Za izdavača: Nikola Janković Glavni urednik: dr Dušan Marinković Lektura i korektura: Predrag Rajić Dizajn korica: Mediterran Publishing Tehničko uređenje: Mediterran Publishing Copyright © Zygmunt Bauman 2003 Copyright © za srpsko izdanje Mediterran Publishing 2009
Izdavač se posebno koji je zahvaljuje profesoru publikovanje Zigmuntu ove knjige. Baumanu

omogućio

Objavljivanje ove knjige pomogao je Pokrajinski sekretarijat za kulturu Izvršnog veća AP Vojvodine. Štampa: Art Print, Novi Sad Mediterran Publishing d.o.o. Nikole Pašića 24, 21000 Novi Sad tel: +381.21.661.20.90 fax: +381.21.661.37.65 www.mediterran.rs e-mail: mediterran@neobee.net

Zigmunt Bauman FLUIDNA О krhkosti LJUBAV veza ljudskih Sa engleskog preveli: NATAŠA i SINIŠA BOŽOVIĆ MRDAK MEDI TERRAN PUBLISHING Novi Sad 2009 .

Naslov originala: LIQUID LOVE On the Frailty of Human Bonds by Zygmunt Bauman First published in 2003 by Polity Press in association with Blackwell Publishing Ltd Reprinted in 2 0 0 8 Polity Press. 65 Bridge Street Cambridge UK .

Zaljubljivanje i odljubljivanje 2.SADRŽAJ Predgovor 1. О alatima društvenosti Homo sexualis: na ožalošćena prodaju siročad Zajednice 3. Razmontirano zajedništvo . О teškoći voljenja suseda svoga 4.

ne može biti garantovano trajan.kao što će se sigurno i dogoditi u fluidnom moder­ nom vremenu. i to na načine koje niko ne očekuje. kao što su to bile rodbinske veze u Ulrihovo vreme.jedino sopstvenim naporima. Nemajući sopstvene karakteristike.koju god je karakteristiku mogao poželeti .Der Mann ohne Eigenschaften: čovek bez karakteristika.žitelj našeg modernog fluidnog društva. oni se moraju povezati. Ulrih je morao da izgradi . kada se prilike promene .kao što i naslov romana govori . a posebno bez onih utvrđenih. što je tu da popuni praznine nastale usled ne­ dostatka ili dotrajalosti veza. U svakom slučaju. oni treba da budu samo labavo povezani kako bi ponovo mogli biti odvezani. Nijedan od ovih spojeva. i to sopstvenim naporima i uz pomoć sopstvenih veština i posve­ ćenosti. bilo nasledene ili stečene jednom za svagda i neraskidivo. junak velikog romana Roberta Muzila.Predgovor Ulrih. U nedostatku neraskidivih i jednom za svagda utvrđenih veza. bio je . ali nijedna od ovih karakteristika nije mogla garantovano trajati beskonačno u svetu punom zbunjujućih signala. . sklonom brzom menjanju. uz kratko odlaganje. danas moraju uklopiti ka­ kve god veze poželeli u kariku za uključenje u ostatak sveta ljudi.čovek bez veza. Junak ove knjige je Der Mann ohne Eigenschaften . koristeći sopstvenu dovitljivost i pronic­ ljivost. i njegovi naslednici.. Budući da su nevezani. uvek iznova. junak ove knjige ..

iako na različitim nivoima svesti. slike u delovima. i ne vidi se kada jedno prelazi u drugo.. u centru pažnje fluidnih modernih pojedinaca-po-dekretu i što stoje na samom vrhu liste njihovih životnih prioriteta. To je razlog što su one. osećanje nesigurnosti koje ona izaziva.zapravo niti jedan od njegovih izuzetnih talenata koji su učinili Der Mann ohne Eigenschaften savršenim portretom modernog čoveka . Najviše čemu se mogu nadati jeste sastavljanje foto-robota. ne pokušavajući da dostignem punu. niti mogu niti žele da podnesu. Glavni junak ove knjige su ljudske veze. uprkos njenim . čime bi im bila ograničena sloboda koja im je potrebna da bi .bili u vezi. možemo to tvr­ diti.pošto se plaše da takvo stanje može doneti teret i izazvati napore koje oni.. pogodili ste . Pošto ne posedujem Muzilovu oštrinu vizije. Najveći deo vremena ove dve predstave kohabitiraju . žudeći za sigurnošću zajedništva i za pruženom rukom na koju mogu računati u nevolji i očajnički želeći da stupe u veze. U našem svetu neobuzdane „individualizacije" odnosi imaju dva lica.10 F l u i d n a ljubav Zapanjujuća krhkost ljudskih veza. „Veze" su u današnje vreme najaktuelnija tema u društvu i naizgled jedina društvena igra koju vredi igrati. ostavljen čitaocima da ga sami ispune. Centralni likovi knjige su muškarci i žene. i sukobljene želje koje to osećanje podstiče. koji očajavaju jer su pre­ pušteni sopstvenoj domišljatosti. koja može imati isto toliko rupa i praznih delova koliko i onih popunjenih. a opet zaziru od stanja „povezanosti". zabeleži i pojmi. naši savremenici. najupečatljivija i najproblematičnija otelotvorenja ambivalentnosti. najakutnija. po njihovom mišljenju. koji osećaju da mogu lako biti odbačeni. da ne kažemo povezanosti zauvek . predstavlja ono što ova knjiga pokušava da razreši. Međutim. a kamoli savršenu sličnost.tako je. želje da se veze učvrste.moram se ograničiti na izradu portfelja grubih i fragmentarnih skica. a pogotovo od stanja „stal­ ne" povezanosti. U flu­ idnom modernom životnom okruženju ljudske veze su možda najčešća. čak će i ta konačna kompozicija biti nedovršen zada­ tak. Oni lebde negde između lepog sna i noćne more. a opet da ostanu labave. bogatstvo pale­ te i suptilnost poteza .

kako u vezi popiti samo čašu meda. suviše rigidna i teška za samostalno odmotavanje ili razrešavanje od strane pojedinaca... ispuniti bez op­ terećivanja. U svom čuvenom eksperimentu. uvereni da potražnja za njihovim savetodavnim uslugama nikad neće presahnuti pošto nema tih saveta koji će ikada moći učiniti da krug izgubi kružni oblik i time postane pogodan za kvadraturu. ili delujući na neki drugi način protivno svojoj prirodi). Nesposob­ nost pravljenja izbora između privlačnosti i odbojnosti.. nestajanju. Kompleksnost teme je suviše nabijena. nesvojstvenom ponašanju. iako najčešće oni samo podižu uobičajenu praksu na . Neki sociolozi. Njihovih saveta ima u izobilju.. uz naknadu. ljudi koji se nadu u takvoj situaciji mogu se za pomoć obratiti stručnim savetnicima koji nude svoje usluge. Nema sumnje da „veze" spadaju u glavne pokretače „buma savetničke prakse" u današnje vreme. Miler i Dolard su videli kako su njihovi laboratorijski pacovi dostigli vrhunac uzbuđenja i uzne­ mirenosti kada „se privlačno izjednačilo sa odbojnim". Ono što se nadaju da će čuti od savetnika jeste kako napraviti kvadraturu kruga: kako imati . ljudska pažnja se u današnje vreme sve više usmerava na zadovoljstva koja se očekuju od veza baš zbog toga što se one na neki način nisu pokazale potpuno i istinski zadovoljavajućim. žure sa zaključcima kako njihovi savremenici više nemaju prijateljstva. kako u vezi ovlastiti bez razvlašćivanja.u svom pu­ canju. veze.i jare i pare". a ako uistinu zadovolje..Predgovor 11 ozloglašenim rizicima. odnosno onda kad je došlo do konačnog balansa između pretnje električ­ nim šokom i obećanja ukusne hrane. Uzbuđenje Milerovih i Dolardovih pacova prečesto je završavalo kao paraliza akcije. bez čaše žuči. cena zadovolj­ stva koju sa sobom nose često ispada preterana i neprihvatljiva. zajedništva i zajed­ nicu. omogućiti bez onemogućavanja. između nada i strahova. navikli da sklapaju teorije koristeći statističke podatke iz anketa i zdravorazumska shvatanja koja takve statistike beleže. reflektovala se kao nesposobnost delovanja. Za razliku od pacova... Stručnjaci su predusretljivi. Zapravo (na liniji pravila Martina Hajdegera da se stvari u svesti otkrivaju samo kroz frustracije koje izazivaju .

prev.vrsta bezalkoholnog pića u koncentratu (prim. kao automobili.12 F l u i d n a ljubav nivo opšteg znanja. Ili da veze moraju biti podvrgnute.. a posebno dugoročno obavezivanje zamka koju treba više nego bilo šta drugo izbegavati u nastojanju da se „bude u vezi". Sve u svemu.).. a to zatim do visina naučne.. ako želite da vas vaše zajedništvo ispunjava. Ili ih uče da su veze poput „ribene"'. jer su bili suviše boja­ žljivi ili stidljivi da to urade u sopstveno ime. ne bi li čuli ono što žele da čuju od „upućenih" ljudi. ne zahtevajte obaveziva­ nje niti se obavezujte. Ostavite sva vrata sve vreme otvorenim. na eventualno pitanje о tome. jednog od Nevidljivih gradova Itala Kal­ vina. Kao i druge investicije. držite distancu. koji su raspršili taj gušeći mehur veze parova". Zaista . I stoga. I tako čitaoci saznaju. ako želite da budete u vezi. za­ pamtite da time verovatno zatvarate vrata drugim romantičnim prilikama koje mogu više zadovoljiti i ispunjavati". Ako se popije u koncentrovanom obliku.te kao i „ribenu".SDC" . makar to bilo i bez posebnog oduševljenja. i ona rastu i opadaju".. Je­ dan stručni savetnik ovako informiše svoje čitaoce: „Kad se oba­ vezujete na nešto. autoritativne te­ orije. da mogu pokušati sa „džepnim vezama". onom vrstom veza koje je „moguće po potrebi izvući". Jedan drugi stručnjak sa još manje okolišanja kaže: „Obećanja о obavezivanju su dugoročno bez značaja. iz iskustava drugih čitalaca. veze treba rastvoriti da bi se konzumirale. ono čemu se uče jeste da je obavezivanje. Ili da takozvane . Stanovnici Leonije.poluvezane parove" treba slaviti kao „revolucionare u vezama. reciklira­ nih od strane savetnika. ali i gur­ nuti duboko u džep kada one nisu potrebne. da zavire u situacije i dešavanja „drugih kao što su oni" i izvuku što veću mogu utehu iz od-strane-stručnjaka-overene spoznaje da nisu sami u svojim usamljenim naporima da se izbore sa svojim neprilikama. . obaveznim periodičnim testovima voznog stanja.. izaziva mučninu i može ugroziti zdravlje . odgovorili bi da je njihova strast „uživanje u novim i različitim stvarima".svakog „Ribena" . Zahvalni primaoci saveta prebiraju po člancima na temu veza u šarenim mesečnim i nedeljnim časopisima i nedeljnim dodacima ozbiljnih i manje ozbiljnih dnevnih novina.

i biće postav­ ljano i dalje. one mogle biti odbačene u bilo kom trenutku? Sve u svemu. čišćenja sebe od periodične nečistoće". što je i razumljivo. pri opisivanju svojih iskustava i šansi. Hajde da porazmislimo о tome. cilj ili san da „budu u vezi".za svaki slučaj . ne brinu о jednoj stvari dok govore о drugoj? Kažu da je njihova želja. da bi. Koliko god se zlosrećni tragaoci za vezama i njihovi savetnici trudili.kako da je okončaju bez problema i čiste savesti? Ne postoji lak odgovor na ovo pitanje.„jednom kada se stvari bace. Možda je to razlog što. niko više ne želi da dalje razmišlja о njima". kao ono bogatstvo Ričarda Bakstera. ljudi sve češće (uz svesrdnu podršku i pomoć svojih učenih savetnika) о vezama ne govore u smislu uzajamnih . iako ono treba da bude postavljeno. ovaj se po­ jam opire potpunom čišćenju od konotacija neugodnosti i briga koje ga prate. bez obzira na to što je njihova misija „obavijena tišinom punom poštovanja". jer . istinska strast Leonijaca „radost izbaciva­ nja. baš kao i stanovnici Leonije. Zar stanovnici našeg fluidnog modernog sveta. Zašto bi inače ulični čistači bili „dočekivani kao anđeli". ili zapravo više nego bilo šta drugo žele da te veze budu lake i labave. Ali zar. u stvari. ili . koje je trebalo da „leži na ramenima kao laki ogrtač". odstranjivanja.. iz najnovijeg modela fri­ židera vade neotvorene konzerve.Predgovor 13 jutra oni oblače „potpuno novu odeću. Možda i sama ideja „veze" doprinosi konfuziji. on u istom dahu govori о zadovoljstvima zajedništva i užasima zatvaranja. nisu najviše zabrinuti za to kako da spreče kvarenje i zagušenje svojih veza? Da li zaista nastoje da im se veze održe. dok žitelji fluidnog modernog sveta ispaštaju pod razornim teretom najprotivrečnijeg medu masom protivrečnih zadataka s kojima se svakog dana suočavaju. kao što to kažu. slušaju najnovije melodije sa najmodernijih radio-aparata". On ostaje prožet nejasnim pretnjama i sumornim slutnjama. u stvari. Ali svakog jutra „ostaci jučerašnje Leonije iščekuju kamione za smeće" i čovek se s pravom može zapitati da li je. strast.. kakvu vrstu sa­ veta oni žele: kako da učvrste vezu.

istakao je ključnu prednost elektronskih odnosa: „Uvek možete da pritisnete dugme 'delete'". uklanjajući kao stampedo sa scene jedna drugu i nadvikujući se obećanjima da će „više zadovoljiti i ispunjavati". da dolaze i odlaze sve većom brzinom i sve masovnije. i mogu se prekinuti po nahođenju. Jedan dvadesetosmogodišnjak iz Bata. pojam „mreže" označava jednu matricu simultanih konekcija i diskonekcija. više vole da govore о „mrežama". zbrkanom „pravom stvari". u „virtuelne veze" je lako ući i izaći iz njih. virtuelni odnosi (preimenovani u „kontakte") formiraju obrazac koji isti­ skuje sve ostale vrste odnosa. oksimoron: kontakti mogu biti prekinuti pre nego što postanu nepodnošljivi. „Neželjeni kontakt" je. u stvari. mreže su nezamislive bez simultanog omogućava­ nja obe aktivnosti. U mreži. deluju lako za upotrebu. i poželjno je. uživaju isti status i imaju isti značaj. Kontakti su „virtuelne veze". „srodstva". gde „romantične prilike" (i ne samo „roman­ tične") treba. Upravo je mogućnost „neželjene a pri tom neraskidive" veze to što pojam veze čini tako opakim. inertnom. Nema smisla postavljati pitanje koja od ove dve komplementar­ ne aktivnosti predstavlja „suštinu" mreže! „Mreža" pretpostavlja trenutke „kontakata" umetnutih u periode slobodnog lutanja. Umesto da govore о partnerima. Koje su to odlike jezika „kontakata" koje nedostaju u jeziku „odnosa"? Za razliku od „odnosa". To ne čini zadovoljnim muškarce i . a kamoli obavezujuće na duži rok) oni izgleda da su stvoreni po meri fluidnog modernog života. i događa. One izgledaju elegantno i čisto. Za razliku od „pravih veza". što se. međutim. sporom. u razgovoru vezanom za rapidno rastuću popularnost internet sastanaka nauštrb sastanaka u barovima i sastanaka preko oglasa. „partnerstva" i sličnih poj­ mova koji na vidno mesto stavljaju uzajamnu angažovanost a is­ ključuju ili tiho prelaze preko njene suprotnosti. neangažovanja.14 F l u i d n a ljubav odnosa već kontakata. u poređenju sa teškom. Za razliku od staromodnih veza (da ne pominjemo one „obavezujuće" odnose. na­ klonjeno korisnicima. Baš kao da se upravljaju prema Grešemovom zakonu. konekcije i diskonekcije predstavljaju jednako legitimne opcije. U mreži se kontakti ostvaruju po zahtevu.

u klizanju po tankom ledu spas je u brzini. kada dode do toga. teško da su zadovoljniji u od­ nosu na stanje pre pojave virutelnih veza. koje bi trebalo da se rasteraju zahvaljujući brzini. Biti u pokretu. La­ koća neangažovanja i okončanje-po-zahtevu ne umanjuju rizike: oni ih samo distribuiraju na drugi način. nešto gubi. tendencija je da se nadoknada traži u kvantitetu.Predgovor 15 žene koji se predaju tom pritisku. javlja se težnja da se partneri zamene mreža­ ma. Ova knjiga je posvećena rizicima i strepnjama života zajedno i odvojeno. ono što je nekad bila privilegija i dostignuće. Što je najvažnije. zajedno sa strepnjama koje stvaraju. Međutim. . odbijaju da odu. pretvara se u zamarajuću rutinu. postalo je neophodnost. ispada da je još teže (i prema tome još odbojnije) skrasiti se nego što je to bilo ranije . Održavanje brzine. Ako je „obavezivanje" besmisle­ no. dok se u vezama gubi poverenje i kada je malo verovatno da će one potrajati.sad vam nedostaju i veštine kojima biste to ostvarili ili mogli da ostvari­ te. ta mrska neizvesnost i ta mučna konfuzija. u našem fluidnom modernom životu. Kada kvalitet izneveri. što je nekad pred­ stavljalo veselu avanturu. Nešto se dobija. Kao što je Ralf Valdo Emerson istakao.

A k o izvučeš j e d a n disk. Zaljubljivanje i odljubljivanje „ M o j dragi prijatelju. n a i z m e n i č n o i r e c i p r o č n o . A kad malo bolje razmi­ slim. Kakva šteta što je to uradio. Valter Benjamin bi. о divnoj p o g o d n o s t i k o j u takva k o m b i n a c i j a s v i m a n u d i . j e r je sve u n j e m u o p r e č n o . j e r ne želim d a b e s k r a j n o z a m a r a m b i l o k o g a p r e o b i m n i m z a p l e t o m . R a z m i s l i . Mi m o ž e m o skratiti . čitalac svoje č i t a n j e .tebi. Iseckaj više f r a g m e n a t a . Ali on je to učinio . ti tekst. . U nadi da će ti se neki od n j e n i h delova dopasti i zabaviti te. m e n i i č i t a o c u . već pravo čitaoca da odluči. ne b e z razloga." Delovi koji su izašli iz Bodlerovog pera su to mo­ gli. dva dela te i z v i t o p e r e n e fantazije će se p o n o v o uklopiti b e z p r o b l e m a .i ja mogu samo da citiram. Jer da nije. šaljem ti m a l i rad za koji se. naravno. ja bih sam poželeo da sastavim isti ili sličan predgovor onome što sledi.1. „Iseckaj više fragmenata. izbacio reč „samo" iz poslednje rečenice. m o l i m te. i videćeš da svaki od njih može za­ sebno stajati. m o ž e reći da n e m a ni glave ni repa. u s u đ u j e m se da tebi p o s v e t i m celu ovu zmiju". Ovako je Šari Bodler predstavio Le spleen de Pariš svojim čita­ ocima.nije moje. i videćeš da svaki od njih m o ž e za­ s e b n o stajati.i glava i rep. a da li će tako biti i sa razbacanim isečcima misli koje slede . i ja bih.ja svoja razmišljanja.

uklapaju se u takvu vrstu razmišljanja/pisanja/čitanja više nego bilo koju drugu. a da ostavim mobilizaciju za kasnije. Zar nije istina da. već usled či­ njenice da što ste stariji to bolje znate da koliko god se misli čine velikim.. biti sam ili s nekim.. mislioci su ih zahvalno prigrlili. kada se kaže sve о stvarima najvažnijim za ljudski život. Pojava i jedne i druge stvari je jednokratno iskustvo. Ali pošto nemam dovoljno vremena na raspolaganju za izvrše­ nje takvog zadatka. a to i čine. a kamoli da stalno zadrže. ко će primetiti koliko su mali vojnici? Možete napraviti vojsku koja izgleda izuzetno moćno tako što ćete postaviti u borbeni poredak redove i redove pigme­ jaca. kad su otkriveni. Zbog toga su stvoreni logika i metod. svrstano u red i može li odgovarati standardima doslednosti. Ivan Klima kaže: malo stvari toliko nalikuje smrti kao ispunje­ na ljubav. ko­ hezije i potpunosti koji su definisani za manje bitne stvari? Mož­ da može . ili umirati sam ili s nekim . Ono što zna­ mo. Kada se redovi zaklope. nastojimo da saznamo. ali i iskustvo jednom zauvek. već sažima najveći deo životne buke i besa. ono što moramo pokušati da saznamo о ljubavi ili odbijanju.. želimo da znamo. bilo bi neozbiljno od mene da prvo osmislim borbeni poredak.da li sve to može biti racionalizovano.18 F l u i d n a ljubav U porodici misli ima puno patuljaka. zaboraviti svoju kržljavost pod moćnim sjajem marširajućih redova i borbenog poretka. . Kad malo bolje razmislim: možda se vreme koje mi je raspo­ laganju čini previše kratkim. one nikada neće biti toliko velike da obuhvate. ili rođena nanovo. ako ništa drugo onda da zadovoljim zavisnike od metodologije. koje ne dopušta ponavljanje.. Patuljci se možda mogu kriti i. Možda je trebalo da uradim isto sa ovim iseckanim delovima. i onda. uvek dolazeći niotkuda.u beskonačnosti vremena. ne dozvo­ ljava pravo na žalbu i ne obećava izbavljenje. svaki put kada se pojavi. dva glavna lika ove priče koja nema ni zapleta ni raspleta. ne zbog moje starosti. na kraju. Svaka od njih mora stajati „za sebe". Svaka od njih je rođena prvi put. najvažnije stvari ostanu neizrečene? Ljubav i smrt. bogatu raskoš ljudskog iskustva.

bliskost i uzročne veze su oblici ljudske individualnosti i/ili zajedništva. sva­ ki put počinje od početka. pokušavamo da definišemo smisleni poredak događaja i najčešće ćemo u tome i uspeti. poku­ šavamo da ispratimo unazad šta se prethodno dešavalo. koristeći se nepogrešivim principom da je post hoc zasigurno propter hoc. čak i manje nego što se može ući u Heraklitovu reku. Ljubav i smrt će udariti kada za to kucne čas. Bronislav Malinovski se podsmevao difuzionistima koji su poistovećivali muzejske kolekcije sa rodoslovima. videvši grublje kamene alatke izložene u staklenim muzejskim kovčezima ispred onih savršenijih.ni iz čega u vaše dnevne preokupacije. naravno. Ljubav i smrt će ući ab nihilo . Oruđa. iako žarko željeno . ne možete naučiti da volite. Oni su zaista sami sebi glava i rep. ona su bujice ili taloži takvih biografija i istorija. bez prošlosti ili budućnosti. recimo. može se reći. I ne možete naučiti to neuhvatljivo . ističu ljudske pojedinačne biografije i kolektivne istorije. kao da je jedna kamena sekira izrodila drugu na isti način kao što je. Svaka od njih.svaki od njih je zaseban događaj nepovezan (a kamoli uzročno povezan) sa drugim „sličnim" događajima. osim u ljudskim konstrukcijama koje retrospektivno nastoje da uoče da izmisle . nemaju sopstvenu istoriju. samo što nemate nagoveštaja kada će to vreme doći. govorili su о „istoriji oruđa". bićete zatečeni. Ni u ljubav ni u smrt ne može se ući dva puta.umeće izbegavanja njihovog stiska i sklanjanja sa njihovog puta.nepostojeće. niti možete naučiti da umrete. Ona. Ljubav i smrt nemaju sopstvenu istoriju. Kada god dođe. Mali­ novski se rugao. od hippariona vremenom nastao equus caballus Poreklo konja može se dovesti u vezu sa drugim konjima. da pogle­ damo unazad ne bismo li izvukli pouku iz nekog događaja. To su događaji u ljud­ skom vremenu . Dosta slično se može reći о ljubavi i smrti. za razliku od konja. i oni zapostavljaju i odbacuju sve drugo.Zaljubljivanje i odljubljivanje 19 iz tame nebivstva. To bi bilo. Svi smo mi skloni. Takav nam je uspeh potreban radi duhovne . ali oruđa nisu preci ili naslednici drugih oruđa. Srodstvo. I tako. ogoljavajući površnost prošlih zapleta i taštinu svih budućih zapleta.veze i da pojme nepojmljivo.

da jede štapićima umesto viljuškom ili da ostavi povoljan utisak na razgovoru za posao. kao Tom u crtanim filmovima Tom i Džeri. kao krajnji rezultat pro­ učavanja objekta. koje čak i poziva na ponovne po­ kušaje. doduše. većina nas bi se setila dosta slučajeva kada smo osetili da smo se zaljubili i da smo voleli. On takođe stvara iluziju usvojene mudrosti. iznad svega. U slučaju smrti. nikad se ne može razdvojiti originalni Erlebnis od kreativnog doprinosa moći imaginacije subjekta. učenje je. ljudi koji ne bi garantovali da je ljubav koju trenutno doživlja- . mudrosti koju čovek može naučiti. ili „ranji­ vim na ljubav". dešava samo jedanput. makar i zaobilaznim putem. i možda će neki preobraćenici poverovati da će se roditi ponovo . podložno ponavljanju. što je neophodno za zdrav razum.20 F l u i d n a ljubav utehe koju on donosi: on oživljava. kao što neko uči da koristi pravila indukcije J. ograničeno na iskustva dru­ gih ljudi i ono je time iluzija in extremis. Svako je čuo priče о takvim osobama „posebno sklonim ljubavi". Iskustvo drugih ljudi ne može istinski biti spoznato kao iskustvo. čovek se može zaljubiti više od jednog puta i neki ljudi se ponose ili se žale na to što se isuviše lako zaljubljuju i odljubljuju (kao i neki drugi koje upoznaju u tom procesu). S. sa­ znanja i. da vozi automobil. ne postoji način da neko nauči „da sledećeg puta to uradi kako treba" iz događaja koji nikada ponovo neće doživeti.gotovo po svojoj prirodi . veru u pravilnost sveta i predvidivost događaja. Postoje dovoljno čvrste osnove da se ljubav. kao i rođenje. Možemo pretpo­ staviti (ali bi to bila pretpostavka bazirana na poznavanju stvari) da se u našim vremenima brzo povećava broj ljudi sklonih da pripišu ime ljubavi više nego jednom od svojih životnih iskusta­ va. interpretirana priča о onome što su drugi proživeli. Zaista. Iskustvo drugih može se spoznati samo kao obrađena. Čini se da ljubav uživa drugačiji status od drugih jednokratnih događaja.ali ostaje činjenica da se smrt. Mila. Pod pritiskom.periodično stanje. a posebno stanje „zaljubljenosti". vidi kao . Možda neke mačke u stvarnosti imaju devet ili više života.

u kojima je. Ovo iznenadno izobilje i prividna dostupnost „ljubavnih iskustava" može (a to i čini) pothranjivati ubeđenje da je ljubav (zaljubljivanje. a opet ne toliko uzbudljivo ili senzacionalno kao ono koje će slediti posle njega. nestajanje te ideje neizbežno znači uprošćavanje testova koje iskustvo mora položiti da bi bilo označeno kao „ljubav". Da je ljubav bila svrha Don Dovanijevog neumornog traganja i eksperimentisanja. prema Sorenu Kirkegoru. Čovek čak može verovati (a to prečesto i čini) da se veštine vođenja ljubavi moraju razvijati sa akumuliranjem iskustva. vrsta znanja čiji se obim povećava kako se niz ljubavnih epizoda produžava. i opsednut sprečavanjem svakog narednog pokušaja u sadašnjosti da stane na put daljem pokušavanju. recimo. niz iskustava . opet. Primamljivo je reći da efekat prividnog „učenja veština" mora biti.koji su opisivani korišćenjem reči ljubav .Zaljubljivanje i odljubljivanje 21 vaju poslednja i koji očekuju da će biti još više takvih iskustava. Vrste veština koje se stiču su. О avanturama za jednu noć govori se pod šifrom „vođenja ljubavi". da će sledeća ljubav biti iskustvo još uz­ budljivije nego ono u kome se trenutno uživa. koje su a priori prožete svešću о krhkosti i kratkoći. predstavljajući „ljubav" kao oštre. kao u Don Đovanijevom slučaju. druga iluzija. Ali voden porivom da proba ponovo.. kompulzivno eksperimentisanje bi negiralo tu svrhu. Mocartov Don Đovani bio arhetipski virtuoz. kratke i šokantne epizode. traženje ljubavi) veština koja treba da se nauči i da ovladavanje ovim veštinama raste sa brojem eksperimena­ ta i istrajnosti u praktikovanju. Umesto da se više ljudi podigne ka visokim standardima ljubavi u više prilika. Ali. . to ne treba da nas iznenadi. romantična definicija ljubavi „dok nas smrt ne rastavi" je definitivno demode . Don Đovani bi takođe bio arhetipski „ljubavni nesposobnjak". Na kraju krajeva. odučavanje od ljubavi. „uvežbana nesposobnost" za ljubav. standardi su se smanjili.. „brzo završavanje i počinjanje od početka". Ako se ovo nagađanje pokaže tačnim. kao rezultat toga.pošto joj je prošao rok trajanja zbog radikalnog remonta rodbinskih struktura kojima je služila i iz kojih je izvlačila snagu i sopstvenu važnost. Ovo je.izuzetno se proširio.

mogao je biti očekivan. Oni koji su uporni u povezivanju svojih aktivnosti sa ranijim iskustvima. ljubav ne pronalazi svoj smisao u želji za gotovim. Ako ta distinkcija nije utvrđena. „proročica 'Bogobojazna od Prorokgrađa") je ukazala Sokratu.inteligentnih stvorenja: stvorenja dobro poznatih po svojoj naklonosti ka razbijanju rutina i stvaranju haosa u distinkciji između redovnog i slučajnog. nepravilnom. U nestabilnom okruženju.za ta veoma inteligentna stvorenja koja brzo uče kako da izvuku hranljive zalogaje među otrovnim mamcima .jeste element nestabilnosti. Voleti znači želeti „začinjati i rađati". Ljubav je srodna transcendenciji. koji se s time svesrdno složio. pošto se za svako stvaranje nikada zasigurno ne može znati gde će završiti. Čovek može naučiti da izvodi neku aktivnost u kojoj postoji niz nepromenljivih pravila koja odgovaraju stabilnom. već se po svojim posledicama mogu pokazati i fatalnim. „ona je za začeće i rođenje u lepom". istinski neprobojnom „različito­ šću" drugih . na to da „ljubav nije za lepe. ona je samo drugi naziv za kreativni poriv i kao takva je prepuna rizika. nekome ко se usudi da izazove njenu prirodu . nepredvidivom. monotono ponavljajućem okruženju koje favorizuje učenje. preu­ zimaju samoubilačke rizike i prizivaju beskrajne nevolje. uba­ čenih u mrežu podzemnih uvala i kanala. nepoštivanja pravila. pamćenje i naknadnu „analizu pokreta". U prirodi ljubavi je .kao što je Lukan primetio pre dva milenijuma.22 Fluidna ljubav Ishod kao ovaj . zadržavanje i sticanje navika .ljudskih . da tako kažemo. za učenje nemogućom.da neminovno podrazumeva predaju sudbini. .što su zaštitni znakovi uspešnog učenja . Drugim recima. i tako ljubavnik „ide okolo i traži lepu stvar u kojoj može da začne". učenje (u meri u kojoj se ono shvata kao usvajanje korisnih navika) nije moguće. kao što mislite".nisu samo kontraproduktivni. Ono što se iznova pokazuje smrtonosnim za pacove u gradskim kanalizacijama . kompletnim i završenim stvarima već u nagonu da učestvuje u postajanju ovakvih stvari. U Platonovom Simpozijumu Diotima od Mantinea (u prevodu. a Frensis Bejkon ponovio mnogo vekova kasnije .osveta ljubavi. kao generali poznati po tome što vode svoj poslednji pobednički rat stalno iznova.

Obećanje učenja umeća ljubavi (lažno. Otvaranje toj sudbini znači. znoj iz napora i napor iz rezultata. trenutna zadovoljenja." „Patos ljubavi se sastoji iz nepremostive dvojnosti bića. rezultate koji ne zahtevaju duže napore. prevrtljivo. on nije ni bitka. 1991). brza rešenja.. 8 1 . Le Temps et l'aulre (Presses Universitaires de France. Jhe Art of Loving (1957. a kada se ljubav desi. sa onim što je odsutno iz sveta koji sadrži sve što jeste. Torsons. 1995). koja ravorizuje proizvode spremne za neposrednu upotrebu. s tugom. u krajnjem bilansu. između dvoje ili više ljudskih bića. u velikim i stalno obnavljanim dozama. ni sinteza .. Eros je „veza sa drugačijim. Kao što je Erih From to nazvao: „Zado­ voljstvo u individualnoj ljubavi se ne može dostići. A tako i jeste .a ni znanje. nepogrešive recepte. kao što Levinas insistira. pri­ jem slobode u biće: one sloboda koja je otelotvorena u Drugom.. str. Zbog toga ljubav deluje kao hir sudbine . Eros. str. tom najuzvišenijem od svih ljudskih stanja. u kojoj su ovi kvaliteti retki. onom u kome strah u kombinaciji sa ra­ došću tvori leguru koja svojim sastojcima više ne dozvoljava da se razdvoje. dodao kako u „kulturi. kad god se ude u neistraže­ nu zemlju koja nije ucrtana u karte. sticanje spo­ 1 sobnosti da se voli mora ostati retko dostignuće".nema ljubavi. kao što je naša. osiguranje za sve rizike i garancije povratka novca. da se ukroti samovoljni i pripitome 1 2 Eric Fromin. Voleti znači otvarati se toj sudbini. to jest sa budućno­ šću. prigrabiti ili odgurnuti. vii. u saputniku u ljubavi. Obje su potrebne. a svako od njih je velika nepoznata u jednačini onog drugog. Bez poniznosti i hrabrosti . bez istinske poniznosti.. da bi odmah. ubrzati ili zaustaviti. Emmanuel Levinas. vere i discipline". hrabrosti. 2 se razlikuje od posedovanja i od moći. koja privlači i zavodi mahanjem svim tim karakteristikama i obećava da će ukloniti čekanje iz že­ lje. 7 8 . . koju je nemoguće saopštiti unapred. ona ih uvodi u takvu teritoriju." Pokušaj da se prevazide ova dvojnost.ta jeziva i misteriozna budućnost.u potrošačkoj kulturi. sa misterijom.Zaljubljivanje i odljubljivanje 23 U svakoj ljubavi postoje bar dva stvorenja. a opet toliko želje ima da bude istinito) je obećanje stvaranja „ljubav­ nog iskustva" slično drugoj robi.

ali. vaša mudrost može doći. ali u trenutku trijumfa ona se suočava sa svojim konačnim porazom. ona za sobom ne ostavlja utvrđene ro­ vove u koje se može povući. zavođenje Drugog čine svaku udaljenost.ali ruke koje mogu da grle takođe mogu da ščepaju i stegnu. kada bolje razmislim. Eros ne može biti lojalan sam sebi bez praktikovanja ovog prvog. ali. Izazov. koga nijedna magijska bajalica ne može isterati. ona brzo počinje da slabi . tek dan nakon njenog dolaska. Koliko god da ste naučili о ljubavi i voljenju. Ljubav je zalog po osnovu neizvesne i nedostižne budućnosti. rame uz rame sa njenim ukletim odbijanjem da lako podnosi ranjivost. tražeći zaklon u slučaju nevolje. U ovome leži čudesna krhkost ljubavi. ali ne može ga praktikovati a da ne rizikuje ovo drugo. Ljubav može biti. kao Kafkin Mesija. ona prikriva tu istinu naletima želje i uzbuđe­ nja. Ona nikada neće dobiti pouzdanost. Eros neće nadživeti dvojnost. Ona na svom putu rastvara svoju prošlost. moć. Eros nudi ruku i pruža je prema drugom . Sinteza ili nadvladavanje izgledaju kao jedini lekovi za nastalu muku. ako uspe.sve ove stvari potpisuju smrtnu presudu ljubavi. Svaka ljubav teži da se razreši. Kada je ljubav u pitanju. dovoljno jaku da razbije oblake i uguši uznemirenost. i često jeste. Svaka ljubav se bori da zakopa izvore svo­ je neizvesnosti i nesigurnosti. Ima smisla misliti о razlici između ljubavi i smrti kao о onoj između privlačnosti i odbijanja. Eros je opsednut duhom Tanatosa. I ona ne zna šta je čeka i šta budućnost može doneti. Otvaranje deluje kao ambis. čo- . koliko god da je ona mala.24 F l u i d n a ljubav buntovni. koju je ve­ oma lako prevideti. sinteza i razočarenje su Četiri jahača apoka­ lipse. nepodnošljivo velikom. da se nepoznato učini predvidivim i da se okuju oni koji slobodno lutaju . zastrašujuća kao i smrt. Stvar nije u Erosovoj preranoj zrelosti i nikakvo obrazovanje i „nauči sam" sredstva ne mogu ga osloboditi te morbidne . A postoji samo tanka granica. Dok god živi.i nestaje. između mekog i nežnog zagrljaja i okrutnog gvozdenog stiska. ljubav lebdi na ivici poraza. privlačnost.samoubilačke sklonosti. za razliku od smrti. Opet. posedovanje.

a ne suprotno. Posle žudnje dolazi odlaganje smeća. za korakom izvan. od svog rođenja. Žudnja je poriv za osvetom zbog uvrede i za sprečavanje poniženja. Tako je iskušenje zaljublji­ vanja veliko i nadmoćno. To je. to drugačije bi se pojavilo bez žaoke iskušenja koja bi bila izvučena i slomljena. jesti i svariti . po pravilu. i da se time onespo­ sobi. presađuje u svet. Žudnja je im­ puls da se ono drugačije liši svoje različitosti. I nagon za 5 a w o u n i š t e njem. Ljubav je. međutim. Upijati. Suština ljubavi je u dopunjavanju sveta . Žudnja je želja za trošenjem. za razliku od centripe­ talne žudnje. opet. istraživanje. I to ako preživi taj tretman. Žudnja i ljubav. Obećanja ljubavi su. kao što je sa žudnjom. me­ đutim. u ljubavi. za doseza­ njem onoga što je „tamo negde". čuvana najviše od same sebe. Kroz njeno doživljavanje. Nekada rođeni kao blizanci. nikada kao identični (jednojajčani) blizanci. Potrošna roba privlači . Ovo je. proždirati. To je primoranost da se zatvori jaz prema drugačijem. iako indirektan: žudnja je kontaminirana. zavodi obećanjem neistraženog i iritira svojom neuhvatljivom. U svojoj suštini.Zaljubljivanje i odljubljivanje 25 vek ne može biti toliko siguran.do prisustva drugačijeg. manje dvosmislena nego njeni darovi. upoznavanje i odomaćivanje. njena strogo čuvana tajna. apsorbovati i asimilovati subjekat u objektu. biće se. Suština ljubavi je u opstanku bića kroz njegovu drugost. žudnja je nagon za destrukcijom. jer ono mami i odbija. A mamac traganja za ružom bez trnja nikada nije mnogo daleko i uvek mu je teško odoleti. želja za negovanjem i za očuvanjem objekta negovanja.svaka dopuna je živi dokaz bića koje voli. Verovatno je. tvrdoglavom različitošću. Brat i sestra.a smeće odbija. čini se. ali isto je takva i privlačnost bekstva. istiskivanje različitosti iz druga­ čijeg i bacanje isušenih ljuštura čim posao bude gotov. I tako ljubav . Pojesti. željom za smrću. deo po deo. Centrifugalni impuls. Biće koje voli širi se kroz sopstveno predavanje voljenom objektu. To prisustvo je uvek i već samo po sebi uvreda i po­ niženje.uništiti. Žudnji ne treba nijedan drugi podsticaj . Impuls za širenjem. s druge strane. da će u tom procesu njegovi nesvareni ostaci pasti iz carstva potrošne robe u carstvo smeća.

svi drugi dogovori „do daljnjeg" u 3 Guardian Weekend. p o d e l i t e p i ć e ili šalu i v e o m a b r z o j e d ­ no od vas pita: 'Tvoj stan ili m o j ? ' N i k o od vas dvoje ne traži ništa oz­ biljno. Ljubav je sijamski blizanac pohlepe za moći. „emocional­ na ustanova za rehabilitaciju na putu između slobode sastanaka i ozbiljnosti značajne veze" (iako „ozbiljnost".ljubav raste sa svojim dobicima i ispunjava je njihova trajnost. zaštitna mreža koju ljubav brižno tka oko svog objekta zarobljava taj objekat.kao i. ljubav želi da poseduje. 12. Žudnja bi. ona vrši hapšenje zbog zatvorenikove zaštite. ne štiti „značajnu vezu" od završetka sa „teškoća­ ma i ogorčenošću" kada jedan partner „ostane posvećen ostanku u vezi. januar 2 0 0 2 . Kao i žudnja. maženjem i negovanjem. Nadmoć kroz predaju. ljubav je pretnja svom objektu. Ako žudnja želi da troši. Ljubav uzima zarobljenika i stavlja ga u pritvor. Dok se ispu­ njenje žudnje podudara sa uništenjem svog objekta . takode za grljenjem. Žudnja i ljubav deluju sa suprotnim ciljevima. žrtvovanje koja se vraća kao veličanje. Verna svojoj prirodi. doduše. žudnja je lukavstvo za izbegavanje dosadnog tkanja mreže. Ljubav je mreža bačena na večnost. izbegavala lance ljubavi. zatvaranjem. ali n e k a k o se j e d n a n o ć m o ž e pretvoriti u nedelju. čekati komandu .3 Tako je neočekivan ishod trenutka žudnje i avantura za jednu noć da tu žudnju ispuni. o n d a m e s e c . nijedno od njih ne bi preživelo razdvajanje. Vi ćaskate. odbranom. Ako je žudnja samodestruktivna.kaže K e t r i n D ž a r v i (u č a s o p i s u Gvardijan vikend). ljubav bi težila da održi žud­ nju.ali isto tako može značiti razvlašćivanje i preuzimanje odgovornosti. . kako Ketrin Džarvi kaže. Žudnja uništava svoj objekat. ili za ljubomornim čuvanjem. za hranjenjem. dok drugi želi da istražuje nove teritorije"). uništavajući sebe u tom procesu. g o d i n u ili d u ž e " . Ljubav znači biti u službi.26 F l u i d n a ljubav znači nagon za zaštitom. za zaklonom. stajati u poret­ ku. plešete. s druge strane. s m e j e t e se. „Vaši pogledi se susreću u p r e p u n o j prostoriji. kako ona podseća svoje čitaoce. varnica p r i v l a č n o s t i je tu. ljubav je samopokretačka. Ustanove za rehabilitaciju .

Zaljubljivanje

i

odljubljivanje

27

fluidnom okruženju u kome je obavezivanje budućnosti beznadežno koliko i prezreno - ne moraju nužno biti loša stvar (po mišljenju Džarvijeve i dr Valeri Lamon, priznatog psihologa za savetovanje koju citira); ali, kada „dajete sebe, koliko god to bilo nepotpuno", „imajte na umu da ćete verovatno zatvoriti vrata drugim romantičnim mogućnostima" (to jest, odustati od prava da istražujete nove teritorije", bar dok se partner prvi ne pozove na to pravo). Oštro zapažanje, trezvena procena: vi ste pred situacijom izbo­ ra. Žudnja i ljubav su ili/ili. Još oštrija zapažanja: vaši pogledi se susreću u prepunoj pro­ storiji i veoma brzo... Žudnja da se igrate u krevetu pojavljuje se niotkuda, i ne treba puno da kuca na vrata da bi ušla. Možda to nije karakteristično za naš svet opsednut bezbednošću, ali ova vrata skoro da i nemaju brave. Nema sistema daljinskog nadgle­ danja da ispita ко su uljezi i da razdvoji zlobne grabljivce od dobronamernih posetilaca. Provera kompatibilnosti horoskopskih znakova (kao provera marke u TV reklamama za mobilne telefo­ ne) bi možda obavila zadatak. Reći „žudnja" možda znači reći previše. Kao u kupovini: kup­ ci danas ne kupuju da bi zadovoljili žudnju, kao što je primetio Harvi Ferguson - oni kupuju po želji. Potrebno je vreme (nepod­ nošljivo dugo vremena po standardima kulture koja se gnuša odugovlačenja i promoviše „trenutno zadovoljenje" umesto toga) da bi se žudnja posejala, uzgajila i nahranila. Žudnji je potrebno vreme da proklija, poraste i sazri. Iako se pojam „dugoročnog" sve više i više skraćuje, brzina sazrevanja želje i dalje odoleva ubr­ zanju; vreme potrebno da se unovče rezultati investiranja u uzgoj žudnje čini se sve dužim - iritirajuće i nepriuštivo dužim. Menadžerima tržnih centara njihovi akcionari nisu ponudili toliko vremena, ali, isto tako, ni oni ne žele da odluke о kupovini budu podsticane motivima koji su rođeni i koji sazrevaju nasumično, ili da prepuste njihovu negu nestručnim i nepouzdanim „uradi sam" poduhvatima kupaca. Svi motivi koji su potrebni da nateraju kupce da kupuju moraju nastati na licu mesta, tokom šetnji tržnim centrom. Oni mogu i da umru na licu mesta (uz

28

F l u i d n a ljubav

potpomognuto samoubistvo, uz većini slučajeva) onda kada je njihov posao gotov. Njihov životni vek ne treba da bude duži od perioda koji je kupcima potreban za lutanje od ulaska u tržni centar pa do izlaska. U današnje vreme tržni centri se dizajniraju sa idejom о brzom buđenju i brzom izumiranju želja, a ne mučnim i dugačkim negovanjem i gajenjem žudnji. Jedina žudnja koja treba da bude (i biće) usađena posetom tržnom centru je ta da se iznova ponavlja uzbudljivi trenutak „predavanja" i dozvoljavanja željama da vode predstavu bez prethodno napisanog scenarija. Kratkoća njihovog životnog veka je glavna vrednost želja, koja im daje prednost nad žudnjama. Predavanje željama, za razliku od praćenja žudnje, je poznato kao trenutno, uz nadu da neće ostaviti trajne posledice koje mogu sprečiti buduće trenutke radosne ekstaze. U slučaju partnerskih veza, a posebno seksualnih partnerskih veza, slediti želje, više nego žudnje, znači ostaviti vrata širom otvorena „dru­ gim romantičnim mogućnostima" koje, kao što dr Valeri Lamon kaže a Ketrin Džarvi misli, mogu biti „više zadovoljavajuće i ispunjavajuće". Kada je delovanje u skladu sa željama duboko usađeno u sva­ kodnevno ponašanje moćnim silama potrošačkog tržišta, čini se da se žudnja bojažljivo, nespretno i nelagodno kreće ka ljubav­ nom obavezivanju. U svojoj originalnoj verziji, žudnji treba posvećenost i briga, koje podrazumevaju dužu negu, naporno pogađanje bez unapred dobijenog rešenja, neke teške izbore i nekoliko bolnih kompromi­ sa - ali, što je najgore, ona znači odlaganje zadovoljstva, što je, bez sumnje, žrtva koje se naš svet brzine i ubrzanja najviše gnuša. U svojoj radikalizovanoj, piramidalnoj i, povrh svega, kompaktnijoj reinkarnaciji u formi želje, žudnja je izgubila puno takvih odbijajućih atributa, a pri tom se više fokusirala na svoju metu. Kao što su reklame koje su najavljivale uvođenje kreditnih kartica to slavno nazvale - čovek sada može „ukloniti čekanje iz želje". Kada smo vodeni željom („vaši pogledi se sreću u prepunoj prostoriji"), partnerstvo prati obrazac kupovine i ne zahteva ni­ šta više od veština prosečnog potrošača skromnog iskustva. Kao

Zaljubljivanje

i

odljubljivanje

29

i druga potrošačka roba, partnerstvo je za konzumiranje na licu mesta (njemu nije potrebna dodatna obuka ili produžena pripre­ ma) i za jednokratnu upotrebu „bez predrasuda". A prvo i najvaž­ nije jeste da je ona upadljivo zamenjiva. Ako ima grešku ili „ne zadovoljava u potpunosti", roba može biti zamenjena drugom, po mogućstvu više zadovoljavajućom robom, čak i ako nisu ponuđene usluge posle rasprodaje i ako ga­ rancija о povratku novca nije obuhvaćena transakcijom. Ali čak i ako ispune svoje obećanje, ne očekuje se da će biti u upotrebi dugo vremena; naposletku, savršeno upotrebljiva, ispravna kola ili kompjuteri ili mobilni telefoni u vrlo pristojnom stanju se ot­ premaju na smetlište, uz malo ili nikakvo kajanje, onog trenutka kada se njihove „nove i unapredene verzije" pojave u prodavnicama i postanu glavni hit. Da li postoji bilo kakav razlog zašto partnerske veze treba da budu izuzetak od ovog pravila? Obećanja о odanosti, kako piše Adrijen Berdžes, su „beznačaj­ na na dugoročnom planu".4 I onda nastavlja sa objašnjavanjem: „Odanost je izvedena iz drugih stvari: koliko smo zadovoljni svojim vezama; da li vidimo realnu alternativu; i da li će njihov nastavak uzrokovati gubitak važnih investicija (vremena, novca, zajedničke imovine, dece)." Ali, „ovi faktori rastu i smanjuju se, kao i osećanja ljudi u vezi sa odanošću", prema Keril Rasbalt, „ekspertu za veze" na univerzite­ tu Severna Karolina. To je zaista neprilika: vi ćete nerado podneti gubitke, ali se gnušate izgleda da ćete možda morati uludo baciti još novca. Veza, kao što će vam ekspert reći, je investicija kao i sve druge: uložite vreme, novac, napore koje ste mogli da okrenete u dru­ gom pravcu, ali niste, nadajući se da radite pravu stvar i da će ono što ste izgubili ili čega ste se odrekli biti ponovo vraćeno za neko vreme - sa profitom. Vi kupujete akcije i čuvate ih dok god one imaju tendenciju povećanja svoje vrednosti i brzo ih proda­ jete kada profiti počnu da padaju ili kada druge akcije obećavaju veću zaradu (trik je u tome da ne previdite trenutak kada se to
4 Adrienne Burgess, Will You Still Live Me Tomorrow (Vermilion, 2 0 0 1 ) , kao što

je citirano u: Guardian Weekend, 26. januar 2002.

onda kada se u nju ude. priticanje u pomoć u vreme tuge. uteha u porazu i aplauz u pobedi. Zbog toga to morate sami da radite. sigur­ nost: sigurnost u puno svojih značenja .i nikada ne možete biti sigurni da ste uradili pravu stvar ili da ste je uradili u pravom trenutku. Samo što u ovom slučaju nema berze.„Biti u vezi" podrazumeva puno glavobolje. takode u smislu zadovoljenja koje brzo dolazi nakon jav­ ljanja potrebe. ali. Nikada ne možete biti u potpunosti i kompletno sigurni šta da radite . Morate konstantno biti na oprezu. večnu nesigurnost. već čini tu potrebu još neprijatnijom i upornijom.30 F l u i d n a ljubav desi). veze su ulaganja kao i sva druga. kao prvo.blizina nekog ко će vam pomoći kada je najpotrebnije. veoma trude da zamene mesto eksperta). Još je gore to što je on prepun paradoksa najgore vrste: ne samo da veza ne uspeva da zadovolji potrebu koju je trebalo (i za šta je postojala nada) da utaži. društvo u samoći. Vi ste tražili vezu u nadi da ćete olakšati nesigurnost koja je pro- . „istinite životne drame". a ono što se drži . Teško vama ako zadremate ili zaboravite na obazrivost. Ako napravite greš­ ku. A tako je i sa ovom drugom vrstom ak­ cija: vezama. i niko za vas neće raditi posao odmeravanja mogućnosti i procenjivanja šansi (osim ako ne unajmite profesionalnog savetnika na isti način na koji unajmite savetnika za berzu ili iskusnog računovođu. izvlačenje iz nevolje. povrh svega. Ali pazite se: obećanja о odanosti u vezi su. „beznačajna na dugoročnom planu". mada se.može i da se pusti) ujutru prvo u novinama otvore stranu sa berzom da vide da li je vreme da se drži ili da se pušta. u slučaju veza. Izgleda da nema valjanog izlaza iz ovog škripca. brojni dnevni TV programi sa gostima. Ako ulažete u vezu. gde (ко zna?) nam mogu mahati veće na­ grade? Akcionari koji znaju svoj posao (obratite pažnju: akcionari samo drže akcije. ali da li bi vam ikad palo na pamet da se zareknete na lojalnost akcijama koje ste tek kupili od brokera? Da se zakunete da ćete ostati semperfidelis i u dobru i u zlu. biće vam uskraćena mogućnost da za to okrivite pogrešnu informaciju. Naravno da jesu. profit koji očekujete je. „dok nas smrt ne rastavi"? Da nikada ne gledate na stranu. svakodnevno.

