Univerzitet u Nišu Fakultet Zaštite na radu

Ventilacija požarno ugroženih prostora

Mentor: prof. dr Miomir Raos

Student: Miljana Stojković 010114

Niš, 2011.

2

.................7 2.............. Provetravanje ( ventilacija)...................................................21 3.......................9 2.............................. Sistem za ventilaciju u ugroženim prostorijama............. Kanali za vazduh.........4 1...23 Zaključak..... Vazdušna postrojenja...................................................17 2................ Sistemi za ventilaciju i zaštitu visokih objekata od požara....... Ventilacioni otvori.. Veze sistema za ventilaciju sa ostalim sistemima u objektu..24 Literatura.....................Sadržaj: Uvod................... Kanalski razvod..........................7.........................................................7................................................. Prirodna ventilacija.......................................................5.........................3... Protivpožarne klapne..............10 2............................................... Instalacije za provetravanje...................................... Komore za ventilaciju................18 3....3..............20 3........1.........................................1........... 3 1..................4......8......... Sistemi za ventilaciju kuhinja..................................... Ventilatori..................................................................................1.......11 2..........................1..................................19 3.................................... Prostorije za smeštaj komora za ventilaciju...........5 1.........................................................................2...............................................2................................6.11 2.1....................26 3 ...............................2 1..8 2..12 2.. Pravilnik o tehničkim normativima za sisteme za ventilaciju.....................................2.................10 2.................................... Mehanička (prinudna) ventilacija......5 2.............................1.................... Tipsko ispitivanje klapne otporne prema požaru...........1.....................................................................

UVOD U svakoj prostoriji u kojoj se ljudi zadržavaju. Na gornjim spratovima visokih zgrada pritisak vetra sprečava otvaranje prozora. Za zdravlje čoveka pre svega je merodavna temperatura. Pre svega. koncertne sale. problem je relativna vlažnost vazduha. kod većih prostorija. kao što su robne kuće. je ovisan o: tzv. restorani. radio. Za vreme letnjih meseci treba da se označi kao najbolja unutrašnja temperatura od 22°C do 26°C. „Potrošeni“ vazduh treba da se zameni. rashladnom toplotnom opterećenju. broju osoba koje se nalaze u prostoriji. Za ljudsko zdravlje najpovoljnije su vrednosti između 35% i 65% relativne vlažnosti vazduha. Suviše suv vazduh nadražuje sluznicu. više nije dovoljna najjednostavnija mogućnost za obnavljanje vazduha. Saobraćajna buka i loš sastav spoljnog vazduha dovode u pitanje provetravanje otvaranjem prozora. otvaranje prozora i vrata. filmski i televizijski stidiji moraju da budu zaštićeni od akustičnih uticaja spolja koji ometaju izvođenje programa. Trebalo bi da se izbegava suviše velika razlika između temperature prostorije i spoljne temperature u leto. Mnogo ređe nego temperatura. Ta količina vazduha mora da bude bitno veća nego količina potrebna za prostu nadoknadu kiseonika. provetravanje otvaranjem prozora ne može da zadovolji. Čovek pri disanju izdiše u svoj okolinu potrošeni vazduh. da se postigne 4 . da bi se odvele aromatične stvari i da bi se postigli dobri vazdušni uslovi. i to zavisno od spoljne temperature. Osim toga. Kao karakteristična veličina u tehnici ventilacije i klima-tehnici često se upotrebljava broj promena vazduha. Broj promena vazduha. on može da prouzrokuje oštećenja na nameštaju i na slikama. Danas. Suviše vlažan vazduh-obeležen često kao „atmosfera staklenika“ – dovodi brzo do pojave zamora. postorije za okupljanje. te je zato taj vazduh loš. u mnogim slučajevima. Izmena vazduha svakog sata je odnos cirkulisane količine vazduha po satu i zapremine. Najbolje ventilaciono ili klima-postrojenje je ono. čije se prisustvo najmanje primećuje. gde se obično zadržava dosta osoba. ne dolazi u obzir provetravanje otvaranjem prozora. Temperaturna osetljivost čoveka često se jako razlikuje. Uvođenje vazduha u prostoriju mora se zato tako izvesti. Ali. razvijanju mirisa i od visine prostorije. Pozorišta. već iz građevinsko-tehničkih razloga. pojavljuju se i neke aromatične materije koje prouzrokuju kvarenje vazduha. treba da vladaju prijatni uslovi. Iskustvo pokazuje da u zatvorenim prostorijama za svako lice stalno mora da se nadoknađuje izvesna najmanja količina vazduha. Kraj prozora dolazi do strujanja. Kancelarijske zgrade većinom se podižu u centru grada. Zimi uglavnom važi temperatura prostorije između 18°C i 22°C kao udobna. Kod mnogih građevina se zato odustaje od mogućnosti otaranja prozora i izvodi se ostakljavanje. ali i relativna vlažnost vazduha koji ga okružuje. bioskopi. U tim slučajevima. osim toga. u unutrašnjosti prostorije stvaraju se zone vazduha koji miruje. pre svega.

A i ovo parametri nisu uvek stalnih veličina već zavise i od drugih okolnosti kao što je aktivnost čoveka. Najzad. Dalje. izmena vazduha prepuštena je prirodnoj ventilaciji . Ovakav vazduh je klimatizovan. Pomenuto je da ugodnost čoveka zavisi od temperature okoline. 5 . I ako se oblasti u kojima su primenjeni uređaji vazdušnih postrojenja međusobom često kombinuju. pored prirodne ventilacije. ali neupadljivo treba da budu smešteni pojedini agregati. a time i do promaje. pol. vazdušno grejanje i klimatizaciju. Svi ovi uređaji koji u svojoj funkciji koriste vazduh potpadaju pod vazdušna postrojenja. i u svetu i kod nas. Međutim. odnosno sušenjem. i drugim gore pomenutim načinima pomoću naročitih uređaja. nekad vrlo strogim tolerancijama. U nekim slučajevima ova prirodna ventilacija se pojačava naročitim otvorima u blizini radijatora ili konvektora. Iz ovoga sledi da se izmena vazduha može vršiti. odvođenja toplote sa čovečjeg tela itd.ravnomerna raspodela. odnosno povećavanjem štetnih sastojaka. vlaženjem. vazduh se zagađuje i smanjenjem kiseonika. starost. koja je u zimskim danima intezivnija usled veće temperaturne razlike između spoljnjeg i unutrašnjeg vazduha a u letnjim danima ili se drže otvoreni prozori ili se vrši češće provetravanje. VAZDUŠNA POSTROJENJA U početnim izlaganjima izloženi su kriterijumi koji služe kao merilo ugodnosti čovečijeg organizma u nekoj sredini. ovde će se izvršiti generalna podela na provetravanje. U većini stambenih zgrada. vazduh pre ubacivanja u prostorije može biti tretiran prečišćavanjem. Ovo zagađenje nastupa usled disanja i isparavanja prisutnih osoba a zatim i usled raznih delatnosti. Svsishodno. dovođenjem na određenu temperaturu i eventualno još izložen nekom drugom postupku i to sve u određenim. 1. promaje. Odlika dobrog postrojenja nije samo besprekorna funkcija. sastava i čistoće vazduha. i da. rasa i dr. arhitektonskom obliku prostorije moraju se podesiti vidljivi delovi. kao što su rešetke za uduvavanje i izduvavanje vazduha i sl. izmena vazduha se može vršiti i pomoću ventilatora bilo ubacivanjem čistog ili izbacivanjem nečistog vazduha a i kombinacijom oba načina. uprkos cirkulaciji ne dođe do poremećenih strujanja vazduha.

