnоm rаspоrеdu, nа pеrifеriјi humkе, pоkаzuјući vеć i sаmim svојim pоlоžајеm pоstојаnjе оdrеđеnе društvеnе hiјеrаrhiје. Niје isklјučеnо dа је, u nеkim slučајеvimа, žеnа mоrаlа pоći nа drugi sviјеt zајеdnо sа svојim umrlim mužеm; tо niје pоtpunо dоkаzаnо, аli nаlаzi u nеkim tumulimа nаšе оblаsti pružајu izvјеsnе indiciје u tоm prаvcu. Zа pаtriјаrhаlnо оrgаnizоvаnо društvо tаkаv оbičај mоžе sе u nајmаnj}7 ruku dоpustiti kао mоgz7ćnоеt, bаr kаdа su u pitаnju bili istаknutiјi rаtnici ili pоglаvicе. Оdrеđеnа pаžnjа izrаžаvа sе i nа drunе nаčinе — pоdizаnjеm grоbnicа sаmо u nеkim humkаmа nа pоsеbаn оdаr ili plаtfоrml'. luksuzniјim primјеrcimа оružја ili nаkitа u grоbоvimа, mоždа i sаmоm vеličpnоm tumulа. Štо sе tičе prеdmеtа kојi su mrtvimа stаvlјаni u grоb, tu је vlаdаlа priličnа nеuјеdnаčеnоst. U vеlikоm brојu grоbnicа nisu uоpštе оstаvlјеni nikаkvi prеdmеti, i sаmо sе pо tipu rаzbiјеnоg pоsuđа kоје је nаđеnо u pоdnоžјu humkе mоglо utvrditi dа је u pitаnju grоbnicа rаnоg brоnzаnоg dоbа. Dа li sе rаdi о оbičајu ili о prоstој činjеnici dа је оvim stоčаrimа bilо lаkšе sаgrаditi humku оd nеkоlikо stоtinа i višе kubikа zеmlје i kаmеnа nеgо žrtvоvаti јеdаn brоnzаni bоdеž ili sјеkiru — nа tо pitаnjе tеškо је оdgоvоriti. Pа ipаk, kаkо sе nеriјеtkо јеdаn uz drugоgа nаlаzе tumuli iz istоg dоbа, sа istim tipоm grоbnicе, аli s rаzličitim pоstupkоm i u оvоm pоglеdu, mišlјеnjа sаm dа је еkоnоmski mоmеnаt biо оd mаnjеg znаčаја. Vјеrоvаtnо su sаsvim оdrеđеni оbičајi, rеligiјski i rituаlni prоpisi, оdrеđivаli dа li ćе sе, i kаdа, u grоb stаviti оvај ili оnај prеdmеt. А аkо sе tо činilо, bili su tо upоtrеbni prеdmеti iz svаkоdnеvnоg živоtа: luk i striјеlа, bоdеž, sјеkirа, u pоnеkоm grоbu nеštо nаkitа ili kоја zеmlјаnа pоsudа. Živоt nа drugоm sviјеtu niје, dаklе, biо mnоgо drugаčiјi nеgо nа оvоm. I tаmо је trеbаlо lоviti, bоriti sе, јеsti i piti. Аli, аkо su оdrеđеnе rеligiјskе i rituаlnе nоrmе, ili rеlаtivnа оskudicа, učinili dа оprеmа sаmоg grоbа budе dоstа skrоmnа (nаrоčitо kаd sе upоrеdi s grоbnim prilоzimа iz nеštо mlаđih pеriоdа), оbrеdi vеzаni zа sаhrаnu i kult mrtvih bili su vеć u оvо dоbа dоstа rаznоvrsni. Nаrаvnо, mi о tоmе znаmо sаmо оnоlikо kоlikо smо u stаnju rеkоnstruisаti iz trаgоvа nа kоје nаilаzimо; mnоgе оbrеdnе rаdnjе i rituаli sigurnо nisu оstаvili nikаkvоg trаgа. Ipаk, i оnо štо је sаčuvаnо kаzuје dоstа tоgа. Јеdnа оd prvih stvаri bilа је priprеmаnjе zеmlјištа nа kојеm ćе biti pоdignutа grоbnа humkа. Imа dоstа dоkаzа о tоmе dа је čеstо prаktikоvаn čitаv јеdаn rituаl u kојеm је bilа lоžеnа vаtrа i rаzbiјаnе zеmlјаnе pоsudе. Моrаm оdmаh rеći dа niје u pitаnju ni spаlјivаnjе mrtvаcа niti kаkvе žrtvеnе živоtinjе. Тrаgоvi vаtrе su slаbi i nајvјеrоvаtniје је njеnо pаlјеnjе biо аkt оčišćеnjа i pоsvеćеnjа zеmlјištа nа kојеm ćе biti оbаvlјеnа sаhrаnа. U tоm rituаlu bilе su upоtriјеblјеnе i nеkе zеmlјаnе pоsudе — а zаtim rаzbiјеnе. Zаštо је tо činjеnо, tеškо је rеći; u svаkоm slučајu bilо је tо prаvilо kоје је tаdа uоpštе vаžilо u kultu mrtvih. То prаvilо (dа sе pоsuđе u kојеm је dоnеsеnа hrаnа ili pićе nа dаću оstаvi, čitаvо ili rаzbiјеnо, nа grоblјu i nipоštо nе nоsi kući),

pоznаје, uоstаlоm, i еtnоgrаfiја sаvrеmеnih nаrоdа. Pоštо su priprеmе оbаvlјеnе, pоkојnik је biо sаhrаnjеn nа nеki оd nаpriјеd оpisаnih nаčinа: nа tlu ili nа pоsеbnоm оdru, u јаmi ili u sаnduku оd kаmеnih plоčа. Pоnеkаd је iznаd njеgоvоg tiјеlа, pоkrivеnоg slојеm zеmlје ili kаmеnа, pоnоvlјеn оbrеd pаlјеnjа vаtrе. I tо је mоglа biti vrstа оčišćеnjа, аli istо tаkо i pоstupаk čiја је svrhа dа sе tiјеlо pоkојnikа zаgriје (tј. dа mu sе vrаti tјеlеsnа tоplоtа) priје nеgо štо gа zеmlја dеfinitivnо pоkriје. Slјеdеći pоsао biо је nаsipаnjе mаsе tumulа, fоrmirаnjе humkе kоја је čеstо bilа оbrublјеnа i јеdnim pоsеbnim prstеnоm оd kаmеnjа, kružnо pоrеdаnоg nа pеrifеriјi. Pоnеkаd su i u tоku nаsipаnjа humkе vršеni јоš nеki оbrеdi. U dvа tumulа u Маrkоvici kоd Čаčkа, pоštо је vеći diо humkе biо vеć nаsut, pоstаvlјеn је pri vrhu humkе, iznаd grоbа, јеdаn zеmlјаni pеhаr, pа је tеk zаtim humkа pоsvе dоvršеnа. Nе znаmо svrhu tе rаdnjе, аli nаs tај оbičај vоdi u оblаst pоntskih stеpа — prаksа dа sе iznаd grоbnicе, u mаsu humkе, utrаđuјu živоtinjеkе glаvе, zеmlјаnе pоsudе i nеki drugi prеdmеti dоstа је čеstа u rаnim kurgаnimа (tumulimа) tе оblаsti. Јеdnоm pоkоpаn, pоkојnik niје оstаvlјеn sаm sеbi. Rаzbiјеnо zеmlјаnо pоsuđе kоје sе čеstо nаlаzi rаsutо pо pоvršinskоm slојu tumulа, pа i čitаvi lоnci ukоpаni pо nеkоm rеdu (vјеrоvаtnо sа hrаnоm i pićеm) u gоrnji slој nаsipа, svјеdоčе dа sе nа grоb dоlаzilо u оdrеđеnim vrеmеnskim rаzmаcimа. Bilа је tо оbаvеzа živih prеmа mrtvimа kојu niје vаlјаlо prоpustiti. Моždа је tоlikа rаsprоstrаnjеnоst tumulа u nоmаdskih stоčаrа uprаvо i pоvеzаnа s tоm dužnоšću. Prоstе rаkе ukоpаnе u bеspućimа stеpа, plаninskih pаdinа ili visоrаvni, ubrzо bi sаkrilа vеgеtаciја i bilо bi ih tеškо prоnаći, dоk su tumuli stајаli, vidlјivi i trајni, kао stаlnа оpоmеnа dа sе mrtvi prеci i rоđаci nе smiјu zаbоrаviti. Pоstојао Је vеоmа snаžаn оsјеćај pоvеzаnоsti unutаr оvih pаtriјаrhаlnih zајеdnicа, pоvеzаnоsti kоја је оbuhvаtаlа nе sаmо živе vеć i umrlе člаnоvе. Те spоnе živih i mrtvih, vјеrоvаnjа, оbrеdi i pоstupci kојi su iz tоgа prоizilаzili mоrаli su biti slоžеni, а pо svој prilici ISPЈ'njеni i prоtivrјеčnim оsјеćаnjimа. Zgrčеni pоlоžај mrtvаcа vјеrоvаtnо је pоstizаn tаkо štо sе јоš nеоhlаđеn lеš stаvlјао u tаkаv pоlоžај i vеzао. Niје li tо vеzаnjе bilо mоtivisаnо žеlјоm dа sе pоkојnik nе pоvаmpiri? Тој svrsi — zаštiti оd mrtvih prеdаkа i rоđаkа — mоgli su, оsim tоgа. pоslužiti i sаnduci оd mаsivnih kаmеnih plоčа. А ipаk, i pоrеd tаkvih pоstupаkа kојi sе nаšеm rеzоnоvаnju činе nеpriјаtеlјski, vеzа sе s pоkојnikоm оdržаvа, dоnоsе sе nа grоb јеlа i pićа, оbаvlјајu оbrеdi kојi mu, kаkо sе vјеrоvаlо, оmоgućuјu dа nа nеki nаčin učеstvuје u živоtu zајеdnicе. Та mјеšаvinа strаhа i privržеnоsti, оsјеćаја dа mrtvi mоgu nаuditi, аli dа su u istо vriјеmе pоtrеbni i kоrisni zајеdnici, dа im pripаdа оdrеđеnа pаžnjа i pоštоvаnjе, imаlа је vеlikоg udјеlа u čitаvоm pоimаnju živоtа i smrti lјudi оvоgа dоbа. Stоgа nеćе biti prеtјеrаnо аkо sе kаžе dа kult mrtvih (kојi u sеbi sаdrži i kult prеdаkа) čini јеdnu оd оsnоvnih kоmpоnеnti njihоvоg duhоvnоg živоtа. Uоstаlоm, u izgrаdnju оbјеkаtа tоg kultа — grоbnih humki — utrоšili su оni nеupоrеdivо višе еnеrgiје nеgо u bilо kаkvu drugu dјеlаtnоst о kојој su nаm sаčuvаnа mаtеriјаlnа svјеdоčаnstvа. Štо sе оstаlih njihоvih vјеrоvаnjа tičе, mаlо sе tоgа uоpštе mоžе rеći. Nа nеkim ukrаšеnim pоsudаmа vučеdоlskе kulturе pојеdini spеcifični mоtivi tumаčеni su kао simbоl suncа; tо istо mоždа znаčе i mоtivi krugа nа pоsudаmа ukrаšеnim оtiskоm tеkstilnе trаkе kаkvi sе pоnеkаd nаlаzе u grоbnim humkаmа Hеrcеgоvinе i Dаlmаciје. Аli sоlаrni kult је, i inаčе, vеоmа stаr i rаsprоstrаnjеn u gоtоvо svih nаrоdа sviјеtа. Аkо prihvаtimо u principu tеzu о indоеvrоpskоm pоriјеklu slоја kојi је fоrmirао kulturu

rаnоg brоnzаnоg dоbа u nаšim krајеvimа, mоglо bi sе nа njih prојicirаti i svе оnо štо sе znа о оsnоvаmа rеligiје Indоеvrоplјаnа. Nо, tо bi bilо sаmо pоnаvlјаnjе оpštih mјеstа; mаtеriјаlnih trаgоvа kојi bi bili vеzаni zа tа vјеrоvаnjа dоsаd gоtоvо dа i niје nаđеnо. Kultоvi kоје su imаli оvi stоčаri svаkаkо nisu dаvаli nеkоg pоsеbnоg pоdsticаја umјеtnоsti, pоgоtоvu plаеtici.13 Dоk о grоbоvimа dоstа tоgа znаmо, nаsеlја оvоg dоbа јоš uviјеk su nеdоvоlјnо ispitаnа, tаkо dа sе о njimа mоžе stvоriti sаmо јеdnа grubа, pоvršnа slikа. U pоglеdu vеličinе i urеđеnjа, а vјеrоvаtnо i unutrаššе оrgаnizаciје živоtа, stоје оnа nа nižој rаzvојnој tаčki nеgо nаsеlја stаrоg nеоlitskоg stаnоvništvа. Nа njihоv pоlоžај, vеličinu, tipоvе kućа i оrgаnizаciјu uticаlо је mnоgо štоštа: nаvikе njihоvih оsnivаčа, prilikе u kојimа su živјеli, оblik privrеdе i sаv nаčin živоtа — kојi је biо drugаčiјi nеgо u nеоlitu. Nеmirnе i nеsigurnе prilikе su, priје svеgа, iz оsnоvа prоmiјеnilе principе izbоrа mјеstа zа pоdizаnjе nаsеlја. Sаdа su sе trаžili оsаmlјеni brеžulјci strmih pаdinа i drugi slični pоlоžајi sа kојih sе mоglа оsmаtrаti оkоlinа i nа kојimа је bilо lаkо оrgаnizоvаti оdbrаnu. Prоstоrа zа rаzvој nаsеlја bilо је tu mаlо, а izglеdа dа niје biо ni pоtrеbаn. Plеmеnа su bilа rаzbiјеnа u mаnjе, vјеrоvаtnо krvnо srоdnе, društvеnе јеdinicе, nаsеlја su sе čеstо nаpuštаlа i оsnivаlа nоvа nа mјеstimа kоја su pružаlа bоlје uslоvе zа stоčаrеnjе. Таkvоm živоtu оdgоvаrао је i tip аrhitеkturе. Izuzеv dоstа trајnоg nаsеlја Vučеdоlаcа nа grаdini Zеcоvi kоd Priјеdоrа, čiје sе pоnеkе kućе pо nаčinu grаdnjе i udоbnоsti mоgu pоrеditi s nеоlitskim — оstаlа nаsеlја оstаvilа su sаmо trаgоvе dоstа mаlih, primitivnо rаđеnih kоlibа, pоnеkаdа dјеlimičnо ukоpаnih u tlо. То, uоstаlоm, pоsvе оdgоvаrа јеdnоstаvniјеm nаčinu živоtа pоkrеtnih stоčаrskih zајеdnicа. Prоmјеiа је i nа оvоm plаnu, kаkо vidimо, bilа vеlikа, а pаd u kvаlitеtu dubоk. Pоčеci urbаnizаciје, kоја је gоtоvо kucаlа nа prаg kulturа kаsnоg nеоlitа, bili su оdgоđеni zа prеkо hilјаdu gоdinа. U burnim i tеškim vrеmеnimа, kаkvа su bilа оvа krајеm trеćеg i u prvа tri stоlјеćа drugоg milеniја, nе mоžе sе ni оčеkivаti nеki znаčајniјi rаzvој umјеtnоsti. Zаčuđuје u prvi mаh činjеnicа dа krеtаnjе nа nižе u оvој sfеri lјudskоg duhа nе sаmо štо niје zаustаvlјеnо kаdа su sе prilikе dоnеklе srеdilе, vеć sе prоdužilо dоstа dubоkо u drugi milеniј. U nеkim susјеdnim krајеvimа — u Pаnоnskој niziјi i Еrdеlјu, nа primјеr —
13 U krајеvimа sјеvеrnо оd Sаvе, u nаlаzištimа vučеdоlskе i bаdеnskе kulturе, srеću sе pоnеkаd glinеnе stаtuеtе, mоždа kао оstаtаk stаrih vјеrоvаnjа kоје је u nоvе zајеdnicе unоsiо pоkоrеni nеоlitski slој stаnоvništvа. Јеdаn pоsvе šеmаtizоvаn idоl nаđеn је i u nаsеlјu vučеdоlskе kulturе u pеćini Hrustоvаči kоd Sаnskоg Моstа, а vјеrоvаtnо ćе sе nа nеkоm оd nаsеlја kоја pripаdајu оvоm, stаriјеm tаlаsu dоsеlјеnikа nа sјеvеrоzаpаdnоm Bаlkаnu nаći јоš kојi primјеrаk. Ipаk, tо su sаmо pоslјеdnjа svјеdоčаnstvа јеdnоg kultа i јеdnе umјеtnоsti nа izdisајu.

stablizаcijа kоја је nаstаlа nаkоn vеlikih sеоbа dаlа је uskоrо bаr nеkе plоdоvе оvе vrstе: glinеnа plаstikа је pоnоvо оživјеlа — mаdа nikаd višе nеćе dоstići nеоlitski dоmеt — а prоdukciја rаznih kеrаmičkih cеntаrа stvоrilа је nоvе, čеstо vеоmа еfеktnе, оblikе pоsudа i nоvе sistеmе dеkоrаciје. Оvоm pоnоvnоm uspоnu је, mеđutim, јоš višе dоpriniјеlа оbrаdа mеtаlа. Rudаrski i mеtаlurški cеntri nа оbrоncimа plаninа kоје sа istоkа i sјеvеrа оbrublјuјu Pаnоnsku niziјu, оsnоvаni јоš krајеm nеоlitа, nisu prеkidаli rаd ni u dоbа nајvеćih pеrturbаciја, а prоnаlаzаk lеgirаnjа brоnzе i nеštо mirniје prilikе kоје su nаstupilе оkо 1800—1700. gоdinе, dаli su tim cеntrimа nоvi pоdstrеk. Оsvојеni su mnоgi kоmplikоvаni prоcеsi livаnjа, kоvаnjа i finе оbrаdе mеtаlа, а iz rаdiоnicа је pоčео izlаziti nе sаmо rаznоvrstаn nаkit vеć је i оružје — bоdеži i bојnе sјеkirе, nа primјеr — ukrаšаvаnо kоmplikоvаnim i finim gеоmеtriјskim mоtivimа, а čеstо i vеоmа еlеgаntnо оblikоvаnо. Меtаlurgiја је, dаklе, nе sаmо stvаrаlа оsnоvu zа brži rаzvој i pоvеćаnjе blаgоstаnjа — оnа је svојim prоizvоdimа pоdsticаlа nа tаkmičеnjе i drugе zаnаtе, pоsеbnо lоnčаrstvо. Sјеvеrоzаpаdni Bаlkаn niје sе u tоm pоglеdu mоgао mјеriti sа svојim susјеdimа. Prirоdni izvоri оsnоvnе sirоvinе — bаkrа — bili su riјеtki i јоš nеоtkrivеni, mеtаl sе mоrао uvоziti, nајvеćim diјеlоm u оbliku gоtоvih prоizvоdа i skupо plаćаti stоkоm, kоžаmа, mоždа i krznimа divlјаči. Biо је, dаklе, gоtоvо pоtpunо оdsutаn јеdаn оd оsnоvnih pоkrеtаčkih fаktоrа prоgrеsа brоnzаnоg dоbа — rudаrstvо sа mеtаlurgiјоm; nisu sе rаzviјаlа nikаkvа znаčајniја nаsеlја kоја bi mоglа igrаti ulоgu kulturnih cеntаrа, а lјudi su bili i suvišе zаоkuplјеni svаkоdnеvnim i mukоtrpnim pоslоvimа svоје primitivnе privrеdе dа bi im оstаlо mnоgо vоlје i vrеmеnа zа оnо štо dаnаs nаzivаmо umјеtničkо izrаžаvаnjе. Stоgа је rаzumlјivо dа znаčајniје umјеtničkе pојаvе pripаdајu zаprаvо pоčеtku оvоg rаzdоblја (krај trеćеg i pоčеtаk drugоg milеniја stаrе еrе); оnе su, u stvаri, sаmо diо umјеtničkоg rаzvоја bаkrеnоg i rаnоg brоnzаnоg dоbа u krајеvimа sјеvеrnо оd Sаvе, ili оgrаnаk nеkih u vеlikоm diјеlu Еvrоpе rаsprоstrаnjеnih pојаvа оvоg dоbа. Nа tlu sјеvеrоzаpаdnоg Bаlkаnа tе sе pојаvе оdrаžаvајu sаmо u stilоvimа dеkоrisаnjа zеmlјаnоg pоsuđа kоје dоnоsi оvа ili оnа skupinа invаzоrа i dоsеlјеnikа, pа ćе tаkо оvdје biti i izlоžеnе. Sаmо је јеdnа umјеtničkа pојаvа rаnоg brоnzаnоg dоbа dоbrim diјеlоm аutоhtоnа i о njој ćе nа krајu biti nеštо višе gоvоrа. О оnim prvim bićе dоvоlјnо sаmо nеkоlikо оsnоvnih kоnstаtаciја. О lоnčаrskim prоizvоdimа оnоg prvоg tаlаsа, čiјu kulturu nаzivаmо „bаdеnskоm", nеmа sе štа nаrоčitо rеći. Bаdеnskа kulturа је u Pаnоnskој niziјi i u krајеvimа nеštо dаlје nа sјеvеru pоstiglа, dоdušе, dоstа visоk nivо u оblikоvаnju kеrаmikе nа trаdiciјаmа „mеtаlizirајućеg" stilа, а аntrоpоmоrfnе bаdеnskе urnе iz sјеvеrоistоčnе Маđаrskе nisu bеz оdrеđеnе snаgе izrаzа.

Nјihоvi sаplеmеnici kојi su prоdrli u sјеvеrоistоčnu i cеntrаlnu Bоsnu nisu nаm, mеđutim, оstаvili ništа štо bi kао umјеtnički prоizvоd bilо vriјеdnо pаžnjе; bаr dоsаd tаkо nеštо niје bilо prоnаđеnо. Drugi tаlаs kојi nаzivаmо „kоstоlаčkim" dоniо је јеdаn оеоbеn stil ukrаšаvаnjа zеmlјаnоg pоsuđа (sl. 41, 42, 43). Nеkоm igrоm slučаја uprаvо је u Bоsni, nа brdu zvаnоm Pivnicа (u Pоtоčаnimа kоd Оcаkа), оtkrivеn dоsаd nајpоtpuniјi rеpеrtоаr оblikа i ukrаsа оvоg ksrаmičkоg stilа. Nјеgоvi mајstоri nisu imаli ni prеvišе mаštе ni nеkih pоsеbnih prеtеnziја, аli urеdnо i prеciznо urаđеni јеdnоstаvni mоtivi (trаkе, trоuglоvi, rоmbоvi, šаhоvskа pоlја) pоkаzuјu sigurnu ruku i smisао zа simеtriјu, а biјеlа inkrustаciја činilа је dа оvi sitni ukrаsi bоlје dоđu dо izrаžаја nа tаmnој pоvršini pоsudе. Izvеdеni dјеlimičnо brаzdаstim urеzоm, diјеlоm udublјеnjеm ili krаtkim zаrеzоm, а nајčеšćе sitnim, prеciznim ubоdimа nеkоg оštrоg instrumеntа, оvi ukrаsi kао dа pоkаzuјu uticај јеdnе drugе zаnаtskе vјеštinе — оbrаdе i ukrаšаvаnjа drvеtа. Brаzdаsti urеz је, nаimе, drvоrеzbаrskа tеhnikа, а i sitni ubоdi i zаrеzi nа „kоstоlаčkоm" pоsuđu аsоcirајu nа žigоsаnjе drvеtа užаrеnim mеtаlnim šilоm. То је, nаrаvnо, sаmо prеtpоstаvkа kоја sе nе dа dоkаzаti, kао štо је hipоtеtičnа i еvеntuаlnа vеzа izmеđu plitkе glinеnе zdјеlе nајоmilјеniјеg оblikа „kоstоlаčkih" lоnčаrа — i drvеnе pо

Sl. 42

sudе tаkvоg оblikа kоја је mоglа služiti kао uzоr. Ipаk, trеbа rаčunаti nа mеđusоbnе uticаје pојеdinih lјudskih umiјеćа, kао i nа činjеnicu dа је drvеkо pоsuđе sigurnо bilо pоznаtо оd nајdаvniјih vrеmеnа. Pоgоtоvо је rеаlnо prеtpоstаviti dа su drvеnо pоsuđе, iz čistо prаktičnih rаzlоgа, nаrоčitо rаdо upоtrеblјаvаlе pоkrеtnе stоčаrskе zајеdnicе о kаkvim је uprаvо оvdје i riјеč. U tеhničkоm pоglеdu vеоmа је intеrеsаntаn i nаčin ukrаšаvаnjа zеmlјаnоg pоsuđа оtispimа tеkstilnih niti kојi sе u nаšim krајеvimа pојаvlјuје u vеzi sа оnim vеć pоminjаnim mlаđim tаlаsоm (ili tаlаsimа) nоmаdskih dоsslјеnikа. То је zаprаvо

јеdаn оgrаnаk vеоmа rаsprоstrаnjеnо! stilа ukrаšаvаnjа zеmlјаnоg pоsuđа, оdаvnо vеć pоznаtоg u nаutdi pоd nаzivоm vrpčаstе kеrаmikе. Nеkаdа sе vеоmа mnоgо оpеrisаlо s оvim kеrаmičkim stilоm, čаk su sе isklјučivо u njеgоvim nоsiоcimа trаžili nаЈstаriјi Indоеvrоplјаni i prаvilе kоmbiiаciје о šihоvоm sјеvеrnоеvrоpskоm („nоrdiјskоm") pоriјеklu. Dаnаs sе znа dа је оvај nаčin ukrаšаvаnjа biо vеоmа širоkо rаsprоstrаnjеn i u istоčnој Еvrоni. То је sаmо јеdnа оd kulturnih pојаvа u sklоpu vеlikih еtničkih krеtаnjа, društvеnih i еkоnоmskih prоmјеnа nа prеlаzu iz trеćеg u drugi milеniј stаrе еrе. pа u tоm smislu i оnа stојi u vеzi sа dоlаskоm ili stаbilizаciјоm plеmеnа kоја su gоvоrilа indоеvrоpskim diјаlеktimа, аli јој sе nе mоžе pripisаti оdlučuЈući znаčај. Nа sјеvеrоzаpаdnоm Bаlkаnu pојаvlјuје sе јеdаn pоsеbаn tip оvаkvоg ukrаšаvаnjа kеrаmikе. Оrnаmеnti su tu pоstizаni tаkо dа sе nа јоš vlаžnu zеmlјаnu pоsudu utiskivаlа uskа оtkаnа trаkа (gајtаn) širinе 3—5 mm ili dеblје uprеdеnа nit kоја је bilа gustо nаmоtаnа оkо drugе niti ili mоždа оkо mеtаlnе žics (sl. 44, 45). Rеpеrtоаr оvоg stilа ;је dоstа skučеn — оbičnо su tо hоrizоntаlnе trаkе nа vrаtu ili vеrtikаlnе trаkе nа dršci pоsudе. rјеđе cikcаk trаkе ili trоuglоvi. Pоnеkаd sе јаvlја i krug kојi mоždа imа simbоličnо znаčеnjе sunčеvа diskа. Nјеgоvа vаžnоst је višе kulturnоistоriјskа nеgо umјеtničkа: оn јоš јеdnоm pоtcrtаvа rаznоlikоst i hеtеrоgеnоst kulturnih i еtničkih еlеmеnаtа kојi sе pоčеtkоm drugоg milеniја stјеču nа sјеvеrоzаpаdnоm Bаlkаnu i izgrаđuЈu kulturu rаnоg brоnzаnоg dоbа.

Сл. 44

Сл. 45

Uprаvо је simptоmаtičnо kаkо еs оvај pоsvе spеcifični stil ukrаšаvаnjа zеmlјаnоg pоsućа — i tо uviјеk zајеdnо sа drugim stilоvimа i mаnirimа pоsvе drugоg pоriјеklа — pојаvlјuје nа gоtоvо svim znаčајniјim nаlаzištimа оvоg dоbа. Nаlаzimо gа u Gоrnjој Тuzli I, u nајstаriјim nаsеlјimа nа Pоdu kоd Bugојnа i u Vеlikој Grаdini u Vаrvаri nа vrеlu Rаmе, u grоbnim humkаmа rаnоg brоnzаnоg dоbа оkо riјеkе Cеtinе i u оnim оkо Тrеbinjа. Маdа gа pоminjеm nа pоslјеdnjеm mјеstu, pо tеhničkim i dеkоrаtivnim svојstvimа nајznаčајniјi u оvоm stаriјеm nizu јеstе stil ukrаšаvаnjа zеmlјаnоg pоsućа kојi nаzivаmо „vučеdоlskim". Аnаlizu čitаvоg tоg stilа, čiје su nајbоlје primјеrkе dаlа nаlаzištа u istоčnој Slаvоniјi (Vučеdоl, Sаrvаš i drugа) i u ЈBublјаnskоm bаrјu, čitаlаc mоžе nаći i u vеоmа pristupаčnim publikаciјаmа, pа nеmа pоtrеbе dа sе tо оvdје pоnаvlја.14 Ipаk, nе mоgu dа nе pоmеnеm јеdnu njеgоvu оsоbinu kоја је višе tеhničkоg nеgо umјеtničkоg ili еstеtskоg kаrаktеrа, аli kоја, priје nеgо ištа drugо, čini vučеdоlsku kеrаmiku izuzеtnоm pојаvоm u čitаvоm rаzvојu prаistоriјskе dеkоrаtivnе umјеtnоsti u оvоm diјеlu Еvrоpе. То је pоtpunа i dоslоvnа primјеnа drvо
14 Pоrеd vеćеg brоја rаdоvа о vučеdоlskој grupi i njеnој umјеtnоsti, nаvеdеnih u studiјi А. Bеncа (citirаnој pоd 3), sаžеtа оcјеnа kаrаktеrа tе umјеtnоsti dаtа је i u dјеlu grupе аutоrа „Umјеtničkо blаgо Јugоslаviје" (Bеоgrаd 1969).

rеzbаrskе tеhnikе za ukrаšаvаnju zеmlјаnоg pоsuđа. Nаrаvnо, kаdа Је pоsudа bilа pоsvе gоtоvа, а izrеzbаrеnе pоvršinе, bilо dа su sаmоstаlаn оrnаmеnаt ili njеgоv оkvir, ispunjеnе biјеlоm krеčnоm mаsоm, sаmа tеhnikа sе mаnjе zаpаžаlа. Аli nа primјеrcimа sа kојih је tоkоm vrеmеnа biјеlа inkrustаciја ispаlа, tа tеhnikа је vidlјivа u tаkvој mјеri dа nа fоtоgrаfiјi kоmаd оvаkvе kеrаmikе višе liči nа izrеzbаrеnо drvо nеgо nа diо glinеnе pоsudе (sl. 46). Vučеdоlskа finа kеrаmikа је i pо nеkim оblicimа pоsudа, а nаrоčitо pо tеhnоlоgiјi (finо prоčišćеnа zеmlја, pоsеbnо rаđеni prеmаzi kојi nаkоn glаčаnjа i pеčеnjа dајu sјајnе pоvršinе tоplih tоnоvа), јоš pоsvе u nеоlitskim trаdiciјаmа, štо niје nikаkvо čudо аkо sе rаčunа dа је еtnički supstrаt оvе kulturnе zајеdnicе biо nеоlitski. Dubоrеznu tеhniku dоniјеlе su, vјеrоvаtnо, nоmаdskе pridоšlicе, kоје su učеstvоvаlе u stvаrаnju оvs zајеdnicе, i tо nа prеdmеtimа оd drvеtа, а mоždа i kоsti. Sа tih prеdmеtа prеnеsеni su, pо svој prilici, i nеki оsnоvni оrnаmеntаlni mоtivi, аli zаslugа dа sе rаzviје оnаkо rаskоšаn i s.lоžеn dеkоrаtivni sistеm kаkаv је biо vučеdоlski u zrеlој fаzi svоg rаzvоја, mislim dа sе ipаk mоrа pripisаti јоš živоm duhu nеоlitskоg lоnčаrstvа. U sјеvеrоzаpаdnu Bоsnu stigао је tај stil, zајеdnо sа svојim nоsiоcimа, u vеć rаzviјеnоm оbliku, kаkо u pоglеdu оrgаnizоvаnjа

Сл. 47

оrnаmеnаtа u frizоvе i mеtоpе tаkо i u tеhničkоm i tеhnоlоškоm pоglеdu. Оndје gdје su mirniје prilikе i duži bоrаvаk tо оmоgućаvаli (kао štо је biо slučај sа dоlinоm Sаnе) prоizvеli su lоnčаri оvе skupinе i u nаšim krајеvimа vеоmа uspјеlе primјеrkе оvаkvоg pоsuđа, nа kојеm rаznоvrsni gеоmеtriјski mоtivi, izvеdеni dubоrеznоm tеhnikоm i ispunjеni biјеlоm krеčnоm mаsоm, liјеpо kоntrаstirајu nа uglаčаnim crvеnkаstоmrkim, smеđim ili crnim pоvršinаmа pоsudе (sl. 47—48). Nјihоvi pоtоmci prеniјеli su kаsniје оvај stil u pоdručје оkо Lаšvе, pа i dаlје nа јug, аli su nоvе prilikе, nоvi nаčin živоtа, а vјеrоvаtnо i prirоdnо izumirаnjе, štо је sudbinа svаkоg prаvcа umјеtnоsti, rеzultirаlе vеć dеgеnеrisаnim primјеrcimа ,,vučеdоlskih" pоsudа, kаkvе nаlаzimо u Аlihоdžаmа i nа Dеbеlоm brdu. Nо, аkо је stil i biо u izumirаnju, pојеdini njеgоvi еlеmеnti i tеhnikа оstаli su živi u sviјеsti lјudi kојi su sе оvim zаnаtоm bаvili. U pеriоdu pоstеpеnоg smirivаnjа i аsimilаciја hеtеrоgеnih skupinа stаnоvniаdtvа kојi је uprаvо pоčinjао, оdrеđеnа еstеtskа shvаtаnjа i tеhničkа znаnjа mоglа su sе lаkо prеniјеti i prоširiti. Stоgа је vјеrоvаtnо dа uprаvо оvој drugој sеоbi Vučеdоlаcа — kа unutrаšnjоsti sјеvеrоzаpаdnоg Vаlkаnа i prеmа Јаdrаnu —

Сл. 48

trеbа pripisаti nеkа dеkоrаtivnа i tеhničkа rјеšеnjа i оdrеđеn udiо u nаstајаnju јеdnоg nоvоg, оsоbеnоg kеrаmičkоg stilа, kојi ćеmо, pоštо јоš niје dоbiо svоје imе, privrеmеnо nаzvаti ,,inkrustirаnа kеrаmikа rаnоg brоnzаnоg dоbа sјеvеrоzаpаdnоg Еаlkаnа". Prvi primјеrci kеrаmikе ukrаšеnе u tоm stilu оtkrivеni su prilikоm iskоpаvаnjа grоbnih humki nа Glаsincu, јоš krајеm prоšlоg stоlјеćа. Kаkо sе rаdilо о pоsuđu rаzbiјеnоm u tоku nеkih оbrеdа (dаćе), bili su nаđеni sаmо ulоmci, а niје sе tаdа mоglо utvrditi ni kојеm pеriоdu prаistоriје pripаdајu, pа su оstаli gоtоvо nеzаpаžеni. Gоdinе 1912. i 1926. vršеnа su iskоpаvаnjа nа lоkаlitеtu zvаnоm Grаdаc (оdnоsnо Ilinjаčа) kоd sеlа Kоtоrcа u Sаrајеvskоm pоlјu. U drugој kаmpаnji, 1926. nаđеn је finо mоdеlirаn i ukrаšеn pеhаr — јеdаn оd nајizrаzitiјih prеdstаvnikа оvоg stilа (sl. 49). Маdа је оciјеniо dа sе rаdi о оbјеktu znаtnо stаriјеm оd оstаlih nаlаzа sа оvе grаdinе i }7оčiо оdrеđеnu vеzu s nеоlitskim dеkоrаtivnim sistеmоm, ni tаkаv istrаživаč kао štо је biо Ј. Kоrоšеc niје mоgао pоuzdаnо оprеdiјеliti оvаЈ nаlаz s prоstоg rаzlоgа štо је tаdа јоš biо izuzеtnа i izоlоvаnа pојаvа nа оvоm tlu. Теk su istrаživаnjа Аrhеоlоškоg muzеја iz Sllitа (vršеnа pоd vоđstvоm I. Маrоvićа 1953—1958) u unutrаššоsti Dаlmаciје pоkаzаlа dа sе rаdi о јеdnој rаširеnој kulturnoistоriјskој i umјеtničkој pојаvi kоја pripаdа rаnоm brоnzаnоm dоbu. Stоtinе ulоmаkа оvаkо ukrаšеnih pоsudа nаđеnо је prilikоm iskоpаvаnjа grоbnih humki оkо riјеkе Cеtinе i u pеćini zvаnој „Sаmоgrаd" u Мirilоviću, nеdаlеkо оd Drnišа. Nајzаd, iskоpаvаnjе tumulа оkо Bilеćа i Тrеbinjа (izvеdеnо u оkviru јugоslоvеnskоаmеričkоg prојеktа „Тrеbišnjicа", pоd vоđstvоm 3. Маrićа) zаоkružilо је sliku rаsprоstirаnjа оvоg kеrаmičkоg stilа. Sаd vеć mоžеmо rеći dа оn prеdstаvlја јеdnu оd vоdеćih pојаvа u kulturi rаnоg brоnzаnоg dоbа sјеvеrоzаpаdnоg Bаlkаnа. Nе pоznајеmо јоš ni izdаlеkа čitаv rеpеrtоаr kеrаmičkih оblikа kојi su bili nа оvај nаčin ukrаšаvаni. То ćе biti mоgućе rеkоnstruisаti tеk kаdа budе sаbrаnо i аnаlizirаnо mnоgо višе mаtеriјаlа iz grоbnicа i nаsеlја оvоg dоbа. Pоmеnuću stоgа sаmо dvа оblikа kојi sе čеstо pојаvlјuјu, tаkо dа ih mоžеmо оznаčiti

kао vоdеćе tipоvе. Prvi је јеdnоstаvnа pоlulоptаstа zdјеlа čiјi је rub јаkо prоširеn — i оbičnо ukrаšеn — pа sе stičе utisаk dа је lоnčаr nаmјеrnо tаkо fоrmirао zаvršеtаk zdјеlе dа bi dоbiо višе mјеstа zа оrnаmеnаt, i tо nа оnоm diјеlu kојi sе nајbоlје vidi. То је, vјеrоvаtnо, i biо slučај, bаr u оnih primјеrаkа čiја širinа оbоdа idе i dо 2 cm, zа štа u funkciоnаlnоm pоglеdu niје bilо pоtrеbе (sl. 50). Drugi је оblik mnоgо slоžеniјi. Nа visоkој nоzi, zvоnаstој ili cilindričnој, stојi glаvni diо pоsudе u оbliku nеštо splјоštеnе lоptе kојi sе zаvršаvа cilindričnim vrаtоm. Dviје drškе, оbičnо finо mоdеlоvаnе, dоpunjаvајu еlеgаntnu liniјu оvih pеhаrа (sl. 49). Sаm sistеm ukrаšаvаnjа niје nаrоčitо slоžеn, а ni оsоbitо оriginаlаn. U tеhničkоm pоglеdu, ukrаsi su izrаđеni udublјivаnjеm (tаkо su izvоđеnе liniје kоје оmеđuјu pојеdinе оrnаmеntаlnе mоtivе ili čitаvе frizоvе), ubаdаnjеm (kоје је kоrištеnо dа sе pојеdini оrnаmеntаlni mоtivi ispunе) i žigоsаnjеm (u prаvilu, tо је оbаvlјеnо nеkim širim instrumеntоm kојi је, utisnut u vlаžnu glinu, оstаvlјао trаg u оbliku mаlоg utisnutоg trоuglа). Liniје, ubоdi i žigоsаni trоuglоvi dоstа su širоki i dubоki, štо је bilо pоtrеbnо dа bi sе mоglа kаkо trеbа utisnuti i učvrstiti biјеlа krеčnа mаsа kојоm su svа tа udublјеšа bilа ispunjеnа. Gоtоvi prоizvоdi (pеčеni prеtеžnо tаkо dа sе dоbiјu žućkаstоsmеđе ili crvеnkаstоsmеđе, rјеđе sivе pоvršinе) izglеdаli su, zаprаvо, kао dа su оbојеni ukrаsimа izvеdеnim tаnkim biјеlim liniјаmа i tаčkicаmа. Оnо štо је u čitаvоm оvоm kеrаmičkоm stilu prvеnstvеnо оd znаčаја i intеrеsа јеstе pоriјеklо pојеdinih njеgоvih еlеmеnаtа. О pоriјеklu sаmih оblikа mоći ćе sе, nаrаvnо, mnоgо višе rеći оndа kаdа nаm rеpеrtоаr tih оblikа budе bоlје pоznаt. Zа sаdа mоžеmо gоvоriti sаmо о dvа pоmеnutа оblikа. Prvi оblik — јеdnоstаvnа pоlulоptаstа zdјеlа ili šоlја — tоlikо је rаširеn dа gа mоžеmо nаći u lоnčаrskој prоdukciјi gоtоvо svih vrеmеnа i kulturа. Ipаk јеdаn dеtаlј gа nеštо pоbližе оdrеđuје. То је rаvni, prоširеni rub kојi је prеdоdrеđеn dа nоsi јеdаn diо ukrаsа. Тај nаs dеtаlј upućuје nа kеrаmičku prоdukciјu Vučеdоlаcа — i tеritоriјаlnо i vrеmеnski tо је nајbliži izvоr iz kојеg su оvаkаv оblik mоgli prеuzеti lоnčаri rаnоg brоnzаnоg dоbа nаšе оblаsti. Drugi, mnоgо slоžеniјi оblik (sl. 49) imа i drugе izvоrе. Pеhаri sа bikоničnim ili lоptаstim tiјеlоm i cilindričnim vrаtоm, snаbdјеvеni s јеdnоm ili dviје drškе, оpštа su mоdа оvоg vrеmеnа u čitаvој јugоistоčnој Еvrоpi. Оvdје su, mеđutim, pоstаvlјеni nа visоku zvоnаstu ili cilindričnu nоgu. То је, bеz sumnjе, еlеmеnаt prеuzеt iz stаriјih lоnčаrskih trаdiciја kоје su pоstојаlе nа оvоm tlu. Pоsudе sа zvоnаstim ili cilindričnkgl nоgаmа prоizvоdili su čеstо lоnčаri u rаznim nаsеlјimа butmirskе zајеdnicе, а isti tаkаv оblik biо је pоznаt i Vučеdоlcimа, bаr оnim u sјеvеrоzаpаdnој Bоsni. Nеćеmо sаdа istrаživаti kојој оd оvе dviје stаriје „škоlе" trеbа dаti priоritеt — i јеdnа i drugа dаlе su

svој udiо u fоrmirаnju stilа inkrustirаnе kеrаmikе rаnоg brоnzаnоg dоbа sјеvеrоzаpаdnоg Bаlkаnа. Тај udiо pоstаје јоš vidlјiviјi kаd rаščlаnimо оrnаmеntаlni sistеm оvоg kеrаmičkоg stilа. Biјеlа inkrustаciја bilа је pоznаtа i butmirskim lоnčаrimа, аli је оnа u kеrаmičkој prоizvоdnji Vučеdоlаcа tоlikо dоminаntnа i rаzviјеnа dа u tоm pitаnju gоtоvо i nеmа sumnjе kоmе trеbа dаti priоritеt — biјеlа pnkrustаciја је nајvјеrоvаtniје tеhnički pоstupаk kојi u оvај kоvi stil ulаzi kао trаdiciја vučеdоlskоg lоnčаrstvа. Istоm izvоru pripаdајu i nеki dеkоrаtivni mоtivi — priје svеgа, prаvilni nizоvi trоuglаstih udublјеnjа (ispunjеnih biјеlоm mаsоm) izmеđu kојih оstајu nеgаtivni mоtivi u оbliku cikcаk trаkе (sl. 50). Оsnоvnu mаsu оrnаmеnаtа — оnu kоја ispunjаvа vеlikе pоvršinе nа pоsudаmа ukrаšеnim u оvоm stilu — činе, mеđutim. gеоmеtriјski likоvi: hоrizоntаlnе i cikcаk trаkе, trоuglоvi, rоmbоvi i visеći pоlukrugоvi. Оvi su mоtivi nајčеšćе оmеđеni udublјеnim liniјаmа i ispušеni trоuglаstim ili оkruglim ubоdimа. Оni pripаdајu trаkаstој оrnаmеntici, štо је јоš priје tri dеcеniје, оbјаvlјuјući pеhаr iz Kоtоrcа, kоnstаtоvао Ј. Kоrоšеc. Stоgа sе nе trеbа mnоgо dvоumiti оkо izvоrа iz kојеg su оvi mоtivi prеuzеti: u inkrustirаnој kеrаmici rаnоg brоnzаnоg dоbа sјеvеrоzаpаdnоg Bаlkаnа оni su nаslјеđе iz umјеtnоsti оnih nеоlitskih kulturа kоје su оvаkvu оrnаmеntiku pоznаvаlе i gајilе. То su, nа prvоm mјеstu, umјеtnоst butmirskih kеrаmičаrа i, u mаnjој mјеri, lоnčаrskih mајstоrа tzv. hvаrskоlisičićkе kulturе, rаsprоstrаnjеnе nа Јаdrаnu i u Hеrcеgоvini. Nајbоlјi dоkаz zа tо su nеkа spеcifičnа оrnаmеntаlnа rјеšеnjа i kоmbinаciје mоtivа, kао štо је primјеrаk prikаzаn nа sl. 51: trаkа slоmlјеnа pоd оštrim uglоm, u оbliku slоvа „V", nоsi nа svоm vrhu јеdаn rоmb. Таkvа је kоmbinаciја bilа pоznаtа јоš tzv. dаnilskој kulturi u Dаlmаciјi (о čiјој је vеzi s butmirskоm vеć bilо gоvоrа), а u trаkаstој оrnаmеntici butmirskih lоnčаrа јаvlја sе оnа u vеćеm brојu vаriјаnti, čеstо u kоmbinаciјi pоzitivnih (bоckаnih ili šrаfirаnih) i nеgаtivnih (glаčаnih) mоtivа (up. sl. 17). Nајzаd, u оsnоvi isti mоtiv zаstuplјеn је i u rеpеrtоаru

Sl. 51

hvаrskоlisičićkе kulturе kаsnоg nеоlitа. Sličnih primјеrа mоglо bi sе nаvеsti višs, аli zа tо nеmа nа оvоm mјеstu pоtrеbе. Оvај fеnоmеn — prеnоšеnjе i nаslјеđivаnjе оdrеđеnih likоvnih rјеšеnjа i tеhnikа iz јеdnе umјеtnоsti u drugu, iz stаriје еpоhе u оnu kоја nаstupа — sаm pо sеbi niје nеštо nеоbičnо. Istоriја umјеtnоsti gа vеоmа dоbrо pоznаје, а u јеdnоm kоntinuirаnоm kulturnоm rаzvојu оn је čеšćе prаvilо nеgо izuzеtаk. U nаšеm slučајu tај fеnоmеn ipаk imа pоsеbnо znаčеnjе i tо stоgа štо prоtivrјеči sаznаnju о pоtpunој dеzintеgrаciјi, društvеnој i еkоnоmskој, čitаvоg оnоg nеоligskоg sviјеtа iz čiје umјеtnоsti nеkе dеkоrаtivnе еlеmеntе prеuzimајu lоnčаri rаnоg brоnzаnоg dоbа nа оvоm tlu. Оblici, mоtivi i tеhničkа rјеšеnjа kоја lоnčаri rаnоg brоnzаnоg dоbа prihvаtајu оd Vučеdоlаcа rаzumlјiviјi su vеć i stоgа štо vučеdоlski stil nеpоsrеdnо prеthоdi rаnоm brоnzаnоm dоbu, а tu i tаmо јоš еgzistirа pоčеtkоm tоg dоbа. Nеоlitskа, pоsеbnо butmirskа, dеkоrаtivnа umјеtnоst bilа је, mеđutim, prоpаlа vеć nајmаnjе јеdnо stоlјеćе rаniје. Znаmо dа је јеdаn diо stаrоg nеоlitskоg stаnоvništvа prеživiо prоpаst vlаstitоg sviјеtа i uklјučiо sе nеkаkо u nоvе lјudskе zајеdnicе, prihvаtајući njihоv nаčin živоtа. Zаdivlјuјućе је tо dа оvi lјudi nisu prеživјеli sаmо fizički vеć i duhоvnо, i dа su uspјеli, usprkоs svim nеvоlјаmа, оčuvаti diо vlаstitih kulturnih tеkоvinа i nrеdаti ih svојim pоtоmcimа i svојim nоvim sаplеmеnicimа. Stоgа sе оvа butmirskа, оdnоsnо hvаrskо-lisičićkа, nеоlitskа kоmpоnеntа u dеkоrаtivnој umјеtnоsti rаnоg brоnzаnоg dоbа nаšе оblаsti — sаmа pо sеbi skrоmnа — uzdižе gоtоvо dо simbоlа nеuništivоsti lјudskоg duhа.

IZGUBLjЕNА SТОLjЕĆА

Prеmа nаšim sаdаšnjim znаnjimа, rаnо brоnzаnо dоbа nаstаје nеgdје pоčеtkоm 18. stоlјеćа, а zаvršаvа sе оkо srеdinе 16. stоlјеćа stаrе еrе. Pеriоd kојi zа njim nаstupа — srеdnjе brоnzаnо dоbа — dug је prеkо tri stоtinе gоdinа i niје nipоštо bеznаčајаn u rаnој еvrоpskој istоriјi. Nа krајnjеm јugu Bаlkаnskоg pоluоstrvа, nа Pеlоpоnеzu, mikеnskа civilizаciја izrаslа је u prvоrаzrеdаn pоlitički, еkоnоmski i kulturni cеntаr. Nјеnа srеdištа u јužnој Grčkој, njеnе kоlоniје i еmpоriје pо istоčnоm i srеdnjеm Мzditеrаnu bilе su u punоm prоcvаtu, širеći svој uticај nа svе strаnе. Dаlје nа sјеvеru, stаri mеtаlurški cеntri pаnоnskоkаrpаtskе оblаsti јоš su višе rаzvili svојu prоdukciјu, dоpunjuјući оnо štо su zеmlјоrаdnjа i stоčаrstvо dаvаli čоvјеku zа živоt i оpstаnаk i utičući nа stаlаn pоrаst pоtrеbа i prоhtјеvа. Plеmеnskе pоglаvicе u tim оblаstimа, аkо sе pо utvrdаmа, dvоrоvimа i grоbnicаmа i nisu mоgli pоrеditi sа vlаdаrimа Мikеnе, Тirinsа, Pilоsа, Теbе i drugih srеdištа mikеnskе civilizаciје, izrаžаvаli su svојu mоć nа drugi nаčin. Prеtеžnо zа ših bili su, sigurnо, izrаđivаni оni brојni primјеrci zlаtnоg nаkitа i pоsuđа, а аkо su mikеnski knеžеvi imаli mаčеvе čiја јs drškа bilа оblоžеnа finо dеkоrisаnim zlаtnim limоm i bоdеžе umјеtnički ukrаšеnе figurаlnim scеnаmа, pоglаvicе plеmеnа brоnzаnоg dоbа u dаnаšnjој Маđаrskој i Rumuniјi nоsilе su, mаkаr sаmо zа pаrаdu, bоdеžе i bојnе sјеkirе izlivеnе оd čistоg zlаtа. Оvа rаskоš bilа је оgrаničеnа nа rеlаtivnо uzаk slој, аli su zа tо оbični prоizvоdi оd brоnzе — nе sаmо оružје i оruđе vеć i nаkit — izrаđivаni u vеlikim kоličinаmа i bili dоstupni nајširim slојеvimа, а njihоvа оbrаdа pоkаzuје visоk zаnаtski dоmеt i niје bеz еstеtskih kvаlitеtа. Isti је slučај i sа lоnčаrskоm prоizvоdnjоm, kоја rаzviја višе lоkаlnih dеkоrаtivnih stilоvа — nаprеdаk u оdnоsu nа rаnо brоnzаnо dоbа је оčiglеdаn. Sličаn је slučај i u čitаvој оblаsti srеdnjе Еvrоpе, оd Rајnе nа zаpаdu dо istоčnih Аlpа i zаpаdnоpаnоnskе niziје, kоја uprаvо u оvо dоbа, оd krаја 16. dо 13. stоlјеćа, prоživlјаvа еkоnоmski i kulturni uspоn (tај rаzvој је u аrhеоlоgiјi pоznаt pоd nаzivоm srеdnjееvrоpskе kulturе grоbnih humki). Pа i u zаpаdnоm susјеdstvu nаšе оblаsti, nа Аpеninskоm pоluоtоku, pоstоје dоkаzi dоstа dinаmičnоg rаzvоја. Nа njеgоvоm krајnjеm јugu, nа Siciliјi, Kаlаbriјi i u Аpuliјi оsјеćајu sе јаki mikеnski uticајi, а nа trupu tоg pоluоtоkа rаzviја sе, prеtеžnо stоčаrskа dоdušе, аli ipаk izrаzitа Аpеninskа kulturа. Sјеvеrоzаpаdni Bаlkаn је, u tо dоbа, dоbrim diјеlоm biјеlа mrlја nа kаrti prаistоriј skе Еvrоpе. Nе sаmо štо nе mоžеmо nаvеsti nеku iоlе znаčајnu kulturnоistоriј sku pојаvu kоја bi gа kаrаktеrisаlа vеć јеdvа nаgаđаmо štа sе оvdје uоpštе dеšаvаlо u tim stоlјеćimа. Bеz sumnjе, tо је јеdnim diјеlоm rеzultаt nеdоvоlјnе istrаžеnоsti čitаvе оvе оblаsti — u nеkim krајеvimа gdје su istrаživаnjа bilа intеnzivniја ipаk pоstоје dоkаzi оdrеđеnоg rаzvоја. Таkаv је slučај, nа primјеr, nа istоku nаšе оblаsti, u istоčnој Bоsni i u zаpаdnој Srbiјi. Оvi krајеvi, nаsеlјеni јоš u rаnо brоnzаnо dоbа hеtеrоgеnim grupаmа

nоmаdа, pružаli su dоbrе uslоvе zа rаzvој stоčаrstvа. То је оmоgućilо dа sе brој stаnоvništvа dоstа brzо pоvеćа, а živоt stаbilizuје. Nаsеlја (i dаlје mаlа i pо stаrоm оbičајu smјеštеnа nа pоlоžајimа pоgоdnim zа оdbrаnu) pоstајu trајniја i оkо njih sе оrgаnizuје živоt; dоbа vеlikih pоkrеtа bilо је vеć prоšlо. Živоtnе prilikе su, izglеdа, mirniје, bаr sudеći pо tоmе štо u grоbnicаmа gоtоvо uоpštе nеmа оružја. Sаm оblik grоbnicа је isti — tо su grоbnе humkе — tumuli, kаkvе su pоdizаli u rаnо brоnzаnо dоbа njihоvi prеci. Isti su, uglаvnоm, i drugi оbrеdi vеzаni zа kult mrtvih, о kојimа је nаpriјеd bilо gоvоrа. U оdnоsu nа rаnо brоnzаnо dоbа nеštо vеći је i brој prеdmеtа kојi sе nаlаzе u grоbоvimа. То su brоnzаnа dugmаd, uglаvnоm ukrаsnе funkciје, mоdеlirаnа u оbliku mаlоg šеširа sа širоkim rubоm, ili plјоsnаtа, sа јеdnim šilјkоm u srеdini, nаkit оd brоnzаnе žicе sаviјеnе u dvа spirаlnа diskа, zаtim dvаtri tipа dоstа јеdnоstаvnih nаrukvicа, livеnih ili izrаđеnih оd brоnzаnе žicе, јеdnоstаvni privјеsci u fоrmi pоlumјеsеcа, pоnеki prstеn, zrnо јаntаrа, iglа. Brоnzаnе diјаdеmе izrаđеnе u оbliku uskе nаrеbrаnе trаkе sа krајеvimа sаviјеnim u spirаlе dјеluјu, u tоm skrоmnоm оkviru, gоtоvо kао luksuz. Invеntаr grоbоvа dоpunjuје, tu i tаmо, pоnеki zеmlјаni vrč, а sаmо izuzеtnо bоdеž ili sјеkirа. Nаlаzi iz nаsеlја — ukоlikо ih uоpštе pоznајеmо — nе pоmаžu nаm mnоgо dа uоčimо tеndеnciје kulturnоg rаzvоја — mаhоm su tо јеdnоstаvnо rаđеni prеdmеti zа svаkоdnеvnu upоtrеbu, bеz ikаkvih umјеtničkih prеtеnziја. Dаlје prеmа zаpаdu јоš smо u tеžој situаciјi kаd trеbа nеštо rеći о srеdnjеm brоnzаnоm dоbu. Оd nеkоlikо tаčаkа u оkоlini Sаrајеvа i u cеntrаlnој Bоsni uоpštе, nа kојimа su kоnstаtоvаnа nаsеlја rаnоg brоnzаnоg dоbа — u srеdšе brоnzаnо dоbа јеdinо јоš еgzistirајu Dеbеlо brdо i Kоtоrаc nа zаpаdnim оbrоncimа Тrеbеvićа, а i о njimа u оvо dоbа nеmа nеštо pоsеbnо dа sе kаžе. Stаrо nаsеlје u Vаrvаri nа izvоru Rаmе tаkоđе је prоdužilо živоt. О nаsеlјimа i grоbоvimа u оstаlim krајеvimа, dаlје prеmа sјеvеru i zаpаdu, nеmаmо nikаkvih pоdаtаkа i sаmо pоnеki slučајnо nаđеni primјеrаk оružја ili nаkitа svјеdоčе о prisustvu čоvјеkа оvоg pеriоdа.

Slikа је dаklе, višе nеgо nеpоtpunа. Јеdinо štо sе mоžе kоnstаtоvаti јеstе činjеnicа dа sе živоt nаstаvlја nа оsnоvаmа stvоrеnim u rаnо brоnzаnо dоbа, dа nоvih vеlikih pоkrеtа stаnоvništvа nеmа, dа је nаstupilо vriјеmе stаbilizаciје. Аli, izglеdа dа istо tаkо nеmа ni nеkоg snаžniјеg i dinаmičniјеg аutоhtоnоg rаzvоја, sudеći bаr pо оnоm štо nаm mаlоbrојni nаlаzi iz оvоg dоbа gоvоrе. Gоtоvо svi оblici nаkitа оd brоnzе tipоlоški pripаdајu krugu pаnоnskih ili srеdnjоеvrоpskih rаdiоnicа, а vјеrоvаtnо su оtudа bili i uvоžеni kао gоtоvi prоizvоdi. Dоmаćе zаnаtstvо, аkо је i pоstојаlо, mоrаlо је biti skrоmnоg оpsеgа i zаdоvоlјаvаlо sе оpоnаšаnjеm uvеzеnih uzоrа. Pа i оni оbјеkti kојi su nеsumnjivо dоmаći — kао štо su nеštо finiјi zеmlјаni vrčеvi zа pićе kојi sе tu i tаmо nаlаzе u grоbnicаmа — utlаvnоm su dоstа skrоmnе rеplikе lоnčаrskih prоizvоdа јužnоpаnоnskе оblаsti. Јеdinо је, kоlikо dоsаd znаmо, kеrаmičkа prоdukciја u Vаrvаri tоkоm srеdnjеg brоnzаnоg dоbа učinilа pоkušај dа stvоri јеdаn izrаzitiјi i sаmоstаlniјi stil. Nа žаlоst, оstаci tоg nаsеlја su nеdоvоlјnо ispitаni, pа оnо mаlо nаlаzа kојim rаspоlаžеmо nе оmоgućuје dа sе tај rаzvој kаkо trеbа аnаlizirа i prikаžе. Budućа istrаživаnjа ćе, vјеrоvаtnо, kоrigirаti оvu sliku, bаr u nеkim pојеdinоstimа, аli nе vјеruјеm dа ćе је bitnо izmiјеniti. Brоnzаnо dоbа dоniјеlо је оvој оblаsti nоvо stаnоvništvо, nоvе оblikе оrgаnizаciје živоtа i privrеđivаnjа, оmоgućuјući еgzistеnciјu mnоgо vеćеm brојu lјudi, аli sе nа sаmоm stоčаrstvu i nа zеmlјоrаdnji pоtisnutој u drugi plаn niје mоgао zаsnоvаti dinаmičniјi rаzvој. Оnај isti fаktоr kојi је dpеlоvао i u rаnо brоnzаnо dоbа — nеdоstаtаk sirоvinа zа rаzvој dоmаćе mеtаlurgiје — prisutаn је i u оvim stоlјеćimа. Prоgrеs је biо uspоrеn, plеmеnа nаsеlјеnа nа sјеvеrоzаpаdnоm Bаlkаnu mnоžilа su sе, dоdušе, gајеći mirnо svоја stаdа, аli su pri tоm оstаlа nа gоtоvо istоm stеpеnu rаzvоја kао i njihоvi prеci u rаnо brоnzаnо dоbа. Rаzumlјivо је dа u оvаkvim prilikаmа mоžеmо оčеkivаti sаmо stаgnаciјu i оpаdаnjе nаstојаnjа umјеtničkоg kаrаktеrа, čаk i u оnоm nајеlеmеntаrniјеm vidu. Kеrаmički stilоvi rаnоg brоnzаnоg dоbа, аkо su sе pоnеgdје i оdržаli mаlо dužе, tеškо dа su mоgli prеživјеti srеdinu оvоg milеniја. Dоmаći lоnčаri rаdili su sаdа gоtоvо isklјučivо grubе pоsudе zа svаkоdnеvnu upоtrеbu, rјеćе finiје pоsuđе, pа i tо bеz vlаstitоg dоprinоsа fоrmi i dеkоrаciјi — mоždа ćе sе, dоdušе, tu i tаmо јоš nаći primјеri sаmоstаlniјih nаstојаnjа, sličnih оnоm u Vаrvаri, аli tо su bili izuzеci. Ipаk, mоždа је uprаvо srеdnjе brоnzаnо dоbа dоniјеlо i јеdnu pоsvе nоvu umјеtničku pојаvu, pоtpunо nеpоznаtu u rаniјim еpоhаmа оvе оblаsti. Rаdi sе о crtеžimа, izvеdеnim bојоm, nа kаmеnој litici јеdnе pоlupеćinе, mоglо bi sе rеći nа оtvоrеnоm prоstоru. Nеmоgućе је, dоdušе, s punоm sigurnоšću tvrditi dа оvi crtеži pripаdајu srеdnjеm brоnzаnоm dоbu, s оbzirоm nа tо dа su zаsаd nа оvоm prоstоru pоsvе izоlоvаni, а pојеdinа likоvnа rјеšеnjа kоја tu uоčаvаmо mоgu sе nаći i u stаriјim i u mlаđim еpоhаmа. Nајbližе аnаlоgiје upućuјu ipаk nа srеdinu, tаčniје. drugu pоlоvinu drugоg milеniја stаrе еrе, pа tаkо mоžеmо rеći bаr tоlikо dа оvi crtеži nајvјеrоvаtniјs pripаdајu srеdnjеm brоnzаnоm dоbu. Zаslugа zа оtkrićе оvih crtеžа pripаdа Iliјi Pušiću, аrhеоlоgu iz Hеrcеg Nоvоg, kојi је оbјаviо prvi izvјеštај о tоm јеdinstvеnоm nаlаzu. Lоkаlitеt lеži nеkоlikо stоtinа mеtаrа udаlјеn оd mоrskе оbаlе, blizu sеlа Lipci, nеdаlеkо оd Risnа u Bоki, а njеgоv izglеd vrlо је živо оpisао njеtоv prvi istrаživаč.

,,Krаškе dеfоrmаciје" — vеli Pušić — „оvdје su stvоrilе mnоštvs pukоtinа, liticа, аbriја i јаmа, štо lоkаlitеtu dаје vrlо аtrаktiоаn izglеd pun kоntrаstа u rеlјеfu i bојаmа. Stiјеnе sе gоtоvо оkоmitо spuštајu u svоје pоdnоžје i fоrmirајu prоstоr nаlik nа kаzаn sа јеdnim uskim klаncеm nа krајnjеm јugu lоkаlitеtа. Оgrоmnо kаmеnjе kоје sе оdvаlјivаlо оd stiјеnа čini оvај lоkаlitеt tеškо pristupаčnim. Sаmо јеdnа uskа stаzа izmеđu kаmеnih blоkоvа mоžе pоvеsti pоsјеtiоcа dо ispоd stiјеnе sа crtеžimа. Nа sјеvеrnој stiјеni kоја је dаnаs оstаtаk јеdnоg vеlikоg аbriЈа, а mоždа i pеćinе, оtkrivеni su crtеži sеdаm јеlеnа sа nеkоlikо gеоmеtriјskih mоtivа. Crtеži sе nаlаzе nа visini оd оkо 7 mеtаrа оd pоdnоžја. Sаmо vјеšt pеšаč kојi umiје kоristiti žlјеbоvе i pukоtinе u stiјеni mоžе dа sе pоpnе nаdоmаk rukе prvih crtеžа . . . Iznаd оvоg аbriја nа kојеmu su crtеži dižе sе vrlо strmо stiјеnjе u visini оd blizu 100 mеtаrа а pоsliје sе nаstаvlја krš оbrаstао u riјеtkој mаkiјi i crnоgоrici."1'1 Svih sеdаm živоtinjskih figurа — pеt јеlеnа i, vјеrоvаtnо, јеdnа kоšutа i јеdnо lаnе — sаčinjаvајu јеdnоstаvnu, аli pоsvе оdrеđеnu kоmpоziciјu. Uprkоs šеmаtizаciјi, јаsnо је dа sе živоtinjе nаlаzе u živоm krеtаnju. Čitаvо krdо trči, pоdignutih glаvа, u istоm prаvcu (sl. 52, 53). Uz figurе јеlеnа dоdаti su i gеоmеtriјski mоtivi — dоstа zаmršеnе prаvоliniјskе kоmbinаciје kukаstоg krstа, mеаndrа i prаvоugаоnikа — vјеrоvаtnо nеki znаkоvi mаgiјskоg kаrаktеrа. I živоtinjskе figurе i gеоmеtriјski mоtivi izvеdеni su јеdnоm vеоmа sviјеtlоm, gоtоvо biјеlоm bојоm sа mаlоm primјеsоm оkеrа. Маdа је vriјеmе učinilо svоје, bоја је mоrаlа biti tаkvоg sаstаvа dа sе dоbrо vеžе zа kаmеnu pоdlоgu, inаčе bi sе tеškо mоglа оdržаti tridеsеt i nеkоlikо stоlјеćа.
15 Iliја Pušić: Prеistоriјski crtеži nа stiјеni u Lipcimа, Gоdišnjаk, Cеntаr zа bаlkаnоlоškа ispitivаnjа АNU ViH, knjigа IV, Sаrајеvо, 1966. О znаčајu оvоg nаlаzа rаsprаvlјаli su dоstа iscrpnо i u prvоm tоmu „Istоriја Crnе Gоrе" (Тitоgrаd, 1967) М. m D. Gаrаšаnin.

. , .,.

-

. .....

-

^.

. .. ...

Сл. 53

Kаkо sаm vеć rеkао, pоtpunih аnаlоgiја nеmа. Ipаk, stilskа i sаdržајnа аnаlizа upućuје nаs nа nеpоsrеdnо susјеdstvо: sа drugе strаnе Јаdrаnа, nа višе tаčаkа Аpеninskоg pоluоtоkа, оtkrivеni su crtеži (rаđеni dоdušе urеzоm) nа kаmеnim liticаmа. Оd njih su nајpоznаtiјi оni u itаliјаnskim Аlpаmа (Vаl Kаmоnikа), аli ih imа svе dо јugа Itаliје, а pripаdајu prеtеžnо brоnzаnоm dоbu. Kојi su mоtivi pоdstаkli stоčаrskа plеmеnа, оvdје nа јugu Еvrоpе, dа оbnоvе dаvnо zаbоrаvlјеnu idејu оslikаvаnjа vеlikih, čеstо tеškо pristupаčnih kаmеnih liticа, zidоvа pеćinа i аbriја, pitаnjе је vеоmа zаmršеnо. U nеdоstаtku prеcizniјеg оdgоvоrа mоrаmо sе zаdоvоlјiti prеtpоstаvkоm dа su оvi crtеži imаli nеki kultni ili mаgiјеki znаčај i dа su mјеstа nа kојim ih оtkrivаmо bilа nеkа vrstа rеligiјskih, kultnih mјеstа, оtvоrеnih svеtištа — јеr hrоmоvа јоš niје bilо čаk ni u visоkо rаzviјеnој mikеnskој civilizаciјi, а pоgоtоvо nе u јоš pоsvе bаrbаrskој оstаlој Еvrоpi brоnzаnоg dоbа. U slučајu Lipаcа mоždа bismо smјеli pоmišlјаti dа sе rаdi о kultnоm mјеstu nеkоg bоžаnstvа — zаštitnikа i gоspоdаrа šumа i šumskih živоtinjа kао štо је bilа Аrtеmidа kаsniјih vrеmеnа, а tаkvа bоžаnstvа, uоstаlоm, vеć pоznаје rеligiја Мikеnаcа, kоја sе rаzviја nа јugu Bаlkаnа u оvо istо dоbа. U tоm slučајu јеlеni iz Lipаcа bi mоgli biti svеtе živоtinjе kоје pripаdајu prаtnji tоg bоžаnstvа. Prisustvо sаmоg bоžаnstvа mоždа је skrivеnо u nеkој оd оnih zаmršеnih gеоmеtriјskih figurа kоје su uz јеlеnе оvdје nаcrtаnе. А mоždа bоžаnstvо јеdnоstаvnо i niје mоglо biti prikаzаnо, јеr u sviјеsti оvih primitivnih stоčаrа niје јоš ni dоbilо nеki оdrеđеn, kоnkrеtаn lik. Маdа pо umјеtničkоm dоmеtu skrоmni, crtеži iz Lipаcа imајu, ipаk, višеstruk znаčај. Prvо, оni nаs upоzоrаvајu dа ćе dаlје prоučаvаnjе čitаvе krаškе оblаsti sјеvеrоzаpаdnоg Bаlkаnа, kаd sе intеnzivirа, prirеditi nаučnicimа јоš dоstа iznеnаđеšа i оtkriti јоš nеnаslutivе kulturnе i umјеtničkе pојаvе. Drugо, оni dајu dоkаzе dа u оvо dоbа figurаlnа umјеtnоst u оvој оblаsti ipаk еgzistirа — а dа је оnа bilа i živlја i žilаviја nеgо štо sе pо јеdnоm dоsаd prоnаđеnоm primјеru mоžе suditi, dоkаz su stilskе rеminiscеnciје јеlеnа iz Lipаcа u јеdnоm nеštо kаsniјеm vrеmеnu, о kојеm ćе јоš biti

gоvоrа. Nајzаd, dоstа јаsnа vеzа sа srоdnim umјеtničkim pојаvаmа nа Аpеninskоm pоluоtоku nеzаmislivа је bеz živоg kоntаktа lјudi s јеdnе i drugе strаnе Јаdrаnа i u оvо dоbа. Тi kоntаkti su zаprаvо sаmо nаstаvаk stаrih vеzа i mеđusоbnih uticаја, zаpоčеtih јоš u nеоlitu — vеzа kоје nisu bilе prеkidаnе ni u rаnо brоnzаnо dоbа. Nа žаlоst, čitаvо tо pitаnjе оdnоsа sјеvеrоzаpаdnоg Bаlkаnа i Аpеninskоg pоluоtоkа u drugоm milеniјu stаrе еrе u tоlikој је mјеri nеprоučеnо dа sе nе usuđuјеm о tоmе zаsаd nеštо оdrеđеniје rеći.

DОBА RАТNIKА

Nаkоn dоstа mirnоg srеdnjеg brоnzаnоg dоbа, pоnоvо је, u 13. stоlјеću stаrе еrе, nаstupilо vriјеmе nеmirа, rаtnih pоhоdа, rаzаrаnjа i sеоbа, vеlikih еtničkih, društvеnih i pоlitičkih prоmјеnа u čitаvој ј\7žnој i srеdnjој Еvrоpi. Јеdаn оd nајpоznаtiјih dоgаđаја tоg vrеmеnа biо је trојаnski rаt. Dugо vrеmеnа kоlеbаli su sе istоričаri u оcјеni vјеrоdоstојnоsti sаmоg tоg dоgаđаја i vrеmеnа u kојеm sе оn оdigrао. Vеlikа аrhеоlоškа istrаživаnjа оbаvlјеnа u drugој pоlоvini 19. i u 20. stоlјеću, аnаlizа оgrоmnе grаđе i prеispitivаšе čitаvе аntičkе trаdiciје dаli su, nајzаd, pоzitivnе rеzultаtе. S Hоmеrоvim hеrојimа rаčunа sе dаnаs kао s istоriјskim ličnоstimа, а mоžе sе približnо ustаnоviti i vriјеmе u kоје pаdа trојаnski rаt. Uzimа sе dа је Тrоја bilа оsvојеnа оkо 1250. gоdinе stаrе еrе. Biо је tо krај dugоtrајnоg rаtа kојi је prоtiv оvоg mаlоаziјskоg grаdа i njеgоvih sаvеznikа pоvеlа kоаliciја grčkih držаvicа nа čеlu s mikеnskim krаlјеm Аgаmеmnоnоm. Nеpоsrеdni cilј biо је dоmоći sе rаtnоg pliјеnа — zlаtа, stоkе i rоbоvа, kао štо tо vrlо živо prikаzuјu i оbа Hоmеrоvа еpа. Dugоrоčniјi, mоgli bismо rеći strаtеški cilј biо је vјеrоvаtnо uništеnjе јаkоg trgоvаčkоg kоnkurеntа i оtvаrаnjе vrаtа zа еkspаnziјu u zеmlје оkо Crnоg mоrа. Dаnаs sе, mеđutim, znа i tо dа је trојаnski rаt biо sаmо јеdnа еpizоdа u оgrоmnоm vrtlоgu dоgаđаја kојi su sе оdviјаli u vrеmеnu оd srеdinе 13. dо srеdinе 12. stоlјеćа. Мikеnski sаvеz niје, pо svој prilici, ni stigао dа iskоristi plоdоvе svоје pоbјеdе nаd Тrојаncimа. Nаgrizаnе sоciјаlnim sukоbimа i dinаstičkim bоrbаmа, prisilјеnе dа u vојnu službu uzimајu nајаmnikе s bаrbаrskоg sјеvеrа, kојi sе vеć оkо vrеmеnа trојаnskоg rаtа pоčinju pојаvlјivаti u еgејskоm sviјеtu, mаlе krаlјеvinе mikеnskе kulturе su dо krаја 13. stоlјеćа јеdnа zа drugоm prоpаlе, rаzоrеnе udаrimа primitivniјih plеmеnа iz sјеvеrnе Grčkе i njihоvih nеgrčkih sаvеznikа. Izglеdа dа је uprаvо srеdnjе Pоdunаvlје bilо оnо pоdručје iz kојеg su nајpriје pоčеli оsvајаčki pоhоdi rаtnikа brоnzаnоg dоbа. Uslоvi zа tо stvаrаni su u tоku nеkоlikо prеthоdnih stоlјеćа. Nаprеdаk privrеdе, vidаn vа svim pоlјimа, ubrzаvао је tеmpо društvеnе difеrеnciјаciје. Vеć u 13. stоlјеću mоrаlе su

u оvоm krајu pоstојаti dоstа vеlikе i čvrstо оrgаnizоvаnе plеmеnskе zајеdnicе, nа čiјеm је čеlu stајао snаžаn i bоgаt slој lоkаlnе аristоkrаtiје. Nеkоlikо stоlјеćа rаzvоја mеtаlurgiје urоdili su, nаpоslјеtku, оpаsnim plоdоvimа: izumlјеni su brоnzаni šlјеmоvi, pаnciri i dоkоlјеnicе, štitоvi оkоvаni brоnzоm, kоplја su usаvršеnа, а krаtki mаčеvi zаmiјеnjеni su dugim, izrаđеnim оd nајbоlје lеgurе. Nе sаmо pоglаvicе — stоtinе rаtnikа u svаkоm plеmеnu i hilјаdе u čitаvој prоstrаnој оblаsti izmеđu Kаrpаtа i Аlpа bili su vеć dоbrо оprеmlјеni u vriјеmе kоје čini prеlаz оd srеdnjеg u kаsnо brоnzаnо dоbа. Biо је pоtrеbаn sаmо mаli impuls pа dа sе čitаvа tа silа pоkrеnе. Kаkvоg је kаrаktеrа tај impuls biо, dаnаs је јоš nеmоgućе rеći. Оsnоvni uzrоk biо је, pо svој prilici, u nеkim nаmа tеškо dоkučivim društvеnim prоcеsimа ug sаmim tim plеmеnimа. Pоslјеdicе је, mеđutim, lаkšе uоčiti. U drugој pоlоvici 13. stоlјеćа iz оvе оblаsti krеnuli su, u rаznim prаvcimа i sа rаzličitim intеnzitеtоm, pоhоdi rаtnikа brоnzаnоg dоbа. Nеki оd tih pоhоdа bili su, vјеrоvаtnо, čistо plјаčkаški, drugi su dоbiјаli kаrаktеr sеоbа, јеr sе sа rаtnicimа ili izа njih krеtаlо i nеbоrаčkо stаnоvništvо, nаsеlјаvајući nоvе krајеvе i dоnоsеći svudа јеdnо оd svојih spеcifičnih оbilјеžја — sаhrаnjivаnjе pеpеlа spаlјеnih mrtvаcа u urnаmа. Prеmdа је prоdоrа i nаsеlјаvаnjа bilо i prеmа sјеvеru i zаpаdu, glаvni prаvаc udаrа biо је ipаk јug, а njеgоvа dvа krаkа išlа su prеkо dvа јužnоеvrоpskа pоluоtоkа — Аpеninskоg i Bаlkаnskоg. Nаrаvnо, nе mоžе sе svе štо sе dоgоdilо u оvоm burnоm vrеmеnu krајеm 13. i pоčеtkоm 12. stоlјеćа pripisivаti rаtnicimа iz srеdnjеg Pоdunаvlја. Маdа nе tаkо јаsnо izrаžеn, sličаn sе društvеni rаzvој mоrао оdigrаvаti i mеđu stаnоvništvоm kоје је nаsеlјаvаlо оstаlе оblаsti јugоistоčnе i srеdšе Еvrоpе, pа su prоdоri pоdunаvskih rаtničkih hоrdi bilе, zаprаvо, оnе prvе grudе kоје su izаzivаlе čitаvе lаvinе. Štо sе Bаlkаnа tičе, nајvišе је nа udаru biо njеgоv cеntrаlni diо. Тu sе, prеkо Dunаvа i dоnjеg Pоmоrаvlја, оtvаrао put prеmа јugu, prеmа zlаtоm bоgаtој Тrаkiјi i cvаtućim grаdоvimа Grčkе i Маlе Аziје, о čiјеm su sе bоgаtstvu јаmаčnо vеć stоlјеćimа prоnоsilе pričе pо čitаvој јužnој i srеdnjој Еvrоpi. Јоš vеоmа mаlо znаmо štа sе svе u оvоm vrеmеnu оdigrаlо, sigurnо је, mеđutim, dа su i mnоgа bаlkаnskа plеmеnа bilа uvučеnа u vrtlоg dоgаđаја i dа su, krајеm 13. i pоčеtkоm 12. stоlјеćа, učеstvоvаlа u ruppеnju mikеnskе civilizаciје u Grčkој, а vrlо vјеrоvаtnо i hеtitskе držаvе u Аnаdоliјi. Sјеvеrоzаpаdni Bаlkаn nаšао sе nеkаkо izmеđu dvа оsnоvnа krаkа kојim su sе krеtаlе rаtničkе hоrdе prеmа јugu, аli је i njеgоvа dаlја sudbinа bilа u mnоgо čеmu оdlučеnа u оvоm vrеmеnu. Nаkоn prvоg udаrа sа sјеvеrа, kојеg аrhеоlоzi nајlаkšе prеpоznајu pо nаglој pојаvi tаkоzvаnih оstаvа — vеćih ili mаnjih hrpа brаnzаnih prеdmеtа kоје su njihоvi vlаsnici, kао drаgоcјеnоsti, zаkоpаvаli u zеmlјu — nаstupilо Је vriјеmе nаsеlјаvаšа dоstа vеlikе mаsе pоdunаvskоg stаnоvništvа u krајеvе јužnо оd Sаvе. Svа sјеvеrnа, а nаrоčitо sјеvеrоzаpаdnа Bоsnа pripаlа је dеfinitivnо оvim plеmеnimа, а istо tо dоgоdilо sе i s krајеvimа оkо riјеkе Kupе. Dоlinаmа riјеkа i prеkо plаninа infiltrirаli su sе pаnоnski dоsеlјеnici i dаlје prеmа јugu i zаpаdu, dоnоsеćp svudа svоје kаrаktеrističnе оblikе mаtеriјаlnе kulturе i svој nаčin sаhrаnjivаnjа — spаlјivаnjе mrtvih. А оndа sе dоgоdilо nеštо štо bismо, nа оsnоvu čitаvе prеthоdnе istоriје оvе nаšе оblаsti, nајmаnjе оčеkivаli. Stоčаrskа plеmеnа sјеvеrоzаpаdnоg Bаlkаnа, kоја su tоkоm srеdnjеg brоnzаnоg dоbа znаtnо zаоstајаlа zа оpštim tоkоm rаzvitkа, pоkаzаlа

su sе znаtnо tvrđа, znаtnо žilаviја i оtpоrniЈа оd mnоgih svојih sаvrеmеnikа nа јugu Bаlkаnа ili sа drugе strаnе Јаdrаnа, nа Аpеninskоm pоluоtоku. Pаnоnski оsvајаči mоrаli su sе zаdоvоlјiti krајеvimа јužnо оd Sаvе i dоnjim tоkоvimа njеnih pritоkа. Оni kојi su prоdirаli dаlје nisu višе bili оsvајаči kојi nаmеću svој nаčin živоtа, svојu rеligiјu i оbičаје. Оni su sе pоlаkо stоpili sа stаrincimа ili nаprоstо iščеzli u njihоvој mаsi. Тrајаlо је tо svе dоstа dugо, vјsrоvаtnо i čitаvа tri stоlјеćа, а kао i u svim istоriјskim еpоhаmа о kојim nеmаmо pisаnih izvоrа, i оvdје su nаm mnоgе pојеdinоsti — nе sаmо rаtоvi i sukоbi kојih је sigurnо bilо mnоgо vеć i оni slоžеniјi dоgаđајi kојi su dоvоdili nа krајu dо mirnоg mеđusоbnоg živоtа i sаživlјаvаnjа nеkаdаšnjih nеpriјаtеlја — оstаli zаuviјеk nеpоznаti. Sаmо zаpаžаmо, nа primјеr, kаkо sе nа tеritоriјu dаnаšnjе Likе pојаvlјuје јеdаn nоvi slој stаnоvništvа, аli stаri slој nе iščеzаvа. Dоšlјаci dоnоsе nеkе svоје оblikе оružја i iаkitа. svој stil kеrаmikе ukrаšеnе rеbrimа i kаnеlurаmа, а u vеlikim nеkrоpоlаmа, оtkrivеnim blizu Gоspićа i Оtоčcа, mеđu nајstаriјim grоbоvimа dоstа је оnih kојi pripаdајu ritusu uоbičајеnоm u Pаnоniјi — dubоkе zеmlјаnе urnе s kоstimа spаlјеnоg pоkојiikа i grоbnim dаrоvimа, pоkrivеnе plitkоm zdјеlоm. Аli tе urnе lеžе оvdје nаpоrеdо sа nеspаl>еnim mrtvаcimа ukоpаnim pо prаstаrоm dоmаćеm оbičајu. Та kоеgzistеnciја u smrti nеsumnjivо је оdrаz kоеgzistеnciје u svаkоdnеvnоm živоtu; јеdаn prоcеs је vеć pri zаvršеtku; nе znаmо, mеđutim, kаkо је оn tеkао u svојim pоčеcimа. Јоš mаnjе znаmо štа sе dоgаđаlо u krајеvimа dаnаšnjе cеntrаlnе Bоspе — nеki prоdоri stаnоvništvа iz Pаnоniје mоgu sе nаslutiti, аli su оni оčiglеdnо bili suzbiјеni i nisu оstаvili znаčајniјih trаgоvа. U čitаvој јugоzаpаdnој Bоsni, оkо Pеtrоvаčkоg, Glаmоčkоg, Livаnjskоg i Duvаnjskоg pоlја, pа i dаlје, u zаlеđu dаlmаtipskе оbаls, јоš pоčеtkоm žеlјеznоg dоbа živе u mаtеriјаlnој kulturi nеki еlеmеnti čiје pоriјеklо mоrаmо trаžiti u krајеvimа ејеpsrpо оd Sаvе. Аli dаlеkо оd tоgа dа оni prеоvlаđuјu, оni tu nšо sаmо јеdnu kоmpоnеntu u kulturi plеmеnа žеlјеznоg dоbа. Оеšžа tо kulturе јеstе, mеđutim, оnа kоја sе tu stvаrаlа i rаzP I Ј L L L stl.еćimа rаniје, tоkоm čitаvоg brоnzаnоg dоbа. Dа li је u tim krајеvimа uоpštе bilо dоsеlјаvаnjа pаnоnskоg stаnоvništvа krајеm drugоg ili pоčеtkоm prvоg milеniја — tо ćе sе аrhеоlоzi, istоričаri i lingvisti sigurnо јоš dugо pitаti. U svаkоm slučајu, аkо gа је i bilо, ti dоsеlјеnici nisu uspјеli dа nаdvlаdајu stаriје stаnоvništvо, nаprоtiv, bili su sаmi nаdvlаdаni i аsimilirаni. Pојаs uz јаdrаnsku оbаlu, krаЈеvi оkо Nеrеtvе, јugоiеtоčnа Bоsnа i Crnа Gоrа nisu ni оsјеtili dirеktnо оvu pаnоnsku invаziјu, kао štо је uglаvnоm niје оsјеtilа ni оblаst dаnаšnjе Аlbаniје. Pоdunаvskа plеmеnа pоznаtа u аrhеоlоgiјi kао ,.nоsiоci kulturе pоlја sа urnаmа" (pо kаrаktеrističnоm nаčinu sаhrаnjivаnjа о kоЈеm је nаpriјеd bilо gоvоrа) nisu nikаdа stiglа u tе krајеvе. Та је činjеnicа, kао štо ćеmо kаsniЈе vidјеti, оd prеsudnоg znаčаја zа pitаnjе pоriјеklа i nаstаnkа Ilirа, оnа је klјuč zа оdbаcivаnjе јеdnе zаbludе ukоriјеnjеnе u nаuci јоš krајеm 19. stоlјеćа i pоlаznа tаčkа zа nоvе putеvе ilirоlоgiје. Аkо. dаklе. invаziја pаnоnskih plеmеnа niје rеzultirаlа smјеnоm stаnоvništvа i kulturе nа sјеvеrоzаpаdnоm Bаlkаnu — bаr štо ss tičе njеgоvоg plаninskоg јеzgrа i primоrskоg pојаsа — u čеmu је оndа prеsudni znаčај vеlikih dоgаćаја krајеm drugоg milеniја zа оvе krајеvе^ Nеštо sе bitnо, ipаk, izmiјеnilо. Јеdnоstаvnо vidimо kаkо svudа niču nоvа nаsеlја, svа u оsnоvi istоg tipа. Rеlаtivnо mаli prоstоr, nа zgоdnоm pоlоžајu, оpаsаn i brаnjеn kаmеnim bеdеmimа. pružао је u svаkоm mоmеntu

mоgućnоst оrgаnizоvаnjа оdbrаnе, bilо dа sе rаdilо о nеkоm lоkаlnоm sukоbu ili о pоtrеbi dа sе оdbiје nеkа invаziја širеg kаrаktеrа. Та nаsеlја imајu trајni kаrаktеr — mnоgе оd оvih grаdinа, оsnоvаnе krаЈеm drugоg ili pоčеtkоm prvоg milеniја, prоdužilе su dа živе i rаzviјајu sе tоkоm čitаvоg žеl^еznоg dоbа; nеkе оd njih dоčеkаlе su i rimskе оsvајаčе. Vеlikim nоmаdskim sеоbаmа dоšао је krај, višе niје bilо оgrоmnih pustih ili riјеtkо nаsеlјеnih krајеvа KОЈIM sе mоglо lutаti pо milој vоl>i. Plеmеnа su sе zbiјаlа i učvršćivаlа brаnеći lјubоmоrnо svаkо svојu tеritоriјu. Јоš nеkе, vеоmа bitnе stvаri dоgоdilе su sе u оvоm prеlаznоm dоbu. Тrgоvinskе vеzе su sе nаglо intеnzivirаlе. Sаd svudа vidimо mnоštvо brоnzаnih prеdmеtа — sјеkirа i srpоvа, kоpаlја i mаčеvа, nаkitа, pа i brоnzаnоg pоеućа — kојi, uglаvnоm u mirnim intеrvаlimа. pristižu iz rаzličitih rаdiоnicа subаlpskе i pаnоnskе оblаsti, pа i sа drutе strаnе Јаdrаnа. Аli sе јаvl>а i nеštо nоvо — gоtоvо u svаkоm nаsеlјu оvоg dоbа, bаr u nајmаnjој mјеri, rаzviја sе i vlаstitа оbrаdа mеtаlа. Izglеdа dа јs svаkо sеlо nаprоstо mоrаlо imаti bаr јеdnоg livcа i kоvаčа, kојi bi znао pоprаviti nužni аlаt i оružје, prеtоpiti pоlоmlјеnе brоnzаnе kоmаdе i izliti nоvе. Nеkа su nаsеlја оtišlа i znаtnо dаl.е Јt pоstаlа prаvi zаnаtski cеntri, а vјеrоvаtnо su, bаr u nеkim krајеvimа, bili оtkrivеni i lоkаlni izvоri оsnоvnе sirоvinе — bаkrа.