Posve­ ćenost vezi koja je „besmislena na dugoročnom planu" (čega su obe strane svesne!) je mač sa dve oštrice. Ne lek.a taj dodatni deo je i najteže izdrža­ ti: za razliku od vašeg sopstvenog slučaja „uzmi ili ostavi". pogoršavaju­ ći problem i čineći njegovo razrešenje sve manje mogućim.Zaljubljivanje i odljubljivanje 31 gonila vašu samoću. U vezi se možete osećati nesigurnim kao i bez nje. ili te gubitke pre njihovog izbacivanja. ali to još nije sve. Ako ste mislili da će kamata na vaše investicije u kompaniju biti plaćena čvrstom valutom sigurnosti. a sada se možda osećate čak i manje sigurnim nego ranije. On čini to da držanje ili propuštanje investicije bude stvar vašeg proračuna i odluke ali nema razloga da pretpostavite da će vaš partner. kao garanti sigurnosti i rešenja za vaše probleme. ako dođe do toga. Samoća rađa nesigurnost . Dok god su veze smatrane profitabilnim investicijama.glavobolja. vi ste roba koja treba da se proda ili gubitak koji treba da se smanji . čini se da je glava .a niko ne konsultuje tu robu pre nego što je pošalje nazad na tržište. Kristofer Klalou iz Instituta za istraživanje bra­ kova u Tavistoku: „Kada se ljubavnici osećaju nesigurno. čini se da ste onda po­ stupali na bazi pogrešne pretpostavke. čak i ako „nova i otežana" nesigurnost vreba sa drugih me­ sta. Ulaganje u vezu nije bezbedno i tako će i ostati. Ovo je nevolja i ništa osim nevolje. Vaša svest о ovome dodatno uvećava vašu nesigurnost . Ne mo­ žete uraditi puno da promenite partnerovu odluku u vašu korist. U svakom slučaju. praktikovati sličnu diskreciju i da neće biti slobodan da tako uradi ako i kada on ili ona to želi. koga je citirala Adrijen Berdžes.vi gubite.ali čini se da veza ne radi ništa drugo. nije u vašoj moći da sprečite partnera da izabere izlazak iz veze. Samo se imena koja dajete vašoj uznemirenosti menjaju. čak i ako želite drugačije . ako nijedan od na­ vodno razumnih i efikasnih koraka ne dovodi do približavanja rešenju . ili gore. veza na koju se gleda kao na biznis transakciju nije lek za nesanicu. Za vašeg partnera. Ako nema valjanog rešenja za ovu nevolju. oni se . ali terapija je samo još više pogoršala vaše simptome.drugi pobeđuje a pismo .ljudi se tada obično ponašaju iracionalno. Kao što zaključuje još jedan ekspert za veze.

Kao što je primetio Knud Logstrup. poništavanja nečije autonomije i gušenja auto­ nomije partnera. najpre blagoglagoljivi propoveđnik iz okruga Funen a kasnije etički filozof jakog i jasnog glasa na univerzitetu Arhus. str. Mi imamo određena mi­ šljenja о tome kako da radimo stvari i kakvi treba da budu dru­ gi ljudi. sastoji u jednostav­ nom pokušavanju obostranog zadovoljavanja. ne postoji ništa što promoviše udobnu vezu koliko obostrane pohvale". koje čekaju u zasedi na neopreznog ili na nepromišljenog glasnika". 5 Jedna je „vrsta asocijacije koja se. postoje dve „divergentne izopačenosti". zbog lenjosti. dok se problem uvek izbegava. preveo Teodor I. možda čak i uz fizičke napade . Jensens kao The Ethical Demand (Universitv Notre Dame Press. . Sledeća izopačenost se sastoji od „naše želje da promenimo druge ljude". 1956). Jednom kada se nesigurnost uvuče. nikada nije imao šansu da savlada umeće popravke štete. ljud­ skog straha ili sklonosti ka udobnim vezama.a svim tim stvarima će verovatno oterati svog ljubavnika". promišljena i staložena. Den Etiske Fordring (Nordisk Forlag. na koje su se nasukale mnoge veze: totalne poniznosti i totalne moći. nejaki splav veze se njiše iz­ među dveju zloglasnih stena. pošto je odrastao u doba rezer­ vnih delova. jer .a kamoli splav koji nosi neiskusnog mornara koji. Ovakvim mišljenjima nedostaje razumevanje. ili pokušavaju da zadovolje ili pokušavaju da kontrolišu. Neuspeh u vezi je najčešće neuspeh u komunikaciji.sve više postaje neophodno da nas ne ometa preveliko razumevanje onih koji treba da se promene. Sa mogućim izuzetkom postojanja nečeg zajed­ ničkog protiv treće osobe.što su mišljenja određenija . 5 Knud Logstrup. Niko od modernih mornara ne bi gubio vreme i popravljao deo koji više nije podesan za more i radije bi stavio rezervni deo na njegovo mesto. Udaranje u bilo koju od ovih stena uništilo bi čak i ispravan brod sa iskusnom posadom . na splavu veze . Bez kormila.rezervni delovi nisu do­ stupni. Ali. krotkog prihvatanja i arogan­ tnog pokoravanja. 1997).32 F l u i d n a ljubav uglavnom ponašaju nekonstruktivno. 24-5. plovidba nikada više nije pouzdana.

Ljubav je jedan od umirujućih odgovora na blagoslov ili prokletstvo ljudske individualnosti. kakve god da imam sumnje u vezi sa mudrošću tvog izbora.6 ljudi svih uzrasta i kul­ tura suočeni su sa rešavanjem jednog istog pitanja: kako prevazići razdvojenost. Sada se možete odmoriti i ne morate ga više tražiti. odvajanje od ljubljenog svog je najgori strah ljubavnika i mnogi od njih bi uradili sve da odbiju utvaru odlaska jednom za svagda. Kako god da vam naudi vaša tvrdoglavost. koje je puno ljubavi: volim te i zbog toga te puštam da budeš kakav jesi i insi­ stiram na tome. . A pošto ljubav ne može. a često i jeste. Koji je bolji način ispunjava­ nja tog cilja nego da učinite svog voljenog neodvojivim delom ljubavnika? Gde god ja idem.. dragoceni dar koji se ne može nigde drugde naći.Zaljubljivanje i odljubljivanje 33 Problem je u tome što su oba izopačenja previše često deca ljubavi. The Art of Loving. a da ne bude posesivna. ja se ne bih usudio da vam protivrečim. ti mrziš. ti ćeš prihvatiti. kako nadmašiti nečiji sopstveni individualni život i pronaći „iskupljenje"). Možeš ra­ čunati na moje odobrenje. Prvo izopačenje može biti ishod moje želje za utehom i mirom. Drugo izopačenje izvire iz posesivnosti ljubavi. Svi ljubavnici žele da udave. moja dobrodušnost puna ljubavi je potpomognuta nadom: taj prazan ček je dar moje ljubavi. Ako nisi i ne možeš biti moj sijamski blizanac. šta god da se desi. kako ne biste bili primorani da napravite izbor između svoje slobode i moje ljubavi. čija je jedna od mnogih karakteristika usamljenost koja mora ispunjavati stanje razdvojenosti (kao što Erih From kaže. koje je pušteno na slobodu i besni. Svaka ljubav je obojena kanibalnim nagonom. budi moj klon! 6 Fromm. ali posesivnost koja traži svoje ispunjenje u samoobuzdavanju. iskorene i očiste tu neprijatnu. Ovo je posesivnost ljubavi na delu. iritirajuću različitost drugog koja ih razdvaja od ljubljenog svog.. Moja ljubav je to mirno utočište koje ste tražili i koje vam je bilo potrebno čak i onda ako ga niste tražili. Ali takode može biti. kao što implicira Logstrup. kako postići zajedništvo. ti ideš. šta god ja prihvatim. šta god ja mrzim. proizvod mog poštovanja prema drugima.

kasnije tog dana. da nema sumnji koje zvekeću u toj mračnoj tamnici nerazmišljanja.. ili. ili sakrile u slučaju da su previše lepljive da bi se obrisale.34 F l u i d n a ljubav Drugo izopačenje ima još jedan koren . U svom uvodu u zbirci 7 tekstova sa naslovom Filozofije ljubavi. pozvani prijatelji su se „borili da sakriju svoju zaprepašćenost": da li je ovo bilo „stvorenje čija lepota nadmašuje Veneru. ona nosi novosti i dokaze moje slave gde god da ide. potvrđuje moju slavu i garantuje za nju. Mudrosti i Ljupkosti. Bojazni. Nekada je teško razlikovati div­ ljenje od strane voljenog od divljenja samom sebi. ali zar se ne bi onda videle fleke i mrlje? Da bi se očistile. Norton i Магу F. još bolje. a opet nesigurnog ega koji očajnički želi da potvrdi svoje nesigurne vrednosti u svom odrazu u ogledalu. Kille (ed.a to je težak posao.). da о daljini između mene kakav jesam i stvarnog mene.saputnik? U bleštavom sjaju izabranog. Nije tačno da se deo moje jedinstvene smelosti preneo na osobu koju sam (setite se: Ja. Svaki trenu7 David L. 1971). a onda da premaze platno pre nego što stvarno počne sa slikanjem. Jelenu i ledi Hamilton?". moj sopstveni plamen pronalazi svoj bleštavi odsjaj. marljivo retuširanom portretu. čovek mora detaljno da očisti. čovek može spaziti trag velikog. slava nestvarna.. Ali da li mogu biti siguran? Bio bih. Moj voljeni može biti bilbord na kome je naslikana moja savr­ šenost u svoj svojoj veličanstvenosti i sjaju. najdivniju ženu na svetu". za stolom u restoranu. u laskajućem. slutnje. Philosophies oj Love (Helix Books. a onda da pažljivo gleda kako bi osigurao da se tragovi starih nesavršenosti ne vide ispod nekoliko slojeva boje. ukratko. On pojačava moju slavu.i samo moj . ali do sada nije. . Vrline. strahovi da vrlina može biti pokvarena.i potopljeno je u ljubavnikovom obožavanju svog voljenog. Norton i Meri F. praktikujući svoju suverenu volju i pravo) izabrao onu koju sam izabrao iz gomile anonimnih i običnih da bude moj . gde sam ih zaključao u uzaludnoj nadi da ih nikada više neću čuti. koji žudi da izađe. i dalje treba da se pregovara . Dejvid L. Kil pričaju priču о čoveku koji je pozvao prijatelje na večeru da bi upoznali „savršenu reinkarnaciju Lepote.

voljeni se pretvara u platno. . polu-odvojenu današnjicu. Iako to. borba sa odgovorom. predloga i prihvatanja. dole ispod boje. „Prvo olakšanje od tenzije u začaranoj igri ljubavi obično dolazi kada se ljubavnici zovu po imenu. Vreme koje prolazi nikada nije tako kratko da bi dozvolilo onom koji je pitao i onom koji je odgovorio da ostanu. a ne ona koja je pitana. Ljubav buja kreativnom energijom.. ed. dugačko ili kratko. Nemoguće je znati koliko je duboka ova promena bila". u trenutku kada odgovor stiže. Ovaj čin stoji kao usamljeni zavet da će jučerašnjice ova dva pojedinca biti uključene u njihovu današnjicu. tako da se ne bi mešale ili kvarile ono što slikar želi.da dodam. čekanje na odgovor. s vremena na vreme. sve me je to promenilo. Sutrašnjica koja sledi to uključivanje će se razlikovati . 1999). kada neko vama postavi pitanje. N. i dat je onome ко se promenio od kada je postavio pitanje. ali vreme. U ovom procesu . kao što 8 Franz Rosenzvveig. ljudska platna rade. Kao što je Franc Rozenveg to rekao. Njegove prirodne boje su izbeljene. s vremena na vreme energija se nanovo ispušta u na­ letu ili u konstantnom toku destrukcije. N. Po mogućstvu. Oba partnera su znala da je promena na putu i oba su joj poželela dobrodošlicu. Glatzer (Harvard Universitv Press. mora proći između pitanja i odgovora. Beskrajni napor je takođe delo ljubavi..Zaljubljivanje i odljubljivanje 35 tak odmora dolazi prerano . Das Buchlein vom gesunden und kranken Menschenver- stand. Slikar ne treba da se pita kakva je tekstura platna. šansa da se otvore prema avanturi u nepoznatom i nepredvidivom je bila najveća čar ljubavi. Oni su skočili naglavačke u nepoznate vode. „odgovor neizbežno daje druga osoba.restauracija i ponovno slikanje bez predaha. spremnost da se uključe zajedničke sutrašnjice u njihovu polu-zajedničku." I . ljubav na prvi pogled. prevedeno kao Understanding the Sick and the Health)/. To može biti ljubav u sekundi.moraće da se razlikuje od današnjice.8 Postavljanje pitanja. Platnena platna ili la­ nena platna ne daju izveštaje dobrovoljno. prazno platno. ista bića koja su bila kada je sat bio podešen: onaj koji je pitao i onaj koji je bio pitan.

tako da nešto može da se dogodi u razgovoru: to „drugo" „je uvek neko prilično odre­ đen". „neograničeno ne može biti postignuto kroz organizaciju.dešava se) je zatvoren za nas: uvek će ostati tajni .i sugerisao da u toj vezi postoji više od obične aliteracije. Počevši od neuspešnog pokušaja da se sagradi Vavilonska kula. Kada postoji dvoje.. ona ne može. čak previše ljudski. da ne uspevamo i da iznova pokušavamo. Džon će biti Džon i Meri. Zapravo. . i šta god može da se desi . ne postoji sigurnost. ili eho. kao čitav svet'. a kada je drugi prepoznat kao puno­ pravni „drugi".dok činjenica da nismo jeli sa drveta života razdvaja Njega od nas. a ne običan produžetak. Meri će biti Meri i Džon. po čijem životu živi govor. Ali (kao što Rozenveg nastavlja da nas podseća). о etimološ­ kom srodstvu između zwei i Zweifel . Spremnost za šta? „Govor je ograničen vremenom i hranjen vremenom.nesigurnost je priznata i prihva­ ćena. ne nužno sa ironijom. apsolutno nepoznato i potpuno nedokučivo.i to znanje nam ne dozvoljava predah. U pravom razgovoru nešto se dešava. Biti dvojac znači pristanak na neizvesnu budućnost. kraj­ nja misterija. Ako je različitost drugih.nedostupan i zauvek van dometa.. ко nema „samo uši. suvereni drugi." Rozenveg objašnja­ va ко je taj „drugi". ili sredstvo.„dva" i „sumnja" . Naj­ više stvari ne mogu da se planiraju. da grešimo.jeste. za njih je spremnost sve". već i usta". da negiramo negiranje prava na voće sa drveta života. On uzima svoje nagoveštaje od drugih. Franc Kafka je primetio da smo mi dvojno odvojeni od Boga.uvek van domašaja razumevanja... on ne zna unapred gde će se zaustaviti. odbijajući ulazak . kao što Levinas insistira..baš zbog toga što je uzvi­ šena: zabranjujući pristup. Šta da pokušavamo? Da negiramo to odvajanje.36 F l u i d n a ljubav se razlikuje od jučerašnjice. Ali mi to znamo . prvog . mi ne možemo prestati da se trudimo.. Pošto smo jeli sa drveta znanja. Odo Markvard je govorio. mi smo razdvojili sebe od Njega . u kojoj šta god može biti . Nastavljanje sa pokušavanjem i neuspevanje u ovim iskušenjima je ljudski. ili kurir mene. on živi vrlinom života dru­ gog. On (večnost u kojoj su sva bića i njihova dela obuhvaćena. a da ne bude prekršaj i izazov .

komentarišući 9 mišljenje Džilijana Voltona iz londonskog bračnog savetovališta.. To znači pristanak na neodređenu budućnost. i kroz taj čin ponovo oblikuje drugog u „prilično određenog ne­ kog". 9. kako objašnjava Ketrin Džarvi. Setite se. nekog sa ustima da ga sluša. ovde nema „ljubavi na prvi pogled". i samo vi. Prvi uslov: u vezu se mora stupiti trezveno i u potpunosti svesno. pošto ste vi. „Džepna veza je otelotvorena trenutnost i odloživost. a da njena slatkoća leži baš u toj utešnoj svesti da ne morate da menjate svo­ je rutine ili da se istežete unazad da bi ste zadržali njenu slatkoću netaknutom u dužem vremenskom periodu. Nema iznenadne plime emocija koja vas ostavlja bez daha: nema emocija koje zovemo „ljubav". tako da možete da je izvadite kada vam je to potrebno. Uspešna džepna veza je slatka i kratkotrajna. A šta je to „nešto" što treba da bude? Ljubav znači odlaganje odgovora ili uzdržavanje od postavljanja pitanja. Nemojte dozvoliti da budete nadjačani 9 Guardian W e e k e n d . taj koji kontroliše .Zaljubljivanje i odljubljivanje 37 To je tačno ono šta ljubav radi: čupa drugog iz „celog sveta". na jedinom mestu dodeljenom ljudima: praznina koja se pruža iz­ među konačnosti njihovih dela i beskonačnosti njihovih ciljeva i posledica. niti onih koje trezveno opisujemo kao „žudnju". druga stvar koja zasigurno ide u prilog „dže­ pnoj vezi". i samo od vas. tako da nešto može da se desi. . nekog s kim će razgovarati. kaže Džarvinova. mart 2 0 0 2 . Činiti da drugi postane neko određen znači predstavljanje budućnosti neodre­ đenom." Vaša veza neće zadobiti te čudesne kvalitete pre nego što se ispune određeni uslovi. Pristanak na proživljeni život od njegovog začetka do njegovog gašenja. Možemo pretpostaviti da je slatka j e r je kratkotrajna. zapravo. Imajte u vidu da ste vi taj koji mora da ispuni ove uslove. pošto od vas.i ima kontrolu tokom čitavog trajanja te kratke „džepne veze". Nema zalju­ bljivanja.. ne treba da radite baš ništa da biste uživali u njoj. „Džepna veza". zove se tako jer je držite u vašem džepu. zavisi njen uspeh.

Setite se da pogodnosti ne treba puno vremena da se pretvori u svoju suprotnost. Pažljivo pratite čak i najsitnije promene u onome što Džarvijeva zove „emotivne skrivene struje" (jasno je da su emocije sklone da postanu „skri­ vene struje" onda kada su izuzete iz kalkulacije). ne dozvolite joj da razvije sopstvenu logiku i pogotovo da zadobije imovinsko pra­ vo . što manje in­ vestirate u vezu. osećaćete se manje nesigurno kada budete izlo­ ženi kolebanju vaših budućih veza. Ne dozvolite sebi grešku koja se tiče veze u koju treba da stupite. Brzo ćete morati da stavite nešto u njega i . osećaćete se manje nesigurno kada budete izloženi kolebanju tržišta nekretnina. Deo Gvardijan vikenda. Drugi uslov: nastavite na ovaj način.znajte da je „vreme da krenete dalje". pre ili ka­ snije. neka vaš gornji džep bude slobodan i spreman. jedan problem. veštine koje. zato ne dozvolite vezi da izbegne nadgledanje glave. isplati se či­ tati svake nedelje. Svake nedelje on nudi savet о tome kako da postupate kada se suočavate sa „problemom" sa kojim se očekivano suočava većina muškaraca i žena (uglavnom čitalaca lista Gvardijan). niti treba da bude. naslovljen sa „Duh veza". iznad svega. ne dopustite da vam kalkulator bude iščupan iz ruke.uspećete.da ispadne iz vašeg gornjeg džepa. kada su jednom . da pomislite da je ono što nije. Što je manji vaš ulog u kreditu. a pogodnost je stvar hladne glave. Ako primetite nešto za šta se niste pogađali i za šta vas nije briga .. Ne dozvolite da vaša budnost opadne..uz malo sreće . Pogodnost je jedina stvar koja se računa. Budite na oprezu. a ne toplog srca (a pogotovo ne pregrejanog). i. i što oni s pravom i očekuju.38 F l u i d n a ljubav i oboreni s nogu. Jedna nedelja. a još je bolje čitati ga više nedelja za redom. Oprezno putovanje će vas poštedeti do­ sade dolaska. ali tokom niza nedelja posvećeni i pažljivi čitalac može postići mnogo više od nekih određenih životno-političkih veština koje mogu biti od koristi u nekim određenim situacijama tokom rešavanja nekih određenih problema. Zato. gde joj je mesto. U samom saobraćaju se nalazi čitavo zadovoljstvo.

Postavlja se pitanje. predstavlja tegobu koja seje konfuziju i dovodi do neprijatne tenzije kojoj. da bi se borilo protiv nje i da bi se ona oterala. to jest. nedelju za nedeljom. U svetu gde je ozbiljnost stvari ili događaja predstavljena samo brojevima.Zaljubljivanje i odljubljivanje 39 stečene i usvojene.bez bubanja. onda kada budu pronađeni. javne ličnosti po broju ljudi koji prođe pored njenog kovčega. skloniji da budu nadvladani ili obrlaćeni kako bi pre­ uzeli ulogu partnera. ovo neće biti glavna lekcija koja treba da pomogne i da se ukoreni u viziji života i politike života redovnog čitaoca. u različitim oblicima. čije je pamćenje duže od jedne nedelje. treba određena količina znanja i prakse. šta to verni čitalac može naučiti о relativnoj važnosti stvari i tehnikama njihovog rešavanja? Čitalac može naučiti dosta korisnih trikova о mestima na ko­ jima potencijalni partneri za veze mogu biti pronađeni u većem broju nego inače. Ovo može biti naučeno . jedini je dokaz koji je nekome potreban о njihovoj važnosti za uspešan život. Umeće raskidanja veza i izlaska iz njih bez povreda. i tako о važnosti veština koje su osmišljene da bi se ti „problemi" resili. velika učestalost sa kojom se neki „problemi" stalno vraćaju u rubrike. iz nedelje u nedelju. Međutim. sa malo ili nimalo zagnojenih rana kojima treba puno vremena da se zaleče i puno brige da se ograniči „kolateralna šteta" (kao prijatelji koji su se udaljili ili krugovi u kojima neko nije dobrodošao ili želi da ih . kao što može da popiše kompletan inventar tih problema i da oformi mišljenje о njihovoj relativ­ noj. javnog događaja ili izvođenja po broju TV gledalaca. Re­ dovan i posvećen čitalac. mogu pomoći da se stvore vrste situacija u kojima je zamišljeno da se te veštine suoče sa problemima. kada govorimo о vezama kroz prizmu ru­ brike „Duh veza". može da nacrta i popuni kompletnu mapu života u kome će se verovatno „problemi" javiti. A on ili ona će znati da je ulazak u vezu „problem". i tako može jedino biti shvaćena (kvalitet hita po broju prodatih ploča. većoj ili manjoj učestalosti. intelektualaca u javnom mnje­ nju po broju citata i spominjanja). samo tako što se redovno prati. i da bi se uočili i locirali problemi koje ove veštine treba da reše. Gvardijan vikend verzija о duhu veza. i о situacijama u kojima su oni.

nenamernog i prikrivenog. treba da se pazi njihovog pretvaranja. u „čeličnu navlaku". rekao za veze ono što je rekao za sticanje i brigu о spoljnim dobrima . Vaša veza će verovatno biti raskinuta mnogo pre nego što se epizoda završi..i. onih koje su završile „prirodnom smrću" bilo je malo i bile su retke. Svakako ne do još jedne epizode u kojoj ćete se sladiti i uživati. Ali.. Čini se da bi Ričard Bakster.da one treba „samo da leže na ra­ menima kao lagani ogrtač. praktikujući zdrav razum ljudi koji su živeli svoje živote kao sluge zagrobnog života. a takvo je i samopo­ uzdanje scenarista. . producenata i glumaca.tako je proroksvetac Bakster upozoravao svoje stado. koji može biti bačen na stranu u bilo kom trenutku" i da čovek.samom učestalošću javljanja. više od svega. Ne možete sa sobom odneti vaše bogatstvo u grob . među preminulim vezama. kao što bi ekspert . Iznenađujući uspeh gledanosti Eastendersa očito prenosi ra­ zličitu poruku. čiji su životi isečeni u epizode koje su proživeli kao sluge epizoda koje tek treba da se dese. Teško da je ijedna od ovih veza koje su sklopili likovi Eastender­ sa preživela gladak tok epizoda više od nekoliko meseci . teško da će doći do druge epizode. pobeđuje u tom nadmetanju umeće lakog sastavljanja veza .savetnik Bakster upozoravao svoje klijente. Ne­ ćete moći da prenesete svoje odnose na naredni nivo... Očarana/zavisna publika je sve masovnija. da je umesto toga bio prorok životne strategije koja odgovara fluid­ nom modernom dobu. zajedno sa predosećanjima koja su se pretvorila u izvesnosti ljudi koji po­ staju mudri tek nakon što se nešto desi.40 F l u i d n a ljubav izbegne). vatreni puritanski prorok.pone­ kad samo nekoliko nedelja . ako se to ne desi. Čini se da je ta sapunska opera pogodila cilj koji su ostale sapunske opere previdele ili pokušale uzaludno da dostignu i nisu uspevale. U čemu se krije njena tajna? Većina veza u koje ulaze likovi Eastendersa izgleda krhko kao i bilo koje druge veze koje su poznate gledaocima iz lično doživ­ ljenih frustracija ili iz poučnih priča о frustracijama drugih ljudi (uključujući poruke koje stalno dolaze iz rubrike „Duh veza").

. mi smo sve to proživeli.. samo ne lak. užasno i zastra­ šujuće.Zaljubljivanje i odljubljivanje 41 Gledalac sa dugim sećanjem bi video taj trg kao groblje ljudskih veza. ali ono se nikad ne čini više usamljenim i prepuštenim od stanja kada se borite da biste se uverili kako zaista danas postoji neko na koga možete računati da će sutra i prekosutra raditi sve to ako . zajedno sa verbalnim čarkama.oni su samo kratke pauze u drami bez scenarija i re­ čenica teksta. nakon što budu puštene. Detaljne ceremonije venčanja ne pomažu. Potreban je napor i potrebne su značajne veštine.se kolo sreće okrene na drugu stranu. koje se pre ili kasnije (ako se par ne rastavi pre nego što dođe do toga) razviju u potpuna neprijateljstva čiji su putevi razrešenja na korak od filma Reservoir Dogs. utešiti i pružiti vam ruku. a onda shvataju da je ta krhkost čak dosadnija i bolnija nego ranije. a dani za venčanje nisu novi počeci koji guraju par u „nešto sasvim različito" . Sobe koje se dele mogu biti mesta mnogih radosnih terevenki. koje nedostaju mnogim nesrećnim likovima i samo je šačica rođena sa njima (iako je po­ nekad takođe potrebna sreća. momačke i devojačke noći ne donose kraj Nepozna­ tom koje je ispunjeno rizicima i sklono nesrećnim slučajevima. ali retko kada bezbednosti i mira. Neke od njih su scene okrutnih drama. fleksibilne i krhke. mi znamo sve to. Da. i u fluidnom svetu Eastendersa ljudi dolaze i odlaze. mi smo sve to videli. mogućnosti kucaju na vrata i. ozloglašena po tome što je retka i nasumično raspoređena). Milioni fanova i zavisnika od Eastendersa gledaju i klimaju glavom. Ljudi traže partnere i „ulaze u veze" da bi pobegli iz dosade krhkosti. Nevolje se ne završavaju kada par poč­ ne da živi zajedno. Ono što je trebalo da bude / čemu se nadalo / što se očekivalo da bude zaklon (možda pravi zaklon) od krhkosti uvek i iznova ispada njegova staklena bašta.. Ulazak u veze u stilu Eastendersa je sve. Partnerstvo nije ništa drugo do koalicija „zajedničkih interesa".kada . bogatstva se povećavaju i smanjuju. Ono što smo naučili na teži način jeste da je stanje u kome ste ostavljeni sami sebi bez ikoga na koga možete računati da će vas pomilovati. brzo nestaju.. a koalicije su sklone da budu neposto­ jane. Ishode vaše .

Čekanje dok skrivena dobrota (kao što žarko želite da verujete. Žrtve se zahtevaju svakodnevno. Oni bi vas brzo podsetili ako biste zaboravili ove jednostavne istine. A dok čekate .budite sigurni da hoće. i ne zabora­ vite ni u jednom trenutku da će oni doći . Redovna. opet. Mičeli. ne izbije kroz zao oklop i otkrije se.. pre nego što počnete da kopate sopstvene. još jedna poruka. Epizode Eastendersa su probe svakodnevne životne mudrosti koje se dešavaju tri puta nedeljno.ili će koristiti druge . Slejteri. Ovi rovovi vas čekaju i treba samo da uskočite u njih. Šta god da ste uradili.osetićete puno bola i prolićete puno suza i krvi. Ne treba da radite baš ništa da biste postali „jedan od njih". i isto tako strasno i verujete). malo je toga što možete uraditi da biste prestali da budete jedan od njih. niko se neće pitati šta ste ura­ dili da zaradite pravo da pitate za pojačanje i za pomoć.42 F l u i d n a ljubav borbe je nemoguće predvideti . završiće u zatvoru .a sama borba uzima svoj danak. oterati komšije. I tako se nađete u duploj vezi. ili će ih pregaziti kola. niko vam neće uskratiti ulaz. može trajati mnogo duže nego što možete podneti. Postoji. pouzdana uveravanja za one neuverene: da. Ovo. Nemojte paničiti. a i dalje je tako privlačna za mnoge. osim ako ste jedan od onih ma­ lobrojnih izuzetno beskrupuloznih. buntovnih. rešavajte probleme u hodu. koja se krije duboko u vašem izabraniku. U slučaju da zaboravite. avanturističkih ili psihološki poremećenih nevaljalaca i „prirodnih" odmetnika koji će pre ili kasnije morati početi da se skrivaju. Rovovi su već iskopani za vas.. Niko vam neće postavljati pitanja. ovo je tvoj život. nije jedina poruka koju Eastenders jasno pronosi tri puta nedeljno i zahvaljujući kojoj je ova serija postala. Tamo su Bučeri. ali ne postoji drugi način nego da iznova i iznova pokušavate. poslednja linija odbrane od ćudi nepredvidive sudbine i iznenađenja koja bezizražajni svet drži u rukavu. Teško da prođe jedan dan bez nesuglasica ili pesničenja. takođe. postoji drugi red rovova u toj beskrajnoj životnoj bici: gotova. i istina о životu drugih kao što si ti. A opet. Niko ne kaže da je lako pretvoriti ljude u svoje verne partnere. Klanovi kojima slučajno pri­ padate a da se niste nikad učlanili ili tražili pristup.

ažuriranoj verziji Sofoklove besmrtne priče i besmrtne priče koju je taj komad zabeležio. nisu ni­ šta drugo do privremeni. / ali. sa porodičnim klanom kome pripadate. a čije su prve žrtve oni koji sanjaju о pomirenju. da nije dru­ gog razloga: zahtevi koji dolaze od izabranog saputnika. / Pravda koja obitava dole sa bogovima ne zna za takav zakon.. privre­ menog i načelno zamenjivog saputnika kroz život.onaj koji najviše pati zbog napora koji uzrokuje potezanje konopca između dve strane. da se poništi dug mužu? Možda tako trezvena kalkulacija ne bi bila dovoljna. ali je izlečivo. Taj rat trvenja. I tako ste vi zaista „najslabija karika" . čak i u drevnoj Grčkoj (mada ne toliko koliko savremenici male Mo). ovo je još jedan razlog da gledate njihove podvige tri puta nedeljno.Zaljubljivanje i odljubljivanje 43 proverene izlaze da nestanu sa Albert skvera . došao je do svog drama­ tičnog vrhunca .. kao i klana koji je sudbina izabrala za vas.zaista. iz dužnosti prema porodici. nepromenjive zakone / Boga i raja. jer ti si samo čovek. to nije kraj sveta. / Ne mislim da su tvoji ukazi toliko jaki / da nadjačaju nepisane. Trebalo bi da želite da se držite partnera po vašem izboru. ako izgubim oca i majku. izgubiti ih je teško. nedokučive prošlosti: „Taj red nije stigao od Boga. nepovratan. / Oni nisu od juče ili . To ipak ne mora biti lako . Tumaranje likova na Albert skveru opširno i slikovito opisuje sve prepreke koje se go­ milaju na vašem putu.u suđenju male Mo. / Zbog čega? Mogla bih da imam drugog muža / i od njega druge sinove. ali ja ne bih uradila zabranjenu stvar / Za bilo kog muža ili za bilo kog sina. Da li je dovoljno. nasuprot tome. bez sumnje. Antigona kaže: „О. nose manje težine nego oni drugi zahtevi koji se čuju iz dubine neizmerne. Gubitak roditelja je. koji večno ključa i povremeno peni. kome želite da pripadate i koji od vas želi da mu pripadate i da mu se povinujete. Vi vidite ono što ste osećali sve vreme: vi ste jedina veza koja spaja partnera koga volite i za kog želite da vas voli. gde bih dobila / još jednog brata?" Ako izgubite muža.bolje da koristite oba oslonca koja vam je život dao da biste se usidrili u društvu ostalih. ako bih jednog izgubila.kao uživanje u toplini kamina i u zadovoljstvu plivanja u moru u isto vreme. Muževi. podigao se na visine tragedije Antigone .

ali niko ne može lako podnositi tu nemogućnost. Ovde se. „stvorio ili nije stvorio čovek" . malo toga se može birati u toj beskonačnoj. oblikovana za slavu ili krivicu. Zaista. već večni. suština. On ne nosi mobilni telefon i nema ga u telefonskom imeniku.direktno „od juče ili od danas"? Ne možemo znati. pitanje koje. jedva da se mogu čuti stanovnici kako spominju Boga (malo onih koji to rade brzo nestanu iz sapunske sage. slučajnost ga baca dole. U svakom slučaju. to očigledno nije . Tužna sudbina male Mo nije uzrokovana strahom od Boga. „Niko ne može predvideti šta će biti od onoga što jeste" . doduše. Dakle. koliko god da je ona časna. Na koji je onda način. zauvek nezavršenoj i frustrirajućoj potrazi za izvesnošću. ta budućnost. . ali isto tako da predoseti i da odgovori na naše pitanje. za razliku od reči korišćenih da ga učine jasnim gledaocima. kao jasno neprimereni).i ne zastareva: „Šta je čovekov život? / Stvar koja nije data jednom zauvek / u dobru i u zlu. reklo bi se. / i niko ne može predvideti šta će nastati od onoga što jeste". što je. kao i na mnogim drugim skverovima i ulicama naših gradova.44 F l u i d n a ljubav danas. zastrašujuće nepoznata i nedokučiva bu­ dućnost (to jest. Slučajnost podiže čoveka u visine.. koja vreba iza dileme sa kojom se suočava mala Mo. Na tom skveru. Da li nešto što se može pohvaliti dužom prošlošću ima veće šanse da stupi u budućnost nepovredeno i neozleđeno nego nešto drugo. pot­ puno otelotvorenje „apsolutno drugačijeg"). koliko i Antigona. U moru nesigurnosti čovek traži spas na malim ostrvima sigurnosti. a ne dostojanstvo prošlosti. mala Mo i Antigona razilaze. ali na Albert skveru čini se da nijedno od ta dva ne nosi božansku dozvolu. tako da niko ne može pouzdano tvrditi da zna kako bi njegove instrukcije zvučale kada bi se one čule. / iako niko od nas ne zna odakle su došli". Deus je veoma dugo bio Absconditus. ako uopšte jeste. Prava porodice su možda trajnija nego duž­ nosti prema izabranom partneru. ali je primamljivo misliti da je tako. drama male Mo ponavljanje Antigonine tragedije? U Sofoklovoj verziji Antigonine priče glasnik ulazi na scenu da sumira značenje priče. kao što Levinas insistira. paragon..

Osim ako se izbor svakodnevno ne naglašava i ako se uvek nove aktivnosti ne upotrebljavaju da ga potvrde . neopozivo i nesalomivo kao što je srodstvo (u jednom trenutku naklonost će se uplesti u rodoslov i ne može se razlikovati od ostatka mreže srodstva. U nemačkom jeziku naklonost je obeležena članom. jasno i jednostavno. blagoslov i prokletstvo) koje ne može biti izbrisano. On. pogrešno i obmanjujuće prevedeno na engleski kao „izabrana naklonost". ali bi želeo da plodovi izbora budu upravo ono što srodstvo već jeste: nesavladivo jaki. Osnivački čin izbora je moć zavođenja naklonosti i njeno prokletstvo. nisu izašli iz raja . međutim. ali.srodstvo. očigledan pleonazam. Izbor je faktor kvalifi­ kacije: on pretvara srodstvo u naklonost. nesalomivi. i hoće . Ovo je ambivalentnost koja je endemska za sve Wahlverwandschaft njen mladež (uništenje i izlečenje. takođe izdaje ambiciju naklonosti: njegova namera da bude kao srod­ stvo. suprotno od svešteničkog insistiranja. bezuslovno.. Čovek bi drage volje stavio izbor ispred srodstva. za razliku od srodstva. njegov prvobit­ ni greh. samo je srodstvo. izbledeti i propadati dok se ne raspadne ili se gamižući ne razori. Ali čak i brakovi. koji će obavezno baciti tamnu senku i pomračiti čak i najsjajnije zajedništvo zvano „naklonost": izbor je. trajni. Za nas. hteli to vi ili ne. Izbor je izrodio naklonost. dvosmerna ulica.Zaljubljivanje i odljubljivanje 45 Nakon što je ćula nepovoljnu presudu ove porote. žitelje fluidnog modernog sveta koji pre- . ljudi mogu odvezati... Naklonost je kvalifikovano srodstvo . za razliku od sudbine srodstva. Pamćenje izbora. postojani.i ono što su ljudi povezali.. (Wahl verwandschaft.). pošto nijedna naklonost ne može a da ne bude izabrana.ako bude prilike. i znanje da takva mogućnosti postoji čini zadatak držanja pravca još mučnijim..naklonost će svenuti. pupčana vrpca nikada nije presečena. mala Mo se obraća svom ocu sa: „Žao mi je". Čovek se uvek može vratiti nazad. zadato. pouzdani.. naklonost jedne generacije će postati srodstvo druge generacije). Namera da se naklonost održava živom i u dobrom stanju znači svakodnevnu borbu i ne obećava nikakav odmor predostrožnosti.

takvi izgledi mogu biti više nego nešto za šta bi se čovek dobrovoljno pogađao. Iluzija koju je izvela magla.i ne možemo znati da li uopšte postoji nešto što se krije u toj magli. Buduće srod­ stvo. Zbog toga zajednički život („hajde da sačekamo i vidimo kako on funkcioniše i gde on vodi") usvaja privlačnost koja nedostaje vezama naklonosti. a ne radi. tako da njegova svrha nije da zameni (odsutne) čvrste mostove. tako da ima manje kredita koji treba da isplatite. „Zajednički život" je zbog. Mostovi su bespotrebni. Vrlo često. nema obaveza i nema vezanih ruku. Ne možemo znati šta će čovek videti kada (ako) se magla raspline . delima iz prošlosti nije dozvo­ ljeno da ih smanje. . sve što nije podesno za trenutnu upotrebu i ne dozvoljava kraj naporima. Vi pitate za manje. maglu koju niko ne želi da podigne i koju niko ne pokušava da oduva i razbije. ali u njemu se samo površno spominje plan puta i konačno odredište. Može se voditi brodski dnevnik prošlih avantura.ali isto tako spremnost da se plati cena tog avatara u čvrstoj valuti svakodnevnog teškog rada. da li je ono željeno ili se od njega strahovalo. plod mašte koji vas tera da vidite bizarne oblike u oblacima koji prolaze? Zajednički život može značiti da delite brod. sto za ručavanje i postelje na brodu. vi pristanete na manje. ne baca svoju tamnu senku na „zajednički život". nema grupe koja će biti svedok i nema naredbodavca koji će odozgo blagosloviti ovu zajednicu. osim ako se oni ne pružaju čitavom dužinom između obala .46 F l u i d n a ljubav zire sve što je čvrsto i trajno. Sve opcije ostaju otvorene. likvidnost sredstava) čovek bi bio sklon da razmisli dvaput pre nego što bi postupio po svojoj nameri. Njegove namere su skromne. On može značiti zajedničku plovidbu i deljenje radosti i teškoća na putu. a izjave. Kada volja ne­ dostaje (ili. ako se naprave. Ali ne radi se о prelasku sa jedne obale na drugu. zakletve nisu date. a dužina isplate je manje mučna. imajući u vidu obuku koja se nudi i dobija. Uspo­ stavljanje veze naklonosti proglašava nameru stvaranja veze kao što je veza srodstva . nisu svečane. Da li postoji druga obala ili je to samo fatamorgana.ali u „zajedničkom životu" druga obala je umotana u maglu koja se nikada ne podiže.

one se rastapaju na terenu koji nema jasna obaveštenja о vlasništvu i nasledenom posedu . ili. bolno svesne koliko bi fatalan za njihov opstanak mogao biti samo jedan jedini pogrešan korak. mazi i pridobija. da li će se ispostaviti da je zajednički život glavni put ili šle­ pa ulica. Naklonost je most do bezbednog utočišta srodstva. Nijedan prolaz od jednog ka drugom nije unapred ucrtan . one žude da budu tretirane pažnjom punom ljubavi. zapisano u brodskim papirima. i ne toliko paradoksalno. One više nisu sigurne u sebe. Ne može se znati. nekada bojište. Mreže srodstva ne mogu biti sigurne u svoje šanse za opstanak. mreže srodstva izgledaju slabo i kao da su u stalnoj opasnosti. a kamoli u izračunavanje svog životnog veka. .. niti je trebalo da bude. I one nisu više arogantne i razmetljive kao što su bile onda kada su naši pre­ ci grmeli i bunili se protiv stege i krutosti porodičnog zagrljaja.može se stanjiti i nestati. mogu se pojaviti obrisi luke. svaki upotpunjen sopstvenim zakonima i logikom. Zajednički život niti je takav most niti rad na izgradnji tog mosta. Zajedniš­ tvo „zajedničkog života" i zajedništvo roda su dva različita uni­ verzuma sa različitim vremenskim razmacima.premda jedan može. privlač­ ne ili zadržavajuće sile srodstva naglo rastu. naposletku. Povezi i čepovi za uši se više ne upotrebljavaju porodice pažljivo gledaju i slušaju. da naleti ili da odskoči na drugi. slučajno. kako se magnetizam i nosive sile naklonosti smanjuju.. nežne. ali sve ovo nije. Paradoksalno.nepoznatu obalu koje nema na mapi . one stvaraju želju da se grli. Napuštanje tog načina i iz prakse ortodoksne naklonosti ne može. One su sada krhke. Njihove granice su nejasne i sporne. one izazivaju zaštitnička osećanja. Ta krhkost ih čini još vrednijim. drugi put predmet sudskih bitaka koje nisu manje gorke. U nedostatku sta­ bilnih mostova za nadolazeći saobraćaj.načinom koji pitanje „šta je šta" čini nevažnim. Poenta je u tome da hodate kroz dane kao da ta razlika nije važna . može se doneti odluka о uplovljavanju. barem ne una­ pred. veoma voljne da poprave svoje postupke i spremne da nadoknade brigu i ljubav u istoj razmeri.Zaljubljivanje i odljubljivanje 47 Magla koja prekriva drugu . delikatne. pošto su. umesto toga.to je granična zemlja. a da se ne reflektuje na položaj srodstva.

bez jasno izdeljenih prolaza. The Fali of Public Man ( 1 9 7 4 . A opet su oba poželjna i potrebna . a ka­ moli utabanih staza između njih.„nošenja maske" koja istovremeno štiti i omogućava da se uživa u društvu) dostigla je napredni nivo i tako su trljanje i tapšanje po ramenima. napisana 10 Richard Sennet. čega sam ja. „izvrtanje unutrašnjosti". Benedikt Anderson je skovao termin „zamišljena zajednica" kako bi objasnio misteriju samoidentifikovanja sa velikom kategorijom nepoznatih stranaca sa kojom čovek može verovati da deli nešto dovoljno važno da bi ih jedan­ put spomenuo kao „mi". „iskrenost". 2 5 9 i dalje. Čovek je mogao da pojmi celovitosti veće od kruga uzajamnog ispovedanja samo u meri u kojoj je „mi" raslo i rastezalo se. evo nas ovde. jedan deo. kao govornik. nemanje tajni. Či­ njenica da je Anderson video takvu identifikaciju sa raštrkanom populacijom nepoznatih ljudi kao misteriju koja zahteva objaš­ njenje bila je posredna potvrda . Kada je Anderson razvio svoj model „zamišljene zajednice" dezintegracija bezličnih spona i veza (i s njima. pogrešno nazvana „identitet". Random House. nepoznati i oni koji ne liče ni na koga. „Autsajderi. str. kao i istost. 1978).„razumevanje za izabranu grupu ujedinjenih ljudi. . njišemo se i teško manevrišemo između dva sveta.pohvala zapravo . značajno udaljena i u sukobu jedan sa drugim. postaju stvorenja koja treba izbegavati. Ričard Senet je primetio uspon „ideologi­ je intimnosti" koja „pretvara političke kategorije u psihološke 10 kategorije". uz odbijanje onih koji nisu u okviru lokalnog kruga". kao što bi Senet istakao. prinudno i prisilno ispovedanje brzo postajali jedina ljudska od­ brana protiv usamljenosti i jedina dostupna nit da se isplete že­ ljeno zajedništvo. Pre trideset godina.Senetovim predosećajima. Bratstvo zasno­ vano na identitetu trebalo je da postane . bliskost. Jedan posebno čudan ishod te nove ideologije bio je zamena „zajedničkog identiteta" za „zajedničke interese".48 F l u i d n a ljubav I tako. intimnost." Nekoliko godina kasnije.kako je Senet upozorio . umetnost „uljudnosti" . u knjizi The Fali of Public Man (Nesta­ nak javnog čoveka).

ona zasigurno nije puki san ili sanjalačka iluzija. kada se proširi da bi uključilo Trećeg i tako bilo postavljeno oči u oči sa „javnom sferom". isto kao i moralno društvo dvoje ljudi koje. Na ostrvu ljubavi. Zajednica unutrašnjih ja. pro­ nalazi svoju moralnu intuiciju i impulse koji nisu dovoljni da se suoče sa pitanjem nepersonalne pravde koju ta javna sfera izrada i reše ga. može biti jezgro ljubavnog odnosa.uz sredstva koja su lju­ bavnicima već na raspolaganju .. razume­ vanje i jedinstvo . čarobnim štapićem. kada su pod pritiskom da podele svoje najiskrenije intimnosti. Čak i ako je duhovna jednolikost ljubavnika još uvek negde u budućnosti.Zaljubljivanje i odljubljivanje 49 velikim slovom. ali ovo ne važi za beskonačni spoljašnji svet (osim ako on nije pretvoren.u dvoma . Čini se da je savršen spoj bića tu realan izgled. ako postoji dovoljno strplje­ nja i posvećenosti . pripitomite i izbacite otrove iz mešavine zvukova i prizora koji muče um i koji ispunjavaju svet izvan ostrva ljubavi. u sastanak Jirgena Habermasa čiji je cilj konsenzus). Ona se zasigurno može dostići . dogovor..о kome se sanja. proklijati. jer je zajednicu ljubavi spoljni svet uhvatio nepripremljenu. Ona može pustiti korene. proverena i pouzdana lukavstva neće biti od velike pomoći. neupućenu u ve­ štine koje to suočavanje zahteva.u njihovim sposobnostima kao ljubavnika. Jedini način da se „nepoznati" uključe u „mi" bio je da se preoblikuju u potencijalne partnere u ispovednim ritu­ alima. Ali. zasnovanih na obostrano ohrabre­ nim samorazotkrivanjima. i tamo. možda nikad neće biti izvan dometa. Ali pokušajte da rastegnete legitimna očekivanja ljubavi do­ voljno daleko da ukrotite. nespremnu da se suoči sa problemom. osuđeni da otkriju sličnu (i tako poznatu) „unutrašnjost". bujati unutar samoodrživog ili skoro samoodrživog ostrva zajedničkih biografija. Sasvim je prirodno da se unutar ljubavne zajednice na neslogu i nesporazume gleda kao na trenutne iritirajuće faktore koji će ubrzo nestati.kvaliteta koje će ljubav zasigurno obezbediti u izobilju. ali je isto tako prirodno da se na njih gleda kao na poziv na lekovitu akciju koja će ih podstaći da nestanu. Tada. Sredstva Ja-Ti zajedniš- .

koje hrani i koga hrani očigled­ na neadekvatnost sredstava koja su pri ruci. samo da bi se još jedanput razdvojili i napravili mesta za drugačija i različita spajanja. ta dvojnost stavova (teorijski. zahteva se poznavanje sasvim drugačijih tehnika. ali čekaju da budu otkrivene i ispunjene materijom.ali se. U jednom se konsen­ zus traži po svaku cenu (iako uglavnom. međutim. tako da jedina nagoveštena razmena jeste razmena raketa. tera ljude jedne od drugih i navodi ih na želju za bekstvom. životnog sveta. nejednakošću i neskladom koji razdvajaju mnoštva onih koji su potenci­ jalni „Ti" jedne od drugih i drže ih na ratnoj nozi: u napadačkom. „Zajednice jednolikosti". Neverovanje u jedinstvo. Danas. koji uglavnom ne komuniciraju međusobno. a ne reči.50 F l u i d n a ljubav tva. Nada о sporazumu privlači ljude da budu zajedno i podstiče ih na veće napore. pre nego u govorničkom raspoloženju.zajedno sa prostornim dimenzijama ljudske blizine i udaljenosti. i kada nesklad (koji signali­ zira odlučnost za samopotvrdivanjem) ostaje tu na neodređeno vreme. tako i na nivou običnih ljudi. veštinama stečenim i naučenim u skloništu intimnosti) . Kao i tamo gore. čekajući da bude probuđen i da se po­ tvrdi. predodređen za­ jedničkim identitetom. Prva posledica rastuće neverice u verovatnoću jedinstva jeste podela mape Lebenswelt. u kojem se očekuje da se plivajuće koalicije i besciljna neprijatelj­ stva jedno vreme spajaju. iznad svega. u polju životne politike. pretpostavlja da je on već „tamo". na dva kontinenta. A u drugom svetu je nada u duhovno jedinstvo. od . a s njom i svaki napor da se ona otkrije ili da se izgradi ni iz čega. bila a priori napuštena. daju prednost „zajednicama okolnosti". pokazaće se bespomoćnim u susretu sa promenjivošću. koliko god da se njima savršeno vlada i bezgrešno upravlja. koje su predodređene. možda čak i sve vreme. za privatnu upotrebu viđena kao podela ljudskog roda) čini se da postepeno nestaje u pozadini svakodnevnog života . u be­ skrajnim prostorima globalne granične zemlje. okruženje za delovanje je rezervoar ispunjen potencijalnim prijateljima i neprijateljima. Kada je neslaganje prola­ zna nelagodnost koja brzo nestaje.

idola. i kroz takav način ko­ munikacije.i da se prikri­ ju. ali se jednako intenzivno zajedno vezuju i deluju zarad „ideje". One ne traju više od emocija koje ih drže u centru pažnje i navode na spajanje inte­ resa . Oba poriva se tope i mešaju u sveobuhvatno apsorbujućem i sveopštem potrošačkom trudu „umrežavanja" i „surfovanja mre­ žom". u najma­ nju ruku . dolaze i odlaze. Kao što je to Kris Mos divno rekao (u listu Gvardijan vikend). površnom 11 Guardian Weekenđ. nedostaci obe čežnje. a opet dele osobinu kratkog i sve kraćeg životnog veka. Nemojte pomešati sadašnju opsesiju sa primoranim ispovedanjima i talasima poveravanja о kojima je Senet brinuo pre tri­ deset godina.Zaljubljivanje i odljubljivanje 51 kojih se očekuje da se same formiraju oko događaja. okrnjene da bi ubrzale cirkulaciju). telefoniranju mobilnim. april 2 0 0 2 . cirkulacija poruka.jednakom toku reči i nezavršenih rečenica (skraće­ ne. On obećava bezbedno (ili. Cilj razgovora i kuckanja poruka nije više u tome da predate unutrašnjost duše partneru na proveru i odobravanje. muke izuzimanja i gvozdenog stiska prečvrstih veza. zasigurno. . nepopravljive odvojenosti i neopozive povezanosti. ne poruke kao takve. Reči izgovorene ili otkucane više ne nastoje da govore о putova­ nju duhovnog otkrića. Mi pripadamo pričanju. Ideal „povezanosti" se bori da pojmi tešku.drugar". mučnu. već dolaženje i odlaženje poru­ ka. Mi pripadamo .ali postoji uvek nekoliko njih na liniji koji sprečavaju zastoj u cirkulisanju „poruka".nesmrtonosno) upravljanje između grebena usamlje­ nosti i posvećenosti. celodnevnom slanju poruka". U vrsti odnosa „drugar . a ne onome о čemu se priča. 11 u „našem internet četovanju. dijalek­ tiku ove dve nepomirljivosti. pani­ ke ili navika: najviše se razlikuju kao središnje tačke.dođu i nestanu. Drugari. ako ne i u potpunosti nadoknade. „samoispitivanje je zamenjeno mahnitom. uključu­ ju se i isključuju . kao što zna svaki zavisnik od ćaskanja. jesu poruka . Mi ćaskamo i imamo „drugare" sa kojima ćaskamo.bez obzira na sadržaj. Sve to spajanje i razdvajanje omogućava da se istovremeno prate poriv za slobodom i žudnja za pripadanjem . 6.