ona nije uvek efikasna. neke radionice i sl.1. Kako prirodna ventilacija zavisi od atmoserskih prilika. da im se sastav izjednači i u prostorima odvojenim iole propustljivim pregradama. kako je već pomenuto.1. kada je vetrovito. kao i svih gasova. PROVETRAVANJE (VENTILACIJA) Provetravanje zgrada.1.1. samo je njen udeo neznatan a u zgradama u kojima se ventilacija sprovodi u kombinaciji sa klimatizacijom uticaj prirodne ventilacije se u većini slučajeva skoro potpuno eliminiše hermetičkim zatvaranjem prostorija. onda se mora ona pojačati prinudnom mehaničkom ventilacijom. onda je to prirodna ventilacija. pa je za neke objekte sasvim neupotrebljiva (na primer za bolnice. 1. PRIRODNA VENTILACIJA Prirodna ventilacija se obavlja u svakoj normalnoj zgradi ili objektu usled same osobine vazduha. Međutim kada se cirkulacija vazduha vrši mehaničkim putem-pomoću ventilatora. može se vršiti samo prirodnim putem. Na halama i sličnim prostorijama mogu se predvideti otvori na krovu za odvođenje vazduha prirodnom ventilacijom. Poznata je još i pojava da je u nekoj zgradi za vreme niskih zimskih temperatura dovoljno toplo pri normalnom zagrevanju dok pri toplijem vremenu. kako bi se hladan vazduh u zimskim periodima zagrejao pre nego što stupi u kontakt sa osobama (sl.) pa se mora pribeći pojačanju veštačkim putem. normalno zagrevanje ne može zadovoljiti. U ovom slučaju to se vrši kroz procepe vrata i prozora. Svakako da u običnim zgradama u kojima se koristi mehanička ventilacija ima udela i priroda. Ovo mešanje vazduha se još potencira razlikom pritiska i temperature odvojenih sredina. a ako je potrebna intezivnija i stalna izmena vazduha nezavisna od drugih okolnosti. onda je to mehanička ventilacija. 6 . hemijske labaratorije. Iz ovoga sleduje da izmena vazduha u normalnim zgradama zavisi i od atmosferskih prilika i od kvaliteta same zgrade. Svi ovi načini se primenjuju za normalno stalno provetravanje. Preporučljivo je da su svi otvori iza radijatora ili konvektora. Prirodna ventilacija u slučaju potrebe bi se mogla pojačati veštačkim putem postavljanjem otvora za vezu sa spoljnim vazduhom donjim i gornjim stranama prostorije.). pukotine. U ovom slučaju bolje je ostaviti više manjih otvora nego veće zbog smanjenja promaje koju bi oni mogli izazvati. 1. tako da se prirodna ventilacija vrši bez ikakavih tehničkih uređaja. pore zidova jer ovi normalni objekti nisu obuhvaćeni hermetičkim zidovima.1.

7 . – Pojačanje prirodne ventilacije povećanjem visinske razlike otvora 1.2. Vazduh se može još ispirati. MEHANIČKA (PRINUDNA) VENTILACIJA Efikasnost izmene vazduha izvođene mahaničkim putem pomoću ventilatora ne zavisi od atmosferskih prilika. 1.1. a na donjoj spustiti (sl. Povećanjem količine vazduha odnosno njegovog protoka mogu se smanjiti razlike temperatura između dovođenog i sobnog vazduha što vršenje izmene čini efikasnijom i prijatnijom.2. Slika 1. – Otvor za ventilaciju iza radijatora Slika 1. Pritisak strujanja odnosno snaga ventilatora može se birati prema potrebi pa se vazduh može podvrgnuti tretiranju kao što je prečišćavanje propuštanjem kroz različite filtere radi otklanjanja prašine. mikroba.2. mirisa i drugih nepoželjnih elemenata.Ako se ventilacija izvodi sa naročitim kanalima na gornjoj i donjoj strani prostorije onda radi povećanja razlike pritiska mogu se otvori kanala na gornjoj strani još izdići.). vlažiti ili sušiti i izlagati drugim postupcima tako da se može postići primenom regulisanja izvesna željena sredina.1.

Kod upotrebe ovog drugog načina kružni vazduh se mora prečišćavati a eventualno još vlažiti odnosno sušiti ili zagrevati. obično preko električnih grejača. Treći. o razmeštaju zavesa. samo na temperaturu prostorija. Prilikom određivanja brzine ubacivanja vazduha treba voditi i računa o otporima u unutrašnjosti prostorije. Tako se u hemijskim labaratorijama. higijenskih. dvorane ili ako je potrebno provetravati više prostorija onda se ventilatori postavljaju u odvojene prostorije u koje se vazduh dovodi do ventilatora i od njega odvodi naročito izrađenim kanalima.Propuštanjem vazdušne struje preko odgovarajućih grejača ili hladnjaka može se postići zagrevanje odnosno hlađenje prostorije. u neki od spoljnih zidova. vrši se temperiranjem . da se vazduh iz sporednih prostorija ne bi uvlačio. Sve su ovo mnogostrane prednosti ove vrste ventilacije u odnosu na prirodnu. klimatskih i drugih uslova. Prvi način se primenjuje samo u izuzetnim slučajevima jer je vrlo neekonomičan naročito u instalacijama u kojima se vazduh zagreva za vreme zimskih dana. što zavisi od namene prostorija. prolazi neometani. izmešan sa delom svežeg vazduha. najčešće aksijalnog . Ali za veće sale. da li su zidovi slobodni i glatki. Najveća brzina vazduha koja služi samo za provetravanje u blizini visine glave prisutnih lica treba da se kreće u granicama od 0. kombinovan način kod koga se vazduh i uduvava i isisava je najbolji i raspored pritiska u pojedinim prostorijama se može regulisati prema potrebi.5 m/s što bi odgovaralo temperaturi od 20° do 25°. Najjednostavniji oblik mehaničke ventilacije je uziđivanje ventilatora.25 do 0. radionicama. Vazduh za provetravanje može biti uziman spolja potpuno ili samo delimično a delimično se koristi vazduh isisan iz prostorije. sanitarnim prostorijama i svima ostalim u kojima se vazduh zagađuje iznad dozvoljene mere obavezno primenjuje isisavajući način. Ova dva načina se primenjuju samo u manjim prostorijama a koji će se upotrebiti zavisi od vazduha koji se evakuiše iz prostorije. 8 . U prostorije se može pomoću ventilatora ili samo dovoditi ili samo odvoditi vazduh iz njih. U prvom slučaju prostorija je pod izvesnim nadpritiskom dok se u drugomprostorija nalazi pod depresijom. Zbog ovoga ventilatori ili dovodi sa većom brzinom vazduha postavljaju se iznad visine od 3 m i to sa horizontalnim usmeravanjem strujanja. nameštaja. perionicama. kujnama. Međutim ako je potrebno vazduh tretirati pomenutim postupcima onda se to vrši u specijalnim ventilacionim komorama u kojima su smešteni. Zagrevanje vazduha ukoliko služi samo za provetravanje. pored ventilatora i svi ostali uređaji koji obavljaju ove funkcije. U prostorijama gde borave ljudi treba primeniti uduvavanje vazduha. Uduvavanje vazduha u prostorije gde borave ljudi ne sme izazvati preteranu promaju.