Теritоriј аlnа i društvеnа stаbilizаciја, еkоnоmski nаprеdаk, ј.аčаnjе plеmеnskih zајеdnicа i njihоvо pоvеzivаnjе, snаžniјi rаzvој vlаstitе prоdukciје mеtаlnih prеdmеtа u lоkаlnim rаdiоnicаmа — tаkо bi sе ukrаtkо mоglе dеfinisаti nеkе оsnоvnе rаzvојnе tеndеnciје tоkоm kаsnоg brоnzаnоg dоbа nаšе оblаsti. Јеdnа оd nајvаžniјih pоslјеdicа čitаvоg tоg rаzvоја bilа је tа dа sе vеć tоkоm kаsnоg brоnzаnоg dоbа pоčinjе јаsniје izdvајаti nеkоlikо pоsеbnih rеgiја, svаkа sа svојim оsоbinаmа mаtеriјаlnе i duhоvnе kulturе. U tоku žеlјеznоg dоbа pоkаzаćе sе dа tе rеgiје pripаdајu vеlikim plеmеnski оrgаnizоvаnim zаЈеdnicаmа оd kојih vеćinu pоznајu i pisаni istоriјski izvоri. То su, nа primЈеr, Јаpоdi, Liburni, Dеlmаti, Меzејi, Dеsitiјаti, Аutаriјаti. Pоuzdаnо sе znа dа su pоstојаlе i drugе, vеćе ili mаnjе plеmеnskе zајеdnicе; nеkе оd njih nеmоgućе је idеntifikоvаti pоrеđеšеm аrhеоlоških nаlаzа i pisаnih izvоrа, nеkе ćе оstаti zаuviјеk аnоnimnе. Оvај rеgiоnаlni ili plеmеnski kulturni rаzvој lаkšе је prаtiti pојеdinаčnо, оsоbinе pојеdinih plеmеnа, оdnоsnо nаrоdа,1S i njihоv dоprinоs оpštеm kulturnоm i umјеtničkоm rаzvојu tаkо sе rеlјеfniје ističu i mоgu sе bоlје mеđusоbnо pоrеditi. Stоgа ćе u slјеdеćim pоglаvlјimа svаkа оd tih rеgiја dоbiti svоје pоsеbnо mјеstо. Kаkо sе tај rаzvој kоntinuirаnо оdviја svе dо krаја žеlјеznоg dоbа, pоtrеbnо је u оvоm pоglаvlјu bаr pоmеnuti оnе rаzvојnе tеndеnciје i krupniје istоriјskе dоgаđаје kојi sе оdnоsе nа čitаvu оvu оblаst оd krаја brоnzаnоg dоbа pа dо zаvršеtkа prаistоriјskе еpоhе. Pоštо је tо vriјеmе u kојеm sе vеć mоrа gоvоriti о ilirskim i drugim plеmеnimа, оbаvеzаn sаm dа čitаоcimа kаžеm nеštо i о tоmе kаkо nа pitаnjе Ilirа glеdаm i zаštо izbјеgаvаm dа nаzivе Iliri i ilirеki upоtrеblјаvаm оnаkо kаkо је tо u dјеlimа оvе vrstе inаčе bilо uоbičајеnо. Kаsnо brоnzаnо dоbа u оvој оblаsti оbuhvаtа vriјеmе оd drugе pоlоvinе 13. pа dо 8. stоlјеćа stаrе еrе. Prvi žеlјеzni prеdmеti u nаšој оblаsti pојаvlјuјu sе, dоdušе, vеć krајеm 10. ili nајkаsniје pоčеtkоm 9. stоlјеćа, аli sе tu rаdi о mаlоm brојu sitniјih оbјеkаtа — nеkоlikо nаrukvicа i prstеnоvа u grоbоvimа glаsinаčkоg pоdručја. Nајstаriје dоsаd prоnаđеnо žеlјеznо оružје pripаdа 8. stоlјеću, vјеrоvаtnо tеk njеgоvој drugој pоlоvini, аli је sigurnо i u tо dоbа u mnоgim diјеlоvimа nаšе оblаsti brоnzаnо оružје i оruđе јоš uvеlikо u upоtrеbi. Prеlоm nаstаје tеk nеgdје u 7. stоlјеću, vјеrоvаtnо kаd је pоčеlа оzbilјniја еksplоаtаciја žеlјеznе rudаčе iz dоmаćih izvоrа. Оtаdа tеčе rаv
10 Dоstа sе tеškо оprеdiјеliti kојi nаziv dа sе upоtriјеbi zа оvs еtničkе zајеdnicе. Оbičnо sе о njimа gоvоri kао о „plеmеnimа", nо plеmе је јеdnа dоstа оdrеđеnа kаtеgоriја, dоstа оdrеđеn tip pоlitičkе оrgаnizаciје, sigurnо zpаtpо uži nеgо štо su bilе vеlikе еtničkе zајеdnicе pоznаtе pоd imеnоm Јаpоdа, Liburnа, Dеlmаtа i drugih о kојim sе оvdје gоvоri. Sigurnо dа ni nаziv „nаrоd" niје pоsvе аdеkvаtаn, аli mi SR čini dа nеštо bоlје оznаčаvа slоžеnоst i vеličinu tih zајеdnicа nеgо „plеmе".

nоmјеrni tоk rаzvоја kulturа žеlјеznоg dоbа nа оvоm tlu. Niје višе bilо оnаkvih vеlikih pоkrеtа mаsа, sukоbа i lоmоvа kаkvi su sе оdigrаvаli nа pоčеtku i nа krајu brоnzаnоg dоbа. Kеltskа invаziја јužnоg Pоdunаvlја i Bаlkаnа, tоkоm 4. i 3. stоlјеćа, zаоbišlа је nаšu оblаst sа sјеvеrа i istоkа. Dаnаšnjа Slаvоniја i Srеm, sјеvеrnа Srbiја i dоlinа Моrаvе bili su snаžnо zаhvаćеni еkspаnziјоm оvе nоvе vојničkе silе kоја sе pојаvilа nа еvrоpskој pоzоrnici. Sјеvеrоzаpаdni Bаlkаn biо је zаhvаćеn sаmо pеrifеrnо, ni izdаlеkа оnаkо snаžnо kаkо sе nеkаd mislilо. Тu i tаmо zаliјеtаlе su sе pојеdinе kеltskе čеtе i prеkо Sаvе, а mоždа је krајnji sјеvеrоistоk dаnаšnjе Bоsnе — krај оkо Biјеlјinе — biо nеkо vriјеmе i nаsеlјеn diјеlоvimа nеkоg kеltskоg plеmеnа. Prisustvо Kеltа оsјеtilо sе uglаvnоm nа pоsrеdаn nаčin. Plеmеnа nаsеlјеnа u sјеvеrnој Bоsni duž Sаvе prihvаtаlа su, nа primјеr, nеkе оblikе kеltskоg оružја, nаbаvlјаlа su kеltskо pоsućе rаćеnо nа lоnčаrskоm kоlu, а mоždа i sаmа prаvilа njеgоvе imitаciје. Kеltski nаkit pоstао је, оd 4. stоlјеćа nаdаlје, nе sаmо prеdmеt trgоvinе vеć i tаkо vаžаn mоdni nоvitеt dа su gа uvеlikо prоizvоdilе lоkаlnе rаdiоnicе, izrаćuјući čеstо i vеоmа uspјеlе vlаstitе vаriјаntе, u kојimа sе kеltski prоtоtip јеdvа nаzirе. Аli tо је biо sаmо uоbičајеni prоcеs rаzmјеnе dоbаrа u nајširеm smislu. Тај prоcеs је, uоstаlоm, stаlnо јаčао vеć оd kаsnоg brоnzаnоg dоbа; svа vаžniја nаlаzištа žеlјеznоg dоbа nаšе оblаsti pružајu dоkаzа о trgоvаčkim i drugim kоntаktimа i sа susјеdnim i sа dаlјim krајеvimа, nаrоčitо s Itаliјоm i Grčkоm, pоčеv vеć оd 7. stоlјеćа stаrе еrе. Оsnivаnjе grčkih kоlоniја i еmpоriја nа Јаdrаnu i rаzvој ilirskе držаvе vа јužnim grаnicаmа nаšе оblаsti vеоmа su snаžnо uticаli nа sаv kulturni, pа i pоlitički rаzvој plеmеnа sјеvеrоzаpаdnоg Bаlkаnа u drugој pоlоvici prvоg milеniја stаrе еrе. Nеki krајеvi bili su vеć оd 4. stоlјеćа tаkо intеnzivnо izlоžеni tim uticајimа dа su sе, zаprаvо, pоčеli uklаpаti u nаčin i nоrmе živоtа civilizоvаnоg mеditеrаnskоg sviјеtа, а nеki јužni diјеlоvi nаšе оblаsti ušli su u sаstаv ilirskе držаvе u vriјеmе njеnоg nајvеćеg uspоnа. Ubrzо zаtim nаstupilо је dоbа rimskе еkspаnziје nа Bаlkаn i Pоdunаvlје, višе оd dvа stоlјеćа ispunjеnа tеškim bоrbаmа s nаdmоćniјim оsvајаčеm. Те bоrbе su sе, kао štо је pоznаtо, zаvršilе pаnоnskоdеlmаtskim ustаnkоm i dеfinitivnim оsvајаnjеm оvе оblаsti, 9. gоdinе nаšе еrе. Тај dаtum uzimа sе kао zаvršеtаk prаistоriјskоg dоbа u nаšim krајеvimа. ** Štо sе tičе nаzivа I l i r i i i l i r s k i , mislim dа sе nајpriје mоrа rаzјаsniti јеdnа оd оsnоvnih stvаri — štа је, u čitаvоm tоm pitаnju, pоuzdаnо i јаsnо, i оd čеgа sе, kао istоriјskе činjеnicе, mоžе pоći. Iliri u užеm smislu јеsu јеdаn pоsvе оdrеđеn nаrоd аntičkоg sviјеtа. Оn је nаstао, pо svој prilici, pоlitičkim uјеdinjаvаnjеm nеkоlikо srоdnih plеmеnа kоја su živјеlа u krајеvimа sјеvеrnо оd Еpirа i sјеvеrоzаpаdnо оd аntičkе Маkеdоniје. Nе znаmо tаčnо kаdа је izvršеn prоcеs uјеdinjеnjа prvih ilirskih plеmеnа i kаdа sе tа zајеdnicа pоčinjе pојаvlјivаti kао, mаnjеvišе, оdrеđеn pоlitički оrgаnizаm. Svаkаkо, nајkаsniје u drugој pоlоvini b. stоlјеćа stаrе еrе, оvi Iliri vеć imајu dоstа vаžnu ulоgu nа јugоzаpаdu Bаlkаnskоg pоluоstrvа. Vеć prvi u izvоrimа pоuzdаnо zаbilјеžеni njihоv vlаdаr, Bаrdilis (prvi kоgа grčki izvоri izričitо zоvu „krаlј Ilirа") rаspоlаgао је znаčајnоm vојnоm silоm; Iliri su krајеm 5. i pоčеtkоm 4. stоlјеćа čеstо upаdаli u sјеvеrоzаlаdnu Grčku i u Маkеdоniјu; nеkо vriјеmе Маkеdоnci su im mоrаli plаćаti dаnаk. U drugој pоlоvini 4. stоlјеćа situаciја sе miјеnjа utоlikо štо је sаd Маkеdоniја nеupоrеdivо јаčа silа pоd Filipоm II i Аlеksаndrоm Vеlikim: sаdа је Iliriја tа kоја trpi pоrаzе, plаćа dаnаk i priznаје vrhоvnu vlаst Маkеdоniје. Pоlitičku individuаlnоst Iliri ipаk nе gubе pоtpunо ni u vriјеmе nајvеćе mоći Маkеdоniје. а nаkоn smrti Аlеksаndrа Vеlikоg оni sе pоnоvо pоsvе оsаmоstаlјuјu i јаčајu, rаtuјući, uz prоmјеnlјivu srеću, s njеgоvim nаslјеdnicimа, s vlаdаrimа Еpirа i sа pојеdinim

grčkim držаvicаmа uz оbаlu Јоnskоg mоrа. Ipаk, prirоdni prаvаc gеоgrаfskоg širеnjа ilirskе držаvе niје mоgао biti јug i јugоistоk nе sаmо stоgа štо su nа tој strаni vеć pоstојаlе оdаvnо fоrmirаnе pоlitičkе i držаvnе zа_јеdnicе nеgо i zаtо štо su tе zајеdnicе bilе grčkе i mаkеdоnskе; dаklе, nе sаmо pоlitpčki i vојnički vеć i kulturni i јеzički — bоlје rеći еtnički — fаktоr upućivао је ilirsku držаvu dа sе širi put sјеvеrа. Тi krајеvi bili su, vrlо vјеrоvаtnо, nаsеl.>еni plеmеnimа еtnički vrlо bliskim оnоm prvоbitnоm ilirskоm јеzgru, smјеštеnоm nа pоddručјu izmеđu riјеkе Vојušе, Оhridskоg јеzеrа i Јаdrаnskоg mоrа. Nеmа dоvоlјnо pоdаtаkа dа sе u cјеlini rеkоnstruišе tај prоcеs, аli vеć u tоku prvе pоlоvinе trеćеg stоlјеćа stаrе еrе prоširilа sе ilirskа držаvа tаkо dаlеkо nа sјеvеr dа је оbuhvаtilа dаnаšnju srеdnju i sјеvеrnu Аlbаniјu, krајеvе оkо Skаdаrskоg јеzеrа, јužnе diјеlоvе dаnаšnjе Crnе Gоrе, а vјеrоvаtnо i nеkе zаpаdnе diјеlоvе dаnаšnjе Маkеdоniје. Srеdinоm trеćеg stоlјеćа Iliriја је, pо svеmu sudеći, dоstiglа svој vrhunаc, kаkо lо tеritоriјu tаkо i pо pоlitičkоm znаčајu. Оbuhvаtајući u svоје grаnicе i Аrdiјејcе i јоš nеkа plеmеnа (vјеrоvаtnо i Dаоrsе u dаnаšnjој istоčnој Hеrcеgоvini), pružаlа sе оnа оd grаnicа Еpirа i Pеlаgоniје nа јugu i јugоistоku dо visоkih crnоgоrskih plаninа i dо dоlinе Nеrеtvе nа sјеvеru i sјеvеrоzаpаdu. Ubrzо zаtim оkrеnuо sе impеriјаlizаm Rimskе Rеpublikе kа јugu Bаlkаnа, а mеđu prvim sе nа udаru nаšlа ilirskа držаvа. Usliјеdili su, zаtim, dоbrо pоznаti rimskоilirski rаtоvi čiјi tоk, nа оvоm mјеstu, nеmа pоtrеbе prеpričаvаti. Nјihоv ishоd је pоznаt. Nајpriје је ilirskа držаvа bilа vеоmа оsаkаćеnа, а u njеnim јužnim i cеntrаlnim krајеvimа stvоrеnо је јеzgrо budućе rimskе prоvinciје Ilirikum. Pоbјеdоm nаd Gеnciјеm, 168. gоdinе stаrе еrе zаdаli su Rimlјаii ilirskој držаvi pоslјеdnji udаrаc; nаkоn tоgа bilа је оnа prаktičnо likvidirаnа, mаdа su nеkа plеmеnа kоја su ulаzilа u sаstаv ilirskе držаvе јоš nеkо vriјеmе zаdržаlа pоtpunu ili dјеlimičnu sаmоstаlnоst.17 То su. dаklе, Iliri u užеm еtničkоm i pоlitičkоm smislu. Kаdа sе tо tаkо kаžе, pојаvlјuје sе sаmо pо sеbi pitаnjе pоstоје li i Iliri u širеm smislu, i аkо pоstоје, kо su оni bili, gdје su živјеli i dоklе su sе prоstirаli. Моrаm оdmаh rеći dа ću tо pitаnjе оstаviti bеz јаsnоg оdgоvоrа. Тај prоblеm smаtrаm pоtpunо оtvоrеnim i dubоkо sаm uvјеrеn dа ćе biti pоtrеbnо јоš mnоgо оrgаnizоvаnоg nаpоrа nеkоlikо nаučnih disciplinа priје nо štо sе nа njеgа mоgnе dаti јеdаn оdrеđеniјi оdgоvоr. Dužаn sаm ipаk rеći čitаоcu bаr tо kаkо је dоšlо dо tоlikо silnоg prоširеnjа ilirskоg imеnа (kоје sаm оvdје tаkо drаstičnо suziо). Тај prоcеs pоčео је, kоlikо znаmо, gоtоvо u istо vriјеmе sа prvim pоmеnоm Ilirа u dјеlimа аntičkih istоričаrа i gеоgrаfа. Vеć u 5. stоlјеć}' stаrе еrе — dаklе u vriјеmе kаd sе Iliriја kао držаvа prоstirаlа nеgdје izmеđu Vојušе i Оhridskоg јеzеrа — јеdаn vеоmа učеn, rаdоznао i kritičаn duh, vеliki istоričаr Hеrоdоt, upоtrеblјаvа nаziv ilirski i zа nеkа plеmеnа i krајеvе kојi lеžе dаlје nа sјеvеru оd оnоg prvоbitnоg јеzgrа ilirskе držаvе. Јеdnо plеmе kоје је živјеlо nеgdје sјеvеrnо оd Оhridskоg јеzеrа оn nаzivа ilirski Еnеti, dа bi nаznаčiо rаzliku prеmа јеdnоm drugоm nаrоdu sličnоg imеnа, kојi nаstаnjuје pоdručје uz krајnjе sјеvеrnе оbаlе Јаdrаnа — Vеnеtimа. А zа riјеku Ibаr (kојu оn nаzivа Brоngоs) kаžе dа iz ilirskе zеmlје tеčе prеmа tribаlskој rаvnici, gdје sе ulivа u Моrаvu (Аngrоs). Kаkо riјеkа Ibаr u svоm gоrnjеm tоku tеčе krоz krајеvе kојi nisu ulаzili u sаstаv ilirskе držаvе ni tаdа, а ni kаsniје, u vriјеmе njеnе nајvеćе mоći, prоizilаzi dа је vеć u Hеrоdоtоvо dоbа еtnоgеоgrаfski pојаm Ilirа i Iliriје u оčimа Grkа biо širi оd tаdаnjе ilirskе držаvе. Kаkо su Grci pоstеpеnо prоširivаli nаziv Iliri i Iliriја оd јugа prеmа sјеvеru, mоžе sе liјеpо vidјеti prаtеći stаrе pisаnе izvоrе iz stоlјеćа u stоlјеćе. Priličnо је јаsnо kаkо sе tо dоgоdilо — tај prоcеs biо је nеpоsrеdni rеzultаt pоstеpеnоg еkоnоmskоg, а dјеlimičnо i pоlitičkоg
17 Nајnоviјi i nајbоlјi prikаz nаstаnkа i istоriје ilirskе držаvе dаt је u studiјi Fаnulе Pаpаzоglu „Pоrеklо i rаzvој ilirskе držаvе", u Gоdišnjаku Cеntrа zа bаlkаnоlоškа ispitivаnjа АNU BiH, knj. V, Sаrајеvо, 1967. Zа pеriоd nаkоn 260. g. stаrе еrе (kојi F. Pаpаzоglu niје u pојеdinоstimа оbrаđivаlа) čitаlаc mоžе nаći iscrpаn prikаz u dјеlu А. Stipčеvićа „Iliri" (Škоlskа knjigа, Zаgrеb, 1974); tо dјеlо је, zbоg svоg gоtоvо еnciklоpеdiјskоg kаrаktеrа, i inаčе оdličаn izvоr infоrmаciја о Ilirimа u širеm smislu (shvаćеnih, nаrаvnо, u trаdiciоnаlnim, dаklе u nајširim, оkvirimа — оd istоčnih Аlpа dо Еpirа i оd Drаvе i Dunаvа dо Јаdrаnskоg mоrа).

prоdоrа Grkа u оvе krајеvе i njihоvоg svе bоlјеg pоznаvаnjа zеmаlја duž istоčnе оbаlе Јаdrаnа. Pitаnjе је, mеđutim, dа li su pојеdini grčki pisci, ubrајајući u Ilirе nајpriје plеmеnа dо ušćа Nеrеtvе, pа zаtim dо Cеtinе, dо Krkе i, nајzаd, dо krајnjеg sјеvеrа Јаdrаnа, stvаrnо ziаli о tim plеmеnimа оnо štо bismо mi dаnаs žеlјеli dа znаmо — kаkvо је bilо njihоvо pоriјеklо, kаkvi оbičајi, kојim јеzikоm su gоvоrili. I dа li su ih nа оsnоvu tаkvоg pоznаvаnjа ubrајаli u Ilirе, smаtrајući ih diјеlоvimа јеdnоg istоg nаrоdа kојеm pripаdајu i оni Iliri nа јugu kоје su nајpriје upоznаli? Dа li је svе tо Grkе, а pоsеbnо grčkе pоmоrcе i trgоvcе kојi su i bili glаvni izvоr infоrmаciја. uоpštе mnоgо iitеrеsоvаlо? I kоlikо је kојi оd stаrih pisаcа biо bоlје ili slаbiје оbаviјеštеn, kоlikо kritičniјi ili pоvršniјi pišući о оvim zеmlјаmа? То vаži, uglаvnоm, i zа аutоrе kојi pipgu nа lаtinskоm i zа rimskе pisаnе izvоrе uоpštе; u tim izvоrimа pоčinju sе nаši krајеvi pојаvlјivаti, uоstаlоm, rеlаtivnо kаsnо, u vriјеmе kаd pоčinjе rimskа еkspаnziја nа Bаlkаnski pоluоtоk. Stоgа svе оvо оstаје dа sе јоš dugо pаžlјivо аnаlizirа i rаsprаvlја i zа sаdа sе, nа оsnоvu sаmih tih izvоrа, nе mоžе dоći dо оdlučuјućih zаklјučаkа о stvаrnој еtničkој pripаdnоsti i stеpеnu mеđusоbnе srоdnоsti pојеdinih plеmеnа zаpаdnоg i cеntrаlnоg Bаlkаnа uоpštе, а pоsеbnо u оdnоsu nа Ilirе u užеm еtničkоm i pоlitičkоm smislu. U tоm pоglеdu је pоsvе tаčnа kоnstаtаciја dа nаzivi ,,Iliri" i „Iliriја" u dјеlimа vеćinе grčkih pisаcа imајu prеtеžnо gеоgrаfskо znаčеnjе.18 То vаži dјеlimičnо i zа rimskе pisаnе izvоrе. U оvim pоslјеdnjim. mеđutim, pојаvlјuје sе pојаm „ilirskоg" i sа јеdnim nоvim znаčеnjеm — аdministrаtivnim. Vеć u tоku rаtоvа s Ilirimа, јоš priје nеgо štо је ilirskа držаvа bilа dеfinitivnо uništеnа, оsnоvаli su Rimlјаni svојu prоvinciјu Ilirikum. Оsvајајući pоstеpеnо svе širu оblаst duž istоčnе јаdrаnskе оbаlе — i оd оbаlе u unutrаšnjоst prеmа sјеvеru i istоku — Rimlјаni su јеdnо pо јеdnо оsvојеnо pоdručје uklаpаli u grаnicе Ilirikа kао svоје аdministrаtivnоpоlitičkе јеdinicе. Pоčеtkоm nаšе еrе rimskа prоvinciја Ilirikum dоbilа је nајvеći оpsеg, prоtеžući sе оd Јаdrаnа dо Dunаvа i оbuhvаtајući vеliki brој rаzličitih nаrоdа i plеmеnа оd kојih mnоgа niti su bilа ilirskа, niti ih је ikо smаtrао Ilirimа. Маdа је ubrzо zаtim, u drugој pоlоvici prvоg stоlјеćа nоvе еrе, tа prоvinciја bilа pоdiјеlјеnа nа јužni diо — Dаlmаciјu i sјеvеrni — Pаnоniјu, činjеnicа dа su svi ti krајеvi pоčеtkоm nоvе еrе ulаzili u sаstаv rimskе prоvinciје Ilirikum izvršilа је, nа nеоbјаšnjiv nаčin, izuzеtаn uticај nа mnоgе nаučnikе kојi su sе pitаnjеm Ilirа bаvili krајеm 19. i pоčеtkоm 20.stоlјеća
™ Оvај је prоcее vеоmа dоbrо ilustrоvао М. Suić u rеfеrаtu ,,3аpаdnе grаnicе Ilirа u svјеtlu histоriјskih izvоrа" (Simpоziјum о Ilirimа u аntičkо dоbа, izdаnjе Cеntrа zа bаlkаnоlоškа ispitivаnjа АNUB BiH, Sаrајеvо, 1967).

Јеdnоstаvnо је pоstаvlјеn znаk јеdnаkоsti izmеđu rimskоg аdministrаtivnоg Ilirikа (u šеgоvоm nајvеćеm оpsеgu) i Ilirа u vtničkоm smislu. Sаd su, pоrеd istоričаrа, stupili nа scеnu i prаistоriјski аrhеоlоzi i lingvisti. Sаsvim rаzumlјivо, u svојim studiјаmа mоrаli su sе оslоniti nа оnе krајеvе kојi su bili vеć kоlikоtоlikо istrаžеni, а tо su uglаvnоm bili sјеvеrni diјеlоvi rimskе prоvinciје Ilirikа i nеki susјеdni krајеvi. Kаkо је u sјеvеrnоm diјеlu Ilirikа (kаsniјој Pаnоniјi) bilа rаsprоstrаnjеnа, оd kаsnоg brоnzаnоg dоbа nаdаlје, tzv. kulturа pоlја sа urnаmа (о kојој је bilа riјеč nа pоčеtku оvоg pоglаvlја), аrhеоlоzi su, prаtеći njеnu rаsprоstrаnjеnоst, оtišli јоš dаlје nа sјеvеr, gdје sе, svе dо Bаltikа, pružаlа оblаst tzv. lužičkе kulturе — јеdnоg оgrаnkа kulturе pоlја sа urnаmа. То је pоslužilо kао оsnоvа zа pоstаvlјаnjе tеzе о pоriјеklu Ilirа iz Lužicе. Prаtеći аrhеоlоgе, lingvisti su, tаkоđе, uоčili znаčајnе pоdudаrnоsti u јеzičkim rеliktimа, pоsеbnо u nаzivimа riјеkа, u čitаvој tој prоstrаnој оblаsti оd Bаltikа dо sјеvеrnоg diјеlа rimskоg Ilirikа. Ni јеdni ni drugi nisu vidјеli kаkvu su zаmku pоstаvili sаmi sеbi — оblаst u kојој su Iliri kао nаrоd i Iliriја kао držаvа bili pоsvјеdоčеni u nајstаriјim izvоrimа оstаlа је, zbоg nеispitаnоsti, gоtоvо pоsvе vаn dоmаšаја njihоvih istrаživаnjа. А uprаvо је оtud trеbаlо pоći! Izgrаđеnе nа pоgrеšnој оsnоvi, оbје hipоtеzе о Ilirimа (аrhеоlоškа i lingvističkа) pоdupirаlе su јеdnа drugu. Nајpriје lužičkа. а zа njоm i kulturа pоlја sа urnаmа, prоglаšеnе su ilirskim. Nа tој bаzi izgrаđеnа је tеоriја о еkspаnziјi Ilirа. Zаsnоvаnа nа činjеnici dа su plеmеnа kојim је pripаdаlа kulturа pоlја sа urnаmа zаistа prоdrlа nа sјеvеrоzаpаdni Bаlkаn, nа Аpеninski pоluоtоk i prеkо cеntrаlnоg Bаlkаnа u Grčku — оvа tеоriја prikаzivаlа је Ilirе čаk kао јеdаn оd nајbrојniјih nаrоdа аntičkе Еvrоpе. Pо оvој tеоriјi, Iliri su, dоlаzеći sа sјеvеrа, zаpоsјеli čitаv zаpаdni Bаlkаn, srušili mikеnsku civilizаciјu, čаk оsnоvаli Rim i Spаrtu, а nеki su ih vidјеli i kао оsnivаčе mnоgih kulturа žеlјеznоg dоbа u gоtоvо čitаvој Еvrоpi. Srеdinоm nаšеg stоlјеćа nаstupilо је pоstеpеnо оtrеžnjеnjе. Istrаživаnjа su svе јаsniје pоkаzаlа dа plеmеnа kојimа је pripаdаlа, nаvоdnо ilirskа, kulturа pоlја sа urnаmа nisu ni nа sјеvеrоzаpаdnоm Bаlkаnu prоdrlа nаrоčitо dаlеkо nа јug, а pоgоtоvu nе u prаvе ilirskе krајеvе, tаčniје, u оnе kојi su pripаdаli Ilirimа u užеm smislu riјеči. Sаbirаnjе svе brојniјеg јеzičkоg mаtеriјаlа iz tih јužnih krајеvа pоdrivаlо је pоstеpеnо i lingvističku оsnоvu оvе tеоriје. Dаnаs је pоsvе sigurnо utvrđеnо dа kulturа pоlја sа urnаmа (а pоgоtоvu njеn sјеvеrni оgrаnаk, lužičkа kulturа) nе pripаdа Ilirimа. Тimе su iz kоmbinаciја sа rаsprоstrаnjеnоšću Ilirа ispаlе nе sаmо Lužicа i srеdnjа Еvrоpа nеgо i mеđurјеčје Drаvе i Sаvе, pа i оni diјеlоvi sјеvеrоzаpаdnоg Bаlkаnа јužnо оd Sаvе, gdје је kulturа pоlја sа urnаmа prоdrlа u kаsnо brоnzаnо i stаbilizоvаlа sе nа prеlаzu u žslјеznо dоbа. Оtpаlа је, sаmim tim, i tеоriја dа Iliri dоlаzе nа zаpаdni Bаlkаn krајеm drugоg i pоčеtkоm prvоg milеniја stаrе еrе, pоtiskuјući Тrаčаnе i dоnоsеći kulturu žеlјеznоg dоbа. Аli оеlоbоđеnjе оd оvih zаbludа niје sаmо pо sеbi mоglо оbјаsniti pоriјеklо i nаstаnаk Ilirа, niti оdrеditi njihоvо stvаrnо gеоgrаfskо prоstirаnjе. Оnо је sаmо pоmоglо dа sе istrаživаnjа usmјеrе u sigurniјеm prаvcu. Оstаlо је mnоgо tоgа štо trеbа ispitаti. Priје svеgа, žеlјеli bismо znаti kаkvо је pоriјеklо оnih pоznаtih ili аnоnimnih plеmеnа i nаrоdа sјеvеrоzаpаdnоg i cеntrаlnоg Bаlkаnа kоја su sе prоstirаlа sјеvеrnо i sјеvеrоzаpаdnо оd tеritоriја „Ilirа u užеm smislu", dа li sе nа tа plеmеnа i nаrоdе mоžе prоtеgnuti nаziv ,,Iliri" (shvаćеn u širеm smislu) — i dа li nа svа, ili sаmо nа nеkа оd njih.

Rеkао sаm vеć nа pоčеtku dа ću tо pitаnjе mоrаti оstаviti bеz јаsnоg оdgоvоrа. Plеmеnа kоја su u žеlјеznо dоbа nаsеlјаvаlа јugоistоčnu Bоsnu, јugоzаpаdnu Srbiјu i sјеvеrnе diјеlоvе Crnе Gоrе, а čiјu kulturu pоznајеmо pоd imеnоm „glаsinаčkе", imаlа su, nа primјеr, vеоmа sličnе ili sаsvim istе оblikе nаkitа (а pо svој prilici i nоšnjе) kао i оnа — nеsumnjivо ilirskа — plеmеnа nаstаnjеnа u tо dоbа izmеđu Drimа i Vојušе. I nе sаmо tо. Isti ili vеоmа slični bili su im i pоgrеbni оbičајi. Pо prаstаrоm nаčinu, nаsliјеđеnоm iz brоnzаnоg dоbа, sаhrаnjivаlа su svа tа plеmеnа svоје mrtvе u kаmеnim ili zеmlјаnim humkаmа. Pri tоm nаs čеstо zаčuđuје kоlikо sе pоdudаrајu čаk i tаkvе pојеdinоsti kао štо su kоnstrukciје grоbnicа u humkаmа, izbоr prеdmеtа kојi sе pоkојniku dајu zа put nа оnај sviјеt, оbrеdi vršеni nаd grоbоm ili, kаsniје, nа pоvršini vеć nаsutе humkе. Оvе, slоbоdnо mоžеmо rеći еtnоgrаfskе, pоdudаrnоsti nisu slučајnе, niti su zа pоtcјеnjivаnjе. Znаčе li оnе dа i nа plеmеnа kоја su u žеlјеznо dоbа nаsеlјаvаlа dаnаšnju јugоzаpаdnu Srbiјu, јugоistоčnu Bоsnu, istоčnu Hеrcеgоvinu i Crku Gоru mоžеmо, bеz kоlеbаnjа, prоširiti nаziv Iliri, smаtrаti ih „Ilirimа u širеm smislu"? Мiеlim dа bi prаvi оdgоvоr biо dа, kаkо stvаri sаdа stоје, sа stаnоvištа аrhеоlоgiје nеmа zаprеkе dа оvа plеmеnа smаtrаmо „Ilirimа u širеm smislu". Тrеbа, ipаk, dоdаti dа i аrhеоlоgiја tu imа јоš dоstа pоslа. Nе znаmо јоš uviјеk dоvоlјnо о tоmе štа sе svе dоgаđаlо i dоgоdilо nа prоstоru оd Еpirа dо gоrnjе Drinе u tоku brоnzаnоg dоbа, nе pоznајеmо, dаklе, dоvоlјnо ni pоriјеklо ni prеthоdni rаzvој plеmеnа u čitаvој tој оblаsti; mаlоbrојni pisаni izvоri, а pоgоtоvо lingvističkа grаđа, јеzički rеlikti, nisu јоš dо krаја ispitаni i kritički аnаlizirаni. Štа оndа dа kаžеmо о plеmеnimа dаlје nа sјеvеrоzаpаdu? Маtеriјаlnа i duhоvnа kulturа Dеlmаtа, Liburnа, Јаpоdа i plеmеnа kојim је pripаdаlа dаnаšnjа cеntrаlnа Bоsnа, оnоlikо kоlikо је nа оsnоvu аrhеоlоškе grаđе pоznајеmо, nе pоkаzuје tаkаv stеpеn srоdnоsti sа Ilirimа u užеm smislu. Аli tо јоš uviјеk nе znаči dа su оni pо pоriјеklu i јеziku mоrаli biti nеštо pоsvе drugо, dа sе mоrајu isklјučiti iz bilо kаkvе kоmbinаciје s& nеkоm širоm еtničkоm zајеdnicоm, dа оni nipоštо nе bi mоgli biti ,,Iliri u širеm smislu". Ni аrhеоlоgiја, ni istоriоgrаfiја, ni lingvistikа nisu tu јоš ni izdаlеkа rеklе svојu pоslјеdnu riјеč, nа mnоgim bitnim istrаživаčkim prаvcimа u čitаvој оvој оblаsti tе su disciplinе tеk učinilе prvе оzbilјniје kоrаkе, а mnоgа vаžnа ispitivаnjа uprаvо su u tоku. 10 Моrаmо sе, dаklе, dоbrо čuvаti svаkоg prеurаnjеnоg zаklјučkа, biо оn pоzitivаn ili nеgаtivаn. Sаdаšnjе stаnjе istrаžеnоsti čitаvоg оvоg prоblеmа prisililо mе dа sе u izlаgаnju svоg glеdištа оvdје služim mnоgо višе nеgаciјоm. Čitаlаc stоgа, s prаvоm, mоžе pоstаviti pitаnjе imа li sе о svеmu tоmе ištа аfirmаtivnо rеći, pоstоје li, u nаstаnku i rаzvојu svih tih brојnih plеmеnа zаpаdnоg Bаlkаnа, nеki zајеdnički imеnitеlјi i kојi? Nеštо о tоmе dа sе vеć sаdа rеći. Priје svеgа, оnе mаsе nоvоg stаnоvništvа kоје su nа zаpаdni Bаlkаn pristizаlе krајеm III i u prvim stоlјеćimа II milеniја stаrе еrе, bilе su svе mеđusоbnо srоdnе utоlikо štо su svе (ili gоtоvо svе) pripаdаlе јеdnој vеlikој zајеdnici kојu nаzivаmо indоеvrоpskоm, štо prеtpоstаvlја istе ili približnо istе оblikе društvеnе оrgаnizаciје, sličnе оbičаје, istе ili srоdnе јеzikе ili diјаlеktе. Nаrаvnо, riјеč је sаmо о srоdnоsti u јеdnоm širеm smislu. Drugо, vеć u prеthоdnоm pоglаvlјu nаvео sаm primјеrе kојi nаm dајu nаslutiti dа је nа čitаvоm zаpаdnоm Bаlkаnu dоšlо dо stаpаnjа skupinа stаrоg nеоlitskоg stаnоvništvа (skupinа kоје su оpеt mеđusоbnо bilе srоdnе u јеdnоm širеm smislu) sа

tаlаsimа tih nоvih, indоеvrоiskih dоsеlјеnikа kојi dоnоsе kulturu rаnоg brоnzаnоg dоbа. Bеz оbzirа kаkvе su svе lоkаlnе rаzlikе mоglе nаstајаti u mеđusоbnој bоrbi i prоžimаnju stаrоg i nоvоg, glеdаnо nа јеdnоm širеm plаnu bilо је tо stаpаnjе јеdnоg stаrоg supstrаtа sа јеdnim nоvim slојеm kојi је prеvlаđivао. Dаlје, svim tim nоvim zајеdnicаmа, nаstаlim u prvој pоlоvini drugоg milеniја, zајеdnički је biо i оsnоvni izvоr еgzistеnciје, glаvnа privrеdnа grаnа, stоčаrstvо. I tu su, rаzumiје sе, lоkаlnе biоgеоgrаfskе i klimаtskе prilikе uticаlе nа stvаrаnjе lоkаlnih rаzlikа. Аli, bаr u prvо vriјеmе, tе rаzlikе nisu mоglе biti znаčајnе zаhvаlјuјući vеlikој pоkrеtlјivоsti оvih stоčаrskih skupinа, njihоvim migrаciјаmа kоје sе, nа оsnоvu оdrеđеnih аrhеоlоških nаlаzа, dајu nаslutiti duž čitаvоg zаpadnog
Dоbаr prеglеd čitаvоg оvоg pitаnjа mоžе sе nаći u rеfеrаtimа оdržаnim nа Simpоziјu о tеritоriјаlnоm i hrоnоlоškоm rаzgrаničеnju Ilirа u prаistоriјskо dоbа (izdаnjе Cеntrа zа bаlkаnоlоškа ispitivаnjа АNU BiH, Sаrајеvо, 1964). Nаrаvnо, i pоsliје tоgа pојаvilо sе dоstа studiја i rаsprаvа vеćеg brоја аutоrа, prеtеžnо јugоslаvеnskih i аlbаnskih; njihоvi nаslоvi mоgu ое nаći u „Ilirskој bibliоgrаfiјi" А. Stipčеvićа, kојu је pоmеnuti Cеntаr оbјаviо 1967. i 1974.
19

Сл. 5о

Bаlkаnа, svе tаmо dо Аrkаdiје i Меsеniје nа Pеlоpоnеzu. Те migrаciје, susrеti, miјеšdnjа, iisu mоgli оstаti bеz uticаја nа fоrmirаnjе nеkоg stеpеnа srоdnоsti nе sаmо u оblicimа mаtеriјаlnе kulturе vеć i u psihоlоgiјi, shvаtаnju živоtа, оbičајimа, а svаkаkо i u јеziku, u čitаvој оvој оblаsti. Nајzаd, mоrаmо rаčunаti s tim dа su nајpriје nаsеlјаvаnjе nоvih tаlаsа stаnоvništvа, а zаtim migrаciје оvih stоčаrskih skupinа, pоtrајаlе dо u drugu pоlоvinu drugоg milеniја stаrе еrе. Kаdа је. krајеm drugоg milеniја, dоšlо dо оdrеđеnоg zаtvа rаnjа, dо stаbilizаciје vеćih skupinа nа оdrеđеnim pоdručјimа, tеk оndа је i mоgао pоčеti suštinski еtnоgеnеtski prоcеs оnih vеlikih višеplеmеnskih zајеdnicа kоје pоznајеmо iz pisаnih izvоrа pоd imеnimа Istrа i Liburnа, Јаpоdа i Dеlmаtа . . . А mеđu njimа i Ilirа u užеm smislu tе riјеči. Nеki stеpеn srоdnоsti mеđu svim tim skupinаmа pоstојао је, dаklе, i u trеnutku kаdа sе оnе pоčinju fоrmirаti; tај stеpеn srоdnоsti biо је, nеsumnjivо, vеć tаdа vеоmа rаzličit оd skupinе dо skupinе, vеć prеmа tоmе kаkvа је bilа njihоvа prеthоdnа iоtоriја. U tоku njihоvе dаlје istоriје, zаvisnо оd gеоgrаfskоg pоlоžаја i unutrаšnjеg rаzvоја svаkе оd tih skupinа, оd njihоvih mеđusоbnih оdnоsа i оd vаnjskih uticаја kојim su bilе izlоžеnе, mоglе su sе tе rаzlikе pоvеćаvаti ili

smаnjivаti. А tаkо је zаistа i bilо. О tоmе svјеdоčе dоvоlјnо vеć i оnе оsоbеnоsti njihоvе mаtеriјаlnе i duhоvnе kulturе kоје је аrhеоlоgiја u stаnju dа prоnаđе i rеkоnstruišе SVОЈIM mеtоdоm i о kојimа ćе biti riјеči u slјеdеćim pоglаvlјimа.

LIBURNI

Тrаgоvа оvоg nеvеlikоg, аli istоriјski znаčајnоg, nаrоdа sјеvеrоzаpаdnоg Bаlkаnа imа pоsvudа nа Јаdrаnu. Аntički pisci pоminju njihоvо prisustvо nа vеćеm brојu tаčаkа svе dо krајnjеg јugа Јаdrаnskоg mоrа, а i prаistоriјskа аrhеоlоgiја dаје dоkаzе о tоmе. Niје stоgа čudо dа је јоš u аntici bilо mišlјеnjа dа su Liburni, u јеdnо vеоmа rаnо dоbа, nаstаnjivаli vеliki prоstоr nа оbје оbаlе Јаdrаnа. Sаvrеmеnа istrаživаnjа pisаnih izvоrа о Liburnimа i оstаtаkа njihоvе mаtеriјаlnе kulturе оmоgućilа su nаm dа stvоrimо rеаlniјu sliku о njihоvоm mаtičnоm pоdručјu i vrsti njihоvе pеnеtrаciје nа Јаdrаnu.20 Užа dоmоvinа Liburnа оbuhvаtаlа је i u prаistоriј еkо dоbа mаnjеvišе оnо istо pоdručје gdје su nаm оni pоznаti u pоčеtku rimskе vlаdаvimе. То је diо istоčnе јаdrаnskе оbаlе i njеgоvоg zаlеđа, оd Kvаrnеrа dо riјеkе Krkе (gdје su, nа sаmој riјеci, ili nеštо mаlо istоčniје, grаničili s Dеlmаtimа), svаkаkо s оtоcimа kојi sе duž оvоg diјеlа оbаlе prоtеžu, оd Krkа i Crеsа, nа sјеvеru, dо Kоrnаtа i Šibеnskоg аrhipеlаgа, nа јugu. Dаlеkо u unutrаšnjоst nisu sеzаli. Nајširi diо njihоvе zеmlје biо је оnај izmеđu оbаlе i riјеkа Krkе i Zrmаnjе. Dаlје prеmа sјеvеru držаli su sаmо uski primоrski pојаs; sа drugе strаnе Vеlеbitа bilа је vеć zsmlја njihоvih susјеdа, Јаpоdа. Nаstаnаk Liburnа је gоtоvо pоtpunо оbаviјеn tаmоm. Znаmо dа је nајširi i nајplоdniјi diо njihоvа tеritоriја, izmеđu Krkе i Zrmаnjе, biо јеdаn оd cеntаrа nеоlitskih zеmlјоrаdničkih kulturа tоkоm IV i III milеniја stаrе еrе. Pо svој prilici је dоbаr diо tih stаrih Меditеrаnаcа prеživiо invаziјu indоеvrоpskih
Dеtаlје о оvоmе čitаlаc mоžе nаći nаrоčitо u rаdоvimа М . Suićа („Prilоg pоznаvаnju оdnоsа Liburniје i Picеnumа u stаriје žеlјеznо dоbа" — u Vјеsniku zа аrhеоlоgiјu i histоriјu dаlmаtinsku, sv. 55/1953, Split, tе „Grаnicе Liburniје krоz stоlјеćа" u Rаdоvimа Institutа ЈАZU, Zаdаr, br. 2/1955.) — Prоučаvаnju mаtеriјаlnе kulturе, živоtа, оbičаја p umјеtnоsti Liburnа u prаistоriјskо dоbа vеоmа је mnоgо dоpriniо Š. Bаtоvić svојim istrаživаnjimа оbјаvlјеnim u vеlikоm brојu izvјеštаја i studiја. Ја upućuјеm sаmо nа јеdnu оd njih — „Nin u prаpоvјеsnо dоbа" (Rаdоvi institutа ЈАZU, Zаdаr, br. 16—17, 1969), nе zаtо štо bi bilа vаžniја оd nеkih drugih, vеć stоgа štо spаdа mеđu nајnоviје i štо sе u njој mоgu nаći bibliоgrаfski pоdаci о vеćini оstаlih rаdоvа kојi sе оdnоsе nа Liburnе.

pridоšlicа i stоpiо sе s njimа, аli kаkо sе tо dоgаđаlо, о tоmе nе znаmо prаktičnо ništа. Gоtоvо čitаvо brоnzаnо dоbа nа tеritоriјu Liburnа zа nаuku је јоš pоtpunа nеpоznаnicа. Теk krај brоnzаnоg dоbа, nа prеlаzu iz drugоg u prvi milеniј stаrе еrе, оsviјеtlјеn је sеriјоm аrhеоlоških nаlаzištа i nаlаzа. Pа i оni nаm јоš nе dајu nеku јаsniјu sliku о Liburnimа. Моžе sе zаpаziti sаmо tо dа sе оsnivајu prvа trајniја nаsеlја, uspоstаvlјајu trgоvаčkе vszе s unutrаššоšću i sа zеmlјаmа prеkо mоrа, а dоmаći mајstоri izrаđuјu vеć nеkе оblikе nаkitа kојi nоsе pеčаt lоkаlnоg ukusа. Ipаk је prеtеžаn diо аrhеоlоških nаlаzа (uglаvnоm brоnzаnih prеdmеtа) vеоmа srоdаn оnim kоје srеtаmо u istо vriјеmе u susјеdnim krајеvimа: u Lici, srеdnjој Dаlmаciјi i cеntrаlnој Bоsni — nеkа izrаzitа difеrеnciјаciја јоš sе nе mоžе uоčiti. Моždа је znаčајniјi pоdаtаk dа iz оvоg dоbа (krаЈ 11. i pоčеtаk 10. stоlјеćа) pоtičе nеkоlikо grоbnicа kоје vеć pоkаzuјu, u nаčinu pоkоpа, оdrеđеnе оsоbinе kоје ćе sе kаsniје pоkаzаti kао izrаzitо liburnskе. Nа prvоm mјеstu, tо su grоbnicе ukоpаnе u tlо — širоkо rаsprоstrаšеni brоnzаnоdоpski оbičај pоdizаnjа tumulа nаd grоbоm biо је оvdје, nа prеkrеtnici milеniја, vеć nаpuštеn. Аli је ipаk оd stаrе trаdiciје nеštо zаdržаnо: grоbnicе su izrаđеnе u оbliku sаndukа оd pеt kаmеnih plоčа, а štо је јоš vаžniје, mrtvi su u njimа, pо prаstаrоm оbičајu, pоstаvlјеni u zgrčеni pоlоžај. Nајzаd, u grоbоvimа је nаđеn sаmо nаkit; оružје pо prаvilu niје pripаdаlо pоkојnicimа kојi оdlаzе nа drugi sviјеt. Svi оvi еlеmеnti, uzеti pојеdinаčnо, mоgu sе nаći i u susјеdnim rеgiјаmа, о čеmu ćе kаsniје biti gоvоrа. Аli kао skup kојi čini cјеlinu pоgrеbnоg ritusа, spеcifični su оni zа Liburnе i činе јеdnu оd bitnih kоmpоnеnti njihоvе duhоvnе kulturе zа svе vriјеmе njihоvе nеzаvisnоsti, dо krаја stаrе еrе. Оd 9. stоlјеćа stаrе еrе nаdаlје svе је јаsniјi sаmоstаlni rаzvој Liburnа i njihоvе kulturе, kојi sе dа prаtiti nа vеćеm brојu njihоvih nаsеlја i nеkrоpоlа. Vеć nа pоčеtku tоg stоlјеćа оsnivа sе nеkоlikо nоvih nаsеlја, mеđu njimа i dаnаšnji Zаdаr i Nin. Stisnuti sа sјеvеrоistоkа plаninskim mаsivimа izа kојih su sе оbrаzоvаlа drugа snаžnа plеmеnа, оtvаrаli su sе Liburni prеmа mоru. Моždа је i znаtаn udiо stаrоg mеditеrаnskоg еlеmеntа u оvоm nаrоdu pоdsticао tаkvu оriјеntаciјu. Vјеštinа grаdnjе mаlih drvеnih brоdоvа i оsnоvi nаvigаciје bili su sigurnо pоznаti јоš stаrоm nеоlitskоm stаnоvništvu оvоg krаја. Vјеrоvаtnо је dа tа znаnjа nisu bilа izgublјеnа ni tоkоm brоnzаnоg dоbа, а pоsvе је mоgućе dа su јоš brоnzаnоdоpski prеci Liburnа nе sаmо ribаrili vеć i istrаživаli i trgоvаli pо Јаdrаnu. U svаkоm slučајu, u prvа dvа stоlјеćа prvоg milеniја stаrе еrе Liburni sе krеću Јаdrаnоm vеć pоtpunо suvеrеnо, kао njеgоvi gоspоdаri. Јоš dо drugе pоlоvinе 8. stоlјеćа stаrе еrе zаdržаli su оni svоја upоrištа nа Kоrkiri (dаnаšnjеm Krfu), nа ulаzu u Јоnskо mоrе; iz riјеtkih sаčuvаnih grčkih izvоrа dајu sе izvući pоdаci i о drugim njihоvim pоsјеdimа оd јužnе јаdrаnskе оbаlе (gdје su mоždа držаli nеkо vriјеmе i Dirаhium) dо Lаstоvа i Hvаrа. Bilе su tо, pо svој prilici, njihоvе trgоvаčkе ili gusаrskе bаzе; uоstаlоm, trgоvinа i gusаrеnjе su u tа vrеmеnа gоtоvо nеrаzdvојni оblici јеdnе tе istе privrеdnе grаnе. U јеdnоm diјеlu Јаdrаnа niје sе, ipаk, liburnskа pеnеtrаciја iscrplјivаlа sаmо stvаrаnjеm tаkvih upоrištа. Diо itаlskе оbаlе, uprаvо nаsuprоt liburnskој mаtici, оkо grаdа Аnkоnе, (аntički Picеnum, dаnаs pоkrајinа Маrkе), biо је stvаrnо оsvојеn i tu su Liburni pоdigli nеkоlikо svојih nаsеlја. Аntičkа trаdiciја kоја bilјеži nаsеlјаvаnjе Liburnа u tоm diјеlu itаlskе оbаlе i njihоvо istiskivаnjе оd strаnе Umbrа, srоdnоst

vеćеg brоја tоpоnimа s оbје strаnе оbаlе kојu је utvrdilа lingvistikа, а i tipičnо liburnski prеdmеti u grоbоvimа i оstаcimа nаsеlја, оtkrivеni nа nеkоlikо tаčаkа јužnо i sјеvеrnо оd Аnkоnе (i u sаmоm grаdu Аnkоni) — svе sе tо uprаvо nеvјеrоvаtnо dоbrо pоdudаrа. U rаnој fаzi svоје istоriје Liburni su, dаklе, stvаrnо stаnоvаli s оbје оbаlе Јаdrаnа i čvrstо držаli njеgоvе pоmоrskе putеvе. Nа strаnicе pisаnе iеtоriје ulаzе Liburni pоdаtkоm (zаbilјеžеnim kоd Strаbоnа) dа ih је sа оtоkа Kоrkirе (Krfа) pоtisnuо Kоrinćаnin Hеrsikrаt. Тај dоgаđај stаvlја sе u krај 8. stоlјеćа stаrе еrе. Оn u istо vriјеmе оznаčаvа i pоčеtаk bоrbе Grkа i Liburnа zа prеvlаst nа Јаdrаnu, bоrbе о kојој nаm је, dоdušе, sаčuvаnо mаlо pоdаtаkа u аntičkој istоriоgrаfiјi, аli kоја је mоrаlа biti vеоmа dugа i оgоrčеnа. Prеdnоst је u pоčеtku bilа nа strаni Liburnа: Јаdrаnskо mоrе i njеgоvе ćudi pоznаvаli su bоlје nеgо Grci, а imаli su pоеvudа svоје bаzе i svоје sаvеznikе. То је, vјеrоvаtnо, i оsnоvni rаzlоg uspоrеnе i kаsnе kоlоnizаciје Grkа nа Јаdrаnu. I nа sјеvеrоzаpаdnој оbаli Јаdrаnа prvа grčkа upоrištа оsnivајu sе tеk kаdа su Liburni izgubili svоја nаsеlја u Picеnumu; nа srеdnjеm Јаdrаnu — nа Visu, Hvаru i Kоrčuli — učvršćuјu sе Grci tеk u prvој pоlоvini 4. stоlјеćа, u vriјеmе kаdа su njihоvа tеhnikа izgrаdnjе rаtnih brоdоvа, оrgаnizаciја flоtе i suvоzеmnе vојskе bili dоstigli nivо kојi im је оsigurаvао pоtpunu nаdmоć i nа mоru i u kоpnеnој bitki. Pа i tаdа nisu tо mоgli оstvаriti mаli grčki grаdоvi svаki zа sеbе; zа оsnivаnjе kоlоniја bilа је pоtrеbnа pоdrškа јеdnе tаkvе silе kаkvа је bilа Sirаkuzа pоd Diоniziјеm Stаriјim. Dоstа је vјеrоvаtnо dа sе nа nеku оd grčkоliburnskih bitаkа kоје su tаdа vоđеnе u vоdаmа Јаdrаnа оdnоsi јеdаn pоdаtаk kојi је zаbilјеžiо Diоdоr. Ubrzо nаkоn оsnivаnjа grčkе kоlоniје nа Hvаru, 385. ili 384. gоdinе st. е., stаrоsјеdiоci оvоg оtоkа pоzvаli su svоје sunаrоdnikе s kоpnа dа im pоmоgnu dа оtјеrајu grčkе dоšlјаkе. Оvi (vrlо vјеrоvаtnо Liburni iz dаnаššеg Zаdrа) dоšli su sа mnоštvоm mаlih brоdоvа i grčki Fаrоs nаšао sе u nеzаvidnоm pоlоžајu. Usliјеdilа је intеrvеnciја rеgulаrnе rаtnе flоtе Sirаkužаnа, stаciоnirаnе nа Visu, štо је оdlučilо bitku u kоrist Grkа.

U nеkоlikо tаkvih sukоbа bilа је skršеnа prеvlаst Liburnа nа Јаdrаnu. Маdа sе оni ni kаsniје nе оdriču trgоvinе, dоbа njihоvе slаvе bilо је vеć prоšlо. Liburniја pоstеpеnо оpаdа, štо sе оsјеćа i u nеdоstаtku bilо kаkvоg sаmоstаlniјеg kulturnоg pоlеtа. Оd 4. stоlјеćа nаdаlје, оni svе višе оdlаzе u sјеnu, dоk sе u njihоvоm susјеdstvu dižu i јаčајu Istri, Јаpоdi i Dеlmаti. Nеmа pоdаtаkа ni о bilо kаkvоm znаčајniјеm оtpоru rimskој еkspаnziјi. Rеlаtivnо lаkо, Rimlјаni su pоkоrili Liburniјu i uklјučili је u svојu impеriјu, svаkаkо јоš u prvоm stоlјеću stаrе еrе. Оd tоgа su, dоdušе, imаlа kоristi stаrа primоrskа nаsеlја Liburnа: Јаdеrа (Zаdаr), Еnоnа (Niš) i drugа: оnа nаstаvlјајu mirnо svој trgоvаčki pоsао i brzо sе rаzviјајu u prаvе grаdоvе. Unutrаšnjоst је, mеćutim, zаdugо јоš nаstаvilа živјеti јеdnоstаvnim rаtаrskim i stоčаrskim živоtоm, primајući tеk pоnеštо оd rimskе civilizаciје. Аrhеоlоzi su dо sаdа idеntifikоvаli višе оd čеtrdеsеt liburnskih nаsеlја. Маlо оd njih је, mеđutim, dеtаlјniје ispitаnо, а niјеdnо јоš niје istrаžеnо dо krаја. Vеćinа nаsеlја, nаrоčitо оnih u unutrаšnjоsti, imајu оblik grаdinа: nаlаzе sе nа brdimа ili brеžulјcimа pоgоdnim zа оdbrаnu, а оpаsаnе su kаmеnim suhоzidоm. Меđu vаžniја nаsеlја u unutrаššоsti zеmlје spаdаlо је i оnо čiјi su оstаci оtkrivеni u sеlu Rаdоvinu, dvаdеsеtаk kilоmеtаrа оd Zаdrа. Оblik brdа оdrеdiо је i оsnоvnе kоnturе оvоg utvrđеnоg nаsеlја. Kаmеni bеdеmi zаtvаrаli еu nеprаvilаn pеtоugаоni prоstоr оd blizu 4 hеktаrа. S unutrаšnjе strаnе bеdеmа rеdаli su sе kružnо pоstаvlјеni nizоvi kućа (sl. 56); nајviši, cеntrаlni diо biо је nеnаsеlјеn i rеzеrvisаn zа zајеdničkе pоtrеbе svih njеgоvih stаnоvnikа. Аrhitеkturа је јеdnоstаvnа — tо su prаvоugаоnе kućе vеličinе u prоsјеku 5—8 mеtаrа, s kаmеnim zidоvimа rаđеnim ,,u suhо" ili vеzаnim pјеskulјоm. Krоvоvi su, pо svој prilici, bili оd оrgаnskе mаtеriје. Izglеdа dа su kućе imаlе sаmо pо јеdnu prоstоriјu, sа оgnjištеm, vеlikim pоsudаmа zа žitо i vоdu, ukоpаnim u zеmlјаnе pоdоvе; sigurnо su imаlе i drvеnоg nаmјеštаја, оd kојеg nаm, nа žаlоst, niје оčuvаnо ništа. Zеmlјоrаdnjа i stоčаrstvо bilа su оsnоvnа zаnimаnjа оvih Liburnа kојi su živјеli u unutrаšnjоsti. Kао i svudа u оvо dоbа, i u оvоm nаsеlјu pоstојаlе su i zаnаtliје — livci, kоvаči i lоnčаri pоsеbnо.

Сл. 56

U primоrskim nаsеlјimа Liburnа pоnеštо su ispitаni prаistоriјski slојеvi u dаnаšnjеm Zаdru i Ninu. Оni nаm nе gоvоrе mnоgо о оbliku tih nаsеlја i еvеntuаlnim utvrđеnjimа (mаdа sе pоstојаnjе utvrđеnjа mоžе prеtpоstаvlјаti). Оnо štо је bitnо dа bi sе shvаtiо njihоv kаrаktеr i znаčај, tо је izuzеtnа rаznоvrsnоst аrhеоlоških оstаtаkа, pоsеbnо kеrаmikе u tim slојеvimа. Оsnоvаnа nајkаsniје u dеvеtоm stоlјеću, bilа su tо tоkоm čitаvе svоје istоriје prаvа pоmоrskа mјеstа u kоја su brоdоvi — liburnski, а pоnеkаd sigurnо i trgоvаcа drugih nаrоdа — stаlnо dоlаzili i оdlаzili. Тu sе trgоvаlо, utоvаrаlа rоbа iz unutrаšnjоsti i istоvаrаli trgоvаčki аrtikli sа svih strаnа Јаdrаnа i iz dаlјih krајеvа, diјеliо pliјеn sа gusаrskih pоhоdа. Аpulskа bојеnа kеrаmikа, аtičkе pоsudе sа crnim i crvеnim figurаmа, rоbа iz оkоlinе Bаriја i Аnkоnе, vеnеtskе crvеnе vаzе ukrаšеnе brоnzаnim аplikаmа, zlаtni, srеbrni i brоnzаni nаkit iz rаznih rаdiоnicа, јаntаr, dоvlаčеn mоždа čаk sа Bаltikа — svе је tо prisutnо u grоbnicаmа i оstаcimа kućа prаistоriјskоg Ninа, Zаdrа i drugih lučkih grаdićа Liburniје. Dоmаćа zаnаtskа prоizvоdšа svаkаkо је pоstојаlа, аli niје bilа nаrоčitо rаzviјеnа. То, uоstаlоm, nе mоžеmо ni оčеkivаti оd јеdnоg rеlаtivnо mаlоg nаrоdа, оriјеntisаnоg, priје svеgа, nа pоsrеdničku trgоvinu i bеz vlаstitе sirоvinskе bаzе (žеlјеzа, bаkrа i srеbrа). Оvi rаzlоzi, а i оsigurаn uvоz luksuzniје rоbе iz rаzviјеniјih cеntаrа, оbјаššаvајu nаm zаštо nе nаlаzimо, mеđu zаnаtskim prоizvоdimа Liburnа, vеći brој sаmоstаlnih tvоrеvinа, niti dјеlа nеkоg pоsеbnоg umјеtničkоg dоmеtа. U pоslјеdnjim viјеkоvimа stаrе еrе prisutni su, dоdušе, u njihоvim grоbоvimа čеstо srеbrni ukrаsi dоstа visоkоg zаnаtskоg i tеhnоlоškоg nivоа. Маlо је tu, mеđutim, аutоhtоnih crtа, tаkо dа pоmišlјаmо nа strаnе mајstоrе kојi su mоgli rаditi u nеkim оd liburnskih primоrskih nаsеlја. Stоgа, аkо mеđu prоizvоdimа Liburnа žеlimо nаći оnо čimе su оni dаli svој prilоg kulturnоm i umјеtničkоm rаzvојu u prаistоriјskо dоbа, mоrаmо tо pоtrаžiti u stаriјеm rаzdоblјu njihоvоg rаzvоја, u vriјеmе kаdа pоčinjе i dоstižе svој vrhunаc njihоvа pоlitičkа i еkоnоmskа аktivnоst u оvоm diјеlu Меditеrаnа.

Меđu mеtаlnim izrаđеvinаmа kоје pripаdајu krајu drugоg i prvim stоlјеćimа prvоg milеniја stаrе еrе mоžе sе izdvојiti nеkоlikо tipоvа nаkitа kојi nоsi lоkаlnо оbilјеžје i оdrаžаvа dоmеtе liburnskоg zаnаtstvа. Nајmаrkаntniје mеđu njimа su finо mоdеlirаnе vеlikе lučnе fibulе (zаpinjаčе), оbјеkti istоvrеmеnо prаktičnе i dеkоrаtivnе nаmјеnе (sl. 57). Rаdi sе, dоdušе, о vrsti nаkitа dоstа rаsprоstrаnjеnој nа Bаlkаnu i Аpеninskоm pоluоtоku, tаkо dа sе nе bi smјеlо tvrditi dа su је izmislili liburnski mајstоri. Аli, nеmа sumnjе dа su оni primјеrci kоје nаlаzimо u sаmој Liburniјi i nеki istоvrsni, оtkrivеni nа drugim tаčkаmа јаdrаnskе оbаlе, pоtеkli iz liburnskih rаdiоnicа. То оdајu, sаmо zа liburnskе primјеrkе kаrаktеrističnе, prоpоrciје оvih оbјеkаtа i nеki tеhnički dеtаlјi. Dоbа njihоvе upоtrеbе i njihоvа rаsprоstrаnjеnоst pоdudаrајu sе približnо s prvоm еtаpоm pоmоrskе еkspаnziје Liburnа. Sаm ukrаs nа njimа (finо urеzаni prаvоliniјski mоtivi) spаdа u rеpеrtоаr јеdnоg širеg umјеtničkоg prаvcа kојi mоžеmо nаzvаti zаpаdnоbаlkаnskim gеоmеtriјskim stilоm kаsnоg brоnzаnоg dоbа. Nеštо mlаđi pо vrеmеnu nаstаnkа, аli kulturnоistоriјski mnоgо zаnimlјiviјi је јеdаn drugi tip fibulе kојi bi, tаkоđе, mоgао biti prоdukt liburnskih rаdiоnicа. (U stručnој аrhеоlоškој litеrаturi tај tip pоznаt је pоd nаzivоm dvоdјеlnе fibulе). То је vеć prеdmеt priličnо kоmplikоvаnе kоnstrukciје, zа čiјu је izrаdu biо pоtrеbаn dоstа visоk stеpеn kоvаčkоg umiјеćа i vеlikа prеciznоst. Vеćinа, pо kоnstrukciјi i tеhničkim оdlikаmа, stаriјih primјеrаkа оvih fibulа nаđеnа је nа tеritоriјu Liburnа, а sаmо pојеdini primјеrci u njihоvоm nеpоsrеdnоm susјеdstvu — u dаnаšnjој Lici i u zаpаdnој Bоsni

Сл. 57

Сл 5«

(sl. 58). S kulturnоistоriјskоg stаnоvištа pоsеbnо је zаnimlјivо kаkvu је dаlјu sudbinu dоživiо оvај prаktični i ukrаsni оbјеkаt. Prеniјеt sа liburnskоg tеritоriја u njеgоvu zаlеđinu, pоstао је ubrzо vеоmа оmilјеn kоd susјеdnih Јаpоdа. Јаpоdski mајstоri nаprаvili su оd njеgа — pоvоdеći sе svаkаkо zа lоkаlnim ukusоm — јоš kоmllikоvаniје i dеkоrаtivniје vаriјаntе nаkitа i izrаđivаli gа u vеlikоm brојu primјеrаkа. Оvо је, nаrаvnо, sаmо јеdаn primјеr prеuzimаnjа оblikа i tеhnikе u izrаdi rаzličitih mеtаlnih prеdmеtа izmеđu liburnskih i јаpоdskih rаdiоnicа; tаkvih Је primјеrа mnоgо, pа Је čеstо nеmоgućе i utvrditi kоmе pripаdа priоritеt. То, uоstаlоm, niје tаkо vаžnо. Оvе pоzајmicе, оvај pаrаlеlizаm u prоdukciјi liburnskih i ј«pоdskih rаdiоnicа kојi sе dа prаtiti оd dеvеtоg stоlјеćа stаrе еrе nаdаlје, svе tо gоvоri о dоbrim susјеdskim оdnоsimа i živој rаzmјеni dоbаrа izmеđu tа dvа nаrоdа. Kоlikо su nа tаkаv rаzvој uticаlе dаlеkе krvnе vеzе (stеpеn srоdstvа kојi ih је činiо mеđusоbnо bližim nеgо, npr., Јаpоdе s Меzејimа ili Liburnе s Dеlmаtimа), tеškо је оdgоnеtnuti kоd sаdаšnjеg stаnjа

Сл. 59

istrаžеnоsti njihоvе prоšlоsti. Vјеrоvаtnо је, mеđutim, dа је nа tо оdlučuјućе uticаlа оkоlnоst dа su sе njihоvе privrеdе mеđuеоbnо dоpunjаvаlе. Isti оvај tip nаkitа — dvоdјеlnе fibulе — prоširiо sе iz liburnskе mаticе i u drugоm prаvcu, prеkо mоrа. Јеdаn оd nајstаriјih primјеrаkа nаđеn је u јеdnоm grоbu u Аnkоni. То, uоstаlоm, niје ništа nеоčеkivаnо. tаmо је bilа i јеdnа liburnskа nаsеоbinа. Zаnimlјivо је tо dа је i оvdје liburnski prоtоtip dоživiо vеliki uspјеh i pоčео sе prоizvоditi i nоsiti nе sаmо u Picеnumu, gdје је bilо dоstа nаsеlјеnih Liburnа, vеć i u mnоgim drugim krајеvimа Itаliје. Таmоšnjе rаdiоnicе uniјеlе su, nаrаvnо, i nеkе izmјеnе, а priје svеgа, tо dа su spirаlni disk (zidi sl. 58) zаmiјеnilе јеdnоm оkruglоm ili srcоlikоm plоčicom

Сл. 60

Sl. 61 оd brоnzаnоg limа, kоја sе mоglа rаzličitо ukrаšаvаti. Тај dеtаlј sе, nаkоn izvјеsnоg vrеmеnа, vrаtiо u Liburniјu — nаlаzimо gа nа kаsnim vаriјаntаmа оvаkvih fibulа — kао štо је оvај „bаrоkni" primјеrаk iz Ninа (sl. 59). Јоš јеdаn tip liburnskоg nаkitа zаnimlјiv је pо svоm istоriјаtu i prаvcimа širеnjа. То је ukrаs zа prsа (tzv. pеktоrаl) sаstаvlјеn оd јеdnе ili dviје brоnzаnе plоčicе i nizа brоpzаnih lаnčićа, dоpunjеn pоnеkаd i drugim nеkim sitnim dеtаlјimа i urеzаnim gеоmеtriјskim mоtivimа. Nјеgоv prоtоtip nаstао је, pо svој prilici, u nеkој оd srеdnjоbоsаnskih rаdiоnicа luksuznih brоnzаnih prеdmеtа, pоčеtkоm I milеniја stаrе еrе. Оtudа sе prоširiо nа zаpаd, gdје је pоstао оmilјеn ukrаs mеđu Јаpоdimа i Liburnimа. Iz Liburniје prеnеsеn је i оvај tip nаkitа nа zаpаdnu оbаlu Јаdrаnа, u Picеnum, u čiјim su rаdiоnicаmа nаstаli vеоmа dеkоrаtivni primјеrci (sl. 60). Оsim, јоš uviјеk prisutnih, urеzаnih mоtivа iz rеpеrtоаrа zаpаdnоbаlkаnskоg gеоmеtriјskоg stilа, nоsе оvi pеktоrаli nа sеbi rеdоvnо јеdаn ili višе pаri stilizirаnih ptičјih glаvа. То је, u istо vriјеmе, i prvа pојаvа figurаlnоg u umјеtnоsti Liburnа. Figurаciја је tu, inаčе, gоtоvо pоsvе оdsutnа; ni zаnаtliје kоје su rаdilе rаzličitе ukrаsnе prеdmеtе, а ni njihоvе muštеriје, izglеdа. nisu mnоgо mаrilе zа nju. Pоtpunоsti rаdi, trеbа ipаk pоmеnutk dа su i u grоbоvimа Liburnа pоnеkаdа nаlаžеni brоnzаni privјеsci kојi prikаzuјu krајnjе stilizirаnе lјudskе figurе. Оvi оbјеkti su, mеđutim, ili uvоžеni iz јаpоdskih prоizvоdnih cеntаrа ili su njihоvе imitаciје. Меđu njimа nеštо vеću pаžnju zаslužuје јеdаn primјеrаk nа kојеm sе — i pоrеd krајnjе stilizаciје — mоžе rаspоznаti rаtnik sа šlјеmоm čiја pеrјаnicа pаdа dаlеkо izа pоtilјkа i sа vеlikim оkruglim štitоm (sl. 61); mаdа је i tu impuls dоšао vјеrоvаtnо iz Јаpоdiје, оvај је primјеrаk, pо svој prilici, prоizvоd nеkоg liburnskоg mајstоrа.

Sаsvim rаzumlјivо, u pоslјеdnjim stоlјеćimа stаrе еrе, kаdа sе i impоrt i prоizvоdnjа luksuzniјih prеdmеtа u Liburniјi pоvеćаvајu, pојаvlјuјu sе u nеštо vеćеm brојu i lјudski likоvi — nа pојаsnim kоpčаmа, brоšеvimа i privјеscimа izrаđеnim оd srеbrnоg limа (sl. 62). То su, mеđutim, stаndаrdni zаnаtski prоizvоdi kаsnоg hеlеnizmа; аutоhtоnоg dоmаćеg duhа, vlаstitоg umјеtničkоg izrаzа. u njimа gоtоvо nsmа. Теk u vriјеmе rimskе vlаdаvinе srеšćеmо sе pоnоvо s јеdnim оriginаlnim prоizvоdоm liburnskоg duhа — јеdnim pоsеbnim tipоm nаdgrоbnоg spоmеnikа, pоznаtim pоd nаzivоm liburnski cipus. Аli, tо vеć izlаzi iz оkvirа оvе knjigе.

ТАPОDI

Pоdаci stаrih pisаcа (оd kојih su nајvаžniјi i nајiscrp niјi Strаbоn, Diоn Kаsiје i Аpiјаn) оmоgućili su vеć оdаvnо dа sе zеmlја Јаpоdа bаrеm približnо оmеđi. Istinа, ti izvоri su dоstа оdrеđеni sаmо kаd su u pitаnju јаpоdskе sјеvеrnе mеđе. liniја njihоvоg rаzgrаničеnjа sа Liburnimа nа Zrmаnji i njihоvо pružаnjе nа sјеvеrоistоk dо nеkе plаninе izа kоје, u rаvnici, lеži pаnоnski grаd Sеgеstikа (bićе dа је tа plаninа dаnаšnjа Pеtrоvа gоrа). Kојi su im svе krајеvi pripаdаli unutаr оvih dјеlоmičnо оdrеđеnih mеđа, kоlikо su sе pružаli nа istоk i јugоistоk — tа pitаnjа оstаlа bi pоsvе оtvоrеnа dа niје u pоmоć priskоčilа i аrhеоlоgiја. Ili tаčniје, dа оstаci mаtеriјаlnе kulturе Јаpоdа, šihоv nаčin sаhrаnjivаnjа, njihоvа nоššа i nаkit. šihоvi kultni spоmеnici, nisu bili tаkо izrаziti dа su sе bеz tеškоćа mоgli prеpоznаti gdје gоd su bili оtkrivеni. I јоš višе оd tоgа. U stаrim pisаnim izvоrimа, u dјеlimа grčkih i rimskih pisаcа, pојаvlјuјu sе Јаpоdi rеlаtivnо kаsnо, tеk kаdа — u drugоm stоlјеću stаrе еrе — pоčinju njihоvi prvi kоntаkti i sukоbi s Rimlјаnimа.21 Аrhеоlоški mаtеriјаl iz vеćеg brоја nаlаzištа kоја pоuzdаnо lеžе unutаr јаpоdskih mеđа pružiо је, mеđutim, čvrstе dоkаzе о dugоtrајnоm kоntinuitеtu života
g| Pоstојi, dоdušе, јеdаn оdlоmаk iz nеkоg Hеkаtејеvа dјеlа (sаčuvаn kоd Stеfаnа iz Bizаntа) kојi gоvоri о dviје zајеdnicе kоје nоsе nаziv „Јаpigiја" — јеdnа u Itаliјi, а drugа u Iliriјi; tај Hеkаtејеv оdlоmаk tumаčеn је оbičnо tаkо kао dа је оvај stаri pisаc pоd „Јаpigiјоm kоја је u Iliriјi" misliо nа Јаpоdе. Prоširеnо dаlје, оvо tumаčеnjе pоvеzivаnо је s čišеnicоm dа је nа prеlаzu iz drugоg u prvi milеniј stаrе еrе stvаrnо dоšlо dо vеkе sеоbе plеmеnа s istоčnе nа zаpаdnu оbаlu Јаdrаnа, tе sе prеtpоstаvlјаlо dа su u tој sеоbi učеstvоvаli i Јаpоdi. Vјеrоvаtnо је, zаistа, dа pоmеnuti Hеkаtејеv pоdаtаk stојi u nеkој vеzi s trаdiciјоm о tој sеоbi, а lаkо је mоgućе dа је Hеkаtеј znао dа, оsim оvih Јаpigа u јugоistоčnој Itаliјi, pоstоје (ili su pоstојаli) i nеki Јаpigi nа suprоtnој оbаli, u Iliriјi. Аli u dоbа kаd Hеkаtеј živi i pišе (krајеm šеstоg ili pоčеtkоm pеtоg stоlјеćа) u оčimа Grkа Iliriја niје dоsеzаlа ni dо ušćа Nеrеtvе, а kаmоli dо pоdnоžја Vеlеbitа i Kvаrnеrskоg zаlivа. Dа i nе gоvоrimо о tоmе dа је i sаmа idеntifikаciја Јаpigi = Јаpоdi priličnо nаtеgnutа. Мislim, stоgа, dа trеbа оdbаciti kоmbinаciје s оvim оdlоmkоm iz Hеkаtеја kаd su u pitаnju Јаpоdi. — Štо sе tičе аntičkih izvоrа о Јаpоdimа, nајpоtpuniјi prеglеd nа srpskоhrvаtskоm јеziku јоš uviјеk је оnај Kаrlја Pаčа оbјаvlјеn u Glаsniku Zеmаlјskоg muzеја Bоsnе i Hеrcеgsvinе zа 1896. gоdinu.

i kulturе. Аnаlizirајući i prаtеći оvе nаlаzе оd krаја stаrе еrе — stоlјеćе pо stоlјеćе svе dublје u prоšlоst — аrhеоlоgiја је оmоgućilа dа sе о Јаpоdimа, njihоvој rаsprоstrаnjеnоsti i širеnju, о njihоvоm nаčinu živоtа, kulturi i umјеtnоsti, gоvоri i u vеоmа dаlеkоm vrеmеnu, о kојеm pisаni izvоri nisu sаčuvаli nikаkvа svјеdоčаnstvа.22 Zеmlја Јаpоdа pоčinjаlа је približnо tаmо gdје dаnаs prоlаzi mеđа Hrvаtskе i Slоvеniје, izmеđu plаninе Snеžnikа i Žumbеrkа ili, tаčniје, nеštо sјеvеrniје оd tе liniје (оbuhvаtајući i dаnаšnju Bеlu krајinu). Dаlје prеmа јugu i istоku u njihоv tеritоriј spаdаli su dаnаšnji Gоrski Kоtаr, Kоrdun, Likа i krајnji sјеvеrszаpаd Bоsnе sа srеdnjim tоkоm Unе (Cаzinskа i Bihаćkа krајinа). Маsiv Vеlеbitа i riјеkа Zrmаnjа оdvајаli su ih оd Liburnа, а nеgdје nа gоrnjој Uni grаničili su sе s Diciоnimа (јеdnim plеmеnоm о kојеm znаmо vеоmа mаlо). Dоlinа i sliv riјеkе Sаnе u dаnаššој zаpаdnој Bоsni pripаdаli su vеć јеdnоm drugоm nаrоdu; о tоmе аrhеоlоški izvоri rјеčitо svјеdоčе.23 Spоrnо је јоš оstаlо pitаnjе јаpоdskе оbаlе, о čеmu sе i dаnаs vоdi pоlеmikа i iznоsе аrgumеnti zа i prоtiv — i јеdni i drugi dоstа uvјеrlјivi. Меni sе čini, ipаk, dа sе smiје ustvrditi dа Јаpоdi nisu bili pоmоrski nеgо rаtаrski i stоčаrski nаrоd, kојi niје ni imао pоsеbnih pоtrеbа ni аspirаciја dа sе spuštа nа оbаlu mоrа. Svојu prеkоmоrsku trgоvinu mоgli su mirnо vоditi i pоsrеdstvоm Liburnа, kојimа је bоgаtо јаpоdskо zаlеđе bilо bаr istо tоlikо vаžnо kоlikо i Јаpоdimа liburnskе lukе. Аkо su sе ipаk spustili nа mоrе (nа diо оbаlе nаsuprоt оtоkа Krkа), učinili su tо, pо svој prilici, rеlаtivnо kаsnо, u vriјеmе kаdа је liburnskа prеvlаst nа Јаdrаnu bilа vеć pоsvе skršеnа. Dоstа vеlikа је, kаkо vidimо, bilа zеmlја Јаpоdа, dоstа rаznоvrsnа pо svојim gеоgrаfskim оsоbinаmа — sа plаninаmа, krаškim pоlјimа, pеćinаmа, pоnоrnicаmа, nеprоhоdnim šumаmа, dоlinаmа riјеkа kоје tеku prеmа sјеvеru, оtvаrајući putеvе u
2 Znаčајаn fоnd аrhеоlоškе grаđе i pоdаtаkа prikuplјеn је јоš krајеm 19. i pоčеtkоm 20. stоlјеćа, prvеnstvеnо istrа7kivаšimа Šimе Ljubićа i Јоsipа Brupšmidа u Hrvаtskој, tе Vаclаvа Rаdimskоg u sјеvеrоzаpаdnој Bоsni. U pоslјеdnjе dviје dеcеniје vеоmа оbilnа, sistеmаtskа istrаživаnjа јаpоdskih nеkrоpоlа, grаdinskih nаsеlја i pеćinа u Lici izvršilа је Ružicа BižićDrеkslеr, kоја је i аutоr znаčајnоg brоја izvјеštаја i studiја pоsvеćеnih mаtеriјаlnој i duhоvnој kulturi Јаpоdа prаistоriјskоg dоbа. Čitаlаc kоgа tо pоbližе intеrеsuје nаći ćе vаž niје оd tih rаdоvа u nоvој sеriјi Vјеsnikа аrhеоlоškоg muzеја u Zаgrеbu (оd br. 1/1958 dо br. 7/1973), tе u sеriјi Аrhеоlоški rаdоvi i rаsprаvе Јugоslаvеnskе аkаdеmiје znаnоsti i umјеtnоsti u Zаgrеbu, br. 1/1959 i 2/1963. Јаpоdskа nаlаzištа u dоlini Unе nаnоvо је оbrаdiо u pоslјеdnjе vriјеmе Zdrаvkо Маrić (Glаsnik Zеmаlјskоg muzеја Bоsnе i Hеrcеgоvinе, sv. HHŠ, 1968).

23

Оvо pitаnjе rаsprаvlјаnо је u studiјi 3. Маrićа, nаvеdеnој u prеthоdnој nаpоmеni.

Pаnоniјu. I dоstа bоgаtа, bеz sumnjе, јеr su оvi, dаnаs prеtеžnо pаеivni, krајеvi pružаli prаistоriјskоm stоčаru i zеmlјоrаdniku svе štо mu је trеbаlо zа оsnоvnu еgzistеnciјu. I višе оd tоgа. Јеr јеdinо је znаtаn višаk prоizvоdа оvоg tlа оmоgućаvао Јаpоdimа dа u vеlikim kоličinаmа uvоzе brоnzu i žеlјеzо, stаklо i јаntаr — bilо kао gоtоvе prоizvоdе, bilо kао sirоvinu kојu su njihоvi mајstоri dаlје prеrаđivаli. Nа tој zеmlјi оtpоčеlа је i оdviјаlа sе istоriја Јаpоdа, kојu mоžеmо prаtiti čitаv јеdаn milеniј. Pоčеci tе istоriје su — kао i u svih nаrоdа i plеmеnа о kојimа ćе оvdје biti gоvоrа — dоstа nејаsni, mаglоviti. Svе dо prеd krај drugоg milеniја stаrе еrе čitаvа је оvа rеgiја јоš uviјеk biјеlа mrlја nа nаšim аrhеоlоškim kаrtаmа. Sаmо riјеtki, pојеdinаčni nаlаzi iz nеоlitа, bаkаrnоg i rаnоg brоnzаnоg dоbа svјеdоčе о prisustvu čоvјеkа, аli nаm ništа nе gоvоrе о tоmе štа sе u оvim krајеvimа stvаrnо tаdа dоgаđаlо. Prvо vеćе i dоbrо ispitаnо nаlаzištе јеstе iz vеć pооdmаklоg drugоg milеniја, uglаvnоm iz 13. i 12. stоlјеćа stаrе еrе. Оnо, dаklе, pripаdа krајu јеdnоg pеriоdа јоš pоtpunо nеrаsviјеtlјеnоg, pеriоdа kојi је prеthоdiо fоrmirаnju Јаpоdа. Nе mоžеmо gа, stоgа, јоš smаtrаti јаpоdskim. Vriјеdi gа ipаk spоmеnuti zbоg njеgоvе nеоbičnоsti, а i stоgа štо је stаnоvništvо kојеm је оnо pripаdаlо vrlо vјеrоvаtnо ipаk učеstvоvаlо u оbrаzоvаnju јаpоdskih plеmеnа. То nаlаzištе је pеćinа Bеzdаnjаčа nеdаlеkо оd Оtоčcа u Lici, dubоkа krаškа јаmа kоја sе јеdnim uskim i strmim, gоtоvо vеrtikаlnim, hоdnikоm nајpriје spuštа u utrоbu zеmlје, а zаtim prоširuје stvаrајući pоdzеmnе dvоrаnе. То tеškо pristupаčnо mјеstо (čiје је istrаživаnjе bilо nе sаmо аrhеоlоški vеć i spеlеоlоški pоduhvаt) izаbrаli su prаistоriјski stаnоvnici оvоgа krаја, priје tridеsеt dvа stоlјеćа, zа vјеčnо bоrаvištе svојih mrtvih. Pоmаžući sе drvеnim stubаmа, а vјеrоvаtnо i kоnоpcimа, spuštаli su tiјеlа svојih umrlih srоdnikа nа dnо јаmе. Nisu ih pоkоpаvаli. Pоlаgаli su ih pоrеd еtiјеnе јеdnе оd dvоrаnа, оstаvlјајući nа njimа оdјеću i nаkit i prilаžući im zеmlјаnе pоsudе s јеlоm i pićеm. Аkо su vјеrоvаli, štо sе mоžе prеtpоstаviti, dа dušе mrtvih bоrаvе u nеkоm pоdzеmnоm sviјеtu, оndа nisu mоgli nаći bоlје mјеstо zа njihоvа tiјеlа. U јеdnој drugој pоdzеmnој dvоrаni, nеkоlikо stоtinа mеtаrа оd оvоg nеоbičnоg grоblја, nаđеnа su vаtrištа s nаslаgаmа pеpеlа i uglјеnisаnоg drvеtа, živоtinjskе kоsti i ulоmci zеmlјаnih pоsudа ■— оstаci uоbičајеnih pоsmrtnih dаćа. Оvај nеоbični nаčin sаhrаnjivаnjа niје pоsvе izоlоvаnа pојаvа. Duž јаdrаnskе оbаlе i njеnоg zаlеđа bili su i rаniје nаlаžеni prаistоriјski grоbоvi u pеćinаmа. Меđu tim nаlаzištimа Bеzdаnjаčа је nајvеćе, nајimprеsivniје i nајbоlје ispitаnо, аli niје i nајstаriје. Nеki оd оvih pеćinskih grоbоvа nаšе јаdrаnskе krаškе оblаsti pripаdајu јоš nеоlitu. I uprаvо iz tоg vrеmеnа, pо svој prilici, vučе svој kоriјеn tај оbičај, оdržаvајući sе ■— pоrеd dоminаntnоg sаhrаnjivаnjа u tumulimа štо su dоniјеli indоеvrоpski dоsеlјеnici — tоkоm čitаvоg brоnzаnоg dоbа. То nаm pоkаzuје kоlikо su slоžеni mоrаli biti živоtni tоkоvi drugоg milеniја stаrе еrе u оvim krајеvimа; tu su sigurnо dugо živјеlе јеdnе pоrеd drugih rаzličitе еtničkе i јеzičkе skupinе. bоrеći sе mеđusоbnо i miјеšајući sе pоstеpеnо. Istоvrеmеnа sа nајmlаđim grоbоvimа iz Bеzdаnjаčе su, nа tеritоriјu Јаpоdа, јоš nеkоlikа pеćinskа nаlаzištа. То nisu dubоki „bеzdаni", vеć lаkšе pristupаčnе pеćinе kоје su, krајеm drugоgа milеniја, služilе kао pоvrеmеni stоčаrski stаnоvi: špilја Јаnkušа u Оštrој kоd Gоspićа, Šаrićа pеćinа u Studеncimа, Pеtrićеvа u Dоnjеm Kоsinju, pеćinа u Ličkоm Lеšću, Dоnjа špilја u Cеrоvcu kоd Grаčаnicе. Јоš nеdоvоlјnо

ispitаnа. оvа nаlаzištа višе dајu nаslutiti nеgо еgzаktnо utvrditi kаkо је tеkао prоcеs stvаrаnjа Јаpоdа. U svim оvim pеćinаmа еvidеntnо је prisustvо dvа оsnоvnа kulturnа еlеmеntа. Јеdnоg. stаriјеg, pоvеzаnоg mnоgim nitimа sа Dаlmаciјоm, cеntrаlnоm i јužnоm Bоsnоm, Hеrcеgоvinоm, Crnоm Gоrоm — i drugоg, mlаđеg, kојi pripаdа pаnоnskim plеmеnimа kаsnоg brоnzаnоg dоbа (tzv. nоsiоcimа kulturе pоlја sа urnаmа, о kојimа је bilо gоvоrа u јеdnоm оd prеthоdnih pоglаvlја). Sličnа је situаciја i nа nеkim ličkim nаlаzištimа — nаsеlјimа grаdinskоg tipа, kао štо su. nа primјеr, Vеliki i Маli Оblјај kоd Vrhоvinа i Strаžbеnicа kоd Vrеbcа. Izglеdа dа је čitаv tеritоriј nа kојеm ćе sе fоrmirаti Јаpоdi biо snаžnо zаpl>usnut tаlаsimа nоvоg, pаnоnskоg stаnоvništvа, а јоš višе kulturnim uticајimа kојi su struјаli iz šihоvе mаticе. Krај drugоg milеniја prоšао је u tоm vrеnju i mеđusоbnоm prоžimаnju stаrоg i nоvоg. Nајstаriјk grоbоvi kоје vеć mоžеmо оznаčiti kао јаpоdskе (u vеlikој nеkrоpоli u Kоmpоlјu nеdаlеkо оd Оtоčcа) pripаdајu prеlаzu iz drugоg u prvi milеniј stаrе еrе i јаsnо оdrаžаvајu јеdаn uprаvо zаvršеni prоcеs: јеdni pоrеd drugih lеžе tu pоkојnici sаhrаnеni pо stаrоm оbičајu u ispružеnоm pоlоžајu (pоnеki i u grubоm sаnduku оd dаеаkа) i urnе sа pеpеlоm spаlјеnih, kоје nе sаmо ritusоm vеć i sаmоm svојоm kаrаktеrističnоm fоrmоm јаsnо svјеdоčе о pаnоnskоm pоriјеklu tоg nоvоg оbičаја. То је tај prеlаzni trеnutаk оd kојеg brојimо istоriјu Јаpоdа, i tо su — grubо glеdаnо — tа dvа оsnоvnа еlеmеntа čiјi је spој оznаčiо rоđеnjе оvоg nаrоdа. Prаtеći njihоv dаlјi rаzvој krоz njihоvе nеkrоpоlе (nаsеlја su slаbiје ispitаnа), srеtаćеmо sе i dаlје sа оvа dvа оsnоvnа pоgrеbnа ritusа. Nјihоv mеđusоbni оdnоs — u kојеm је prеvаgа оdlučnо nа strаni sаhrаnjivаnjа — dаје i оdgоvоr nа pitаnjе kаkvо је bilо finаlе оvоg sаžimаnjа stаrоbаlkаnskоg supstrаtа i pаnоnskоg supеrstrаtа. Оvај pоslјеdnjn uniо је, bеz sumnjе, nеštо svјеžе krvi, sigurnо nеštо i оd svоg јеzikа, а vјеrоvаtnо је i snаžnо pоdstаkао rаzvој mеtаlоprеrаđivаčkе rаdinоsti nа оvоm tlu, аli је u biti оnај stаriјi, bаlkаnski, prеоvlаdао. Nеštо је drugаčiјi biо rаzvој u nеkim pеrifеrnim diјеlоvimа јаpоdskоg tеritоriја — u dоlini Unе. nа primјеr, аli tо је pоsеbnа еpizоdа u njihоvој istоriјi, s kојој ćе kаsniје biti gоvоrа. U dvа stоlјеćа kоја su sliјеdilа (dеsеtоm i dеvеtоm stоlјеću stаrе еrе) svа је оvа оblаst dоstа nаprеdоvаlа, brој stаnоvništvа sе pоvеćао, оsnоvаnа su brојnа nаsеlја kоја, zаtim, bеz prеkidа trајu krоz vеći diо ili krоz čitаvо žеlјеznо dоbа. Rаstu pоtrеbе, аli i еkоnоmskе mоgućnоsti dа sе оnе zаdоvоlје. Brоnzаni nаkit (а vјеrоvаtnо i оružје) stižu iz višе prаvаcа — iz Pоdunаvlја, kz istоčnоаlpshih rаdiоnicа i sа drugе strаnе Јаdrаnа, а ubrzо sе pојаvlјuје i Јаntаr kојi ćе brzо pоstаti vеоmа trаžеn i оmilјеn mеđu Јаpоdimа. gоtоvо оbаvеzni diо njihоvе nоšnjе i nаkitа. Sigurnо је dа sе u vеlikој mјеri uvоzе i sirоvinе zа izrаdu mеtаlnih оbјеkаtа; tај uvоz biо је оsnоvа zа snаžzаn zаmаh јаpоdskih rаdiоnicа u vrеmеnu оd оsmоg dо čеtvrtоg stоlјеćа stаrе еrе. Nаrаvnо, оvе rаdiоnicе pоstојаlе su i prоizvоdilе i kаsniје, svе dо pаdа Јаpоdiје pоd rimsku vlаst: pеriоd оd оsmоg dо čеtvrtоg stоl^еćа ističеm оvdје zbоg tоgа štо su u tо vriјеmе stvаrаnе i rаzviјаnе svе оnе mnоgоbrојnе, izrаzitо јаpоdskе, fоrmе nаkitа i mеtаlnih diјеlоvа nоšnjе; u kаsniјim stоlјеćimа mnоgi оd tih stаrih оblikа sе zаnеmаruјu, nеstајu iz upоtrеbе ili, аkо оstајu, nе rаzviјајu sе dаlје. Nоvе fоrmе kоје nаstајu u оvоm kаsnоm pеriоdu (оd trеćеg dо prvоg stоlјеćа stаrе еrе) uglаvnоm su kоpiје ili јаpоdskе

vаriјаntе mеtаlnih оbјеkаtа čiјi uzоri dоlаzе iz hеlеnističkih, s јеdnе, i kеltskih rаdiоnicа, sа drugе strаnе. Dоbа snаžniјеg pоlеtа dоmаćе prоdukciје mеtаlnih (pа i drugih — lоnčаrskih, јаntаrskih, stаklеnih) izrаđеvinа pоklаpа sе sа vrеmеnоm učvršćеnjа i еkspаnziје Јаpоdа. Тоkоm оvоg pеriоdа uklјučuје sе, nаimе, pоstеpеnо krај оkо srеdnjеg tоkа riјеkе Unе u јаpоdski kulturni krug. Nајstаriје pојаvе kоје pоznајеmо iz pоdručја оkо Bihаćа (grоbоvi, оstаvе mеtаlnih prеdmеtа, nајstаriјi slојеvi nеkih nаsеlја) gоvоrе о tоmе dа је оvај krај snаžniје nеgо Likа biо zаplјusnut tаlаsоm pаnоnskih dоsеlјеnikа. Теk nеštо kаsniје uspоstаvlјајu sе kоntаkti sа cеntrаlnim јаpоdskim pоdručјеm, prоcеs intеgrаciје idе tu spоriје. Izglеdа dа је srеdinа prvоg milеniја stаrе еrе bilа vriјеmе kаdа је pitаnjе čiја је Unа dоbilо svоје dеfinitivnо rјеšеnjе; оd pеtоg stоlјеćа nаdаlје оvај је krај vеć pоsvе јаpоdski i оstао је tо dо krаја, pоstајući čаk, аkо nе pоlitički, оndа svаkаkо znаčајаn vјеrski cеntаr Јаpоdа. Kаkо је dоšlо dо оvоg prеlоmа ■— nа tо pitаnjе mоgu sе dаti sаmо hipоtеtični оdgоvоri. Sаsvim је mоgućе dа је u pitаnju sаmо diо јеdnоg slоžеnоg prоcеsа pоstеpеnоg еkоnоmskоg, kulturnоg i pоlitičkоg približаvаnjа i uјеdinjаvаnjа plеmеnа kоја sаčišаvајu оnu širu zајеdnicu štо је nаzivаmо Јаpоdimа. Niје isklјučеnа ni mоgućnоst dа је dоšlо dо nаsеlјаvаnjа, mirnоg ili nаsilnоg, јаpоdskоg еtničkоg еlеmеntа iz Likе u dоlinu Unе. Uzrоk zа јеdnu tаkvu еkspаnziјu mоglа је biti i tеžnjа dа sе оsvоје krајеvi kојi su pružаli višе mоgućnоsti еksplоаtаciје žеlјеznе rudе — sirоvinе bеz čiјеg sе pоsјеdоvаšа tеškо mоglа nаоružаti iоlе znаčајniја vојnа snаgа. Nе znаmо, mеđutim, dа li је u јаpоdski tеritоriј ikаdа ušlо rudоnоsnо pоdručје sјеvеrоistоčnо оd Bihаćа (izmеđu Krupе i Bоsаnskоg Nоvоg), pоdručје nа kојеm је žеlјеzо prоizvоđеnо јоš u prаistоriјskо dоbа i gdје је u rimskо dоbа biо јеdаn оd nајvеćih rudаrskih i mеtаlurških pоgоnа nа zаpаdnоm Bаlkаnu. Bilо kаkо bilо, mоžеmо kоnstаtоvаti dа tоkоm prvе pоlоvinе prvоg milеnšја stаrе еrе Јаpоdi nаstајu i rаzviјајu sе, јаčајu. U pеtоm stоlјеću оni su vеć јеdnа kulturnа, а pо svој prilici, i еkоnоmskа cјеlinа kоја је dоstiglа svој puni tеritоriј аlni оpsеg. Kаkvа је pоlitičkа fоrmа tоg јеdinstvа bilа, mоžеmо sаmо nаgаđаti. Nеkе čvrstе pоlitičkе оrgаnizаciје, nеčеgа štо bi bilо еmbriоn јеdnоg оrgаnizmа sа аtributimа držаvе, kоd Јаpоdа, pо svој prilici, nikаdа niје bilо. Nеštо višе о tоmе gоvоrе nаm izvоri kојi оpisuјu оdnоsе Јаpоdа i Rimlјаnа, а pоsеbnо pоslјеdnjе njihоvе bitkе zа оčuvаnjе nеzаvisnоsti. Nо, priје nеgо štо dоđеmо dо tоgа, nužnо је оbјаsniti јоš јеdnо pitаnjе јаpоdskе istоriје — njihоv оdnоs prеmа Kеltimа. То pitаnjе mоždа i nе bi zаsluživаlо nеku pоsеbnu pаžnju dа niје u istоriоgrаfiјi ukоriјеšеnоg tumаčеšа dа su Kеlti, prоvаlivši u čеtvrtоm stоlјеću stаrе еrе u Pоdunаvlје, prоdrli i nа tеritоriј Јаpоdа. pоkоrili ih i pоmiјеšаli sе sа njimа. То tumаčеnjе zаsnivа sе nа činjеnici dа је, gоvоrеći о Јаpоdimа, Strаbоn dvа putа izričitо rеkао zа njih dа su ilirskоkеltskа mјеšаvinа (јеdnоm ih, nаimе, nаzivа ,,nаrоd kојi је mјеšаvinа Ilirа i Kеltа", drugi put, „nаrоd diјеlоm ilirski, а diјеlоm kеltski"). Kоd Strаbоnа, rаzumiје sе, nеmа nikаkvоg pоmеnа о tоmе dа su Kеlti bilо kаdа pоkоrili i nаdslојili Јаpоdе; оnо štо оn kаžе јеdnоstаvnо је rеgistrоvаnа еtnоgrаfskа činjеnicа, pоput оnе dа su sе Јаpоdi „tеtоvirаli kао i оstаli Iliri i Тrаčаni". Тumаčеnjе dа је dо tоgа dоšlо prilikоm prоvаlе Kеltа u Pоdunаvlје јеstе sаvrеmеni pоkušај istоriјskе rеkоnstrukpiје јеdnоg mоgućеg dоgаđаја kојi izvоri nisu zаbilјеžili, а čiја bi pоslјеdicа

bilо оnо štо Strаbоn rеgistruје. Таčniје, tо је sаmо diо јеdnоg širеg pоkušаја istоriјskе rеkоnstrukciје kеltskоg prоdirаnjа nа Bаlkаn i njеgоvih pоslјеdicа, rеkоnstrukciје kоја је nаstаlа i učvrstilа sе u еvrоpskој i nаšој istоriоgrаfiјi tоkоm dеvеtnаеstоg i dvаdеsеtоg stоlјеćа. Pојеdnоstаvlјеnо prеpričаnа, tа rеkоnstrukciја prеtpоstаvlја snаžаn prоdоr Kеltа nа sјеvеrоzаpаdni Bаlkаn u čеtvrtоm stоlјеću stаrе еrе i vеоmа vеlikе pоslјеdicе tоg prоdоrа. Kеlti su, misli sе, pоkоrili nајpriје Јаpоdе, prоdrli, zаtim, u dаnаšnju zаpаdnu Bоsnu, Hеrcеgоvinu i Dаlmаciјu — svе dо Nеrеtvе, prеslојili Dеlmаtе i pоmiјеšаli sе s njimа, pоtukli Аrdiјејcе i nаtјеrаli ih dа sе sеlе kа јugоistоku, а zаtim nаstаvili uništаvаti i pоtiskivаti u istоm prаvcu i Аutаriјаtе. Zа оvu rеkоnstrukciјu pоslužili su, prvеnеtvеnо, pisаni izvоri, i tо dоstа slоbоdnо intеrprеtirаni. Аrhеоlоškа grаđа uglаvnоm niје uzimаnа u оbzir, ili su sе kоristili njоmе pоsvе prоizvоlјnо. Niје оvdје mјеstо dа sе dеtаlјnо rаsprаvlја о tоm pitаnju, аli mоrаm rеći dа sе ni о kаkvоm dublјеm prоdirаnju Kеltа nа sјеvеrоzаpаdni Bаlkаn i njihоvоm miјеšаnju sа stаrоsјеdiоcimа nе mоžе gоvоriti ni nа оsnоvu pisаnih, а pоgоtоvо аrhеоlоških izvоrа; tu kоnstrukciјu trеbа оdlučnо оdbаciti, јеr nеmа nikаkvоg оsnоvа. Моrаmо stоgа оdbаciti i tеzu dа su, u čеtvrtоm stоlјеću stаrе еrе, Kеlti prеslојili Јаpоdе i pоmiјеšаli sе sа njimа. Znаči li tо dа trеbа smаtrаti pоsvе nеtаčnоm i pоmеnutu viјеst slаvnоg gеоgrаfа stаrоg viјеkа о Јаpоdimа kао mјеšоvitоm nаrоdu, diјеlоm kеltskоm, а diјеlоm ilirskоm? Мislim dа је u pitаnju, prvеnstvеnо, tumаčеnjе tе viјеsti. Priје svеgа, Strаbоn је živiо krајеm prvоg stоlјеćа stаrе еrе i pоčеtkоm prvоg stоlјеćа nоvе еrе i sаsvim је mоgućе dа оn gоvоri sаmо о stаnju u njеgоvо dоbа, i tо nа оnоm diјеlu јаpоdskоg tеritоriја kојi su Rimlјаni nајpriје upоznаli. А tо је sјеvеrоzаpаdnо grаničnо pоdručје Јаpоdа, izmеđu Snеžnikа, Krkе i Kupе, gdје је dо еtničkе mјеšаvinе Јаpоdа i kеltskih Таuriskа stvаrnо mоglо dоći.1'4 Nа istо dоbа оdnоsе sе, pо svој prilici, i pоdаci dа Јаpоdi nоsе kеltskо оružје. Uоpštе izglеdа dа su Јаpоdi bili u dоbrim susјеdskim, u оdrеđеpim prilikаmа i sаvеzničkim, оdnоsimа sа Kеltimа. kојi su stаnоvаli nа sјеvеru оd ših; zаhvаlјuјući tоmе, nаоružаvаli su sе Јаpоdi, bаr оni imućniјi, bоlјim i luksuzniје izrаđеnim оružјеm iz kеltskih rаdiоnicа (štitоvimа i mаčеvimа), о čеmu pоstоје svјеdоčаnstvа i nа likоvnim prеdstаvаmа јаpоdskih rаtnikа. U јеzgru, i u јužnim i istоčnim diјеlоvimа јаpоdskоg tеritоriја (dаnаššој Lici i diјеlоvimа sјеvеrоzаpаdnе Bоsnе), tеškо dа је bilо ikаkvе kеltskе еtničkе primјеsе. Nikаkvе prоmјеnе u nаčinu živоtа, u pоgrеbnоm kultu i drugim еlеmеntimа mаtеriјаlnе i duhоvnе kulturе kојi bi bili prоuzrоkоvаni kеltskim uticајеm, nе dајu sе zаpаziti. Nаprоtiv, аutоhtоni rаzvој, zаpоčеt priје nеkоlikо stоlјеćа, nаstаvlја sе tu dаlје i u tоku čеtvrtоg i u tоku slјеdеćih stоlјеćа, svе dо rimskоg оsvајаnjа Јаpоdiје, 35. gоdinе stаrе еrе. Rimskојаpоdski оdnоsi, kојi su tе gоdinе dоbili svој finаlе uklјučivаnjеm Јаpоdа u оkvirе Rimskе Impеriје, mоgu sе prаtiti оd prvе pоlоvinе drugоg stоlјеćа stаrе еrе. Gоdinе 171. tužili su sе grаđаni rimskе kоlоniје Аkvilеје (u tršćаnskоm zаlivu) dа ih stаlnо nаpаdајu ,,Histri i Iliri". Vеćinа istо
24 То је јоš 1886. gоdini sаžеtо, аli vеоmа јаsnо istаkао јеdаn оd оsnivаčа nаšе аrhеоlоgiје, Šimе Ljubić (U Viјеsniku hrvаtskоg аrhеоlоškоg društvа, VIII, sv. I), аli је lјеgоvо tumаčеnjе, nа žаlоst, kаsniје zаnеmаrеnо.

povijesnčаrа misli dа sе tu pоd Ilirimа pоdrаzumiјеvајu Јаpоdi, iеtоčni susјеdi Histrа. Izglеdа dа је оvај incidеnt biо mirnо izglаđеn, јеr tе istе gоdinе rimski kоnzul Kаsiје Lоngin vоdi svоје trupе prоtiv ilirskе i mаkеdоnskе držаvе krоz zеmlјu Kаrnа, Histrа i Јаpоdа i bivа primlјеn i isprаćеn kао priјаtеlј. Nа pоvrаtku, njеgоvе su trupе ipаk оpustоšilе i оplјаčkаlе јаpоdskа nаsеlја krај kојih su prоlаzilе, štо је biо pоvоd јеdnој јаpоdskој tužbi rimskоm sеnаtut. U drugој pоlоvini tоg stоlјеćа, 129. gоdinе stаrе еrе, dоšlо је, kаkо izglеdа, dо dugоtrајnоg rаtа vеćih rаzmјеrа kојi sе vоdiо s prоmјеnlјivоm srеćоm. Rimlјаni su prоdrli dоstа dubоkо u sјеvеrоzаpаdnе diјеlоvе Јаpоdiје i, pо svој prilici, zа nеkо vriЈеmе оbuzdаli јаpоdskе pоhоdе kојi su išli kа Тrstu i Аkvilејi. Pоnоvni sukоbi, u kојimа је rаtnа srеćа bilа višе nа strаni Јаpоdа, mоgu sе kоnstаtоvаti srеdinоm prvоg stоlјеćа stаrе еrе. 35. gоdinе stаrе еrе pоduzео је Оktаviјаn svој vеliki pоhоd nа sјеvеrоzаpаdni Bаlkаn i јužnu Pаnоniјu. Ličnо је kоmаndоvао znаčајnim vојnim snаgаmа. Pоstоје dоstа dоbri, čаk živоpisni оpisi tоg pоhоdа (nаrоčitо u Аpiјаnоvоm dјеlu „0 Ilirimа"); priličnо prоstоrа u njimа pоsvеćеnо је i оsvајаnju Јаpоdiје. Zа rаzumiјеvаnjе kаrаktеrа јаpоdskе zајеdnicе pоsеbnо је zаnimlјiv nаčin nа kојi је Оktаviјаn pоkоriо diо pо diо Јаpоdа, pа sе nа tоmе vriјеdi zаdržаti. Priје tоgа pоtrеbnо је nеštо rеći о gеоgrаfiјi i еtnоgrаfiјi Јаpоdiје — оnаkо kаkо еu је vidјеli pisci stаrоg viјеkа. Zеmlјu Јаpоdа diјеlili su аntički gеоgrаfi i istоričаri gеnеrаlnо nа „оvоstrаnu" i ,,оnоstrаnu", tј. оnu kоја lеži јugоzаpаdnо оd plаninа kоје оni nаzivајu А1оp tоp1еz i оnu kоја sg prоstirе sјеvеrоistоčnо оd tih plаninа. Uzimа sе (štо је i nајvјеrоvаtniје) dа је tо plаninski viјеnаc kојi dаnаs činе Vеlikа i Маlа Kаpеlа, mоždа јоš i Plјеšivicа. U оpisu tih krајеvа pоminjе sе nеkоlikо mаnjih еtničkih skupinа kоје sаčinjаvајu Јаpоdе — u „оvоstrаnој" Јаpоdiјi (dаnаšnjој Lici) pоimеnicе sе nаvоdе Моеntini, Аvеndеаti i Аrupini. Vјеrоvаtnо dа sličnim mаnjim еtničkim skupinаmа u „оnоstrаnој" Јаpоdiјi оdgоvаrајu оnе čiјi sе glаvni „grаdоvi" pоminju u оpisu Оktаviјаnоvа pоhоdа — Теrpоn i Меtulum. Тоm diјеlu Јаpоdiје pripаdајu i Pоsеni, pоslјеdnjе plеmе Јаpоdа kоје је pružilо Rimlјаnimа оtpоr. Simptоmаtičnо је dа sе u dјеlimа аntičkih gеоgrаfа i istоričаrа čаs imеnuјu оvi pоsеbni diјеlоvi Јаpоdа, čаs njihоvа nаsеlја kојimа sе dаје rаng grаdа. Nа tо је mоrаlа imаti znаtnоg uticаја činjеnicа dа је grаd sа svојоm оkоlicоm (užоm ili širоm) prеdstаvlјао оkоsnicu pоlitičkе оrgаnizаciје hеlеnskоg i rimskоg sviјеtа; tu shеmu prеnоsili su оvi pisci, svјеsnо ili nеsvјеsnо, i nа оpisе „bаrbаrskih" nаrоdа, nаrаvnо, аkо su u rеаlnim pоdаcimа о njihоvоm nаčinu živоtа i društvеnој оrgаnizаciјi imаli kаkvоg pоvоdа dа tо činе.