Tišina je jedna­ ka izbacivanju. skokove ili okretnice uzvišene istorije u nastajanju. ipak ne mora činiti tako površnom. iza kojeg odmah dolazi deo „Restorani". izdanje od 16.. imun na nemire. i deo „Vina". OM. uprkos tome što je mahnita. koji savetuje gde da tražite ukusnu hranu kada jedete napolju.iako u ovom slučaju datum nije previše bitan zato što je sadržaj. sem na naše četovanje i slanje tekstualnih poruka. uprkos zamornoj istini da „baštovanski posao nikada nije završen". // п'у a pas dehorsdu texte .sa kratkim osvrtom na „kućice za lutke".. popularni časopis koji izlazi kao dodatak jednog od najcenjenijih. slanje poruka. godine ..„Enterijer" . obraća se miljenicima džet-seta ili Bloomsbury ili Chelsea grupa.njen jedini smisao . nasumice. Ako prekinete priču .52 F l u i d n a ljubav interakcijom koja otkriva naše najdublje tajne odmah pored naše liste za kupovinu".zaista. nedelju za nedeljom. koja informiše о procesu „šminkanja". Internet provajderi nisu sveštenici koji bla­ goslove neprikosnovenost zajednice. Urednici objašnjavaju: „Život" je „priručnik za moderno življenje". zajednica ide samo toliko daleko koliko i telefoniranje. Dalje sledi deo „Hrana". brbljivim klasama. Ipak želim da kažem da se ta „interakcija". juna 2002. ili skoro svim drugim. sa još manjim delom „Njena moda" koji bodri čitaoce da „traže još malo da bi pronašli pravi par cipela". ne postoji ništa izvan teksta .vi ispadate. Uzmite. ispunjena je delom koji se zove „Život".jeste da se četovanje nastavi. pričanje. i svim drugim. kao i na svu politiku osim na životnu poli­ tiku.mada ne samo u onom smislu о kome je govorio Derida... koje ga željno čitaju i pričaju о njemu. Ubrzanja ili usporavanja vremena uzvišene politike prolaze pored njega. Zajednice se ne mogu ni na šta osloniti. onda kada shvatite i setite se da smisao . sa ma­ lim varijacijama.. Skoro polovina OM časopisa. Onda dolazi deo „Bašte". koji savetuje kako da se „održava izgled" i „im­ presioniraju gosti". Ovaj deo ima svoje manje delove: na prvom mestu je „Moda". Njega prati drugi deo . najpoštovanijih i najomiljenijih nedeljnika. koji preporučuje gde da prona- .

što za čitaoce. po­ rodica. Oni preziru ideju zajedničkog doma i domaćinstva. Kao staromodni posao koji se danas razdvojio na niz fleksibilnih radnih vremena. nije nikakvo iznenađenje. birajući da zadrže svoja zasebna prebivališta. odnosno zato što oni nisu voljni da se suoče sa testovima i teškoćama koje stvaranje i trajanje prave veze obavezno uključuje. „revolucionarima u vezama". „Život" je posvećen „parovima koji su u neoba­ veznoj vezi". dodatnih poslova ili kratkoročnih projekata. opštepoznatim „videćemo kako će funkcionisati" . Njihova dvojnost radi pola radnog vremena. prijatelji". koji su „probili" gušeći „mehur od parova" i „idu sopstvenim putem". Kada dode do ovog dela.koji sadrži delove kao što su „ljubav. Ove nedelje. jer se istinsko uzimanje i davanje ne plaća gubitkom nezavisnosti). čitalac je veoma spreman da prouči tri strane dela „Življenje" . imajući u vidu ekološku osetljivost našeg doba) ne pojavljuje ni na jednom od bankovnih računa. i da dele vreme i prostor kada oni to žele .šta je potrebno da se ispuni ostatak „Života"? Postoje delovi koji se zovu „Zdravlje". Pošto je „Življenje" reklo šta je imalo . iako se uticaj stila života „parova koji su u neobaveznoj vezi" na ljudsko okruženje „parova koji su u neoba­ veznoj vezi" (stoje zanimljivo. seks. već izguran trenutnim.Zaljubljivanje i odljubljivanje 53 đete ukusno vino koje ćete konzumirati kada ste kod kuće.ali ne kada oni to ne žele. ban­ kovne račune i krugove prijatelja. о njima se uzvišeno razmišlja i oni se strogo odmeravaju. Dokazi „za i protiv" se traže sa teškoćama. koji poznaju tu njihovu staru naviku. pa sve do osuđivanja onih koji praktikuju neobavezne veze zbog njihovog kukavičluka.zamenjeno je fleksibilnim „okupljanjima" koji rade pola radnog vremena. . ili staromodni brak „dok nas smrt ne rastavi". Eksperti su podeljeni. Njihova mišljenja varira­ ju od pozdravljanja modela „parova koji su u neobaveznoj vezi" kao dugo tražene nirvane koja se konačno ostvaruje (pokušaj da se od kruga napravi kvadrat. i kao staromodna kupovina ili iznajmljivanje poseda koje ovih dana sve više biva zamenjeno vremenski podeljenim boravkom i aranžmanima za odmor.

54 F l u i d n a ljubav „Blagostanje". koji. savetuje nekim čitaocima da „zaborave geganje . „Restorani" i „Vino") i „Stil" (u kome se nalaze samo reklame za nameštaj). Ovaj deo se završava rubrikom „Horoskop". zavisno od njihovih datuma rođenja. brbljate u vaš mobilni telefon i „dogovarate se".mobilnost je sada suštinska": morate da jurite naokolo.novi počeci izno­ va i ne previše starih poslova koji terete vašu dušu uvek punu optimizma". „Ishrana" (napomena: odvojeni od delova „Hra­ na". . dok drugima kaže da „sada dolazi vaše vreme .

konvencionalne. poreklo celokupne kulture. seksualna želja je bila i ostala najočigledniji.osim ako nije u zajednici sa drugim. Kultura je rođena iz susreta polova. koliko god da je ono ostvareno. isto tako. on čini svako ljudsko biće. О alatima društvenosti Homo sexualis: ožalošćena siročad Kao što je tvrdio Klod Levi-Stros. . nedvosmisleni i nepobedivi društveni nagon. upoznavanje polova je teren na kome su se prvi put susreli priroda i kultura. nekompletnim i punim želja . on zahteva prisustvo drugog ljudskog bića i bori se da pretvori to prisustvo u zajednicu. On se proteže prema drugom ljudskom biču. Seks je bio prvi sasto­ jak prirodnog dara homo sapiensa na kome su urezane veštačke. i u drugim aspektima samodo­ voljno.2. naklonosti i sklonosti ljudi. zabrana incesta: podela žena na kategorije koje su prikladne i neprikladne za seksualnu kohabitaciju). Od mnogo „prirodnih" nagona. to je polazna tačka. Lako je videti da ova uloga seksa nije bila slučajna. On žudi za zajedništvom.osnovna industrija celokupne kulture (kao najistaknutiji. prvi čin kulture. U tom susretu kultura je prvi put praktikovala svoju kreativnu umetnost diferencijacije. proizvoljne različitosti .

kako te usluge iznova ne uspevaju da ispune ono što su obećale. „je oduvek bio hladan i uzdržan: ne treba da postoje tajne. Ars erotica. jedanput kada su odsečene od svih drugih ljudskih modaliteta i prepušte1 Volkmar Sigusch. navodno. zahvalnih iščekivajućih sledbenika. ona i dalje obećava da će uraditi upravo to. a nje­ nim obećanjima se i dalje veruje iz prostog razloga što. ali onda kada je postao neosporni gos­ podar kraljevstva. „The neosexual revolution". str. jer je seksualno nezado­ voljstvo odbilo da nestane. preuzeo od svog brata. koja poštuje pravila i koja je.56 F l u i d n a ljubav Nikada od tada nije prekinuta. kako kaže vodeći nemački seksolog Folkmar Siguš.umesto toga . kao nejednakost." Scientia sexualis je obećala da će spasiti homini sexualis od njihove patnje. bliska saradnja kulture i prirode u svemu seksualnom. a ne sma­ njuju se. je od tada trebalo da vodi seksualni nagon ka njegovom ispunjenju u ljudskom zajedništvu. Ona više nije mistifikovana. on mora da je zabranio strast među svojim po­ dređenima i proglasio seks za racionalnu. a kamoli napuštena. 3 3 2 . nasilje. nadražljiv i temperamentan momak." Anteros je. vladavinu nad kraljevstvom seksa. Čini se da je Anteros. 4 (1989). „Seksualna nauka i dalje traje. naša kultura „nije donela ars erotica. skinutog sa trona. zloupotreba i smrtonosna infekcija. niti njegovog uticaja. „Pogled naučnika". a niko nema pojma. pravo kul­ turno ostvarenje.5 9 . bio veoma strastan. lascivan. Archives of Sexual Behaviour. kaže Siguš. iznad svega." Takav frustrirajući uticaj hladnog stava i uzdržanog pogleda nije umanjivao autoritet Anterosa. Osim nekoliko izolovanih izuzetaka. umesto toga.niti je slabio položaj njegovih lojalnih. Erosov brat i „osvetnički genije odbačene ljubavi". već. a opet „više tih istih") rastu.scientia sexualis". trezveno proračunatu aktivnost koja je izračunala sve rizike. u potpunosti demistifikovana i oslobođena čari. pozitivno." Rezultat? „Danas je svako poznavalac. . kao ekstaza i greh. Čini se da zahtevi za uslugama (za novim i unapređenim uslugama. scientia sexualis . „Danas. 1 već . kao izvor pritiskanja. seksualnost više ne oličava potenci­ jal za zadovoljstvo i sreću.

lutaju­ ći Jevrejin. Bilo bi protivno prirodi iskusnog potrošača da ne poželi da skrene iza tog ćoška. Eros se sada može pronaći svuda.ako želite da ga uhvatite. Eros.i da dobiju to dete po sopstvenom izboru. Ali je proteran iz svog naslednog kraljevstva . ožalošćeni si­ roti homosexualis ne može se nigde obratiti za savet. podršku i pomoć.О alatima društvenosti 57 ne samo sopstvenim sredstvima. ali on se nikada nigde neće zadržati. zasigurno. i vidljivi njima i drugima samo u svetlu projektora kojima upravljaju naučnici. osuđen da tumara i skita okolo. ali isto tako za­ hvaljujući onome što se od medicine očekuje da uradi i onome što od nje žele učenici i bivši studenti tržišne škole potrošačkog života. Ožalošćeni gubitkom budućnosti. da luta ulicama u be­ skrajnoj i uvek uzaludnoj potrazi za zaklonom. Osim toga. I to zbog očekivanja i po­ svećenosti. nije mrtav. „da biramo dete iz kataloga atraktivnih dona­ tora na veoma sličan način na koji su oni [moderni potrošači] navikli da naručuju poštanskim putem ili putem modnih maga­ zina" . ovi glasnici večnosti i Nepoznatog.kod kuće samo u laboratoriji i u doktorovoj ordinaciji. Medicinari se takmiče sa homini sexuali za ulogu glavnih auctores drame. koji su navikli da lebde iznad seksualnih susreta i da ovlaš prenose na telesnu zajednicu deo svoje bizarno­ sti i deo te uzvišene mešavine vere i straha. .kao što je nekad bio Ahasfer. koji su legitimna i monopolistička imovina budućno­ sti. u vreme kad to njima odgovara. radosti i pribojavanja. koji su bili njihovo obeležje. On nema trajnu adresu . komini sexuali postaju „prirodni objekti" za naučno ispitivanje . Očaravajući vidici odmah iza ćoška su šansa (da ponovo citiramo Siguša). Napušteni od strane duhova očinstva i majčinstva. pišite poste restante i nadajte se. Siročad Erosa. Ishod takmičenja je unapred poznat zaključak: za­ hvaljujući onome što medicina može da uradi. Medicina se ovih dana takmiči sa seksom za vlast nad „repro­ dukcijom".

neispunjen najvažniji od svih zadataka. da se uključi u radnu snagu u radionici ili na farmi .dete može . između mrsko kratkog pojedinačnog života i (uz malo nade) beskrajnog trajanja loze. Od rada se nije očekivalo da donosi radost i da služi sreći radnika . Dete je trebalo da se pridruži porodičnom oikosu.zapostavljenu najvažniju obave­ zu. Umreti bez dece značilo je da nikada ne sagradite takav most. koje se. zbog rastućeg broja pojedinaca. U tim vremenima. osim ako je bila kraljica ili nešto slično) značila je smrt za lozu . očekivalo da dolazak deteta unapredi blagostanje porodice. kada je bogatstvo poticalo ili se crpelo iz rada.i tako se u tim vremenima. pre­ tvaraju u stvar izbora i opoziv izbora. deca su. kao takva.bilo je. Što više. po opštem mišljenju. „do daljnjeg" . kao pesak koji se nalazi na morskoj obali" .iako bi mnogo naših savremenika radije osetilo u njemu opasnost. i nasleđenog društvenog položaja) kada su deca bila mostovi između smrtno­ sti i besmrtnosti. Smrt čoveka bez dece (iako ne i obavezno žene bez dece. bila dobra investicija i.58 F l u i d n a ljubav Postojala su vremena (u domaćinstvima/radionicama ili na porodičnim farmama) kada su deca bila proizvođači. A opet. blago­ slov . Pre­ ma detetu se moglo ophoditi grubo i ona su se mogla držati na kratkoj uzici. pošto je život trajao kratko i svako je mogao samo da nagađa da li će novorođenče živeti dovoljno dugo da bi dalo doprinos porodičnom dohotku. Za autore Biblije. bila su dobrodošla. razum je nalagao da se obezbedite. nedvosmisleno.„Ja ću umnožiti seme kao zvezde na nebu. sa članstvom u konkretnim porodič­ nim rodoslovima koji se brzo pretvaraju u one „neodlučne" flu­ idnog modernog doba i odanost bilo kom od nekoliko dostupnih mreža rodoslova.ideja „zadovoljstva poslom" još uvek nije bila izmišljena. to bolje. ili oboje. Štaviše. podela posla i raspodela porodičnih uloga se preklapala. Postojala su vremena (porodičnih bogatstava koja su prelazi­ la sa generacije na generaciju niz porodično stablo. Sa novom krhkošću porodičnih struktura. božje obećanje Abrahamu . prokletstvo. ali tako je bilo i sa drugim radnicima. sa kraćom dužinom života mnogih porodica nego što je pojedinačna dužina života bilo kog od njenih članova.

tržište robe ne može ponuditi vredne zamene. ili nikuda posebno: kome oni trebaju? Zbog čega? Ko bi trošio vreme i veliki novac da ih projektuje i sagradi? U našim vremenima. Deca se nalaze medu najskupljim stvarima koje će prosečni potrošači verovatno kupiti tokom svog celokupnog života. za ljude koji se kreću od jednog projekta do drugog i zarađuju za svoj život dok se kreću. a kamoli da podstakne želju za akcijom. Čini se da će čovek radije dobro razmisliti pre potpisivanja. niko ne bi tačno znao kakva bi se obala pokazala i da li bi se bilo kakvo tlo pojavilo iz magle. ukupna cena će verovatno porasti tokom godina i njen iznos ne može unapred biti utvrđen. niti procenjen uz bilo koju dozu sigurnosti. Objekti potrošnje služe potrebama. koliko god bio dobro osmišljen i sofisticiran. čak i zdanje na koje ste ponosni. potpisi­ vanje ugovora za kredit sa nepoznatim ili neodređeno dugim ot­ platama znači izlaganje nekarakteristično visokom nivou rizika i bogatom izvoru uznemirenosti i straha. deca koštaju više nego luksuzni. čini se da se očekivano zadovoljstvo meri u odnosu na cenu. Još gore. iako taj žal pronalazi nekakvu nadoknadu u sve široj poziciji koju svet trgo­ vine zadobija u proizvodnji i održavanju prave stvari. željama ili potrebama po­ trošača. i tako je malo verovatno da ona može pobuditi mnogo emocija.vrste radosti koju ne može ponuditi nijedan drugi objekat potrošnje. Kada pričamo о objektima potrošnje. Ali je obala do koje taj most vodi prekrivena maglom od koje niko ne očekuje da se razbije. U svetu koji više ne nudi pouzdane puteve karijere i stabilne poslove. objekat emocionalne potrošnje. Na žalost stručnjaka za tr­ govinu. Mostovi koji ne vode niku­ da. dovoljno čvrsto da održi trajan dom.О alatima društvenosti 59 još uvek biti „most" ka nečemu trajnijem. i što više neko misli . naj­ moderniji automobil.to će veći i očigledniji biti rizici koji su uključeni. kao prvo i najvažnije. a isto tako i deca. čovek traži „vrednost za no­ vac". dete je. Kad bi izne­ nadni nalet vetra oduvao ovu maglu. i nikakvo promišljanje ni . Deca se žele zbog radosti roditeljskih zadovoljstava za koje postoji nada da će ih doneti . U čisto monetarnom smislu. krstarenje oko sveta.

ulazak u neopozivu obavezu sa nevidljivim krajem i bez priložene reče­ nice „do daljnjeg".okolnost koja još više pogoršava uznemirenost. nepoznata i nepredvidiva. Najbolnije je to što imati decu znači prihvatanje takve zavisnosti koja deli lojalnost na neodređeno vreme. One pobijaju uvežbane kapacitete i sklo­ nosti one vrste racionalnih agenata kakvi želimo da budemo. čija je privlačnost još uvek neisprobana. moderne" muke. Odbacivanje ili odlaganje drugih primamljivih potrošačkih radosti. da se „žrtvuje karijera". Suočavanje sa takvom obavezom može biti traumatično iskustvo. Imati decu znači odmeravati blagostanje drugog. „zavi­ san". Autonomija sopstvenih želja će morati da bude kompromitovana. slabijeg i za­ visnog bića sa sopstvenim komforom. bulimija i beskrajne varijacije alergija. imati decu je u naše vreme stvar odluke. i uvek iznova: godinu za godinom. koja ima najtrajniji uticaj među svim drugima. i zato je to odluka koja najviše testira živce i stvara najviše tenzija s kojima se neko može susresti tokom celokupnog života. nije njena jedina verovatna posledica. . što je samo po sebi užasna žrtva koja je u direktnom raskoraku sa navikama razboritog potrošača. nisu sve cene monetarne. Čovek može postati.60 F l u i d n a ljubav unutrašnje istraživanje neće otkloniti crva sumnje koji će pre ili kasnije pomutiti radost. о užasa. Radosti roditeljstva izgleda da dolaze u paketu sa tugom samožrtvovanja i strahovima neistraženih opasnosti. svakodnevno. jer će ljudi koji sede i prosuđuju profesionalna dostignuća podozrivo motriti na bilo koji znak podeljene lojalnosti. Postporođajna depresija i bračna (partnerska) kriza nakon porođaja izgledaju kao posebno „fluidne. Štaviše. na isti način kao anoreksija. vrsta obaveze koja ide protiv prirode politike fluidnog modernog života i koju većina ljudi najčešće predano izbegava u drugim manifestacijama svog života. a one koje nisu ne mogu se nikako meriti i računati. a ne slučajnosti . pa se borimo i vežbamo da postanemo takvi. Osim toga. „Stvaranje porodice" je kao da naglavačke skačete u nepoznate vode nedokučivih du­ bina. Imati decu može značiti potrebu da se smanje profesionalne ambicije. Imati ili nemati decu je neosporno odluka sa naj­ više posledica.

produžene garancije (iako samo nekoliko njih može savesno tvr­ diti da će kompanija koja izdaje garanciju opstati dok ta garanci­ ja traje. garancije sa povraćajem novca i obećanja о dugom ili doživotnom servisu posle kupovine. pouzdan proračun dobitaka i gubitaka ostaje. Rizici su prisutni u svakoj potrošačkoj nabavci . padaju na leda kako bi ubedili svoje potencijalne klijen­ te da su njihovi rizici svedeni na minimum. To je zajednički proizvod okruženja fluidnog modernog života i potrošnje kao izabrane i jedine ras­ položive strategije „traganja za biografskim rešenjima na druš­ tveno proizvedene probleme" (Ulrih Bek): Mešavina ova dva fak­ tora vodi do pomeranja pitanja reprodukcije i rođenja deteta od seksa u potpuno drugačiju sferu.ali trgovci druge potrošačke robe. seksa praktikovanog zasebno od . rukovođenu potpuno različitom logikom i nizom pravila nego što je to u seksualnoj aktivnosti. Oni nude garancije. Kompanije koje nude priliku da „iza­ berete dete iz kataloga atraktivnih donatora" i klinika na glasu koje sastavljaju spektar gena nerođenog deteta na porudžbinu klijenta. Ožalošćenost homo sexualisa je previše utvrđena. a posebno robe koja je pogrešno nazvana „trajna". ne treba da brinu о manjku zainteresovanih klijenata ili о nedostatku profitabilnog posla. a praktično niko ne može uveriti klijente da privlačnost kupljene robe koja je drži podalje od kante za smeće neće izbledeti mnogo pre toga).. Da sumiramo: široko primetno odvajanje seksa od reproduk­ cije potpomognuto je moći. Nije ni čudo da su instituti za medicinsko istraživanje i kli­ nike za trudnoću pune novca komercijalnih kompanija. Kao da je predosetio obrasce koji će nadvladati u našem vre­ menu. tvrdo­ glavo i uporno. Postoji potencijalno beskrajna potražnja za smanjivanjem rizika koji se javljaju pri rođenju deteta . Erih From je pokušao da objasni privlačnost „seksa kao takvog" (seksa .u svoje ime".О alatima društvenosti 61 Trezven. nijedna od njih nije na rapolaganju u slučaju rođenja deteta. izvan dohvata i razumevanja potencijalnih rodi­ telja.barem do nivoa koji potencira roba na policama u prodavnici. Koliko god da ove garancije ulivaju poverenje ili su sumnjive.

Po Fromovom mišljenju. Str. kako je Antoni Gidens sugerisao. naseljavaju i modifikuju sve ćoškove Lebenswelta. aludirajući na njegov kvalitet kao (obmanjujući) odgovor za ljudima previše svojstven „nagon za potpunim stapanjem" kroz „iluziju jedinstva". The Art ofLoving (1957. . Danas je seks pravo otelotvorenje. kaže From. izolacija seksa od drugih domena života napredovala je više nego ikada. seks može biti samo instrument istinskog stapanja umesto da je trenutni. 2 Jedinstvo . U toj ulozi. Iluzija .62 F l u i d n a ljubav njegovih ortodoksnih funkcija).pošto je to tačno ono što muškarci i žene željno traže kada očajno žele da pobegnu iz samoće u kojoj se već nalaze ili se plaše da će se nalaziti. Od seksa se sada oče­ kuje da bude samoodrživ i samodovoljan. on je intenzivan . 3 Ibid.И . 9 . postao dominantan ciljni/ idealni model partnerstva među ljudima. 4 1 . od namerno trajne. po pravilu. one nisu ni­ malo nalik njegovom druženju sa ljubavlju. ono daleko manje od očeki­ vanja koje raspaljuju mediji). 3 Ovo jedinstvo je iluzorno i iskustvo će morati na kraju da bude frustrirajuće.„tog čistog odnosa" (oksimoron. 1995). Nije ni čudo što su enormno porasli njegovi kapaciteti da izrodi frustraciju i da pojača isti taj osećaj 2 Erich Fromm. od fursein vrste odnosa.„da stoji na sopstvenim nogama". dvolični i konačno samouništavajući uti­ sak stapanja . Od vremena kada je From to pisao.4 3 . Thornsons. Kao oni. zbog razdvajanja jedinstva od ljubavi (to jest. da objasnim.jer jedinstvo dostignuto u kratkom trenutku orgazmičkog vrhunca „ostavlja strance udalje­ nim kao što su bili i pre". neodređene obaveze za partnerovo blagostanje). možda tihi/tajni arhetip. što je. zasigurno: čini se da ljudski odnosi popunjavaju. seksualni orgazam „preuzima funkciju koja je čini ne previše različitom od alkoholizma ili zavisnosti od droge".ali „prolazan i periodičan". da se о njemu sudi samo po osnovu zadovoljstva koje sam može doneti (iako je.zahvaljujući svom spoju sa ljubavlju. tako da „osećaju svoju otuđenost i više nego ranije". koliko god da su udaljeni i tako mogu biti sve osim „čistih"). Koje god da kapacitete stvaranja jedinstva seks može posedovati.

čak možda i divno i sasvim čudesno. U redu je. Gubitak Erosa i budućnosti su jedno kratko vreme bili slavlje­ ni kao konačno oslobođenje seksa iz zatvora u kome ga je držalo patrijarhalno. puritansko. uobraženost i primoranost na ponavljanje.. sreća takve vrste da „ako ni­ ste potpuno zadovoljni. konačno. a sada slobodna ljubav.a spisak žalbi koje zahtevaju in­ tervenciju eksperta nezadrživo se uvećava. u najboljem slučaju. sreća koja se ne plaši nuspojava i koja je tako radosno nesvesna njenih posledica. naišli s m o na neispunjene težnje. susret koji nije slu­ žio drugoj svrsi osim zadovoljstvu i radosti. Njegovi sadržaji re­ zultata su sumorni. da seks bude tako oslobođen. usamljenost. razočaranost u ljubav. a metafizika nije. Koncentracija na performanse ne ostavlja vreme ni prostor za ekstazu. kao što ju je definisala popularna mudrost i praksa potrošačkog društva. [Pošto smo] bolje pogle­ dali i skinuli masku. Čini se da taj čudesni lek stvara bolesti i patnje ne manje brojne i nesporno akutnije od onih koje je trebalo da izleći.О alatima društvenosti 63 otuđenja koji je trebalo da izleći. Pirova pobeda. strahove. vratite proizvod i mi ćemo vam vratiti novac": najpotpunije otelotvorenje slobode. Sanjana sreća bez usputnih obaveza. a let bez upravljača je nevolja. „The neosexual revolution". Promena je blaženost. Performanse su zamenile ekstazu. namćorasto.. namršteno i dvolično društvo. On beleži njihove žalbe . 4 Tehničke brige ne slažu se dobro sa emocijama. . nepostojanost je iritirajuća. Ne­ podnošljiva lakoća seksa? Folkmar Siguš je terapeut: svakodnevno prima žrtve „čistog seksa". Apstinencija. izlizane nerve. Svi oblici odnosa koji su trenutno u modi nose istu masku lažne sreće koju je nekada nosila bračna. povrede. Pobeda seksa u velikom ratu za nezavisnost je. Ovde je.. fizika je u modi.. Problem je kako da ostane na mestu sada kada je teret bačen preko palube: kako mu zadržati oblik kada okviri više nisu dostupni. a opet nesrećno viktorijansko. postojao najčistiji odnos. koliko su i trezveni. dvoličnost. monogamija i promiskuitet su svi j e d n a k o daleko udaljeni od slobodnog života senzualnosti koji niko od nas ne poznaje.. Lako letenje je veselje.. Fizika 4 Sigusch.

trajnosti.kao što bi to činile i u bilo kom činu potrošnje koji pretpostavlja trenutno zadovoljenje i. neutralisane) u odsustvu „odgovarajućih obaveza". koje beže iz dohvata realnosti. Vezivanje i veze čine ljudske odnose „nečistim" . trenutno zastarevanje konzumiranog objekta. i tako čežnje ne mogu da budu ispunjene. nego u njihovom prisustvu. Možda su ove obaveze bile podvizi kulturne pronicljivosti više nego znaci kulturnih zabluda ili neuspeha. večnosti kroz produžetak vrste ipak nisu bili tako beskorisni i ograničavajući kao što se za njih mislilo i osećalo i kako su bili optuženi. prostorne ili vremenske. Mož­ da kontradikcije kojima je seksualnost karakteristično ispunjena više ne mogu biti lakše rešene (ublažene. istorijski i politički". slično tome. već zbog njihovog potencijala zadovoljenja). a „senzualnost" ne pobuđuje ništa drugo osim prijatne telesne senzacije. Upravo suprotno . .on je previše opterećen.64 F l u i d n a ljubav nije put do metafizike. vratiti . ali je tajanstvenost nestala. sigurnosti. Siguš veruje da će se.. ekstaze i metafizike je ranije te­ kla moć zavođenja . seks nije oslobođen prekobrojnih. On je prepunjen očekivanjima i nema kapacitete da ih ispuni.. Fluidna moderna racionalnost preporučuje lagane ogrtače i prezire čelične navlake.a kada se to desi. U trajnim obavezama fluidni moderni razum tajno otkriva pritiskanje. olakšane. Sta­ ri i navodno staromodni saputnici seksa su možda bili njegovi neophodni pomagači (neophodni ne zbog tehničkog savršenstva performansi. Iz emocija. površnih.i to sa osvetom . beskorisnih. Advo­ kati odbrane „nečistih odnosa" bi se suočili sa teškom borbom pokušavajući da ubede porotnike i zadobiju njihovu saglasnost. mi nećemo biti u stanju da odgovorimo „bez pribegavanja kon­ ceptima о prirodnim instinktima i večnim vrednostima koje su pokvarene do svoje srži. Taj razum negira pravo na vezivanje i veze.kao što bi i sada. „želje i žudnje. Ne postoji ni potreba ni korist za njih koje bi fluidna moderna racionalnost potrošača mogla da opravda. Kada seks znači fiziološki događaj u telu. pre ili kasnije. Intimne veze seksa i ljubavi. mučnih i teških tereta. u trajnim vezama on vidi onesposobljavajuću zavi­ snost.

Možda bi zahtevalo i više: da potrošačka racional­ nost bude lišena. zahtevati da se desi više od onoga što može razumno da se oče­ kuje u doglednoj budućnosti. Ako one ikada nestanu. su ti koji najviše nerviraju i žaloste. Današnje agonije homo sexualisa su te homo consumensa. kao što Siguš sluti ili nagoveštava.a kamoli vi­ đene kao ograničavajuće ili ugnjetavajuće. međutim. potrošačka racionalnost. pošto je seks. i da ispusti svoju sadašnju vlast nad motivima i strategijama politike ljudskog života. „iracionalne". Svaka tuga boli i muči u svoje vreme. . to bi zahtevalo više od samo novog pogleda na seks i na očekivanja koja mogu biti legitimno uložena u seksualni čin. isto kao što su trajni brakovi. moderna. u bilo kom smislu.ne „nusproizvodi". ni izgradnja mosta do večnosti. isto kao što sad idu protiv jednako „prirodnih" instinkata homo consumensa. da budem precizniji) bile su neodvojivo i bez šava povezane sa seksom. Sa svakim dobitkom idu njegovi gubici. One se podnose zajedno. Sa svakim poduhva­ tom ide njegova cena. a kamoli otpaci ili odbačenosti seksualnih činova. Ljubav i volja za razmnožavanjem su bili nezamenjivi saputnici seksa homo fabera. ipak. Upravo suprotno. to će biti rame uz rame jedna sa drugom. Nema svrhe upoređivati prošle i sadašnje nedaće u pokušavanju da se utvrdi šta je od to dvoje teže podneti. U okviru tog modela nisu bile suvišne ni ljubav „dok nas smrt ne rastavi". one su bile „prirodni instinkti" homo fabera. „Želje i žudnje koje beže iz dohvata racionalnosti" (fluidna. one su bile obavezne i poželjne manifestacije ili oprema racionalnosti homo fabera. niti pristanak na „pre­ davanje talaca sudbini" i na obaveze bez povratka .О alatima društvenosti 65 Kad bi se to desilo. kao i druge ljudske aktivnosti. i cene koje ćemo platiti sutra. bio utkan u model života proizvođača. gubici koje imamo danas. Ovo bi značilo. čije su stvaranje pomogli. Koji god da je užas i odvratnost sa kojima se sećamo proživ­ ljenih gubitaka i plaćenih cena u prošlosti. bili „glavni proizvodi" . Niti su bile. Zahtevalo bi ništa manje nego izuzimanje seksa iz vrhovne vlasti potrošačke racionalnosti. Nasuprot tome.

a ne veličina kupovine. Ravnodušnost i prezir su dva grebena na koje su se mnoge ozbiljne etičke namere nasukale. ipak se čini da moralnost . za koje se misli da neguju i pospešuju lakoću i brzinu. Jadni oni koji su zbog oskudice resursa osuđeni da nastave da koriste dobra koja više ne obećavaju nove i neisprobane senzacije. sjaj noviteta se skida i troši. Promet. Poštovanje je. skrojena po meri homo fabera. po pravilu. Fursein. kupljena stvar izokreće potragu za različitošću i. Kada se angažuje na izgradnji ljudskih veza. Oslobođen od zadataka gradnje i prezirući građevinske na­ pore. nadživljava njihovu korist za po­ trošača. a moralnom biću treba puno opreza i navigacionih veština da bezbedno plovi između njih. U potrošnji se ne radi о sakupljanju dobara (ко sakuplja dobra mora se. umesto da biraju po punom i očigled- . nositi sa teškim koferima i pretrpanim kuća­ ma). Kada ovo imamo u vidu. zasede i prevrtljiva odstupanja. kao i novitete i ra­ zličitost. Previše često zidari su imali i suviše poverenja u svoje građe­ vinske moći da bi brinuli о osećanjima stanara koji tu treba da žive. već о njihovom korištenju i odlaganju nakon upotrebe da bi se napravio prostor za druge stvari i njihovu upotrebu. kao što žele za sve zgrade. jadni oni koji su zbog istog razloga za­ glavljeni sa jednom stvari. je taj koji meri uspeh u životu homo consumensa. Ali ako se upotrebljavaju iznova. na kraju krajeva. bude dobro izgrađen. uz sve svoje čudesne pravce i sve svoje sporedne puteve. Zidari su želeli da ishod njihovih napora.bila je.koju Fursein definiše kao odgovornost za drugog i stavlja je u opticaj onda kada je ona preuzeta . sa svakom sledećom upotrebom. maštovite načine.66 F l u i d n a ljubav Seksualni kapacitet je bio alat za rad homo fabera. trajan i (idealno bi bilo zauvek) pouzdan. a druga oštrica je ugnjetavanje. homo consumens može upotrebiti seksualne moći na nove. isto tako. seksualna potre­ ba/želja je podsticala homo sexualisa da ostane na poslu i da ga dovede do kraja onda kada ga započne. Potrošački život favorizuje lakoću i brzinu. Korisnost dobara. ipak. korišćen u izgradnji i održavanju ljudskih odnosa. nije jedan od njih. samo jedna oštrica mača pa­ žnje sa dve oštrice.

obećavaju povraćaj novca ako mušterija nije . Na „čist seks" se gleda kao na neki oblik pouzdane garancije povraćaja novca . firme za iznajmljivanje primamljivo obećavaju da će redovno zamenjivati iznajmljenu robu najnovijim modelima savremene tehnologije. prvobitno zna­ čenje „sigurnog seksa" se u poslednje vreme svodi na upotrebu kondoma. uboga sirotinja među izobiljem potrošačke gozbe. Zahvaljujući pametnoj strategiji reklamiranja. Prodavci. svesni da nepostojanje obaveza kompenzuje uzne­ mirujuću krhkost njihove veze.opsenar je figura uspeha.О alatima društvenosti 67 no neiscrpnom asortimanu. potrošači verni svojoj sudbi­ ni i karakteru razvili bi naviku iznajmljivanja stvari. Takvi ljudi su otpadnici u društvu potrošača. recimo. neadekvatni i nekompetentni. neuspeli.ili već opsedaju potencijalne kupce. Često. Taj slogan ne bi bio tako komercijalno uspešan da nije uspeo da pogodi pravu žicu u milionima onih koji žele da njihovi seksualni poduhvati budu osigurani od neželjenih (pošto se ne mogu kontrolisati) posledica. a zasigur­ no ne toliko dugo da se uvuče dosada. a ne njihove kupovine. Na kraju krajeva. Ali takva infekcija je samo jedna od velikog broja nepredviđenih i zasigurno neželjenih posledica seksualnih susreta koji čine da . prodaja izvlači korist iz nagomilane muke koja da­ leko prevazilazi lekovito dejstvo reklamiranog proizvoda. U društvu potrošača . primerak koji se reklamira predstavlja deo koji zamenjuje celinu.. Korišćenje kondoma zaista štiti partnere od infekcije virusom side. Za razliku od prodavača robe. Oni koji ne moraju da se drže svojih dobara zadugo. generalna stra­ tegija promovisanja jeste da se predstavi proizvod kao traženo rešenje za brige koje . ili su sveže osmišljene da odgovaraju svom reklamiranom potencijalu. da ne bi bili nadjačani.u potpunosti zadovoljna" i ako se (nadajući se da zadovoljstvo neće tako brzo ispariti) kupljena roba vrati. najkasnije za deset dana.i partneri u „čisto seksualnom susretu" se mogu osećati sigurno. dolaze na vrh. Da nema prokletstva na snabdevačima potrošačkom robom. potrošači sa greškom. „Pročišćavanje" seksa omogućava da se seksualna praksa pri­ lagodi tako naprednim kupovnim/iznajmljujućim obrascima.

5 Ta bezgrešna zamisao sa sterilnošću. Buduća nesigurnost je večna. Seks kome su oduzeti prethodni društveni položaj i društveno podržana značenja predstavlja otelotvorenje mučne i zastrašujuće nesigurnosti koja je postala najveće prokletstvo flu­ idnog modernog života. prevod Peter Kussi (Faber. epizoda „nije neizbežna posledica prethodne akcije. niti uzrok onoga što sledi". Kao što Milan Kundera ističe. seksualno jedinstvo je kratkotrajno. sredstvo za završetak ili samodovoljan čin? Nijedno jedinstvo tela. u nepoznate vode bez karte ili kompasa. natopiti ga i promeniti? Samo po sebi. 1991). Najgori od strahova je potekao iz dvosmislenosti seksualnog susreta: da li je to bio početni korak ka vezi.to je epizoda. seks je počeo da se čini decidirano „nebezbednim" mnogo pre nego što je otkrivanje side dalo težište i oznaku rasejanim i neimenovanim strahovima. a opet pažljivo vodene luke. ili njen vrhunac i njen završetak? Faza u sadržajnom nizu ili jedna od epizoda. i takva je dok god ostaje epizoda. koliko god se neko snažno trudio. ne može izbeći društve­ no uokvirivanje i iseći sve veze sa drugim aspektima društvenog postojanja. Koje vrste obaveza (ako bilo koje?) uključuju jedinstvo tela? Na koji način (ako na bilo koji?) one povezuju budućnost partne­ ra? Da li seksualni susret može biti izolovan od ostatka životnih ciljeva. da li će mu biti dozvoljeno?) rasuti po ostatku života. Da skratimo priču:„Nijedna epizoda nije a priori osuđena da zauvek ostane epizoda.9 . jeste lepota epizode. suštinska nezaraznost. str. 3 3 8 . Prava seksualnih partnera postala su glavni izvor uznemireno­ sti. takođe . Nesigurnost nikada neće biti potpuno i neopozivo rasterana.68 F l u i d n a ljubav homo sexualis želi da seks bude „bezbedan". ili će se on (da li će težiti. pa je lepota seksualnog susreta. kvaka je u tome da „niko ne može garantovati da neki kompletno epizodan događaj neće u sebi sadržati snagu koja jednog dana može neočekivano da se pretvori u uzrok budućih događaja". . Pušten iz prenatr­ pane." Nijedna epizoda nije bezbedna od svojih posle­ dica.Immortality. Međutim. Ona može biti samo obustavljena 5 Milan Kundera. u partnero­ vom životu .lepota epizode.

dvosmislenost je razrešena. prihvatanje posledičnosti koju uz­ gredni susreti odbijaju da prihvate (barem proglašavanje namere da se prihvati . i uz više otvorenosti. Navodno. kao što Kundera kaže. Brak je. Ali čovek se i dalje može truditi. koji mi­ riše na patrijarhat i na menjanje žena) navodno postao moda. Neizvesnost je proterana iz života partnera i njen povratak je zabranjen sve dok ne počne da se raz­ matra završetak braka. U takvom slučaju. Prvo. U Parizu je echangisme (novo i. ovo se ne može uraditi. i koliko god da su prilike nepovoljne čovek teško može prestati da se trudi kako bi ih pre­ tvorio u sopstvenu povoljnost. ispunjen sumnjama i tako postaje još jedan izvor zamorne nesigurnosti. najpopularnija igra i glavna tema priče u gradu. da je epizoda bila zaista samo epizoda. pošto su učesnici u do­ gađaju. moglo bi se reći. i trudi se. Kao strategija da se odbije avet neizvesnosti kojom su ispu­ njene seksualne epizode. oni stiču pouzdane saučesnike u svojim pokušajima da izbegnu dokoličarske i.zato što se sve zainteresovane strane obavezno pridružuju ovom izbegavanju. sam po sebi. zbog toga.tokom trajanja bračne zajednice). Ali da li može neizvesnost biti isključena bez pristajanja na takav uslov. echangisme ima istaknutu prednost nad „avanturama za jednu noć" i sličnim slučajnim i kratkotrajnim . politički korektnije ime za nešto stariji koncept. potencijalno iritirajuće posle­ dice seksualnog susreta . Drugo. cenu koju bi mnogi partneri smatrali previsokom? Ako čovek nikada ne može biti siguran. želeći da spreče da se on prelije van okvira ove epizode. Parižani se trude više nego svi. pošto su se složili da njegove posledice učine donekle manje uticajnim. imajući u vidu novu jednakost polova.ali stisak obustave je. oni olabave malo stisak bračne obaveze. a time i da neizvesnost koju je stvorila endemska nejasnoća bude nešto manje mučna. a neizvesnost je zamenjena izvesnošću da dela imaju važnost izvan njihovog sopstvenog vremenskog okvira i nose posledice koje mogu tra­ jati duže nego njihovi uzroci.О alatima društvenosti 69 na neko vreme koje je nepoznato . Les echangistes ubijaju dve muve jednim udarcem.

zapravo. ako su on ili ona u pravu. Niko od ćchangistes nije izneveren. radost. Čovek postaje ćchangiste tako što se pridružuje klubu. to nije pojedina­ čan poduhvat već zadatak koji se deli sa moćnim i posvećenim saveznicima. potpisuje formular. privrženost i po­ nos bili tu pronađeni? Dakle. itd. kada je svrha i ulog poduhvata da se otera fantom neizvesnosti. One. ljubavne frustracije. traženje pristanka. strahovi od sa­ moće i od povređivanja. Mćnage a auatre (ili six. ili drugi čudni i neizvesni preliminarni ispiti koji mogu biti pokvareni nesigurnim rezultatima. Kao što bi se moglo očekivati. u najgorim okolnostima.svako je učesnik. iako je to glupo . kao u Habermasovom ide­ alnom modelu „neiskrivljene komunikacije" . branili homosexualisa od samog sebe? Da li bi neispunjene žudnje. Ali. Prednost ćchangisma nad običnom „vanbračnom prevarom" je naročito očigledna. međutim. suvišni su svi argumenti ili upotreba sile. ničiji interesi nisu u opasnosti i. one skraćuju raz­ daljinu između želje i njenog zadovoljenja i prave brži prolaz od jednog do drugog. Zaštita protiv nepoželjnih posledica je ovde dužnost i briga druge osobe i. huit. nema veze sa ovim.70 F l u i d n a ljubav susretima. takode. licemerje i krivica nestali posle posete ovom klubu? Da li bi bliskost. to bolje) je oslobođen svih smetnji i nedostataka koje su poznate kao uzrok propasti za mćnage a trois. obećava da će poštovati pravila (nadajući se da svi drugi oko njega rade isto) i daje mu se članska kartica kako bi se osigurao upis i obezbedilo da svako ко uđe istovremeno bude i igrač i igra. i pošto su obećali da će poštovati oboje.on. Konvencije ćchangisma mogu. . echangisme traži odbranu u ugo­ vornim institucijama i u podršci zakona. za neko vreme. posetilac može mirno reći: ovo je seks. nežnost. i sa manje napora. da li seks sam po sebi . Kao i najnovije tehnološke inovacije. Da li bi oni. tim ili bilo čim drugim. da razdvoje čekanje od želja.što više. Ili se tako čini. Pošto su svi koji će se verovatno sresti unutra svesni svrhe takvog kluba i njegovih pravila. kao što su nekada obećavale kreditne kartice. opasnosti zavođe­ nja. mogu sprečiti partnera u traženju većih beneficija nego što to dozvoljava epizodični susret.

„onda više nije važno šta se radi. Čini se. prolazni i u stanju mogućeg urušavanja". dok su osobine i atributi. več jednostavno da se to dešava". Ono što je važno jeste da li od homo sexualisa zavisi određivanje (otkrivanje ili smišljanje) tog jednog (ili više njih) u mnoštvu seksualnih identiteta koji mu/njoj najbolje pristaje. tradicionalno klasifikovani kao „prirodni" (nasledeni.izbor za koji. 1993). ipak. taj koji bira treba da se oseća odgovornim i da ga kao takvog vide drugi. ali suprotstavljanja između kulture i prirode i između „to je stvar izbora" i „ljudi na to nemaju uticaja i ne mogu ništa uraditi povodom toga" više se ne preklapaju na način na koji su to činili kroz veći deo moderne istorije. i seks i pol su u potpunosti određeni kulturom. niti treba da bude popravljan (osim na rizik tog koji popravlja). Komentarišući veoma uticajno delo Džudit Batler Tela koja su važna: О diskurzivnim granicama seksa. možda. i bez obzira na to da li se samoobuka i sa6 Judith Butler. još češće predstavljani kao pogodni za ljudsku manipulaciju. U popularnom diskursu. ako je materi­ ja seksualne aktivnosti izvedena iz trenutnog zadovoljstva. on ili ona osuđeni da prihvate tu sudbinu i da žive svoj život na način koji transformiše sudbinu u lično zanimanje. preneti genima). kao homo sapiens u slučaju „zajednice rođenja". da ponovimo posle Siguša. Bodies that Matter: On the Discursive Limits ofSex (Routledge. promenjivi i zavisni od izbora subjekta. da suprotstavljanje prirode i kulture nije najbolji okvir u koji treba upisati dileme trenutnog problema seks/pol. lišeni kompletne stvarne prirode i tako promenjivi. kao u svakom izboru. . ili da li su.О alatima društvenosti 71 nešto znači? Ili. sve do skoro. Zbog toga nije toliko važno da li su seksualne sklonosti (artikulisane kao „seksualni identitet") „darovi prirode" ili „kulturne tvorevine". kultura sve više znači nasledeni deo iden­ titeta koji ne može. Pravi smisao rasprave je granica do koje su različite vrste seksu­ alnih sklonosti/nagona/identiteta fleksibilni. Koji god vokabular koristili za artikulisanje trenutnog polo­ žaja homo sexualisa. i tako otvore­ ni za izbor . 6 Siguš ističe da „prema ženskim teoretičarima koje sada određuju ritam diskursa о polu.

Poddefmicija. a od kog se danas očekuje da se ponovo razgori zajednič­ kim snagama čudesnih fitnes režima i neverovatnih lekova. Ona konta­ minira svako izabrano/stečeno stanje. Svest о ovoj dvosmislenosti je uznemiravajuća i ne donosi kraj uznemirenosti. nepotpunost i nedovršenost seksualnog identi­ teta (isto kao i svi drugi aspekti identiteta u fluidnom modernom okruženju) predstavljaju otrov i njegov protivotrov spojen u je­ dan moćan lek protiv smirenja. Postoji uvek mogućnost da okrivite pogrešan izbor za neuspeh u ostvarenju očekivanog blaženstva.72 F l u i d n a ljubav mootkrivanje ili genetske i medicinske intervencije posmatraju kao pravi put do odgovarajućeg/poželjnog seksualnog identiteta. i da je ostalo neisprobano i neistraženo. ako izgledi deluju privlač­ no. takođe. ne-konačnost bilo kog od preuzetih seksualnih identiteta. Ali ona. Kombinovani uticaj otrova i protivotrova jeste da to drži homo sexualisa uvek u pokretu. plan puta se iznova sastavlja na sva­ koj stanici. nagrizajućim sumnjama u vezi sa njenom prikladnošću i mudrošću. a krajnje odredište sve vreme ostaje nepoznato. Homo sexualis je osuđen da ostane zauvek nedovršen i neis­ punjen .čak i ako je uspavana i neko vreme latentna . Postoji uvek šansa da napustite put na kojem se tražilo ispunjenje i da počnete iznova . zapostavljeno.da čovek živi laž ili grešku.čak i u godinama kada bi seksualni žar iz prošlosti brzo zamro. štiti od poniženja neostvarenosti ili neuspeha. Postoji uvek sumnja .i osuđe­ ne su da budu zauvek izgubljene ako i dalje budu zapostavljene. izostavljeno.čak ni od čega. ona izaziva neizvesnost koja samo privremeno može biti smirena. da ga gura („ova vrsta seksualnosti nije uspela da dovede do vrhunskog iskustva za koje mi je rečeno da ga mogu očekivati") i da ga vuče („druge vrste koje sam video i . a nikada u potpunosti uklonjena. prolaznost. osnova i dalje ostaje „promenljivost". da najvaž­ nija obaveza čovekovog ličnog autentičnog sopstva nije ispunjena ili da neke šanse za nepoznatu sreću. nisu iskorišćene na vreme . a ne nesposobnost da iskoristite prilike koje on nudi. potpuno drugačiju od bilo koje sreće doživljene ranije. Ovo putovanje nikada ne prestaje. da je nešto suštinski važno bilo previđeno.