radionice. nastajanje i prenošenje požara i kretanje dima kroz sisteme za ventilaciju ili klimatizaciju. 2. prašine. postoji pravilnik u kome su sadržane mere koje treba da obezbede: 9 . restorani i dr. servisi.Pravilnikom se određuju tehnički normativi koji moraju biti ispunjeni pri izgradnji sistema za ventilaciju ili klimatizaciju prostora. zaštićen od vetra. a stupio je na snagu 30. juna 1990. sunca. Isto tako pravilnik treba primenjivati i na objekte u kojima se nalaze proizvodni pogoni. kuhinje. Imajući u vidu da požari svake godine nanose velike materijalne štete i ugrožavaju život i zdravlje ljudi. godine.PRAVILNIK O TEHNIČKIM NORMATIVIMA ZA SISTEME ZA VENTILACIJU Pravilnik je objavljen u „Službenom listu SFRJ“. Ako kvalitet vazduha koji treba dovesti u prostorije ventilacionim uređajima zahteva kontolu i njrgove vlažnosti u nešto širim granicama. čađi. Ventilatori treba da su bezšumnog tipa a u prostorijama gde je njihova primena propisima predviđena moraju raditi sa sigurnošću. Ako je temperatura vazduha. Inače dobro proračunat bilo koji način provetravanja ventilacionim uređajima i njihovo solidno izvođenje obezbeđuje dobru raspodelu pritiska vazduha u svim prostorijama. Odredbe pravilnika ne odnose se na sisteme za ventilaciju rudničkih jama.Ulaz svežeg vazduha treba da je na čistom mestu. predviđena za provetravanje nekog objekta. On se pre svega odnosi na stambene. onda se vrši tretiranje vazduha u specijalnim komorama u kojima postoje i odgovarajući za njegovo predgrevanje i vlaženje odnosno sušenje. Najveći deo mera koje su obuhvaćene u Pravilniku odnosi se na one iz oblasti zaštite od požara. niža od unutrašnje temperature njegovih prostorija koje se provetravaju onda treba prilikom proračuna sistema grejanja ovih prostorija uzeti u obzir i toplotne gubitke nastale pojačanom izmenom vazduha ukoliko je sistem grejanja objekta nezavisan od sistema ventilacije. jer za tu oblast postoje posebni pravilnici. dima. odnosno mere za sprečavanje. poslovne i javne objekte.

hlađenju i klimatizaciji. vodonik 4-75% (zapreminskih). 2. SISTEMI ZA VENTILACIJU U UGROŽENIM PROSTORIJAMA . isparenja zapaljivih tečnosti ili zapaljive prašine sa vazduhom. sistem za ventilaciju je sklop uređaja pomoću kojih se provetravaju prostorije. 1995. Eksplozivne granice nekih karakterističnih zapaljivih gasova i isparenja su: • • • • • 1 metan (prirodni gas) 5-15% (zapreminskih). Gornja granica eksplozivnosti je najveći procenat iznad stehiometrijske koncentracije pri kojem ne dolazi do eksplozije. Beograd. Da se spreči ulazak dima u objekat sa spoljne strane: Da se ograniči prenošenje požara (vatre) iz jedne prostorije u drugu. eliminisanjem uzročnika paljenja i gorivih materija. Da se održi otpornost objekta prema požaru u slučaju kada dođe do požara na instalacijama za ventilaciju ili klimatizaciju. isparenja zapaljivih tečnosti ili zapaljiva prašina) sa vazduhom u odgovarajućem odnosu. U pojedinim radnim prostorijama obavljaju se tehnološki procesi. u kojima se mogu obrazovati zapaljive ili eksplozivne smese gasova1.1. ksilol 1-7. ( Bogner M.5-15% (zapreminskih). n-butan 1. Donja granica eksplozivnosti je najmanji procenat zapreminskog odnosa eksplozivnog gasa u smeši gasova i vazduha iznad stehiometrijske koncentracije. Po definiciji iz ovog pravilnika. Da se smanji broj požara na pomenutim instalacijama.• • • • • Da se ograniči kretanje dima kroz kanale za vazduh unutar objekta. etilalkohol 3.) 10 . već do nepotpunog sagorevanja zbog nedostatka kiseonika.6% (zapreminskih)..5% (zapreminskih).5-8. U pravilniku su propisani minimalni zahtevi koji garantuju bezbednost imovine i života i zdravlja ljudi u objektima u kojima su postavljene instalacije ventilacije ili klimatizacije. 230. Tehnički propisi u grejanju. pri kojem još ne dolazi do eksplozije posle inicijalnog paljenja. Isailović M.. Očigledno je da je u takvim prostorijama rizik od izbijanja požara jako visok. Eksplozivna smeša je smeša zapaljive komponente (zapaljivi gas.