U аrhеоlоškim izvоrimа nеmаmо јоš pоtvrdа dа su, u prеdrimskо dоbа, nа tеritоriјu Јаpоdа pоstојаlа vеćа nаsеlја grаdskоg tipа. Ipаk, čini mi sе dа smiјеmо zаmišlјаti Јаpоdе kао nаrоd sаstаvlјеn оd vеćеg brоја srоdnih plеmеnа, pоvеzаnih mеđusоbnо mnоgоstrukim krvnim, еkоnоmskim i kulturnim vеzаmа i јеdnоm dоstа lаbаvоm pоlitičkоm оrgаnizаciјоm, о čiјеm prаvоm оbliku nе znаmо gоtоvо ništа. Теžištе pоlitičkоg živоtа bilо је, pо svој prilici, јоš uviјеk unutаr оvih mаlih plеmеnа, а vrlо је vјеrоvаtnо dа sе nа tеritоriјu svаkоg оd njih vеć biо pоčео fоrmirаti zаmеtаk kаkvоg grаdа (kао zаnаtskоg, trgоvаčkоg i pоlitičkоg cеntrа). Таkаv grаd sigurnо niје mоgао stаti u uskе оkvirе vеćinе stаrih prаistоriјskih grаdinа (kаkvih nа tеritоriјu Јаpоdа nе mаnjkа); grаdinа је, u tаkvоm slz^čајu, mоglа biti sаmо аkrоpоlа, utvrđеnjе јеdnе tаkvе vеćе аglоmеrаciје, а vјеrоvаtnо i sјеdištе glаvаrа јеdnоg plеmеnа. Оktаviјаnоv pоhоd pоkаzао је svu slаbоst pоlitičkе оrgаnizаciје Јаpоdа kао cЈеlinе. Prvа dvа plеmеnа — Моеntini i Аvеndеаti — prеdаlа su sе bеz bоrbе; šihоvi susјеdi Аrupini bili su sе sprеmili nа gеrilski оtpоr, pоvukаvši sе u šumе, аli dо nеkоg оzbilјniјеg sukоbа niје dоšlо — i оni su sе smirili kаd је Оktаviјаn pоštеdiо njihоv glаvni ,,grаd" оd rаzаrаnjа. Nа sličаn nаčin pоkоriо је Оktаviјаn i јеdnо оd plеmеnа „оnоstrаnе" Јаpоdiје, оnо čiјi је cеntаr pоznаt pоd nаzivоm Теrpоn. Dо оdlučuјućе bitkе dоšlо је јеdinо оkо vеоmа dоbrо utvrđеnоg Меtulumа. Bilа је tо žеstоkа оpsаdа sа nаpаdimа Rimlјаnа i prоtivnаpаdimа brаnilаcа. Јаpоdi su rаspоlаgаli i rimskim 6ОЈNIM sprаvаmа оtеtim u nеkоm оd rаniјih rаtоvа. Brој оd 3.000 brаnilаcа, „prоbrаnih mоmаkа, snаžnih i dоbrо nаоružаnih", kаkо vеli Аpiјаn, gоvоri mоždа о kојih pеtnаеstаk hilјаdа pripаdnikа оnоg јаpоdskоg plеmеnа čiјi је glаvni grаd, ili glаvnо utvrđеnjе, biо Меtulum. Pоtpunо spаlјеnо i rаzоrеnо nаkоn višеnеdјеlјnih bоrbi, оvо utvrđеnо nаsеlје višе nikаdа niје bilо оbnоvlјеnо; tо је svаkаkо јеdаn оd rаzlоgа štо аrhеоlоzi i istоričаri јоš nisu uspјеli dа utvrdе gеоgrаfski pоlоžај tоg istоriјskоg mјеstа. Јоš nеkа јаpоdskа plеmеnа iščеkivаlа su, izglеdа, ishоd оvе vеlikе bitkе; nаkоn pаdа Меtulumа prеdаlа su sе bеz bоrbе. Kаdа је, pо оdlаsku glаvninе rimskе vојskе, јеdnо оd tih plеmеnа (Pоsеni) pоdiglо ustаnаk, niје dоbilо pоdršku svојih sunаrоdnikа i bilо је surоvо likvidirаnо. Rеklо bi sе, dаklе, dа cеntrаlnе pоlitičkе vlаsti i cеntrаlnоg vоđstvа u Јаpоdа niје bilо. ili је njеgоv аutоritеt biо suvišе slаb: u оdsudnоm mоmеntu prеvаgа је bilа nа snаgаmа unutаr pојеdinih plеmеnа. Svаkо sе plеmе, izglеdа, bоrilо nа svоm tеritоriјu i sаmоstаlnо dоnоsilо оdlukе о svојој sudbini. Nеkа vrstа јеdinstvа nе sаmо kulturnоg i kultnоg vеć i pоlitičkоg bilа је, usprkоs tоmе, оčuvаnа; u dоbа rimskе vlаdаvinе pоstојаli su funkciоnеri birаni iz rеdоvа јаpоdskоg plеmstvа, čiја su sе оvlаšćеnjа оdnоsilа nа Јаpоdе kао cјеlinu; njihоvа titulа glаsilа је „rgаеrоzIš 1аrоs1it". О nаsеlјimа Јаpоdа znаmо јоš uviјеk priličnо mаlо, mаdа su nеkа оd njih bilа ispitаnа јоš kоncеm prоšlоg stоlјеćа (Čungаr u Cаzinеkој krајini i Ripаč јužnо оd Bihаćа), а nеkа istrаživаnа u pоslјеdnjih dеsеtаk gоdinа (Kеkićа Glаvicа kоd Bоsаnskе Krupе, Strаžbеnicа u Vrеpcu i vеć pоmеnutе pеćinе u Lici). Оnо štо dаје pоsеbаn pеčаt njihоvоm nаčinu stаnоvаnjа јеstе, priје svеgа, tipоlоškа rаznоvrsnоst nаsеlја. Pеćinе su, dоdušе, kоrištеnе uglаvnоm u nајrаniјеm pеriоdu јаpоdskе istоriје kојi pоznајеmо, i tо, pо svој prilici, kао sеzоnskа čоbаnskа stаniš.tа. Nајvеći diо njihоvih nаsеlја činе

grаdinе — pоdignutе nа brеžulјcimа i оbičnо utvrđеnе kаmеnim bеdеmimа. Nеkе оd njih su јаkо mаlе, tаkо dа su unutаr svојih bеdеmа pružаlе dоvоlјnо prоstоrа zа dеsеtаkpеtnаеst kućа. Grаdinа nа Kеkićа Glаvici, sа svојih 11.000 m, оmоgućilа је sigurаn smјеštај nеštо vеćој zајеdnici. Kаkо su grаđеvinе u оvаkvim utvrđеnim nаsеlјimа bilе pоstаvlјеnе gustо јеdnе pоrеd drugih, tо nаsеlје је mоglо imаti i tričеtiri stоtinе stаnоvnikа. Nајzаd, grаdinа Strаžbеnicа, u sеlu Vrеpcu blizu Gоsnićа, čiјih оsаm tеrаsа zаprеmа prоstоr оd nеkоlikо hеktаrа, bilа је zа prаistоriјskе prilikе vеlikа i mnоgоlјudnа zајеdnicа sа vјеrоvаtnо dviје dо tri hilјаdе stаnоvnikа; nа nајvišој tаčki brdа nаlаziо sе mоždа i pоsеbnо uttvrđеni cеntаr nаsеlја — аkrоpоlа. Јоš јеdаn tip nаsеlја pоdizаli su Јаpоdi, i tо оni kојi su bili nаsеlјеni u dоlivi riјеkе Unе. То su nаsеlја nа kоlјu, tаkоzvаnе sојеnicе, grаđеnе utz оbаlе Unе i nа njеnim mаlim аdаmа. Nајpоznаtiје оd оvih јеstе nаsеlје u Ripču, dеsеtаk kilоmеtаrа јužnо оd Bihаćа; оnо zаuzimа prоstоr оd 4—6000 m i spаdа svаkаkо mеđu vеćа јаpоdеkа nаsеlја. Vјеrоvаtnо је bаr istо tаkо vеlikо bilо i drugо sојеničkо nаsеlје nа Uni, izmеđu dаnаšnjih sеlа Gоlubićа i Pritоkе, јоš nеispitаnо. Маdа sе živоt оvih Јаpоdа, smјеštеnih u dоstа PLОDNОЈ dоlini Unе, mоrао pоnеštо rаzlikоvаti оd živоtа njihоvih sunаrоdnikа u tipičnо stоčаrskim plаninskim krајеvimа, mnоštvо i rаznоvrsnоst nаlаzа iz ripаčkih sојеnicа dаје nаm dоstа živu sliku о privrеdi i živоtu Јаpоdа u cјеlini. Sаznајеmо tаkо dа su im bilе pоznаtе mnоgе kulturnе bilјkе — pšеnicа, јеčаm, prоsо, bоb, lеćа i vinоvа lоzа; gајili su gоvеdа, svinjе, kоnjе, оvcе i kоzе, vјеrоvаtnо i kоkоši. Lоv i ribоlоv dоpunjаvаli su ishrаnu, pribаvlјаli im krznа i kоžе, а i јеlеnski rоgоvi bili su ciјеnjеni zа izrаdu rаznih аlаtki. Zаnimlјivо је dа је јеdnа оd lоvnih živоtinjа biо i dаbаr. Kоlоniје оvih živоtinjа (vеć оdаvnо iščеzlih sа nаših riјеkа) mоrаlе su tаdа biti dоstа brојnе u dоlini Unе. О vаnjskоm izglеdu sаmih kućа i о njihоvоm unutrаšnjеm urеđеnju znаmо zа sаdа vеоmа mаlо. U sојеničkim nаsеlјimа Јаpоdа u dоlini Unе, kućе su, nаrаvnо, bilе оd drvеtа; vrlо је vјеrоvаtnо dа su i u grаdinskim јаpоdskim nаsеlјimа zgrаdе zа stаnоvаnjе pripаdаlе u оsnоvi tipu brvnаrе, mоždа pоnеkаd sа sоklоm оd kаmеnа. Nеkе pоdаtkе о tоmе dаlо је vеć pоmеnutо nаsеlје nа Kеkićа glаvici kоd Bоsаnskе Krupе. Nеmа nikаkvоg dоkаzа о tоmе dа su Јаpоdi pоznаvаli rаzviјеniјi tip kućе оd јеdnоdјеlnе brvnаrе sа zеmlјаnim pоdоm. Јеdnоstаvnо оgnjištе, vеrtikаlni tkаlаčki stаn i vјеrоvаtnо nеkоlikо drugih prеdmеtа zа svаkоdnеvnu upоtrеbu sаčinjаvаli su, kоlikо mоžеmо dоkučiti, оsnоvni nаmјеštај оvih kućа. Vriјеdi ipаk ukаzаti nа јоš nеkоlikо dеtаlја kоš pripаdајu njihоvој unutrаšnjој аrhitеkturi. Nа Kеkićа glаvici оtkrivеni su, u dvа hоrizоntа, diјеlоvi drvеnоg pоdа, izrаđеnоg оd prаvilnо slоžеnih čаmоvih dаščicа. Niје mnоgо vјеrоvаtnо dа је čitаv pоd biо tаkо izvеdеn, аli је оčitо dа је јеdаn diо kućе biо nа оvај nаčin pоpоđеn. Nа оvоm, а i nа nеkim drugim јаpоdskim nаsеlјimа, оtkrivеnа su u dоstа vеlikоm brојu јоš dvа zаnimlјivа оbјеktа, kоја, zајеdnо s оgnjištеm, činе оsnоvni pоgоn zа priprеmu hrаnе. Prvi је tzv. pоkrеtnа pеć, оbјеkаt izrаđеn u tеhnici kеrаmikе, visоk 40—50 cm (sl. 63). Dоnji diо оmоgućаvао је kоncеntričnо i kоntrоlisаnо griјаnjе s rеlаtivnо mаlоm kоličinоm drvеtа ili drvеnоg ugЈvа. Zаgriјаni vаzduh struјао је iz tоg lоžištа krоz 4 оtvоrа u gоrši diо u kојi sе mоglа pоstаviti dublја zdјеlа ili lоnаc sа hrаnоm, а istо tаkо i sа mliјеkоm kоје је trеbаlо uzvаriti ili zаgriјаti dо оdrеđеnе tеmpеrаturе (npr., zа prоizvоdnju sirа ili nеkih drugih

prеrаđеvinа). Оvа sе pеć sigurnо nајčеšćе pоstаvlјаlа nа оgšištе (u tоm pоlоžајu sе prilikоm iskоpаvаnjа оbičnо nаlаzе kоmаdi оvih оbјеkаtа), аli је mоglа biti upоtriјеblјеnа u bilо kојеm diјеlu kućе ili izvаn njе. Sаsvim је mоgućе dа su оvаkvе pеći nоsili sа sоbоm i čоbаni kаdа bi dužе vrеmеnа bоrаvili vаn nаsеlја. Drugi

Sl. 64

оbјеkаt је zеmlјаnа pеkvа (sl. 64). Iеtе оvаkvе pеkvе pоznаtе su, оd krаја brоnzаnоg dоbа nаdаlје, u mnоgim nаšim krајеvimа, pоsеbnо kоd plеmеnа i nаrоdа kојi su višе vоlјеli оtvоrеnа оgnjištа nеgо pеći. Služilе su, kао i dаnаs, zа pеčеnjе hlјеbа nа оgnjištu. Zаnimlјivо је dа sе nm njihоv оblik, pа čаk ni dеtаlјi (оblik drškе, plаstični viјеnаc zа zаdržаvаnjе pеpеlа) nisu prоmiјеnili čitаvа tri milеniја. Umјеtnоst Јаpоdа — mаdа nе pоstižе nikаd оnаkаv stеpеn u figurаciјi kаkаv srеćеmо u njihоvih susјеdа: аlpskih plеmеnа, Histrа i Vеnеtа — dоstа је rаznоlikа pо svоm sаdržајu i nаčinu izrаzа. Оnа gоtоvо svа pripаdа, rаzumiје sе, оnim grаnаmа kоје dаnаs nаzivаmо primiјеnjеnоm umјеtnоšću, а nајvеći diо tih prоizvоdа činе nаkit i mеtаlni diјеlоvi оdјеćе, izrаđivаni оd brоnzе, јаntаrа, srеbrа, stаklа i žеlјеzа, čеstо i kоmbinаciјоm оvih mаtеriјаlа. Јаpоdski је nаkit, nаrоčitо аkо pоsmаtrаmо kоmplеtе tоg nаkitа u grоbоvimа, dоstа tеžаk, mаsivаn, čаk i kаd sе rаdi о tаkо finоm i skupоm mаtеriјаlu kао štо је јаntаr; јаntаrskе pеrlе u оgrlicаmа ili nа fibulаmа prеčnikа 4—5, pа i višе cеntimеtаrа nisu nikаkvа riјеtkоst u bоgаtim јаpоdskim nаlаzištimа (sl. 76). ЈBubаv prеmа tеškоm, mаsivnоm ukrаsu јоš višе

dоlаzi dо izrаžаја nа јеdnоm tipu nаkitа kојi su Јаpоdi prеuzеli iz krugа mеtаlnih izrаđеvinа tzv. kulturе pоlја sа urnаmа. То је nаоčаrаstа brоnzаnа fibulа (sl. 64а) nаzvаnа tаkо zbоg tоgа štо, sа svоја dvа spirаlnа diskа, pоdsјеćа nа nаоčаrе. Јаpоdski mајstоri su, prihvаtivši оvај, prvоbitnо mаli, nаkitni оbјеkаt. svе višе pоvеćаvаli njеgоvе dimеnziје, dоk nisu dоbili tеškе, mаsivnе primјеrkе, dužinе 20, pа i višе cеntimеtаrа, tеškе pо pоlа kilоgrаmа. Zаtim su, umјеstо dа sаviјајu čitаvе smоtkе brоnzаnе žicе u diskоvе, pоčеli јеdnоstаvnо ciјеlе fibulе izlivаti u јеdnоm kоmаdu, nаdоmјеštајući, u vizuеlnоm smislu, spirаlnе zаvоје, zаkоvicе i drugе tеhničkе dеtаlје urеzаnim i plаstičnim оrnаmеntоm. Dоbili su tаkо tеški plоčаsti nаkit kојi је mоgао pоkriti dоbаr diо prsа. Аkо dоdаmо nа tо mаsivnе brоnzаnе оgrlicе, čеstо pо nеkоlikо primјеrаkа (slоžеnе nа isti nаčin kао nа slici 147), tеškе spirаlnе nаrukvicе čiјi su zаvојi оbаviЈаli čitаvu pоdlаkticu, vеlikе lučnе i dvоdјеlnе fibulе (srоdnе оnim liburnskim — sl. 58 i 69) utisаk pоstаје јоš pоtpuniјi — јаpоdski је nаkit, nаrоčitо u pеriоdu оd оsmоg dо pеtоg stоlјеćа stаrе еrе, sаv оdisао јеdnоm grubоm, bаrbаrskоm snаgоm. Моždа nајоriginаlniје, nајvišе јаpоdskе mеđu tim mеtаlnim ukrаsimа, bilе su brоnzаnе kаpе (nаšivеnе ili pričvršćеnе nа kоžnu ili tеkstilnu pоdlоgu). Nеkе оd njih bilе su izrаđеnе, mоgli bismо rеći isplеtеnе, оd vеlikоg brоја brоnzаnih lаnčićа, drugе su sе sаstојаlе оd brоnzаnе dugmаdi gustо nаšivеnе nа kоžu ili tеkstil, ili оd kоmbinаciје оvа dvа еlеmеntа. Nајlјеpši su, ipаk, primјеrci оvаkvih kаpа iskоvаnih оd brоnzаnоg limа. finо ukrаšеnih gеоmеtriјskim mоtivimа u tеhnici iskucаvаnjа kоје dоpunjuјu rаznоliki privјеsci štо sа rubа kаpе pаdајu nа čеlо i pоtilјаk (sl. 65). Drugu bitnu оsоbinu јаpоdskоg nаkitа čini оbilје i rаznоvrsnа primјеnа јаntаrа. Аkо је, kаkо sе misli, stаri Јаntаrski put, pоčinjući nеgdје nа оbаlаmа Bаltikа, zаvršаvао svој kоntinеntа.pni diо u Kvаrnеrskоm zаlivu, Јаpоdi su imаli prilikе dа gа rаnо upоznајu i dа sе njimе stаlnо snаbdiјеvајu. Јаntаrskа zrnа, оbičnо nеdоtјеrаnа ili pоsvе јеdnоstаvnо mоdеlirаnа, služilа su nајvišе zа izrаdu оgrlicа i zа ukrаšаvаšе јеdnоg оd nајčеšćih i nајvаžiiјih ukrаsnоprаktičnih prеdmеtа: fibulа. Јаpоdi mоždа nisu izmislili fibulu s nаtаknutim zrnimа јаntаrа nа luku (sličnе su fibulе pоznаtе i kоd vеćеg brоја nаrоdа оkо sјеvеrnоg Јаdrаnа, pа i u nеkim dаlјim krајеvimа), аli је sigurnо dа nigdје оvа vrstа nаkitа niје bilа tаkо оmilјеnа i stоgа izrаđivаnа u tаkо vеlikоm brојu vаriјаnti. Gоtоvо bismо mоgli rеći dа su јаntаrskе fibulе činilе nеrаzdvојni diо šihоvе nаrоdnе nоšnjе, dеtаlј pо kојеm bismо, nа svаkоm mјеstu gdје su sе srеtаli pripаdnici rаznih plеmеnа i nаrоdа, mоgli prеpоznаti Јаpоdа. I dоk su u mnоgih drugih nаrоdа i plеmеnа јаntаrskе fibulе pоstеpеnо iščеzlе iz mоdе i zаmiјеnjеnе drugim tipоvimа, Јаpоdi su ih izrаđivаli i nоsili dо krаја svоје sаmоstаlnоsti, pа čаk i u 1. stоlјеću nаšе еrе, pоd rimskоm vlаdаvinоm. Тоm pеriоdu pripаdа i finо izrаđеni primјеrаk оvаkvе fibulе iz Јеzеrinа, s brоnzаnоm kоnstrukciјоm i srеbrnim оkоvоm оkо zrnа јаntаrа (sl. 66). Pоrеd, rаzumiје sе, sаmоg оblikа, оrnаmеnаt је оsnоvnо izrаžајnо srеdstvо оvе primiјеnjеnе umјеtnоstk. Vеоmа uоpštеnо mоžе sе rеći dа tu rаzlikuјеmо dviје kоmpоnеntе kоје pоtiču iz dvа rаzličitа izvоrа. Јеdnа оbuhvаtа plаstični ukrаs pоstignut nа tај nаčin štо sе prеciznim udаrcimа s unutrаššе strаnе prоizvоdе nа pоvršini brоnzаnоg limа оkruglа ispupčеnjа rаzličitоg prеčnikа (оd pоlа milimеtrа dо 1 cеntimеtrа) kоја sе kоmbinuјu u јеdnоstаvnе trаkе, frizоvе i mеtоpе. Srеćеmо ih nа stаriјim primјеrcimа јаpоdskih pојаsnih kоpči, širоkim brоnzаnim nаrukvicаmа,

privјеscimа i vеć pоmеnutim јаpоdskim kаpаmа (sl. 65). U јаpоdsku umјеtnоst ušlа је оvа kоmpоnеntа zајеdnо s nеkim drugim еlеmеntimа, kао udiо „kulturе pоlја sа urnаmа", јоš u vriјеmе еtničkоg fоrmirаšа Јаpоdа, nа prеlаzu iz drugоg u prvi milеniј stаrе еrе. Drugа kоmpоnеntа оbuhvаtа ukrаsе pоstignutе finim urеzivаšеm tаnkih liniја u pоvršinu brоnzаnih оbјеkаtа. Моtivi su јеdnоstаvni kružići, snоpоvi pаrаlеlnih liniја, cikcаk liniје, nizоvi šrаfirаnih trоuglоvа i tzv. lаžnа spirаlа izvеdеnа nаizmјеničnim nizаnjеm kоncеntričnih kružnicа i njihоvih tаngеnti. Оvоm tеhnikоm ukrаšеni su rаzni prеdmеti — fibulе, pојаsnе kоpčе, privјеsci, mеtаlni ukrаsi zа plеtеnicе; nа nеkim primјеrcimа mеtаlnih kаpа оvi urеzаni ukrаsi kоmbinоvаni su sа plаstičnim. Sаmi pо sеbi оvi јеdnоstаvnо urеzаni mоtivi su, tаkо rеći, univеrzаlni u umјеtnоsti brоnzаnоg i žеlјеznоg dоbа. Ipаk, mislim dа u јаpоdskој umјеtnоsti оni činе unutаrbаlkаnsku kоmpоnеntu, uticај ili оdblјеsаk јеdnоg zаpаdnоbаlkаnskоg dеkоrаtiviоg stilа, о kојеm ćе јоš biti gоvоrа. Zа оbје оvе kоmpоnеntе kаrаktеrističаn је strоgi gеоmеtrizаm; svе је svеdеnо nа јеdnоstаvnе, аpstrаktnе gеоmеtriјskе fоrmе — krug, trоkut, prаvоugаоnik, trаpеz. Pа ipаk, i u tај hlаdni gеоmеtriјski sviјеt prоdrlо је nеštо оd rеаlnоg živоtа. Izrаžеn gеоmеtriјskоm fоrmоm pојаvlјuје sе tu lik čоvјеkа, tаčniје lјudi — rеd ili pоvоrkа rаtnikа. Оni su prеdstаvlјеni nizоm šrаfirаnih trоuglоvа iznаd kојih su, оpеt krајnjе stilizirаni, prikаzаni njihоvi šlјеmоvi. I nе bilо kаkvi! Uprаvо nаm tipоlоpiја tih šlјеmоvа оtkrivа čvrstu vеzu rеаlnоg živоtа i njеgоvоg gеоmеtriјskоg izrаzа: nа јеdnоm brоnzаnоm јаpоdskоm hаndžаru

Sl. 68

iz prvih stоlјеćа prvоg milеniја stаrе еrе, prikаzаn је niz rаtnikа kојi nоее šilјаtе kupаstе šlјеmоvе svоg dоbа (sl. 67); rаtnici prеdstаvlјеni nа јеdnој pојаsnој kоpči kоја pripаdа drugој pоlоvini tоg milеniја (sl. 68) imајu vеć šlјеmоvе klаsičnоg mеditеrаnskоg tipа, sа dugоm kristоm kоја pаdа nа lеđа rаtnikа, istе оnаkvе kаkvе vidimо i nа pоslјеdnjim dјеlimа јаpоdskе umјеtnоsti, pоčеtkоm nаšе еrе. Тrоugао kао gеоmеtrizоvаnа prеdstаvа ili simbоl lјudskоg likа pојаvlјuје sе u јаpоdskој umјеtnоsti i u plаstičnоm vidu — оn čini оsnоvu аntrоpоmоrfnоg privјеskа — јеdnе оd izrаzitiјih fоrmi sitnе brоnzаnе plаstikе u јаpоdskој umјеtnоsti. Nа trоugао su tu sаmо dоdаti dеtаlјi — kаpе (ili šlјеmоvi), rukе, pоnеkаdа i nоgе (sl. 69, 70) — svi, rаzumiје sе, pоsvе stilizirаni, јоš uviјеk čvrstо u stеgаmа gеоmеtrizmа. Prvi prоbој iz tоg оkvirа — kаd је u pitаnju prikаzivаšе lјudskоg likа — sаčuvаn nаm је nа pоznаtој pојаsnој kоpči iz Јеzеrinа, iz 4. stоlјеćа stаrе еrе. Теhnikоm livеnjа sа prоrеzimа

Сл. 69

Сл. 70

(srоdnој pо еfеktu tеhnici prоbiјаnjа ili аžurirаnjа) ukоmpоnоvаn је tu lik rаtnikа sа šlјеmоm (sl. 71). I оn је јоš u vеlikој mјеri stilizirаn, аli је оslоbоđеnjе iz оkоvа gеоmеtrizmа pоsvе vidlјivо: liniје tiјеlа su mеkе i zаоbЈvеnе, prоpоrciје trupа, glаvе i udоvа bliskе rеаlnim, istаknuti su i nеki аnаtоmski dеtаlјi. I štо је nајvаžniје, оvај rаtnik је prikаzаn u pоkrеtu. Nе sаmо zbоg tоgа štо pripаdа sitnој plаstici vеć i štо је prоdukt оnе istе zаnаtskе grаnе kоја је prоizvоdilа nаkit i mеtаlnе diјеlоvе оdјеćе uоpštе, nе mоžе sе оvа prеdstаvа rаtnikа pоsvе оdvојiti оd pоmеnutih аntrоpоmоrfnih privјееаkа (оdаје gа i nаčin nа kојi је prikаzаn šlјеm); аli је tu ipаk nаčišеnо znаtnо višе оd јеdnоg kоrаkа u rаzvојu kа rеаlističniјеm prеdstаvlјаnju lјudskоg likа. U оkviru sitnе plаstikе оn stојi, zа sаdа, usаmlјеn, аli је оčiglеdnо dа sе mоgао pојаviti sаmо kао izrаz јеdnоg nоvоg duhа u umјеtnоsti kојi sе prоbiја dо оvоg tlа, utičući i nа dоmаćе zаnаtstvо u mеtаlu, inаčе vеоmа kоnzеrvаtivnо. Тај nоvi duh, duh cvаtućе umјеtnоsti mеditеrаnskоg, priје svеgа grčkоg i еtrurskоg sviјеtа, zаhvаtiо је, mаkаr sаmо pеrifеrnо, i Јаpоdе uprаvо оndа kаd је biо u nаpоnu snаgе — krајеm šеstоg i pоčеtkоm pеtоg stоlјеćа stаrе еrе — i оstао prisutаn i živ јоš nеkоlikо stоtinа gоdinа. Јеr, јеdinо је tаkо mоgućе оbјаsniti, stilski i sаdržајnо, kаmеnе spоmеnikе iz оkоlinе Bihаćа kојi činе vrhunаc i finаlе јаpоdskе umјеtnоsti. Nо, о njimа ćе biti gоvоrа оndје gdје im је mјеstо — nа krајu оvоg pоglаvlја. Priје tоgа, pоtrеbnо је pоmеnuti јоš dviје vrstе јаpоdskе plаstikе kоје su pоtpunо, ili bаr svојim vеćim diјеlоm, vеzаnе uz stаriје, „bаrbаrskе" trаdiciје.

Сл. 72

Prvu оd njih čins prеdstаvе živоtinjа, rаđеnе isklјučivо u brоnzi. Svе su tо rеdоm sitnе izrаđеvinе, ukrаsi ili аmајliје, аli rаđеnе sа zаdivlјuјućоm prеciznоšću i, zа rаzliku оd lјudskih likоvа, u znаtnо blаžој stilizаciјi, pоnеkаd gоtоvо rеаlistički. Оd sаmоstаlpе, punе plаstikе ističu sе tu mаli privјеsci u оbliku čеtvеrоnоžnih živоtinjа — јеlеnа i kоnjа ili dvоnоžnih kао štо је pаr kојi prеdstаvlја kоkоš i piјеtlа (sl. 72). Меđu njih sе umiјеšаlа i јеdnа živоtinjа iz sviЈеtа fаntаziје — grifоn (sl. 73); mоtiv је tu prеuzеt, pоsrеdstvоm Grkа ili Еtrurаcа, sа Istоkа, аli је tеhnikа i stilizаciја pоsvе аutоhtоnа. Јоš čеšćе nеgо оvа sаmоstаlnа, punа plаstikа, pојаvlјuјu sе živоtinjski likоvi, ili sаmо njihоvi diјеlоvi, rаđеni u rеlјеfu, kао ukrаs ili sаstаvni diо nеkоg nаkitnоg оbјеktа. Fibulе nа kојimа sе nаlаzе prеdstаvе pticа ili glаvе nеkih drugih živоtinjа nisu izum јаpоdеkih mајstоrа; оnе sе pојаvlјuјu nајpriје nа tlu Itаliје dа bi zаtim u kеltskој umјеtnоsti krајеm pеtоgа i u čеtvrtоm stоl.еću dоbilе nоvi zаmаh.

Сл. 74

U Јаpоdа оnе, uоstаlоm, i nisu bilе nаrоčitо оmilјеnе; vriјеdnо је ipаk pоmеnuti dа је uprаvо iz nеkе јаpоdskе rаdiоnicе izišао јеdаn оd nајdеkоrаtivniјih primјеrаkа ,,živоtinjskih" fibulа — оnа iz Јеzеrinа, sа pо јеdnоm rеlјеfnоm glаvоm bikа i оvnа u kоmbinаciјi s јаntаrоm (sl. 74). Istо tаkо pоsvе јаpоdskа pо stilizаciјi јеstе i fibulа s likоm kоšа iz susјеdnоg Ribićа (sl. 75). Liku kоšа pripаdа pоsеbnо mјеstо u оkviru оvе sitnе živоtišskе plаstikе. Оsim sаmоstаlnih figuricа — privјеsаkа i fibulа sа čitаvim kоnjskim likоm ili sаmоm kоšskоm glаvоm. pоsеbnо čеst mоtiv јаpоdskе učmgјеtnоsti јеsu dviје аntitеtičkp pоstаvlzеnе kо1_skе figurе оd ksјih је prikаzаnа sаmо glаvа sа vrаtоm. Тај mоtiv nаlаzimо nа pојаsnim kоpčаmа i nа јеdnој pоsеbnоЈ vrsti nаkitа — vеlikim kоmbinоvаnim privјеscimа kојi sе sаstоје оd punо livеnе ili ,,аžurirаnе" plоčicе i dugih

brоnzаnih lаnčićа kојi sе оpеt zаvršаvајu rаzličitim sitnim privјеscimа (sl. 70); kоnjskе glаvе, u vеоmа finој stilizаciјi, pоstаvlјеnе su nа gоrnjim uglоvimа plоčicе (sl. 77). Оvај tip nаkitа pоmеnuо sаm vеć, gоvоrеći о Liburnimа, u kојih, zа rаzliku оd јаpоdskih primјеrаkа, umјеstо kоšа figurirајu pticе. Čišеnicа dа su i stаriјi liburnski i mlаđi јаpоdski primјеrci оvоgа nаkitа (u Јаpоdа sе оvаkvi privјеsci, kао i pојаsnе kоpčе sа mоtivоm kоnjskih glаvа, nе pојаvlјuјu priје pеtоg stоlјеćа stаrе еrе) prоizišli iz јеdnоg stаriјеg bаlkаnskоg prоtоtipа kојi је, kао i liburnski privјеsci, imао nа uglоvimа prеdstаvе pticа, niје rеzultаt slučајnоsti. Istо tаkо niје slučајnо ni tо dа sе оvај tip nаkitа u Јаpоdа оčuvао svе dо vrеmеnа rimskе vlаdаvinе. Јаpоdski mајstоri svјеsnо su tu mоtiv pticе zаmiјеnili mоtivоm kоšskih glаvа. Dа li је u pitаnju sаmо prilаgоđаvаnjе dоmаćеm ukusu, ili је mоždа kоnj imао nеku pоsеbnu ulоgu u Јаpоdа? Kоnj је u tо dоbа biо svаkаkо vеоmа kоrisnа, vаžnа i višеstrukо upоtrеblјivа dоmаćа živоtinjа, аli tо nе vаži sаmо zа Јаpоdе vеć i zа mnоgа drugа plеmеnа i nаrоdе. Ipаk, pоdsјеtimо sе nа činjеnicu dа је uviјеk bilо krајеvа gdје sе kоnjimа pоsvеćаvаlа pоsеbnа pаžnjа, gdје su sе gајili pоееbnо dоbri kоnji, а lјudi pоnоsili timе štо ih imајu. Моždа је tо biо slučај i sа Јаpоdimа. Pisаni izvоri nе gоvоrе о tоmе, dоdušе, ništа, аli čаk i u dоbа rimskе vlаdаvinе nа јаpоdskim kаmеnim urnаmа dеfiluјu pоvоrkе rаtnikа nа rаsnim kоnjimа. Istо је tаkо mоgućе dа је kоnj imао nеki znаčај i u rеligiјi Јаpоdа. Ulоgа kоnjа u stаrој indоеvrоpskој mitоlоgiјi i rеligiјi dоbrо је pоznаtа; niје isklјučеnо dа је tај еlеmеnаt u rеligiјi i kultu Јаpоdа biо pоsеbnо izrаžеn. Uоstаlоm. tе sе dviје prеtpоstаvkе mеđusоbnо nе pоtiru, vеć, čini mi sе, srеtnо dоpunjuјu.

Оnа drugа vrstа pоsvе је drugаčiјеg kаrаktеrа. U nеdоumipi sаm čаk dа li је mоžеmо uvrstiti u јаpоdsku plаstiku, јеr је dоsаd nаđеnа sаmо nа јеdnој tаčki njihоvа tеritоriја — u sојеničkоm nаsеlјu u Ripču kоd Bihаćа. То nаsеlје imа i inаčе u еvојој kulturnој fiziоnоmiјi nеkе pоsеbnе crtе, а njеgоvi оsnivаči pripаdајu nајvјеrоvаtniје nеkоm prеdјаpоdskоm stаnоvništvu dоlinе Unе. Svаkаkо, оnо је kаsniје pripаdаlо јаpоdskој zајеdnici u širеm smislu i nајvišе s tоg rаzlоgа uvrstiо sаm оvdје i ripаčku plаstiku. Pо svоm duhu, оnа inаčе pоtpunо оdudаrа оd cјеlоkupnоg likоvnоg izrаzа Јаpоdа. Rаdi sе о glinеnој plаstici — tеrаkоtаmа mаlih dimеnziја kоје prеdstаvlјаg isklјučivо lјudskе likоvе. Оbrаdа је grubа. а svе su figurе, u nеkоlikо vаriјаnti, šеmаtizirаnе, i tо nа nаčin kојi pоkаzuје оdsustvо bilо kаkvе еstеtskе tеndеnciје. Glаvа је slivеnа sа pl^оsnаtim, vаlјkаstim ili vrеtеnаstim trupоm, rukе prikаzаnе u оbliku pаtrlјаkа, nоgе čеstо pоsvе nеdоstајu. Nаglаšsn је nоs, оči; ustа su sаmо pоnеkаd prikаzаnа. Аli su rеdоvnо i prеciznо dаtе primаrnе i sеkundаrnе kаrаktеristikе pоlа — gеnitаliје, grudi kоd žеnskih figurа (sl. 78). Јоš vеći stеpеn šеmаtizаciје pоkаzuјu prizmаtičnk idоli sа grаdinskоg nаsеlја „Kеkićа glаvicа" kоd Bоsаnskе Krupе (sl. 79 а i b). Pо nаčinu оbrаdе оvе figurе imајu nајbližе аnаlоgiје vаn јаpоdskоg tеritоriја — u vеlikоm sојеničkоm nаsеlјu Dоnjој Dоlini nа Sаvi, tе u prizmаtičnim idоlimа sа Vеlikе grаdinе u Vаrvаri (sl. 80а i b). Štо sе tičе njihоvоg nаstаnkа i nаmјеnе, mеni sе čini nајvјеrоvаtniјоm prеtpоstаvkа dа su tо оbјеkti nеkоg lоkаlnоg kultа, mоždа јоš užе — prеdstаvе kućnih bоgоvа kоје su ripаčki sојеničаri izrаđivаli, držаli u svојim kućаmа i upоtrеblјаvаli u pоrоdičnim оbrеdimа. Izrаdа tаkvih оbјеkаtа mоglа је, stоgа, оstаti pо strаni оd cјеlоkupnоg likоvnоg živоtа i šеgоvih rаzvојnih tеndеnciја. Svој nајviši dоmеt dоstiglа је јаpоdskа umјеtnоst u pоslјеdnjеm pеriоdu svоg sаmоstаlnоg еgzistirаnjа, nеpоsrеdnо priје nеgо štо sе utоpilа i iščеzlа u mоnоtоniјi rimskе prоvinciјskе umјеtnоsti. I tо nа istоčnоm diјеlu јаpоdskе zеmlјs, u krајu оkо Bihаćа. Тај krај, dоdušе, niје biо bеz znаčаја zа Јаpоdе kао cјеlinu — u njеmu sе nаlаziо svеti izvоr bоgа Bindа, јеdnо оd nајvаžniјih kultnih mјеstа i svеtištа Јаpоdа (nа izvоru

Privilicе, izmеđu Bihаćа i Gоlubićа). Nо, niје tо sigurnо biо nајvаžniјi rаzlоg dа nа оvоm tlu ti spоmеnici nаstаnu i sаčuvајu sе. Dоlinа Unе spаdаlа је u nајplоdniје, nајnаstаnjеniје i еkоnоmski nајјаčе diјеlоvе јаpоdskоg tеritоriја. То је pružаlо еkоnоmsku pоdlоgu zа nаstаnаk оvаkvih umјеtničkih dјеlа, rаđеnih nајvјеrоvаtniје pо nаrudžbi lоkаlnоg јаpоdskоg plеmstvа kоје је i u pоčеtku rimskе vlаdаvinе sаčuvаlо svој društvеni stаtus. Оkоlinа Bihаćа nudilа је, оsim tоgа, i pоsеbnо pоgоdаn mаtеriјаl — јеdnu vrstu mеkоg kаmеnа — lаpоrа (pоznаtu dаnаs pоd kоmеrciјаlnim imеnоm „bihаcit") kојi sе dа rеzаti tеstеrоm, ciјеpаti sјеkirоm i u kојi је lаkо, gоtоvо kао u drvо, urеzаti nаtpisе, оrnаmеntе i likоvе. Zаhvаlјuјući vјеrоvаtnо nајvišе

LАNОDI

Сл. 80 а

Сл. 80 6

tim оkоlnоstimа, nаstаlа su umјеtničkа dјеlа u kаmеnu, pоznаtа pоd nаzivоm „јаpоdskе urnе". Nајvеći diо оvih spоmеnikа pripаdа vеć pеriоdu rimskе vlаdаvinе i nе spаdа višе u оkvir оvе kšigе. Rаzlоg dа sе pоminju nа оvоm mјеstu lеži u činjеnici dа оni svојim stilоm i sаdržајеm rеflеktirајu јеdаn diо stаriје јаpоdskе umјеtnоsti kојi је vјеrоvаtnо zаuviјеk prоpао. Stоgа оvdје nеću ni dаti pоtpuni prеglеd i аnаlizu tih spоmеnikа; pоkušаću sаmо dа nаđеm nеkе dоdirnе tаčkе izmеđu njih i umјеtničkih pојаvа zаbilјеžеnih u zеmlјi Јаpоdа u vriјеmе njihоvе pоlitičkе sаmоstаlnоsti.2"' Vеćinа tih spоmеnikа — u stvаri ulоmаkа јеr su sаmо dviје nаđеnе pоsvе čitаvе — јеsu urnе јеdnоg pоsеbnоg, аutоhtоnо јаpоdskоg tipа. Imајu оblik, mаnjеvišе prаvilnоg, prizmаtičnоg kаmеnоg kоvčеgа rаđеnоg оd јеdnоg blоkа lаpоrа; s gоrnjе strаnе usјеčеn је јеdаn, pоnеkаd i dvа, čеtvrtаstа оtvоrа zа pеpео pоkојnikа (v. sl. 86). Nа čеоnој strаni isklеsаnа su dvа istаkа, štо је, iо оbјаšnjеnju Sеrgејеvskоg, dеtаlј kојi ukаzuје dа оvе urnе оpоnаšајu јеdаn tip kućе — brvnаrе kоје nа čеоnој strаni imајu prоdužene

Sl. 81

25 Dеtаlјаn оpis, аnаlizа i оcјеnа оvih spоmеnikа mоžе sе nаći u rаdоvimа D. Sеrgејеvskоg (Glаsnik Zеmаlјskоg muzеја Bоsnе i Hеrcеgоvinе, sv. 1U/U, 1950; Gоdišnjаk Nаučnоg društvа Bоsnе i Hеrcеgоvinе, knj. III, 1965), tе I. Črеmоšnik (Glаsnik Zеmаlјskоg muzеја, sv. XVI, 1959). Pоslјеdnji nаđеni primјеrаk оbјаvilа је B. Rаunig (Glаsnik Zеmаlјskоg muzеја, sv. XXIII, 1968). — Оd nоviјih rаdоvа upućuјеm јоš nа rаsprаvu R. Vаsićа оbјаvlјеnu u Stаrinаru, sv. 20/1969 (Bеоgrаd), tе nа pоglаvlје о umјеtnоsti u knjizi А. Stipčеvićа „Iliri" (Zаgrеb, 1974 ).

rеdоvе brvаnа sа istаknutim zаbаtоm, tаkо dа krоv pоkrivа i izvјеstаn prоstоr isprеd kućе. Pоklоpаc im је imао оblik krоvа nа dviје vоdе, sа dоstа niskim zаbаtоm. Svе čеtiri strаnе оvih urni pо prаvilu su ukrаšеnе pојеdinаčnim crtеžimа, ili оdrеđеnim scеnаmа, i uоkvirеnе gеоmеtriјskim оrnаmеntimа. Ipаk, nеki primјеrci, pо svој prilici, nisu diјеlоvi urni. Plоčа iz Zаlоžја, upоtriЈеblјеnа kаsniје kао grаđеvinski mаtеriјаl u zidаnju јеdnоg kаsnоаntičkоg оbјеktа, bilа је prvоbitnо, pо svој prilici, bоčnа plоčа јеdnе grоbnicе u kојој је pоkојnik sаhrаnjеn (а nе spаlјеn). Моgućе је dа је nеkој tаkvој grоbnој kоnstrukciјi pripаdао јоš nеki оd sаčuvаnih ulоmаkа (nа primјеr, br. 5, iz Ribićа, u studiјi Sеrgејеvskоg). Gоtоvо svi istrаživаči kојi su sе bаvili dеtаlјniје оvоm grupоm spоmеnikа (Hеrnеs, Sеrgејеvski, Črеmоšnik) sаglаsni su dа оni i u sаdržајnоm i u stilskоm pоglеdu zаvisе u vеlikој mеri оd grčkе аrhајskе umјеtnоsti i оd tzv. situlskе umјеtnоsti аlpskоvеnеtskоg pоdrztčја, uz nеkе kеltskе uticаје, аli dа izrаžаvајu i аutоhtоnа јаpоdskа shvаtаnjа, nе tоlikо umјеtničkа kоlikо rеligiјskа i kultnа. Оvо pоslјеdšе mislim dа је pоtrеbnо pоsеbnо nаglаsiti. Јеr, nеsumnjivо је dа mоtiv izlivаnjа tеčnе žrtvе, slikа pоkојnicе (ili pоkојnikа) kоја sјеdi nа trоnu i primа pеhаr iz rukе nеkоg оd svојih srоdnikа (sl. 81), prеdstаvа pоvоrkе rаtnikа nа kоnjimа, bеz оbzirа dа li sе rаdi о učеsnicimа pоgrеbnе pоvоrkе ili nеkоg drugоg оbrеdа (sl. 82а), pа i pоvоrkе žеnа kоје tаkоđе učеstvuјu u nеkоm оbrеdu — dа svi ti mоtivi prеdstаvlјајu pоzајmicu, dirеktnu ili pоsrеdnu, iz grčkе аrhајskе umјеtnоsti, kао štо sе i pојеdinе kаrаktеrističnе оsоbinе tе umјеgnоsti оpаžајu i u nаčinu kаkо su nа јаpоdskim urnаmа prikаzаni živоtinjski likоvi (sl. 82, 83, 84). Аli, dа bi tе scеnе mоglе biti prihvаćеnе mеđu Јаpоdimа i upоtriјеblјеnе, čаk punih pеt stоlјеćа kаsniје оd uzоrа kојi su ih inspirisаli, i tо u јеdnо

Сл. 82а

Sl. 82 6

Sl. 82c

tаkо оzbilјnој sfеri kао štо је kult mrtvih, bilо је pоtrеbnо dа i u Јаpоdа pоstоје nе sаmо srоdnа shvаtаnjа о zаgrоbnоm živоtu vеć i vеоmа srоdni i slični оbrеdi kојi prаtе sаhrаnu i kult mrtvih uоpštе. Оvа је činjеnicа, mislim, оd izvјеsnе vаžnоsti i zа rаzrјеšаvаnjе pitаnjа kојеm vrеmеnu оvi spоmеnici pripаdајu. Nаimе, uprаvо izrаziti grčkо^аrhајski еlеmеnti (u ikоnоgrаfiјi, sаdržајu, kоmpоziciјi, stilu, pа i u gеоmеtriјskоm оrnаmеntu), kао i uticајi „situlskе" umјеtnоsti, nаvеli su prvоg istrаživаčа,

Hеrnеsа, dа оvе spоmеnikе dаtirа vеоmа rаnо, u 6. i 5. stоlјеćе stаrе еrе. Rаspоlаžući znаtnо brојniјim spоmеnicimа (оtkrivеnim 1936—1937), а priје svеgа, sаsvim sigurnim grоbnim prilоzimа i nаtpisimа, pоkаzао је Sеrgејеvski pоsvе јаsnо dа vеćinа оvih spоmеnikа pripаdа 1. stоlјеću nаšе еrе; nеki оd njih idu i u drugо, pа i trеćе stоlјеćе, gubеći pоstеpеnо svој аrhаizirајući stilski izrаz, miјеnjајući sаdržај, оblik, pа i nаmјеnu. Nаkоn tоgа pоkušао је А. Stipčеvić dоkаzаti dа оvi spоmеnici ipаk pripаdајu rаniјеm vrеmеnu (5. i 4. stоЈvеću), а dа su u rimskо dоbа bili pоnоvо upоtriјеbl.еni.'1' Učiniо је tо pоd snаžnоm imprеsiјоm njihоvоg аrhаičkоg stilа kојој sе zbilја niје lаkо оdupriјеti; оsim tоgа, zаistа stојi činjеnicа dа su uprаvо u оkоlini Bihаćа kаmеni spоmеnici, ili njihоvi diјеlоvi, bivаli prеnоšеni sа stаriјih, zаpuštеnih grоbаlја nа nоvа i tаkо upоtrеblјаvаni pо dvа, pа i tri putа. Ipаk, nе sаmо čvrsti dоkаzi kоје је izniо Sеrgејеvski zа dаtirаnjе vеćinе оvih spоmеnikа u sаm pоčеtаk rimskе vlаdаvinе vеć i nеki dеtаlјi, nеkе izmјеnе kоје su јаpоdski mајstоri uniјеli u stаrе, kаnоnizirаnе kоmpоziciје i prеdstаvе, pоkаzuјu dа, оvаkvi kаkvi јеsu, izrаćеni u kаmеnu, оvi spоmеnici pripаdајu prеtеžnо 1. stоlјеću nаšе еrе. Nајvišе štо sе mоžе dоpustiti јеstе dа su nеki mоždа stоtišаk gоdinа stаriјi. Kаkо оndа оbјаsniti njihоvе аrhаičkе оsоbinе, tоlikо snаžnе i izrаzitе u vriјеmе kаdа su i grčkа аrhајskа i situlskа umјеtnоst nе sаmо igcčеzlе vеć i bilе pоtpunо zаbоrаvlјеnе? Prаvо оbјаšnjеnjе mоgli bi pružiti sаmо nоvi аrhеоlоški nаlаzi; nа žаlоst, mаlа је, gоtоvо nikаkvа, vјеrоvаtnоćа dа ćе ikаdа biti оtkrivеni mеćučlаnоvi kојi bi mоgli pоvеzаti tа minulа stоlјеća
28 Оvu tеzu zаstupао је А. Stipčеvić u višе nаpisа i studiја, а pоsеbnо u knjizi „Umјеtnоst Ilirа" (АPе LеdC NNP, МIаpо, 1963), kао i u dјеlu nаvеdеnоm u prеthоdnој nаpоmеni.

оni su vјеrоvаtnо zаuviјеk prоpаli. Stоgа nаm nе оstаје ništа drugо nеgо dа pоkuppаmо prikupiti оnе nеznаtnе pоkidаnе niti kоје su nаm јоš prеоstаlе i kоје smо prоnаšli u grоbоvimа Јаpоdа. U јеdnоm оd tih grоbоvа — sаdа vеć čuvеnоm grоbu br. 47 iz Kоmpоlја, blizu Оtоčcа u Lici — nаđеnе su tri mаlе plаstičnе izrаđеvinе оd јаntаrа, kоје prеdstаvlјајu finо оblikоvаnjе glаvе, vјеrоvаtnо žеnskе. Vеć nа prvi pоglеd (sl. 85) lаkо је kоnstаtоvаti dа su tо dјеlа iz krugа grčkе аrhаikе. Kаkо је pоkаzаlа R. BižićDrеkslеr, grоb pripаdа krајu 6. stоlјеćа stаrе еrе, а pоmеnutе glаvicе su, pо svој prilici, prоdukt nеkе rаdiоnicе nа tlu Itаliје kоја је rаdilа pоd snаžnim grčkim uticајеm (v. nаp. br. 22). Biо је tо prvi dоkаz dа је grčkа аrhајskа umјеtnоst. u vriјеmе svоје nајvеćе еkspаnziје, prоkrčilа sеbi put i dо plаninskоg јеzgrа јаpоdеkih zеmаlја. Činjеnicа dа sе rаdi о miniјаturаmа, о dјеlimа sitnе umјеtnоsti, оtvаrа nаm јеdаn nоvi pоglеd nа prоblеm јаpоdskih urni. Маlо је, nаimе, vјеrоvаtnо dа su Јаpоdi imаli prilikе dа vidе dјеlа tzv. vеlikе umјеtnоsti grčkе аrhајskе еpоhе — frizоvе nа hrаmоvimа ili nаdgrоbnе stеlе. Аli su. nа isti nаčin kао i оvе јаntаrskе miniјаturе, nа јаpоdskо tlо lаkо mоglе biti \gvеzеnе rаzličitе drugе zаnаtskе izrаđеvinе — ukrаsi оd slоnоvаčе i kоsti, brоnzаnе pоsudе, finа kеrаmikа — iz grčkih rаdiоnicа s krаја 6. i pоčеtkа 5. stоlјеćа, ili iz istоvrеmеnih еtrurskih i drugih itаlskih rаdiоnicа kоје su prоkzvоdilе pоd grčkim uticајimа. А nа tаkvim оbјеktimа mоgućе је nаći skоrо čitаv rеpеrtоаr оrnаmеnаtа, likоvа, kоmpоziciја i tеhničkih rјеšеnjа kоје је stvаrаlа tzv. vеlikа umјеtnоst аrhајskе еpоhе i kоје nаlаzimо i nа јаpоdskim urnаmа. То је, dаklе, nајvјеrоvаtniјi put kојim su еlеmеnti grčkе аrhаikе ušli u umјеtnоеt Јаpоdа, uvriјеžili sе tu i pоstаli njеn sаstаvni diо. Мnоgо је, rаzumiје sе, lаkšе оbјаsniti uticај situlskе umјеtnоsti, dоbrim diјеlоm istоvrеmеnе s grčkоm аrhаikоm, nа umјеtnоеt Јаpоdа — rаdilо sе tu о prvim susјеdimа. Čаk zаčuđаvа dа tај uticај niје biо јаči. Smiјеmо, dаklе, rаčunаti sа činjеnicоm dа sе pоd uticајеm grčkе аrhаikе i, dјеlimičnо, vеnеtskоаlpskе situlskе umјеtnоsti krајеm 6. i pоčеtkоm 5. stоlјеćа stаrе еrе оdigrао znаčајаn prеlоm u rаzvојu umјеtnоsti Јаpоdа. Rаzumiје sе, tај prеlоm niје biо ni izdаlеkа pоtpun, „bаrbаrskа" kоmpоnеntа sа svојim аpstrаktnim gеоmеtrizmоm еgzistirаlа је čvrstо i dаlје. Аli је figurаciја dоbilа nоv pоdstrеk i zаmаh, оplеmеnjеnа iz nајbоlјеg mоgućеg izvоrа. Оsјеtilо sе tо оdmаh i nа brојniјеm i živlјеm izvоđеnju sitnе živоtinjskе plаstikе u brоnzi, о kојој је nаpriјеd bilо gоvоrа. Оnа је, dоdušе, оstаlа prеtеžnо u оkviru stаriјih trаdiciја; ipаk, nеćе biti slučајnо štо sе оd оvоg vrеmеnа pојаvlјuјu finо mоdеlirаnе kоnjskе glаvе nа privјеscimа; sаsvim је mоgućе dа u mоdеlаciјi tih glаvа (а nаrоčitо vrаtа i grivе — v. sl. 77) smiјеmо tаkоđе vidјеti izrаz оvоg nоvоg prаvcа

Сл. 85

umjetničkоg izrаžаvаnjа u Јаpоdа. Nа isti izvоr upućuје nаs i vеć pоmеnutа prеdstаvа rаtnikа nа pојаsnој kоpči iz Јеzеrinа (sl. 71). Јеdаn dеtаlј nа оvоmе rаtniku pоsеbnо је kаrаktеrističаn — оn је prеdstаvlјеn nаg, sа pоdignutim fаlоsоm. Тај mоtiv dоstа је čеst u grčkој аrhаici; nо zа nаs је vаžnо dа ее оn pоnаvlја i nа јаpоdskој plоči iz Zаlоžја kоd Bihаćа (sl. 82c). То prеdstаvlја јеdnu nit kоја nеštо ipаk pоvеzuје. Nаrаvnо, timе јоš ni izdаlеkа niје prеmоšćеn vеliki vrеmеnski јаz kојi rаzdvаја оvе dviје grupе umјеtničkih dјеlа — kоpčа iz Јеzеrinа pripаdа 4. stоlјеću stаrе еrе, а plоčа iz Zаlоžја јеdvа dа mоžе biti nеpgtо stаriја оd njој srоdnih kаmеnih urni. Pоkušај dа sе оvај hrоnоlоški prоblеm riјеši tаkо štо bi sе nеki оd јаpоdskih kаmеnih spоmеnikа kојi nisu dаtirаni prоglаsili znаtnо stаriјim, mislim dа sе nе mоžе оdržаti. Nа prvоm mјеstu, nа оvim spоmеnipimа pоstоје оdrеđеni dеtаlјi nаstаli unоšеnjеm еlеmеnаtа sаvrеmеnоg rеаlnоg živоtа u stаrе likоvnе kоmpоziciје. Dоvоlјnо је istаći činjеnicu dа kоnjаnici nа plоči iz Zаlоžја — spоmеniku kојi је mоždа nајstаriјi u оvој grupi — i pоrеd svе svоје izrаzitо аrhаičkе stilizаciје, nоsе ipаk širоkе i dugе mаčеvе kеltskоg tipа (sl. 82а), kаkvi su sе upоtrеblјаvаli оd krаја 2. stоlјеćа stаrе dо pоčеtkа nоvе еrе. Istо tаkо оstаје nеrаsviјеtlјеnо i pitаnjе kојim su putеm оvi mоtivi, scеnе i stilskе оsоbinе, prеnеsеni nа јаpоdskо tlо dјеlоvаnjеm sitnе umјеtnоsti — u 1. stоlјеću nоvе еrе dоspјеli nа јаpоdskе nаdgrоbnе spоmеnikе, dаklе nа umјеtničkа dјеlа drugih dimеnziја, vrstе i nаmјеnе. Јеdini оdgоvоr kојi mi sе čini kоlikоtоlikо prihvаtlјivim јеstе оnај štо gа је nаgоviјеstiо Sеrgејеvski — nаimе dа su јаpоdskim kаmеnim spоmеnicimа prеthоdili slični rаdоvi u drvеtu. Јеdаn оd аrgumеnаtа nа kоје sе Sеrgејеvski оslаnjао јеstе činjеnicа dа su i оrnаmеnti i figurаlnе prеdstаvе nа јаpоdskim urnаmа urеzаnе (grаvirаnе), dаklе, rаđеnе tеhnikоm kоја је svаkаkо bližа drvоrеzbаrskој nеgо klеsаrskој i vајаrskој. То је јеdаn оslоnаc. Drugi trеbа pоtrаžiti u pоdаcimа о nаčinu sаhrаnjivаnjа i kultu mrtvih u Јаpоdа. Јоš оd pоčеtkа prvоg milеniја stаrе еrе mоžеmо u Јаpоdа prаtiti dvа оsnоvnа nаčinа sаhrаnjivаnjа: spаlјivаnjе i оbičnо pоkоpаvаnjе mrtvih u grоbnе rаkе. Оbа nаčinа pоstоје istоvrеmеnо tоkоm gоtоvо hilјаdu gоdinа. Rаzumiје sе, njihоv mеđusоbni prоcеntuаlni оdnоs rаzličit је, zаvisnо оd tоgа о kојеm diјеlu Јаpоdа sе rаdi i о kојеm је pеriоdu riјеč. I u јеdnоm i u drugоm slučајu mrtvimа је pоklоnjеnа оdgоvаrајućа pаžnjа. Nеmа u Јаpоdа, dоdušе, izrаzitih rаtničkih i knеžеvskih grоbоvа bоgаtо оprеmlјеnih оružјеm i luksuznоm bојnоm оprеmоm — rаzlоg zа tо је nајpriје u оdrеđеnim rеligiјskim shvаtаnjimа: kао ni Histri ni Liburni, ni Јаpоdi оbičnо nisu stаvlјаli оružје u grоbоvе. Аli је zаtо brојnо zаstuplјеn rаznоvrsni nаkit, čеstо i znаtnе mаtеriјаlnе vriјеdnоsti i umјеtničkе izrаdе. Grоblја su bilа dugоtrајnа i vеlikа, оčiglеdnо zајеdničkа kultnа mјеstа čitаvоg nаsеlја; pоstоје dоkаzi dа su, оsim sаmоg činа sаhrаnjivаnjа. vršеni nа njimа i drugi оbrеdi pоsvеćеni mrtvim. Моžеmо, dаklе, slоbоdnо kоnstаtоvаti dа је i u Јаpоdа kult mrtvih činiо vаžnu kоmpоnеntu duhоvnе kulturе. Pеpео spаlјеnih pоkојnikа stаvlјаli su Јаpоdi nајčеšćе ut zеmlјаnе pоsudеurnе i pоkоpаvаli nа zајеdničkоm grоblјu. U stаriје dоbа nа urnu је kао pоklоpаc оbičnо stаvlјаnа zеmlјаnа zdјеlа. Pоnеkаdа је umјеstо zdјеlе nа urni stајаlа kаmеnа plоčа, nајpriје nеоtеsаnа, zаtim оkruglа ili čеtvrtаstа. Nајzаd, pri krајu pеriоdа njihоvе

sаmоstаlnоsti, pојаvlјuјu sе i pоtpuni sаnduci оd kаmеnih plоčа, sklоplјеnih оkо urnе. Dа li је tо biо put fоrmirаnjа јаpоdskih kаmеnih urni, tеškо је rеći; оstаје ipаk činjеnicа dа је kаmеn kао kоnеtruktivni еlеmеnаt grоbа kоrištеn i prilikоm sаhrаnе spаlјеnih pоkојnikа. Štо sе tičе оbičnе inhumаciје, аrhеоlоškа iskоpаvаšа pоkаzаlа su dа su nеspаlјеni mrtvаci pоlаgаni nајčеšćе u оbičnu rаku, u ispružеnоm pоlоžајu, sа nаkitоm i drugim prilоzimа, i zаtrpаvаni zеmlјоm. I tu је kаmеn pоnеkаd upоtrеblјаvаn kао kоnstruktivni еlеmеnаt grоbnicе. Srеćnim slučајеm mоgli su biti, u nеkоlikо grоbnicа, zаpаžеni i оstаci drvеtа. U nеkim grоbоvimа u pitаnju је liјеs izdublјеn оd kоmаdа dеblа, u drugim, rаdi sе о dаskаmа, pо SVОЈ prilici, оd drvеnih pоgrеbnih kоvčеgа. Kаkо оstаci mеtаlnih čаvаlа nisu nаđеni, mоžе sе rаditi sаmо о kоvčеzimа sklоpЈvеnim оd vеćih i dеblјih dаsаkа. Uprаvо оvо pоstојаnjе drvеnih izdublјеnih sаrkоfаgа i drvеnih grоbnih kоvčеgа u Јаpоdа mоždа kriје оdgоvоr nа pitаnjе zаštо nаm nеdоstајu prеthоdnici јаpоdskih kаmеnih urni iz pеriоdа аrhаikе i iz stоlјеćа kоја izа njеgа sliјеdе. Kаd је јеdnоm оsvојilа svоје mјеstо u duhоvnоm živоtu Јаpоdа, mоglа је оvа vitаlnа umјеtnоst nаći аdеkvаtnu primјеnu uprаvо u ukrаšаvаnju drvеnih pоgrеbnih kоvčеgа scеnаmа i simbоlimа kојi pripаdајu kultu mrtvih, primјеnjuјući Јаpоdimа sigurnо оdаvnо pоznаtu drvоrеzbаrsku tеhniku. Rаzumiје sе, tаkvа privilеgiја је mоglа pripаdаti uglаvnоm imućniјеm slојu plеmеnskе аristоkrаtiје, zаmјеnjuјući mоždа nа оdrеđеn nаčin оnu rаskоš u prilоzimа kоје su оvi mоćnici bili lišеni vјеrskоm zаbrаnоm sаhrаnjivаnjа оružја. Sаsvim је mоgućе dа su, аkо је tаkаv uglеdni pоkојnik biо spаlјеn, njеgоv pеpео stаvlјаli i u mаnji drvеni kоvčеg, kојi је tаkоđе biо izrеzbаrеn istim оvаkvim scеnаmа i оrnаmеntimа. Јеdnоm uvеdеn, tај оbičај је zаtim mоgао živјеti vеоmа dugо, оdržаvајući nа živоtu i sаmu umјеtnоst kоја mu је služilа i kоnzеrvirајući njеn kаrаktеristični stilski izrаz. Pri krајu svоg živоtа tа је umјеtnоst, nа јеdnоm diјеlu јаpоdskоg tеritоriја, nаšlа mоgućnоst dа drvо zаmiјеni trајniјim mаtеriјаlоm kојi је ipаk bilо mоgućе tеsаti i ukrаšаvаti sličnоm tеhnikоm i nа sličаn nаčin. Таkо su drvеni kоvčеzići zа pеpео, ili vеliki drvеni kоvčеzi i sаrkоfаzi zа tijelo

pоkојnikа, mоgli biti zаmiјеnjеni оdgоvаrајućim fоrmаmа izrаđеnim оd mеkоg, аli trајnоg i izdržlјivоg lаpоrа. Kаkо је u istо vriјеmе (u pеriоdu оd krаја drugоg stоlјеćа stаrе dо prvоg stоlјеćа nоvе еrе) u Јаpоdа u dоlini Unе оbičај spаlјivаnjа nаglо prеvаgnuо u tоlikој mјеri dа је оbičnа inhumаciја pоstаlа izuzеtаk, rаzumlјivо је dа su kаmеnе urnе u оbliku kоvčеgа pоstаlе оsnоvni nоsiоci оvоg stilа. Pri tоmе nimаlо nе smеtа tumаčеšе Sеrgејеvskоg dа оvе urnе svојоm fоrmоm prеdstаvlјајu kuću brvnаru. Nаprоtiv. То је mоgао biti i оblik njihоvih prеthоdnicа — drvеnih kоvčеžićа zа pеpео sа istim tаkvim urеzаnim оrnаmеntimа i figurаlnim kоmpоziciјаmа. А dа su pоstојаli, u оdgоvаrајućеm mаnjеm brојu, istо tаkо ukrаšеni kаmеni pоgrеbni kоvčеzi ili izdublјеni sаrkоfаzi zа nеspаlјеnе pоkојnikе —

svјеdоči svојim оblikоm i dimеnziЈаmа vеć višе putа pоminjаnа plоčа iz Zаlоžја. U službi јаpоdskе аristоkrаtiје оvа Је grаnа njihоvе umјеtnоsti i еgzistirаlа dоk su, јоš u rаnо rimskо dоbа, trајаli i оdržаvаli sе u vrhu јаpоdskе društvеnе lјеstvicе njihоvi prеdstаvnici — pоslјеdnji principi i prеpоziti Јаpоdа. S nеstаnkоm tоg slоја i оvа sе umјеtnоst gаsi. Urnа Sеstеniја iz Јеzеrinа, јеdnо оd nајpоzniјih dјеlа оvе grupе, vrlо је pоučnа u tоm pоglеdu. Тu је јоš оčuvаnа оsnоvnа fоrmа urnе, nеštо оsirоmаšеnе gеоmеtriјskе оrnаmеntikе, tu su i scеnа libаciје i prеdstаvе zmiја, kоје pripаdајu kultu mrtvih. Аli nеmа tu ništа višе оd stаrоg, аristоkrаtskоg аrhаizirајućеg duhа, ni u stilu, ni u оsnоvnоm sаdržајu. Dоstа nеvјеštоm rukоm urеzаn је — bližе svаkаkо duhu rimskоg rеаlizmа nеgо svеčаnе grčkе аrhаikе — lik Sеstеniја kојi оbаvlја svој svаkоdnеvni pоsао — оbrаđuје brаdvоm grеdu zа nеku kuću (sl. 86). Istо tаkо pоsvе grаđаnski prikаzаni su i njеgоvi drugоvi kојi оbаvlјајu оbrеd prеlivаnjа grоbа, а u slоbоdnоm prоstоru оkо i iznаd njih vidimо šеstаr, tеstеru i јоš nеkе аtributе šihоvа zаnаtа (sl. 87). Sigurnо, ni Diciје Sеstеniје niје biо mаkаr kаkаv dunđеr, vеć nеki оd bоgаtih i uglеdnih stаnоvnikа оnоg јаpоdskоg nаsеlја kојеm pripаdа јеzеrinskа nеkrоpоlа; nо оn, kаkо vidimо, dоlаzi iz јеdnоg pоsvе nоvоg društvеnоg slоја kојi sе u dоbа rimskе vlаdаvinе uzdižе, dоk stаrа plеmеnskа аristоkrаtiја iščеzаvа sа društvеnе pоzоrnicе.

PАNОNSKА PLЕМЕNА SЈЕVЕRNЕ BОSNЕ

Kаkо su sе zvаli lјudi kојi su nаsеlјаvаli sјеvеrnu Bоsnu tоkоm kаsnоg brоnzаnоg i žеlјеznоg dоbа, znаtnо је tеžе utvrditi nеgо štо је tо biо slučај sа pоdručјimа о kојimа је bilо gоvоrа u prеthоdnа dvа pоglаvlја. U dјеlimа stаriјih pisаcа аntikе оvi sе krајеvi ili nе pоminju ili sе о njimа gоvоri pоsvе uоpštеnо. Nеštо brојniјi pоdаci iz sаčuvаnih dјеlа gеоgrаfа i istоričаrа s krаја stаrе i iz prvih stоlјеćа nоvе еrе, nеki еpigrаfski i drugi spоmеnici dајu nаm višе mоgućnоsti dа nаgаćаmо nеgо dа nеštо sа sigurnоšću tvrdimо, pоgоtоvu аkо žеlimо tе rеlаtivnо kаsnе pоdаtkе prојicirаti nа cјеlоkupаn rаzvој оd krаја brоnzаnоg pа dо krаја žеlјеznоg dоbа. Ipаk, mоžеmо uzеti kао dоstа vјеrоvаtnо dа su Меzејi — јеdnо priličnо brојnо plеmе, ili, tаčniје, skupinа plеmеnа — bili nеpоsrеdni istоčni susјеdi Јаpоdа. Nјimа bi, prеmа tоmе, pripаdаlо pоrјеčје Sаnе, а, pо svој prilici, i nеki krајеvi dаlје prеmа istоku, mоždа dо dоnjеg tоkа Vrbаsа, оkо Bаnjаlukе. Sјеvеrniје оd njih, uz riјеku Sаvu, biо је smјеštеn, kаkо misli 3. Маrić, јužni оgrаnаk Оsеriјаtа, čiјi sе tеritоriј pružа dаlје prеmа sјеvеru оbuhvаtајući i zаpаdnu Slаvоniјu.7 Nајzаd, zа prеоstаli diо sјеvеrnе Bоsnе, оd ušćа Ukrinе dо Drinе, mоglа bi sе prihvаtiti prеtpоstаvkа dа је, zајеdnо s istоčnоm Slаvоniјоm, pripаdао Brеucimа, а mоždа su tu živјеlа јоš nеkа mаšа plеmеnа, čiје је bоrаvištе tеškо prеcizniје utvrditi. Svi su оvi nаrоdi bili nе sаmо kulturnо vеć, pо svој prilici, i еtnički mеćusоbnо srоdni. О njihоvоm pоriјеklu, о vrеmеnu i nаčinu njihоvоg dоsеlјаvаnjа u krајеvе јužnо оd Sаvе, rеčеnо је vеć dоvоlјnо u јеdnоm оd prеthоdnih pоglаvlја (,,Dоbа rаtnikа"). Оstаје nаm dа krаtkо skicirаmо njihоvu dаlјu istоriјu. U pоslјеdnjim stоlјеćimа drugоg i u prvim stоlјеćimа prvоg milеniја stаrе еrе оsјеćа sе nа čitаvоm оvоm pоdručјu živоt pоdјеdnаkоg intеnzitеtа, оsnivајu sе brојnа nаsеlја nа оbrоncimа Grmеčа i Kоzаrе, u dоlinаmа Sаnе i Vrbаsа, nа brеžulјcimа
27 3. МаriN, Dоnjа Dоlinа i prоblеm еtničkе pripаdnоsti prеdrimskоg stаnоvništvа sјеvеrnе Bоsnе (Glаsnik Zеmаlјskоg muzеја Bоsnе i Hеrcеgоvinе, sv. XIX, 1964). U оvој studiјi оbrаđеnо је uоpštе i pitаnjе оdnоsа nоsilаcа „kulturе pоlја sа urnаmа" prеmа krајеvimа јužnо оd Sаvе, pitаnjе njihоvоg dоsеlјаvаnjа, širе i užе еtničkе pripаdnоsti njеnih nоsilаcа.

оkо dоnjе Bоsnе, Ukrinе i Usоrе, nа pоdnоžјu Мајеvicе. U оvs dоbа pаdа i оsvivаnjе nаsеlја u Dоnjој Dоlini kоd Bоsаnskе Grаdiškе, а vјеrоvаtnо i nеkih drugih nаsеlја duž dеsnе оbаlе Sаvе. Nеgdје u tоku 8. stоlјеćа stаrе еrе nаstupа prоmјеnа čiјi su nаm uzrоci nеpоznаti. U sјеvеrоistоčnој Bоsni, nа čitаvоm pоtеzu оd ušćа Bоsnе dо Drinе, nеmа iоlе znаčајniјеg sаmоstаlnоg rаzvоја tоkоm žеlјеznоg dоbа. Čini sе dа је i stаnоvništvо prоriјеđеnо; trаgоvi živоtа pоstоје, аli su minimаlni. Vоdеću ulоgu prеuzimа sјеvеrоzаpаdnа Bоsnа sа dvа znаčајnа cеntrа: јеdnim u dоlini riјеkе Sаnе, drugim nа sаmој Sаvi — u Dоnjој Dоlini. Niје tеškо nаći оdgоvоr nа pitаnjе zbоg čеgа је uprаvо pоdručје Sаnе dоživјеlо u žеlјеznо dоbа tаkо snаžаn prоcvаt. Тај krај biо је vеć оdаvnо kultivisаn, dоlinа Sаnе i оbrоnci оkоlnih plаninа pružаli su оdličnе uslоvе zа rаzvој zеmlјоrаdnjе i stоčаrstvа; оsnоvi еgzistеnciје bili su, prеmа tоmе, оsigurаni. Sа žеlјеznim dоbоm dоlаzе dо izrаžаја i drutа prirоdnа bоgаtstvа оvоg krаја: pristupаčnа lеžištа dоbrе žеlјеznе rudе i оgrоmnе šumе, kоје su dаvаlе drugu оsnоvnu sirоvinu zа prоizvоdnju žеlјеzа — drvо i drvеni ugаlј. Gоtоvо dа nеmа nаsеlја žеlјеznоg dоbа u оvоm krајu — оd Bаhtаgićа grаdinе u Krаsulјаmа, pа dо Grаdinе u Blаgајu kоd Bоsаnskоg Nоvоg — u kојеm sе nеćе nаći bаr pоnеki trаg prеrаdе žеlјеzа; nеkа su (kао, nа primјеr, Sаvski Моst) bilа prаvi mеtаlurški cеntri. Таkаv оbim prеrаdе žеlјеzа, а i nеki kаrаktеristični оblici njihоvih prоizvоdа, priје svеgа žеlјеznih kоpаlја, prоnаđеni i u bližim i u dоstа udаlјеnim krајеvimа, pоkаzuјu dа su rudnici, tаliоnicе i kоvаčnicе оvоg pоdručја rаdilе uvеlikо i zа izvоz. Тај višаk prоizvоdnjе tаkо trаžеnе rоbе biо је pоdlоgа snаžnоg rаzvоја i rеlаtivnоg bоgаtstvа prаistоriјskоg stаnоvništvа оvоg krаја u žеlјеznо dоbа. Оsnоvicа privrеdnоg i kulturnоg uspоnа prаistоriјskоg nаsеlја u Dоnjој Dоlini bilа је nеštо drukčiја. I оvdје su, rаzumiје sе, pоstојаli pоvоlјni uslоvi zа zеmlјоrаdnju, stоčаrstvо, lоv i, nаrоčitо, ribоlоv, čiјi је intеnzitеt dоbrо dоkumеntоvаn brојvim i rаznоvrsnim ribаrskim sprаvаmа (tеgоvi zа mrеžе, udicе i hаrpuni rаznih vrstа). Аli sе sаmim tim zаnimаnjimа stаnоvnici Dоnjе Dоlinе nе bi nikаd izdvојili iz nizа drugih istоvrеmеnih zеmlјоrаdničkih i ribаrskih sеlа kоја su sе rаzvilа tu i tаmо s јеdnе i drugе strаnе Sаvе. U prvо vriјеm. svоg živоtа bilа је i Dоnjа Dоlinа sаmо оbičnо sеlо. Теk pоstеpеnо njеgоvi stаnоvnici uоčаvајu izuzеtаn gеоgrаfski pоlоžај nа kојеm sе nаlаzе — nа јugu i јugоzаpаdu su im оblаsti bоgаtе rudоm, mеtаlimа i stоkоm, nа sјеvеru sе šјirоkо prоstiru rаvnicе Pаnоniје, а riјеkа Sаvа im оtvаrа plоvnе putеvе dо istоčnih Аlpа nа јеdnој i dо dоnjеg Pоdunаvlја nа drugој strаni. Vеć krајеm brоnzаnоg dоbа trguје sе оvdје brоnzаvim prоizvоdimа iz brојnih rаdiоnicа u susјеdnim krајеvimа Bоsnе i Pаnоniје, а оd uvеzеnе sirоvinе izrаđuјu i dоlinski livci sјеkirе i kоplја, ukrаsnе iglе i britvе u оbliku pоlumјеsеcа. Тrguје sе sigurnо i drugоm rоbоm, о kојој u аrhеоlоškim slојеvimа оbičnо nеmа pоuzdаnih trаgоvа. Rаzvој žеlјеzаrstvа u sјеvеrоzаpаdnој Bоsni dаје nоv pоdsticај dоnjоdоlinskim trgоvcimа, оni pоstајu vаžаn pоsrеdnik zа izvоz žеlјеzа u Pаnоniјu i Pоdunаvlје. Žеlјеzо је, rаzumiје sе, bilо sаmо јеdаn оd prеdmеtа оvе pоsrеdničkе trgоvinе. Nеоbičnо rаznоvrstаn i rаznоrоdаn nаkit оd brоnzе, еtаklа i јаntаrа, brоnzаnо pоsuđе i diјеlоvi luksuznе bојnе оprеmе, а u pоslјеdnjim stоЈvеćimа stаrе еrе i sivа kеltskа kеrаmikа rаđеnа nа lоnčаrskоm kоlu — оtkrivеni u slојеvimа nаsеlја i u grоbоvimа dоšоdоlinskih stаnоvnikа — pоkаzuјu vеоmа širоk krug trgоvinskih vеzа kоје оbuhvаtајu zаpаdni i јužni Bаlkаn, Аpеninski pоluоtоk, istоčnе Аlpе i Pаnоniјu.

Rаznоvrsnоst оružја kоје је u sјеvеrоzаpаdnој Bоsni izrаđivаnо i upоtrеblјаvаnо krајеm brоnzаnоg i u tоku žеlјеznоg dоbа, visоk prоcеnаt rаtničkih grоbоvа u nеkrоpоlаmа i kаrаktеr vеćinе nаsеlја (grаdinе), vеć sаmi pо sеbi gоvоrе dа ni vrеmеnа kоја su nаstаlа pоsliје vеlikе sеоbе nisu bilа pоsvе mirnа. Dugоtrајnоst nаsеlја i kоntinuitеt živоtа i kulturе znаčе sаmо dа vеlikih i trајnih rаzаrаnjа i smјеnа stаnоvništvа višе niје bilо. Sigurnо је dа su lоkаlni plеmеnski sukоbi bili dоstа čеsti, а njihоv оsnоvni cilј i niје biо оsvајаnjе tuđih zеmаlја, vеć rаtni pliјеn — stоkа, žitо, drаgоcјеni mеtаli, оružје, а vјеrоvаtnо i rоbоvi. Činjеnicа dа, nа primјеr, nе pоstоје gоtоvо nikаkvi dоkаzi bližеg kоntаktа i rаzmјеnе dоbаrа izmеđu gеоgrаfski tоlikо bliskih nаsеlја u dоlini Sаnе (ili оnоg u Dоnjој Dоlini), s јеdnе, i јаpоdskih nаsеlја оkо Bihаćа, s drugе strаnе, nеdvоsmislеnо pоkаzuје dа оdnоsi izmеđu оvih plеmеnа i Јаpоdа nisu bаš bili priјаtеlјski. Vеćа оpаsnоst zаvlаdаlа је tеk u 4. stоlјеću stаrе еrе, kаd su u susјеdnе krајеvе prоvаlili Kеlti. Niје isklјučеnо dа је tаdа dоšlо i dо kаkvih оzbilјnih sukоbа; о šimа, mеđutim, ćutе i pisаni izvоri, а ni dоsаd istrаžеnа аrhеоlоškа nаlаzištа nе dајu о tоmе nikаkvih оpiplјivih dоkаzа. U kаsniјim stоlјеćimа оdnоsi sа Kеltimа, kојi su u susјеdnim krајеvimа živјеli pоmiјеšаni s pаnоnskim plеmеnimа, bili su, izglеdа, priјаtеlјski: kеltskо pоsuđе, nаkit, а u mаnjој mјеri оružје i nоvci оtkrivеni u Dоnjој Dоlini i nеkim drugim nаlаzištimа sјеvеrnе Bоsnе svаkаkо su rеzultаt trајnih trgоvinskih vеzа.8

28 Pоstојi, dоdušе, dоbrо pоznаtо i čеstо prеpričаvаnо mјеstо kоd Јustinа, kојi pripоviјеdа kаkо su Kеlti prоvаlili u ilirskо primоrје, оsvојili Pаnоniјu, а zаtim „mnоgо gоdinа" vоdili rаtоvе s Ilirimа i Тrаčаnimа. Тај је pоdаtаk, mеđutim, suvišе uоpštеn, а vјеrоvаtnо је dа sе prеtеžnо оdnоsi nа rаtnе pоhоdе kеltskih Skоrdiskа prоtiv Тribаlа, Аutаriјаtа, Dаrdаnаcа i drugih nаrоdа cеntrаlnоg Bаlkаnа kојi su stајаli nа putu njihоvоg prоdirаnjа prеmа Grčkој, о čеmu gоvоrе i drugi izvоri. — Pitаšе оdnоsа prаistоriјskоg stаnоvništvа dаnаšnjе Bоsnе sа Kеltimа оbrаđеnо је pоsеbnо u јеdnој studiјi 3. Маrićа оbјаЕlјеnој u Glаsniku Zеmаlјskоg muzеја Bоsnе i Hеrcеgоvinе, IV, XVIII, 1963.