Neispoljen i neupotrebljen seksualni nagon se onda preusmerava kroz društveno skrojene kanale do društveno skrojenih ciljeva. ovde citiran u skladu sa standardnim izdanjem Jamesa Stracheya iz 1959.stvar je samo u odluci i upornom pokušavanju"). Homo sexualis nije stanje. „prirodno" izražavanje seksual­ nih instinkata (i autoerotskih. pomešanih sa brojnim promašajima. u velikoj meri. već su često predlagani kao korisna terapija za jednu ili drugu psihološku te­ gobu. nepromenljivo sta­ nje. tugama izgubljenih šansi i radostima predstojećih uživanja. što 7 Sigmund Freud. već proces. U svom eseju о „civilizovanoj" seksualnoj moralnosti 7 Si- gmund Frojd sugeriše da se civilizacija u velikoj meri oslanja na eksploataciju i angažovanje prirodnih ljudskih resursa da „subli­ miraju" seksualne instinkte: „da razmene prvobitno seksualni cilj za neki drugi" . nama se može oprostiti što naziremo fatalnu cirkularnost argumentacije prethodno pomenute izjave. i sve se više prihvataju kao legitiman put u pojedinačnoj potrazi za srećom i podstiču da budu javno izloženi. Svi oblici seksualne aktivnosti ne samo da su tolerisani. U tom cilju. a kamoli trajno.'Civilized'sexual moralitv and modern nervousness" ( 1 9 0 7 ) . Određeni „elementi seksualnog uzbuđenja" „su poznati kao perverzni" jer se oni opiru potiskivanju i zbog toga ne mogu biti korišćeni za ono što je definisano kao kulturne (to jest. skoro jednoglasno. .u potpunosti prekinuto ili barem delimično blokirano. smatraju perverznim..О alatima društvenosti 73 za koje sam čuo u mom su domašaju . stečene kroz potiskivanje onoga što je poznato kao perverzni elementi seksualnog uzbuđenja. te erotskih sa objektom) je poti­ snuto . granice koje razdvajaju „zdrave" i „perverzne" manifestacije seksualnih instinkata su sve samo ne nejasne. opasnim putevima otkrića i sporadičnih pronalazaka. „Sile koje mogu biti iskorišćene za kulturne aktivnosti su tako. . (Pedofilija i dečja pornografija su verovatno jedini izlivi seksualnog nagona koji se i dalje. ubačenog u fluidno mo­ derno okruženje. međutim. Da bi se postigao ovaj efekat. ispunjen pokušajima i greškama. za homo sexualisa.pogotovo društveno koristan cilj. vredne) aktivnosti." Po Deridi.) Ipak.

jedva mogao da pretpostavi. došla je era kada je seksualna energija trebalo da se ojača. ne bi li i dalje pokretala montažnu traku sa automobilima.74 F l u i d n a ljubav se toga tiče.sa velikim profitom. jer bi zahtevalo usvajanje različitog načina života". vodeni zavodljivošću objekata seksualne želje u ponudi. da tajna takve nekarakteristične jednoglasnosti može ležati u činjenici da suprotstavljanje dečjoj pornografiji „zahteva od nas da ne troši­ mo ništa drugo osim ulja humanizma koje je ranije tako efikasno podmazivalo točkove nasilja. „Društveno korisni" objekti koji se nude za seksualno pražnje­ nje ne moraju više da se maskiraju u „kulturne ciljeve". Samo nekoliko ljudi se. ali ispravno. tako da se za automobilima koji napuštaju montažnu traku može čeznuti kao za seksualnim objektima. ozbiljno zalaže za programe sposobne da spasu dečje živote. a kamoli da zamisli. da joj se da sloboda da bira bilo koji dostupan način pražnjenja i da se podstakne bujanje.. Fluidno moderno društvo je pronašlo način eksploatacije ljudske sklo­ nosti/podložnosti da sublimira seksualne instinkte bez ikakvog pribegavanja njihovom potiskivanju. sada rasutih i razbacanih. svoju endemsku ili projektovanu seksualnost. koji je pisao početkom prošlog veka. po­ što bi to dosta koštalo . ponosno. iskazujući. brzo nestajanje po­ tražnje za angažovanjem rezervne seksualne energije u službi . oni para­ diraju. U našim fluidnim modernim vremenima postojeće sile ne čine se više zainteresovanim za povlačenje granice između „isprav­ nog" i „perverznog" seksa. koji večno menjaju pravac. i iznad svega . koju je Frojd smatrao nezamenjivim uslovom bilo kog propisanog društvenog aranžmana.civilizujućih ciljeva" (čitaj: proizvodnja discipline nad obrascima rutinskog ponašanja koje je funkcionalno u društvu proizvođača . ili ih bar radikalno ograni­ čavajući. Posle ere u kojoj je seksualna energija morala da bude sublimirana. . međutim.u smislu novca i komfora. možda.razdvajanje koje je Frojd. Siguš komentariše. Razlog je. Čini se da je prekinuta veza između sublimacije i potiskiva­ nja seksualnog instinkta. sarkastično. To se desilo zahvaljujući progresivnoj deregulaciji sublimirajućih procesa. pre nego prinudnim pritiscima.

Njihovi klijenti bi svoju uznemirenost povezali sa svojim či­ njenjem i nečinjenjem. ali najverovatnije nedovoljnoj fleksibilnosti. Proroci i astrolozi prošlih vremena su govorili svojim klijenti­ ma koje su bile njihove predodređene. Klijenti koji su vredno učili lekcije i verno pratili savete treba od sada češće da se zapitaju „šta ja imam od toga?" i da odlučnije zahtevaju od partnera i svih drugih da im daju „više prostora" . prejakoj stezi starih rutina. nepokolebljive i neumo­ ljive sudbine. za koje vam se čini da se pomeraju kao na točkovima. a greške bi se tražile (i zasigurno pronaš­ le) u načinima njihovog postupanja: nedovoljnom afirmisanju. eksperti našeg fluidnog modernog doba bi zasi­ gurno prebacili odgovornost na svoje zbunjene i zgranute klijen­ te.kao i manje „zavisnosti" od drugih i manje pažnje prema tuđim zahtevima za pažnju i brigu. moraju trajati zauvek. nedostatku entuzijazma za promenu i nedostatku volje da se promene onda kada je promena morala da se desi. Setite se . više pažnje usmerene ka unutrašnjoj sposobnosti klijenata za zadovoljstvo i uživanje . onda je brzina promene ta koja vas može izbaviti. Izbegavajte zagrljaje koji previše ste­ žu.što su dublje i tešnje vaše veze. da obaveze. Savetodavci bi preporučivali više samopoštovanja. nedovoljnoj brizi о sebi ili nedovoljnoj vežbi. bez obzira na to šta oni mogu uraditi ili od čega se mogu uzdržati. više objektivnosti i trezvenosti u analizi ravnoteže razumnih nada za dobicima i realnih izgleda za gubitke. Ako se ne osećate lagodno u tom fluidnom svetu i ako ste iz­ gubljeni u obilju kontradiktornih znakova na putu.О alatima društvenosti 75 Zajednice na prodaju Kada vas izneveri kvalitet. Nemojte upasti u zamku. nekada preuzete. obaveze. traži se spas u kvantitetu. Kada nema trajanja. suludo.to jest da se drže na udaljeno­ sti i da ne očekuju. posetite jednog ili neke od onih iskusnih savetodavaca za čijim uslugama nikada nije bila veća potražnja i kojih nikada nije bilo više u ponudi. nege i brige о samom sebi. . odnosi. mesta ili ljudi.

Uvek ste tu . i vi ne biste izašli napolje sa tim džepom praznim.vi ste neranjivi. vi ne biste nigde išli bez vašeg mobilnog telefona („nigde" je. pozivajući nove brojeve da odgovore na pozive ili sastavljajući sopstvene poruke. I zapamtite. U stvari. Nevažno je gde se nalazite.sa mrežom: tim podmuklim in­ strumentom koji iznutra nalikuje na kavez.a takvi su (zahvaljujući vama. a pošto verujete nji­ hovoj čvrstini možete prestati da brinete о tome kako je blatnjava . Na njih možete računati. pa čak i ako se nevidljivi pošiljaoci i primaoci poziva i poruka takođe kreću. mesto bez telefona.čak i ako ste konstantno u pokretu. Konekcije su stene u živom pesku.76 F l u i d n a ljubav to je veći rizik. a. Jedna poruka se pojavljuje na ekranu žudno očekujući nared­ nu. Ostajete povezani . Nemojte pomešati umrežavanje . Prsti su vam uvek zauzeti. sa mobilnim bez dometa ili sa mobilnim sa slabom bate­ rijom).vrtlog puteva preko kojih treba da preletite . Razlika između jednog mesta i drugog. isto kao što ne biste krenuli na trčanje bez svojih patika. Začaureni u mreži poziva i poruka . a kada imate vaš mobilni telefon nikada niste „napolju" ili „odsutni". Konekcije će ostati neoštećene uprkos činjenici da se oni povezani konekcijama kreću. svakako. stiskate dugmiće. Ljudi oko vas ne mogu vas isključiti iz kruga. jednog niza ljudi u vašem vidokrugu i fizičkom dometu i drugog . naravno. ко su ljudi oko vas i šta radite na tom mestu koje je ispunjeno tim ljudima. Nikada ne ispuštate svoj mobilni telefon iz vida. Mobilni telefoni su za ljude u pokretu. ako pokušaju. ništa što je istinski važno ne bi se promenilo.poništena je i proglašena nevažećom i ništav­ nom. da je igranje samo na jednu kartu krajnja budalaština! Vaš mobilni telefon uvek zvoni (ili biste vi bar tako želeli). svi prateći sopstvene putanje. zahvaljujući vama!) i vaši produžeci: vaše konekcije. Vi ste jedina stabilna tačka u univerzumu pokretnih obje­ kata .ali nikada zaglavljeni na jednom mestu. Vaša oprema za džogiranje ima poseban džep za vaš mobilni telefon.

Ova gomila. takode. Zahva­ ljujući onome što je omogućeno dok god je vaš mobilni telefon bezbedno smešten u vašem džepu. vi se izdvajate iz mase . ukucati u tu malu stvar koja tako skladno pristaje vašoj ruci. U večnosti neuništive mreže ne morate se plašiti nepopravljive krhkosti svake pojedinačne.a iz­ dvajanje je prijava za članstvo. izbacuje jedinice koje se izdvajaju ili gazi preko njih . predvodnik. Mobilni telefoni. Nije odgovoreno na poziv? Nije odgovoreno na poruku? Ni zbog toga ne morate brinuti.željne da mu služe. uslov za ulazak u tu masu. U toj mreži uvek možete pronaći zaklon kada gomila koja vas okružuje počne da biva isuviše izludujuća za vaš ukus. Mobilna skupina u kojoj svaka mobilna jedinica radi isto.a to je čopor.tako da nije previše važno koliko njih se ispostavilo krhkim i lomljivim. tajni agent ili doušnik da ih drži zajedno.čopor. Skupina samopokretačkih pojedinaca kojima ne treba komandujući oficir. Jedinice marširaju u korak bez držanja linije. ali je njihovo obilje neuništivo.О alatima društvenosti 77 i podmuklo nepouzdana zemlja pod vašim nogama u vreme kada je poziv ili poruka poslata ili primljena. i naizgled ne postoji granica za broj poruka koje možete. Brzina i tempo tro­ šenja takode nisu važni. iako oni bez sumnje pomažu da on ostane takav kakav jeste . uz pomoć nekoliko malenih dugmadi.ali čopor toleriše samo takve jedinice. kada bi uopšte ostalo vremena za razmišljanje). potpuno je neverovatno da biste vi ikad stigli do kraja svog mobilnog ime­ nika ili iskucali sve poruke koje se mogu napisati. dozvoljavaju držanje po strani onima koji su u kontaktu. Čopor je čekao nokije i eriksone i motorole . Mobilni telefoni nisu stvorili ovaj čopor. da budemo pre­ cizniji. Ima toliko puno drugih telefonskih brojeva na listi. Da nema čopora. čemu bi koristili mobilni telefoni? Mobilni telefoni omogućavaju kontakt onima koji se drže po strani. . Masa onih koji se izdvajaju iz gomile . Postoji uvek više konekcija koje se mogu koristiti .. pro­ lazne konekcije. ali se ništa ne radi zajedno. Svaka konekcija može biti kratkotrajna. verna formi.. govornik. Kada razmislite о tome (to jest.

no­ vembar 2000. .78 F l u i d n a ljubav Džonatan Rou se seća: U k a s n i j i m d e v e d e s e t i m . b l a g o o d g u r n u t od stola . 9 To je istina. M a m a čuva svoju m o k a kafu. to je t r e b a l o da b u d e „revolucija u k o m u n i k a c i j i " . koje bi elektronske veze učinile suvišnim. mobilni telefoni bi istrenirali oči da gledaju . više nego bilo kakvo preuređenje materi­ jalnih predmeta. međutim.a da ne vide. niti decu da grickaju svoje kolačiće. . A tu je i tata. 8 Dve godine kasnije. 255-74. Oni ne bi sprečili mamu da čuva svoju moku. p r o v e o sam m n o g o v r e m e n a u kafeteriji u delu San F r a n c i s k a u k o m e se n a l a z e p o z o r i š t a . . univerzalno i neprestano na raspolaganju . a opet ovde. u j e k u p r o c v a t a visoke t e h n o l o g i j e . u t e h n o l o š k o m e p i c e n t r u . fleksibilnija. .priča s v o j i m m o b i l n i m t e l e f o n o m . Kao što je istakao Džon Uri. zahvaljujući elektronskim mrežama. udaljenosti i imaginaciji. Ali bi oni učinili da međusobno izbegavanje pogleda bude suvišan napor: oči bi se do tada svakako pretvorile u bele zidove . Ovo drugo sada ima sopstvenu. članovi ove p o r o d i c e su izbegavali su­ srete p o g l e d i m a . t a m o s a m iznova p o s m a t r a o j e d n u istu s c e n u . kon­ kretnost i imaginaciju". Prvo više ne predstavlja uslov za drugo. raznovrsnija. A fizička blizina ima manje nego ikad moguć­ nosti da utiče na duhovnu udaljenost. Ako je 8 Jonathan Rowe. Ako im se da dovoljno vremena. d o k im n o g e vise sa stolica. koja je. „Mobilitу and Proximity". visokotehnološku „materijalnu bazu".presudno pomera ravnotežu prema daljini. 9 John Urry. privlačnija i ispunjenija avanturom. bliskost i udaljenost. „virtuelne bliskosti". D e c a se igraju svojim k o l a č i ć i m a . str. Washington Monthly..a ne može se naškoditi belom zidu tako što se gleda u drugi beli zid. „odnosi zajedničkog prisustva uvek podrazumevaju blizinu i daljinu. Rou bi verovatno video četiri mobilna te­ lefona koji se koriste za tim stolom. „Reach out and аnnоу someone". . Sociology (maj 2 0 0 2 ) . Ona predviđa (ili sluti?) konačan raskid između „fizički udaljenog" i „duhovno dalekog".. koja je beskonačno šira. stalno prisustvo one treće. Uri je u pravu kada odbacuje predviđanja о predstojećem kra­ ju putovanja.

one su zaštićene od prelivanja i angažovanja par­ tnera izvan vremena i teme poruke koja je napisana i pročitana .idealno .čime se poništavaju mnoga od ranijih ograničenja magnetske privlačnosti „odlaženja negde". uda­ ljenosti i blizine. Fokusirane na tekući posao. Udaljenost nije prepreka ostvarivanju kontakta . Otvoreno je pitanje koja je strana medalje najviše doprinela da učini elektronsku mrežu i njena oruđa ulaza i izlaza tako popu­ larnom i svesrdno korišćenom valutom ljudske interakcije. . civilizacije i divljine. Mnogo je softvera i hardvera bačeno na kompjuterski otpad otkako je nezaboravni Piter Selers uzalud pokušavao (u filmu Being There Hala Ežbija iz 1979) da daljinskim upravljačem za televizor isključi poteru časnih sestara.О alatima društvenosti 79 do nečega dovela pojava elektronski obezbedene nevezanosti za mesto. Biti blizu utičnici više nije uslov da se „bude na vezi". Grčevi virtuelne bli­ skosti se završavaju . Konekcije imaju tendenciju da budu previše plitke i kratke da bi postale veze. Danas ne bi imao nika­ kvih teškoća da ih izbriše sa slike . Bliskosti više nije potrebna fizička blizina. Mobilni telefoni. sa svoje slike ukupnog zbira svih relevantnih stvari u svetu izvan dometa. predstavljaju krajnje oslobođenje od vezanosti za mesto. intenzivnijim i kraćim. Kontakti zahtevaju manje vremena i napora da se u njih uđe i manje vremena i napora da se prekinu. Da li je to bila nova ustanova povezivanja? Ili je to bila nova ustanova presecanja veze? Ne manjka slučajeva kada se ovo drugo čini hit­ nijim i značajnijim od ovog prvog. ali fizička blizina više ne određuje bliskost. materijalno i simbolički. čuveni po opširnosti i neumerenosti. Putnici mogu iz svojih proračuna do­ bitaka i gubitaka izbrisati razlike između odlaska i ostajanja. manje rizična i manje odbojna nego ikada ranije .ali ostvarivanje kontakta nije prepreka da ostanete udaljeni. Druga strana novčića virtuelne bliskosti je virtuelna udaljenost: obustavljanje. onda je to da su putovanja još bezbednija. bilo čega što je topograf­ sku blizinu učinilo bliskošću. Pojava virtuelne bliskosti čini ljudske veze istovremeno i če­ šćim i plićim.za razliku od onog po čemu su ljudski odnosi poznati.slike koju je on video.bez ostataka i trajnih naslaga. možda čak i otkazivanje.

završena samo jednim pritiskom na dugme.ali isto tako značajno manje produktivna u smislu izgradnje veza i njihovog održavanja. „izvan nas us­ postavlja određene načine delovanja i određena mišljenja koji ne zavise od neke konkretne volje uzete zasebno". Svako je video. nešto što treba da bude „prepoznato po snazi spoljne prinude" i po „otporu koji se pruža svakom pojedinačnom činu koji mu se može usprotiviti".80 F l u i d n a ljubav Virtuelna bliskost može biti. i materijalno i metaforički. Čini se da je najveći iskonski uspeh virtuelne bliskosti razdva­ janje između komunikacije i odnosa. 1972). Tlie Rules of Sociological Method. govornici su uglavnom bili biznismeni koji su želeli da ostave utisak zauzetih i efikasnih ljudi . Ona takode postavlja obrazac za sve druge bliskosti. da se povezu sa što je moguće više korisnika mo10 Videti: Emile Durkheim. niti su neophodni rezultati u njihovom posledičnom uspo­ stavljanju. Ako ne uspe sa imitacijom onog što je virtuelna bliskost učinila normom. 7 1 . . ortodoksna topografska bliskost postaje „čin protivljenja" koji će zasigurno naići na otpor. čuo i nije bio u stanju da ne prečuje druge put­ nike u vozu kako neprestano razgovaraju svojim mobilnim tele­ fonima. ona ne zahteva ni ranije uspostavljanje veza.10 Nevirtuelna bliskost je daleko od strogih standarda nenametljivo­ sti i rigidnih standarda fleksibilnosti koje je uspostavila virtuelna bliskost. Ako ste putovali prvom klasom. str. 6 4 . Za razliku od staromod­ ne topografske bliskosti. po kojoj se svi drugi pretendenti na status realnosti moraju me­ riti i biti ocenjivani. Svaka bliskost sada mora meriti svoje vrline i mane prema stan­ dardima virtuelne bliskosti. čiste. ovde citiran u prevodu Entonija Gidensa. prave realnosti. „Povezanost" je manje skupa nego „biti u vezi" . Emile Durkheim: Selected Writings (Cambridge UniverSity Press. Virtuelna i nevirtuelna bliskost su zamenile mesta: sada je vir­ tuelna odlika bliskosti ta koja je postala „realnost" koja odgovara klasičnom opisu Emila Dirkema: nešto što fiksira. I tako je ostavljeno virtuelnoj bliskosti da igra ulogu istinske.to jest. Virtuelna bliskost ublažava pritisak koji obično vrši nevirtuelna bliskost.

da ova ćaskanja nisu bila priprema terena za prave stvari. kontinuirane bliskosti. Mož­ da vam nije palo na pamet da mnogi od ovih mobilnih ćaskanja koje ste slušali nisu uvertire dužim i sadržajnijim razgovorima na njihovoj destinaciji . Možda ste imali utisak da su brojali minute koje ih razdvajaju od kuće i da jedva čekaju da se vide oči u oči sa onima sa kojima pričaju.37. nevirtuelnog. to su uglavnom bili tinejdžeri oba pola i mladi ljudi i žene koji govore nekom kod kuće koju stanicu su upravo napustili i koja je stanica sledeća. The R Factor (Hodder and Stoughton. tete-a. 1993). Ako ste putovali drugom klasom... str. „Ušli smo u svoje zasebne domove i zatvorili vrata." 11 Bilo bi neozbiljno i neodgovorno kriviti elektronske naprave za sporo. da su mnogi od ovih mladih ljudi. brzo nakon svog dolaska požurili u svoje odvojene sobe i zaključavali vrata iza sebe. Nekoliko godina pre nailaska talasa elektronski vodene virtu­ elne bliskosti Majki Šluter i Dejvid Li su primetili da „mi nosimo privatnost kao zaštitno odelo.О alatima društvenosti 81 bilnih telefona i da pokažu da zaista postoji mnogo takvih kori­ snika mobilnih telefona koji su spremni da prihvate njihov poziv. sve . a iz mesta gde se gradilo zajedniš­ tvo . Nije ni čudo što se prednost daje virtuelnoj bliskosti i što se ona praktikuje sa većim žarom i strašću nego bilo koja 11 Michael Schluter i David Lee.. Dom postaje višenamenski rekreativni cen­ tar gde članovi domaćinstva mogu živeti. Opet.samo da se ne ostvari veza". .ali one se ne mogu lako dobiti pod uslovima tog drugog. željnih da informišu nevidlji­ ve slušaoce о svom kretanju.pretvorili su se u skupove utvrđenih bunkera.tete. odvo­ jeno jedni uz druge. da tako kažemo. direktne. a onda ušli u svoje zasebne sobe i zatvorili vrata. mno­ gostrane i višenamenske.već njihova zamena.. sa dobrim razlogom. 15. virtuelna bliskost se hvali osobinama koje se u fluidnom modernom vre­ menu mogu. već zapravo te prave stvari.. Domovi više nisu topla ostrva intimnosti medu brzo zahladujućim morima privatnosti.. smatrati poželjnim . a opet dosledno opadanje lične. sve -samo da se ne izazove su­ sret. oči u oči. Domovi su se iz zajedničkih igrališta ljubavi i prijateljstva pretvo­ rili u mesta teritorijalnih čarki.

možda čak i nesavladiv izazov. Observer Magazine. Takve veštine prestaju da se upotrebljavaju . bezbedni zahvaljujući svom znanju da se uvek mogu vratiti na pijacu po još jednu turu kupovine. A to nije poslednje utočište. viđanje preko interneta zaista dobija zalet. internet viđanje ima prednosti koje lični susreti nemaju: u ovom drugom.ali stvari stoje sasvim drugačije sa internet viđanjem. Fransova komentariše: učesnici internet sastanaka mogu se bezbedno vi­ đati. Njihovo upotrebljavanje. Usamljenost iza zatvorenih vrata privatne sobe sa mobilnim telefonom pri ruci može izgledati kao mnogo manje rizično i bezbednije stanje nego deliti zajednički temelj doma­ ćinstva. Kao što se dvadesetosmogodišnji ispitanik poverio na Univerzitetu Bat: „Uvek možete pritisnuti dugme po­ ništi'.. 30. kako sugeriše dr Džef Gavin sa Univerziteta Bat. koga Fransova citira . ako je neop­ hodno. jun 2002." Tako misli Luiz Frans. Ovim još više dolazi do izražaja primamljivost virtuelne bliskosti. . može predstavljati čudan. . „Kako generacija zadojena mrežom ulazi u starosno doba koje je pravo doba za sastanke. 12 Njen zaključak je da. nevirtuelna vrsta bliskosti zahteva.one su zaboravljene. To je rekreativna aktivnost. Ili.na internetu se čovek može viđati „bez straha od posledica 'kao u pravom sve12 Louise France. Najlakša stvar na svetu je ne odgovoriti na mejl". pre svega nisu nikada naučene. a ako im se uopšte pribegava. to je sa zadrškom. Čini se kao da sam sebe doživotno održava. Osim toga. taj prolazak nadalje dobija sopstveni zamah. on se i samoubrzava. za današnja usa­ mljena srca. to se manje vremena posvećuje sticanju i vežbanju veština koje druga. Što više ljudske pažnje i napora učenja apsorbuje virtuelna va­ rijanta bliskosti. To je zabava. led koji se jednom probije može ostati probijen ili se istopiti jednom za svagda . „Love at first site". Oni nisu stekli (i ne plaše se toga) dovoljno društve­ nih veština potrebnih za upoznavanje na takvim mestima. disko-klubovi i barovi za slobodne pripadaju dale­ kom sećanju. Kada se jednom prođe iz nevirtuelne do virtuelne bliskosti. izbegavaju se.82 F l u i d n a ljubav druga bliskost.

. Ali baš kao što je olakšavanje neophodnosti i pritisaka „golog opstan­ ka" bilo neophodan uslov za uspeh tržnih centara. bez brojanja gubitaka ili kajanja . posvećenosti i obaveze „tu sam za tebe kad god ti zatrebam" sa liste neophodnih uslova partnerstva.i u dobru i u zlu" izgledala nerealno i više nije smatrana vrednom velikog napora. Baš kao da listate stranice ka­ taloga za narudžbinu poštom. nestalnih vrednosti i izrazito nestabilnih pravila.trenutan. a tako i proglašena svr­ ha politike. a internet viđa­ nje. A BNP se meri količinom novca koju svi zajedno troše. internet viđanje je učinilo za pregovaranje о partnerstvu. Odgovornost za brisanje ovih uslova ne može biti pripisana virtuelnom svetu elektronskog viđanja. jeste uvećanje bruto nacionalnog proizvoda (BNP). Smanjivanje rizika u paru sa izbegavanjem zatvaranja opcija je ono malo racionalnog izbora što je ostalo u svetu fluidnih šansi.glavna je prednost internet viđanja. Završetak po zahtevu . Ono što su tržni centri učinili u poslovima svakodnevnog opstanka. savršeno (ili skoro savršeno) ispunjava takve nove standarde racionalnog izbora.О alatima društvenosti 83 tu'". bez mnogo neprijatnosti. Mnogo drugog se desilo na putu do fluidnog modernog individualizovanog društva što je dugoročno obavezivanje učinilo veoma retkim a dugoročni anga­ žman malo verovatnim. Ono što se podnosilo i trpelo uz veliku dozu pomešane ogorčenosti i odbojnosti je pod neu­ krotivim pritiskom neophodnosti steklo zavodničke moći obeća­ nja nebrojenih zadovoljstava bez nebrojenih pratećih rizika. Tržni centri su u velikoj meri doprineli da se napori opstanka reklasifikuju u zabavu i rekreaciju. za razliku od neprijatnih pregovora о obostranim obaveza­ ma.. Pretpostavljeni ključ za svačiju sreću. sa obećanjem „ne morate kupiti" i sa garancijom na naslovnoj strani: „Vratite u radnju ako niste zadovoljni". Ili se ovako u svakom slučaju čovek može osećati kada ide u kupovinu partnera na internetu. pri čemu je obaveza obostrane pomoći . internet viđa­ nje bi teško samo opstalo da nije bilo pomognuto i podstaknuto uklanjanjem neprestanog angažovanja.

Nema veze gde taj novac ide. Nemoguće je precizno izmeriti ogromnu i rastuću ulogu koju u guranju uvis statistika BNP-a ima stres izazvan potrošačkim preokupacijama u životu fluidnog modernog potrošača. „The G D P myth: why 'growth' isn't al­ ways a good thing". Prihvaćeni način izračunavanja „nacionalnog proizvoda" i njegovog porasta. ide na finansiranje borbe protiv ekvivalenta potrošačkog društva za „jatrogene bolesti" 1 4 . bazira se na pretpostavci koja nije testirana i koja se retko kada otvoreno kaže. bezbednosne firme i popravne ustanove postaju glavni učesnici u porastu BNP-a. i kako samo nebo po­ staje granica za privlačne moći neprekidnih potrošačkih atrak­ cija. Američka industrija hrane troši 21 milijardu dolara godišnje na sejanje i ga­ jenje želje za sofisticiranijom. dok bolnice primaju rekordan broj pa­ cijenata koji pate od astme. 14 Bolesti koje izazivaju doktori. firme za uterivanje dugova. Washington Monthly. prev. a očekuje se da izdaci za medicin­ ske tretmane. postaje kraljevski put do rešenja svih društvenih problema. Stanovnici Los Anđelesa plaćaju u prošeku 800 miliona dolara godišnje za gorivo.bronhitisa i drugih disajnih problema izazvanih zagađenim vazduhom. pišu Džonatan Rou i Džudit Silverstejn. koji se velikim delom objašnjavaju potrebom bor­ be protiv prokletstva gojaznosti. iako je mnogo osporavana kad god se izgovori: da ukupna suma ljudske sreće raste kako više novca menja vlasnike. koji još više uvećavaju njihove već ogromne račune. . i. a potom umirivanjem jučerašnjih želja i hirova.probleme izazvane podsticanjem. budu duplirani tokom sledeće decenije. lekovi i medicinske procedure {prim. a još veći deo rasta po­ trošnje. najveći deo potrošenog novca. fetiš koji je stvorila trenutna po­ litika oko rezultata tog proračuna.). ali (nadajmo se) ne toliko kao sutra. 13 Zapravo. egzotičnijom i navodno ukusnijom i uzbudljivijom hranom. Kako potrošnja (i novčani troškovi) više nego juče. mart 1999. U tržišnom društvu novac 13 Jonathan Rowe i Judith Silverstein. bolnice. konkretnije.84 F l u i d n a ljubav „Ako zavirite iza ovog friziranja i histerije". vidite da „porast jednostavno znači 'trošenje više novca'. dok industrija za dijete i gubitak težine zarađuje 32 milijarde godišnje. i zašto".

moderna tržišta ne trpe dobro „netržišnu eko­ nomiju": vrstu života koja se sama reprodukuje bez menjanja novca medu vlasnicima. a koji zahteva hitnu akciju. teoretičari daju samoreprodukujućem životu ili samoreprodukujućim fra­ gmentima života imena koja sugerišu njihovu abnormalnost i si15 Ovde citiran po Džonatanu Rou. kada advokati iskažu svoje cene za vođe­ nje predmeta razvoda braka. Za teoretičare tržišne ekonomije takav život se ne računa .prostor koji još nije osvojen. Osvrćući se na trenutnu prirodu svakog i bilo kog modusa coexistendi između tržišta i nemonetarne ekonomije. Baš kao što svekontrolišuće i sveklasifikujuće moderne zemlje nisu mogle da trpe „ljude bez gospodara". pohlepne za teritorijom. a vladajući političari se vesele zajedno sa eko­ nomskim trustom mozgova. već zbog onoga što uopšte ne klasifikuje: zbog onoga što sasvim ostavlja izvan kalkulacije i tako mu u praksi negira bilo kakvu tematsku relevantnost u pogledu nacionalnog bogatstva i kolektivnog i po­ jedinačnog blagostanja. I tako dalje. „nacionalni proizvod" raste. . Model BNP-a koji dominira (zapravo. i kao što moderne im­ perije u ekspanziji. zadatak koji još nije ispunjen. ima monopol) nad nači­ nom na koji stanovnici fluidnog. ili kada ljudi ugrade filtere za vodu ili se prebace na flaširanu vodu jer voda sa česme više nije za piće. nisu mogle da trpe „ničiju zemlju" . validan poziv na invaziju i osvajanje.i zbog toga i ne postoji. Za praktičare tržišne ekonomije on pred­ stavlja prestup i izazov . potrošačkog i individualizovanog društva misle o blagostanju ili o „dobrom društvu" (u retkim prilikama kada uvrste takve misli u svoja razmišljanja o uspešnom i srećnom životu) je najprepoznatljiviji. ne zbog toga što on obmanljivo ili otvoreno pogrešno klasifikuje. u svim ovim i sličnim slučajevima. modernog. originalno objavljen jula 1999.„Z zycia ekonomistow". Obywatel2 ( 2 0 0 2 ) .O alatima društvenosti 85 menja vlasnike prilikom najrazličitijih događaja. Da navedemo 15 samo neke bolne primere koje je sakupio Džonatan Rou: novac menja vlasnike kada neko postane invalid i kada automobil više ne može da se popravi.

ekstenzivno i inten­ zivno: treba da se osvoje zemlje koje se još uvek drže svog načina života „od ruke u usta". Nemonetarni životi treba da budu uništeni. žive životom „od ruke u usta". jadna egzistencija koja prethodi „ekonomskom uzletu" kojim počinje normalan život. Praktičari tržišne ekonomije čine sve što je u njihovoj moći da dopru do delova do kojih marketinški eksperti još uvek nisu doprli.usa- . jeste ogromno područje onoga što je A. Svaki primer dobre razmene među vlasnicima bez novčanog toka u suprotnom pravcu svrstava se u maglovito carstvo „nezvanične ekonomije" . dok drugoj. prijateljska saradnja: svi oni motivi. jeste homo oeconomicus . i to mogu činiti bez redov­ nih poseta prodavnicama. koju sastavljaju praktičari tržišta. ali isto tako i udeo vremena „nezvanične" ekonomije u životima stanovništva već preobraćenog po meri kupovnog/potrošačkog života. jer je nje­ mu povereno „držanje ekonomije na pravom putu" i podmazi­ vanje točkova ekonomskog rasta.to je primitivna. njihova egzistencija vuče svoje značenje jedino iz onoga što joj nedostaje . odbojnim i krajnje degradirajućim. komšijska pomoć. Područja života koja još nisu prodata moraju biti prikazana kao ona koja kriju opasnosti koje se ne mogu sprečiti bez pomoći kupljenih alata ili usluga ili se moraju proglasiti inferiornim. Ljudi koji uspeju da proizvedu dobra koja su im potrebna da održe svoj način života. razmeni posredovanjem novca) nije potrebna denominacija. H. Ono što najupadljivije nedostaje ekonomskom proračunu te­ oretičara i brojevima na vrhu liste ciljeva trgovinskog rata.86 F l u i d n a ljubav gurnu propast. kome ne trebaju odrednice.porodično korišćenje dobara i usluga. A takvim su i proglašena. Halsi nazvao „moralnom ekonomijom" . impulsi i radnje kojima su prožete ljudske veze i trajno obavezivanje. Jedini lik koga teoretičari smatraju vrednim pažnje. normalnoj strani (to jest. tako da će oni koji su se oslanjali na njih morati da se suoče sa izborom između kupovine i umiranja od gladi (što ne znači da će onda kada se okrenu kupovini njima biti garantovano da neće biti gladni). Širenje je i horizontalno i vertikalno.to se ponovo obeležava znakom suprotnosti.

ublažavajuće i nadoknadujuće intervencije moralne ekonomije. uopšte moguć.O alatima društvenosti 87 mijeni i sebični ekonomski činilac.i uz to ništa drugo.ili. lik čiji je svet ispunjen dru­ gim likovima koji dele sve te vrline . koji traži najbolju pogodbu i koji je voden „racionalnim izborom".i ništa drugo uz to. Jedini lik koga su prakti­ čari tržišta sposobni i voljni da prepoznaju i da za njega naprave mesta jeste homo consumens .čovek bez veza. horizon­ talno/ekstenzivno širenje tržišne ekonomije čini se da se privodi kraju. da li je. Zahvaljujući bezbednosnom ventilu „moralne ekonomije".rane modernosti sazreo je u (ili ga je istisnuo?) der Mann ohne Verwan­ dtschaften . okrenut samom sebi. Da nema korektivne. Ali vertikalno/intenzivno širenje je daleko od kraja i čovek se pita da li je njegov kraj u kartama . tip ljudi koji čine srećnim one koji prate rast BNP-a. Oni su takode fiktivni. zapravo. obazriv da ne postane plen bilo kakvim emocijama koje prkose prenosu u monetarnu dobit i koji stanuje u svetu punom drugih likova koji dele iste ove vrline . Der Mann ohne Eigenschaften . sebični kupac koji je za­ brinut samo za sebe i koji je usvojio potragu za najboljom cenom kao lekom za usamljenost i koji ne zna ni za jednu drugu terapiju. lik za koga je masa mušterija u tržnom centru jedina zajednica koju poznaje i koja mu je potrebna. tenzije stvorene tržišnom ekonomijom ipak ne poprimaju ek­ splozivne razmere. olakšavajuće. Svakodnevno čudo spasa/uskrsnuća tržišne ekonomije potiče iz njenog neuspeha da isprati taj nagon do kraja.usamljeni. .čovek bez kvaliteta . Oni su idealni stanovnici tržišne ekonomije. Zahvaljujući jastuku „moralne ekonomije" ljudski otpad koji je stvorila tržišna ekonomija ne postaje sasvim nekontrolisan. tržišna eko­ nomija bi pokazala svoj samodestruktivni nagon. Kako se jedna za drugom lome veštačke barijere ka slobodnoj trgovini i kako se one prirodne istrebljuju i uništavaju. Homo oeconomicus i homo consumens su ljudi bez društvenih spona.

Potraga tržišta za neiskorišćenim kapitalom sa­ krivenim u ljudskoj društvenosti 16 ne može biti uspešna. Zamene koje se nude u prodavnicama ne zamenjuju ljudske veze. da uživaju u legalnom boravku sve vreme i u svim prilikama.i stalno ne uspevaju. str. uspeva da pobegne iz sivo obojenog područja koje tržište ne može da upotrebi i bilo bi srećno da ga odseče i sasvim izbaci iz sveta kojim vlada.88 F l u i d n a ljubav Prihvat isključivo homo oeconomicusa i homo consumensa u svet kojim vlada tržišna ekonomija čini značajan broj ljudi ne­ podesnim za dobijanje boravišne dozvole i dopušta samo neki­ ma od njih. deljenje. partneri u životu i partneri za ceo život: svet gde solidarnost. Tamo gde postoji potreba.iako se to ne dešava usled nedostatka napora tržišta. Oni stalno uspevaju . ako uopšte ikome dopušta. niti objekti koristi i potrošnje. to jest. prijateljskog osmeha. a koje samo u zajedništvu mogu biti začete i održane živim. Kontrast „društvenosti" i „socijalizacije" se podudara sa kontrastom . saosećanje. 119. obostrana pomoć i obostrana simpatija (sve one ideje koje su strane ekonomskoj misli i kojih se ekonomska praksa gnuša) zaustavljaju ili istiskuju naš racionalni izbor i po­ tragu za vlastitim interesom. Nekoliko njih. videti moje delo Postmodern Ethics (Polity. postoji i šansa za ostvarivanje profita a marketinški eksperti rastežu svoju domišljatost do krajnje gra­ nice ne bi li sugerisali načine kupovine u prodavnici solidarnosti. ako uopšte iko. već drugovi (koji pomažu i kojima se pomaže) u trenutnom. zajedništva ili potrebne pomoći. za njegove savladane. delimično savladane i određene da budu savladane stanovnike jeste zajednica. beskrajnom združenom naporu zajedničke izgradnje života i napora da taj zajednički život učini podnošljivim. Potreba za solidarnošću čini se da opstaje i odoleva tržišnim napadima . 16 Za koncept „društvenosti". u svojoj kupovnoj verziji.predstavlja kao „sivo područje". 1993). one su prebačene u drugo carstvo kojim vlada tržište i prestaju da budu vrste veza koje mogu zadovoljiti potrebe zajedništva. krug prijatelja. Ono što se sa tačke gledišta osvajanja tržišta .što je već po­ stignuto ili se još namerava . Svet čiji stanovnici nisu ni takmi­ čari. veze se pretvaraju u robu. komšiluk.

Od Godvina.„Anarkhia i po- riadok" („Anarchy and order"). Alternativno društvo koje su oni postulirali trebalo je da se razlikuje od onog stvarno postojećeg. Koncept „anarhije" je opterećen svojom suštinski antidržavnom istorijom. držale distancu. i zbog toga je generalno nepovoljna za pravila. str. Bes anarhista devetnaestog veka se koncentrisao na državu. Konkretno. 2 7 . Država je težila uspostavljanju detaljne i sveprisutne kontrole nad aspekti­ ma ljudskog života koje su nekadašnje sile ostavile lokalnim ko­ lektivnim načinima delovanja i sredstvima. čineći diskurzivno iskupljenje pravila problematičnim i poništavajući instrumentalno značenje akcije. to jest primljene oblike lokalne autonomije. ona se bacila na razmontiranje les pouvoirs intermédiaires. koji nije bio dovoljno čvrsto utvrđen da bi zahtevao tradicionalnu le­ gitimnost ili da bi se oslanjao na rutinsku poslušnost. prijateljstva i partnerstva deluje kao carstvo anarhije. . uobičajeni načini razrešavanja problema i konflikata stvorenih zajedničkim životom činili su se „spontanosti" i „menadžmenta". „Društvenost stavlja jedinstvenost iznad regu­ larnosti. koja je nedavno po­ novo štampana u zbirci autorkinih studija pod istim nazivom (Editorial U R S S . Ona je polagala pravo i iznalazila sredstva da se meša u područja od kojih su prošle sile. koliko god tiranske i eksploatišuće. koji glatko funkcioniše. preciznije modernu državu. kao što je Mihail Bakunjin stalno ponavljao." 17 Pogledajte izuzetno pronicljivu studiju Valentine Fedotove.5 0 .otelotvorenja nehumane sile koja je suštinski štetna. do Kropotkina. Onda kada moć države bude razmontirana i uklonjena. novitet u njihovom vremenu. i to odsustvom države . svoj prirodni i urođeni kapacitet da misle i da se bu­ 17 ne.O alatima društvenosti 89 Ako je pogledamo kroz prizmu pravilno izgrađenog i uređe­ nog sveta. ljudska bića bi se okrenula (vratila?) sredstvima obostrane pomoći. zajedničkog samoisticanja i samouprave. Voprosy Filosofii 5 ( 1 9 9 7 ) . teoretičari anarhije i osnivači anarhističkih pokreta koristili su termin „anarhija" kao naziv za alternativno društvo i antonim prisilnog reda podržanog silom. Pod napadom. koristeći. „siva zona" ljudske solidarno­ sti. 2000). preko Prudona i Bakunjina. a uzvišeno iznad racionalnog.

90 F l u i d n a ljubav neproblematičnim pionirima anarhističkih pokreta. niti je sloboda stajala na putu preduslovima života u društvu. r a z l i č i t o m i često h i j e r a r h i j s k o m s i s t e m u političko-pravnoe k o n o m s k i h p o z i c i j a .nazad do udobnosti zajedničkog jedinstva osećanja i delà. razlikama između načina na koje su ljudski agre­ gati („društva". koje se krilo iza očigledne antidržavne pobu­ ne i zbog toga se moglo veoma lako prevideti. U ovom ranom. 1 8 Tarner je koristio jezik antropologije i postavio problem communitasa u uobičajenu antropološku problematiku. modernog oblika društvene moći i kapitalizma (to jest. razdvaja­ njem biznisa od domaćinstva) . koja je bila više romansirana nego oslobođena konflikta. . . san o odstupanju sa puta javio se sa rođenjem novog. Anarhija. nostalgičnom i utopijskom obliku ideja „anarhije" se smestila u svest modernog društva i u većinu njegovih političko-kulturnih tumačenja. Ali postojalo je drugo. zaokupljen. D r u g i . 1969). to jest društvo bez države i njenih mehanizama prinude bilo je zamišljeno kao nenametnuti red.structure (Routledge. zajednici ili č a k d r u g a r s t v u j e d n a k i h p o j e d i n a c a koji se z a j e d n o predaju g e n e r a l n o m a u t o r i t e t u o b r e d n i h starešina. The Ritual Process: Structure and Anti. str. da tako kažemo. štaviše „pri­ rodnim". Ovo drugo znače­ nje je slično predstavi zajednice Viktora Tarnera: T o j e k a o d a ovde i m a m o dva glavna „ m o d e l a " ljudske m e đ u p o v e z a n o s t i . manje vremenski vezano značenje u anarhističkoj misli. Rani anarhistički Weltanschauung imao je izraženu nostalgič­ nu crtu koju je delio sa utopijskim socijalizmom tog vremena (učenja Prudona i Vejtlinga bila su otelotvorenja njihovih ličnih sklonosti). 96. u kome se neminovnost nije sudarala sa slobodom. p r i p a d a d r u š t v u k a o nestrukturiran o m ili r u d i m e n t a r n o s t r u k t u r i r a n o m i r e l a t i v n o n e i z d i f e r e n c i r a n o m communitasu. dok god su zaštićeni od nametanja koja potiču od strane države. „kulture") osiguravali svoju trajnost i neprekidnu 18 Victor Turner. . . P r v i p r i p a d a društvu kao struk­ t u r i r a n o m . . oni su takode bili zamišljeni da budu samoodrživi i u potpunosti sposobni za održavanje reda u svim društvenim uslovima i u svim okolnostima.suprotstavljeni i n a i z m e n i č n i .

O

alatima

društvenosti

91

samoreprodukciju. Ali dva modela koje je Tarner opisao mogu, takođe, biti tumačeni kao komplementarni modeli ljudske koeg­ zistencije koji se mešaju u različitim razmerama u svakom i u bilo kom trajnom ljudskom agregatu, pre nego kao različiti tipovi društva. Nijedan oblik ljudskog zajedništva nije u potpunosti struktu­ riran, nijedna različitost nije sveobuhvatna, opsežna i bez dvo­ smislenosti, nijedna hijerarhija nije potpuna i zamrznuta. Logika kategorija se loše uklapa u endemsku raznolikost i zbrku ljud­ skih odnosa. Svaki pokušaj kompletnog strukturiranja ostavlja za sobom brojne „labave spone" i sporna značenja. Svaki poku­ šaj stvara svoje praznine, slabo definisana polja, dvosmislenosti i „ničije" teritorije bez jasno iscrtanih planova i karti. Svi takvi ostaci napora da se unese red stvaraju polje ljudske spontano­ sti, eksperimentisanja i samostvaranja. Communitas je, u svakom slučaju, svetlost na obodu svakog oblaka societasa - i u slučaju da nje nema (ako se to uopšte može zamisliti) taj oblak bi se razbio - societas bi pukao po šavovima. Societas sa svojom rutinom i communitas sa svojom anarhijom su ti koji zajedno, u svojoj ne­ voljnoj saradnji prepunoj konflikata, prave razliku između reda i haosa. Zadatak koji je institucionalizacija, koristeći svoje mehanizme prinude, nevešto izvršila ili nije uspela da izvrši, ostavljen je spon­ tanoj domišljatosti ljudskih bića da ga poprave ili završe. Lišena udobnosti rutine, kreativnost (kao što je Bakunjin istakao) ima samo dve ljudske veštine na koje može da se osloni: sposobnost da misli i sklonost (i hrabrost) da se pobuni. Praktikovanje bilo koje od ove dve veštine je prepuno rizika; i, za razliku od slučaja institucionalno utvrđene i zaštićene rutine, ne može se mnogo toga uraditi da bi se taj rizik smanjio, a kamoli eliminisao. Com­ munitas (koje ne treba zabunom mešati sa kontradruštvima koja polažu pravo na ime „zajednica", a koja su opet zauzeta oponaša­ njem načina i sredstava societasa) naseljavaju zemlju nesigurno­ sti - i ne bi preživele ni u jednoj drugoj zemlji.

92

F l u i d n a ljubav

Opstanak i blagostanje communitas (a tako, indirektno, i socie­ tasa) zavisi od ljudske mašte, domišljatosti i hrabrosti u razbijanju rutine i isprobavanju neisprobanih načina delovanja. Oni zavise, drugim recima, od ljudske sposobnosti za život sa rizikom i za prihvatanje odgovornosti za posledice. Upravo su ove sposobno­ sti te koje su oslonac za „moralnu ekonomiju" - uzajamnu brigu i pomoć, život za drugog, tkajući niti ljudske predanosti, vezujući i održavajući međuljudske spone, prenoseći prava u obaveze, deleći odgovornost za opštu sreću i dobrobit - nezamenjive zbog zapušavanja probijenih rupa i sprečavanja poplava stvorenih zauvek neubedljivim poduhvatom strukturiranja. Invazija i kolonizacija communitas, mesta moralne ekonomi­ je, od strane potrošačkih tržišnih sila predstavlja najužasniju od svih opasnosti koje prête sadašnjem obliku ljudskog zajedništva. Osnovne mete napada na tržište su ljudi kao proizvođači; u potpuno osvojenoj i kolonizovanoj zemlji boravišne dozvole bi bile izdate samo ljudima potrošačima. Rasuta mala privreda sa zajedničkim životnim uslovima bila bi stavljena van funkcije i razmontirana. Oblici života i partnerstva koji ih podržavaju bili bi dostupni samo u obliku robe. Država opsednuta poretkom bo­ rila se (na sopstvenu štetu) protiv anarhije, tog zaštitnog znaka communitasa, zbog pretnje rutini koju je podržavala moć; potro­ šačko tržište, opsednuto profitom, bori se protiv te anarhije zbog njenog neposlušnog produktivnog kapaciteta, kao i zbog poten­ cijala za samodovoljnost, za koju sumnja da bi iz nje mogla iznići. To je zbog toga što moralna ekonomija ima malo koristi od onog tržišta protiv kojeg se bore tržišne sile. U tom ratu se koristi dvostruka strategija. Kao prvo, najveći mogući broj aspekata moralne ekonomije, nezavisne od tržišta, pretvara se u robu i preoblikuje u aspekte potrošnje. Kao drugo, svemu onom što se u moralnoj ekonomiji com­ munitasa opire takvom pretvaranju u robu negira se značaj za

O

alatima

društvenosti

93

prosperitet društva potrošača; lišava se vrednosti u društvu nau­ čenom da meri vrednosti u valuti i da ih identifikuje cenama koje nose objekti i usluge koji se mogu prodati i kupiti; i, konačno, to je potisnuto iz pažnje javnosti (a poželjno je da se potisne i iz individualne pažnje) tako što je izbačeno iz javnih razmatranja ljudskog blagostanja. Ishod sadašnjeg rata je sve samo ne unapred dat, iako se do sada činilo da postoji samo jedna strana u ofanzivi, sa drugom stranom u skoro stalnom povlačenju. Communitas je izgubio mnogo zemlje; mesta trgovine koja su se nadala da će prerasti u tržne centre uzimaju prinos na poljima koja je on nekada sejao. Gubitak teritorije je zloslutan i potencijalno katastrofalan ra­ zvoj događaja u svakom ratu, ali faktor koji konačno odlučuje o ishodu sukoba jeste borbena sposobnost trupa. Izgubljenu teri­ toriju je lakše povratiti nego gubitak borbenog duha i gubitak vere u cilj i šanse za otpor. Više nego bilo šta drugo, takav drugi razvoj događaja je onaj koji daje loš nagoveštaj o sudbini moralne ekonomije. Glavni i najverovatnije najdalekosežniji uspeh tržišne ofanzive do sada bilo je postepeno (i ni po koju cenu potpuno i nepo­ pravljivo), ali uporno gubljenje veština društvenosti. U pogledu međusobnih odnosa, akteri kojima su oduzete veštine sve češće se nalaze u „modusu agensa" - ponašajući se heteronomno, po otvorenim ili neprimetnim instrukcijama i vođeni prvenstveno željom da prate uputstva doslovce i strahom od razdvajanja od modela koji su trenutno u modi. Zavodnička privlačnost heteronomnog delovanja uglavnom se sastoji u predaji odgovornosti; autoritativni recept se kupuje u paketu sa oslobađanjem od po­ trebe da se odgovara za nepovoljne rezultate njegove primene. Nestanak veština društvenosti je podstaknut i ubrzan tenden­ cijom, inspirisanom dominantnim načinom života, da se dru­ gi ljudi tretiraju kao objekti potrošnje i da se o njima sudi po obrascu potrošačkih objekata i po količini zadovoljstva koju će verovatno ponuditi, te u smislu „vrednosti za novac". U najboljem

U ovom procesu. Ljudska solidarnost je prva žrtva trijumfa potrošačkog tržišta. . drugi se vrednuju kao saputnici u suštinski usamljenoj aktivnosti potrošnje.94 F l u i d n a ljubav slučaju. su­ štinska vrednost drugih kao jedinstvenih ljudskih bića (a tako i briga o drugima zarad njih samih i zarad te jedinstvenosti) bila je izgubljena iz vida. saputnici u radostima potrošnje čije aktiv­ no učešće može pojačati ova zadovoljstva.