može se izračunati potrebna količina vazduha koju treba ubaciti . para zapaljivih tečnosti ili zapaljive prašine do izmenjivača... Osim toga. a zatim izvući iz prostorije. ljudi se po pravilu ne zadržavaju dugo. temperatura njegovih površina bude za 20% niža od najniže temperature samopaljenja prisutnih gasova.( Bogner M. To znači da zidovi. prosipanja i sl.. Na osnovu tog podatka i veličine prostorije koja se ventilira. tavanice i vrata treba da imaju otpornost prema požaru od 12 minuta. da bi koncentracija u odsisnom kanalu bila manja od 50% od donje granice eksplozivnosti.. potrebno je da se pouzdano zna kolika se količina zapaljivog gasa ili isparenja zapaljivih tečnosti nalazi u prostoru koji treba ventilirati. hlađenju i klimatizaciji. tako da u slučaju izbijanja požara u toj celini ne dođe do njegovog širenja na susedne sektore.PROSTORIJE ZA SMEŠTAJ KOMORA ZA VENTILACIJU U ovom pravilniku određeno je da se komore za ventilaciju. 1995. a sama prostorija predstavlja poseban požarni sektor2.8°C što znači da bi temperatura površine grejača trebalo da bude najviše do 230°C.• propan 2.1-9. Od svih zapaljivih tečnosti. Isailović M. 2 Pod pojmom „požarni sektor“ podrazumeva se prostorna celina koja je od drugih objekata odvojena građevinskim konstrukcijama. podovi. 2. podove ili tavanice. ali pošto to nije uvek moguće. na mnogim mestima postoji mogućnost curenja. koje su namenjene opsluživanju prostorija u kojima se pojavljuju eksplozivne i zapaljive smeše gasova. Ispravno bi bilo da se pojava eksplozivnih smeša eliminiše tehnološkim i drugim merama. para ili prašine.2. Pravilnikom je postavljen uslov da u sistemima gde može doći do prodora zapaljivih gasova.) 11 . Pošto su zidovi prostorije za smeštaj komora otporni prema požaru. oni predstavljaju granicu požarnog sektora. Postoje delovi procesa u kojima je pojava zapaljivih smeša uobičajena (farbanje. čija je suština u tome da se najkraćim putem izađe u bezbedan prostor. 231. ali su u Pravilniku definisani uslovi za izlaze iz tih prostorija.). smeštaju u posebne prostorije izrađene od materijala koji može da izdrži požar u trajanju od 120 minuta.5% (zapreminskih). Da bi ovaj uslov bio ispunjen. U takve prostorije ne postavljaju se komore koje su namenjene za ventilaciju ostalih prostora u kojima se ne pojavljuju eksplozivne smeše. benzin ima najnižu tačku samopaljenja i ona iznosi 287. primenjuju se sistemi za ventilaciju koji vrše razblaženje smeša (dvođenjem vazduha u zonu gde se stvaraju) i njeno izbacivanje u slobodan prostor. U prostorijama namenjenim za smeštaj komora. postavljaju se protivpožarne klapne. Na mestu gde ventilacioni kanali prolaze kroz zidove. sušenje lakiranih predmet. Tehnički propisi u grejanju. a da pri tom ne dođe do promene konstrukcionih karakteristika tog dela objekta. Pravilnikom je određeno da to razblaženje treba da bude takvo da koncentracija zapaljivih tečnosti ne sme da pređe 50% od donje granice eksplozivnosti. Beograd.

Pored navedenih uslova ove komore ne smeju imati toplotnu i zvučnu izolaciju izrađenu od gorivog materijala.3. VENTILATORI Da bi se izbegla mogućnost da ventilatori koji se koriste u zonama opasnosti budu uzročnici paljenja eksplozivnih smeša. Problem eliminisanja varnica kao izvora paljenja smeše gasova svodi se na primenu materijala koji su dobri provodnici toplote. temperatura samopaljenja i dr. 2. Takvi su bakar i njegove legure i aluminijum. u svako doba. To znači da se moraju definisati vrste eksplozivnih smeša. moraju raditi bešumno i bez vibracije.4. eksplozivne granice.2. proizvodnju i ispitivanje. Svi metalni delovi komore moraju biti povezani odnosno premošteni galvanskim vezama u jednu celinu i povezani sa uzemljenjem u cilju odvođenja statičkog elektriciteta. KOMORE ZA VENTILACIJU Komore za ubacivanje vazduha u zonu opasnosti po pravilu se postavljaju van zone opasnosti. U prvim odredbama koje se odnose na ventilatore. pa se tek posle izvesnog vremena uključuje komora za ubacivanje vazduha. Zatim. Komora mora imati uređaje za merenje stepena zaprljanosti filtera koji daje zvučni signal kada je filter zaprljan i u tom slučaju isključuje izmenjivač toplote. može osigurati potrebna izmena vazduha i ugrađivanje potrebnih uređaja za čišćenje i grejanje. U praksi se pokazalo kao vrlo korisno rešenje da se najpre uključi komora za izbacivanje zagađenog vazduha iz prostorija ugroženih eksplozivnim smešama. Jedino se pomoću ventilatora. pri čemu se moraju zadovoljiti određeni uslovi. Komore za ubacivanje vazduha mogu se postavljati i u samoj zoni opasnosti. Isto važi i za materijal koji se koristi za izradu filtera. postavljen je uslov da materijal koji se koristi za izradu kućišta i ostalih elemenata pri radu ne sme da stvara varnice. bez obzira na vetar i razliku u temparaturama. pravilnikom su propisani uslovi za njohovo konstruisanje. 12 . Mora postojati uređaj koji reaguje kada dođe do prekida rada ventilatora i zatvaranja klapni i daje zvučni signal. Ventilatori koji su namenjeni provetravanju zona opasnosti rade se po posebnoj porudžbini i postoje posebni uslovi u kojima će ventilator raditi.