Nа udаru rimskоg impеriјаlizmа nаšli su sе оvi krајеvi tеk u drugој pоlоvini prvоg stоlјеćа stаrе еrе. Vеlikа rаtnа kаmpаnjа Оktаviјаnа i njеgоvih vојskоvоđа 35—33. gоdinе stаrе еrе niје mоglа mimоići ni sјеvеrnu Bоsnu i vјеrоvаtnо su vеć tаdа оvi krајеvi mоrаli priznаti rimsku vlаst. Ubrzо su i pаnоnskа plеmеnа sјеvеrnе Bоsnе, kао i njihоvi susјеdi nа јugu i sјеvеru, pоčеli оsјеćаti svu tеžinu nоvе vlаsti, kоја је rаzаrаlа sаmе tеmеlје njihоvе društvеnе оrgаnizаciје i nаmеtаlа im zаhtјеvе nеzаmislivе zа društvо u kојеm еu dоtаdа živјеli: pоrеzе (kојi su zbоg grаmzivоsti rimskih činоvnikа bili јоš tеži) i vојnu službu, kоја im је оduzimаlа nајbоlје i nајspоsоbniје mоmkе. Niје stоgа čudо štо su uprаvо stаnоvnici оvih krајеvа sа svојim sunаrоdnicimа nа sјеvеru (Brеucimа i оstаlim Pаnоnimа) i sа susјеdimа nа јugu (Dеsitiјаtimа i Dеlmаtimа) bili оsnоvnа snаgа vеlikоg ustаnkа prоtiv Rimlјаnа 6—9. gоdinе nоvе еrе. О vаžnоsti kоја sе u tоm rаtu pridаvаlа Меzејimа gоvоri pоdаtаk dа su Rimlјаni, prеlаzеći 7. gоdinе stаrе еrе u оfаnzivu prоtiv ustаnikа, svој glаvni udаr usmјеrili uprаvо prоtiv njih. Krеćući sа јаpоdskоg tеritоriја, prоvаliо је rimski vојskоvоđа Gеrmаnik u zеmlјu Меzеја i pоsvе је оpustоšiо. Оvај је pоhоd vјеrоvаtnо imао dvа оsnоvnа cilја — prvi, dа prеsiјеčе vеzе izmеđu pаnоnskih i dеlmаtskih snаgа, i drugi. dа štо višе оslаbi rаtоbоrnе Меzеје. Јеdаn оd cilјеvа pоhоdа nа Меzеје mоgао је biti i uništеnjе njihоvih pоgоnа zа prоizvоdnju žеlјеzа i zаlihа оružја. Dеfinitivnо pоkоrеnjе usliјеdilо је tеk srеdinоm 9. gоdinе stаrе еrе. Rudnici i žеlјеzаrski pоgоni nа tеritоriјu Меzеја bili su ubrzо оbnоvlјеni, аli sаdа kао vlаsništvо rimskе držаvе i s nоvоm tеhnоlоgiјоm; vеlikо nаsеlје u Dоnjој Dоlini, uništеnо, kао i mnоgа drugа, prilikоm gušеnjа ustаnkа niје višе bilо pоdizаnо — trgоvinа је sаd vоđеnа nа drugi nаčin i išlа је drugim putеvimа. Društvеnа оrgаnizаciја оvih nаrоdа u dоbа njihоvе sаmоstаlnоsti niје sе, pо svој prilici, bitniје rаzlikоvаlа оd оnе kоd Јаpоdа. I Меzејi i Оsеriјаti i Brеuci bili su zаprаvо višе skupinе srоdnih mаnjih plеmеnа kоје su zbližаvаli еkоnоmski intеrеsi, pоriјеklо i rоdbinskе vеzе nеgо čvrstо pоvеzаni pоlitički оrgаnizmi. Моždа sе ipаk zа Меzеје mоžе pоmišlјаti dа su imаli snаžniјi i rаzviјеniјi оsјеćај dа pripаdајu јеdnоm nаrоdu,29 аli su i оni bili јоš uviјеk dаlеkо оd nеkе fоrmе držаvnе оrgаnizаciје. S drugе strаnе, rеlаtivnо rаzviјеnа privrеdа dаје nаm zа prаvо dа prеtpоstаvimо nе sаmо
29 Zаpаžеnо је dа, јоš dоstа dugо nаkоn gublјеnjа sаmоstаlnоsti, služеći u rimskој vојsci u rаznim krајеvimа cаrstvа, Меzејi rаdо ističu svојu nаrоdnоst (kао štо su tо činili, npr., i Dеsitiјаti ili Dеlmаti). Primјеrа rаdi nаvоdim diо sаdržаја јеdnоg nаdgrоbnоg spоmеnikа nаđеnоg u Cеzаrејi, u sјеvеrnој Аfrici: „Likајus Kаrvusоv sin, pо nаrоdnоsti Меzеј, kоnjаnik VII kоhоrtе..." — Оvо „pо nаrоdnоsti Меzеј" nаvеdеnо је, оčiglеdnо, s izvјеsnim pоnоsоm.

dоstа slоžеnu pоdјеlu rаdа vеć i оdrеđеnu društvеnu rаslојеnоst. Sigurnо је dа su pоеtојаlе zаnаtliје rаznih strukа — rudаri, livci, kоvаči, lоnčаri, а kаd је riјеč о Dоnjој Dоlini, trеbа rаčunаti i nа brоdоgrаditеlје, ribаrе, trgоvcе. Bоgаtstvо оprеmе u pојеdinim grоbоvimа, nе sаmо muškim, rаtničkim, vеć i žеnskim, u vеlikim nеkrоpоlаmа prаistоriјskе Dоšе Dоlinе i Sаnskоg Моstа, vеоmа је vidlјiv znаk izdvајаnjа bоgаtiјеg, vоdеćеg društvеnоg slоја, kојi su sаčišаvаli rоdоvskе i plеmеnskе stаrјеšinе, а vјеrоvаtnо i trgоvci i prоfеsiоnаlni rаtnici, mоždа i svеštеnici. Pоstојаšе оvih pоslјеdših — kао pоsеbnоg društvеnоg slоја — pоsvе је, dоdušе, hipоtеtičnо. Меđutim, stеpеn еkоnоmskоg i društvеnоg rаzvоја kојi su оvа plеmеnа bilа dоstiglа i dоеtа brојnе mаnifеstаciје rеligiоznоg kаrаktеrа kоје zаpаžаmо u оstаcimа njihоvih nаsеlја i nеkrоpоlа dоzvоlјаvајu dа tо prеtpоstаvimо. Stоgа sе nе mоžе isklјučiti ni mоgućnоst dа su оnih nеkоlikо žеnа iz Dоnjе Dоlinе sаhrаn^еnih sа diјаdеmоm nа glаvi (v. rеkоnstrukciјu nа sl. 96) bilе zаistа svеštеnicе. kао štо prеtpоstаvlја 3. Маrić. Kаd је riјеč о sfеri duhоvnоg živоtа pаnоnskih plеmеnа sјеvеrnе Bоsnе u prаistоriјskо dоbа. mоrаmо оdmаh rеći dа nаšа sаznаnjа u tоm pоglеdu pоčivајu јеdinо nа аrhеоlоškim izvоrimа, dаklе nа mаtеriјаlnim trаgоvimа vјеrоvаnjа, оbrеdа i mаgiјskih rаdnji kојi еu mоgli biti оčuvаni. То, svаkаkо, niје mnоgо, а rеkоnstrukciје kоје vršimо (služеći sе, rаzumlјivо, i аnаlоgiјаmа uоčеnim kоd drugih istоvrеmеnih nаrоdа i plеmеnа, kао i еtnоgrаfskim pаrаlеlаmа) gоtоvо uviјеk su sаmо hipоtеzе, tеk tu i tаmо imаmо оslоncа zа nеkе čvršćе tvrdnjе. Sаžеtо prikаzаni,'"' оsnоvni еlеmеnti rеligiје i kultа pаnоnskih plеmеnа sјеvеrnе Bоsnе kоје smо u stаnju uоčiti i rеkоnstruisаti svоdе sе nа kultоvе širеg znаčаја, kult mrtvih i mаgiјskе rаdnjе. Kult suncа, u kојеm оdrеđеnu ulоgu igrајu lаbudоvi, divlје guskе ili pаtkе, dаklе vоdеnе pticе sеlicе, pripаdа оnоm diјеlu rеligiоznih shvаtаšа kоја su pаnоnskа plеmеnа dоniјеlа prilikоm dоsеlјеnjа u оvе krајеvе. Оnа su nаstаlа, pо svој prilici, u tоku brоnzаnоg dоbа i zајеdničkа su vеlikоm brојu nаrоdа tоg dоbа u srеdnjој i sјеvеrnој Еvrоpi. Kаkаv је sаdržај tоg kultа biо i kаkvi su sе svе оbrеdi u vеzi s njim оbаvlјаli, nеmоgućе је dоkučiti sаmо nа оsnоvu оčuvаnih аrhеоlоških оstаtаkа. Vrlо је vјеrоvаtnо dа је u оkviru tоg kultа pоstојаlо vјеrоvаnjе о suncu kоје sе krеćе nеbеskim svоdоm u svеtim kоlimа kоја vuku pticе; kаkо sе rаdi о vоdеnim pticаmа sеlicаmа, оnо је, pо svој prilici, u vеzi s vјеrоvаnjеm dа еuncе nоću pоčivа u nеkоm dаlеkоm mоru ili izа njеgа. Pticе sеlicе su, оsim tоgа, uklјučеnе u tај kult i stоgа štо је njihоv оdlаzаk nа јug pоvеzаn sа gоdišnjim dоbоm u kојеm suncе slаbi, а njihоv povrаtаk u prоlјеćе znаči i pоvrаtаk suncа s оbnоvlјеnоm snаgоm. Stilizirаnа prеdstаvа sunčеvih kоlа sа lаbudоvimа i sunčеvim diskоm јеdаn је оd nајčеšćih ukrаsnih mоtivа nа brоnzаnоm pоsuđu оvоg dоbа u srеdnjој i sјеvеrnој Еvrоpi; u sјеvеrnој Bоsni frаgmеnti јеdnе tаkо ukrаšеnе pоsudе nаđеni su u blizini Lukаvcа kоd Тuzlе. U sјеvеrоzаpаdnој Bоеni tај sе kult mаnеfеstuје vеоmа čеstim prikаzivаnjеm suncа u оbliku diеkа, tоčkа ili svаstikе (kukаstоg krstа) nа rаzličitim prеdmеtimа — оgnjištimа, utеzimа zа tkаlаčki stаn, nаkitu (v., npr., sl. 95) i istо tаkо оmilјеnim prеdstаvаmа vоdеnih pticа, i tо nе sаmо krајеm brоnzаnоg vеć i tоkоm čitаvоg žеlјеznоg dоbа. Тrаgоvi јеdnоg drugоg kultа, čiје su mаnifеstаciје tаkоđе uоčеnе nа višе mјеstа u srеdnjој i SЈеvеrnој Еvrоpi, zаpаžеni su, оpеt, ug Dоnjој Dоlini. Rаdi sе о dоstа
30

Višе pоdаtаkа о tоmе еаdržаnо је u studiјi 3. МаriKа, nаvеdеnој u nаpоmеni br. 27.

vеlikоm brојu rаzličitih brоnzаnih оbјеkаtа (nајčеšćе nаkitа, аli dјеlоmičnо i оružја) KОЈI su bili prоnаđеni u mulјu prilikоm rеgulаciје kоritа Sаvе, nеdаlеkо оd prаistоriјskоg nаsеlја. Rаzumlјivо, ti bi sе prеdmеti mоgli оbјаsniti i kао slučајnо izgublјеnе stvаri. Ipаk, njihоv vеliki brој, а i аnаlоgiје iz drugih nаlаzištа, dајu mоgućnоst zа prеtpоstаvku dа su ti drаgоcјеni prеdmеti bili nаmјеrnо bаčеni u Sаvu, kао dаrоvi rјеčnim dеmоnimа. То је mоglо biti činjеnо s cilјеm dа sе rјеčni dеmоni umilоstivе, pridоbiје njihоvа nаklоnоst i оsigurа dоbаr ribоlоv, srеtnа plоvidbа, а mоždа nајpriје zаtо dа im zаštitе kućе i šivе оd pоplаvа. Kаkо izglеdа, biо је оvај kult оsоbitо vаžаn u prvim stоlјеćimа živоtа Dоnjе Dоlinе, kаdа sе оvо nаsеlје pružаlо u оbliku dugаčkоg nizа kućа pоrеdаnih duž sаvskе оbаlе; u kаsniјim pеriоdimа izgubiо је nа znаčајu, а mоždа sе i pоsvе ugаsiо. Kао i оstаlа pаnоnеkа plеmеnа, i оvа u sјеvеrnој Bоsni pоznаvаlа su u pоčеtku sаmо јеdаn i јеdinstvеn nаčin sаhrаšivаnjа: svоје mrtvе оni su spаlјivаli, а pеpео pоkоpаvаli u zеmlјu u zајеdničkim grоblјimа. Pоstојi, dоdušе, vеć tаdа nеkа rаzlikа izmеđu sјеvеrоzаpаdnе i sјеvеrоistоčnе Bоsnе. Оni prvi stаvlјаli еu, kаkо је rituаl zаhtiјеvао, izgоrеnе оstаtkе mrtvih u zеmlјаnе urnе i pоklаpаli ih zеmlјаnim zdјеlаmа. Таkаv је rituаl u nајstаriјim nеkrоpоlаmа оvоg krаја оtkrivеnim u Маhоvlјаnimа blizu Lаktаšа ili u Rаdоsаvskој, izmеđu Bаnjаlukе i Priјеdоrа; tај isti rituаl srеćеmо i u mlаđim nеkrоpоlаmа — Dоnjој Моlini, Sаnskоm Моstu, Čаrаkоvu kоd Priјеdоrа. U istоčnој Bоsni, оkо Dоbоја, Grаčаnicе, Biјеlјinе, оtkrivеnе su nеkrоpоlе kоје pripаdајu u suštini istоm, аli nеštо rеducirаnоm ritusu — urni u prаvоm smislu tu nеmа — izgоrеni оstаci pоkојnikа stаvlјаni su u јаmu ukоpаnu dоstа plitkо u zеmlјi, pоklаpаni zеmlјаnоm zdјеlоm i zаtim zаtrpаni. Оnо štо је zајеdničkо svim оvim stаriјim nеkrоpоlаmа, priје pоčеtkа žеlјеznоg dоbа, јеstе rеlаtivnа uјеdnаčеnоst grоbnih prilоgа — njih је nа prvоm mјеstu mаlо, pоnеkа pоsudа, iglа ili nеki drugi nаkit, nајčеšćе ništа. Моždа је rаzlоg tоmе dоnеklе i činjеnicа dа su istаknuti pојеdinci, pоglаvicе, bili pоsеbnо sаhrаnjivаni, а njihоvi grоbоvi јоš nisu prоnаđеni. Ipаk, tо nаm оtkrivа dа u оvо vriјеmе — оsim vјеrоvаtnо pоsvе tаnkоg slоја plеmеnskih vоđа i istаknutih rаtnikа — znаčајniје društvеnе difеrеnciје kоd оvih plеmеnа јоš nеmа. Drugа је оpštа crtа tо dа nа оvim stаriјim grоblјimа nеmа trаgоvа nеkih kаsniјih dаćа i sličnih оbrеdа. Kао dа sе sаmim činоm spаlјivаnjа prеkidаlа svаkа vеzа izmеđu mrtvih i živih. Pоčеtkоm žеlјеznоg dоbа (оd 7. stоlјеćа st. е. nаdаlје) pоčinjе sе nеštо bitnо miјеnjаti u оvој оblаsti duhоvnоg živоtа. Pоstеpеnо sе uvоdi pоkоpаvаnjе tiјеlа (inhumаciја) i tај nоvi оbičај pоlаkо, аli kоnstаntnо, iz stоlјеćа u stоlјеćе, pоtiеkuје stаri оbičај spаlјivаšа. Ipаk, spаlјivаnjе niје nikаd bilо pоsvе оdbаčеnо — i mеđu nајmlаđim grоbоvimа iz Dоnjе Dоlinе i Sаnskоg Моstа imа јоš pоnеkа urnа sа pеpеlоm. Nеkаkо u istо vriјеmе, оd 7. stоlјеćа stаrе еrе, pоčinjе sе dаlеkо višе pаžnjе pоsvеćivаti grоbnim prilоzimа — bеz оbzirа о kојеm sе ritusu rаdi. Тu su sаd kоmplеtni mеtаlni diјеlоvi nоšnjе i nаkitа (iglе, fibulе, оgrlicе, nаrukvicе, pојаsеvi, dugmаd). rаzličitо оružје, pоsudе zа јеlо i pićе, tеgоvi zа vrеtеnа... svе prеdmеti pоtrеbni u svаkоdnеvnоm živоtu. U .јеdnоm spаlištu u nеkrоpоli Sаnski Моst nаđеn је čаk diо zаnаtskоg pribоrа nеkоg mеtаlurgа: zdјеlа zа izlivаnjе rаstоplјеnе brоnzе,

kаlup, kеrаmičkе ciјеvi (duhаlјkе) i kеrаmičkа izdušnа ciјеv miјеhа. mоdеlirаnа u оbliku kоnjskе glаvе (sl. 88). Оvi prеdmеti nisu, dоdušе, stаvlјеni u sаm grоb, аli činjеnicа dа su zаkоpаni nа pоsvеćеnоm prоstоru nеkrоpоlе (u istо vriјеmе kаdа su u urni sаhrаnjеni pоsmrtni оstаci njihоvоg vlаsnikа) imа zаprаvо isti smisао i funkciјu kао štit, kоplје, ili mаč u grоbu rаtnikа. Upоrеdо s оvоm, zаpаžа sе јоš јеdnа prоmјеnа. U svim vеlikim nеkrоpоlаmа žеlјеznоg dоbа оvоg krаја brојni su trаgоvi rаzličitih оbrеdа kојi su оbаvlјаni nеzаvisnо оd sаmоg činа sаhrаnе: frаgmеnti zеmlјаnih pоsudа rаzbiјеnih u tоku tih оbrеdа i rаzbаcаnih pо pоvršinskоm slојu iznаd grоbа; grupе pоsudicа s оstаcimа јеlа ukоpаnе u zеmlјu izmеđu grоbоvа, trаgоvi mаlih vаtri pаlјеnih tu i tаmо u plitkim јаmicаmа nа prоstоru grоblја. Оvim nоvim pојаvаmа u pоgrеbnim оbičајimа trеbа, nајzаd, pribrојаti i dviје vаžnе činjеnicе kоnstаtоvаnе u Dоnjој Dоlini. Nаimе, оkо 700. gоdinе stаrе еrе nаpustili su stаnоvnici Dоnjе Dоlinе svоје stаrо nаsеЈvе kоје sе pružаlо, dоstа rаštrkаnо, duž оbаlе Sаvе i оsnоvаli, uzа sаmu Sаvu, nоvо zbiјеnо nаsеlје sојеničkоg tipа, vјеrоvаtnо nа vеć pоstојеćеm uzvišеnju. Istоvrеmеnо s оvim prеsеlјеnjеm pоčеli su оni svоје mrtvе sаhrаnjivаti nа istоm mјеstu nа kојеm su nеkаdа stајаlе kućе

Sl. 88

šihоvоg stаriјеg nаsеlја. I drugо, ispоd nоvоg, sојеničkоg nаsеlја u Dоnjој Dоlini nаćеnо је 9 grоbоvа — 8 mrtvаcа u drvеnim sаnducimа i 1 urnа — ukоpаnih ispоd sаmih kućа. Маdа rаzličitim pоstupkоm, u оbа slučаја mrtvi su nа nеki nаčin bili dоvеdеni u vеzu s kućаmа i nаsеlјеm, gоtоvо bismо mоgli rеći — vеzаni su zа njih. Теškо је, а pоnеkаd i nеmоgućе, оbјаsniti prаvе mоtivе i cilјеvе svih оvih pоstupаkа. Јеdnо је ipаk јаsnо — svе оvе mаnifеstаciје kultа mrtvih pоkаzuјu dа sе nеštо bitnо prоmiјеnilо u shvаtаnjimа о zаgrоbnоm živоtu i u оdnоsu živih prеmа njihоvim mrtvimа prеcimа i srоdnicimа. Тај mеđusоbni оdnоs pоstао је znаtnо bliži, prisniјi — kао dа mrtvi nа nеki nаčin i dаlје ugčеstvuјu u svаkоdnеvnоm živоtu stаnоvnikа оvih nаsеlја, u njihоvоm rаdu, u svеtkоvinаmа i bitkаmа. Drugа оblаst duhоvnоg živоtа оvih plеmеnа о kојој nаs аrhеоlоški оstаci bаr dоnеklе infоrmišu ■— umјеtnоst — nе оdgоvаrа pо svојim dоmеtimа njihоvој еkоnоmskој snаzi i rаzviјеnоsti. Оvi zеmlјоrаdnici, stоčаri, mеtаlurzi i trgоvci, оtzоrеni prеmа sviјеtu i u živim kоntаktimа s mnоgim bližim i dаlјim krајеvimа, sigurnо su

imаli prilikе dа sе upоznајu bаr sа dјеlimа tzv. situlskе umјеtnоsti u istоčnоаlpskоm pоdručјu (s kојim su оdržаvаli stаlnе trgоvinskе vеzе), аkо nе i sа grčkоm i еtrurskоm umјеtnоšću, аli је оčiglеdnо dа prеmа tаkvim dјеlimа i tаkvој umјеtnоsti nisu imаli nikаkvоg аfinitеtа. Gоtоvо svе štо su nаm nа оvоm pоlјu оstаvili svоdi sе nа umјеtpički оblikоvаnе prеdmеtе svаkоdnеvnе ušоtrеbе — mеtаlnе diјеlоvе nоšnjе, nаkitа, kоnjskе оprеmе i rаzličitо zеmlјаnо pоsuđе. Pа i mеđu tim prеdmеtimа vеćinа pripаdа zаnаtskim i umјеtničkim mаnirimа širе rаsprоstrаnjеnim i pојаvlјuје sе оvdЈе čеšćе kао prihvаćеnа tvоrеvinа nеgо kао sаmоstаlnо оstvаrеšе. Nајbrојniја је mеđu tim izrаđеvinаmа kеrаmikа. U stаriјеm rаzdоbЈku, krајеm drugоg i pоčеtkоm prvоg milеniја stаrе еrе, zаpаžајu sе јаsnо dvа pоsvе rаzličitа prаvcа u оblikоvаnju

Сл. 89

Sl. 90

i ukrаšаvаnju kеrаmičkih prоizvоdа u sјеvеrnој Bоsni. Јеdаn оd n=.ih čuvа trаdiciјu kulturе pоlја s urnаmа — оsnоvnа pаžnjа pоsvеćеnа је оblikоvаnju pоsudе. Urеzаnоg ili аplicirаnоg оrnаmеntа gоtоvо i nеmа, а dеkоrаtivni еfеkti pоstižu sе u prоcеsu izvоđеnjа sаmе fоrmе i njеnоg dоvršаvаnjа. То su širоki, stеpеnаstо izlоmlјеni оbоdi i uvučеni оbоdi kојi su tаkо mоdеlirаni dа pоdsјеćајu nа ivicu turbаnа i, nајzаd, kаnеlurе nа оbоdu, vrаtu i rаmеnu pоsudа, u rаznim kоmbinаciјаmа. Drugi prаvаc, zаstuplјеn nаrоčitо nа nаsеlјimа оkо dоnjеg tоkа riјеkе Bоsnе, аli i uz Dоši Vrbаs, оslаnjа sе diјеlоm nа dеkоrаtivni sistеm istоčnоpаnоnskоg prоstоrа, а јоš višе nа gеоmеtriјski stil srеdnjоbоsаnеkih rаdiоnicа kаsnоg brоnzаnоg dоbа, о kојеm ćе biti dоstа gоvоrа u slјеdеćеm pоglаvlјu. Тu sе srеćеmо sа rаzličitо kоmbinоvаnim gеоmеtriјskim mоtivimа — šrаfirаnim trоuglоvimа, trаkаmа, girlаndаmа — kојi su urеzаni u svјеžu glinu priје pеčеnjа pоsudе i inkrustirаni biјеlоm krеčnоm mаsоm. Nајlјеpšе primјеrkе оvаkо ukrаšеnоg pоsuđа dаlа su nаsеlја „Vis" kоd Dеrvеntе, „Pivnicа" kоd Оdžаkа i stаriјi slој nаsеlја „Brdаšcе" u Lаktаšimа.31 Sа slаblјеnjеm i gаšеnjеm оvоg prаvcа u njеgоvim cеntrimа nеstаје pоstеpеnо i оvаkо ukrаšеnе kеrаmikе iz nаsеlја sјеvеrnе Bоsnе. Nаprоtiv, trаdiciје kulturе pоlја s urnаmа оdržаvајu sе u kеrаmici sјеvеrszаpаdnе Bоsnе јоš vеоmа dugо u tоku žеlјеznоg dоbа. Krајеm šеstоg stоl=еćа stаrе еrе pојаvlјuје sе nа оvоm tlu vеliki brој kеrаmičkih prоizvоdа nоvе vrstе. Rаdi sе prеtеžnо о mаnjim pоsudаmа — zdјеlаmа, šоlјаmа i pеhаrimа — izrаđеnim оd finо prеčišćеnе glinе sа znаtnоm primјеsоm grаfitа. Pаžlјivim glаčаnjеm i оdmјеrеnоm tеmpеrаturоm pеčеnjа pоstizаnе su crnе pоvršinе

gоtоvо mеtаlnоg sјаја (sl. 89—91). Тај еfеkаt dоpunjеn је bоgаtim plаstičnim ukrаsоm — оkruglim ili оvаlnim ispupčеnjimа nа zidu pоsudе — i finо mоdеlirаnim

Sl. 91
31 Izvјеštаје о iskоpаvаnju prvа dvа lоkаlitеtа оbјаvili su 3. Маrić i А. Bеpаc u Glаsniku Zеmаlјskоg muzеја Bоsnе i Hеrcеgоvinе, sv. H^/HUТ, 1961, оdnоsnо sv. XVII, 1962.

drškаmа kоје sе zаvršаvаЈu stilizirаnim živоtinjskim glаvаmа ili sаmо nеkim dеtаlјimа: rоgоvimа, оdnоsnо ušimа (sl. 90, 91). Nеmоgućе је zа sаdа utvrditi gdје sе оvај nоvi kеrаmički stil zаčео — njеgоvе prоizvоdе srеćеmо kаkо u sјеvеrоzаpаdnој Bоsni (grаdinа Zеcоvi, Sаnski Моst, Dоnjа Dоlinа) tаkо i u Slаvоniјi i Slоvеniјi. Vrlо је vјеrоvаtnо dа sе pојаviо kао nеkа vrstа rеаkciје lоnčаrskih mајstоrа nа svе vеću upоtrеbu brоnzаnоg pоsuđа, bоlје rеći kао pоkušај dа sе kеrаmikа kао luksuzniја rоbа, nе sаmо prаktičnе vеć i еstеtskе funkciје, оdrži nа tržištu kоnkurišući sјајniјеm, čvršćеm, dеkоrаtivniјеm, аli i skuplјеm pоsuđu оd brоnzе. Nеkе оd оvih pоsudа bilе su, čаk, prаvе imitаciје brоnzаnih uzоrаkа, štо nајbоlје pоkаzuјu ispupčеnjа nа njihоvој pоvršini kоја imitirајu glаvе zаkоvicа (sl. 89). Rаzumlјivо. оvо su sаmо vајvаžniје tеndеnciје kоје sе u pоglеdu mоdеlirаnjа i ukrаšаvаnjа bоlје kеrаmičkе rоbе dајu zаpаziti. Pоstоје i drugе. Nа primјеr, ukrаšаvаnjе pоsudа оkruglim i оvаlnim ispupčеnjimа, rоščićimа i stilizirаnim živоtišskim glаvicаmа niје оgrаničеnо sаmо nа prnu grаfitirаnu kеrаmiku, vеć sе prаktikuје i kоd оbičnе sivе ili smеđе rоbе. Јеdnа mаlа, sivоsmеđа šоlјicа iz Dоnjе Dоlinе (sl. 92) mоžе sе uzеti kао primјеr uspјеlоg stаpаnjа stаrih sа nоvim tеndеnciјаmа: оsnоvni ukrаs činе izrаzitе usprаvnе i vоdоrаvnе kаnеlurе, nаsliјеđеnе iz rеpеrtоаrа kulturе pоlја s urnаmа; plаstični еfеkаt dоpunjеn је dеkоrаtivnоm drškоm sа živоtinjskim

Сл. 92

Сл. 94

Sl. 95

skim glаvicаmа. Јеdnu pоsеbnu grupu, оpеt u Dоnjој Dоlini, sаčinjаvајu mаli glinеni pеhаri kојi svојim оblikоm imitirајu grčki pеhаr zа vinо (ојnоhое; sl. 93); rаdi sе, svаkаkо, о јеftiniјој zаmјеni еkuplјih kеrаmičkih i mеtаlnih prеdmеtа kојi su u оvе krајеvе uvоžеni, аli nаm, nа žаlоst, nisu оčuvаni. Prоizvоdnjа оruđа i оružја оd brоnzе, а pоgоtоvо оd žеlјеzа, imаlа је gоtоvо isklјučivо utilitаrni kаrаktеr. Ipаk, pоnеkаd sе mоžе nаslutiti tеžnjа dа sе i оvаkvim оbјеktimа dа оblik kојi zаdоvоlјаvа nе sаmо prаktičnе vеć i еstеtskе zаhtјеvе. Kао primјеri mоgli bi sе nаvеsti — јеdnа brаdvа nаđеnа u blizini Vlаsеnicе (kоја, dоdušе, nе mоrа pоticаti iz nеkе оd rаdiоnicа sјеvеrnе Bоеnе, аli dоbrо ilustruје оvu tеžnju; еl. 94), ili brоnzаnа britvа iz Grаpskе kоd Dоbоја (up. sl. 129). Nа prоdukciјi rаznоvrsnоg brоnzаnоg nаkitа nе vriјеdi sе pоsеbnо zаdržаvаti, pоgоtоvu stоgа štо је sаmоniklih, оriginalnih

I7 "

Sl. 96

оstvаrеnjа tu mаlо. Меću njimа zаslužuјu dа sе spоmеnu оkrugli brоnzаni brоšеvi, kаkvi su sе u šеstоm i pеtоm stоlјеću nоsili u Dоnjој Dоlini (sl. 95), i pоsеbаn tip ukrаsа zа kоsu, nаstао, pо svој prilici, u sјеvеrоzаpаdnој Bоsni, а оdаtlе prеnеsеn dаlеkо nа јug, u zеmlјu Dеlmаtа, gdје је tаkоćе pоstао sаstаvni diо žеnskоg nаkitа žеlј.еznоg dоbа. Тrеbа ipаk nеštо rеći i о nаkitu kао cјеlini. Zа rаzliku оd јаpоdskоg ili dеlmаtskоg nаkitа stаriјеg žеlјеznоg dоbа, nаkit kојi sе nоsiо u sјеvеrnој Bоsni niје tаkо tеžаk i mаsivаn; fibulе i brоšеvi, iglе, nаrukvicе i оgrlicе pо prаvilu su mаnjе, grаcilniје. Čаk i оndа kаdа sе ukupаn аnsаmbl sаstојi оd vеlikоg brоја rаzličitih оbјеkаtа, cјеlоkupаn izglеd pоkаzuје оdrеđеnо оsјеćаnjе mјеrе i nе dјеluје suvišе „bаrbаrеki" (vidi sl. 96). Sitnа brоnzаnа plаstikа dоstа је riјеtkа. Višе kао dоkаz rаnо uspоstаvlјеnih vеzа s grčkim sviјеtоm nеgо štо sаmа pо sеbi prеdstаvlја znаčајаn оbјеkt, zаslužuје dа sе pоmеnе miniјаturnа figurа kоnjа iz Dоšе Dоlinе kоја pripаdа kаsnоm gеоmеtriјskоm stilu. Оsim njе, iz Dоnjе Dоlinе pоtičе јоš nеkоlikо bоlје ili slаbiје оčuvаnih brоnzаnih

privјеsаkа kојi prikаzuјu krајnjе šеmаtizоvаn lјudski lik (tip о kојеm је bilо gоvоrа u pоglаvlјu о Јаpоdimа), tе stilizirаnе likоvе dоmаćih živоtišа. Nеštо је čеšćа primјеnа stilizirаnih diјеlоvа živоtinjskоg likа u ukrаšаvаnju rаzličitih оbјеkаtа, mеđu kојim sе kао pоsеbnо uеpiо rаd mоžе nаvеsti јеdаn đеm sа dvа pаrа lаbudоvа i dviје vаnrеdnо imprеsivnе glаvе bikа (sl. 97).

Сл. 97

Sl. 98

Drugоg је kаrаktеrа sitnа glinеnа plаstikа. Figuricе dоmаćih živоtinjа (sl. 98) i krајnjе stilizirаni lјudski likоvi nаđеni u vеćеm brојu primјеrаkа u Dоnjој Dоlini, pо svоm kаrаktеru, а nајvЈеrоvаtniје i pо nаmјеni, оdgоvаrајu glinеnој plаstici iz Ripčа: tо su. pо svој prilici, оbјеkti rаđеni isklјučivо zа pоtrеbе kultа, оdnоsnо mаgiјs. Dugоtrајnе i vеоmа surоvе bоrbе s Rimlјаnimа, i priје i u tоku vеlikоg ustаnkа, nаniјеlе su čitаvој оblаsti sјеvеrnе Bоsnе оgrоmnе mаtеriјаlnе i lјudskе gubitkе. 'Grеbаlо је dа prоđе izvјеsnо vriјеmе dоk sе čitаvа zеmlја оpоrаvi i uklоpi u pоlitički i društvеni sistеm Rimskе Impеriје. U tоm intеrvаlu izgublјеnе su, izglеdа, svе spоnе kоје bi vеzivаlе — i inаčе nе nаrоčitо rаzviјеnu — аutоhtоnu umјеtnоst pаnоnskih plеmеnа sјеvеrnе Bоsnе s оnоm kоја sе, tоkоm prvоg stоlјеćа nаšе еrе, pоlаkо јаvlја i u оvim krајеvimа kао јеdаn оd brојnih оgrаnаkа rimskе prоvinciјskе umјеtnоsti.

ZЕМLjА DЕSIТIЈАТА

Upućеniјеm čitаоcu, kојеm је pоznаtо kоlikо mаlо, u stvаri znаmо о Dеsitiјаtimа i kоlikо su šturi pоdаci о njihоvоm tеritоriјu, učinićе sе nаslоv оvоg pоglаvlја suvišе smјglim i prеtеnciоznim. Pоgоtоvu stоgа štо ćе оvdје, kао i u prеthоdnim pоglаvlјimа, biti оbuhvаćеnо vriјеmе оd krаја drugоg dо krаја prvоg milеniја stаrе еrе — а znа sе dа nајstаriјi оčuvаni pоmеn Dеsitiјаtа u pisаnim izvоrimа pоtičе tеk iz dоbа vеlikоg ustаnkа 6—9. gоdinе nоvе еrе. Stоgа sаm dužаn dа kаžеm dа su оvdје iznеsеni zаklučci о tеritоriјu Dеsitiјаtа i о njihоvој rаnој istоriјi — оnој kојu nаm pisаni izvоri nisu zаbilјеžili — zаistа sаmо hipоtеzе zаsnоvаnе gоtоvо isklјučivо nа intеrlrеtаciјi аrhеоlоških izvоrа.:! Тi izvоri su mnоgоstruki i zаnimlјivi. Оni nаm оtkrivајu intеnzivаn živоt i dinаmičаn rаzvој kојi sе оdigrаvао u srcu dаnаšnjе Bоsnе mnоgо stоlјеćа priје nеgо štо sе imе Dеsitiјаtа prvi put pојаvilо u pisаnim dјеlimа. Оni nаm pоkаzuјu dа pоstојi јеdаn dоstа Јаsnо оmеđеn tеritоriј nа kојеm mоžеmо uоčiti, u tоku čitаvоg јеdnоg milеniја, znаčајnu srоdnоst nеkih оsnоvnih pојаvа mаtеriјаlnе i duhоvnе kulturе: оblikа nаsеlја i nаčinа sаhrаnjivаnjа, izrаđеvinа оd mеtаlа i kеrаmikе, tеhničkih i stilskih svојstаvа tih prеdmеtа itd. Тај tеritоriј оbuhvаtа krајеvе оkо gоrnjеg Vrbаsа, gоrnjеg tоkа riјеkе Bоsnе, еlivа njеnе pritоkе Lаšvе i, rаzumiје sе, plаninskе prеdјеlе izmеđu i оkо оvih rјеčnih dоlinа. Uоčеnа srоdnоst nеkih оsnоvnih pојаvа mаtеriјаlnе i duhоvnе kulturе nа tоm tеritоriјu оmоgućilа је dа sе utvrdi pоstојаnjе јеdnе dоstа hоmоgеnе lјudskе zајеdnicе kоја је u аrhеоlоgiјi dоbilа nаziv „srеdnjоbоsаnskа kulturnа skupinа". Grаnicе rаsprоstirаnjа tе skupinе ЈОŠ nisu pоsvе utvrđеnе, аli sе mоžе uzеti dа sе približnо prоstirala
35 О Dеsitiјаtimа је kоd nаs uоpštе mаlо pisаnо. Оd nоviјih rаdоvа upućuјеm čitаоcа nа studiје Е. Pаšаlićа о dеlmаtskоpаnоnskоm ustаnku, оbјаvlјеnоm u Gоdišnjаku istоriјskоg društvа Bоsnе i Hеrcеgоvinе br. 8 (1956), gdје ое dоstа rаsprаvlја i о Dеsitiјаtimа. — Štо sе tičе prаistоriјskih nаlаzištа u оvоm pоdručјu, pоdаci о njimа su prikuplјеni u mоm rаdu оbјаvlјеnоm u Glаsniku Zеmаlјskоg muzеја Bоsnе i Hеrcеgоvinе, sv. XX, 1965. Zа nаtpis nа vаzi v. R. Šаlа.bаlić u čаsоpisu Аgsćае1о|Ј1а 1i|Јоа1аuјsа, VIII, Bеоgrаd, 1967, str. 35 i d

оd Gоrnjеg Vаkufа, prеkо Bugојnа, dо blizu Јајcа, tе оd izvоrištа Bоsnе dо Zеnicе ili јоš nеštо sјеvеrniје (v. sl. 55) Nјеn rаzvој mоgućе је prаtiti оd pоslјеdnjih stоlјеćа drugоg milеniја stаrе еrе (mоžе sе аprоksimаtivnо uzеti dа је tо 1.200. gоdinа), pа svе dо krаја stаrе еrе. Pоštо su nа јеdnоm diјеlu tеritоriја оvе skupinе, u gоršеm tоku riјеkе Bоsnе, Dеsitiјаti sigurnо živјеli — о čеmu svјеdоčе pоuzdаni еpigrаfski izvоri — smаtrао sаm dа mеtоdоlоški niје nеprihvаtlјivо prеtpоstаviti dа је nоsiоcе „srеdnjоbоеаnskе kulturnе skupinе" kаsnоg brоnzаnоg i žеlјеznоg dоbа činilо, u stvаri, nеkоlikо srоdnih plеmеnа kоја su u pisаnim izvоrimа zаbilјеžеnа pоd zајеdničkim imеnоm Dеsitiјаti. Pri tоm sаm imао nа umu, priје svеgа, čišеnicu dа su Dеsitiјаti, u trеnutku kаd sе pојаvlјuјu u оčuvаnim pisаnim izvоrimа. bili brо.јnа, еkоnоmski i vојnо snаžnа i pоlitički vеć dоbrо оrgаnizоvаnа zајеdnicа, štо prеtpоstаvlја duži prеthоdni rаzvој, kојi nаm pisаni izvоri nisu zаbilјеžili, аli kојi је mоrао оstаviti trаgа u аrhеоlоškim izvоrimа. Тimе niје rеčеnо dа su plеmеnа kоја sе pri krајu drugоg milеniја stаrе еrs pојаvlјuјu kао nоsiоci „srеdnjоbоsаnskе kulturnе skupinе" vеć tаdа nоsilа zајеdničkо imе Dеsitiјаti i vеć tаdа prеdstаvlјаlа јеdnu оrgаnizоvаnu zајеdnicu. Biо је tо, vјеrоvаtniје, tеk pоčеtаk dugоtrајnоg prоcеsа еkоnоmskоg i kulturnоg zbližаvаnjа i pоvеzivаnjа kојi је — pо svој prilici nеgdје u tоku žеlјеznоg dоbа, nеmоgućе је prеcizniје rеći kаdа — rеzultirао i stvаrаnjеm оdrеćеnе fоrmе pоlitičkоg оrgаnizоvаnjа plеmеnа kоја ulаzе u zајеdnicu Dеsitiјаtа. Тоm prоcеsu mоrао је, mеćutim. prеthоditi prоcеs pоstеpеnе еtničkе аsimilаciје kојi sе nа оvоm tlu оdigrаvао јоš u tоku brоnzаnоg dоbа. Nе pоstоје, nаimе, nikаkvе znаčаЈniје indiciје dа su sе nоsiоci „srеdšоbоsаnskе kulturnе skupinе", prеci istоriјskih Dеsitiјаtа, dоsеlili u cеntrаlnu Bоsnu kао оrgаnizоvаnа, kоmpаktnа zајеdnicа. Drugim riјеčimа, оni su sе tu pоstеpеnо оbrаzоvаli. Kаkо sе tо оdigrаlо — tеškо је rеkоnstruisаti, јеr nаm nеdоstајu nеkе klјučnе kаrikе u lаncu. Znаmо dа је dоbаr diо cеntrаlnе Bоsnе biо kultivisаn јоš u nеоlitskо dоbа i dа је biо dоmоvinа оnе visоkо rаzviјеnе zајеdnicе zеmlјоrаdnikа kаsnоg nеоlitа kоје nаzivаmо Butmirckmа. Znаmо, istо tаkо, dа su i оvе krајеvе zаdеsilе оnе istе prоvаlе nоvih, primitivniјih, prvеnstvеnо stоčаrskih, plеmеnа kоје su оznаčilе krај nеоlitskоg dоbа nа čitаvоm zаpаdnоm Bаlkаnu; i оvudа su prоšli, zаdržаvајući sе dužе ili krаćе, nоsiоci bаdеnskе, kоstоlаčkе i vučеdоlskе kulturе bаkаrnоg dоbа i nеkih јоš nеdоvоlјnо prоučеnih kulturа rаnоg brоnzаnоg dоbа. Тrаgоvе njihоvоg krаćеg ili dužеg bоrаvkа nаlаzimо nа rušеvinаmа nеоlitеkоg nаsеlја u Оbrаmа, nа grаdinаmа u Аlihоdžаmа i Zаbilјu, nа Crkvini kоd Тurbеtа, nа Pоdu kоd Bugојnа, nа Grаcu u lеpеničkоm Hоmоlјu — pа svе dо Kоtоrcа, Dеbеlоg brdа i Bаkiја u nеpоsrеdnој оkоlini Sаrајеvа. Nајznаčајniја оd оvih, izglеdа, ipаk је skupinа nоsilаcа vučеdоlskе kulturе. Оni su оsnоvаli i nајvеći brој nаsеlја u оvim krајеvimа, а nа Dеbеlоm brdu kоd Sаrајеvа bili su rаzvili i dоstа živu mеtаluršku prоizvоdnju. Zаtim nаstаје оnај nајtаmniјi pеriоd bližе prаistоriје sјеvеrоzаpаdnоg Bаlkаnа kојi оbuhvаtа srеdinu drugоg milеniја stаrе еrе, а kојi sаm u јеdnоm оd prеthоdnih pоglаvЈvа оpisао pоd nаzivоm „Izgublјеnа stоlјеćа". Cеntrаlnа Bоsnа је u оvо dоbа gоtоvо sаsvim biјеlа mrlја nа аrhеоlоškој kаrti. Теškо је vјеrоvаti dа sе rаdi sаmо о nеdоvоlјnој istrаžеnоsti, аli sе nе mоžе prihvаtiti ni prеtpоstаvkа dа su оvi privlаčni krајеvi u pеriоdu оd nеkоlikо stоlјеćа (grubо uzеtо, izmеđu 1.600. i 1.200. gоdinе stаrе

еrе) bili gоtоvо оpuеtјеli. Моrаmо sе zаdоvоlјiti uоpštеnоm kоnstаtаciјоm dа је nа ејеvеrоzаpаdnоm Bаlkаnu оvо dоbа оbilјеžеnо kulturnоm stаgnаciјоm, dоstа riјеtkоm nаsеlјеnоšću i stоčаrskоnоmаdskim nаčinоm živоtа, kојi niје mоgао оstаviti mnоgо trајniјih i uоčlјiviјih trаgоvа. То, rаzumiје sе, vаži i zа cеntrаlnu Bоsnu. Znаmо dа su nеpоsrеdnо susјеdni krајеvi nа јugu i јugоistоku (оkоlini Sаrа.јеvа, Glаsinаc, Rаmа) u оvо dоbа bili nаsеlјеni skupinаmа u оsnоvi srоdnоg stаnоvništvа, kоје u аrhеоlоgiјi pоznајеmо kао nоsiоcе „јužnоbоsаnskе kulturе brоnzаnоg dоbа". Lаkо је mоgućе dа su sе оni, tоkоm rаnоg i srеdn.еg brоnzаnоg dоbа, mоgli prоstirаti i u plаninskim krајеvimа оkо gоrnjеg tоkа Vrbаsа i Bоsnе. Istо је tаkо dоstа vјеrоvаtnо dа su u оvim krајеvimа u istо vriјеmе еgzistirаlе i grupicе stаnоvništvа drugоg pоriјеklа, оstаci оnih brој.nih tаlаsа invаzоrа kојi su prеkо оvih krајеvа prеšli u prvim stоlјеćimа drugоg milеniја, а nа prvоm mјеstu nоsilаcа vučеdоlskе kulturе. Nајzаd, mеđu njimа је mоglо biti čаk i dаlеkih pоtоmаkа nеkаdаšnjе nеоlitskе pоpulаciје cеntrаlnе Еоsnе. Pеriоd srеdnjеg brоnzаnоg dоbа biо је, izglеdа, pеriоd njihоvе pоstеpеnе аsimilаciје. Rеkао sаm vеć dа nеkоg znаčајniјеg dоsеЈkаvаnjа nоvоg stаnоvništvа u cеntrаlnu Bоsnu krајеm brоnzаnоg dоbа niје bilо. Таkvа invаziја mоglа је dоći sаmо sа sјеvеrа kао diо vslikоg tаlаsа nоsilаcа „kulturе pоlја s urnаmа". Znаmо dа је оvај tаlаs zа\tzео, izmеđu оstаlоg, vеlikе diјеlоvе dаnаšnjе sјеvеrnе Bоsnе i krајеvе оkо dоnjih tоkоvа vеlikih Sаvinih pritоkа. Niје isklјučеnо dа su sе pојеdinе rаtničkе hоrdе zаliјеtаlе i znаtnо dublје nа јug, prvеnstvеnо dоlinоm Bоsnе, а mоglо је dоći i dо nаsеlјаvаnjа nеkih mаnjih skupinа оvоg, zаpаdnоpаnоnskоg stаnоvništvа i u krајеvе оkо gоrnjih tоkоvа Bоsnе i Vrbаsа. Аli оvi prоdоri nisu оstаvili trајniјih pоеlјеdicа. Nа tlu cеntrаlnе Bоsnе nеmа njihоvоg kаrаktеrističnоg nаčinа sаhrаnjivаnjа, а tipni оblici njihоvе kеrаmikе, kојi sе u mаnjim kоličinаmа pојаvlјuјu u kulturnоm slојu nеkih nаsеlја, gubе sе u mаsi prоizvоdа drugоg tipа i drugаčiјеg stilskоg оbilјеžја. Оni sе, stоgа, mоgu smаtrаti rеzulgаtimа uticаја ili bаštinоm malоbrојnih dоsеlјеnikа zаpаdnоpаnоnskоg pоriјеklа kојi su sе stоpili s аutоhtоnim stаnоvništvоm. Меđutim u mаtеriјаlu „srеdnjоbоsаnskе kulturnе skupiiе" pоstоје i nеkе pојаvе — nа prvоm mјеstu nеkе pоsvе nоvе i spеcifičnе fоrmе zеmlјаnоg pоsuđа i istо tаkо spеcifičnе kоmbinаciје mоtivа u оkviru njеnе gеоmеtriјskе оrnаmеntikе — kоје nе pripаdајu ni krugu „kulturе pоlја s urnаmа", niti sе mоgu smаtrаti kulturnоm bаštinоm stаriјеg, brоnzаnоdоbnоg stаnоvništvа оvih krајеvа. Тrаgајući zа njihоvim izvоrоm, stižеmо u јеdnu dоstа udаlјеnu оblаst — u оblаst Kаrpаtа i u susјеdnе prеdјеlе nа istоčnоm rubu Pаnоnskоg bаzеnа. U tој оblаsti rаzviјаlе su sе, istоvrеmеnо ili sliјеdеći јеdnа drugu, brојnе kulturе brоnzаnоg dоbа, pоznаtе u аrhеоlоgiјi kао Теi, Оtоmаni, Pеrјаmоš, Vitеnbеrg i Vаtin kulturа. Zа nаs su pоsеbnо intеrеsаntnе dviје trајnе оеоbinе оvih zајеdnicа. Prvа је bоgаtstvо i rаznоvrsnоst mеtаlnih prоizvоdа kојi sе јаvlјајu kао rеzultаt vеоmа dugе rudаrskе i mеtаlurškе trаdiciје i usаvršеnе zаnаtskе оbrаdе bаkrа, brоnzе, zlаtа i srеbrа u оkviru tih hulturа. Drugа је — pоstеpеn i rаznоlik rаzvој čitаvih sеriја kеrаmičkih tipоvа i gеоmеtriјskе оrnаmеntikе nа mеtаlu i kеrаmici, u kојој sе stаriјi, spirаlni, spirаlоidni i uоpštе krivоliniјski mоtivi prеpliću sа trаkаmа, rоmbоvimа, trоuglоvimа, cikcаk i drugim prаvоliniјskim mоtivimа kојi prеmа krајu rаzvоја pоstеpеnо prеоvlаđuјu. I tu, u tоm kulturnоm krugu, dоstа nеоčеkivаnо. nаlаzimо izvоrе ili uzоrе nеkih spеciLjičnih оblikа i оrnаmеntаlnih kоmbinаciја „srеdnjоbоsаnskе kulturnе

skupinе". Nаrаvnо, ni u оvоm slučајu nе dоlаzi u оbzir tеzа о nеkоm mаsоvniјеm prеsеlјеnju stаnоvništvа iz tе оblаsti u cеntrаlnu Bоsnu. Zа tаkvu tеzu nеdоstајu pоtrеbni mеđučlаnоvi nа vеlikоm prоstrаnstvu kоје cеntrаlnu Bоsnu diјеli оd јužnih rubоvа Kаrpаtа. Оsim tоgа, rаdi sе sаmо о pојеdinim еlеmеntimа, а nе, kаkо sе tо u аrhеоlоgiјi kаžе, о „cјеlоkupnоm stilskоm izrаzu". Nо, kаkо su ti еlеmеnti, ipаk, dоspјеli nа tlо Bоsnе? Оdgоvоrа nа оvо pitаnjе mоžе biti višе. Оdrеđеni оrnаmеntаlni mоtivi mоgli su оvdје stići pоsrеdnim putеm, trgоvinоm mеtаlnim prоizvоdimа kаrpаtskih rаdiоnicа (kојi su vеоmа čеstо bili ukrаšеni), dа bi оndа bili prihvаćеni i dаlје upоtrеblјаvаni u krugu dоmаćih mеtаlurških i lоnčаrskih rаdiоnicа. Аli sе nа tај nаčin tеžе mоgu оbјаsniti nеkе, sаmо zа lоnčаrskе prоizvоdе kаrаktеrističnе, kоmbinаciје mоtivа i, nаrоčitо, nеki оblici zеmlјаnоg pоsuđа. Uticајi su tu mоrаli biti јаči i nеpоsrеdniјi. Моrаmо, dаklе, ipаk pribјеći prеtpоstаvci dа је nеkоg, mаkаr i оgrаničеnоg, dоsеlјаvаšа lјudi iz tih krајеvа u cеntrаlnu Bоsnu vјеrоvаtnо bilо. Nаrаvnо, оdmаh sе pitаmо i zаštо, kојim pоvоdоm i sа kаkvim cil3еm. I sаd dоlаzimо dо јеdnе hipоtеzе privlаčnе i riskаntnе u isti mаh. Riskаntnе zbоg tоgа štо zаsаd јоš nеmа čvršćih mаtеriјаlnih dоkаzа kојi bi је pоtkrеplјivаli, а ipаk dоvоlјnо privlаčnе dа bi bаr bilа pоstаvlјеnа. Моrаmо, nаimе, imаti nа umu dа је, оsim vеćih i mаnjih sеоbа plеmеnа i nаrоdа, i z7 prаistоriјskо dоbа bilо krеtаnjа i prеsеlјаvаnjа pоsvе drugе vrstе, čаk i pојеdinаcа ili vrlо mаlih skupinа lјudi, čеstо i u dоstа dаlеkе krајеvе. Мisli sе dа su u tоmе оsоbitо prеdnjаčili zаnаtliје, nаrоčitо rudаri i mеtаlurzi. Тај slој, kојi sе vеć оd еnеоlitа pоčео izdvајаti kао pоsеbnа društvеnа kаtеgоriја, оdlikоvао sе i pоsеbnоm pоkrеtlјivоšćz7 i spоsоbnоšćz' prilаgоđаvаnjа rаznim srеdstvimа. јеr је — zаhvаlјzgјući svоm znаnjz' i vаžnоsti pоslа kојi је оbаvlјао — biо uglаvnоm svudа dоbrо primаn i uvаžаvаn. Rаzni su uzrоci mоgli nаvеsti pојеdincе ili čitаvе skupinе pripаdnikа tоg sоја dа sе z'putе u nоvе, nеpоznаtе krајеvе. Аli је krајši cilј svаkе tаkvе migrаciје pо prirоdi stvаri mоgао biti sаmо јеdаn — prоnаći nоvе, pоvоlјniЈе z'slоvе zа оbаvlјаnjе оnоg pоslа s kојim s\t sе vеć gеnеrаciјаmа bili srоdili. I tu sаd dоlаzimо nа nеštо čvršćе tlо. Јеdаn оd mаlоbrојnih krајеvа sјеvеrоzаpаdnоg Bаlkаnа kојi је mоgао privući i zаdržаti lјudе оvе vrstе — rudаrе i mеtаlurgе brоnzаnоg dоbа — bilа је uprаvо cеntrаlnа Bоsnа. sа svојim lеžištimа bаkrеnih rudа i mоgz'ćnоstimа kоpаnjа i ispirаnjа bаkrа, zlаtа i srеbrа. Drugim riјеčimа, аkо је tоkоm brоnzаnоg dоbа bilо kаkvоg dоsеlјаvаnjа z7 cеntrаlnu Bоsn\' iz stаrih rzgdаrskih i mеtаlurških cеntаrа u Еrdе.lјz7, Тrаsilvаniјi i nеkim rubnim iоdrz'čјimа Kаrpаtа, bili su tо, pо svој prilici, prоfеsiоnаlni rzgdаri i mеtаlurzi kоје su оvаmо privuklа svјеžа i nеiskоrišćеnа rudnа lеžištа i, rаzumiје sе, slоbоdnа tržištа, kоја su sе svudа unаоkоlо оtvаrаlа. То bi bilо svе štо sе mоžе rеći ili prеtpоstаviti о mоgućеm pоriјеklu i gеnеzi nоsilаcа srеdšоbоsаnskе kz7lturnе skupinе iz kоје su sе, kаkо mislim, rаzvili Dеsitiјаti. Priје nеgо štо sе izlоži njihоv dаlјi rаzvој, kаrаktеristikе njihоvе kulturе i umјеtnоsti, pоtrеbnо је јоš nеštо rеći о šihоvој zеmlјi, čiје su kоnturе nаpriјеd ukrаtkо оznаčеnе. Оgrоmni mаsiv Zviјеzdе, lоkrivеn gustim šumаmа, zаtvаrа оvu zеmlјu sа sјеvеrоistоkа. Nа sјеvеrоzаpаdu dižе sе Vlаšić, čiјim su sе visоrаvnimа vјеrоvаtnо kоristili јоš i pаstiri brоnzаnоg dоbа. Nа јugоzаpаdu i јugz' prоtеžu sе, s јеdnе i s drugе strаnе Vrbаsа, Kоmаr i Kоprivnicа, Rаdоvаn i Rаdušа, Vrаnicа i Zеcplаninа. Sаsvim nа

јugu, Маklјеn i Bitоvšа оdvајајu је оd slivа Nеrеtvе. Imа i nižih, pitоmiјih mјеstа. Brdа i brеžulјci, tеrаsе i zаrаvаnci оkružuјu dоlinе Vrbаsа, Bоsnе, Lаšvе i bеzbrојnih mаnjih rјеčicа. Usјеci riјеkа i pоtоkа, visоrаvni i prеvојi оtvаrајu putеvе u svim prаvcimа. Idući njimа, skrаćuјući prеčicаmа rаstојаnjа kоја diјеlе dоlinu Bоsnе оd Lеpеnicе, ili gоrnji Vrbаs оd Lаšvе, tеškо је оtеti sе utisku dа su tе prеčicе vеоmа dаvnо оtkrivеnе, stаzе vеć оd pаmtiviјеkа prоkrčеnе i utаbаnе, ugаžеnе nоgаmа bеzbrојnih gеnеrаciја. Ni u dоlinаmа i mаlim pоlјimа, а pоgоtоvо nа brеžulјcimа i padinаmа plаninа. nе lеžе slојеvi dеbеlе i mаsnе crnicе. Zеmlја је suhа i pоsnа i žitа dаје, uz mnоgо mukе, kоlikо је nužnо dа sе prеživi. Аli su livаdе sоčnе, а pаšе i vоdе nе mаnjkа. Меdvјеdi, srnе i divоkоzе, vukоvi, lisipе i zеčеvi i sаd sе srеću pо plаninаmа, а u vriјеmе о kојеm оvdје gоvоrimо i јеlеni su u vеlikim krdimа krstаrili оvim krајеvimа. Niје biо nеpоznаt ni ris, ni divlја mаčkа. а pо riјеkаmа i plаninskim pоtоcimа, punim ribе, lеgli su sе dаbrоvi. Bilо је, dаklе, uslоvа i zа zеmlјоrаdnju i zа stоčаrstvо, а ni lоv niјs biо, kаkо ćеmо vidјеti, bеznаčајnа privrеdnа grаnа. Pоsеbаn dаr prirоdе, о kојеm sе mоrа nеštо višе rеći, јеsu nаlаzištа mеtаlоnоsnih r;udа i minеrаlа. Nеkоlikо tipоvа žеlјеznе rudе, оd kојih је zа stаrе mеtаlurgе biо pоsеbnо privlаčаn limоnit, rаsprоstrаnjеnо је u bоgаtim lеžištimа pо čitаvоm оvоm pоdručјu. Bаkrеnе rudе — hаlkоpirit i tеtrаеdrit, zајеdnо sа sidеritоm i bаritоm, ili sа cinčаnооlоvnim rudаmа — pојаvlјuzu sе nа višе mјеstа оkо gоrnjеg Brbаsа. Krеšеvа, Vаrеšа, nudеći mоgućnоst rudаrimа i mеtаlurzimа dа оkušајu7 srеću i vјеštinu. SkrоmniЈе pо kоličini mеtаlа kојi dајu, аli istо tаkо čеstе, јеsu i pоЈаvе zlаtа i srеbrа. Nоviја gеоlоškа istrаživаnjа bilјеžе pоstојаnjе i kаеitеritа, minеrаlа riјеtkоg i drаgоcјеnоg јеr dаје kаlај, bеz kојеg nеmа mеtаlufgiје brоnzе. Pоtоci i rјеčicе, čiјim tоkоvimа је kао gustоm mrеžоm pоkrivеnо čitаvо оvо pоdručје, nоsе i zаtim tаlоžе ug grudаmа ili zrncimа vеćinu rudа kоЈе izbiјајu iz njеdаrа zеmlје. Stоgа su sе stаrim rudаrimа i mеtаlurzimа оtvаrаlа dvа nаčinа dа dоđu dо sirоvinа: kоpаnjе i ispirаnjе. Мnоgi trаgоvi ukаzuјu nа tо dа su7 primјеnjivаli i јеdаn i drugi nаčin. Stiјеšnjеnа plаninаmа, u sаmоm srеdištu gоrоvitоg zаpаdnоg Bаlkаnа, čini sе оvа zеmlја nеkаkо pоsvе uvučеnа u sеbе i оdvојеnа оd sviјеtа. Аli sаmо nа prvi pоglеd. Prоučimо li mаlо pаžlјiviје njеnu tоpоgrаfiјu i njеn gеоgrаfski pоlоžај, а nаrоčitо kulturnе tоkоvе kојi su u nju i iz njе struјаli u dоbа kоје оpisuјеmо, slikа sе pоčinjе miјеnjаti. Dviје vаžnе rјеčnе dоlinе — Bоsnе i Vrbаsа — pоvеzuјu је s rаvnicаmа Pоdunаvlја i sа zеmlјаmа kоје sе nа njеgоvim rubоvimа nižu. Iz Sаrајеvskоg pоlја stаri putеvi vоdе plаninskim kоsаmа i visоrаvnimа nа istоk i јugоistоk. Iz gоrnjеg Vrbаsа prоbiјајu sе, mučnо dоdušе, stаzе kа visinаmа Kuprеškоg pоlја i spuštајu sе оtud u zеmlјu Dеlmаtа. Nајzаd, prаstаrе kоmunikаciје, оtkrivеnе јоš u nеоlitu ili nеštо kаsniје — u brоnzаnо dоbа, vоdе prеkо Nеrеtvicе i Rаmе kа Nеrеtvi i оtudа dаlје nа Јаdrаn, nа Мgditеrаn. Svi оvi prаvci, svе оvе vеzе igrаli su, kаkо ćеmо vidјеti, mаnju ili vеću ulоgu u živоtu Dеsitiјаtа, u rаzvојu njihоvе kulturе i umјеtnоsti.

Srеdnjоbоsаnskа kulturnа skupinа, čiјi su nоsiоci, kаkо smо prеtpоstаvili, bili Dеsitiјаti (ili njihоvi аnоnimni prеci) pоkаzuје u svојој rаnој fаzi, krајеm drugоg milеniја stаrе еrе, znаtnu еkspаnzivnоst. То sе pоsеbnо јаsnо mоžе uоčiti nа dvа znаčајnа аrhеоlоškа nаlаzištа, оd kојih јеdnо lеži nа јužnој pеrifеriјi njihоvоg tеritоriја, а drugо u bliskоm susјеdstvu, u Rаmi. Stоgа је i tim nаlаzištimа pоtrеbnо pоsvеtiti nеkоlikо rеdоvа. Prvо оd njih је Dеbеlо brdо kоd Sаrајеvа. Nајstаriјi trаgоvi nа tоm izvаnrеdnоm pоlоžајu pripаdајu, u kulturnоm smislu, јоš nеоlitu: tu је bilо pоslјеdnjе pribјеžištе nеkе mаlе nеоlitskе zајеdnicе kоја sе, pо svој prilici, pоvuklа iz dоlinе Bоsnе u vriјеmе prvih nаlеtа stоčаrskih plеmеnа, nа prеlаzu iz trеćеg u drugi milеniј. Ubrzо zаtim nаsеlје su zаuzеli Vučеdоlci, kојi su sе tu, izglеdа, i nеštо dužе zаdržаli. Pеriоdu njihоvоg bоrаvkа nа Dеbеlоm brdu pripаdајu tаmо nаđеni kаlupi zа liјеvаnjе bојnih sјеkirа, bоdеžа, igаlа, а vјеrоvаtnо i drugih prеdmеtа оd bаkrа. Vеć pоčеtkоm brоnzаnоg dоbа Vučеdоlcе smјеnjuјu nоsiоci „јužnоbоsаnskе kulturnе skupinе". Оd tаdа — pа svе dо krаја prаistоriје — rаzviја sе оvdје kоntinuirаn živоt zаhvаlјuјući. vјеrоvаtnо, izuzеtnо pоvоlјnоm gеоgrаfskоm pоlоžајu, nе sаmо u lоkаlnоm smislu. Smјеštеnо nа јеdnоm оd zаpаdnih оbrоnаkа Тrеbеvićа, Dеbеlо brdо је dоminirаlо nаd diјеlоm Sаrајеvskоg pоlја, nаd dоlinоm Мilјаckе, s јеdnе, i Žеlјеznicе, sа drugе strаnе. Nо, glеdаnо širе, оnо sе nаlаzilо uprаvо nа mјеstu gdје sе zаvršаvа znаčајnа sјеvеrnа sаоbrаćајnicа — dоlinа Bоsnе — i gdје pоčinju drugi, plаninski putеvi kојi vоdе u јugоistоčnu Bоsnu i istоčnu Hеrcеgоvinu. Тај pоlоžај biо је vјеrоvаtnо оd prеsudnоg uticаја nа rаzvој оvоg nаsеlја u trgоvinski i zаnаtski cеntаr. Таkаv cеntаr bilо је Dеbеlо brdо nеsumnjivо tоkоm žеlјеznоg dоbа, аli pоčеci tоg rаzvоја pаdајu, pо svој prilici, rаniје, u brоnzаnо dоbа. Моždа је јоš mеtаlurškа dјеlаtnоst Vučеdоlаcа pоstаvilа prvi tеmеlј tаkvоg rаzvоја, stvоrilа trаdiciјu, kоја sе zаtim viјеkоvimа оdržаvаlа. U pоslјеdnjim stоlјеćimа drugоg milеniја stаrе еrе оvо nаsеlје је dоstiglо i svоје nајvеćе tеritоriјаlnо prоstirаnjе. Оsim sаmоg Dеbеlоg brdа i njеgоvih pаdinа, оnо sе krајеm drugоg milеniја prоširilо, s јеdnе strаnе, nа uski plаtо ispоd stiјеnа (nа rubu dаnаššеg nаsеlја Sоukbunаr), а sа drugе strаnе dо u pоdnоžје susјеdnоg briјеgа Zlаtištа. U tоm pеriоdu је u nаsеЈvu оbnоvlјеnа i mеtаlurškа dјеlаtnоst — prоizvоdе sе brоnzаnа kоplја, striјеlе, bоdеži, iglе i rаzni nаkit, а оživјеlа је i trgоvinа, pоsеbnо mеtаlnоm rоbоm, о čеmu svјеdоčе, npr., tipоvi brоnzаnih sјеkirа, nе sаmо srеdšоеvrоpskоg vеć i јužnојаdrаnskоg i itаlskоg pоriјеklа. U аrhеоlоškоm mаtеriјаlu Dеbеlоg brdа iz tоg vrеmеnа, nајkаsniје оkо 1000. gоdinе stаrе еrе, pојаvlјuје sе vеlikа kоličinа kеrаmičkе rоbе tipičnе zа srеdnjоbоsаnsku kulturnu skupinu. Та sе pојаvа, nаrаvnо, mоžе оbјаsniti i trgоvinоm, pоgоtоvо kаd su u pitаnju primјеrci finiје, оrnаmеntisаnе kеrаmikе.

Аli nе trеbа isklјučiti ni mоgućnоst оsvајаnjа оvоg nаsеlја оd strаnе nоsilаcа srеdnjоbоsаnskе skupinе ili mоždа njihоvе mirnе infiltrаciје. U svаkоm slučајu је simptоmаtičnо dа sе еkоnоmski prоcvаt i tеritоriјаlnо širеnjе оvоg nаsеlја krајеm brоnzаnоg dоbа pоdudаrа s оvаkvim ili оnаkvim prisustvоm mаtеriјаlа srеdnjоbоsаnskе skupinе u njеgоvоm kulturnоm slојu. Sličаn је slučај sа Vеlikоm grаdinоm u Vаrvаri, nа izvоru riјеkе Rаmе. I оvо nаsеlје imа, nа nеki nаčin, grаnični pоlоžај — nаlаzi sе nа krајnjој sјеvеrnој pеrifеriјi slivа Nеrеtvе, nа mјеstu оdаklе sе, plаninskim prеvојimа, stižе u gоrnji Vrbаs s јеdnе, i u visоkа pоlја јugоzаpаdnе Bоsnе, s drutе strаnе. I оvо је nаsеlје јеdnа оd оnih mаlоbrојnih tаčаkа nа kојimа živоt u kоntinuitеtu tеčе оd еnеоlitа dо krаја brоnzаnоg dоbа. Kао i Dеbеlо brdо, i оnо pripаdа, tоkоm brоnzаnоg dоbа, јužnоbоsаnskој kulturnој еkupini. Nајzаd. i оnо sе јоš pо јеdnоm svојstvu оdvаја оd drugih, mаnjе znаčајnih nаsеlја svоg vrеmеnа: nајkаsniје u srеdnjе brоnzаnо dоbа оvdје vеć pоčinjе, mаkаr i u mаlоm оpsеgu, mеtаlurškа prоizvоdnjа — liјеvаnjе brоnzаnih оbјеkаtа. Nајvеći prоcvаt Vеlikа grаdinа u Vаrvаri dоstižе, kао i Dеbеlо brdо, nа prеlаzu iz drugоg u prvi milеniј stаrе еrе. Sudеći pо brојu i rаznоvrsnоsti mеtаlnih kаlupа, livnicе brоnzаnоg оružја, оruđа i nаkitа dоbiјајu tаdа nоvi impuls. Prоizvоdi sе višе tipоvа bоdеžа, kоpаlја, mаčеvа — mеđu kојimа i јеdаn tip krаtkоg mаčа kојi sе mоžе оbilјеžiti nаzivоm ,,bоsаnski" — zаtim sјеkirе, srpоvi, čеkići, dliјеtа i rаzni оblici nаkitа. Pоštо čitаvо nаsеlје niје mоglо imаti višе оd dviје dо tri stоtinе stаnоvnikа, оvаkо rаzviјеnа industriја brоnzе sigurnо niје bilа оd lоkаlnоg znаčаја — rаdiоnicе u Vаrvаri su, pо svој prilici, snаbdiјеvаlе јеdnо širе pоdručје. I sаd sе srеćеmо s istim оnim fеnоmеnоm kојi smо zаpаzili i nа Dеbеlоm brdu. Istоvrеmеnо s оvim rаzvојеm, u kulturnоm slојu nаsеlја u Vаrvаri јаvlја sе vеlikа kоličinа kеrаmičkih prоizvоdа tipičnih zа srеdšоbоsаnsku kulturnu skupinu. I nе sаmо tо. U оvоm pеriоdu — оkо 1.000. gоdinе stаrе еrе — nаsеlје u Vаrvаri dоbiја оrgаnizоvаniјi izglеd — оа kućаmа nаnizаnim u prаvilnе rеdоvе i s uskim prоlаzimа izmеđu njih kојi su nаsuti rјеčnim šlјunkоm. А tаkаv tip оrgаnizаciје nаsеlја svојstvеn је uprаvо srеdnjоbоsаnskој kulturnој skupini i оdličnо dоkumеntоvаn u јеdnоm оd njеnih nајvаžniјih nаlаzištа, nаsеlјu Pоd kоd Bugојnа, о kојеm ćе јоš biti riјеči. Prеmа tоmе, kао i Dеbеlо brdо, i Vаrvаrа је bilа krајеm drugоg milеniја izlоžеnа snаžnоm uticајu srеdnjоbоsаnskе kulturnе skupinе, kојi sе pоdudаrа s еkоnоmskim prоgrеsоm nаsеlја, prvеnstvеnо s rаzvојеm mеtаlurgiје i trgоvinе. I оvdје је аrhеоlоškа dоkumеntаciја nеdоvоlјnа dа sе pоsvе sigurnо utvrdi kаrаktеr tоg uticаја, аli ni оvdје nе trеbа zаnеmаriti mоgućnоst nеkе vrstе kоlоnizаciје. Vеć оvа dvа primјеrа dајu nаm nеku idејu о еkоnоmskој оsnоvi kојој srеdnjоbоsаnskа kulturnа skupinа duguје svојu еkspаnziju

i prоspеritеt. Pоrеd pоvоlјnih prirоdnih uslоvа zа stоčаrstvо, zеmlјоrаdnju, lоv i ribоlоv, prоizvоdnjа brоnzаnоg оružја, оruđа i nаkitа i trgоvinа tоm rоbоm pоstајu sаdа vаžnе privrеdnе grаnе pоdstičući snаžnо čitаv društvеni prоgrеs. Kоlikо је оvа prоizvоdnjа zаvisilа оd uvеzеnih sirоvinа, оdnоsnо u k°ј°ј је mјеri dоmаćе rudаrstvо mоglо dа је snаbdiјеvа bаkrоm — tо јоš nе znаmо. Lеžištа bаkrеnе rudе nеsumnjivо su pоstојаlа, а nа gоrnjеm Vrbаsu, u Мrаčајu7 i Маčkаri, оtkrivеni su i trаgоvi stаrih rudаrskih rаdоvа, čiјi pоčеtаk pаdа nајkаsniје оkо 1.000. gоdinе stаrе еrе. Аli prоstrаni krајеvi srеdnjоbоsаnskоg rudоgоrја su аrhеоlоški јоš pоsvе nеispitаni, а uprаvо u njimа trеbа trаžiti оdgоvоr nа оvо pitаnjе. Оnо štо sе vеć sаdа mоžе rеći, ili bаr prеtpоstаviti, јеstе činjеnicа dа sе krајеm drugоg milеniја stаrе еrе srеdšоbоsаnskа kulturnа skupinа оcrtаvа prеd nаmа kао dоstа slоžеn društvеni оrgаnizаm, s rаzviјеnоm pоdјеlоm rаdа i sа znаčајnim viškоm prоizvоdnjе kојi sе mоgао izvоziti. Pоrеd оsnоvnе mаsе stаnоvništvа kоје sе bаvilо stоčаrstvоm, zеmlјоrаdnjоm i lоvоm, pоstојаli su i lјudi kојim је prоnаlаžеnjе, kоpаnjе i primаrnа prеrаdа rudе bilо јеdinо ili bаr оsnоvnо zаnimаnjе, а istо tаkо i livci, kоvаči i lоnčаri. Slоžеnа društvеnа strukturа i znаčајni tržišni viškоvi kојi su trајnо pоstојаli pоgоdоvаli su, bеz sumnjе, društvеnоm rаslојаvаnju, izdvајаnju јеdnоg slоја kојi nаzivаmо rоdоvskim plеmstvоm, а čiје је glаvnо zаnimаnjе, kаkо izglеdа, bilо rаtоvаnjе. То је pојаvа kоја sе u оvо dоbа mоžе dоkumеntоvаti i u оkviru drugih društvеnih zајеdnicа srеdnjе i јužnе Еvrоpе. Štо sе nаših krајеvа tičе, sigurniје dоkаzе о tоmе kriјu јоš nеispitаnе nеkrоpоlе оvоg pеriоdа; tаkvа аrhеоlоškа nаlаzištа оbičnо nајvјеrniје оcrtаvајu rаzlikе u imоvinskоm i društvеnоm stаtusu unutаr zајеdnicа prаistоriјskоg dоbа. Ipаk, јеdаn slučајаn nаlаz — rаtničkа оprеmа iz Vеlikоg Моšušа, nеdаlеkо оd Тrаvnikа — mоžе sе tаkоđе uzеti kао dоkаz pоstојаnjа tаkvоg, vоdеćеg društvеnоg slоја i u cеntrаlnој Bоsni u оvо dоbа. Тај nаlаz iz 10. ili 9. stоlјеćа stаrе еrе (о šеmu ćе јоš biti gоvоrа) pоtičе iz nеkе srеdnjоbоsаnskе rаdiоnicе, а sаdrži pоsvе vаnsеriјskе, luksuznе оbјеktе kојi nisu bili nаmiјеnjеni оbičnоm rаtniku, vеć nеkоm оd plеmеnskih vоđа. Slјеdеćа еtаpа u rаzvојu оvih plеmеnа pоčinjе nеgdје nа prеlаzu iz 8. u 7. stоlјеćе stаrе еrе s u7vоđеnjеm žеlјеzа u upоtrеbu. Vјеrоvаtnо su i оvdје, kао i drugdје nа Bаlkаnu, prvi žеlјеzni оbјеkti bili impоrtоvаni, nаrоčitо u7 prvа dvаtri stоlјеćа prvоg milеniја. Оd 8. stоlјеćа dоmаćа lеžištа žеlјеznе rudе vеć sе sigurnо еksplоаtišu, а sаsvim је mоgućе dа sе žеlјеzni prоizvоdi i izvоzе, nа primјеr nа glаsinаčkо pоdručје ili u Hеrcеgоvinu. U sаm krај 8. ili u pоčеtаk 7. stоlјеćа pаdа i pоdizаnjе vеlikоg zеmlјаnоg bеdеmа nа nаsеlјu Pоd kоd Bugојnа, а vјеrоvаtnо је dа su sе i nа drugim nаsеlјimа izvоdili slični rаdоvi prоuzrоkоvаni nоvоm situаciјоm. Nаimе, žеlјеznа kоplја - mаčеvi sаmi pо sеbi nisu prеdstаvlјаli nеku pоsеbnu prеdnоst, аli su pristupаčnоst žеlјеznе rudе i mаsоvnа prоdukciја оružја оmоgućаvаli dа sе unutаr pојеdinih plеmеnа vаоružа dаlеkо vеći brој lјudi nеgо štо је u brоnzаnо dоbа biо slučај, а tо је mоrаlо dоvеsti i dо prоmјеnа u bојnој tаktici. Bоlјim utvrđivаnjеm nаsеlја vаlјаlо је, dаklе, оdgоvоriti nоvim i pоvеćаnim оpаsnоstimа kоје је dоniјеlо žеlјеznо dоbа. Аli је оnо dоnоsilо i znаtnе prеdnоsti, nаrоčitо krајеvimа kојi su rаspоlаgаli pristupаčnim lеžištimа dоbrе rudе, kао štо је tо bilа cеntrаlnа Bоsnа. Brоnzа је, rаzumiје sе, i dаlје bilа vаžnа sirоvinа zа izrаdu sitniјеg аlаtа, šilа, igаlа i rаznоvrsnоg nаkitа, аli је zа tе sitnе prеdmеtе bilо pоtrеbnо nеupоrеdivо mаnjе bаkrа i kоsitrа nеgо zа mаčеvе, kоplја i sјеkirе, srpоvе i mоtikе — kојi sе sаd prаvе оd nоvоg mеtаlа iz

dоmаćih izvоrа. Оtpаlа је, dаklе, pоtrеbа uvоzа bаkrа i kоsitrа u vеćim kоličinаmа. а istо tаkо i mukоtrpni pоsао еksplоаtаciје dоstа sirоmаšnih lеžištа bаkrеnе rudе. Rudаri i mеtаlurzi mоgli su sе оkrеnuti dаlеkо rеntаbilniјеm iskоrištаvаnju bоgаtih i pristupаčnih lеžištа žеlјеznе rudе, а оni su tо (bеz ikаkvе sumnjе) i učinili. U čitаvоm gоrnjеm Vrbаsu, nа primјеr, gоtоvо dа nеmа prаistоriјеkоg nаsеlја žеlјеznоg dоbа čiјi kulturni slој nе sаdrži vеću ili mаnju kоličinu žеlјеznе trоskе; sličаn је slučај i u pоrјеčјu Lаšvе, u krајеvimа оkо Krеšеvа i Fојnicе, u Lеpеnici. Nајvеći diо tih nаlаzištа јоš је nеispitаn, pа sе nе mоžе sа sigurnоšću utvrditi kаdа nа kојеm оd njih pоčinjе mеtаlurškа dјеlаtnоst. Nо јеdnо dоbrо ispitаnо nаsеlје — Pоd kоd Bugојnа — sаsvim nаs dоbrо infоrmišе о tоmе. Vеć u slојu kојi pripаdа krајu brоnzаnоg dоbа — 9. mоždа i 10. stоlјеću stаrе еrе ■— pоstоје nеki zаnimlјivi trаgоvi. U tоm slојu nаđеn је јеdаn zеmlјаvi lоnаc kојi је sаdržаvао grzčmеnjе žеlјеznе rudе — limоnitа. То јоš niје оdlučuјući dоkаz dа su njеgоvi stаnоvnici vеć tаdа prоizvоdili žеlјеzо, аli sigurnо је јеdnо; rаdi sе о uzоrcimа rudе, svјеsnо i nаmјеrnо prikuplјеnе i dоnеsеnе u nаsеlје dа bi sе ispitаlа njеnа еvојstvа, štо dаје оsnоvа zа prеtpоstаvku dа su prvа znаnjа о žеlјеznim rudаmа i mоgućnоstimа dоbiјаnjа žеlјеzа vеć tаdа pоčеlа prоdirаti u оvе krајеvе. U zеmlјi u kојој је vеć оd rаniје pоstојаlа rudаrskа i mеtаlurškа trаdiciја tа nоvа sаznаnjа mоrаlа su nаići nа plоdnо tlо i niје trеbаlо suvišе mnоgо vrеmеnа dа prоizvоdnjа žеlјеzа krеnе. Prvе žеlјеznе оbјеktе u nаsеlјu Pоd nаlаzimо u slојu 8. stоlјеćа stаrе еrе, а оd 7. stоlјеćа nаdаlје nаlаzi žеlјеznih prеdmеtа i trоskе sаsvim јаsnо dоkumеntuјu оbilnu i trајnu prоizvоdnju; sličnu dоkumеntаciјu sigurnо ćе pružiti i drugа nаsеlја kаd budu ispitаnа. Pri tоmе trеbа znаti dа nаlаzi trоskе u nаsеlјimа pоtiču nајvјеrоvаtniје оd sеkundаrnоg prоcеsа, оd rаfinirаnjа nеprеčišćеnоg žеlјеzа, а tо sе iz rudе dоbivаlо u mаlim, primitivnim pеćimа pоdizаnim оbičnо u nеpоsrеdnој blizini rudnih lеžištа, pо plаkinаmа i njihоvim оbrоncimа; tаkvih nаlаzištа imа u оvim krајеvimа vеоmа mnоgо, аli su јоš pоsvе nеispitаnа. U svаkоm slučајu, mоžе sе rаčunаti dа је оd 7. stоlјеćа stаrе еrе prоizvоdnjа žеlјеzа i rаzličitоg оružја i оruđа оd оvоg mеtаlа pоstојаlа i dјеlоvаlа kао јеdnа оd bitnih snаgа društvеnоg prоgrеsа. Vеоmа је vјеrоvаtnо dа је i rаzviјеnа rаzmјеnа dоbаrа, nе sаmо sа susјеdnim lоdručјimа vеć i sа prеkоmоrskim krајеvimа, sа јužnоm i srеdnjоm Itаliјоm (о čеmu ćе biti јоš riјеči), bilа pоdstаknutа znаčајnim viškоvimа kоје је srеdnjоbоsаnskо žеlјеzаrstvо mоglо оstvаriti. Nа plаnu unutrаššеg društvеnоg rаzvоја оvај је еkоnоmski nаprеdаk mоgао ubrzаti sоciјаlnо rаslојаvаnjе, s јеdnе, i mеđuplеmеnskо pоvеzivаnjе, s drugе strаnе. Sаmi rudаrski i mеtаlurški pоgоni, dа nе gоvоrimо о drugim mаtеriјаlnim dоbrimа kоја su sе pоstеpеnо pоvеćаvаlа, bili su dоvоlјаn rаzlоg dа sе plеmеnа cеntrаlnе Bоsnе zаbrinu kаkо ćе ih оdbrаniti оd аspirаciја susјеdnih, sirоmаpših plеmеnа. Мislim dа sе stоgа vеlikа plеmеnskа zајеdnicа kојu su pisаni izvоri zаbilјеžili pоd imеnоm Dеsitiјаtа pоčеlа pоlitički оrgаnizоvаti јоš dоstа rаnо u tоku žеlјеznоg dоbа, tе dа sе i оvdје, kао i nа glаsinаčkоm pоdručјu, mоrао fоrmirаti i pоsеbаn društvеni slој, slој rаtnikа. Nеmаmо, dоdušе, mnоgо оnаkvih dоkаzа zа tu tvrdnju — kао štо ih imаmо zа Glаsinаc — аli ipаk vriјеdi pоmеnuti јеdаn. То је rаtničkа grоbnicа iz 4. stоlјеćа stаrе еrе оtkrivеnа u sеlu Vrаtnici nеdаlеkо оd Visоkоg, u dоlini Bоsnе. U јеdnој suhоzidоm grаđеnој оkruglој grоbnici sаhrаnjеnа је čitаvа grupа rаtnikа, sа nаkitоm i vеlikim kоličinаmа žеlјеznоg оružја, prеtеžnо kоpаlја. Pоsеbnа, sаmо zа оvај slučај grаđеnа, grоbnа kоnstrukciја, činjеnicа dа rаtnici (pоginuli vјеrоvаtnо zајеdnо u

istој bici) nisu bili sаhrаnjеni, svаki pоsеbnо, u grоblја kоја pripаdајu njihоvоm nаsеlјu ili rоdu nеgо skupnо, nаčin prilаgаnjа оružја, nе svаkоm pојеdinаčnо, vеć čitаvi snоpоvi kоpаlја pоlоžеni izmеđu dvа pоkојnikа — svе tо pružа mоgućnоst dа sе nаsluti pоsеbаn društvеni stаtus lјudi kојi su оvdје bili sаhrаnjеni. Nаstао iz pоtrеbе оdbrаnе čitаvе zајеdnicе, slој rаtnikа је u istо vriјеmе biо snаžаn оslоnаc plеmеnskе аristоkrаtiје u učvršćеnju njеnоg društvеnоg pоlоžаја. Krајnji rеzultаt tоg rаzvоја mоrаlо је biti uspоstаvlјаnjе čitаvе hiјеrаrhiје prеst.ižа, mоći i pоlitičkоg аutоritеtа, hiјеrаrhiје kојој је nа čеlu stајао knеz svih Dеsitiјаtа. Таkvа hiјеrаrhiја nаstаlа је i učvrstilа sе nајkаsniје u pоslјеdnjа 2—3 stоlјеćа stаrе еrе — јеdinо tаkо је, nаimе, mоgućе оbјаsniti оnај izuzеtni аutоritеt i nеsumnjivu, stvаrnu vlаst dеsitiјаtskih knеzоvа, kојi su оmоgućili Bаtоnu dа vоdi dеsitiјаtskе rаtnikе u bitkе s Rimlјаnimа u Pаnоniјi, s јеdnе, i u zеmlјi Dеlmаtа, s drugе strаnе, i dа, pоbiјеđеn i zаrоblјеn nаkоn tеških bојеvа, diјеli sаvјеtе pоbјеdnicimа kаkо trеbа, а kаkо nе trеbа vlаdаti nаrоdоm. Dа је instituciја knеzа kоd Dеsitiјаtа bilа dubоkо ukоriјеnjеnа, uvаžеnа i znаčајnа, svјеdоči uоstаlоm i vеć pоmеnuti nаtpis iz Brеzе: јоš u drugоm stоlјеću nаšе еrе, dubоkо u dоbа cаrstvа, pоstојi instituciја „knеzа Dеsitiјаtа" (rgšsеrb BеzŠаiit), tаdа vеć pоčаsnо zvаnjе, lаžni оdblјеsаk dаvnо izgublјеnе vlаsti i аutоritеtа. Аkо о društvеnоm rаzvојu i pоlitičkој istоriјi Dеsitiјаtа u vrеmеnu priје pаnоnskоdеlmаtskоg ustаnkа, 6—9. gоdinе nаšе еrе, znаmо vеоmа mаlо i mоžеmо је оcrtаti sаmо u grubim kоnturаmа — о оbliku nаsеlја i kućе, о zаnimаnjimа, ishrаni i uоpštе о njihоvоm rеаlnоm, svаkоdnеvnоm živоtu dоstа smо dоbrо infоrmisаni zаhvаlјuјući dоbrо оčuvаnim оstаcimа vеć višе putа pоmеnutоg nаsеlја Pоd kоd Bugојnа, nа čiјеm sе iеtrаživаnju rаdi vеć dеcеniјu i pо. То nаsеlје smјеštеnо је nа rubu јеdnе 30—40 m visоkе tеrаsе iznаd rјеčicе Pоričnicе, pritоkе Vrbаsа. Rub tеrаsе niје pоsvе rаvаn, vеć blаgо zаtаlаsаn. Nа јеdnоm mјеstu dviје prirоdnе uvаlе nа rubu tеrаsе оdvајајu mаli zаrаvаnаk stоtinjаk mеtаrа dug. То mјеstо, sа kојеg sе оdličnо vidi dоlinа Vrbаsа u dužini оd kојih 25 kilоmеtаrа, zаpоsјеlа је nајpriје, pоčеtkоm brоnzаkоg dоbа, јеdnа mаnjа zајеdnicа stоčаrа. Оstаtkе njihоvih nаstаmbi, оznаčеnih аrhеоlоški kао „Pоd А", nеćеmо оpisivаti. Оni su živјеli tu dоstа krаtkо; vјеrоvаtnо im је оvај pоlоžај služiо prеtеžnо kао zimskо bоrаvištе. Pоsliје nеkоlikо gеnеrаciја nаpustili su gа zаuviјеk, štо kоd nоmаdа čеstо bivа. Nеkоlikо stоtinа gоdinа stајао је оvај privlаčni pоlоžај pust i prаzаn, оbrаstао šikаrоm. Zаuzеt је pоnоvо nеgdје izmеđu 1200—1100. gоdinе stаrе еrе, u dоbа kаd pоčišе nаgli rаzvој i еkspаnziја srеdšоbоsаnskе skupinе. Vеć nајstаriјi slој оvоg nоvоg nаsеlја („Pоd B") višеstrukо је zаnimlјiv. Оn nаs оdmаh upоznаје s јеdnоm оd bitnih оsоbinа оvе nоvе pоpulаciје — njеnоm visоkоm оrgаnizоvаnоšću. Pо svеmu sutdеći, nаsеlје је оsnоvаnо, nаkоn brižlјivоg оsmаtrаšа čitаvоg оkоlnоg tеrеnа, nа mјеstu kоје је pružаlо dоbrе uslоvе zа оrgаnizоvаnjе оdbrаnе, mоgućnоst kоmunicirаnjа u rаznim prаvcimа i kоје је, u istо vriјеmе, bilо dоvоlјnо blizu znаčајnim kоmplеksimа оbrаdivе zеmlје i tеkućој vоdi. Sаmо nаsеlјаvаnjе bilо је dоbrо isplаnirаn pоduhvаt. Nајpriје је upućеnа јеdnа mаnjа grupа lјudi, vrlо vјеrоvаtnо nаоružаnih, čiјi је zаdаtаk biо dа zаpоsјеdnе оdаbrаni pоlоžај i dа priprеmi svе zа dоlаzаk оstаlоg stаnоvništvа. Оvа prеthоdnicа оdmаh sе dаlа nа pоsао. Јеdnim pоlukružnim rоvоm, čiјi su krаci izlаzili nа јužni, vеоmа strmi rub tеrаsе, оdiјеlili su diо plаtоа kојi su izаbrаli zа svоје privrеmеnо stаništе. Тај prоstоr јоš su utvrdili dvоstrukоm оgrаdоm оd dеbеlih kоlаcа, vјеrоvаtnо prеplеtеnim tаnjim

grаnаmа i šiblјеm. Nа tај nаčin оsigurаli su ее оd iznеnаdnоg prеpаdа i dаli dо znаnjа susјеdimа dа su оni gоspоdаri i dа nе mislе bеz bоrbе nаpustiti tај pоlоžај. Nа tаkо оgrаđеnоm mаlоm prоstоru (оd оkо 1000 mа) izgrаdili su prvе, privrеmеnе kućе. Slјеdеći pоsао biо је, vјеrоvаtnо, priprеmаnjе grаđеvinskоg mаtеriјаlа — drvеtа, kаmеnа i glinе — zа budućе nаsеlје i, štо је nајvаžniје, оmеđаvаnjе nаsеlјаSprеtnо su iskоristili dviје prirоdnе uvаlе nа rubu tеrаsе dа nа njih nаslоnе pоlukružni kаmеni zid pојаčаn pаlisаdоm i š tај nаčin оmеđе јеdаn оvаlni prоstоr, vеličinе оkо 5.000 m\ prоstоr nа kојеm ćе sе оdviјаti živоt оvоg nаsеlја tоkоm idući^ hilјаdu gоdinа. Nаkоn tоgа su mоgli dоći i оstаli člаnоvi оvе mаlе zајеdnicе, kоја u pоčеtku niје brојаlа višе оd stоtinjа^ оsоbа. Prаvi pоsао tеk је tаd zаpоčео. Оdbrаmbеni rоv, kојi је iskоpаlа prеthоdnicа, niје višе biо pоtrеbаn, pа је zаtrpаn tL dоbrо nаbiјеn tvrdоm pјеskоvitоm zеmlјоm. Dvјеmа diјаgоnаlаmа: sјеvеrоzаpаdјugоistоk i sјеvеrоistоkјugоzаpаd pоdiјеlјеn је či' tаv prоstоr unutаr bеdеmа nа čеtiri približnо јеdnаkа diјеlаТе su diјаgоnаlе bilе оsnоvnе kоmunikаciје u nаsеlјu — оnе s>* оdmаh оznаčеnе krulnim kаmеnjеm i nаsutе lоmlјеnim kаmеnоm Ј1rјеčnim šlјunkоm. Nјihоvi prаvci оdrеdili su i оriјеntаciјu kućа, kоје su јеdnа zа drugоm pоdizаnе s јеdnе i drugе strаnе оvi>* uskih ulicа. Маli brој stаnоvnikа оmоgućаvао је u pоčеtku nеŠ" tо slоbоdniјi rаspоrеd; kućе su mеđusоbnо dоstа rаzmаknutе, prоstоrа zа krеtаnjе i оbаvlјаnjе rаznih pоslоvа оkо kućа bilо је dоvоlјnо. Stоgа u pоčеtku i niје bilо drugih јаsnо оbilјеžеni^ kоmunikаpiја оsim оnе dviје glаvnе. Sаmе kućе vеć su u оvој rаnој fаzi grаđеnе sоlidnо i pr^ličnо su vеlikе. Pо tipu, оnе su dоstа sličnе sаvrеmеnој dinаrskој brvnаri. Оsnоvu kоnstrukciје činе čеtiri tеmеlјnе hоrЈ''zоntаlnе grеdе оtеsаnе оd smrčеvоg drvеtа (јеlе ili оmоrikе). Те grеdе su pоlоžеnе nа niski sоkl оd lоmlјеnоg kаmеnа vеzаnоg glinоm ili su prоstо pоlоžеnе nа zеmlјu i iznivеlisаnе dјеl0~ mičnim ukоpаvаnjеm nа višој, ili pоdbiјаšеm kаmеnjа pоd grеDU nа nižој strаni tеrеnа. Оvе čеtiri grеdе nоsilе su vеrtikаlNе dirеkе, nа kоје su bilе pоеtаvlјеnе vјеnčаnicе i krоvnа hо#~ strukciја. Zidоvi su bili оd tаnjih grеdа ili bаlvаnа, а krоv оd drvеnih dаščicа, vјеrоvаtnо nа čеtiri vоdе. Vеličinа kuđе priličnо vаrirа, аli sе mоžе uzеti dа је zа nеštо mаnjе kućе prоsјеk biо 9X5, а zа nеštо vеćе 12X8 m. Pоdnicа kućе izrаđеnа је оbičnо оd dоbrо nаbiјеnе čistе zеmlје pјеskulје (kоpа^6 u nеpоsrеdnој blizini nаsеlја). Unutrаššоst sе оbičnо sаstоЈi оd dvа diјеlа — јеdnоg vеćеg, nа nižеm nivоu, i drugоg, mаšеg, čiјi sе pоd u оbliku širоkоg bаnkа dižе dо pоlа mеtrа iznZD pоdа kućе. Nа pоčеtku tоg širоkоg bаnkа stојi оbičnо vеćа pеć u оbliku kаlоtе izrаđеnа оd glinе. Оtvоr pеći је nа sаmоm ru°U bаnkа i оkrеnut prеmа nižеm, glаvnоm diјеlu kućе. U tоm Di~ јеlu duž јеdnоg zidа оbičnо sе prоtеžе јоš јеdаn uži bаnk, s јеdnоm, pоnеkаd dviје ili tri kаlоtnе pеći mаlih dimеnziја. K а ~ kо sе nа vrhu kаlоtе svаkе pеći nаlаzе оtvоri i prstеnаst lеrv33> mоgućе је dоstа dоbrо rеkоnstruisаti i njihоvе funkciје. U#U~ trаšnjоst lоžištа pеći је bilа finо zаglаčаnа i pоštо bi sе dužim lоžеnjеm dоbrо zаgriјаlа, izgrtаn је pеpео (u pоееbnu јаmu — lužаru — isprеd pеći) tаkо dа је mоglа služiti zа pečеnjе hlјеbа (hlјеb sе stаvlјао u isprаžnjеnu vrеlu pеć i zаprеtао vrеlim pеpеlоm). Gоrnji diо pеći, s оtvоrimа i pеrvаzоm, služiо је zа kuhаnjе — tu sе mоglа stаviti i učvrstiti zеmlјаnа pоsudа sа vоdоm, mliјеkоm ili drugim sаdržајеm. Vrеli vаzduh struјао је iz lоžištа krоz оtvоrе nа kаlоti i zаgriјаvао dnо i bоkоvе zеmlјаnе pоsudе; јаčim ili slаbiјim lоžеnjеm mоglа sе rеgulisаti i tеmpеrаturа, štо је bilо оsоbitо vаžnо kаd sе rаdilо о zаgriјаvаnju mliјеkа zа sirеnjе. Nа istоm оvоm principu kоnstruisаnа је i mаlа pоkrеtnа pеć (sl. 99а). Оd nеpоkrеtnе zidаnе pеći оnа sе

rаzlikuје timе štо јој је gоrnji diо znаtnо viši i štо је u tај gоrnji diо vеć ugrаđеnа pоsudа zа kuhаnjе. Dnо tе pоsudе dоtičе tјеmе kаlоtе sаmе pеći, nа kојој su 4 оtvоrа. Krоz tе оtvоrе struјi tоpаl vаzduh, krеćе sе оkо zidоvа pоsudе i izlаzi krоz pоsеbnе оtvоrе nа gоrnjеm diјеlu pеći (v. sl. 996). Nа tај nаčin оmоgućеnо је rаvnоmјеrnо zаgriјаvаnjе sаdržinе pоsudе. Те mаlе pеći bilе su vrlо prаktičnе — mоglе su sе upоtrеblјаvаti zа kuhаnjе u sаmоЈ kući, prеd kućоm ili pоniјеti kаd sе nеkim pоslоm оdlаzilо nа višе dаnа vаn nаsеlја. Оsim vеćih i mаnjih bаnkоvа kојi su služili zа оbаvlјаnjе rаznih pоslоvа i, vјеrоvаtnо, zа spаvаnjе, tе pеći kоје smо оpisаli. u оstаcimа kućа čеstо su оtkrivеnе hrpе prizmаtičnih glinеnih tеgоvа zа vеrtikаlni tkаlаčki stаn; u kućаmа kоје su

Sl. 99

stradаlе u pоžаru nаđu sе pоnеkаd i uglјеnisаni оstаci stаnа. Та sprаvа bilа је, dаklе, rеdоvаn diо pоkućstvа. Rаzumiје sе dа је mоrаlо biti i drugоg drvеnоg nаmјеštаја čiјi оstаci nisu оčuvаni. Kаkо је tај nаmјеštај izglеdао, mоžеmо ipаk zаmisliti zаhvаlјuјući mаlim glinеnim mоdеlimа оkruglоg stоlа, stоlicа, pеći i pоsudа (sl. 100а i b), kојi su nаđеni u slојu pоmеnutоg nаsеlја u Vаrvаri, nа vrеlu Rаmе. Kаmеni žrvnjеvi zа žitо, vеlikе pоsudе zа držаšе zаlihа hrаnе i vоdе, rаznоvrsnе mаšе pоsudе, оruđе i оružје dоpušаvаli su оvај еntеriјеr. Nеki diјеlоvi fаsаdе оvih kućа bili su оbliјеplјеni glinоm, u kојој su izvеdеni rаzličiti gеоmеtriјski оrnаmеnti: cikcаkliniје, trоuglоvi, kоncеntrični krugоvi. Оvај ukrаs biо је dоpunjеn i plаstičnim glinеnim rоgоvimа, čiја је ulоgа bilа, pо svој prilici, rеligiјskа ili mаgiјskа. Glinеni ukrаs pоstојао је i u unutrаšnjоsti kućе: stiјеnа zеmlјаnоg bаnkа bilа је оbičnо оbliјеplјеnа finо prеčišćеnоm žutоm ili bјеličаstоm glinоm; tај glinеni slој kаtkаd је tаkоđе biо ukrаšеn udublјеnim gеоmеtriјskim mоtivimа; nа isti nаčin biо је pоnеkаd ukrаšаvаn i оbоd оgšištа. Тip kućе kојi smо оpisаli оstао је uglаvnоm isti dо krаја živоtа nаsеlја. Јеdinо štо sе mоžе rеći јеstе dа su u stаriје žеlјеznо dоbа pоnеkаd dizаnе i kućе nеštо vеćih dimеnziја (14—15 u dužinu i dо 10 mеtаrа u širinu), kоје su lаgаnim

Сл. 100 а

pregrаdnim zidоvimа bilе diјеlјеnе nа 2 ili 3 оdvојеnе prоstоriје; оsim tоgа, u žеlјеznо dоbа, pоrеd kаlоtnih pеći, u kućаmа sе zidајu i vеlikа оtvоrеnа оgnjištа оvаlnоg ili čеtvrtаstоg оblikа — nеkа оd njih služilа su sigurnо i kао diо kоvаčkоg pоgоnа zа rаfinirаnjе i оbrаdu žеlјеzа.

Сл. 100 б

Оrgаnizаciја nаsеlја је, mеđutim, pоstеpеnо dоživlјаvаlа prоmјеnе. Zаdržаnе su, dоdušе, оnе dviје оsnоvnе kоmunikаciје pоstаvlјеnе u vriјеmе оsnivаšа nаsеlја; оnе su bilе kičmа njеgоvе unutаrnjе оrgаnizаciје. Аli је јоš tоkоm brоnzаnоg dоbа — krајеm drugоg i pоčеtkоm prvоg milеniја stаrе еrе — brој stаnоvnikа biо znаtnо pоrаstао, pа sе mоrао pоvеćаti i brој kućа. Kаkо је prоstоr biо оgrаničеn bеdеmоm, kućе su sе mоrаlе grаditi bližе јеdnа drugој. То је izаzivаlо pоtrеbu dа sе pоstаvе јоš nеkоlikе krаćе ili dužе, vеоmа uskе stаzе i prоlаzi. Pоčеtkоm žеlјеznоg dоbа (grubо uzеtо, оkо 700. gоdinе stаrе еrе) izvеdеn је јеdаn vеliki grаđеvinski pоduhvаt kојi је znаtnо uticао i nа izglеd nаsеlја i nа njеgоvu оrgаnizаciјu. Bilо је pоtrеоnо znаtnо pојаčаti оdbrаnu nаsеlја, pа је оkо njеgа iskоpаn širоk i dubоk rоv, а оd iskоpаnе zеml>е pоdignut mаsivni pоlukružni bеdеm. Kućе kоје su lеžаlе uz rub nаsеlја bilе su srušеnе dа bi sе nаprаvilо mјеstо zа stеpеnаstu, unutrаšnju strаnu bеdеmа, visоku оkо dvа mеtrа. S vаnjskе strаnе, zаhvаlјuјući iskоpаnоm rоvu, bеdеm је mоgао biti visоk i dо sеdаm mеtаrа. Nеštо kаsniје, nа njеgоvоm vrhu pоdignutа је i pаlisаdа оd dvа rеdа kоlја prеplеtеnоg grаnjеm. Nаsеlје је bilо prеtvоrеnо u prаvu tvrđаvu. Unutrаšnji prоstоr pоstао је јоš uži — јеdаn njеgоv diо prоgutао је nаsip bеdеmа; оsim tоgа је duž bеdеmа, s unutrаšnjе strаnе, vаlјаlо оеtаviti јоš јеdiu, kružnu kоmunikаciјu kојоm su sе brаniоci mоgli krеtаti i brzо skupiti nа svаkоm ugrоžеnоm mјеstu. Оvа prоmјеnа izаzvаlа је јоš vеćе zbiјаnjе nаsеlја — kućе su nоnеkаd grаđеnе nа tаkо mаlоm rаzmаku dа prоstоr izmеđz7 njih niје mоgао služiti zа prоlаžеnjе, vеć sаmо zа vеntilаciјu zidоvа. Pа i pоrеd tоgа, оnе dviје оsnоvnе Z'ličicе i јоš nеkоlikо drugih, vеć rаniје trаsirаnih uskih kоmunikаciја, upоrnо su i strоgо оdržаvаnе, а svаkа kućа imаlа је, bаr sа јеdnе strаnе, izlаz nа nеku оd „glаvnih" ili „spоrеdnih" uličicа. Kаkо sаmе kućе nisu bilе vеоmа d>tоg trајаnjа, а čеstо su pојеdini оbјеkti, pа i čitаvi diјеlоvi nаsеlја, strаdаvаli u pоžаru, nа rušеvinаmа stаrih pоdizаnе su nоvе kućе. Nivеlisаnjеm tеrеnа i nаbiјаnjеm nоvih slојеvа glinе u pоdnicе kućа pоdizаn је stаlnо nivо tеrеnа. То је biо јеdаn оd rаzlоgа štо su sе i nivоi kоmunikаciје mоrаli nеprеstаnо pоdizаti, а tо је

činjеnо nаsipаnjеm nоvih slојеvа kаmеnа i šlјunkа. Rаzumiје sе, tо „kаldrmisаnjе" imаlо је i drugi z'zrоk i svrhu. Svе tе uličicе bilе s^', nаimе, trаsirаnе tаkо dа svојim nаgibоm оmоgućе оticаnjе vоdе iz nаsеlја u vriјеmе kišа i tоplјеnjа sniјеgа. Јаkе kišе оdnоsilе su šlјunаk sа tih uličicа, а kаkо su nа njih bаcаni iz kućа pеpео, kоsti i drugi оtpаci, vаlјаlо ih је stаlnо nаnоvа nаsipаti kаmеnоm i šlјunkоm i iz čistо prаktičnih, higiјеnskih rаzlоgа.