Ali ako je on za mene stranac i ako ne može da me privuče bilo kojom svojom sopstvenom vrednošću ili bilo kojim značajem koji je on možda 1 Sigmund Freud.. takode.verujte jer je apsurdno. pa ja mogu da volim sebe u njima. on ili ona su morali to da zasluže na neki način. u mnogim bitnim stvarima. . 1961. (Kod nas prevedeno kao Nelagodnost u kulturi). „Oni to zaslužuju ako su toliko slični meni. O teškoći voljenja suseda svoga Poziv da „volite suseda svog kao samoga sebe". pa ja mogu u njima da volim ideal sopstvenog sebe. u najvećoj suprotno­ sti sa onom vrstom principa koju promoviše civilizacija: princip sopstvenih interesa i potrage za srećom. bilo kog suseda.3. Svakako.. Osnivačko pravilo civili­ zacije može biti prihvaćeno samo kao „stvaranje smisla". dovoljno je zapitati se: „Zašto bih ja to radio? Kakvu ću ja korist imati od toga?" da biste osetili apsurdnost zahteva da volite svog suseda. To je. Ako ja volim nekoga.. Civilization and its Discontents ( 1 9 3 0 ) . i oni to zaslužuju ako su mnogo savršeniji od mene.. videti: Standard Edi­ tion Jamesa Stracheva. kaže Frojd (u delu Civilizacija i njene nelagode). te usvo­ jeno i praktikovano ako se čovek preda teološkom savetu credere quia absurdum . zbog jednog jedinog razloga zato što je vaš sused.1 je jedno od fundamentalnih pravila civilizovanog života.

čovek je u iskušenju da zaključi. Što je ma­ nje verovatno da se pravilo poštuje. koga ja treba da volim.biće mi teško da ga vo­ lim. To je takođe koban prelaz sa instinkta opstanka do moralnosti. Da­ lje. da je „voli suseda svog" „zapovest koja je zapravo opravdana činjenicom da ništa drugo ne ide tako snažno protiv prvobitne prirode čoveka". odlučan prekid kojim se ljudsko biće oslobađa oklopa „prirodnih" nagona. Prihvatanje pravila ljubavi prema svom susedu predstavlja ro­ đenje humanosti. kao i nji­ hova predodređena ili retrospektivno otkrivena pravila su samo lista fusnota (nikada potpuna) koja ide uz to pravilo. biti naglašavano. ne bi postojao niko da sastavi tu listu ili da razmišlja o njenoj potpunosti. za razliku od zveri (i svaka­ ko od anđela. verovatno. prihvatanje takve zapovesti je slepo verovanje. kao što je Aristotel istakao) predstavljaju ljudi. U slučaju da se ovo pravilo ignoriše ili odbaci. da me nipodaštava i da mi pokaže svoju superiornu m o ć . želja i naklonosti. Kada to njemu bude odgovaralo. rezultat je ipak rođenje humanosti. Sve druge rutine ljudske kohabitacije.96 F l u i d n a ljubav stekao u mom emocionalnom životu . i pretvara se u „neprirodno" biće. ." Ovaj zahtev čini se još zamornijim i ispraznijim jer veoma često ja ne mogu da pronađem mnogo dokaza da stranac. protivno svom zdravom razumu. . mene voli ili mi barem pokazuje „najmanje uva­ žavanje. a potpun odgovor koji je sadržavao celokupnost božjih naloga. zauzima poziciju udaljenu od prirode i protiv nje. i to u vreme kada je onaj ko postavlja takva pitanja mogao da stoji samo na jednoj nozi. ponudio je „voli suseda svog kao samoga sebe" kao jedini. veća je upornost sa kojom će ono. Ljubav prema susedu može iziskivati slepo verovanje. " I tako se Frojd pita: „Koja je poenta pravila iskazanog sa toli­ ko ozbiljnosti ako njegovo poštovanje ne može biti preporučeno kao razumno?" U potrazi za odgovorom. da mi se podsmeva. on neće oklevati da me povredi. rabina Hilela. koje. A nalog da volite svog suseda će možda manje verovatno biti ispunjen pre nego bilo koje drugo pravilo. Kada je talmudskog mudraca. . izazvao po­ tencijalni preobraćenik da objasni božje učenje.

kojima smo mi. delimo instinkte za opstanak sa našim bliskim. kao datu. naši životinjski rođaci umetnici. da se odupremo ili se borimo protiv bilo čega što može zapretiti preranim ili iznenadnim završetkom života. naši putevi se razdvajaju i mi ostajemo sami. da snažno nastojimo da ostanemo živi u dobru i u zlu.nikada to ne zaboravite .šta to znači? Šta ja to volim . nije vrsta opstanka koja razdvaja ljude od zveri (i . ne tako bliskim i dosta udaljenim životinjskim rođacima . jer druga (neljudska) živa stvorenja dobro opstaju bez njih. možda conditio sine qua non. telesnog života još uvek nije.da ojačamo našu spremnost i snagu kako bismo učinili taj otpor delotvornim. U ovome su. njihovi ljud­ ski gospodari. ništa manje ostvareni ili zreli od najposvećenijih i najveštijih zavisnika od fitnesa i strasnih ljubitelja zdravog života među nama.u samome sebi"? Šta ja volim kada volim sebe? Mi. Pravilo da volite svog suseda izaziva i pobija instinkte koje je postavila priroda. Ljubav prema svom susedu. „Voli suseda svog kao samoga sebe" implicitno prikazuje lju­ bav prema samom sebi kao neproblematičnu. kao što čovek voli samoga sebe.još bolje . Ljubav prema samom sebi je pitanje opstanka. Sa ovim sastojkom. opstanak čoveka posta­ je opstanak humanosti u čoveku.. Ljubav prema svom susedu ne mora biti osnovni proizvod in­ stinkta opstanka . čini ljudski opsta­ nak različitim od opstanka bilo kog drugog živog stvorenja. uspeli da oduzmemo njihove prirodne talente tako . a za opstanak nisu potrebne zapovesti. Bez tog dodatka/dominacije ljubavi prema samom sebi. sam po sebi. izabrana kao model susedske ljubavi. međutim. Tačno je da nas ljubav prema samom sebi podstiče da se „dr­ žimo života". Ljubav prema samom sebi . produžetak fizičkog. ali ono takođe izaziva i pobija značenje opstanka koji je postavila priroda i te ljubavi prema samome sebi koja ga štiti. ljudski opsta­ nak.O teškoći voljenja suseda svog 97 Ovo je prelaz koji pridaje moralnosti ulogu opstanka.ali kada je u pitanju ljubav prema samom sebi. i da zašti­ timo. ljudi. Našim životinjskim rođacima (osim onih „pripitomljenih" među njima.anđela). ili . kao lju­ bav koja je oduvek bila prisutna.ali isto tako to ne mora biti ni vaša ljubav pre­ ma samom sebi.

činimo ili nameravamo da činimo . A kako da znamo da nismo prezreni ili odbačeni kao beznadežan slučaj. nego u njenom društvu! Putevi instinkta za op­ stanak i ljubavi prema samom sebi mogu ići paralelno. koliko god da su varljive. Ukratko. Odbijanje ljubavi . Odnosno. da smo nje vredni i da tako imamo pravo da uživamo u njoj i da nam prija. Ljubav prema sa­ mom sebi je nastala iz ljubavi koju nam nude drugi. Kada nas slušaju sa pažnjom. mi pretpostavljamo da se ono što mislimo. da bismo imali ljubav prema sebi samima . a ne svom opstanku) nisu potreb­ ni iskusni savetodavci da im kažu kako da ostanu živi i u formi. Jer ono što volimo u našoj ljubavi prema sebi su bića u nama koja su pogodna za ljubav. Ljubav prema samom sebi može nas navesti da prizovemo opasnost i da prihvatimo pretnju.. a samim tim nije vredan življenja. one moraju biti slične takvoj ljubavi. verujemo da znamo. da ljubav predstoji ili će možda predstojati. . Prvo nas drugi moraju voleti da bismo mi mogli početi da volimo sami sebe. U stvari. uz interes koji otkriva ili označava spremnost za odgovor. Ono što mi volimo jeste stanje ili nada da smo voljeni. telesni opstanak) može funkcionisati i bez ljubavi prema samom sebi. Niti im je potrebna ljubav prema samima sebi da ih uputi u to da je opstajanje i ostajanje u formi prava stvar za njih. ali isto tako i u suprotnim pravcima.98 F l u i d n a ljubav da mogu bolje da služe našem. amour de soil Mi znamo.negiranje statusa objekta vrednog ljubavi . ljubav prema samom sebi može se pobuniti protiv nastavka života. Lju­ bav prema samom sebi može nas podstaći da odbijemo život koji nije dostojan naših ljubavnih standarda. Ako su za njeno nastajanje korišćene zamene. fizički.proizvodi mržnju prema samom sebi. Opstanak (životinjski opstanak.računa i ulazi u obzir. i iznova se uveravamo da ono u šta verujemo nije pogrešno .. može mu biti bolje bez nje.kada nam se drugi obraćaju i slušaju nas.moramo biti voljeni. mi onda zaklju­ čujemo da smo poštovani. Da smo objekti vredni ljubavi. da smo prepoznati kao takvi i da nam je pružen dokaz tog prepoznavanja.

Voleti susede kao što volimo same sebe značilo bi onda da poštujemo jedinstvenost drugog vrednost naših razlika koje obogaćuju svet u kome zajedno živi­ mo i time ga činimo fascinantnijim i lepšim mestom. priznata i potvrđena. onda je očigledno da u „meni" mora postojati. zar nije tako. Skloni smo da merimo zlo. Ja nisam cifra koja se lako zameni i odbaci. zar nije tako. šta ja predstavljam i radim nešto znači . U našem svetu opsednutom statističkim podacima. Ako je to ono što nas čini ispravnim i odgovarajućim objekti­ ma ljubavi prema samima sebi. a ono što mislim. Ali . okrutnost.O teškoći voljenja suseda svog 99 Ako me drugi poštuju. duboko ih pre­ zire i grozi ih se. Ono što ja kažem. onda poziv da „volimo svoje susede kao same sebe" (tj. kao što takva delà nehumanosti i zaslužuju da se preziru i od kojih se treba užasavati.takođe je važno. odvratnost i nečasnost viktimizacije brojem njenih žrtava. nezamenljiva i neophodna vrednost biti prepoznata. svet bi bio siromašniji. a očigledno je da postoje ti drugi. a ne samo sebi. prošecima i većinama. U jednoj sceni najhumanijeg filma Andreja Vajde .Korčak Januš Korčak (pseudonim velikog pedagoga rođenog pod ime­ nom Henrik Goldšmit). najživopisnije i sa najvećim užasom seća se pijanog čoveka koji šutira dete. da očekujemo od suseda da žele da budu voljeni iz istih razloga koji podstiču našu ljubav prema sebi sa­ mima) budi želju kod suseda da očuvaju svoje dostojanstvo tako što će njihova jedinstvena. najhumaniji filmski junak. kažem i radim .i to nije samo moje slepo verovanje. Taj poziv nas podstiče na pretpostavku kako susedi zaista predstavljaju takve vrednosti barem dok se ne dokaže suprotno. skloni smo da merimo stepen nehumanosti ratova brojem njihovih žrtava. naravno. Ja „nešto značim" i drugima. On se podseća tih stravičnih zločina i. kojima bi bilo dra­ go da im to bude ponuđeno i koji bi u tom slučaju bili zahvalni. Šta god da se nalazi u svetu oko mene. dodajući još stvari njegovom rogu izobilja prepunom obećanja. nešto što samo ja mogu ponuditi drugima. priseća se užasa ratova vođenih tokom života njegove napaćene generacije. manje inte­ resantan i pružao bi manje obećanja ako bih ja iznenada prestao da postojim ili ako bih otišao negde drugo. A opet. Ja sam bitan.

100 Fluidna ljubav 1944. Budimo pošteni. Čitava planeta ne može osetiti veću muku od jedne duše. treba reći da Olbrajtova nije bila. a da ne razbijete jaja" . Ne samo što se dostojan­ stven život i poštovanje usled humanosti svakog ljudskog bića kombinuje u vrhunsku vrednost koja ne može biti nadmašena ili zamenjena nikakvim zbirom ili količinom drugih vrednosti. Ko god da je to „mi" koji „mislimo" i u čije ime je govorila Olbrajtova. koji je.omiljeni je izgovor vizionara. niti jeste. Medlin Olbrajt. modernih vremena. nije negirala optužbu i priznala je „da je teško bilo doneti tu odluku". već su sve druge vrednosti zaista vrednosti samo u meri u kojoj služe . Pola veka kasnije. usred najpogubnijeg od svih ratova po broju žrtava u istoriji čovečanstva. odlučio da ceo svoj život posveti tom revoltu. Većina nas bi se složila da besmislena patnja i besmisleno nanet bol ne može imati opravdanje i ne može se odbraniti ni pred kakvim sudom. „Ne možete napraviti kajganu. ve­ zano za pola miliona dece koja su umrla zbog kontinuirane vojne blokade Iraka. godine. Ludvig Vitgenštajn je zabeležio: N i k a k a v k r i k m u č e n j a n e m o ž e biti veći o d krika j e d n o g č o v e k a . upravo je to vrsta te hladne okrutnosti kojoj se su­ protstavljao Vitgenštajn i koja je šokirala Korčaka. na pitanje Leslija Stala iz CBS televizije. ni negiranje ljud­ skog dostojanstva ne može biti ta cena. Ta se formula tokom godina pretvorila u istinski moto naših vrlih. tadašnja ambasadorka u Ujedinjenim nacijama. je­ dina sa takvim razmišljanjem. glasnogovornika zvanično prihvaćenih vizija i generala koji deluju prema zapovedima tih glasnogovornika. Ni poniženje. Ali je ona opravdala taj izbor: „Mislimo da je tu cenu vredelo platiti". Ili opet. ali manjina je spremna da prizna da izgladnjiva­ nje ili smrt samo jednog ljudskog bića nije i ne može biti „cena koju vredi platiti". besan i revoltiran. koliko god „razumna" ili čak plemenita bila ta ideja čiju cenu treba platiti. nikakva m u k a ne m o ž e biti veća od o n e koju m o ž e da pretrpi j e d n o ljudsko b i ć e .

O teškoći voljenja suseda svog 101 ljudskom dostojanstvu i promovišu tu ideju. Korčak je voleo decu onako kako je malo ko od nas spreman ili sposoban da voli. tako da sazrevanje ljudi ne bi iziskivalo kompromitovanje detinje humanosti. neosakaćenom obliku. neobra­ đenom. uhvaćena i sačuvana. Takvo tumačenje ima dobrih osnova. Možda bi bilo bolje promeniti načine na koji svet funkcioniše i učiniti stanište ljudi gostoprimljivijim za ljudsko dostojanstvo. celovita i iskonska (ali samo na neko vreme!). potpuna i sveobuhvatna . Humanost u svom najboljem . potpuno u svom detinjem začetku i povoju. Ono što može važiti za kajganu postaje okrutna laž kada se primeni na ljudsku sre­ ću i blagostanje. i tako je.neiskrivljenom. Onaj ko opstanak traži u ubijanju humanosti u drugim ljudskim bićima uspeva da nadživi smrt svoje humanosti. Ali kako su vremena prolazila. isto koliko . i ono ne uspeva da potpuno obuhvati svoj objekat. po Korčakovom mišljenju. još uvek punom obećanja koja nisu prekršena i potenci­ jala koji nisu kompromitovani. ali ono što je on voleo u deci bila je njihova hu­ manost. kako su se mase žrtava i „kolateralna šteta" loših namera. I patnja samo jednog deteta diskredituje korist tako radikalno i potpuno kao što to čini patnja miliona. Korčakova ljubav pre­ ma deci bila je svesrdna i bezuslovna. Negiranje ljudskog dostojanstva diskredituje vrednost bilo ka­ kve ideje kojoj je potrebno takvo negiranje da bi se nametnula. Korčakovi biografi i sledbenici prihvatili su da se ključ za njegove misli i delà nalazi u njegovoj ljubavi prema deci. samo u deci humanost mogla biti pronađena. Sve stvari koje vrede u ljudskom životu su samo raznovrsna obeležja kojima se kupu­ je ta jedna vrednost koja život čini vrednim življenja.dovoljna da održi čitav život jedinstveno kohezivnog smisla i integriteta. Mladi Henrik Goldšmit delio je nade onog stoleća u kojem je rođen i verovao je da ljudi imaju moć da promené gnusne običaje u svetu: da je to zadatak koji je i ostvarljiv i koji će zasigurno biti ispunjen. kao i većina tumačenja. Svet u kome su potencijalni nosi­ oci humanosti rođeni i u kome se razvijaju poznat je po tome što je veštiji u sasecanju krila nego u podsticanju potencijalnih letača da rašire krila. A opet.

povećavale do neba i kako su raspadanje i trulež tela u koje su se snovi sve više pretvarali ostavljali mašti sve manje i manje prostora.pre­ tvorili u kreatore ograđenih zajednica.ne uspevši da naprave kvadra­ turu kruga od bezbednosti i slobode u Velikom Društvu . Ne može se ovaj svet učiniti dobrim i brižlji­ vim prema ljudskim bićima koja ga nastanjuju i prijemčivim za njihove snove o dostojanstvu. Ali se on mora potruditi. Pokušali biste da zaključate štalu pre nego što konj pobegne ili ga ukradu. niti se svet može ubediti da se ponaša čestito. dok će „stvarno postojeći svet". zabraniti pristup zako­ nu džungle koji počinje tu sa druge strane vrata skloništa. Ali kako biste se vi potrudili? To ne bi bilo u stilu starinskih utopijskih vizionara.od lopova i falsifikatora koji smišlja­ ju kako da ga ukradu ili da ga iskrive i osakate. koji svakodnevno grade ljudi kojima je već posečeno dostojanstvo i koji nisu navikli da poštuju ljudsko dostojanstvo kod drugih.102 F l u i d n a ljubav i plemenitih namera.sa kojim je rođeno svako ljudsko biće . da je on bio taj Januš Korčak koji je izrastao iz Henrika Goldšmita. i započeli biste taj doživotni posao zaštite onda dok još ima vremena. tako uzvišenim nadanjima je oduzet njihov kredibilitet. Jedan. i navodno najrazumniji način da uradite ovo jeste da zaštitite decu od otrovnog zaudaranja sveta pokvarenog i umrlja­ nog ljudskim poniženjem i nečoveštvom.. tokom godina detinjstva tog dostojanstva. tržnih centara i zabavnih parkova. u svakom slučaju. kao što bi čovek zaista želeo. Kada se njegovo sirotište preselilo sa svoje predratne lokacije u Krohmalni u Varšavski geto. Ne može se svet primorati na vrlinu. U vašem slučaju. U vreme kada su predstojeća deportovanja u gasne komore sve .. Korčak je naredio da ulazna vrata budu stalno zaključana i da prozori u prizemlju budu zabarikadirani. Januš Korčak je vrlo dobro znao neprijatnu istinu koje nije bio svestan Henrik Goldšmit: ne mogu postojati prečice koje vode do sveta sačinjenog po merama ljudskog dosto­ janstva. Potrudio bi se. On će se potruditi. malo verovatno ikada biti ponovo izgrađen po toj meri. Ovom našem svetu ne može se nametnuti zakon da bude savr­ šen. koji su se . zaštitom dostojanstva .

čoveka i Korčaka filma. Korčak se navodno suprotstavio ideji da zatvori sirotište i da pošalje decu napolje ne bi li sama deca pronašla šansu za bekstvo. Možda je mislio da ta šansa nije vredela pokušavanja: od trenutka kada bi bila van skloništa. koju su neka od njih možda i mogla da pronađu (samo možda).O teškoći voljenja suseda svog 103 više postajala neminovnost. ali ne manje željno studirana. opstanak po svaku cenu. šta god da se desi. i koji je došao do toga da na nadživljavanje drugih gleda kao na svrhu života. Onda kada im se oduzme ta vrednost. bez obzira na to što voz nije zaustavljen i što će ostatak putnika u vagonima za stoku završi­ ti svoje putovanje u gasnim komorama. koja je svrha ostajanja u životu? Vrednost. oštroumnijeg. jeste život sa dostojanstvom. usvo­ jena. Jeziva. radeći sve što je potrebno da se uradi. Aplauz se ponovo čuje kada Šindler odbija ponudu „drugih Jevrejki" da zameni „njego­ ve Jevrejke" „pogrešno" označene za krematorijum i uspeva da „ispravi" „grešku". a ne opstanak po svaku cenu. Pravo jačeg. ili nije želeo da prizna da je znao. Ta deca bi izgubila najdragoceniju od svih vrednosti . užasavajuća lekcija. sine qua non atribut humano­ sti. u bilo kojim uslovima. uz aplauze čitavog našeg sveta koji malo koristi ima od dostojanstva. veštijeg ili lukavijeg da uradi sve što smisli da bi nadživeo slabijeg i nesrećnijeg je jedna od najužasnijih lekcija holokausta. poniženju i mržnji. Prepuna bioskopska sala grom­ ko aplaudira kada Šindler uspeva da izvede svog poslovođu iz voza spremnog za put u Treblinku. najdragocenija od svih vrednosti. nešto o čemu je pokazao neznanje ili što je zanemario u sopstvenoj priči o nehumanosti. zapamćena i primenjena u ovom cilju. Da bi bila spremna . deca bi se učila strahu. Spilberg je mogao da nauči nešto od Korčaka . filmu Šindlerova lista koji je oborio sve rekorde gledanosti. nešto o ljudskom životu i o vrednostima koje čine život vrednim življenja. ili nije želeo da zna. Film Šindlerova lista je film o nadživljavanju drugih. Nešto što on nije znao.svoje dostojanstvo. a veliku potra­ žnju za poniženjem.

deportovanje.stvari kao što su uništavanje domova ili čitavih stambenih četvrti. Opstanak . da budemo precizniji. Ono što se računa je dolazak do vrha i osta­ nak na vrhu.104 F l u i d n a ljubav za usvajanje. Onaj ko napadne prvi će preživeti. I kako stara lukavstva postaju rutina i kako bledi užas koji su posejali među svojim me­ tama. čupanje maslinjaka iz korena. palje­ nje ili iskopavanje useva. ali i sluša. Činjenica da dehumanizacija žrtava dehumanizuje . do golih kostiju te igre opstanka u kojoj neko mora dobiti a neko izgubiti. koliko god visoku cenu platio poraženi i koliko god duboko i bez popravke ovo može podriti i degradirati pobednika. bolnije i još uža­ snije planove. Jači pre­ življava. što se i dešava. „Nova i unapređena" sredstva se isprobavaju i ako uspešno prođu testove dodaju se spisku .sve se to bezbrojno puta pokazalo veoma efikasnim u službi ideje opstanka.moral­ no uništava . šta god da ste uradili slabijem od sebe. Sve takve mere obično su samopokretačke i same od sebe se pogoršavaju. Opstanak je vredan borbe zarad sebe samog. Prikupljanje.njihove mučitelje odbačena je kao minorni iritira­ jući faktor. Sa širenjem spiska počinjenih zlodela raste i potreba da se ona primenjuju još bezobzirnije kako bi se žrtve sprečile da se njihov glas čuje. možete se izvući nekažnjeni. Dokle god ste jači. Ova užasavajuća i najnehumanija medu svim lekcijama holo­ kausta dolazi nam zajedno sa spiskom patnji koje čovek može naneti slabijem da bi potvrdio sopstvenu snagu. zatvaranje u koncentracione logore ili približavanje nesreće čitavih populacija modelu koncentracionog logora de­ monstrirajući uzaludnost zakonitosti kroz pogubljenje osumnji­ čenih na licu mesta. . zatvaranje bez suđenja i vremenski defmisane kazne zatvaranja. potrebno je grozničavo smišljati novije. podmetanje požara na radnim mestima ili uništavanje izvora već oskudnih životnih prihoda na neki drugi način. ta lekcija mora prvo biti detaljno očišćena od svih etičkih konotacija.preživljavanje . Spisak može biti proširen kako vreme prolazi. širenje terora koji nastaje usled proizvoljnog i nasumičnog kažnjavanja . a time i „racionalnim".je vrednost očigledno nedirnuta i nepomućena nehumanošću života posvećenog op­ stanku. u slučaju da se preko te činjenice nije ćutke prešlo. U životu se radi o opstanku.

u kome mi je prigovorila na moja razmi­ šljanja o mogućnosti sasecanja tog „razdvajajućeg lanca" sklonog da transformiše žrtve u mučitelje. Preciznije.p r i r o d n a stvar je u b i s t v o m ili p o n i ž e n j e m svog u b i c e ili d o b r o t v o r a . održavanje prošlosti živom. to je blagoslov i prokletstvo u jednom. dok zvuk ljudi koji govore deluje kao užasno slab odgovor na fijuk raketa i zaglušujuću buku eksploziva. Ili. U o b i č a j e n o je za žrtvu da se pretvori u u b i c u . a sećanje ih nikada ne zadrži sve. jedino može biti . iz n e č i j e g sažaljenja. neustra­ šiv i retko pronicljiv etnolog i posvećeni istraživač balkanskog bureta baruta etničkih i drugih neprijateljstava koje kao da nema dno. . . Sećanje ima dve strane medalje. izrazito nejednakih vrednosti za grupu i za njene susede. Sećanje bira i tumači . slabije o s o b e k a k o bi t r i j u m fovali n a d n j o m . „Čita­ va prošlost" i prošlost „wie es ist eigentlich gewesen" (kao što je Ranke sugerisao . . više nego vrednost u životu. Vaskrsnuće prošlosti. s i r o m a š a n čovek. Čuvajmo se da ne odbacimo isuviše olako upozorenje Antonine Željaskove. To što ste žrtva ne garantuje vam mesto na moralnom pijedestalu. nikada ga ne reprodukuje u svom „prvobitnom" obliku (šta god to značilo). b o l i č i n j e n i c u da su postigli n e š t o uz nečiju p o m o ć . p o č i n j u da vas m r z e . p r o n a l a ž e n j e m druge.a šta je ono što treba da se izabere i kako treba da se tumači jeste sporna stvar i predmet stalnih rasprava.da bi istoričari trebalo ponovo da je ispričaju) nikada ne može biti ponovo uhvaćena sećanjem. J a d a n . Prošlost je hrpa događaja. sećanje bi predstavljalo teret. Vi zahtevate previše od o b i č n i h ljudi. a šta god da ono zadrži ili povrati iz zaborava. K a k o p o b e ć i od b o l a i p o n i ž e n j a . Oružje ne govori. napisala je: Ja ne p r i h v a t a m to da su ljudi u poziciji da se b o r e protiv n a g o n a da b u d u u b i c e n a k o n što su bili žrtve. p o n i ž e n j e . Čini se da izgledi protiv uobičajene humanosti zaista nadvladavaju. ali ne i s a m i . U privatnom pismu. .O teškoći voljenja suseda svog 105 Viktimizacija gotovo nikada ne humanizuje svoje žrtve. a i kad bi bila. Ono može „održavati u životu" mnoge stvari. k a o i sirotinja d u h o m k o j o j ste p o m o g l i . zato što žele da zaborave prošlost. Antonina Željaskova.

Hans Fink i Alasdair Maclntyre (University of Notre Dame Press. . gde je Logstrup trebalo da provede ostatak svog života podučavajući te­ ologiju na lokalnom univerzitetu. Ljudi su skloni da tkaju svoje slike sveta od niti sopstvenog iskustva. Etiske Fordring. U normalnim okolnosti­ ma. Oni bi pre sebe prepoznali u delima i ispovedima likova u sko­ rašnjem talasu željno gledanih. međutim.. ovde citirano po engleskom prevodu.i koji je veoma različit od onoga što sami svakodnevno saznaju i što se nagoveštava kroz svakodnevne za­ jedničke priče ljudskog iskustva i preporučene životne strategije. Uz dužno poštovanje prema pri­ jateljski nastrojenim i društvenim stanovnicima Arhusa. mi prihvatamo reč stranca i nemamo nepoverenje u njega dok god nemamo neki poseban razlog za to. „Karakteristika ljudskog života jeste da se u normalnim okol­ nostima susrećemo jedni sa drugima uz prirodno poverenje". The Ethical Demand. Ljubitelji i zavisnici od „realnih TV emisija" bi izokre2 Knud Ejler Logstrup. Survivor i The Weakest Link. Serija Survivor ima podnaslov koji nam sve govori: „Ne verujte nikome". 1977). sumnjam da bi takve ideje mo­ gle biti začete u njegovoj glavi onda kada se nastanio u tom gradu 1 direktno se suočio sa realnošću sveta u ratu i pod okupacijom. U svom radu Etički zahtev Logstrup je pružio optimističniji pogled na prirodnu sklonost ljudi. kao aktivan član danskog otpora. veoma popularnih televizijskih emisija kao što su Big Brother. selektivni. ed. Mi nikada ne sumnjamo da je osoba neiskrena dokle god je ne uhvatimo u 2 laži. provedenih u malom i mirnom okrugu Funen Island. pi­ sao je tada. prerađivački i reciklirajući rad sećanja. „Samo pod nekim posebnim okolnostima unapred imamo nepoverenje prema strancu. str. One prenose dosta drugačiju poruku: strancu se ne može verovati." Logstrup je Etički zahtev napisao tokom prvih osam godina svog braka sa Rozalijom Marijom Poli.. Današnja generacija može neubedljivim smatrati taj ve­ seo i živahan prikaz sveta koji je pouzdan i dostojan poverenja skoro kao svet mašte . 8.106 F l u i d n a ljubav postignuto kroz aktivan.

ali samo da bi nadmudrio. počevši od razmetljivog samopotvrđivanja. opstanak je konačan dokaz prilagođenosti. još bolje. niko nema pra­ vo na svoj deo u plodovima zajedničkih napora samo zato što su on ili ona u jednom trenutku doprineli njihovom rastu. koje god lukavstvo da se upotrebi i koje god da su prednosti onih što preživljavaju i nedostaci poraženog. pre bi se složili .O teškoći voljenja suseda svog 107 nuli Logstrupovo mišljenje: „Karakteristika ljudskog života jeste da se u normalnim okolnostima susrećemo jedni s drugima uz prirodnu sumnjičavost". sve one sa kojima je nekada saradivao. Vraćamo se na sumornu istinu Darvinovog sveta: oni koji su najprilagođeniji su ti koji će uvek opstati. i da bi napredovao. Ti drugi u igri su.tako je glasila poruka. kopajući rupe. kao prvo i najvažnije. Ovi prizori sa TV ekrana. postavljajući zasede. članovi tima. priča o opstanku mora da se razvija na isti monotoni način: u igri opstanka. Ili. vredni ste samo onoliko koliko su vredni rezultati vašeg poslednjeg duela. takmaci. i da ih ostavi . Faktori koji poma­ žu pobednicima da izdrže takmičenje i da tako izađu kao pobednici iz ubitačne bitke su razni. saosećanje i milost (glavni atributi Logstrupovog „suverenog izraza života") su sa­ moubilački. spletkareći. poverenje. sa grizom savesti ili bez nje. pa do krotkog povlačenja.poražene i beskorisne . a poseb­ no da bi stigao do vrha. koji su opčinili milione gledalaca i smesta postali deo njihovog razmišljanja. jednostavno. priželjkujući da se mi spotaknemo i padnemo. a kamoli zbog zato što su. jednog po jednog.iza sebe. uz poruku da niko nije nezamenljiv. kao što svi suparnici čine. a pogotovo stare knjige koje nisu trenutno na listi najprodavanijih. Život je surova igra za surove ljude . bile su javne probe zamenjivosti ljudi. A opet. Svaka igra počinje ni iz čega. on mora prvo saradivati u izbacivanju mnogih drugih željnih da opstanu i da uspeju. oni će vas uništiti. prethodne zasluge se ne računaju. Ako niste suroviji i sa manje skrupula od svih drugih. One su donosile zadovoljenje i upozorenje u jednoj priči. Kada bi mladi ljudi današnjice čitali knjige. Svaki igrač u svakom trenutku igra samo za sebe. a koji blokiraju put .

1 3 7 . možda čak i očigledan. tako lako možemo biti srušeni i uništeni! Kako da ne budemo uplašeni!. Mi smo tako jadni. kao što je to činio Šestov i kao što su to emisije Big Brother promovisale do nivoa zdravog razuma. u: A Shestov Anthology.. str. od strane bilo kog partnera u bilo k o m trenutku." Oni bi insistirali. ili kada od njih imate manje koristi nego što biste verovatno imali od odbacivanja i poništavanja obaveze. Oso­ bina čistog odnosa jeste da on može biti prekinut. The Transformation of Intimacy: Sexuality. 3 Mi vidimo opasnost. kao i na drugom i trećem. pokušavajući da nadmudre i nadmaše j edni druge. 5 8 . rastu i sazrevaju na prelasku iz veka u vek. vama j e na prvom mestu potreban oprez. . Kada upoznaj ete stranca. samo opasnost. 1970). „All things are perishable". opis „čistog odnosa" Entonija Gidensa. namenjen okrutnim ljudima: svet pojedinaca kojima je preostalo da se osla­ njaju samo na sopstveno lukavstvo.. po Gidensovom opisu. Sadašnji „čist odnos". stajanje rame uz rame i rad u timovima ima smisla dok god vam oni pomažu da dobijete ono što želite. opet. Leon Šestov: „Homo homini lupus je jedno od najčvršćih načela večne moralnosti. U svakom od naših suseda mi zaziremo od vuka. str. 70. svako ko se bezrezervno posveti rizikuje da bude povreden u budućnosti. ed.. osim pod n e k i m e k s t r e m n i m okolnostima.. u slučaju da se ta veza raskine. Da bi jedan odnos imao šan­ su da potraje. Bernard Martin (Ohio State University Press. nimalo veselom slikom sveta koju je oslikao izgnanik i filozof na Sorboni. ne postoji razlog za njihovo trajanje onda kada ne možete više izvući korist od njih. Mladi ljudi. manje-više po volji. Love and Eroti­ cism in Modern Societies (Polity. neophodna je posvećenost. 4 Anthony Giddens. tako slabi. da je ovo okrutan svet.. 3 Leon Shestov.108 F l u i d n a ljubav sa gorkom. 1992). čije trajanje može biti uzeto zdravo za gotovo.. a. takođe bi mislili da im je blizak. Vaše okuplja­ nje. u koji se ulazi zbog onoga „što može biti izvučeno od strane obe osobe" i „nastavljeno samo toliko dugo dok obe strane smatraju da donosi dovoljno zadovoljstva za oba pojedinca da bi ostali u njemu". nije. 4 „Čist odnos" ima tendenciju da postane preovlađujući oblik ljudskog zajedništva danas. koji su rođeni. „prirodno stanje". kao što je brak nekada bio.

posvećenosti kao što su „dok nas smrt ne rastavi". u siromaštvu i bogatstvu. pogotovo bezuslovna posvećenost i. koji je još uvek izdržavao pritiske u dobru i u zlu (uprkos tome što je pokazivao sve veći broj odboj­ nih pukotina) u vreme kada je Logstrup zabeležio svoje mišljenje o „prirodnosti" i „normalnosti" poverenja. kao izvor njegovog zadovoljstva. obustavljanje ili poništavanje poverenja. mladi ljudi kažu „to je kul" (hladno). u stvari. Zbog toga ste vi ve­ zani. koja sada brzo postaje negativan termin. . Široko rasprostranjena i zaista uobičajena svest da su sve veze „čiste" (to jest: krhke. da je malo verovatno da će potrajati duže od pogodnosti koju donose. Ulaganje jakih osećanja u vašu vezu i polaganje zakletve vernosti znači preuzimanje ogromnog rizika: to vas čini zavisnim od va­ šeg partnera (iako treba da kažemo da zavisnost.za Logstrupa. zasigurno. a to što je „kul" znači da je OK. a pogotovo ne sme da ostane zagrejana. ili samo zato što je trava zelenija sa druge strane ograde). Za nešto što odobravaju. Ako znate da vaš partner može poželeti da ode u bilo kom trenutku. Sasvim prikladan izraz: koje god druge karakteristike da imaju ljudska delà i interakcije.ne mora i ne treba da bude recipročna. Da dodamo so na ranu: vaša zavisnost . Labave i izrazito opozive veze su zamenile model zajednice lič­ nosti „dok nas smrt ne rastavi".O teškoći voljenja suseda svog 109 Posvećenost drugoj osobi ili osobama. i objavio svoj sud da je. ulaganje vaših osećanja u trenutnu vezu je uvek rizičan korak. jeste suština moralne odgovornosti za drugog . sklone cepanju. kao i za Levinasa). bio izuzetak izazvan izuzetnim okolno­ stima i zbog toga je zahtevao objašnjenje. sada još više izgledaju kao zamka koju treba izbegavati po svaku cenu. interakcija ne sme da se zagreje. to je OK dok god je to „kul". ali je vaš partner slobodan da ode. po­ trošili vaš potencijal. i nijedna vrsta veze koja vas može držati na mestu nije dovoljna kao osiguranje da neće otići. i tako uvek „do daljnjeg") teško da je ono zemljište na kome poverenje može da pusti koren i procveta.zbog „čistoće" vaše veze . sa vašim odobrenjem ili bez njega (čim sazna da ste vi. u dobru i u zlu. a ne njegov bezuslovni i spontani dar. i da od vas ne može očekivati još puno uži­ vanja.

Teško da postoji jedna jedina referentna tačka na koju pažnja može biti pouzdano i bezbedno usmerena da bi oni obmanuti ljudi koji tragaju za smernicama bili oslobođeni zamorne dužnosti neprestane budnosti i nepre­ kidnog povlačenja napravljenih ili nameravanih koraka. Individualno iskustvo tvrdoglavo ističe sopstvenu ličnost kao najverovatniji stožer trajanja i kontinuiteta koji se tako željno traži. One po­ sebno. ono uzaludno traži mesto da se usidri. predvidive putanje balističkih raketa. a sve manje na unapred osmišljene i predodređene. kompanije. isuviše često ne uspevaju da isplate posvećenost koja im se preda. ali onda kada je jednom dato. i tok života koji je iseckan u niz sve kraćih jednokratnih projekata .životni izgledi sve više nalikuju na nasumične obrte pametnih raketa. stranke. je­ dine osobine sadašnjeg životnog okruženja koje podrivaju kre­ dibilitet Logstrupovih pretpostavki. bolešljivost i ranjivost ličnih veza nisu. krhkost i usađena prolaznost (čuvena „fleksibilnost") obeležavaju razne vrste društvenih veza. utiču na posao i profesionalne odnose. oni su retko kada primeri istrajnosti i dugoročnog kontinuiteta. U svakom slučaju. zajednice. Fluidnost bez presedana. Poverenje je osuđeno na život prepun frustracija. radna mesta koja nestaju uz malo ili bez ikakvog upozorenja. veliki ciljevi ili životni obrasci iza kojih stoji autoritet a koji treba da usmeravaju čovekov život. Nema tačaka orijentacije koje imaju duži životni vek od samih onih ljudi koji tragaju za orijentacijom. . Poverenje može ostati. Čini se da današnji svet pravi zaveru protiv poverenja. koje su se pre samo nekoliko desetina godina kombinovale u trajne. nekoliko njih ili udruženi). kao što Knud Logstrup sugeriše. a možda i najdalekosežnije. međutim. pri­ rodni tok „suverenog izraza života". Ljudi (samostalno. koliko god da su užasno krat­ ki njihovi telesni životi.110 F l u i d n a ljubav Krhkost. pouzdane okvire unutar kojih je bila bezbedno tkana mreža ljudskih interakcija. obrazovne kvalifikacije koje svake godine gube vrednost u odno­ su na cenu njihovog dobijanja ili se čak pretvaraju u „negativnu vrednost" mnogo pre nego što to prepisuje njihov navodni „rok trajanja tokom čitavog života". Kada imamo veštine za kojima više ne postoji potražnja i to za kraće vreme nego što je bilo potrebno steći i savladati ih.

endemsku tenden­ ciju da verujete drugima pobijena endemskom nesigurnošću koja prožima današnji svet? Čovek bi imao pravo da tako kaže .šta god da odgovara „potrebi" je nešto drugo. najmanje njeno razblaživanje da bi služila nečemu drugom je u potpunosti uništava. a ka­ moli dokazana.korisna i vredna . malo je verovatno da će poverenje dobiti mnogo podsticaja. međutim. 2 0 0 2 ) .O teškoći voljenja suseda svog 111 U našem društvu. traženje argumenata kao što su „kakve ja koristi imam od toga?". Suprotno tome: po njegovom mišljenju. već signal njegove smrti. nada moralnosti je bila položena upravo u svojoj predrefleksivnoj spontanosti: „Milost je spontana. Tačno je da su objektivno dobra . Moralnost nije ništa drugo do urođeno podstaknuta manifestacija humanosti . Da li to. 26. After the Ethical Demand. jer i najmanji prekid. udobnosti. nemilost". . Trezve­ no proučavanje podataka koje pruža životno iskustvo pokazuje prema suprotnom pravcu. navodno zavisnom od razmišljanja. „Potreba za moralnošću" (taj izraz je već oksimoron . „zašto bih ja brinuo ako toliko mnogo drugih ne brine?" ili „zar ne može to neko drugi da uradi umesto mene?") nije početna tačka moralnog ponašanja. a ne moralnost) ili samo „preporučivost moralnosti" ne može biti logički utvrđena. preveli Susan Dew i van Kooten Niekerk (Aarhus University. isto kao što je i sva amoralnost počela sa Kainovim pitanjem: „Da li sam ja čuvar svog brata?" Čini se da se Logstrup slaže s tim.delà često bila izvođena uz kalkulacije o dobitku onog ko ih čini. iznova otkrivajući večitu promenjivost pravila i krhkost veza. slave ili napredovanja. str.da nije činjenice kako Logstrupovo mišljenje nikada nije bilo da se moralni impulsi javljaju iz razmišljanja. pribavio 5 Knud Logstrup. pretvara je zapravo u njenu su­ protnost.ona ne „služi" nikakvoj „svrsi" i zasigurno nije vodena očekivanjem profita. da li zbog toga da bi zaslužio uzvišenu milost. najmanja kalkulacija. znači da je Logstrupova odluka da položi nade moralnosti u spontanu. 5 Emanuel Levinas je poznat po tome da insistira na tome da pitanje „zašto bih ja bio moralan?" (to jest. „šta je ta osoba uradi­ la za mene da bi opravdala moju brigu?".

112 F l u i d n a ljubav ugled u javnosti ili osigurao okajanje od greha nemilosrdnosti počinjenog u nekoj drugoj situaciji. zahtev etike najbolje prolazi kada je zabo­ ravljen i kada se na njega ne misli: njegova radikalnost „se sastoji 6 iz njegovog zahtevanja da bude površan".i nemoralnih i moralnih. međutim. Spontanost i suverenost izraza života ne garantuju da je rezultirajuće ponašanje etički ispravan i pohvalan izbor između dobra i zla. ne izvesnost. U praktičnom smislu. U moralnim delima. Logstrup insistira. to znači da koliko god ljudsko biće može prezirati situaciju u kojoj je ostavljeno samo (na kraju krajeva) sopstvenom sudu i odgovornosti.. ne mogu biti klasifikovana kao istinski moralna delà baš zbog toga što su bila tako motivisana. . 6 Ibid. To je još jedan razlog zašto zahtev etike. isto kao što se pod istim uslovima javljaju i kukavički impulsi da potrčite u zaklon koji svesrdno pruža auto­ ritativna komanda i hrabrost da prihvatite odgovornost. jeste i mora ostati nečujan. 28. Spontani izraz života je radikalan baš zahvaljujući „odsut­ nosti krajnjih motiva" . „Neposrednost ljud­ 7 skog kontakta je održana neposrednim izrazima života" i njemu nije potrebna. upravo je ta samoća ono u čemu je sadržana nada moralno ispunjenog zajedništva. nikakvu drugu podršku. 7 Ibid. ta delà.neizvesnost je domaće tlo moralne osobe i jedino tlo iz kog može isklijati i procvetati moralnost. 25.. Ako se ne pripremite za mogućnost pravljenja pogrešnih izbora teško da postoji način da istrajete u potrazi za pravim izborom. taj „objektivni" pritisak da se bude mo­ ralan. niti bi tolerisao. str. „krajnji motiv je odbačen". Nada. Pošto se „pokornost zahtevu etike" može lako pretvoriti (biti deformisan i iskrivljen) u motiv za ponašanje. koji proizilazi iz same činjenice da ste živi i da delite pla­ netu sa drugima. str. Stvar je u tome da se greške i ispravan izbor javljaju pod istim uslovima. Daleko od toga da je neizvesnost snažna pretnja moralnosti (i time odvratna etičkim filozofima) .

mi smo već uronjeni u taj svet i usklađeni smo sa tom uronjenošću . Sein und Zeit. „Suvereni izraz života" je još jedna „brutalna činjenica" . 9 Kao što je Hajdeger nagovestio. pre svega. međutim. prvi put objavljeno u: Jahrbuch für Philosop­ . Vorgriffom. ili neposrednim prisustvom drugog ljudskog bića .na­ oružani sa Vorurteilom. iako ne izborom. svim tim odlikama sa prefiksom „vor" koje prethode svakoj spoznaji i čine njenu samu mogućnost.. „neposrednost ljudskog kontakta" je ta koja se „održava neposrednim izrazima života". nečujan. Logstrupov sopstveni „zahtev etike".isto kao i Levinasova „odgovornost" ili. „Na početku. koja je slična „bliskosti" u Levinasovim radovima.suvereni izraz života je.8 Možemo pretpostaviti da je upravo taj status izraza života „bez izbora" onaj koji objašnjava pripisivanje „suvereniteta". da izlečimo ili da spasemo. Vorsichtom. Phänomenologische Forschung (1926). hajdegerski Stimmung je u bli­ skoj vezi sa das Manom . Ali. Čini se da „neposrednost" igra ulogu u Logstrupovom razmi­ šljanju. i mi smo izazvani da delujemo . što je epistemološki refleks „smeštenosti"). što je suštinski ontološka ideja) kombinovan sa Stimmung (biti usklađen. uvek već ispunjen i kompletan.tom „nikom kome se sve naše posto­ janje već predalo". hie und 14. koji pati i kome je potrebna pomoć. Za razliku od zahteva etike. neispunjen i možda u principu večno neispunjiv i ne­ iscrpan .da pomognemo. Vorhabeom. da odbranimo. „Suvereni izraz života" se može shvatiti kao drugi naziv za Befindlichkeit Martina Hajdegera (biti smešten. svakako.slabog i ranjivog. bivstvovanje je Man i sklono je da tako i ostane. pre nego što bilo kakvo biranje može da otpočne.O teškoći voljenja suseda svog 113 Ali. već „spontano. kao što Logstrup sa pravom ističe.str. koji neprekidno čeka. Pretpostavljam da veza i uzajamno uslovljavanje deluju dvosmerno." Takvo stanje „biti das Man" je u svojoj suštini stanje 8 Ibid. ne­ umoran. ja nisam 'ja' u smislu svog sopstvenog bića. bez zahtevanja". da pruži­ mo utehu. „Ne­ posredni izrazi života" su pokrenuti bliskošću. 9 Martin Heidegger. Nas izaziva ono što vidimo.