. KANALSKI RAZVOD Najveći problem u praksi stvaraju mere koje imaju za cilj da spreče kretanje dima kroz kanale u objektu i prenošenje požara iz prostorije u prostoriju kroz kanale.. opeka i dr. Beograd. kako u toku požara ne bi došlo do njihovog topljenja. KANALI ZA VAZDUH Da bi se sprečilo širenje požara kroz objekat. u najvećem broju slučajeva proizilaze iz potrebe da se objekat podeli u požarne sektore.) 13 . Na prolazu kanala kroz gorive konstrukcione elemente. 2. kanal se spolja mora obložiti izolacionim materijalom. izolacija će onemogućiti prenošenje toplote na gorivi materijal. ( Bogner M. U slučaju da vatra prodre u takav kanal. mora biti ispunjen i uslov da kanali sa spoljne strane budu vatrootporno izolovani. što treba imati u vidu pri određivanju elemenata za vešanje. Sredstva kojima se takvi kanali vezuju za građevinske konstrukcije moraju da budu od punog materijala. Događa se da se te konstrukcije moraju oblagati radi povećanja otpornosti prema požaru. To je najčešći slučaj kod čeličnih konstrukcija koje se oblažu vatrootpornim malterima. što bi izazvalo padanje kanala. hlađenju i klimatizaciji. Kanali za vazduh se uglavnom vešaju za građevinske konstrukcije.6.5. Isailović M. Tehnički propisi u grejanju. beton. Prvi od projekata koji treba da se uradi posle tehnološkog je arhitektonsko-građevinski. Dosadašnja iskustva pri gašenju većih prostora pokazuju da su građevinski elementi najefikasnije prepreke širenju požara. Kanali sa vatrootpornom izolacijom imaju povećanu težinu. tako da u toku 90 minuta ne dpđe do promene mehaničkih osobina kanala i njegovih nosača. neće biti ugrožen ceo objekat . Već u toj fazi se 3 U negorive materijale spadaju pocinkovani i čelični lim. To znači da ako objekat podelimo na više sektora i ako požar izbije u jednom od njih. 1995. 233. Za sisteme koji treba da rade u toku požara. tako da se izbor svodi na primenu mineralne vune kao najboljeg izolacionog materijala. kanali moraju biti izrađeni od negorivog materijala3. s tim da se ona spolja obloži limom. U tom projektu moraju se definisati požarni sektori kao građevinske celine. Izolacioni materijali za termičku i zvučnu izolaciju takođe moraju biti negorivi. Na osnovu tehnološkog projekta i uslova koji on nameće treba da se urade svi ostali glavni objekti projekta u kome će se odvijati projektovani procesi. Mere koje se u sistemima za ventilaciju primenjuju u cilju zaštite od požara.2. a omogućiće se lakša intervencija vatrogasnih jedinica. Kao izolacioni materijal može se koristiti mineralna vuna.

glavni kanali i ogranci prolaze kroz zidove. primenjuje se uglavnom u manjim objektima. Iako je ovo rešenje povoljno sa aspekta zaštite od požara. PROTIVPOŽARNE KLAPNE Klapne se obavezno postavljaju na mestima gde kanali za vazduh prolaze kroz građevinske konstrukcione elemente koji čine granicu požarnog sektora. U slučaju kad su komore smeštene u jednu prostoriju. Na kraju kanala za izbacivanje zagađenog vazduha u okolinu. 2. Klapne se postavljaju: • • • Na mestima gde kanal ulazi ili izlazi iz glavnog kanala za vazduh koji se vodi kroz šaht čija je konstrukcija otporna prema požaru. Na mestu gde vertikalni kanal za vazduh koji povezuje horizontalni kanal sa pojedinog sprata prolazi kroz međuspratnu konstrukciju. a nije redak slučaj da se nalaze i na poslednjem spratu objekta. Na mestu gde se horizontalni kanal za vazduh. U velikim objektima se ne može primeniti. Na usisnom otvoru za vazduh. Na ulazu cirkulacionog vazduha u komoru. Prostorije za smeštaj komora su uglavnom u podrumskim ili prizemnim delovima objekta. Najčešće se primenjuje rešenje da se sve komore smeste u jednu prostoriju iz koje se vode glavni kanali prema prostorijama u kojima treba d asae ostvare slični mikroklimatski uslovi. jer je neracionalno. Najpovoljnije rešenje za sprečavanje prenošenja požara iz sektora u sektor je da svaki požarni sektor ima svoj sistem za ventilaciju ili klimatizaciju. razvijena je prtivpožarna klapna koja mora da ima odgovarajuću otpornost prema požaru u zatvorenom prostoru. pošto zahteva više komora i prostorija za njihov smeštaj.7. Na mestima prodora kanala moraju se postaviti zaklopci koji treba da imaju odgovarajuću otpornost prema požaru. S obzirom da se ti zaklopci moraju automatski zatvarati pri pojavi požara.moraju stvoriti koncepcije sistema za ventilaciju ili klimatizaciju i odrediti pravci kretanja glavnih kanala. • • • 14 . podove i međuspratne konstrukcije koji predstavljaju granice požarnih sektora. spaja sa vertiaklnim kanalom. koji prolazi samo kroz zid koji predstavlja granicu između dva požarna sektora.

3. Slika 2. Na mestima gde prolaze ogranci postavljaju se protivpožarne klapne. Najmanje 60 minuta. prikazana je prosta klapna za kanal pravougaonog preseka. Najmanje 90 minuta u zgradama koje su više od 22m. u zgradama koje imaju više od četiri nadzemna sprata.1 Na slikama 2. Svaka klapna okretna je oko horizontalne osovine. Otpornost tih klapni iznosi: • • • Najmanje 30 minuta. a ima razloga da svaki sprat bude izdvojen poseban požarni sektor. i 2. prikazane su neke od konstrukcija protivpožarnih klapni. Na slici 2. ukoliko je zgrada od četiri nadzemna sprata. a nisu više od 22m. za kanal kružnog preseka i višedelna klapna. U praksi se često primenjuje rešenje da se glavni ventilacioni kanali vode kroz šahtove i da se na svakom spratu odvajaju ogranci. Klapne su načinjene od lima čija površina odgovara preseku kanala. 15 .• • Na ulazu i izlazu kanala iz šahta. Na ulazu kanala u međuprostor pri prolazu kanala kroz duple podove.1.2.

Slika 2.2. – Izvedba s elektromotornim i s pneumatskim pogonom 16 .

potrebno je predvideti odgovarajuća sredstva za vešanje kanala o konstrukciju. prikazano je jedno takvo rešenje.Slika 2. s tim da se deo kanala od klapne do nje mora obložiti zaštitnom oblogom koja treba da ima istu otpornost prema požaru kao i sama građevinska konstrukcija.4. 17 .5. prikazan je način izolacije dela kanala od klapne do zida.3. tavanice ili neke druge konstrukcije. Ponekad se dešava da kanal prolazi kroz dva zida koji predstavljaju granice požarnih sektora i nisu suviše udaljeni jedan od drugog. a deo kanala između zidova se može obložiti materijalom čija je otpornost prema požaru iste kao i otpornost zida. . Na slici 2.Konstrukcije protivpožarnih klapni Ako je nemoguće ugraditi klapnu u sredinu zida. ona se može postaviti i van te konstrukcije. Ukoliko se za oblaganje kanala koristi materijal koji bitnije opterećuje kanal. Na slici 2. U takvim slučajevima se na granici jednog sektora može postaviti protivpožarna klapna.

18 .Klapna kao poseban uređaj mora biti ispitana od strane proizvođača. sa ciljem da se dokaže njena otpornost prema požaru u zatvorenom stanju.