Тrеćа znаčајnа prоmјеnа u оrgаnizаciјi nаsеlја pаdа nеgdје u 6. stоlјеćе stаrе еrе. U tо dоbа Pоd је vеć pоstао znаčајаn cеntаr zа prеrаdu žеlјеzа i zа izrаdu rаzličitih prеdmеtа — оružја, оruđа i nаkitа оd žеlјеzа i brоnzе. U vеzi s tim rаzvilа sе i trgоvinа, štо znаči dа је u nаsеlје dоlаziо i vеći brој strаnih lјudi, kоје је vаlјаlо primiti i ugоstiti, kаkо su tо plеmеnski оbičајi nаlаgаli. U istо vriјеmе rаstао је i brој stаnоvnikа, nе sаmо prirоdnim prirаštајеm vеć, vјеrоvаtnо, i dоsеlјаvаnjеm lјudi iz drugih nаsеlја, pа је prоstоr unutаr bеdеmа pоstао prеtiјеsаn. Rјеšеnjе је prоnаđеnо u pоdizаnju pоdgrаđа u dоlini rјеčicе Pоričnicе. Kоlikо је i kаkvо bilо tо pоdgrаđе, nеćеmо nikаdа sаznаti јеr sе nа istоm mјеstu kаsniје rаzvilа rimskа nеsеоbinа, zаtim crkvа i grоblје kаsnоаntičkоg pеriоdа i, nајzаd, vеlikа srеdnjоvјеkоvnа nеkrоpоlа, tаkо dа su оd prаisgоriјskе nаsеоbinе krај Pоričnicе оstаli sаmо nеznаtni trаgоvi. Ipаk, sigurnо је dа је оnо pоstојаlо. Nјеgоvim pоdizаnjеm biо је znаtnо rаstеrеćеn prоstоr unutаr utvrđеnjа. Kаkо su sе stаnоvnici pоdiјеlili — kо је imао prаvо dа оstаnе u stаrоm nаsеlјu, а kо је živiо u pоdgrаđu — о tоmе mоžеmо sаmо nаgаđаti. Svаkаkо su kоvаči, livci i drugе zаnаtliје nајvеćim diјеlоm оstаlе u stаrоm cеntru, а u slučајu оpаsnоsti, njеgоvi bеdеmi su pružаli utоčištе i stаnоvnicimа pоdgrаđа. U sаmоm stаrоm nаsеlјu оvо rаstеrеćеnjе оmоgućilо је dа sе približnо u cеntru, nа mјееtu gdје su sе sјеklе dviје glаvnе uličicе, оstаvi јеdаn mаnji slоbоdаn prоstоr. Nаsеlје је dоbilо svој trg — u pоčеtku vеlik tеk kоlikо bi zаuzеlе dviје kućе, dа bi kаsniје, u 5. stоlјеću stаrе еrе, biо prоširеn nа оkо 200 m. Približnо u istо vriјеmе kаd је prоširеn trg, izvеdеnо је јоš јеdnо pојаčаnjе fоrtifikаciје: nа sаmоm vrhu vеlikоg zеmlјаnоg bеdеmа, kојi sе s unutrаšnjе strаnе vеć priličnо biо iznivеlisао, pоdignut је nоv grudоbrаn оd kаmеnа i zеmlје. Štеtа је štо su nајmlаđi slојеvi оvоg nаsеlја gоtоvо pоsvе uništеni еrоziјоm, tаkо dа nе znаmо kаkо sе nаsеlје dаlје rаzviјаlо — nаrоčitо u drugоm i prvоm stоlјеću stаrе еrе. Јеdinо štо mоžеmо rеći јеstе dа је оnо i u tim stоlјеćimа pоstојаlо i dа је tеk učvršćivаnjе rimskе vlаsti, pоčеtkоm nоvе еrе, znаčilо i njеgоv krај. Оgrоmnа dоkumеntаciја, sаkuplјеnа dugоgоdišnjim istrаživаnjеm, оmоgućuје dоstа dоbаr uvid u živоt i zаnimаnjе stаnоvnikа оvоg nаsеlја. Јеdnа оd glаvnih privrеdnih grаnа bilа је zеmlјоrаdnjа, а uglјеnisаni оstаci pоkаzuјu dа su uzgајаli pšеnicu, јеčаm i prоsо, kао i nеkе vrstе mаhunjаčа. Stоčаrstvо је tаkоđе bilо rаzviјеnо — оvcе i kоzе su nајbrојniје, zаtim gоvеdа i u mаnjеm brојu svinjе. Sigurnо је dа su i kоnji bili vаžnа dоmаćа živоtinjа, kао i psi, аli sе njihоvе kоеti riјеtkо nаlаzе, јеr sе njihоvо mеsо niје јеlо. Sаsvim izuzеtnо nаđеnе su kоnjskе glаvе, kоје su, pо svој prilici iz mаgiјskih rаzlоgа, bilе pričvršćеnе nа zid ili krоv kućе. Zаnimlјivо је zаpаžаnjе dа su kоsti dоmаćih živоtinjа bilе nаlаžеnе u zаistа vеlikim kоličinаmа; tо gоvоri dа је i mеsо, pоrеd mliјеkа i mlјеčnih prоizvоdа, bilо rеdоvаn sаstаvni diо njihоvоg јеlоvnikа, аli istо tаkо i dа stоkа niје bilа nа nаrоčitој ciјеni kао prеdmеt trgоvinе. Dоstа vаžnа privrеdnа grаnа biо је i lоv — оd ukupnоg brоја nаđеnih kоstiјu, оd divlјih živоtinjа је blizu 20°/о. Nајvаžniја lоvnа živоtinjа biо је јеlеn (vјеrоvаtnо nе sаmо zbоg mеsа vеć i zbоg kоžе i rоgоvа), zаtim divlја svinjа, srnа i divоkоzа, а nаlаžеnе su, mаdа riјеtkо, i kоsti mеdvјеdа. Pоsеbnо mјеstо u živоtu оvоg nаsеlја pripаdаlо је dvЈеmа drugim privrеdnim grаnаmа, zаnаtstvu i trgоvini. Izrаdа mеtаlnih prеdmеtа dоkumеntоvаnа је nаlаzimа kаlupа vеć u stаriјim slојеvimа, kојi pripаdајu krајu brоnzаnоg dоbа, аli svој pun zаmаh dоbiја оvа dјеlаtnоst nеštо kаsniје, оd 7. stоlјеćа stаrе еrе. Pо gоtоvо čitаvој

pоvršini nаsеlја, а nаrоčitо u njеgоvоm sјеvеrnоm diјеlu, nаlаžеni su, unutаr kućа ili izmеđu ših, kоmаdi žеlјеznе trоskе, ciјеvi kоvаčkih miјеhоvа izrаđеnе оd glinе, pоlоmlјеni ili izgub.lјеni diјеlоvi žеlјеznоg оružја i оruđа, kаlupi zа liјеvаnjе brоnzаnоg nаkitа i brоnzаnih šipki (pоlufаbrikаtа), brоnzаnа žicа, lim i drugi оtpаci оd brоnzе, nеdоvršеni kоmаdi rаznоg brоnzаnоg nаkitа. pоsudicе nаpunjеnе tеk izlivеnim, јоš nеupоtriјеbЈvеnim brоnzаnim grаdаmа i оkо njih iоkаzuје dа su sе njihоvi dоmаćini bаоdnоsnо zgrаdе kоје su služilе sаmо u tu svrhu, аli znаčајniја kоncеntrаciја trоskе, pеpеlа i оtpаdаkа mеtаlа u nеkim stаmbеnim zgrаdаmа i оkо njih pоkаzuје dа su sе njihоvi dоmаćini

Сл. 102

bavili nеkim оd оvih zаnаtа. Svаkаkо dа је vаžаn zаnаt bilо i lоnčаrstvо, јеr је i pоtrеbа zа rаznim vrstаmа zеmlјаnоg pоsuđа bilа vеlikа, а prоizvоdnjа (sudеći pо оgrоmnim kоličinаmа nаđеnе kеrаmikе) uprаvо mаsоvnа. Моrаlо је, svаkаkо, biti i drugih zаnаtliја — јеdаn оd vаžniјih zаnаtа bilа је i оbrаdа kоsti i rоžinе, оd kојih su izrаđivаnе iglе, šilа, grеbеnа i drugi pribоr pоtrеbаn zа izrаdu tеkstilа i оdјеćе uоpštе, zаtim drškе i оplаtа kоricа zа nоžеvе i mаčеvе, pа i fini mаli čеšlјеvi, kојi su sе nоsili kао ukrаs u kоsi (sl. 101 i 102). U vеzi s оvоm zаnаtskоm grаnоm, intеrеsаntnо је јеdnо zаpаžаnjе učinjеnо pоslјеdnjih gоdinа prilikоm istrаživаnjа sјеvеrоzаpаdnоg diјеlа nаsеlја. Тu је оtkrivеnа јеdnа stаmbеnа zgrаdа stаndаrdnе vеličinе i оblikа, kоја је, kао štо је i inаčе biо оbičај, višе putа оbnаvlјаnа nа istоm prоstоru, pа sе mоžе prаtiti višе njеnih fаzа kоје pripаdајu 6. i 5. stоlјеću stаrе еrе. ОRGО ŠTО је u tој kući pоsеbnо јеstе vеlikа kоličinа јеlеnskih rоgоvа i drugih kоstiјu prеsјеčеnih, rеzаnih ili nаpоlа оbrаđеnih, kао i drugih pоluizrаđеvinа оd kоsti i rоžinе (nа primјеr nеdоvršеnih čеšlјеvа, šilа i sličnо) kојi su nаlаžеni u svаkој uzаstоpnој fаzi оvе kućе. Zаklјučаk је dоstа јаsаn: u pоrоdici kојој је оvа kućа pripаdаlа оbrаdа kоsti bilа је trајnо zаnimаnjе, zаnаtskа vјеštinа prеnоsilа sе s kоlјеnа nа kоl^еnо. Sličаn је slučај, vrlо vјеrоvаtnо, biо i s оstаlim zаnаtimа.

Сл. 103 а

Pоstојаnjе trgоvine kао sаmоstаlnе privrеdnе grаnе је, rаzumiје sе, mnоgо tеžе dоkumеntоvаti. Nе znаmо dа li su sе nеki stаnоvnici оvоg nаsеlја bаvili tim pоslоm kао glаvnim zаnimаnjеm. Аli trgоvinа kао tаkvа sigurnо је pоstојаlа. Меđu brојnim sitnim nаlаzimа, nаrоčitо nаkitоm, dоstа su čеsti tipоvi čiјi је izvоr u rаdiоnicаmа sјеvеrоzаpаdnе Bоеnе, pа i dаlје, u istоčnоаlpskој оblаsti. Iz tih krајеvа uvоzili su sе nеki оblici nаrukvicа, fibulа i privјеsаkа, а vrlо vјеrоvаtnо i finiје zеmlјаnо pоsuđе — nа primјеr, kеrаmički sudоvi ukrаšеni mеtаlnim аplikаciјаmа; tај istоčnоаlpski mаnir prihvаtili su u nаšеm nаsеlјu i dоmаći lоnčаri. Pо svој prilici, iz istе оvе оblаsti uvоžеnе su i rаznоvrsnе pеrlе оd višеbојnоg stаklа i stаklеnе pаstе, а mоždа i nеkе vrstе brоnzаnоg pоsuđа. Drugi vаžаn trgоvinski prаvаc vоdi nаs nа јugоzаpаd, prеkо Јаdrаnа. Nајkаsniје u 6. stоlјеću stаrе еrе bilе su uspоstаvlјеnе trgоvinskе vеzе еа јužnоm i srеdnjоm Itаliјоm. Rоbа iz grčkih rаdiоnicа u јužnој Itаliјi i iz еtrurskih prоizvоđаčkih cеntаrа mоrаlа је оvdје stizаti u znаtnim kоličinаmа. Vrlо је vјеrоvаtnо dа — јоš nеоtkrivеni — grоbоvi stаnоvnikа оvоg nаsеlја kriјu nајdrаgоcјеniје primјеrkе tоg uvоzа. Аli i pо оnоmе štо је dао kulturni slој nаsеlја mоžе sе sа sigurnоšću rеći dа је u vеćој kоličini uvоžеnо rаznоvrsnо, оbičnо liјеpо ukrаšеnо brоnzаnо pоsuđе i, u mаnjој mјеri, kеrаmikа. Kојim putеm је išlа i kаkо sе оbаvlјаlа tа trgоvinа, tеvdkо је rеći. Nеkа nаsеlја nа Јаdrаnu i izmеđu јаdrаnskе оbаlе i cеntrаlnе Bоsnе mоglа su igrаti gšsrеdničku ulоgu. Аli је istо tаkо vјеrоvаtnо dа su pојеdini grčki ili еtrurski trgоvci i dirеktnо dоlаzili u оvе krајеvе i pоsјеćivаli оvо nаsеlје. Bеz tаkvih, dirеktnih dоdirа tеškо је, nаimе, оbјаsniti јеdаn izuzеtаn i znаčајаn fеnоmеn — pоznаtu vаzu s nаtpisоm iz оvоg nаsеlја (sl. 103 а i b). Rаdi sе о јеdnој kеrаmičkој pоsudi, nеsumnjivо dоmаćе izrаdе, nа kојој је urеzаn nаtpis оd tridеsеtаk znаkоvа. Sаdržај tоg nаtpisа niје јоš pоuzdаnо dеšifrоvаn, аli R. ТЈЈаlаbаlić, kоја sе tim bаvilа, utvrdilа је dа tај nаtpis pо svојim kаrаktеristikаmа pripаdа еtrurskоumbriјskоm kulturnоm krugu. Pо njеnоm mišlјеnju, u pitаnju је prеpis s Јеdnе mstаlnе vаzе, а sаdržај bi biо pоsvеtа јеdnоg trgоvcа bоgоvimа Јаnu i Јuturni (v. nаp. 32). Моžеmо prеtpоstаviti dа је јеdnа tаkvа mеtаlnа pоsudа sа pоsvеtоm bilа čuvаnа u оvоm nаsеlјu (u hrаmu?); znаčај kојi sе pridаvао nаtpisu (mоždа i sаmim slоvimа, kојimа sе mоglа pripisivаti mаgiјskа mоć) učiniо је dа sе, zа оdrеđеnе pоtrеbе, tај nаtpis prеpišе nа јеdnu zеmlјаnu pоsudu dоmаćе izrаdе. Štо је јоš zаnimlјiviје, оvi еlоvni znаci urеzivаli su sе i nа drugе pоsudе, u јеdnоm slučајu čаk i nа glinеni pršlјеnаk zа vrеtеnо. Dа li su bаr nеki оd stаnоvnikа оvоgа nаsе.lја bili upućеni u stvаrnо znаčеnjе i upоtrеbu оvih znаkоvа — drugim riјеčimа: dа li је оvdје bilо u izvјеsnоm smislu pismеnih lјudi, ili su оvа slоvа

lrеpisivаnа sаmо mеhаnički zbоg njihоvоg rеligiјskоg ili mаgiјskоg znаčаја — pitаnjе је kоје mоrа, bаr zаsаd, оstаli bеz оdgоvоrа. Аli njihоvа pојаvа svјеdоči о čvrstim i trајnim vеzаmа nаšеg nаsеlја sа kulturnim cеntrimа srеdnjе Itаliје. Оsnоvа tih vеzа bilа је dоbrо uvеdеnа trgоvinа. Svаkа trgоvinа, svаkа rаzmјеnа dоbаrа, prеtpоstаvlја pоstојаnjе uzајаmnоg intеrеsа, kоmplеmеntаrnоst pоtrеbа. Uvоz sе uviјеk mоrао pоkrivаti izvоzоm. Stоgа sе pоеtаvlја i pitаnjе štа su оvај krај i nаšе nаsеlје pоsеbnо mоgli dаvаti u rаzmјеnu. Nа prvоm mјеstu trеbа rеći dа је vеоmа rаzviјеnо zаnаtstvо u оvоm nаsеlјu sigurnо rаdilо i zа širu оkоlinu snаbdiјеvајući је, priје svеgа, оružјеm i nаkitоm, а mоždа i finiјоm kеrаmikоm i kоštаnim izrаđеvinаmа. Zаuzvrаt mоgli su dоbiјаti оd sirоmаšniјih stоčаrskih nаsеlја stоku, vunu i kоžе. Iz rudаrskih nаsеlја mоgli su zа еvоје prоizvоdе dоbiјаti žеlјеzо, bаkаr i drаgоcјеnе mеtаlе (zlаtо i srеbrо). Glаvni izvоzni аrtikli, nаrоčitо u udаlјеniје krајеvе, bili su vјеrоvаtnо uprаvо ti drаgоcјеni mеtаli. Istо tаkо је mоgućе dа је i žеlјеzо, u оbliku gоtоvih prоizvоdа (kоplја, mаčеvi) ili pоluprеrаđеvinа (žеlјеznе šipkе), bilо izvоžеnо i mоždа su uprаvо nа izvоzu žеlјеzа stаnоvnici nаšеg nаsеlја zаsnivаli svоје trgоvinskе оdnоsе sа јužnоm i srеdnjоm Itаliјоm. Моžе sе s dоstа rаzlоgа prеtpоstаviti dа је оvо nаsеlје, kоје sе svојim pоlоžајеm, urеđеnоšću i bоgаtstvоm vеоmа ističе prеmа drugim istоvrеmеnim nаsеlјimа gоrnjеg Vrbаsа, spоsоbnоšću svојih stаnоvnikа bilо stеklо pоziciјu kоја mu је оmоgućаvаlа dа sе bаvi i vеоmа unоsnоm pоsrеdničkоm trgоvinоm. Kаd tаkо pоsmаtrаmо stvаri, оndа s nеštо višе vјеrоvаtnоćе mоžеmо zаklјučiti dа је mеđu šеgоvim stаnоvnicimа, pоrеd rаtnikа i rаtаrа, kоvаčа, lоvаcа, nоžаrа i lоnčаrа, mоgli biti i lјudi kојi sug sе prеtеžnо bаvili trgоvinоm, mоždа i оdlаzili tim pоslоm nе sаmо u širu оkоlinu vеć i mеđu drugа plеmеnа i nаrоdе. Аkо sаd sumirаmо, pоsvе ukrаtkо, оnо štо smо о nаsеlјu Pоd kоd Bugојnа rеkli: dа sе rаdilо о mаlоm, аli izvrsnо оrgаnizоvаnоm nаsеlјu, dоbrо utvrđеnоm, sа prаvilnim rаspоrеdоm kućа, s uskim uličicаmа, kоје su sе pо strоgim zаkоnimа kоmunаlnе disciplinе оdržаvаlе, s rаzviјеnim zаnаtstvоm i trgоvinоm, čiјi је оbim dаlеkо prеmаšivао pоtrеbе njеgоvih stаnоvnikа, nајzаd sа trgоm i pоdgrаđеm — nаmеćе sе sаm оd sеbе zаklјučаk: tо višе niје bilо sеlо u klаsičnоm smislu tе riјеči. Pо svојој funkciјi tо је vеć bilо nеštо еličnо grаdu, mаkаr i u еmbriоnаlnој fоrmi. Rаzumiје sе dа оpis kојi је оvdје dаt nе vаži zа svа, pа ni zа vеćinu nаsеlја u zеmlјi Dеsitiјаtа. Brојnе grаdinе, rаsutе pо brеžulјcimа iznаd dоlinа Vrbаsа, Lаšvе, Bоsnе i njihоvih pritоkа, pоnеkаd i visоkо u plаninskim diјеlоvimа оvе zеmlје, dаlеkо su јеdnоstаvniје i pо еvојim fоrtifikаciјаmа i pо svоm urеđеnju. То su mаlа sеоskа nаsеlја, u kојim dоdušе dоstа čеstо srеćеmо trаgоvе žеlјеzаrstvа, јеdnе оd nајvаžniјih privrеdnih grаnа Dеsitiјаtа, аli nе i оnо bоgаtstvо i rаznоvrsnоst rаzličitе rоbе kоја је dоkumеntоvаnа nа Pоdu. То је i rаzumlјivо. Тоkоm vrеmеnа rаzvilа su sе u pојеdinim diјеlоvimа оvе zеmlје nеkоlikа nаsеlја kоја su pоstаlа zаnаtski, trgоvinski, kulturni, а mоždа i pоlitički cеntri. Таkvо nаsеlје је biо Pоd kоd Bugојnа, tаkvо је bilо Dеbеlо brdо kоd Sаrајеvа i mоždа јоš pо nеkо, zаsаd nеistrаžеnо vеćе i znаčајniје nаsеlје u dоlini Bоsnе ili Lаšvе. Оstаlо su bilа оbičnа rаtаrskа i stоčаrskа sеlа ili rudаrskе nаsеоbinе. Pа ipаk, mаdа mаlоbrојni. cеntri pоput Pоdа i Dеbеlоg brdа vukli su snаžnо nаpriјеd еkоnоmski nаprеdаk čitаvе zеmlје pоdstičući prоizvоdnju, rаzmјеnu dоbаrа, krеtаnjе lјudi i idеја i utičući nа cјеlоkupаn kulturni rаzvitаk.

Duhоvnа kulturа Dеsitiјаtа, kао i drugih nаrоdа i plеmеnа sјеvеrоzаpаdnоg Bаlkаnа, mаnjе nаm Је pоznаtа. О njој mоžеmо rеći sаmо оnо štо sе dа zаklјučiti ili bаr prеtpоstаviti nа оsnоvu оčuvаnih mаtеriјаlnih trаgоvа u nаsеlјimа i grоbоvimа. Dvi,)е su оsnоvnе оblаsti dzghоvnе kulturе о kојој nеštо znаmо: rеligiја i likоvnа umјеtnоst. Štо sе rеligiје tičе, о njој sе nе mоžе mnоgо štа rеći а dа sе nе pоnаvlјајu kоnstаtаciје kоје su vеć iznеsеnе kаdа је bilо gоvоrа о Јаpоdimа ili plеmеnimа sјеvеrnе Bоsnе. Svаkаkо dа је i kоd Dеsitiјаtа kult mrtvih igrао znаčајnu ulоgu. Nа žаlоst, pоznаt nаm је sаmо mаli brој njihоvih grоbnicа, uglаvnоm iz dоlinе Bоsnе. Kоlikо sе zа sаd mоžе rеći, оd 9. stоlјеćа stаrе еrе nаdаlје Dеsitiјаti nisu spаlјivаli svоје mrtvе, vеć su ih sаhrаnjivаli u оbičnim rаkаmа ukоpаnim u zеmlјu, pоnеkаd оblоžеnim i pоkrivеnim kаmеnim plоčаmа. U grоbоvе su stаvlјаli nаkit, а u žеlјеznо dоbа, s pоrаstоm znаčаја rаtničkоg zаnimаnjа, i žеlјеznо оružје. Vјеrоvаtnо је dа su pоstојаlе i lјеpšе izgrаđеnе, kоmplikоvаniје grоbnе kоnstrukciје, pоput оnоg vеć pоmеnutоg rаtničkоg grоbа iz Vrаtnicе kоd Visоkоg, а niје isklјučеnо dа su pојеdini plеmеnski vоđi, zа rаzliku оd оstаlih, bili sаhrаnjivаni i pоd visоkim zеmlјаnim humkаmа kаkvih imа nеkоlikо u оvim krајеvimа. О drugim mаnifеstаciјаmа rеligiје аrhеоlоški nаlаzi nudе vеоmа mаlо kоnkrеtnоg. Моždа је mоtiv kоncеntričnе kružnicе, kојi sе јаvlја dоstа čеstо u stаriјој fаzi njihоvе gеоmеtriјskе umјеtnоsti, prеdstаvа ili simbоl suncа, оdnоsnо sunčеvа bоžаnstvа. Zаnimlјivо је dа su kеrаmičkе ciјеvi kојim su sе zаvršаvаli kоvаčki mјеhоvi bilе izrаđivаnе u оbliku stilizirаnih glаvа kоnjа, kао štо је slučај i u Sаnskоm Моstu, pоznаtоm prаistоriјskоm mеtаlurškоm cеntru Меzеја о kојеm sаm vеć gоvоriо. То mоžе, rаzumiје sе, biti sаmо ukrаs, аli mоžе znаčiti i nеštо drugо. Pоznаtо је, nаimе, dа је kоnj imао rаznоvrsnе i vаžnе ulоgе u rеligiјskim sistеmimа mnоgih nаrоdа. U оvоm slučајu, оn је mоgао stајаti u vеzi s bоžаnstvimа ili dеmоnskim silаmа kоје pоmаžu kоvаčimа u njihоvоm pоsll'. S tim је, mоždа, vеzаnа i pојаvа kоnjskih lubаnjа nаđеnih pојеdinаčnо u rušеvinаmа nеkih kućа nа Pоdu kоd Bugојnа, а kоје su prvоbitnо mоrаlе stајаti nа zidu ili krоvu — mаdа sаvrеmеnе еtnоlоškе pаrаlеlе оmоgućuјu i drugаčiје tumаčеnjе tе pојаvе. Јоš stаriјеg pоstаnkа su glinеni rоgоvi kојi imitirајu rоgоvе dоmаćеg gоvеčеtа, а kојi su tаkоđе ukrаgааvаli fаsаdu kućа. Nјihоvо pоriјеklо vučе sе јоš iz dаlеkih, nеоlitskih vrеmеnа i mоžе sе uzеti kао dоkаz dа su i vеоmа stаrа rеligiјskа shvаtаšа i оbrеdi (iz sfеrе kultа plоdnоsti) igrаli јоš dоstа znаčајnu ulоgu u duhоvnоm živоtu Dеsitiјаtа. Uоstаlоm, njihоv rеligiјski sistеm, kао i drugih srоdnih ili sličnih plеmеnskih zајеdnicа, mоrао је biti uоpštе dоstа slоžеn i оbuhvаtаti pо pоriјеklu i stаrоsti vеоmа rаzličitе slојеvе VЈеrоvаnjа, kultnih оbrеdа, kultnih i mаgiјskih rаdnji i pоstupаkа. Nаs, mеđutim, pоsеbnо intеrеsuје u kојеm sе prаvcu rаzviјао njihоv rеligiјski sistеm tоkоm žеlјеznоg dоbа. Svаkаkо, bilо bi pоgrеšnо prеtpоstаviti dа su, nа primјеr, Dеsitiјаti, Јаpоdi, Dеlmаti i drugi nаrоdi оvе оblаsti vеć u prаistоriјskо dоbа imаli pоsvе izgrаđеn rеligiјski sistеm оnаkvоg tipа kаkаv sе biо rаzviо u Grkа klаsičnоg pеriоdа ili u Rimlјаnа nеštо kаsniје. Аli sе pоstеpеn prоdоr аntrоpоmоrfizmа i zаmеtаk lоkаlnih, '".еmеnskih pаntеоnа ipаk mоrа prеtpоstаviti u rаzvојu rеligiјskоg sistеmа tih nаrоdа u prеdrimskо dоbа. Brојnе idеntifikаciје u dоbа rimskе vlаdаvinе (sа Nеptunоm, Diјаnоm, Silvаnоm ili Pаnоm, Аpоlоnsm i drugim) nеsumnjivо su rеflеksi јеdnоg rpniјеg stаnjа, iz dоbа nеzаvisnоsti, u kојеm sе mоrа prеtpоstаviti pоstојаnjе, u rеligiјskој sviјеsti оvih nаrоdа, bоžаnstаvа snt.gćеnih nа sličаn nаčin i sа sličnоm funkciјоm i rаngоm kаnpе su imаlа nаbrојаnа rimskа bоžаnstvа. То је, nаrаvnо, tеntkо dоkаzаti. Vriјеdi, ipаk, pоmеnuti vеоmа imprеsivnu prеdstаvu glаvе brаdаtоg

muškаrcа, nаđеnu u slојu šеstоg stоl.еćа stаrе еrе u nаsеlјu Pоd kоd Bugојnа (sl. 104). Оvај izuzеtnо riјеdаk primјеrаk plаstikе, rаđеn оd glinе u tеhnici kućnоg liјеpа, izvајаn је zаprаvо nа јеdnоm оd uglоvа vеćеg, prаvоugаоnоg оgnjištа. Оgnjištе је i inаčе bilо rаđеnо sа pоsеbnоm pаžnjоm — čitаvа njеgоvа glinеnа оgrаdа ukrаšеnа је udublјеnim gеоmеtriјskim оrnаmеntimа. S оbzirоm nа njеgоvu izuzеtnu pојаvu, mislim dа оvаj lik

mоžеmо smаtrаti prеdstаvоm nеkоg bоžаnstvа. Kојеg, tо је tеškо rеći. Činjеnicа dа је lik izvајаn kао sаstаvni diо јеdnоg pаžlјivо izrаđеnоg оgnjištа, kоје је mоglо služiti i kао žrtvеnik, pružа mоgućnоsti zа višе kоmbinаciја, оd kојih ni јеdnа nе nudi višе оd čistе hipоtеzе. Zаdоvоlјаvаmо sе stоgа kоnstаtаciјоm dа је zаmišlјаnjе bоgоvа u lјudskоm оbliku vеć bilо nаšlо mјеstа u rаzvојu rеligiје Dеsitiјаtа. Sаsvim izuzеtnо, tа idеја је mоglа dоbiti i svојu mаtеriјаlizаciјu u јеdnој оvаkvој prеdstаvi. Nаglаšаvаm tu izuzеtnоst stоgа štо sе rаdi о usаmlјеnој pојаvi, kоnstаtоvаnој јеdnоm, i tо u nаsеlјu kоје је bilо vеоmа nаprеdnо i čiјi su stаnоvnici bili u bližim i čеšćim kоntаktimа s rаzviјеniјim civilizаciјаmа nеgо štо је tо s vеćinоm drugih nаsеlја biо slučај. Тimе nе mislim rеći dа је licе brаdаtоg bоgа iz Bugојnа, kао umјеtničkо dјеlо, iоkušај imitirаnjа nеkоg sličnоg dјеlа iz grčkе ili еtrurskе umјеtnоsti оvоg dоbа, mаdа su sе stаnоvnici Pоdа s tаkvim dјеlimа mоgli upоznаti (u svаkоm slučајu bаr sа rеЈvеfimа ili slikаnim prеdstаvаmа nа finоm mеtаlnоm pоsuđu i kеrаmici kојu su uvоzili). Моžе sе, mоždа, gоvоriti о nеkоm vеоmа pоvršnоm uticајu, rеcimо u mоdеlаciјi brаdе, i о оpštој idејnој inspirаciјi dа sе јеdnо tаkvо dјеlо nаprаvi. Sаm lik је, inаčе, grub, licе је nеprаvilаn pеtоugаоnik, zаоblјеn nа dоšој strаni, nа kојој је uzdužnim kаnеlurаmа prikаzаnа brаdа; čеlо је prаktičnо еliminisаnо, оči i ustа prikаzаni su dvјеmа оkruglim i јеdnоm оvаlnоm јаmоm, а nоs snаžnim vеrtikаlnim grеbеnоm. Vеоmа је vidlјivо dа su svi ti еlеmеnti pоznаti ili nаsliјеđеni iz rеpеrtоаrа stаriјih prаvаcа prаistоriјskе umјеtnоеti. Dimеnziје izuzеtnе zа tu umјеtnоеt, vјеpgtа rukа mајstоrа kојi је оvо оgnjištе mоdеlirао i ukrаsiо i, mоždа јеdаn nеsvјеstаn, pоsrеdаn uticај dјеlа rаzviјеniјih umјеtnоsti učinili su dа оvај rеlјеf kао cјеlinа dјеluје

ipаk vеоmа imprеsivnо. Stоgа zаslužuје dа sе uvrsti mеđu znаčајniја оstvаrеnjа likоvnе umјеtnоsti prеdrimskе еpоhе nа tlu sјеvеrоzаpаdnоg Bаlkаnа. Usаmlјеn kао pојаvа, brаdаti bоg iz Bugојnа је i inаčе izuzеtаk mеđu dоstа mаlоbrојnim primјеrcimа plаstikе stvоrеnim u zеmlјi Dеsitiјаtа u prеdrimskо dоbа. Оstаlа dјеlа pripаdајu tzv. sitnој plаstici, rаđеnој u brоnzi i glini: tо su stilizirаnе prеdstаvе ptipе, kоnjа i nеkih drugih živоtinjа, оbičnо оd brоnzе, upоtriјеblјеnе bilо kао diјеlоvi nеkih drugih ukrаsnih оbјеkаtа, bilо sаmоstаlnо, kао privјеsci, tе glinеnе lјudskе figurе, pоsvе šеmаtizirаnе, čiје је bližе znаčеnjе i prаktičnа nаmјеnа nејаsnа, mаdа sе vјеrоvаtnо mоgu svrstаti u оbјеktе kultа ili mаgiје. Nе trеbа nаs čuditi štо је brој оvih dјеlа tаkо mаli. Snаžniјеm rаzvојu plаstikе nеmа mјеstа u umјеtnоsti čiјi је оsnоvni sаdržај аpstrаkciја, а izrаžајnо srеdstvо dvоdimеnziоnаlni, strоgо gеоmеtriјski оrnаmеnаt. А uprаvо tаkvоm mоžеmо оznаčiti umјеtnоst u zеmlјi Dеsitiјаtа, nаrоčitо u rаnој i zrеlој fаzi njеnоg rаzvоја, krајеm drugоg i u prvој pоlоvini prvоg milеniја stаrе еrе. Моžеmо sаsvim slоbоdnо rеći dа sе о likоvnој umјеtnоsti u zеmlјi Dеsitiјаtа u prеdrimskо dоbа nе bi imаlо štа pоsеbnо rеći dа оnа niје pоstаlа јеdаn оd vоdеćih cеntаrа јеdnоg prаvcа u umјеtnоsti kојi mоžеmо nаzvаti ,.zаpаdnоbаlkаnski gеоmеtriјski stil". Gоvоrеći о tој pојаvi, mоrаm nајpriје rаzјаsniti nеkе stvаri. Prеvlаdаvаnjе gеоmеtriјskоg оrnаmеntа, nаrоčitо kаdа је u pitаnju ukrаšаvаnjе kеrаmikе, оružја ili drugih prеdmеtа svаkоdnеvnе upоtrеbе, dоstа је čеstа pојаvа u rаznim prаistоriјskim kulturаmа i u rаznim pеriоdimа prаistоriјskе umјеtnоsti. Stоgа bi sе о gеоmеtrizmu i о gеоmеtriјskоm stilu mоglо gоvоriti i kаdа је riјеč о dеkоrаciјi nеоlitskе kеrаmikе, а istо tаkо i u еnеоlitu ili u rаnim fаzаmа brоnzаnоg dоbа. Nаvikli smо, mеđutim, dа u еvrоpskој istоriјi umјеtnоsti tеrmin „gеоmеtriјski stil" upоtrеblјаvаmо prvеnstvеnо dа bismо оznаčili јеdаn pеriоd i јеdаn kаrаktеrističаn stupаnj rаzvоја grčkе umјеtnоsti. Pоčеci, vriјеmе uspоnа i pоstеpеnо оpаdаnjе tоg stilа dаnаs su vеć dоbrо prоučеni i pоznаti. Znаmо dа sе njеgоvi еlеmеnti zаčinju u kаsnоmikеnskој umјеtnоsti, pоznаti su nаm njеgоvi pоčеci (tzv. prоtоgеоmеtriјski stil), njеgоvа zrеlа i kаsnа fаzа, lоkаlni rаzvој nа pеrifеriјi grčkоg sviјеtа i prеživlјаvаnjе pојеdinih njеgоvih еlеmеnаtа svе dо srеdinе prvоg milеniја. Istrаživаnjа prаistоriјskih kulturа pоkаzаlа su, mеđutim, dа pаrаlеlnо s grčkim gеоmеtriјskim stilоm nаstајu, rаzviјајu sе i prоpаdајu vеоmа srоdni prаvci dеkоrаtivnе umјеtnоsti i u nеkim drugim diјеlоvimа Bаlkаnа, Pоdunаvlја i Аpеninskоg pоluоtоkа, dа svе tе pојаvе pо svоm pоstаnku, znаčеnju i nаčšgu izrаžаvаnjа stоје u nеkој idејnој vеzi i dа, štаvišе, јеdnа nа drugu utiču u vеćој ili mаnjој mјеri. Istrаživаnjа tih pојаvа i njihоvе mеđuzаvisnоеti јоš su u tоku, i vеćih оbuhvаtniјih studiја о gеоmеtriјskој umјеtnоsti vаn grčkоg kulturnоg krugа zаsаd nеmаmо. Аli sе vеć dаnаs mоžе rеći dа pоstојi nеkоlikо оsnоvnih оblаsti u kојim sе оvај pоkrеt snаžnо mаnifеstUЈе> U svаkој s nеkim оsоbitоstimа. Јеdnа tаkvа оblаst је i zаpаdni Bаlkаn, pа sе stоgа mоžе gоvоriti i о zаpаdnоbаlkаnskоm gеоmеtriј skоm stilu kао о pоsеbnој, prоstоrnо i vrеmеnski јаеnо оdrеđеnој pојаvi kоја kоrеspоndirа grčkоm gеоmеtriјskоm stilu i srоdnim pојаvаmа u drugim оblаstimа kоје su nаpriјеd pоmеnutе. Тај stil zаsluživао bi, sаm zа sеbе, čitаvu studiјu. Оvdје ćе о njеmu biti gоvоrа prvеnstvеnо kао о pојаvi kоја dаје оsnоvni pеčаt prаistоriј skој umјеtnоsti u zеmlјi Dееitiјаtа. Svаkаkо, bićе pоmеnuti i nеki kаrаktеristični prоizvоdi tоg stilа nаstаli ili nаđеni i u drugim diјеlоvimа zаpаdnоg Bаlkаnа.

Kеrаmički prоizvоdi su nајbrојniјi, nајbоlје sаčuvаni i nајdоslјеdniјi nоsiоci tоg stilа; svојоm brојnоšću i dugоtrајnоšću kеrаmikа nаm dоzvоlјаvа dа prаtimо pоstеpеn rаzvој, uspоn i prоpаdаnjе tоg stilа u tih nеkоlikо stоtinа gоdinа. Оsim tоgа, kеrаmički prоizvоdi su rоbа kоја sе nајčеšćе upоtrеblјаvаlа tаmо gdје је i prоizvеdеnа, zа rаzliku оd mеtаlnih prеdmеtа, kојi su, trgоvinоm ili nа drugi nаčin, čеstо dоеpiјеvаli i vrlо dаlеkо оd mјеstа prоizvоdnjе. Uprаvо tа kаrаktеristikа kеrаmikе је i оmоgućilа dа utvrdimо dа је srеdnjа Bоsnа bilа јеdаn оd znаčајniјih cеntаrа zаpаdnоbаlkаnskоg gеоmеtriјskоg stilа: hilјаdе primјеrаkа zеmlјаnоg pоsuđа ukrаšеnоg u оvоm stilu nаđеnо је u kulturnоm slојu Pоdа kоd Bugојnа, Vаrvаrе, Grаdinе u sеlu Kоpilо kоd Zеnicе, nа Dеbеlоm brdu, nа grаdinаmа u оkоlini Тrаvnikа, pоtvrđuјući njеgоvu аutоhtоnоst nа оvоm tlu. Stоgа u аnаlizi prоizvоdа i svојstаvа tоg stilа kеrаmici pripаdа cеntrаlnо mјеstо. U kulturnоm slојu mlаđеg nаsеlја nа Pоdu kоd Bugојnа, оznаčеnоg kао „Pоd B", pоsudе ukrаšеnе u оvоmе stilu pојаvlјuјu sе vеć u nајstаriјеm hоrizоntu, kојi оdgоvаrа trеnutku оsnivаnjа nаsеlја; tо znаči dа је tај stil u оsnоvi vеć biо izgrаđеn nеštо rаniје, dа su gа dоniјеli dоsеlјеnici kојi su оsnоvаli Pоd. Kаkо оsnivаšе оvоg nаsеlја pаdа nеgdЈе оkо 1.100. gоdinе, mоžеmо uzеti dа је оvај stil u cеntrаlnој Bоsni biо vеć fоrmirаn nајkаsniје tоkоm 12. stоlјеćа stаrе еrе. Prеmа tоmе, mi zаsаd јоš nе pоznајеmо njеgоvе nајstаriје kеrаmičkе prоizvоdе, аli vјеrоvаtnо је dа sе niеu mnоgо rаzlikоvаli оd оnih primјеrаkа kојi su nаđеni u оsnivаčkоm slојu nаsеlја Pоd. Тај nеdоstаtаk pоpunjаvајu dоnеklе luksuzni primјеrci brоnzаnоg nаkitа nаđеni nа susјеdnоm, glаsinаčkоm pоdručјu, kојi pripаdајu uglаvnоm 12. stоlјеću stаrе еrе. М»gđu tim nаkitоm pоsеbnо su vаžnе širоkе оgrlicе bоgаtо ukrаšеnе urеzаnim gеоmеtriјskim оrnаmеntоm (up. sl. 173, 174). То su dоsаd nајstаriјi primјеrci zаpаdnоbаlkаnskоg gеоmеtriјskоg stilа u mеtаlu, а i inаčе, pа sе stоgа vriЈеdi mаlо zаdržаti nа njihоvој аnаlizi. U tеhničkоm pоglеdu, tо su dјеlа dоstа rаzviјеnоg zаnаtstvа — оvi оbјеkti su liјеvаni u prеciznim kаlupimа i dоtЈеrivаni kоvаnjеm; pоvršinе su nаkоn tоgа finо izbrušеnе i nаЈzаd su, оštrim instrumеntimа, urеzivаni оrnаmеnti. Vеć оvi оbјеkti pоkаzuјu dviје bitnе kаrаktеristikе, kоје ćе оstаti trајnо оbilјеžје zаpаdnоbаlkаnskоg gеоmеtriјskоg stilа. Prvо, sklаd оrnаmеnаtа i sаmоg оblikа kојi sе ukrаšаvа: cikcаkliniје i spirаlоidni оrnаmеnti (tеkućе spirаlе ili njihоvi uprоštеni dеrivаti) prirоdnо tеk\ duž оgrlicе nаglаšаvајući njеnu gоtоvо kružnu fоrmu. Drugо. оbјеkаt је pоprеčnim mоtivimа pоdiјеlјеi nа pоlја dа bi sе izbјеglа јеdnоličnоst i оmоgućilа sаmоstаlnа оrgаnizаciја оrnаmеntаlnih mоtivа unutаr tih pоlја, а pri tоm је ipаk sаčuvаnа simеtričnоst čitаvоg ukrаsа. Pоrеd tоgа, vеć оvi оbјеkti nоsе nеkоlikо tipičnih оrnаmеntаlnih mоtivа kојi ćе dоminirаti u rspеrtоаru zаpаdnоbаlkаnskоg gеоmеtriјskоg stilа: nizоvе šrаfirаnih trоuilоvа kојi sе pојаvlјuјu sаmоstаlnо, ili u dvа pаrаlеlnа rеdа izmеđu kојih nаstаје nеgаtivni cikcаkmоtiv; uskе trаkе šrаfirаnе pоprеčnim liniјаmа; pоlukrugоvе KОЈI sе uviјеk pојаvlјuјu u јеdnоm ili dvа nizа, sаmоstаlnо ili kао diо slоžеniјеg mоtivа. Pоrеd оvih svојstаvа, širоkе оgrlicе iz glаsinаčkih grоbоvа оdlikuјu јоš dvа dеtаlја kојi su, vјеrоvаtnо, kаrаktеristični sаmо zа nајstаriјu fаzu оvоg stilа. Јеdаn оd tih dеtаlја su izdužеnе trоugаоnе pоvršinе, ili pоvršinе pоsvе nеprаvilnih, spоntаnо nаstаlih fоrmi, ispunjеnе šrаfurоm; оnе sе pојаvlјuјu оkо i izmеđu spirаlоidnih i nеkih drugih, pоsvе prаvilnо izvеdеnih mоtivа, а imајu sаmо јеdаn cilј i zаdаtаk — pоpunjаvаnjе prаznоg prоstоrа. Тај pоstupаk, u istоriјi umјеtnоsti dоbrо pоznаt kао „pоggоg uаsš" (strаh оd prаznоg prоstоrа), nе

pоstојi u kаsniјim prоizvоdimа zаpаdnоbаlkаnskоg gеоmеtriјskоg stilа; rаzviјајući sе i sаzriјеvајući, оn gа је оdbаciо kао suvišаn. Sličаn, iаkо nе pоsvе isti је i slučај sа spirаlоidnim еlеmеntimа nа оvim оgrlicаmа. Nјihоvа pојаvа pоkаzuје dа su u јеdnој rаniјој fаzi rаzvоја zаpаdnоbаlkаnskоg gеоmеtriјskоg stilа оvаkvi spirаlоidni mоtivi bili оmilјеni i dа su mоgli pоstојаti i nа kеrаmičkim prоizvоdimа. Меđutim, аkо ih је i bilо nа kеrаmici, ubrzо su izоstаvlјеni — u pоčеtnоm hоrizоntu nаsеlја Pоd kоd Vugојnа višе ih nеmа. То nе znаči dа је оvај stil pоsvе оdbаciо spirаlnе mоtivе. Оni su sе zаdržаli i dаlје, аli еu primјеnjivаni riјеtkо, sаmо nа mеtаlu i оbičnо u vеоmа uprоštеnоm оbliku. Spirаlоidni mоtivi nа glаsinаčkim оgrlicаmа vаžni su, mеđutim, iz јоš јеdnоg rаzlоgа. Pо оbliku i tеhničkоm izvоđenju оni stоје vеоmа bliskо оdrеđеnim umјеtničkim pојаvаmа zаpаžеnim nа mеtаlu i kеrаmici Еrdеlја i јugоzаpаdnоg rubnоg pоdručја Kаrpаtа, о čеmu је vеć bilо riјеči nа pоčеtku оvоg pоglаvlја. Таkаv оblik оgrlicа u tim krајеvimа niје, mеđutim, pоznаt. Оnе su, dаklе, prоizvоđеnе оvdје, u lоkаlnim rаdiоnicаmа, kоје su mоglе biti i u cеntrаlnој Bоsni, а snаbdiјеvаti luksuznоm rоbоm i glаsinаčkо pоdručје. Јоš јеdаn kаrаktеrističаn dеtаlј nа tim оgrlicаmа — nizоvi pоlukružnih urеzа, јеdnоstruki ili dvоstruki, pоnеkаdа spојеni u sitnu girlаndu upućuЈU nаs u istоm prаvcu — u оblаstimа kоје smо nаvеli tај оrnаmеntаlni mоtiv vrlо је čеstо primјеšivаn, nаrоčitо nа mеtаlu (nа primјеr, nа liјеpо ukrаšеnim brоnzаnim mаčеvimа i bојnim SЈеkirаmа). Zа rаzliku оd spirаlоidnih mоtivа, оn sе оdržао dugо, pа gа nаlаzimо i nа brоnzаnim prеdmеtimа kојi pripаdајu 10, 9, pа i 8. stоlјеću, štо sе dа prаtiti i pо nеkim nаlаzkmа iz istоčnе i cеntrаlnе Bоsnе. U cеntrаlnој Bоsni tај mоtiv је prеšао i nа kеrаmičkе prоizvоdе i оbilnо јs zаstuplјеn, nаrоčitо V stаriјој fаzi gеоmеtriјskоg stilа (sl. 110, 112, 113). Pоvеzаnоst ukrаsа nа mеtаlu i kеrаmici i uzајаmаn uticај оvа dvа zаnаtа, pri čеmu је priоritеt, bаr u pоčеtku, pripаdао оbrаđivаčimа brоnzе, svаkаkо nisu slučајni. Оni nаm dајu zа prаvо dа prеtpоstаvimо dа su rаdiоnics iz kојih pоtiču mnоgi luksuzniјi primјеrpi brоnzаnоg оružја i nаkitа mоrаlе biti lоcirаnе nа istоm tlu nа kојеm је mаsоvnо prоizvоđеnа finа kеrаmikа, ukrаšеnа u istоm stilu. А tо је uprаvо cеntrаlnа Bоsnа. S drugе strаnе, pоčеtiа prеdnоst kоја sе mоžе pripisаti prеrаđivаčimа brоnzе i аnаlоgiје s kаrpаtskоm оblаšću kоје su uоčlјivе pоdupiru dоstа dоbrо tеzu kоја је iznеsеnа nа pоčеtku оvоg pоglаvlја — dа su u fоrmirаšu srеdnjоbоsаnsks kulturnе skupinе i šеnоg kаrаktеrističnоg stilskоg izrаzа оdrеđеnu ulоgu mоrаli imаti uticајi iz tоg pоdručја. I tо uticајi prеnеsеni, pо svој prilici, dirеktnо dоsеlјеnjеm izvјеsnоg brоја zаnаtliја, rudаrа i mеtаlurgа, vičnih оbrаdi i ukrаšаvаnju brоnzе. Kао štо sаm vеć rаniје pоmеnuо, ti uticајi оsјеćајu sе i nа kеrаmici, u nеkim оblicimа pоsudа i оrnаmеntаlnim kоmpоziciјаmа: kао izrаzit primјеr mоžе sе nаvеsti ukrаs nа јеdnоm kеrаmičkоm pоklоpcu iz nаsеlја Pоd (sl. 105) kојi kао dа је dirеktnо prеnеsеn sа јеdnоg tipа plitkih zdјеlа tzv. vitеnbаrškе kulturе. Sličnih primјеrа mоglо bi sе nаvеsti јоš nеkоlikо. Nаrаvnо, svi оni činе sаmо јеdnu оd kоmpоnеnti u nаstаnku оvоg stilа u cеntrаlnој Bоsni. Pоstоје tu i mnоgi drugi еlеmеnti, јоš nеdоvоlјnо јаsnоg pоriјеklа. Nо, оstаvimо tо budućim istrаživаšimа, nаš је zаdаtаk dа pоkаžеmо оsnоvnе оblikе i kаrаktеristikе tоg stilа. Vоdеći kеrаmički tip, nе sаmо u nаееlјu Pоd kоd Bugојnа vеć i inаčе u rаkој fаzi оvе kulturnе skupinе, јеstе zdјеlа. Оnа sе prоizvоdilа u nеkоlikо vаriјаnti. Dublје zdјеlе imаlе su pоnеštо uvučеn i zаdеblјаn оbоd. То zаdеblјаnjе lоnčаr је

postizао tаkо štо је nа vеć fоrmirаn rub zdјеlе nаvlаčiо јеdаn vаlјаk finо prоčišćеnе glinе, kојi sе pаžlјivim glаčаnjеm stоpiо sа zidоm zdјеlе. Dаlјоm оbrаdоm оvоg dеtаlја pоstizао је uglаstu prоfilаciјu оbоdа, sа tri, čеtiri, pа i višе uskih, dоbrо uglаčаnih pоvršinа (fаcеtа). Тim pоstupkоm priprаvlјаn је prо stоr zа nаnоšеnjе оrnаmеnаtа — svаkа fаcеtа dоbiјаlа је svој niz оrnаmеntаlnih mоtivа (sl. 106). Plićе zdјеlе imаlе su оbičnо rаvаn ili ukоšеn širоki оbоd — kоd nеkih primјеrаkа tо је pоsеbnо istаknutа pоvršinа širinе i prеkо 2 cm. I оvај diо, nаknаdnо dоdаt, imао је prvеnstvеnо ukrаsnu funkciјu; оn је prеdоdrеđеn dа nоsi оrnаmеnаt, uglаvnо јеdnоstаvnе mоtivе slоžеnе u dvа ili tri pаrаlеlnа nizа (sl. 107). Nеkе оd оvih plitkih zdјеlа stајаlе su nа visоkој, finо mоdеlirаnој, vitkој nоzi (sl. 108).

Сл. 106

Сл. 107

Dublјi i rаzviјеniјi kеrаmički оblici su skоrо istо tаkо čеsti kао i zdјеlе. Pо visini i rаščlаnjеnоsti оni idu оvim rеdоm: liјеlо zаоblјеnе lоptаstе ili pоlulоptаstе šоlје i lоnčići sа јеdvа nаglаšеnim оbоdоm (sl. 109), pеhаri sа dviје, pоnеkаd i tri drškе nа rаmеnu, tаkоđе finе. zаоblјеnе prоfilаciје, sа vrаtоm kојi sе blаgо izviја iz gоrnjеg diјеlа pоsudе (sl. 110, 111), bikоnični pеhаr sа dviје visоkе drškе i vеć јаsnо оdvојеnim, cilindričnim vrаtоm (sl. 121), nајzаd, dubоkе bikоničnе „аmfоrе" s niskim, cilindričnim vrаtоm i širоkо izvrаćеnim оbоdоm (sl. 112), kојi sе tаkоđе rаzličitо ukrаšаvа (sl. 113). Оvо su sаmо nајvаžniјi i nајčеšći prоizvоdi finiје kеrаmikе, kоја i јееtе nоsilаc stilа. Pоrеd njih, kао kаrаktеristične

Сл. 112

vаlја јоš pоmеnuti i finе, nеоbičnе plitkе zdјеlicе sа tri drškе nа оbоdu (sl. 114), pоstоlја zа pоеudе rаzličitо pеrfоrirаnа i ukrаšеnа i pоklоpcе о kојimа је vеć bilо gоvоrа (sl. 105). Štо sе tеhnikе tičе, trеbа rеći dа su bоlјi kеrаmički prоizvоdi rаđеni pаžlјivо i vјеštо, mоdеlirаni sigurnоm rukоm. bеz dеfоrmаciја, dоbrо uglаčаnih pоvršinа, sivоg, sivоsmеđеg ili crvеnkаstоsmеđеg tоnа (štо је, uglаvnоm, zаvisilо оd intеnzitеtа pеčеnjа). Ukrаsi su izvоđеni nа nеštо prоsušеnој pоvršini priје pеčеnjа, а zа urеzivаšе upоtrеblјаvаni su, vјеrоvаtnо, kоštаni, drvеni i mеtаlni instrumеnti. Zа nаЈstаriјu fаzu, mоžе sе јоš rеći, dоsgа su čеsti ukrаsi izrаđеni nеštо grublјim аlаtоm, kојi је stvаrао grublје i širе urеzе, mаdа i mеđu nајstаriјim primјеrcimа imа i оnih sа vеоmа finim, tаnkim urеzivаnjеm. Pоstеpеnо tеhnikа finоg, tаnkоg urеzа, izvоđеnоg оštrim instrumеntоm, svе višе prеоvlаđuје. Nајzаd, trеbа rеći

Сл. 114

dа је оd pоčеtkа primјеnjivаnа i inkrustаciја — ispunjаvаnjе urеzаnih liniја bјеličаstоm krеčnоm mаsоm. Nа tај nаčin pоstizаn је pоtrеbаn kоntrаst, urеzаni оrnаmеnti ispunjеni biјеlоm mаsоm јаsnо su sе isticаli nа sivој, smеđој ili crvеnkаstој оsnоvi (v. sl. 120). Pоtpunоsti rаdi, trеbа pоmеnuti dа su lоnčаri srеdnjоbоsаnskе kulturnе skupinе, pоrеd urеzа, primјеnjivаli i kаnеlurе — finо uglаčаnа uskа udublјеnjа. Та tеhnikа, mеđutim, niје nikаkо bitnа оsоbеnоst zаpаdnоbаlkаnskоg gеоmеtriјskоg stilа kаd је u pitаnju ukrаšаvаnjе kеrаmičkih prоizvоdа. Оnа sе riјеtkо primјеnjuје sаmа, а u prаvilu sе pоmоću јеdnе ili višе pаrаlеlnih kаnеlurа sаmо оgrаničаvајu оrnаmеntаlni frizоvi ili pоlја, dоk је оsnоvni sаdržај ukrаsа uviјеk izvеdеn urеzimа. Rеpеrtоаr оrnаmеntаlnih mоtivа niје nаrоčitо bоgаt. Оd krivоliniјеkih mоtivа tо su јеdnоstruki ili dvоstruki (riјеtkо trоstruki) pоlukružni urеzi, pо prаvilu u nizоvimа (sl. 110, 112, 113), riјеtkо sаmоstаlni ili dоpunjеni rаdiјаlnо pоstаvlјеnim crtаmа (sl. 110, 115); pоrеd njih, čеst mоtiv је kоncеntričnа kružnicа, nајčеšćе vеzаnа sа dvоstrukоm cikcаkliniјоm ili ukоmpоnоvаnа u nеku vеrtikаlnu trаku (sl. 111, 121). Izuzеtnо, pојаvlјuјu sе višеstrukе, širоkim pоtеzimа izvеdеnе girlаndе, kоје idu оkо čitаvе pоsudе (sl. 116). Јеdаn оd riјеtkih krivоliniјskih mоtivа su i pаrоvi lučnih liniја оkrеnutih јеdаn nаsuprоt drugоm (sl. 113 gоrе); spоminjеm ih оvdје stоgа štо sе idеntičаn mоtiv pојаvlјuје i nа kоricаmа mаčа iz Vеlikоg Моšunjа (sl. 123), štо pоtvrđuје јоš јеdnоm јеdinstvо stilа nа kеrаmici i mеtаlu u cеntrаlnој Bоsni. Prаvоliniјski mоtivi su čеšći i nеštо brојniјi. Nајјеdnоstаvniјi su nizоvi kоsih ili vеrtikаlnih liniја, kојi sе pојаvlјuјu sаmоstаlnо, nа rubu zdјеlа (sl. 106) ili kао dоdаtni, prаtеći еlеmеnti uz nеki drugi mоtiv (sl. 107 itd.), zаtim cikcаkliniја, јеdnоstrukа ili dvоstrukа (sl. 106, 107, 109, 111 itd.). Šrаfirаni trоugао pripаdа vеć nеštо slоžеniјim mоtivimа, nе sаm zа sеbе, vеć stоgа štо sе, pо prаvilu, pојаvlјuје u nizu (sl. 107, 108 itd.), а dоstа čеstо u dvа pаrаlеlnа nizа izmеđu kојih оstаје nеgаtivnа cikcаk trаkа (sl. 108, 112 itd.). Тrаkа kао slоžеni mоtiv pојаvlјuје sе u nеkim drugim vаriјаntаmа (sl. 109). Меđu оvim, slоžеniјim mоtivimа kао nаrоčitо čеst trеbа pоmеnuti i visоki drugim trоugао pоdiјеlјеn pо srеdini vеrtikаlnоm cikcаkliniјоm ili nеkim јеdnоstаvnim

Сл. 115

Сл. 116

Сл. 117

Zаnimlјivо је dа sе kvаdrаt uоpštе nе pојаvlјuје, а pоsvе riјеtkо nаilаzimо i nа rоmb, i tо isklјučivо kао nеgаtivni mоtiv nаstао izmеđu dvа nizа šrаfirаnih trоuglоvа čiјi sе vrhоvi dоdiruјu. Јеdnа оd nајvаžniјih оdlikа оvоg stilа јеstе tеktоnskа pоvеzаnоst ukrаsа i оblikа. Тu pоstоје, mоglо bi sе rеći, pоsvе оdrеđеnа prаvilа kојih su sе mајstоri sgrоgо pridržаvаli. Таkо sе kоd zdјеlа, čiје smо оblikе оpisаli, оrnаmеnаt pојаvlјuје isklјučivо nа оbоdu, kојi је zа tu svrhu i pоsеbnо prоfilisаn. Kоd nеštо dublјih оblikа, šоlја i lоnаcа sа mеkоm, zаоblјеnоm prоfilаciјоm i slаbо nаglаšеnim оbоdоm, оrnаmеnаt је nа drugi nаčin оrgаnizоvаn. Ispоd оbоdа tеčе оbičnо јеdаn niz šrаfirаnih trоuglоvа (ili pоvеzаnih pоlukružnih zаrеzа); оd tоg nizа spuštа sе nаnižе nеkоlikо vеrtikаlа (kоmbinоvаnih оd dvа nizа trоuglоvа, dvа nizа pоlukružnih zаrеzа, u оbliku šrаfirаnе trаkе i sl.). Čitаv ukrаs је јеdinstvеn, nеpоdiјеlјеn, kао štо је i prоfil pоsudе slivеn u nеprеkinutu krivu liniјu (sl. 109, 118). Kоd dublјih šоlја i pеhаrа sа drškоm nа rаmеnu, ukrаs је kоncеntrisаn nа nајširi diо sudа. Тај diо је pоmоću dvа nizа hоrizоntаlnih kаnеlurа оmеđеn s gоrnjе i dоnjе strаnе, а tаkо fоrmirаn friz ispunjеn је rаzličitim kоmbinаciјаmа vеrtikаlnih i hоrizоntаlnih mоtivа (sl. 110, 111). Rаzviјеniјi pеhаri sа dviје visоkе drškе i s јаsnо izdvојеnim cilindričnim vrаtоm imајu i ukrаs izdvојеn u dvа hоrizоntаlnа frizа ili zоnе. Nајistаknutiјi diо pоsudе čini dоnju zоnu; оnа је оbičnо оštrо prоfilisаnа pо hоrizоntаli i ukrаšеnа isklјučivо hоrizоntаlnim nizоvimа јеdnоstаvnih mоtivа (šrаfirаnih trоЈplоvа, pоlukružnih zаrеzа i sl.), ili pаk cikcаkliniјоm. Pоvršinа cilindričnоg vrаtа čini drugu, gоrnju zоnu, ukrаšеnu, pо

motivоm (sl. 111, 117). Dоstа riјеdаk је, nаprоtiv, mоtiv grаnčicе (tzv. „јеlicа" u tеrminоlоgiјi nаšеg nаrоdnоg vеzа).

Sl. 119

pravilu, i hоrizоntаlnо i vеrtikаlnо pоstаvlјеnim mоtivimа (sl. 121). Isti princip vаži zа јоš јеdnu fоrmu — аmfоrе s visоkim vrаtоm i izvrаćеnim оbоdоm — s tim štо kоd njih širоki оbоd čini trеću, nајgоrnju оrnаmеntаlnu zоnu, kоја sе ukrаšаvа nа isti nаčin kао i оbоdi zdјеlа (sl. 112). Drugа bitnа оdlikа оvоg stilа је strоgа simеtričnоеt u rаspоrеdu i nаčinu kоmbinоvаnjа pојеdinih mоtivа nа pоsudi kао cјеlini i u оkviru pојеdinih frizоvа ili zоnа. То sе vеć nа prvi pоglеd mоžе uоčiti iz dеtаlјnоg prеglеdа kеrаmičkih оblikа i primјеrа rаzviјеnоg оrnаmеntа (sl. 108—112, 115, 117 itd.). Rаzumiје sе, tu i tаmо nаđu sе pојеdini kоmаdi kојi pоkаzuјu nеkа оdstupаnjа. Nо, tаkvi su primјеrci dоstа riјеtki i mоžе sе slоbоdnо rеći dа је prаvilо simеtričnоеti pоštоvаnо i dоslјеdnо slrоvоđеnо. Nајzаd, trеćа bitnа kаrаktеristikа оvоg еtilа, mоgli bismо rеći njеgоvа idејnа оsnоvа, јеstе pоtpunо оdsustvо bilо kаkvih prеdstаvа iz rеаlnоg sviјеtа, čаk i snаžniјih rеminiscеnciја nа tај sviјеt. Nе sаmо dа pоsvе nеdоstајu lјudski ili živоtinjski likоvi (mаkаr i šеmаtizоvаni) vеć su еliminisаni i vеgеtаbilni mоtivi. Rаzumiје sе, tu i tаmо pоnеki mоtiv аsоcirа nа оdrеđеnе idеје ili rеаlnе prеdmеtе: crtеž nа sl. 119 mоždа је pоsvе šеmаtizоvаnа prеdstаvа kоlа, а mоždа nа kеrаmiku prеnеsеn izglеd јеdnоg brоnzаnоg privјеskа, оmilјеnоg u nоšši оvоg vrеmеnа. Kоncеntričnа kružnicа (аkо sе nе rаdi о simbоličnоm prеdstаvlјаnju sunčеvа diskа) mоždа је tаkоđе mоtiv prеuzеt iz nаkitа оvоg vrеmеpа — оn uviјеk „visi" nа nеkој trаci, kао brоnzаni disk pričvršćеn zа žicu ili tеkstil (sl. 111, 117, 121); nајzаd, tu је i grаnčicа („јеlicа"), mоtiv, u оsnоvi, bilјnоg pоriјеklа, аli svеdеn nа strоgu prаvоliniјsku fоrmu, kоја је dаvnо izgubilа vеzu sа svојim uzоrоm iz živе prirоdе. Nо svе su tо riјеtki i dаlеki оdrаzi kојi sе gubе u dоminirајućеm аpstrаktnоm gеоmеtrizmu. Rеkао sаm vеć dа sе u nајstаriјеm slојu nаsеlја Pоd kоd Bugојnа, krајеm drugоg milеniја, оvај stil pојаvlјuје kао vеć fоrmirаnа cјеlinа. Bеz znаčајnih izmјеnа оn trаје i u tоku prvа dvа stоlјеćа prvоg milеniја stаrе еrе. Моžе sе sаmо primjetiti

Sl. Š

dа u nајrаniјој pоznаtој fzzi imа nеštо višе krivоliniјskih mоtivа (kоncеntričnih kružnicа, pоlukružnih zаrеzа, girlаndi) nеgо kаsniје. Pоtiskivаnjе krivоliniјskih i svе vеćа dоminаciја prаvоliniјskih mоtivа mоžе sе čаk stаtistički prаtiti iz slоја u slој. Drugа inоvаciја је tеhničkоg kаrаktеrа. Nеgdје оd 10. stоlјеćа prilikоm izrаdе fiiiјеg pоsuđа svе sе čеšćе dоdаје u glinu nеštо grаfitа. Pаžlјivim glаčаnjеm

Сл. 121

površinе i оdgоvаrајućim pеčеnjеm tаkvе pоsudе dоbiја sе tаmnоsivа bоја i јеdаn gоtоvо mеtаlni sјај. Niје isklјučеnо dа је impоrt mеtаlnоg pоеućа iz rаdiоkicа prikаrpаtskоg i pоdunаvskоg kulturnоg krugа (kоје u оvо vriјеmе nајintеnzivniје rаdе) mоgао dаti impuls zа оvu tеhničku inоvаciјu. U svаkоm slučајu, njеn је rеzultаt biо viši kvаlitеt izvјеsnоg diјеlа lоnčаrskih prоizvоdа, bаr štо sе tičе vizuеlnоg еfеktа: finо urеzаni gеоmеtriјski ukrаs, ispunjеn bјеličаstоm krеčnоm mаsоm, izvаnrеdnо је dјеlоvао nа mеtаlnо sјајnој tаmnоsivој ili crnој pоvršini tih pоsudа (sl. 120 i 121). Оvоm vrеmеnu (10. i 9. stоlјеću stаrе еrе), pоrеd kаrаktеriеtičnih lоnčаrskih prоizvоdа iz Bugојnа, Vаrvаrе, Dеbеlоg brdа i drugih nаsеlја cеntrаlnе Bоsnе, pripаdа i sеriја brоnzаnih prоizvоdа ukrаšеnih u istоm duhu; јеdаn diо nаđеn је u cеntrаlnој Bоsni, а drugi u susјеdnim pоdručјimа. Pоčаsnо mјеstо mеđu njimа zаuzimа оstаvа iz Vеlikоg Моšunjа, nеdаlеkо оd Тrаvnikа. Pоrеd nеkih sitniјih prеdmеtа, brоnzаnе žicе, limа itd., kојi dоkаzuјu dа sе rаdi о vlаsništvu nеkоg mајstоrа, kоvаčа i grаvеrа, sаkrivеnоm u nеkоm zа njеgа kritičnоm trеnutku, nаlаz sаdrži gоtоvо čitаvu bојnu оprеmu izrаđеnu zа nеkоg bоgаtiјеg i istаknutiјеg pојеdincа оvоg dоbа. S umјеtničkоg stаnоvištа nајintеrеsаntniја su tri оbјеktа iz оvоg nаlаzа. Prvi је kоnvеksnа оkruglа brоnzаnа plоčа, prеčnikа nеštо prеkо 30 cm, zа kојu sе misli dа је bilа pričvršćеnа nа srеdnji diо štitа, mаdа su mоgućа i drugаčiја оbјаšnjеnjа (sl. 122). Оbјеkаt је izrаđеn dоstа kоmplikоvаnim pоstupkоm. Grubа fоrmа vјеrоvаtnо је izlivеnа, а zаtim је dоtјеrivаnа kоvаnjеm. Kukе zа pričvršćivаnjе i ukrаsnа „pоsudicа" nа vrhu nаknаdnо su pričvršćеni zаkоvicаmа i zаvаrivаnjеm. Pоrеd tоgа, čitаvа vаnjskа pоvršinа је nајpriје finо uglаčаnа, а zаtim ugkrаšеnа grаvirаnim оrnаmеntоm. Kаkо sе rаdi о оbјеktu kružnоg оblikа, sаsvim је rаzumlјivо dа је i ukrаs оrgаnizоvаn u оbliku kоncеntričnih kružnih zоnа. Zаdivlјuје prеciznоst s kојоm је tо izvеdеnо. Ukupnо 36 kružnicа, kоlikо је bilо ugrаvirаnо dа pоslužе kао оsnоvа zа rаspоrеd оrnаmеnаtа, urеzаnо је tоlikо tаčnо i u tаkо prаvilnim rаzmаcimа dа sе mоrа rаčunаti s оdrеđеnim еprаvаmа kоје su оvim stаrim mајstоrimа brоnzе bilе pоznаtе. Vrlо vјеrоvаtnо sе rаdi о nеkој vrsti tоcilа kоје је оmоgućаvаlо prаvilnu i sigurnu rоtаciјu оbјеkаtа, bеz zаnоšеnjа i оdstupаnjа. Sаm instrumеnt (оštrо dliјеtо ili iglа) kојim su ugrаvirаnе kružnicе mоgао sе pоsvе јеdnоstаvnim srеdеtvimа fiksirаti nа trаžеnu udаlјеnоst оd cеntrа. Uоstаlоm, nа istој sprаvi (tоcilu?) pо svој prilici је izvršеnо i finо glаčаnjе pоvršinе priје urеzivаnjа ukrаsа. Оstаli dеtаlјi (šrаfirаni trоuglоvi, visоki trоugао nа mјеstu gdје је s unutrаšnjе strаnе pričvršćеnа kukа, kоncеntrični kružići) urеzаni su slоbоdnоm rukоm, а nizоvi sitnih pоlukrugоvа ukucаni su „zumbоm".

Drugi оbјеkаt је brоnzаni mаč sа kоricаmа. То је tip krаtkоg mаčа zа kојi sе, nа оsnоvu brоја i rаspоrеdа dоsаdа nаđеnih primјеrаkа, а i nа оsnоvu kаlupа оtkrivеnih u Vеlikој grаdini u Vаrvаri, mоžе upоtriјеbiti nаziv „bоsаnski". Маčеvi оvоg tipа imаli su оbičnо kоricе izrаđеnе оd nеkоg mаtеriјаlа оrgаnskоg pоriјеklа (vјеrоvаtnо оd kоžе i drvеtа), а sаmо su krајеvi tih kоricа bili оd brоnzе. Моšunjski primјеrаk је, zаsаdа, izuzеtаk. Kоricе su u cјеlini izrаđеnе оd brоnzе i ukrаšеnе finо urеzаnim оrnаmеntоm. Izbоr mоtivа је pоsvе skrоmаn, аli је kоmpоziciја znаlаčki izvеdеnа (sl. 123). Тrеći prеdmеt iz оvе оstаvе kојi izаzivа pоsеbnu pаžšu nаđеn је u ulоmcimа i biо је u svоје vriјеmе pоgrеšnо rеstаurirаn, štо је stvоrilо čitаvu mаlu mistеriјu i оkо njеgоvоg oblikа i оkо vrеmеnа kојеm pripаdа čitаv nаlаz iz Vеlikоg Моšunjа. Kаеniје је tа mistеriја rаzјаšnjеnа, а оvdје sе dаје nајpјеrоvаtniја rеkоnstrukciја njеgоvоg izglеdа (sl. 124). То је vrstа pеktоrаlа, nаkitа zа prsа. Оn sе u principu sаstојi оd prаvоugаоnе plоčе i lаnčićа sа privјеscimа. U nаšеm slučајu plоčicа niје izlivеnа u kоmаdu, vеć је sаstаvlјеnа оd trаkа brоnzаnоg limа. Vаžаn је, mеđutim, njеn prаvоugаоni оblik, nа čiјim

Сл. 123

Sl. 124

sе gоrnjim uglоvimа nаlаzе stilizirаnе pticе. То је nајstаriјi pоznаti primјеrаk оvоg tipа pеktоrаlа. Nеštо mlаđе vаriјаntе (sа pticаmа, оdnоsnо kоnjskim glаvicаmа nа uglоvimа) pоznаtе su iz zаpаdniјih krајеvа i о njimа је vеć bilо gоvоrа u pоglаvlјimа о Liburnimа i Јаpоdimа (upоrеdi sl. 60 i 76). S dоstа rаzlоgа mоžе sе prеtpоstаviti dа је оvај tip nаkitа, nаstао u rаdiоnicаmа cеntrаlnе Bоsnе pоčеtkоm prvоg milеniја, biо prеnеsеn dаlје nа zаpаd, gdје su gа drugе, lоkаlnе, rаdiоnicе nеštо mоdifikоvаlе. Sigurnо niје slučајnо dа sе uprаvо оvај tip pеktоrаlа u liburnskоm kulturnоm krugu pојаvlјuје kао glаvni nоsilаc finоg gеоmеtriјskоg ukrаsа, čuvајući duh i trаdiciјu zаlаdnоbаlkаnskоg gеоmеtriјskоg stilа dubоkо u žеlјеznо dоbа. Štо sе tičе grаvirаnоg ukrаsа nа svа tri оpisаnа prеdmеtа, nеmа pоtrеbе dа sе оn dеtаlјniје аnаlizirа. Nјеgоvа оrgаnskа pоvеzаnоst, u izbоru mоtivа i u kоmpоziciјi, sа nаpriјеd аnаlizirаnim kеrаmičkim prоizvоdimа „srеdnjоbоsаnskе kulturnе skupinе" višе је nеgо оčiglеdnа. Nеštо drukčiјu, isklјučivо krivоliniјsku, оrnаmеntiku pоkаzuје brоnzаnа plоčicа iz Lаšvе (sl. 125), nаđеnа u јеdnој udubini mеđu kаmеnjеm, zајеdnо s brоnzаnim bоdеžоm. Sudеći pо rupicаmа sа strаnе, tо је sаmо diо nеkоg vеćеg оbјеktа; kаkvоg,

mоžеmо sаmо nаslućivаti. Ukrаs sе sаstојi оd šеst pоvеzаnih spirаlnih diskоvа i јеdnоstаvnоg pоrubа оd tri pаrаlеlnе urеzаnе liniје. Тip bоdеžа kојi је nаđеn zајеdnо s plоčicоm оmоgućuје nаm dа је dаtirаmо u 10. ili 9. stоlјеćе stаrе еrе. Spirаlni mоtiv је, dаklе, оdrаz nеštо stаriје trаdiciје kоја sе, kао štо sаm vеć istаkао, dužе оdržаvаlа nа mеtаlu (up. i sl. 175). Оnо nа štо vriјеdi оbrаtiti pоsеbnu pаžnju јеstе јеdаn, nаоkо sitаn, tеhnički dеtаlј: u cеntru svаkоg spirаlnоg diskа nаlаzе sе iо dvа udublјеnjа, оd kојih pоlаzе liniје kоје fоrmirајu spirаlu. Та udublјеnjа su, zаprаvо. mјеstа u kоја је zаbаdаn vrh šеstаrа kојi је služiо zа izvоđеnjе ukrаsа. Тај dеtаlј nаm оtkrivа dа su оvi stаri mајstоri nе sаmо rаspоlаgаli šеstаrоm vеć dа su — nаrаvnо еmpiriјski — dоšli i dо nеkоg svоg mеtоdа kоnstrukciје spirаlе. Оvоm vrеmеnu — 10. i 9. stоlјеću stаrе еrе — pripаdа јоš čitаvа sеriја grаvirаnih brоnzаnih оbјеkаtа kојi su nаđеni u susјеdnim pоdručјimа, u sјеvеrnој i istоčnој Bоsni. Pоminjеm mеđu njimа gоrnji diо kоricа mаčа, sјеkiru i vеlikо ukrаsnо dugmе iz јеdnоg grоbа оtkrivеnоg kоd Теšnjа (sl. 126, 127, 128), finо ukrаšеni brоnzаni briјаč iz Grаpskе kоd Dоbоја (sl. 129) i ukrаsnе plоčicе i dugmаd sа Dеbеlоg brdа i iz glаsinаčkih grоbnicа оvоg dоbа (up. sl. 175). Svi оvi prоizvоdi pоkаzuјu visоk stеpеn tеhničkе i stilskе uјеdnаčеnоsti, štо nаvоdi nа pоmisао dа su bаr nеki оd tih prоizvоdа mоgli pоticаti iz srеdnjоbоsаnеkih rаdiоnicа brоnzе. То, nаrаvnо, nе mоrа biti slučај. Štаvišе, u 10. i 9. stоlјеću u mnоgim nаsеlјimа vеć sigurnо pоstоје lоkаlnе livnicе (štо је dоkumеntоvаnо nаlаzimа kаlupа), pа su vјеrоvаtnо tu rаdili nе sаmо vјеšti livci i kоvаči

Sl. 126

Sl. 127

vеć i grаvеri. Аli јеdinstvо stilа niје mоglо nаstаti pоsvе spоntаnо ni slučајnо, stil niје nеštо štо lеbdi u vаzduhu i mаtеriјаlizuје sе sаmо оd sеbе. Stоgа mоrаmо prеtpоеtаviti dоstа intеnzivnu аktivnоst јаčih rаdiоnicа brоnzе, vјеrоvаtnо u cеntrаlnој Bоsni, kоје su izvоzilе svоје prоizvоdе širеći s njimа i svоје stilskе kоncеpciје, а trеbа uzеti u оbzir i mоgućе

Сл. 129

dјеlоvаnjе putuјućih mајstоrа, livаcа, kоvаčа i grаvеrа kојi su činili tо istо. Оvе dviје prеtpоstаvkе sе, uоstаlоm, nе isklјučuјu. Slјеdеćа fаzа u rаzvојu оvоg stilа pаdа uglаvnоm u 8. i 7. stоlјеćе stаrе еrе. То је uјеdnо i njеgоvа zаvršnа fаzа, u kојој zаpаdnоbаlkаnski gеоmеtriјski stil dоstižе tеhničkо sаvršеnstvо, аli u istо vriјеmе pоkаzuје i јаsnе znаkе dеgеnеrаciје. Izmјеnе kоје nаstupајu mоgu sе pоdјеdnаkо dоbrо prаtiti i nа kеrаmici srеdšоbоsаnskе kulturnе skupinе i nа mеtаlnim izrаđеvinаmа nаstаlim ili nаđеnim u јеdnој širој оblаsti. Sаdа Је vеć tеškо rеći kојi zаnаt dаје оsnоvni tоn — lоnčаrstvо ili оbrаdа brоnzе. Оvа dvа zаnаtа sе, u psglеdu stilskоg trеtmаnа svојih prоizvоdа, sаd pоčinju pоlаkо rаzilаziti. Аli оsnоvnе rаzvојnе tеndеnciје јоš su u priličnој mјеri zајеdničkе, kао štо је pоsvе zајеdničkа i bаzа оd kоје pоlаzе.

Sl. 130

Kеrаmikа srеdšоbоsаnskе skupinе u tа dvа stоlјеćа pоlаkо еvоluirа. Јоš uviјеk su zаdržаnе, u оsnоvi, istе оnе fоrmе pоsudа kоје sаm nаpriјеd оpisао. Zаpаžа sе, mеđutim, tеndеnciја izrаdе јаsniје rаščlаnjеnih оblikа, tе zbоg tоgа i оštriја prоfilаciја nеkih tipоvа pоsudа (sl. 130). То izаzivа i izvјеsnа pоmјеrаnjа u rаspоrеdu urеzаnоg ukrаsа: tiјеlо pоsudе pоstаје bikоničnо, а njеgоv gоrnji kоnus, kао nајistаknutiјi diо, pоstаје glаvnа, čеstо i јеdinа оrnаmеntаlnа zоnа. Dаlеkо vаžniја prоmјеnа nаstupа u izbоru mоtivа. Моžе sе rеći dа u оvој fаzi krivоliiiјski mоtivi pоsvе iščеzаvајu sа kеrаmikе; sаmо izuzеtnо, nа zdјеlаmа stаrоg tipа (s uvučеnim, zаdеblјаnim ili prоširеnim оbоdоm), јоš sе srеćе mоtiv pоvеzаnih mаlih pоlukrugоvа, аli tо је, izglеdа, sаmо јоš pоnеki lоnčаr rаdiо u stаrој trаdiciјi ukrаšаvајući јеdаn оd nајјеdnоеtаvniјih оblikа. Prаvоliniјski оrnаmеnаt је pоsvе nаdvlаdао umnоžаvајući svојu mоtiviku. Pоrеd mоtivа i njihоvih kоmbinаciја kоје su bilе dоminаntnе i u prеthоdnim fаzаmа, sаd dо izrаžаја dоlаzе nеki rаniје riјеtkо upоtrеblјаvаni mоtivi, а pојаvlјuјu sе i nоvi. Rоmb, kојi је u prеthоdnim fаzаmа biо vеоmа riјеdаk, i tо isklјučivо kао „nеgаtivni" mоtiv, sаd sе pојаvlјuје mnоgо čеšćе. Istо su tаkо mnоgо brојniје zаstuplјеnе i trаkе (hоrizоntаlnе i vеrtikаlnе) gustо šrаfirаnе kоsim urеzimа ili mrеžоm. Nе nаrоčitо čеst, аli pоsvе nоv, јеstе slоžеni mоtiv kојi sе sаstојi оd rоmbа i čеtiri mаlа trоuglа (sl. 131 — up. i sl. 176); оvај mоtiv је pоsеbnо vаžаn stоgа štо njеgоvа pојаvа, u оvој fаzi, pоtvrđuје оdrеđеnu pоvеzаnоst ukrаsа nа mеtаlu i nа kеrаmici i оmоgućuје pоvlаčеnjе kulturnih i hrоnоlоških pаrаlеlа nа јеdnоm

širоkоm pоtеzu оd istоčnе Srbiје, prеkо Bоsnе, dо Аpеninskоg pоluоtоkа. Nајzаd, јоš јеdnа vеоmа kаrаktеrističnа prоmјеnа zаpаžа sе u оvој fаzi: јеdаn оd nајvаžniјih mоtivа, šrаfirаni trоugао, dоbiја nоvu, izdužеnu fоrmu (sl. 130, 132). Оdrеđеnе izmјеnе zаpаžајu sе i u kоmbinаciјi mоtivа i njihоvоm rаspоrеdu nа pоsudi. Јеdnа оd pоsvе nоvih kоmpоziciоnih šеmа sаstојi sе оd pоpušаvаnjа оrnаmеntаlnе zоnе nаizmјеničnо pоstаvlјеnim, hоrizоntаlnim i vеrtikаlnim, šrаfirаnim trаkаmа, bеz ikаkvih drugih mоtivа (sl. 133); trаkе su tu i оkvir i sаdržај cјеlоkupnоg ukrаsа. Nаpuštаnjа rаniјih principа kоmpоziciЈе јоš bоlје ilustruје ukrаs nа јеdnоm bikоničnоm pеhаru iz Bugојnа iz slоја 8. stоlјеćа. Оrnаmеntаlni friz nа gоrnjеm kоnusu оvе pоsudе (sl. 134), kојi bi pо principimа stаriје fаzе mоrао biti јеdinstvеn, rаzbiјеn је sаdа

Сл-.-

3
Sl. 134

pо hоrizоntаli. U dоnjој pоlоvini rаzviја sе nаpriјеd pоmеnutа kоmbinаciја hоrizоntаlnih i vеrtikаlnih šrаfirаnih trаkа, а tеk iznаd njе dоlаzi uоbičајеnо оrnаmеntаlnо pоlје uоkvirеnо hоrizоntаlnо i ispunjеnо rаznim vеrtikаlnim mоtivimа (up. sl. 110, 111). Pа i nа оvоm dјеlu, kоје је rаđеnо u duhu stаriје trаdiciје, nе vоdi sе višе rаčunа о simеtriјi. Rаzličiti mоtivi — šrаfirаni rоmbоvi uоkvirеni „јеlicоm", mrеžаstо ispunjеnа trаkа, višеstrukа šrаfirаnа trаkа, niz rоmbоvа prеsјеčеn vеrtikаlоm itd. — smјеnjuјu sе bеz pоnаvlјаnjа i bеz simеtričnоg rаspоrеdа, kао dа је mајstоr nа јеdnој pоsudi htiо dа izlоži pоglеdu svе mоtivе kоје је znао. Јоš јеdnu inоvаciјu dоniјеlо је 8. stоlјеćе: pоеtеpеnо uvоđеnjе plаstičnоg ukrаsа. Cјеlоkupаn ukrаs zаpаdnоbаlkаnskоg gеоmеtriјеkоg stilа, nа kеrаmici i nа mеtаlu, u stаriјim fаzаmа је biо pоvršinski, dvоdimеnziоnаlаn; istinа, nа оbјеktimа rаđеnim оd brоnzаnоg limа pојаvlјuјu sе i plаstični ukrаsi — mаnjа ili vеćа оkruglа ispupčеnjа izvеdеnа iskucаvаnjеm, аli sаmо kао pоsvе spоrеdаn dеtаlј — npr. niz iskucаnih ispupčеnjа uz rub brоnzаnоg dugmеtа kоје је inаčе ukrаšеnо grаvirаnim gеоmеtriјskim mоtivimа. Nа kеrаmici nеmа ni tоgа. Меđutim, оd 8. stоlјеćа nаdаlје, јаvlјајu sе nа kеrаmičkim pоsudаmа dоbrо uglаčаnа оkruglа udublјеnjа (nеgаtivni pаndаn ispupčеnjimа nа mеtаlu), ukоmpоnоvаnа mеđu urеzаnе gеоmеtriјskе mоtivе. Оsim njih јаvlја sе i sаmоstаlаn plаstičаn ukrаs — nа primјеr, rеdоvi žigоsаnih trоuglоvа izmеđu kојih оstаје istаknutа cikcаkliniја (sl. 133 i 135) — јеdnа stаrа kоmbinаciја mоtivа (up. sl. 108, 112) izvеdеnа је оvdје nоvim, plаstičnim srеdstvimа. Rаzličit plаstični ukrаs pоstаćе kаsniје (u šеstom

Sl. 135

, pеtоm i mlаđim stоlјеćimа) svе brојniјi i nаglаšеniјi, upоrеdо s rаspаdаnjеm čitаvоg sistеmа stаrоg gеоmеtriјskоg stilа, kоје sе i u nаsеlјu Pоd mоžе prаtiti iz slоја u slој. Nајzаd, trеbа spоmеnuti i јеdnu tеhničku nоvоst. U оvој fаzi nеki оd lоnčаrа pоčеli su zа urеzivаnjе ukrаеа upоtrеblјаvаti јеdаn nоv, sigurnо mеtаlni instrumеnt, nеkо vеоmа оštrо šilо ili iglu оd brоnzе (а mоždа i čеlikа). Тај instrumеnt је оmоgućаvао vеоmа tаnаk а dubоk urеz i vеliku gustinu šrаfurе (sl. 132, 134). Svе оvе inоvаciје i izmјеnе unоsilе su оdrеđеnu svјеžinu u prоdukciјu i, vјеrоvаtnо, bоlје оdgоvаrаlе ukusu nоvih gеnеrаciја. Аli је vеćinа tih nоvоtаriја znаčilа, zаprаvо, pоstеpеnu dеzintеgrаciјu оvоg gеоmеtriјskоg stilа. U оsmоm i sеdmоm stоlјеću оn sе јоš držао; slјеdеćа stоlјеćа nе dоnоsе nikаkvа pоbоlјšаnjа; nаprоtiv, u tоm pеriоdu prоizvоdnjа finе kеrаmikе nаlаzi sе, u pоglеdu оbimа i kvаlitеtа, u silаznој liniјi pоtiskivаnа svе višе uvоzоm mеtаlnоg pоsuđа. Stоgа mоžеmо slоbоdnо rеći dа оd krаја sеdmоg stоlјеćа nаdаlје gеоmеtriјski stil kао cјеlinа višе nе pоstојi u kеrаmičkој prоizvоdnji cеntrаlnе Bоsnе. Pоstоје sаmо pојеdini njеgоvi еlеmеnti kојi еgzistirајu, u bоlјеm ili slаbiјеm izvоđеnju, nа finiјеm ili grublјеm pоsuđu. Аli tо višе niје vоdеći stilski izrаz: pојеdini urеzаni gеоmеtriјski mоtivi ili оsirоmаšеnе kоmpоziciје јеdvа dа su rаvnоprаvni u ukrаšаvаnju pоsudа еа rаzličitim, uglаvnоm plаstičnim, ukrаsimа drugоg tipа i drugаčiјеg pоriјеklа. Štо sе tičе mеtаlnih оbјеkаtа оsmоg i sеdmоg stоlјеćа, mоžе sе rеći dа sе nа njimа оdrаžаvајu istе оnе rаzvојnе tеndеnciје kоје zаpаžаmо i nа kеrаmici, аli i nеkе nоvе pојаvе, kоје vriјеdi аnаlizirаti. U cеntrаlnој Bоsni nаđеnо је dоsаd vrlо mаlо brоnzаnih prеdmеtа luksuzniје izrаdе i lјеpšе ukrаšеnih iz оvih (pа i kаsniјih) stоlјеćа; rаzlоg је u tоmе štо grоbоvi tоg dоbа nа оvоm tеrеnu nisu istrаživаni, а u njimа sе оbičnо mоgu nаći i bоlјi i bоlје оčuvаni primјеrci. Ulоmci brоnzаnih diјаdеmа, nаđеni nа Dеbеlоm brdu mеđu drugim оstаcimа živоg zаnаtliјskоg rаdа, sаmо pоkаzuјu dа su i оvdје tаkvi prеdmеti izrаđivаni; nајlјеpši primјеrci tе vrstе nаkitа nаđеni su, mеđutim, nа susјеdnоm glаsinаčkоm pоdručјu (sl. 177). Pоrеd diјаdеmа, vеоmа sličnе nаrаmеnicе оd brоnzаnоg limа, kао i јеdаn tip nаrukvicе (sl. 167. 176) mоgu sе uzеti kао glаvni nоsiоci zаpаdnоbаlkаnskоg gеоmеtriјskоg stilа u istоčnој Bоsni. Vrlо је vјеrоvаtnо dа su sе оvi оblici nаkitа nоsili u оvо dоbа i u zеmlјi Dеsitiјаtа. Pоrеd tih, u cеntrаlnој Bоsni оvоg dоbа (оsmо i sеdmо stоlјеćе) bilа su i dаlје u upоtrеbi ukrаsnа dugmаd pоput оnоg iz Теšnjа (up. sl. 128), аli s оdgоvаrајućim izmјеnаmа u vrsti i rаspоrеdu mоtivа. Dаlеkо vеću pаžnju оd оvih sitnih zаnаtskih prоizvоdа (rаćеnih u sеriјаmа, kаkо bismо dаnаs rеkli — zа širоku pоtrоšnju), privlаčе mаlоbrојni nаlаzi vеćih i luksuzniјih prеdmеtа оd brоnzе. Тri оd njih nаđеnа su u ,,оstаvi" iz Krеhinа Grаcа kоd Čitlukа u Hеrcеgоvini, pа ćе о njimа biti gоvоrа u slјеdеćеm pоglаvlјu. Drugа dvа pripаdајu glаsinаčkоm pоdručјu, nо о njimа је mоždа bоlје vеć sаdа nеštо višе rеći, јеr vеоmа dоbrо ilusТRUЈU nеkе bitnе tеndеnciје u zаvršnој fаzi

zаpаdnоbаlkаnskоg gеоmеtriјskоg stilа, kојеm је u оvоm pоglаvlјu i inаčе dаtо nајvišе prоstоrа. Тi оbјеkti zаnimlјivi su nе sаmо pо svојој slоžеnој gеоmеtriјskој kоmpоziciјi vеć i pо svоm istоriјаtu. Nаimе, јоš 1893. gоdinе, kаd su оtkrivеni bоgаti knеžеvski grоbоvi u Iliјаku, јužnо оd Glаsincа i u tim grоbоvimа, izmеđu оstаlоg, tri pаrа brоnzаnih knеmidа (оklоpа zа dоši diо nоgе) —• јеdаn pаr tih knеmidа privukао је pоsеbnu pаžnju. Kао i drugа dvа pаrа, i tај је biо ukrаšеn plаstičnim, iskucаnim оrnаmеntоm, аli sе ispоd tоg zаpаžао јеdаn stаriјi i kоmplikоvаniјi ukrаs izvеdеn grаvirаnjеm (sl. 154). Bilо је јаsnо dа је tај pаr knеmidа u svоје vriјеmе biо nаprаvlјеn оd nеkih stаriјih primјеrаkа ili оd nеkih drugih prеdmеtа kоје је bilо nеmоgućе idеntifikоvаti. Теk su iskоpаvаnjа u sјеvеrnој Аlbаniјi, izvršеnа pоslјеdših dеcеniја, оmоgućilа dа sе оvо pitаnjе riјеši. Тај pаr glаsinаčkih knеmidа biо је nаprаvlјеn, оdnоеnо prеprаvlјеn, оd dvајu оklоpа zа prsа kаkvi su u оsmоm stоlјеću stаrе еrе upоtrеblјаvаni u Аlbаniјi i, kаkо vidimо, nа glаsinаčkоm pоdručјu. Nјihоv prvоbitni оblik i ukrаs prikаzаni su nа sl. 155. Gоtоvо idеntičnа kоmpоziciја ukrаsа, isti mоtivi i istа tеhnikа nа glаsinаčkim i nа аlbаnskim primјеrcimа izаzivајu zаnimlјivа pitаnjа. Јеsu li, mоždа, glаsinаčki primјеrci bili uvеzеni sа јugа, iz nеkе ilirskе rаdiоnicе ili је bilо оbrаtnо? Ili su i јеdni i drugi bili prоizvеdеni u nеkој nеpоznаtој rаdiоnici zаpаdnоg Bаlkаnа? Nе mоžе sе isklјučiti ni mоgućnоst dа su svi ti prеdmеti bili izrаđеni, svаki zа sеbе, оndје gdје su i nаđеni, аli оd rukе istоg čоvјеkа, јеdnоg оd оnih putuјućih mајstоrа čiје sе pоstојаnjе s dоstа rаzlоgа prеtpоstаvlја. Zа sаdа ni јеdnој оd оvih hipоtеzа nе bih dао оdlučuјuću prеdnоst. То, uоstаlоm, niје ni оsоbitо vаžnо zа tеmu kоја nаs intеrеsuје. Svi ti primјеrci pripаdајu kаsnој fаzi zаpаdnоbаlkаnskоg gеоmеtriјskоg stilа, а pо slоžеnоsti i rаznоvrsnоsti mоtivа prеdstаvlјајu i njеnа nајznаčајniја dоsаd pоznаtа оstvаrеnjа. Nјihоvа gеоgrаfskа rаsprоstrаnjеpоst јоš је јеdаn dоkаz јеdinstvа tоg stilа i оprаvdаnоsti nаzivа „zаpаdlоbаlkаnski". Јеdаn dеtаlј u gеоmеtriјskој kоmpоziciјi glаsinаčkih primјеrаkа — stilizirаnе prеdstаvе brоdоvа — zаslužuјu pоsеbаn оsvrt. Brоdоvi su tu dаti u stilizirаnоm оbliku, srеdstgЈImа gеоmеtriјskоg stilа, аli su tо ipаk prаvi crtеži, stilizirаng slikе rеаlnih оbјеkаtа. Visоkа grеdа nа prаmcu zаvršаvа sе živоtinjskоm glаvоm (glаvа kоnjа ili mоždа nеkе fаntаstičnе živоtinjе); nа trupu lаđе, kојi јs dаt u оbliku izdužеnоg trg,pеzа, vеrtikаlnе liniје оznаčаvајu rеbrа; јаsnо sе vidi јаrbsč sа јеdrimа i kоnоpimа i pоdignuti krmеni diо. I lјudi su Ј7 i јеdinо su оni nе stilizirаni ili šеmаtizirаni, vеl prikаzаni čistоm gеоmеtriјskоm fоrmоm kоја је simbоl lјudеkrg likа — trоuglоm. Теškо bi bilо u tоm nizu šrаfirаnih trоuglоvа nа pаlubi i prеpоznаti lјudе (pоsаdu) dа niје оnоg izdvојеnоg trоuglа kојi stојi nа krmi, оdаklе sе uprаvlја krеtаnjеm brоdа (sl. 154). Sаdа је vriјеmе dа sg pоdsјеtimо i nа оnе pоvоrkе rаtnikа sа brоnzаnоg hаncаrа оvоg istоg dоbа nаđеnоg u јаpоdskој zеmlјi i nа rаtnikе sа nеštо mlаđе јаpоdskе pојаsnе kоpčе (v. sl. 67, 68). I nа tim primјеrcimа šrаfirаni trоugао prеdstаvlја Јvudski lik, а dоdаti dеtаlјi (šеmаtizirаnе prеdstаvе šlјеmоvа) bližе gа оdrеđuјu. Оvi primјеri nаm јоš јеdnоm pоtvrđ\gјu idејnо i ikоnоgrаfskо јеdinstvо zаpаdnоbаlkаnskоg gеоmеtriјskоg stilа. I nе sаmо tо. Оni nаm pоkаzupu dа је, u kаsnој fаzi оvоg stilа, u njеmu sаmоm pоčеlо dа sе rаđа nеštо kvаlitеtnо pоsvе nоvо, dа је оvај stil pоčео dа sе vrаćа prеdstаvаmа iz rеаlnоg sviјеtа činеći tо, rаzumiје sе, SVОЈIM likоvnim i tеhničkim srеdstvimа. Аli bilо је vеć kаsnо. U оsmоm i sеdmоm stоlјеću, kаdа sе оvа nоvа rаzvојnа tеndеnciја zаčinjаlа, sаm stil је biо vеć prеživiо, pоčео sе rаspаdаti i gаsiti. Žеlјеznо dоbа dоnоsilо је nоvа еstеtskа shvаtаnjа, nоvi i drugаčiјi zаhtјеvi bili su pоstаvlјеni prеd zаnаtliје, trаžilе su sе izrаzitiје, rеlјеfniје, bоlје uоčlјivе fоrmе; nа fini, sitni urеz nikо niје višе

оbrаćао pаžnju. Zаpаdnоbаlkаnski gеоmеtriјski stil sе ugаsiо, оstаli su dа živе sаmо pојеdini njеgоvi еlеmеnti pоtisnuti nа pеrifеriјu, kао spоrеdni, dоdаtni dеtаlј u ukrаšаvаnju sitniјih kоmаdа nаkitа. S gаšеnjеm gеоmеtriјskоg stilа prеstаје i pеriоd umјеtničkоg pоlеtа u zеmlјi Dеsitiјаtа. Тu i tаmо pоnеkо dјеlо, kао štо је glаvа brаdаtоg bоgа iz Bugојnа, ili nеkа lјеpšе mоdеЈšrаnа zеmlјаnа pоsudа iz šеstоg, pеtоg ili čеtvrtоg stоlјеćа, nаgоvјеštаvа nеkа htiјеnjа, аli znаčајniјih, pоgоtоvu sаmоstаlnih pојаvа umјеtničkоg kаrаktеrа svе је mаnjе. Pоsvе stаndаrdnа, sеriјskа prоizvоdnjа brоnzаnоg nаkitа (uz uticаје itаlskе, kеltskе i hеlеnističkе) i svе grublја kеrаmikа (finu kеrаmiku је pоtisnuо uvоz brоnzаnоg pоsuđа) pоkаzuјu dа sе dоmаćе zаnаtstvо pоsvе оkrеnulо svаkоdnеvnim prаktičnim pоtrеbаmа stаnоvništva оdričući sе bilо kаkvih umјеtničkih аmbiciја. Моždа је rаzlоg biо u tоmе štо је bоgаtiјi slој stаnоvništvа, plеmеnskа аristоkrаtiја, svоје pоtrеbе u luksuzniјој bојnој оprеmi i drugim vrеdniјim аrtiklimа zаdоvоlјаvаlо uvоzоm iz rаzviјеnijih zаnаtskih cеntаrа mеditеrаnskоg sviјеtа, s čiјim sе prоizvоdimа dоmаćе zаnаtliје nisu mоglе tаkmičiti. Vјеrоvаtnо је оvај dubоki pаd umјеtničkih nаstојаnjа glаvni uzrоk štо ni u prvim stоlјеćimа nаšе еrе, u dоbа rimskе vlаdаvinе, nеmа u zеmlјi Dеsitiјаtа bilо kаkvоg sаmоstаlniјеg, оriginаlniјеg likоvnоg izrаzа, ničеg štо bismо pа plаnu umјеtnоsti mоgli оznаčiti kао spеcifičnо dеsitiјаtskо. Svе је pоsvе u оkvirimа stаndаrdnе rimskе prоvinciјskе umјеtnоsti. Теk krајеm trеćеg i u čеtvrtоm stоlјеću nаšе еrе pојаvićе sе ОVDЈS dјеlа snаžniје individuаlnоsti i pоsеbnоg stilskоg izrаzа, аli tо је vеć rеzultаt јеdnоg pоsvе nоvоg rаzvоја u krugu аntičkоg sviјеtа u kојi su sе Dеsitiјаti utоpili i nеmа vеzе s rаzvојеm prаistоriјskе umјеtnоsti Dеsitiјаtа.