114 F l u i d n a ljubav saglasnosti an sich. Sa druge strane. Da biste dobili zadovoljstvo od toga što ste oštećena strana. Logstrup sugeriše takav „an sich" status za životne izraze. S jedne strane. probija­ nja kroz štit an sich statusa. izraz spolja izazvan i time heteronoman. i zato se poziva na povredu kako bi skrenuo pažnju sa sopstvenih pogrešnih koraka. str. pre. Na primer. 3. After the Ethical Demand. čini se da on identifikuje suverene izraze života sa odbijanjem te iskon­ ske. to je izraz čiji su motivi (onda kada su ponovo predstavljeni. međutim. Mitseina („biti sa"). 4. U svakom od ovih slučajeva.10 Suvereni izraz života ima moćnog neprijatelja . pogrešno predstavljeni. ili. ono je kob. umesto au­ tonoman. On insistira na tome da „nije unapred donet zaključak da će suvereni izraz života nadvladati". Do­ kle god se ono pojavljuje pod maskom das Mana. a ne sudbina ili vokacija. saglasnosti koja nije svesna sebe kao takve (i stoga je ne treba mešati sa suverenim izborom solidarnosti). ili. morate izmi­ sliti uvrede koje su vam nanete da biste nahranili to povlađivanje 10 Logstrup. kao uzroci) projektovani na spoljne faktore.. A takva je i saglasnost predaje das Manu: ona prvo mora skinuti masku saglasnosti pre nego što se ona može ili odbiti ili se protiv nje boriti u odsudnom činu samopotvrdivanja. ljubomora i zavist. Primeri „obuzdanog" izraza su nazvani povreda.to je „obuz­ dani" izraz. preciznije (u tumačenju koje je verovatno usklađenije sa Logstrupovom namerom). a to postiže identifikovanjem sebe kao oštećene strane. njegovom „davljenju u životu gde jedan pojedinac imitira drugog"). insistiranjem na njegovoj spontanosti. ili svesrdno usvojiti kao životna strategi­ ja i životni cilj. . pojedinac „ima previsoko mišljenje o sebi da bi tolerisao misao da je nešto loše uradio. izražena karakteristika pona­ šanja je samozavaravanje u cilju maskiranja istinskih pobuda za delovanje. prirodno date saglasnosti (on se snažno protivi „apsorpci­ ji" suverenih izraza od strane saglasnosti. iako ih on ne bi identifikovao ni sa početnim aktom samoemancipacije.. koji podsećaju na one Befindlichkeit i Stimmung.

nezamenjiv uslov davanju slobodne vladavine suverenom izrazu života. kako bi samoproglašena žrtva mogla nastaviti sa oprav­ davanjem još oštrijih mera . kao prvo i najvažnije. Autonomna priroda delovanja je tako prikrivena. sastanaka oči u oči i interakcije. a rezultirajuće patnje žrtve moraju biti proglašene još užasnijim i bolnijim.u pravednom odgovoru" na počinje­ ne povrede ili . Prevazilaženje samonametnutih ograničenja skidanjem ma­ ski i diskreditovanjem samozavaravanja na koje se ona oslanjaju javlja se zbog toga kao preliminaran. a nije pravi akter. Izbor između dobra i zla. pa druga strana time dobija ulogu istinskog aktera u drami. povrh svega.u odbrani" od povreda koje još nisu počinjene. str. koja bi im omogućila da deluju efikasno na velikoj udaljenosti ali oni teško da su ikada bili izloženi prizoru ljudske patnje koji bi bio isuviše daleko da se ne bi mogao dohvatiti oruđem u ruci. . kada god se s njim suočavalo. saosećanju i milosti. „Obuzdano" činjenje mora neprestano negirati svoju autonomiju. Naši preci su imali tek nekoliko oruđa. mogao je zbog 11 Ibid. Zbog toga ono predstavlja najradikalniju prepreku usvajanju su­ vereniteta sopstvenog bića i ponašanju sopstvenog bića na način koji je u skladu sa takvim usvajanjem. druga strana je ta koja je optužena da je prva počela sa lošim ponašanjem. Sveukupnost moralnih izbora sa kojima su se naši preci suočavali mogao je skoro u potpunosti biti ograničen u okvirima uskog prostora neposrednosti. u poverenju... 1-2. ova vizija deluje kao da je samopokretačka i kao da pothranjuje sama sebe. još manje popravljivo ili oprostivo. ako su ih uopšte i imali.. Jednom kada se usvoji.O teškoći voljenja suseda svog 11 115 samom sebi. Sopstveno biće ostaje tako u potpunosti strana koja je objekt. negodovanje upućeno prema drugoj strani mora biti najgla­ snije do sada i. Da biste očuvali kredibili­ tet. izraz koji se manifestuje. Tokom najvećeg delà istorije čovečanstva. „neposrednost pri­ sustva" se preklapala sa potencijalnom i izvodljivom „neposred­ nošću akcije". za prekršaj pokretanja svega. sopstveno biće trpi zbog tuđeg delovanja.

objekti koji ih aktiviraju i privlače su otplovili. čak i kontrolisan „su­ verenim izrazom života". da funkcioniše. primećuju Gampert i Draker. Spintring Urbanism (Routledge. 2001). Gumpert i S. u osnovi. postavila u situaciju moralnog izbora kojim bi „suvereni izraz života" bio u stanju da upravlja (čak i kad bi to bilo užasno teško) . mi smo sada svakodnevno izloženi „posredovanom" znanju uda­ ljene patnje i udaljene okrutnosti. mi dolazimo u iskušenje da potražimo sklonište. već i da ublažimo ili izlečimo. Iskušenje da sebi predstavimo „stvari sa kojima je teško suočiti se" kao nešto što je „van našeg dometa" je neprestano i sve više jača. Commu­ nication research 4 (1996). Međutim. a možda čak nije ni sposobna. . gde naša prirodno usađena etičnost nije navikla.. 12 „Kako njihovi stanovnici proširuju svoje prostore za komu­ nikaciju na međunarodnu sferu. to se više oslanjamo na nadgledanje tog okruženja. Kuće u mnogim urbanim područjima širom sveta sada postoje da zaštite svoje stanare. daleko izvan prostora bli­ zine. Taj nalog podstiče i trajno usmerava „suverene izraze života". odnosno neposrednosti. Kao dodatak onome što možemo videti u našoj neposrednoj blizini golim okom (bez pomagala). 4 2 2 . Iz tog bolnog..sve širi jaz između onoga čega smo mi (indirektno) postali svesni i onoga na šta mi možemo (direktno) uticati podstiče neizvesnost koja prati sve moralne izbore do stepena koji je bez presedana. Svi mi sada imamo televiziju. str. dok su ovi izrazi zadržali svoju neposrednost. ali. „Što se više udaljavamo od svog neposrednog okruženja.116 Fluidna ljubav toga biti inspirisan. komentarišu Grejam i Marvin.. danas je tišina naloga etike zaglušujuća kao nikada do sada. a ne da integrišu ljude u njihove zajednice". Ako nas nesreća koju smo bili u stanju ne samo da vidimo. str. Drucker." „Praktično svi 12 G.. podstaknut i. oni često istovremeno udaljuju svoje domove od javnog života kroz sve 'pametniju' bezbednosnu infrastrukturu". možda nepodnošljivog shvatanja svoje nemo­ ći. 13 Stephen Graham i Simon Marvin. 285. ali samo nekoliko nas ima pristup sredstvima te\e-delovanja. „The mediated h o m e in a global village".3 8 .

međutim. međunarodnih i čak globalnih prostora. Treshholds 16 ( 1 9 9 8 ) . kroz povezanost privilegovanih urbanih područja koja naseljava i koristi globalna elita. i da bi se sprečila opasnost isticanja i kontaminacije regio­ nalne čistoće. njihovog bića. kao i ovi drugi. 2 2 8 . su nepovezana i napuštena područja . „The ghost wards. otvorenom za poruke i iskustva koja obuhvataju čitav svet. takođe. „na mestu". 1 6 Slika koja se javlja iz ovog opisa je slika dva izolovana i razdvo­ jena životna sveta. Schwarzer. 15 M. mogu biti i suviše nametljivo i dosadno vidljivi. 15. str. postoji rastuća polarizacija i sve veći potpuni prekid u komunikaciji između ži­ votnih svetova dve kategorije gradskih stanovnika: Prostor više klase je o b i č n o povezan sa globalnom komunikacijom i sa o g r o m n o m mrežom razmene. oslanjaju se na njihov identitet kao na najvredniji resurs u odbrani njihovih interesa i. Kao što je prvi put sugerisao Manuel Kastels. na takvim mestima se često javlja opipljiv i sve izraženiji proces lokalnog prekidanja veza od fizički bliskih. U isto vreme. 16 M. ali oni nisu „iz tog mesta" 14 /bid. Samo drugi od ova dva je teritorijalno ograni­ čen i može se shvatiti u mreži pravih geografskih. do područja van grani­ ca gde ne mogu ni jedno ni drugo.O teškoći voljenja suseda svog 117 gradovi širom sveta počinju da prikazuju prostore i zone koji su moćno povezani sa drugim 'vrednim' prostorima širom urbanog pejzaža. Da bi ova distanca i dalje ostala nepremo­ stiva. the flight of capital from history". ." Otpad te nove ekstrateritorijalnosti. Oni koji žive u prvom od dva različita sveta mogu biti. ali gde. 1 0 . svakodnevnih i realnih pojmova. ali društveno i ekonomski udaljenih mesta i 14 ljudi. Na drugom kraju spektruma..„sablasne četvrti" Mičela Švarcera. The Informational City (Blackwell. str. 1989). na kraju krajeva. a opasnost i nasilje 15 su češći nego inače". gde su „noćne more zamenile snove. str. prikladna oruđa su nulta tolerancija i proterivanje beskućnika sa prostora gde mogu preživeti. kao i širom nacionalnih. često etnički zasnovane.1 9 . segmentirane lokalne mreže. Castells.

ali uglavnom gubi borba za opstanak i valjano mesto u svetu. snovima i nadama. u iscrtanoj slici. makar je taj dom virtuelan. nije briga za probleme „njihovog grada". vođi. Njih zbog toga. nižeg sloja gradskih stanovnika je sušta suprot­ nost ovom prvom. samo jednog mesta medu mnogima. pošto nji­ hove brige leže (ili bolje rečeno lebde) negde drugde. kao što je to bilo nekada za vlasnike fabrika. Ima puno istine.i tako čovek može i treba da očekuje da se njihova pažnja. pošto su sva takva mesta mala i nebitna sa tačke gledišta sajber-prostora . Svet drugog. kada god požele. kulturnih i političkih promena povezanih sa prelazom iz „čvrste" u „fluidnu" fazu modernosti. velikom većinom. Stanov­ nici grada iz niže klase su „osuđeni da ostanu na lokalu" . Ali to nije i potpuna istina. oni nemaju drugih interesa za grad čiji su stanovnici. unutar grada u kom žive započinje se. ispunjena nezadovoljstvom. i ponekad dobija.njihovog istinskog doma. bri­ gom i odgovornošću. trgovce robom i ideje prošlih vremena. Može se pretpostaviti da. On je uglavnom definisan tako što je odsečen od te svetske mreže komunikacija uz pomoć koje su ljudi iz „više klase" povezani i prema kojoj su usklađeni njihovi životi. Najznačajniji deo istine koji nedostaje ili mu je umanjen značaj jeste deo koji je više nego bilo koji drugi odgovoran za najvažniju .118 F l u i d n a ljubav zasigurno ne duhovno. niti štićenik pod njihovim starateljstvom. Za njih. osim što su ostavljeni na miru i tako slobodni da u potpunosti urone u sopstvenu prošlost. sigurni u usluge neop­ hodne za zadovoljavanje svakodnevnih životnih potreba i lagod­ nosti (kako god ih definisali). Gradska populacija nije izvor njihovog bogat­ stva. ali isto tako veoma često. ni telesno. Otcepljenje nove globalne elite od njenih ranijih angažmana sa lokalnim populusom i širenje jaza između prostora za život / bivših prostora za život onih koji su se otcepili i onih koji su osta­ li verovatno je najdalekosežnija od svih društvenih. njihov teren. koncentriše na „lokalne poslove". i ničega osim istine. Ljudi „više klase" ne pripadaju mestu u kom žive.

. Istinske sile koje oblikuju uslove pod kojima se svi mi u današ­ nje vreme ponašamo teku u globalnom prostoru. World Cities in a World System (Cambridge University Press. u kome se umršeni i isprepletani sadržaji ljudskih svetova prvo „ispravljaju". „daleko od odraža­ vanja statičke ontologije 'bića ili 'zajednice'. videti i: John Friedman. 1995). ali bezličnu logiku globalnih ekonomskih tokova" suprotstavlja „statičkoj predstavi mesta i lokalne kulture". Po Smitovom mišljenju.5 . 1993). Ozbiljna je greška postaviti „globalne" i „lokalne" aspekte savremenih životnih uslova i životne politike u dva različita pro­ stora koji samo neznatno i povremeno komuniciraju. u: J. „From space to place and back again: reflections on the condition of postmodernity". L. Realnosti gradskog života. među ostalima) koje „dinamičnu. opipljivog prostora potpu­ no „ovde i sada" u dometu „lokalaca" može se lako povući samo u nematerijalnom svetu teorije. Taylor (eds. str. David Harvi ili Džon Fridman. dugoročno gledano. sa najviše posledica) karakteri­ stiku savremenog urbanog života. J. svaki u svoj odeljak. po njegovom mišljenju. prave haos od tako uredne podele. Bird et al. Elegantni mode­ li urbanog života i oštri kontrasti korišćeni u njihovoj izgradnji mogu dati mnogo intelektualne satisfakcije tvorcima teorije. na kraju krajeva. Karakteristika o kojoj se radi jeste intimno uzajamno delovanje između pritisaka globalizacije i načina po kojem se identiteti mesta dogovaraju. ipak.). Knox i P. 2 0 0 1 ) . (eds. Majki Piter Smit prigovara gledištu (koje su predložili. Zaista. David Harvey. U svojoj nedavno objavljenoj studiji. mesta su dinamične konstrukcije 'u stvaranju'". oblikuju i pre­ oblikuju.O teškoći voljenja suseda svog 119 (i verovatno. 5 4 . sugerisao. kao što bi „izlazak više klase". dok naše insti17 Michael Peter Smith. „Where we stand: a decade of world city research". Transnational Urbanism: Locating Globalization (Blac- kwell. u: P. ali malo praktičnih smernica urbanistima. a onda arhiviraju i odlažu. linija koja razdvaja apstraktni „prostor globalnih opera­ tera negde u nedođiji" od konkretnog. sada „vrednovanoj" kao „životno mesto" „biv17 stvovanja u svetu". zarad jasnoće. a još manje podrške ur­ banim žiteljima koji se bore sa izazovima gradskog života.). Mapping the Futures (Routledge.

120 F l u i d n a ljubav tucije političkog delovanja ostaju uveliko vezane za zemlju. Za većinu nas. unaprediti. u zastrašujuće bliskom. udaljenim i nejasnim izvorima i uzrocima ulaze u carstvo političkih interesa jedino kroz svoje lokalne ogranke i uticaje. strastveno i samosvesno lokalna. Samo u lokalnim pitanjima je naše delovanje ili nedelovanje to koje „može dovesti do promené". na lokalne stvari i na susedske odnose. politički faktori koji deluju u urbanom prostoru su obično fatalno pogođeni nedo­ statkom moći da deluju. Čak i stvari sa. kao i ranije. ali isto tako ohra­ brujućem „dohvatu" našeg doma. U našem globalizujućem svetu politika je sve više. Njujorka. Progresivna komercijalizacija zdravstvenih pitanja. popraviti. one su. Počinjemo da slutimo. Zbog toga što ostaju uglavnom lokalne. poslove „nema alternative" (ili bar tako kažu naši politički lideri i svi drugi „ljudi koji su upoznati". bez sumnje.u dometu". međutim. čini se da su ovo jedina pitanja u vezi s kojima možemo „uraditi nešto". imajući u vidu žalosno neadekvatna sredstva koja su nam na raspolaganju. koja je očigledna posledica razuzdane potere za profitom nadnacionalnih farmaceutskih giganata. dok za druge. a pogotovo da deluju delotvorno i na suveren način. globalnim. Još jedan re­ zultat toga je. nestašica politike u ekstrateritorijalnom sajber-prostoru. u susedstvu. i većinom vremena. igralištu sila.. uticati. preusmeriti. politika pada dole i vraća se na poslove koji su . lokalne. su morali da se suoče sa haosom uzrokovanim globalno začetim te­ rorizmom. da će stvari ići svojim utvrđenim tokom šta god mi uradili ili šta god razumno smislimo da uradimo. Stanovnici jednog grada. u „sopstvenom dvorištu". Kada joj je zabranjen pristup. Globalno zagađenje vazduha i vode pretvara se u političko pitanje kada se donese odluka da deponija toksičnog otpada bude odmah pored nas. na sceni odigravanja političke drame. do­ duše „nadlokalne". ili kada je iz­ bačena iz sajber-prostora. dolazi u politički spektar kada bolnica koja se nalazi u susedstvu bude zatvorena ili kada se zatvaraju lokalni starački domovi i institu­ cije za mentalno zdravlje. a skupštine i gradonačelnici drugih gradova su bili ti koji su morali da preuzmu odgovornost za zaštitu individualne .

ljudi su se držali sami sebe. moj grad." 18 Treba primetiti da što se oni više „drže sami sebe". moje drvo.O. to su sve manje za­ štićeni „od globalne oluje" i.) (Routledge." „Bez od­ brane protiv globalne oluje. 19 Manuel Castels. moje okruženje. stvaranje „pro­ stora protoka" postavlja novu (globalnu) hijerarhiju dominacije kroz pretnju neangažovanjem.i pogotovo urbana politika . moja reka. koji je primetio Kastels. da je „sve više lo­ kalne politike u svetu strukturiranom prema sve više globalnim procesima". moja crkva. Wheeler. Aoyama i B. isto tako. . Da skratimo priču: gradovi su postali deponije za globalno proi­ zvedene probleme. J. „Grassrooting the space of flows". 2 0 0 0 ) . značenjima i identi­ tetima . 19 Lokalna politika . Stanovnici gradova i njihovi izabrani predstav­ nici se sve više suočavaju sa zadatkom koji ne mogu da ispune ni uz najbolju maštu: zadatak pronalaženja lokalnog rešenja za globalne kontradikcije. i tako sve nemoćniji u odnosu na raznovrsnost prostora protoka. str. Warf (eds.na veliku radost globalnih operatera koji nemaju razloga da se plaše nezaštićenih. 2 5 . str. i tako prividno njihovim. The Power of Identity (Blackwell. moja zajednica.samo da bi videli kako sleću na obližnje mesto.O teškoći voljenja suseda svog 121 bezbednosti koja se sada pokazala ranjivom prema silama utvr­ đenim daleko iza dometa bilo koje opštine.postala je beznadežno preopterećena . „Postojala je proizvodnja značenja i identiteta: moje susedstvo. uzrokujući tako zaobilaženje i marginalizaciju pobunjenih zajednica". moja plaža.1 . moj mir. Y..mnogo iznad njenog kapaciteta nosivosti/ 18 Manuel Castells.. u: Cities in the Telecommu­ nications Age: The Fracturing of Geographies. moja škola. Globalno razaranje života i iskorenjivanje starosedelačkih populacija ulaze u domen političkog delovanja kroz šarolike „ekonomske migrante" koji prenatrpavaju ulice koje su nekada izgledale tako jednolično. a jedina šansa otpora koju me­ sta imaju jeste da odbiju pravo sletanja tim snažnim protocima . lokalizovan. sve bespomoćniji u odluči­ vanju o lokalnim. 6 1 .dok je (i zato što je!) „prostor me­ sta fragmentiran. Kao što Kastels implicira na drugom mestu. Odatle i paradoks. 1997). „Prostor protoka" može „izmaći kontroli bilo kog mesta" . 2 0 .

122 F l u i d n a ljubav efikasnosti. njegovo značenje se shvata. Takvo izabrano bekstvo od lokalnih neudobnosti pruža im nezavisnost o kojoj drugi urbani stanovnici mogu samo sanjati. bore i traže zadovoljenje. zapisane u njemu. oni se mogu preseliti negde drugde. oni mogu luta­ ti sajber-prostorom. apsorbuje i dogovara oko mesta. Kao i svi drugi ljudi. sa rizikom frustracije do koje naj­ češće i dolazi. po pra­ vilu. da u svojoj potrazi za „smislom i iden­ titetom". kao ljudski faktori. Ako stvari postanu prevruće da bi bile ugodne. Ovo ne znači. ili bar podnošljivu pogodbu . kao i luksuz otmene ravnodušnosti koju ti drugi ne mogu sebi priuštiti. Najviše što mogu postići članovi global­ no uticajne. hteli to oni ili ne. pripadnici globalno povezane elite mogu da iz­ bace iz vida mesto u kome žive i rade. ali se. Njihova predanost „uređivanju gradskih pitanja" čini se da je mnogo manje potpuna i bezuslovna od predanosti onih koji imaju manju slobodu da jednostrano prekinu lokalne veze. pomoću njega se upravlja. Ljudsko iskustvo se formira i sakuplja. i ako prostor oko njihovih gradskih domova postane previše opasan i pretežak za savlađivanje. ograničeni na fizički prostor u kome dejstvuju. koji su im potrebni i za kojima žude istim intenzitetom kao i svi drugi. oni su. međutim. putujuće elite jeste širi opseg njihove mobilnosti. oni su deo gradskog pejzaža i njihove životne težnje su. Sada se očekuje ublažavanje posledica nekontrolisane globalizacije sredstvima i resursima koje je sama ta globalizacija učinila žalosno neadekvatnim.modus kohabitacije za koji postoji nada da će biti trajan mir. I na mestima i iz mesta se rađaju i izležu želje u nadi da će se ispuniti. Savremeni gradovi su bojišta na kojima se globalne sile i tvr­ doglavo lokalna značenja i identiteti susreću. pokazuje samo kao primirje. imaju izbor koji nije na raspolaganju ostatku njihovih (fizički) bliskih suse­ da. Kao globalni operateri. sudaraju. na podešeno okruženje koje se stalno preoblikuje u procesu ljudskog traganja za smislom i identitetom. Niko u našem brzo globalizujućem svetu nije prost i jednosta­ van „globalni operater". Ali. svakodnev­ no. interval u kome se oporavlja .

str. Bez obzira na to da li je strah od kriminala bio osnovan ili je iznenadni uspon kriminala bio plod grozničave mašte. Fantasy City (Routledge. posmatrajući „nekoliko arapskih žena sa velom i bez njega". da su njegove „ulice toliko 20 Smith. da ne bude greške: bilo kog grada. je ono što pokreće i usmerava dinamiku „fluidnog modernog" grada. I.iako su samo nekoliko godina pre toga ti „centralni delovi grada" postali moćni magneti za gomile ljudi željnih provoda u onim vrstama masovne zabave koje su samo centri velikih gradova mogli da ponude . godine zabeležio o još jednom takvom gradu.a ne neki drugi. 21 John Hannigan.O teškoći voljenja suseda svog 123 probijena odbrana i prerasporeduju borbene jedinice. Ova grupna iskustva su se pokazala korisnim. Ono što saznajemo. Upravo to suprotstavljanje. iako ne svih u istoj meri. Skorija istorija američkih gradova je puna naglih promena . uz „interesantan razgovor sa irskim barmenom. a ne neki pojedinačni faktor. Majki Piter Smit je tokom svog nedavnog boravka u Kopenhage­ nu zabeležio jednosatnu šetnju „pored malih grupa turskih. „sve manji broj onih što tragaju za zadovoljstvom i sve jača percepcija gradova kao opasnih mesta za život". kaže Smit. afrič­ kih i bliskoistočnih imigranata". „kada je postavljač pitanja insistirao na tome da se fenomen transnacionalizma može primeniti na 'globalne gradove' kao što su Njujork ili London. Transnational Urbanism.i posvuda je obeležena bezbednosnim i sigurnosnim brigama. ali da ima malo značaja na izolovanije gra­ dove kao što je Kopenhagen". čitajući „znakove na nekoliko neevropskih jezika". na primer. Detroitu. 1998). rede nastanjeni urbani delovi. 108. 20 u engleskom pabu. iz rada Džona Hanigana 21 je­ ste da je iznenadni užas kriminala koji vreba po mračnim ćoškovima centralnih delova grada pogodio stanovnike američkih metropolitanskih područja tokom druge polovine prethodnog veka i doveo do „bekstva belaca" iz gradskih centara . . u govoru o transna­ cionalnim vezama koji je održao u Kopenhagenu kasnije te nedelje. rezultat su bili ostavljeni i pusti centralni delovi grada. Drugi autor je 1989. preko puta Tivoli Gardena".

Posle mnogo mršavih godina panike u stilu „ne izlazi večeras" i napu­ štanja gradova kao rezultat toga. a da ne prestaju da budu stranci jedni drugima. 5 1 . 1989).kao Vašington. ambivalen­ tnost privlačnosti i odbojnosti i naizmeničnost strasti i averzije prema životu velikog grada obeležavaju. Grad i društvena promena skoro da su sinonimi. obično krčkajući se. 2 4 Stanovnici grada 22 B. 210. prigušenijoj formi. i zapravo treba da budu definisani u međusobnom odnosu. 24 Videti intervju Štiva Profita za Los Angeles Time. Međutim. ili ga ne dodaju uopšte. na tinjajuće sentimente neizvesnosti i zbunjenosti. U donekle lakšoj. sasvim skoru istoriju mnogih. nešto što nije dostupno u predgrađima". Promena i grad mogu. zbog čega je to tako? Zašto to mora biti tako? Uobičajeno je da se gradovi definišu kao mesta gde se stranci sastaju. Džejn Džejkobs ističe samu gustinu ljudske komunikacije kao glavni uzrok tog karakterističnog urbanog nemira. 22 Hanigan je otkrio da je obrnuti trend počeo krajem veka. uz njihove rasne antagonizme i neprijateljstva koja su dugo tinjala. mogu biti upadljivije i iznenadnije nego na nekom drugom mestu. a pone­ kad kipeći. Widdick. kako su „zabava se vraća u gradske cen­ tre" i „dnevni turisti koji dolaze u grad" povučeni nazad u uže delove grada u nadi da će tamo pronaći nešto „uzbudljivo. ostaju blizu jedni drugih i dugo vremena su u interakciji. Detroit: City of Race and Class Violence (Wayne State Univer­ sity Press. str. Koncentrišući se na uloge koje gradovi imaju u ekonomskom razvoju. 4 3 .124 F l u i d n a ljubav puste posle sumraka da grad izgleda kao grad utvara . kako bi ponovo postali neodoljiva atrakcija za one željne lumpovanja. 23 Doduše. bez­ bedno. međutim. tako oštre. 23 Hannigan. gde rasni konflikti i predrasude dodaju manje ulja. neurotične nagle promené u položaju gra­ dova u Sjedinjenim Državama. oktobar 1997. možda i većine evropskih gradova. Fantasy City. glavni grad zemlje". 12. J. str. gradski oci američkih gradova su se udružili sa promoterima u borbi da ponovo učine gradske centre zabavnim. Promena je kvalitet gradskog života i način urbane egzistencije. .

O teškoći voljenja suseda svog

125

nisu nužno pametniji od drugih ljudskih bića - ali zbijenost zau­ zetog prostora rezultira koncentracijom potreba. I tako se u gra­ du postavljaju pitanja koja se ne postavljaju na drugim mestima, javljaju se problemi sa kojima se ljudi ne bi susretali u drugačijim uslovima. Suočavanje sa problemima i postavljanje pitanja pred­ stavljaju izazov i protežu domišljatost ljudi do neslućenih grani­ ca. Ovo, zauzvrat, nudi primamljivu šansu drugim ljudima koji žive u opuštenijim mestima, ali i mestima koja manje obećavaju: gradski život konstantno privlači pridošlice, a zaštitni znak pridošlica jeste da oni sa sobom donose „nove načine gledanja na stvari i možda nove načine rešavanja starih problema". Pridošlice su stranci za grad, i stvari koje su stari, uveliko odomaćeni sta­ novnici prestali da primećuju zbog njihove upoznatosti s njima čine se bizarnim i zahtevaju objašnjenje kada se gledaju kroz oči stranca. Za strance, i pogotovo za pridošlice među njima, ništa što je u gradu nije „prirodno", oni ne uzimaju ništa zdravo za go­ tovo. Pridošlice su rođeni i zakleti neprijatelji spokojstva i aplaudiranja samom sebi. Ovo možda nije situacija u kojoj gradski starosedeoci uživaju - ali je isto tako i njihova sreća. Grad se pokazuje u najboljem svetlu, najbujniji je i najizdašniji u mogućnostima koje nudi kada su njegove navike i načini delovanja osporavani, dovedeni u pi­ tanje i postavljeni na optuženičku klupu. Majki Storper, ekono­ mista, geograf i planer,25 pripisuje urođenu bujnost i kreativnost, tipičnu za zbijeni gradski život, nesigurnosti koja se javlja iz slabo koordinisanih i uvek menjajućih odnosa „između delova složenih organizacija, između pojedinaca i između pojedinaca i organiza­ cija" - neizbežnih u gradskim uslovima velike gustine i blizine. Stranci nisu moderan izum - ali stranci koji ostanu stranci tokom dugog vremena, čak i zauvek, jesu. U tipičnom predmodernom gradu ili selu strancima nije bilo dozvoljeno da dugo ostanu stranci. Neki od njih su bili proterani, ili im uopšte nije bilo dozvoljeno da prođu kroz gradske kapije. Oni koji su želeli i kojima je dozvoljeno da uđu i ostanu duže obično su bili ,,upo25 Michael Storper, The Regional World: Territorial Development in a Global Economy (Guilford Press, 1997), str. 235.

126

F l u i d n a ljubav

znati" - detaljno ispitivani i brzo „odomaćeni" - tako da bi mogli da se pridruže mreži odnosa kao i dokazani stanovnici grada: na lični način. Ovo je imalo svoje posledice - upadljivo različite od procesa koji su nam poznati iz iskustva savremenih, modernih, prepunih i gusto naseljenih gradova. Što god da se dešava gradovima tokom njihove istorije, i koliko god drastično da se promeni njihova prostorna struktura, izgled i stil tokom godina ili vekova, jedna odlika ostaje konstantna: gra­ dovi su prostori gde stranci ostaju i kreću se veoma blizu jedni drugih. Pošto je to trajna komponenta gradskog života, večita i svepri­ sutna blizina stranaca u vidokrugu i dohvatu značajno doprino­ si večnoj nesigurnosti životnih težnji svih gradskih stanovnika. To prisustvo, koje je nemoguće izbeći duže od jednog kratkog momenta, jeste izvor uznemirenosti koja nikad ne presahnjuje i agresivnosti koja je obično uspavana, a koja će obavezno izbiti. Ambijentalni, čak i ako je podsvesni, strah od nepoznatog očaj­ nički traži pouzdani odušak. Nagomilana uznemirenost obično se istresa na izabranu kategoriju „tuđina", odabranih kao otelotvorenje „neobičnosti", nepoznatosti, zamršenosti životnog okru­ ženja, neodređenosti rizika i pretnji kao takvih. Kada se izabrana kategorija „stranaca" otera od domova i prodavnica, zastrašujući duh neizvesnosti je, na neko vreme, prognan; užasno čudovište nesigurnosti je simbolički spaljeno. Granične barijere, mukotr­ pno podignute protiv „lažnih tražilaca azila" i „samo ekonom­ skih migranata" nose nadu utvrđivanja klimavog, haotičnog i nepredvidivog postojanja. Ali fluidni moderni život je osuđen na to da ostane haotičan i nepouzdan kakve god neprilike pogodile „nepoželjne strance", tako da je predah kratkotrajan, a nade veza­ ne za „grube i odlučne mere" su razbijene kada god se pojave. Stranac je, po definiciji, faktor koga pokreću namere o kojima se, u najboljem slučaju, može nagađati, ali koje nikada ne možete zasigurno znati. Stranac je nepoznata promenljiva u svim jednačinama koje se izračunavaju kada se razmišlja o odlukama šta činiti i kako se ponašati; i tako, čak i kada stranci ne postanu objekti skrivene agresije i kada nisu otvoreno i aktivno prezreni,

O teškoći voljenja suseda svog

127

prisustvo stranaca unutar polja delovanja nastavlja da izaziva ne­ lagodu, pošto čini nerealno teškim zadatak predviđanja efekata delovanja i šansi za njegov uspeh ili neuspeh. Deljenje prostora sa strancima, život u neželjenoj, a opet na­ metnutoj blizini stranaca, je stanje koje stanovnici grada teško mogu, ako uopšte mogu, da izbegnu. Blizina stranaca je njihova sudbina, a modus vivendi se mora eksperimentisati, isprobavati i testirati, i (nadajmo se) na kraju pokazati da je kohabitacija pod­ nošljiva, a život moguć. Ova potreba je „zadata", o njoj se ne može pregovarati, ali način na koji stanovnici grada zadovoljavaju ovu potrebu je stvar izbora. A taj izbor se pravi svakodnevno - da li uvrštavanjem ili neuvrštavanjem, planski ili samo po sebi. Tereza Kaldeira piše sledeće o Sao Paulu, užurbanom i brzo rastućem, drugom po veličini gradu u Brazilu: „Sao Paulo je da­ nas grad zidova. Fizičke barijere izgrađene su svuda - oko kuća, oko zgrada, parkova, trgova, kancelarija i škola... Nova estetika bezbednosti oblikuje sve vrste gradnje i nameće novu logiku nad­ gledanja i distance..." 2 6 Oni koji to mogu da priušte sebi kupuju domove u stambenim kompleksima, koji su namenjeni usamljeničkom životu: fizički unutar, ali društveno i duhovno izvan grada. „Zatvorene zajed­ nice treba da budu odvojeni svetovi. Njihove reklame predlažu 'potpuni život' koji bi predstavljao alternativu kvalitetu života koji nudi grad i njegovi sve gori javni prostori." Najistaknutija karak­ teristika stambenih kompleksa je njihova „izolacija i udaljenost od grada... Izolacija znači razdvajanje od onih koji se smatraju društveno inferiornim" i, kao što insistiraju građevinari i agenti za nekretnine, „ključni faktor za to je bezbednost". Ovo podrazumeva ograde i zidove koji okružuju stambene komplekse, čuvare koji dežuraju 24 časa dnevno kontrolišući ulaze i niz objekata i usluga „za držanje drugih podalje od njega". Kao što svi mi znamo, ograde moraju imati dve strane. Ograde razdvajaju ono što je inače jednoličan prostor - na „unutrašnjost" i „spoljašnjost", ali ono što je „unutra" za one sa jedne strane
26 Teresa Caldeira,„Fortified enclaves: the new urban segregation", Public Culture ( 1 9 9 6 ) , str. 3 0 3 - 2 8 .

Stanovnici stambenih kompleksa se zagrađuju da bi ostali „van" odbojnog. neodređeno pretećeg. međutim.a „unutar" oaze mira i bezbednosti. prvobitno izgrađeni radi pružanja bezbednosti svim svojim stanovnicima.128 F l u i d n a ljubav ograde je „spolja" za one sa druge strane. njeni uticaji mogu se pronaći. Oni su dobili i poziciju na vrhu liste prioriteta marketinške politike u trgovini nekretnina­ ma. ti sveprisutni pratioci života u „fluidnom 27 Nan Elin.).26. „faktor straha (u izgradnji i obnovi gradova) se zasigurno uvećao. str. zagrađuju sve druge od prihvatljivih i bezbednih mesta čije standarde su spremni i odlučni da održavaju i brane do smrti. u: Nan Elin (ed. Za one koji su unutar nedobrovoljnog geta. Paradoks je u tome što se gradovi. nestabilnost društvene pozicije i egzi­ stencijalna nesigurnost. kao što se vidi po rastu broja automobila i kućnih vrata pod katancima i broju bezbednosnih sistema. kao i po povećanom nadzoru javnih mesta. Kako je Nan Elin rekla. u većini metropola.u koje nećemo zalaziti".. Segregaciona i ekskluzivistička tendencija u Sao Paulu se iska­ zuje u svom najbrutalnijem. Architecture of Fear (Princeton Architectural Press. najbeskrupuloznijem i najbesramni­ jem obliku. grubog života grada . međutim. druga geta su prostori . . Neizvesna budućnost. i u te iste otrcane i prljave ulice koje oni po svaku cenu pokušavaju da odbiju od sebe. uznemiruju­ ćeg. Isto tako. iako u nešto blažoj formi. .Shelter from the storm. zona u kojoj su zatočeni (time što su isključeni sa drugih mesta) je prostor „iz kog nam nije dozvoljeno da izađemo". oni. Ogra­ da razdvaja „dobrovoljni geto" visokih i moćnih od onih mnogih koji su prisilno na dnu i napolju. or form follows fear and vice versa". a da ne pominjemo beskrajne izveštaje o opasnostima koje emituju masovni mediji". 1997). 27 Istinske i navodne pretnje pojedincu i njegovoj imovini brzo postaju glavne teme razmatranja kad god se razmišlja o predno­ stima i manama nekog mesta za život.. po popularnosti zajednica „iza kapije" i „bezbednim" zajednicama za sve starosne i socijalne grupe. Za one koji su unutar tog dobro­ voljnog geta. 13. danas češće do­ vode u vezu sa opasnošću nego sa bezbednošću.

doduše mešovi28 52. vrši segregaciju i is­ ključuje . vođenje tog rata i. ne da olakšava komunikaciju i na druge načine okuplja žitelje grada. str. branjen takvim detaljima kao što su prskali­ ce montirane na zidovima koje se aktiviraju da bi oterale skit­ nice ili izbočine koje sprečavaju sedenje". izduženih ili nedostajućih prila­ znih puteva". i kako bi ih štitili jedne od drugih. kula i puškarnica gradskih zidina. lake prolaze i mesta susreta.„osmišljene tako da presretnu. u one vrste briga koje se potom kondenzuju u segregacionističke/ekskluzivističke nagone. Steven Flusty.„prostor u kome je nemoguće udobno boraviti.„prostor koji se ne može koristiti bez nadzora jer ga aktivno kontrolišu krstareće patrole i/ili tehnologije na daljinsko uprav­ ljanje koje šalju podatke u bezbednosne stanice".„prostor kome se ne može prići zbog iskrivljenih. jesu tehnički ažurirani ekvivalenti predmodernih rovova. naročito. osmišljavanje načina da se sadašnji potenci­ jalni i navodni protivnici spreče da zauzmu prostor na koji po­ lažu pravo i da budu zadržani na bezbednoj udaljenosti od nje­ ga. Među izumima koje je naveo Flasti je i „klizav prostor" . čvrsto ukorenjeni u udaljenim mestima i time daleko od individualne kontrole.). koje je izdvojio. Architecture of Fear. koji neumitno dovode do ratova za urbani prostor. umesto odbrane grada i njegovih žitelja od spoljnog neprijatelja. obično se fokusiraju na najbližu metu i kanališu se u brige o ličnoj bezbednosti. „Buiding paranoia". naveo i ime­ novao Flasti. odbiju ili filtriraju one koji bi želeli da ih koriste". „bodljikav prostor" . oni su podignuti kako bi međusobno razdvojili gradske stanovnike.O teškoći voljenja suseda svog 129 modernom" svetu. Ove i druge vr­ ste „odbrambenog prostora" imaju samo jednu. Svrha „zabranjenih mesta" jeste da razdvaja. i „džombast prostor" . Arhitektonski/urbanistički izumi. ali.ne da gradi mostove. sada u uloga­ ma protivnika. u: Elin (ed. predstavlja najrašireniji i najekspanzivniji predmet inovacija u arhitekturi i urbanom razvoju američkih gradova. Ono što je novina jesu ponosno reklamirane i naširoko imitirane građevi­ ne koje predstavljaju „zabranjene prostore" . 4 8 - . Kao što možemo saznati iz pronicljive studije mladog američ­ 28 kog kritičara arhitekture i urbanizma Stivena Flastija.

Kao što sugeriše Ričard Senet. da se pregovara. iritirajućim nepoznavanjem okruženja će verovatno nastaviti da podstiču segregacione porive. „za slične sebi". Miksofobija se manifestuje u nagonu ka ostrvima sličnosti i istosti u moru raznovr­ snosti i različitosti. zbunjujućim. U panorami grada. propisno obeleženog i dobro čuvanog fizičkog pro­ stora svakoj formi života. lako ih je razumeti.uz verovatnoću da će se pre intenzivirati nego ublažiti tokom vremena . Miksofobija je visokopredvidljiva i raširena reakcija na komplikovane. Možemo reći da je to obećanje nekakve duhovne utehe: izgledi da se zajedništvo učini podnošljivijim odricanjem od napora da se razume. za ljude je način da izbegnu neophodnost dubljeg uvida jednih u druge". Koreni miksofobije su banalni . „odbrambeni prostori" su postali oznake dezintegracije lokalno zasnovanog. da se pravi kompromis. ali možda je moguće istisnuti otrov iz žaoke dodeljivanjem. U procesu uspostavljanja polifonije i kulturne raznovrsnosti urbanog okruženja u eri globalizacije . „osećaj 'nas'. . da podignu male tvrđave unutar kojih članovi nadteritorijalne globalne elite mogu negovati. koji izražava želju da se bude isti.uopšte ih nije teško identifikovati. kako inkluzivnog. zajedničkog života. U nedostatku takvog radikalnog rešenja čovek možda može bar za sebe i svoje rođake i poznanike. kultivisati i uživati svoju fizičku nezavisnost i duhovnu izolaciju. tako i ekskluzivnog. obezbediti teritoriju slobodnu od te zbrke i pometnje koja neminovno pogađa druge gradske zone. Ono nudi nadu: odbojne i uznemirujuće ra­ zlike mogu biti neminovne i neiskorenjive. iako ih nije nužno lako zaboraviti. Izražavanje tih poriva može (privremeno.tenzije izazvane tim mučnim. jezive i stresne varijante ljudskih tipova i životnih sti­ lova koji se ovlaš dodiruju na ulicama savremenih gradova i u „najobičnijim" (čitaj: nezaštićenim „branjenim prostorima") nji­ hovim stambenim četvrtima. ali iznova) ublažiti narastajuće tenzije.130 F l u i d n a ljubav tu svrhu: da odseku ekstrateritorijalne enklave od kontinuirane gradske teritorije. Razvoj situacije koju je opisao Stiven Flasti su manifestacije sveprisutne miksofobije kroz visoku tehnologiju.

O teškoći voljenja suseda svog 131 koji su potrebni u životu sa razlikama i u njima. Pošto su zaboravili ili prevideli da usvoje veštine neophodne za život sa razlikama. str. polifonom svetu. 3 9 . bez rizika nerazumevanja i bez hvatanja u koštac sa mukotrpnom potrebom tumačenja između zasebnih univerzuma značenja . str. teritorijalno izolovanom okruženju možda 29 Richard Sennet. straha od opa­ 29 snosti i njihovih izazova. Samo bekstvo kao izbor podstaknut miksofobijom poseduje jednu podmuklu i škodljivu posledicu: što je ta strategija neefikasnija. Senet objašnjava zašto je to tako. „Procesu formi­ ranja koherentne slike zajednice urođena je želja da se izbegne stvarno učešće. ali burnoj. 30 Ibid. 194. Stranci postaju čak strasniji kako postaju sve više tuđi. Kao i sva sredstva za ublažavanje.. zapravo. zašto tako mora biti: „Gradovi u Americi tokom protekle dve dekade porasli su tako da su etnički delovi postali relativno homogeni. nije ni čudo da takvi ljudi gledaju na mo­ gućnost suočavanja sa strancima sa sve većim užasom. Osećanje zajedničkih veza bez zajedničkog isku­ stva pre svega se javlja zbog straha ljudi od učešća. to je više samodovoljna i samopokretačka. nepoznati i ne­ razumljivi. to je samo obećanje skloništa od nekih najdirektnijih i najstrašnijih efekata. ne samo od drugačijeg koje je spolja. dijalog i interakcija koji bi na kraju asimilirali njihovu „drugost". Uses of Disorder: Personal Identity and City Life (Faber. Privlačnost „zajed­ nice istosti" je slična polisi osiguranja od rizika kojih ima puno u svakodnevnom. i pošto se gase. 4 2 . ili se uopšte i ne započinju. ali i mučnoj interakciji unutra." Poriv prema „zajednici sličnosti" je znak povlačenja. The 1996). čini se da nije slučajno što je strah od stranaca takođe porastao do mere da su te etničke zajednice ostale odsečene".već i od posvećenosti živoj. Težnja prema homogenom. 30 Što duže ljudi ostaju u jednoličnom okruženju . okrepljujućoj.u društvu drugih „kao što su oni".to je verovatnije da će se „odučiti" od ve­ štine usaglašavanja značenja i modusa covivendi. sa kojima se mogu „družiti" površno i formalno. . a još manje može odložiti rizike. Ona ne smanjuje. straha od bola koje donosi to učešće.

i tako. kome nikad ne manjka noviteta i iznenađenja. kome je teš­ ko odoleti. Masivna kondenzacija stranaca je istovremeno odboj­ no sredstvo i najmoćniji magnet. Isti taj blesak i sjaj urbanog pejzaža.132 F l u i d n a ljubav je podstaknuta miksofobijom. a škrtija u mogućnostima koje nude. nije jedini ratnik na urbanom bojištu. da nedaće stanovnika grada budu još slo­ ženije. čini i njegov šarm. upravo ti isti aspekti gradskog života neprekidno. međutim. i istovremeno. niti se sklanjanje od njega čini čistim blagoslovom. ali. Zbunjujuća raznolikost urbanog okruženja je izvor straha (posebno za one ljude medu nama koji su već „napustili stare puteve". ili isto­ vremeno. to će pre privući sve veći i veći broj ljudi koji odbijaju. Što je grad veći i heterogeniji. podstiče miksofiliju. On privlači i odbija. Čini se da je miksofilija. Miksofobija. mnogih i ra­ zličitih mogućnosti. ljude kojima je dosta ponavljajuće rutine takvog života . suštinski i bespovratno.. samorastuća i samoosnažuju- . on može da podrži i ponudi više atrakcija. Suočavanje sa beskrajnim i konstantno zaslepljujućim prizo­ rom grada zato se ne doživljava nedvosmisleno kao zla kob i pro­ kletstvo. praktikovanje teritori­ jalne razdvojenosti jeste pojas za spašavanje i dobavljač hrane istoj toj miksofobiji. kao što podstiče miksofobiju. koji stalno dovlači u grad uvek nove trupe ljudi umornih od monotonije ruralnih ili malogra­ đanskih života. smeštaj i životne šanse u manjim mestima koja su manje tolerantna na posebnost. ili im je odbijen. i predstavlja moć privlačnosti. Grad u istoj meri. ambivalen­ tan. Gradski život je. što je grad veći. privlače i odbijaju. Poznato je da gradski život predstavlja ambivalentno iskustvo. međutim. Različitost je obećanje mogućnosti. nalik kaleidoskopu.. mogućnosti koje odgovaraju svim veštinama i svim ukusima . isto kao miksofobija. međutim. samopokretačka. dospevši u stanje akutne neizvesnosti preko destabilizujućih procesa globalizacije).i koji očajavaju zbog bezizglednog nedostatka prilika u takvom životu.

da tako kažemo.iako ona puno znači ljudima na suprotnom kraju fluidne moderne ambivalen­ tnosti. segregacija rezidencijalnih če­ tvrti i javno posećivanih prostora. ovo nije laka koegzistencija. Ni miksofilija ni miksofobija se neće lako potrošiti. zapravo. ona je puna buke i besa . ali isto tako koegzistiraju unutar svačijeg gradskog doma. Miksofobija i miksofilija koegzistiraju u svakom gradu. kakvi god bili budući preokreti u urbanoj istoriji. A čini se da postoji mnogo toga što oni mogu uraditi i. Čak i ako potpuno iskorenjivanje miksofobije nije u planu. koji su komercijalno privlačni graditeljima i privlačni njihovim klijentima kao brzi lek protiv uznemirenosti izazvanih miksofobijom. reprodukuju i intenziviraju potrebu i zahteve za koje tvrde da ih zadovoljavaju. Doduše. čini se da arhitekte i urbanisti mogu dosta toga uraditi kako bi pomogli rast miksofilije i smanjili broj prilika za miksofobične odgovore na izazove gradskog života. Kao što smo primetili ranije. stiče najveću važnost među veštinama koje stanovnik grada treba da nauči i pokaže. Ponuđena rešenja. niti izgubiti i delić svoje snage tokom obnove grada i renoviranja gradskog prostora. ima­ jući u vidu sve veću mobilnost ljudi fluidne moderne epohe i ubr­ zano menjanje glumaca. uz mir i sreću i umeće neometanog korišćenja ra­ zličitih podsticaja i prilika. umeće življenja sa razlikama. zapleta i okruženja urbane scene. Miksofobična paranoja sama sebe pothranjuje i funkcioniše kao proročanstvo koje se samo od sebe ispunjava. zapravo je glavni uzrok miksofobije. možda se nešto može učiniti kako bi se uticalo na razmere proporcija u kojima su kombinovane miksofilija i miksofobija. rade da bi ublažili suprotne efekte. Pošto su stranci osuđeni na to da nastave svoje živote zajedno. Zaista. i to tako da se umanji zbunjujući uticaj miksofobije koji uzrokuje uznemirenost i ljutnju. stvaraju proble­ me koje navodno rešavaju: tvorci zatvorenih zajednica i strogo čuvanih stambenih kompleksa i arhitekte „branjenih prostora" stvaraju.O teškoći voljenja suseda svog 133 ča tendencija. Ako je segre- .

ili samo za deljenje prostora.to jest. umesto da ga učini bezbednijim i time lakšim i ugodnijim. koje bi sve kategorije urbanih stanovnika dovele u iskušenje da ih redov­ no posećuju. a time i mučnije. naglašena i utvr­ đena prostornom segregacijom. Društvena homogenost prostora.134 F l u i d n a ljubav gacija ponuđena i preduzeta kao radikalan lek za opasnost koju predstavljaju stranci. uprkos kulturnim. Kao da pruža veliki empirijski dokaz Gadamerove hipoteze. putujuće elite ili „globalne vladajuće klase" (mesta kao što su globalni lanci nadnacionalnih hotela i konferencijskih centara) imaju ključnu ulogu u integraci­ ji te elite. kognitivnih horizonata.poslovnih ljudi na putu i ostalih pripadnika nove. primamljivih i gostoprimljivih javnih prostora. Takva mera može pomoći da se umanji bol koji trpe ljudi pogođeni miksofobijom. kohabitacija sa strancima postaje iz dana u dan sve teža. obostrano razumevanje je podstaknuto „fuzijom horizonata" . čineći da gradski život deluje više „sklon riziku". ideološkim ili . a zajedničko iskustvo je nezamislivo bez zajed­ ničkog prostora. horizonata koji su ocrtani i razvijeni akumulacijom životnog iskustva. Homogenizacija stambenih četvrti. verskim. „mešanje". Kao što je Hans Gadamer popularno istakao u svom delu Isti­ na i metoda. ali je lek sam po sebi patogen i produbljuje bol. i svesno i voljno dele. lingvističkim. utvrđeno je da prostori. tako da su uvek nove i jače doze tog leka potrebne da bi držale bol na podnošljivo niskom nivou. rezervisani za sastanke oči u oči . Ta „fuzija" koju iziskuje uzajamno razumevanje može biti samo ishod zajed­ ničkog iskustva. „biti u blizini". a potom smanji­ vanje na neizbežan minimum celokupne trgovine i komunikacije medu njima. Suprotna strategija arhitekti i urbanista bila bi poželjnija za utvrđivanje i razvijanje miksofiličnih osećanja: propagiranje otvorenih. je nepogrešiv recept da se težnja za odvajanjem i segregacijom učini intenzivnijom i dubljom. smanjuje kod njegovih stanov­ nika tolerantnost na razliku i tako umnožava prilike za miksofobične reakcije. kao što su večere u istim restoranima ili piće u istim barovima .

31 Videti. Ali nije tako i ništa do sada ne sugeriše da će tako biti.alergijska. posećuju jedni druge i sastaju se na konferencijama. Nesigurni ljudi.O teškoći voljenja suseda svog 135 bilo kojim drugim razlikama koje bi je. doprinose su­ protnoj struji).leže izvan domašaja arhitektonskog zna­ nja i rekonstrukcije urbanista. fizički kontakt i podela prostora i iskustava (čak i u slučaju da je privremena i povremena) postala suvišna. nesigurni u svoje životne izglede i rezultate sopstvenog delovanja su ti koji su najizloženiji iskuše­ njima miksofobije i koji će najverovatnije upasti u njenu zamku. atmosfera gradskih ulica i namene za koje se koriste gradski prostori. Koliko god da za kvalitet svakodnevnog života mogu biti važni oblik. izgradnja uzajamnog razumevanja i deljenje životnih iskustava koja su takvom razumevanju potrebna jeste jedini ra­ zlog zašto. poslovni ljudi i akademici i dalje putuju. Postoje stvari koje arhitekte i urbanisti mogu učiniti da bi promenili ravnotežu između miksofobije i miksofilije u korist ove druge (kao što oni. Aoyama i Warf (eds).i sa mnogo manje zbrke i teškoća. dopuštanjem ili izostavljanjem. oni su samo neki. u: Wheeler. na primer: William B. „Cyberspace or humanspace: whither cities in the age of telecommunications?". Cities in the Telecommunications Age. . razdvojile i sprečile 31 razvoj osećanja da „mi treba da budemo zajedno". Koreni miksofobije . ne nužno i glavni faktori koji doprinose tom stanju destabilizacije kao proi­ zvoda neizvesnosti i uznemirenosti. rođenih i odgajanih u deregulisanom. miksofobična osećanja podstiče i hra­ ni silan osećaj nesigurnosti. i širom rasprostranjene mreže. Beyer. izgled. 176-9. uprkos postojanju mogućnosti da se brže komunicira elektronskim putem . Zaista. inače. grozničava osetljivost na strance i na strano . fluidnom svetu ubrzane i difuzne promené. onda bi u našem dobu interneta. Ali postoje granice njihovih postignuća dok delu­ ju sami i oslanjaju se jedino na efekte sopstvenog delovanja. Ovi koreni su duboko utonuli u egzistencijalno stanje savremenih ljudi. Ako bi komunikacija mogla biti svedena na prenos informacija i kada „fuzija horizonata" ne bi bila potrebna. str. Više nego bilo šta drugo. individualizovanom. sa osećajem neizve­ snosti oko svog mesta u svetu.