Pri promeni opreme za ugradnju klapne koja je ispitana kao prototip. Veštački se. Slika 2. za vreme ispitivanja najmanje dva puta proverava zaptivenost protiv propuštanja dima. ona se pre ispitivanja otpornosti prema požaru 50 puta ručno otvori i zatvori.1.TIPSKO ISPITIVANJE KLAPNE OTPORNE PREMA POŽARU Klapne otporne prema požaru podvrgavaju se prvom. Kontrola je vizuelna. tipskom ispitivanju. Klapna se ispituje sa kompletnom opremom za zatvaranje. Sa strane koja nije izložena požaru. na uzorak se pričvršćuje tipski fazonski Tkomad izrađen od lima debljine najmanje 2 mm. prema slici 2. proizvodnjom dima u ispitnoj komori.2. tj. Klapna se zatvori pre početka ispitivanja. dopušta se da ovlašćena institucija koja vrši ispitivanje odluči da li je za izradu tipskog izveštaja o ispitivanju neophodno novo istraživanje otpornosti prema požaru. Da bi se ispitala primenljivost i pogodnost klapne otporne prema požaru. VENTILACIONI OTVORI 19 .8. Vreme važenja izveštaja o ispitivanju je 6 godina od dana izdavanja.6. Oprema za zatvaranje pričvršćuje se na strani ispred požarne komore. Dispozicija klapne otporne prema požaru pri ispitivanju 2.6.7.

važno je kako će otvori dovodnih i odvodnih kanala biti raspoređani. odnosno da se pokvareni vazduh odvede sa mesta kvarenja. Slika 2. otvore treba tako postavljati da ne bude mrtvih zona i uglova. Kroz tavanicu se vazduh ubacuje kroz otvore u obliku rešetki.).7. Vrlo je važno pokušati usmeriti sveži vazduh neposredno na mesto gde se najviše kvari. a treba ih zaštititi raznim rešetkama da bi se svojim izgledom uklopili u estetski izgled prostorije.Da bi se izmena vazduha u prostoriji vršila temeljito i ravnopravno. 2.7. da se nigde ne izazove promaja. Otvori za ubacivanje i izbacivanje vazduha mogu biti različitih oblika. 20 . Otvori treba da budu raspoređani po osnovi i po visini. u zavisnosti od tempreratura i brzina vazduha. anemostata (sl. kao i oblika i dimenzija prostorija. U principu. nego da se celokupna kubatura vazduha menja.

pojava dima. pri čemu se sve komore moraju isključiti iz rada. kao i materije koje mogu eksplodirati u dodiru sa vodom ili kiseonikom iz vazduha. pojava plamena). potrebno je da se preduzmu mere za sprečavanje širenja dima ili vatre kroz kanale. Pošto postoje klapne koje se aktiviraju samo u slučaju povišenja temperature u kanalu na 70°C to one moraju imati ugrađen prekidač koji se aktivira kada ručica leptira dođe u zatvoren položaj. zapaljive prašine i dr. potrebno je da se u takvim prostorijama postave uređaji koji će utvrđivati prisustvo zapaljivih gasova. VEZE SISTEMA ZA VENTILACIJU SA OSTALIM SISTEMIMA U OBJEKTU U ovom pravilniku propisana je obaveza da se u prostorijama u kojima se obavljaju tehnološki procesi. a svaka klapna definisana rednim brojem i sistemom kome pripada. za evakuaciju ili za stvaranje uslova za intervenciju vatrogasaca. zatvaranje pojedinih ogranaka sistema radi efikasnijeg odsisavanja itd. Mesta na kojima se nalaze protivpožarne klapne moraju biti vidno označena. ili se izdvaja zapaljiva prašina. Sistem za ventilaciju se spreže sa sistemom za automatsko otkrivanje i dojavu požara. Na bazi promena koje vode ka opasnom stanju. Ovaj zahtev najlakše se realizuje kada se primene klapne sa elektomotornim ili pneumatskim pogonom za zatvaranje i otvaranje. treba vršiti korekciju rada sistema za ventilaciju u cilju eliminisanja takvog stanja. Taj prekidač obezbeđuje isključenje iz rada sistema u kome je došlo do promene temperature u kanalu. zapaljivi gasovi. mora obezbediti kontrola sistema za ventilaciju sa jednog mesta. isparenja zapaljivih tečnosti . moraju se zatvoriti sve protivpožarne klapne koje se nalaze na granicama požarnog sektora.3. Ove klapne se primenjuju i na mestima koja nisu dovoljno pristupačna i gde bi manipulacija bila otežana. Korekcija bi podrazumevala povećanje količine vazduha koji se dovodi u ugroženi prostor u cilju razblaženja opasne koncentracije. Isti postupak se mora odvijati i u slučaju kada do promene požarnih veličina dođe u prostoriji u kojoj su smeštene komore. kako bi se mogla pratiti promena koncentracije u prostoru.. Ako se sistem za ventilaciju koristi za stvaranje bezbednih uslova. 21 . Pravilnikom je određeno da mora postojati mogućnost otvaranja i zatvaranja klapni sa jednog mesta. ili radne operacije pri kojima se koriste zapaljive tečnosti. Da bi se ta kontrola mogla uspostaviti. U slučaju promene neke od požarnih veličina u štićenom prostoru ( povišenje tamperature. Pored toga. To se postiže isključivanjem iz rada svih sistema čiji kanali prolaze kroz požarni sektor u kome je došlo do promena požarnih veličina.

Ako se primeni limeni kanal. 4 U gorive materije spadaju sva organska jedinjenja. moraju se postavljati filteri koji sprečavaju prodor masnih para u kanale. odsisni kanali iz hauba treba da se vode sa spoljne strane objekta. biljne i životinjske masnoće. on mora biti izolovan tako da u slučaju izbijanja požara u njegovoj unutrašnjosti u toku od najmanje 90 minuta ne dođe do njegovog razaranja i širenja požara na prostorije kroz koje on prolazi. već se moraju primeniti druge mere zaštite od požara. mora se sprečiti da dođe do razaranja kanala i širenja čeličnog lima debljine 2 do 3 mm i oblažu se izolacijom. U odsisnim haubama iznad termoblokova u kuhinjama. U slučaju da dođe do požara u tim kanalima. Isailović M. U praksi se ova mera uglavnom ne poštuje. Navedene činjenice upućuju na zaključak da je najpovoljnije da kuhinje budu smeštene na poslednjem spratu objekta. Iz tog razloga nije potrebno postavljati protivpožarne klapne na ovim kanalima. U kanalima mogu da se natalože gorive materije4. 239. Biljne masnoće (ulja.3. Tehnički propisi u grejanju. najpovoljnije rešenje sa aspekta zaštite od požara je da to budu betonski ili zidani kanali. a debljina izolacionog sloja mora biti odabrana tako da temperatura na spoljnoj površini ne pređe 70°C. hlađenju i klimatizaciji. tj. SISTEMI ZA VENTILACIJU KUHINJA Kod ovih sistema postoji velika opasnost od izbijanja požara. Veoma je značajno da se na odsisnom kanalu predvide otvori za čišćenje. koje se zajedno sa vodenom parom izdvajaju pri pripremi hrane. pa se masnoća taloži odnosno lepi celom dužinom kanala. tako da do požara može doći na bilo kom mestu u kanalu. a ako su na nižim spratovima. ( Bogner M.) 22 .. margarini) imaju svojstva da se na povišenim temperaturama pale same od sebe zbog hemijskih procesa koji se u njima odvijaju. Ukoliko je neophodno da ti kanali prolaze kroz objekat..1. Beograd. 1995.