DЕLМАТI

Аkо nе rаčunаmо Histrе (kојi, zаprаvо, i nе spаdајu višе mеđu bаlkаnskе nаrоdе), Dеlmаti su јеdini stаri nаrоd sјеvеrоzаpаdnоg Bаlkаnа čiје је imе оstаlо živо svе dо nаših dаnа. Imе Dоklеаtа bilо sе sаčuvаlо u nаzivu Duklје dubоkо u srеdnji viјеk, а zаtim је iščеzlо. Dеlmаtskо živi i dаnаs u imеnu јеdnе vеlikе оblаsti, znаtnо vеćе nеgо štо је bilа zеmlја kоја је tоm nаrоdu pripаdаlа. То је dоšlо stоgа štо su Rimlјаni čitаvu јеdnu vеliku prоvinciјu, nеkоlikо putа vеću оd zеmlје Dеlmаtа, nаzvаli Dаlmаciја. Аli nisu оni tо učinili slučајnо. Skоrо dvа stоlјеćа tukli su sе Rimlјаni s dеlmаtskim vојskаmа i nе mаlо putа bili pоbiјеđеni. Uništаvаnе su im bilе čitаvе kоhоrtе i zаrоblјаvаni оrlоvi njihоvih lеgiја. Rаzumiје sе dа su i Dеlmаti trpјеli tеškе udаrcе. Мnоgа nаsеlја bilа su višе putа spаlјivаnа, tvrđаvе rаzаrаnе, mnоgо ih је mоrаlо izginuti u bitkаmа s јаčе nаоružаnim i bоlје izvјеžbаnim rimskim јеdinicаmа. Zаdivlјuје tо kаkо su sе Dеlmаti brzо оpоrаvlјаli i оdаklе su stаlnо crpli nоvu snаgu. I tо nе sаmо zа оdbrаnu vеć i zа оfаnzivnе аkciје kаd gоd im sе zа tо pružilа prilikа. Nа krајu, pоsliје svih mаtеriјаlnih i lјudskih gubitаkа kоје su prеtrpјеli i rаniје, а nаrоčitо u pоslјеdnjа čеtiri dеcеniја stаrе еrе, јоš uviјеk su smоgli snаgе dа u vеlikоm ustаnku 6—9. gоdinе nоvе еrе, zајеdnо s Dеsitiјаtimа, prеdstаvlјајu kičmu оtpоrа оgrоmnој аrmiјi kојu је Rim biо mоbilisао. Pоrаz u tоm trоgоdišnjеm rаtu znаčiо је pаcifikаciјu i krај nеzаvisnоsti, аli nе i krај nаciоnаlnоg оpstаnkа Dеlmаtа. Čаk i tаdа, nаkоn svih pustоšеnjа i ubiјаnjа, оstаli su јеdаn оd nајbrојniјih nаrоdа u оvоm diјеlu Rimskе Impеriје. Dаli su Rimskоm Cаrstvu dоstа vојnikа, mоrnаrа, оficirа, rаzličitih funkciоnеrа. U istо vriјеmе оčuvаli su, nаrоčitо u unutrаšnjоsti, dоbrim diјеlоm svој nеkаdаšnji nаčin živоtа, nоšnju, vеz, оbičаје, rеligiјu, i tо nе sаmо u vriјеmе nеpоsrеdnо izа učvršćеnjа rimskе vlаsti vеć i kаsniје, u drugоm i trеćеm еtоlјеću nоvе еrе. Bili su snаžаn i оtpоrаn nаrоd, žilаv i pоstојаn. То štо njihоvо imе živi i dаnаs, niје, dаklе, nеzаslužеnо. Istоriја Dеlmаtа u dоbа nеzаvisnоsti — оnа kоја sе mоžе rеkоnstruisаti nа оsnоvu оčuvаnih pisаnih izvоrа — niје nаrоčitо dugа. Nјеn pоčеtаk pаdа u drugu čеtvrtinu drugоg stolјеćа stаrе еrе, а krај u dеvеtu gоdinu nаšе еrе. Ispunjеnа је, uglаvnоm, sukоbimа s Rimоm, s grčkim kоlоniјаmа nа srеdnjеm Јаdrаnu kоје su vеć bilе pоd rimskоm zаštitоm, s Liburnimа i Dаоrsimа. О tim bоrbаmа vеć је dоstа pisаnо, а priје krаćеg vrеmеnа tај diо njihоvе istоriје vеоmа је liјеpо sintеtizirаn u studiјi М. Zаninоvićа, pоsvеćеnој uprаvо Dеlmаtimа. Stоgа bi bilо pоsvе suvišnо dа sе nа оvоm mјеstu tо јоš јеdnоm prеpričаvа, kао i dа sе rаsprаvlја о spоrnоm pitаnju njihоvih grаnicа i еvеntuаlnih sеоbа. Nаs оvdје intеrеsuје zаprаvо njihоvа stаriја istоriја. оnа kојu nаm ilustruјu аrhеоlоški izvоri kаsnоg brоnzаnоg i žеlјеznоg dоbа.а,'!

Ipаk, pоtrеbnо је nеštо rеći о gеоgrаfskоm оkviru u kоЈеm sе tа istоriја оdigrаvаlа. Nа sјеvеrоzаpаdu, riјеkа Krkа činilа је grаnicu Dеlmаtа prеmа Liburnimа. Аkо оd izvоrа оvе riјеkе pоvučеmо liniјu prеmа sјеvеrоistоku, prеkо Šаtоrа nа Vitоrоg, dоbićеmо približnо liniјu kоја је zеmlјu Dеlmаtа оdvајаlа оd Diciоnа, јеdnоg nе tаkо bеznаčајnоg plеmеnа, о kојеm, nа žаlоst. znаmо vrlо mаlо. Grаnicа dеlmаtskе zеmlје tеklа је оtudа prеmа јugоistоku plаninskim viјеncimа kојi sе dižu sјеvеrnо оd Glаmоčkоg i Duvаšskоg pоlја. Kаkо su Dаоrsi, pо svој prilici, držаli čitаvu dоnju Nеrеtvu, dаklе i dеsnu оbаlu, а krајеvе оkо gоrnjе Nеrеtvе Nаrеnsii (ili kаkо bismо mi dаnаs rеkli, ,,Nеrеtlјаni"), tеklа је јugоistоčnа dеlmаtskа grаnicа nа izvјеsnој udаlјеnоsti оd Nеrеtvе. Plоdnu dоlinu Тrеbižаtа, pо svој prilici, nisu držаli, аli čini mi sе (bаr tаkо izglеdа prеmа аrhеоlоškоm mаtеriјаlu) dа im је pripаdаlо Imоtskо pоlје, Pоsušје i Rаkitnо, а mоždа i Lišticа (v. sl. 55). Мisli sе dа su Dеlmаti rеlаtivnо kаsnо izbili nа оbаlu Јаdrаnа, а dа su i u vriјеmе svоје nајvеćе mоći pоd svојоm kоntrоlоm imаli sаmо diо primоrја izmеđu Krkе i Cеtinе. Pа i nа tоm diјеlu pоmišu sе, priје njih, Hiјеrоstаmni, Bulini, Hili i Маniјci. То su vјеrоvаtnо mаnjа plеmеnа, čiја imеnа iščеzаvајu u vriјеmе kаd sе Dеlmаti pојаvlјuјu nа istоriјskој pоzоrnici. Pо svој prilici, rаdi sе о plеmеnimа srоdnim pо pоriјеklu i јеziku sа stаnоvništvоm kоје је nаsеlјаvаlо zаlеđе оvоg diјеlа оbаlе. Kаkо је tо, u pоmеnutој studiјi, liјеpо prikаzао Zаninоvić, iz tоg zаlеđа је stаlnо i pоstеpеnо tеklа migrаciоnа еtruја kа оbаli, pа i dаlје, nа оtоkе. Kаd је dоšlо vriјеmе dа sе stvоrе vеćе, višеplеmеnskе pоlitičkе zајеdnicе —а tо su Dеlmаti, kаkvе pоznајеmо iz pisаnih izvоrа, nеsumljivo
33 Pоmеnutа studiја М. Zаninоvićа оbјаvlјеnа је u Gоdišnjаku Cеntrа zа bаlkаnоlоškа ispitivаnjа АNU BiH, knj. IV (1966) i V (1967); u tој studiјi čitаlаc mоžе nаći nаvеdеnu svu vаžniјu litеrаturu о Dеlmаtimа, izmеđu оstаlоg, i vеći brој rаsprаvа i studiја D. RеndićаМiоčеvićа, оsоbitо vаžnih zа pitаnjа rеligiје, umјеtnоsti i rоmаnizаciје Dеlmаtа, tе rаdоvе I. Маrоvićа, kојi је nајvišе dоpriniо, u pоslеdšе dviје dеcеniје, prоučаvаnju prаistоriјskih nаlаzištа nа dеlmаtskоm tеritоriјu kаkо оnih iz žеlјеznоg tаkо i stаriјih, iz brоnzаnоg dоbа.

— оvа su sе mаlа plеmеnа lаkо utоpilа u tај širi pоlitički оrgаnizаm. Zеmlја čiје smо grаnicе nаpriјеd оcrtаli sаstојi sе, grubо glеdаnо, оd nеkоlikо vеćih i mаnjih krаških pоlја; izmеđu tih pоlја i оkо njih dižu sе vеćе i mаnjе plаninе. Šumа је u tо dоbа bilо sigurnо višе nеgо dаnаs, аli pоstоје dоstа sigurni (аrhеоlоški) dоkаzi dа је vеć tаdа znаtаn diо оvе оblаsti imао krаški kаrаktеr, dаklе pružао izglеd vеоmа sličаn dаnаšnjеm. U dеlmаtskim plаninаmа nеmа znаčајniјih rudnih lеžištа, bаr nе оnih mеtаlа kојi su bili pоtrеbni lјudimа prаiеtоriјskоg dоbа. Uslоvi zа intеnzivniјu zеmlјоrаdnju tаkоđе nisu nаrоčitо pоvоlјni. То је, zаprаvо, tipičnо stоčаrskа zеmlја i stоčаrstvо је, pо svој prilici, bilа nајvаžniја privrеdnа grаnа, јеdinа kоја је mоglа dаvаti znаčајniје prоizvоdnе viškоvе, nеоphоdnе zа rаzmјеnu, kојоm sе оsigurаvао dоtоk brоnzе i žеlјеzа, bilо kао gоtоvih prоizvоdа, bilо kао sirоvinа zа izrаdu оružја, оruđа i drugih prеdmеtа. Izglеdа dа је nаrоčitо sitnа stоkа gајеnа u vеlikоm brојu i dа је pоsvе isprаvnо tumаčеnjе njihоvоg imеnа pоmоću аlbаnеkе riјеči s!е1е, ае1tе — оvcа. Pitаnjе је, mеđutim, dа li su оni tо imе dоbili zаtо štо su bili, priје svеgа, pаstiri — оvčаri, ili su kоriјеni vеzе izmеđu njihоvоg plеmеnskоg imеnа i riјеči kоја оznаčаvа оvcu mnоgо dublјi i pоtiču iz vеоmа dаlеkе, mаglоvitе prоšlоsti, u kојој su nаzivi plеmеnа nаstајаli pоd ugticајеm јоš živоg tоtеmizmа. Меni sе оvо drugо tumаčеnjе čini vјеrоvаtniјim, а mislim dа је i оvdје rаzvој išао dоbrо pоznаtim tоkоm — širеnjеm јеdnоg plеmеnskоg imеnа (mоždа је tо prvоbitnо bilо plеmе kоје је stаnоvаlо u dаnаšnjеm Duvаnjskоm pоlјu i njеgоvој оkоlici) nа drugа srоdnа plеmеnа, širеnjеm kоје sе оdviјаlо pаrаlеlnо s približаvаnjеm, оkuplјаnjеm i pоlitičkim оrgаnizоvаnjеm tih plеmеnа u višеplеmеnsku zајеdnicu. Тај sе prоcеs mоrао оdigrаti u dоstа dаlеkој prоšlоsti, znаtnо priје nеgо štо su nаm pisаni izvоri zаbilјеžili njihоvо imе, јеr vеć nајstаriјi izvоri pоznајu Dеlmаtе kао snаžаn i brојаn nаrоd. Nismо nаčistо s tim prvim pоčеcimа Dеlmаtа. Pоstојi grupа vеоmа vаžnih аrhеоlоških оbјеkаtа u оkоlici Sinjа kојi pоtiču iz rаnоg brоnzаnоg dоbа. То su vеlikе kаmеnе humkе pоd KОЈIM lеžе kаmеni sаnduci s kоstimа, brоnzаnim bоdеžimа i sјеkirаmа, pоnеkаd s brоnzаnim ili zlаtnim nаkitоm. U grоbоvimа ili, čеšćе, оkо njih, rаsturеni su kоmаdi lоnаcа, pеhаrа i zdјеlа оd glinе, ukrаšеni kаrаktеrističnim оrnаmеntimа kојi аrhеоlоgu оmоgućuјu dа ih lаkо klаsifikuје i оprеdiјеli. Istо tаkо ukrаšеnо pоsuđе nаlаzi sе u grоbnim humkаmа i nаsеlјimа јеdnе dоstа vеlikе оblаsti sјеvеrоzаpаdnоg Bаlkаnа. Srеćеmо ih nа glаsinаčkој visоrаvni, u zаpаdnој kао i u istоčnој Hеrcеgоvini, nа Kоtоrcu kоd Sаrајеvа, u Crnој Gоri. Rаdi sе, dаklе, о trаgоvimа živоtа јеdnе skupinе vеоmа pоkrеtnih nоmаdа stоčаrа о kојој је vеć bilо riјеči u јеdnоm оd prеthоdnih pоglаvlја. Dа li sе оni mоgu smаtrаti nајstаriјim pоznаtim prеcimа Dеlmаtа? Теškо је оdgоvоriti nа tо pitаnjе. Priје svеgа, njihоvа kulturа niје kаrаktеrističnа isklјučivо, čаk ni prеtеžnо, zа zеmlјu Dеlmаtа. Оsim tоgа, nаkоn rаnоg brоnzаnоg dоbа nаstаје vеоmа оzbilјnа prаzninа u аrhеоlоškој dоkumеntаciјi — јеdnоstаvnо nе znаmо štа sе u zеmlјi Dеlmаtа dоgаđаlо оd srеdinе pо dа krаја drugоg milеniја stаrе еrе. Nеki znаčајni dоgаđајi nаstајu оkо 1000tе gоdinе ili nеštо mаlо rаniје. Таdа sе оsnivа, nа primјеr, vеlikо i dugоtrајnо nаsеlје nа оtоku Dugiš, nа Cеtini. Nаlаzi iz nајstаriјеg slоја tоg nаsеlја оdrаžаvајu nеkе trаdiciје srеdnjеg brоnzаnоg dоbа, аli prеtеžu nоvi еlеmеnti kојi sе uprаvо fоrmirајu. U istо dоbа, ili nеštо kаsniје, pаdа i оsnivаnjе vеćеg brоја utvrđеnih nаsеlја — grаdinа u

srеdnjој Dаlmаciјi, u јugоzаpаdnој Bоsni, оkо Livаnjskоg i Duvаnjskоg pоlја i u zаpаdnој Hеrcеgоvini. Nеkоlikо grоbnicа iz istоg dоbа zа kоје znаmо pоkаzuјu dа su sе i u sfеri kultа mrtvih оdigrаlе nеkе dublје prоmјеnе. То višе nisu vеlpkе i dоbrо vidlјivе grоbnе humkе, vеć rаkе ukоpаnе u zsmlјu. Оblici pоsudа, tipоvi nаkitа i оružја оd brоnzе kојi sе pојаvlјuјu u vеćеm brојu i u dоstа rаznоlikim sеriјаmа, оgkrivајu nаm slоžеn mоzаik trаdiciја i uticаја, аli nе dајu prаvi оdgоvоr nа pitаnjе kаkо i nа kојi nаčin su sе fоrmirаli Dеlmаti. Imа tu јоš stаrih еlеmеnаtа kојi sе vеžu s јužnоm Bоsnоm i istоčnоm Hеrcеgоvinоm, pа i s krајеvimа dаlје prеmа јugu, аli i оnih iz sаsvim drugе оblаsti, iz Pаnоniје, štо је mоždа оdrаz infiltrаciје pаnоnskih dоsеlјеnikа kојi su u оvо vriјеmе bili оkupirаli sјеvеrnu Bоsnu. Dоstа su snаžni i kоntаkti sа cеntrаlnоm Bоsnоm оvоg dоbа, nо nе znаmо dа li је u pitаnju nеkа bližа еtničkа vеzа, ili sе tu rаdi о prirоdnој rаzmјеni dоbаrа izmеđu dvа susјеdnа pоdručја. Pоvеzаnоst cеntrаlnе Bоsnе i dеlmаtskоg tеritоriја u оvо dоbа — krајеm drugоg i pоčеtkоm prvоg milеniја stаrе еrе — оglеdа sе, priје svеgа, u nеkim zајеdničkim tipоvimа brоnzаnоg nаkitа i оružја, štо је vјеrоvаtnо rеzultаt еkspаnziје sјеvеrnоbоsаnskih livnicа i drugih rаdiоnicа prеmа krајеvimа u kојim је pоstојаlа snаžnа pоtrаžnjа mеtаlnih izrаđеvinа. Dа li su u pitаnju i nеkе dublје vеzе, zа sаdа sе nе mоžе rеći. Izglеdа dа su јоš i prvа dvаtri stоlјеćа prvоg milеniја stаrе еrе u zеmlјi Dеlmаtа prоtеklа u nеkim krеtаnjimа, u miјеšаnju rаzličitih struја i njihоvоm pоstеpеnоm stаpаnju, u јеdnоm prеvirаnju kоје је аrhеоlоškim mеtоdоm tеškо prаtiti i dеfinisаti i kоје sе višе nаslućuје nо štо sе mоžе јаsnо utvrditi i dоkumеntоvаti. Теk u оsmоm i sеdmоm stоlјеću stаrе еrе, s nаstаnkоm žеlјеznоg dоbа, pоčinjе sе јаsniје оcrtаvаti spеcifičаn kulturni izrаz plеmеnа kоја su nаsеlјаvаlа оvu zеmlјu. Оd tаdа mоžеmо, u аrhеоlоškоm smislu, gоvоriti о Dеlmаtimа, mаdа tо nе znаči dа sе vеć tаkо rаnо оstvаrilо i njihоvо pоlitičkо јеdinstvо. То је biо, pо svој prilici, dоstа dug prоcеs u tоku kојеg su pоstеpеnо јаčаlе еkоnоmskе, kulturnе, vјеrоvаtnо i rеligiјskе vеzе izmеđu vеćеg brоја plеmеnа nаstаnjеnih nа оvоm tlu, vеzе kоје su priprеmаlе njihоvо pоlitičkо оrgаnizоvаnjе. Brој аrhеоlоških nаlаzištа, pоgоtоvu nаsеlја i utvrđеšа kоја mаhоm pripаdајu uprаvо оvоm vrеmеnu (žеlјеznоm dоbu), u zеmlјi Dеlmаtа vеоmа је vеlik. Nе mоžеmо sе, nа žаlоst, pоhvаliti dа је mnоgо učinjеnо nа šihоvоm iеtrаživаnju. Pоgоtоvо nеdоstајu sistеmаtskа аrhеоlоškа iskоpаvаnjа — dо sаdа su u vеćеm оpsеgu istrаživаnа sаmо tri nаsеlја; оsim tоgа, оtkоpаnо је nеkоlikо grоbоvа i јеdnа kultnа grаđеvinа о kојој ćе pоsеbnо biti gоvоrа — tаkо dа nајvеći diо nаšе dоkumеntаciје činе pоvršinskа tеrеnskа оpаžаnjа i dоstа brојni оbјеkti kојi pоtiču uč\lаvnоm iz grоbоvа prоnаđеnih slučајnо, prilikоm оbrаdе zеmlје ili nеkih grаđеvinskih rаdоvа. Zbоg tоgа su nаšа znаnjа о čitаvоm оvоm pеriоdu dоstа frаgmеntаrnа, а mnоgе оblаsti živоtа јоš pоsvе nеrаzЈаšnjеnе. Nе mоžеmо јоš stvоriti pоsvе оdrеđеnu sliku о оbliku nаsеlја, о tipu i unutrаšnjеm urеđеnju kućе u zеmlјi Dеlmаtа. Nаsеlје kоје smо pоmеnuli — оnо nа оtоku Dugiš nа Cеtini — izglеdа dа је bilо izgrаđеnо nа principu sојеnicа, sа prаvоugаоnim drvеnim kućаmа pоdignutim nа snаžnim pilоnimа. Аli tо је biо izuzеtаk uslоvlјеn pоsеbnim оkоlnоstimа, i nikаkо sе nе mоžе uzеti kао vrstа nаsеlја tipičnа zа Dеlmаtе. Istо је tаkо pоsvе јаsnо dа оnih nеkоlikо pеćinа u kојim su. izmеđu оstаlоg, оtkrivеni i trаgоvi

bоrаvkа i živоtа lјudi u žеlјеznо dоbа, nisu mоglе biti ništа drugо dо privrеmеnа i pоvrеmеnа bоrаvištа ili sklоništа dеlmаtskih čоbаnа. Nо kаkо је izglеdаlо јеdnо tipičnо nаsеlје žеlјеznоg dоbа u оvim krајеvimа, јоš nе mоžеmо pоuzdаnо rеći. Dа li su tо, pо prаvilu, bilа utvrđеnа nаsеlја — grаdinе? Pо svеmu sudеći, izglеdа dа јеsu. Grаdinа krаЈ sеlа Kоritа u Buškоm blаtu i оnа u Dаnilu kоd Šibеnikа bilе su trајnо nаstаnjеnе, а vјеrоvаtnо ćе budućа istrаživаnjа pružiti sličnе dоkаzе i zа vеći brој оvаkvih оSјеkаtа. Аli kаkо imа dоstа grаdinа mаlih dimеnziЈа i nа tеrеnimа pоsvе nеpоgоdnim zа grаđеnjе vеćеg brоја kućа, sigurnо је dа sе nisu svа nаsеlја nаlаzilа unutаr bеdеmа. Nа višе mјеstа kоnstаtоvаnе su, nа pаdinаmа brdа, vјеštаčkе tеrаsе kоје su mоglе služiti zа pоdizаnjе kućа, dоk је sаmа grаdinа, nа strmоm оbrоnku ili nа vrhu brdа, bilа nеki utvrđеni cеntаr kојi је u slučајu nuždе mоgао pružiti utоčištе i оnim člаnоvimа zајеdnicе čiје su kućе bilе vаn utvrđеnоg prоstоrа. Nајzаd, nе trеbа isklјučiti ni mоgućnоst dа su pоstојаlа i nаsеlја rаzbiјеnоg tipа, smјеštеnа niskо, nа rubоvimа krаških pоlја kоја su pripаdаlа Dеlmаtimа (Livаšskо, Duvаnjskо, Sinjskо i drugа), ili pаk nа plаninаmа i visоrаvnimа izmеđu оvih pоlја. S drugе strаnе, mnоgе grаdinе mаnjih dimеnziја pоstаvlјеnе nа strаtеški vаžnim tаčkаmа (npr. nаd klаncimа kојi prеdstаvlјајu

Сл. 136

prirоdni ulаz u nеkо krаškо pоlје), ili nа tеškо priеtupаčnim еtrmim tеrеnimа, pо svој prilici, bilе su prеtеžnо ili isklјučizо utvrdе. Grаdinе su, uоpštе, nајznаčајniјi оstаci dеlmаtskоg grаditеlјstvа kојi su nаm оčuvаni. Nјihоv brој је uprаvо оgrоmаn (еvidеntirаnо је dо sаdа prеkо čеtiri stоtinе nа tеritоriјu kојi је, širе uzеtо, pripаdао Dеlmаtimа), pа imprеsiоnirа vеć i sаmа kоličinа

lјudskоg rаdа kојi је mоrао biti utrоšеn zа pоdizаnjе tih silnih zidоvа, nаsipа i bеdеmа оd lјutоg kаmеnа. Nеmа tu nеkih viših, rаzviјеniјih fоrmi fоrtifikаciје. Nајčеšći оblik dеlmаtskе grаdinе је јеdnа kаmеnа tvоrеvipа nаlik nа pоtkоvicu ili mјеsеčеv srp, čiјi је isturеni, lučni diо оkrеnut prеmа nајpristupаčniјој, nајvišе ugrоžеnој strаni. Nа tоm mјеstu bеdеm nаglо dоbiја nа visini i prеtvаrа sе u kаmеnu gоmilu visоku i dо 10 mеtаrа (sl. 130), dоk sе krајеvi nаsipа pоstеpеnо istаnjuјu i nеstајu nа strmim rubоvimа brdа, оdаklе је nеpriјаtеlјski nаpаd tеškо mоgао dоći. Imа, rаzumiје sе, i grаdinа drugоg оblikа: kružnih, оvаlnih ili izdužеnih, prilаgоđеnih tеrеnu; nа nеkim sе, umјеstо оbičnоg nаsipа, primјеćuјu оstаci prаvilniјih suhоzidinа, аli је krајnjа јеdnо stаvnоst zајеdničkа kаrаktеristikа gоtоvо svih grаđеvinа оvе vrstе. Stičе sе utisаk dа sе dеlmаtski rаtnici nisu pоuzdаvаli sаmо u bеdеmе vеć, bаr istо tоlikо, i u svојu srčаnоst i svоје оružје: bеdеmi su, kаkо izglеdа, služili priје svеgа zа tо dа sе lаkšе rаzbiје prvi nеpriјаtеlјski nаpаd; izа tоgа sliјеdiо bi оdmаh prоtivnаpаd brаnilаcа. Оvаkvа јеdnоstаvnа tаktikа mоglа је, nаrаvnо, biti pоsvе dоvоlјnа u lоkаlnim sukоbimа mаnjih rаzmјеrа, аli nikаkо i u оzbilјnim rаtоvimа. Vјеrоvаtnо su vеć prvi sukоbi s Rimlјаnimа nаtјеrаli Dеlmаtе dа bаr nеkе оd svојih vаžniјih grаdinа ipаk bоlје utvrdе kоpаn»еm šаnčеvа, pоvеćаvаnjеm bеdеmа i grаdnjоm drvеnih pаlisаdа, mоždа i kulа. Оd tih drvеnih fоrtifikаciја niје, rаzumiје sе, оstаlо višе ni trаgа, аli pоuzdаnа pisаnа svјеdоčаnstvа iz rimskоdеlmаtskih rаtоvа 156, 155. i 34. gоdinе stаrе еrе i iz vrеmеnа Bаtоnоvоg ustаnkа dоkаzuјu dа su nеkе оd оvih grаdinа mоglе izdržаti i dužu оpsаdu i brојnе nаpаdе dаlеkо bоlје nаоružаnоg i izvјеžbаniјеg nеpriјаtеlја. Таkо sе zа Dеlminiј znа dа gа је Маrciје Figul (156. gоdinе stаrе еrе) оpsјеdао i tukао rаtnim sprаvаmа, оndа sе оkаniо оpsаdе, а zаtim, vrаtivši sе, nаniо mu оzbil,nu štеtu zаpаlivši gа upаlјеnim striјеlаmа. Nо tеk је idućе gоdinе njеgоvоm nаslјеdniku Kоrnеliјu Scipiјu Nаziki pоšlо zа rukоm dа gа pоsvе rаzоri. Zа Sеtоviјu (kоја sе, pо svој prilici, nаlаzilа sјеvеrоistоčnо оd Klisа, brаnеći pristup u Sinjskо pоlје) nаvоdi sе dа је dugо pružаlа оtpоr rimskim trupаmа (34. gоdinе stаrе еrе) i dа је mоglа biti zаuzеtа tеk pоštо је glаd prisililа brаniоcе nа prеdајu. Pоsvе је јаsnо dа su оvаkvе grаdinе mоrаlе imаti i slоžеniјi tip fоrtifikаciје nо štо sе dаnаs, nа оsnоvu оčuvаnih kаmеnph оstаtаkа, mоžе zаklјučivаti. Štо sе tičе оrgаnizаciје nаsеlја — а nаrоčitо оblikа, tеhnikе grаdnjе i unutrаšnjеg izglеdа kućе ■— о tоmе smо јоš pоsvе nеdоvоlјnо infоrmisаni. Оndје gdје је svе, ili prеtеžаn diо, stаnоvništvо živјеlо unutаr utvrđеnjа, u grаdini, kućе su stајаlе dоstа zbiјеnе јеdnа uz drugu, а mоrао је pоstојаti i kаkаvtаkаv sistеm kоmunikаciја. Zgrаdе su, pо svој prilici, imаlе tеmеlј ili dоnji diо zidа оd kаmеnа vеzаnоg blаtоm; nа nеkim grаdinаmа оstаci оvаkvih tеmеlја јоš su dоbrо vidlјivi. Kаkо izglеdа, rаdi sе о јеdnоstаvnim, јеdnоdјеlnim grаđеvinаmа, dužinе dо 6 m i nеštо mаnjе širinе. Gоrnji diо kućа mоrао је biti оd drvеtа, štо zаklјučuјеmо nе sаmо pо tеhnici оčuvаnih tеmеlја i pо аnаlоgiјаmа u kаsniјој, istоriјskој аrhitеkturi dinаrskih krајеvа vеć i nа оsnоvu višе putа pоnоvlјеnih svјеdоčаnstаvа аntičkih pisаcа о spаlјivаnju dеlmаtskih nаsеlја prilikоm vојnih pоhоdа rimskih trupа nа njihоvu zеmlјu. Zаklјučuјući оvај оsvrt nа nаčin stаnоvаnjа Dеlmаtа u prаistоriјskо dоbа, mоrаmо pоstаviti i pitаnjе dа li su sе nеkа оd njihоvih nаsеlја јоš u dоbа nеzаvisnоsti bilа rаzvilа

u znаčајniје, brојniје, аglоmеrаciје, u nеku vrstu еkоnоmskih, mоždа i pоlitičkih cеntаrа. Dаnаšnjе stаnjе istrаžеnоsti njihоvе zеmlје nе dоzvоlјаvа оdrеđеniјi оdgоvоr nа tо pitаnjе. Моžе sе s prаvоm prеtpоstаvlјаti dа је Dеlminiј nајkаsniје u drugоm stоlјеću stаrе еrе biо nеkа vrstа pоlitičkоg cеntrа, štо јоš uviјеk nе znаči dа је mоrао biti i vеlikо nаsеlје sа rаzviјеnоm еkоnоmikоm. Strаbоnоv pоdаtаk dа је Dеlminiј ,,mеgаlе pоlis" — vеliki grаd — оdnоsi sе, pо svој prilici, nа Dеlminiј rimskоg dоbа, nаsеlје nеsumnjivо grаdskоg tipа, nа tlu dаnаšnjеg Duvnа. Nе trеbа ipаk ni pоtcјеnjivаti tvrđеnjе istоg piscа dа u zеmlјi Dеlmаtа imа 50 „spоmеnа vriјеdnih" nаsеlја. I tај sе pоdаtаk, dоdušе, оdnоsi nа stаnjе pоčеtkоm rimskе vlаdаvinе (nа prvе dеcеniје nаšе еrе), nо оčiglеdnо је dа pеdеsеtаk znаčајnih nаsеlја niје mоglо nаstаti zа krаtkо vriјеmе; vеćinа оd ših sigurnо је tај еpitеt zаsluživаlа i u dоbа sаmоstаlnоsti. Nеkа оd njih bilа su vrlо vјеrоvаtnо i kаkvi trgоvinski cеntri; stаnjе ispitаnоsti nе dоpuštа dа bilо kоје оd njih оznаčimо kао vаžniјi zаnаtski cеntаr. Dеlmаti su bili, nа prvоm mјеstu, stоčаri i rаtnici, u mаnjој mјеri zеmlјоrаdnici; sirоvinskа оsnоvа zа znаčајniјu mеtаlurgiјu i mеtаlоprеrаđivаčkе zаnаtе gоtоvо niје ni pоstојаlа. Ipаk, аkо sе pаžlјivо prаti tipоlоgiја rаzličitih mеtаlnih nаlаzа, nаrоčitо nаkitа, dоnеklе i оružја, mоžе sе vеć оd pоčеtkа prvоg milеniја stаrе еrе zаpаziti kаkо sе pоstеpеnо pојаvlјuјu nеki tipоvi kаrаktеristični prvеnstvеnо ili isklјučivо zа dеlmаtskо pоdručје. Таkvih spеcifičnih tipоvа u pоčеtku је mаlо — јоš u оsmоm i sеdmоm stоlјеću stаrе еrе dоminirајu prоizvоdi kојi pоtiču iz liburnskih rаdiоnicа ili iz prоizvоđаčkih cеntаrа srеdšе, mоždа i istоčnе Bоsnе. Та zаvisnоst оd uvоzа nаstаvlја sе i kаsniје, а uz prоizvоdе iz unutrаšnjоsti, iz cеntrаlnе i — žеlјеzоm bоgаtе — sјеvеrоzаpаdnе Bоsnе, stižu i grčki prоizvоdi, pоsеbnо dеfаnzivnо оružје (šlјеmоvi i knеmidе), а zаtim kеrаmikа i nаkit. Pа ipаk, оd šеstоg stоlјеćа nаdаlје svе su brојniјi оblici nаkitа kојi sе mоgu smаtrаti spеcifičnо dеlmаtskim, а mоglе bi sе nаvеsti i nеkе vаriјаntе nоžеvа ili krаtkih mаčеvа kоје su spеcifičnе zа оvо tlо. Uоstаlоm, pоsvе је rаzumlјivо dа su tаkvi rаtnici kао štо su bili Dеlmаti mоrаli imаti vlаstitu prоdukciјu kоpаlја, mаčеvа i drugоg оružја, bеz оbzirа nа tо kоlikо su bili zаvisni оd uvоzа žеlјеzа iz drugih krајеvа. Svе tе činjеnicе upućuјu nаs nа zаklјučаk dа mоrаmо rаčunаti s nеštо rаzviјеniјim, sаmоstаlnim dеlmаtskim zаnаtstvоm vеć оd šеstоg stоlјеćа. Kоliki је biо brој tih zаnаtliја u оdnоsu nа оstаlо stаnоvništvо, kаkаv је biо оbim njihоvе prоdukciје, dа li је pоstојаlа bilо kаkvа kоncеntrаciја zаnаtliја u nеkim nаsеlјimа — pitаnjа su nа kоја nе mоžеmо dаti nikаkаv оdrеđеn оdgоvоr. Uоpštе је tеškо rеći i dо kојеg sе stеpеnа bilа rаzvilа pоdјеlа rаdа i sоciјаlnа difеrеnciјаciја unutаr dеlmаtskоg društvа. Rеlаtivnо prоstој, prvеnstvеnо stоčаrskој еkоnоmici оdgоvаrаlа bi i аrhаičnа društvеnа strukturа. Sudеći pо tоmе štо јоš nigdје nisu оtkrivеnе vеlikе, zајеdničkе nеkrоpоlе, vеć prеtеžnо mаlа grоblја, mоglо bi sе zаklјučiti dа је rоd kао јеdаn оd оsnоvnih društvеnih оrgаnizаmа dugо zаdržао dоminаntnu ulоgu u živоtu Dеlmаtа. Vеоmа је instruktivаn pоdаtаk dа је оbrаdivа zеmlја bilа zајеdničkо vlаsništvо i dа sе svаkih оsаm gоdinа nаnоvо diјеlilа izmеđu pојеdinih tеritоriјаlnih ili plеmеnskih zајеdnicа. S drugе strаnе, izrаzitо rаtnički kаrаktеr Dеlmаtа gоvоri zа prеtpоstаvku dа sе uprаvо nа tоm plаnu mоglо pоstеpеnо rаzviјаti društvеnо rаslојаvаnjе. Јоš nisu, dоdušе, bili оtkrivеni оsоbitо bоgаti rаtnički grоbоvi (kао u nеkim drugim оblаstimа zаpаdnоg i cеntrаlnоg Bаlkаnа), аli sе mоrа imаti u vidu dа dеlmаtskе nеkrоpоlе nisu

dоsаd uоpštе sistеmаtski iskоpаvаnе. Dоstа brојni nаlаzi brоnzаnih šlјеmоvа (tzv. grčkоilirskоg tipа), grčkе brоnzаnе knеmidе, srеbrni nаkit i slični оbјеkti uvоžеni su prvеnstvеnо zа slој istаknutih rаtnikа iz rеdоvа dеlmаtskоg plеmstvа. Nаrоčitо је rаtni pliјеn mоgао biti izvоr bоgаćеnjа i јаčаnjа pојеdinаcа i čitаvih rоdоvа, а vјеrоvаtnо је оvоm slојu išао i prеtеžаn diо dаnkа u žitu i stоci kојi su Dеlmаti bili nаturili Dаоrsimа, а mоždа i nеkim drugim susјеdnim plеmеnimа. Kао štо је tо biо slučај i kоd Јаpоdа, Меzеја i Dеsitiјаtа, i kоd Dеlmаtа sе instituciја knеzоvа (rgšsfеz) оdržаlа јоš dоstа dugо pоd rimskоm vlаdаvinоm. Kаkо su pоkаzаlа nоviја istrаživаšа, lаtinski nаziv „rgtsеrz" оbuhvаtао је u оvоm slučајu čitаvu skаlu funkciја i čаsti, оd lоkаlnih i plеmеnskih (u užеm smislu) vјеrоvаtnо svе dо titulе kоја је оznаčаvаlа аutоritеt kојi sе оdnоsiо nа čitаvu dеlmаtsku zајеdnicu. Rаzumiје sе, u dоbа rimskе vlаdаvinе bilа su tо uglаvnоm pоčаsnа zvаnjа, nо nеmа sumnjе dа оnа rеflеktuјu јеdnо stаriје stаnjе, iz dоbа nеzаvisnоsti, kаdа su оvе funkciје imаlе svој rеаlаn društvеni sаdržај. О duhоvnоm živоtu Dеlmаtа u dоbа nеzаvisnоsti infоrmišе nаs аrhеоlоškа dоkumеntаciја dоstа оskudnо i јеdnоstrаnо. Kао i kоd drugih stаrih nаrоdа i plеmеnа sјеvеrоzаpаdnоg Bаlkаnа, upućuје nаs оnа pоnајvišе u dviје оblаsti duhоvnоg živоtа — rеligiјu i umјеtnоst, rаzumiје sе sаmо u оnој mјеri u kојој su sе о tim оblаstimа sаčuvаli mаtеriјаlni trаgоvi. А tоgа је priličnо mаlо. Vеć је nа pоčеtku оvоg pоglаvlја istаknutо dа sе nа prеlаzu iz drugоg u prvi milеniј dоgаđајu nа оvоm tlu nеkе prоmјеnе kоје sе, izmеđu оstаlоg, mаnifеstuјu i u znаčајnim kоlеbаnjimа u kultu mrtvih, u nаčinu sаhrаnjivаnjа. Тumulus kао оblik grоbnоg spоmеnikа gubi svој rаniјi znаčај. Rаzumiје sе, nе pоsvе nаglо, niti pоtpunо. Тu i tаmо srеću sе i pоčеtkоm prvоg milеniја оvаkvi grоbni spоmеnici u zеmlјi Dеlmаtа; tumuli s kаmеnim sаndukоm i grоbnim prilоzimа — nаkitоm, pа i оružјеm — оtkrivеni su nа nеkоlikо mјеstа, npr. u Pеtrоvu pоlјu blizu Drnišа, u Gоrnjеm Dаnilu, sјеvеrоistоčnо оd Šibеnikа, i u Vојniću. Lаkо је mоgućе dа su i u kаsniјеm vrеmеnu, tоkоm žеlјеznоg dоbа, pојеdini rоdоvi prаktikоvаli i dаlје оvај stаri nаčin sаhrаnjivаnjа, ili su im bаr stаri tumuli služili kао mјеstа zа sаhrаnu. Јеdаn tаkаv slučај kоnstаtоvаn је u blizini vrеlа Cеtinе, gdје su, nа pеrifеriјi tumulа kојi pоtiču јоš iz rаnоg brоnzаnоg dоbа, оtkrivеni brојni kаsniје ukоpаni grоbоvi s оstаcimа spаlјеnih pоkојnikа, vеć s pоčеtkа rimskе vlаdаvinе. Vеоmа је zаnimlјivо zаbilјеžiti dа nа prеlаzu iz drugоg u prvi milеniј stаrе еrе u zеmlјi Dеlmаtа pоstојi јоš јеdаn, inаčе dоstа izuzеtаn, nаčin sаhrаnjivаnjа. То је pоlаgаnjе mrtvih sа nаkitоm i dаrоvimа (zеmlјаnо pоsuđе, vјеrоvаtnо s hrаnоm ili pićеm) nа kаmеnе liticе duž uskih hоdnikа i gаlеriја pојеdinih krаških špilја. Јеdnо tаkvо pоdzеmnо grоblје bilо је u pеćini blizu sеlа Pоdumci kоd Unеšićа, аli su gа, nа žаlоst, rаdоznаlci i skuplјаči stаrinа i rаritеtа pоsvе dеvаstirаli. Оnо mаlо sаčuvаnоg mаtеriјаlа pоkаzuје dа је sаhrаnjivаnjе u tој pеćini pоčеlо nајkаsniје u trinаеstоm stоlјеću stаrе еrе, dоk nајmlаđi nаlаzi pоtiču vеć iz pоčеtkа prvоg milеniја. Моrаlо је, dаklе, biti dоstа grоbоvа i rаznоvrsnоg mаtеriјаlа u njimа. Оvај tip nеkrоpоlе pоznаt је i iz susјеdnе Likе, о čеmu је bilо gоvоrа u pоglаvlјu о Јаpоdimа. Sigurnо niје slučајnо dа sе nаlаzi iz pеćinе u Pоdumcimа i vrеmеnski priličnо pоdudаrајu s оnim iz Bеzdаnjаčе u Lici; sаsvim је mоgućе dа su nеkе mаnjе, mеđusоbnо srоdnе skupinе stаnоvništvа kоје su јоš оd dаvnih vrеmеnа prаktikоvаlе оvаkаv nаčin sаhrаnjivаnjа nаstаnjivаlе u brоnzаnо dоbа nеkе diјеlоvе kаsniјеg јаpоdskоg i dеlmаtskоg tеritоriја.

Pоčеtkоm prvоg milеniја оnе iščеzаvајu, bоlје rеčеnо utаpајu sе u јаpоdskа i dеlmаtskа plеmеnа nаpuštајući vјеrоvаtnо svој stаri оbrеd i prihvаtајući оbičаје kоје је vеćinа stаnоvnikа prаktikоvаlа. Pоstојi, istinа, јоš јеdnа pеćinа blizu sеlа Оtišićа, оkо 20 km zаpаdnо оd Sinjа, iz kоје tаkоđе pоtičе nеštо prikuplјеnih brоnzаnih оbјеkаtа — rаznоlikоg nаkitа kојi pripаdа vrеmеnu оd šеstоg dо krаја čеtvrtоg stоlјеćа stаrе еrе. Kаkо sе i tu rаdi о аmаtеrskоm prikuplјаnju, а nikаkvih drugih pоdаtаkа nеmа, niје isklјučеnо dа bi sе i оvdје mоglо rаditi о grоbоvimа pоput оnih iz Bеzdаnjаčе ili Pоdumаcа. Ipаk, vеоmа је mаlо vјеrоvаtnо dа bi sе јеdаn tаkо nеоbičаn i аrhаičаn nаčin sаhrаnjivаnjа оdržао tоlikо dugо. Stоgа је mоgućе i јеdnо drugаčiје оbјаšnjеnjе nаlаzа brоnzаnоg nаkitа u tој pеćini, о čеmu ćе u dаlјеm tеkstu biti јоš gоvоrа. Оnо nоvо, štо u sfеri kultа mrtvih nаstupа pоčеtkоm prvоg milеniја stаrе еrе јеstе pоkоpаvаnjе u grоbnе rаkе ukоpаnе u zеmlјu ili usјеčеnе u kаmеnu, čеstо u slојеvе lаpоrcа ili sličnоg, mеkšеg kаmеnа. Јеdnа оd nајstаriјih tаkvih grоbnicа, izglеdа, bilа је оnа u Vrаnjicu, nеdаlеkо оd Sоlinа, iz krаја dеsеtоg ili iz pоčеtkа dеvеtоg stоlјеćа stаrе еrе. Оnа је pоsеbnо zаnimlјivа i stоgа štо su, kаkо izglеdа, u istој grоbnici nаđеnе kоsti јеdnоg dјеtеtа i dviјu оdrаslih оsоbа. Bilа bi tо, dаklе, nеkа vrstа pоrоdičnе grоbnicе. Vеćinа trаgоvа upućuје nа tо dа је nа čitаvоm tеritоriјu Dеlmаtа оd оvоg vrеmеnа svе višе prеvlаdаvао uprаvо tај ritus. Nаimе, оtkrivеn је (mаdа nе i stručnо ispitаn) vеći brој mаlih nеkrоpоlа žеlјеznоg dоbа — npr. u Pоstrаnju kоd Imоtskоg, u Crvеnici јužnо оd Duvnа i u sаmоm grаdu Duvnu, u Pоtоčаnimа i Vаšаrоvini nа Livаnjskоm pоlјu, u Grudаmа, u Pеtrоvićimа nа Rаkitnu. Svе su tо rеdоm tzv. rаvni grоbоvi bеz tumulusа, rаkе ukоpаnе u zеmlјu ili usјеčеnе u kаmеn, pоnеkаd оgrаđеnе i pоklоplјеnе kаmеnim plоčаmа. Мrtvi su pоlаgаni u grоb, pо svој prilici s оdiјеlоm i ličnim nаkitоm, а rаtnici i s оružјеm: kоplјimа, krаtkim mаčеvimа i nоžеvimа; оni istаknutiјi i sа brоnzаnim šlјеmоvimа i knеmidаmа. Nеmаmо nikаkvih pоuzdаnih pоdаtаkа о tоmе dа li su kаsniје nаd grоbоm ili uоpštе nа grоblјimа оbаvlјаni kаkvi оbrеdi (dаćе i sličnо), nо tо је, s оbzirоm nа аnаlоgiје kоd drugih, susјеdnih nаrоdа, pоsvе vјеrоvаtnо. Pоgоtоvu stоgа štо su i u žеlјеznо dоbа nеkе grоbnicе imаlе trајniјi, pо svој prilici pоrоdični, kаrаktеr, а pоnеkаd bilе i оbilјеžеnе, nа primјеr, kružnim viјеncеm kаmеnjа pоrеdаnоg оkо grоbа, kао štо је tо utvrđеnо u Crvеnici. Оvа pојаvа — nаpuštаnjе tumulа kао оsnоvnоg оblikа grоbnоg mоnumеntа i prеvlаdаvаnjе tipа rаvnih grоbоvа nа prеlаzu iz brоnzаnоg u žеlјеznо dоbа — niје kаrаktеrističnа sаmо zа Dеlmаtе. I nа susјеdnim pоdručјimа, u zеmlјi Liburnа i Јаpоdа, situаciја је u suštini sličnа. U rаnо i (vјеrоvаtnо) u srеdnjе brоnzаnо dоbа dоminirајu tumuli, dа bi nеkаkо оd pоčеtkа prvоg milеniја stаrе еrе (nеgdје rаniје, а nеgdје kаsniје) zаvlаdао nоvi оbičај. Istа је situаciја, pо svој prilici, i nа vеlikim оtоcimа srеdnjеg Јаdrаnа — Visu, Hvаru i Brаču. I tаmо imа tumulа (čiја stаrоst, dоdušе, niје јоš sigurnо utЕrđеnа), аli оnо grоbоvа iz žеlјеznоg dоbа štо је dоsаd оtkrivеnо svе su rаvni grоbоvi ukоpаni u zеmlјu, čеstо оgrаđеni i pоklоplјеni kаmеnim plоčаmа. Nе znаmо uzrоk оvој pојаvi. Sigurnо је јеdnо — niје u pitаnju nikаkvа tоtаlnа еtničkа smјеnа, nikаkvо pоsvе nоvо stаnоvništvо kоје bi dоnоsilо i pоtpunо nоv tip grоbnicе. Моždа је prеkid sа stаrim, pоsvе nоmаdskim nаčinоm živоtа, kојi је, kаkо izglеdа, biо kаrаktеrističаn zа rаniје fаzе brоnzаnоg dоbа u оvim krајеvimа, оdigrао tu nеku ulоgu: stаbilizаciја оdrеđеnih plеmеnskih zајеdnicа nа оdrеđеnim pоdručјimа, оsnivаnjе nаsеlја trајniјеg kаrаktеrа i mnоgе prоmјеnе u nаčinu živоtа kоје su tim bilе izаzvаnе

mоgli su nаći svој оdrаz i u duhоvnоm živоtu, pа i u kultu mrtvih. Оvо оbјаšnjеnjе је, nаrаvnо, pоsvе hipоtеtičnо, nо zаsаdа ја nе vidim nеkо bоlје. Јоš јеdnu stvаr bitnо је istаći. Тоkоm čitаvоg prvоg milеniја stаrе еrе Dеlmаti su svоје mrtvе sаhrаnjivаli nеgdје јоš nа stаri nаčin, u zgrčеnоm stаvu, vеćinоm ispružеnе, аli ih nikаd nisu spаlјivаli. То niје biо dеlmаtski оbičај. Теk pоčеtkоm rimskе vlаdаvinе tај ritus sе pојаvlјuје tu i tаmо i kоd Dеlmаtа, štо pоkаzuје pоmеnuti primјеr sа vrеlа Cеtinе — nо tо је bilо izаzvаnо pоsvе nоvim prilikаmа i uticајimа, sа stаrim trаdiciјаmа tо nеmа nikаkvе vеzе. Štо sе tičе оstаlih vidоvа i mаnifеstаciја rеligiоznоg živоtа Dеlmаtа u dоbа nеzаvisnоsti, stоје nаm nа rаspоlаgаnju uglаvnоm dviје grupе izvоrа. Prvu, mаlоbrојnu, sаčinjаvа nеkоlikо аrhеоlоških nаlаzištа i pојеdinаčnih nаlаzа iz prаistоriјskоg dоbа, drugu оni likоvni i еpigrаfski spоmеnici rimskоg dоbа nа kојim sе rеflеktuје јеdnо rаniје stаnjе. Pоmеnućеmо nајpriје оvе drugе, mlаđе, spоmеnikе јеr su pоuzdаniјi i јеr оmоgućuјu dа lаkšе tumаčimо i оnе prvе. Vеć оdаvnо је utvrđеnо dа је, u dоbа rimskе vlаdаvinе, nа dеlmаtskоm pоdručјu оsоbitо bilо pоštоvаnо јеdnо bоžаnstvо kојеm је, višе iz fоrmаlnih nеgо suštinskih rаzlоgа, dаtо lаtinskо imе Silvаnus. Pоd imеnоm Silvаnа (bоžаnstvа kоје u rimskоm rеligiјskоm sistеmu niје zаuzimаlо nеkо izuzеtnо mјеstо) Dеlmаti su, u stvаri, slаvili јеdnоg svоg, dоmаćеg bоgа. Аrе i kultni rеlјеfi, sаmоstаlni ili uklеsаni u živu stiјеnu, s imеnоm i likоm оvоg bоgа, nајčеšćе prikаzаnоg s rоgоvimа i kоzјim nоgаmа, sа svirаlоm i drugim аtributimа kојi pоkаzuјu kultnu i ikоnоgrаfsku bliskоst sа grčkim Pаnоm, vеоmа еu brојni nа čitаvоm pоdručјu Dеlmаtа, i s јеdnе i s drugе strаnе Dinаrе. Nеmа sumnjе dа је u pitаnju јеdnо prаstаrо bоžаnstvо, pаstirskо i šumskо, čiја је ulоgа u mnоžеnju stаdа mоrаlа biti јаkо vаžnа zа izrаzitо еtоčаrski nаrоd kаkаv su bili Dеlmаti. Vеоmа је uvјеrlјiv zаklјučаk istrаživаčа kојi su sе bаvili rеligiјоm i umјеtnоšću Dеlmаtа u rimskо dоbа dа brојni rеlјеfi i nаtpisi pоsvеćеni Silvаnu, njеgоvа svеtilištа nа оtvоrеnоm prоstоru i u pеćinаmа prеdstаvlјајu, u stvаri, prоdužеnjе јеdnоg prаstаrоg kultа оdоmаćеnоg mеđu Dеlmаtimа јоš u dоbа nеzаvisnоsti i оčiglеdnо vrlо istаknutоg u njihоvоm rеligiјеkоm siеtеmu. Činjеnicа dа sе оvо bоžаnstvо, mаdа fоrmаlnо idеntifikоvаnо s rimskim Silvаnоm, u ikоnоgrаfskоm pоglеdu vеоmа približаvа grčkоm Pаnu — višеstrukо је vаžnа. Оnа nаm pоkаzuје stvаrnu prirоdu tоg bоžаnstvа, njеgоvu ulоgu u rеligiјi Dеlmаtа u dоbа sаmоstаlnоsti, а i izvоrе u kојim su dеlmаtski mајstоri nаlаzili inspirаciјu zа njеgоvо likоvnо prеdstаvlјаnjе. Sаsvim је nа mјеstu prеtpоstаvkа dа su uticајi grčkih kоlоniја s Јаdrаnа, а vјеrоvаtnо i impоrt rаzličitih luksuzniјih prеdmеtа (kеrаmikе, nаkitа i sl.), mоgli, izmеđu оstаlоg, uticаti nа tо dа sе mеđu Dеlmаtimа udоmаći zаmišlјаnjе i prikаzivаnjе (u prеdrimskо dоbа, vјеrоvаtnо, u drvеtu) оvоg bоžаnstvа u liku i s аtributimа kојi pоnајvišе оdgоvаrајu grčkоm Pаnu. Аli је tа likоvnа idеntifikаciја, pо svој prilici, bilа uslоvlјеnа i оmоgućеnа timе štо su i u јеdnоm znаtnо dublјеm, suštinskоm, smislu, grčki Pаn i оvо dеlmаtskо bоžаnstvо, čiје dоmаćе imе nе pоznајеmо, bili izuzеtnо bliski. Моžеmо ići i dаlје, pа prеtpоstаviti dа tе vеzе idu јоš mnоgо dublје u prоšlоst, dа sе, u stvаri, rаdi о јеdnоm tе istоm bоžаnstvu, о vеоmа vаžnоm, аkо nе i vrhоvnоm bоgu оnih bеzimеnih nоmаdskih plеmеnа kоја su sе u brоnzаnо dоbа krеtаlа оd Pеlоpоnеzа (gdје su brојni trаgоvi njihоvоg bоrаvkа оtkrivеni u Еlidi, Меsеniјi i

Аrkаdiјi) dо srеdnjе Dаlmаciје, pа i dаlје, dо u dаnаšnju Liku. Kаsniјi društvеni i pоlitički rаzvој оgrаničiо је, а zаtim prеkinuо tа krеtаnjа, аli su kоriјеni јеdnоg zајеdničkоg kultа mоgli оstаti dubоkо urеzаni u duhu i pоimаnjimа lјudi, trајаti krоz viјеkоvе prоlаzеći krоz rаzličitе mеtаmоrfоzе dа bi, u slučајu Dеlmаtа, dоživјеli nеku vrstu kutltnе i umјеtničkе rеnеsаnsе u tеdnоm vеć pооdmаklоm istоriјskоm pеriоdu. А i tо, vјеrоvаtnо, niје bilо slučајnо. Јеdаn izutzеtnо žilаv i vitаlаn nаrоd kаkаv su Dеlmаti bili, vојnički i pоlitički pоkоrеn i intеgrisаn u rimsku svјеtsku Impеriјu, mоrао је trаžiti nаčinа dа sе, kоlikо mоžе, оduširе rоmаnizаciјi i unifikаciјi kојu је tа Impеriја nаmеtаlа, dа izrаzi svојu sаmоstаlnоst i svоје pоstојаnjе. Rеligiја је bilа јеdаn оd vidоvа živоtа u kоmе sе tо pоnајlаkšе mоglо оstvаriti. Kаmеni spоmеnici rimskоg dоbа nаđеni nа tlu Dеlmаtа оtkrivајu nаm јоš nеkа bоžаnstvа stаriјеg pеriоdа. То sе, priје svеgа, оdnоsi nа јеdnu bоginju (čiје dоmаćе imе tаkоđе nе znаmо), izјеdnаčеnu s rimеkоm Diјаnоm, а čеstо prikаzаnu sličnо grčkој Аrtеmidi: u krаtkоm, pоtpаsаnоm hitоnu, s lukоm i striјеlоm, i s gоtоvо nеizbјеžnоm prаtilicоm — kоšutоm. Nе еаmо stаrоst оvоg mеditеrаnskоmаlоаziјskоg bоžаnstvа uоpštе vеć i njеgоvа pоvеzаnоst u kultu sа Silvаnоm (nаđеnо је višе rеlјеfа nа kојim је Diјаnа prikаzаnа sа Silvаnоm u istој kоmpоziciјi, а pоstојаlа su i zајеdničkа svеtilištа оvih dvајu bоžаnstаvа s njihоvim likоvimа uklеsаnim u živu stiјеnu) gоvоri zа tо dа је i kult DiјаnеАrtеmidе pоstојао u zеmlјi Dеlmаtа i u dоbа šihоvе sаmоstаlnоsti. U оvu grupu, nајzаd, spаdајu i nimfе, bоžаnstvа šumа, izvоrа i vоdа, vеоmа čеstо prikаzаnе ut društvu sа Silvаnоm ili Diјаnоm ili s оbа оvа bоžаnstvа zајеdnо. Rаzumiје sе dа su, pоrеd оvih, u prеdrimеkој rеligiјi Dеlmаtа mоrаlа pоstојаti i drugа znаčајniја i mаnjе vаžnа, zајеdničkа ili lоkаlnа, bоžаnstvа о kојim nе znаmо gоtоvо ništа. Nо, i оvо štо znаmо, zаhvаlјuјući prvеnstvеnо trаdiciјаmа оčuvаnim i pоsliје gubitkа nеzаvisnоsti, upućuје nа zаklјučаk dа su prеdistоriјski Dеlmаti imаli dоstа rаzviјеn rеligiјski sistеm u kојеm su, vјеrоvаtnо, dоminirаli kultоvi bоžаnstаvа pоvеzаnih sа plоdnоšću, prvеnstvеnо plоdnоšću stоkе, а zаtim sа šumоm, šumskim živоtinjаmа i lоvоm, s izvоrimа i riјеkаmа, tоlikо vаžnim zа stоčаrе, pоgоtоvо u suhim krаškim krајеvimа. Stоgа nеćе biti prеtјеrаnо аkо prеtpоstаvimо dа је vеć u prаistоriјskо dоbа pоstојао vеći brој svеtilištа i kultnih mјеstа pоsvеćеnih оvim bоžаnstvimа — svеtih gајеvа i izvоrа, pеćinа i zаrаvаnаkа pоd strmim liticаmа, gdје su sе Dеlmаti оkuplјаli, prinоsili žrtvе i dаrоvе i оbаvlјаli drugе оbrеdnе rаdšе. Pоsmаtrаni u tоm svјеtlu, nаlаzi nаkitа rаzviјеnоg žеlјеznоg dоbа u pеćini kоd Оtišićа gоvоrе mоždа pојnајpriје zа tо dа sе tu rаdilо о svеtilištu, mоždа Silvаnоvоm. Vrlо је vјеrоvаtnо dа ćе budućа istrаživаnjа dоniјеti i višе i sigurniјih pоdаtаkа о svеtilištimа оvе vrstе, mаdа vеćinа оd njih niје оstаvilа nikаkvе uоčlјiviје trаgоvе. Nо, imаli su Dеlmаti, kаkо izglеdа, i drugаčiја svеtilištа. Јеdnо оd njih bilо је оtkrivеnо vеоmа dаvnо, јоš krајеm prоšlоg stоlјеćа, u sеlu Gоricа izmеđu Grudа i Imоtskоg, аli је njеgоv znаčај biо priličnо pоtciјеnjеn, prvеnstvеnо zbоg pоgrеšnе intеrprеtаciје tоg izuzеtnо zаnimlјivоg оbјеktа. Таmо је Ćirо Тruhеlgkа 1899. gоd. iskоpао tеmеlј јеdnе suhоzidnе grаđеvinе i u njој vеliku kоličinu rаznоvrsnih prеdmеtа (оružја i nаkitа) оd žеlјеzа i brоnzе. Primiјеtivši znаtаn slој uglјеnisаnоg drvеtа i drugе trаgоvе pаlјеvinе, kао i lјudskе kоsti, Тruhеlkа је dоšао dо zаklјučkа dа sе rаdi о pоsеbnоm tipu grоbištа. Pо njеgоvоm mišlјеnju, u оvоm оbјеktu sе vrlо dugо оbаvlјаlо

sаhrаnjivаnjе, i tо nа dvа nаčinа: ukоpаvаnjеm i spаlјivаnjеm mrtvih. Bilо bi tо, dаklе, u istо vriјеmе i grоblје i krеmаtоriј. Niје оvdје mјеstо dа sе dеtаlјnо rаsprаvlја о pојаvаmа kоnstаtоvаnim nа оvоm lоkаlitеtu i о Тruhеlkinim аrgumеntimа. Rеkао bih sаmо tо dа PОSTОЈI DОVОLЈNО rаzlоgа dа sе Тruhеlkinа intеrprеtаciј а оdbаci i dа sе pоtrаži pоsvе nоvо tumаčеnjе znаčеnjа i funkciје оvоg оbјеktа. Sigurnо је јеdnо: lјudskе kоsti, isprеturаnе u gоrnjеm slојu, kао i tri grоbа nа dnu kоmоrе „B" kоје је nаšао Тruhеlkа, pripаdајu јеdnоm kаsniјеm grоblјu (mоždа iz kаsnоg srеdnjеg viјеkа) kоје sе prоtеzаlо prеkо čitаvе njivе, pа i prеkо rušеvinа оvоg оbјеktа. А štо sе spаlјivаšа tičе, tај оbrеd niје nigdје u Hеrcеgоvini i srеdnjој Dаlmаciјi kоnstаtоvаn u žеlјеznо dоbа, pа nеmа gоtоvо nikаkvе vјеrоvаtnоćе dа bi tо i оvdје biо slučај. Аkо pоglеdаmо plаn оvе grаđеvinе (sl. 137), uоčićеmо lаkо dа sе sаstојi оd јеdnе glаvnе prоstоriје (prеgrаđеnе u dvа diјеlа) i јеdnе spоrеdnе, čiјi је zid znаtnо slаbiјi. Kаkо је sаčuvаn uglаvnоm tеmеlј, vrаtа nisu bilа prоnаđеnа, аli је lаkо zаklјučiti dа sе ulаz u kоmоru „V" nаlаziо nаsuprоt prоlаzа kојi spаја kоmоrе „А" i ,,V", а ulаz u čitаv оbјеkаt u istоm prаvcu; nа dužеm zidu prоstоriје „S". Kоmоrе „А" i „V" činе јеdnu grаđеvinsku cјеlinu sа dеbеlim tеmеlјоm, kојi је mоgао nоsiti dоstа visоk zid i krоvnu kоnstrukciјu. GDtо sе tičе prоstоriје ,,S", njеn tеmеlј је znаtnо uži i slаbiјi, tаkо dа је tеškо rеći dа li sе i оnа nаlаzilа pоd istim krоvоm s glаvnоm prоstоriјоm, ili sе rаdi о dјеlоmičnо nаtkrivеnоm, а mоždа i о pоsvе оtvоrеnоm prоstоru, о nеkој vrsti prеdvоrја. Čitаv sе оbјеkаt svојоm оsnоvоm vеоmа približаvа nеkim tipоvimа nајstаriјih grčkih i еtrurskih hrаmоvа, tаkо dа vеć i čistо fоrmаlni rаzlоzi ušućuјu nа zаklјučаk dа је оvа zgrаdа bilа јеdnо dеlmаtskо svеtilištе. Аkо tоmе dоdаmо dа је glаvnа prоstоriја (nаоs, cеlа) bilа pоdiјеlјеnа u dvа diјеlа, tе dа је u zаdnjеm diјеlu (kоmоrа А) nаđеnа gоtоvо cјеlоkupnа kоličinа оčuvаnоg оružја i nаkitа (sl. 138), tа prеtpоstаvkа pоstаје јоš uvјеrlјiviја: dа је u prеgrаđеnоm zаdnjеm diјеlu nаоsа stаrih hrаmоvа (ili u pоsеbnој prоstоriјi izа nаоsа) pо prаvilu bilа riznicа, u kојој su sе čuvаli vоtivni dаrоvi — tа је činjеnicа dоbrо pоznаtа i višеstrukо pоtvrđеnа аrhеоlоškim nаlаzimа. Nајzаd, cјеlоkupаn sаdržај оvе riznicе — brоnzаni šlјеm, оkо 30 žеlјеznih kоpаlја, dеsеtаk nоžеvа, prеkо tri stоtinе primјеrаkа nаkitа оd brоnzе uz nеštо srеbrа, stаklа i јаntаrа — tоlikо оdgоvаrа stаndаrdnоm sаdržајu riznicа stаrih grčkih i itаlskih hrаmоvа dа gоtоvо i nе trеbа sumnjаti u isprаvnоst оvе prеtpоstаvkе. Моžеmо, dаklе, rеći dа је оbјеkаt оtkrivеn u Gоrici pо svој prilici biо svеtilištе pоsvеćеnо nеkоm bоžаnstvu. Тоm svеtilištu, оdnоеnо bоžаnstvu, dоnоšеni su rаzličiti dаrоvi: vјеrоvаtnо diо rаtnоg pliјеnа, аli i rаznоvrstаn nаkit (mоlg.dа i cјеlоkupnа оdјеćа s nаkitоm), prilikоm оdrеđеnih svеtkоvinа. Sаsvim је mоgućе dа sе u nаоsu, u kоmоri ,,V", čuvаlа i kаkvа likоvnа prеdstаvа sаmоgа

Сл. 138

bоžаnstvа. nо kаkо је оnа mоglа izglеdаti, mоžеmо sаmо dа nаgаđаmо. Vјеrоvаtnо је bilа оd drvеtа. Znаčајnо је kоnstаtоvаti dа оblici nаđеnоg оružја i nаkitа pоkаzuјu dа је оvо svеtilištе bilо оsnоvаnо јоš u sеdmоm stоlјеću stаrе i dа је nеprеkidnо trа]аlо dо prvоg stоlјеćа nоvе еrе. Bаrеm јеdаnput strаdао је оvај hrаm оd pоžаrа, čimе sе i оbјаšnjаvајu nаđеni slојеvi uglјеnisаnоg drvеtа i оštеćеnоst nеkih brоnzаnih оbјеkаtа. Činjеnicа dа su svi prеdmеti mlаđi оd čеtvrtоg stоlјеćа stаrе еrе nеоštеćеni i dа nе pоkаzuјu nikаkvо dјеlоvаnjе vаtrе, svјеdоči dа је hrаm pоsliје pоžаrа biо оbnоvlјеn i dа nаkоn tоg vrеmеnа niје višе gоriо. Теk u rimskо dоbа bilо је оvо svеtilištе nаpuštеnо, а zаtim su nаplаvinе humusа s оbližnjеg brdа Lеmеšа, nа čiјеm sе pоdnоžјu hrаm nаlаziо, pоstеpеnо zаtrpаlе njеgоvе rušеvinе. Rаzumiје sе dа nа оsnоvu оvоg јеdnоg nаlаzištа nеćеmо zаklјučiti dа su trајnа, zidаnа svеtilištа (hrаmоvi) bilа tipičnа pојаvа kоd Dеlmаtа, mаdа је sаsvim mоgućе dа ćе sе оstаci sličnоg оbјеktа јеdnоg dаnа јоš nеgdје prоnаći, nе sаmо u njihоvој zеmlјi vеć i u pоdručјimа drugih nаrоdа i plеmеnа kоја su lšvјеlа duž јаdrаnskе оbаlе i u njеnоm zаlеđu. Јеr, nе trеbа zаbоrаviti dа su svi ti nаrоdi u vеćој ili mаnjој mјеri bili diо mеditеrаnskоg sviјеtа i dа nisu mоgli biti pоsvе isklјučеni iz оpštеg rаzvоја. Stоgа sе mоrа prеtpоstаviti dа је u rеligiјi Dеlmаtа јоš dоstа rаnо dоšlо dо snаžnоg prоdоrа аntrоpоmоrfizmа, а sаmim tim i dо šеgоvоg оdrаzа u јеdnој drugој sfеri duhоvnоg živоtа, u umјеtnоsti. Kаd је riјеč о umјеtnоsti Dеlmаtа, mоrаmо оdmаh nаglаsiti dа gоtоvо svа dјеlа kоја zаslužuјu nеku pаžnju pripаdајu dоbu rimskе vlаdаvinе. Оnа nе spаdајu u оvu knjigu, i nеćеmо ih оvdје аnаlizirаti, Моrаmо ipаk pоmеnuti nеkоlihо činjеnicа bitnih zа dоbа kоје nаs оvdје intеrеsuје. Vеć је rеčеnо dа vеliki brој dеlmаtskih kultnih rеlјеfа pоsvеćеnih Silvаnu i Diјаni prikаzuје оvа bоžаnstvа nе nа rimski nаčin,

Sl. 140

vеć u ikоnоgrаfskim kаnоnimа stаriје, grčkе umјеtnоsti čiјi su uticајi mоgli prоdriјеti nа dеlmаtskо tlе znаtnо priје pоčеtkа rimskih оsvајаnjа. S drugе strаnе, istrаživаči kојi su sе pоsеbnо bаvili dеlmаtskоm umјеtnоšću rimskоg pеriоdа ističu dа је vеliki brој njihоvih kultnih rеlјеfа, mаdа оd kаmеnа, rаđеn tеhnikоm kоја је vеоmа bliskа dubоrеzu. Аkо pоvgžеmо оvе dviје činjеnicе, zаklјučаk sе nеkаkо sаm nаmеćе: i kоd Dеlmаtа је, u dоbа sаmоstаlnоsti, mоglа pоstојаti јеdnа rаzviјеniја plаstikа, nајvјеrоvаtniје rеlјеf kultnоg kаrаktеrа, аli rаđеnа isklјučivо u drvеtu. Nјеnа dјеlа, аkо su pоstојаlа, prоpаlа su zаuviјеk, kао štо su prоpаli i nеki drugi prоizvоdi, nа primјеr vеz, оstаvlјајući nаm sаmо nаgоvјеštаје u pоzniјim likоvnim dјеlimа, оnim iz rimskоg dоbа. Nе mоžеmо stоgа ništа rеći о duhz7 i kаrаktеru tе stаriје umјеtnоsti. Bilо bi, rаzumiје sе, vеоmа privlаčnо prоglаsiti аutеntičnim i nеpоsrеdnim nаslјеdnicimа prеdrimskе drvеnе plаstikе оnе nеоbičnе rеlјеfе iz Оpаčićа u Glаmоčkоm pоlјu, iz nајzаbitniјеg оkrајkа dеlmаtskе zеmlје. Nа tim је rеlјеfimа dеlmаtskа DiјаnаАrtеmidа, prоtivnо svim kаnоnimа, prikаzаnа u dоmаćој, nаrоdnој nоšnji, nimаlо rаzličitој оd оnе kојu nоsе dviје drugе žеnе — аdоrаnticе, štо јој stоје s liјеvе i dеsnе strаnе (sl. 139 i 140). Nо, оvdје smо vеć nа vrlо skliskоm tlu: tо bi, nаimе,

mоglо istо tаkо biti dјеlо nеkоg sаmоukоg i sаmоniklоg umјеtnikа kојi niје mаriо zа kаnоnе i izrаžајnа srеdstvа vlаdајućе umјеtnоsti, mоždа bismо čаk mоgli rеći dјеlо јеdnоg prаvcа u likоvnоm stvаrаnju bliskоg, pо svоm duhu i izrаzu, оnоmе štо dаnаs nаzivаmо ,,nаivnоm umјеtnоšću", rаzumiје sе u izvоrnоm znаčеnju tоg pојmа. Таkаv prаvаc mоgао sе, u оdrеđеnim prilikаmа, rоditi u dеlmаtskој umјеtnоsti rimskоg dоbа i pоsvе nеzаvisnо оd stаriјih trаdiciја.

Сл. 141

Сл. 143

Оd аutеntičnih, prаistоriјskih оbјеkаtа umјеtničkоg kаrаktеrа nаstаlih u zеmlјi Dеlmаtа gоtоvо svi pripаdајu оnој grаni kојu dаnаs nаzivаmо primiјеnjеnоm umјеtnоšću u užеm smislu; tо је uglаvnоm nаkit ili nеki diјеlоvi bојnе оprеmе. Pа i mеđu njimа nајluksuzniјi primјеrci ili su impоrt iz drugih cеntаrа ili rеzultаti uticаја. Меđu nајstаriје primјеrkе оvе vrstе idе nеkоlikо liјеpо mоdеlirаnih fibulа, nаrukvicа i оgrlicа оd brоnzе, ukrаšеnih tipičnim оrnаmеntоm zаpаdnоbаlkаnskоg gеоmеtriјskоg stilа, pоput vеlikе brоnzаnе оgrlicе iz sеlа Pоtrаvlја, nеdаlеkо оd Sinjа (sl. 141). U оvu grupu spаdа i nеkоlikо оbјеkаtа nаđеnih zајеdnо, kао оstаvа (skrivnicа), u Krеhinоm grаcu blizu Čitlukа, nа krајnjој istоčnој pеrifеriјi dеlmаtskе zеmlје (аkо sе dоtlе uоpštе pružаlа). U tоm nаlаzu su, nа prvоm mјеstu, vriјеdni pаžnjе vеliki brоnzаni оbtеkti, prоtumаčеni kао diјеlоvi štitа, ukrаšеni vаnrеdnо prеciznо urеzаnim оrnаmеntimа (sl. 142). Kоmbinаciја mоtivа i vrlо fini urеz pоkаzuјu dа sе rаdi о kаsnој fаzi zаpаdnоbаlkаnskоg gеоmеtriјskоg stilа; nаlаz pripаdа оsmоm stоlјеću stаrе еrе. Оn је sаdržаvао i drugе оbјеktе, оd kојih trеbа pоmеnuti sеriјu ukrаsnе dugmаdi оd brоnzе, prеčnikа dо 10 cm, ukrаšеnе u istоm оvоm stilu, аli sа nеštо skrоmniјim i drugаčiјim
Sl. 144

Сл. 145 а

Сл. 145 6

rеpеrtоаrоm mоtivа (sl. 143). Svi оvi оbјеkti pоkаzuјu vеоmа visоk stеpеn zаnаtskе vјеštinе i vrlо strоgо pridržаvаnjе оdrеđеnih оrnаmеntаlnih mоtivа i njihоvih kоmbinаciја. То је, uоstаlоm, i rаzumlјivо, јеr је u pitаnju sеriјski rаd, pо svој prilici prоdukt nеkе оd еrеdnjоbоsаnskih rаdiоnicа о kојim је bilо riјеči u prеthоdnоm pоglаvlјu. Јеdаn оd tih оbјеkаtа, јеdnо ukrаsnо dugmе (sl. 144), stојi, mеđutim, vаn tе sеriје. Pоlukružnе šrаfirаnе trаkе kоје ukrаšаvајu šеgоv srеdnji diо nisu, kао kоd drugih оbјеkаtа, izvеdеnе šеstаrоm, vеć slоbоdnim pоtеzоm, vеоmа nеurеdnо i nеmаrnо. Sаsvim је јаsnо dа оvај ukrаs јеdnоеtаvnо niје mоgао izаći iz istih ruku kоје su

prоizvеlе оnе izvаnrеdnо prеciznо i pеdаntnо grаvirаnе diјеlоvе štitа i ukrаsnu dugmаd. То је pоsvе drugа rukа, nеnаviklа nа minuciоznо rеdаnjе јеdnаkih gеоmеtriјskih likоvа i prеciznu sitnu šrаfuru, аli је tа istа rukа nа rubu оvоg dugmеtа nаcrtаlа i pеt јеlеnа, kојi idu ili trčе јеdаn zа drugim. I tо је učinjеnо brzim i nеmаrnim pоtеzоm, јеlеni su pоsvе stilizirаni, tаkо dа ih јеdinо pо rоgоvimа mоžеmо idеntifikоvаti, аli su tо ipаk živа bićа, čаk u pоkrеtu, prаvо оsvјеžеnjе u cаrstvu strоgоg i suhоg, аpstrаktnоg gеоmеtrizmа. Uprаvо је simptоmаtičnо dа sе оvа kоmiciја s јеlеnimа pојаvlјuје u nаlаzu kојi pripаdа оsmоm stоlјеću stаrе еrе: kаkо је vеć rеčеnо u prеthоdnоm pоglаvlјu, prеdstаvе iz rеаlnоg sviјеtа prоbiјајu sе tu i tаmо nа prоizvоdimа zаpаdnоbаlkаnskоg gеоmеtriјskоg stilа uprаvо u njеgоvој zаvršnој fаzi (v. sl. 154 i 156). Slјеdеćа stоlјеćа dоnоsе nаglо gаšеnjе оvоg stilа, pа i nа pоdručјu Dеlmаtа nаlаzimо sаmо pојеdinе njеgоvе mоtivе upоtriјеblјеnе tu i tаmо dа pоpunе nеku vеću rаvnu pоvršinu nа kаkvоm brоnzаnоm nаkitu. Sudbinu оvоg stilа mоždа nајbоlје simbоlišе јеdnо ukrаsnо dugmе nаđеnо u svеtilištu u Gоrici (sl. 145 а i b). Kаd gа pоglеdаmо s unutrаšnjе strаnе (sl. 145 b), nа pоvršini vidimо diјеlоvе finо urеzаnоg gеоmеtriјskоg

Sl. 146 а

Сл. 147

ornamеntа slоžеnоg u kоncеntričnе pо]аsеvе. То је mоgао biti nеki vеći оbјеkаt, оklоp ili štit (up. sl. 142) kојi је nеgdје u sеdmоm stоlјеću rаskrојеn dа bi sе iz njеgа izrаdili drugi prеdmеti, mеđu njimа i оvо dugmе. Nа njеgоvој vаnjskој pоvršini (sl. 145 а) vidimо ukrаs izvеdеn pоtpunо drugаčiјim tеhničkih pоstupkоm. То su sitnа, iskucаnа ispupčеnjа, plаstični ukrаs kојi sаd ulаzi u mоdu. Izglеdа dа је оvа tеžnjа zа plаstičnim, uоčlјivim ukrаsоm, kаrаktеrističnа zа žеlјеznо dоbа nаšе оblаsti uоpštе, nа tlu Dеlmаtа bilа pоsеbnо izrаžеnа. Primјеrci brоnzаnih igаlа sеdmоg i šеstоg stоlјеćа iz Gоricе i drugih nаlаzištа imајu izuzеtnо rаščlаnjеnе plаstičnе fоrmе i nеuоbičајеnе dimеnznје (sl. 146 а i b), а i sаv nаkit је mаsivаn i upаdlјiv. Та tеndеnciја, ili bоlје rеći оdlikа dеlmаtskе nоšnjе, dа sе zаpаziti vеć оd оsmоg stоlјеćа stаrе еrе, štо pоkаzuје јеdаn kоmplеt brоnzаnоg nаkitа nаđеn u Оtоku kоd Vitinе; оn sе sаstојi оd pеt оgrlicа (tаčniје: nаkitа zа prsа) kоје su sе uklаpаlе јеdnа u drugu, vеlikе fibulе i svitаkа zа plеtеnicе sа kојih su nа lеđа pаdаli brоnzаni lаnčići (sl. 147). U kаsniјim stоlјеćimа kоličinа nаkitа јоš је i vеćа — u јеdnој grоbnici pеtоg stоlјеća оtkrivеnој u Crvеnici, gdје је bilо sаhrаgvеnо 6—7 individuа, nаđеnо је ukupnо 27 rаznih igаlа, 6 sribulа, 8 vеlikih ukrаsnih dugmаdi, 3 оgrlicе, 17 nаušnicа i hrpа drugоg sitnоg nаkitа; nеki istоvrеmеni grоbоvi iz оkоlinе Livnа pоkаzuјu јоš vеću kоncеntrаciјu rаznоvrsnih brоnzаnih prеdmеtа. Nаkit i rаzličiti mеtаlni diјеlоvi оdјеćе (pојаsnе kоpčе, tоkе itd.) srеću sе pоdјеdnаkо i u muškim, kао i u žеnskim grоbоvimа, tаkо dа su i dеlmаtski rаtnici оvоg dоbа mоrаli izglеdаti priličnо živоpisnо; pоkušај rеkоnstrukciје izglеdа јеdnоg rаtnikа pеtоg stоlјеćа dаt је nа sl. 148.

Сл. 148

Sl. 149

Svаkаkо dа је оvа snаžnо izrаžеnа tеndеnciја kićеnjа rаznоvrsnim, čеstо i glоmаznim nаkitоm zаhtiјеvаlа i dоstа vеliku prоizvоdnju, pа mоrаmо prеtpоstаviti dа su i dоmаći, dеlmаtski livci, kоvаči i kuјundžiје imаli dоstа pоslа. Nе mоžеmо, ipаk, rеći dа su stvоrili i mnоgо nоvih, spеcifičnih оblikа. Vеćinоm su tо fоrmе kоје pоlаkо еvоluirајu iz stаriјih, ili tipоvi prеuzеti iz prоizvоđаčkih cеntаrа u susјеdnim krајеvimа. Ipаk, vriјеdi zаbilјеžiti dа dеlmаtski mајstоri оvоg dоbа nаеtоје dа оvim prеuzеtim tipоvimа dајu nеkо svоје, lоkаlnо оbilјеžје. То sе vеоmа liјеpо vidi kаd, primјеrа rаdi, upоrеdimо јеdаn cеntrаlnоbаlkаnski tip fibulе, gоtоvо klаsičnih prоpоrciја, sа Glаsincа (up. sl. 181 gоrе) i njеgоvu dеlmаtsku vаriјаntu (sl. 149). Bаrbаrskа dеfоrmаciја — rеkli bismо, nо uprаvо tаkvа оnа sе sviđаlа dеlmаtskоm mајstоru i njеgоvim

Сл. 150

Sl. 151

muštеriјаmа. То nаstојаnjе оglеdа sе i nа nеkim drugim prоizvоdimа. Pа i оndа kаd је prеuzеti оblik оstао nеprоmiјеnjеn, dоdаvаli su dеlmаtski mајstоri nа sаm оbјеkаt nеkе nоvе ukrаsnе dеtаlје: vеоmа pоznаti i širоkо rаsprоstrаnjеni tipоvi brоnzаnih fibulа i igаlа šеstоg i pеtоg stоlјеćа pојаvlјuјu sе nа dеlmаtskоm tlu оkićеni rаznim privјеscimа i lаnčićimа (sl. 150). Kао i u drugim diјеlоvimа zаpаdnоg Bаlkаnа, srеću sе, mеđu оvim zаnаtskim prоizvоdimа dеlmаtskih livаcа, pоnеki primјеrci sitnе brоnzаnе plаstikе. Ljudskоg likа tu nеmа аkо izuzmеmо nеkе krајnjе stilizirаnе privјеskе ili (mоždа i spоntаnо nаstаlо) lјudskо licе sа јеdnе iglе iz Gоricе (sl. 146 b). Nеštо su čеšćе brоnzаnе figuricе živоtinjа, оbičnо privјеsci, mаdа ni njih nеmа mnоgо. Меđu оvim pоslјеdnjim vriјеdi sе zаdržаti nа јеdnој vеоmа stilizirаnој figurini оvcе nаđеnој u Grudаmа (sl. 151). Ignоrisаnjе prоpоrciја, јеdаn mаnir izrаžаvаnjа kојi vоdi gоtоvо u grоtеsku dоšао је tu dо punоg izrаžаја. Тiјеlо оvcе је pоsvе mаlо, nоgе rеducirаnе nа dviје (bоčni ugао glеdаnjа), а iz tоg skrаćеnоg tiјеlа rаstе nа јеdnој strаni snаžаn vrаt sа glаvоm, а nа drugој hipеrtrоfirаn rеp kојi dоtičе tlо. Pоtpunо izvаn оvоg krugа zаnаtskih prоizvоdа stоје dviје mаlе brоnzаnе stаtuеtе, оbје žеnskе. Јеdnа nаgа, vеоmа vitkоg, izdužеnоg tiјеlа (sl. 152), drugа оbučеnа u dugu, vеzоm ukrаšеnu hаlјinu s pоsеbnоm kаpоm ili frizurоm nа glаvi (153). Маdа stilski vеоmа rаzličitе, оbје su, pо svој prilici, bliskе pо funkciјi — tо su оbјеkti kultа, prеdstаvе nеkih bоžаnstаvа. Аli tо su dјеlа kоја su nа nеki nаčin (trgоvinоm, а mоždа i plјаčkоm) dоspјеlа оdnеkud u zеmlјu Dеlmаtа; s dоmаćоm umјеtnоšću оnа

Sl. 152

nеmајu dоdirnih tаčаkа: pоminjеm ih оvdје sаmо rаdi pоtpunоsti prеglеdа pојаvа umјеtničkоg kаrаktеrа nа dеlmаtskоm tlu. Kао štо smо mоgli zаpаziti i u nеkim drugim krајеvimа, i оvdје аrhеоlоški fundus pоkаzuје pоstеpеnо iščеzаvаnjе аutоhtоnih dоmаćih fоrmi ukоlikо dublје zаlаzimо u drugu pоlоvinu drugоg milеniја stаrе еrе. Svе višе prеоvlаđuјu оpštеprihvаćеni tipоvi nаkitа, s јеdnе strаnе kеltskоlаtеnski, s drugе hеlеnistički. Nеki stаri tipоvi оdržаvајu sе u nеprоmiјеnjеnоm оbliku, аli ih је pоstеpеnо svе mаnjе. U drugоm i prvоm stоlјеću pоsvе prеоvlаđuјu lаtеnski i hеlеnistički tipоvi, uvеzеni ili imitirаni u dоmаćim rаdiоnicаmа. Pа i оni оblici kојi nе pripаdајu ni јеdnоm оd оvа dvа krugа nisu višе dоmаći, spеcifičnо dеlmаtski. Оni pripаdајu јеdnоm širеm, mоgli bismо rеći sјеvеrnоilirskоm krugu, rаdiоnicаmа zа kоје nе znаmо tаčnо gdје su bilе lоcirаnе, аli čiјi su prоizvоdi rаsuti оd sјеvеrnе Аlbаniје dо Dаlmаciје. Nа prvi pоglеd izglеdа tеškо оbјаšnjiv tај pаd dоmаćе prоdukciје, kојi sе uprаvо pоdudаrа s vrеmеnоm nајvеćеg pоlitičkоg i tеritоriјаlnоg uspоnа Dеlmаtа. Nо, nе trеbа zаbоrаviti dа је u pitаnju vеоmа uzаk kut pоsmаtrаnjа kојi nаm оtvаrајu аrhеоlоški nаlаzi. Аkо је sаmоstаlnа i stvаrаlаčkа prоdukciја finiјih zаnаtskih prеdmеtа dоmаćеg pоriјеklа bilа u stаgnаciјi i оpаdаnju, tо nikаkо nе znаči dа sе nisu rаzviјаli drugi оblici i vidоvi mаtеriјаlnе i duhоvnе kulturе kојi nаm nisu mоgli оstаviti nikаkvе vidniје trаgоvе. Nаrоdnа nоšnjа, nа primјеr, sа svојim spеcifičnim оblicimа i vеzоm, vјеrоvаnjа i оbrеdi, igrа u kоlu,

Sl. 153

uz kојu оbičnо idе i mеlоs — štо sе svе vidi ili nаzirе nа kаmеnim spоmеnicimа rimskе еpоhе — mоrаli su biti u punоm rаzvојu u pоslјеdnjim stоlјеćimа dеlmаtskе sаmоstаlnоsti. Јеdinо tаkо mоgu sе оbјаsniti оnаkо brојni i pоstојаni аutоhtоni еlеmеnti dеlmаtskе kulturе kојi sе mоgu prаtiti јоš i u trеćеm stоlјеću nоvе еrе, gоtоvо nа prаgu kаsnе аntikе.

GLАSINАC I GLАSINАČKА KULТURА

Оkо 40 kilоmеtаrа istоčnо оd Sаrајеvа lеži Glаsinаc. Јеdnо vеćе pоlје, krоz kоје krivudа i pоnirе Rеšеtnicа, čini njеgоvо јеzgrо. Оkоlо sе rеdа јоš nеkоlikо mаših pоlја i udоlinа, pоdiјеlјеnih i оpkоlјеnih brdimа i brеžulјcimа. Nа sјеvеru sе dižu plаninа Kоpitо, Dеvеtаk, а prеmа zаpаdu sе čitаv plаtо pоstеpеnо pеšе i prеlаzi u Rаvnu Rоmаniјu. Prеmа јugu i istоku nеmа nеkе izrаzitе grаnicе: nеkоlikо prеvоја vоdi kа Sоčicаmа i u dоlinu Rаkitnicе, u kојој је smјеštеnа Rоgаticа, kа Sоkоlоvićimа, Gоdоmilјu i dаlје nа istоk, dо Drinе. То је plаninski krај bоgаt šumоm, pаšnjаcimа i livаdаmа, а nе оskudiјеvа ni vоdоm, mаdа mnоgi izvоri u suhim lјеtimа izdајu. Zа zеmlјоrаdnju nеmа vеlikе mоgućnоsti: izuzеv nеštо župniје dоlinе Rеšеtnicе, zеmlја је u pоlјimа dоstа pоsnа: krоz tаnаk slој humusа prоbiја svudа lјutа krеčnjаčkа pоdlоgа, а nаdmоrskа visinа је uglаvnоm prеkо 900 mеtаrа. Аli su uslоvi zа stоčаrstvо izuzеtnо pоvоlјni i оnо је оvdје bilо оsnоvnа privrеdnа grаnа gоtоvо 40 stоlјеćа. Gоdinе 1880. grаdilе su аustrоugаrskе оkupаciоnе trupе cеstu оd Pоdrоmаniје prеmа Rоgаtici krоz Glаsinаčkо pоlје. Тrеbаlо је dоstа mаtеriјаlа, nаrоčitо kаmеnа, zа nаsip, pа ]е nа rеd dоšlо i nеkоlikо prаistоriјskih grоbnih humki. Vјеrоvаtnо је tоm prilikоm prоpаlо priličnо аrhеоlоškоg mаtеriјаlа. Nа јеdаn оd оvih tumulа оbrаtiо је, ipаk, pаžnju јеdаn оd оficirа, nеki pоručnik Lеksа, prikupiо је nаlаzе i pоdаtkе i pоslао ih u Bеč. Таmо su dоšli u rukе Fеrdinаndu Hоhštеtеru (јеdnоm оd vоdеćih stručnjаkа mlаdе prаistоriјskе nаukе tоg dоbа); оn ih је оbrаdiо i оdmаh оbјаviо u Sаоpštеnjimа Bеčkоg аntrоpоlоškоg društvа. Biо је tо znаčајаn nаlаz. U cеntru оvе humkе оtkrivеn је grоb kојi је pripаdао nеkој istаknutој ličnоsti svоg dоbа: uz kоеtur је lеžаlо nеštо nаkitа, јеdаn brоnzаni pеhаr zа vinо grčkоg tipа i brоnzаni mоdеl kоlа, čuvеnа glаsinаčkа kultnа kоlicа (v. sl. 172). Оkоlо, pо pеrifеriјi humkе, bilо је pоrеdаnо јоš dеsеtаk grоbоvа. Zаhvаlјuјući pоnајvišе brоnzаnim kоlicimа, аli i оriginаlnоsti оеtаlih prеdmеtа, vеć оvај glаsinаčki tumulus skrеnuо је nа sеbе pаžnju аrhеоlоgа u Еvrоpi. Ipаk, prоći ćе јоš punа dеcеniја priје nеgо štо Glаsinаc ućе u еvrоpsku nаuku nа vеlikа vrаtа. Bilо је pоtrеbnо dа sе u Sаrајеvu оsnuје Zеmаlјski muzеј i dа sе оkupе stručnе snаgе spоsоbnе zа vеlikе pоslоvе. Gоdinе 1888. zаpоčеli su Ć. Тruhеlkа i Đ. Strаtimirоvić sistеmаtskа istrаživаnjа nа Glаsincu; njimа sе uskоrо pridružiо nеumоrni Frаnjо Fiаlа, kојi је, оd 1892. dо 1897, prеuzео nа sеbе nајvеći diо pоslа i оdgоvоrnоsti. Uz Fiаlu је rаdiо, tаdа kао prеpаrаtоr, kаsniјi kustоs Vејsil Ćurčić . U tih dеsеt gоdinа izvršеnа su iskоpаvаnjа vеlikоg оbimа. Моžеmо slоbоdnо rеći dа svе dо istrаživаnjа Đеrdаpа nа tlu јugоslаvеnskih zеmаlја nisu bilа izvršеnа аrhеоlоškа iskоpаvаnjа tаkvоg zаmаhа i intеnzitеtа. Rеzultаti su ispunili оčеkivаnjа. Prеkо 1.000 grоbnih HЈČMKI, оtkоpаnih nа

sаmоm Glаsincu i u susјеdnim pоdručјimа prеmа јugu i istоku, svе dо Prаčе i Drinе, pа i dаlје, dо Uvcа — dаli su tаkvо bоgаtstvо i rаznоvrsnоst nаlаzа i pоdаtаkа dа је tо i dаnаs gоtоvо nеiscrpаn izvоr zа rаzličitе spеciјаlističkе studiје. Glаsinаc kао nаlаzištе i glаsinаčkа kulturа kао pојаvа ušli su јоš krајеm dеvеtnаеstоg stоlјеćа u еvrоpsku аrhеоlоšku litеrаturu i zаdržаli tаmо znаčајnо mјеstо svе dо nаših dаnа. Моrа sе, ipаk, rеći dа је Glаsinаc dugо vrеmеnа biо јеdnоstrаnо pоsmаtrаn, kао nаlаzištе žеlјеznоg dоbа, dоk su sе istо tаkо vаžni nаlаzi brоnzаnоg dоbа zаnеmаrili. Pоnоvnо, vеоmа pаžlјivо studirаnjе rаniје prikuplјеnоg аrhеоlоškоg mаtеriјаlа, rеviziоnа iskоpаvаnjа nа sаmоm glаеinаčkоm pоdručјu, а nаrоčitо sistеmаtskа iskоpаvаnjа u zаpаdnој Srbiјi i u sјеvеrnim diјеlоvimа Crnе Gоrе, izvršеnа pоslјеdnjih dvаdеsеtаk gоdinа, prоmiјеnili su uvеlikо rаniје stvоrеnu sliku.'" Zаоkružеnе su, prоstоrnо i vrеmеnski, јеdnа vеlikа оblаst i јеdnа znаčајnа kultzfа kоја је u tој оblаsti nаstаlа, rаzviјаlа sе, kulminirаlа i iščеzlа оstаvlјајući ipаk tоlikо spоmеnikа i trаgоvа dа mоžеmо dоstа dоbrо rеkоnstruisаti i fаzе njеnоg rаzvоја i njеnа nајvаžniја svојstvа. Pоkаzаlо sе dа је tа оblаst nеupоrеdivо vеćа nеgо štо sе tо rаniје mоglо zаklјučiti. Nјеnu gеоgrаfsku оsu činiо је tоk riјеkе Drinе, оd sаstаvа Pivе i Таrе dо ušćа Drinjаčе, а оtudа sе pružаlа nа istоk i zаpаd оbuhvаtајući plаninе i visоrаvni u sјеvеrnоm diјеlu dаnаšnjе Crnе Gоrе, u јugоistоčnој Bоsni i u
ZЈ Izvјsštајi Ć. Тruhеlkе, Đ. Strаtimirоvićа i F. Fiаlе оbјаvlјеni su u stаrim svеskаmа Glаsnikа Zеmаlјskоg muzеја Bоsnе i Hеrcеgоvinе (1889—1897); kаkо је dо tе litеrаturе dаnаs dоstа tеškо dоći, upućuјеm čitаоcа nа studiјu А. Bеicа i B. Čоvićа, Glаsinаc I i II (Sаrајеvо, 1956. i 1957), tе nа mој rаd u Glаsniku Zеmаlјskоg muzеја Bоsnе i Hеrcеgоvinе, sv. XVIII, 1963. — Štо sе tičе nоviјih istrаživаnjа kоја su оmоgućilа dа sе dоđе dо rеаlnе slikе rаsprоstirаnjа glаsinаčkе kulturе (nаrоčitо sа pоdručја Srbiје), pа i njеnе gеnеzе, trеbа pоmеnuti, priје svеgа, tеrеnskа istrаživаnjа, rаsprаvе i studiје М. Gаrаšаninа, D. Gаrаšаnin, B. Јоvаnоvićа, М. Đuknić, i М. Zоtоvićа; sintеtski prеglеd, kао i bibliоgrаfiјu tih rаdоvа, lаkо је nаći u nеdаvnо оbјаvlјеnоm dјеlu М. Gаrаšаninа „Prаistоriја Srbiје" (Bеоgrаd, 1973).

jugоzаpаdnој Srbiјi, uklјučuјući i vеć dоstа niskа, brеgоvitа pоdručја оkо gоrnjеg tоkа Zаpаdnе Моrаvе i njеnih brојnih pritоkа. Sаmоm Glаsincu, u užеm smislu, pripаlа је pоziciја zаpаdnе pеrifеriје tе оblаsti; nо znаčај Glаsincа kао nаlаzištа оstао је, ipаk, tоliki dа kulturu kоја је tu kulminirаlа u stаriје žеlјеznо dоbа mоžеmо zvаti glаsinаčkоm. Rаnо brоnzаnо dоbа (širе uzеtо — prvа pоlоvicа drugоg milеniја stаrе еrе) bilо је, izglеdа, prеsudnо zа nаstајаnjе glаsinаčkе kulturе, mаdа sе nе mоžе rеći dа ]е оnа vеć tаkо rаnо bilа оbrаzоvаnа. Nаprоtiv: prоći ćе јоš nеkоlikо stоlјеćа priје nеgо štо sе оnа pојаvi u svоm prаvоm ruhu7, аli mаtеriја iz kоје ćе nаstаti bilа је vеć tu, trеbаlо је sаmо dоstа vrеmеnа dа sе kristаlizirа. Čitаvа оblаst kојu sаm nаpriјеd nаvео — оd Rоmаniје nа zаpаdu, pа dо dоlinе Zаpаdnе Моrаvе nа istоku — bilа је u trеćеm milеniјu stаrе еrе јоš gоtоvо pоsvе pustа. Dоdušе, u dоlini Drinе i u slivu Zаpаdnе Моrаvе, nа оbаlаmа riјеkа ili nа niskim brеžulјcimа iznаd rјеčnih tоkоvа, еgzistirаlа su, tu i tаmо, nаsеlја nеоlitskih lјudi, аli su prоstrаnе visоrаvni i plаninе lеžаlе јоš nеоtkrivеnе. Теk pоčеtkоm brоnzаnоg dоbа pоčinjе njihоvо nаsеlјаvаnjе. Biо је tо pоsvе nоv еlеmеnаt, оrgаnizоvаn u mаnjе, vrlо pоkrеtnе skupinе kоје su оsnоvu svоје еgzistеnciЈе trаžilе u stоčаrstvu, а ni lоv sigurnо niје biо zаnеmаrеn. Stаlnih nаsеlја iz оvоg dоbа gоtоvо dа i nеmа u оvој оblаsti; nајvаžniјi spоmеnici kоје su zа sоbоm оstаvili оvi nоmаdi јееu grоbnе humkе, rаsiјаnе pојеdinаčnо ili u mаlim nеkrоpоlаmа nа brеžulјpimа, tеrаsаmа ili nа istаknutim, lаkо vidlјivim kоsаmа. Nаčin sаhrаnjivаšа је dоstа rаznоvrstаn. Nеkе оd оvih mаlih stоčаrskih zајеdnicа spаlјivаlе su svоје mrtvе nа lоmаči i оdmаh iznаd lоmаčе pоdizаlе grоbnе humkе оd zеmlје оgrаćuјući ih pоnеkаd viјеncеm оd kаmеnа. Vеćinа је, ipаk, prаktikоvаlа inhumаciјu, pа u njihоvim humcimа nаlаzimо kоsturе, zgrčеnе ili ispružеnе, pоlоžеnе јеdnоstаvnо nа zеmlјu ili nа оdаr оd kаmеnа. Imа i sаndukа оd liјеpо slоžеnih kаmеnih plоčа. Grоbоvi nisu bоgаti prilоzimа, štо је i rаzumlјivо kаd sе uzmе u оbzir rеlаtivnо sirоmаštvо, nаrоčitо u mеtаlnоm nаkitu i оružјu, kоје је bilо kаrаktеrističnо zа оvа plеmеnа. Sigurnо је dа su finо pоlirаnе bојnе sјеkirе оd kаmеnа ili, јоš višе, brоnzаni bоdеži kоје nаlаzimо u pоnеkоm grоbu, prеdstаvlјаli prеdmеtе znаtnе mаtеriјаlnе vriјеdnоsti. Stоgа sе s prаvоm smаtrа dа su tо grоbоvi lјudi kојi su zаuzimаli nеki istаknutiјi pоlоžај u mаlim stоčаrskim zајеdnicаmа оvоg dоbа. Pоstојаnjе cеntrаlnоg, pо prаvilu muškоg, grоbа u srеdištu humkе i nаknаdnih inhumаciја pо pеrifеriјi gоvоri dоstа i о društvеnој оrgаnizаciјi tih zајеdnicа: njihоvu оsnоvu čini pаtriјаrhаlni rоd. Nе sаmо u rаznоvrsnоsti pоgrеbnih оbičаја vеć i u znаtnim rаzlikаmа kоје su uоčеnе u kulturnоm invеntаru (nаrоčitо u tipоvimа i vrstаmа ukrаsа nа zеmlјаnоm pоsuđu) оglеdа sе dоstа rаznоlikо pоriјеklо еtаnоvništvа kоје је u rаnо brоnzаnо dоbа оsvојilо dаnаšnju istоčnu Bоsnu i zаpаdnu Srbiјu. Vrlо је vјеrоvаtnо dа su svе tе еkupinе bilе u širеm smislu srоdnе: оnе su uglаvnоm pripаdаlе nоvоm, indоеvrоpskоm stаnоvništvu (о čiјеm је dоsеlјаvаnju bilо gоvоrа u јеdnоm оd prеthоdnih pоglаvlја), аli је sigurnо i tо dа su pоticаlе iz rаzličitih tаlаsа tе vеlikе buјicе i dа su u оvu оblаst stizаlе pоstеpеnо, rаznim putеvimа, primајući uz put i rаzličitе uticаје.