136

F l u i d n a ljubav

Zamka je sadržana u kanalisanju uznemirenosti udaljavanjem od njenih istinskih korena i njenim ispoljavanjem na mete koje nisu povezane sa njenim izvorima. Kao rezultat toga, mnoga ljudska bića su postala žrtve (a dugoročno, oni koji viktimizuju druge prizivaju sopstvenu viktimizaciju), dok izvori agonije ostaju za­ štićeni od dodira i izlaze iz operacije neozledeni i netaknuti. Ono što sledi jeste da nevolje koje pogađaju savremene gra­ dove ne mogu biti rešene reformisanjem samog grada, koliko god ta reforma bila radikalna. Da ponovimo, ne postoje lokalna rešenja za globalno prouzrokovane probleme. Vrsta „bezbednosti" koju urbani graditelji nude ne može olakšati, a kamoli iskoreniti egzistencijalnu nesigurnost, svakodnevno osvežavanu fluidnošću tržišta rada, krhkošću vrednosti koje se pripisuju prošlim veštinama i znanjima ili onima za kojima je trenutna potražnja, po­ znatom ranjivošću ljudskih veza i pretpostavljenom neizvesnošću i opozivošću obavezivanja i partnerstava. Reforma egzistencijal­ nog stanja treba da prethodi reformama grada, pošto je ona uslov njihovog uspeha. Bez te reforme, napori ograničeni na grad da bi nadvladali ili detoksikovali miksofobične pritiske osuđeni su na to da ostanu samo faktori ublažavanja - i to najčešće zahvaljujući efektu autosugestije. Ovo treba da se zapamti, ne da bismo uklonili ili umanjili vred­ nost razlike između dobre i loše arhitekture ili odgovarajućeg i neodgovarajućeg gradskog planiranja (oba mogu biti, i često su izuzetno važni za kvalitet života stanovnika grada), već da bismo postavili zadatak u perspektivu koja uključuje sve faktore koji su odlučujući u pravljenju pravog izbora i pridržavanju tog izbora. Savremeni gradovi predstavljaju deponije za izobličene i deformisane proizvode fluidnog modernog društva (a i sami zasi­ gurno doprinose akumulaciji otpada). Ne postoje rešenja koncentrisana u gradu, a kamoli ograničena na grad, za suočavanje sa sistemskim kontradikcijama i kvarovi­ ma - i koliko god da je ogromna i za pohvalu mašta arhitekata, gradonačelnika i opštinskih odbornika, ta rešenja se neće prona­ ći. Problemi treba da se rešavaju tamo gde se javljaju: neprilike sa kojima se ljudi suočavaju i zbog kojih trpe u gradu - ponikle

O teškoći voljenja suseda svog

137

su negde drugde, a prostranstva njihove inkubacije i začetka su isuviše velika da bi se rešavala sredstvima napravljenim da od­ govaraju veličini čak i najvećeg metropolitanskog područja. Ova prostranstva se prostiru čak i izvan dohvata suverene delatnosti države, najvećeg, najprostranijeg i najsveobuhvatnijeg okruženja za demokratske procedure koje su osmišljene i praktikovane u modernim vremenima. Ova prostranstva su globalna, i sve više su takva; ali do sada mi nismo stigli ni blizu pronalaska, a kamoli upotrebe sredstava demokratske kontrole koja odgovaraju veliči­ ni i moći sila koje je potrebno kontrolisati. Ovo je, bez sumnje, dugoročan zadatak i zadatak koji će zahtevati više, mnogo više razmišljanja, delovanja i istrajavanja nego bilo koja reforma urbanizma i arhitektonske estetike. To ipak ne znači da napore usmerene ka takvim reformama treba suspendovati dok se mi ne uhvatimo u koštac sa korenima problema i dok ne stavimo pod kontrolu ove opasno neodređene globalizujuće trendove. Ako je nešto sigurno, to je upravo suprotno - pošto je grad deponija za uznemirenost i strahove prouzrokovane global­ no izazvanom neizvesnošću i nesigurnošću, to je, takođe, glavni teren za obuku, gde se može eksperimentisati sredstvima za ubla­ žavanje i razbijanje te neizvesnosti i nesigurnosti, isprobavati ih, i možda ih naučiti i usvojiti. Stranci, koji se u globalnom prostoru međusobno suočava­ ju kao neprijateljske države, suprotstavljene civilizacije ili vojni protivnici, upravo se u gradu susreću kao individualna ljudska bića, posmatraju se iz blizine, međusobno razgovaraju, uče jedni o drugima, pregovaraju o pravilima zajedničkog života, saraduju i, pre ili kasnije, naviknu se na prisustvo drugog i u sve više pri­ lika pronalaze zadovoljstvo u društvu onog drugog. Posle takve, doduše lokalne obuke, ovi stranci mogu biti mnogo manje na­ peti i uplašeni kada dođe do rukovođenja globalnim poslovima: čini se da nekompatibilne civilizacije ne moraju ipak biti tako nekompatibilne, obostrano neprijateljstvo ne mora biti tako nerešivo kao što izgleda, a zveckanje oružjem ne mora biti jedini način razrešavanja međusobnih konflikata. Gadamerova „fuzija horizonata" može postati donekle realniji projekat ako se isproba

138

F l u i d n a ljubav

na gradskim ulicama (čak i učeći na greškama i samo sa polovič­ nim uspehom). Prihvatanje nove globalne situacije, a pogotovo delotvorno su­ očavanje s njom, iziskivaće dosta vremena - kao što je bio slučaj i sa svim drugim istinski temeljnim i presudnim transformacijama ljudskog stanja. Kao i u slučaju svih takvih transformacija, nemoguće je (i uop­ šte nije preporučljivo pokušati) da se preduhitri istorija i da se predvidi, a kamoli predodredi, oblik koji će ona zadobiti i rešenje do kog će potencijalno voditi. Ali takvo suočavanje će morati da se desi. Ono će verovatno biti glavna preokupacija i ispuniti naj­ veći deo istorije veka koji je tek počeo. Ova drama će biti napisana i postavljena u oba prostora - i na globalnim i na lokalnim scenama. Raspleti ove dve scenske pro­ dukcije su veoma povezani i u bliskoj su zavisnosti od toga koliko su duboko scenaristi i glumci u obe produkcije svesni te veze, i sa koliko veštine i odlučnosti doprinose uspehu druge produkcije.

New York Times.na jedinom mestu koje je obavezno osvetljeno sna­ gama reda i zakona: „Kriminalci su ti koji nas čine nesigurni­ ma. Oni ih pronalaze.4. Stare i nove. što nije iznenađujuće. kondenzovanim od nesigurnosti i neizvesnosti fluidnog modernog postojanja. nikada ugašene i sveže odleđene i zagrejane plemenske sumnji­ čavosti i animoziteti su se pomešali i stopili sa potpuno novim strahom za bezbednost. uplašeni do smrti od misterioznih.6 . Maknil mladi dao je naziv „Političari povlađu­ ju strahu od kriminala".istrošeni i mrtvi umorni od nikada zaključenih testova adekvatnosti. neobjašnjivih neizvesnosti svojih sudbina i globalne magle koja sakriva njiho­ ve izglede iz vidokruga . maj 2 0 0 2 . širom sveta kojim vladaju demo1 D.. .Politicians pander to fear of crime". Svom pregledu najnovijih promena u evropskom političkom spektru Donald G. McNeil Jr. . Ljudi . pod obližnjim svetiljkama . 1 Zaista. G. zatvaranje i deportacija stranaca ono što će nam povratiti našu izgubljenu ili ukradenu bezbednost". a stranci su ti koji uzrokuju kriminal". Razmontirano zajedništvo Utvara lebdi iznad planete: utvara ksenofobije. 5 . i tako je „prikupljanje.očajnički traže krivce za svoje muke i iskušenja.

kao što je 'stranci uzrokuju kriminal'. dužih kazni" sa zavetom „bez imigracije. najav­ ljujući potrebu za borbom protiv „te sve veće pretnje po bezbed­ nost. bez naturalizacije". zakleli da neće tolerisati delinkven2 Videti: Nathaniel Herzberg i Cécile Prieur .6 . da povezu etničku mržnju. Četrna­ estog jula 2001. ali sigurno ne i za sociološki mudre posmatrače. bez prava azila. bio je tek u početnoj fazi kada se degenerisao u aukciju u kojoj su se oba takmaca nadmetala za izbornu podršku nudeći sve strože mere protiv kriminalaca i imigrana­ ta. Kao prvo. ali je pobednička ruka. dok su se 6. ali iznad svega protiv imigranata koji su izazivali kriminal i 2 protiv kriminala koji izazivaju imigranti. 2002. Le Monde.„Lionel Jospin et le'piège'sécuritaire". pružajući sopstvene detaljne varijacije na zajedničku temu (iako je.rečenica: „Biću strog u vezi sa krimina­ lom".140 F l u i d n a ljubav kratski izabrane vlade . te sve jače poplave" u kontekstu porasta delinkvencije od skoro deset procenata u prvoj polovini godine (što je takođe tom prilikom objavljeno). koja je potekla iz neposrednog osećaja précarité (razdražujuća nesigurnost druš­ tvene pozicije isprepletena sa akutnom neizvesnošću vezanom za budućnost sredstava za život) usmerenog na strah za ličnu bez­ bednost (integritet tela. njegovi ministri unutrašnjih poslova i pravde. lične imovine. sa prihvatljivijim strahom za sopstvenu bezbednost. maj 2 0 0 2 . Tako je podešen ton njegove predsedničke kampanje. ispostavila se kao adut u kartama koji je jači od svih drugih. neočekivano za glavne soliste. doma i susedstva). godine Širak je pokrenuo paklenu mašinu. a Žospen se brzo pridružio." Duel između Širaka i Žospena na izborima za francuskog predsednika. više policajaca. 5 . ipak. i proglašavajući politiku „nulte tolerancije" koja mora postati zakon kada on bude ponovo izabran. Dvadeset osmog avgusta Žospen je proglasio „borbu protiv nesigurnosti". Kao što je Maknil to rekao: „Političari širom Evrope koriste stereotipe. koja nije u modi. godine. gotovo bez izuzetka. . Le Penov glas bio taj koji je ispli­ vao do vrha kao najčistiji i time najrazgovetniji). septembra Danijel Velan i Mariliz Lebranši. obećavajući da „neće biti popuštanja". dali su sve od sebe da preusmere uznemirenost birača. kombinacija obeća­ nja „više zatvora.

koje su stanovnici ove zemlje trpeli kada je hieb morao da se zaradi u stranim zemljama. Žospen je ponovio svoje prethodno obećanje. pomogao je novoj desničarskoj koaliciji da dođe na vlast (isto kao što se desilo sa Danskom narodnom strankom Pija Kirsgarsa. sa vizijom „zatvorskih struktura" za maloletne prestu­ pnike. italijanskom Severnom ligom Umberta Bosija i sa radikalno antiimigrantskom Partijom progresa u Norveškoj. . Samo tri decenije ranije. Širak je obećao osnivanje ministarstva unutrašnje bezbednosti. septembra u Americi bila je da poveća ovlašćenja policije.Razmontirano zajedništvo 141 ciju u bilo kakvom obliku. Danas. nisu bile u stanju da ponude). sve oštrijim terminima. jaku antiimigracionu kartu. prostranih stambenih površina u predgrađima. slale svoju decu u daleke zemlje da traže hieb koji one. prvenstveno protiv maloletnika iz „etnički tuđih" banlie­ ues. prema zvaničnoj verziji (prikladnoj za političare) začinje đavolja mešavina neizvesnosti i nesigurnosti. tada previše siromašne. zahva­ ljujući svom značajno uvećanom bogatstvu. ne tako davno. Velanova neposredna reakcija na do­ gađaje od 11. „anđeosku školu" mekog pristupa. a novi političar. bili su brzo zaboravljeni: 27 procenata Portugalaca je izjavilo da su susedstva napadnuta kriminalom i strancima njihova glavna briga. sa mogućnošću „kažnjavanja na licu mesta". Sam Žospen je nastavio da kritikuje i grdi. Aukcija se nastavljala. za koje se nemački Bürger plašio da će opustošiti njihove domaće gradske pejzaže i narušiti društvenu čvrstinu. bacajući jednu jedinu. Kada se Širak pojavio sa idejom zatvorskih centara za zatvara­ nje maloletnih delinkvenata. Portugalija je od ze­ mlje koja je izvozila radnu snagu postao zemlja koja uvozi radnu snagu. Paulo Portas. na šta je Žospen odgovorio posvećenošću ministarstvu „čija je obaveza javna bezbednost" i „koordinacija policijskih operacija". Teškoće i poniženja. gde se. osnovu njihove bezbednosti i udobnosti. u svim zemljama koje su. koja truje živote Francuza. zaklinjavši se da joj nikada u prošlosti nije pripadao i da joj se nikada ne bi pridružio u buduć­ nosti. a ponude su se povećavale do neba. Portugalija je (uz Tursku) bila glavni dobavljač „gastarbajtera".

Ali.. zamenik javnog tužioca general Lari Tompson. . pridošlice i pogotovo pridošlice medu strancima . tako da bi osudivanje imigranata i bacanje sumnje na plemeniti poziv imigranata išlo protiv prirode američkog identi­ teta i možda zadalo smrtonosan udarac američkom snu i njego­ vom nespornom temelju i vezivu. direktor za istraživanje u Centru za evropske reforme: „Nemci krive Poljake. koji izbegavaju stalne adrese i zbog toga su i svuda „pridošlice" i stranci . misija. Poljaci krive Ukrajince.Politicians pander to fear of crime". . jeste da se od kruga napravi kvadrat. dok zemlje koje su previše siromašne da privuku bilo kakve susede koji očajnički traže sredstva za život.). „Svaljivanje krivice na imigrante" . incertezze. Kada govorimo o definisanju globalnih trendova. herojsko delo hrabrih. SAD imaju nesporno pravo prioriteta i najčešće preuzimaju inicijativu..zbog svih aspekata društvene nemoći (i prvenstveno zbog moćnog. oslabljujućeg osećanja Unsicherheita. pridruživanje globalnom trendu napadanja imigranata zada­ je Americi prilično veliki problem. Kao što je to nazvala Heder Grejb.142 F l u i d n a ljubav Novosti kao što su ove lako dospeju u naslovne stranice (kao što je „britanski plan za sprečavanje azila u Gvardijanu od 13.. godine. Desetog juna 2002. neustrašivih i odvažnih. i uporno se pokušava. zamenik državnog sekretara Pol Volfovic) najavili su hapšenje osumnjičenog teroriste Al Kaide po njego- 3 Citirano u: McNeill..Romima. nesigurnosti) brzo postaje globalna navika. Bugarska. sakri­ ven je od pažnje (i naravno znanja) Zapadne Evrope i nikada ne izlazi na površinu.strance.. Mađarska ili Slovačka. međutim. direktor FBI-ja Robert Maler. visoki američki zvaničnici (izme­ đu ostalih. précarité. Glavni deo fobije od imigranata. Ali ono u šta se ulažu napori. juna 2002. iskaljuju svoj bes na dežurnim i stalnim krivcima: lokalnim ljudima-lutalicama. Ukrajinci krive Kirgize i 3 Uzbekistance". Poznato je da su SAD imi­ grantska zemlja: imigracija je u američkoj istoriji zabeležena kao plemenita prošlost. godine. nije potrebno ni spomenuti naslovne strane u ta­ bloidima. kao što su Rumunija.

isto kao „the Reds under the beds" (komunisti su pod krevetom) iz prošlih vremena. pogotovo „AI-Qaeda operative tipped off plot". On je istreniran za jedinstvenu veštinu sklapanja „prljavih bombi" . a opet sveprisutan kod kuće. američki građanin. Afera je bila majstorski potez: zamka američkog sna je bila vesto izbegnuta pošto je Hoze Padila bio stranac i tuđin po sopstvenom izboru slobodnog Amerikanca. kojih se po­ tencijalni teroristi „mogu dokopati" (nije bilo jasno zašto je bila potrebna sofisticirana obuka da bi se sklopilo oružje „zastrašu­ juće lako za sklapanje". relativno lošim dodatkom na dugoj listi imigrantskog etničkog porekla). „Nova fraza je dospela u rečnik mnogih prosečnih Amerikanaca nakon 11. Nicholsa. Gledano iz drugih kancelarija federalne administracije. tu nema nikakve logike). govorili su reporteri USA Todaya. Domaći dokumenti Al Mudžahira bi mogli staviti ogroman znak pitanja na planirani antiirački rat i na sve njegove još neimenovane nastavke. preobratio se u islam. I'm afraid'".„zastrašujuće lakih za sklapanje" od nekoliko grama široko dostupnih konvencionalnih eksplozi­ va i „praktično bilo kog radioaktivnog materijala". septembra: 'prljava bomba'. „Zastrašujuće laka za sklapanje" „prlja­ va bomba" bi razotkrila besmisao „antiraketnog štita" vrednog nekoliko milijardi dolara. juna 2 0 0 2 . A opet. Hoze Padila (ime sugeriše na latinoameričke ko­ rene koji se povezuju sa najnovijim. . A terorizam je bio živo­ pisno predstavljen kao da je istovremeno stranog porekla. preuzeo ime Abdulah al Mudžahir i brzo otišao kod svoje nove muslimanske braće po instrukcije o tome kako da naudi svojoj matičnoj postojbini. i tako je to bila besprekorna metafora i veoma pouzdan odušak za jednako sveprisutne strahove i slutnje nepouzdanog života. vrednosti sluča­ ja delovale su kao teret. „US: Dirty b o m b plot: "The future is here. ovo posebno sredstvo pokazalo se pogrešnim. kako vreba iza svakog ćoška i širi se kroz svako susedstvo . Kao što je zvanična verzija afere tvrdila. rođen i odra­ stao u Americi. Ono što je predstavljalo 4 Videti: USA Today od 11. ali kada dođe do sejanja semena straha da bi se uzgojili plodovi gneva. Hallieislera.Razmontirano zajedništvo 4 143 vom povratku u Čikago nakon obuke u Pakistanu.

različit od „korisnog" proizvoda zato što je namenski proizvod. razmontiranje i. ogromne količine ljudskog otpada. međutim. tanje i elegantnije aranžmane ekonomskih ak­ tivnosti. Ta industrija je bujala zahvaljujući velikim delovima sveta pretvorenim u deponije. Svaki model poretka je selektivan i zahteva odsecanje. po pravilu. odvajanje ili isecanje takvih delova ljudskog sirovog materijala koji nisu po­ dobni za novi poredak: koji nisu u stanju ili kojima je zabranjeno da popune bilo koje od njegovih polja. Na drugoj strani procesa izgradnje poretka takvi delovi se pojavljuju kao „otpad".144 F l u i d n a ljubav poslasticu za neke federalne organe drugima je imalo ukus otro­ va. mogao biti transportovan.. pošto je vrlo brzo. segregaciju. zahvaljujući drugoj moder­ noj inovaciji: industriji odlaganja otpada. Ali ne zbog nedostatka napora od strane njenih autora. skraćivanje. Modernost je proizvela i nastavila da proizvodi.. biti smešteni en masse u nove. Potencijalno katastrofalne posledice akumulacije ljudskog ot­ pada bile su. Proklamovana funkcija prve od ove dve grane bila je proizvod­ nja i reprodukcija društvenog poretka. odložen . od početka. sada obezvredena. na kraju. Druga grana moderne industrije poznate po neprestanoj pro­ izvodnji ogromnih količina ljudskog otpada bio je ekonomski napredak . zbog toga. ljudski otpad. uništenje određenog broja načina i sredstava održava­ nja ljudskog postojanja: takvi životi ne mogu i neće ispuniti stal­ no rastuće standarde produktivnosti i profitabilnosti. ne nude više opstanak. hitro i ekspeditivno zavrnut vrat toj aferi koja je dosta obećavala. Proizvodnja ljudskog otpada je bila posebno obilna u dve gra­ ne moderne industrije (koje su i dalje u potpunosti operativne i u punom kapacitetu). neutralisane ili barem ublažene. dok orto­ doksna sredstva. otpad ekonomskog napretka. Čini se da ti drugi trenutno imaju kontrolu. Praktičari obezvređenih oblika života ne mogu. Njima je zabranjen pristup takvim životnim sredstvima koja su novi aranžmani učinili legitimnim/obaveznim. Oni su. u većem delu moderne istorije deaktivirane.koji zauzvrat zahteva lišavanje moći. proizveden u modernizujućim sektorima planete. gde je čitav „višak čovečanstva".

Kriza industrije odlaganja ljudskog otpada stoji iza sadašnje konfuzije. Pre više od dva veka. a novi načini još uvek nisu izmišljeni. a sve su češći prvi znaci tendencije ka samozapaljenju i simptoma predstojeće eksplozije. doduše ba­ nalne činjenice: pošto svi mi ostajemo i krećemo se po površini te sfere. neće ostati nimalo slobodnog prostora za pronalaženje skloništa .tako uklanjajući opasnost od samozapaljenja i eksplozije. Držanje odstojanja. podstaknuta i vođena razumom i in­ stinktom samoočuvanja. a kamoli počeli da se sprovode. Takvi načini rešavanja problema ljudskog otpada. i analizirao posledice te. mi nemamo nigde drugo da idemo i tako smo osuđeni da zauvek živimo u međusobnoj blizini i druš­ tvu.Razmontirano zajedništvo 145 i dekontaminiran . osuđeni da sledimo. koji su postali moderna tradicija. Jedinstvo ljudske vr­ ste je najudaljeniji horizont naše univerzalne istorije. Sve je manje i manje deponija. u dugo­ ročnom smislu ne dolazi u obzir: kretanje po sfernoj površini će na kraju završiti smanjenjem odstojanja koje je čovek pokušao da poveća. upozorio je Kant. u stilu „zmije koja jede sopstveni rep"). I tako je die volkommene bürgerliche Vereinigung in der Menschen-gattung (savršeno sjedinjavanje ljudskih vrsta kroz zajedničko stanovanje) sudbina koju je Priroda izabrala za nas stavljajući nas na površinu sferične planete.planetarnog širenja . sep­ tembrom. ljudska bića. Kant je primetio da je pla­ neta koju naseljavamo sfera. Kant je primetio. 1784. a opet dosta iracionalno komešanje inicirano 11. Pre ili kasnije. horizont koji smo mi. koju je obelodanilo nepravilno upravljanje krizom i očajničko. Planeta trenutno ostaje bez takvih deponija. velikim delom zbog spektakularnog uspeha . godine. Dok proizvodnja ljudskog otpada teče nesmanjenom brzinom (količina čak i raste zbog procesa globalizacije). više nisu izvodljivi.modernog oblika života (barem od vremena Roze Luksemburg sumnjalo se da je modernost u krajnjoj liniji samoubilačka tendencija. i da dostignemo onda kada bude vreme za to. Duž procepa svetskog nereda rastu gomile ljudskog otpada. industrija od­ laganja smeća se našla u velikom škripcu. a kamoli njegovo povećavanje.

postavljajući barijere svim drugim. morati prihvatiti i slediti. Tokom prethodnih dvesta godina svet je bio zaokupljen nasto­ janjem da učini kontrolu ljudskog kretanja jedinom prednošću državnih snaga. . i idejom unwertes Leben. 5 Kao što je Giorgio Agamben otkrio. bili glavni heroji lirske drame doba prosvetiteljstva. nekontrolisanim ljudskim kretanjima. da bismo priveli kraju dugačak niz pokušaja i grešaka. Kantovi čitaoci su to sve mogli da saznaju pre dva veka iz nje­ gove knjige. Pasoši. sans papiers. nije puno mario. Čini se da svet više voli da svojim filozofima oda čast spomen-plaketama nego da ih pažljivo sluša. ulazne i izlazne vize.i koji ćemo. tog konačnog otelotvorenja suverenog prava da se izuzme i izdvoji bilo koje ljudsko biće koje je stavljeno izvan granica ljudskih i božanskih zakona i da se pretvori u biće na koje se ne odnosi nijedan zakon i čije uništenje ne uzrokuje kaznu. možda. pošto je lišeno svog etičkog ili reli­ gioznog značaja. Filozofi su. 1995). previše neprijatna ili nepodesna zbog bilo kog drugog razloga. i popunjavanjem barijera budnim i teš­ ko naoružanim stražarima. Svet. na kraju krajeva. II potere sovra- no e lanuda vita (Einaudi. Zauzet dogovaranjem brakova nacija sa državama. ali je epska tragedija postprosvetiteljstva ipak zanemarila njene sti­ hove. I tako nam Priroda nalaže da gledamo (recipročno) na gostoprimljivost kao na vrhovni princip koji nam treba . carine i imigracione kontrole bili su glavni izumi umeća moderne vlade.146 F l u i d n a ljubav ili spasa za one medu nama koji su za već zauzeta mesta smatrali da su prenatrpana ili premalo gostoprimljiva da bi bila udobna. katastrofa koje greške izazivaju i razaranja koja katastrofe ostavljaju za sobom. a kamoli da posluša savete koje čuje. što je novija re­ inkarnacija 5 drevne institucije homo sacer. videti njegov Homo sacer. država sa suverenitetom i suvereniteta sa teritorijama okruženim čvrsto za­ pečaćenim i oprezno kontrolisanim granicama. činilo se da svet stremi ka horizontu dosta različitom od onoga koji je Kant ocrtao. međutim. Dolazak moderne države sudario se sa pojavom „osobe bez države".

Arentova se seća starog i istinski proročanskog predosećanja Edmunda Berka da je apstraktna ogoljenost toga „da niste ništa drugo. prvi termin uvek trebalo da bude „već sadržan u drugom" to jest. da je nosilac prava bio čovek koji je takode bio i građanin (u kojoj god meri da je to bio).Razmontirano zajedništvo 147 Ispostavilo se da je vrhovna kazna moderne suverene moći pravo izuzeća iz čovečanstva. da ona nije pojašnjavala da li su „dva termina [čovek i građanin] trebalo da označe dve različite realnosti" ili je. 20. J. do čovek" bila najveća opasnost čovečan­ stva. Nekoliko godina nakon što je Kant zapisao svoje zaključke i poslao ih na štampanje."8 6 Giorgio Agamben. bila su apstrak­ cija.tako da je Arentova sumirala iskustvo godina koje su sledile nakon Berkovih zapažanja. 2 0 0 0 ) . uz prednost razumevanja nakon dva veka. ovde citirano po prevodu Vinzenza Binnetija i Cesara Casarina. za koju je Đordo Agamben primetio. umesto 6 toga. . str. „Svet nije pronašao ništa sveto u apstraktnoj ogoljenosti toga što ste čovek" . i ljudi nisu mogli očekivati puno zaštite od „ljudskih prava" dok ta apstrakcija ne bude ispunjena sadržajem prava Engleza ili Francuza. Mezzi senza fine ( 1 9 9 6 ) . Payne (Everyman's Library). još kraći dokument onaj koji će pritiskati sledeća dva veka istorije i umove glavnih igrača tog vremena i to mnogo više nego Kantova mala knjiga. 1986). uz sve njene jezive posledice. Nedostatak jasnoće.u svetu koji se iznenada ispunjava „rase­ ljenim osobama". navodno neotuđiva.. Means without Ends: Notes on Politics (University of Minnesota Press. izdanje E. Reflections on the Revolution in France (1790).Deklaracija o pravima čoveka i građanina. citirano u: Arendt. The Origins of Totalitarianism (Andre Deutsch. 8 Hannah Arendt.7 „Ljudska prava" kao što je Berk primetio. 7 Edmund Burke.293. str. dokazala su se kao nesprovodiva. 300. i ranije je primetila Hana Arent .. kad god su se pojavili ljudi koji više nisu bili građani nijedne suverene države. objavljen je drugi. Taj drugi dokument bila je Déclaration des droits de l'homme et du citoyen . „Prava čoveka.

između ostalog i slom metafizičkih i religioznih uverenja.. nekada borbeni poklič.bez drugih prava koja jače štite (sa jačim institucionalnim utemeljenjem).nisu se mogla nigde pronaći i bila su praktično nezamisliva. 8 1 . verovanja i načine života u svim drugim delovima sveta".takva „snaga" bila je stalno snaga da se povuče granica između humanog i nehumanog. U svom eseju o Karlu Jaspersu. str. Sna­ gama kojima su bili potrebni vekovi da „oslabe drevna verovanja i političke načine života" na Zapadu „trebalo je samo nekoliko decenija da slome. i previše društvena. najviše isticanog. zastrašujući napredak prirodnih nauka i uspon nacionalne drža­ ve kao praktično jedinog. 1993). mogla je pro­ izvesti samo onu vrstu „solidarnosti ljudske vrste" koja je . koji je napisan nekoliko godina nakon njenog delà Izvori totalitarizma. već je. 10 Postala je stvar ogromne hitnosti. ali i ničim drugim pored toga . Men in Dark Times (Harcourt Brace. takođe. Društvena. 10 „Karl Jaspers: Citizen of the World?". beskućnici nemaju prava i pate. str. oblika vladavine. Ovakva vrsta sjedinjavanja. „postala nešto kao urgentna realnost". jer uticaj Zapada ne samo što je preplavio ostatak sveta proizvodima svog tehnološkog napretka. u: Hannah Arendt.148 F l u i d n a ljubav Zaista. san humanista. u modernim vremenima prerušena kao granica između građana i stranaca. Hana Arent je primetila da je „humanost".. ali skoro nikada organizujući princip političke akcije). Na ovoj zemlji. ne zato što nisu jednaki pred za­ konom . 143. . koja sadrže i drže „ljudska" pra­ va na mestu . 9 moć ili Macht je očigledno bila potrebna da bi potvrdila huma­ nost čovečanstva. izvozio u ostatak sveta „svoje procese dezintegra­ cije" .9 4 . puissance.već zato što ne postoji zakon koji se odnosi na njih i na koji mogu da se pozovu u svojim žalbama na teške uslove koji su im ponuđeni ili na čiju zaštitu mogu da polože prava. I tokom moderne ere . ljudska bića obdarena „ljudskim pravima". sugeriše Arentova. Means without Ends. potenza. iscepkanoj imanjima suverenih država. iako je za sve prethodne generacije ona bila samo koncept ili ideal (možemo dodati: filozofski postulat.u 9 Videti napomenu prevodioca u: Agamben..

2 1 . Ovo je. Golotinja tek rođenog deteta. „Fikcija. Tokom dvesta godina. živog aktivnog tela. nacije i države.Razmontirano zajedništvo 149 potpunosti negativna". str. ili približno toliko nakon objavljivanja Kantovih razmišljanja. 11 Agamben. koju Agamben smatra suštinom modernog suvereniteta (ili. kao što Đorđo Agamben zapaža. rađa sa „državljanstvom zemlje". telo na kome se može delovati. na Körper. bez postavljanja pitanja i bez potrebnih testova. pored svog proizvoda . što je potpomognuto praksom uključenja/izuzimanja koja je usmerena protiv svih dru­ gih potražitelja državljanstva koji su nekim slučajem u dohvatu državnog suvereniteta. da tako kažemo. jeste unapred donet zaključak onda kada se rođenje izabere kao jedina „prirodna" ulaznica u naciju. a on sam je izvan dohvata". bila zaista neminovna) odbijeno je uz pomoć (ne)svetog trojstva teritorije. . Najveći deo vremena. tako da ne može biti bilo kakve razlike između ta dva momenta. koje još uvek nije uvijeno u prav­ nu/sudsku odeću. rizika i strahova. Nacionalna država. ističe Agamben. svođenje Leiba. Svaka fabrika. Svaki deo ljudske populacije na planeti učinjen je ranjivim od strane svih drugih delova i svakog delà ponaosob. jeste da „rođenje [nascita] smesta postaje nacija.sveta „koji pruža ruke. bez prava na žalbu. možemo reći. jeste dr­ žava koja čini „rođenje u njoj ili rodnost" „osnovom sopstvene suverenosti". predstavlja mesto na kome se gradi i nepre­ stano dograđuje suverenitet državne moći. posledično. Means Without Ends. „jedinstvo planete" se svodi na užase pretnji koje su začete ili iznedrene u udaljenim delovima sveta . takode možemo reći. Možemo pretpostaviti da svođenje biosa na zöe. i u mislima većine. težnja da se prizna da je punoća planete. koja je ovde implicitna". Fa­ brika teritorijalno utemeljenog modernog suvereniteta nije bila izuzetak. za koju je Kant mislio da je neizbežna presuda Razuma i Prirode u jednom." 1 1 Čovek se. progresivno „ispunjavanje sveta" (i tako. „solidarnost" opasnosti.proizvodi i otpad. ali koje ne može delovati).

on treba da bude potopljen i da se rastvori u „nestrukturiranom ili rudimentarno strukturiranom i relativno neizmenjenom communitasu. kao i bukvalno) odeća njihovih prethodnih zadataka. Prema Tarneru. Kao što je sugerisao Viktor Tarner. zamišljenom kao skupina prostorno razdvojenih parcela.. egzila. koji razdvaja parcele u svetu iseckanom na parcele. po Van Genepovoj šemi rite de passage u tri faze. Uključivanju. „jeste velika privilegija parija" . Pre nego što čovek može preći iz jednog statusa u drugi.. Cistilište srednjeg „prostora koji je nigde". koji je kasnije istraživao Tarner.o kojima se u javnim debatama osamnaestog veka pričalo pod generičkim imenom les malheureux. razdvaja pridošlice od njihove nove pripad­ nosti. Karantin se provodi u neprostoru „negde između". mora prethoditi radikalno isključivanje. str. 170. Humanost koja preuzima „oblik bratstva". jeste da ne postoji direktan put koji vodi od jednog do drugog društveno prihvaćenog statusa. lišene nje­ nog specifičnog oblika i smanjene na stanje koje je. . Turner. detaljno očišćenom od bilo kakvih primesa koje bi bile u stanju da podignu one koji kampuju sa nivoa zöe ili Körper na nivo bios ili Leib („društveni značaj nji­ hovog svođenja na neku vrstu ljudske primo materije. sa njih treba da se skine sva (metaforički. 1969). u carstvo isključenja. kako je Arentova nagovestila. izuzimanja i izuzeća kojim rukovodi moć. Tlie Ritual Process: Structure and Anti-Structure (Routledge. iako je i dalje društveno. poruka koju prenosi obavezni prekid putova­ nja na mestu za kampovanje. Oni neko vreme moraju ostati u stanju „društvene nagosti". u onim iz devetnaestog veka su ponovo 12 Victor W. ako se ono nudi. gde nije na ponudi niti je dozvoljena odeća društveno definisanog i odobrenog značaja."12 Hana Arent je postavila fenomen.96. bez svih prihvaćenih oblika statusa ili je ispod njih"). pre nego što se pridošlicama koje se prijave za prijem odobri pristup (ako se odobri pristup) tom novom ormaru gde stoji odeća koja odgovara novom mestu i i rezervisana je za to mesto.150 F l u i d n a ljubav Svi drugi tražitelji koji mogu zakucati na vrata suverene države sa zahtevom da budu pušteni unutra prvo će biti podvrgnuti ri­ tualu svlačenja.

pojme.po svom zajedničkom nedostatku atributa one vrste koju bi govornici svakodnevnog jezika mogli da zabeleže.zbog saveza između siromaštva izraza i prisilne homogenizaci­ je prisvajanjem prava. u: Men in Dark Times. „On humanity in dark times: thoughts about Lessing". 13 Hannah Arendt. od sredine prošlog veka. Homo Sacer: Sovereign Power and Bare Life (Stanford University Press. postojao među njima pre proganjanja i držao ih na međusobnoj 13 distanci) jednostavno nestao". „progonjeni su se toliko približili jedni dru­ gima da je međuprostor koji smo nazivali svet (i koji je. str. Država . bez iluzija tvrdi: „Onaj ko određuje vrednost eo ipso uvek utvrđuje nevrednost. 80. naravno. str. verovatno najtrezveniji anatomista moderne države. U svakom praktičnom smislu kategorije parija/izgnanika bile su izvan sveta: svet kategorija i finih različitosti koji su postojeće sile izrodile i učinile poznatim pod imenom „društvo" . a danas. ili su prisiljeni da je imitiraju. nosioce i uživaoce prava. str. običnog. Zwischenbemerkung zumBegriff des Politischen (Duncker i Humboldt.ali su sve vreme bili lišeni sopstve­ nog mesta na mentalnoj karti sveta koju su nacrtali ljudi koji su skovali i koristili njihova imena." 14 Određivanje vrednosti iscrtava granice normal­ nog. Kao što Karl Šmit. Nevrednost je jedan izuzetak koji obeležava tu granicu.Razmontirano zajedništvo 151 nazvani les misérables. Ili se bar činilo da su „jednoobrazni" . 15. onda svi drugi koji ulaze ili žele da uđu u nacionalnu familiju moraju oponašati nagost novoro­ đenčeta. Oni su bili jednoobrazni . 14 Carl Schmitt. Smisao ovog određivanja nevrednosti je uništenje te nevrednosti. Videti diskusiju u: Giorgio Ag­ amben. glasnogovornik i glavni cen­ zor nacije . 137. propisanog. okupljeni su pod pojmom „izbeglice" . Ako su rođenje i nacija jedno. imenuju i shvate.će se postarati da se ispuni ovaj uslov. 1998).kao jedi­ ni svet koji je trebalo da nasele ljudi i jedini svet koji je mogao da preoblikuje svoje žitelje u građane.čuvar i zatvorski stražar. sputani i smrvljeni brojnim odbijanjima. 1963). Theorie des Partisanen. Ošamućeni. .

Theologie.. u ovom suštinskom pitanju usvaja fikciju koju neguju čuvari/promoteri poretka. ukupna suma resursa potrebnih za realizaciju uspostavljanja poretka. o n s e o p i r e o p š t o j ko­ difikaciji. ali i s t o v r e m e n o otkriva specifično pravni f o r m a l n i e l e m e n t : o d l u k u u svojoj a p s o l u t n o j č i s t o ć i . sprovodi u ime borbe protiv haosa.2 1 . paradoksal­ nu logiku ordnunga. Uvođenje reda označava njegovo rođenje haos nema drugih zakonskih roditelja ili doma. granice teritorije na kojoj se sprovodi Ordnung treba da predstavljaju spoljne granice sveta koji poseduje temat­ sku relevantnost za namere i napore uvođenja reda. po pravilu. a suveren je o n a j ko defini­ tivno odlučuje da li je ta situacija u stvarnosti d e l o t v o r n a .. i da „regularna situacija" nije unapred zamišljena kako bi to uvođenje moglo biti istinski započeto. str. izvađen (excapere). Videti diskusiju u: Agamben. U tom smislu.152 F l u i d n a ljubav I z u z e t a k j e o n o što n e m o ž e biti klasifikovano. Karl Šmit. M o r a biti s t v o r e n a ispravna situacija. kao što je uvek kada analizira bizarnu. str. kao izuzetak. 1 9 . pravilo kao takvo živi od i z u z e t k a . . baš kao i u doxi zakonodavaca. . tako i po Šmitovom te­ orijskom modelu. Homo Sacer. Baš kao u praksi suverena. ne bi bilo ni haosa. m o r a s e utvrditi red. U Šmitovoj viziji. I z u z e t a k ne s a m o da potvrđuje pravilo. . nosioci suverene moći izuzeća. 1922). 1 5 Đordo Agamben komentariše: „Pravilo važi za izuzetak u tome što tu više ne važi." Dozvolite da primetim da je upravo to stanje ono koje suvere­ ni i vladaoci moraju sprečiti da bi legitimizovali i sproveli svoje aktivnosti. str. Vier Kapitel sur Lehre von der Souveräni­ tät (Duncker i Humboldt.. Pronicljiv. . Haos se rađa kao nevred­ nost. kao i ce15 Carl Schmitt. već situacija koja je nastala iz njegove suspenzije. a ne samo isključen. Ali bez namere o uvođenju reda. Stanje izuzetka stoga nije haos koji je pretho­ dio poretku. u skladu sa svojim etimološkim 16 korenom. Moć izuzeća ne bi bila znak suvereniteta bez prethodnog vezi­ vanja suverene moći za teritoriju. Uvođenje reda se. D a b i pravni p o r e d a k i m a o smisla. Politische 15ff. . 16 Agamben. izuzetak je istinski. Ne postoji pravilo k o j e se m o ž e p r i m e n i t i n a h a o s . 18. Homo Sacer.

bez kog suverena prava ne bi mogla biti potraživana. država bez nacije ili sa više od jedne nacije pretvarala se u ostatak prošlog vremena ili u mutanta suočenog sa izborom modernizacije ili nestajanja. polagao pravo na mesto metropolisa. ali pošto je taj deo. neraskidivo je vezan za teritoriju. on je nezamisliv u bilo kom drugom obliku. Kako je „zakonitost" postepeno. relativno malom delu planete. Teritorija bez države pretvarala se u ničiju zemlju. i pošto je u moći metropo­ lisa da sprovodi poštovanje ovih pravila . sa­ držani su unutar tog sveta.ali ovoj delatnosti prethodi različitost između unutrašnjosti i spoljašnjosti suverenog carstva. onako kako ga je teorijski definisao Šmit. Ona ne izlazi izvan prakse i kognitivnog horizonta nebeskog braka teritorije i moći. države i nacije. Suverenitet. niti bi bila dobijena. Bilo koji od elemenata trojstva pretvarao se u anomaliju ako nije bio u savezu sa druga dva ili ga oni nisu podržavali: u ču­ dovište koje je moralo da prođe kroz drastičnu operaciju ili da pretrpi coup de grâce u slučaju da je prepoznato kao nešto što ne može biti spašeno.preklapanje/mešavina nacije. Šmitova vizija je „lokalizovana". države i teritorije postala je globalno obavezujuća norma. a pošto je pravo metropolisa da postavlja pra­ vila po kojima periferija treba da živi. nacija bez države pretvarala se u nakazu kojoj je dat izbor dobrovoljnog nestajanja ili istrebljenja. pravila i izuzetka . Iza nove normalnosti vrebao je princip teritorijalnosti koja je davala . Možemo pretpostaviti da je pojava tog trojstva bila istorijska slučajnost koja se desila u jednom. brak je prerastao u ménagé à trois: trojstvo . kao i suverenitet čiju misteriju ona pokušava da otkrije. Suverenitet je nezamisliv bez „spoljašnjosti". ali neodoljivo (pošto je pod stalnim pritiscima izgradnje legitimiteta i ideološke mobilizacije) evoluirala u „nacionalnu državu".teritorije. koji praktikuju moderne nacionalne države. koliko god da je mali. osim lokalizovanog entiteta. i pošto je bio dovoljno arogantan da odlučno previdi ili obezvaži svoje sopstvene osobenosti.Razmontirano zajedništvo 153 lokupnost faktora neophodnih za njegovu delatnost i efekte. Suverenitet proizvodi različitost izme­ đu vrednosti i nevrednosti. dovoljno umešnog da transformiše ostatak planete u periferiju.

Zahvaljujući pretnji i strahu od ovih čudovišta.koji stoji izvan ograničenja i ljudskog i božanskog zakona.Đorđo Agamben detektuje oživ­ ljavanje ažurirane. nije mogao da ispuni. i kojoj je obično bilo pripisivano uvođenje koncepta unwertes leben („život koji nije vredan življenja") . zapaža da je koncept „ži­ vota koji nije vredan življenja" .154 F l u i d n a ljubav smisao za bilo koju silu koja je licitirala suverenitetom i za sve sile za koje je postojala šansa da se licitiranje odobri ili dobije. suverena moć je mogla potra­ živati i zadobiti pravo da negira prava i postavi takve uslove za čovečanstvo koje njegov veliki deo. U toj ideji Bindinga i Hohea . apsolutno izuzet .kao što je koncept homo sacera uvek bio . ali koji ne može biti korišćen u religijskom žrtvovanju. države sa više od jednom nacijom i teritorije bez države. Prljava čudovišta ere promovisanja trojstva teritorije/nacije/države bile su nacije bez država. ali da u svom modernom značenju on stiče duboki politički značaj kao kategorija „na kojoj je zasnovana su­ verena moć". čiji su autori bili ekspert ka­ znenog zakona Karl Binding i profesor medicine Alfred Hohe. moderne artikulacije drevne kategorije homo sacera: čoveka koji može biti ubijen bez straha od kazne. ži­ voti onih ljudi koji su ispali ili bili izbačeni van ovih granica nisu vredni življenja. . društveni ili religiozni) zašto bi istrebljenje unwertes Lebena bilo viđeno kao zločin i bilo podložno kazni. Agamben. a sve licitacije za poredak stvaraju čudovišta. takođe.neetički. koji je. Godine 1920. Pošto je suverenost sila koja definiše granice čovečanstva. Svako licitiranje čistoće taloži prljavštinu.zajedno sa sugestijom da su poznata ljudska društva ovakav život do sada neopravdano i nepravedno štitila na račun punopravnih vrsta života kojima treba da bude usmerena celokupna pažnja i brižljiva nega koja se duguje čovečanstvu Učeni autori nisu videli razlog (pravni. drugim recima. objavljena je knjižica pod naslovom Dozvolja­ vanje uništenja života koji nije vredan življenja {Die Freigabe der Vernichtung lebensunwerten Leben). kao što se i desilo.

Tamni oblaci činili su se svetlijim. možemo primetiti da to jedino može biti slučaj ako je trojstvo teritorije/države/nacije uzdignuto na nivo univerzalnog principa ljudske kohabitacije. a ne smatrani i tretirani kao slutnja predstojeće katastrofe.u ničijoj zemlji komini sacri. The Origins of Totalitarism. uklju­ čujući područja koja vekovima nisu uspevala da ispune osnovne uslove takvog trojstva (to jest homogenost populacije i/ili trajno naseljavanje koje rezultira u „ukorenjenosti u tlu"). Zbog tako osmišljene.koji je sa d e k l a r a c i j o m prava b i o obavijen p r i n c i p o m suvereniteta .ko god je izbačen iz jedne od ovih čvrsto organizovanih zajednica zatekao se izbačenim iz čita­ ve porodice naroda" 1 8 (a isto tako i iz carstva čovečanstva. Život .'7 Čini se da je zaista tako. pored svojih drugih funkcija. i. ljud­ ski ostaci. a mračne slutnje su se mogle oterati smehom kao „proročanstva kraja sveta" .Razmontirano zajedništvo 155 U m o d e r n o j b i o p o l i t i c i .koja objašnjava kako je bilo moguće da Kantovo upozorenje/slutnja sakuplja prašinu tokom dva veka. 204. suveren je onaj koji o d l u č u j e o v r e d n o s t i ili o n e v r e d n o s t i života k a o takvog. str. Intenzivna proizvodnja otpada zahteva efikasnu industriju od­ laganja otpada. kao što ističe Hana Arent.. ovo je postala jedna od najimpresivnijih uspešnih priča modernih vremena . 18. Taj poduhvat je služio. Ipak.sada s a m postaje p r e d m e t suverene odluke. kao fabrika za odlaganje i reciklažu sve većih zaliha ljudskog ot17 Ibid. uistinu. str. koja je na­ metnuta i koja mora da poveže svako mestašce na planeti.. . mogli bi legitimno biti zanemareni kao prolazna i u suštini izlečiva iritacija. Uprkos svojoj sve većoj količini i sve gorim bolovima.najviše zahvaljujući modernom poduhvatu koji je u istoriji zabeležen pod imenima kao što su „imperijalizam" i „ko­ lonizacija". aktivirani i neprestano ojačavani principom i praksom trojstva teritorije/nacije/države. jer je ljudska vrsta postala identična sa „porodicom nacija") . taloženi revnošću i užurbanošću da uključe/isključe. . arbitrarne i sprovedene univerzalnosti principa troj­ stva. 18 Arendt.

kada je sa njih konačno skinuta prašina. Da ponovim: ne postoje lokalna rešenja za globalne probleme . planetarnog obima proizvodnje i reciklažnih problema.iako su upravo te lokalne situacije te koje željno traže. kako je Kant i nameravao. Nema više staza za bekstvo i skrovišta ni za koga. septembra. i kako poslednje među udaljenim neistraženim teritorijama potražuju sile dovoljno moćne da zapečate granice i odbiju ulazne vize . pokoravanjem i dogradnjom. pa tako nije ni urađeno tokom ova dva veka da bi se čovečanstvo pripremilo za otkrovenje konačne punoće sveta. „Pun" je drugi „objektovan" . kao što su drama­ tično i bez svake sumnje pokazali događaji od 11.izraz za osećanje gužve. i jedine koje imamo. takođe je učinila da izgledaju. jedine političke institucije koje smo zajednički izmislili do sada. Nema više kipova slobode koji bi okupljali potlačene i napu­ štene mase. Kako poslednje tačke koje nose oznake ubi leones brzo nestaju sa svetske mape. osim za nekoliko neprilagođenih i kriminalaca. kako se mašina progresa ubrzavala i napredovala. Ali (pošto je ovo. da bude­ mo precizniji. Kantova vizija sada tako izgleda jer. iako uza­ lud. Kolonizacija je omogućila Kantovim sumnjama da sakupljaju prašinu. Prenatrpanosti. u svim vremenima bile poznate kao fabrike raseljavanja i reciklaže za raseljene. .156 F l u i d n a ljubav pada. kao proročanstvo apokalipse umesto vesele utopije. Neistražene teritorije su. naravno. Međutim. verovatno. mogla su biti korišćena kao depo­ nija za one koji su bili nepoželjni kod kuće i služiti kao obećana zemlja za one koji su pali ili su bili gurnuti sa palube. postojeće političke institucije. koja su bila otvorena za kolonizaciju imperijalističkom težnjom za invazijom. novog. svet se činio veoma punim. U to vreme. Ništa se drugo ne može očekivati od njihove nove.. ništa nije mora­ lo biti urađeno. globalne podvrste osim.svet se u svojoj suštini pretvara u planetarnu graničnu teritoriju. najupečatljiviji efekat novootkrivene punoće sveta) takođe nema ni bezbednih i udobnih chez soi. istovremeno. zbog varljivog izobilja „ničije zemlje".. Neverovatna prostranstva „devičanske zemlje".

duhovnoj verziji. ako takvih uopšte ima. praktično su sve one morale da prihvate prisustvo stranaca unu­ tar svoje zauzete teritorije i da prime sukcesivne talase imigrana­ ta koji su bežali ili su bili proterani iz područja moći drugih suve­ renih nacionalnih država. Međutim. Prvo rešenje svodilo se na „izjedanje stranaca". bukvalno.Razmontirano zajedništvo 157 Ove institucije su od početka i tokom svoje istorije bile uplete­ ne u strastvene (herkulovske po nameri. dobrovoljni i nedobrovoljni migranti. nije lokalno utvrđena u for­ mi suverenih prerogativa. koje su bile opisane u Tužnim tropima Kloda Levi-Strosa kao al­ ternativni načini suočavanja sa prisustvom stranaca. legitimne) delatnosti lokalno definisana. tako da nije čudo da su sve takve institucije postale i ostale lokalne i da je njihova suverena moć da sprovedu izvodljive (ili. a nekada oklevajući. koje su brižno čuvale neprikosnovenost trojstva teritorije/države/nacije. ovi naseljeni i sasvim novi stranci na isti način padaju pod jedinstvenu i nepodeljenu nadležnost zemlje domaćina. žive kao u kanibalizmu.izbeglice. Na raspolaganju je bio izbor između antropofagičnih i antropoemičnih rešenja za problem stranaca.ona je mogla da računa na svesrdnu podršku svih drugih suverenih snaga na planeti. i tako nereciklirani otpad globalne neistra­ žene zemlje. koji. zapravo. Nekada voljno. Tokom dva veka moderne istorije ljudi koji nisu uspeli da po­ stanu građani . de­ ponije za neodloženi. Ta zemlja je bila slobodna da upotrebi ažurirane. koji su navodno praktikovala određena drevna plemena. „raseljene osobe" tout court . sizifovske u praksi) na­ pore da se zapečati jedinstvo države i nacije sa teritorijom. pri odluci da se pribegne takvim strategijama . modernizovane verzije dveju strategija. Svuda po svetu su rasuti „garnizoni ekstrateritorijalnosti". ili u njegovoj sublimiranoj.bili su prirodno shvaćeni kao stvar zemlje domaćina i tretirani su kao takvi. onda kada uđu. kao u silom potpomo­ gnutoj kulturnoj asimilaciji koju skoro univerzalno praktikuju nacionalne države sa namerom unošenja glasnika strane kultu­ re u nacionalno telo odbacivanjem nesvarljivih delova njihovih . Tek nekoliko nacionalnih država koje popunjavaju mapu mo­ dernog sveta.

sa velikim potencijalom da izazovu javnu osudu i da stave mrlju na međunarodni kredibilitet počinilaca. kulturna asimilacija se više ne predviđa. te potpunost i nedeljivost suvereniteta sile koja bira strategiju unutar svog područja. U takvim okolnostima. a time su šanse korišćenja bilo koje od ove dve ortodoksne strategije. Zapazimo. međutim. zaključavajući vrata svima koji kucaju i traže sklonište. modernom. U vremenima kada nijedan kulturni model ne može autoritativno i delotvorno da polaže pravo na superiornost nad drugim mo­ delima u igri. Zajedno . Drugo rešenje značilo je „povraćanje" umesto proždiranja stranaca: njihovo prikupljanje i izbacivanje iz obla­ sti državne moći ili iz sveta živih (baš kao što je Orijana Falači . udružen sa upornim odbijanjem ulaska „ekonomskim migran­ tima" (osim tokom nekoliko prolaznih trenutaka kada biznis zapreti da će se preseliti tamo gde je radna snaga.158 F l u i d n a ljubav kulturnih nasleda. ako može. treba da radimo sa lju­ dima koji obožavaju svoje bogove i demonstriraju čudne navike prilikom korišćenja toaleta).znamenita italijanska novinarka sa velikim uticajem na javno mnjenje . Sadašnji trend drastičnog smanjivanja prava na politički azil. i kada su državotvorna i patriotska mobilizacija prestale da budu glavni instrumenti društvene integracije i samopotvrđivanja države.osim odsustva stra­ tegije i želje da se izbegne situacija u kojoj to odsustvo uzrokuje političko poniženje.predložila da mi. Nijedna od ove dve pretpostavke danas nema mnogo kredibiliteta u našem fluidnom. čini se da smo ostavljeni bez dobre strategije za pridošlice. većina vlada će radije. u najboljem slučaju. koji više nisu na raspolaga­ nju. da je traganje za bilo kojim od ova dva rešenja bilo razumno samo na osnovu dveju pretpostavki: da postoji jasna teritorijalna podela između „unutrašnjosti" i „spo­ ljašnjosti". teroristički napad 11. globalnom svetu. ne nagoveštava novu strategiju u vezi sa fenomenom izbeglica . male. Evropljani. ako se radna snaga ne dovede tamo gde je biznis želi). da se drži dalje od nevolja. septembra pružio je ogromnu pomoć političarima. Sa testiranim načinima delovanja. Pošto deportacije i proterivanja dospevaju u dramatične i veo­ ma uznemirujuće televizijske emisije.

od Le Pena. u lebdeće „mesto bez mesta. koliko god da je brava čvrsta. sve više.. 26.barem što se tiče stranih izbeglica. Vrata mogu biti zaključana. ali ga ona ne može silom izbrisati. katapultirani su u „nigde". izbeglice se zatiču u unakrsnoj vatri. u Ožeov . a ubrzo posle toga i u Britaniji. za­ tvore i deportuju ljudi sa kojima čovek više ne zna šta da radi i za koje čovek uopšte ne želi da sazna. u nerazrešivoj situaciji. u dramatičnom praktikovanju osnovnog principa civilizovanog za­ kona. preciznije. od sada. Oni su silom proterani ili su zaplašeni kako bi sami pobegli iz svojih zemalja. strancima su brzo oduzeta osnovna ljudska prava koja su do sada izdržala sve preokrete istorije od Magne Carte i Habeas Corpusa. u „Narren­ schiffen" Mišela Fukoa.non-lieux" ili u „nedođiju" Garoa. Sada konačno postoji „racionalan" i moralno neoboriv razlog da se prikupe. sve širi krug savremenih političara iz čitavog političkog spektra. 20 Videti. Brava može po­ moći da se problem ne vidi i da se o njemu ne razmišlja. pod sloganom „antiteroristička kampanja". ili zbog donošenja u zemlju davno zaboravljenih bolesti kao što je tuberkuloza. pošto im nije rečeno ni koje 21 su to optužbe. Stranci sada mogu biti zatvoreni na neodređeno vreme na osnovu optuž­ bi protiv kojih se ne mogu braniti. 21 Guardian. „dokaz krivične optužbe je suvišna komplikacija" . U Americi. I tako. uz veliki profit. koje posto19 Optužba kojoj revnosno pribegava. o „dolasku desetina radnika koji već boluju od virusa side". ali problem neće nestati. ili onih novijih kao 20 što je sida. . avgusta 2002. ali im je odbijen ulazak u bilo koju drugu. oni gube mesto na zemlji. izbeglice sada mogu biti optužene da igraju ulogu „petokolonaša" u ime globalne terorističke mreže. Kao što Martin Tomas jetko zapaža. na primer: Daily Mail od 5. novembar 2 0 0 1 . do sve većeg broja onih koji sami sebe definišu kao levi centar. Pija Kjersgaarda i Vlaam Bloca na krajnjoj desnici. Oni ne menjaju mesta. Brave ne mogu ukrotiti ili oslabiti sile koje uzrokuju raseljavanje i čine ljude izbeglicama.Razmontirano zajedništvo 159 sa mahanjem optužbama zbog iskorišćavanja socijalnih fondova 19 zemlje i preuzimanja poslova.

To je. sedam do osam miliona u Africi. ljude koji se vode idejom „racionalnog izbora" i tako pokušavaju da pronađu sredstva za život tamo gde ih mogu naći. Kolumbiji i Angoli. konzervativna procena.ili (kao što Mišel Ažije sugeriše u predstojećem članku u časopisu Etnografi) u pustinju. . Izbeglice su. samo određen broj raseljenih lica je imao tu sreću da se pronađe na UNHCR-registru i da bude pod njegovom brigom. Oni ne mogu biti deaktivirani ili rastureni u direktnom suprotstavljanju sa drugim oličenjem ekstrateritorijalnosti. previše moćna da bi joj se moglo suprotstaviti. u karikiranoj sličnosti sa novom moćnom elitom globalizovanog sveta. osuđenih na lutanje zbog beskrajnih plemenskih ratova). suprotno tome. Ti strahovi i zebnje su se. koje je zatvoreno samo po sebi i u isto vreme 22 je predato beskraju mora" . Sudanu i Avganistanu. postoji između 13 i 18 miliona „žrtava prinud­ nog raseljavanja". str. Gde god da odu. izbeglice su nepoželjne i. preneli na popularnu ljutnju i strah od izbeglica. postoji tri miliona palestinskih izbeglica na Bliskom istoku. koja je po definiciji nenaseljena zemlja. Nisu sve izbeglice definisane (ili navodno definisane) kao takve. primer za tu ekstrateritorijalnost u kojoj su potopljeni koreni sadašnjeg précarité ljudskog stanja. bez svake sumnje. koji se bore za opstanak izvan granica svojih zemalja (ne računajući milione „internih" izbeglica u Burundiju i Šri Lanki. globalnom elitom koja lebdi izvan dohvata ljudske kon­ trole.. zemlja koja odbija ljude i koju ljudi retko posećuju. Među njima. Diacritics I (1986). svakako. Izbeglice su postale.. Prema podacima kancelarije Visokog predstavnika UN za iz­ beglice (UNHCR). tog predvodnika današnjih ljudskih strahova i zebnji.160 F l u i d n a ljubav ji samo po sebi.„Of other spaces". Istinske „ekonomske migrante" (to jest. uzalud tražeći odušak. znaju da je to tako. 26. glineni golubovi za ispoljavanje viška strepnje. više od šest miliona se nalazi u Aziji. a ne ostaju tamo gde ih nema) otvoreno osuđuju te iste vlade koje se upor­ no trude da učine „fleksibilnost rada" glavnom vrlinom svog glasačkog tela i koje bodre nezaposlene pripadnike svoje nacije 22 Videti: Michael Foucault.

„tražioci azila" (kao oni koji prikupljaju snage u nebrojenim Sangatteima . kao i najfunkcionalnijih procedura oslobađanja od onih koji su. koji se spremaju za invaziju britanskih ostrva ili oni koji se spremaju da se nasele. zbog nedostatka poleta među drugim evropskim liderima. Mnogo vre­ mena i umnog kapaciteta državnika „Evropske unije" se koristi u osmišljavanju sve sofisticiranijih načina zatvaranja i utvrđivanja granica. Novi i 23 Videti: Alan Travis. koji u pot­ pomaganju i podsticanju raširenih predrasuda nalaze jedinu zamenu za suočavanje sa istinskim izvorima egzistencijalne neizvesnosti koja opterećuje njihove glasače. . . ako ne budu zaustavljeni. Guardian. duhove nepokajanih zli­ kovaca i druge zlobne utvare i bauke iz urbanih legendi. žaleći se da je. „na­ predak još uvek previše spor". u kampovima stvorenim po porudžbini nekoliko kilometara od domova glasača) zamenili su zle veštice. koje se suočavaju sa problemom ilegalnih imigracija vode­ nim putem i bore se sa problemom trgovine ljudima [novi termin osmišljen da zameni nekada plemenit koncept prelaska']". Blanket želi da „nametne brži tempo promena". Da bi se politički izvukao. u potrazi za hlebom i skloništem. On se zalaže za stvaranje sveevropskih „združenih operativnih snaga za brzo reagovanje" i „namenskih snaga nacionalnih eksperata" koje bi „definisale zajedničke procene rizika koje identifikuju slabe tačke u E U . Uz aktivnu saradnju vlada i drugih javnih faktora.izbegličkim kampovima u Evropi.Razmontirano zajedništvo 161 da „se popnu na svoje bicikle" i odu tamo gde se nalaze kupci radne snage. britanski sekretar za unutrašnje poslove. . termin „tražilac azila" stekao je omalovažavajuće značenje. Dejvid Blanket. ipak uspeli da pređu granice. „ U K plan for asylum crackdown". 13. spoljne gra­ nice. je predložio da se zemlje porekla izbeglica ucenjuju ukidanjem finansijske pomoći zemljama koje ne prime 23 nazad „odbijene tražioce azila". Ovo nije bila potpuno nova ide­ ja. Ali sumnja u ekonomske motive takode se preliva na one pridošlice za koje se ne tako davno mislilo da su kori­ stili svoja ljudska prava kada su bili u potrazi za skloništem od diskriminacije i progona. jun 2002. Putem ponavljajuće asocijacije.

porušeni ili pokradeni. Oni lebde u prostornoj praznini u kojoj je vreme stalo. 24 Gary Younge. i svaka vlada bi učinila sve što može da novopridošle spreči da se trajno nastane. . u Evropi je samo 14. udaljenim i izolovanim delovima zemlje . izbeglice su „na njoj. nisu ni meštani. ali joj ne pripadaju".9 posto onih u Aziji.24 (Tražioci azila. Nisu se ni skućili. po vladinom predlogu treba zatvoriti u kampove izgrađene u. One migrante. a njihovi domovi opustošeni. baš kao i danas. Od ostatka zemlje domaćina razdvojeni su ne­ vidljivim. ali veoma gustim i neprobojnim velom sumnje i prezi­ ra. kao što Geri Jang zapaža.162 F l u i d n a ljubav brzo rastući urbani folklor. po mogućstvu. a nisu ni nomadi. „pre su žrtve zločina. Što se tiče njihove nove. za sada. Kampovi sa izbeglicama ili tražiocima azila su privremeni objekti koji su postali trajni blokiranjem njihovih izlaza.što je korak koji transformiše proro­ čanstvo koje se samo obistinjuje u verovanje da imigranti ne žele ili ne mogu biti asimilovani u ekonomski život zemlje . Guardian.3 posto izbeglica zatvoreno u kam­ povima. Do sada. Malo je znakova nade.2 posto onih u Africi smešteno je u kampovima. Izbeglice istinski ne pripadaju zemlji na čijoj su teritoriji sklopljene njihove pokretne kućice ili podignuti šatori. njihova sredstva za život su uništena. jer ih zemlje koje su napustili ne žele nazad. koji uprkos najdovitljivijim strategijama ne mogu biti ekspresno deportovani. 24. „trajno privremene" lokacije.i tako se. nego što su počinioci". 83. Stanovnici kampova za izbeglice ili tražioce azila ne mogu se vratiti „odakle su došli". ograđuju se izbeglice tako da budu izolovane i ranjive". stvorene ne­ sigurnostima gradskog života. Ali nema ni puta napred: ni­ jedna vlada ne gleda blagonaklono na priliv miliona beskućnika. kao i 95. da će se pozitivna razlika u korist Evrope dugo održati. prikuplja i reciklira materijal užasnih horor priča koje su u prošlosti bile izuzetno tražene.„u praksi podižu bantustani širom unu­ trašnjosti Britanije.) Od izbeglica koje su na spisku UNHCR-a. a nisu ni u pokretu. „Villagers and the dtmned". sa žrtvama kojima ova planeta daje ulogu glavnih negativaca. kako Jang ističe. jun 2002.

nedođije zaključanih izbegličkih kampova. Atribut koji dele putnici svetom i izbeglice jeste njihova ekstrateritorijalnost: njihovo istinsko nepripadanje mestu. unapred programiranom i usađenom prolaznošću.. Medu ljudima kao što smo mi. to što su . već i nepojmljivi. Sve takve instalacije su zamišljene i planirane kao rupa u vreme­ nu. oni se ne mogu opisati. slično gostionicama nasred puta. I upravo poricanjem prava tih ljudi da budu zamišljeni. Širenje izbegličkih kampova je sastavni proizvod/manifestaci­ ja globalizacije.Razmontirano zajedništvo 163 Uobičajenim terminima opisa ljudskih identiteta. privremeni prekid vremenskog sleda izgrad­ nje identiteta i teritorijalne pripadnosti. mogu predstavljati mostobrane dolazeće ekstrateritorijalnosti. u kojima odsedaju nadnacio­ nalni trgovci. koje drugi hvale i koji sami sebe hvale zbog umeća mišljenja i samopreispitivanja. neutvrđenost i plastičnost identiteta. traže kredibilitet za sopstveni trud zamišljanja. izbeglički kampovi se karakterišu planiranom. kao i u prostoru. te. kao gustog arhipelaga zaustavnih ncdodija. a izbeglice u beskonačno razvučenom nizu momenata). krhkost i zamenjivost značenja. Kao i sve druge nedođije. kratkotrajnih momenata.u" prostoru ali ne i „iz" prostora koji fizički zauzimaju (putnici svetom u sledu. a načini utvrđivanja tih granica su isprobani u kon­ centracionim logorima „čvrste" faze moderne istorije. doduše. Koliko mi znamo. Oni su otelotvorenje „neodlučivih" Žaka Deride. oni su ne samo nedodirljivi. oni su i nezamislivi. okupljeni u istin­ skim zajednicama ili zajednicama za koje se nadaju da će postati istinske. nova trajnost prola­ znosti (a to su sve konstitutivne tendencije „fluidne" faze modernosti) podvrgavaju eksperimentima pod ekstremnim uslovima: testirani na način sličan ispitivanju granica ljudske podložnosti i pokornosti. U svetu do vrha ispunjenom zami­ šljenim zajednicama. oni ostali. iznad svega. kroz koje se kreću članovi nove putujuće elite na svojim putevima oko sveta. Ali lica koja ove dve vrste nedođije pokazuju dotičnim korisnicima/zatvorenicima veoma . ili (u daljoj perspektivi) laboratorije u kojima se desemantizacija mesta.

ali nije više istorija.na jednoj strani. kao i prostorom oko kampa. „Symbole fatale. 25 izbeglice u kampovima „uče da žive.na drugoj strani.neopozivom i neizbežnom sudbinom. U izbegličkim kampovima vreme ne može doneti kvalitativnu promenu. van dometa za stanovnike kam­ pa. 25 Videti: Loïc Wacquant. U najboljem slučaju. da tako ka­ žemo.164 F l u i d n a ljubav se razlikuju.izgledi dugoročnih nastavaka i njihovih posledica nisu deo iskustva. Zaključavanje izlaza je konkretno to što neprekidno odr­ žava stanje prolaznosti. i ne menja ga sa trajnošću. Izbeglički kampovi se mogu pohvaliti novim kvalitetom: „za­ mrznutom prolaznošću". A uzroci ove razlike su takode slični: ulazi koji su pažlji­ vo čuvani i posmatrani. Actes de la Recherce en Sciences Sociales (septembar 2 0 0 1 ) . tekućem. Prva nudi nepostojanost kao voljno izabran objekat. trajanjem skrpljenim od momenata od kojih nijedan nije pro­ življen kao element. na suprotnim stranama globalizujućeg procesa.. u očaj koji vri unutar zidova". Kao u zatvorima i „hipergetima" koje je kritikovao i živopisno opisao Loik Vakan. bukvalno. Dve vrste ekstrateritorijalnosti se talože. a izlazi širom otvoreni .. iz dana u dan . Sile koje vladaju mestom na kome su postavljeni šatori ili sklo­ pljene barake. Zatvorenicima izbegličkih kampova . Čak i u odsustvu naoružanih stražara na izlazima. trajnom stanju privremenosti. 43. druga ga čini trajnom . spoljašnjost oko kampa je. opreznih. Zatvorenici izbegličkih kampova žive. str. a izlazi čvrsto zapečaćeni . ona je puna negostoprimljivih. Quand ghetto et prison se ressemblent et s'assemblent". Ovo je razlika nalik onoj koja razdvaja dva lika osigurane trajnosti: za­ tvorene zajednice bogatih koji diskriminišu i geta diskriminisane sirotinje. suštinski. i ulazi sasvim slobodni. .a na sadržaj svakodnevnog života ne utiče znanje koje dani kombinuju u mesece i godine. To je i dalje vreme. a kamoli doprinos večnosti. odnosno da preživljavaju [(sur)vivre] iz dana u dan u neposrednosti trenutka. rade šta god mogu da spreče zatvorenike kampa da procure i izliju se preko obližnje teritorije. Konopac koji fiksira izbeglice u njihovim kampovima ispleten je od sila koje guraju i vuku. potapajući se.

1965). skloni su da zatvo­ re pridošlice u gvozdene kaveze stereotipa. A . Oni su izazov za prethodni univerzalni. čini se. i tako istovremeno prave optužbe.Razmontirano zajedništvo 165 nesaosećajnih i sumnjičavih ljudi koji su revnosni da primete. U zemlji gde su postavljeni njihovi privremeni/trajni šatori izbeglice ostaju jasni „stranci". u naše vreme stekla ulogu definisanja obrazaca. 2 7 „Etablirani". šanse za oslobađanje su male. najspektakularniji pri­ mer „dijalektike etabliranih i stranaca" (one koja je. pretnja za bezbednost. Kao što su uvideli Elijas i Skotson. . Community Problems (Frank Cass. verovatno. koristeći svoju moć da definišu situaciju i nametnu svoju definiciju na sve one koji su uključeni.vrsta koraka koje će izbeglice skoro sigurno napraviti. Stereotipi stvaraju „crno-beli dezen" koji „ne ostavlja prostora za različitosti". Scotson. to će njihova uverenja verovatnije biti okrenuta „prema ekstremima iluzije i doktrinarne rigidnosti". sude i izriču presude. ali pošto su etablirani ti koji kombinuju uloge tužilaca.etablirana populacija ima sve razloge da se oseti ugroženom.suočena sa prilivom izbeglica . što se etablira­ na populacija oseća ugroženijom. Susret meštana i izbeglica je. jer su progna­ ni iz sopstvenog elementa i nikako se ne uklapaju u nepoznato okruženje. ako uopšte postoje. čije su oličenje svi stranci. The Establishment and the Outsiders: A 27 Sociological Inquiry into Ibid. Stranci su krivi dok se ne dokaže suprotno. zajednički pogled na svet i izvor opasnosti kome se još nije suprotstavilo. koju su prvi opisali Elijas i Skotson. 81 i 9 5 . koji se loše uklapa u poznate odeljke i izbegava uobičajene načine 26 rešavanja problema. Osim što predstavljaju „veliko nepoznato". zabeleže i uzmu im za zlo bilo koju istinsku ili navodnu grešku i bilo koji pogrešan korak koji izbeglice mogu napraviti . izbeglice donose sa sobom udaljene zvuke ratnih sukoba i zaudaranje opustoše26 Videti: Norbert Elias i John L. koja je nekada pripadala dijalektici gospodara i roba). što „etabli­ rani" zaključuju iz svoje dnevne rutine koja ranije nije dovođe­ na u pitanje. posebno str. „krajnje uprošćene predstave društvenih realnosti". istražnih sudija i veštaka.

„Hipergeto" 28 Videti: Loïc Wacquant. ali prijatno predvidive svakodnevne rutine života u kampu.). Amsterdams Sociologisch Tidjschrift (decembar 1997).„hipergeta" zasigurno nisu samoodržive zajednice. po­ javljuju se agencije za brigu i kontrolu kojima upravlja država (dve funkcije. a ne zajednice. delovati kao bezbedno utočište. Koristeći termine izvedene iz analiza Loika Vakana. Calhoun (ed. Izbeglice su. a još manje njih bi se usudilo da se ponaša po svom nahođenju. takode „Elias in the dark ghetto". kao što je istakao Bertold Breht u Die Landschaft des Exils. funkcionalne podele i institucije. unutrašnjost kampa može. kao i „hipergeta" naših post-Fordovih i post-Kejnsovih vremena. topografska zbijanja ljudi koji nisu u stanju da sami prežive.166 F l u i d n a ljubav nih kuća i spaljenih sela. koje su. po pravilu. agregati. Social Theory and the Politics of Identity (Blackwell. Na nekoliko koraka od spoljnog kruga kampa . osmi­ šljene da služe kompletnom inventaru potreba života zajednice . veštačke i očigledno nepotpune grupacije ljudi. blisko povezane). 28 može­ mo reći da izbeglički kampovi mešaju. „ein Bote des Unglücks" („glasnici loših vesti"). što ne može. spajaju i učvršćuju sve ka­ rakteristične osobine i „geto zajednice" iz ere Ford-Kejns. 1994). . svakako. zajedno sa minijaturnim replikama slojevitosti šireg društva. Samo lakomisleni i odvažni bi poželeli da ga napuste na bilo koje duže vreme. „The new urban color line: the state and fate of the ghetto in postfordist America". izbeglice se izlažu vrsti nesigurnosti sa kojom se teško nose nakon trome i zamrznute. i kada su prestale da snabdevaju mrežu ekonomskih poduhvata koja je održavala (koliko god nepostojano) živote geto populacije. Ako su „geto zajednice" bile relativno samoodrživi i samoreprodukujući društveni kvazitotaliteti. Onda kada su elite uspele da pobegnu iz geta. u: Craig. Rizikujući da odu od kampa do obližnjeg grada. Njihovo pravo ulaska u „spoljašnjost" je u najboljem slučaju sporno i može ga dovesti u pitanje bilo koji prolaznik. Oni su osa­ kaćene. a da ne podseti etablirane koliko lako čaura njihove bezbedne i poznate (bezbedne jer je poznata) rutine može biti probijena i smrvljena. U poredenju sa spoljašnjom divlji­ nom. J.oni sebe dovode u neprijateljsko okruženje.

3 (2002). kojoj je teško odupreti se. U kombinaciji sa ključajućim i nagrizajućim neprijatelj­ stvom spoljašnjeg okruženja. 30 Prva faza se sastoji od odbacivanja starog identiteta. „Entre guerre et ville". uvrštavanjem ili izostav­ ljanjem. U društvenom smislu. isprepletene čvrstom mrežom uzajamne zavi­ 29 snosti sa atributima „hipergeta". održavao i reprodukovao taj milje. bez 29 Videti: Michael Agier. str. U svakom praktičnom smislu izbeglice su određene za tu sred­ nju. izbeglice obično bivaju lišene identiteta koji je definisao. a obe sile su moćne same po sebi. nadograđuju se i uzajamno pospešuju jedna drugu. čineći suvišnim tehnike zatvaranja i izolacije koje su osmislili rukovodioci i nadzornici Aušvica ili Gulaga. Mišel Ažije je u izbegličkim kampovima pronašao osobine „geto zajednice".koji pohode noći nanoseći još jači bol. Privlačna sila koja drži zajedno stanovnike „geto zajedni­ ce" i sila potiskivanja koja zbija strance u „hipergeto". one zajedno stvaraju moćnu cen­ tripetalnu silu. Više nego bilo koji drugi stvoreni mikrosvetovi. „negde između" fazu trofaznog prelaska Van Genepa i Vikto­ ra Tarnera 1 0 . Možemo pretpostaviti da takva kombinacija još jače očvršćava sponu koja veže žitelje za njihov kamp. najprestižniji i priželjkivani medu njihovim starim identitetima pretvaraju se u hendikepe: oni pritiskaju potragu za novim identitetima koji bolje pristaju novom miljeu. Čak i oni najprijatniji.4 2 . Nakon što napuste svoje prethodne i poznate miljee ili budu proterani iz njih. jer su nevidljivi na dnevnom svetlu kampa. sa pristupom koji se aktivno brani svakom drugom obliku života. videti: Arnold van Gennep. 3 1 7 . izbeglički kampovi veoma podsećaju na idealan tip „totalne institucije" Ervinga Gofmana: oni nude.ali bez priznavanja tog određivanja kao takvog. Turner. Vie Ritual Process. sprečavaju suočavanje sa novim realnostima i odgađaju prepoznavanje traj­ nosti novog stanja. . treća i poslednja u stva­ ranju nove. Ethnography. „totalni život" od kog nema bekstva.Razmontirano zajedništvo 167 visi o koncima koji potiču izvan njegovih granica i svakako su van njegove kontrole. 1960). oni su zombiji: njihovi stari identiteti opstaju uglavnom kao duhovi . The Right of Passage (Routledge and Kegan Paul.

sada povučenog statusa (što je silom podržana društvena proizvodnja „golog tela". Stalnost privremenosti. koje drže zatvorenike čvršće od bilo kog broja naoružanih čuvara i bilo koje količine bodlji­ kave žice. prolaznu fazu prelaska (nedo­ statak društvene definicije i zakonskih prava i dužnosti).fluidnih. ipak. iznad svega. doduše privremenih i eksperimentalnih pokušaja socijalizacije. bilo neophodna preliminarna faza za ponovno oblačenje „društveno golih" u odeću njihove nove društvene ulo­ ge. U nesreći izbeglica . u slučaju izbeglica. U ekstrateritorijalnosti izbegličkog 31 Agamben. Drugačije je. uvek nedovoljno definisana društvena uloga. to nije ni srednja. sve takve i slične osobine fluidnog modernog života izložene su i dokumentovane u Ažijeovim zaključcima. bez svesti o tome da povratak u prethodno stanje više ne postoji kao opcija i bez nagoveštaja o prirodi novog okruženja koje možda predstoji. Koje god „stabilno stanje" da se možda pojavi. društve­ no definisano „stabilno stanje". ono može biti samo neplanirana i nenameravana nuspojava obustavljenog ili zaustavljenog razvo­ ja . trajnost prolaznog. ni prolazna „faza" koja vodi u neko posebno.168 F l u i d n a ljubav vremenskog okvira njegovog trajanja.označavajući razdvajanje između dva sukcesivno preuzeta niza društvenih prava i obaveza. kako bi rekao Dordo Agamben 3 1 ). Društvena (a često i telesna) nagost bila je samo kratak intermeco koji razdvaja dva dramatično različita stava životne opere . Podsetimo se da je u trojnoj šemi „prelaska" . Iako njihovo stanje nosi sve karakteristike (i posledice) društvene nagosti karakteristične za srednju. koje je od nosilaca prethodnih uloga oduzelo društvene atribute i kul­ turne oznake nekadašnjeg. koja se neprimetno utapa u ukrućene strukture o kojima se više ne može pregovarati. . ili. Homo Sacer.pravilnije rečeno.to je stanje koje je osmišljeno kao „oličenje srednjeg stanja" koje se širi u be­ skraj (istina koju je dramatična sudbina palestinskih izbegličkih kampova nedavno burno iznela pred javnost). umetanje u tok života bez sidra društvene uloge. te. objektivna rešenost koja nije reflektovana u subjektivnoj posledičnosti delovanja.svlačenje.

kao što treba da čine sva dobro vaspitana engleska deca.da su Jevreji koji su napuštali geta u devetnaestom veku bili prvi koji su osetili i u potpunosti razumeli nesklad projekta asi­ milacije i unutrašnje kontradikcije vladajućeg principa samopotvrđivanja. iako je odlično znao da nema jabuka na Karipskom ostrvu gde se nalazila škola) bili prvi koji su osetili i shvatili fatalne greške.u otkrivanju ukusa života nedođije i tvrdoglave traj­ nosti prolaznosti.Razmontirano zajedništvo 169 kampa koja je teritorijalno fiksirana. ali koja ne može biti pronađena nigde drugde . što je ostatak stanovnika fluidnog modernog sveta brzo nakon toga iskusio. one se pojavljuju u obliku koji je mnogo ekstremniji. „Globalna zajednica" nije izuzetak od tog pravila. Možda će doći vreme da se otkrije avangardna uloga sadašnjih izbeglica . Na primer. koji mogu postati zajedničko stanište za žitelje globalizovane.globalna zajednica.može izvući sadašnje izbeglice iz društveno-političke praznine u koju su odbačeni. A mi sada počinjemo da shvatamo. Sve zajednice su zamišljene. inkluzivna. mi sada možemo videti . Jedino ona vrsta zajednice koja zauzima najveći deo sadašnjeg političkog diskursa. ali zbog toga ne manje snažno) novi flu­ idni moderni „trajno prolazni" obrazac života testira i isprobava. Čovek se pita do koje mere su izbeglički kampovi laboratorije gde se (možda nesvesno. snaž- . ponovo uz prednost gledanja unazad. a opet ne ekskluzivna zajednica koja odgovara Kantovoj viziji allgemeine Vereinigung in der Men­ schengattung . nekoherentnost i nedostatak kohezije u principu izgradnje identiteta.uz prednost gledanja una­ zad . a njihovi zatvorenici odbačeni/gurnuti/primorani na ulogu njegovih prvih istraživača? Na ovakva pitanja se može odgovoriti samo u retrospektivi (ako i to uopšte bude bilo moguće). da su postkolonijalni multietnički intelektualci (kao Ralf Sing u Najpolovom Mimic Menu. pune planete. koji nije mogao da za­ boravi kako je ponudio jabuku svom omiljenom učitelju. Do koje mere su nedođije izbeglica napredni uzorci budućeg sveta. što su kasnije iskusili svi stanovnici nastupajuće modernosti. nerazblažen i tako jasnije vidljiv nego u bilo kom drugom segmentu savremenog društva. ali mašta je sklona da se pretvori u opipljivu.

a koje je trebalo da inspirišu.u slučaju modernih nacija. univerzalnost individualne slobode bila je proglašena svr­ hom i usmeravajućom vizijom. L'Humanité perdu (Seuil. pretpostavljalo se da bi Vereinigung der Menshengattung i sloboda svih njegovih pojedinačnih članova mogli da napreduju zajedno ili da uvenu i umru zajedno. Sudbine planetarne zajednice i individualne slobode su sa dobrim razlogom smatrane neraz­ dvojivim. najveći. objavljen pod prikladnim nazivom The Lost Humanity . sveljudskoj zajednici koju je Priroda proglasila sudbinom svih ljudskih vrsta.170 F l u i d n a ljubav nu. naciju.radom praktičara koji su bili dužni da je donesu. pripadnost ljudskoj vrsti ili poništava sve druge 32 Alain Finkielkraut. kao na sijamske bli­ zance). poreklo i pedigre". 1996). sjedinjenih sa modernim suverenim državama i u dobru i u zlu i dok ih smrt ne rastavi. možda osnovni uzrok te ogromne proizvodnje nehumanosti. delotvornu integrišuću silu kada je potpomognuta društveno proizvedenim i politički održavanim institucijama kolektivne samoidentifikacije i samouprave. slična institucional­ na mreža (koja ovog puta može biti satkana samo od globalnih agenata demokratske kontrole. 4 3 . po mom mišljenju. pošto je sloboda (da citiram rad Alena Finkjelkrauta o baštini dvadesetog veka. Kada govorimo o formulisanju i dodeljivanju ljudskih zakona i prava. koja je eufemistički nazvana „problem izbeglica". To je. status. globalno obavezujućeg pravnog sistema i globalno podržavanih etičkih principa) je u velikom delu odsutna. str. U vreme kada je Kant zabeležio svoje misli o ljudskoj. preciznije. ovo se dešavalo ranije . a ovo je. Sto se tiče zamišljene globalne zajednice.Izgubljena humanost31) zamišljena kao ekviva­ lent „nemogućnosti svođenja pojedinca na njegov čin. pa se očekivalo njeno pojavlji­ vanje . . glavna prepreka rešavanju ovog problema. ali nikada da se rode sami ili da opstanu raz­ dvojeni. Kada god se o takvoj stvari razmišljalo. Na zajednicu čovečanstva i individualne slobode gledalo se kao na dva lica istog zadatka (ili. za­ jednicu. postiču da to ubrzaju i blisko posmatraju teoretičari. takođe.

. ali takođe postoji mogućnost odgovora koji „mogu da nas odvedu dalje od ovih krhkih dobiti ka svetu daljih antagonizama i podela . zadaci koji su još uvek neispunjeni i velikim delom smatrani „neprijatnim". str. U njima postoji šansa za „ojačavanje naših multilateralnih in­ stitucija i međunarodnih pravnih sporazuma".iako taj statut i dalje uzaludno čeka na ratifikaciju i aktivno ga sabotiraju neki glavni globalni igrači). Tertium non datur.. pri­ padnika nacije i legitimnog stanovnika teritorije.bila redefinisana kao proizvod personalne zajednice između subjekta države.ka izrazito 33 David Held. dok su „ljudska prava" u političkoj praksi. U tekućim vizijama budućnosti mesto koje joj se obično predviđa. U svojoj nedavnoj proceni trenutnih tendencija. godine . „Ljudska zajed­ nica" danas izgleda toliko udaljena od trenutne planetarne real­ nosti kao što je bila i na početku moderne avanture.8 8 . Za sada. septembra takođe nisu posebno ohrabruju­ ći. ako se o takvom nečem uopšte razmišlja.Razmontirano zajedništvo 171 specifičnije zadatke i pokornosti .ili je uzrok ljudske slobode kao neosporivog ljudskog prava kompromitovan ili sasvim izgu­ bljen.Violence. 7 4 . godine i Statut Međunarodnog krivičnog suda iz 1998. law and justice in a global age". Ono se više ne smatra predstojećim ili neizbežnim. Taj aksiom je brzo izgubio svoju prvobitnu očiglednost i otišao u zaborav. Dejvid Held tvrdi da su afirmacija „nemogućnosti svođenja moralnog statusa svake i svih osoba". . Constellations (mart 2002). kako su ljudi oslobođeni tamnovanja na nasleđenim posedima i kako su pedigrei brzo zatvarani u novom trojnom zatvoru saveza teritorije/nacije/države. izgledi su slabi. kao i odbijanje „mišljenja moralnih partikularista da pripadanje datoj zajednici ograničava i definiše moral­ nu vrednost pojedinaca i prirodu njihove slobode". Izgledi nakon 11. 33 Held uočava nekoliko događaja koji podstiču nadu (Deklaraci­ ju o ljudskim pravima UN iz 1948. još je udaljenije nego što je bilo pre dva veka. ako ne u filozofskoj teoriji . ali takođe zapaža „snažna iskušenja da se jednostavno na­ vuku roletne i da se odbrani pozicija samo nekih nacija i zema­ lja".

da dodam . u tome što je on u potpunosti prožet zadovoljstvom drugom osobom i onim što ona govori. Čovek se pita. pretvara u s a m o j e d n o 34 Arendt. utvrđivanja i dominacije princi­ pa trojstva našli još dalje od cilja nego na početku naše moderne avanture. da se istina. str 2 4 . „On humanity in dark times". Prateći Lesinga. .. . Heldov sveobuhvatni prikaz uopšte nije optimističan: „Naša uteha. 1 5 . ili čak diskusije." 34 Velika Lesingova prednost.172 F l u i d n a ljubav negrađanskom društvu".5 . filan­ „ljubavlju p r e m a čoveku". a i dalje postoji izbor i iz­ bori će neminovno biti pravljeni. Da. „Istinski dijalog među ljudima se razli­ kuje od puke priče. ali. Mi h u m a n i z u j e m o o n o što se dešava u svetu i u n a m a s a m o t a k o što g o v o r i m o o t o m e . a t o k o m govora o t o m e m i u č i m o d a b u d e m o ljudi. G r c i su zvali ovu h u m a n o s t . Arentova tvrdi da je „otvorenost prema drugima" „preduslov'humanosti' u svakom smislu te reči".ili b a r od P a r m e n i d a i P l a t o ­ na . već s a m o o n d a kada p o s t a n e o b j e k a t d i s k u r s a . svog intelektualnog heroja. nasuprot tome. ipak (jedina uteha na raspolaganju. jeste činjenica da je istorija još uvek sa nama i može se stvarati". isto tako . je u tome „što je njemu bilo drago zbog beskrajnog broja mišljenja koja se javljaju kada ljudi razgovaraju o stvarima u ovom svetu". Svet nije p l e m e n i t s a m o zato što su ga stvorila ljudska b i ć a . da li su nas izbori koji su napravljeni tokom protekla dva veka doveli bliže do cilja koji je Kant predvideo.jedina koja je potrebna ljudskoj vrsti kada se susreće sa mračnim vremenima). po mišljenju Hane Arent.istorija nije završena. i ne postaje p l e m e n i t s a m o zato što se u n j e m u čuje ljudski glas. tropijom. Ove reči Hane Arent mogu biti . č i m se izgovori.shvaćene kao uvod svim budućim naporima sa ciljem sprečavanja suprot­ ne tendencije i sa ciljem dovođenja istorije bliže idealu „ljudske zajednice". p o s t i g n u t u u diskursu prijateljstva. posle dva veka neprekinutog napretka. uistinu . ili. p o š t o se o n a manifestuje u spre­ m n o s t i da se svet deli sa d r u g i m l j u d i m a . Lesing se r a d o v a o zbog te iste stvari koja je u v e k ..treba da budu . .m u č i l a filozofe. da li smo se. ipak.

z b o g toga. a ne na onim koja mi smatramo superiornim. a ovo bi predstavljalo kraj za č o v e č a n s t v o . stiče uverenje da „istinska sloboda. utvrđen u (ne)svetom jedinstvu teritorije. bila bi s m r t svih tih s p o r o v a . takva ubedenja i druga verovanja obezbeđivala su sebi kredibilitet iz materijalne superiornosti i/ili sile otpora svojih vlasnika . nacije i države.a ti vlasnici su dobijali svoju snagu iz utvrdenosti pravila trojstva. i. samo „puka mišljenja" . Pravilo trojstva poseduje samopokretački impuls. b e s k r a j n i diskurs m e d u ljudima n i k a d a n e ć e prestati d o k l e god p o s t o j e ljudi. podstaknuto svojom frustracijom. ako se razlikuju od naših. već u n j e g o v o m zadovoljstvu što o n a ne p o s t o j i i što.7 . 2 6 . Uistinu. Ali naše ubeđenje da naša mišljenja jesu potpuna istina. L e s i n g o v a veličina n e sastoji se s a m o od t e o r e t s k o g uvida u to da u l j u d s k o m svetu ne m o ž e p o s t o j a t i j e d n a j e d i n a istina.. svedena n a j e d n u t e m u diskursa m e d u o s t a l i m t e m a m a . da sumnjaju u naše pravo pristupa apsolutnoj istini i isto tako naše polaganje prava na to da smo mi ti koji sigurno znaju gde se razgovor mora završiti pre nego što počne) nije prepreka na putu do ljudske zajednice. 1 5 Činjenica da se drugi ne slažu s nama (da ne cene ono što ra­ dimo već ono što ne radimo. Svet kojim dominira to pravilo je svet nacionalno frustriranog stanovništva koje. r e f o r m u l i s a n a . . . U istorijskom smislu. str. On potvr­ đuje sopstvenu istinu u procesu zadobijanja dominacije nad ljudskim životima i umovima. . ništa osim istine. o n a j e o s p o r a v a n a .Razmontirano zajedništvo 173 mišljenje m e d u m n o g i m a .jeste takva prepreka. . „kompleks suvereniteta". delotvorno sprečava diskurs koji su Lesing i Arentova definisali kao „preduslov humanosti". iznad svega. . da veruju kako ljudsko zajedništvo može imati korist od onoga što je zasnovano na drugim pravili­ ma. On omogućava partnerima / suprotstavljenima u razgovoru da nameste kockice i karte pre nego što poč­ ne igra uzajamne komunikacije i da prekinu debatu pre nego što prevara bude otkrivena. i iznad svega jedina istina koja postoji. i naše verovanje da su istine drugih ljudi. J e d n a a p s o l u t n a i s t i n a . istinska emancipacija" može biti dostignuta samo „uz punu nacionalnu 35 Ibid.

ko je u pravu") otvore­ nim. niti uopšte može znati kakav će taj cilj biti (ako on uopšte postoji).. 37 Arendt. u ruhu empirijski zasnovane mudrosti. Pravilo trojstva je uzrokovalo tu fru­ straciju i to isto pravilo se nudi kao lek. / und die Wahrheit selbst sei Gott empfohlen" („Neka sva­ ki čovek kaže ono što smatra istinom. Bol koju su trpeli izgna­ nici iz teritorijalne/nacionalne/državne alijanse dopire do svojih žrtava nakon prethodne obrade u postrojenju trojstva. on mora biti u stanju da čeka jer zavisi od reči onog drugog. takođe i mislilac.174 36 F l u i d n a ljubav emancipaciju" . Poruka Arentove i Lesinga je sasvim direktna. niko od sagovornika ne može biti siguran da zna. jedan događaj.odnosno. 39 Uistinu. kroz magični spoj nacije sa teritorijom i suverenom državom. Arentova zaključuje svoj esej o „Čovečanstvu u mračnim vre­ menima" Lesingovim citatom: „Jeder sage. Man and God (Harvard University Press.i to prirodnog razgovora (to jest.38 I kao što Nejtan Glejcer. . 1999). 33. str. od uzroka boli u anestetik. 39 Citirano u: Glatzer. Njena istinitost je. 2 0 1 . 2 7 2 . stvaraju je događaji. po Williamu Jamesu. sličnost je 36 Arendt. Govornik. u stvari. Istina se može pojaviti samo kao krajnji cilj razgovora . kao što Franc Rozencvajg ističe. 14. ibid. vlastite verifikacije. 1907). Njena validnost je proces njene validacije". i dolazi u kompletu sa priručnikom i potpunim receptom za bolest. Pragmatism (London. str. razgovora koji nije prerušeni mono­ log). Blisku vezu između Rosenzwiegove i Jamesove ideje prvi put je pomenuo Ernst Simon 1953. The Origins of Totalitarianism.. was ihm Wahrheit dünkt. proces: naime. koji razmišlja naglas ne može. str. Poveriti istinu Bogu znači ostaviti pitanje istine (pitanje . sugeriše postoji „neobična paralela" između Rozencvajgovog modela mi­ slioca koji „razmišlja naglas" i procesualno-dijaloškog koncepta istine Vilijama Džejmsa: „Istina se događa ideji. Ona postaje isti­ na. 38 Franz Rosenzweig. / a neka sama istina bude 37 poverena Bogu"). proces vlastitog verifikovanja. „potrebno mu je vreme". „predvideti ništa". str 3 1 . U procesu svoje obrade alijan­ sa se čudesno preobražava od prokletstva u blagoslov. Understanding the Sick and the Healthy: A View of World. „On humanity in dark times". str. Rozencvajgov najistaknutiji analitičar.

Intenzitet te težnje raste onoliko koliko ti ciljevi/prepreke postaju glasniji i koliko ih je teže utišati.predstavlja osnovni sadržaj „događaja" u kome se „stvara" istina i osnovno sredstvo njenog „stvaranja". Istina je izrazito borbeni koncept.. ako se veruje da je konsenzus postignut u idealnim uslovima.neiskrivljenu komunikaciju". iako za Rozencvajga govor koji je iskreno i sa nada­ ma uključen u dijalog . jeste da. ipak. kao i različitost pogleda koji oni imaju i nagoveštavaju. 4 0 Protagonisti se teško opiru iskušenju da pribegnu drugim. kako ju je definisao Jirgen Habermas. još bolje nečujnim. smatra da ovakvom interpretacijom ideal „neometane komunikacije" izgleda kao posthumna osveta solipsizma. Osporavanje istine je odgovor na „kognitivni nesklad". efika­ snijim sredstvima od elegantnosti logike i ubedljivosti vlastitih argumenata. zbog „jedne i jedine istine" koja čeka da bude ot­ krivena i da se o njoj složi. a najbolje od svega bi bilo da ti argumenti nikada i ne budu izgovoreni . „Znati kako ići dalje" bilo bi sve što je nekom potrebno da zna . u Abschied vom Prinzipiellen (Philipp Reclam. onda je nešto drugo „ugrađeno" u bilo koji vid komu­ nikacije: tendencija da se učini suvišnim svaki osim jednog od govornika. 1991). . koji je podstaknut težnjom da se obezvredi i onemogući drugačije tumačenje tog okruženja i/ili drugačijeg pravila igranja koje baca sumnju na sopstveno tu­ mačenje i sopstvenu rutinu aktivnosti. Kada govorimo o osporavanju istine.. Ulog u osporavanju istine i primarna svrha njenog samoisticanja je dokaz da partner/suprotstavljeni nije u pravu i da stoga ti ciljevi nisu validni i mogu biti zanemareni. male su šanse za . i njihovih napredovanja koja nisu sklona kompromisu. Oni bi radije učinili sve što mogu da protivnikove argumente učine nedoslednim. ispravno.ako bi 40 Jürgen Habermas zapaža. da je očekivanje univerzalnog konsenzu­ sa ugrađeno u bilo koju konverzaciju i da bi bez takvog očekivanja komunikacija bila nezamisliva.Razmontirano zajedništvo 175 upečatljiva. Bez takve konfrontacije pojam „istine" teško da bi se uopšte javio.govor koji ne zna rezultat tog dijaloga pa je nesiguran u sopstvenu istinu . ukoliko nije dovedeno u pitanje i time učinjeno „ne­ poznatim" i lišeno svoje „samoočiglednosti". Ona se rada iz konfrontaci­ je verovanja.. Odo Marquard. imunih na rešavanje. ono što on ne kaže.a okruženje u kome čovek treba „da ide dalje" obično se javlja u paru sa nedvosmislenim pravilom „ići dalje".

Možemo reći da je sposob­ nost ignorisanja protivnika i zatvaranja očiju na njihove ideje merilo kojim se može meriti relativni obim i snaga kapaciteta. Ulazak u raspravu je. Suprotno tome. ako je moguće. jednostavnije rečeno. za suprotnu stranu. poveravanje istine Bogu. Sredstvo diskvalifikacije protivnika iz debate o istinitosti naj­ češće koristi jača strana. kao što je Lesing istakao. ne toliko zbog toga što je manje u pravu. nego se angažovati u sporu i izložiti sopstveni slučaj unakrsnom ispitivanju. odbijanje razgovora ili povlačenje iz debate bilo bi poželjnije nego argumentacija mi­ šljenja. Na strani jačeg odbijanje razgovora može proći kao znak da je on . vratiti se na odbijanje učešća u debati i složiti se sa pregovaranjem o istini suviše se često uzima kao znak slabo­ sti . a priori nije u pravu. Bezbednije je proglasiti da protivnik. rizikujući time neodobravanje i odbaci­ vanje. uz to. koje je rezultat tog odbijanja. Iznad svega. to znači da se ishod debate pretvara u tao­ ca sudbine. krije zle namere ili je sasvim inferio­ ran i ispod prošeka.176 F l u i d n a ljubav oni koji bi ih izgovorili bili onemogućeni. ali.u pravu". Poniženje je moćno oružje. na kraju krajeva. uskraćivanje prava na odbranu svog stava. Argument koji ima naj­ više šansi da bude upotrebljen jeste neadekvatnost protivnika kao partnera u razgovoru . predstavlja krajnje nipodaštavanje i poniženje .. prevrtljiv ili na drugi način nepouzdan. Ono se može iskoristiti u cilju demonstriranja ili . Odbacivanje Rozencvajgovog stila „razmišljanja naglas" ima sopstveni samopokretački i samopotkrepljujući impuls.jer je protivnik nesposoban. a time. ulazak u ra­ spravu znači..uvrede koje se ne mogu mirno prihvatiti bez gubitka ljudskog dostojanstva.. Da je taj izbor dostupan. koliko zbog svoje veće sposobnosti. i odbijanja priznavanja prava da se bude saslušan i uzet ozbiljno kao nosilac ljudskih pra­ va. i potom ga odmah lišiti mogućnosti žalbe na tu presudu. ono je oružje nalik bumerangu. pored toga.okolnost koja jaču stranu (ili onu koja želi da demonstrira svoju superiornu snagu) čini još manje sklonom da napusti svoj odbacivački stav. indirektna potvrda partnerovih kvalifikacija i obećanje da će se poštovati pravila i standardi lege artis i bona fide diskursa.

2 0 0 2 ) . kao što bi rekao Derida). istost. brojnim lokalnim divljinama kao propratnim efektima ili nusproizvodima. nije isključivi razlog što se odbijanje nastavlja samo od sebe. onemogućavanja i onesposobljavanja protivnika često postižu svoje nameravane efekte. a ne mogu izbeći da ih seju i množe. međutim.D.E. teritorije sa takvim problemima zovu se „slabe drža­ ve".a strukture vlasti su razmontirane. U divljini. . čini autentičnom. u stvari. a ovaj odgovara: „Kad bih želeo da idem u Dablin. koja je bez izuzetka rezultat svakog čina od­ bijanja razgovora. iako samo rezultatima koji uveliko nadmašuju predviđanja počinilaca. verifikuje njihovu simetriju. bez nade da će se oporaviti . iako termin „država". U jednom irskom vicu. reči postaju telo i time poništavaju sopstvenu svrhu i potrebu. koliko god bio na mestu. U lo­ kalnim divljinama ne postoji više niko s kim se može razgovarati . Veliki delovi Afrike. nasuprot takvoj na­ med. uobičajeni izvori sredstava za život su usahli i stavljeni van funkcije (u modernom politič­ kom jeziku. društvene veze su rascepkane. paritet. stalni pokušaji nadvladavanja. ne bih pošao odavde". Ako su podržane oklopom visoke tehnologije. u koju se naša planeta brzo 41 pretvara kao rezultat jednostrane globalizacije. zbog kojih pate sile koje imaju koristi od stanja globalne divljine. nije teško zamisliti svet prikladniji za putovanje pre­ ma Kantovom „univerzalnom jedinstvu čovečanstva" od ovog 41 Videti poglavlje „Living and dying in the planetary frontier-land". može u ovom slučaju biti opravdan samo ako se koristi sous rature. Zaista. ali.Q. Azije ili Latinske Amerike pokriveni su trajnim tragovima pohoda koji su doveli do onespo­ sobljavanja u prošlosti: naime.Razmontirano zajedništvo 177 dokazivanja fundamentalne i nepomirljive nejednakosti između strane koja ponižava i ponižene strane. Vežbe onesposobljavanja „uspevaju" ako je protivnik razoru­ žan. ona. čak i mimo ono­ ga što oni žele. Mera poniženja. vozač pita prolaznika: „Kako da sti­ gnem odavde do Dablina". u mojoj knjizi Society under Siege (Polity.

nisu bile tako hitne i imperativne kao što su danas. . koje je Kant pretpostavio. kao što je sugerisao. bez sumnje . ne započeti to putovanje ili ne započeti ga bez odlaganja . Međutim.nije opcija. kao i praksa koja prati takvu pretpostavku. Ali nema takvog alternativnog sveta. to jedino znači da nikada ranije revnosna potraga za zajedničkom humanošću. može biti. U eri globalizacije. Kontinuirana ne­ mogućnost kontrole već globalne mreže uzajamne zavisnosti i „uzajamno osigurane ranjivosti" sasvim sigurno ne uvećava šan­ se za takvo jedinstvo.u ovom slučaju. Jedinstvo ljudskih vrsta. a time ni drugog mesta za započinjanje putovanja.178 F l u i d n a ljubav našeg sveta koji naseljavamo.ali se ono sigurno ne čini „istorijski predodređenim". Pa ipak. na samom kraju ere trojstva terito­ rije/nacije/države. ideja i politika zajedničke humanosti suo­ čavaju se sa najodsudnijim od mnogih odsudnih koraka koji su napravljeni u njihovoj dugoj istoriji. u skladu sa namerom Prirode .