bioskopi. U takvim prostorijama predviđaju se zasebni sistemi za ventilaciju za koje se mora obezbediti kontrola sa jednog mesta odakle bi se korigovala reakcija na detektovanu pojavu ( zapaljivi gas. Ukoliko se u visokom objektu nalaze noćni klubovi. izdvajanje evakuacionih puteva u zasebne požarne sektore i dr. Osim toga navedeni sistemi treba da obezbede povoljne uslove za evakuaciju lica iz objekta ugroženog požarom. Komore sistema za ventilaciju namenjene za opsluživanje prostorije u kojima se koriste nevedene materije smeštaju se u posebne prostorije izgrađene od materijala otpornog prema požaru najmanje 120 minuta. pozorište. kongresne dvorane i slične prostorije. paru zapaljivih tečnosti i dr.3. Izlazi iz te prostorije moraju da vode neposredno u slobodan prostor.) predviđaju se i mere koje treba da se ostvare pomoću instalacija za ventilaciju. U takvim sistemima koncentracija zapaljivih tečnosti ne sme da pređe 50% od donje granice eksplozivnosti. u hodnike ili stepenište preko pretprostora u kojem vlada natpritisak ili u prostoriju koja se opslužuje ukoliko u njoj nema eksplozivnih smeša. U cilju obezbeđenja povoljnih uslova za evakuaciju lica iz objekta u kome je izbio požar pored građevinskih mera ( podela objekta na požarne sektore. Prodajni prostori i trzni centri u sastavu visokog objekta moraju imati nezavisne sisteme za ventilaciju. Ventilatori koji se upotrebljavaju u sistemima za ventilaciju prostorija u kojima se pojavljuju navedene zapaljive materije moraju zadovoljiti posebne uslove navedene u Pravilniku o tehničkim normativima za sisteme za ventilaciju.) . U objektima čija je visina veća od 100 m. Usisni deo ventilatora izvodi se od bakra ili mesinga. diskoteke. SISTEMI ZA VENTILACIJU I ZAŠTITU VISOKIH OBJEKATA OD POŽARA Sistemi za ventilaciju u visokim objektima treba da budu izvedeni tako da ne budu uzročnici požara i da onemoguće prenošenje toplote i dima kroz ceo objekat. dozvoljava se spajanje požarnih sektora pod uslovom da se između njih formita tamponzona sa dvoja vrata koja su otporna prema požaru najmanje 60 minuta. a temparatura ne sme pzdostići 80% vrednosti temparature paljenja komponente sa najnižom temperaturom paljenja. ili se oblaže tim materijalom. mora se predvideti zaseban sistem za ventilaciju tih prostorija. U pojedinim visokim objektima nalaze se prostorije u kojima se obavljaju tehnološki procesi ili radne opercije koje koriste zapaljive materije. čistiti i održavati. a koja se moraju 23 .2. Za prostorije koje imaju scenu (pozornicu) predviđa se poseban sistem za pozornicu a poseban za salu. Ventilacione komore za provetravanje prostorija u kojima se nalazi zapaljiva prašina moraju na ulazu imati odgovarajuće filtere za prašinu koji se moraju redovno kontrolisati.

24 . Svaki požarni sektor u objektu mora biti povezan sa najmanje jednim liftom za prevoz lica. U objektima visokim preko 22 m. Tako se sprečava zadimljavanje stepenišnog prostora. potrebno je da se svež vazduh dovodi odozgo a odvod vazduha da bude pri podu tampon-zone. na ulazu u podrumske prostorije na svakom podzemnom nivou mora se formirati tampon-zona koja se mora provetravati. Ona mogu biti spoljna i unutrašnja.priridno ili veštački provetravati. između stepenišnog prostora i unutrašnjih komunikacija predviđa se tampon-zona koja se provetrava prirodnim ili veštačkim putem. Prirodno provetravanje se obezbeđuje preko otvora na fasadi. Prozori treba da budu zastakljeni staklom od 3. Formiranjem tampon-zone uz fasadni zid omogućava se prirodno provetravanje preko prozora. kako bi se sprečio prodor dima iz podruma u stepenišni prostor nadzemnog dela zgrade. Uređaj za provetravanje uključuje se automatski preko stabilnih instalacija. U objektima visokim do 40 m dozvoljeno je da provetravani pretprostor bude zajednički za liftove i stepenište. Ukoliko se u objektima visokim od 22 do 40 m spajaju stepeništa koja vode iz podruma sa stepeništem gornjih spratova. Provetravanje se vrši samo za jedan požarni sektor od četiri sprata. U objektima višim od 40 m okna za liftove moraju biti odvojena pretprostorom od stepeništa. Dim se odvodi sa najvišeg mesta pretprostora (ispod tavanice). mora biti obezbeđeno i ručno uključivanje sistema za provetravanje. U objektima višim od 40 m. Glavni evakuacioni putevi u visokim objektima su sigurnosna stepeništa. Kad se radi o prinudnom provetravanju. a svež vazduh se ubacuje pri pode pretprostora. Ukupna površina otvora za prirodno provetravanje mora biti najmanje 5% površine horizontalnog preseka stepenišnog šahta kome pripadaju. U trenutku kada sistem za dojavu požara detektuje dim treba da se aktivira uređaj koji automatski zatvara vrata i uključuje ventilaciju. u tim objektima se mora formirati stepenišni pretprostor koji je od stepeništa odvojen vratima koja ne propuštaju dim. Ako se ne može obezbediti prirodno provetravanje stepenišnog prostora.2 mm kako bi se mogli razbiti u slučaju potrebe. Iz tog pretprostora mora se odvoditi dim koji je tu dospeo kroz otvorena vrata u toku evakuacije. S obzirom da ventilacija ovakvih tampon-zona mora da radi u toku požara kanali za dovod i odvod vazduha se moraju voditi kroz šahtove koji su od ostalog prostora odvojeni zidovima otpornosti 90 minuta. stepenišni prostor unutrašnjeg sigurnosnog stepeništa provetrava se prirodnim putem odnosno preko prozora koji se otvaraju iz prizemlja ili sa odmorišta na stepenicama. Osim automatskog.