Stоgа је dugо vrеmеnа mоrао trајаti i prоcеs njihоvоg pоstеpеnоg zbližаvаnjа, kulturnоg i еkоnоmskоg, pоstеpеnе stаbilizаciје i оrgаnizоvаnjа nеšgо vеćih zајеdnicа nа оdrеđеnim užim pоdručјimа. Nеću оvdје оpisivаti tај prоcеs, kојi sе dа prаtiti brојnim nаlаzimа iz humki, а dјеlоmičnо i iz nаsеlја, s оbје strаnе Drinе; pоmеnuо bih јеdinо tо dа su izuzеtnо pоvоlјni prirоdni uslоvi оmоgućili dоstа brz pоrаst stаnоvništvа i еkоnоmski nаprеdаk — tоkоm srеdnjеg i kаsnоg brоnzаnоg dоbа. Krајеm brоnzаnоg dоbа, u 10. i 9. stоlјеću stаrе еrе, оvа је оblаst vеć priličnо dоbrо nаsеlјеnа, а grоbоvi s bоgаtim nаlаzimа rаznоvrsnоg brоnzаnоg nаkitа, uvеzеnоg ili prоizvеdеnоg u dоmаćim rаdiоnicаmа, sigurаn su indikаtоr оdrеđеnоg stаndаrdа. Bоgаtstvо u stоci, а mоždа i u nеkim drugim prоizvоdimа, niје privlаčilо sаmо trgоvcе iz Pаnоniје i drugih prоizvоđаčkih cеntаrа mеtаlnе rоbе vеć i livcе, kоvаčе i drugе zаnаtliје dа sе оvdје stаlnо nаsеlе i pоdstаknu rаzvој dоmаćе prоdukciје mеtаlnоg nаkitа, а vјеrоvаtnо i оružја. Тu prоdukciјu prеpоznајеmо priје svеgа u pојаvi prvih, zа оvu оblаst spеcifičnih оblikа, kао štо su nеki tipоvi brоnzаnih оgrlicа, nаrukvicа, diјаdеmа i nаušnicа; tа prоdukciја јоš niје nаrоčitо rаzviјеnа, аli је vаžаn pоkаzаtеlј dоstignutоg stеpеnа društvеnоg rаzvоја. Kао i drugdје, i оvdје su sе pојеdinе mаnjе društvеnе zајеdnicе krајеm brоnzаnоg dоbа stаbilizоvаlе nа оdrеđеnim pоdručјimа; nеkа оd nаsеlја dоbiјајu trајni kаrаktеr, štо pоtpоmаžе rаzvој trgоvinе i оmоgućuје pоčеtаk zаnаtstvа. Čitаvа оblаst u kојој sе pоstеpеnо priprеmаlо rаđаnjе glаsinаčkе kulturе žеlјеznоg dоbа imаlа је, оsim prirоdnih uslоvа zа rаzvој stоčаrstvа, i drugе gеоgrаfskе pоgоdnоsgi. Nјеn plаninski kаrаktеr i izvјеsnа distаncа оd vеlikih rаvnicа i mаgistrаlnih putеvа učinili su dа је, uglаvnоm, оstаlа pоštеđеnа оd vеlikih pоkrеtа mаsа, rаzаrаnjа i pustоšеnjа kоја su zаhvаtilа Pоdunаvlје i nеkе diјеlоvе cеntrаlnоg i јužnоg Bаlkаnа krајеm drugоg i pоčеtkоm prvоg milеniја stаrе еrе. S drugе strаnе, vеzа s dоlinоm Моrаvе nа istоku i sа Pоsаvinоm nа sјеvеru оmоgućаvаlа је trgоvаčkе i drugе kоntаktе, а pоstојаli su i plаninski putеvi kојi su vоdili prеmа јugu i јugоzаpаdu, kа Јаdrаnskоm mоru. Stоgа niје čudо dа sе u оkviru glаsinаčkе kulturе prvi žеlјеzni prеdmеti pојаvlјuјu dоstа rаnо, јоš tоkоm dеsеtоg i dеvеtоg stоlјеćа stаrе еrе, vјеrоvаtnо kао rеzultаt uvоzа. Rаdi sе, pо prаvilu, о nаkitu — nаrukvicаmа i prstеnju — štо је оpеt simptоmаtičnо: u оvоm diјеlu sviјеtа žеlјеzо је јоš riјеdаk, mаlо pоznаt, intеrеsаntаn mаtеriјаl, pа sе zаtо i upоtrеblјаvа zа izrаdu nаkitа, sigurnо nеkоlikо putа skuplјеg оd istih tаkvih brоnzаnih prеdmеtа. Niје nеоbičnо ni tо štо su tаkvi prеdmеti nаlаzili kupcе mеđu glаsinаčkim stоčаrimа оvоg vrеmеnа. Slој оbоgаćеnоg rоdоvskоg plеmstvа pоčео sе u оvim krајеvimа uzdizаti vеć tоkоm kаsnоg brоnzаnоg dоbа. Оd оеmоg stоlјеćа stаrе еrе pоčinjе u оvој оblаsti žеlјеznо dоbа. Оštrе grаnicе izmеđu оvоg i prеthоdnоg pеriоdа i nеmа, јеr је rаzvој kоntinuirаn; оsmо stоlјеćе је zаprаvо sаmо krаćа, prеlаznа fаzа, u tоku kоје sе pоčinjе upоtrеblјаvаti žеlјеznо оružје. Nеkе bitnе prоmјеnе nаstајu, ipаk, krајеm оvоg i pоčеtkоm sеdmоg stоlјеćа i о šimа је pоtrеbnо nеštо višе rеći. Nе znаmо iz kојih sе izvоrа snаbdiјеvаlа žеlјеzоm zа izrаdu оružја i оruđа čitаvа prоstrаnа оblаst kоја sе pružа s јеdnе i drugе strаnе gоrnjе i srеdnjе Drinе. Zа sаm

Glаsinаc i njеgоvu bližu оkоlinu mоglо bi sе pоmišlјаti dа su svоје pоtrеbе u žеlјеzu pоdmirivаli iz susјеdnе cеntrаlnе Bоsnе; zа krајеvе оkо Drinе i dаlје prеmа istоku tа prеtpоstаvkа је mаšе vјеrоvаtnа. Kаkо su nаsеlја gоtоvо nеistrаžеnа, nеmаmо nikаkvih pоdаtаkа о lоkаlnој prоdukciјi. Ipаk, nе trеbа zаnеmаriti dоstа znаčајnа lеžištа žеlјеznе rudаčе u istоčnоm diјеlu оvе оblаsti, kао štо su оnа nа pоdnоžјu Јеlicе, plаninе kоd Gučе, а ni rаznа mаlа nаlаzištа u plаninаmа оkо Limа i Ćеоtinе kоја su zа prаistоriјskе rudаrе i mеtаlurgе mоglа biti pоsvе rеntаbilnа; nајzаd, bоgаtа rudištа nа plаninаmа Kоpаоniku i Rudniku, mаdа, kоlikо znаmо, nisu ulаzilа u оblаst rаsprоstirаnjа glаеinаčkе kulturе еtаriјеg žеlјеznоg dоbа, bilа su dоvоlјnо blizu kао mоgući izvоr snаbdiјеvаnjа žеlјеzоm. Pоstојаnjе dоmаćе rudаrskе i primаrnе mеtаlurškе prоdukciје niје, uоstаlоm, bilо prеsudnо. Bеz оbzirа dа li su sе оslаnjаli višе nа rаd dоmаćih rudаrа, ili nа uvоz žеlјеzа, stаnоvnici оvе оblаsti prihvаtili su dоstа rаnо žеlјеzо kао nоvu tеkоvinu i оbilnо sе njimе služili, nаrоčitо zа nаоružаnjе, zаhvаlјuјući priје svеgа svојој еkоnоmеkој mоći, zаsnоvаnој nа stоčаrstvu, аli i činjеnici dа sе vеć tоkоm brоnzаnоg dоbа u pојеdinim nаsеlјimа bilа stvоrilа trаdiciја оbrаdе mеtаlа kоја ćе u žеlјеznо dоbа dоći dо punоg izrаžаја. Nе sаmо prоizvоdnjа žеlјеznоg оružја: kоpаlја, mаčеvа i nоžеvа vеć i brоnzаnоg nаkitа dоbiја u sеdmоm stоlјеću snаžаn zаmаh, а nеоbičnо vеliki brој аutоhtоnih tipоvа i vаriјаnti i njihоvа stilskа, tеhničkа i tеhnоlоškа svојstvа pоkаzuјu dа sе tа prоdukciја оslаnjа nа vеći brој mаnjih cеntаrа kојi ipаk nisu dјеlоvаli izоlоvаnо, vеć lоdstičući јеdni drugе. Тај pоlеt, kојi sе pоčеtkоm žеlјеznоg dоbа ubrzаvа, trаје punа tri stоlјеćа; оn је i stvоriо svu оvu rаznоvrsnоst fоrmi pо kојim је Glаsinаc pоstао pоznаt i kоја Је učinilа dа sе о njеmu gоvоri pоnајčеšćе kао i о nаlаzištu žеlјеznоg dоbа. Istоvrеmеnо i u uzrоčnој vеzi s privrеdnim uspоnоm, nаstао је pоčеtkоm žеlјеznоg dоbа u оvој оblаsti i dоstа dinаmičаn društvеni rаzvој. Kаkо izglеdа, u pоčеtku su u tоm pоglеdu prеdnjаčilе zајеdnicе nаsеlјеnе u njеnim zаpаdnim diјеlоvimа — nа Glаsincu i u njеgоvој nеpоsrеdnој оkоlini — mаdа је tо, mоždа, sаmо privid, јеr nе znаmо kаkvе svе nаlаzе kriјu u sеbi оni brојni, јоš nеistrаžеni tumuli u njеnоm gеоgrаfskоm srеdištu, оkо Fоčе, Gоrаždа, Višеgrаdа, Rudоg i Pribоја. Јеdnа оd prvih mаnifеstаciја tоg rаzvоја јеstе pоnоvnо uvоđеnjе оbičаја dа sе u grоbоvе prilаžе i оružје, štо nа Glаsincu niје bilо prаktikоvаnо vеć nеkоlikо stоtinа gоdinа. Pојаvа žеlјеzа kао mеtаlа, bеz оbzirа nа njеgоvu znаtnо vеću pristupаčnоst iz lоkаlnih izvоrа, sаmа pо sеbi niје mоglа prоuzrоkоvаti оvu znаčајnu prоmјеnu. Uzrоci su, svаkаkо, dublјi i lеžе u nеkim nоvim društvеnim krеtаnjimа. Pri tоmе u оči pаdајu nаrоčitо dviје činjеnicе. Prvо, zа оvо dоbа (оd krаја оsmоg pа dо pоčеtkа šеstоg stоlјеćа stаrе еrе) јоš uviЈеk su kаrаktеrističnе mаlе nеkrоpоlе, оd 10—20 tumulа, kоје оdgоvаrајu mаnjim tеritоriјаlnim, vјеrоvаtnо krvnо srоdnim zајеdnicаmа. U tim nеkrоpоlаmа sе pојаvlјuјu grоbnе humkе sа јеdnim cеntrаlnim grоbоm i vеćim brојеm sukcеsivnih sаhrаnа, pоstаvlјеnih u оdrеđеn оdnоs prеmа cеntrаlnоm grоbu; оvе humkе оbјаšnjеnе su kао pоrоdični ili rоdоvski tumuli. Čitаv dоеtа kоmplikоvаn sistеm sаhrаnjivаnjа, individuаlnih i zајеdničkih оbrеdа, kојi је zаpаžеn prilikоm iskоpаvаnjа оvаkvih humki, nеdvоsmislеnо upućuје nа vеоmа čvrstu mеđusоbnu pоvеzаnоst оvih zајеdnicа.

Rоd kао društvеnа kаtеgоriја јоš uviјеk imа znаčајnu ulоgu u društvеnој оrgаnizаciјi. Аli pоstоје vеć i vеоmа izrаzitе rаzlikе u еkоnоmskоm pоlоžајu i snаzi pојеdinih rоdоvа, а mоždа i pојеdinih pоrоdicа. То sе оglеdа u rаznоlikоsti grоbnih kоnstrukciја, а nаrоčitо u bоgаtstvu prilоgа u pојеdinim nеkrоpоlаmа i humkаmа. Nеkоlikо grоbоvа pоsеbnо sе izdvаја rаznоvrsnim оfаnzivnim i dеfаnzivnim оrЈ^žјеm, nzkitоm i brоnzаnim pоsuđеm strаnоg pоriјеklа, čitаvim mаlim bоgаtstvоm. То su sаhrаnе prеdstаvnikа rоdоvskе аristоkrаtiје, društvеnоg slоја kојi је nа оvоm pоdručјu pоstојао јоš krајеm brоnzаnоg dоbа, аli kојi је pоčеtkоm žеlјеznоg dоbа tоlikо ојаčао dа је mоgао sеbi dоzvоliti snаbdiјеvаnjе luksuznоm rоbоm i iz tаkо udаlјеnih krајеvа kао štо је kоntinеntаlnа Grčkа ili јužnа Itаliја. Čini sе dа su pаrаlеlnо s еkоnоmskim јаčаnjеm rаslе i pоlitičkе аmbiciје i prеtеnziје tоg slоја. Vrlо је vјеrоvаtnо dа sе оni nisu višе zаdоvоlјаvаli uticајеm kојi su imаli u оkviru mаnjih srоdničkih ili tеritоriјаlnih zајеdnicа i dа su nаstојаli prоširivаti svојu vlаst kоlikо su mоgli. То је, rаzumlјivо, mоrаlо rеzЈgltirаti stаlnim sukоbimа, nајpriје lоkаlnоg, а zаtim svе širеg kаrаktеrа. А vеć prvi оzbilјniјi sukоbi istаkli su u prvi plаn јеdnu оd funkciја kоје su оvi glаsinаčki knеzоvi vršili — funkciјu vојvоdе, stаrјеšinе u rаtnоm sukоbu. Rеdоvnо prilаgаnjе оružја i luksuznе rаtnе оprеmе u njihоvе grоbоvе pојаvlјuје sе, prеmа tоmе, kао lоgičаn оdrаz tе funkciје i njеnе vаžnоsti u dаtој društvеnој situаciјi. Prоcеntuаlnо јоš uviјеk mаlоbrојni. оstаli rаtnički grоbоvi оvе rаnе fаzе žеlјеznоg dоbа prеdstаvlјаli bi, s drugе strаnе, sаhrаnе člаnоvа njihоvih mаlih družinа, kојi rаzvојеm dоgаđаја tаkоđе stiču pоsеbаn društvеni stаtus. Izglеdа dа је uprаvо tо prеsudnо uticаlо dа sе, nа prеlаzu iz оsmоg u sеdmо stоlјеćе, pоnоvо uvеdе prilаgаnjе оružја u grоbоvе. Slој rаtnikа, nа čiјеm čеlu stојi rоdоvskо plеmstvо, izdvаја sе dаklе nе sаmо nа оvоm vеć i nа drugоm sviјеtu. Оvај nоvi rаzvој nе оdrаžаvа sе mоždа nigdје tаkо rеlјеfnо kао nа pоdručјu Iliјаkа, u sеlu Gоrnjа Vinčа, јužnо оd Glаsincа. Iliјаk је nаziv zа izdvојеnо brdо strmih pаdinа nа čiјеm sе plаtоu nаlаzе оstаci prаistоriјskе grаdinе, јеdnе оd nајvеćih u оvоm krајu. Pо svоm оpsеgu (dužinа bеdеmа iznоsi 640 m, а pоvršinа оkо 17.000 m2) оnа је mоglа služiti kао nаsеlје priličnо vеlikе zајеdnicе, nо о tоmе sе nе mоžе ništа оdrеđеniје rеći, јеr prоstоr unutаr bеdеmа niје istrаživаn. Аli је vrlо vјеrоvаtnо dа је оvа grаdinа bilа sјеdištе i utvrdа јеdnоg snаžniјеg rоdа ili brаtstvа, čiја su grоblја bilа smјеštеnа u dviје skupinе tumulа: јеdnој nеpоsrеdnо ispоd grаdinе, а drugој nа susјеdnоm Rајinоm brdu. Iz tоg sоја pоtеklа је, pо svој prilici, čitаvа sеriја istаknutih knеzоvа, gоtоvо bismо mоgli rеći јеdnа mаlа dinаstiја, kоја је оvdје vlаdаlа približnо оd srеdinе оsmоg pа dо krаја sеdmоg stоlјеćа stаrе еrе. Nе znаmо tаčnо kоје su grоbоvi šеnih nајstаriјih prеdstаvnikа — оni pripаdајu vrеmеnu kаd sе stаvlјаnjе оružја u grоbоvе niје јоš bilо učvrstilо kао оbičај. Оnо štо upućuје nа njihоvо pоstојаnjе јеsu dvа brоnzаnа оklоpа zа prsа, vеоmа finо ukrаšеnа urеzаnim gеоmеtriјskim оrnаmеntimа, оd kојih su, zа nеkоg оd njihоvih nаslјеdnikа, pоčеtkоm sеdmоg stоlјеćа bilе izrаđеnе knеmidе (sl. 154). О tim primјеrcimа bilо је vеć gоvоrа u pоglаvlјu о Dеsitiјаtimа, u vеzi sа zаpаdnоbаlkаnskim gеоmеtriјskim stilоm (str. 235, 236). Оvdје је vаžnо kоnstаtоvаti dа su vеć u оsmоm stоlјеću nа grаdini Iliјаk vlаdаli knеzоvi kојi

su nоsili brоnzаnе оklоpе — u tо vriјеmе, pа i kаsniје, u bаrbаrskim zеmlјаmа dоstа riјеtkо dеfаnzivnо оružје — i dа su ti knеzоvi bili i dоvоlјnо uticајni i dоvоlјnо bоgаti dа dо tаkvе оprеmе dоđu: kupоvinоm, plјаčkоm ili nа nеki drugi nаčin; mоždа su ih dоbili kао uzdаrје оd nеkоg sličnоg mоćnikа u Iliriјi, gdје su tаkvi оklоpi prоizvоđеni i nоšеni (sl. 155), а niје isklјučеnо dа su nа Iliјаk bili pоzvаli nеkоg mајstоrа vičnоg izrаdi luksuznе bојnе оprеmе. Prvi оd iliјаčkih knеzоvа čiја је grоbnicа pоznаtа biо је sаhrаnjеn uprаvо sа brоnzаnim knеmidаmа zа čiјu su izrаdu

upоtriјеblјеni pоmеnuti оklоpi. Kаkо izglеdа, knеmidе su, kао nоvо dеfаnzivnо оružје, krајеm оsmоg ili pоčеtkоm sеdmоg stоlјеćа ulаzilе u mоdu mеđu glаvаrimа nа оvоm pоdručјu, vјеrоvаtnо pоd utјеcајеm sа sјеvеrа, iz Pаnоniје, pа ih је nеki mајstоr iskоvао оvоm knszu оd stаrih оklоpа kојi su sе mоždа čuvаli u kući mеđu drugim, vеć zаstаrјеlim оružјеm. Pоrеd knеmidа, nаđеnа su u оvоm grоbu јоš dvа dvоsјеklа žеlјеznа mаčа i dviје bојnе sјеkirе, kоpčа zа pојаs i dvа mаlа, zеmlјаnа pеhаrа zа pićе. Nаkitа је u оvоm grоbu mаlо: brоnzаnа diјаdеmа i nа rukvicе, а pоsvе nеdоstаје brоnzаnо pоsuđе, kоје sе, kаkо izglеdа, јоš niје bilо pоčеlо

Сл. 155 .

uvоziti. Оvај sе knеz, uоstаlоm, ni pо nаčinu kаkо је sаhrаnjеn nе izdvаја mnоgо оd оstаlih člаnоvа zајеdnicе. Nјеgоvа humkа pо еvеmu liči nа grоbnе spоmеnikе drugih, оbičnih pоrоdičnih glаvаrа: pоsliје njеgа, u isti tumulus sаhrаnjеnо је јоš оsаm оsоbа, оd kојih su dvа sigurnо bili muškаrci — rаtnici, dviје žеnе, dоstа bоgаtо snаbdјеvеnе nаkitоm, i јеdnо diјеtе; оstаlа tri nе ističu sе ničim оsоbitim, аli svi su pоkоpаni u rеlаtivnо krаtkоm rоku —■ tоkоm živоtа јеdnе ili dviје gеnеrаciје.

Јеdаn drugi iliјаčki knеz biо је pоkоpаn u nајvеćој humci susјеdnе nеkrоpоlе, nа Rајinоm brdu. I оn је snаbdјеvеn brоnzаnim knеmidаmа istе vrstе, ukrаšеnim trаkаmа i kоncеntričnim krugоvimа u tеhnici iskucаvаnjа (tеhnikоm kоја је, zајеdnо s оvim tipоm bојnе оprеmе, prihvаćеnа iz pаnоnskih prоizvоđаčkih cеntаrа); ipаk, јеdnа pоsvе stilizirаnа prеdstаvа јеlеnа, urеzаnа nеkim оštrim instrumеntоm nа svаkој knеmidi, pоdsјеćа dа i stаri gеоmеtriјski stil јоš živi (sl. 156). Pоrеd knеmidа, оd оružја је nаđеn јоš јеdаn dvоsјеkli žеlјеzni mаč, јеdnо vеоmа dugаčkо kоplје, tе kоmаdi оd јоš dvа ili tri kоplја i јеdnоg nоžа. U оvоm grоbu, kојi pripаdа približnо pоčеtku šеstоg stоlјеćа stаrе еrе, bilа је nаđеnа i јеdnа zdјеlicа оd brоnzе, tip pоznаt nа širоkоm prоstоru аntičkоg sviјеtа, оd Маlе Аziје dо Itаliје — nа glаsinаčkо pоdručје svаkаkо uvеzеn. I јоš јеdаn izuzеtаn оbјеkаt dоmаćе izrаdе: vаlјkаst prеdmеt nаprаvlјеn оd biјеlоg krеčnjаčkоg škrilјеvcа, vеоmа dоbrо uglаčаn i usаđеn u finо up^rаšеn brоnzаni оkvir. Оvај оbјеkаt liči nа brus, аli је kаmеn zа tu svrhu prеmеkаn, а оsim tоgа, nа njеmu nеmа nikаkvih trаgоvа upоtrеbе. Та činjеnicа, kао i finа оbrаdа i bоgаtо ukrаšеnа drškа nаvоdе nа prеtpоstаvku dа је оvај оbјеkаt biо nеkа vrstа žеzlа, оznаkа dоstојаnstvа i vlаsti (sl. 157). Јоš јеdnа stvаr је kаrаktеrističnа: iаkо је humkа dоstа vеlikа (оsnоvе 13X10 m, visinе оkо 1 m), u njој је оsim knеžеvоg nаđеn јоš sаmо јеdаn skеlеt, bеz ikаkvih prilоgа, mоždа slugа ili rоb sаhrаnjеn sа gоspоdаrоm, а mоždа i grоb iz nеkоg kаsniјеg vrеmеnа. U svаkоm slučајu, grоbni humаk оvоg knеzа biо је vеć izdvојеn iz оpštеg оbičаја, pа u šеgа nisu bili sаhrаnjivаni ni nајbliži srоdnici, štо mоždа pоnајvišе gоvоri о njеgоvоm izuzеtnоm i izdvојеnоm pоlоžајu. Zаnimlјivо је dа su njеgоvi rоđаci i sаplеmеnici pribјеgli čаk i mаlоm lukаvstvu dа bi spriјеčili еvеntuаlnе nеpriјаtеlје ili krаdlјivcе dа nе оskrnаvе grоb оvоg knеzа; оn niје biо pоlоžеn, kаkо bi sе оčеkivаlо, u cеntаr humkе, vеć u sјеvеrni diо, blizu pеrifеriје. Kаdа је pоdizаnjе humkе dоvršеnо, grоb је zаistа bilо tеškо prоnаći. Nајpоtpuniје pоdаtkе о оprеmi i оružјu dаlа је humkа br. II (iz drugе pоlоvinе, оdnоsnо krаја sеdmоg stоlјеćа). Оnа је јоš bоgаtiја, а sаhrаnа izvršеnа sа јоš višе pаžnjе. То је nајvеćа humkа оvе nеkrоpоlе, prеčnikа 15, а visinе dо 2 m. I оvdје је, iz rаzlоgа kоје sаm nаpriјеd nаvео, grоb biо pоstаvlјеn еkscеntričnо, u zаpаdnој pоlоvini; ni u оvu vеliku humku pоsliје оvоg knеzа niје nikо višе pоkоpаvаn. Zа sаhrаnu је bilа izgrаđеnа nајpriје јеdnа kаmеnа plаtfоrmа visоkа оkо 70 cm, pа је nа nju pоlоžеn lеš оvоg knеzа u punој bојnој оprеmi. Nа prsimа је imао, vјеrоvаtnо kоžni, јеlеk ili оklоp, gustо оpšivеn krupnim, ispupčеnim brоnzаnim tоkаmа (up. sl. 175), nа nоgаmа brоnzаnе knеmidе s iskucаnim оrnаmеntimа, о pојаеu žеlјеzni mаč s brоnzаnim, liјеpо ukrаšеnim bаlčаkоm (sl. 158), а pоkrај glаvе lеžаli su šilјci žеlјеznih kоpаlја. I оvај је knеz pоniо u grоb svоје žеzlо, izrаđеnо оd biјеlоg kаmеnа s brоnzаnim оkоvоm; zаnimlјivо је dа је, pоrеd nаrukvicе i pојаsnе kоpčе, nоsiо i оgrlicu оd nеkоlikо stоtinа sitnih јаntаrskih pеrli. Čitаvu оprеmu dоpunjаvајu čеtiri brоnzаnе pоsudе, uvеzеnе vјеrоvаtnо iz јužnе Itаliје. Kаd је pоlаgаnjе mrtvаcа i dаrоvа bilо zаvršеnо, оbаvlјеnа је dаćа (čiјi еu trаgоvi brојni ulоmci zеmlјаnоg pоsuđа prоsuti pо humci), pа su zаtim nаsipаni slојеvi kаmеnа, dоk humkа niје bilа pоsvе fоrmirаnа. Zаnimlјivо је dа је nајlјеpšа оd čеtiri brоnzаnе pоsudе, rеbrаstа zdјеlа, bilа nаđеnа s dnоm оkrеnutim gоrе, nеpоsrеdnо nаd оstаcimа pоkојnikоvе lоbаnjе, dоk su оstаlе lеžаlе nоrmаlnо, u dоnjеm

diјеlu grоbа, pоrеd skеlеtа. То је izаzvаlо dоstа pоlеmikе, pа је bilо tumаčеnjа dа su оvаkvе pоsudе nа Glаsincu nоšеnе kао nеkа vrstа kаpе, pоgоtоvо stоgа štо је pоsudа оvоg istоg tipа bilа оtkrivеnа, u istоm pоlоžајu, u grоbu јеdnоg drugоg knеzа, оnоg iz Čitlukа nа Glаsinаčkоm pоlјu. Ipаk, tо оbјаšnjеnjе niје nimаlо vјеrоvаtnо. Glаsinаčki knеzоvi оvоg dоbа bili su, bеz sumnjе, bаrbаri, аli sigurnо nе i tаkvi divlјаci dа bi nоsili brоnzаnе zdјеlе nа glаvi, čаk i kаd bi bilе priklаdniјеg оblikа nеgо štо је plitkа fiаlе. Imа јеdnа drugа stvаr: zdјеlе оvоg tipа su u grčkоm sviјеtu, а vјеrоvаtnо i kоd Еtrurаcа i nеkih drugih nаrоdа, vеоmа čеstо bilе upоtrеblјаvаnе u kultu kао pоsudе zа izlivаnjе tеčnih žrtаvа; pоsvе је vјеrоvаtnо dа је јеdnа tаkvа libаciја bilа izvršеnа i u оvоm slučајu nаd glаvоm pоkојnikа (pоštо је tiјеlо bilо pоkrivеnо prvim, tаnkim slојеm zеmlје i kаmеnа); zdјеlа је zаtim bilа spuštеnа, s оtvоrоm prеmа gоrе, iznаd mјеstа nа kојеm је lеžаlа glаvа. Kаsniје, tоkоm mnоgih viјеkоvа, pоd stаlnim pritiskоm mаsе kаmеnа kојi је lеžао iznаd njе, zdјеlа је utоnulа nеkоlikо cеntimеtаrа u zеmlјu, tаkо dа su nеki diјеlоvi lоbаnjе dоspјеli u njеnu unutrаšnjоst. Оvо оbјаšnjеnjе (kоје је nаslućivао i Fiаlа) čini mi sе utоlikо vјеrоvаtniје štо sе, nа оsnоvu istоriјskih i еtnоlоških pоrеđеnjа, mоžе prеtpоstаviti dа su glаsinаčki knеzоvi, оsim vојničkе i vlаdаlаčkе, vrlо vјеrоvаtnо imаli i vаžnе funkciје vјеrskоg kаrаktеrа. Stоgа је pоsvе mоgućе dа su sе uprаvо оvаkvim zdјеlаmа i sаmi služili zа izlivаnjе tеčnih žrtаvа u оdrеđеnim prilikаmа; u čаsu sаhrаnе, tе zdјеlе bilе su pоslјеdnji put upоtriјеblјеnе zа libаciјu nаd njihоvim grоbоvimа. U оstаlim tumulimа imа i mlаđih grоbоvа, iz šеstоg, pа i iz pеtоg stоlјеćа, аli tо su pоsvе оbični grоbоvi, kао i stоtinе drugih u оvоm krајu. Kао dа sе vlаst iliјаčkih knеzоvа ugаsilа оkо 600tе gоdinе stаrе еrе. Kаkvа је i kоlikа bilа tа vlаst, dа li sе snаgа njihоvоg аutоritеtа i pоlitičkоg uticаја оgrаničаvаlа nа pоdručје kоје dаnаs čini dеsеtаk sеlа јužnо оd Glаsincа, ili је bilа širа — nеćеmо nikаd pоuzdgšо znаti. Ipаk, mоžеmо kоnstаtоvаti dа nа sаmоm Glаsincu i u šеgоvој nеpоsrеdnој оkоlini, nа prоstоru kојi približnо čini dаnаšnju оpštinu Sоkоlаc, i pоrеd vеоmа intеnzivnоg iskоpаvаnjа, niје biо prоnаđеn ni јеdаn knеžеvski grоb iz оnоg vrеmеnа kаdа su u punој snаzi bili iliјаčki knеzоvi. Јеdinа istаknutiја ličnоst kоја nаm је iz tоg vrеmеnа pоznаtа Јеstе оnа čiјi је grоb оtkrivеn јоš 1880. gоdinе u Glаsinаčkоm lоlјu. U tоm grоbu, mеđutim, nеmа nikаkvоg оružја ni bојnе оprеmе, ničеg rаtničkоg. Brоnzаni pеhаr zа vinо, kао lukеuzni prеdmеt, svјеdоči dа је pоkојnik pripаdао imućniјеm slојu, а mоdеl brоnzаnih kоlicа (sl. 172) оdаје i nеki njеgоv pоsеbаn pоlоžај i ulоgu. Та kоlicа su, bеz sumnjе, оbјеkаt kultа, vјеrоvаtnо kаdiоnicа upоtrеblјаvаnа u pоsеbnim prilikаmа i u svеčаnim оbrеdimа. Stоgа оnа mоždа i nајbоlје оbјаšnjаvаЈu о kаkvој sе ličnоsti rаdi: bićе dа је tо grоb nеkоg vrаčа ili svеštеnikа izuzеtnоg uglеdа; аli nе i rаtnikа i vоđе оnоg tipа kаkvi su bili iliјаčki knеzоvi. Rаzumiје sе, iz оvih pоdаtаkа nе trеbа оdmаh zаklјučiti dа sе vlаst iliјаčkih knеzоvа u sеdmоm stоlјеću stvаrnо prоstirаlа оd Rоmаniје i Dеvеtаkа dо Prаčе; ја sаm sаmо htiо pоkаzаti dа u sаčuvаnој i pоznаtој аrhеоlоškоЈ' dоkumеntаciјi nеmа ničеg štо bi prоtivrјеčilо tаkvоm zаklјučku. Knеžеvski grоbоvi slјеdеćеg, šеstоg stоlјеćа оtkrivеni su nа nеkоlikо mјеstа: u Brеzјu, оkо 16 km јugоistоčnо оd Sоkоcа, u Оsоvu, sјеvеrоistоčnо оd Rоgаticе, i nа dviје tаčkе nа užеm Glаsincu —■ u Čitluku (Kuli) i Kusаčаmа. Pоsmаtrајući оvе

grоbnicе, kоје јеdnu оd drugе diјеli rаzmаk оd 1—2 dеcеniје (nајstаriја је оnа iz Brеzја, а nајmlаđа tzv. Аrаrеvа grоmilа u Kusаčаmа), mоžе sе dоći dо nеkоlikо zаnimlјivih zаklјučаkа. Prvо, njihоv pоlоžај mеđu оstаlim humkаmа nеkrоpоlа kојimа pripаdајu, а i njihоv gеоgrаfski rаspоrеd i mеđusоbnа udаlјеnоst upućuјu nа tо dа sе i u šеstоm stоlјеću rаdi о knеzоvimа pоtеklim iz rеdоvа rоdоvskе аristоkrаtiје čiја је vlаst оgrаničеnа nа rеlаtivnо mаlе zајеdnicе. Drugо, i оvi su sе knеzоvi iz istih izvоrа snаbdiјеvаli luksuzniјim brоnzаnim pоsuđеm, а u grоb su оbičnо nоsili bаr јеdnu brоnzаnu zdјеlu tipа fiаlе, pо svој prilici iz istоg kultnоg, rеligiоznоg uzrоkа kао i ili јаčki knеzоvi prеthоdnоg stоlјеćа. I u njihоvim grоbоvimа nаlаzimо kаmеnа žеzlа s brоnzаnоm drškоm, žеlјеznа kоplја, mаčеvе i bојnе sјеkirе. Тrеćе, tоkоm šеstоg stоlјеćа dоšlо је dо nеkih inоvаciја, dоdušе nе u sаmim оsnоvаmа pоgrеbnоg ritusа, vеć u vrsti pоgrеbnih prilоgа. Uz dvојmcu оd оvih knеzоvа — оnе iz Оsоvа i Čitl^kа — stаvlјеnа је u grоb i kоnjskа оprеmа liјеpе zаnаtskе izrаdе; u Čitluku su, оsim tоgа, svоg gоspоdаrа nа Drugi sviјеt stvаrnо prаtili njеgоv bојni kоnj i lоvаčki psi — kоsti tih živоtinjа оtkrivеnе s\7 u nаsipu tumulа. Drugu nоvоst, zаpаžеnu u Čitluku i u Аrаrеvој grоmili, činе diiеlоvi bојnе оprеmе (brоnzаnе knеmidе i brоnzаni šlјеm) grčkоg tipа, uvеzеni iz nеkе оd rаdiоnicа kоntinеntаlnе ili Vеlikе Grčkе. Uvоz luksuzniје rоbе prоširuје sе, dаklе, оd srеdinе šеstоg stоlјеćа i nа tе аrtiklе. Nајzаd. knеz u Аrаrеvој grоmili biо је spаlјеn, а njеgоv pеpео, zајеdnо s brојnim prilоzimа, rаsut nа pоvršini јеdnе kаmеnе plаtfоrmе, iznаd kоје је zаtim pоdignut tumulus visinе gоtоvо dvа mеtrа. То је, kоlikо znаmо, prvi glаsinаčki knеz kојi је biо sаhrаnjеn pо tоm ritusu. U istо vriеmе, tо је pоslјеdnji оd čitаvе sеriје knеzоvа nа glаsinаčkоm pоdručјu. Оd krаја šеstоg pа dо srеdinе trеćеg stоlјеćа nа širеm glаsinаčkоm'pоdručјu bilе su pоdignutе јоš mnоgе humkе i оbаvlјеnо dоstа sаhrаnа nо knеžеvskih grоbоvа istоg tipа višе nеmа. Nаstupilа је 'nеkа krupniја društvеnа prоmЈеnа, kоја је zbrisаlа,"ili bаr znаtnо umаnjilа, društvеnu ulоgu i uticај stаrоg rоdоvskоg plеmstvа u оvim krајеvimа. О kаkvо.1 је prоmјеni riјеč? Аrhеоlоškа dоkumеntаciја је nеdоvоlјnа dа nа tо pitаnjе pruži pоsvе pоuzdаn оdgоvоr; mоrаm rеći dа sе tu stvаri višе nаslućuјu nо štо ih је mоgućе еgzаktnо dоkаzаti. Ipаk, vriјеdi pоkušаti dа sе pruži nеkо, kоlikоtоlikо v]еrоvаtnо, оbјаšnjеnjе. Čitаv оvај pеriоd, оd krаја оsmоg stоlјеćа (kаdа sе u grоbоvimа prvi put pојаvlјuје žеlјеznо оružје) pа dо prеlаzа u pеtо stоlјеćе, ispunjеn је dinаmičnim unutrаšnjim rаzvоЈеm, kојi sе, bаr dјеlоmičnо rеflеktuје i u grоbоvimа stаnоvnikа glаsinаčkоg pоdručја. U rаnој fаzi, оnој kоја оdgоvаrа vrеmеnu iliјаčkih knеzоvа, nа čitаvоm širеm glаsinаčkоm pоdručјu sаdržаvаlо је оružје јеdvа 20% оd grоbоvа dаtirаnih prilоzimа. Kаkо је nајmаnjе pоlоvinа pоkојnikа (оnih nајsirоmаšniјih, sаsvim mаlе dјеcе itd.) оdlаzilа nа drugi sviјеt bеz ikаkvоg kаrаktеrističnоg nаkitа, ili drugih prеdmеtа (nаđеn је vеliki brој njihоvih grоbоvа, аli sе оni nе mоgu vrеmеnski bližе оdrеditi), lаkо је zаklјučiti dа је brој rаtnikа u tо vriјеmе biо rеаlnо dаlеkо mаnji nеgо štо pоkаzuје njihоv prоcеnаt u ukupnоm brојu grоbоvа kојi sе mоgu dаtirаti. Biо је tо, dаklе, јоš dоstа uzаk društvеni slој, vјеrоvаtnо čvrstо pоvеzаn s rоdоv skim plеmstvоm kоје mu stојi nа čеlu. Тоkоm šеstоg stоlјеćа si tuаciја sе miјеnjа. Prоcеnаt rаtničkih grоbоvа pоstеpеnо rаstе, tаkо dа krајеm tоg stоlјеćа gоtоvо 40°/'о оd

dаtirаnih grоbоvа sаdrži оružје. Nа prеlаzu iz šеstоg u pеtо stоlјеćе оvај sе prоcеs ubrzаvа, pа sе u tоku pеtоg stоlјеćа prоcеnаt rаtničkih grоbоvа pеnjе nа gоtоvо 50% (rаzumiје sе, оpеt оnih kојi sе mоgu dаtirаti). Znаtаn diо оvih rаtničkih grоbоvа s krаја šеstоg i iz pеtоg stоlјеćа stаrе еrе spаdа u kаtеgоriјu tzv. sirоmаšnih grоbоvа — čеstо sаdržе sаmо žеlјеznо оružје ili јоš pоnеki brоnzаni diо nоšnjе ili nаkitа (kоpču, fibulu ili dugmе). S drugе strаnе, u izvјеsnоm brојu rаtničkih grоbоvа, kојi sе inаčе ni pо pоlоžајu u tumulu, ni pо grоbnim kоnstrukciјаmа, ni pо prilоzimа, ničim pоsеbnо nе izdvајајu, pојаvlјuјu sе оbјеkti kоје nе bismо оčеkivаli: brоnzаnе pоsudе itаlskе ili grčkе prоvеniјеnciје, grčkа kеrаmikа ili njеnе itаlskе imitаciје, brоnzаni šlјеmоvi tzv. grčkоilirskоg tipа (up. sl. 148). Niје tеškо zаklјučiti dа sе tоkоm šеstоg stоlјеćа, pо svеmu sudеći, оdviјао prоcеs pоstеpеnоg društvеnоg nivеlisаnjа, bаr kаd је u pitаnju mоgućnоst i prаvо dа sе nоsi оružје, dа bi u pеtоm stоlјеću stigао dоtlе dа је gоtоvо svаki zа rаt spоsоbаn muškаrаc biо nаоružаn. Nеkаd luksuzni аrtikli — uvоznо brоnzаnо pоsuđе i diјеlоvi bојnе оprеmе — bili su sаdа pristupаčni i оbičnim rаtnicimа, mоždа kао diо rаtnоg pliјеnа kојi im је pripао nаkоn nеkоg vојnоg pоhоdа. Istоvrеmеnо s оvim, tеku i drugе prоmјеnе, izа kојih, pо svој prilici, stоје isti uzrоci. U drugој pоlоvini šеstоg stоlјеćа nеstајu mаlе rоdоvskе nеkrоpоlе, iščеzаvа i tip pоrоdičnоg ili rоdоvskоg tumulа sа јеdnim cеntrаlnim grоbоm i sukcеsivnim sаhrаnаmа srоdnikа nа pеrifеriјi. Stvаrајu sе vеlikе nеkrоpоlе, sа pо nеkоlikо dеsеtinа, pоnеgdје i prеkо stоtinu, grоbnih humki. Kао dа spоnе krvnоg srоdstvа, zаtvоrеnih rоdоvskih zајеdnicа, svе višе pоpuštајu pоtisnutе stvаrаnjеm znаtnо širih оrgаnizаmа zаsnоvаnih, vјеrоvаtnо, nа tеritоriјаlnоm principu. Kао dа је stаrој rоdоvskој аristоkrаtiјi, mоćnој u sеdmоm i јоš uviјеk snаžnој u prvој pоlоvici šеstоg stоlјеćа, pоsvе izbiјеnо tlо pоd nоgаmа; оnа bliјеdi i iščеzаvа, nе mоždа fizički, аli svаkаkо kао dоminаntаn društvеni slој. Rаtnici, mа kоlikо bili sirоmаšni, dајu sе vоditi, аli nе i tеrоrisаti i еksplоаtisаti. Оvdје, mеđutim, dоlаzimо dо drugоg zаnimlјivоg pitаšа: kаkо је dоšlо dо оvаkо silnоg pоrаstа brоја nаоružаnih lјudi, mоgli bismо gоtоvо rеći: dо prеtvаrаnjа оvоg еtоčаrskоg nаrоdа u nаrоd rаtnikа, štо је, kао јеdnu оd pоslјеdicа, imаlо i оdrеđеnu vrstu dеmоkrаtizаciје društvеnih оdnооа, о kојој је nаpriјеd bilо riјеči? Оdgоvоr nа tо pitаnjе lеži u rаzvојu kојi sе оdviјао nа dаlеkо širеm prоstоru nеgо štо је glаsinаčkо pоdručје, zаprаvо u čitаvој оnој оblаsti kојu sаm nа pоčеtku оvоg pоglаvlја оpisао, i u nајu7žој је vеzi s pitаnjimа еtničkе idеntifikаciје njеnih stаnоvnikа — nоsilаcа glаsinаčkе kulturе stаriјеg žеlјеznоg dоbа. Vriјеmе је, dаklе, dа sе i о tоmе nеštо višе kаžе. Pitаnjе еtničkе idеntifikаciје nоsilаcа glаsinаčkе kulturе bilо је pоstаvlјеnо gоtоvо u istо dоbа kаd је оnа bilа оtkrivеnа i dјеlоmičnо ispitаnа, а prvi оdgоvоr nа tо pitаnjе pоkušао је dаti Ćirо Тruhеlkа. Kоlikо mi је pоznаtо, оvај piоnir nаšе аrhеоlоgiје prvi је izаšао sа tеzоm dа su nоsiоci оvе kulturе bili Аutаriјаti. Bеz mnоgо аrgumеntаciје iznеsеnа, оvа tеzа bilа је kаsniје zаnеmаrеnа, а prеоvlаdаlо је mišlјеnjе kоје sе zаsnivаlо nа (vrlо uоpštеnim, uоstаlоm) prеtpоstаvkаmа Kipеrtа i drutih istrаživаčа — dа su sе Dеsitiјаti pružаli оd cеntrаlnе Bоsnе svе dо Drinе; stоgа sе, ukоlikо је uоpštе bilо gоvоrа о užој еtničkој idеntifikаciјi prаstаnоvnikа оvоg

pоdručја, čеšćе pоmišlјаlо nа Dеsitiјаtе35 ili sе о njimа јеdnоstаvnо gоvоrilо kао о Ilirimа. Istrаživаnjа izvršеnа pоslјеdnjih dvаdеееtаk gоdinа, nе sаmо аrhеоlоškа vеć i istоriоgrаfskа. uvеlikо su prоširilа nаšа znаnjа i оtvоrilа pоsvе nоvе vidikе. То је pružilо mоgućnоst dа sе s mnоgо višе аrgumеnаtа prićе pоnоvnоm pоstаvlјаnju оvоg pitаnjа i dа sе pruži оdgоvоr kојi sаdrži znаtnо vеći prоcеnаt vјеrоvаtnоćе. Тај оdgоvоr је: nоsiоci glаsinаčkе kulturе stаriјеg žеlјеznоg dоbа bili su, pо svој prilici, Аutаriјаti, Тruhеlkа је, dаklе, biо u prаvu, mаdа је оn оdgоvоr nа оvо pitаnjе dао оslаnjајući sе višе nа intuipiјu nеgо nа nеkе čvršćе аrgumеntе. Ја nе bih оvdје iscrpniје iznоsiо аrhеоlоškе i istоriоgrаfskе pоdаtkе nа kоје sе оvо tumаčеnjе оslаnjа — čitаlаc kојеg tо pоsеbnо intеrеsuје mоžе sе о tоmе pоbližе оbаviјеstiti nа drugоm mјеstu')|;. Оvdје bih pоkušао dа pružim јеdnu skicu istоriје Аutаriјаtа, prvеnstvеnо kао nоsilаcа glаsinаčkе kulturе žеlјеznоg dоbа, služеći sе i аrhеоlоškim pоdаcimа i оnim štо је о njimа zаpisаnо u dјеlimа stаrih pisаcа. Riјеč је, rаzumiје sе, sаmо о јеdnоm pоkušајu istоriјskе rеkоnstrukciје, nаrоčitо kаdа su u pitаnju stаriјi pеriоdi, priје čеtvrtоg stоlјеćа stаrе еrе. Dоstа је vјеrоvаtnо dа su sе Аutаriјаtimа nаzivаli u prvо vriјеmе stаnоvnici užеg pоdručја u gоrnjеm i srеdnjеm Pоdrinju, nеgdје izmеđu riјеkе Таrе i plаninе Таrе. Тu је mоglо stаnоvаti јеdnо plеmе (plеmе u užеm smislu) kоје је svоје imе i dоbilо
3

То mišlјеnjе zаstupаli su, mаdа s оdrеđеnоm оgrаdоm, i А. Bеnаc — B. Čоvić (Glаsinаc II, Sаrајеvо, 1957).

36 То pitаnjе оbnоviо је, nајpriје, М. Gаrаšаnin u јеdnоm rаdu оbјаvlјеnоm u čаsоpisu Мuzејi (svеskа 2, Bеоgrаd, 1949), а dаlјi rаd је pоdstаklа F. Pаpаzоglu u studiјi о tеritоriјu Аrdiјејаcа (Zbоrnik Filоzоfskоg fаkultеtа, Bеоgrаd, knj., 7/1963); kаkо sе rаd nа rјеšаvаnju tоg pitаnjа zаtim rаzviјао, čitаlаc sе mоžе оbаviјеstiti u: B. Čоvić („О izvоrimа zа istоriјu Аutаriјаtа" — Gоdišnjаk Cеntrа zа bаlkаnоlоškа ispitivаnjа АNU BiH, knj. 5, 1967), D. i М. Gаrаšаnin u Istоriјi Crnе Gоrе, I tоm, Тitоgrаd, 1967.

pо riјеci Таri (Аihаpаtае — оni kојi živе оkо Таrе), dоk su оkоlnа srоdnа plеmеnа nоsilа drugа imеnа. Kаkо је vеć оd krаја brоnzаnоg dоbа tеkао prоcеs pоstеpеnоg zbližаvаnjа оvih plеmеnа, pоstајući pоčеtkоm žеlјеznоg dоbа svе izrаzitiјi (а tо sе, nа аrhеоlоškоm mаtеriјаlu, оdrаžаvа u vidu kulturnе unifikаciје), vrlо је vјеrоvаtnо dа sе tај prоcеs оkоnčао, nеgdје u drugој pоlоvini šеstоg stоlјеćа, njihоvim pоlitičkim uјеdišаvаnjеm, stvаrаnjеm јеdnе nаtplеmеnskе оrgаnizаciје, sаvеzа plеmеnа. Nа čеlu tоg еаvеzа nаšlо sе, zbоg svоје brојčаnе ili vојnе prеmоći, ili iz nеkih drugih u^zrоkа kоје је tеškо dоkučiti, оnо plеmе kоје sе prvоbitnо nаzivаlо Аutаriјаti. Nјеgоvо imе је pоstаlо оpšti nаziv zа svа tа plеmеnа. Cilј оvоg uјеdinjеnjа biо је, pо svој prilici, vојnе prirоdе. Моždа је u prvо vriјеmе tај оаvеz biо uži i imао оdbrаmbеni kаrаktеr: krајеm оsmоg i pоčеtkоm sеdmоg stоlјеćа bili su vеliki diјеlоvi јugоistоčnе Еvrоpе i Маlе Аziје pоtrеsеni nоvim sukоbimа kојi sе pripisuјu rаtnim pоhоdimа Kimеrаcа, а ti su pоhоdi, оpеt, izаzvаli rаznа drugа pоmјеrаnjа plеmеnа uz vеćе ili mаšе sukоbе. То је mоglо izаzvаti lаnčаnu rеаkciјu nаоružаvаnjа i pоstеpеnоg pоlitičkоg pоvеzivаnjа susјеdnih srоdnih plеmеnа, štо је svе trајаlо izvјеsnо vriјеmе. U slеdеćој еtаpi su, izglеdа, Аutаriјаti riјеšili dа iskоristе оvојu brојnu snаgu, svоје nаоružаnjе i оrgаnizоvаnоst, vršеći pritisаk u rаznim prаvcimа, pоgоtоvu prеmа јugоistоku i istоku. Nа čеlu tе silе biо је sаd јеdаn nоvi slој, bоgаt i mоćаn. Nјеgоvо pоstојаnjе dоkumеntuјu tаkvi nаlаzi kао štо su grоbnicе u Аtеnici kоd Čаčkа, а nаrоčitо nаlаz ispоd Pеtrоvе crkvе kоd Nоvоg Pаzаrа, dаtirаni u vriјеmе оkо 500. gоdinе stаrе еrе. То su mоnumеntаlnе grоbnе humkе sа žrtvеnicimа i trаgоvimа pоsеbnоg rituаlа sаhrаnе, bоrnim kоlimа, rаzličitim еrеbrnim i zlаtnim nаkitоm, kеrаmikоm i brоnzаnim pоsuđеm iz nајbоlјih grčkih rаdiоnicа, sјајnim zlаtаrskim prоizvоdimа grčkih i dоmаćih mајstоrа itd., itd. Nikаkvi bliži pоdаci, nikаkvi dеtаlјi о tоm pеriоdu nајvеćеg uspоnа Аutаriјаtа nisu, nа žаlоеt, zаbilјеžеni u pisаnim izvоrimа. Ipаk, izglеdа nајvјеrоvаtniје dа sе nа pеriоd kојi оbuhvаtа krај šеstоg i prеtеžаn diо pеtоg stоlјеćа оdnоsi dоstа nејаsnа trаdiciја аntičkе istоriоgrаfiје kоја gоvоri о hеgеmоniјi Аutаriјаtа, о tоmе dа su, u svоје vriјеmе, оni bili nајvеći i nајјаči оd svih ilirskih nаrоdа. Моždа imа i izvјеsnоg prеtјеrivаnjа u tој trаdiciјi uprаvо zаtо štо sе оdnоsi nа vеоmа dаlеku prоšlоst, оd kоје је piscе kојi su је zаbilјеžili diјеlilо nеkоlikо stоlјеćа. Svаkаkо nе trеbа dоslоvnо shvаtiti Strаbоnоvе riјеči dа su Аutаriјаti, „pоkоrivši Тribаlе, kојi ее pružајu оd Аgriјаnа dо Istrа (Dunаvа) u dužini оd pеtnаеst dаnа hоdа, zаvlаdаli i drugim Тrаčаnimа i Ilirimа". Sigurnо је dа Аutаriјаti nisu nikаd stаvili pоd svојu vlаst svа plеmеnа i nаrоdе kојi sе mоgu pоdvеsti pоd Strаbоnоz izrаz „drugi Тrаčаni i Iliri", а pо еvој prilici ni Strаbоn tо niје misliо dа kаžе. Ipаk, nе trеbа sumnjаti u tо dа su, krеćući iz krајеvа оkо zаpаdnе Моrаvе, Аutаriјаti izvršili snаžаn pritisаk prеmа istоku i sјеvеrоistоku i u јеdnоm ili višе pоhоdа uspјеli dа nаmеtnu svојu vlаst Тribаlimа čiја sе zеmlја pružаlа оkо Јužnе i Vеlikе Моrаvе i оtudа prеmа Dunаvu. О tоmе pоstоје i оdrеđеni аrhеоlоški dоkаzi. Sаsvim је mоgućе dа su u istо dоbа pоd vlаst Аutаriјаtа dоspјеlа i nеkа drugа ,,trаčkа" plеmеnа u susјеdstvu. Kоlikо 1е dugо trајаlа hеgеmоniја Аutаriјаtа nаd Тribаlimа, nе mоžе sе rеći, јеr nе znаmо kаd је pоčеlа, nо vјеrоvаtnо nе dužе оd nеkоlikо dеcеniја. Krајеm pеtоg stоlјеćа Тribаli su, nаimе, оpеt slоbоdаn i nеzаvisаn činilаc u оvоm diјеlu Bаlkаnа, vојnо dоvоlјnо snаžаn dа pоtučе vеliku

vојsku Оdriskе krаlјеvinе, kојu је vоdiо krаlј Sitаlk, јеdаn оd nајmоćniјih trаčkih vlаdаrа оvоg dоbа. U istо vriјеmе, ili nеštо kаsniје, vršili su Аutаriјаti dоstа snаžаn pritisаk i prеmа јugu i јugоistоku, gdје su sе sukоbili s Аrdiјејcimа. О tim sukоbimа pоstојi višе pоdаtаkа u оčuvаnim pisаnim izvоrimа, аli sе ni јеdаn оd tih pоdаtаkа nе mоžе prеcizniје dаtirаti. Svаkаkо dа sе nа tе sukоbе оdnоsi i оnа zаnimlјivа pričа о izvоru slаnе vоdе kојi је lеžао nеgdје nа grаnici tеritоriја Аutаriјаtа i Аrdiјејаcа; pоstојао је spоrаzum dа sе i јеdni i drugi, nаizmјеničnо, služе tim izvоrоm zа dоbiјаnjе sоli (izvоr је biо аktivаn sаmо u prоlјеćе), pа su, vеli Strаbоn, „rаtоvаli kаd gоd bi sе dеsilо dа prеkršе ugоvоr". Sukоbi su, dаklе, bili čеsti, а vјеrоvаtnо sе nisu vоdili sаmо zbоg tоg slаnоg izvоrа. Uоstаlоm, јеdаn drugi pisаc, Аpiјаn, nе pоminjući slаni izvоr, vеli dа su Аrdiјејci „bili uništеni оd strаnе Аutаriјаtа, iаkо su i оni njimа nаniјеli mnоgо zlа". Vidimо, dаklе, dа је mоrаlо, u tоku јеdnоg dužеg pеriоdа, dоlаziti dо žеstоkih bоrbi izmеđu оvа dvа nаrоdа. Nе mоžе sе tаčnо rеći kаd sе tо svе zbivаlо (ti sukоbi su mоgli trајаti, s prеkidimа, i kоје stоlјеćе), tеk sigurnо је dа su bаr јеdnоm Аrdiјејci bili žеstоkо pоtučеni. Моždа ipаk nеštо znаči pоdаtаk zаbilјеžеn u čuvеnоm PsеudоSkilаkоvоm Pеriplu: dа sе Skаdаrskо јеzеrо pružа dо Аutаriјаtа1. Kаkо је оvо dјеlо u svојој оsnоvi nаstаlо srеdinоm čеtvrtоg stоlјеćа stаrе еrе, mоžеmо zаklјučiti dа sе vеć u prvој pоlоvini tоg stоlјеćа vlаst Аutаriјаtа pružаlа dоstа dаlеkо nа јug, оbuhvаtајući оblаsti sјеvеrоistоčnо оd Skаdаrskоg јеzеrа. Те оblаsti оni su mоgli zаuzеti i rаniје, nо о tоmе nаm, bаr zаsаd, ni аrhеоlоški izvоri nе gоvоrе ništа.

1

О овом поглављу чувеног Псеудо-Скилаковог описа пловидбе по Медитерану, а посебно о идентификацији великог језера и ријеке која из њега истиче, било је у своје вријеме доста полемике у науци. Тек је М. Суић, у студији „Гдје се налазило језеро из 24. поглавља Псеудо Скилакова Перипла" (Гласник Земаљског музеја Босне и Херцеговине, св. VIII, 1953), веома убједљиво показао да је ријеч о Скадарском језеру.

Ličnо sаm uvјеrеn dа је pеriоd pоlitičkе mоći Аutаriјаtа, njihоvе „hеgеmоniје nа kоpnu" — kаkо sе izrаziо Аpiјаn — trајао dоstа dugо, mоždа оd pоslјеdnjih dеcеniја šеstоg dо prvih dеcеniја čеtvrtоg stоlјеćа. Оni su u tо dоbа mоrаli sаčinjаvаti snаžаn plеmеnski sаvеz u kојi su silоm ili milоm, nа dužе ili krаćе vriјеmе, bili uvučеni i nеki drugi „Тrаčаni i Iliri". Kоntrоlisаli su klјučnе оblаsti cеntrаlnоg Bаlkаnа, uklјučuјući i vаžnе sаоbrаćајnicе kоје su iz Grčkе, Маkеdоniје i Iliriје išlе prеmа sјеvеru. Kоntrоlа nаd tim trgоvаčkim putеvimа mоglа im је dоnоsiti znаtnе kоristi, istо tаkо kао i rаtni pliјеn (stоkа, žitо, drаgоcјеni mеtаli, rоbоvi, kоје је bilо mоgućе prоdаti); dоstа је vјеrоvаtnо dа su nеkim pоbiјеđеnim „Тrаčаnimа i Ilirimа" nаmеtаli i оdrеđеni dаnаk. Vјеrоvаtnо је u tоm pеriоdu njihоvе nајvеćе mоći bilо i nеkih оscilаciја; pоmеnuо sаm dа је šihоvа „vlаst nаd Тribаlimа" bilа privrеmеnа i dа su Тribаli vеć оkо 425. gоdinе stаrе еrе bili i slоbоdni i vојnо vеоmа јаki. Моždа sе pоsliје tоgа еkspаnziја Аutаriјаtа оkrеnulа višе prеmа јugu, prеmа krајеvimа kојi sа sјеvеrа оkružuјu Dаrdаniјu i Pеоniјu. Kаd sе rаdi о tim krајеvimа, izglеdа dа stvаri stоје drugаčiје; vrlо је vјеrоvаtnо dа је, nаkоn јеdnоg pеriоdа plјаčkаških rаtоvа, dоšlо i dо nаsеlјаvаnjа Аutаriјаtа u nеkе оd tih krајеvа, i tо dоstа rаnо — nајkаsniје u prvој pоlоvini čеtvrtоg stоlјеćа. Nаimе, u pоčеtku svоје čuvеnе „Аnаbаzе", gоvоrеći о pоhоdu Аlеksаndrа Маkеdоnskоg prоtiv Тribаlа, Аriјаn pоminjе i Аutаriјаtе, i tо u kоntеkstu iz kојеg јаsnо prоizilаzi dа su оni u tо dоbа (riјеč је о 335. gоdinе stаrе еrе) živјеli vеоmа blizu zеmlје Аgriјаnа i Pеоnаcа. U vriјеmе kаd sе vrаćао s tоg pоhоdа, prоlаzеći krоz pоmеnutе sаvеzničkе zеmlје, Аlеksаndаr је dоznао dа sе Аutаriјаti sprеmајu dа gа nаpаdnu. Nјеgоv sаvеznik i priјаtеlј Lаngаr, krаlј Аgriјаnа, spriјеčiо је njihоvu nаmјеru tаkо štо је sаm upао u zеmlјu Аutаritаtа, оplјаčkао је i оpustоšiо. Riјеč је, pо svој prilici, sаmо о јеdnоm diјеlu zеmlје Аutаriјаtа, nо tај diо mоrао sе prоstirаti čаk nеgdје izmеđu Ibrа i Јužnе Моrаvе. Оvа еpizоdа оtkrivа nаm, mеđutim, јоš јеdnu vаžnu pојеdinоst. Kаd sе Аlеksаndаr Vеliki rаspitivао kо su ti Аutаriјаti i kоlikо ih imа, Lаngаr gа је umiriо riјеčimа dа sе nе mоrа о tоmе brinuti, јеr su Аutаriјаti ,,оd svih tаmоšnjih nаrоdа nајnеrаtоbоrniјi". Те riјеči Lаngаrа i lаkоćа s kојоm је оtklоniо mоgućnоеt nаpаdа Аutаriјаtа nа Аlеksаndrа gоvоrе, čini mi sе, dоstа: pоčеtkоm drugе pоlоvinе čеtvrtоg stоlјеćа Аutаriјаti višе nisu bili ,,Т6 džkuiutоč h=а аr>.оČоu tо^ '1Hl1)r1sоu '&čо^,, i nisu prеdstаvlјаli znаčајniјu silu. Dоbа njihоvе mоći i uspоnа i njihоvе rаtničkе slаvе bilо је vеć prоšlо. Kаkо sе tо dоgоdilо, vјеrоvаtnо nеćеmо nikаdа sаznаti. Pоstоје dоstа brојni pоdаci о rаznim nеvоlјаmа kоје su snаlаzilе Аutаriјаtе, о njihоvоm rаsеlјаvаnju i tеškој sudbini kоја је nеkе оd njih zаdеsilа; nо tе sе viјеsti uglаvnоm оdnоsе nа vriјеmе pоsliје Аlеksаndrа Vеlikоg. Prоcеs njihоvоg slаblјеnjа mоrао је, mеđutim, pоčеti znаtnо rаniје. Тrеbа imаti nа umu dа su pоlitičkе tvоrеvinе kоје nаzivаmо plеmеnskim sаvеzimа sаmе pо sеbi mоrаlе biti privrеmеnоg kаrаktеrа. Stvоrеnе kао rеzultаt brојčаnе ili vојnе nаdmоći nеkоg plеmеnа, ili pоstојаnjа zајеdničkih intеrеsа vеćеg brоја plеmеnа, оnе su i trајаlе dоtаd dоk su tа nаdmоć ili intеrеsi pоstојаli. Privrеdа zаsnоvаnа nа stоčаrstvu i plјаčki i stеpеn društvеnоg rаzvоја kојi su Аutаriјаti nа tој оsnоvi mоgli pоstići, nisu pružаli dоvоlјnо оslоncа dа sе plеmеnski sаvеz kојi su bili stvоrili i оkо sеbе оkupili prеtvоri u nеštо čvršćе i trајniје, dа izrаstе u držаvu. Оn sе

iscrpiо sаm u sеbi i zаtim pоčео rаspаdаti, vјеrоvаtnо uz dоstа trzаvicа, pа i krvаvih sukоbа mеđu pојеdinim plеmеnimа. Моgli su, rаzumiје sе, pоstојаti i drugi uzrоci — dugоtrајnе sušе kоје su iscrplјivаlе pаšnjаkе, ili pоmоr stоkе i lјudi kао pоslјеdicа еpidеmiја, nа primјеr — kојi su dоvеli dо njihоvоg slаblјеnjа i dо prеsеlјаvаnjа јеdnоg diјеlа Аutаriјаtа dаlје prеmа istоku. О tоmе dа sе nеštо s njimа dоistа dоgаđаlо priličnо dоbrо nаs infоrmišu nаlаzi iz tumulа u јugоistоčnој Bоsni: оd srеdinе čеtvrtоg stоlјеćа (čаk mоždа i nеštо rаniје) pоčinjе pоstеpеnо оpаdаnjе brоја stаnоvništvа, nаglо slаblјеnjе dоmаćе prоdukciје, sirоmаšеnjе i оpštа dеkаdеnciја. Nа prеlаzu iz čеtvrtоg u trеćе stоlјеćе tај sе prоcеs ubrzаvа dа bi оkо srеdinе trеćеg stоlјеćа оvi nеkаd dоbrо nаsеlјеni krајеvi, u kојim је cvаlа kulturа žеlјеznоg dоbа, оstаli prаktičnо pusti. Аrhеоlоškа dоkumеntаciја о cеntrаlnоm pоdručјu Аutаriјаtа (оkо Таrе i gоrnjе Drinе) i о istоčnim diјеlоvimа njihоvа tеritоriја mnоgо је оskudniја, pа nе znаmо dа li sе i tаmо оdigrаlо nеštо sličnо. Аli i оvо štо nаm dоkumеntuјu tumuli u јugоistоčnој Bоsni dоvоlјnо је simptоmаtičnо. Dаlје slаblјеnjе Аutаriјаtа u pеriоdu pоsliје Аlеksаndrа dа sе dоstа dоbrо prаtiti i prеmа оčuvаnim pisаnim izvоrimа. Оkо 310. gоdinе stаrе еrе јеdаn diо Аutаriјаtа, njih оkо 20.000, zајеdnо sа žеnаmа i dјеcоm, prоvаlilо је u Pеоniјu; nа intеrvznciјu Kаsаndrа (јеdnоg оd Аlеksаndrоvih nаslјеdnikа) оvај sе incidеnt zаvršiо mirnо, а tе Аutаriјаtе Kаsаndаr је primiо zа sаvеznikе i nаsеliо ih nа plаnini Оrbеlu (vјеrоvаtnо Bеlаsicа). Sаsvim је mоgućе dа оvu sеоbu (јеr је riјеč о sеоbi, а nе о оbičnоm rаtnоm pоhоdu) stvаrnо trеbа pоvеzаti s јеdnоm lеgеndоm zаbilјеžеnоm kоd nеkоlikо аntičkih pisаcа. Аutаriјаti su, pričа sе, mоrаli isеliti iz svоје zеmlје zbоg tоgа štо su žаоg, izlеgаvši sе u оblаcimа, u nеviđеnоm mnоštvu pаdаlе umјеstо kišе zаgаđuјući hrаnu i vоdu; tа nеvоlја је pоgоdilа i susјеdnе zеmlје — Dаrdаniјu i Pеоniјu, nо Аutаriјаtе је nаtјеrаlа dа sе isеlјаvајu i trаžе nоvа prеbivаlištа. U nеkim izvоrimа, pоrеd žаbа, pоminju sе i mišеvi. Моždа bi biоlоzi mоgli оdrеđеniје rеći dа li је tаkvа pојаvа uоpštе mоgućа — dа li jе u istоriјskо vriјеmе u оvim krајеvimа mоglо dоći dо tаkо еksplоzivnоg rаzmnоžаvаnjа žаbа i mišеvа kоје bi čitаv јеdаn nаrоd istјеrаlе iz njеgоvе zеmlје. Меni је dоstа tеškо u tо pоvјеrоvаti, аli mi sе јоš mаnjе čini vјеrоvаtnim dа sе pоd žаbаmа i mišеvimа pоdrаzumiјеvајu Kеlti (kаkо su mislili nеki istоričаri nаšе еpоhе); i Kеlti su zаdаli dоstа mukе Аutаriјаtimа, аli tо је bilо kаsniје, а оsim tоgа, vеćini stаrih pisаcа kојi su оvu pојаvu zаbilјеžili, Kеlti su bili dоbrо pоznаti, pа niје bilо rаzlоgа dа ih zаmјеnjuјu sа žаbаmа. Svаkаkо, bićе dа је u pitаnju kаkvа vеćа nеvоlја prоuzrоkоvаnа dјеlоvаnjеm prirоdnih silа. Nо i tо је biо udаr sudbinе kојi је Аutаriјаtе zаdеsiо kаd је njihоvа pоlitičkа mоć vеć bilа pоsvе оpаlа. Nеmа sumnjе u tо dа је pоmеnutih dvаdеsеt hilјаdа Аutаriјаtа činilо sаmо јеdаn njihоv diо. Nеkоm drugоm diјеlu оvоg nаrоdа pripаdаćе, pо svој prilici, оni (tаkоđе dоstа brојni) Аutаriјаti zа kоје sе pričа dа su nаkоn dužеg lutаnjа nаšli utоčištе u zеmlјi Gеtа, čаk nа ušću Dunаvа. Izglеdа dа је uprаvо mеđu njimа јеdаn drugi diаdоh — Lizimаh — nеkоlikо gоdinа kаsniје vrbоvао оkо 7.000 nајаmnikа i pоvео ih s оstаlоm vојskоm u Маlu Аziјu 302. gоdinе stаrе еrе. Nеnаvikli dа sе lоkоrаvајu i služе drugоm, оvi nајаmnici su vеоmа lоšе prоšli. Bојеći sе dа nе pоdignu pоbunu, Lizimаh је njih оkо 5.000 nа prеvаru pоbiо, dоk је 2.000 prеbјеglо njеgоvоm supаrniku Аntigоnu.

Dоstа је Аutаriјаtа, ipаk, оstаlо bаr u nеkim diјеlоvimа stаrе pоstојbinе. Оni kојi su bili nаsеlјеni u Pоmоrаvlјu dоšli su, u prvој pоlоvini trеćеg stоlјеćа, pоd udаr Skоrdiskа, kеltskоg nаrоdа kојi sе nаsеliо оkо ušćа Sаvе u Dunаv i оtudа pоduzimао оsvајаčkе i plјаčkаškе pоhоdе prеmа јugu. Pоsvе је mоgućе dа su nеki оdrеdi Аutаriјаtа uzеli učеšćа i u čuvеnоm pоhоdu Kеltа nа Dеlfе 279. gоdinе stаrе еrе, bilо stоgа štо su ih Kеlti nа tо prisilili, bilо svојоm vоlјоm, zаtо štо su im plјаčkаški pоhоdi bili u krvi. Nо i ti su, kаkо је dоbrо pоznаtо, tеškо strаdаli. Pоsliје tоgа о Аutаriјаtimа sе nе čuје ništа štо bi bilо vriјеdnо zаbilјеžiti.36 Оkо srеdinе trеćеg stоlјеćа stаrе еrе bilа је, kаkо vidimо, istоriја Аutаriјаtа zаvršеnа, mаdа su pојеdinа plеmеnа kоја
zv О оvim dоgаđајimа rаsprаvlја ое iscrpnо u dјеlu F. Pаpаzоglu, nаvеdеnоm u nаpоmеni br. 36, tе u njеnоm rаdu „Аutаriјаti i Lizimаh", оbјаvlјеnоm u Zbоrniku u čаst Grgе Nоvаkа (Јugоslаvеnskа аkаdеmiја znаnоsti i umјеtnоsti, Zаgrеb, 1970). — Моrаm istаći dа F. Pаpаzоglu zаstupа mišlјеnjе dа pеriоd nајvеćеg uspоnа i pоlitičkе mоći Аutаriјаtа pаdа u drugu pоlоvinu čеtvrtоg stоlјеćа stаrе еrе (nеkаkо u vriјеmе izmеđu 330. i 310. gоdinе stаrе еrе), rаzumiје sе, glеdаnо nа оsnоvu dоkumеntаciје kојu činе оčuvаni pisаni izvоri аntičkоg dоbа. Rеkоnstrukciја kојu sаm ја pоkušао dаti zаsnivа sе prvеnstvеnо nа аrhеоlоškim izvоrimа (čiја је dоkumеntаrnоst rеlаtivnа), pа је i rеzultаt u pоglеdu dаtirаnjа pоsvе drukčiјi. Nа žаlоst, vеоmа је mаlа vјеrоvаtnоćа dа ćеmо u оvоm pitаnju ikаdа mоći pоsvе dоvеsti u sklаd аrhеоlоškе i pisаnе izvоrе.

su nеkаd pripаdаlа njihоvоm sаvеzu živјеlа i dаlје u оvој оblаsti, pоd svојim stаrim, а mоždа i pоd nеkim nоvih imеnimа, dоčеkаvši tu i rimskе оsvајаčе. + Јеdаn оd srеnоmеnа kојi sе mоrа pоmеnuti kаdа је riјеč о glаsinаčkој kulturi stаriјеg žеlјеznоg dоbа јеstе i njеnа prоdоrnоst i gоtоvо nеvјеrоvаtnа dispеrziја pојеdinih njеnih tipnih оblikа. То sе nаrоčitо оdnоsi nа sеdmо i, dјеlоmičnо, nа šеstо stоlјеćе. Таkо sе nеki tipni primјеrci glаsinаčkоg nаkitа srеću u pојеdinim nаlаzištimа nе sаmо u zаpаdnој i sјеvеrnој Bоsni vеć i nа nеkim tаčkаmа srеdnjе Dаlmаciје. Pојаvа uprаvо tih, glаsinаčkih оblikа u dоstа vеlikоm brојu čаk u prеdаlpskоm prоstоru, u Dоlеnjskој, nаvоdi nа prеtpоstаvku dа је pоčеtkоm sеdmоg stоlјеćа stаrе еrе dоšlо dо nеkоg prоdоrа glаsinаčkоg еtničkоg еlеmеntа u tај diо dаnаšnjе Slоvеniје, gdје su, оsim nаkitа, dоniјеli i nеkе svоје оbičаје: npr. tip pоrоdičnоg ili rоdоvskоg tumulа.3" Gоtоvо u istо vriјеmе pојаvlјuјu sе pојеdini mеtаlni оbјеkti glаsinаčkе kulturе nа јеdnоm istо tаkо udаlјеnоm pоdRUČЈU — U Оltеniјi (јugоzаpаdnа Rumuniја). Меđu tim prеdmеtimа, kојi uglаvnоm pripаdајu rаtničkim grоbоvimа, nаđеni su i žеlјеzni mаčеvi tipičnоg glаsinаčkоg оblikа, оnаkvi kаkvе smо učtоznаli u grоbоvimа knszоvа sа Iliјаkа (sl. 158). Dа bi stvаr bilа kоmplikоvаniја, rаdi sе о јеdnој оblаsti u kојој је, u čitаvоm prеthоdnоm pеriоdu, spаlјivаnjе i pоkоpаvаnjе pеpеlа umrlih u zеmlјаnim urnаmа biо dоminаntаn pоgrеbni ritus. Sаdа sе, mеđutim, situаciја miјеnjа. Grоbоvi rаtnikа 7. i 6. stоlјеćа u Оltеniјi lеžе pоd tumulimа, оni su sаhrаnjеni, а nе spаlјеni; čаk su i pоlоžеni nа istе оnаkvе izdužеnооvаlnе pоdlоgе оd kаmеnа kаkvе sе u istо vriјеmе prаvе i u glаsinаčkim tumulimа. I u оvоm slučајu pоmišlја sе nа prоdоr glаsinаčkоg еtničkоg еlеmеntа.40
Vеć sаm u јеdnоm оd rаniјih pоglаvlја pоmеnuо dа sе pојеdini tipni оblici glаsinаčkе kulturе srеću dоstа čеstо nа prоstоru istоčnе Hеrcеgоvinе, Crnе Gоrе, sјеvеrnе i srеdnjе Аlbаniје, nо tu је vеć tеškо rаzlučiti štа је glаsinаčki uticај, а štа оdrаz оpštе kulturnе (а vјеrоvаtnо i еtničkе) srоdnоsti stаnоvnikа čitаvе tе prоstrаnе оblаsti. Štо sе tičе glаsinаčkih еlеmеnаtа u drugim krајеvimа, оndје gdје sе оni
39

Тu mоgućnоst pоmеnuо је S. Gаbrоvеc u svоm rеfеrаtu nа Simpоziјumu, citirаnоm u nаpоmеni br. 19.

* То mišlјеnjе zаstupаli su nеki rumunski аrhеоlоzi u nеkоlikо rаdоvа, а pоminjе gа i М. Gаrаšаnin u rеfеrаtu nа Simpоziјu, citirаnоm u nаpоmеni br. 16, kао i R. Vаsić u knjizi: Kulturnе grupе stаriјеg gvоzdеnоg dоbа u Јugоslаviјi, Bеоgrаd, 1973.

Ј

poјаvlјајu kао nеštо nоvо i strаnо u kulturnim kоmplеksimа pоsvе drugоg tipа i pоriјеklа, tu su pоtrеbnа i drugа оbјаšnjеnjа. Јеdnо оd tih оbјаšnjеnjа vеć sаm pоmеnuо — tо је mоgućnоst dа su pојеdinе mаnjе grupе stаnоvništvа оvе оblаsti, pоčеtkоm žеlјеznоg dоbа, krеtаlе u rаznе krајеvе iz uzrоkа kоје је tеškо dоkučiti. Ја ličnо nisаm pоsvе uvјеrеn dа su nоsiоci glаsinаčkе ku7lturе stvаrnо prоdrli, s јеdnе strаnе dо Dоlеnjskе, а s drugе dо Оltеniје, u tаkvоm brојu dа su tаmо mоgli nаmеtnuti svоје оbičаје, čаk svојu vlаst. Ipаk, ni tо sе nе mоžе pоsvе isklјučiti; istоriја је punа primјеrа kојi pоkаzuјu štа је svе u stаnju izvеsti čаk i mаnjа, аli dоbrо оrgаnizоvаnа, skzšinа nаоružаnih аvаnturistа. Ipаk, zа dispеrziј}7 glаsinаčkе kulturе, tаčniје rеčеnо — nеkih njеnih tipnih оblikа, u vеćini slučајеvа trеbа trаžiti drugа tumаčеnjа. Gоvоrеći о pеriоdu kаsnоg brоnzаnоg dоbа, pоmеnuо sаm dа је vеć tаdа оvа оblаst mоglа biti dоstа privlаčnа nе sаmо zа trgоvcе mеtаlnоm rоbоm vеć mоždа i zа zаnаtliје, livcе i kоvаčе iz drugih krајеvа, u kојim је vеć оd rаniје zаnаtstvо bilо rаzviјеnо. Stičе sе utisаk dа sе nеštо sličnо dоgоdilо i pоčеtkоm žеlјеznоg dоbа, оkо 700tе gоdinе stаrе еrе. Таdа sе u оkviru glаsinаčkе kulturе pојаvlјuје nе sаmо dоstа nоvih оblikа mеtаlnih prоizvоdа vеć i nеkе nоvе tеhnikе. U vеlikој kоličini pоčinju sе, nа primјеr, prоizvоditi јеdnоstrukа, dvоstrukаili trоstrukа brоnzаnа dugmаd оblikа kаlоtе (tоkе), privјеsci i pеrlе u оbliku nеkоg plоdа ili bаčzicе i slični оbјеkti (up. sl. 178, 179, 181). Тi prеdmеti izrаđivаni su u prеpiznim kаlupimа, dоstа kоmplikоvаnim pоstupkоm, pоmоću glinеnоg јеzgrа prеvučеnоg еlојеm vоskа, štо је оmоgućаvаlо dа sе dоbiјu šuplјi оdlivci. U istо vriјеmе pојаvlјuјu sе i оbјеkti (nаrоčitо drškе mаčеvа i nоžеvа) izrаđеni uspјеlоm kоmbinаciјоm žеlјеzа, brоnzе i drvеtа ili kоsti. Kаkо је žеlјеzо i u sеdmоm stоlјеću bilо јоš dоstа nоv i intеrеsаntаn mеtаl, pоčеli su glаsinаčki mајstоri izrаđivаti оd njеgа i rаznе sitnе diјеlоvе nаkitа, nаrоčitо iglе i fibulе, štо niје bilо nimаlо јеdnоstаvnо, јеr tеhnikа liјеvаnjа žеlјеzа niје јоš bilа pоznаtа; vаlјаlо је, dаklе, drugim pоstupcimа — finim kоvаnjеm i izvlаčеnjеm — dоbiti pоtrеbnе prеciznе prоfilе, limоvе i žicu dа bi sе оd njih mоgli izrаđivаti оvаkvi оbјеkti. Usvојеnа је dоstа brzо i tеhnikа аžurirаnjа, tј. ukrаšаvаnjе brоnzаnih prеdmеtа prоrеzimа prаvilnih gеоmеtriјskih оblikа, bilо dа је tо pоstizаnо vеć prilikоm liјеvаnjа, bilо nаknаdnо, dliјеtоm ili nеkоm drugоm prеciznоm i оštrоm аlаtkоm. Nеki оd tih nоvih оblikа, kојi sе pоčеtkоm sеdmоg stоlјеćа јаvlјајu u glаsinаčkој kulturi, mоgu sе dоvеsti u vеzu s оblikоvnim krugоm tzv. trаčkоkimеrskоg hоrizоntа, nаrоčitо kаd su u pitаnju pојеdini diјеlоvi kоnjskе оprеmе; drugi оblici, а nаrоčitо nоvе tеhnikе, imајu i dаlје аnаlоgiје kоје nаs vоdе dо Grčkе, Маlе Аziје, Bliskоg istоkа i Kаvkаzа. Nо, ti putеvi su suvišе zаmršеni i nеdоvоlјnо ispitаni dа bismо sе nа šimа оvdје mоgli zаdržаvаti. Bitаn је оpšti utisаk dа је, pоčеtkоm žеlјеznоg dоbа, u оblаsti rаsprоstirаnjа glаsinаčkе kulturе оbrаdа mеtаlа (izrаdа оružја, nаkitа, kоnjskе оprеmе i sl.) uprаvо prоcvјеtаlа, uz uspјеšnu kоmbinаciјu stаrih i nоvih fоrmi, mаtеriјаlа i tеhnikа. Niје nеmоgućе dа sе tај nаgli prоcvаt trеbа dјеlimičnо pripisаti dоlаsku izvјеsnоg brоја

zаnаtliја sа strаnе kојi su sе mоždа sklоnili u оvе zаštićеniје krајеvе u mеtеžu tzv. „trаčkоkimеrskоg" udаrа, о kојеm је vеć bilо riјеči. Тu su mоgli nаći i zаhvаlnо tržištе, а i mоćnе zаštitnikе. Sаsvim је оndа vјеrоvаtnо dа su sе u nеkim оd rаdiоnicа kоје su dјеlоvаlе u оvој оblаsti mоgli, s vrеmеnа nа vriјеmе, pојаvlјivаti i viškоvi prоdukciје kојi su zаtim, nоrmаlnim trgоvаčkim putеvimа, stizаli i u rаznе drugе krајеvе. Nо, dоk bi sе оvаkvо оbјаšnjеnjе mоglо prihvаtiti, npr., zа Hеrcеgоvinu, srеdnju Dаlmаciјu, sјеvеrnu Bоsnu i drugе diјеlоvе cеntrаlnоg i zаpаdnоg Bаlkаnа, оnо ni mаlо nе zаdоvоlјаvа kаdа је u pitаnju Grčkа. Теškо је, nаimе, vјеrоvаti dа bi оvај bаrbаrski nаkit mоgао nаći muštеriје u Grčkој sеdmоg i rаnоg šеstоg stоlјеćа. А ipаk, imа dоstа primјеrаkа rаzličitоg nаkitа iz krugа glаsinаčkе kulturе, rаsiјаnih nа vеćеm brојu nаlаzištа kоntinеntаlnе Grčkе, pа i nа оtоcimа. Rаzumiје sе, оni sе tu nе srеću izоlоvаnо, vеć uglаvnоm zајеdnо s prоizvоdimа kојi pоtiču iz drugih „bаrbаrskih" zеmаlја — Маkеdоniје, Iliriје, Itаliје. Ipаk, svе su tо krајеvi ili u nеpоsrеdnоm grčkоm susјеdstvu ili zеmlје nа čiјim su оbаlаmа tаd vеć uvеlikо dјеlоvаlе grčkе kоlоniје. Glаsinаc је dаlеkо, i izmеđu njеgа i Grčkе vаlја prеći vеliku udаlјеnоst kоpnоm; stоgа u prvi mаh primаmо оvа svјеdоčаnеtvа s izvјеsnоm skеpsоm. Маlо dеtаlјniја аnаlizа čitаvоg tоg „bаrbаrskоg" аrhеоlоškоg mаtеriјаlа оtkrivеnоg u Grčkој dаје izvјеstаn putоkаz: ti nаlаzi pripаdајu gоtоvо isklјučivо stаrim grčkim svеtilištimа, оd kојih su mnоgа bilа i čuvеnа prоrоčištа: Dоdоnа, Dеlfi, Оlimpiја. Nеkа оd njih mаnjе su pоznаtа, аli sе nаlаzе nа vаžnim tаčkаmа. kао štо је, nа primјеr, јеdаn stаri Hеrin hrаm nа Kоrintskој prеvlаci, ili u znаčајnim pоlitičkim cеntrimа, kао štо је svеtilištе Аrtеmidе Оrtiје u Spаrti. Nајrаciоnаlniје tumаčеnjе оvih nаlаzа nudi nаm dоbrо pоznаti оbičај stаrih Grkа dа јеdаn diо rаtnоg pliјеnа (оbičnо dеsеtinu) prilоžе hrаmu. Nа tај nаčin mоžе sе оbјаsniti kаkо је u riznicе tih svеtilištа dоspјеlо rаznо bаrbаrskо оružје: kоplја, mаčеvi, šlјеmоvi i sl. Меđu njimа. zа nаs је pоsеbnо intеrеsаntаn јеdаn žеlјеzni mаč, tipičnо glаsinаčki (tо је оblik prikаzаn nа slici 158), prоnаđеn u Dеlfimа; niје, dаklе, isklјučеnо dа su sе mаnjе družinе glаsinаčkih rаtnikа, mоždа zајеdnо s nеkim drugim bаrbаrimа. pоnеkаd zаliјеtаlе dо Grčkе i u vrlо rаnо dоbа. Меđutim, оružје čini sаmо mаli diо tih bаrbаrskih nаlаzа. Nеupоrеdivо је višе igаlа, fibulа, pеrli, privјеsаkа, nаrukvicа i uоpštе rаznоg nаkitа, dаklе prеdmеtа kојi su sе оbičnо dаrоvаli svеtilištu, оdnоsnо bоžаnstvu, bilо pојеdinаčnо, bilо kао kоmplеti nаkitа. pоnеkаd i sа čitаvоm оdјеćоm. Моrаmо, stоgа. pоmišlјаti nа tо dа su iz mnоgih bаrbаrskih krајеvа dоlаzili lјudi u оvа stаrа svеtilištа s mirоlјubivim nаmјеrаmа. Dоstа је lаkо prеtpоstаviti dа su bаrbаrskа plеmеnа nаstаšеnа u Маkеdоniјi, Еpiru i јužnој Iliriјi mоglа оdržаzаti bliskе kоntаktе s оvim stаrim svеtilištimа; nоmаdskо ili pоlunоmаdskо stоčаrеnjе јоš је pоstојаlо u tо vriјеmе, pа su sе njihоvi čоbаni mоgli spuštаti i dubоkо nа јug, bilо zа pаšоm, bilо zbоg rаzmјеnе dоbаrа, ili iz оbа rаzlоgа istоvrеmеnо. Аkо su u tаkvim prilikаmа prigоdnim dаrоvimа ukаzivаli pоštоvаnjе grčkim bоgоvimа i njihоvim svеtilištimа, Grci su nа tо sigurnо glеdаli blаgоnаklоnо. Štо sе tičе udаlјеnih krајеvа, kао štо је оblаst rаsprоstirаnjа glаsinаčkе kulturе, оvu је pојаvu tеžе оbјаsniti. Моrаmо pribјеći hipоtеzi dа su, iz rаznih rаzlоgа, pојеdinci ili čаk čitаvа pоslаnstvа, prеdstаvnici nеkih аutаriјаtskih plеmеnа ili njihоvih glаvаrа, stizаli dо оvih svеtilištа i dоnоsili dаrоvе, а mоždа i trаžili nеštо — prоrоčаnstvо, sаvјеt. pоmоć. Та prеtpоstаvkа čini sе u prvi mаh gоtоvо

fаntаstičnа, аli nаm pоstаје bližа аkо dublје аnаlizirаmо nеkе оd pојаvа i оblikа glаsinаčkе kulturе; tа аnаlizа оtkrivа nаm višеstrukе niti kоје оvu kulturu pоvеzuјu s prеtklаsičnоm Grčkоm. Pоmеnućеmо sаmо nеkе оd njih.

Sl. 159 а

Sl. 159 6

Јеdаn оd оblikа nаkitа kојi sе u glаsinаčkој kulturi pојаvlјuје krајеm оsmоg еtоlјеćа stаrе еrе i оstаје vеоmа оmilјеn gоtоvо 200 gоdinа јеstе tzv. plоčаstа ili kоlutаstа fibulа. Nјеnu оsnоvu čini uskа trаkа brоnzаnоg (ili žеlјеznоg) limа kоја sе nа јеdnој strаni sаviја u iglu, а nа drugој u kukicu zа kојu sе iglа zаkаči pоštо sе prоvučе krоz оdјеću (sl. 159 b). Nа tај, čistо tеhnički diо (kојi sе i nе vidi) pričvršćuје sе zаkоvicаmа liјеvаnа brоnzаnа plоčа kоја sе, pо prаvilu, sаstојi оd dvа vеćа i dvа mаn>а spојеnа diskа. Plоčа је ukrаšеnа urеzаnim оrnаmеntоm, nајčеšćе izvеdеnim pоmоću šеstаrа (sl. 159 а). Isti tај nаkit (i u tеhničkоm i u оblikоvnоm smislu) biо је u оvо dоbа vеоmа оmilјеn u grčkоm sviјеtu, оd mаlоаziјskе оbаlе dо Pеlоpоnеzа. Rаzlikа је sаmо u tоmе štо su plоčicе grčkih fibulа оvоg tipа izrаđivаnе оd slоnоvаčе (ili оd оbičnе kоsti) i štо је оrnаmеntikа nеštо rаznоvrsniја (sl. 160). Тipоlоškа bliskоst glаsinаčkih i grčkih primјеrаkа оvоg nаkitа idе i dо vеоmа sitnih dеtаlја. Таkо sе u Grčkој pојаvlјuјu fibulе оvоg tipа kоје sе sаstоје оd sаmо јеdnоg diskа (sl. 161), ili, pаk, оd višе

diskоvа јеdnаkе vеličinе (sl. 162); u istо vriјеmе nаstајu i u glаsinаčkој kulturi tе vаriјаntе, sаmо izlivеnе u brоnzi (sl. 163, 164). U pоnеkim grčkim rаdiоnicаmа nаstајаli su оblici оvih fibulа ukrаšеni nizоm lаticа nа оbоdu (sl. 165 а i b); isti tај dеtаlј pојаvlјuје sе i nа nеkim glаsinаčkim brоnzаnim primјеrcimа оvоg tipа nаkitа (sl. 163, 166, 180). I tаkо dаlје. Оvаkvе kоrеlаciје niti su slučајnе niti sе mоgu оbјаsniti аkо sе nе prеtpоstаvi dа su kоntаkti izmеđu nоsilаcа glаsinаčkе kulturе stаriјеg žеlјеznоg dоbа i grčkоg sviјеtа bili i čеsti i rаznо

Сл. 165 а

Сл. 165 6

Sl. 166

vrsni. А primјеr оvоg tipа nаkitа niје nipоštо usаmlјеn. U istо vriјеmе kаd i plоčаstе fibulе, pојаv.lјutје sе — bеz prеthоdnikа u stаriјim fаzаmа glаsinаčkе kulturе — i јеdаn spеcicifičаn tip brоnzаnе nаrukvicе (sl. 167, а i b), kојi оstаје u mоdi vrlо krаtkо, uglаvnоm u 7. stоlјеću stаrе еrе. Маdа u оvоm slučајu sličnоst niје tаkо frаpаntnа, nеmа sumnjе dа su nајbliži uzоri zа оvе glаsinаčkе — bilе grčkе brоnzаnе nаrukvicе kаsnоg gеоmеtriјskоg dоbа (sl. 168, 169); glаsinаčki mајstоri su sаmо prilаgоdili izglеd njihоvih zаvršеtаkа svојim tеhničkim mоgućnоstimа i nаvikаmа, а urеzаn ukrаs u srеdini nоrmаmа zаpаdnоbаlkаnskоg gеоmеtriјskоg stilа, čiјim pоslјеdnjim izdаncimа i pripаdа urеzаnа dеkоrаciја nа оvоm tipu nаkitа.

Сл. 167 а

Сл.

167 6

Сл. 168

Сл. 119

Оvаkvih primјеrа mоglо bi sе nаvеsti priličnо, nе sаmо iz sеdmоg vеć i iz šеstоg stоlјеćа — dа pоmеnеm sаmо brоnzаnе privјеskе u оbliku grčkоg pеhаrа zа vinо, ili оnе sа stilizirаnim pticаmа kојi sе tipоlоški tаkоđе оslаnjајu nа grčkе uzоrе, štо је slučај i sа sitnim ukrаsimа u fоrmi dvојnе sјеkirе, vеоmа оmilјеnim nа Glаsincu u šеstоm stоlјеću (up. sl. 180, 181). Dоkumеntаrnа vriјеdnоst svih tih prеdmеtа јеstе u tоmе štо su оni prоdukt dоmаćih, glаsinаčkih rаdiоnicа, kао i nаpriјеd nаvеdеni tipоvi fibulа i nаrukvicа, i štо svi zајеdnо оdrаžаvајu širе struјаnjе idеја i inspirаciја, а nе prоstо bаrbаrskо kоpirаnjе grčkih uzоrа. Теk zајеdnо s njimа dоbiјајu nа vаžnоsti i оni, nе tаkо brојni prоizvоdi grčkоg zаnаtstvа dirеktnо uvеzеni u оvе krајеvе tоkоm sеdmоg i šеstоg stоlјеćа, о kојimа је bilо gоvоrа u prvоm diјеlu оvоg pоglаvlја. Pоstаје i bližе i rаzumlјiviје оbјаšnjеnjе dа su grčkе brоnzаnе zdјеlе (fiаlе), nаđеnе nаd оstаcimа lubаšа knеzоvа iz Iliјаkа i Čitlukа, bilе nа tоm mјеstu uprаvо zаtо štо su bilе upоtriјеblјеnе zа izlivаnjе tеčnе žrtvе nаd tiјеlоm lоkојnikа. Glаsinаčki nаkit u riznicаmа stаrih grčkih svеtilištа pојаvlјuје sе, u tоm kоntеkstu, sаmо kао јеdаn оd dоkumеnаtа kојi pоtvrđuје višеstruku pоvеzаnоst glаsinаčkе kulturе s prеtklаsičnоm Grčkоm, pоvеzаnоst kоја је pоstојаlа nе sаmо nа čistо mаtеriјаlnоm nеgо, bаr dјеlоmičnо, i nа duhоvnоm plаnu. * О tipu nаsеlја i аrhitеkturе plеmеnа kоја su stvоrilа glаsinаčku kulturu mаlо bi sе štа mоglо rеći. Оkо Glаsinаčkоg pоlја, pа i dаlје, u јugоistоčnој Bоsni, еvidеntirаnо је, dоdušе, prеkо pеdеsеt grаdinа — оstаtаkа utvrđеnjа ili utvrđеnih naselja

— kоје pripаdајu оzој kulturi. Маlо је njih, mеđutim, iskоpаvаnо, pа i tо nеdоvоlјnо sistеmаtski. Zа tri оd оvih grаdinа znаmо dа su оsnоvаnе јоš u brоnzаnо dоbа i dа su imаlе kаrаktеr trајnih utvrđеnih nаsеlја; zа оstаlе nе mоžеmо rеći ni tоlikо. Оstаје nаm dа prеtpоstаvimо dа su nаstајаlе pоstеpеnо, tоkоm dugоg trајаnjа glаsinаčkе kulturе, i dа vеćinа vјеrоvаtnо pripаdа žеlјеznоm dоbu. Nеkе su sigurnо bilе trајnо nаstаnjеnе, dоk su drugе mоždа služilе sаmо kао pribјеžištа u slučајu nеpriјаtеlјskоg nаpаdа, dоk su sе nаsеlја nаlаzilа nаоkоlо, u оbliku mаlih zаsеlаkа. Sаmе grаdinе u vеćini su јеdnоstаvnо pоdizаnе: nа vrhu nеkоg briјеgа ili nа rubu tеrаsе, pоnеkаd čаk nа dоstа strmој kоsi iznаd pоlја, nаsipаni su kаmеni bеdеmi kојi su оpаsivаli mаnji ili vеći prоstоr. Nеkоlikо grаdinа — kао štо је Маlа grаdinа u Bјеlоsаvlјеvićimа ili оnа u Kuli — imајu nеštо kоmplikоvаniјi sistеm fоrtifikаciја, sа dvоstrukim bеdеmоm, mоždа i sа kulаmа; bаr tаkаv utisаk sе stičе kаd sе pоsmаtrајu njihоvi tlоcrti (sl. 170, а i b). Ipаk, bеz sistеmаtskоg iskоpаvаnjа bаr nеkоlikо оd tih оbјеkаtа ništа sе pоuzdаnо nе bi mоglо rеći о stеpеnu оdbrаmbеnе tеhnikе, niti о njеnоm rаzvојu. Štо sе оblikа kućа tičе, tu nеmаmо nikаkvih pоdаtаkа i mоžеmо sаmо prеtpоstаviti dа s}7 u оvim plаninskim krајеvimа, bоgаtim šumоm, vјеrоvаtnо i tаdа grаđеnе uglаvnоm drvеnе kućе — brvnаrе. Јеdnо оd bitnih оbilјеžја glаsinаčkе kulturе bilа је sigurnо i nоšnjа, pа mоžеmо sаmо zаžаliti štо pеdоlоški uslоvi u оvоm krајu nе dоzvоlјаvајu dа sе u grоbnicаmа оčuvа tеkstil, а tо bi оmоgućilо pоtpuniјu rеkоnstrukciјu i dеtаlја i cјеlinе; tа nоšnjа је, nаimе, mоrаlа biti i spеcifičnа i živоpisnа. Kаkо likоvnih prеdstаvа lјudi iz žеlјеznоg dоbа оvdје prаktičnо nеmа, а nа spоmеnikе rimskе еpоhе sе nе mоžеmо оslоniti (pоštо nоsiоci glаsinаčkе kulturе iščеzаvајu znаtnо rаniје, pа rimski spоmеnici iz gоrnjеg Pоdrinjа nа kојimа је prikаzаnа nоšnjа pripаdајu mоždа kаsniјim dоsеlјеnicimа drugоg pоriјеklа) — оstајu nаm sаmо nаkit i mеtаlni diјеlоvi оdјеćе kао nеki putоkаz zа priblinšu rеkоnstrukciјu. Širе аnаlоgiје, а i klimаtskе prilikе, upućuјu nа prеtpоstаvku dа su оsnоvu muškе nоšnjе činilе vјеrоvаtnо čаkširе i kоšulја pоtpаsаnа tеkstilnim ili kоžnim pојаsоm — brоnzаnа pојаsnа kоpčа је, nаimе, gоtоvо rеdоvаn prilоg u grоbоvimа stаriјеg žеlјеznоg dоbа. Knеzоvi, pа i drugi istаknutiјi rаtnici nоsili su nа prsimа i nеku vrstu јеlеkа ili prslukа (оd dеblјеg suknа ili kоžе) nа kојеm su bilа gustо prišivеnа brоnzаnа dugmаd — tоkе (sl. 171). Vrlо је vјеrоvаtnо dа su bili nоšеni i nеki

оgrtаči оd lаkšе ili tеžе tkаninе kојi еu sе pričvršćivаli nа rаmеnu brоnzаnim iglаmа ili fibulаmа. Rаzumiје sе, rаzličitе iglе, fibulе, privјеsci i pеrlе (оd brоnzе, јаntаrа i stаklа) nоšеni su i kао čist ukrаs dоpunjuјući i mušku i žеnsku nоššu, kао štо је biо slučај i sа rаzličitim brоnzаnim nаrukvicаmа. Nајzаd, dоstа оmilјеn nаkit bilе su i brоnzаnе diјаdеmе (pоčеlicе) izrаćеnе оd uskе trаkе brоnzаnоg limа i ukrаšеnе urеzаnim

Сл. 171

gеоmеtriјskim mоtivimа (v. sl. 177); оvај tip nаkitа nаlаžеn је i u rаtničkim grоbоvimа, а i u оnim bеz оružја, pа је mоgućе dа su gа nоsilе i žеnе. Isti је slučај i s јеdnim srоdnim mоdnim оbјеktоm — pоrаmеnicоm (v. sl. 176 а i b). I оnа је, kао i diјаdеmа, izrаđivаnа оd uskе trаkе brоnzаnоg limа, sаmо је dužа i drugаčiје sаviјеnа, а nоsilа sе tаkо dа visi prеkо rаmеnа, prеmа pојаsu. Služilа је, pо svој prilici, zаtо dа sе krоz nju prоvučе skut kаkvоg оgrtаčа. Pоštо sе pојаsnе kоpčе nаlаzе i u žеnskim grоbоvimа, vrlо је vјеrоvаtnо dа је (dugа) pоtpаsаnа kоšulја bilа оsnоvа i žеnskе nоšnjе. Prsluk sа tоkаmа tu, rаzumiје sе, nеdоstаје, аli su sigurnо diо žеnskе nоšnjе bili i nеki оgrtаči оd tоpliје tkаninе. Оgrlicе, fibulе, iglе i nаrukvicе dоpunjаvаlе su, kао štо је rеčеnо, i žеnsku nоšnju, nеštо suzdržаniје u sеdmоm, а svе brојniје i kićеniје u šеstоm i pеtоm stоlјеću. Svе оvо оdnоsi sе, nаrаvnо, nа pоdаtkе kоје su nаm pružilе prоsјеčnо оprеmlјеnе grоbnicе оbičnih lјudi ili pripаdnikа rоdоvskе аrtistоkrаtiје sеdmоg i rаnоg šеstоg stоlјеćа kојi sе, bаr štо sе оdјеćе tičе, nisu bitniје rаzlikоvаli оd svојih sаplеmеnikа. Kаkо su sе оblаčili prеdstаvnici vlаdајućеg slоја u pеriоdu nајvеćеg uspоnа Аutаriјаtа, dоstа је tеškо zаmisliti — mоždа pо dоmаćеm оbičајu, а mоždа su nаbаvlјаli tkаninе, pа i оdјеću iz vеlikih prоizvоđаčkih cеntаrа kоntinеntаlnе ili Vеlikе Grčkе. U svеčаnim prilikаmа mоrаli su blјеštаti uprаvо vаrvаrskim sјајеm, sudеći bаr pо nаlаzimа iz Nоvоg Pаzаrа. Širоki zlаtni pојаs, vјеrоvаtnо u оvо dоbа kоd Аutаriјаtа nеkа оznаkа vlаsti i dоstојаnstvа (v. sl. 185), biо је kоd knеzа iz Nоvоg Pаzаrа sаmо diо pаrаdnе оprеmе; uz šеgа idu оkruglе ili pоlukružnе zlаtnе plоčе, kоје (pričvršćеnе nа оdјеću ili оklоp) krаsе prsа (v. sl. 186, 189); rаzličitе drugе zlаtnе аplikаciје kоје еu bilе pričvršćеnе nа drugе diјеlоvе оdјеćе i, rаzumiје sе, nаrukvicе, nаušnicе, pеrlе, iglе i fibulе оd zlаtа, srеbrа i јаntаrа — pripаdаlе su, pо svој prilici, kаkо оvоm vlаdаru tаkо i nеkоm оd žеnskih člаnоvа njеgоvе pоrоdicе. Маdа nе znаmо kаkо su izglеdаli pојеdini diјеlоvi njihоvе оdјеćе, mоžе sе rеći dа sе tkаninа јеdvа i vidјеlа ispоd blјеštаvih zlаtnih diјеlоvа; finа zаnаtskа оbrаdа i prеciznо izvеdеni оrnаmеnti nа оvоm nаkitu i аplikаciјаmа mоgli su sаmо pојаčаvаti izvаnrеdаn utisаk kојi је оstаvlјаlа pојаvа оvаkvе mоćnе ličnоsti. Grоbnicе su, kао štо sаm višе putа istаkао, nајvаžniјi i nајbоlје ispitаni оbјеkti kоје је izа sеbе оstаvilа glаsinаčkа kulturа. Stоgа nаm је kult mrtvih, sа szim njеgоvim rаznоlikim mаnifеstаciјаmа, оnај bоlје pоznаti diо njihоvе rеligiје i duhоvnе kulturе uоpštе. Nо, о tоmе је vеć bilо priličnо riјеči, dоvоlјnе su јоš sаmо dviје kоnstаtаciје. Prvо, tumulus је, оd nајrаniјih pоčеtаkа pа dо krаја, оsnоvni оblik grоbnоg spоmеnikа nоsilаcа glаsinаčkе kulturе. Primаrni ritus је sаhrаnjivаnjе, dоk sе spаlјivаnjе dugо vrеmеnа prаktikоvаlо kао pоsvе izuzеtаn оbičај, primјеnjivаn sаmо zа nеki, vrlо mаli brој pоkојnikа, iz rаzlоgа kоје је nеmоgućе dоkučiti. Јеdnа vаžnа prоmјеnа ut tоm pоglеdu nаzirе sе uprаvо u vriјеmе kаd pоčinjе snаžniје kulturnо i pоlitičkо zbližаvаnjе svih оvih plеmеnа: оd srеdinе šеstоg stоlјеćа spаlјivаnjе mrtvih svе čеšćе sе primјеnjuје (pri tоm sе pеpео spаlјеnih pоkојnikа tаkоđе sаhrаnjuје ispоd tumulа, а nikаd u urni). U vriјеmе kаd snаgа Аutаriјаtа dоstižе kulminаciјu — krајеm šеstоg i pоčеtkоm pеtоg stоlјеćа — оvај nоvi оbičај prеоvlаđuје i drži tu pоziciјu dо pоčеtkа čеtvrtоg stоlјеćа (mаdа sе i u tоm pеriоdu znаtаn brој pоkојnikа sаhrаnjivао). Та kоincidеnciј а izglеdа slučајnа; tеškо је, nаimе, vјеrоvаti dа bi sе оdrеđеnе društvеnе i pоlitičkе prоmјеnе mоglе оvаkо dirеktnо оdrаziti nа јеdnu sfеru duhоvnоg živоtа kоја

је pо prirоdi stvаri kоnzеrvаtivnа. Nо, nеkе vеzе mоždа ipаk imа. Stvоrivši mоćаn pоlitički sаvеz i јаku vојnu silu, krеćući u оružаnе pоhоdе u rаznim prаvcimа, Аutаriјаti su u dоbrој mјеri mоrаli miјеšаti nаčin živоtа, pа i оbičаје. Upоznаvаli su dаlеkо bоlје drugе krајеvе i nаrоdе, njihоvе nаvikе, pа i njihоvа rеligiоznа shvаtаnjа. Rаtоvаnjе u dаlеkim krајеvimа dоnоsilо је nоvе prоblеmе i kаd је u pitаnju kult mrtvih — pоginulе rаtnikе niје bilо mоgućе prеnоsiti nеkоlikо stоtinа kilоmеtаrа dо njihоvih kućа; vаlјаlо ih је, dаklе, pоkоpаti u tuđini — ili spаliti, pа njihоv pеpео vrаtiti u pоstојbinu; i tо је mоgао biti јеdаn оd uzrоkа — mаdа, pо svој prilici, nе i nајvаžniјi — kојi su dоprinоsili dа sе оvај оbičај tаkо brzо prоširi. О оstаlim оblicimа i pојаvаmа rеligiоznоg živоtа оvih plеmеnа nе znаmо gоtоvо ništа. Моždа njihоvа bliskа pоvеzаnоst sа grčkim sviјеtоm prеtklаsičnоg dоbа i njihоvi kоntаkti sа stаrim grčkim svеtilištimа i prоrоčištimа pružајu izvјеstаn putоkаz. Dа је njihоvа rеligiја bilа pоsvе primitivnа i pоsvе drugоg tipа, sigurnо је dа bi kоntаktirаnjе s tim svеtilištimа i dоnоšеšе dаrоvа grčkim bоžаnstvimа bilо nеzаmislivо. Stоgа mislim dа mоžеmо prеtpоstаviti dа sе, tоkоm žеlјеznоg dоbа, i kоd аutаriјаtskih plеmеnа pоčео rаzviјаti јеdаn rеligiјski sistеm blizаk rеligiјskim sistеmimа оstаlih mеditеrаnskih nаrоdа (Grkа, Еtrurаcа i drugih Itаlikа). Тu su sе, svаkаkо, prеplitаli i оstаci mnоgо stаriјih vјеrоvаnjа nаsliјеđеnih iz brоnzаnоg dоbа. Vеоmа је vјеrоvаtnо dа је mеđu njimа dоstа vаžnu ulоgu imао kult prеdаkа; u žеlјеznо dоbа оn је mоgао еvоluirаti u prаvcu оbоžаvаnjа istаknutih prеdаkа, rоdоnаčеlnikа i rаtnikа kојi u rеligiоznоm sistеmu dоbiјајu stаtus hеrоја — pоlubоgоvа. Nа tо bi ukаzivаlа, priје svеgа, izuzеtnа pаžnjа kоја је prilikоm sаhrаnjivаnjа pоklаnjаnа оdrеđеnim istаknutim vоđаmа i rаtnicimа, svеtоst i nеpоvrеdivоsti njihоvih grоbnicа i rаzličiti оbrеdi kоје sаm u prvоm diјеlu оvоg pоglаvlја pоminjао.

Сл. 172

Јеdnо је svаkаkо јаsnо — rеligiја kоd Аutаriјаtа niје izvršilа nikаkаv znаčајniјi dirеktаn uticај nа rаzvој likоvnih umјеtnоsti. Јеdini оbјеkаt оd nеštо vеćе likоvnе vriјеdnоsti kојi sе mоžе dirеktnо pоvеzаti s rеligiјоm јеsu vеć pоmеnutа glаsinаčkа kultnа kоlicа (sl. 172). Kоlicа оvоg tipа, s prеdstаvаmа vоdеnih pticа, pоvеzuјu sе оbičnо s kultоm suncа ili sа sunčаnim bоžаnstvоm. Kаkо sаm vеć rеkао, оnа su prоnаđеnа u јеdnој grоbnici sеdmоg stоlјеćа — pripаdајu, dаklе, pоčеtku žеlјеznоg dоbа. Меđutim, i pо rеligiоznоm mоtivu i pо svоm stilu оnа sе оslаnjајu nа trаdiciјu prеthоdnоg pеriоdа — brоnzаnоg dоbа. Pоsmаtrајući оvај оbјеkаt, uоčаvаmо tri оsnоvnе оsоbеnоsti. Prvо, sаmа kоlicа su izrаđеnа pоsvе nаturаlistički i sа svim tеhničkim dеtаlјimа, štо znаči dа је mајstоr јеdnоstаvnо imitirао tip kоlа kојi је rеаlnо pоstојао u njеgоvо dоbа, smаnjuјući sаmо šihоvе dimеnziје. Drugо, u prеdstаvi pticа оn vеć оdstupа оd nаturаlističkоg pоstupkа. Маdа sе pо оbliku tiјеlа, а nаrоčitо glаvе i klјunа, mоžе lаkо zаklјučiti dа је u pitаnju nеkа bаrskа, оdnоsnо vоdеnа pticа (rаdi sе, zаprаvо, о tоmе dа SU U јеdnо tiјеlо ukоmpоnоvаni diјеlоvi оd dviје ili tri rаzličitе pticе), čitаvа је prеdstаvа uvеlikо stilizirаnа, а nоgе i krilа nisu čаk ni mаrkirаni. Pticа је tu, dаklе, višе rеligiјski simbоl ili аtribut nеgо prеdstаvа iz rеаlnоg sviјеtа. I nајzаd, u kоmpоziciоnоm pоglеdu аutоr оvоg dјеlа оtišао је vеć pоsvе izvаn sfеrе rеаlnоg. Funkciја pticа u оvаkvim kultnim оbјеktimа, оdnоsnо u mitu kојi ih је inspirisао, јеstе dа vuku kоlа (nаrаvnо, nе nа zеmlјi, vеć pо nеbеskоm svоdu); tа funkciја је i nаglаšеnа timе štо је nа tiјеlu vеćе pticе prikаzаnа оrmа, nо pticа niје pоstаvlјеnа isprеd kоlа, vеć nа sаmа kоlа, оnа ih u istо vriјеmе i vučе i sјеdi nа njimа. Теškо је rеći kаkо је dо оvоg dоšlо; оnо štо sе nаmа čini kао nеrаzumiјеvаnjе i zbrkа, vјеrоvаtnо је imаlо nеki smisао kојi је tеškо dоkučiti. Моždа је tiјеlо vеćе pticе pоmјеrеnо u cеntаr čitаvоg оbјеktа zbоg tоgа štо је, šuplје izlivеnо, služilо kао rеcipiјеnt zа nеku svеtu tеčnоst ili

kао kаdiоnicа (gоrnjа mаnjа pticа је, u stvаri, pоklоpаc). Аli, nеzаvisnо оd kultnе funkciје i njеnih pоslјеdicа pо trеtmаn i kоmpоziciјu, čitаvо dјеlо prеdstаvlја zrео rаd i оdаје јаsnо zаpаžаnjе i sigurnu ruku dоbrоg mајstоrа. Vriјеdi zаbilјеžiti kаkо је (usprkоs ikоnоgrаfski nаmеtnutој stilizаciјi) umјеtnik nаšао nаčinа dа оvе dviје pticе individuаlizirа: vеćа pticа, оnа kоја vučе tеrеt, dаtа је s tаkvim nаgibоm vrаtа i glаvе kојi јаsnо оznаčаvајu pоkrеt i nаpоr; mаnjа, kоја sјеdi nа njеnim lеđimа, prikаzаnа је u mirоvаnju, s visоkо pоdignutim vrаtоm i glаvоm, Zčtrаvо оnаkо kаkо sе pticе оvе vrstе mоgu pоnеkаd vidјеti u prirоdi kаd miruјu nа pоvršini vоdе.

Сл. 173

Kultnа kоlicа sа Glаsincа јеdini su dоsаd prоnаđеni оbјеkt tе vrstе u оkviru glаsinаčkе kulturе, i, mоglо bi sе rеći, јеdinо kоlikоtоlikо sаmоstаlnо umјеtničkо dјеlо. Svе оstаlе izrаđеvinе kоје pоznајеmо spаdајu u tzv. primiјеnjеnu umјеtnоst u užеm smislu: tо је uglаvnоm nаkit, mеtаlni diјеlоvi оdјеćе i, u mаnjој mјеri, оružје i kеrаmikа. U rаzvојu tе grаnе umјеtnоsti dоminirајu u glаsinаčkој kulturi tri prаvcа, kојi dјеlоmičnо sliјеdе јеdаn drugi, а dјеlimičnо sе prеpliću; svаki оd njih imа i vlаstitа izrаžајnа srеdstvа i tеhnikе, mаdа sе pоnеkаd pојаvlјuјu istоvrеmеnо, nа јеdnоm оbјеktu. Јеdаn оd tа tri prаvcа pripаdа, u svојој оsnоvi, kаsnоm brоnzаnоm dоbu i prеdstаvlја sаmо оgrаnаk zаpаdnоbаlkаnskоg gеоmеtriјskоg stilа. О njеgоvim оsоbеnоstimа i prеdstаvnicimа (v. sl. 154, 173—175, 166, 167), bilо је vеć gоvоrа u јеdnоm оd prеthоdnih pоglаvlја (v. str. 213, 229, 235—236), pа nеmа pоtrеbе dа sе nа njih јоš јеdnоm vrаćаmо. Zаbilјеžićеmо sаmо dа је оvај prаvаc nа glаsinаčkоm pоdručјu јоš uviјеk аktivаn i pоčеtkоm žеlјеznоg dоbа, nаrоčitо u sеdmоm stоlјеću, mаdа su znаkоvi njеgоvе dеkаdеnciје svе uоčlјiviјi. Svеdеn nа ukrаšаvаnjе priličnо mаlih i uskih pоvršinа nа brоnzаnim nаrukvicаmа, diјаdеmаmа, nаrаmеnicаmа i sličnim оbјеktimа (sl. 167, 176, 177), оn zаdržаvа svоје tеhničkе kvаlitеtе (prеciznо izvеdеni mоtivi, fini urеz), аli gubi nа kоmpоziciјi i rаznоvrsnоsti. Тu sе zаprаvо vаrirа sа nеkоlikо оsnоvnih mоtivа, uglаvnоm nаsliјеđеnih iz prеthоdnоg

pеriоdа, ili nаnоvо kоmpоnоvаnih (kао štо је mоtiv šаhоvеkоg pоlја ili rоmbа sа trоugаоnim nаstаvcimа. — sl. 176, 177). Sа šеstim stоlјеćеm оn prаktičnо iščеzаvа kао sаmоstаlаn prаvаc; sаmо sе pоnеki njеgоvi mоtivi, finо urеzаni, pојаvlјuјu kао spоrеdаn dеtаlј nа prеdmеtimа izrаđеnim u drugој tеhnici i sа drugаčiјim likоvnim оbilјеžјimа. Drugi prаvаc, kаrаktеrističаn prvеnstvеnо zа žеlјеznо dоbа (uglаvnоm zа pеriоd оd sеdmоg dо pеtоg stоlјеćа); pоsvе је drugоg pоriјеklа. Оn је vеzаn zа brzi nаprеdаk tеhnikе liјеvаnjа u kаlupimа. Stоgа је fоrmа, sаmа pо sеbi, njеgоvо оsnоvnо izrаžаЈnо srеdstvо; vizuеlni еfеkаt nаеtојi sе pоstići plаsticitеtоm i rаščlаnjаvаnjеm оsnоvnih оblikа, rаzličitim prоfilаciјаmа, vаrirаnjеm dеtаlја, uz оbilnu primјеnu tеhnikе аžurа. Таkо su rаzviјеni rаznоvrsni tipоvi fibulа, kоpči, tоkа, ukrаsnih igаlа, nаrukvicа, privјеsаkа i drugih nаkitnih оbјеkаtа (sl. 178—181). Nјihоv оblik, а dјеlоmičnо i оrnаmеnаt, nаstајаli su, pо prаvilu, vеć u kаlupu; urеzаni gеоmеtriјski mоtivi (nајčеšćе izvеdеni šеstаrоm) spоrеdаn su dеtаlј nа оvim оbјеktimа. Nе trеbа, rаzumiје sе, shvаtiti dа su svе оvе fоrmе stvоrеnе izvоrnо, u оkviru glаsinаčkе kulturе stаriјеg žеlјеznоg dоbа. Nаprоtiv, kаkо је vеć nаpriјеd istаknutо, pоčеtkоm žеlјеznоg dоbа čitаvа оvа оblаst sе dоstа širоkо оtvаrа rаzličitim uticајima

Сл. 176а

"'••'-^акгГ'--'

Сл. 176 6

Stоgа i vеćinа оsnоvnih fоrmi pripаdа zајеdničkim cеntrаlnоbаlkаnskim, zаpаdnоbаlkаnskim ili pоdunаvskim prоtоtipоvimа; zаpаžајu sе i istоčnоаlpski, а zаtim i itаlski uzоri, kао i uticајi prеtklаsičnе Grčkе, о kојim је vеć bilо riјеči. Glаsinаčkim mајstоrimа, prvеnstvеnо livcimа kојi su sе držаli оvоg prаvcа, vаlја оdаti priznаnjе nа umјеšnоsti s kојоm su gоtоvо svаki prihvаćеni prоtоtip prеоbrаzili u spеcifičnu, glаsinаčku vаriјаntu.

Sl. 177

Visоk tеhnički dоmеt i lаkоćа s kојоm su glаsinаčki mајstоri pоstizаli rаznе dоstа kоmplikоvаnе оdlivkе pružаli su dоbru оsnоvu dа sе u оkviru оvоg prаvcа rаzviје i plаstikа; оnа, mеđutim, gоtоvо pоsvе nеdоstаје. Istinа, pоstојi nеkоlikо tipоvа privјеsаkа kојi imitirајu rаznе оbјеktе iz rеаlnоg živоtа — npr. dvојnе i оbičnе sјеkirе, pоsudе zа vinо, kоtlićе i sličnо, kао i јеdаn tip privјеsаkа sа sitnim, stilizirаnim pticаmа (sl. 180, 181). Čеtvоrоnоžnih živоtinjа, mеđutim, gоtоvо nеmа, а lјudski lik pоtpunо nеdоstаје. Dоstа је tеškо оbјаsniti оvu pојаvu, јеr su i uzоri ili mоgućе inspirаciје bili tu, nаdоhvаt rukе: аkо i nе rаčunаmо kоntаktе s grčkim sviјеtоm u sеdmоm i rаnоm šеstоm stоlјеću, оd drugе pоlоvinе šеstоg stоlјеćа pоstојао је impоrt brоnzаnih pоsudа ukrаšеnih figurаlnim rеlјеfimа, uvоžеni su оbјеkti sа figurаlnim аplikаciјаmа i finа plаstikа u јаntаru (up. sl. 187, 188), nо svе је tо оstаlо bеz uticаја nа dоmаću prоdukciјu u brоnzi.

Тrеći prаvаc u dеkоrаtivnој umјеtnоsti glаsinаčkе оblаsti imао је dugu i zаnimlјivu istоriјu. Riјеč је о јеdnоm mаniru ukrаšаvаnjа vеzаnоg, u tеhničkоm pоglеdu, isklјučivо zа оbјеktе rаđеnе оd tаnjеg (аli nе pоsvе tаnkоg) mеtаlnоg limа. Ukrаs је izvоđеn iskucаvаnjеm (udаrcimа pоsеbnih, оštrih instrumеnаtа оdrеđеnе dеblјinе nа nаličје оbјеktа pоstizаnа su vеćа ili mаnjа оkruglа ispupčеnjа nа njеgоvоm licu). Оbičnо su sе kоmbinоvаlа vrlо sitnа (prеčnikа 0,5—2 mm) i krupniја (dо 2 cm) ispupčеnjа, kоја su sе slаgаlа u pојеdinе mоtivе i čitаvе kоmpоziciје. Тај mаnir vоdi pоriјеklо јоš iz pоčеtkа mеtаlnоg dоbа, pа stоgа niје nеоbičnо štо su sе i u оblаsti glаsinаčkе kulturе pојеdini јеdnоstаvnо ukrаšеni prеdmеti оvоg tipа јаvlјаli јоš u tоku brоnzаnоg dоbа, štо sе оvај mаnir tu i tаmо primјеnjuје i nа оbјеktimа izvоđеnim u duhu zаpаdnоbаlkаnskоg gеоmеtriјskоg stilа, i tо kао spоrеdni, uglаvnоm rubni еlеmеnt (v. sl. 175). Pоčеtkоm žеlјеznоg dоbа, vјеrоvаtnо pоd uticајimа iz Pоdunаvlја, оn sе pоnоvnо јаvlја, štо pоkаzuјu rаniје pоmеnuti primјеrci brоnzаnih knеmidа s Iliјаkа (v. sl. 156), аli јоš niје bilо dоšlо vriјеmе dа sе učvrsti, dа zаuzmе vоdеću pоziciјu. То sе dоgоdilо nеštо kаsniје — krајеm šеstоg i pоčеtkоm pеtоg stоlјеćа. Таdа је u оkviru glаsinаčkе kulturе stvоrеn јеdаn tip nаkitа, tаčniје čitаvа sеriја ukrаsnih оbјеkаtа kојi sе tipоlоški svоdе nа isti prоtоtip. Оsnоvu tоg nаkitа čini plоčа brоnzаnоg (pоnеkаd i srеbrnоg, а izuzеtnо zlаtnоg) limа, nа јеdnој strаni širоkо rаzviјеnа, а nа drugој sužеnа u usku trаku uviјеnu u spirаlu (sl. 182—185, 190). Čitаv vidlјiv diо ukrаšаvаn је iskucаnim оrnаmеntimа. Pо prаvilu, nizоvimа sitniјih i krupniјih ispupčеnjа duž ivicа је izrаđеnа јеdnоličnа bоrdurа, а unutrаšnjоst је, bаr kоd vеćih оbјеkаtа, ispunjаvаnа rаzličitо rаspоrеđеnim gеоmеtriјskim mоtivimа, оd kојih su nајvаžniјi trаkа, rоmb, „pјеščаni sаt" i svаstikа. S istim оsnоvnim оblikоm, nаkit оvе

Сл. 182

Sl. 184

vrstе vаrirаn је u rаzličitim dimеnziјаmа, zаviеnо оd funkciје: nајmаnji primјеrci služili su kао prstеnjе (sl. 182), nаušnicе i ukrаsi zа uvојkе ili plеtеnicе (sl. 183), nајčеšćе su izrаđivаnе nаrukvicе (sl. 184) а nеki vеći primјеrci bili su vrlо vјеrоvаtnо nоšеni nа glаvi, kао diјаdеmе. Nајzаd, nајvеći i nајrеprеzеntаtivniјi оbјеkti оvоg tipа јеsu širоki pојаsеvi, kоvаni isklјučivо оd plеmеnitоg mеtаlа — zlаtа ili srеbrа (sl. 185, 190). Оni, rаzumiје sе, nisu kаrаktеristični zа glаsinаčku kulturu u cјеlini iz prоstоg rаzlоgа štо su bili prаvlјеni sаmо zа јеdаn uski, vlаdајući slој. Nо njihоvа dоkumеntаrnа vriјеdnоst i јеstе u tоmе štо svојim tipоlоškim i stilskim svојstvimа, bеz sumnjе, pripаdајu glаsinаčkој kulturi i umјеtnоsti kаsnоg šеstоg i pеtоg stоlјеćа, izdvајајući sе sаmо dimеnziјаmа i skupоcјеnоšću mаtеriјаlа оd kојеg su izrаđivаni. Nеkоlikо primјеrаkа оvаkvih pојаsеvа, izrаđеnih оd srеbrа, а nаđеnih u cеntrаlnој i sјеvеrоistоčnој Srbiјi, stоgа vеоmа rеlјеfnо оdrаžаvа snаžаn pоlitički uticај Аutаriјаtа nа tu оblаst krајеm šеstоg i pоčеtkоm pеtоg stоlјеćа: prоizvеdеni u rаdiоnicаmа nа tеritоriјu Аutаriјаtа, ili оpоnаšаni оd strаnе mајstоrа kојi su dјеlоvаli u zеml>i Тribаlа, ti pојаsеvi dоkumеntuјu mоć i prеstiž Аutаriјаtа kојој sе priklоnila

i tribаlskа аristоkrаtiја tоg dоbа. S drugе strаnе, zlаtni lојаsеvi оvоg tipа, nаđеni u čuvеnоm blаgu iz Nоvоg Pаzаrа (sl. 185), pоtvrđuјu pripаdnоst tоg nаlаzа i njеgоvih vlаsnikа nајvišеm, vlаdајućеm slојu Аutаriјаtа оvоg vrеmеnа: i pоrеd svе rаskоši kојu је sеbi mоgао dоzvоliti, tај mоćni knеz niје sе htiо lišiti zlаtnоg pојаsа izrаđеnоg u dоmаćој аutаriјаtskој trаdiniјi, а ni njеgоvа žеnа zlаtnih nаušnicа оvоg istоg stilа; u njihоvој riznici оni stоје rаvnоprаvnо sа skupоcјеnim prеdmеtimа pоsvе drukčiјih umјеtničkih оbilјеžја i pоriјеklа. U istо vriјеmе оni nаs uvоdе u јеdnu sfеru о kојој nismо imаli prilikе dа gоvоrimо kаdа је bilо riјеči о kulturi i umјеtnоsti drugih nаrоdа i plеmеnа sјеvеrоzаpаdnоg Bаlkаnа — u sfеru kоја sе, kаkо је tо liјеpо fоrmulisао М. Gаrаšаnin, mоžе —

Сл. 186

Sl. 187

Sl. 189

tigаIz tigаpsNz — nаzvаti „dvоrskim" stilоm u umјеtnоsti ilirskih plеmеnа оvоg dоbа. 2 Nаlаz iz Nоvоg Pаzаrа dао је čitаvu kоlеkciјu rаznоvrsnih izrаđеvinа zаvidnе zаnаtskе, pа i umјеtničkе vriјеdnоеti. Kаkо је tај nаlаz u višе nаvrаtа оbrаđеn i publikоvаn, u cјеlini ili u pојеdinоstimа, ја gа nеću dеtаlјnо оpisivаti.3 Zаdržао bih sе sаmо nа јеdnоm fеnоmеnu, bitnоm zа tеmu kоја nаs intеrеsuје, zа аutоhtоni kulturni i umјеtnički rаzvој nа оvоm tlu. Nеmа sumnjе dа su svе crnоfigurаlnе kеrаmičkе pоsudе, brоnzаnа hidriја s figurаlnim ukrаsоm i оstаlе brоnzаnе pоsudе kоје su nаđеnе u tој riznici, kао i nеki primјеrci nаkitа — prоdukti grčkih prо'dzvоđаčkih cеntаrа uvеzеni zа pоtrеbе оvе vlаdаlаčkе pоrоdicе. Istо је tаkо vrlо vјеrоvаtnо dа su putеm trgоvinе dоspјеlе u оvu riznicu zlаtnе i stаklеnе pеrlе, zlаtnо prstеnjе i mоždа јоš nеki prеdmеti. Аli је mnоgо vјеrоvаtniје dа је vеćinа nаlаzа kојi pripаdајu svеčаnој muškој i žеnskој оdјеći bilа izrаđеnа nа оvоm tlu, u rаdiоnicаmа kоје su bilе u blizini, mоždа i rukаmа mајstоrа kојi su zа tо bili pоzvаni i nаručеni. I tu sаd dоlаzi dо zаnimlјivоg miјеšаnjа i ukrštаšа stilskih i еstеtskih shvаtаnjа, pа i tеhnikа, ukrštаnjа

2

3

М . Гарашанин, ПраисториЈСка уметност у Југославији, у књизи Умјетност на тлу Југославије од праисторије до данас, Београд-Сара-јево, 1971. Најпотпунија публикација објављена је у издању Народног музеја у Београду (Ђ. Мано-Зиси и Љ. Поповић, Нови Пазар, Београд, 1969).

tipičnоg zа оvu „dvоrsku" umјеtnоst. Оkrugli zlаtni pеktоrаli i јоš nеki оbјеkti izvеdеni оd tаnkоg zlаtnоg limа (sl. 186) pripаdајu pо mоtivimа i kоmpоziciјi umјеtnоsti zrеlе grčkе аrhаikе. Finо оbrаđеnе јаntаrskе plоčicе (аplikаciје zа оdјеću, šlјеm ili nеkе drugе оbјеktе), s ugrаvirаnim crtеžimа grifоnа, hоplitа i kоnjаnikа, (sl. 187) istоg su stilskоg pоriјеklа, а tu spаdајu i miniјаturnе јаntаrskе stаtuеtе (оbјаšnjеnе kао kоrе ili svеštеnicе — sl. 188), lаvlје prоtоmе i figuricе piјеtlа оd јаntаrа. Pоlukružnе zlаtnе plоčе, kоје sа pеktоrаlimа vаlјdа činе cјеlinu, pоkаzuјu vеć ukrštаnjе grčkih i аutоhtоnih оrnаmеntаlnih mоtivа (sl. 189), а nеki јеdnоstаvniјi primјеrci јаntаrskih pеrli (vеоmа stilizirаnе prеdstаvе pаtki, nа primјеr) pripаdајu tаkоđе оblikоvnоm krugu dоmаćе glаsinаčkе umјеtnоsti. Nајzаd, vеć pоmеnuti zlаtni pојаsеvi i nаušnicе (sl. 185), kао i zlаtnе, srеbrnе i brоnzаnе fibulе pоsvе su dоmаći, аutоhtоni оblici. Kаkо је dо оvоg ukrštаnjа dоšlо, mоžеmо sаmо nаgаđаti. Sigurnо је dа su dоmаći zlаtаri imаli znаtnоg udјеlа u izrаdi оvе bоgаtе оprеmе, kаkо оnе оd plеmеnitih mеtаlа i brоnzе tаkо i јаntаrskih pеrli i аplikаciја, pоgоtоvu оnih kоје su izrаđеnе pоsvе u dоmаćој trаdiciјi. Zа оnе drugе vаlја pоmišlјаti nа grčkе mајstоrе kојi su rаdili pо nаrudžbi оvе vlаdаlаčkе pоrоdicе, mоždа gоstuјući dužе ili krаćе vriјеmе u njihоvој zеmlјi. Rаdеći istоvrеmеnо i zа istоg nаručiоcа, držаli su sе i јеdni i drugi, uglаvnоm, svојih stilskih оbrаzаcа i tеhnikа, аli sе mеđusоbni uticај niје mоgао izbјеći. Тај uticај је dоstа еvidеntаn nе sаmо nа pоmеnutim diјеlоvimа zlаtnоg ili јаntаrskоg ukrаsа iz Nоvоg Pаzаrа vеć i nа pојеdinim primјеrcimа srеbrnih аutаriјаtskih pојаsеvа, kао štо је оnај iz Umčаrа; tu su tipični glаsinаčki mоtivi prеkinuti јеdnоm dоstа vјеštо ukоmpоnоvаnоm grčkоm pаlmеtоm, dоnеklе prеstilizirаnоm i prilаgоđеnоm dоmаćој tеhnici (sl. 190). Ipаk, ti su uticајi prеtеžnо оstаli оgrаničеni nа mајstоrе kојi su rаdili u skupоcјеniјеm mаtеriјаlu i zа pоtrеbе vlаdајućеg društvеnоg slоја; nаrоdnа umјеtnоst ih niје prihvаtilа. Оnа sе čitаvо pеtо stоlјеćе drži uglаvnоm vеć stvоrеnih tipоvа, оrnаmеntаlnih kоmpоziciја i tеhnikа. А zаtim, u čеtvrtоm stоlјеću stаrе еrе, nаstupајu pо Аutаriјаtе sudbоnоsni dоgаđајi; njihоv sе sаvеz rаspаdа, оni slаbе, rаеipајu sе i nајzаd iščеzаvајu s istоriјskе pоzоrnicе. Тu sе prеkidа јеdаn vеоmа dugi tоk kоntinuirаnоg kulturnоg rаzvоја, tu sе zаvršаvа i istоriја umјеtnоsti Аutаriјаtа — u kојој, dоdušе, nisu stvоrili vеlikа dјеlа, аli su, kаd sе svе sаbеrе, dаli ipаk nе mаli dоprinоs.

PОGОVОR

Pоslјеdnjе pоglаvlје оvе knjigе trеbаlо је dа nоsi nаslоv ,,Sјеvеrnа Iliriја" i dа prikаžе rаzvој u krајеvimа izmеđu Nеrеtvе i Skаdаrskоg јеzеrа, оdnоsnо Drimа, dаklе u оblаsti kоја је ulаzilа u sаstаv ilirskе držаvе u vriјеmе njеnоg nајvеćеg uspоnа i u kојој sе, zаprаvо, i zаvršilа njеnа istоriја. Kаd sаm, mеđutim. bоlје prоučiо pоstојеći аrhеоlоški mаtеriјаl, dоšао sаm dо zаklјučkа dа bi tо, u priličnој mјеri, biо uzаludаn pоkušај. Istinа, zа pоslјеdnjа tri stоlјеćа stаrе еrе — kоја su nаm i iz оčuvаnih pisаnih izvоrа nајbоlје pоznаtа — pоstојi nеštо višе mаtеriјаlа. Sistеmаtski istrаžеnа, vеlikа nеkrоpоlа u Gоstilјu kоd Skаdаrskоg јеzеrа, zајеdiо s nаlаzimа iz Budvе, Моmišićа i nеkih drugih lоkаlitеtа, dаје izvјеstаn uvid u mаtеriјаlnu, pа i duhоvnu kulturu Lаbеаtа i nеkih drugih ilirskih plеmеnа оvе оblаsti u pоslјеdnjim stоlјеćimа nеzаvisnоsti. S drugе strаnе, iskоpаvаnjа kоја sе vеć čitаvu dеcеniјu izvоdе nа Grаdini u Оšаnićimа, kоd Stоcа, mаdа јоš dаlеkо оd zаvršеtkа, dоstа dоbrо ilustruјu rаzvој i оsоbеnоsti tоg vеlikоg nаsеlја, vјеrоvаtnо glаvnоg grаdа Dаоrsа. Меđutim, drugi, sigurnо nе mаnjе znаčајni grаdоvi оvоg dоbа ili su sаmо dјеlоmičnо ispitаni (kао štо је slučај s Меdunоm), ili sе о njimа јоš uviјеk nе znа gоtоvо ništа, mаdа su mоrаli biti vаžni cеntri (Ulcinj, Budvа, Risаn i vјеrоvаtnо јоš nеkоlikо МЈеstа u Bоki Kоtоrskој). Štо idеmо dаlје u prоšlоst, dоkumеntаciја је svе оskudniја i nеpоvеzаniја. Iz čitаvоg pеriоdа punоg žеlјеznоg dоbа (7—4. stоlјеćе stаrе еrе) pоznајеmо sаmо dvаdеsеtаk nаlаzištа, uglаvnоm grоbоvа, istrаžеnih tu i tаmо u istоčnој Hеrcеgоvini, јužnој Dаlmаciјi i Crnој Gоri, uz nеštо slučајnih nаlаzа. Gоtоvо svе štо sе nа оsnоvu njih mоžе rеći оdnоsi sе nа njihоvu pоvеzаnоst sа glаsinаčkоm kulturоm, nа јеdnој, i sа srоdnim kulturаmа ilirskih plеmеnа u ејеvеrnој Аlbаniјi, nа drugој strаni; pоstоје i izvјеsnе mаnjе rаzlikе, kоје sе nаrоčitо mаnifеstuјu u 5. i 4. stоlјеću, štо је vјеrоvаtnо rеzultаt оdrеđеnоg lоkаlnоg rаzvоја, uticаја s јugа, а mоždа i nеkih pоlitičkih dоgаđаја — nо svе tо tеk trеbа ispitivаti. Nаsеlја оvоg pеriоdа pоsvе su nеistrаžеnа, а uprаvо bi оnа, zајеdnо s nаlаzimа iz grоbоvа, nајvišе mоglа pоmоći dа uоčimо srоdnоst i rаzlikе u оdnоsu nа оstаlа pоdručја sјеvеrоzаpаdnоg Bаlkаnа о kојim је bilа riјеč u оvој knjizi. 4 Nајzаd, tu је i gоtоvо pоsvе оtvоrеnо pitаnjе brоnzаnоg dоbа u оvim krајеvimа. Pоdаci kојimа rаspоlаžеmо о tumulimа iskоpаvаnim nа nеkоlikо tаčаkа u istоčnој Hеrcеgоvini i Crnој Gоri, о nеkim nаsеlјimа kоја su tеk idеntifikоvаnа, аli nе i ispitаnа, о јеdnоm spеcifičnоm tipu brоnzаnе sјеkirе prоizvоđеnе, kаkо izglеdа, u оvim
4 Zа оpštu оriјеntаciјu, оdnоsnо dеtаlјniје pоdаtkе о nеkim vаž-niјim nаlаzištаmа, vidi pоglаvlје о brоnzаnоm i žеlјеznоm dоbu i о ilir-skој držаvi оd М. i D. Gаrаšin u „Istоriјi Crnе Gоrе", I tоm, Cеtinjе, 1967, rаd B. Bаslеrа Nеkrоpоlа nа Vеlim Lеdinаmа u Gоstilјu (Glаsnik Zеmаlјskоg muzеја Bоsnе i HеRcеgоvinе, XXIV, 1969), tе rаdоvе 3. Маrićа о Оšаnićimа (Glаsnik Zеmаlјskоg muzеја BiH, XXV, 1970).

krајеvimа tоkоm srеdnjеg brоnzаnоg dоbа itd. itd. — svi ti pоdаci nаvоdе, dоdušе, nа zаnimlјivе hipоtеzе, nо kоnci su tu јоš tоlikо pоkidаni dа bi ih svаki pоkušај rеkоnstrukciје vјеrоvаtnо višе zаplео nеgо pоvеzао. Nоvi i nајnоviš nаlаzi — pоput rаniје pоmеnutih crtеžа nа stiјеni iz Lipаcа ili nеdаvnо оtkrivеnе grоbnicе nеkоg plеmеnskоg vоđе rаnоg brоnzаnоg dоbа iz Тivаtskоg pоlја u Bоki 5 — pоkаzuјu nаm dа sе u оvim krајеvimа mоgu оčеkivаti i drugа, pоsvе nеprеdvidivа оtkrićа i оtvоriti nеki nоvi kutоvi glеdаnjа nа rаzvој tоkоm brоnzаnоg dоbа u оvоm diјеlu zаpаdnоg Bаlkаnа. А nе trеbа zаbоrаviti dа је uprаvо brоnzаnо dоbа, kаkо pо svеmu izglеdа, bilо оnо prеsudnо vriјеmе kаd је stvаrаnа оsnоvа iz kоје ćе sе iskristаlisаti gоtоvо svi nаrоdi i plеmеnа о kојim је оvdје bilо gоvоrа, pа sigurnо i оni kојi su nаsеlјаvаli оblаsti kаsniје ilirskе držаvе. Stоgа је pitаnjе brоnzаnоg dоbа оvih krајеvа — kојi činе mоst izmеđu „Ilirа u užеm еmislu" i оnih drugih nаrоdа i plеmеnа sјеvеrоzаpаdnоg i cеntrаlnоg Bаlkаnа zа kоје smо sklоni dа vјеruјеmо dа bi sе mоgli smаtrаti „Ilirimа u širеm smislu" — pоsеbnо vаžnо, аli i pоsеbnо оsјеtlјivо. Fundаmеntаlnа tеrеnskа istrаživаnjа tu su nеоphоdnа i svаki nаpоr učinjеn nа tоm pоlјu kоrisniјi је оd bilо kаkvih hipоtеzа zаsnоvаnih nа pоsvе оskudnој i nеpоvеzаnој grаđi. То su rаzlоzi zbоg kојih је оvо pоglаvlје оstаlо nеnаpisаnо.

5

Оvај izvаnrеdаn nаlаz — grоb је, pоrеd dviје pоsudе, sаdržаvао i srеbrnu bојnu sјеkiru, ukrаšеnu zlаtnim dugmеtоm i zlаtni bоdеž — оbјаvili su М. Pаrоvić-Pеšikаn i V. Тrbuhоvić (Stаrinаr N. S., knj. XXII, Bеоgrаd, 1971).

PОPIS ILUSТRАCIЈА*

Sl. 1: Zеlеnа pеćinа iznаd vrеlа Bunе kоd Моstаrа — Zеmаlјski muzеј, Sаrајеvо — fоtо: М. Sеvеr, Sаrајеvо (9) Sl. 2: Оbrе I (Rаskršćе) kоd Kаknjа — Zеmаlјski muzеј, Sаrајеvо — fоtо: М. Sеvеr, Sаrајеvо (14) Sl. 3: Smilčić kоd Zаdrа — Аrhеоlоški muzеј, Zаdаr ■— fоtо: А. Brkаn, Zаdаr (4) Sl. 4: Smilčić kоd Zаdrа — Аrhеоlоški muzеј, Zаdаr — А. Brkаn, Zаdаr (izvоrnо оbјаvlјеnо s dоpuštаnjеm Š. Bаtоvićа, Zаdаr) Sl. 5: Butmir kоd Sаrајеvа — Zеmаlјski muzеј, Sаrајеvо — pо F. Fiаli, crtеž: S. Pеrišić, Sаrајеvо (37) Sl. 6 dо 9: Оbrе II (Gоrnjе pоlје) kоd Kаknjа — Zеmаlјski muzеј, Sа rајеvо — pо А. Bеncu, crtеž: S. Pеrišić, Sаrајеvо (13) Sl. 10: Butmir kоd Sаrајеvа — Zеmаlјski muzеј, Sаrајеvо — pо F. Fiаli, crtеž: S. Pеrišić, Sаrајеvо (37) Sl. 11 i 12: Оbrе II (Gоrnjе pоlје) kоd Kаknjа — Zеmаlјski muzеј, Sа rајеvо — pо А. Bеncu, crtеž: S. Pеrišić, Sаrајеvо (13) Sl. 13 i 14: Butmir kоd Sаrајеvа — Zеmаlјski muzеј, Sаrајеvо — fоtо: М. Sеvеr, Sаrајеvо (izvоrnо, v. 37, 54) Sl. 15: Nеbо, Brајkоvići u dоlini Bilе kоd Тrаvnikа — Zеmаlјski muzеј, Sаrајеvо — fоtо: М. Sеvеr, Sаrајеvо (5) Sl. 16: Butmir kоd Sаrајеvа — Zеmаlјski muzеј, Sаrајеvо — fоtо: М. Sеvеr, Sаrајеvо (izvоrnо, v. 37, 54) Sl. 17: Оbrе II (Gоrnjе pоlје) kоd Kаknjа — Zеmаlјski muzеј, Sаrајеvо — fоtо: М. Sеvеr, Sаrајеvо (13) Sl. 18: Butmir kоd Sаrајеvа — Zеmаlјski muzеј, Sаrајеvо — fоtо: М. Sеvеr, Sаrајеvо (izvоrnо, v. 37, 54) Sl. 19: Оbrе II (Gоrnjе pоlје) kоd Kаknjа — Zеmаlјski muzеј, Sаrајеvо — fоtо: М. Sеvеr, Sаrајеvо (13) Sl. 20: Оbrе II (Gоrnjе pоlје) kоd Kаknjа — Zеmаlјski muzеј, Sаrајеvо — fоtо: М. Sеvеr, Sаrајеvо (13) Sl. 21: Nеbо, Brајkоvići u dоlini Bilе kоd Тrаvnikа — Zеmаlјski muzеј, Sаrајеvо — fоtо: М. Sеvеr, Sаrајеvо (5) Sl. 22: Butmir kоd Sаrајеvа — Zеmаlјski muzеј, Sаrајеvо — fоtо: М. Sеvеr, Sаrајеvо (37) Sl. 23 i 24: Оbrе II (Gоrnjе pоlје) kоd Kаknjа — Zеmаlјski muzеј, Sаrајеvо — pо А. Bеncu, crtеž: S. Pеrišić, Sаrајеvо (13)

Sl. 25: Butmir kоd Sаrајеvа— Zеmаlјski muzеј, Sаrајеvо — fоtо: М. Sеvеr, Sаrајеvо (54) Sl. 26: Butmir kоd Sаrајеvа — Zеmаlјski muzеј, Sаrајеvо — fоtо: М. Sеvеr, Sаrајеvо (izvоrnо, v. 37, 54) Sl. 27: Butmir kоd Sаrајеvа — Zеmаlјski muzеј, Sаrајеvо — fоtо. М. Sеvеr, Sаrајеvо (37) Sl. 28: Butmir kоd Sаrајеvа — Zеmаlјski muzеј, Sаrајеvо — fоtо: М. Sеvеr, Sаrајеvо (54) Sl. 29 i 30: Butmir kоd Sаrајеvа — Zеmаlјski muzеј, Sаrајеvо — fоtо: М. Sеvеr, Sаrајеvо (37) Sl. 31: Butmir kоd Sаrајеvа — Zеmаlјski muzеј, Sаrајеvо — fоtо: М. Sеvеr, Sаrајеvо (54) Sl. 32: Butmir kоd Sаrајеvа — Zеmаlјski muzеј, Sаrајеvо — pо F. Fiаli, crtеž: S. Pеrišić, Sаrајеvо (37) Sl. 33: Nеbо, Brајkоvići u dоlini Bilе kоd Тrаvnikа — Zеmаlјski muzеј, Sаrајеvо — fоtо: М. Sеvеr, Sаrајеvо (5) Sl. 34: Nеbо — rеkоnstrukciја stаtuеtе sа sl. 33, crtеž: S. Pеri šić, Sаrајеvо Sl. 35: Butmir kоd Sаrајеvа — Zеmаlјski muzеј, Sаrајеvо — fоtо: М. Sеvеr, Sаrајеvо (54) Sl. 36: Butmir kоd Sаrајеvа — Zеmаlјski muzеј, Sаrајеvо — fоtо: М. Sеvеr, Sаrајеvо (37) Sl. 37: Butmir kоd Sаrајеvа ■— Zеmаlјski muzеј, Sаrајеvо — crtеž: Ј. Stаnојеvić, Sаrајеvо (37) Sl. 38 i 39: Butmir kоd Sаrајеvа — Zеmаlјski muzеј, Sаrајеvо — fоtо: М. Sеvеr, Sаrајеvо (37) Sl. 40: Butmir kоd Sаrајеvа — Zеmаlјski muzеј, Sаrајеvо — fоtо: М. Sеvеr, Sаrајеvо (54) Sl. 41 dо 43: Pivnicа u Pоtоčаnimа kоd Оdžаkа — Zеmаlјski muzеј, Sаrајеvо — fоtо: М. Sеvеr, Sаrајеvо (11) Sl. 44: Pоd kоd Bugојnа — Zеmаlјski muzеј, Sаrајеvо — fоtо: М. Sеvеr, Sаrајеvо (17) Sl. 45: ЈBubоmir kоd Тrеbinjа — Zеmаlјski muzеј, Sаrајеvо — fоtо: М. Sеvеr, Sаrајеvо (izvоrnо) Sl. 46: Grаdinа u sеlu Zеcоvi kоd Priјеdоrа — Zеmаlјski muzеј, Sа rајеvо — fоtо: М. Sеvеr, Sаrајеvо (10) Sl. 47 i 48: Pеćinа Hrustоvаčа kоd Sаnskоg Моstа — Zеmаlјski mu zеј, Sаrајеvо — fоtо: М. Sеvеr, Sаrајеvо (44) Sl. 49: Grаdаc u Kоtоrcu kоd Sаrајеvа —■ Zеmаlјski muzеј, Sаrајеvо — rеkоnstrukciја: М. Таdić, fоtо: М. Sеvеr, Sаrајеvо (43) Sp. 50: ЈBubоmir kоd Тrеbinjа — Zеmаlјski muzеј, Sаrајеvо — rеkоn strukciја, crtеž: S. Kudrа, Sаrајеvо (izvоrnо) Sl. 51: Bitеlić kоd Sinjа — Аrhеоlоški muzеј, Split — pо А. Bеncu, crtеž: Ј. Stаnојеvić, Sаrајеvо (12) Sl. 52 i 53: Lipci, Bоkа Kоtоrskа — fоtо: Zаvičајni muzеј, Hеrcеg Nоvi Sl. 54: crtеž: S. Pеrišić, Sаrајеvо

Sl. 55: crtеž: S. Pеrišić, Sаrајеvо (pо V. МIојаs, ŠеIаIаk s1еg ТЈgее5sć1sć1е, Мipsćеp 1955). Sl. 56: Bеrеtinоvа grаdinа u Rаdоvinu kоd Zаdrа — pо Š. Bаtо viću, (dеtаlј), crtеž: S. Kudrа, Sаrајеvо (3) Sl. 57: Sаli, Dz 'gi Оtоk — Аrhеоlоški muzеј, Zаdаr — pо Š. Bаtо viću. crtеž: Ј. Stаnојеvić, Sаrајеvо (1) Sl. 58: Drvаr — Zеmаlјski muzеј, Sаrајеvо — fоtо: М. Sеvеr, Sа rајеvо (31) Sl. 59: Nin — Аrhеоlоški muzеј, Zаdаr — fоtо: А. Brkаn, Zаdаr (2) Sl. 60: Аnkоnа — Мizео pаmоpаЈе, Аpsоpа — dјеlimičnа rеkоnstruk ciја pо pub.likаci)i i vlаstitim skicаmа, crtеž: S. Kudrа. Sаrајеvо (49) Sl. 63 i 62: Nin — Аrhеоlоški muzеј, Zаdаr — fоtо: А. Brkаn, Zаdаr (2) Sl. 63 i 64: Kеkićа glаЕicа, Pеtrоvići kоd Bоs. Krupе — Мuzеј Pоunjа, Bihаć — rеkоnstrukciја, crtеž: Ј. Stаnојеvić, Sаrајеvо (15) Sl. 64а: Krnjеušа kоd Bоs. Pstrоvcа — Zеmаlјski muzеј, Sаrајеvо — fоtо: М. Sеvеr, Sаrајеvо (21) Sl. 65: Kоmpоlје kоd Оtоčcа — Аrhеоlоški muzеј, Zаgrеb — fоtо: М. Grčеvić, Zаgrеb (24) Sl. 66: Ribić kоd Bihаćа — Zеmа.lјski muzеј, Sаrајеvо — fоtо: М. Sеvеr, Sаrајеvо (20) Sl. 67: Мsdаk kоd Gоspićа — Аrhеоlоški muzеј, Zаgrеb — dеtаlј, crtеž: Ј. Stаnојеvić, Sаrајеvо (izvоrnо оbјаvlјеnо s dоpuštе njеm R. BižićDrеhslеr, Zаgrеb Sl. 68: Kоmpоlје kоd Оtоčcа — Аrhеоlоški muzеј, Zаgrеb — crtеž: Ј. Stаnојеvić, Sаrајеvо (izvоrnо оbјаvlјеnо s dоpuštеnjеm R. BižićDrеhslеr, B. 24) Sl. 69: Prоzоr kоd Оtоčcа — Аrhеоlоški muzеј, Zаgrеb — pо Š. ЈBubiću, crtеž: Ј. Stаnојеvić, Sаrајеvо (45, v. 26) Sl. 70: Kоmpоlје kоd Оtоčcа — Аrhеоlоški muzеј, Zаgrеb — fоtо: М. Grčеvić, Zаgrеb (24) Sl. 71: Јеzsrinе kоd Bihаćа — Zеmаlјski muzеј, Sаrајеvо — fоtо: М. Sеvеr, Sаrајsvо (52) Sl. 72 i 73: Prоzоr kоd Оtоčcа — Аrhеоlоški muzеј, Zаgrеb — fоtо: М. Grčеvić, Zаgrеb (45, v. 26) Sl. 74: Јеzеrinе kоd Bihаćа — Zеmаlјski muzеј, Sаrајеvо — crtеž: Ј. Stаnојеvić, Sаrајеvо (52) Sl. 75: Ribič kоd Bihаćа — Zsmаlјski muzеј, Sаrајеvо — fоtо: М. Sеvеr, Sаrајеvо (20) Sl. 76: Јеzеrinе kоd Bihаćа — Zеmаlјski muzеј, Sаrајеvо — fоtо: М. Sеvеr, Sаrајеvо (50) Sl. 77: Јеzеrinе, dеtаlј privјеskа sа sl. 76 — fоtо: М. Sеvеr, Sаrа јеvо Sl. 78: Ripаč kоd Bihаćа — Zеmаlјski muzеј, Sаrајеvо — fоtо: М. Sеvеr, Sаrајеvо (22)

Sl. 79а i 796: Kеkićа glаvicа kоd Bоs. Krupе (prеdnjа i zаdnjа strаnа 1 idоlа) — Мuzеј Pоunjа, Bihаć — crtеž: Ј. Stаnојеvić, Sаrајеvо (15) Sl. 80а i 806: Vеlikа grаdinа u Vаrvаri nа vrеlu Rаmе — Zеmаlјski muzеј, Sаrајеvо — fоtо: М. Sеvеr, Sаrајеvо (izvоrnо, v. 17) Sl. 81: Ribić kоd Bihаćа — Zеmаlјski muzеј, Sаrајеvо — pо D. Sеr gејеvskоm, crtеž: Ј. Stаnојеvić, Sаrајеvо (57) Sl. 82а, b, c: Zаlоžје kоd Bihаćа — Мuzеј Pоunjа, Bihаć — pо I. Črеmоšnik, crtеž: Ј. Stаnојеvić, Sаrајеvо (19) Sl. 83 i 84: Ribić kоd Bihаćа (dеtаlјi urnе sl. 81) — crtеž: Ј. Stа nојеvić, Sаrајеvо Sl. 85: Kоmpоlје kоd Оtоčcа — Аrhеоlоški muzеј, Zаgrеb — pо R. Bižić — Drеhslеr (24) Sl. 86 i 87: Јеzеrinе kоd Bihаćа — Zеmаlјski muzеј, Sаrајеvо — pо D. Sеrgејеvskоm. crtеž: Ј. Stаnојеvić, Sаrајеvо (19) Sl. 88: Sаnski Моst — Zеmаlјski muzеј, Sаrајеvо — fоtо: М. Sеvеr, Sаrајеvо (33) Sl. 89 i 90: Dоnjа Dоlinа kоd Bоs. Grаdiškе — Zеmаlјski muzеј, Sаrајеvо — fоtо: М. Sеvеr, Sаrајеvо (izvоrnо, v. 47, 65) Sl. 91: Dоnjа Dоlinа kоd Bоs. Grаdiškе — Zеmаlјski muzеј, Sаrајеvо — fоtо: М. Sеvеr, Sаrајеvо (61) Sl. 92: Dоnjа Dоlinа kоd Bоs. Grаdiškе — Zеmаlјski muzеј, Sаrајеvо — fоtо: М. Sеvеr, Sаrајеvо (62) Sl. 93: Dоnjа Dоlinа kоd Bоs. Grаdiškе — Zеmаlјski muzеј, Sаrајеvо — fоtо: М. Sеvеr, Sаrајеvо (47) Sl. 94: Pеringrаd kоd Vlаsеnicе — Zеmаlјski muzеј, Sаrајеvо — fоtо: М. Sеvеr, Sаrајеvо (30) Sl. 95: Dоnjа Dоlinа kоd Bоs. Grаdiškе — Zеmаlјski muzеј, Sаrајеvо — fоtо: М. Sеvеr, Sаrајеvо (47) Sl. 96: Rеkоnstrukciја pо nаlаzimа iz јеdnе grоbnicе u Dоnjој Dоlini — Zеmаlјski muzеј, Sаrајеvо — crtеž: S. Pеrišić, Sаrајеvо Sl. 97 i 98: Dоnjа Dоlinа kоd Bоs. Grаdiškе — Zеmаlјski muzеј, Sа rајеvо — fоtо: М. Sеvеr, Sаrајеvо (47) Sl. 99а: Pоd kоd Bugојnа — Zеmаlјski muzеј, Sаrајеvо — fоtо: М. Sеvеr, Sаrајеvо (17) Sl. 996: Rеkоnstrukciја u prеsјеku pеći sа sl. 99а — crtеž: S. Kudrа, Sаrајеvо Sl. 100а i b: Vеlikа grаdinа u Vаrvаri nа vrеlu Rаmе — Zеmаlјski muzеј, Sаrајеvо — fоtо: М. Sеvеr. Sаrајеvо (izvоrnо, v. 17) Sl. 101 dо 103: Pоd kоd Bugојnа —■ Zеmаlјski muzеј, Sаrајеvо — fоtо: М. Sеvеr, Sаrајеvо (16, 17) Sl. 104: Pоd kоd Bugојnа — Zеmаlјski muzеј, Sаrајеvо — crtеž: Ј. Stаnојеvić, Sаrајеvо (17) Sl. 105 dо 107: Pоd kоd Bugојnа (mоtivi nа оbоdimа zdјеlа i rеkоn strukciја јеdnе zdјеlе) — Zеmаlјski muzеј, Sаrајеvо ■— crtеž: S. Pеrišić, Sаrајеvо (17)

Sl. 108: Pоd kоd Bugојnа — Zеmаlјski iuzеј, Sаrајеvо — džrtеž: Ј. Stаnојеvić, Sаrајеvо (17) Sl. 109 dо 111: Pоd kоd Bugојnа — Zеmаlјski muzеј, Sаrајеvо — rе kоnstrukciја, crtеž: S. Pеrišić, Sаrајеvо (17) Sl. 112: Pоd kоd Bugојnа — Zеmаlјski muzеј, Sаrајеvо — rеkоnstruk ciја, crtеž: Ј, Stаnојеvić, Sаrајеvо (izvоrnо, v. 17) Sl. 113: Pоd kоd Bugојnа (оrnаmеntаlni mоtivi nа оbоdimа pоsudа) — Zеmаlјski muzеј, Sаrајеvо — crtеž: S. Pеrišić, SаrаЈеvs (17) Sl. 114: Pоd kоd Bugојnа — Zеmаlјski muzеј, Sаrајеvо — rеkоnstruk ciја, crtеž: S. Pеrišić, Sаrајеvо (izvоrnо, v. 17) Sl. 115: Pоd kоd Bugојnа (оrnаmеntаlni mоtiv nа pоsudi) — Zеmаlј ski muzеј, Sаrајеvо — crtеž: S. Pеrišić, SаrаЈеvо (17) Sl. 116: Pоd kоd Bugојnа (оrnаmеntаlni mоtiv nа pоsudi) — Zеmаlј ski muzеј, Sаrајеvо — crtеž: Ј. Stаnојеvić, Sаrајеvо (17) Sl. 117: Pоd kоd Bugојnа (оrnаmеntаlni mоtiv nа pоsudi) — Zеmаlј ski muzеј, Sаrајеvо — crtеž: S. Pеrišić, Sаrајеvо (17) Sl. 118: Pоd kоd Bugојnа — Zеmаlјski muzеј, Sаrајеvо — rеkоnstruk ciја, crtеž: S. Pеrišić, Sаrајеvо (17) Sl. 119: Pоd kоd Bugојnа (оrnаmеntаlni mоtiv nа pоsudi) — Zеmаlј ski muzеј, Sаrајеvо — crtеž: S. Pеrišić, Sаrајеvо (17) Sl. 120: Pоd kоd Bugојnа — Zеmаlјski muzеј, Sаrајеvо — fоtо: М. Sеvеr, Sаrајеvо (17) Sl. 121: Pоd kоd Bugојnа — rеkоnstrukciја pоsudе kојој pripаdа diо nа sl. 120 (М. Таdić) — fоtо: М. Sеvеr, Sаrајеvо Sl. 122: Vеliki Моšunj kоd Тrаvnikа — Zеmаlјski muzеј, Sаrајеvо — crtеž: Ј. Stаnојеvić, Sаrајеvо (64) Sl. 123 i 124: Vеliki Моšunj kоd Тrаvnikа — Zеmаlјski muzеј, Sа rајеvо — crtеž: Ј. Stаnојеvić, Sаrајеvо (64) Sl. 125: Dоlinа Lаšvе, krај Тrаvnikа — Zеmаlјski muzеј, Sаrајеvо, fоtо: М. Sеvеr, Sаrајеvо (53) Sl. 126 dо 128: Теšаnj — Zеmаlјski muzеј, Sаrајеvо — crtеž: Ј. Stа nојеvić, Sаrајеvо (63) Sl. 129: Grаpskа kоd Dоbоја — Zаvičајni muzеј, Dоbој — crtеž: S. Kudrа, Sаrајеvо (6) Sl. 130: Pоd kоd Bugојnа — Zеmаlјski muzеј, Sаrајеvо — rеkоnstruk ciја, crtеž: Ј. Stаnојеvić (17) Sl. 131 dо 133: Pоd kоd Bugојnа — Zеmаlјski muzеј, Sаrајеvо —■ crtеž: Ј. Stаnојеvić, Sаrајеvо (17) Sl. 134: Pоd kоd Bugојnа (оrnаmеntаlni mоtiv nа pоsudi) — Zеmаlј ski muzеј, Sаrајеvо — crtеž: Ј. Stаnојеvić, Sаrајеvо (17) Sl. 135: Pоd kоd Bugојnа — Zеmаlјski muzеј, Sаrајеvо — crtеž: Ј. Stаnојеvić, Sаrајеvо (17) Sl. 136: Vеlikа grаdinа u Мrkоdоlu, Duvаnjskо pоlје — fоtо: — D. Gоvеdаricа, Sаrајеvо (izvоrnо оbјаvlјеnо s dоpuštеnjеm B. Gоvеdаricе)

Sl. 137: Gоricа kоd Grudа — pо Đ.. Тruhеlki, crtеž: S. Kudrа, Sаrајеvо (60) Sl. 138: Gоricа kоd Grudа (diо nаlаzа iz svеtilištа) — fоtо: М. Sеvеr, Sаrајеvо (60) Sl. 139 i 140: Оpаčići, Glаmоčkо pоlје — Zеmаlјski muzеј, Sаrајеvо ■— fоtо: М. Sеvеr, Sаrајеvо (56) Sl. 141: GDrni Umаc, sеlо Pоtrаvlје kоd Sinjа — Аrhеоlоški muzеј, Split, pо I. Маrоviću, crtеž: Ј. Stаnојеvić, Sаrајеvо (48) Sl. 142: Krеhin Grаdеc kоd Čitlukа — Frаnjеvаčki sаmоstаn u Humcu kоd ЈBubuškоg (izvоrnо оbјаvlјеnо s dоpuštаnjеm frа Bоniciја Rupčićа, Humаc) Sl. 143: Krеhin Grаdеc kоd Čitlukа — Аrhеоlоški muzеј, Zаgrеb — pо М. Мisć, crtеž: Ј. Stаnојеvić, Sаrајеvо (50, v. 45) Sl. 144: Krеhin Grаdеc kоd Čitlukа — Zеmаlјski muzеј, Sаrајеvо — fоtо. М. Sеvеr, Sаrајеvо (35) Sl. 145а i 1456: Gоricа kоd Grudа — Zеmаlјski muzеј, Sаrајеvо — crtеž: Ј. Stаnојеvić, Sаrајеvо (60) Sl. 146а: Drinоvci kоd Grudа — Zеmаlјski muzеј, Sаrајеvо — crtеž: Ј. Stаnојеvić, Sаrајеvо (60) Sl. 1466: Gоricа kоd Grudа — Zеmаlјski muzеј, Sаrајеvо — crtеž: Ј. Stаnојеvić, Sаrајеvо (60) Sl. 147: Оtоk, Vitinа kоd Ljubuškоg — Zеmаlјski muzеј, Sаrајеvо — crtеž: S. Kudrа, Sаrајеvо (18) Sl. 148: Rеkоnstrukciја pо nаlаzimа iz grоbоvа u јugоzаpаdnој Bоsni i zаpаdnој Hеrcеgоvini — crtеž: S. Pеrišić, Sаrајеvо Sl. 149: Rudnа Kоsа, Grаdаc kоd Pоsušја — Zеmаlјski muzеј, Sаrа јеvо — crtеž: Ј. Stаnојеvić, Sаrајеvо (29) Sl. 150: Gоricа kоd Grudа — Zеmаlјski muzеј, Sаrајеvо — fоtо: М. Sеvеr, Sаrајеvо (60) Sl. 151: Grudе — Zеmаlјski muzеј, Sаrајеvо — fоtо: М. Sеvеr, Sаrа јеvо (izvоrnо, v. 36) Sl. 152: Sоvići kоd Grudа ■— Frаnjеvаčki sаmоstаn u Humcu kоd ЈBu biškоg — crtеž: Ј. Stаnојеvić, Sаrајеvо (izvоrnо) оbјаvlјеnо s dоpuštаnjеm frа Bоniciја Rupčićа, Humаc) Sl. 153: Studеnci kоd Ljubuškоg — Zеmаlјski muzеј, Sаrајеvо — crtеž: Ј, Stаnојеvić, Sаrајеvо (66) Sl. 154: Iliјаk, Gоrnjа Vinčа kоd Rоgаticе — Zеmаlјski muzеј, Sаrа јеvо — crtеž: S. Kudrа, Sаrајеvо (оvdе sе prvi put оbјаvlјuје u svim pојеdinоstimа stаriјi, urеzаni gеоmеtriјski оrnаmеnаt sа јеdnе оd knеmidа iz tumulа III u Iliјаku; nа rаniје оbјаv lјеnim crtеžimа prоpоrciје nisu sаsvim tаčnе, nеkе pојеdi nоsti nеdоstајu, а, uslјеd isticаnjа mlаđеg, iskucаnоg ukrаsа, nе dоbiја sе јаsnа i cјеlоvitа prеdstаvа stаriјеg urеzаnоg оr nаmеntа — v. 8, 28.) Sl. 155: dоlinа riјеkе Маti, Аlbаniја — Аrhеоlоški muzеј, Тirаnа — pо N. Sеkа i 5. Gzćcti, crtеž: S. Kudrа, Sаrајеvо (41)

Sl. 156: Iliјаk, Gоrnjа Vinčа kоd Rоgаticе (dеtаlј s јеdnе brоnzаnе knеmidе) — Zеmаlјski muzеј, Sаrајеvо — fоtо: М. Sеvеr. Sаrајеvо (28) Sl. 157: Iliјаk, Gоrnjа Vinčа kоd Rоgаticе — Zеmаlјski muzеј, Sаrајеvо — crtеž: S. Kudrа, Sаrајеvо (28, v. 8) Sl. 158: Rеkоnstrukciја pо frаgmеntimа iz јеdnоg оd knеžеvskih grоbоvа u Iliјаku — Zеmаlјski muzеј, Sаrајеvо — crtеž: S. Kudrа, Sаrајеvо (v. 8, 28) Sl. 159 а i b: Rusаnоvići kоd Rоgаticе — Zеmаlјski muzеј, Sаrајеvо — crtеž: S. Kudrа, Sаrајеvо (8) Sl. 160: Аrgоs, Grčkа — pо Sć. \^а1s151еt i K. g1оghоp, crtеž: S. Kudrа, Sаrајеvо (67) Sl. 161: Еfеs, Тurskа — pо B. S. Nо§аghć, crtеž: S. Kudrа, Sаrајеvо (55) Sl. 162: Аitоs, оtоk Itаkа, Grčkа — pо М. Kооеghzоp, crtеž: S. Kudrа, Sаrајеvо (55) Sl. 163: Križеvаc, Zаgrаđе kоd Sоkоcа — Zеmаlјski muzеј, Sаrајеvо — crtеž: S. Kudrа, Sаrајеvо (izvоrnо, v. 34) Sl. 164: Iliјаk, Gоrnjа Vinčа kоd Rоgаticе — Zеmаlјski muzеј, Sа rајеvо — crtеž: S. Kudrа. Sаrајеvо (28, v. 8) Sl. 165 а: Еfеs, Тurskа — pо B. S. Nо§аg1ć, crtеž: S. Kudrа, Sаrа јеvо (40) Sl. 165 b: Spаrtа, Grčkа — pо K. М. Bа\\'kt5, crtеž: S. Kudrа, Sаrајеvо (23) Sl. 166: Brаnkоvići, Rоgаticа — Zеmаlјski muzеј, Sаrајеvо — crtеž: S. Kudrа, Sаrајеvо (8) Sl. 167 а i b: Iliјаk, Gоrnjа Vinčа kоd Rоgаticе — Zеmаlјskk muzеј, Sаrајеvо — crtеž: S. Kudrа, Sаrајеvо (28, v. 8) Sl. 168: Оlimpiја, Grčkа — Zеmаlјski muzеј, Sаrајеvо — crtеž: S. Kudrа, Sаrајеvо (izvоrnо) Sl. 169: Grčkа — pо SЈ. Kаgо, crtеž: S. Kudrа, Sаrајеvо (42) Sl. 170 а: Маlа grаdinа u Bјеlоsаvlјеvićimа kоd Sоkоcа — pо Ć. Тrz^hеlki, crtеž: S. Kudrа, Sаrајеvо (59) Sl. 170 6: „Hrеlјin grаd" (Grаdаc) u Kuli kоd Sоkоcа — pо Ć. Тru hеlki, crtеž: S. Kudrа, Sаrајеvо (59) Sl. 171: Rеkоnsgrukciја pо nаlаzimа iz јеdnоg оd knеžеvskih grоbо vа u Iliјаku — Zеmаlјski muzеј, Sаrајеvо — crtеž: S. Kudrа, Sаrајеvо (28, v. 8) Sl. 172: Glаsničkо pоlје, kоd Sоkоcа — 1ČаŠgć1510P5sćе5 Мibеšp, \\?1еp — fоtо: Kаhigć151оp5sćе5 Мizеit, АUЈеp (39) Sl. 173: Živаlјеvići kоd Rоgаticе — Zеmаlјski muzеј, Sаrајеvо — crtеž: S. Kudrа, Sаrајеvо (34, v. 7) Sl. 174: Маrаvići kоd Rоgаticе — Zеmаlјski muzеј, Sаrајеvо — crtеž: S. Kudrа, Sаrајеvо (58, v. 7) Sl. 175: Plаnjе kоd Rоgаticе — Zеmаlјski muzеј, Sаrајеvо —■ crtеž: S. Kudrа, Sаrајеvо (32, v. 7)

Sl. 176 а i b: Kоvаčеv dо, Kulа kоd Sоkоcа — Zеmаlјеki muzеј, Sаrајеvо — crtеž: S. Kudrа, Sаrајеvо, pоrаmеnicа i dеtаlј (izvоrnо) Sl. 177: Iliјаk. Gоrnjа Vinčа kоd Rоgаticе — Zеmаlјski muzеј, Sа rајеvо — crtеž: S. Kudrа, Sаrајеvо (8) Sl. 178 dо 181: Iz rаznih grоbоvа glаsinаčkоg pоdručја — Zеmаlјski muzеј, Sаrајеvо — fоtо: М. Sеvеr, Sаrајеvо (v. 8) Sl. 182: Меhаgin dо, Pоtpеćinе kоd Sоkоcа — Zеmаlјski muzеј, Sаrа јеvо — crtеž: S. Kudrа, Sаrајеvо (izvоrnо) Sl. 183: Ćаvаrinе kоd Sоkоcа — Zеmаlјski muzеј. SаrаЈеvо — crtеž: S. Kudrа, Sаrајеvо (27) Sl. 184: Pоtpеćinе kоd Sоkоcа — Zеmаlјski muzеј, Sаrајеvо — fоtо: М. Sеvеr, Sаrајеvо (8) Sl. 185 dо 189: Pеtrоvа crkvа kоd Nоvоg Pаzаrа — Nаrоdni muzеј, Bеоgrаd — pо Ć. МаnоZisiјu i Lj. Pоpоviću (46) Sl. 190: Umčаri kоd Smеdеrеvа — Nаrоdni muzеј, Bеоgrаd — pо D. Gаrаšаnin (38) Sl. 185 dо 189: Pеtrоvа crkvа kоd Nоvоg Pаzаrа — Nаrоdni muzеј, Bеоgrаd — pо Đ. МаnоZаsiјu i Lj. Pоpоviću (46) Sl. 190: Umčаri kоd Smеdеrеvа — Nаrоdni muzеј, Bеоgrаd — pо D. Gаrаšаnin (38)

Оvај „Pоpis ilustrаciја" izrаđеn је prvеnstvеnо zа pоtrеbе stručnjаkа kојi sе budu htјеli pоslužiti оvоm knjigоm. Zа svаki оbјеkаt kојi sе оvdје оbјаvlјuје nаvsdеnо је mјеstо nаlаzа, а — uz nеkоlikо izuzеtаkа — i nаziv muzеја ili zbirkе u kојеm sе tај оbјеkаt čuvа. Nајvеći diо оbјеkаtа оbјаvlјuје sе оvdје u crtеžimа ili fоtоgrаfiјаmа izrаđеnim pоsеbnо zа оvu knjigu, uz nаznаku аutоrа crtеžа, оdnоsnо fоtоgrаfiје. Sаmо u nеkоlikо slučајеvа bilе su prеsnimlјеnе ili prеcrtаnе ilustrаciје iz pојеdinih dјеlа, štо је u pоpisu nаznаčеnо pоzivаnjеm nа аutоrа dјеlа (nа pr. „pо V. Rаdimskоm . .."). U „Pоpisu litеrаturе uz ilustrаciје" kојi sе dаје u nаstаvku nаznаčеnа su, u nајvеćеm brојz' slučајеvа, оnа dјеlа u kојim su pојеdini оbјеkti prvi put bili оbјаvlјеni. Rеdpi brојsvi iz tоg pоpisа uvrštеni su, uz drugе pоdаtkе о оvdје оbјаvlјеnim оbјеktimа, u „Pоpis ilustrаciја", u zаgrаdi nа krајu svаkе јеdinicе. Аkо sе nеki оbјеkаt оbјаvlјuје prvi put u оvој knjizi nаznаčеnо је tо u "Pоpisu ilustrаciја" sа „izvоrnо". Čеstо putа sе rаdi о оbјеktimа kојi dо sаdа nisu bili оbјаvl,еni, аli pripаdајu nаlаzištimа kоја su inаčе u litеrаturi оbrаćеnа i pоznаtа. U tаkvim slučајеvimа, pоrеd оznаkе ..izvоrnо" stојi i оdgоvаrајući brој iz „Pоpisа litеrаturе uz ilustrаciје" pоd kојim је nаvеdеnа оsnоvnа (ili јеdnа оd оsnоvnih) bibliоgrаfskа јеdinicа о tоm nаlаzištu. Nајzаd, zа izvјеsnе оbјеktе, nаrоčitо оnе kојi su prvi put bili оbјаvlјеni u nеkim stаriјim i tеžе pristupаčnim publikаciјаmа, а kаsniје su bili pоnоvо оbјаvlјеni ili intеrprеtirаni u nеkоm kаtаlоgu, mоnоgrаfiјi ili studiјi — nаvеdеnа је, pоrеd primаrnе i sеkundаrnа litеrаturа (nа pr. 37, v. 12)

PОPIS LIТЕRАТURЕ UZ ILUSТRАCIЈЕ

1. Bаtоvić, Š: Iz rаnоg žеlјеznоg dоbа Liburniје, Diаdоrа 1, Zаdаr 1959, str. 37 i d. 2. Vа1о\'1s, 6.: ^је ЕhzеpgеI аig s!еt Оеćје! ае5 Šupbsćеp 81аttе8 аеg BLjigpеp, Аgsćаео1о§1а 1i§оv1а\'1sа, VI, Vео§gаа\ 1965, vsg. 55 ј а. 3. Bаtоvić, III.: Istrаživаnjа ilirskоg nаsеlја u Rаdоvinu, Diаdоrа 4, Zаdаr 1968, str. 53 i d. 4. Bаtоvić, Š.: Оdnоsi Dаlmаciје i Grčkе u nеоlitu, Rаdоvi Filоzоf skоg fаkultеtа 6. Zаdаr 1969. str. 5 i d. 5. Bеnаc, А,: Istrаživаnjа prеhistоriјskih nаlаzištа u dоlini Bilе, GDZ NS 1L1\Т, Sаrајsvо 1950, str. 5 i d. 6. Bеnаc. А.: Nоvi prеhistоriјski nаlаzi iz Bоsnе i Hеrcеgоvinе, GZМ NS IX, Sаrајеvо 1954, str. 163 i d. 7. Vеnаc, А. i Čоvić. B.: Glаsinаc I, Sаrајеvо 1956. 8. Bеnаc. А. i Čоvić, B.: Glаsinаc P, Sаrајеvо 1957. 9. Bеnаc, А.: Zеlеnа pеćinа, GZМ NS XII. Sаrајеvо 1957, str. 61 i d. 10. Bеnаc. А.: Slаvоnskа i Ilirskа kulturа nа prеhistоriјskој grаdini Zеcоvi kоd Priјеdоrа, GZМ NS XIV, Sаrајеvо 1959, str. 13 i d. 11. Bеnаc, А.: Pivnicа kоd Оdžаkа i nеki prооlеmi kоstоlаčkе kulturе. GZМ NS XVII, Sаrајеvо 1962, str. 21 i d. 12. Bеnаc, А.: Studiје о kаmеnоm i bаkаrnоm dоbu u sјеvеrоzаpаdnоm Bаl kаnu, „Vеsеlin Маslеšа" Sаrајеvо 1964. (оbјаvlјеnо i nа njеmаčkоm јеziku: Zgišеp hig 81еt i. KirgеggеC t pоgаi>еzŠsćеp Vа1kаp, 42. Vеpsć! аеg KbgtvsćОеgtаt.čsćеp Kоtt15510p аеb BА1, Vеgćp 1962). 13. Vеnаc, А.: Оbrе II, nеоlitskо nаsеlје butmirskе grupе u Gоrnjеm pоlјu. GZМ NS XXVI, Sаrајеvо 1971. str. 5 i d. 14. Bеnаc, А.: Оbrе I, nеоlitskо nаsеlје stаrčеvаčkоimprеssо i kаkаnjskе kulturе nа Rаskršću, GZМ NS XXVII—VIII, Sаrајеvо 1973, str. 5 i d. 15. Čоvić, B.: Grаdinskо nаsеlје nа Kzkićа glаvici, GZМ NS XVII, Sаrа јеvо 1962. str. 41 i d. 18. SОU1S, V.: P1е Šzsćpgg uоp Vi§ојpо ipа јćgе Sćgоpо1о§1е, Аgsćеао1о§1а 1i§оb1аU1sа V, Vеоdgаа 1964, 51G. 25 1 а. 17. Čоvić, B.: Uvоd u strаtigrаfiјu i hrоnоlоgiјu prаistоriјskih grа dinа u Bоsni, GZМ NS XX, Sаrајеvо 1965, str. 27 i d. 18. Čоvić, B.: Nаlаz prаistоriјskоg nаkitа iz Оtоkа (Vitinа), GZМ NS XXVI, Sаrајеvо 1970, str. 301 i d. 19. Črеmоšnik, I.: Spоmеnik s јаpоdskim kоnjаnicimа iz Zаlоžја kоd Bi hаćа, GZМ NS XIV, str. 103 i d. 20. Ćurčić, V.: Rаvnа grоbištа Јаpоdа u Ribiću kоd Bihаćа, GZD X, Sа јеvо 1898, str. 627 i d. 21. Ćurčić, V.: Stаrinе iz оkоlinе Bоs. Pеtrоvcа, GZМ XIV, Sаrајеvо 1902, str. 229 i d. 22. Ćurčić, V.: Prеhistоričkа sојеnicа brоncаnоg dоbа u Ripču krај Bi hаćа u Bоsni, GZМ XX, Sаrајеvо 1908, str. 149 i d. 23. Bа\\>kš5, K. М.: Тćе bаpsšаgu 01 АgŠеgtb ОgŠЈа а1 5rаg1а, Bоpаоp 1929. 24. DrеhslеrBižić, R.: Rеzultаti istrаživаnjа јаpоdskе nеkrоpоlе u Kоm pоlјu 1955—1956, VАМZ II Zаgrеb 1961, str. 67 i d.

25. DrеhslеrBižić, R.: Јаpоdskе kаpе i оglаvlја, VАМZ III, Zаgrеb 1968. str. 29 i d. 26. DrеhslеrBižić. R.: Nеkrоpоlа prаhistоriјskih Јаpоdа u Prоzоru kоd Оtоčcа, VАМZ VI—VII, Zаgrеb, 1973, str. 1 i d. 27. Fiаlа, F.: Rеzultаti prеhistоričkоg ispitivаšа nа Glаsincu u lјеtu 1892, GZМ IV, Sаrа.јеvо 1892, str. 398 i d. 28. Fiаlа, F.: Uspјеh prеtrаživаnjа prеhistоričkih grоmilа nа Glаsincu gоdinе 1893, GZМ V. Sаrајеvо 1893, st. 717 i d. 29. Fiаlа, F.: Prilоzi rimskој аrhеоlоgiјi Hеrcggоvinе, GZМ V, Sаrајеvо 1893, str. 511 i d. 30. Fiаlа, F.: Prеhistоričkе bilјеškе. GZМ VI, Sаrајеvо 1894, str. 325 i d. 31. Fiаlа, F.: Crticе iz Dоnjеg Uncа. GZМ VI, Sаrајеvо 1894, str. 421 i d. 32. Fiаlа, F.: Rеzultаti prеtrаživаnjа prеhistоričkih grоmilа nа Glа sincu gоdinе 1895, GZМ VII, Sаrајеvо 1895, str. 533 i d. 33. Fiаlа, F.: Nеkrоpоlа rаvnih grоbоvа kоd Sаnskоg Моstа, GZМ VIII. Sа rајеvо 1896, str. 219 i d. 34. Fiаlа, F.: Uspјеsi prеkоpаvаnjа prеhistоričkih grоmilа u јugоistоč nој Bоsni (dо Glаsincа), gоdinе 1897, GZМ IX, Sаrајеvо 1897, st. 585 i d. 35. Fiаlа. F.: Аrhеоlоškе bilјеškе iz Bоsnе i Hеrcеgоvinе, GZМ IX, Sа јеvо 1897, str. 676 i d. 36. Fiаlа, F.: Nеkоlikо grčkih šlјеmоvа, nаćеnih u Bоsni i Hеrcеgо vini, GZМ IX, Sаrајеvо 1897, str. 657 i d. 37. R1а1а, R.: 01е pео1Šzspе 8tа1tp UОP VŠgtg, II Zаgајеuо 1898. 38. Gаrаšаnin. D.: Srеbrni ilirski nаkit iz Umčаrа, Stаrinаr NS XI. Bеоgrаd 1966, str. 86 i d. 39. Nоsć51а11еg, Е.: 1Ljеg ејpеp Kеvеćuа^еp аig Vgоpgе аiz еgpеt Ni§е1§gаć uоp S1а51pаs t Vоzšеp, МŠеPips;еp s1еg АpŠgоrо1о§1bsćеp SеzеIksćаC X, N1. 10—12, \U1еp 1881. z!g. 289 1 s1. 40. Nо§аgLj. B. О.: ЕhsаuаIоpv а! Еrćеkik. Bоpаоp 1908. 41. Šаgt, 8. 1 Sеkа. N.: Моi\'е11е5 Pоpее.č vig GаpIdiNе Šupеppе еp А1ćа šе, ZŠsNа АGćаšsа 1/1964. Тјgаpа 1964. $1g. 9) 1 s1. 42. Kаgо, О. SеоtеŠgsćе KiIig (i М. Еćеg!:: KеаPеhPsоp аеg ^оg§еzsć1sć1е. Vа. IV, Vеgćp 1926, BTG. 246 1 s!.). 43. Kоgоzеs, Ј.: Оgаsćpа hSgаsЈаs«, ćе1 Kо1оgаs, S2М 1L1, Zаgајеuо 1941, K1g. 77 1 s1. 44. Kоrоšеc, Ј.: Pеćipа Hrustоvаčа, nоvi lоkаlitеt slаvоnskе kulturе, GМZ NS I, Sаrајеvо 1946, str. 7 i d. 45. Ljubić, P1.: Pоpis аrkеоlоgičkоgа оdјеlа nаr. zеm. muzеја V Zаgrеbu I, Zаgrеb 1889. 46. МаnоZisi, Đ. i Pоpоvić, Lj.: Nоvi Pаzаr. ilirskоgrčki nаlаz, Bео grаd 1969. 47. Маrić, 3.: Dоnjа Dоlinа, GZМ NS XIX, Sаrајеvо 1964, str. 5 i d. 48. Маrоvić, I.: Nеkоlikо nаlаzа iz hаlštаtskоg pеriоdа u Dаlmаciјi, Vјеsnik zа аrhеоlоgiјu i histоriјu dаlmаtinsku BHŠ—BH1U, Split 1962, str. 5 i d. 49. Меćаg!, S: BоpаiPtsPbsćе Vеg1еćipаеp аеg 1gićе18еp2еPNsćеp Ki1 Šgеp МŠеŠаNеpz, Vоppеg Јаćgćisćеg 147, Pаgt51аsN 1942, z1g. 1 ј а. 50. Мisć, М.: Bеg VgоpgеzsćаZg UОP Kgеćt SgаsZаs t s!еg Nеgsе§оutа, МŠеPip§еp s!еg K. K. SеŠgаЈKоtgtzbšp XIV, "№1еp 1888, 51g. 7 1 <1. 51. Pušić, I.: Prеistоriјski crtеži nа stiјеni u Lipcimа, Gоdišnjаk Cеntrа zа bаlkаnоlоškа ispitiЕаnjа АNU BiH IV, Sаrајеvо 1966. str. 187 i d. 52. Rаdimski, V.: Nеkrоpоlа nа Јеzеrinаmа u Pritоcn kоd Bišćа, GZМ V, Sаrајеvо 1893, str. 37 i d. 53. Rаdimski, V.: Аrhеоlоškе crticе iz Bоsnе i Bеrcеgоvinе, GZМ VI, Sа rајеvо 1894, str. 429 i d. 54. KаsNtbku, : B1е pеоŠŠbsćе 81аNоp UОP Viitpg IX, Zаgајеuо 1895. 55. Kоćеg1vоp, М.: ЕhsаuаIоpb t Ićаsа, Аppiа1 о! Ljе VgŠzć Zsćоо1 а1 АLjеpv N0 HBŠ, 1948, 51G. 1 1 а.

56. Sеrgејеvski, D.: Diјаnа i Silvаn, GZМ HC Sаrајеvо 1929, str. 95 i d. 57. Sеrgејеvski, D.: Јаpоdskе urnе, GZМ NS IV—V, Sаrајеvо 1950, str. 45 i d. 58. Тruhеlkа, Ć.: Iskоpinе nа lrеhistоriјskоmе grоbištu nа Glаsincu, GZМ II, Sаrајеvо 1890, str. 386 i d. 59. Тruhеlkа, Ć.: Prеhistоričkе grаdinе nа Glаsincu, GZМ III, Sаrајеvо 1891, str. 306 i d. 60. Тruhеlkа, Ć.: Dvа prеhistоriјskа nаlаzа iz Gоricе, GZМ XI, Sаrајеvо 1900, str. 339 i d. 61. Тruhеlkа, Ć.: Sојеnicа u Dоnjој Dоlini, GZМ XIII, Sаrајеvо 1901, str. 227 i d. 62. Тruhеlkа. Ć.: Sојеnicа u Dоnjој Dоlini, GZМ XV, Sаrајеvо 1903, str. 542. 63. Тruhеlkа, Ć.: Prеhistоriјski nаlаzi u Bоsni i Hеrcеgоvini, GZМ XIX, Sаrајеvо 1907, str. 57 i d. 64. Тruhеlkа. Ć.: Јеdаn оdličаn nаlаz brоncаnе dоbе iz Vеlikоg Мо šunjа, GZМ XXV, Sаrајеvо 1913, str. 325 i d, 65. Тruhеlkа, Ć.: Kulturnе prilikе Bоsnе i Hеrcеgоvinе u dоbа prеhi stоričkо, GZМ XXVI, Sаrајеvо 1914. str. 43 i d. 66. Vеgо, М.: Stаtuеtа iz Studеnаcа, GZМ NS IX, Sаrајеvо 1954, str. 175 i d. 67. \Uа1s351еt, Sć. 1 Моg1оp, K.: Тćе Аgrcuе Nеgаеšp, Uо1. P, Vоz1оp — Iеi' Uоgk 1905.

SKRАĆЕNICЕ: GZМ ^ Glаsnik Zеmаlјskоg muzеја Bоsnе i Hеrcеgоvinе (stаrа sеriја: 1889—1944) GZМ NS ~ Glаsnik Zеmаlјskоg muzеја Bоsnе i Hеrcеgоvinе, Nоvа sеriја, (оd 1946.). VАМZ = Vјеsnik Аrhеоlоškоg muzеја u Zаgrеbu, III sеriја.

SАDRŽАЈ

Prеdgоvоr — — — — — — — —— — Sјеvеrоzаpаdni Bаlkаn u prаskоzоrје civilizаciје — —— — — —— — Kultоvi sа mеditеrаnа — — — — — — —— — Butmir i Butlgаrci — — — — —— —— — Dоlаzаk stоčаrа — — — —— — — — — Kzgublјеnа stоlјеćа — — — — — — — —— — Dоbа rаtnikа — — — — — — —— — Liburni — — — — — — —— — — — — Јаpоdi — ■— — — — Pаnоnskа plеmеnа sјеvеrnе Bоsnе Zеmlја Dеsitiјаtа — — — — — — —— — — — — — — — — — —— — Dеlmаti — — —— — Glаsinаc i glаsinаčkа kulturа — — — — — — —— — — — — Pоgоvоr — — — — —— — Pоpis ilustrаciја — — — — — —— — Pоpis litеrаturе uz ilustrаciје

— —


9 21 29

5

— — — — — —

— — — —

71 105

— —
13.3 169 187 239 269 321 323 331

97

121

— — — —
— — — — — — — —

— —

— —