Ulaz i pomoćni izlaz koji su otporni na udarni talas eksplozije. Skloništa moraju biti snabdevena instalacijama za prinudno provetravanje. Materijal za izradu elemenata sistema za provetravanje mora biti elastičan. radionice itd.3. Materijal za izradu elemenata za zaštitu od udarnog talasa treba da bude otporan na toplotno opterećenje na tremperaturi od najmanje 200°C u trajanju od 180 minuta. toplotnog. radijacionog i hemijskog dejstva oružja. prodavnice. Ugrađena sredstva. opremu i uređaje za zaštitu otvora i za zadovoljavanje neophodnih fizioloških potreba lica predviđenih za boravak u skloništu. žilav i negoriv i ne sme pod toplotnim dejstvom razvijati štetne gasove ili pare. Provetravanje podrazumeva dovođenje vazduha u sklonište. smatra se građevinski objekat namenjen korišćenju u vreme mira. odnosno dvonamenska prostorija. samoposluge. Dvonamenski objekti moraju obavezno imati nezavisne instalacije za prinudno provetravanje i to: • • U vreme rata – prema uslovima iz ovog pravilnika U vreme mira – prema propisima zaštite na radu i drugim prostorijama za provetravanje radnih i drugih prostorija Dvonamenska skoništa se u vreme mira najčešće koriste kao skladišta robe. stanarske ostave. Kao dvonamenski objekat. skladišta opreme za civilnu zaštitu. INSTALACIJE ZA PROVETRAVANJE Sklonište je građevinski objekat namenjen za korišćenje za vreme rata. prečišćavanje od grube prašine i odvođenje iskorišćenog vazduha. Ono mora imati: • • • Zatvorene i funkcionalno povezane prostorije koje obezbeđuju zaštitu od mehaničkog. ZAKLJUČAK 25 . Stanje izolacije ostvaruje se hermetičkim zatvaranjem svih otvora u skloništu i prestankom rada uređaja za provetravanje.3. a izgrađen je tako da ispunjava uslove za sklonište.

Kao što je već pomenuto. bez upotrebe mehaničkih i drugih uređaja. kuhinje. čime se smanjuje zagađenje radne prostorije.) podesno je da se istovremeno koriste postrojenja za ubacivanje svežeg vazduha i postrojenja za odsisavanje iskorišćenog vazduha. Primenu nalazi u malim prostorijama u kojima se vazduh zagađuje gasovima. Za velike prostorije ( fabričke hale. pare. primenjuje se prinudna ventilacija. pa je omogućeno prirodno provetravanje takođe preko krova. Vrlo često se takve prostorije smeštaju na najvišem spratu. restorani i sl. Pod prirodnim proveravanjem podrazumeva se provetravanje pri kome se vazduh u prostoriji izmenjuje korišćenjem njegovih prirodnih osobina pri različitim temperaturama u prostoriji i van nje.) u radnoj prostoriji. ostranjivanje hemijskih i fizičkih štetnosti nastalih u procesu rada i obezbeđenje potrebne količine svežeg vazduha. Provetravanje radnih prostorija može se vršiti prirodnim i prinudnim putem. pri čemu višak vazduha struji u susedne prostorije odnosno napolje kroz vrata. eksplozivnih. vrši se na razne načine. Primenu nalazi u radnim prostorijama ( kancelarije. pepeo. pare smeštaju se u prizemne objekte tako da je omogućeno jednostavno prirodno provetravanje preko otvora na krovu. toaleti i sl. aerosoli i prašina u zoni njihovog izvora. Ukoliko se prirodnom ventilacijom ne mogu obezbediti uslovi primenjeni standardom. Provetravanje sa odvođenjem vazduha iz prostorije ostvaruje se tako što se pomoću ventilatora isisava vazduh iz prostorije i izduvava napolje dok u prostoriju kroz vrata i druge otvore ulazi vazduh spolja ili iz drugih prostorija.). prodavnice i sl. Pod hemijskim štetnostima podrazumevaju se gasovi. prozore i druge otvore. čađ i sl. korozivnih i sličnih materija kao i drugi gasovi koji štetno utiču na zdravlje radnika. parama. Osnovni zadatak je da se u radnim prostorijama obezbedi da koncentracija hemijskih i fizičkih štetnosti bude u granicama normale. mirisima ( labaratorije. pare i aerosoli zapaljivih. 26 . Prinudna ventilacija se ostvaruje kombinacijom sistema opšteg i lokalnog provetravanja. otrovnih. U fizičke štetnosti ubrajaju se prašina. Sistemom za lokalno provetravanje (usisne haube) odvode se štetni gasovi. ali se najčešće primenjuju sistemi za provetravanje i odsisavanje. radionice.). Prostorije u kojima se odvijaju procesi pri kojima se oslobađaju štetni gasovi lakši od vazduha. Uređaji za pritisno provetravanje usisavaju spoljašnji vazduh i potiskuju ga u prostorije koje treba provetriti. Sistemom opšteg provetravanja obezbeđuju se potrebni mikroklimatski uslovi (temparatura. vlažnost i dr.

možemo zaključiti da postoje optimalni uslovi i prirodne kao i veštačke ventilacije da bi se sprečili eventualni požari. Na žalost. Zakonom o zaštiti životne sredine predviđeno je da preduzeće koje ima izvore zagađenja vazduha. stepena zagađenosti vazduha i dr. Prilikom projektovanja sistema za provetravanje mora se voditi računa o stepenu zagađenja okoline pošto se zagađen vazduh odnosno štetne materije izbacuju u okolinu. Intezitet potrebnog provetravanja ne zavisi samo od zapremine prostorije već i od njene visine. uglavnom do požara dolazi ljudskom nepažnjom. zato treba raditi na većoj edukaciji stanovništva o tome koji sve faktori mogu dovesti do ove pojave! 27 . tehničkim i drugim merama obezbedi da emisija štetnih materija u vazduh bude ispod propisanih graničnih vrednosti.Količina vaduha odnosno protok vazduha kroz prostoriju određuje se prema tehnološkom procesu odnosno vrsti i količini hemijskih i fizičkih štetnosti koje se očekuju u prostoriji. Na osnovu svih ovih podataka. tehnološkim. njenog položaja u odnosu na druge prostorije u objektu.

Beograd. 3. J. Beograd. 1995. S. principi i praksa. Miodrag Isailović. dr Martin Bogner.Literatura: 1. 2. 1975. inž. Zrnić: Grejanje i klimatizacija. hlađenju i klimatizaciji. dipl. Beograd. inž. Jakob Danon: Klimatizacija..: Tehnički propisi u grejanju. Prof. 1980. dipl. 28 .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful