B R.

143–144, III– IV/ 2009.

T RE]I

PROGRAM

U ~asopisu Tre}i program {tampa se deo priloga emitovanih na Tre}em programu Radio Beograda.

Emitovanje Tre}eg programa Radio Beograda po~inje svake ve~eri u 20.00 ~asova. Program se emituje na srednjim talasima 1008 KHz (298 m) i preko mre`e ultrakratkotalasnih predajnika: Avala na frekvenciji 97,6 MHz, Deli Jovan na 94,9 MHz, Tupi`nica na 96,1 MHz, Ov~ar na 90,1 MHz, Donji Milanovac na 90,0 MHz, Tekija na 92,1 MHz, Bajina Ba{ta na 93,0 MHz, Besna Kobila na 95,3 MHz, Crni Vrh (Jagodina) na 99,3 MHz, Jastrebac na 89,3 MHz, Crna Trava 99,6 MHz, Crveni ^ot na 96,5 MHz, Maljen 107,9 MHz.

sadr`aj

KORNELIJUS KASTORIJADIS: ^ETIRI PREDAVANJA 9 Anti~ka demokratija i njen zna~aj za nas 38 Ekologija i politika 51 Pseudo-haos, haos i svet 69 Obrazovanje i demokratija OKCIDENTALIZAM I LJUDSKA PRAVA
83 KOSTAS DUZINAS 100 ENTONI PAD@EN

Paradoksi ljudskih prava Ljudska prava, prirodna prava i imperijalno nasle|e Evrope Zapadna koncepcija ljudskih prava protiv islamske?

130 HAJNER BILEFELT

O JAVNOSTI I PAM]ENJU POLITIKE PAM]ENJA U SRBIJI 1989–2009
163 GORDANA \ERI] 170 MILAN SUBOTI] 181 IVANA SPASI]

(Ne)politi~nost kolektivnog pam}enja: kako smo pojeli 20 godina?

Individualna se}anja i politike kolektivnog pam}enja u postkomunisti~kom stanju O problemu dostupnosti „privatnih“ se}anja, na primeru bombardovanja Srbije 1999. godine Jugoslovenizmi izme|u pam}enja i zaborava

195 ALEKSANDAR MILANOVI]

IMPERIJALNI NARATIVI
203 MILAN SUBOTI] 243 ALEKSEJ MILER

Rusija izme|u imperije i dr`ave-nacije: jedno tuma~enje Istorija imperije i politika pam}enja

STUDIJE

261 ALEKSANDAR MOLNAR 307 ANA TRBOVI]

Advokat sabljonosca: Karl [mit 1912–1919.

365 IRINA DERETI]

Pravni kontekst raspada Jugoslavije: suverenitet i samoopredeljenje naroda Diskontinuitet sa zlatnim dobom kao po~etak politi~kog i istorijskog: Platonov mit u Dr`avniku (268d-274d)

REFLEKSIJE O MUZICI
375 ALEKS ROS

Ples Zemlje – Posve}enje, folklor, le Jazz

HRONIKA

Festivali 425 ALEKSANDAR MILOSAVLJEVI]: Opasno je u teatru igrati se 440 BILJANA SRE]KOVI]: 41. Beogradske muzi~ke sve~anosti Knjige 448 PREDRAG KRSTI]: Oboljevanje i filozofija 452 VLADAN RADOVANOVI]: I-mejl art i knji{ka struktura 457 BOJAN JOVANOVI]: Vek Kloda Levi-Strosa

pojmom krize

Li~nosti 454 ALEKSANDAR BO[KOVI]: Kraj jedne epohe – Le{ek Kolakovski

a quarterly publication by Radio Belgrade containing a selection from the broadcasts of the Third Program No. 143–144, III–IV/ 2009

TRE]I PROGRAM

CONTENTS
CORNELIUS CASTORIADIS: FOUR LECTURES 38 Ecology and Politics 51 Pseudo-Chaos, Chaos and the World 69 Education and Democracy OCCIDENTALISM AND HUMAN RIGHTS 100 130

9 Hellenic Democracy and its Significance for Us

83 COSTAS DOUZINAS: Paradoxes of Human Rights

Legacy

ANTHONY PADGEN: Human Rights, Natural Rights and Europe’s Imperial HEINER BIELEFELDT: “Western” Versus “Islamic” Human Rights?

ON THE PUBLIC AND MEMORY THE POLITICS OF REMEMBRANCE IN SERBIA 1989–2009 163 IMPERIAL NARRATIVES 203 243 261 365

GORDANA \ERI], MILAN SUBOTI], IVANA SPASI], ALEKSANDAR MILANOVI] MILAN SUBOTI]: Russia between Empire and Nation-State: an Interpretation ALEKSEJ MILER: The History of Empire and Politics of Remambrance

STUDIES 307

ALEKSANDAR MOLNAR: Sabre Wielder’s Solicitor: Karl Schmitt 1912–1919.

IRINA DERETI]: Discontinuity with the golden age as the beginning of the

ANA TRBOVI]: The Legal Context of Yugoslavia’s Breakdown: Sovereignty and

Historic and Political Time: Plato’ Myth in the Politicus (268d-274d)
ALEX ROSS: The Dance of the Earth – Consecration, Folklor, le Jazz

National Self-determination

REFLECTIONS ON MUSIC 375

CHRONICLES

Festivals
440 448 452 454 457

425 ALEKSANDAR MILOSAVLJEVI]: It’s Dangerous to play with the Notion of Crisis

in the Theatre

Books

BILJANA SRE]KOVI]: 41. Belgrade Music Festival PREDRAG KRSTI]: Contracting a Disease and Philosophy

Persons

VLADAN RADOVANOVI]: E-mail Art and the Structure of a Book ALEKSANDAR BO[KOVI]: The End of an Epoch – Leszek Kolakowski BOJAN JOVANOVI]: Claude Lévi-Stross

kornelijus kastorijad is: ~etiri predavanj a

tre}i program

LETO–JESEN 2009.

8

Tre}i program Radio Beograda Br. 143–144, III–IV/2009

UDK: 321.15(38) 304.9:141.7 ; 502.1:141.7 111:113/119 ; 124.1:141.319.8 101:37.01 ; 37.035:172

9

KORNELIJUS KASTORIJADIS

ANTI^KA DEMOKRATIJA I NJEN ZNA^AJ ZA NAS1
1. Anti~ka Gr~ka: seme a ne uzor

Mo`da ne bi bilo besmisleno da uzgred napomenem kako je moje interesovanje za starogr~ku demokratiju i starogr~ko stvaranje uop{te – veoma staro interesovanje – ponovo o`ivelo tokom razvoja moje misli, a naro~ito posle kritike kojoj sam podvrgao tradicionalnu revolucionarnu ideologiju, konkretnije – marksizam. Ovo o`ivljavanje posledica je priznanja da su neki osnovni elementi prvi put stvoreni u staroj Gr~koj. Ti elementi su nestali s propa{}u anti~kih polisa, s usponom i vladavinom Rima, s pojavom i zasnivanjem hri{}anstva. Ponovo, me|utim, nastaju u zapadnoj Evropi pred kraj srednjeg veka kada se stvaraju gradovi (polis), kao u staroj Gr~koj, dakle zajednice koje su iznova poku{ale – u potpuno druga~ijim uslovima nego {to je to bio slu~aj u staroj Gr~koj – da same, koliko je to mogu}e, upravljaju sobom bore}i se protiv feudalizma, protiv crkve, protiv apsolutne monarhije, uspostavljaju}i naizmeni~no savezni{tva s jednom ili drugom silom kako bi uop{te mogle da pre`ive kao, do izvesnog stepena, politi~ke zajednice koje upravljaju samima sobom. Ovi gradovi su tvorevina gra|anske klase. Koristim ovaj pojam u njegovom prvobitnom zna~enju, jer ozna~ava prve gra|ane, prve industrijalce i trgovce, „odbegle najamnike sa feudalnih poseda“, kako ih je nazivao Marks, koji su pronalazili slobodu i za{titu unutar zidova nePredavanje, odr`ano u Leonidiju, 17. 8. 1984. godine. Tekst predavanja je ispravljen, dopunjen i oboga}en kra}im poja{njenjima 1985. godine i kasnije objavljen kao posebna knjiga. – Prim. prev.
1

dakle kao politi~ki zakoni. pre svega kao zakoni u uskom. izvinite. zakoni koji jednom za svagda odgovaraju na pitanje: ko vlada? (kralj i aristokratija prema tradiciji. da za nas ona mo`e da funkcioni{e kao plodonosno seme ukoliko pretpostavimo da nam omogu}ava da u svojoj genezi vidimo obilje uvek savremenih elemenata – ona mo`e i treba da bude za nas podstrek. Grad je. {ta je svet. ali i kao dru{tvene predstave (slike) sveta. Takva politi~ka zajednica je. Smatram. kao {to to ne mo`e da bude nijedno istorijsko delo u bilo kojoj oblasti. @eleo bih odmah. stvorena u staroj Gr~koj. ve} u velikom i va`nom smislu koji se odnosi na samoinstitucionalizaciju i praksu ljudske zajednice ~iji ~lanovi zaista `ele da preuzmu odgovornost u ure|ivanju dru{tvenih odnosa i koji. lova na glasove. ustavni zakoni. nadahnu}e i izvor ideja. pravdu. polako dobijao izvesne povlastice od postoje}ih vlasti koje sam pomenuo: od kralja. samorazumljivom. 10 kog grada. na neki na~in. Redak i jedinstven fenomen koji se mo`e uo~iti u staroj Gr~koj. da razjasnim svoju poziciju kako bismo otklonili svaku mogu}nost za nesporazum. prvi put. politi~ke ne u sada{njem smislu. za koju stvar vredi `iveti ili umreti. pretpostavka i rezultat jednog drugog. `ele da budu autonomni. na po~etku. jeste sumnja u tradiciju: dru{tvo ne ostaje ~vrsto vezano za tradicionalne institucije. Dovode se u sumnju tradicionalne institucije. Ne vidim. jednakost i vrlinu. ili demos u skladu s novom institucionalno{}u).tre}i program LETO–JESEN 2009. konstitucionalni zakoni politi~ke zajednice. od feudalaca i od crkve i time osvajao slobodu. na neki na~in. za ono {to nam je ostalo od na{ih o~eva. zakulisnih manevara i pompeznih predizbornih obe}anja. niti model koji treba imitirati. ili ako nije omamljen precima – staru Gr~ku kao uzor koji bi bilo dovoljno prekopirati kako bismo prona{li slobodu. dakle institucionalizovane predstave na kojima se odgajaju deca i od malih nogu u~e {ta je dobro. Ovu dvostruku sumnju u nasle|ene institucije danas smo u poziciji da smatramo. Prema ovom mi{ljenju karakteristika evropske renesanse – bar u po~etku – jeste ponovno stvaranje jedne stvarne politi~ke zajednice. Starogr~ka demokratija i starogr~ko stvaranje uop{te. kao {to mislim da niko ne mo`e da vidi – osim ako nije potpuno }udljiv. sada{njem smislu. druga~ijeg razumevanja sveta (kao {to }u to pokazati u nastavku). Anti~ka Gr~ka nije uzor. u me|uvremenu. Po~etak sumnje . me|utim. za re~ i zapovesti Jehove. kao ne{to {to se podra- 2. {ta je zlo. ili za bilo koji drugi spolja{nji i vandru{tveni princip ili izvor institucionalnosti. i danas su zna~ajni za nas.

naziva „najve}om demokratijom na svetu“ – robovi ostaju robovi. Ovo se ne posti`e oru`anom pretnjom nekih generala. ali koja nema robove. postojale i va`ile svuda i oduvek. pa zato postoji ~itav niz pravila koja ure|uju odnose izme|u kasta. Ovim `elim da ka`em da takozvana klasna borba (ovde ne mogu detaljno da ulazim u ovu temu). cilj robovaustanika bio je promena mesta i uloge unutar postoje}eg dru{tvenog sistema. ne stvara revolucionarnu partiju. Ukoliko se osvrnemo na ljudsku istoriju u celini. Veoma mali broj ljudi koji bi `eleli da promene svoju sudbinu.KASTORIJADIS: ^ETIRI PREDAVANJA zumeva. ^ak i u najuspe{nijem ustanku robova u starom svetu. zaraziti. samo ako ih dodirne. kao aktivna reakcija klase ili klasa koje trpe ugnjetavanje i izrabljivanje. U ve}ini slu~ajeva jedino {to uo~avamo jeste individualna ({to se podrazumeva) reakcija ugnjetenih individua. ono {to je va`no nije sudbina dru{tva. ili samo jednostavno pravde. ovaj ustanak se okon~ava u ponovnom uspostavljanju iste. jeste o~uvanje sopstvene pozicije unutar postoje}ih dru{tvenih kasta. U svim ostalim poznatim dru{tvima podrazumevao se nastavak `ivota onako kako je bio zate~en i odr`avanje svakoga na svom mestu. predstavlja izuzetak u ljudskoj istoriji. leta gospodnjeg 1984. osim u starogr~kom demosu i na zapadnoevropskom prostoru (koji je danas poprimio svetske razmere). odmah okru`io slugama i robovima. mnogo kasnije. koja se zbog populacije. Ono {to se podrazumeva za jednog Indusa. robovi su odmah po uspostavljanju nezavisne zajednice izabrali kralja koji se. religiju koja tako|e postoji u Indiji. Navedeni 11 . stare situacije bez ikakvih promena. kao regulativna zna~enja dru{tvenog `ivota. u poziciji smo da smatramo samorazumljivim. Danas. naravno. na Siciliji i u Maloj Aziji. Tako|e. ili za pravdom. a naro~ito u rimsko vreme. u zapadnoj Evropi i u dru{tvima na koja je ona uticala. Najni`u kastu ~ine robovi. posle svega {to se dogodilo – izme|u ostalog i u Indiji. CIA. ili indijske policije. Za jednog hri{}anina. niti podi`e revoluciju: jednostavno prelaze u islam. duboko se vara. ve} ube|enjem samih ljudi da se nalaze na mestu koje im u dru{tvu pripada. ve} spas du{e i osvajanje ve~nog `ivota. ~ak i danas. ugnjetavani slojevi ne postavljaju kao svoj cilj promenu dru{tvenih institucionalizacija. Za klasi~ne Jevreje podrazumevalo se prilago|avanje zapovestima Jehove. potom. ako je zaista hri{}anin. ili za jednako{}u. Onaj ko veruje da su ove ideje. na primer ideju socijalne. ideju jednakosti i tako dalje. utvrdi}emo da ove ideje nikada i nigde nisu postojale. ili kao ne{to {to se podrazumeva. nikada i nigde nisu va`ile osim u dva izuzetka: prvo u staroj Gr~koj i. gotovo nikada. Dakle. ~lan vi{e kaste }e se isprljati. KGB. a ne traganje za slobodom. odre|ene ideje koje vladaju dru{tvenom organizacijom uop{te. U dva slu~aja.

) Pominjao sam starogr~ko stvaranje (demiourgia). nije se pojavio dru{tveno-politi~ki fenomen analogan demokratiji u doba Perikla.tre}i program LETO–JESEN 2009. 2. ~ak i danas. „male“ politi~ke zajednice. uzroke ili nu`nosti i dovoljne uslove koji bi u svakom slu~aju proizveli jevrejski monoteizam u XII veku pre nove ere u tom delu sveta i samo na tom mestu i samo u tom periodu. Dakle. 3. po pravilu. ni 1480. Primer Nema~ke do 1870. u mnogim drugim slu~ajevima. Moja pozicija se mo`e sa`eti na slede}i na~in: svako dru{tvo se samo-stvara. a) Smatralo se da je raspar~ana geografska organizacija zemlje. b) na~in proizvodnje. niti formiranje malih nezavisnih zajednica nu`no vodi ka demokratskoj organizaciji tih zajednica. koja spre~ava konstituisanje jedinstvene dr`avne vlasti. U nastavku }u pomenuti neobi~nost gr~kih kolonija. bila naklonjena stvaranju autonomnih zajednica koje su u nastavku prerasle u demokratije. godine nove ere a ni 1200 pre nove ere. naro~ito. feni~anski gradovi). ne ostvaruje se nu`no ono {to navodno „dozvoljava“ ili „ne dozvoljava“ geografska morfologija (male politi~ke zajednice ili jedinstvena dr`ava). . 12 primer pokazuje da dublji cilj ~itavog pokreta nije bio promena institucija. Me|utim. a da nije mogu}e neko uzro~no obja{njenje. ~injenica koja. Geografska organizacija je bila i ostala. ve} promena individualne situacije ljudi unutar istih institucija. ostale su monarhije ili oligarhije (na primer. a to ne zna – i. (U nekim drugim slu~ajevima jedino {to su pobunjeni robovi tra`ili bilo je da se vrate u svoju domovinu. Ne mo`emo da prona|emo zakonitosti. Nasuprot tome. nije dovela do pojave demokratskog ure|enja. Slabost uzro~nih obja{njenja U odnosu na ovu tezu. samo-institucionalizuje. Istorijsko stvaranje mo`e se razumeti. me|utim. pokriva ovu ~injenicu ukazivanjem na neki vandru{tveni entitet. godine dozvoljava da zaklju~imo da je – iako je njena geografska struktura olak{avala zasnivanje jedinstvene dr`ave – zemlja bila izdeljena na male zajednice. jer je ve} okon~ano. ni danas. lak{e ili te`e. Re~ stvaranje je za mene veoma va`na. Ukratko }u ispitati tri glavna problema uzro~nih interpretacija fenomena „starogr~ka demokratija“: a) geografsko odre|enje. „geografski“ definisane ili nedefinisane. Istorija kao stvaranje. postojanje ropstva i c) hoplitska falanga. navodim dva zapa`anja: 1. ista. Pojedini stvarni uslovi ote`avaju njeno razumevanje. {to je nu`an zahtev svakog autenti~nog uzro~nog obja{njenja fenomena. i. Smatram da je ona klju~ za razumevanje ~itave istorije.

Tako|e. u kome. nikada nije postojala prava demokratija. Postoji konkretno shvatanje {ta jeste i {ta treba da bude politi~ki subjekt. skup gra|ana. Rim je. predla`e „sud. Raspravljamo da li je ropstvo bilo nu`an i dovoljan uzrok za postojanje demokratije.) Mislim da }emo se. Ropstvo nije postojalo samo u Atini. Od svih zemalja starog sveta koje su poznavale ropstvo (dakle gotovo sve) samo je jedna stvorila demokratiju. I jedni i drugi prihvataju da je zaista posto2 3 Mislim da je o~igledno da ne mo`emo ozbiljno uzeti u obzir takvu vrstu obja{njenja. Prema tome. Gde je demokratija u Aziji? Ropstvo je postojalo i u Rimu. i plebejci glasali za predstavnike aristokratije. naravno. koje su uvek ostajale vladaju}e. svi saglasiti da su stari Grci. i to zato {to u Atini ~etvrtog veka – poredak koji poznaje i u kome Aristotel `ivi – sudska vlast zaista ima tendenciju da postane prva. Koren nasilja i name{tanje glasanja – veoma dobro poznata osobina na{eg politi~kog `ivota – ne nalazi se u staroj Gr~koj. bez obzira na borbe plebejaca protiv institucionalizovanog re`ima. a i neki drugi. naravno. Atina – koji sti`u do demokratije. ni dominantno shvatanje nekih marksista ili levi~ara da 13 Ekkliseia tou demou – skup{tina op{tine. i da promeni oblik te vlasti. i u „vlasti“ (arche). su|enje“ (krisis). narodni a ne profesionalni sudovi. (Aristotel. ostao oligarhija. Cvetalo je u Aziji. Sparta. imali. dakle u~estvovanje u vladanju. kao {to tako|e ne mo`emo ozbiljno uzeti u obzir. Me|utim. dakle gra|anin kao individua koji mo`e i koji je du`an da u~estvuje u „su|enju i vlasti“ (kriseos kai archis). . demokratski polisi. ovde ne raspravljamo o tome. Istorija pokazuje da ono nije bilo ~ak ni dovoljan uzrok. dakle u~e{}e u sudskoj vlasti. od po~etka do kraja. ropstvo nije ni nu`an ni dovoljan uslov. Demos – op{tina. koji sve vi{e tonu u oligarhiju. demos3. Na ovom mestu skre}em pa`nju na jedno ~udno savezni{tvo marksista-levi~ara i reakcionara. prev. nu`no. Ropstvo je. – Prim. Borba plebejaca uspela je da donekle ograni~i vlast aristokratskih porodica. od koga i poti~e ovo odre|enje. – Prim.2 (U pitanju su. u skladu s onim {to }u u nastavku poku{ati da poka`em. postojalo. u kojoj postoji ropstvo. niko se nije potrudio da utvrdi za{to u istoj toj Gr~koj. ve} u Rimu: izborno telo i uticaj patricija bili su organizovani tako da su. neverovatno usko poimanje ko jeste a ko nije gra|anin. naravno. prev. postoje polisi – ~iji je najkarakteristi~niji primer. jer ima mogu}nost da u praksi ili potvrdi ili poni{ti ~ak i odluke Eklisije. za nas. s obzirom na postojanje ropstva.KASTORIJADIS: ^ETIRI PREDAVANJA b) proizvodni odnosi i naro~ito postojanje ropstva obja{njavaju starogr~ku demokratiju.

. U trenutku velike demokratske revolucije u Atini pod vo|stvom Klistena (508–506) dru{tvo se nije oslanjalo ~ak ni ekonomski na ropstvo. c) Tre}e uzro~no obja{njenje oslanjalo se na fenomen hoplitskih4 falangi. socijalne prirode (a ne tehni~ke). me|utim. Drugi talas se {iri na obale celog Mediterana. koja su ~inila ukupno radno stanovni{tvo. Pojedina doma}instva (oikos). a naro~ito na ju`nu Italiju i Siciliju. Da je ropstvo bilo nu`na pretpostavka te ~injenice. politi~kog centra i jednog broja hramova (drugi deo hramova nalazio se izvan grada i defini{e epikratiju – epikrateia). 14 jala demokratija u Atini. Naj4 Hopliti – te{ko naoru`ana pe{adija koja se bori u stroju.tre}i program LETO–JESEN 2009. Ujedinjenje falange je dru{tvene. u politi~kom prostoru. To zna~i da je demokratija produ`etak. ali veoma va`an nema~ki sociolog i filozof iz XIX veka (ka`em nepoznat jer mnogi brbljaju o njemu. koja je ostavila za sobom velika i vredna dela koja su do danas sa~uvana u svim oblastima. imala su 1–2–3 roba. prev. a ne ropstvo. Ovaj fenomen ne poti~e. ve} na rad nezavisnih malih proizvo|a~a – seljaka. Jedan drugi fenomen od velikog zna~aja jeste gr~ka kolonizacija. Naoru`anje hoplita u falangi ne razlikuje se drasti~no od naoru`anja gladijatora-heroja. Kada se u gr~kom polisu pojavljuju prve tendencije Demosa da se bori protiv oligarhije i aristokratije. nove vrste vo|enja rata u kome borba nije „niz duela“. ve} ga ~ine gra|ani svrstani u borbeni stroj falange. oko utvr|enog polisa zanatlija. na primer – manje-vi{e samodovoljne u smislu poljoprivredne proizvodnje. Drugim re~ima. ve} sudar dve disciplinovane i ujedinjene grupe hoplita. {tavi{e dru{tveno-politi~ke: ono pretpostavlja imaginarno dru{tveno (politi~ko) zna~enje jednakosti politi~kih zajednica kao ratnika. – Prim. Prva kolonizacija u Joniji po~inje u XI veku pre nove ere. gde borbeno telo nije ograni~eno na plemi}e-konjanike. zanatlija i trgovaca. njeno ostvarenje u jedinstvu i uzajamnoj zavisnosti hoplita u falangi i nestajanje „gladijatora-heroja“. a malobrojni ga shvataju). A za marksiste? Jedan danas gotovo nepoznat. ujedinjenje falange ne samo da ni{ta ne obja{njava ve} se i ona sama ne mo`e interpretirati druga~ije nego kao neodvojiv deo stvaranja polisa. sve to je dobro znao i napisao je u Kapitalu da je stvarna dru{tveno-ekonomska osnova anti~ke demokratske dr`ave bila zajednica nezavisnih malih privrednika. gradovi ne `ive od ropstva. vlasti. za otprilike 30000 gra|ana u trajanju od tri veka. koji se zove Karl Marks. od primene nekog tehnolo{kog otkri}a. koje se {ire oko grada (asty). U pitanju su poljoprivredne oblasti – dolina Leonidija. koje bismo politi~ke zaklju~ke danas mogli da izvedemo? Mo`emo dobro da razumemo koji politi~ki zaklju~ci proizlaze iz pozicije reakcionara.

722–723. a) Interpretacija koja je ranije dominirala i koja je va`ila za starogr~ki svet i ~oveka. kako prve tako i druge. jeste. „stvari“.5 Na`alost. Za Hesioda (Teogonija. predstava i zna~enja sveta koji zamenjuju stare. Veza demokratskog stvaranja s pojedinim fenomenima koji se pojavljuju od prvog momenta. 4. me|utim. jedna posebna karakteristika gr~kih kolonija koja ih razlikuje od kolonija drugih naroda. „fenomeni“ i „sile“) ra|aju se iz haosa. ~iji grli} obavija „trostruka no}“. uop{te ne-reda. moram da se ograni~im na pojedine osnovne ideje koje }u na brzinu formulisati. prenose identi~ne zakone metropola kao {to se i u kolonijama jevrejskih zajednica nalaze identi~ni zakon Jehove i navike tradicionalnog na~ina `ivota. idili~na projekcija zapadnih shema i nostalgija XVIII i XIX veka.KASTORIJADIS: ^ETIRI PREDAVANJA starije kolonije nastaju 770 ili 776 godine pre nove ere. Postoji. Me|utim. pre svega. Ovaj Haos nema nikakve veze s kasnijim pojmom haosa kao zabune. ipak u samoj Teogoniji postoji poslednje mesto ili dubina. Nasuprot tome osnivaju se. koja je Haos u kasnijem smislu tog pojma: pesnik mu daje konvencionalno i simboli~ko ime Tartar (stihovi 717–720. Feni~anske kolonije. „Koreni“ sveta – „zemlje i neplodnog mora“ – izlaze iz tog ogromnog }upa. gr~ke kolonije tako {to svaka za sebe bira svoje zakone i svoje zakonodavce. Stari Grci nisu jedini narod koji je imao kolonije. 15 Institucionalizacija dru{tva je svaki put institucionalizacija magme socijalnih imaginarnih zna~enja koja mo`emo i koja treba da nazovemo svetom (kosmos) imaginarnih zna~enja. kao svet i ~oveka harmonije i mere. na primer. koja nas upu}uje na ispitivanje novih odnosa. obavezuju}i se da napi{e zakone koji }e biti u skladu sa situacijom. 731–735). zbrke. 116) sva bi}a (bogovi i ljudi. Harmonija i mera za stare Grke nisu date. kao {to su falange ili kolonije. jeste ovaj mon5 Dru{tvo dovodi do toga da postoji jedan svet zna~enja i samo dru{tvo postoji u odnosu na jedan takav svet. jedna obrnuta strana sveta. dakle ni iz ~ega. veza smisla. detinjasto je naivna. dakle u vreme kada i Homerovi epovi. „Koreni“ sveta – svet = red – njegova „druga strana“. b) Osnovna ideja za starogr~ko shvatanje jeste ideja Haosa. ve} su problemi i svrhe – njihovo je ostvarenje uvek nesigurno i neizvesno kada je re~ o ljudskom `ivotu. iz ni{tavila (haino): „Na samom po~etku bi Haos“. Gr~ko shvatanje sveta: osnovna imaginarna zna~enja . iz praznine. 724–730.

podlo`ni su bezli~noj Sudbini (Moira). ili mogu}nost izvansvetovnog bega. c) Svet nije napravljen za ljude niti se interesuje za njih. pa tek potom Zevsa. i ponovnog stvaranja sveta od haosa. nepoznata je Grcima. To }emo u~initi mi. ne postoji nikakva transcendentalna izvan-svetovna sila koja se zanima za ljude. To ne}e u~initi ni Bog. Bogovi se me{aju samo kada ih neko o{teti. kao {to su im nepoznati mesijanstvo. izme|u bogova. ljudi – ako je mogu}e.tre}i program LETO–JESEN 2009. ne doga|a se za nas. ili u korenima haosa. Ono {to se ne doga|a ovde. ako i postoji. jer da su granice bile jasne . garanta nekog idealnog dru{tva. XI pevanje. sluga nekog Siroma{nog seljaka malog imanja. ni istorijska nu`nost. a jo{ manje koja ih „voli“. ili ih ne po{tuje. Uop{teno. Mi znamo da smo podlo`ni istom zakonu koji vlada i ostatkom sveta. Radije bih na zemlji radio. videti Da pada ru`no i vrlo skoro. Nego da vladam svim onim ugaslim mrtvima. povratka u haos.“ Okovani Prometej. Samo na ovoj strani (u kojoj i mi `ivimo) vlada – za sada – Zevs i ~ini je. Ono {to je va`no za nas de{ava se ovde.“ Odiseja. novu vlast posedujete i mislite Kako stanujete u nepristupa~nim za bol palatama: nisam li mo`da Video Do sada pad sa trona dva tiranina? Tako }u i tre}eg. ako tako mogu re}i. dakle VI–II–V vek – za starogr~ko shvatanje `ivot posle smrti ili ne postoji ili. koja je prvo donela Uran. u istoimenoj Eshilovoj tragediji. stihovi 955–959 d) Bar do kraja V veka – i ovo je period koji me zanima. nikakva politi~ka snaga. preko glasnika Hermesa: „Vi novi. svetom. prema starogr~kom shvatanju `ivota. {alje poruku Zevsu. Haos imamo i u sebi samima u obliku hybrisa. Ideja nekog istorijskog zakona. sada{njeg gospodara. gori je od ovozemaljskog `ivota. ovo je zakon postojanja Bi}a: zakon ra|anja i propadanja. doga|a se negde drugde. Prometej. dakle neznanja ili slabosti da uvidimo granice svog delovanja. stihovi 488–491 Dakle. 16 struozni prostor. koja mu ka`e: „Smrt mi nemoj slaviti Odiseju sjajni. ne ti~e se nas. Ova teorija inspiri{e poziciju prema kojoj ono {to treba da se dogodi dogodi}e se ovde. na neki na~in. Osim toga. zatim Kronosa. i ako nam to Sudbina dozvoli – ili je to nemogu}e. To se jasno isti~e u Odiseji kada se Odisej sre}e sa senkom mrtvog Ahila u Hadu. i tome sli~no. zavisi od nas i mi smo ti koji }emo to u~initi. zakonu ra|anja i propadanja. posednik nau~ne mudrosti u politi~kim pitanjima. ni bogovi nisu svemogu}i.

u kome se odra`ava na{ `ivot.. mi }emo to ovde u~initi. ne bi postojao hybris. Na ovom mestu bih se usudio da ispravim jednog velikog gr~kog pesnika Andreasa Empirikosa. kao {to je mnogo puta u pro{losti spre~avao ljude. pojmovi bez ikakve dubine. da imamo. Ja bih rekao: nadahnu}em `ivota do{li do znanja o smrti. sa~uvani. koji deluje odgovorno shvataju}i opasnosti svojih dela. koji su prvi. sledbenik hiperrealizma. Unutra{nji odnos demokratije i filozofije . slava Grka. uo~ava se neverovatno stvaranje koje obuhvata sve grane politi~kog `ivota. Me|utim. dogodi}e se ovde. svest da smo zaista smrtni i da ono {to treba da bude. pi{e i veliki lirski pesnik Arhiloh. oslonac. gr~kog sveta.¹ sveljudska. On sam treba da ih razume ili da ih predoseti. Zevs. prev. ljudskog `ivota i sveta. verujem. i jedan od pionira hiperrealizma u poeziji u Gr~koj. strahom od smrti nadahnuli `ivot“. One su na~in osmi{ljavanja stvarnosti. izra`ava istu onu filozofsku percepciju koju sam ukratko poku{ao da formuli{em. Gr~ki svet gradi se na svesti da ne postoji beg od ovog sveta i od smrti. 7 Philhellene – philos + hellen = prijatelj Gr~ke. Kronos. iako malobrojni. prev. Kao politi~ka institucija tragedija je institucija samoograni~enja.6 Pesmu Na putu filhelena7 Empirikos zavr{ava `eljom: „da bude Š. gr~ki pesnik. i jedna od poruka tragedije koja je direktno povezana sa filozofijom i koja je oplo|ava. Zna~enje sleda Uran. da do|emo do tako potrebnog nadahnu}a za `ivot. U ovaj period se sme{taju i kona~an oblik Homerovih epova i Hesiod. Me|u sa~uvanim 6 Andreas Empirikos (1901–1975). dakle. svaki ljudski `ivot. Ove ideje nazvao sam osnovnim imaginarnim zna~enjima. na ovom svetu donjem. uostalom. Mo`da nas on spre~ava i danas. Niko ne mo`e da mu uka`e na njih a priori. Ona stalno podse}a atinske gra|ane da postoje a priori nepoznate granice deluju}eg subjekta. Nalazimo ih od stvaranja. ve} od Homera i u mitologiji. da je ~ovek smrtan. prvobitnog uspostavljanja. – Prim. od ovog trenutka.. U jednom kratkom periodu. neka bude. – Prim. Ovo je. negde oko 680–670. Istinita u smislu da svi mitovi imaju jednu zna~enjsku osnovu. Polis se stvara u VIII veku pre nove ere. Zato bi se moglo re}i da postoje mnoge i lepe mitologije. postojali bi samo prestup i greh. samo je jedna istinita – starogr~ka. 17 Strah od smrti obuzimao je svuda i oduvek sve smrtnike. ~iji su fragmenti.KASTORIJADIS: ^ETIRI PREDAVANJA i prepoznatljive a priori. Na po~etku VII veka. kako je opisan u mitovima. 5.

Postavlja se pitanje: [ta je svet? [ta zna~i kada ka`emo da ne{to jeste? Koja je razlika izme|u bi}a i mi{ljenja? [ta je istina. a {ta naprosto mnjenje? Tales. u sada{njem smislu tog pojma. onaj nov novcati {to ostavih pored nekog `buna nevoljno. izra`ava se pitanjima: Ko je gospodar? Ko upravlja polisom? Ovo vodi ka dru{tvenoj borbi protiv aristokratije {to kao rezultat daje demokratiju. prema mom mi{ljenju. .“ Osporavanje. Svoj jedinstveni karakter ona duguje upravo tom jedinstvenom kontekstu u kome se stvara. Da. Da li iko mo`e da zamisli Jevrejina ili hri{}anina ne samo da pi{e: „Pa {ta ako sam Biblijom nos svoj obrisao? Bolji primerak drugde }u prona}i“ ve} da postane slavan zahvaljuju}i tim svojim stihovima? Od samog po~etka. osporavanje zakona. jedan od prvih koji su postavili ova pitanja i koji je poku{ao da na njih odgovori. [ta me se ti~e onaj moj {tit? Nestani! Bolji od tebe drugi }u kupiti. ali ne u smislu kvantitativno beskona~nog. Osporavanje (sumnja) institucionalizovanog dru{tvenog predstavljanja poprima za svet oblik filozofskog pitanja. odgovorili su drugi. Spasoh me|utim `ivot svoj. ta~no. naravno. Me|utim. Zaista. ali filozofija u pravom smislu. Mnogi su navodili da postoje i druge filozofije osim gr~ke. Utoliko ona odaje naro~itu po~ast hrabrosti. ve} u smislu neograni~enog. Sledi Anaksimandar koji ta~no.tre}i program LETO–JESEN 2009. tamo gde je i po~ela. smatrao je da je svet stvoren od jednog elementa koji je nazvao voda (hydor). bolji od tebe drugi }u kupiti. a da do tada va`e}a ube|enja nije smatrao za miteme. ~ije prve temelje vidimo na ovom mestu. koje se javlja s osporavanjem tradicionalnih predstava i tradicionalnih institucija. zadivljuju}e je da istovremeno pesniku daje mogu}nost da slobodno ka`e: „Pa {ta ako sam ostavio svoj {tit. Fragment 13 I ovo otvoreno govori i doprinosi Arhilohovoj slavi. i u Indiji i u Kini postojala je neka vrsta filozofije. Njeno ra|anje je neodvojivo od zapanjuju}eg otvaranja unutar starogr~kog dru{tva. postojala je samo u anti~koj Gr~koj. u jednom dru{tvu kao {to je gr~ko u kome su se li~na hrabrost i vojni~ka ~ast veoma cenile. ova politi~ka zajednica poseduje ube|enje da ne mo`e da se odr`i kao zajednica ako je ne brane gra|ani koji je sa~injavaju. jeste zajedni~ki koren i demokratije i filozofije. a svoj sam `ivot spasao. ovo beskrajno i bezgrani~no traganje. Na taj na~in ra|a se filozofija. smatra da je svet stvoren od jednog beskona~nog elementa (apeiron). Kao {to sam ve} naglasio na po~etku. 18 fragmentima postoji jedan neverovatan i neshvatljiv za bilo koje drugo dru{tvo: [tit moj neki Saj sad u`iva.

od trenutka kada se nasledni vladari zamenjuju izabranim. u skladu s potrebama i okolnostima. jeste politi~ka istorija stalnog stvaranja. pro{iruje na pitanje legitimiteta politi~ke vlasti i politi~kih re`ima. ve} procedura koja se izra`ava kao aktivnost promene „osnovnih“. a ve}ina se odnosi na pitanje sadr`aja filozofije. inspirisale mnoge gluposti razli~itih komentatora) ka`e za svoju epohu: 6. osnovni argument je u ~injenici da je filozofija u anti~koj Gr~koj bila filozofija gra|ana koji razgovaraju na agori s drugim gra|anima. ni jedan od njih ne potresaju politi~ke borbe. koji ponovo iz temelja revidira kako politi~ki `ivot polisa tako i predstavljanje sveta koji poseduje. Prema mom mi{ljenju. Politi~ka istorija Atine. S jedne strane. kasnije u trajanju od deset godina i tako dalje) sve do faze koju opisuje Aristotel u Atinskom ustavu (oko 340 godine p. a ne svih u celini i istovremeno. „organskih“. Ne postavlja se jednostavno pitanje ko vlada. Karakteristi~no je da se samoinstitucionalizacija ne ostvaruje u konkretnom i kona~nom politi~kom obliku. susre}e s filozofskim: [ta je pravo. malo pre nego {to makedonska dominacija ne obori nezavisnost polisa. filozofi se bave politi~kim pitanjima ({to se mo`e videti jo{ od Heraklita) a. Da li je pravedno da vlada manjina ili ve}ina? [ta zna~i pravedno? To pitanje se. dakle. a {ta je pravda? – pitanje koje ima isti karakter kao i prvobitno filozofsko pitanje: [ta je svet i kakav je? 19 Pojavljivanje svih ovih pitanja u anti~kom demokratskom polisu (veliki broj polisa postaje demokratski u periodu od VIII do IV veka pre nove ere. „ustavnih“ zakona (dr`ave Špoliteia¹ dakle) i drugih institucija. nego i pitanje: kako mo`e da se opravda to ko vlada? Rasprava se.n.KASTORIJADIS: ^ETIRI PREDAVANJA Postoje mnogobrojni i razli~iti argumenti kojima se podr`ava ovakvo mi{ljenje. primorava da se traganje produbljuje. Aristotel (~ije su politi~ke ideje. od njenog osnivanja (dakle. to jest ona se ne uobli~ava jednom za svagda. Samo-institucionalizacija . osim Sparte koja je poseban slu~aj) dovodi do sna`nog pokreta samoinstitucionalizacije dru{tva. uzgred. naime. dok je filozofija u Indiji ili u Kini ostala filozofija sve{tenika ili filozofija dvora i mandarina.e). s druge strane. prema tome. Samoinstitucionalizacija nije stanje. na neki na~in. u po~etku samo iz redova aristokratije s do`ivotnim mandatima. sam politi~ki `ivot. ve} postepeno. Uzajamna oplodnja politi~kog pokreta i filozofskog pitanja jeste onaj element koji karakteri{e ~itavu ovu epohu i koji je zape~atio jedinstvenost kako demokratskog polisa tako i filozofije koja se razvija unutar njegovog konteksta.

od ~etiri nastaje deset. Ne{to je odlu~eno onako kako je odlu~eno jer se to demosu ~inilo ispravnim (edoxe). I u ovome se ~ini da su ispravno postupili (dokousi poiein orthos).2 Dokousi poiein orthos: Aristotel. XLI.tre}i program LETO–JESEN 2009. Na taj na~in pokazuje da celokupan dru{tveni `ivot. Na pri8 7. ve} je ono materija politi~kog delovanja. 20 Demos je postao gospodar svih i svime upravlja glasanjem i sudovima gde i sam poseduje vlast. u ovoj definiciji postoje nedopustive stvari. i odluke koje su nekada bile u nadle`nosti skup{tine pre{le su u ruke demosa. nije u pitanju potpuna reorganizacija svega) mo`e da postane objekt politi~kog delovanja. Za nas. naravno.8 Jedan od najneverovatnijih trenutaka ove procedure samoinstitucionalizacije svakako je slavna Klistenova reforma (508–506). Svi atinski zakoni po~inju frazom: edoxe ti boyli kai to demo. do izvesne mere (jer. To nas podse}a da glasanje koje sledi ne proisti~e iz neke „nau~ne“ analize. on to ne ~ini jer {to bi se u tom slu~aju novostvoreno pleme poklapalo sa starom tre}inom (tre}inom starog plemena. korisni politi~ki oblici. a) Ko je demos Demos se sastoji od svih punoletnih slobodnih mu{karaca Atinjana. jer lak{e se dobitima i poklonima korumpiraju samo neki. niti je to dru{tvo ne{to {to se iz nekih razloga ne mo`e dota}i. Prvi put u istoriji svedoci smo da se jedan politi~ki pokret ne suo~ava olako sa reformom dru{tva iz koga je ponikao. Demos Eudiafthoroteroi gar oi oloigoi ton pollon. ne ka`e da je narod nepotkupljiv. mogao je da stvori 12. Me|utim. Veruje da ga je mogu}e potkupiti poklonima i raznim koristima (ili predizbornim obe}anjima). on nije Pol Pot) u deset plemena i deli politi~ki kalendar na odgovaraju}i broj meseci (od 35 ili 36 dana). niti ga je izveo ra~unar. naravno. a ne kolonijalno. Zaista. i. a ne mnogi. Me|utim. tako da bi vreme predsedni{tva (prytanaeia) svakog plemena odgovaralo kalendarskim mesecima. dakle dvanaestinom ukupnog stanovni{tva) i {to bi dru{tveno-politi~ke grupe ostale iste. . Klisten ponovo organizuje ati~ka plemena. Da bi ova radikalna promena i reorganizacija postala op{ta svest on razvrstava gra|ane (politi~ki. Osnovna karakteristika demokratske procedure je ~injenica da demos stavlja samog sebe u centar svega. jedini filozof koji ima phronesis. kao {to pi{e Aristotel. Atinski ustav. on ka`e da ga te`e potkupljuje manjina. ne{to {to mo`e i treba da se promeni da bi se institucionalizovali novi.

I. {to isklju~uje robove. {to isklju~uje `ene. godine `ivota. znaju}i pri tom da nam ona ne re{ava sve postoje}e probleme. i ograni~iti. Trebalo bi da postoji podela na manje zajednice i neki statut. ka`emo da svaka punoletna osoba treba da u~estvuje u svim politi~kim vlastima sa apsolutno jednakim pravima. najautonomnijem multietni~kom dru{tvu. „Glasam“ zna~i potpuno u~estvujem u konkretnoj politi~koj zajednici koju treba. U pitanju je politi~ka pozicija. samo-sudskim (aytodike) i nezavisnim (aytoteles). treba da se odlu~i o sastavu izbornog tela. zna~i da sam sebi daje svoje zakone. na neki na~in. Mi. smanjuju}i granicu punoletstva?) U svakom slu~aju treba doneti odluku koja se ne mo`e dokazati i koja je. treba odlu~iti da li }e na izborima za demos jednog polisa pravo glasa imati svi oni koji se u trenutku izbora zateknu u njemu. „slobodnih“. ili bar ja danas. bez „predstavnika“. arbitrarna. Eklisija (Ekklisia) demosa svojim 21 b) Na koji na~in se ispoljava vlast demosa . (Za{to da to bude od 21. bez ikakve pretpostavke. Moglo bi se re}i da je u vreme atinske demokratije. ^ak i u najslobodnijem. bez ikakvog u~e{}a u politi~kom `ivotu grupe o kojoj je re~. Tukidid je jednom re~enicom definisao koje su tri osnovne politi~ke vlasti. U pitanju je pozicija koju mi formuli{emo u odnosu na konstituciju vladaju}eg tela i koja se ne dokazuje ni na jedan nau~ni na~in. Nije mogu}e da milijarde stanovnika na zemlji zajedno i istovremeno odlu~uju o svim temama bilo gde da se one javljaju. do nekog stepena. pravilnik koji bi regulisao teme koje se odnose na te zajednice. i pretvara se. Na primer. „mu{karaca“. u suprotnost onome {to bi `eleo da bude. bez ikakvih mogu}nosti da snosi posledice svog glasa. Autonoman. ili 18. ipak glasa. odre|uju ko jo{ u~estvuje u ovoj vladavini“. on ga naziva „autonomnim. da odre|uje politi~ko telo i od kog uzrasta se u njemu u~estvuje. tako|e. „Punoletnih“ je jo{ problemati~nije jer nas direktnije upu}uje na osnovno pitanje politi~ke filozofije i politi~ke prakse: pitanje osniva~kog trenutka kada jedno telo odlu~uje da „smo mi gospodari koji. Kada `eli da polis okarakteri{e kao slobodan. Institucija izbora ismeva se ako bilo ko. Ovo }e pitanje uvek postojati. Stav „ja sam ljudsko bi}e i glasam u dru{tvu u kome ne postoji diskriminacija“ mo`e da se pretvori. Ako je odgovor negativan treba odlu~iti koja je najmanja du`ina boravka kao uslov da bi neko imao pravo da glasa.KASTORIJADIS: ^ETIRI PREDAVANJA mer. Ona se ispoljava kao neposredna demokratija. Ovu odluku treba da donese zajednica koja }e preuzeti odgovornost i konsekvence takvog definisanja. Pre nego {to politi~ki filozofi po~nu da raspravljaju o politi~koj podeli vlasti. kako je to odlu~ila desnica u Francuskoj. o kojoj odgovorno odlu~ujemo i usvajamo je. dakle.

Skoro dva veka. ili polovina gra|ana. naravno. koji je bio zakonodavan jer je glasao za neki zakon. od ~ijeg suda zavisimo. odluka koja je za ono vreme bila ravna putu na Mesec. slu~ajan uzorak naroda. dve tre}ine. odlu~ivala po zakonima. iz gluposti. zna~i da polis upravlja sam sobom. bilo unutra{nje bilo spolja{nje prirode. Nezavisan. Ideja profesionalnog sudije jednom starom Grku ~inila bi se suludom. Ovo je neka vrsta . u 4 veku p. mir. II. Kao {to to nedvosmisleno ka`e Aristotel. Od trideset hiljada punoletnih Atinjana svake godine bi se izvla~ilo {est hiljada mogu}ih sudija u jednom vrlo komplikovanom sistemu koji se stalno pobolj{avao s ciljem da se spre~i bilo kakva mogu}nost prevare. Donosila je. savezni{tvo. Na ovom mestu treba naglasiti da sudovi u Atini nisu bili profesionalni. sudsku i izvr{nu vlast. na skup{tinama je u~estvovao veliki broj ljudi. III. donosila je odluke od kojih su 9/10 bile potpuno ispravne. i u ~injenici da osnovne odluke politi~kog `ivota zajednice. Kada je trebalo raspravljati o krajnje ozbiljnim temama na Eklisiji. pohod na Siciliju. najverovatnije. prepu{tamo profesionalcima. u su{tini se o svemu odlu~ivalo glasanjem Eklisije. stvaranje flote. posle razgovora u Skup{tini. Za vreme Peloponeskih ratova atinski demos imao je trideset hiljada punoletnih Atinjana. Treba naglasiti da dve poslednje odluke pripadaju kategoriji koju mi danas. zanatlije i seljaci koji su je ~inili. bez obzira na udaljenost koju su ati~ki seljaci morali da prevale. To se ogleda. {to je i najva`nije. a naro~ito po osnovnim statutarnim zakonima. na primer.tre}i program LETO–JESEN 2009. i da ga primeni. 22 glasanjem. ili uticaja na 501. javni radovi. prema mi{ljenju mnogih drugih. Na taj na~in. Tako nije postojala opasnost da se neki zakon izglasa s ciljem da se donese konkretna odluka. Sudije su birane izvla~enjem. kvalitet donetih odluka. u pravom smislu upravne vlasti i funkcije. Prema mom mi{ljenju. bilo je prisutno. donosi Eklisija demosa: rat. ali i. dakle. i kriminalno lo{e. kao {to je bila presuda vojskovo|ama u pomorskoj bici kod Arginuse. u zvanju sudske vlasti. Sada{nja politi~ka filozofija i filozofija prava predstavljaju kao osnovne funkcije dr`avne vlasti zakonodavnu.n. Ove je odluke u anti~koj Gr~koj donosio demos. izme|u ostalog. Donosila je i pogre{ne. bio je pozvan. 1001 ili 1501 ~lan – u zavisnosti od situacije – koji su sa~injavali odre|eni sud. {to je bila Temistokleova ideja i njegov doprinos pobedi kod Salamine. Donosila je i odli~ne.e. – Druga se odnosi na nezavisan karakter upravne vlasti. Na ovom mestu isti~em slede}e: – Prvo. Eklisija demosa. Samo-sudski (aytodike) zna~i da su njegovi sudovi odlu~ivali o svim osporavanjima i sumnjama koje su mogle da iskrsnu. izgradnja Partenona i tako dalje. me{anja.

U ve}ini slu~ajeva. u smislu da upravnik drugog odeljenja izvr{ava neki zakon konkretizuju}i pojedine detalje koje zakonodavac nije mogao da odredi ili predvidi. Feni~anin. ne postoji ni u savremenim pravnim raspravama. u svakom slu~aju. ona je samo trenutna uprava koja je u staroj Gr~koj. Kada neka vlada izazove rat. ona tada vlada. odnosno da ne postoje. koji se. jer ni jedan dan u pet godina Englezi nisu slobodni: 23 8. oni su slobodni jedan dan u pet godina. ne bi smatrao ni malo va`nom osobom. jer bi njegov posao jednostavno bio izvr{ni. Ruso je pisao o Englezima (jer je tada jedino Engleska imala Parlament) da misle da su slobodni jer biraju svoje poslanike. pomalo popustljiv. naravno. Sirijac ili Grk. uklju~uju}i i Rusoa. Stari Grci nisu poznavali licemerni i obmanjiva~ki pojam zastupanja naroda kao {to ga ne poznaju ni noviji politi~ki filozofi. na neki na~in. on se sam politi~ki otu|io. Sve to. vojskovo|e. jer se tako pre}utkuje osnovna vlast – upravna. bila prepu{tena robovima.KASTORIJADIS: ^ETIRI PREDAVANJA nenamerne prevare. upravnici: dakle. naravno. dakle ona upravlja (dobro ili lo{e. upravnik Narodne banke Gr~ke bio bi neki ume{ni rob. to je politika. Na ovom mestu Ruso je. s odre|enim pravima i du`nostima koji mu pripadaju. bez obzira na to {to ova re~ mo`e da zasmeta. Kada neka vlada stvara. on bi bio smenjivan sa funkcije. ne izvr{ava zakone. ili savremena shvatanja. od pet godina) poverava vlast odre|enim ljudima. Za stare Grke to uop{te nije bio problem. ona ni na koji na~in ne izvr{ava. Pore|enje s novijim shvatanjima a) Zastupanje . ~ak. na primer. Veoma mali broj koji se bira ne samo da je odgovoran – naravno – ve} se mo`e opozvati (jo{ jedna gr~ka tvorevina) za vreme trajanja mandata. Ovde je u pitanju stvarna vlada politi~ke zajednice i stvarna vlast koja. koja se ni na koji na~in ne mo`e nazvati „izvr{nom“. ni u savremenoj politi~koj filozofiji. Od trenutka kada neko neopozivo i za izvesno vreme (na primer. ali se skromno (i obmanjiva~ki) naziva izvr{nom. predla`e i uti~e na Skup{tinu da izglasa Bud`et. Izvr{na vlast ~ak nije ni vlast. Kada neka vlada upravlja. ili obmane. gra|ani koji imaju neki javni zadatak odre|enog trajanja. Na ovom mestu mo`emo uo~iti najmanje tri osnovne razlike u odnosu na novija. na primer. Usudio bih se da ka`em da smo `iveli u anti~koj Gr~koj. to je drugo pitanje). a razlog tome je o~igledan. u najve}oj meri. Kada objavljuje rat. ne zna~i da u neposrednoj demokratiji ne postoji uprava. Ako bi Eklisija ustanovio da je neka optu`ba protiv nekog upravnika osnovana. upravnik se bira izvla~enjem.

postoje}im strankama. izbornim zakonom. Na ovom mestu se pojavljuje i drugo kapitalno pitanje – pitanje kompetencije. za stare Grke. generali su. zgu{njava jedne nedelje i spu{ta s neba i pronalazi svoje telo me|u 300 ljudi. ve} je determinisan (i danas mnogo vi{e nego pre) prethodnim godinama. arhonti su se birali izvla~enjem. Ne postoji nauka ili tehnika – gde navedene pojmove treba razumeti u starogr~kom smislu – politi~ke stvari ~ije znanje bi dozvolilo onima koji ga imaju da se smatraju boljima kao vladari. I ako o tome dobro razmislimo. dok se ne pojavi ponovo za pet godina. stvar je o~igledna. kandidatima i tako dalje. Naravno. izbor je. Osim nekih izuzetaka. tj. Drugim re~ima. izbor koji pravi tog dana. re~ najbolji (aristos) ima dvostruko zna~enje – zna~enje porekla i zna~enje uro|enih vrednosti pojedinaca Me|utim. Me|utim. pona{anjem i tome sli~no. zanatska kompetencija. aristokratski princip. princip i ideja demokratije nisu ono {to pod tim podrazumevamo danas – dakle izbori. Za stare Grke. zanatlije. onoga koji se isti~e i onim {to je u~inio. s obzirom na to da su smatrali da niko ne mo`e da zastupa gra|anina na Eklisiji demosa. o kojima sam govorio. va`no je starogr~ko shvatanje prema kome se pitanje izbora postavljalo samo na onom mestu za koje je bila potrebna tehni~ka. naravno – glasali su za razli~ite teme ili protiv razli~itih tema. nije postojala teolo{ka ideja prema kojoj se dominantna supstanca naroda. Na ovom mestu postoji osnovno politi~ko otu|enje koje stari Grci nisu ~ak ni imali kao politi~ku mogu}nost. koji ga onda odr`avaju i otelotvoruju u slede}ih pet godina. Od Herodota do Aristotela smatrali su – molim vas da posebno obratite pa`nju na ovo mesto – da su izbori aristokratska institucija. Uzimaju}i u obzir zna~enje koje su tada imali ratovi. Me|utim. Druga osobina }e se mo`da nekima u~initi paradoksalnom. Neko bira one koje smatra najboljima (aristos). 24 ono o ~emu neko misli. svake godine biralo se deset generala za vojna zvanja. U pitanju je glas. imali i politi~ku ulogu. U toj oblasti zaista je trebalo izabrati najbolje. Na primer. Atinjani su organizovali izbore. kada se opet zgu{njava i prenosi na 300 ljudi i tako dalje.tre}i program LETO–JESEN 2009. pa samim tim je imalo smisla da se izaberu najbolji tehni~ari. nisu smatrali da se arhonti biraju. b) Izbori . u osnovi. a mo`da }e neke i razdra`iti – utoliko bolje. dok istovremeno svaki kandidat poku{ava da ubedi bira~e da je najbolji. U oblastima u kojima se nesumnjivo zahtevala tehnika ili specijalno znanje. naravno. U Staroj Gr~koj nije bilo kompetentnih u politici – mi{ljenje svih imalo je podjednaku te`inu. posle neke misteriozne hemijske procedure.

najve}eg demokratskog teksta koji je ikada napisan. U nema~kom prevodu to mesto glasi: „@rtvovali su sebe za dr`avu. u stvari. Kada su sada{nji Grci uz pomo} sila za{titnica i Bavarske osnovali savremenu gr~ku dr`avu (kratos). Korint. isto i za zajedni~ko mi{ljenje gra|ana i za reakcionarnog i apsolutno antidemokratskog filozofa kao {to je Platon – kompetentan da izabere najboljeg zanatliju nije neki drugi zanatlija. golo nasilje.KASTORIJADIS: ^ETIRI PREDAVANJA Iz toga proisti~e pitanje: ko je bio kompetentan da izabere najbolje zanatlije? Ono {to je dobro jeste da je odgovor na ovo pitanje. U septembru 1939.“ Sli~no va`i i za slavnu Aristotelovu knjigu Ustav atinski. Tre}a stvar koju treba dota}i jeste slavni pojam dr`ave. Periklov stav zna~i da su ovi ljudi `rtvovali sebe za druge. preuzeli su iz starogr~kog ovu re~ koja zna~i. otkrivenu u XIX veku. za ostale ~lanove zajednice. Starogr~ka zajednica jeste polis. proizlazi iz projekcije odre|enih govornih struktura prevodilaca karakteristi~nih za odre|enu epohu. brutalno. Atina je geografski pojam. dakle. andres gar polis. polis su Atinjani. [ta je polis? Prema Tukididu andres gar polis. ve} onaj koji koristi proizvod njegovog rada. a ne dr`ava (kratos). Za anti~ke Grke ne postoji Politeia ton Athinon. Profesori univerziteta. a koja. nagradili su tragedije kao {to je Antigona i tako dalje. Prema tome. prema izborima koje su organizovali Atinjani. godine Waffen-SS su objavile nema~ki prevod Periklovog Epitafa. jednostavno i logi~no. mogu}e je razumeti da su bili u pravu kada su ove ideje sprovodili u delo. U tom prevodu zamena re~i polis re~ju dr`ava (kratos) bila je dovoljna da se tekst protuma~i kao nacisti~ki. a ne neki drugi potkovi~ar. onaj ko je ozna~en da izabere najboljeg politi~ara jeste onaj koji koristi svoje politi~ke sposobnosti. Prema tome. {to je materijalna gre{ka zbog koje se obaraju studenti na ispitu na prvoj godini. Sude}i prema rezultatu. Ka`e Atina. Polis. 25 c) Dr`ava . politeia. dakle narod. prevode Politeia ton Athinon. Perikle ka`e: „Ovi ljudi su `rtvovali sebe za polis“. Strani filolozi. dakle. a naro~ito Nemci. helenisti. izraz. koje se uvek iznova javlja. Izabrali su ljude kao {to su Temistokle ili Perikle. Polis su Atinjani. i tako dalje kada je u pitanju mesto (topos). Kada je u pitanju polis on ka`e Atinjani. prevode}i Platonovu Politeia kao Der Staat izazvali su veliki nesporazum. Korin}ani. Mitilinejci. Tukidid nikada ne govori o Atini ili o bilo kom drugom polisu. Starogr~ki polis ne mo`e se nazvati dr`avom u smislu koji dr`ava danas ima. dakle. Konjanik je kompetentan da izrazi mi{ljenje o tome ko je najbolji potkovi~ar ili sedlar. dakle u smislu nekog nezavisnog mehanizma odvojenog od dru{tva. koji mnogo bolje od mene znaju gr~ki.

skup{tine svih gra|ana koji zajedni~ki odlu~uju o u~e{}u u ratu protiv Engleza. Treba re}i da je Lenjin u jednim od svojih mladala~kih radova ovakav na~in organizacije nazvao primitivnom demokratijom. a ne da su Atinjani tamo gde je Atina. Drugi element: opoziv. o Ustavu dr`ave. ^ak i danas. o porezima. zna~i da bilo koga ko je izabran na neku poziciju mogu u bilo kom trenutku da opozovu oni koji su ga izabrali. preti govore}i: „Mi (koji imamo najvi{e brodova) }emo oti}i i stvori}emo neki drugi grad negde drugde. godine. gde nije postojala ni neposredna ni predstavni~ka demokratija. Me|utim. Ideju neposredne demokratije mo`emo svakako prona}i u ameri~koj revoluciji iz 1776. ponovo smi{ljao i ponovo stvarao neke od osnovnih ideja o kojima smo danas govorili. ova institucija se odr`ala u savremenoj Americi. . Poku{a}u samo u nekoliko re~enica da objasnim razloge za{to smatram da je ova tema i dalje izuzetno zna~ajna i savremena. Smatrali su sebe jedinim autohtonim Grcima. Podseti}u da je svaki put kada se javljao neki stvarni demokratski politi~ki pokret u poslednjih nekoliko vekova – {to va`i i za po~etke radni~kog pokreta – ponovo pronalazio. Time on misli da }e Atina biti negde drugde. koja na neki na~in predstavlja odbranu neposredne demokratije. Teritorijalno shvatanje politi~ke zajednice je savremeno shvatanje. dakle. 26 nije geografsko odre|enje. nezavisno od slede}ih izbora i tako dalje. u stvari. Opozivanje odgovornih bio je jedan od principa Pariske komune i jedan od razloga {to ju je Marks toliko cenio. Ne samo da nisu postojale stalne vo|e – koje }emo kasnije s pravom nazvati sindikalnim birokratama – ve} nisu bile ~ak ni izabrane. u Italiji“. ili Konfederaciji. ali to je sasvim druga pri~a. u o~ajanju {to ostali Grci ne prihvataju argumente da se bitka po~ne na ovom mestu. naravno. u Dr`avi i revoluciji. Pre pomorske bitke kod Salamine. 60 godina postojanja. ono {to je Lenjin sam u~inio posle Oktobarske revolucije.tre}i program LETO–JESEN 2009. u obliku neposrednog u~e{}a gra|ana u odlu~ivanju organa lokalne samouprave. Takozvane Town Hall Meetings. Bog zna da li su Atinjani bili vezani za svoju zemlju. To. Temistokle. Ono po~inje od rimskog doba i svoj vrhunac dosti`e u feudalizmu. Kasnije. od velikog su zna~aja. Na ovom mestu }u se zaustaviti iako bih imao jo{ mnogo toga da dodam. ^lanovi sindikata zauzimali su najodgovornije pozicije sistemom rotacije. S ovim elementima sre}emo se jo{ ~e{}e u pravilima koja su uspostavili engleski sindikati u prvih 50. on slavi ovakav na~in organizacije i naziva ga neposrednom demokratijom. smatrali su da su iznikli iz zemlje sami od sebe. Tre}i ~in drame je. ^elnici su rotacijom dolazili na to mesto. da }e Atina biti tamo gde su Atinjani.

– Prim. jedne dru{tvene grupe koja je u stanju da sama sobom upravlja. filozof. Na kraju. Kod zapadnih filozofa susre}emo ideju prema kojoj. profesor Univerziteta i ~lan gr~ke Akademije nauka i umetnosti. 9 Ioannis Theodorakopoulos (1900–1981). Mnogo toga bi se moglo re}i za Platona. a u smeru autonomnog dru{tva u kome autonomno `ive ljudi. za njegov odnos prema istini i stvarnosti dru{tva koje ima pred sobom. ili c na~inu (Dekart. tako|e. jer postoji Bog i taj Bog je duh. Platon je. bila je i ostala jedan od glavnih ciljeva svakog pokreta koji je te`io radikalnoj reorganizaciji dana{njeg dru{tva. nisam rekao da su stari Grci „verovali“ u pojam beskona~nog. Rekao sam da postoji jezgro. koje je potpuno suprotno od. na primer. specijalizovani mehanizam optere}en svojim specijalisti~kim delom. dakle ukidanje suprotnosti izme|u dr`ave – nezavisnog mehanizma – i dru{tva. Hegel) i nu`no je. Ovo je jasno. Govorim o onome {to se dogodilo izme|u VIII i V veka. centralna osnova u starogr~kom razumevanju sveta. kojoj nije potreban neki spoljni. koji zastupaju potpuno suprotno mi{ljenje. . postoji u principu izbora predstavnika u Sovjete. kako kod Teodorakopulosa9 tako i kod nekih drugih autora. da postoji zna~enje ljudskog `ivota koje je srodno (u etimolo{kom smislu srodno) ukupnom tkivu (teksturi) sveta i Boga koji ga je stvorio.KASTORIJADIS: ^ETIRI PREDAVANJA Opoziv. Osim Anaksimandra i Hesioda ni jedan drugi Grk ne voli pojam beskona~nog. logocentri~nog modela koji postoji kod savremenih mislilaca. on sam je to jasno napisao. pre nego {to ih je u potpunosti porobila Partija. tako|e. RASPRAVA KORNELIJUS KASTORIJADIS: Problem je zaista ozbiljan. kao i u Ma|arskoj 1956. istovremeno. 27 PITANJE: Rekli ste da su stari Grci verovali u haos i beskona~no i naveli ste primere iz Hesioda i Anaksimandra. Postoji ~ak i jedno mesto kod Platona prema kome to da neko smatra svet beskona~nim jeste „znak neznanja“. iako na to ne treba podse}ati. prev. Va`io je i u radni~kim savetima u Italiji i Nema~koj dvadesetih godina. rodom iz Sparte. Prvo. On dolazi posle demokratije i mrzi demokratiju i sve ono {to se sa njom dogodilo. svet nu`no treba da je stvoren prema a. b. Postoje argumenti. stvaranjem jedne stvarne politi~ke zajednice. Pomenuli ste Platona. i najvi{e i najmanje Grk od svih starogr~kih filozofa. Prvi put ~ujem ovakvu tezu. ali stvarne Sovjete. godine. samouprava.

{ta jo{ o~ekuje{ od `ivota. dok je ono {to tra`imo kraj. eksplicitna. i tako dalje.tre}i program LETO–JESEN 2009. posle koga. da sve ima granicu.“ Dakle. [ta je to {to kraj ima? Matemati~ke veli~ine. ve} da to. to jest da njihova veza nije „logi~na“. pomenuo bih i partijske mehanizme koje niste pomenuli i koje najverovatnije odbijate. iracionalni. 5 ili 11. od Homera do tragi~ara. Kako je mogu}e njeno funkcionisanje u dru{tvima koja su do`ivela velika klasna i ekonomska raslojavanja svojih ~lanova? Da li nas ova neposredna demokratija mo`da vra}a korak unazad? Kao {to verovatno znate iz istorije. granice. ponude za mrtve. Ono {to je sjajno kod starih Grka. koji bi `eleo da je sve kraj. ka`e u Filebu za sva bi}a: „da u svojoj prirodi imaju spoj granice i beskona~nog“ Š16c-d¹. ka`e mu: „Nikoga sre}nim ne smatraj pre kraja. Tra`imo poznato. Kasnije su matemati~ari dokazali da su ne samo kvadratni koren iz 2 ili 3. ne}e{ se popeti na Olimp. ono postoji unutar kona~nog. pa u tome nisu uspeli. jer su odre|ene i definisane. ne postoji ni jedno zna~enje ljudskog `ivota. postojale su zajednice u Filadelfiji i drugde u Americi koje su poku{ale da stvore jednu takvu vrstu demokratije koja. Oni narodu nisu bili va`ni. stvari nisu mogle a da ne propadnu. Kleobije i Beton. transcendentni brojevi. Molitve za mrtve. Sve ovo poku{avaju da odbiju i isklju~e teolozi-filozofi. jeste ideja beskona~nog kao neodredljivog. granica (to peras). kada se. me|utim. idealista Platon. bolji svet za nas ljude. . ne postoji. I ovde po~inje problem koji postaje filozofski skandal. nije pre`ivela. a da bi ne{to imalo oblik mora da ima kraj. otkriva da dijagonala kvadrata nije simetri~na stranicama. tada bi ih narod Po~nimo od poslednje konstatacije. Za stare Grke. Tako i Platon. neizbe`no. u stvari. poznato treba da ima oblik. Naravou~enije tragedije je slede}e: ljudski `ivot nema nikakav smisao. kao i beskona~no mnogo drugih brojeva. zna~i da beskona~no kohabitira s kona~nim. Svi ovi sre}nici su prestali da `ive u jednom trenutku vrhunca. Tako|e. Kako je mogu}e da jedan partijski mehanizam napreduje bez takozvanih ~lanova partije? I neki drugi su poku{ali da primene ono o ~emu ste govorili. a {to i dalje nastavlja da postoji i kod Platona i kod Aristotela.“ Primeri sre}nih ljudi koje mu kasnije navodi odnose se na ljude koji su umrli u nekom sre}nom trenutku – Telos Atinjanin. Kada Solon razgovara sa Krisom. svet u kome `ivimo nema nikakvo zna~enje i drugi. posle Pitagorine teoreme. kao {to su to i geometrijski oblici i brojevi. Kada su Dijagorini sinovi pobedili na Olimpijadi jedan od onih koji su bili svedoci te pobede rekao je Dijagori: „Umri sada Dijagora. granicu. 28 PITANJE: Govorite o neposrednoj demokratiji. Da su zaista re{ili probleme naroda. Pojam beskona~nog je vi{ezna~an. pojavljaju se tek posle IV veka.

ili zna~ajno ekonomsko raslojavanje. Stvaranjem raznih institucija Atinjani ograni~avaju politi~ku mo} bogatih i poku{avaju da umanje ekonomsku nejednakost. Za stare Grke problem mogu}eg politi~kog raslojavanja ~lanova dru{tva. mo`da se ponovo vra}amo u rano detinjstvo demokratije? 29 . Solonova reforma. a koja se posebno bavila Gr~kom i koja je o njoj pisala mnogo i ta~no. prev. Ovim {to sam rekao ne ignori{em savremeni svet i iskustvo dru{tva u kome `ivimo. a ne socijalni problem. nije a priori isklju~eno. okon~ava se sa Klistenom. jedna od stvari sa kojom nisam saglasan sa Hanom Arent. naravno. – Prim. Mi smo tako|e du`ni da se suo~imo s problemom mogu}nosti politi~ke jednakosti u jednom dru{tvu u kome postoji specijalizovana politi~ka organizacija. ili se bar sa njim nisu suo~avali na isti na~in kao {to smo mi danas du`ni da ~inimo. 10 Seisaxtheia (seio + axthos) = Solonova odluka ili zapovest o rastere}enju kojom su svi dugovi bili smanjeni ili otpisani. ne postoji ni jedno mesto na svetu da je ono o ~emu govorite za`ivelo. – Prim. jedno dru{tvo u kome se uo~ava veliko.: Mo`da i govorim utopijski. sam promovisao. To. Mo`da govorite utopijski.KASTORIJADIS: ^ETIRI PREDAVANJA K. stvarnost. ~est ratni brod kod starih Grka. slede}e: ono {to je va`no kod starih Grka jeste to {to je centar njihovog zanimanja bio politi~ki. Solon je sisahtijom10 otpisao ve}inu dugova i zakonom zabranio pozajmice koje kao hipoteku imaju telo. zajedno s peripetijama Pizistrata i njegovih sledbenika. naravno. Ekonomsko raslojavanje je bilo dostiglo takav stepen da su bogati zemljoposednici pretili da postanu vlasnici svega: pozajmljivali su siroma{nim seljacima koji su pod hipoteku stavljali svoja tela. prev. Me|utim. 11 Triiris (lat. kao aporija (pitanje) ekonomskog raslojavanja (ovde }emo donekle izostaviti pitanje slobodnih gra|ana i robova i bavi}emo se pitanjem raslojavanja izme|u slobodnih gra|ana) nije se postavljalo. jeste {to potcenjuje ~injenicu da je u savremenoj epohi socijalni problem. triremis) – vrsta galije sa tri potpalube vesla~a. pokazali su koje stvari nas vode napred. Problem ekonomske nejednakosti se na izvestan na~in javlja u staroj Gr~koj u VI veku sa Solonovim reformama. U slu~aju da nisu bili u stanju da otplate dugove postajali su robovi. tako {to name}u bogatima odre|ene izdatke: sponzorstvo. odr`avanje ratnog konja i tome sli~no. Me|utim. K. politi~ki. Problemi kojih ste se dotakli su veoma va`ni. odr`avanje triirisa11. S druge strane. nije u stanju da stvori politi~ku jednakost. u stvari. oni su re{eni. Dakle `ivot. Za mene. Ovo se odnosilo na Atinjane i za nas danas nema veliki zna~aj. Ona tvrdi. {to ne zna~i da su re{eni za ~itav svet. otprilike.

Vidimo da jedan partijski mehanizam. stalni partijski ~lanovi. Svako drugo bi nas vra}alo nazad. naro~ito ako verujete u istorijski materijalizam. birokratske diktature. da ignori{u svoju stvarnu egzistenciju. ^injenica je da neki od njih imaju privilegije i da mogu da ih uve}aju i pro{ire. Ovaj privilegovani sloj u Rusiji iznosi 15–20% od ukupnog stanovni{tva i sadr`i u sebi svu partijsku birokratiju. koji nisu ~ak ni profesionalci. Re{enje mo`da i ne postoji: niko nam nije obe}ao da }emo jednog dana sti}i u obe}anu zemlju i tu nisam saglasan s Marksom. Na taj na~in dolazimo na isto. godine. jedna partijska struktura. . kao {to je to slu~aj u isto~nim zemljama. bilo otvorene. ve} stvara embrion nove klasne organizacije koja }e. bez obzira na dru{tvenu promenu. me|utim. Mislim da je ovaj primer reductio ad absurdum. u politbiro. onda je ono samouprava. Lenjinovi profesionalni revolucionari iz 1903. posledi~no. lekcija iz savremene istorije je da uop{te nismo iskora~ili iz antidemokratske vlasti i da re{enje ne predstavljaju profesionalni politi~ari i da su to jo{ manje profesionalci partijskih struktura. zajedno sa svojim ~lanovima. 30 Smatram da se problem neposredne demokratije u politi~kom smislu mo`e da postavi jedino kao problem samouprave ljudi u svim sektorima i. inteligenciju i vojsku. {ta nam u stvari daju? Daju partijsku birokratiju koja u slu~aju socijalnih promena postaje vladaju}a klasa koja zauzima mesto starih kapitalista. Od trenutka kada postoje ljudi na stalnom mestu u vlasti – kao {to su to nu`no ljudi koji se sistematski biraju u ~lanstvo u Centralnom komitetu. bilo kapitalisti~ko-birokratske zapadnih zemalja. Naravno. upravo ovi partijski mehanizmi. Ako. Me|utim. postoji re{enje. u sekretarijat Komunisti~ke partije. ili ~ak i goru od prethodne. u proizvodnji putem podru{tvljavanja va`nih sredstava proizvodnje i kolektivnim upravljanjem proizvo|a~a proizvodnjom. stvoriti situaciju analognu prethodnoj. od njihove `elje i njihove stvarne snage da sami upravljaju. Prema ovom mi{ljenju. ve} su samo stalni. ne mo`emo a da ne idemo sve vi{e ka oblicima politi~kog otu|enja. to zavisi od procena i vrednovanja stvarnosti i razli~itih fenomena. u smislu da u savremenoj epohi i s tehni~kim sredstvima koja postoje. Smatram da ovo re{enje zavisi od samih ljudi.tre}i program LETO–JESEN 2009. vi{e funkcionere ekonomskih i tehni~kih struktura. partijskih struktura i ~lanstva. Zapitali ste se nije li ovo korak nazad i navodite za to primer partijskog mehanizma. Ne znam da li sam vas zadovoljio odgovorom. ili na bilo koje mesto u partiji – kako je mogu}e da zahtevate od tih ljudi.

koja se mo`e igrati u novac. a ne jedan teoreti~ar ili intelektualac.14 Narastaju}u privatizaciju na neki na~in pokre}e sam sistem.. K. Ovo stanje se sve vi{e {iri u zapadnim dru{tvima. pravde i jednakosti postavljaju u svetskim razmerama. a koje bismo mogli da sa`memo u slede}e: potro{nja. naro~ito ne u Gr~koj. defini{e. prev. Nisam u stanju da odgovorim {ta }e se dogoditi. Do{li smo u situaciju da svaku poziciju koja ka`e: „Pazite ljudi. Ose}am neku vrstu pasivne inercije koja me veoma zabrinjava. privatizacija. istovremeno. Kada ka`em „pokre}e je sistem“ to ne treba shvatiti kao neku teledirigovanu zaveru koja se smi{lja u podrumima 12 U pitanju je crna magija koju je konsultovao predsednik Narodne banke Brazila da bi saznao da li treba da devalvira valuta i koliko. 13 Skiladiko (`argon. – Prim. {tenara) – vrsta veoma popularnih no}nih klubova sa novogr~kom turbo-folk muzikom. U delu sveta u kome `ivimo – bez obzira na unutra{nje podele – postoji jedno preovladavaju}e stanje koje ima svoju logiku. obeshrabrenje vodi ka inerciji. – Prim. Ono {to je jasno uo~ljivo. Naravno. Pre dve godine bio sam u Brazilu kada je situacija tamo po~ela da se menja. 31 . skiladiko13 i kumkan. Tako se ponovo vra}amo na mesto koje sam pomenuo na po~etku svog izlaganja kada sam rekao da smatramo da se podrazumeva da se pitanja slobode. Italiji. {ezdesetih i sedamdesetih godina u Francuskoj. Samo je ona kompetentna da na njega odgovori. 14 Karta{ka igra. K.: Ne mogu vam odgovoriti na ovo pitanje. da nestane. Americi mo`e da se izgubi. Ako se ovaj trend nastavi tada sve ono {to se desilo u XVIII i XIX veku. bez obzira na siroma{tvo. Kao {to sam ve} rekao ovo se uop{te ne podrazumeva. blaga manipulacija ljudima. prev.12 Postoji sna`na budu}nost gr~kog dru{tva koja se mo`e sa`eti u tri re~i: fudbal. PITANjE: Danas se u Gr~koj podrazumeva jedna vrsta logike koja nas determini{e. jeste da postoji sna`na budu}nost koja se mo`e sa`eti u tri re~i: fudbal. K. bez obzira na to {to je u pitanju svetski fenomen. smatramo pesimisti~kom. 1968. Moj problem je u tome {to se neki pokreti marginalizuju dok. samba i makuba. Treba da postoji jedinstveni pokret koji bi u svom centru imao neposrednu demokratiju i jednu vrstu anti-logike. niko vam nije obe}ao da na kraju `ivota postoji raj“. sli~na preferansu. Nema~koj.: Nije pesimisti~an. ISTI SAGOVORNIK: Va{ odgovor je nekako pesimisti~an. Ono se odnosi na ukupnu politi~ku zajednicu. – Prim. K. K. u pravu ste kada ovo napominjete i potpuno vas razumem..KASTORIJADIS: ^ETIRI PREDAVANJA K. 1936.

odgovornosti. To je anti-logika kolektivne organizacije. a ne negde drugde? Na ovo pitanje ne postoji a priori teorijski odgovor. kako je mogu}e da jedan takav sistem pre`ivi u potrebama sada{njeg `ivota. i primer stare Gr~ke u kojoj je demos postao plen demagoga.tre}i program LETO–JESEN 2009. Za{to se to dogodilo tamo. do diktature Jaruzelskog (koga „socijalisti~ki“ mediji u Gr~koj nazivaju „poljskim vo|om“. a da ne nanosi {tetu celini. me|utim. . 32 Pentagona ili General motorsa. niko ne stvara probleme drugima. poni{tavaju}i na taj na~in neposrednost njegovog u~e{}a? Ne bi trebalo da zaboravimo. da se odbrani od tehni~ara koji sami za sebe mogu da stvore razorno oru`je kakvo god `ele? Kako je mogu}e da gra|ani ta~no kontroli{u vlast bez uplitanja partijskih mehanizama ili stranaka ili grupa koje zamenjuju prisustvo gra|anina kao pojedinca i koje ga zastupaju u organima koji donose odluke. Ovo je tema koju ljudi poku{avaju da shvate. ne-ravnodu{nosti. pogledajte {ta smo sve uradili. pogledajte ko smo. Ovo nije tema koja dozvoljava teorijski odgovor. Pitam se. svako radi {ta `eli. Ovo je veoma uo~ljivo u Periklovom Epitafu – tekst koji bi trebalo da se ~ita {to vi{e. Na neki na~in ova jedinstvena anti-logika postoji. ve} kao uro|enu logiku sistema koji vodi ka ovakvom rezultatu. imamo elemente. K. da nije postojala individualna sloboda i tako dalje. od avgusta 1980. Re~eno je da je navodno starogr~ka demokratija ugnjetavala pojedinca.: Stari Atinjani su se zaista ponosili mogu}nostima stvaranja i svojim polisom. da li je shvatljivo neograni~eno {irenje privatizacije? Da li je mogu}e funkcionisanje jednog dru{tva u kome se stvari sve vi{e kre}u u ovom pravcu? Da li postoji neka granica koja treba da se pre|e da bi do{lo do neke reakcije? Ovo je jedno od va`nih pitanja. uo~ava u prakti~noj aktivnosti ljudi koja se kre}e u ovom pravcu. na neki na~in. ili je uo~avaju. polis ima zakone i svi se zanimamo za op{te dobro. Sve su to pra- PITANJE: Neposredna demokratija gr~kog polisa – ovo malo i lepo – bilo je stvaranje kojim su se i sami Grci ponosili i koje je ostavila dela kojima se divi ceo svet. ali sam problem se. dodao bih. ^injenica je. na kraju. suprotstavljaju}i ga ~ileanskom diktatoru Pino~eu). istovremeno. K. Me|utim. kako `ivimo i kako. ali ne u prevodu – gde vidimo da sam Perikle opisuje narod re~ima (parafraziram): pogledajte kako smo mi organizovali polis. da su ljudi u Poljskoj pod veoma te{kim uslovima mogli da krenu u ovom pravcu. Jedino {to mo`emo da ka`emo jeste da. kontrole. na primer. Drugo pitanje odnosi se na stvaranje jedinstvene anti-logike koju ste pomenuli. Pitanje je da li mo`emo da je ostvarimo ako ljudi po~nu da prave poku{aje u ovom pravcu.

Euripida na primer. ili u socijalnom `ivotu. a Kleon je ponovo izabran. nego politi~ki. jadna osoba. Ovo je demokratija: narod je izabrao Kleona. prev. a istovremeno ne samo da dozvoljava Aristofanu da ga kritikuje ve} ga zbog toga slavi. Ovakav razvoj stvari postojao je zaista i u gr~kom politi~kom `ivotu. ka`u jedni. 15 33 . kao {to je to i danas. pojedinci se ostvaruju kao individue u~estvuju}i u `ivotu zajednice. 1993–1996). I {ta onda? Pa. To je posledica rata. Recimo samo da se od jednog trenutka pa nadalje. Aristofan – tako|e veliki umetnik – ismeva i izvrgava satiri nagra|ene umetnike. za vreme Peloponeskog rata. ve} ljudski polis – velika tvorevina ~ove~anstva od koje svako mo`e mnogo da nau~i. – Prim. ili ih je birao da vajaju skulpture na Akropolju. Istovremeno. Drugo. u najboljem slu~aju. (Ovo je naravno nemogu}e od trenutka kada su nagrade u nadle`nosti raznih ministarstava kulture. i sam biva za to nagra|en. I to zato {to rat nije bio spolja{nji. koriste}i najuvredljivije i ~esto poni`avaju}e izraze. smatram da bi to bilo neverovatno osiroma{enje ako bi se on ograni~io na krug od 30 ili 50 ljudi. kao i drugi narodi danas plen demagoga? Ali da ne ulazimo dublje u temu demagogije. Istovremeno. ili bi. bio neshva}eni ili ignorisani veliki umetnik. diktaturi daje ime: novi demokratski socijalisti~ki revolucionarni pokret D`abigue. Demokratija. U staroj Gr~koj nije postojao taj savremeni fenomen neshva}enih. premijer Gr~ke (1981–1989. Dolazim sada do najva`nijeg: uop{te nisam pristalica malog i lepog – to je shvatanje kome se suprotstavljam – prvo zato {to verujem da sukob zajednica od 50 ili 100 ljudi nije politi~ko re{enje. Kao {to divno pi{e Tukidid. Pi{e Konjanike. Aristofan dobija nagradu za ovaj komad. zato {to je za mene polis – ne polis-~udovi{te. ili ignorisanih umetnika. u su{tini gra|anski.) Pre moje reference na Kleona i Andreasa Papandreua i nezavisno od nje. Svaki afri~ki desetar koji sa ~etiri d`ipa i pet mitraljeza uvodi svoju diktaturu. koji stvara sam nadaju}i se posthumnoj slavi. osniva~ partije PASOK (Svegr~ki socijalisti~ki pokret).KASTORIJADIS: ^ETIRI PREDAVANJA ve gluposti. ka`u i drugi. nedovoljna. ~ak i zna~enje re~i. najo{triji mogu}i napad na jednog popularnog politi~kog vo|u – Kleona (danas bi to bio Andreas Papandreu)15. da postane njihova `rtva. pojedinac bi bio nedovr{ena. Postojali su veliki umetnici kojima je narod aplaudirao i koje je nagra|ivao. Da nije mo`da gr~ki narod. Da nije tako. ve} utopija. kao {to proizlazi iz Epitafa. demokratija. rat korumpira sve. U `ivotu Atine. govorili ste o demagozima i pomenuli opasnost da demos padne u njihove ruke. promenio kvalitet atinskog `ivota. Re~i su postale slogani. Tre}e. Nije mogu}e da takve zajednice autonomno pre`ive ukoliko ostatak ~ove~anstva i dr`ava ostanu onakvi kakvi jesu. politi~ki problem nije samo kako }e vladati 20 ili 30 Andreas Papandreu (1919–1996) – politi~ar i ekonomista.

ako po~nemo da pitamo narod za mi{ljenje? Ka`ete da bi trebalo prona}i na~ine.) Ali kuda to idemo. to jest gradnji nuklearnih elektrana. kako }e ti narodi sti}i dotle da smatraju sebe jedinstvenom politi~kom zajednicom. Uzmimo na primer Francusku koja ima socijalisti~ku vladu (socijalisti~ku treba staviti najmanje 25 puta pod znake navoda) u kojoj je ustavom zagarantovan referendum. (Dakle. To je za mene problem. 34 ljudi (ovo se re{ava ili se ne re{ava. [ta na ovoj skali velikih politi~kih zajednica zna~i neposredna demokratija? Zna~i da odbijamo re{enja koja. Ne tvrdim da je referendum ideal neposredne demokratije. Za{to se to ne doga|a? [ta je ko~nica? Za{to se tamo gde je mogu}a mnogo ve}a samouprava ona ne ostvaruje? Za{to lokalna samoupra- . uzimaju}i u obzir savezni{tvo desnice i komunista koji su se izjasnili za takvu politiku. Referendum ne mo`e i ne treba da poprimi oblik navijanja za jedan ili drugi fudbalski klub. Socijalisti~ka partija se godinama protivi nuklearnoj politici prethodnih vlada. ili re{enja koja pove}avaju u~e{}e gra|ana u odlu~ivanju i kontroli onih koji su u vrhu vlasti u zajednicama ~ije dimenzije (ili za probleme ~ija priroda) ne dozvoljavaju neposredno samo-upravljanje. naravno. Maja 1981. za{to se ne primenjuju na~ini koji ve} postoje? Naravno. dakle posao koji kontroli{e. kao i svako drugo glasanje. odmah izra`ava svoje namere da nastavi s programom i politikom proizvodnje nuklearne energije prethodnih vlada. jednim politi~kim ~ove~anstvom. godine Socijalisti~ka partija formira vladu i. ako mi socijalisti po~nemo da organizujemo referendume. vode otu|enju politi~kih struktura i da tra`imo re{enja koja daju najve}u mogu}u vlast zajednicama ~ije dimenzije dozvoljavaju neposredno samo-upravljanje. referendum. pedeset ili dvesta miliona i. Ali. On pretpostavlja da sredstva javnog informisanja rade svoj stvarni posao. Podr`ava aktivnosti i proteste ekologa protiv izgradnje novih nuklearnih objekata itd. smatram samo da je to jedan od na~ina da se narod izrazi. Referendum ima zna~enje samo ako se narodu zaista pru`e mogu}nost da se informi{e i da savesno sudi o temama za koje se poziva da odlu~i. prisiljavaju}i poslanike da izglasaju relevantne kredite. mogu}e je. iako bi politika nuklearne energije dobila podr{ku.tre}i program LETO–JESEN 2009. mo`e da bude komedija. i to ne samo u slu~aju Francuske. na kraju. Uop{te ne pomi{lja na referendum. vlada bi dobila izme|u 50–60% glasova za. nije ovde od velikog zna~aja). Nastavlja s tom politikom ignori{u}i mini (ili pseudo) pobunu jednog dela socijalisti~kih poslanika. Stvarni problem je kako }e samo-upravljati jedan narod od deset.

Ne verujem da su mogu}e ove promene u homeopatskim dozama. bilo da se ne interesuju. ako ni{ta drugo. Interpretiraju}i taj fenomen rekli ste: „To {to su postojali neki robovi nije toliko va`no. ka`e dve-tri re~i o njemu i odbaci ga. a {to je u vezi s tvrdnjom da su zapadne zemlje u velikom stepenu o~uvale starogr~ku demokratiju: stari Atinjani su odlu~ili. Sve to ima jedno logi~no obja{njenje. bilo da se interesuju. Govorio je da je klasna borba to~ak istorije: ropstvo je ukinuto jer su se robovi borili.“ Tako|e ste rekli da su robovi. Rekao sam da je ropstvo ne obja{njava. jedna logika sistema koja se protivi svakoj demokratizaciji i vodi ka sve ve}em politi~kom otu|enju ljudi. Prvo. kao „obja{njenje“ atinske demokratije. feudarhija je ukinuta jer su se borili kmetovi. o pohodu na Siciliju. imao neku teoriju. Posle ovog dolazi jedan drugi re`im. Kasnije su se borili radnici – u savezni{tvu sa seljacima i intelektualcima – i stvorili su socijalizam. Podsetio sam na ono {to je i sam Marks nagla{avao. ne mogu da imaju stvarna prava? Kako je mogu}e da imamo ve}e u~e{}e gra|ana ako oni znaju da se. Pitam. op{tine. u skladu sa saznanjima do kojih ste do{li? Tako|e. Hteo bih da vas pitam slede}e. jo{ dublje. imali na umu da pohvataju druge i da ih u~ine robovima. kapitalizam.KASTORIJADIS: ^ETIRI PREDAVANJA K. za vreme pobuna. 35 . a dana{nji Amerikanci su tako|e svi zajedno odlu~ili o ratu u Vijetnamu? Britanci su svi zajedno odlu~ili o Foklandskom ratu? va. da je osnova starogr~kog polisa bila nezavisna mikro proizvodnja. dakle u robovlasni~kom re`imu. vidimo da se ne{to tako nije dogodilo i da je robovlasni{tvo ukinuto. pokazali ste posebnu osetljivost za demokratije zapadnih zemalja i podrugljivost prema demokratijama isto~nih. nisu mogli da budu objekti kupoprodaje. socijalisti~kih pod znacima navoda. I drugo. okruzi. ili neodlazak na Skup{tinu. Me|utim. vas i svakoga: za{to se ove homeopatske doze ne uzimaju? Verujem da unutar sada{njeg sistema – bilo da govorimo o desnici bilo o levici – postoji re`imski interes i. kao instituciju. i to su PITANJE: Na po~etku svog izlaganja pomenuli ste robove u staroj Gr~koj. od zna~aja. jer je ropstvo postojalo u svim zemljama starog sveta. Kakvo logi~no obja{njenje vi mo`ete da date za kurs istorije. K. kao {to ste rekli. ni{ta ne}e promeniti? Svaki gra|anin }e po~eti neposredno da u~estvuje ukoliko zna da je njegov odlazak. Razmatrao sam ropstvo iz dve perspektive. me|utim. a da one nisu imale demokratiju.: Nikada nisam rekao da „nije va`no“ {to su postojali robovi. Rekao sam da su za stare Grke postojala ograni~enja u razumevanju ko je bio gra|anin. oblasti. Tamo gde su robovi bili pod kontrolom vlasnika. Gra|ani su bili slobodni punoletni mu{karci. Marks je. Ovde bih `eleo da dotaknem i va{e pozivanje na marksizam: mislim da je veoma riskantno da se neko uzgred poziva na marksizam.

: Nije re~ o tome kako ja to tuma~im. i tako dalje. {to potvr|uje ~injenicu da rade za sebe. jer ne mogu da `ive od obrade zemlje. ve} {ta se zaista dogodilo. Ka`ete da Marks ima teoriju i pomenuli ste borbe robova. Da bi vodila negde ona mora da se omasovi i da postavi sebi druge ciljeve. K. klasna borba u ~isto individualnom obliku i ne vodi nigde. dakle sabota`om ili uni{tavanjem ma{ina. primorane da idu u fabrike. me|utim.tre}i program LETO–JESEN 2009. Ni feudalizam nije ukinut zato {to su se kmetovi borili. naravno. Ukinuto je u trenutku kada je gra|anskoj klasi bilo u interesu da postoje slobodne selja~ke ruke koje su. suprotno tome. K. Dakle. 36 ograni~enja koja su za nas nedopustiva. a ni istoriju. i to veoma. U kapitalizmu sve dok se radnik odupirao hipereksploataciji ~isto individualnim sredstvima. obara vladaju}u klasu i dolazi na njeno mesto. u tome {to vi tra`ite kalupe koje mo`ete da primenite. Naravno da je va`no. Ovo je. me|utim. Po~ela je da odmi~e kada su radnici mogli da se organizuju. Nikada Marks nije rekao da je ropstvo ukinuto zato {to su robovi borili. Ropstvo je ukinuto u trenutku kada je prestalo da bude profitabilan na~in proizvodnje za vladaju}e klase. o kra|ama u fabrikama. dok ja. Ovo je marksisti~ka interpretacija koja otprilike odgovara istorijskoj stvarnosti. Razlika je. @ao mi je. da ima druge te`nje od jednostavne individualne za{tite radnika. da postave kolektivne ciljeve i aspiraISTI SAGOVORNIK: Mo`da imate na umu sabota`e koje su robovi ~inili nad sredstvima za proizvodnju da bi dobili slobodu? ISTI SAGOVORNIK: Ukinulo se samo od sebe? Kako to tuma~ite? . Tako ne{to se nikada nije dogodilo. A istorijska stvarnost je. tra`im elemente koji mogu da pokrenu moju misao kao i razmi{ljanja drugih. U staroj Gr~koj zaista pronalazim neke elemente koji pokre}u moju misao. K. Vi znate za sabotiranje proizvodnje radnika u isto~nim zemljama. Ropstvo nije ukinuto zato {to su se robovi pobunili tra`e}i da postanu robovlasnici. K. njegova odbrana nije mnogo odmicala. tako {to proizvode predmete koje prodaju na tr`i{tu koriste}i dr`avna sredstva? Oni su primorani da koriste ta sredstva da bi nekako ograni~ili eksploataciju kojoj su izlo`eni. ne mo`ete da tvrdite da ja smatram kako „nije va`no {to je postojalo ropstvo“. nekonzistentna s idejom da se svaka ugnjetena klasa bori. ali ne poznajete dobro ni Marksa. Gde vidite borbu robova? Tako|e sam rekao da postojanje klasa koje podrazumeva eksploataciju niti zna~i niti podrazumeva da te klase postavljaju pitanja promene dru{tvenog zakonodavstva ili pravde ili jednakosti.: Jasno sam malopre govorio o ovoj temi.

u tome {to je ameri~ki narod. i ponavljam. me|utim. I trenutno. U vezi sa va{om poslednjom opaskom: saglasan sam. na`alost. irelevantna. {to obja{njava pre`ivljavanje pojedinih institucija koje i danas sre}emo u Americi. Ja ih nazivam liberalnim oligarhijama. ali ovde }u se zaustaviti. {to ruski narod danas nije u poziciji. u ovim zemljama vlada manjina. Rekao sam da u ameri~koj revoluciji iz 1776. Ovo se nije dogodilo. kao {to niko nije pitao ruski da li `eli da ide u Avganistan. njihovog izbora itd. me|utim. da niko nije pitao ameri~ki narod da li `eli da ide u Vijetnam. da svaki put kada se javljao stvarni pokret – kao {to je to bila ameri~ka revolucija ili radni~ki pokret – ponovo otkrivamo iste principe neposredne demokratije u obliku opoziva odgovornih. Me|utim. kao {to je velika op{tinska ili lokalna autonomija. S gr~kog prevela Aleksandra Zistakis 37 . demonstracijama i akcijama primora svoju vladu da okon~a rat. postoje liberalne institucije. Zapadne zemlje zaista ~uvaju. u svakom slu~aju. jer kao {to je jednom rekao Danijel Kon-Bedit.KASTORIJADIS: ^ETIRI PREDAVANJA cije. moj sindikat mi zabranjuje da radim posle 12 i 20. mogao da raznim protestima. niti je moglo da se dogodi u robovlasni{tvu. Pripisujete mi ideju da su zapadne zemlje o~uvale mnoge elemente anti~ke demokratije: jedna vrlo ~udna ideja. za ono {to sam tvrdio i koju nikako ne usvajam. To ni na koji na~in ne zna~i – a to nisam ni rekao – da dana{nje zapadne zemlje ~uvaju mnoge elemente anti~ke demokratije. koja. to ne zna~i da u ovim zemljama postoji demokratija u smislu da narod vlada i da sam donosi odluke. Postoje i druga pitanja. gomilu demokratskih pravila. {to je posledica borbi koje su se u njima javljale i koje se hronolo{ki sme{taju u period od kraja srednjeg veka. kada je kona~no odlu~io da se povu~e iz Vijetnama. Istovremeno. ~ini se da ne mo`e da se dogodi ni u Rusiji. otpad i ostatak borbi iz pro{losti. nisu dovoljna da te zemlje okarakteri{imo kao demokratske u pravom smislu te re~i. O pitanju obja{njenja koje dajem toku istorije danas ovde ne mogu da raspravljam. naravno. Rekao sam. godine ponovo pronalazimo neke elemente anti~ke demokratije. Mogu samo da vas obavestim da ne dajem nikakvo obja{njenje u smislu u kome ga vi tra`ite. Razlika je. Naravno. narodnih borbi u kojima je naj~e{}e radni~ka klasa igrala ogromnu ulogu. ni malo naivna. Zavr{io bih osvrtom na problem koji ste poslednji pomenuli.

vrednosti. koje se uobli~ava i koje }e postati veoma va`an ideal u istoriji ~ove~anstva. Kada pogledamo jo{ dublje vidimo i neka druga veoma karakteristi~na i va`na socijalna zna~enja kao {to je smrtnost. pojedine osobine ovog Boga. Za{to ovo zna~enje nazivam imaginarnim? Zato {to nas ovde ne zanima filozofsko pitanje postojanja ili nepostojanja Boga. zakon koji je ovaj Bog dao. naravno. Jehove. Iz svega toga vidimo jedno socijalno imaginarno zna~enje koje po~inje. setite se jedne poznate Marksove re~enice iz njegovih ranih spisa u kojoj ka`e da je Apolon iz Delfa bio u `ivotu starih Grka stvarna sila kao i bilo koja druga. bila njena osnovna karakteristika koju sam nazvao kapitalisti~kim imaginarnim elementom. zatim nezavisnost polisa i sloboda gra|ana.tre}i program LETO–JESEN 2009. usmerenja. A starogr~ki je je1 Predavanje održano 19. {to bi ovoga trenutka. dakle. Drugim re~ima. 38 UDK: 304. proizvodi prema logici). pravila. Solun. daju im identitet. naime. ve} nas zanima njegova socijalna stvarnost: Jehova je stvaran za Jevreje i ako me|u vama postoje materijalisti ne ljutite se na mene kada ovo ka`em. Bez njih. postoje i druga koja su za nas mnogo va`nija. Aristotelov univezitet. svih religijskih imaginarnih zna~enja. pravilo. ali i kroz storiju. EKOLOGIJA I POLITIKA1 . re~ i {ta. ne bi postojali ni dru{tvo ni istorija.) U starogr~kim dru{tvima. na poziv odeljenja za hemiju. osim. sam polis koji je istovremeno i institucija i imaginarno zna~enje. Da bih bio razumljiviji nave{}u primer klasi~nog jevrejskog dru{tva koje odgovara Starom zavetu: u njemu jasno i kategori~no vidimo da centralna imaginarna zna~enja organizuju ukupan `ivot ovog neobi~nog dru{tva. `elim da ka`em govore}i o imaginarnom elementu? Svako dru{tvo kroz svoje institucije artikuli{e pojedina socijalna imaginarna zna~enja. bez ovih socijalnih imaginarnih zna~enja.9:141. sinergiju i ravnote`u institucija unutar jednog dru{tva.7 502. Mojsijev zakon koji anticipira sve {to se odnosi na `ivot Jevreja i tako dalje. a da ih ne uvrstimo u op{tiju strukturu. ona ih ne preuzima iz prirode. ona ih jednostavno stvara: one su tvorevina svakog dru{tva i svake istorijske epohe. kriterijume. februara 1993. O ~emu je. smisao. vidimo {ta zna~i autonomija.1:141. godine na Filozofskom fakultetu.7 Ne mo`emo govoriti o politici i ekologiji. norma dobrog gra|anina. preciznije. (Ovde se Marks zaista dotakao ne~eg zna~ajnog. Ova zna~enja su: postojanje Boga. zapravo. pre svega. u starogr~kim polisima. i ona objedinjuju zapanjuju}e mno{tvo. niti ih stvara prema logici (niti ih. kako individua tako i zajednice. Pre svega. Ona socijalizuju individue.

oko ideje ratio. sud. otprilike. tako da se ustanovljene i nametnute ideje i predstave ne prihvataju vi{e bespogovorno. – Prim. Naravno. ako tako mogu re}i. 39 . iako je veoma mo}an. okuplja se. me|utim.KASTORIJADIS: ^ETIRI PREDAVANJA 2 Gr~ka re~ anagennesis (ana + gennao) zna~i ponovo se roditi. ali govori o tvorcu. ili u poetskom smislu kao. ali se koristi u metafori~nom. a {to. naj~e{}e. koji u Timaju ne govori o ljudima. o Bogu. nemesis. ova renesansa dovodi u pitanje institucije ustanovljene i u politi~kom i u intelektualnom i u duhovnom polju. 4 Chora zna~i jo{ i prazno mesto. o zanatliji koji stvara svet. do Stoika barem. ideja autonomije. bukvalno: posuda. – Prim. Dakle. ovo logon didonai koegzistira s priznavanjem i sve{}u o granicama ljudskog saznanja i ljudskog razuma (logos). U X i XI veku u zapadnoj Evropi – i ovo je tre}i primer koji nas jo{ direktnije zanima – u borbi gradova koji se stvaraju i borbi prvobitnih gra|ana za samoupravu. a ne u smislu preporoditi se kao {to bi to bilo u srpskom. u poku{aju da stvori svet (kosmos). ali kako ka`e Platon. susre}e s ograni~enjima. ponovo stvoriti. Platonov Bog.2 Pri tom ne mislim na renesansu XV i XVI veka. kada stari Grci ka`u smrtnik. dini jezik za koji znam u kome su re~i smrtnik (thnitos) i ~ovek (anthropos) sinonimi. i politi~ku i duhovnu renesansu. Me|utim. ali oni ne misle na magarce. Najva`nije od svih ograni~enja ono je {to Platon naziva „ono {to prima“ (dehomenon)3 ili prostor (chora)4. mortel u francuskom. onoliko koliko je to mogu}e. Me|utim. Ukratko re~eno. ovo dovo|enje u pitanje i ~itav pokret koji se pri tom stvorio. – Prim. hibris (hybris). ova sumnja. u staroj Gr~koj. Na Zapadu. pa makar i u embrionalnom obliku. u bukvalnom smislu. jednu artikulisanu celinu. na druga~iji na~in. prev. ratio u smislu racionalni (orthos) logos. kao i u staroj Gr~koj podrazumeva. smrtnost (thnitotis). prev. Koristim ovde latinski termin jer njegov gr~ki par zapravo ne postoji. Na ovaj na~in stvarna mo} mudrosti Tvorca negde prestaje. Ovo bismo mogli da pro{irimo i ovde }u. koreni ovog zna~enja nalaze se u anti~koj Gr~koj. dakle ne apsolutno. naravno. tvorac u Timaju. ponovo se javlja i kao socijalno imaginarno zna~enje i kao ideal. pravda (dike) i tako dalje. i magarci su smrtni. Re~ smrtnik koristi se i u zapadnoevropskim jezicima. amorfno mesto (u smislu mesta koje jo{ nije zadobilo oblik. Dakle. i koristi se. na neki na~in. jasno pokazuje da Bog nije svemogu}. Platon. u onom ~uvenom davati logos (logon didonai). misle na ljude koji su principijelno smrtni. nego je neko ko se. od XVII veka pa nadalje. Ovaj novi istok. na primer. prev. stvara jedan svet dobar i lep. formu). od materijala koji poseduje i koji nije sam stvorio. 3 To dehomenon je kod Platona ono {to prima na sebe ili u sebe forme ili stvari. u tu svrhu. odgovara onome {to }e kasnije Aristotel nazvati materijom (hyle). navesti samo jedan primer. oni misle – ~ovek.

Naravno i stari Grci su znali za beskona~no. Za Aristotela ni{ta nije beskona~na delotvornost. niti u pravoslavnom svetu sve do danas. Sama materija se mo`e promi{ljati – u su{tini ona nije ni{ta drugo do jedna materijalizovana misao Boga. 40 Na Zapadu se. prema judejskoj i kasnohri{}anskoj teologiji. u starogr~koj filozofiji nije bilo prihva}eno i upravo }e ovi elementi igrati zna~ajnu ulogu od XIV do XV veka nadalje. predobar i beskona~an postoji petnaest vekova na Zapadu i devetnaest vekova na Istoku. na{i. ili kada beskona~no delimo jedan broj na sve manje i manje delove. Naime. onako kako su je obradili crkveni gr~ki i latinski oci. recimo. XI veka. beskona~no ovde ne postoji. posledi~no. Tako|e i logi~ka tekstura sveta. ali je vladaju}a struja u starogr~koj filozofiji. kao {to znate. „moderni“. Me|utim. niti s kapitalizmom. imaju ideju koja je. stvarno beskona~no postoji samo kao mogu}nost. Judeo-hri{}anski Bog je beskona~an i svemogu} i premudar. nikada ne vodi racionalizaciji onoga {to znamo o prirodi. doga|a zaokret za koji bi se moglo re}i da poseduje dve zna~ajne karakteristike. kada delimo jedan vektor. ni s modernizmom. Dekartom i tako dalje. Ovaj Bog. {to. a da uop{te ne uti~e na ono unutar-svetovno. pravoslavci. Drugo. odbacivala beskona~no kao beskona~nu delotvornost (energeia) i prihvatala je samo kao mogu}u beskona~nost. nikada ne}emo mo}i da stignemo do te bekona~nosti. Ni{ta takvo ne mo`e se videti na Zapadu sve do. ~ak i ako se to ne sla`e sa tekstom Starog zaveta. na primer. beskona~no i nema nikakve veze s ovim svetom. naime da je katoli~anstvo vrlo usko povezano s modernizmom i s kapitalizmom. koja }e trijumfovati kod Aristotela. ako se tako mo`e re}i. ono postoji negde drugde. Ova materija. Njutnom. Imajte u vidu da dolazimo do sli~nog zaklju~ka i u savremenoj matematici. koja je nu`ni zaklju~ak racionalne prirode Boga. svemogu}. Ovo }e se dogoditi tek u XVII veku sa Galilejem. izvan ovog sveta. Prvo. . koji predstavljaju hri{}anstvo kao da je u vezi s individualizmom ili s demokratskim pokretom. Vekovima su ova dru{tva bila isto toliko zatvorena kao i vizantijsko. nikakvo ograni~enje za logiku. prema mom mi{ljenju. Ovo govorim protiv dve ideje koje su u poslednje vreme veoma u modi. pojavljuje se ideja beskona~nog (apeiron) u jednom potpuno novom smislu. kao i hri{}anski filozofi. Ho}u da ka`em. Me|utim. naravno. tako da. ono je van-svetovno.tre}i program LETO–JESEN 2009. ne mo`e da bude nikakva granica. katoli~ki srednji vek nema nikakve veze ni s racionalizmom. premudar. u odnosu na judeo-hri{}ansko nasle|e. Bog stvara svet ex nihilo. Druga ideja odnosi se na neke savremene pravce u Francuskoj. potpuno pogre{na. obratimo pa`nju na istorijske veze i istorijske posledice ovih teolo{kih ideja. dakle stvorio je i materiju sveta. Mislim da ovde va`i upravo suprotno.

razvoj banaka. kako dru{tvene tako i individualne. Ovo se. na primer. „racionalisti~ko“ stvaranje javne uprave u apsolutisti~koj monarhiji i tome sli~no. naravno. a ~iji je po~etak polis. Me|utim. dakle. u stvari. tako|e. pa nadalje. ne{to drugo: od odre|ene epohe. emancipatorski pokret. I pre nego {to uop{te postoji zna~ajan razvoj materijalnih proizvodnih tehnika zapazi}emo. Karakteristi~na imena u filozofiji koja zastupaju ovakvo mi{ljenje jesu Dekart – ~ija poznata re~enica „da postanemo vladari i vlasnici prirode“ kao da je stvarna programska parola modernog kapitalizma – i Lajbnic. Ovo mo`emo da uo~imo ve} u francuskoj revoluciji i u kapitalisti~kom imaginarnom neograni~enom {irenju jedne racionalne vladavine. Ovaj pokret koji. geografska otkri}a. u nekom trenutku po~eti da koristi za sopstvene potrebe i svrhe sve rimske i. koja. koje se pojavljuje ve} od XIII do XIV veka. posebno. sve gr~ke zalihe interpretiraju}i ih. seljaci. veoma brzo povezuje s racionalizmom i s invazijom beskona~nog na ovaj svet u kome `ivimo. na drugi. kombinuje dve tendencije: autonomiju i „racionalizam“. U pitanju je imaginarno neograni~enog {irenja racionalne vladavine. a Eva {ila. ove filozofske tendencije izra`avaju. istovremeno. pitaju se. poziva se na Jevan|elje. Me|utim. Kada bi bilo vremena mogli bismo se pozabaviti intrinsi~nom kritikom racionalizma i neograni~enog {irenja racionali- 41 . cvetanje trgovine. ali i koja se postupno pro{iruje u sve sfere dru{tvenog `ivota. mo`da ~ak i dublji na~in. Dakle. gde su bile gazde?. U stvari. prvobitna gra|anska klasa iz koje se ponovo javlja ideal autonomije.KASTORIJADIS: ^ETIRI PREDAVANJA Doga|a se. na primer. i tome sli~no. pronalazi svoje prvo mesto. o neograni~enom razvoju jedne racionalisti~ke vladavine. a ne odra`avaju. Govorio sam o racionalizmu. ili pokreti seljaka. Ovo zaga|enje je o~igledno (na ovo }u se vratiti ne{to kasnije) i kod Marksa i u marksizmu uop{te i u revolucionarnom pokretu. neminovno. koji po~inje na Zapadu kao pokret prvobitnih gra|ana u gradovima. i mogu}nost jednog novog istorijskog pokreta koji se stvara. ponovo koristi i ponovo interpretira za sopstvene svrhe sve hri{}anske zalihe i koji }e. kao pokret koji naginje ka individualnoj autonomiji jednog dru{tva – nazovimo ga ovde demokratskim pokretom u jednom dubljem i radikalnijem smislu – do`ivljava vrlo rano neku vrstu zaga|enja mehanicisti~kim racionalizmom kapitalizma. naravno. naravno. oni razmi{ljaju o ovom pitanju i sli~nim pitanjima posle vekova i vekova hri{}anske porobljenosti koja je. od odre|enog trenutka pa nadalje. stvara se na Zapadu jedan novi pokret koji. dosti`e svoj vrhunac u revolucijama XVIII i XIX veka i nastavlja se s radni~kim pokretom. na svoj na~in. na polju filozofije jedno op{tije socijalno imaginarno koje je odavno po~elo da se pojavljuje i razvija. svoj prvi prostor u tehnici i organizaciji proizvodnje. na jednakost ili na Stari zavet – dok je Adam kopao.

kada proizvodnja dostigne zadovoljavaju}e visok nivo. Dakle. odgovara ovaj kapitalisti~ki racionalizam. o istinskoj jednakosti ljudi. Marks smatra da }emo. ona mu se ~ini kao ostvarenje Logosa u istoriji. dakle. a ne da se nalazimo u haoti~nom kapitalisti~kom dru{tvu. dodu{e ne znam u koji. na upotrebu ove tehnike i ove organizacije kapitalizma jer s kapitalizmom. Drugim re~ima. Ako je ovo tvrdio Marks 1850. Dakle. Vratimo se sada Marksu. jer u istom periodu. umesto da od ove proizvodnje ima dobit ~itavo ~ove~anstvo. za Marksa kapitalisti~ka tehnika i njeni proizvodi predstavljaju neizbe`an deo ljudskog razvoja. Ova Marksova amnezija veoma je ~udna i pokazuje u kom stepenu se on nalazi pod kontrolom kapitalisti~kog imaginarnog. niti kao relevantne za prirodu proizvoda. Njegova kritika odnosi se isklju~ivo na kori{}enje. nailazimo na . Nasuprot tome uvi|a se da postoji osamostaljivanje pokreta tehno-nauke kojim je protkana ekonomija i tehnika i kojim niko ne vlada niti ga bilo ko usmerava. tada mo}i da govorimo o istinski slobodnom dru{tvu. I za njega. i tako dalje. ako posmatramo posledice ovog razvoja na prirodnu okolinu u kojoj `ivi ~ove~anstvo. koje udru`enje. On svakako kritikuje neljudske strane ove organizacije. Istovremeno se kod Marksa ne mo`e na}i nikakva kritika kapitalisti~ke tehnike kao tehnike proizvodnje. Istovremeno se otkriva da ono {to preovla|uje uop{te nije svemo} jer se ne mo`e uvideti ko sprovodi mo}. godine imaju}i u vidu tehni~ka dostignu}a svoje epohe. i time dolazimo do na{e dana{nje osnovne teme. sam Marks ve} potpuno u~estvuje u kapitalisti~kom imaginarnom. 42 sti~ke vladavine na polju tehnike. ali organizacija kao takva za njega je potpuno racionalna. Marks se kriti~ki ne odnosi ni prema organizaciji ljudskog rada unutar fabrike. sve zavisi od pove}anja proizvodnih snaga. prema Marksu. koja dru{tvena klasa. ili uni{tavaju pretpostavke unutar kojih jedino mo`e da postoji. To ovde ne}u u~initi. Naravno. ili na polju dru{tvene organizacije. u stvari. Ovo mo`emo da uo~imo i ako posmatramo neke „prizemnije stvari“. ali i za vladaju}u ideologiju njegove epohe. kod mnogih drugih autora. ili tendencija ka navodnoj racionalnoj vladavini ljudi i prirode. kapital je usmeren samo ka pove}anju dobiti. Ovde se vidi kako se iluzija svemo}i jednog neograni~enog nagomilavanja i {irenja navodne mo}i ljudi menja u potpuno odsustvo snage i kako sobom donosi rezultate za koje ~ovek ili nije znao. ekonomije. ali vas molim da obratite pa`nju na svetsku ekonomsku situaciju kako biste videli ~emu. ili su u suprotnosti sa njegovim ciljevima. Marks ne vidi da postoji endogena i intrinsi~na kritika koja treba da se primeni na samu tehniku i na organizaciju proizvodnje u kapitalizmu.tre}i program LETO–JESEN 2009. ili ih nije `eleo. koji ~ovek. devedesetih godina i sa sada{njim tehi~kim dostignu}ima trebalo bi da smo pre{li u najvi{i stadijum komunizma.

Kada @an Val`an. imali naivnu. Tako|e. odvodi Marija sa barikade koja je opkoljena vojskom i kada kilometrima pe{a~e kroz priljav{tinu kanalizacionih kanala Pariza. Igo zna ono {to Marks ne zna – da su tradicionalisti~ke ekonomije bile ekonomije recikliranja. kroz kanalizacione kanale. i tako dalje. prev. Naravno. To se promenilo s kapitalizmom i sa savremenom tehno-naukom koja se zasniva na konstantnom i brzom razvoju proizvodnje i potro{nje. mo`da ~ak i ne{to vi{e ako uzmemo u obzir da vrednost iznosa u zlatu ne odgovara stopi rasta cena. ljudi uop{te. Igo u stvari koristi ovu scenu da bi napravio digresiju. nije u stanju da sama odredi svoje granice. dok je kapitalisti~ka ekonomija – ekonomija rasipanja. ono o ~emu govori trebalo bi da se zasniva na prora~unima velikih hemi~ara njegovog doba – ~ini mi se da je to Nemac Libih ve} pominjao – u svakom slu~aju Igo tvrdi da 1832. i to je hronologija doga|aja (roman je napisan 1862). da bi ovaj element postao politi~ki ne mo`e da bude samo nau~ni. Sve ostalo je recikla`a: proizvodnja-samo-potro{nja i recikliranje stvari koje nemaju direktnu potro{a~ku vrednost. Ili. iznos jednak sumi od petsto miliona zlatnih franaka. dovoljno je samo da pogledamo na{e pla`e ili atinski vazduh. u kojima recikliranje nije ni{ta novo.KASTORIJADIS: ^ETIRI PREDAVANJA kritiku kapitalisti~kog razvoja tehnike. Postojala su. na Jadnike Viktora Igoa. a koja podrazumeva katastrofalne rezultate po zemaljsku biosferu. iako mla|e generacije vi{e ne ~itaju ove knjige. ako tako mogu re}i. Drugim re~ima. a koji se odnosi na ekologiju. ekonomije i dru{tva. odgovara uvozu-izvozu. po motivima istoimene knjige Vladimira Arsenjeva. druga~ije. da bi ga spasao. ali }u vas podsetiti na jedno potpoglavlje. niti svoje ciljeve. kako bi govorio o kanalizaciji Pariza. godine. Jedan predivan japanski film o Sibiru koji se zove Dersu-Uzala5 to pokazuje na vrlo dobar na~in. ali stabilnu svest o sopstvenoj zavisnosti od okoline. nauka kao nauka du`na je da nam na to pitanje nau~5 Dersu Uzala film Akira Kurosave iz prve polovine sedamdesetih godina. Ako bismo tra`ili od nauke da nam ka`e koja su najuspe{nija i najekonomi~nija sredstva za uni{tenje `ivota na Zemlji. koje leti pose}ujem. za koje je veliko pitanje da li 5 ili 10% nacionalnog proizvoda. 43 . Ako nas nau~ne rasprave s ovom temom zamaraju. Ovde ih ne}u navoditi. Danas bi to odgovaralo sumi od deset miliona dolara godi{nje. a i danas postoje sela u Gr~koj. da ve} tada Pariz baca u more. Igo jukstaponira kanalizaciju Pariza s pona{anjem kineskih seljaka koji |ubre zemlju sopstvenim izmetom i zato je „kineska zemlja danas isto toliko plodna koliko i prvog dana njenog stvaranja“. Ali i na svakom drugom mestu ljudska su plemena. koja mu se toliko svi|a. Nauka kao nauka bez obzira na to da li je uvr{}ena u celokupan kapitalisti~ki sistem. – Prim. Danas ne mo`e da postoji politi~ka vrednost bez jednog centralnog elementa. Postoji jedno selo na ostrvu Tinos.

koji. I jo{ ne{to u vezi sa naukom. objavljen je hajdelber{ki apel koji bih nazvao nirnber{kim apelom. ve} nau~nici. Da objasnim: postoji poznati fenomen staklene ba{te. ^ini se da su zalihe hemijskog oru`ja u svim zemljama. preciznije. dakle veliki nau~nici. niti poseduju bilo kakvo istorijsko se}anje. na kraju krajeva. Ovi ljudi o~igledno niti misle o tome {ta rade. u Gr~koj ili bilo gde drugde. Mo`e da ga podr`i samo ako i sam u|e u tehno-strukture. on to ne mo`e da u~ini kao nau~nik. s obe strane. ne mislim na demagoge. I oni su je napravili. bili u stanju da spre~imo ne`eljene efekte. kao {to su napravili i hemijsko oru`je. ogromne. zemaljske okoline. ne mo`e a da ne bude politi~ki. govori o toliko tu`nih stvari. objavili su svoje kajanje i tako dalje. {to je na neki na~in ona ve} u~inila pravljenjem atomskih bombi. poslednjih 10–20 godina. i ono {to je najva`nije taj ogroman procenat nesigurnosti postoji s obe strane. ako se dobro se}am. 44 no odgovori. trebalo bi – i to bismo morali da uradimo – da mobili{emo nauku kako bismo istra`ili posledice ove ili neke druge proizvodne energije na okolinu i da bismo. Ono {to tako|e danas znamo zahvaljuju}i nau~nicima jeste da postoji jedan ogroman procenat nesigurnosti u pogledu ~injenica i perspektiva razvoja ljudske okoline. Oni koji se se}aju {ta je bio Nirnberg shvati}e o ~emu govorim. naravno. ili. Kao nauka ona nema ni{ta da ka`e o dobrim ili lo{im osobinama ove ideje – da se uni{ti `ivot na Zemlji. hajdelber{ki apel koji su potpisali mnogi nau~nici. Naravno. Ovo direktno proizlazi iz osamostaljivanja nau~no-tehin~kog razvoja i iz ~injenice da se nau~nici kao nau~nici ne pitaju o kori{}enju i usmeravanju ovog razvoja. bar ponekad. i ako bi neki nau~nik hteo da podr`i nau~no usmerenje. u birokratske ili politi~ke strukture. u njemu se navodi da nauka i samo nauka mo`e da re{i sve probleme i da ekologija direktno vodi u fa{izam i da je ona opskurna. ve} mislim na veliku politiku.tre}i program LETO–JESEN 2009. koji sam nazvao karnevalom u Riju. Za{to? Zato {to. javno su izrazili svoje `aljenje. vratimo se na{oj temi. pre sastanka na vrhu u Riju. No. Njima je re~eno: „napravite hidrogensku bombe“. mo`e da ima katastrofalne posledice (podi- . Dakle. bez njih ne bi postojalo nuklearno oru`je. Me|utim. niti o rezultatima onoga {to rade. kao {to se o tome ne pitaju ni „dru{tveno“. I na ovom mestu bismo mogli op{irno da komentari{emo ulogu nau~nika koji savetuju vlade. Jer. Me|utim. odgovor. ljudi kao {to su Openhajmer i Zaharov. Pre godinu dana. protestvovali su nagla{avaju}i svoju nevinost. Nisu filozofi ti koji su konstruisali hidrogensku bombu. kao {to znate. Kada ka`em politika. Izme|u ostalog. mra~na ideologija. nisu nau~nici odlu~ili da se ona upotrebi. a naro~ito u Rusiji. od kojih je vi{e od 60 dobitnika Nobelove nagrade. Za{to ka`em da se ni „dru{tveno“ ne pitaju? Zato {to su u stvari oni koji danas odlu~uju birokrate i politi~ari.

me|utim. prev. I sada „konzervativni“. Edward Osborn Wilson. ovakvo shvatanje. pre svega. dakle da postoje deset miliona `ivih vrsta. Svaka statisti~ka nesigurnost u nau~nim procenama podrazumeva jedno plus–minus. Od ukupnog broja `ivih vrsta poznajemo samo jedan mali deo. Bilo bi dobro da napravim digresiju na ovom mestu. mogu}e je da ove procene precene brzinu katastrofalnih fenomena. Za koliko godina? Pretpostavimo da najbolja procena danas mo`e da bude: za ~etrdeset godina. nekontrolisanog razvoja samostalne tehno-nauke. koje poni{tavamo – naro~ito s uni{tavanjem tropskih {uma. Ono {to jedino znamo u ovom trenutku jeste da postoji ogroman problem i da je jedini stav prema ovom problemu. ali procene broja `ivih vrsta kre}u se izme|u deset i trideset miliona. Od kako sam po~eo da govorim s lica zemlje je nestalo 3 do 5 vrsta.KASTORIJADIS: ^ETIRI PREDAVANJA zanje nivoa okeana usled otapanja leda na polovima. koje nestaju. me|utim. on se pona{a s najve}om mogu}om razborito{}u i mudro{}u. Me|utim. jer ova vrsta mo`e da bude najva`nija karika u lancu metabolizma unutar ekosistema. koja se odnosi na biolo{ko bogatstvo zemlje. Dakle. vreme mo`e da bude du`e. Ali isto tako je mogu}e da se gre{ka pojavi na njihovoj strani i da je period 30 ili 20 godina. postojanje samog `ivota. iako je ulog ogroman – otprilike. recimo 60 ili 80 godina. anti-ekolo{ki nau~nici dolaze i ka`u: ova procena je nesigurna. ali je isto tako mogu}e i da je potcene. Ono {to. 6 45 . dakle 200 vrsta dnevno. poznat i po interesovanju za probleme nestajanja vrsta. Uzmimo ovde najmanju procenu. ^ak iako {anse imaju veliki procenat nesigurnosti. treba da se uvrsti u jednu politi~ku premisu. Ono {to treba da shvatimo jeste da danas postoji suluda trka izme|u ogromnog demografskog rasta. ovakva svest. Ozbiljni biolozi predlo`ili su ~ak i sto miliona. zbog razloga koji su o~igledni i koje }u poku{ati da objasnim. Kao {to znamo uni{tenje samo jedne vrste mo`e da izazove katastrofu ravnote`e ~itavog jednog ekosistema. Uni{tenje dva miliona `ivih vrsta za trideset godina daje nam u proseku sedamdeset hiljada vrsta godi{nje. s jedne strane.). poznati insektololog. znamo s relativno velikom verovatno}om. i osetljivost ljudi za ovu situaciju. 20% je dva miliona `ivih vrsta. – Prim. profesor na odeljenju za biologiju na Harvardu. jedini logi~an stav diligens pater familias. {irenje okeana usled porasta temperature itd. razboritost doma}ina koji. jeste broj `ivih vrsta koje uni{tavamo svake godine. Mogu}e. Neko bi trebalo da podseti Nobelovce koji su potpisali „nirnber{ki“ apel da. Mo`da }e vas ovo iznenaditi. a ne kao da se ni{ta ne de{ava. s druge strane. ne razmi{lja kao kockar. Profesor Vilson6 sa Harvarda procenjuje da smo za 30 godina uni{tili 20% postoje}ih biolo{kih vrsta. niko ne zna koliko vrsta danas `ivi na planeti. Ono nu`no i umnogome prevazilazi ekologiju.

vrlo kratkotrajna. ne u smislu reka krvi ili zauzimanja Zimskog dvorca. ve} u smislu koliko }e to stvarno da traje. koja se trenutno nalazi u za~etku. I {ta gledamo na televiziji? Gledamo uglavnom fudbal ili ko{arku. [ta se de{ava ovoga trenutka? Hvala bogu. Tako|e. i pored ogromnih tehni~kih i vojnih sredstava koja poseduje. ako ne bude postojao neki novi pokret. Me|utim.tre}i program LETO–JESEN 2009. ali se razvija sve vi{e i vi{e. a da ne dovedemo u sumnju vrednosti i smerove savremenog dru{tva. prema drugima. pre svega. Drugim re~ima. poneko gleda porno filmove. nije u stanju da kontroli{e ulaz . i uskoro to vi{e ne}e biti samo Meksikanci. Mo`ete svakako da zamislite. jeste problem odnosa izme|u Severa i Juga. Jedna od ta~aka u kojoj se ekolo{ki problem susre}e s politi~kim problemom uop{te i sa svetskim problemom. dakle. gotovo u svakom domu postoji televizor. ~iji }e rezultat biti nametanje diktature. Godinama postoji stalni priliv Meksikanaca u Ameriku. Ve} ovoga trenutka stvari su po~ele da se menjaju. a drugo. prema `ivotu. To u stvari zna~i: bez potpune kritike kapitalisti~kog imaginarnog o kome smo govorili. potrebno je napustiti kapitalisti~ko imaginarno pseudoracionalisti~ke pseudovladavine nad prirodom i neograni~eno {irenje. taj dru{tveni pokret mo`emo da obogatimo onim {to govorimo i onim {to ~inimo. jednostavnije re~eno. to je veoma poni`avaju}a ideja koju neko mo`e da ima za jedno ljudsko bi}e. kao takva suluda. stvari su po~ele da se menjaju emigracijom naroda. ve} u smislu duboke promene psiho-socijalne organizacije savremenog zapadnog ~oveka u njegovom odnosu prema stvarima. kako se ~ini. ili neka mala grupa ljudi – to su du`nosti jednog novog dru{tvenog pokreta koji treba da po~ne iz po~etka. Ali ponekad pogledamo i vesti. ekologija se lako mo`e uvrstiti u jednu neofa{isti~ku ideologiju. poneko gleda Dalas. to ne mo`e da u~ini pojedinac. a pojedini pisci nau~ne fantastike su to i opisali. bu|enje demokratske premise. duboka promena onog imaginarnog savremenog ~oveka. Za{to je potrebno da se ekologija uvrsti u politi~ki program? Zato {to ne mo`emo da se suo~imo na pravi na~in s ekolo{kim problemom. 46 Na primer. u svim na{im bogatim zemljama. a i Gr~ka je bogata zemlja u tom smislu. u pitanju je kolektivna revolucija. koja je. Amerika. I posle toga je na programu nova fudbalska utakmica. Koliko dugo mo`e ovo da traje? Ne ka`em koliko dugo mo`e da potraje u smislu osetljivosti na{eg uva. autarhi~nih i mo`da totalitarnih vlada koje }e uspani~enom i apati~nom stanovni{tvu nametnuti neizbe`na drakonska ograni~enja. Naravno. Potrebno je napustiti ideju da se jedina svrha `ivota sastoji u tome da proizvodimo i da tro{imo sve vi{e i vi{e. veliku ekolo{ku katastrofu na zemlji. Na koji na~in? Ne u smislu da je civilizovani i razvijeni Sever razvio Jug ili da ga je spasao. I vidimo da neki Somalijci umiru od gladi. poneko Dinastiju. Ova ideja je.

a ve} smo bili svedoci epizode izme|u Gr~ke i Turske oko ilegalnih emigranata iz Iraka. Jedino {to je sada{nji Zapad uspeo da sa~uva u nerazvijenim zemljama. ako okolina ve} s te{ko}ama izdr`ava katastrofu koju joj name}u razvijene zemlje. ni drugih Latinoamerikanaca. jesu mitraljezi. a koje su to. diktatorski re`imi. ni jednakost polova. Ovo je nemogu}e izbe}i – jedino ako bi se podigao ogroman zid sa bunkerima i mitraljezima koji bi spre~avao ljude da ulaze na ovu sme{nu. uskoro. s ogomnom lako}om i time se koriste s neverovatnom brutalno{}u. malu geografsku povr{inu koja se zove zapadna Evropa. prebacuje u Nema~ku. Prado. koja ima stopu rasta 2. Uskoro }e situacija postati jo{ ozbiljnija jer }e po~eti priliv ogromnog broja emigranata na Zapad iz isto~nih zemalja. uklju~uju}i i Gr~ku. kako bi uop{te bilo mogu}e da izdr`i katastrofu dve stotine puta ve}u. Ljudi su spremni da izdr`e sve mogu}e nesigurnosti. doveli na nivo Amerike. gde skoro svi ljudi mogu i da jedu i da piju. na celoj teritoriji Mediterana i njenih desetina hiljada kilometara obale koji je ^er~il nazvao donjim stomakom Evrope. Dakle. Oni `ele da u|u u zapadnu Evropu. Zapad nije mogao da prenese ni habeas corpus. Senegala. ni slobodu mi{ljenja. Me|utim. iz Afrike. preko Rusije. iz Albanije. Ali je sve zapisano na papiru zapadnih ustava.KASTORIJADIS: ^ETIRI PREDAVANJA Meksikanaca i. policijska mu~ili{ta. Ovi ilegalni emigranti su ve} u [vedskoj – postoji u`asna mafija koja ih. Gr~ke ili Portugalije. izra`avanja i tako dalje. trebalo bi da pomno`ite nacionalni dohodak po glavi stanovnika sa pedeset. Konga. jer je na tom mestu udaljenost preko mora samo tridesetak milja. koji su platili razne kamiond`ije eksploatatore da ih prevezu kroz ta ogromna prostranstva da bi stigli u Tanger. Nigerije. ali i zahvaljuju}i velikim ~amcima Marokanaca iz Tangera koji prevoze ljude u [paniju. Ljudi koje prevoze nisu Marokanci – Marokanci su relativno dobrostoje}i – ve} su to Afrikanci iz Etiopije. Poljske. i de{ava}e se sve vi{e i vi{e. Nasuprot tome. 3. Sve ovo je prihva}eno. Trenutno se odvija samo preko Gibraltara. Toledo i Greko. jo{ bolje. Odavde }e po~eti priliv emigranata. ili. sa svoje strane prihvatile. Rumunije. dakle tri-~etiri milijarde ljudi. d`ipovi. I u zapadnoj Evropi postoji stalni. ni religiozni karakter politike i dru{tva. Ova situacija nije mogla da se popravi kapitalisti~kim razvojem ovih zemalja. da bi se kona~no obreli u [paniji. gde ostavljaju svoj poslednji novac da bi pre{li preko. Njih ne zanima toliko [panija. sada{nji sistem je pokazao da ne mo`e da ispravi ovu veliku neuravnote`enost izme|u Severa i Juga. vrlo organizovan priliv emigranata. upotreba televizije za zaglupljivanje i debilizaciju stanovni{tva i za {irenje la`i. Ovo se tako|e de{ava. ili 4% godi{nje koliko je nu`no za kapitalisti~ku ekonomiju i du{tvo da bi bilo u stanju da nasta- 47 . ni jednakost individua. [vedsku i druge skandinavske zemlje u kojima je lako da se u svakom trenutku izgube u gomili. da kupe televizor i automobil. Za{to? Da biste ove zemlje. ne idu tamo iz tih razloga. Rusije i tako dalje.

Bangkoka (pre sada{nje katastrofe). iza ovih o~iglednih stvari ponovo se ra|aju i pojavljuju sve te`a i dublja pitanja. francuskim lekarom i biologom koji je odigrao zna~ajnu ulogu u domenu ve{ta~ke oplodnje koji je napustio ovaj posao jer nije `eleo da nastavi s monstruoznostima koje se de{avaju u toj oblasti.tre}i program LETO–JESEN 2009. 48 vi da daje hleba i igara. Testar mu je otprilike . Ona je revolucionarna jer uni{tava centralni element ovog imaginarnog. i tek kasnije }e se prona}i ono „za{to“. Novinar je tim povodom pitao Testara da li }e to ikada biti mogu}e i da li je tehni~ki mogu}a trudno}a mu{karaca. Me|utim. dakle ideju da je na{a svrha da stalno pove}avamo proizvodnju i potro{nju. Americi ali i u drugim bogatim kapitalisti~kim. tamo gde postoje. u proizvodne i potro{a~ke `ivotinje. „liberalnim“ dr`avama? Ekologija je zaista subverzivna i revolucionarna jer dovodi u sumnju kapitalisti~ko imaginarno koje je ovoga trenutka dominantno. koja su se transformisala. on se primenjuje. U pitanju je antropolo{ka katastrofa ljudskih bi}a. ^esto sam govorio o osamostaljivanju tehnonauke koja okre}e naopa~ke i naglavce ono {to je Marks naivno nazvao „intrinsi~nom primenom nauke na proizvodnju“. jer sama uni{tava pretpostavke na kojima mo`e da se bazira. U istom periodu objavljena je knjiga Badenterove koja je smatrala da mu{karci treba da zatrudne kako bi postojala potpuna jednakost polova – {to je danas „napredno“ mi{ljenje. da bi ga zadr`alo u okvirima poretka. koji su nam dali remek-dela poput Firence. demokratiju koja ne}e ostati samo na re~ima. Pariza. Ovo spasavanje nije kompatibilno s o~uvanjem postoje}eg sistema i pretpostavlja trajnu reorganizaciju dru{tva koje }e stvoriti pravu demokratiju. iracionalna sama po sebi i vodi nemogu}nosti. svi oni koji se bave ovim poslom pitaju se da li je odre|en nau~ni ili tehnolo{ki pronalazak mogu}. Francuskoj. Nave{}u jedan primer: gradovi – koji su jedan od najlep{ih i najinteligentnijih izuma ~ove~anstva i koji po~inju da se pojavljuju na kraju neolitske epohe. Se}am se jednog razgovora sa Testarom. Ovde nije re~ samo o pastoralnoj odbrani prirode ve} o borbi da se spasu samo ljudsko bi}e i njegova ku}a. ili bilo gde drugde. katastrofa dru{tvenih oblika. Danas se mo`emo zapitati da li postoje potrebe koje treba zadovoljiti. to jest da li je mogu}a implantacija embriona u testise. I na ovom mestu su ekolo{ki pokreti. kao {to je to slu~aj u Gr~koj. ili imaju tendenciju da se transformi{u. veoma slabi i razo~aravaju}i. Ova logika je apsurdna. Ovde ne govorim samo o nepovratnom rasipanju okoline i nenadoknadivim resursima. gradovi se danas sve vi{e dele na bogata predgra|a i geta za siroma{ne gde slu`be i prodavnice zamiru posle 8 sati uve~e. Ona pokazuje katastrofalne posledice kapitalisti~ke logike primenjene na prirodnu okolinu i na ljudska bi}a. Ako je mogu}.

ili da bude potpuno „hladno“. to pretpostavlja celokupnu dana{nju nauku: metalurgiju. postoje i himere. jednu zgodnu anegdotu.KASTORIJADIS: ^ETIRI PREDAVANJA odgovorio. granatirate s neverovatnom precizno{}u. ili artiljerije“. a hidrogenska bomba je dokaz. ili mo`da `elite devoj~icu koja }e odli~no da svira klavir. Ulam i mnogi drugi veliki i ~isti matemati~ari. razvoj nau~nog znanja. u skladu s biolo{kim istra`ivanjima. `elimo.“ Ovo je situacija koju danas imamo u svim domenima. Ali da bi postojao i funkcionisao jedan astronomski satelit. ali i naivan istovremeno. ili ja `elim – jer mi je hobi kosmologija – da se razviju sateliti za astronomsko posmatranje i da se kona~no re{i problem antimaterije koja postoji. ali istovremeno granice izme|u ~istog saznanja i njegove primene. negativne posledice gotovo nikada ne uzimaju u obzir. I evo kako glasi tragi~na dilema u kojoj se nalazimo: ne mo`emo. dovoljno je da se setimo jedne od prvih diferencijalnih jedna~ina koje se u~e u diferencijalnom ra~unu. koju toplo preporu~ujem. prema mom mi{ljenju. one su intrinsi~ne nau~nom razvoju. hemiju. i mogu}nosti promene ljudskih gena. naravno. Zamislite samo {ta bi se dogodilo da su Nemci. a da li `elimo i ono drugo? To drugo je ono {to istovremeno daje i hidrogenske bombe i bojne otrove i sada. potpuno su nejasne ako ne i nepostoje}e. ali i nove razlike i tome sli~no. I na ovom mestu po~inju te{ka pitanja. O tome je govorio Testar. izra~unavaju}i paraboli~ne putanje granate. Rasprava se i danas nastavlja za{to je Nemci nisu napravili i da li je zaista Hajzenberg. to jest nacisti. ili gena uop{te. Za{to da ne? Ovakve mogu}nosti postoje. u pitanju je jedna~ina koja vam dozvoljava da. Ovo je matematika koja se upotrebljava da bi se ubijali ljudi. Atomsko oru`je ne bi bilo mogu}e napraviti da se u Los Alamosu nisu nalazili fon Nojman. u svakom slu~aju ja ka`em da `elim. u tome uspeli. Naravno. gde se ne`eljeni efekti. @elimo jedno. u kojoj ka`e da je odlu~io da postane matemati~ar. kakvim ga `elite – takvim }emo ga napraviti. Primer pokazuje kako mo`e da se bude veliki matemati~ar. raspravljati o ograni~enju slobode mi{ljenja i saznanja. koja se mo`e pokazati kao fatalna. sabotirao njihove poku{aje. kako tvrdi. takozvane „jedna~ine artiljeraca. mo`da `elite da bude usredsre|eno na seksualnost. 49 . ili ne postoji u svemiru. Nije potrebno da se vra}amo na Arhimeda koji je konstruisao oru`je protiv Rimljana u opsadi Sirakuze. U stvari. jer je to bila jedina nau~na disciplina koja ne poma`e i ne dozvoljava ubijanje ljudskih bi}a. @elite da va{e dete bude dobar matemati~ar. potpuno ispravno: „Ne znam da li je tehni~ki mogu}e. one nisu ne{to {to se dodaje. elektroniku itd. Svi `elimo. Jedan veliki matemati~ar koji se bavio ~istom teorijom brojeva napisao je veoma dobru knjigu Apologija jednog matemati~ara. Na primer. ali budite sigurni u jednu stvar: ako je tehni~ki mogu}e to }e biti u~injeno i niko se ne}e pitati da li treba ili ne treba to u~initi. Nave{}u ovde jedan primer.

odgovaraju logici sistema. prema mom mi{ljenju. Poslednjih decenija sve reforme obrazovnog sistema su. Da bismo se suo~ili s ovim opasnostima potrebno je ono {to je Aristotel nazvao mudro{}u (phronesis) – jedna predivna starogr~ka re~ ~ije se polje zna~enja suzilo. granica? Ovo je prvi put da se u jednom dru{tvu koje nije ni teokratsko ni religiozno suo~avamo s pitanjem: mo`da razvoj saznanja treba da bude pod kontrolom? – to jest kako je mogu}e da bude pod kontrolom. da preteruju. dakle. stvarno obrazovanje. Na ovo `elim da uka`em u ovom obra}anju. Drugo. Hvala vam. ve} nam daje 300 mogu}nosti. Deca treba da u~e ono {to im je potrebno kako bi se orijentisala unutar prostora u kome se nalaze i da ve`baju sopstveno su|enje. a da ne do|emo do diktature? Mislim da s tim u vezi. ve}ina bi mogla da ne po{tuje prava manjina) nego u smislu koji se odnosi na dela i svrhe koju predla`e samom sebi. i ako se gra|anima pru`aju mogu}nosti da u praksi donose i iznose svoje sudove. Autonomno zna~i. i da konstantno smanjuju obrazovanje studenata u su|enju. Phronesis je subjektivna snaga koja omogu}ava da prona|emo ta~an odgovor. Zavr{io bih time da se dana{nje dru{tvo nalazi unutar hybris i da je su{tinski nepromi{ljeno. a iskustvo pokazuje da je phronesis poslednja stvar koju dana{nja tehno-birokratija poseduje. Jedini odgovor. ako ne sme{ne. jer je i sama obuzeta delirijumom neograni~enog {irenja. iako. jedno fragmentarno i instrumentalno znanje. `elimo slobodan razvoj saznanja. mo`emo da uspostavimo neke jednostavne principe. a ne samo „znanje“. jeste stvarna demokratija. ali mi znamo da one postoje i kada shvatimo da smo ih prekora~ili po definiciji je ve} kasno. Potrebna je. u kojoj }e u~estvovati svi gra|ani. Pre svega.tre}i program LETO–JESEN 2009. pre svega. ili najta~niji mogu}i odgovor u situacijama u kojima samo jedan ~isto logi~ki prora~un to nije u stanju. ono svakako iracionalne. naravno. dakle. Sve {to su postigle bilo je da uve}aju znanje. @elimo takvu proizvodnju i takvu ekonomiju koje }e biti sredstvo. tek onda kada nastupi katastrofa. phronesis. 50 Gde je. S gr~kog prevela Aleksandra Zistakis . ali vi{e nemamo prava da ne znamo da ovaj razvoj sadr`i opasnosti koje ne mo`emo da defini{emo a priori. Te granice ne mo`emo a priori zacrtati pa je zato potrebna phronesis. To je mogu}e samo ako gra|ani imaju prave informacije. Demokratsko dru{tvo zna~i autonomno dru{tvo. ustanovljavanje procedure kriti~kog mi{ljenja i rasprave {to je mogu}e {ire i {to otvorenije. a ne svrha ljudskog `ivota. kao {to junaci starogr~ke tragedije shvataju da se nalaze u hybris. u phronesis. svoju phronesis. prema mom mi{ljenju. dru{tvo koje se samoograni~ava ne samo u smislu mogu}ih politi~kih zloupotreba (na primer. ne `elimo i ne treba da `elimo neograni~eno i nepromi{ljeno {irenje proizvodnje.

koliko mogu da vidim. paradoksalno. Drugo. podrazumevaju procedure vremenske evolucije. periodi~no – da prisvoje za sebe prostor filozofije. 1 PSEUDO-HAOS. do izvesne granice. Moja kritika se odnosi. nije u stanju da ispuni. na primer. mno{tvo fenomena i koja mogu da prona|u sli~nosti u pona{anju ~injenica koje pripadaju podru~jima koja samo uslovno nemaju nikakve me|usobne veze. haos i svet“. na`alost. a jedan od razloga za{to je potrebno da ozbiljno raspravljamo o ovoj temi. Termin haos u upotrebi je u poslednjih ~etrdeset godina. Tema je veoma slo`ena i sadr`i i neke tehni~ke elemente. Ovde ne}u da {tedim izraze divljenja za radove i nova dostignu}a fizi~ara i matemati~ara koja mogu da objasne. Poslednji primer tih poku{aja su takozvane teorije haosa koje se. fenomeni turbulencije u hidrodinamici. na pitanja koliko ovi novi radovi nude ne{to odista su{tinsko. dru{tva i istorije. koje su neverovatno osetljive i koje zaPredavanje odr`ano 20. 1993. Me|utim. hteo bih da objasnim {ta nau~nici prirodnih nauka danas podrazumevaju pod pojmovima haoti~ni fenomeni. dakle matemati~ki.1:141. Nadam se da }e ovo postati jasno u toku ovog izlaganja i na njegovom kraju. nije upla{ila. HAOS I SVET1 . prema mom mi{ljenju.KASTORIJADIS: ^ETIRI PREDAVANJA UDK: 111:113/119 124. godine na Filozofskom fakultetu. koncentracija asteroida u sun~evom sistemu ili meteorolo{ki fenomeni. razmotrimo novine koje ova dostignu}a donose sa sobom. tre}e.319. sadr`i mnogobrojne zahteve i mnoga obe}anja koja. ona se ti~e njihovog filozofskog opsega i. naro~ito onima koji stoje. mislim da je nu`no da ih sve pro|emo ako `elimo da govorimo strogo i ozbiljno. bez obzira na tehni~ke te{ko}e i detalje.8 51 Tema o kojoj }u danas govoriti i koja vas. februara. odnosi se na isticanje zahteva za op{tost i naro~ito zahteva da se ovi metodi pro{ire i na psihi~ke. za koje se bojim da }e biti zamorni. Aristotelovog Univerziteta u Solunu po pozivu Odeljenja za filozofiju. ili haos. jeste „Pseudo-haos. Pre svega. egzaktne nauke poku{avaju – sukcesivno. On se koristi s velikim nabojem. godine. ta~nije od 1963. Pre svega. odnose na ono {to sam nazvao pseudo-haos. fenomeni haosa. Odavno takozvane prirodne. Filozofskog fakulteta. najverovatnije. za one koji to mo`da ne znaju. dakle dru{tveno-istorijski prostor i prostor du{e. koji bi se odnosio na sva polja i koji bi se. Pod tim izrazom su nauke `elele da stvore pojam relevantan za jedan metod. dru{tvene i istorijske fenomene. Kao uvod. pre svega. manje-vi{e sistemati~an. jeste {to se ona odnosi na ljudsku slobodu i ljudsko individualno i kolektivno stvaranje. odnosio i na jezgro jedne nove filozofije.

Drugim re~ima. a koja mo`e biti samo razlika od nekoliko sekundi. Ako je to zaista u pitanju. 52 vise od prvobitnih uslova. krenuo pet minuta. u. ideja. va`na je njihova ekstremna zavisnost od prvobitnih uslova koji na prvi pogled kao potpuno neva`ni detalji ~ine i zauvek }e ~initi nemogu}im dugoro~ne meteorolo{ke prognoze koje bi prevazilazile period od pet ili deset dana. ne bih se na{ao na ovoj raskrsnici na kojoj me je udario. Postoji jedna ~uvena Paskalova re~enica izre~ena negde oko 1650. Sistem koji je . na primer. recimo. ko~enju automobila i tome sli~no. posledi~no. mnogi faktori igraju va`nu ulogu u meteorolo{kim fenomenima. Zatim. Dakle. koji se smatra tvorcem kineti~ke teorije gasova. sastoji u slede}em: kada danas jedan leptir zamahne krilima u. do`ivimo saobra}ajnu nesre}u. istorija sveta bi bila druga~ija. posledi~no. zapravo. ili tri sekunde ranije. meteorolog Lorenc. U pitanju je. za samo nekoliko sati. veliki engleski fizi~ar Maksvel. to jest eksplozija velike koli~ine topovskog baruta do koje dolazi sudarom – postoji zajedni~ki postulat. na koju su se kasnije oslonili Ajn{tajn i mnogi drugi nau~nici. Klasi~an i pojednostavljen primer tih fenomena je ono {to se naziva „efekat leptira“ koji je prvi otkrio. godine. rezultat }e biti. Kleopatra ne bi bila toliko lepa. posledi~no ona ne bi o~arala Antonija. koji je tada otkriven. tu misao izneveravaju i hegelijanci i marksisti. posledi~no i tako dalje. ali u njoj je sadr`ana jedna velika istina koju poznajemo i u drugom smislu. onaj koji se Boga ne boji. mo`da i sa vi{e ljudskih `rtava. posle trideset dana. ili desetine sekunde. oluja na Floridi. Ovo bi mogao da bude dokaz da se u dana{nje ra~unare mo`e smestiti ogroman broj varijabli pomo}u kojih je. Solunu. Naravno. godine. oko 1860. napisao je. godine. iako nije imao prvenstvo. ne dogodilo se. recimo. koja kao da dokazuje da ta ideja postoji otkad je ljudi: Da je Kleopatrin nos bio samo ne{to malo manji. mogu}e prora~unati slo`ene vremenske procedure za koje su ina~e potrebni meseci. kao {to znamo. koja ~ini osnovu termodinamike. koje zavise od razlike u prvobitnim uslovima procedure. nemogu}e je a da ne pomislimo: „Samo da nisam zaboravio klju~eve. ~ak i vekovi. Na primer. kao i teorije elektromagnetnog polja. rade}i s kompjuterima. Ukoliko. Ukoliko se osvrnemo na istoriju nauke. sve navedeno poznato je i zabele`eno u jednom naturalisti~kom i ta~nijem smislu. imamo saobra}ajnu nesre}u sa ljudskim `rtvama. ukratko. da se nisam vratio ku}i da ih uzmem i da sam. naravno. posledi~no Antonije ne bi ratovao sa Oktavijem. ekstremna zavisnost procedura od prvobitnih uslova.tre}i program LETO–JESEN 2009. Jer da je Kleopatrin nos bio ne{to manji ili ne{to ve}i. nije nova. Su{tina se. u tekstu pod naslovom „Nauka i slobodna volja“ slede}e: „U svim slu~ajevima ove vrste – u pitanju je eksplozija topovskog baruta. Kompjuterski prora~uni dokazuju da to zaista jeste tako.

na ekstremnoj zavisnosti razli~itih procedura. predmet jedna~ina. Drugim re~ima.KASTORIJADIS: ^ETIRI PREDAVANJA u pitanju. Prvi ~ovek mu odgovori da tra`i klju~eve koje je izgubio. koje su karakteristi~ne za mnoge fenomene i mnoge vremenske evolucije. ili. nisu do tada bili predmet istra`ivanja. ili gomile. ili da bi ih jedno kona~no uzelo u obzir. donekle sme{na pri~a veoma zna~ajna za epistemologiju. preciznije. o~igledno pijan. Posle Maksvela. sadr`i veliku koli~inu potencijalne energije koja mo`e da se pretvori u kretanje samo kada sistem dostigne odre|enu konstituciju ili stanje. Kao primer on dalje navodi oklevanje koje spre~ava ~oveka da radi ono {to bi `eleo. ili gomilu snega koja gotovo da se odvojila od planine. po~ev od prvobitnih uslova. odgovori prvi. brojnije su te ta~ke i sna`niji uticaji na njih. ona mo`e da bude plodna ne samo u svojim teorijskim nego i u svojim prakti~nim rezultatima. prvi mu ka`e: „Pa zato {to samo ovde ima svetla. pre|u tri-~etiri mrava i da ona po~ne da se kotrlja. Druge fenomene ona izostavlja. Kao da je re~ o najlogi~nijem odgovoru. tvrdi Maksvel. na primer. daleko odavde“. kao {to smo rekli. fenomeni koje su istra`ile prirodne nauke spadaju u domen fizike. „siguran sam da sam ih izgubio na nekom drugom mestu. Rene Tom i njegova teorija katastrofa. Svaka egzistencija. tvrdio je Maksvel. pojavljuje veliki broj fenomena – kojima se do tada fizi~ari nisu bavili jer nije bilo mogu}e da njima ovladaju.“ Tako je. i sa svim prirodnim naukama. {to stvara rad koji mo`e da bude beskona~no veliki ili beskona~no mali u odnosu na koli~inu energije koju osloba|a. ideja nije nova. dovoljno je da preko stene. insistirali su na ovoj osetljivoj zavisnosti. ne{to tra`i ispod uli~ne svetiljke. Ono {to je zaista novo jeste da se. i upita ga {ta tra`i.“ Kao primere Maksvel navodi stenu. ali su u stanju da proizvode ogromne u~inke. Posledi~no. Me|utim. klicu koja uni{tava ~itav prinos krompira. ispod svetiljke. mnogi pisci. „Za{to ih onda tra`ite ovde?“. Ili – ~est slu~aj da su veliki nau~nici bili veliki talenti za pisanje – pa bi njihove varnice zapalile po`ar rata. niko nije shvatao ~injenicu da je 53 . Potom. koji nije pijan. Tada ga drugi ~ovek upita da li je klju~eve izgubio ba{ tu. {ta se de{ava s ra~unarima? Veliki broj fenomena. ali koja se jo{ uvek nalazi u stanju nestabilne ravnote`e. U jednom trenutku pri|e mu drugi ~ovek. a zahvaljuju}i mogu}nostima ra~unara daju rezultate. Dimenzije tih uticaja su isuvi{e male da bismo mogli da ih uzmemo u obzir. upita ga drugi. Oni postaju predmet interesovanja. najmanju }eliju koja nas ~ini ili filozofima ili glupacima. Jedna mala digresija. navodi malu iskru koja je u stanju da zapali veliku {umu. Dakle. ima svoje singularne ta~ke i {to je ve}e polje na kome se nalazi ta egzistencija. Poenkare. od trenutka kada su uvedeni ra~unari. Ruel i drugi koji su nam bli`i. Postoji poznata. otprilike. To je pri~a o ~oveku koji u tami. a naro~ito veliki matemati~ari Adamar. „Ne“.

tre}i program LETO–JESEN 2009. ~ak i dva ili tri puta vi{e. mnogo ve}i broj fenomena su fenomeni ne-ravnote`e. ali za koji ve} znamo da poseduje haoti~ne fenomene. Nema razloga da vas ovde njima zamaram. linearnim matemati~kim vezama. Postoji jo{ ne{to. ovaj pojam se ne mo`e razumeti druga~ije do kao izraz jednog ne-kontinuiteta. Metafizika dokazuje da su svi fenomeni s kojima se sre}emo u svemiru kontinuirani i svi podle`u analogijama izme|u uzroka i posledice. ne bih `eleo da izvodim sada celokupan pro- . mada skriveno. 54 potrebno ne samo napraviti sisteme nego i re{iti. naravno. kao {to sam ve} rekao. o osetljivoj zavisnosti. otkrivaju da su se do tada bavile samo fenomenima koji odgovaraju stabilnim situacijama. ne u smislu da procenat koji menja uzrok. idealnih situacija. Me|utim. dakle ne u smislu potpuno diskontinuiranog razvoja. daje posledicu koja se prvi put menja milion puta. uzrokuje ogromne razlike u evoluciji fenomena. diskontinuiteta koji treba bli`e odrediti. Drugim re~ima. Na primer. ve}ina fenomena su do tada bili fenomeni situacija ravnote`e. Dakle. ako se tako mo`e re}i – izvinite {to koristim tehni~ku terminologiju – matemati~ka funkcija koja izra`ava fenomene nije kontinuirana. Ove ne-kontinuirane matemati~ke funkcije matemati~ari znaju ve} 150–200 godina i neke od njih su ta~no opisane. mogu i uo~iti i meriti. [ta stoji iza ovog zahteva za kontinuitetom? Ono {to fizi~ari nikako ne `ele da priznaju: iza njihovih teorija. Sve do uvo|enja ra~unara to je bilo nezamislivo. i na posledicu. dakle situacijama koje termodinamika i fizika nazivaju situacijama „ravnote`e“ u jednom op{tijem smislu – u smislu da ove situacije po svojoj prirodi traju i da se. ili ekstremnoj zavisnosti od prvobitnih uslova. primera radi. sisteme od deset hiljada ili sto hiljada jedna~ina kako bi uop{te postali predmet istra`ivanja. U stvari. tj. [ta je iza ovoga? Ideja da se prirodni fenomeni podvrgavaju uslovima kontinuiteta. Dakle. u grani~nim uslovima. ili u kona~nim posledicama. Sli~ni fenomeni ulaze u oblast prirodnih nauka koje. treba mnogo vi{e vremena. ili uti~e na njega. samim tim. ili ekstremnu zavisnost. Danas govorimo o funkciji fenomena haosa. Dakle. Jedna od tih mogu}nosti. koje prirodne nauke nisu mogle da ukrote i koji su na neki na~in postali dostupni zahvaljuju}i mogu}nostima koje poseduju ra~unari. toliko taj procenat uti~e. jeste da za samo nekoliko sati zgusnemo prora~une i procedure za koje. onoliko koliko neki procenat uti~e na uzrok. doda}u 5% soli vi{e u jelo. Jelo ne}e biti 5% slanije ve} uop{te ne}e mo}i da se jede. ako malo preteramo. i tako dalje. odnosno 5% vi{e soli ~ini jelo nejestivim. stoji metafizika. tre}i put pedeset {est miliona puta. ina~e. Prema mom mi{ljenju. Ono {to `elim da ka`em jeste da ne sadr`e ni{ta novo. kao nekim ~udom. One otkrivaju da se prirodni fenomeni ne podudaraju s op{tim zahtevom za kontinuitetom. to jest kada i najmanja razlika u prvobitnim uslovima. stabilnih.

ili za toliko ve}i. Kada ih je berberin upitao za{to ne pla}aju. pa ne}u ulaziti u detalje. u rimskom carstvu. dogodilo bi se isto). dakle sve se de{ava u skladu sa strogim zakonitostima. analogno svojim skrivenim filozofskim ube|enjima. podle`u. ali mi se tako|e dopada i logi~ka strogost. dakle argument ovog sutra. haoti~ni fenomeni u ovom smislu. u ve}ini slu~ajeva ove fenomene mogu}e je prou~avati zahvaljuju}i ra~unarima. drugo. Ono {to se dogodilo u poslednjih dvadesetak godina. ne-linearnosti ~este.. podse}a na poznatu pri~u o berberinu koji je u izlog radnje stavio natpis: „Sutra {i{amo besplatno. Navedeni zahtev je ve} doveden u sumnju. nigde nema prekida. ili psihi~ke fenomene. Na primer. Sve se razvija u skladu s odre|enim analogijama – konsekventno. re~e im tada berberin: „Pa na natpisu pi{e sutra {i{amo besplatno. a naro~ito na dru{tveno-istorijske.KASTORIJADIS: ^ETIRI PREDAVANJA ces. ili kako su istorijski fenomeni. pojedinci tvrde da je oborena ideja potpune uzro~nosti prirodnih fenomena. u kvantnoj mehanici sa [redingerovim jedna~inama. dakle – pseudo-haoti~ni. ili }e dokazati da ako pretpostavimo da je Kleopatrin nos bilo za toliko manji. pa zbog natpisa u izlogu. u stvari. da su joj ga odsekli. Ovaj argument.“ Fizi~ari ovo rade ve} tri veka i teorijom haosa poku{avaju da doka`u kako }e se sutra dokazati kako su psihi~ki fenomeni. Naravno. u ekonomiji se ~esto mo`e ~uti slede}a misao: u ovom trenutku na{e znanje je nesavr{eno. dolazimo do toga da nigde nema pukotina. Isto va`i i za dana{nju neuropsihologiju i za takozvane saznajne nauke..“ Iz dana u dan su mu dolazile mu{terije i nisu pla}ale. „Aha“. samo {to tu uzro~nost jo{ nismo prona{li jer je veoma komplikovana. Naprotiv. zato {to mo`emo da ih reprodukujemo jednom potpuno uzro~nom ma{inom kao {to je ra~unar. kao {to sam rekao. nikakav prekid deterministi~kog kontinuiteta. 55 . Na primer. ako su nam poznati prvobitni uslovi mo`emo da predvidimo ono {to }e se dogoditi. Kao {to ste mogli da pretpostavite ovaj argument se stalno pojavljuje u raspravama koje se odnose na biolo{ke fenomene. Dakle. prvo dokaz je da su ove situacije ne-kontinuiranosti. odgovorili su mu. dogodilo bi se to i to – na primer. Drugi fizi~ari poku{avaju da doka`u kako fenomeni za koje smatramo da ne podle`u uzro~nosti. ovi fenomeni uop{te ne poni{tavaju ideju prirodne uzro~nosti. u Francuskoj revoluciji. dakle ~e{}e nego {to se pretpostavljalo i. na dana{njem Kastorijadisovom predavanju u Solunu i tako dalje. Iz toga pojedini filozofski nastrojeni fizi~ari izvode ~udne zaklju~ke. u kojoj ne postoji nikakva naprslina. Moja filozofija je protiv ideje jedne op{te uzro~nosti. ceo svemir je jedna beskona~na tautologija. ali sutra. koji postoji jo{ od Dekarta. Mirno i strpljivo ~ekam dan kada }e se pojaviti jedna~ine nekog metemati~ara-istori~ara koje }e dokazati da kakav god da je bio Kleopatrin nos istorija bi se odvijala na isti na~in (~ak i da Kleopatra nije imala nos.

ili padom sovjetskog re`ima. ili s mi{ljenjem koje je nu`no povezano za centralni nervni sistem. {to prethodi drugom i tako dalje. sna`nija ili slabija od ljubavi Tristana prema Izoldi? Ko se vi{e voleo? Ili bismo mogli da ka`emo da su se istim `arom voleli? I da li }e ovo imati bilo kakvog smisla? Mislim da to nema nikakvog smisla. 56 Dakle. {ta s tim? Ovo nas zanima? Ili. Betoven je za tri milimetra (metafori~ki) bli`i Hajdnu nego Mocartu. uniformnost-neuniformnost i tako dalje. [ta bismo mogli da ka`emo? Da je. ili koje bi predvidele ~ak i ~injenicu da }e Jelcin danas biti predsednik i tako dalje. ali nikada ne mo`emo da ih izmerimo. recimo. mogao bi. Prva struktura je matemati~ka – algebarska. na primer.“ [ta bi nam to zna~ilo? Sve i da je tako. ili s telom uop{te. od njegovog razvoja od X i XI veka. ili rimskog nasle|a. postoje strukture reda (poretka). o kojima sam govorio. Ili. Po~inje sabiranjem i nastavlja se u beskona~nost. mo`emo da opi{emo ogromnu transsupstancijalizaciju ovih formacija istorijom i novim stvaranjem Zapadnog sveta. Topologija se bavi pojmovima kao {to su bli`e-dalje. ili da postavimo jedna~ine koje su upravljale padom rimskog carstva. Razlog za{to spokojno ~ekam taj trenutak je slede}i: ni prirodnim ni dru{tveno-istorijskim fenomenima ne mo`emo da nametnemo jednu od tri osnovne matemati~ke strukture. nu`no se poziva na topologiju i koristi se njome. obrnuto. na primer. neko da se zapita koje nasle|e je va`nije – judeo-hri{}ansko ili gr~ko-rimsko – za vladaju}a dru{tveno-imaginarna zna~enja koja su stvorila zapadnoevropski svet. Ne vidim kako je mogu}e da psihi~ki i dru{tveno-istorijski fenomeni poprime ovakve strukture. Pojam kontinuiranih funkcija. da je Betovenova muzika bli`a Mocartovoj. Mislim da je pojam sam po sebi dovoljno jasan: ono {to prethodi ne~emu. do danas? Za{to je va`nije? Ovo pitanje nema smisla i na njega je nemogu}e odgovoriti ukoliko se postavi u ovom obliku. kontinualnost-nekontinualnost. niti da ih izrazimo . centralnim nervnim sistemom i ne samo njime ve} i vezom centralnog nervnog sistema s endokrinolo{kim sistemom.tre}i program LETO–JESEN 2009. ne-linearne naravno. prema nekom odre|enom zakonu. da bi se govorio o op{tosti ovih ideja o haosu – i ovde dolazimo do tre}e ta~ke – trebalo bi da neko ozbiljno tvrdi kako }emo jednoga dana mo}i da postavimo matemati~ke jedna~ine. koje upravljaju. Romeova ljubav prema Juliji i. Druge strukture nazivaju se topolo{kim. ali kojoj je muzici bli`a? Koliko bli`a? I kakvog smisla ima to pitanje? Raspravljamo li ikad o ovim pitanjima na ovakav na~in? [ta ako bi nam neko rekao: „Da. recimo. ili sistemom za varenje. ili je Hajdnovoj? Betovenova muzika ima ne{to od obojice i ona je svakako povezana i s jednom i s drugom. na primer. Mi mo`emo da opi{emo elemente koji poti~u iz gr~kog. Na kraju. da li bismo mogli da ka`emo.

U starogr~koj mitologiji. Mislim da ovde Geju treba shvatiti metafori~no. mesta na horizontu kroz koje duvaju sna`ni vetrovi koji se me|usobno sudaraju i ukr{taju. iako po~inje da biva ne-Grk – ovaj tvorac nije ni sveznaju}i ni svemogu}i. bî nula. Meduzina glava bi bila tako ne{to. malo etimologije. a zatim Geja {irokogrudni svima sigurni dom. prvobitno re~ haos kod Hesioda ne zna~i ono {to danas pod njom podrazumevamo kada kolokvijalno ka`emo „ovo je haos“ ili „haos“ u smislu matematike ili fizike. re~ kosmos ima i jedno u`e. Kao {to je poznato. u kome u su{tini ne postoje pravci. bî praznina. On opisuje ono {to }e se kasnije nazvati haosom u dana{njem smislu i govori o jednom beskrajnom mestu na koje je Zevs posle pobede bacio Titane. ka`e na samom po~etku rodi se. 2 57 . bî haos. a koje u sebi sadr`e odre|enu distinkciju. Gr~ke re~i sympan i kosmos su u naj{irem smislu sinonimi i zna~e svemir. ako tako mo`emo re}i. pa Eros. a da ne upotrebljava tu re~. Tvorac deluje racionalno i koristi matematiku da bi stvorio svet ili da bi stvorio elemente od kojih }e biti stvoren svet. Me|utim. Me|utim. Ovo je nali~je. ono se kao takvo nikada ne pojavljuje. Na ovom mestu imamo ne{to vrlo karakteristi~no? Hesiod ne ka`e da je prvo postao haos. jer se sre}e Ovde treba voditi ra~una o re~ima koje upotrebljava Kastorijadis. kasnije postoje drugi stihovi u kojima Hesiod ne koristi re~ haos.KASTORIJADIS: ^ETIRI PREDAVANJA u procentima. kada govori o tvorcu (demiurgos) koji poku{ava da napravi svet (kosmos). ali – i na ovom mestu Platon ostaje Grk. prema mom filozofskom shvatanju. bî ni{ta. pre toga. dakle ne{to {to je mnogo komplikovano. Dakle. ali opisuje neki haos. koje nema ni po~etak ni kraj. bî ne-bi}e. specifi~nije zna~enje – svet. nali~je vidljivog svemira (sympan)2. sam od sebe – niko ga. {irokih grudi. „prazan sam“ i koristi je Hesiod u prvim stihovima Teogonije: „na samom po~etku rodi se Haos. Me|utim. Ali. To nali~je niko ne vidi. prev. Zatim bî Geja {irokogrudna. – Prim. ono legitimno i stalno postoje}e. pa Eros“ (115–117). kao {to to ka`emo za neku tkaninu. Re~ haos poti~e od glagola hasko ili haino i zna~i „otvoren sam“. kosmos. apsolutno centralni pojam. predstavljaju haos u svetu (kosmos). jer postoji (metafori~no) u centru Bi}a. nije stvorio. {to je gotovo nemogu}e definisati i tako dalje. koje je va`no za razumevanje Kastorijadisove teze. U jednom drugom smislu moglo bi se re}i da Platon u Timaju govori o haosu. ona je na neki na~in ono postoje}e. niti da ih podvrgnemo nekoj od matemati~kih struktura koje koristi fizika. koja je starija od filozofskog mi{ljenja. Na primer. bez reda. Ovo je prvi smisao haosa koji postoji u Hesiodovoj Teogoniji. ali Zevs zna da ono postoji i u njega baca pobe|ene Titane. ~esto se javljaju oblici koje mo`emo naknadno da interpretiramo kao oblike koji. Dolazimo sada do onoga {to smatram da je stvarni haos i {to je. naravno.

vazduh i vatru. Prvo. gotovo neshvatljivu teksturu kojoj tvorac poku{ava. ako tako mo`emo re}i. Chora na kojoj dela tvorac ima takvu. Jedno od ovih ograni~enja odnosi se na neposredno. ono je. ovaj zanatlija koji je Bog zaista je zanatlija. najbolji mogu}i svet. kao {to to tvrdi Platon. kocka. 58 sa dva ograni~enja koja mu ne dozvoljavaju da stvori apsolutno savr{en svet. tako da. Za Platona bivstvuju}e nije isto {to i za dijalekti~ki materijalizam. dakle zemlju. onoliko koliko je to mogu}e. Ako pro~itate ili ponovo ~itate Platonovog Timaja – zaista vredi – vide}ete da Platonov tvorac poku{ava da stvori ~etiri elementa od kojih }e postati svemir (sympan). u svojoj glavi (kao {to zanatlija ima u glavi kalup. i sam svet (kosmos) od pravilnih mnogouglova (poliedara) za koje je. malo ko uo~io. Nave{}u samo uzgred i jedno drugo ograni~enje s kojim se sre}e tvorac. Ne postoje i drugi pravilni poliedri (mnogouglovi). svaki element . model ljudskog tela. dodekaedar (dvanaestougao) i ikosaedar (dvadesetougao). imamo beskona~no postoje}u (aei ousa) i istinski postoje}u (ontos ousa) ideju sveta koju tvorac poku{ava da imitira {to savr{enije. a to mogu}e ograni~eno je iracionalnim karakterom materije. Dakle.tre}i program LETO–JESEN 2009. on zauzima odre|eni prostor. drugo ograni~enje s kojim se sre}e tvorac u racionalnom stvaranju sveta – koje svakako nije „stvaranje“. kao i kod drugih starogr~kih mislilaca. u njegovo vreme. model. majstor – dakle. jer ne mo`emo da shvatimo ne{to {to ni jednog trenutka i ni na koji na~in nije odre|eno. da dâ oblik i da stvori svet. Naime. oktaedar (osmougao). radi kao zanatlija. ve} dokazano da ih je pet i samo pet – apsurdno matemati~ko dostignu}e – dakle kvadar. ni na koji na~in nije odre|eno na isti na~in). prema Platonu. tvorac dela na onome onim {to Platon naziva chora ili dechomenon. me|u filozofima koji su komentarisali Timaj. ~ak i jedan haoti~an gas je odre|en. prema Platonu. dakle ima kalup. s druge strane. ima odre|enu temperaturu i tako dalje. na po~etku Timaja Platon suprotstavlja beskona~no Bi}e (aei on) beskona~nom Bivstvuju}em (aei gignomenon). u stvari zna~i zanatlija. onoliko koliko mo`e. Beskona~no Bi}e je ono {to je apsolutno odre|eno prema mogu}im odre|enjima i ta njegova odre|enja nikada se ne menjaju – to je beskona~no Bi}e ili ve~no Bi}e (ontos on) – dok je beskona~no Bivstvuju}e. dakle. s jedne strane. a koje je. i iracionalnim elementom koji postoji i u najracionalnijoj od svih stvari – u samoj matematici. chora. jer tvorac kod Platona. gotovo neshvatljivo. kako ka`e Platon. ono {to nikada nije (medepote medame) isto (ni u jednom trenutku. ve} stvara svet onoliko savr{enim koliko je to mogu}e (kata to dynaton). onoliko koliko je mogu}e. Recimo. vodu. ili stola i tome sli~no) i prema tom modelu poku{ava da stvori. a {to je neka vrsta apsolutno neodredive smese koja je istovremeno i prostor i materija unutar tog prostora i koja se nalazi u trajnom bivstvuju}em.

ljudi ne mogu da predvide. do pozitivnih pozicija. kao {to znate odnos hipotenuze prema stranicama nije eksplicitan. a sâm poliedar predstavlja ukupnu strukturu sveta. eidos u Platonovom smislu. Tvrdim samo da ako postoji ne{to novo. kvantni fenomeni su neodredivi. kada se stvara ne{to novo. nova nemogu}nost je produkcija i redukcija. novo u apsolutnom smislu. unutar ne~ega {to oduvek postoji. koje je. kao na primer kvadratni koren broja 2. u najnovijoj matematici. nije apsolutan broj. ali to ne}u u~initi. 59 . ili da nastavimo sa njom. mo} stvaranja. postoji u svim slojevima iza onoga {to se vidi) poti~e od ex nihilo. Kada se jednakostrani~ni trouglovi podele na dva daju dva pravougla trougla. Drugim re~ima. [ta god da je kocka. i obrnuto. zna~i i organsko jedinstvo izme|u onoga {to. ili odre|eno bi}e. ono {to svaki put proizlazi iz jedna~ina ne{to je {to znamo. predstavlja apsolutni prekid s onim {to je do tada postojalo. ono je stvaranje ex nihilo i ne zna~i in nihilo ili cum nihilo. to ne zna~i da je radikalno novo.KASTORIJADIS: ^ETIRI PREDAVANJA odgovara jednom od ~etiri poliedra. Tako|e. postoji stvaranje. Na primer. s jedne strane. ali i pre njega. tj. ni od ~ega. dakle onih koji se ne mogu iskazati jer su to brojevi koji imaju. radikalno novo ne zna~i su{tinsku neodredivost. kori{}enjem elemenata onoga {to ve} postoji. daje nam samo zbir nu`nih uslova. dakle nemogu}nost da stvorimo odre|eni fenomen. U nastavku ove pri~e nailazimo na poku{aj da se ovi poliedri stvore od jednakostrani~nih trouglova. ali kao oblik (morphe) ono je ne{to novo i ovaj oblik (oblik ne zna~i samo figura. Novo se stvara. ne}u se ovde time baviti. Dakle. ono neiscrpivo Bi}a. {to je ne-predvidivo. Me|utim. beskona~ni decimalni niz. a. Ovo je veoma zanimljivo jer na drugom mestu mo`emo na}i ovaj iracionalni karakter. Radikalno novo ne zna~i samo ne{to {to se ne mo`e predvideti. u skladu s idejom matemati~kog savr{enstva. Pitagorina teorema bila ne{to skandalozno. usudio bih se da ka`em. Broj koji izlazi bacanjem kocke. tako {to }emo po~eti od ukupne situacije koja je postojala pre. ali nisu radikalno novi. Mislim da je nemogu}e da ozbiljno po~nemo ontologiju. ako ne priznamo da unutar univerzalnog postoji ne{to {to je novo. neko X. O tim dvema osobinama mogli bismo dalje da raspravljamo. naravno. ili broj na ruletu. dakle haoti~an onako kako ja to razumem. ta ukupnost situacije koja je postojala pre. Dakle. Radikalno novo – ne{to {to. a na provougli trougao se primenjuje Pitagorina teorema. bilo logi~ki bilo stvarno. ili broj koji izlazi na ruletu. matematika spre~ava tvorca da stvori svet koji bi bio onakav kakvim ga `eli Platon. usu|ujem se da ka`em. Dolazimo sada. s druge strane. dakle. ili latinski vis formandi. Kao {to se mo`e zaklju~iti. Nazva}u haosom ili ambisom to osnovno odre|enje Bi}a. Ve} je za Platona. pa su kategoriju ovih brojeva nazvali transcendentalnim brojevima. u smislu da ne mo`e ~ak ni da se od toga sastoji.

ne-poslati (ovo je vrlo lep neologizam3. koji je i sam manje ili vi{e organizovan kao ukupnost. ali iz istog razloga je Bi}e svet (kosmos). ovo {to govorim. ve} je sadr`an u beskona~no zgusnutoj materiji koja je postojala u trenutku Big Benga. koliko god bilo jednostavno. dakle i za `ivo bi}e i za du{u – koja je. Odabrao sam dva. ne postoji ni{ta novo. Aludira se i na jedan drugi pridev theostaltos {to zna~i poslat od Boga. zamisliti se nad bogatim primerima zna~i do}i do zaklju~ka o op{tim idejama. ve} o stvaranju koje pripada Bi}u kao njegova osnovna karakteristika – suo~avaju se sa slede}om dilemom: ili postoji stvaranje pa. `iva bi}a. Na primer. To novo je smisao. Etimologija re~i je slede}a: a (negacija) + stelno (glagol slati). 60 oni koji ne priznaju stvaranje kao stalno stvaranje – ne govorim ovde o postanju iz Starog zaveta. posledi~no. ili ne postoji stvaranje pa. galaksije.tre}i program LETO–JESEN 2009. Ovo je ~udovi{na metafizi~ka pozicija koja podrazumeva negiranje stvaranja kao stalno stvaranje i postojanje novog. 3 . neo~ekivan a preko potreban u nekoj situaciji. moglo bi se banalno re}i: ne-svodivi). ono svrstava stvari sa kojima se sre}e u kategorije: recimo u kategoriju hranljivog uop{te – apsorbuje ih i one su deo njegovog metabolizma – ili ne-hranljivog koje odbacuje. Posledi~no. da su slojevi sveukupnosti ne-poslati i da ne mogu da se svedu jedan na drugi. Ovde jednostavno `elim da poka`em slede}e: u oba slu~aja. sve ono {to sutra mo`e da pomisli neki filozof. muzika. Umesto apstraktne rasprave poku{a}u da ovu tezu upotpunim primerima koji nisu samo primeri jer se nad njima treba zamisliti. sadr`aj na{eg ve~era{njeg razgovora ve} postojao u prvim ljudskim genima. Oni koji tvrde ovo poslednje du`ni su da doka`u da je. `ivi i funkcioni{e unutar neke vrste primitivnog. Kastorijadis koristi pridev aperistaltos i to je zaista neologizam u gr~kom jeziku. dakle poredak. mnogobrojnih oblika. na primer. Jedan se odnosi na `ivot. Da bi se razumela su{tina ovog neologizma treba re}i da je kombinacija negacije i izvedenog prideva neuobi~ajena. kategorija `ivog bi}a. Sve ovo je ve} postojalo. naravno. moja tvrdnja podrazumeva da postoje fenomeni koji su. u milijarditom delu sekunde pre Big Benga. a drugi na ljudske du{e. Jedno `ivo bi}e. ili preciznije. da ne bi bilo zabune. Postojala je boja okeana. krokodili. stvarno novog. ali u jednom drugom sloju. postoji i ne{to novo. – Prim. ukupnost (olotis) oblika. posledi~no. i obrnuto. na drugom nivou – postoji ne{to novo ~ega nema unutar prirodnog sveta. niti je mogu}e svesti nove oblike na one koji su ve} postojali. Haos jeste Bi}e jer je stvaranje oblika ni iz ~ega. prev. ili. nesavr{enog smisla. dinosaurusi. rekli bismo. dakle pre dve milijarde godina. {ta }e se dogoditi sto hiljada godina posle Hrista – sve ovo je ve} bilo u njemu. metafori~no.

Ako sada pogledamo du{u vide}emo da i du{a. za njegov opstanak. naime smisao du{e nije vi{e funkcionalan. jesu ove funkcionalne uzajamne veze. unutar kojeg postoje odre|ene veze. Ovo je smisao `ivota. pravoslavnim 61 . ideokrati~an. helenizmom. sve. postoji u svetu smisla (smisao o kome govorim nije nebeski. Dakle. i ta uzajamna povezanost stvara jednu sveobuhvatnu situaciju koju poku{ava konstantno da odr`i). ubija ili je ubijen za. ali kao {to je dokazao Veler. u du{i uo~avamo da smisao i dalje postoji. njegova svrha je samoodr`anje i o~uvanje vrste – da ne idemo dalje – ali da bi mogla da se ostvari ta svrha potrebno je da postoji uzajamna povezanost koja ima funkcionalni smisao. dakle du{a tog ~oveka.KASTORIJADIS: ^ETIRI PREDAVANJA Druga~ije re~eno. razlike koja je. Toliko o `ivom bi}u kao stvaranju. jeste da se taj ~ovek. ona se odr`ava. u tome ne postoji nikakva biolo{ka funkcionalnost. kao {to je to slu~aj sa `ivotinjama. Ovo se mo`e uo~iti i kod iskrenih neo-darvinista koji su primorani da ispituju neku temu po~inju}i od svrhe promene nekog organizma. veliku Srbiju ili nezavisnu Bosnu. Ona postoji. za sebe. u jednom smislu. svako `ivo bi}e stvara od sebe. u svim njenim slojevima. ono {to stvara `ivot. ako tako mogu re}i. svet `ivota jeste svet smisla. usmerene ka nekoj svrsi i koje nemaju nikakvog smisla ako nisu povezane s ovim smislom. ~ak nemogu}a. i mo`e da ne slu`i nikakvoj drugoj svrsi osim postojanju smisla. potpada pod odre|ene zakone i u nekom trenutku propada. Naravno da stvara hemijske supstance. te stvari se menjaju – na pitanje razlike izme|u du{e i tela. Kada jedan ~ovek. srbizmom. ovaj smisao zna~i uzajamnu povezanost koja prevazilazi prirodne zakone. nacije. ne mislimo. a na takvu uzajamnu povezanost sa funkcionalnim smislom ne nalazimo u prirodnom svetu. niti bilo kakva kolektivna ili individualna funkcionalnost. Jedina psihi~ka funkcionalnost koja postoji. uzajamne povezanosti. na primer. religije (pravoslavne. mislim 1832. vrati}u se ne{to kasnije. godine s ureom. ali se pod tim podrazumeva ekstremna razlika u odnosu na smisao `ivog bi}a. Dakle. Ono {to predstavlja smisao za du{u. toliko poistovetio s dru{tveno imaginarnim zna~enjem naroda. ~ak i uzro~ne veze koje su korisne za njegovo pre`ivljavanje. Dakle. ima neku svrhu. Me|utim. To da se pitamo za svrhu u stvari zna~i da je svaki `ivi organizam entelehija (enteleheia). supstance koje stvara `ivot mo`emo da stvorimo i u laboratoriji. Kada ka`emo da je `ivot stvaranje. ne slu`i vitalnim funkcijama `ivog bi}a. dakle samo-stvaranje. poput nekih starih vitalista. islamske). od po~etka. u meri u kojoj postoji. da upotrebimo Aristotelov izraz. jedan svet unutar kojeg postoji. da `ivot stvara nove hemijske supstance. Ni jedna galaksija ne poku{ava da o~uva sebe kao galaksiju. Ni jedna planina ne poku{ava da sebe o~uva i odr`i kao planinu. recimo. ali ne postoje unutra{nje uzajamne veze koje su. a ~ega nema u prirodnom svetu. U du{i.

Jer postoje i druge talasne du`ine koje ne ose}amo – radio talase. ne ose}amo. ali svakako u sopstvenim o~ima u trenutku autodestrukcije. godine. takvo obja{njenje ne mo`e da postoji. Stvaranje ~ega? Stvaranje sveta i stvaranje svetova i stvaranje oblika. talasi nisu obojeni. to ima neku biolo{ku funkcionalnost – logi~no je da neko tvrdi kako }e neki `ivi organizam 4 Nomo thermon. ultraviolentne i druge zrake ose}amo samo kao katastrofalne posledice. ugovoru (dogovor.tre}i program LETO–JESEN 2009. Osnovna karakteristika ljudske du{e je njena ne-funkcionalnost. Ono {to se biolo{ki mo`e objasniti jesu postoje}e reakcije organizma. I rekao sam da se ovi oblici ne mogu svesti jedan na drugi. {to nema nikakve veze s na{im ~ulima kao takvim. da je u stanju da `rtvuje svoje biolo{ko postojanje za spas tog smisla. ako se ne varam. nu`no vidite plavo“. Na primer. Naravno. u trenutku kada ga ubiju u ratu. dakle ne postoji ni{ta – i na ovom mestu u su{tini do`ivljavaju brodolom svi poku{aji svo|enja ljudskog sveta na prirodni svet – ne postoji ni jedno razumljivo obja{njenje.4 Ne{to sli~no mo`emo da ka`emo i za savremenu fiziku – samo {to nas to mo`e odvesti predaleko. nomo psyhron etei de atomon kai kenon. Ovo je jedna stara pri~a u filozofiji koju je znao jo{ i Demokrit kada je rekao da toplo i hladno postoje po zakonu. Dakle. boje ne postoje u prirodi fizi~ara. 62 helenizmom i tako dalje. ~injenica da jedna talasna tu`ina iznosi 4 nanometra. mo`da i realno. u meri u kojoj postoje }elije koje ose}aju talasne du`ine. U prirodi fizi~ara postoje talasne du`ine. Nismo ih stvorili arbitrarno. Na primer. ugovor ovde ne treba shvatiti u banalnom smislu. ni jedno razumljivo matemati~ko obja{njenje koje ka`e: „s obzirom na ~injenicu da postoje talasne du`ine od 4 nanometra i s obzirom na to da je mre`nja~a oka takva. ako ho}ete. U su{tini Demokrit ka`e da ne postoji ni{ta drugo osim atoma i praznine. ili. ili bilo {ta drugo. ve} je to ne{to {to zavisi od pozicija subjekata). po dogovoru. na primer. naime slu~ajem slojeva prirodnog bi}a. haos je direktno povezan sa ~injenicom da je Bi}e konstantno stvaranje. od 1886. od trenutka kada postoje }elije koje su osetljive na odre|ene talasne du`ine – i. ili. a druga 8 nanometara. Pozabavi}u se sada jednim drugim slu~ajem. Ovaj smisao naj~e{}e postaje dublji smisao od svih ostalih koje du{a mo`e da predlo`i samoj sebi. Plavo i crveno smo sami stvorili. seksualno zadovoljstvo. ve} na neki na~in bez razloga. Mogli bismo da vidimo neku neimenovanu boju. Kao {to sam rekao. . Dakle. njena funkcionalnost u odnosu na samo jedan smisao. nije razlog zbog koga jedan vidimo kao plav a drugi kao crven. Poku{ao sam da ovo poka`em na primerima `ivog bi}a i du{e. naravno. to nam je omogu}io Herc. vidimo boje. potreban je aparat da bismo ih osetili i.

da bi to potvrdio i dokazao treba da pogleda skale koje se kre}u na malim instrumentima. paralelne linije {ina se seku u daljini – i to je svet svakodnevnog iskustva. koje je filozofija oduvek prezirala kao „subjektivne“. ~vrsta tela. ako ne iluzija. s vremena na vreme postoje naelektrisane ~estice koje nadra`uju moje taktilne }elije i zato {to su moje taktilne }elije grube. euklidovski. Za klasi~nog fizi~ara ovaj svet ne postoji. ili neke druge boje za koje nismo ni ~uli. ili ovaj sto. ili ima postojanje ni`e vrednosti. ili obrnuto. Me|utim. koji je. temperature. povratak u svet svakodnevnog iskustva u kome postoje boje. fizi~ar tvrdi „ovo je talasna du`ina talasa. kao {to je to uo~io veliki fizi~ar Hajzenberg – oko 1935. specijalni aparati ili opti~ka pomagala i tako dalje. onda svakako samo subjektivni do`ivljaj. sto je ~vrst i tako dalje. sve ono {to otkriva klasi~na fizika treba da se potvrdi i obistini u svetu svakodnevnog iskustva. Na isti na~in i teoreti~ar op{teg relativiteta. godine. ovaj sto nije ni{ta do praznina. postoji jedan sloj u kome me vi ovde vidite. Ono {to postoji jesu talasne du`ine koje nisu ni crveno ni ni{ta. Dakle. ali velika gre{ka i same fizike. ose}am ovu povr{inu kao konstantnu i ~vrstu stvar. da bi dokazao da je prostor ili prostor-vreme ~etvorodimenzionalnog svemira zaista zakrivljen. upravo jesu tvorevine biolo{kog bi}a koje se razlikuju od biolo{kog bi}a do biolo{kog bi}a. ~estice i tako dalje? Ovo bi bila velika filozofska gre{ka. Jer. svet koji opa`amo i da nam poru~uje kako je sve to. koja odgovara plavoj boji“. Ovo je svakodnevni svet. ali i neke druge – na primer p~ele i kornja~e – koje vide polarizovanu svetlost koju mi ne vidimo i za koju su nam potrebni. jer nam je poznato da postoje vrste koje vide ultravioletne zrake. Ove boje. na razdaljinama koje su na ovoj skali astronomske (odgovaraju udaljenosti Sunca od planeta). svet svakodnevice u filozofskom smislu. a ne u skladu s nekom drugom. svet fenomena. ali da bi to otkrio. svetlo. treba da koristi instrumente koji su konstruisani u skladu s Euklidovom geometrijom. Unutar te praznine. takve kakve jesu. kada posmatrate vozne {ine. Da bi njegovi dokazi bili ispravni ovi instrumenti treba da budu {to je mogu}e vi{e euklidovski. da bismo je videli. 63 . sto. {ta da ka`emo? Da je fizika redukovala svakodnevni svet. nije logi~no da tvrdi kako bi trebalo da vidi ta~no ono {to mi nazivamo plavo ili crveno. kao {to bi to rekao Edinkton u predivnoj knjizi Priroda prirodnog sveta (1927). Dakle. jednostavno su talasne du`ine. dok objektivno postoje samo talasne du`ine. ja vidim vas. a koja je u stvari kao zvezdano nebo u minijaturi. Dakle. zato {to su „slavni“ sekundarni atributi. postoje boje. crni sako. Dakle.KASTORIJADIS: ^ETIRI PREDAVANJA videti razli~ite stvari analogno razli~itim talasnim du`inama. jer stvarni svet u kome svakodnevno `ivimo nije zaista euklidovski – postoji perspektiva. do izvesne granice.

vrednost koju ima sloj u kome postoje molekuli i atomi. Molekuli i atomi tako|e ne postoje u nekom osnovnom sloju. „objektivno“. Mislim da sada mo`emo da ka`emo kako znamo da je Bi}e haos ili ambis. za koji ne mo`emo da ka`emo da je nepostoje}i. kao {to sam to poku{ao da poka`em. zato {to. Pretpostavimo sada da smo kantovski subjekt smestili u dechomenon ili u chora iz Platonovog Timaja. kvark. postoji i prema epistemologiji. Za sada je sve u redu. Me|utim. jer klasi~ni prirodni svet zavisi. Drugo. Isto bi moglo da se ka`e i za kategoriju kauzaliteta. da bismo mogli da govorimo o fenomenima. koji ima. od sveta svakodnevice. da izvedemo iz fenomena. dakle u jedan sveukupan red. Dakle. poredak? Pre svega. ideju jedinstva ili ideju kauzaliteta. svi ti slojevi su u stvari slojevi Bi}a koji imaju isto ontolo{ko pravo postojanja i ne mogu se svesti jedan na drugi. a ne bilo ~ega. recimo. niti da je jednostavno iluzija. niti da ima drugorazrednu vrednost u ontolo{kom smislu. ali ne}emo mo}i da tvrdimo da je a uzrok b. Drugim re~ima. zato {to je stvaranje o kome govorimo upravo stvaranje oblika. sloj unutar koga `ivimo. Nave{}u primer iz Kantove filozofije – mislim da ve}ina ovde prisutnih slu{alaca jesu filozofi ili da bar prate predavanja iz filozofije – koja je ulo`ila veliki napor da poka`e kako nikada redukcijom ne bismo mogli. to je svaki put stvaranje nekog oblika i to nekog oblika koji je relativno odre|en. jer postoji jedan sloj. Ili. u svakom slu~aju do stepena koji se mo`e oblikovati. 64 Ovaj svet – za koji bi neki nepristojni klasi~ni fizi~ar rekao da ne postoji – postoji po istom pravu po kome postoji i klasi~ni prirodni svet. Sada je pitanje – ako mogu da upotrebim jednu metaforu – za{to se u ovom haosu prenapre`e jedan svet i kako se taj haos prenapre`e u jedan svet. njegov dokaz zavisi. u ve~no bivstvuju}e. recimo. Reducionisti~ki ovde zna~i da najvi{e {to bismo mogli da ka`emo jeste da to va`i za 99 od 100 slu~ajeva. da bismo ga oblikovali – i to je samo na prvi pogled paradoksalno – ono treba da bude ve} oblikovano samo od sebe. postoji i prema ontologiji. zato {to imamo jednozna~nu ideju nu`nog sleda u vremenu. bilo kako bilo. Dakle. da u svim slu~ajevima koje smo uo~ili b sledi iz a.tre}i program LETO–JESEN 2009. u okolinu u kojoj nikada ni{ta ne}e biti de- . ono {to mo`emo da shvatimo shvatamo u stepenu u kome oblikujemo ono {to shvatamo. ni na koji na~in. „subjektivno“. to zna~i da ve} imamo kategorije jedinstva ili mno{tva koje koristimo. treba da ka`emo da postoje mnogi fenomeni. pre svega zato {to je neiscrpno i zato {to njegovo slojevito uobli~avanje pretpostavlja neprestano stvaranje iz ne-bi}a. Ako ka`emo da postoje mnogi fenomeni. koju nikada ne mo`emo redukcionisti~ki da shvatimo kao ideju nu`nog sleda. iz razloga koje sam poku{ao da objasnim. dakle. u starogr~kom smislu. ako se tako mo`e re}i.

) Dakle. ~itava ova rasprava po malo je paradoksalna jer smo primorani da u terminologiji koristimo uobi~ajene re~i. ali ovi oblici a priori ne bi imali nikakvog zna~aja da ne postoji ne{to u fenomenima {to korespondira sa oblicima. na neki na~in. kada govorim o du{i. Naravno. To odgovara jednom novom obliku. susretne sa onim {to je ve} po sebi definisano u Bi}u. nije vi{e funkcionalan. Dakle. Oni su ve} definisani sami po sebi. ili bar neko slaganje onoga {to mislimo i onoga {to jeste. makar pregazio svaki put: toliko dubok (bathyn) logos ima. {to zna~i da nisu Platonovo ve~no bivstvuju}e. smatrao i Aristotel). pojavljivanje ni iz ~ega. To ne zna~i da ih sve na isti na~in defini{emo. ali i u odnosu na centralni nervni sistem. Zavr{io bih jednim primerom – nadam se da vas nisam mnogo zamorio. naime primerom ljudske du{e. bar kod primata – dodu{e – smatram da ona postoji kod svih `ivih bi}a. Ovo iznosim u prilog ideji da postoji svet i da taj svet nije stvorilo na{e mi{ljenje a priori. drugim re~ima. Saznanje je upravo poku{aj da se ono {to mislimo. govorim o du{i kod Heraklita ili kod Frojda. kao {to sam ve} rekao. zato {to ovde imamo. do odre|enog stepena. Govorim o du{i za koju je Heraklit rekao: „Granice du{e u hodu na}i ne}e{. ose}anja i `elja. nisu. Za{to mo`emo da govorimo o haosu kada govorimo o du{i? Prvo. niti oblici na{e introspekcije. Da li bi neko mogao ne{to da u~ini s kategorijom jedinstva za koju se pretpostavlja da je ima u glavi? Na koji na~in bi mu poslu`ila kategorija kauzaliteta? Ni na koji. treba da budu mogu}i-za-organizovanje sami po sebi.“ Taj duboki logos je haoti~ni karakter du{e i istovremeno njen antifunkcionalni karakter. naro~ito vas koji stojite – koji }e vam biti ilustrativniji od prethodnih. a ne odraz onoga {to mislimo u onome {to jeste. u fenomenima koje ti oblici organizuju i koji. treba dodati ~injenicu da je smisao za sebe disfunkcionalan. a ne o du{i kod biheviorista ili neurofiziologa ili kod predstavnika dana{njih takozvanih „saznajnih“ nauka. U vezi sa tim da se du{a `ivotinje razlikuje. kao {to sam to ve} nagovestio. 65 . kao neprekidni tok predstava. pojavljuje se novi oblik haosa kao ekstremna imaginacija unutar ljudske du{e. (Naravno. dakle. pojmove i slike za stvari za koje tvrdimo da se ne mogu izraziti ovakvim re~ima ili slikama. da bi ih ovi oblici mogli da organizuju. jednostavna i ~ista neodre|enost. kao {to je to.KASTORIJADIS: ^ETIRI PREDAVANJA finisano na isti na~in. dakle. uostalom. Kada je o centralnom nervnom sistemu re~ ovde imamo pojavljivanje smisla i smisla za sebe. jer nikada ne bi bilo mogu}e da ga stvore. polovina koja nedostaje Kantovoj filozofiji je slede}a: naravno da su i jedinstvo i su{tina i kauzalnost zaista oblici a priori na{eg mi{ljenja. stvaranje ljudske du{e uop{te kao polja toliko razli~itog u odnosu na biolo{ku du{evnost (jer svakako postoji neka biolo{ka du{evnost kod `ivotinja.

Ali nije samo to u pitanju. a du{a je taj neprestani. niti da ka`emo da je neodvojivo.tre}i program LETO–JESEN 2009. Naravno. kako bi to rekli stari Grci. po~e}e da ~ini stvari koje ina~e ne bi ~inio. ose}anja i `elja. totalitet definicija. Sadr`aj du{e i njeno funkcionisanje zavise od funkcionisanja tela. Ti molekuli nai{li su na ne{to {to nije molekul. [ta zna~i napili smo ga? Stavili smo odre|ene molekule alkohola u krv i ti molekuli su se sreli s ne~im. na kom ta~no mestu i za{to. iz vas dolazi jo{ ne{to. ali je uglavnom du{a. mo`emo uveriti – paradoksalno – da su. recimo. Bilo bi dobro da ovo potkrepimo kratkim povratkom u istoriju ovog bi}a i njegove su{tinske momente. a da niste svesni predstave koja vam je pala napamet i koja je povezana s ovom promenom. Odakle vam to dolazi? Ne dolazi vam spolja. ne postoji ni u jednom drugom polju Bi}a. {to „nam dolazi“ ra|a se iz ambisa) i ne mo`e da postoji druga~ije ve} samo daju}i i sebi i onome {to mu pada napamet (jedna veoma lo{a metafora) neki oblik. 66 ^ovek i ljudska du{a nisu logi~ko bi}e kako neki tvrde. prev. dakle. jedinstveno ljudsko bi}e. Mislim da sli~na situacija. razdvojivi. bar koliko znam. a bili ste veseli. Za{to? Zato {to ne mo`emo da ka`emo da se telo mo`e odvojiti od du{e. i onda? [ta se doga|a? Niko ne zna {ta se doga|a. zato {to postojanje du{e zavisi od postojanja tela i uop{te i apsolutno (ako uni{tim ne~ije telo. U ovo se mo`emo uveriti ve} kod beba u nekim patolo{kim slu~ajevima – patolo{ki ili nepatolo{ki u pitanju su stvarni slu~ajevi – gde se beba okre}e u sebe. Ovaj tok je nemogu}e zaustaviti ma {ta ~inili. Postoji. ~ak i kada mislite logi~no i kada poku{avate da spremite neku raspravu. ne pada sa tavanice. . teku `elje. i nastavlja da te~e i teku}i teku predstave. Postoji ne{to psihi~ko {to pretvara 5 Du{a. to prekida tok predstava i donosi sa sobom drugu predstavu i. jeste jedno bi}e koje govori. {to zna~i da su du{a i telo neodvojivi i da se. odjednom. s centralnim nervnim sistemom. Ve} ovde postoji ne{to {to prevazilazi i najelementarnije logi~ke kategorije. menja se va{ thymos5. s druge strane. teku ose}anja. kao {to to znamo od davnina. ili ga napijemo. menja se va{e raspolo`enje (Stimmung) i tako dalje. odjednom vam pada na pamet ne{to drugo. na neki na~in. Za{to su telo i du{a neodvojivi? Prvo. Ovo bi}e se ra|a kao posebno. pojavljuje se iz jednog ambisa (ono „{to nam pada napamet“. neprekidni tok predstava. oboleva od psihi~ke anoreksije: odbija hranu protiv svih telesnih i biolo{kih zakona. kao du{a i telo. odjednom ste melanholi~ni. – Prim. i za{to imaju takvo dejstvo a ne neko drugo – mislim da nemamo odgovore niti da }emo ih ikada imati. Ako nekome damo neki narkotik. Za{to? Zato. Gde su se sreli. Ovo {to se pojavljuje na ovaj na~in i {to je po sebi i za sebe haoti~no kao stalno stvaranje. uni{ti}u i njegovu du{u). ili neki ra~un.

Ovaj prvi svet. Dakle. nisu odali policiji. Postoje ljudi koji ni pod najgorim mukama nisu priznali. igra~ke na{ih `elja. na neki na~in. bar delimi~no. Ova je organizacija veoma paradoksalna jer se kao prvobitna psihi~ka monada mo`e okarakterisati ono {to se ~ini razvijenim i celim. ova svemo} i ja (ego) su neodvojivi. me|utim po pravilu to je tako. u ne{to {to uti~e na to da beba ne `eli da jede. to jest dru{tva. na primer. Izme|u ~itavog niza lavirinata i avantura. poznatijim slu~ajevima. tamo gde ne dopire logos – samo poku{avamo da dopremo do nje posredstvom lo{e stvorenog jezika – vide}emo da je du{a zatvorena sama u sebe. u dubini du{e. jer da to nije slu~aj ova `iva vrsta bi prestala da postoji i ne bismo bili ovde da govorimo o njoj). Dakle. sti`emo do jedne nove organizacije: organizacije socijalizovane individue. \ordano Bruno je tvrdio da se zemlja okre}e. Dakle. koji su se predali. institucionalizovanja dru{tva. postoji ono neshvatljivo za kategorije klasi~ne logike – odvojivo i neodvojivo. Dakle. Ne ka`e ego „imam predstave“. interveni{e Darvin. koji su manje-vi{e poznati. ~ak i ako nije. ali i svih nas. sve dok ga nisu spalili. tako da moramo da je hranimo ve{ta~kim putem. pokazuju da ideja svemo}i nastavlja da postoji i samim tim pokazuju apsolutnu egocentri~nost. Ona nije svemo}na u smislu „ja sam svemo}an“. recimo. ovde je u pitanju ne{to {to ne mo`emo da mislimo druga~ije nego kao razli~ito. u ovo se mo`emo uveriti i u drugim. kasnije.KASTORIJADIS: ^ETIRI PREDAVANJA ono {to kod drugih beba dovodi do pla~a i do toga da tra`e hranu. ve} jesam `elja koja se istovremeno pojavljuje u reprezentaciji i ostvaruje se u njoj. ono {to izgleda kao jedinstvo i apsolutni identitet. ne „`elim“. odbijanje kontakta s okolinom. kao {to se kasnije ostvaruje. Me|utim. Ako sada pogledamo du{u kao takvu. Na primer. jer ~inimo bez ikakvog odupiranja sve {to `elimo i tako dalje. jer u snovima – bar je to slu~aj u snovima gde se ostvaruju `elje – svi ostali su. novoro|en~eta. {to se. Na{i snovi. ve} „ja sam svemogu}“. ako se usudimo da hipoteti~ki rekonstrui{emo psihi~ko stanje. na neki na~in neopisiv. zajednice. uo~avamo da se Bi}e pojavljuje kao psihi~ka monada koja je zatvorena u samu sebe. kao {to pokazuju autisti~na deca. nisu promenili uverenja. koji su u~inili suprotno. u snu. raspada se delovanjem i telesnom dimenzijom. razlikuje od ~oveka do ~oveka. Ali. prisustvom majke (ni to nije apsolutno. sadr`i i stvara svet po sebi i za sebe. koji se stvara. ima i nekih drugih. potrebom (ona nije apsolutna kao {to to pokazuju anoreksi~ne bebe) i socijalnim faktorom. ali {to koegzistira ispod ta~ke identiteta unutar prvobitne du{e koja i dalje postoji u du{i svakog od nas. kao {to je bio Galilej. kod autisti~ne dece. Kao takva ona predstavlja elementarnu organizaciju. naravno. ve} ja jesam ovaj stalni razvoj predstava. {to bez sumnje predstavlja suptraktivno razmatranje. da je svemo}na. Ova socijalizacija i sama postoji zahvaljuju}i delovanju jednog drugog haoti~nog sveta na haoti~ni svet du{e. dakle prisustvom drugog. dru- 67 . kada se neko odupire mu~enju. ili.

zato {to u toku tuma~enja uvi|amo da na tom mestu postoji klupko ideja sna. Postoji veoma lep odlomak u Tuma~enju snova. a ne samo ne`no lice koje daje mleko. razli~iti psihi~ki principi o kojima je govorio Frojd. civilizacije. Ova nova organizacija dru{tvene individue i sama je. Ova organizacija sveta nije formalnologi~ka organizacija. nikada ne}e mo}i u potpunosti da se analiziraju. koji }u parafrazirati. Upravo to jeste najkarakteristi~nija posebnost ljudskog haosa i sveta. a njegovi snovi. tako|e. Svako od nas je i svet i haos: Svet – zato {to smo relativna organizacija. Postoje snovi. svesno-nesvesno. Koegzistencija svih tih oblika ra|a ovaj novi oblik – `ivo ljudsko bi}e. koji imaju manje-vi{e histeri~an karakter a da nisu histeri~ni ili opsesivni. ta apsolutna jedinstvenost svakog ljudskog bi}a koegzistira s oblicima koji su manje-vi{e op{ti ili univerzalni. za novoro|en~e i bebu. ne doprinosi o~iglednom sadr`aju sna. ve} mislim da je Frojd mislio na delfski pupak. na primer razli~ite lingvisti~ke kategorije i tako dalje. tri miliona godina. i na tom mestu imamo jo{ jedan raskid sa onim {to znamo iz fizike i iz biologije. koje ne mo`emo da razmrsimo i koje. u kojima se vra}amo na trenutak u kome odgovaramo u {estom razredu osnovne {kole.. manje-vi{e definisani. nije u pitanju anatomski pupak. ili razli~ite vrste kategorija. ona je ambasador dru{tva i istorije. ili branimo doktorsku disertaciju. (Naravno. koje istovremeno ra~una i sanja. nejedinstvo i apsolutno jedinstveno koegzistiraju na na~in koji nema nikakav primer ni u jednoj drugoj sferi Bi}a – ni u galaksijama. odraslo je i ludo i hoda i pretpostavlja i peva i baca novac u vazduh i voli i ubija. u kome se ka`e da ~ak i u snovima koji su izanalizirani i istuma~eni na najbolji mogu}i na~in. svi mi. ovaj pupak sna je. na primer. ni u bakterijama. na tom mestu prestaje tuma~enje snova. na primer. kao {to me|u psihoti~arima postoje shizofreni~ari. ili pola`emo prijemni ispit. Ispod tog mesta postoji haos. paranoici i drugi. 68 {tvenih imaginarnih zna~enja. majka zastupnik toga sveta.) Dakle. postoji uvek jedno mesto koje treba da ostane mra~no.. opet. to je uobi~ajen san koji sanjamo svi bez obzira na svoju jedinstvenost. To mesto Frojd ljupko naziva „pupkom“ sna. Postoje kategorije ljudi. Dakle. sanjamo ispite. kao {to je. postoje ljudi koji imaju manje-vi{e opsesivno-kompulsivni karakter.tre}i program LETO–JESEN 2009. kao {to to ta~no ka`e Frojd. ego–superego–id. u jednoj re~enici – koju potpisujem. istovremeno haoti~na. S gr~kog prevela Aleksandra Zistakis . a da se to ne smatra nadmeno{}u – mesto na kome se san oslanja na nepoznato. i tome sli~no. postoji okean ~iju dubinu ne mo`emo izmeriti. U ovom svetu postoje razli~iti oblici. ona je svakom svojom re~i predstavnik ~itave istorije humanizovanja ljudske vrste. haos – zato {to svakog trenutka postoji mogu}nost pojavljivanja druga~ijeg. [tavi{e.

Nazva}u obrazovanjem sve ono {to u odre|enom dru{tvu. prevazilazi ono {to je jednostavno funkcionalno. Drugim re~ima. ali dozvolite da vas podsetim da ni{ta ne bi trebalo da bude razumljivije od teme ovog na{eg razgovora. Da `ivimo u jednom demokratskom dru{tvu zna~i da se pitamo za sve ono {to nas okru`uje unutar tog dru{tva. ili partituru. ili kada gledamo sliku. ~ak i ona najprimitivnija. odmah je jasno da ona proizvodi mnoge probleme: {ta podrazumevamo pod re~ju obrazovanje. podrazumevamo pod re~ju demokratija? O svemu tome ne}u govoriti. {ta pod re~ju dru{tvo i {ta. a ne na gr~kom. samo }u ta pitanja dodirnuti. u pona{anje i praksu koji prevazilaze funkcionalno i instrumentalno. a poslednjih godina je po malo na lo{em glasu. Najpre.035:172 69 @eleo bih da govorim o temi koja bi trebalo da se odnosi na sve nas. skulpturu. spomenik. ali ovaj pojam je i tu|ica i nekako lo{e zvu~i na gr~kom. Pomenuo sam nevidljivu dimenziju. Naravno. godine u Aleksandrupoliju na sve~anoj ceremoniji inauguracije Kornelijusa Kastorijadisa u po~asnog doktora Demokritovog univerziteta Trakije. kako duhovno tako i politi~ki. ono {to se odnosi na javnu pojavu onog imaginarnog – u strogom smislu – toga dru{tva i imaginarnog poetskog – u {irem smislu – onako kako se to poetsko imaginarno otelotvoruje i uklapa u dela. pa se. da istaknem da je centar na{e teme pitanje: {ta je to {to ~ini posebnim obrazovanje u jednom demokratskom dru{tvu i njegovu vezu u odnosu na samo to dru{tvo i na demokratiju. kona~no. pitamo i za na{e obrazovanje. me|utim. 1 OBRAZOVANJE I DEMOKRATIJA1 . ili instrumentalno i ima – i to je ono najva`nije – jednu nevidljivu dimenziju u koju ~lanovi dru{tva pozitivno ula`u. naime o temi obrazovanja unutar jednog demokratskog dru{tva. [ta podrazumevam pod re~ju obrazovanje objasni}u kasnije. Upravo to pitanje je deo obrazovanja i kao procedure i kao etosa (ethos). ono {to nas zanima i ono {to nas privla~i upravo je ta nevidljiva dimenzija s one strane vidljivog. ili ne-perceptivna dimenzija izPredavanje odr`ano 24. Kada imamo pred sobom neku knjigu. imala ono {to `elim da nazovem obrazovanjem. rekao bih kultura. ili kada slu{amo ono {to je na toj partituri napisano.KASTORIJADIS: ^ETIRI PREDAVANJA UDK: 101:37. ~im izgovorimo re~enicu: mesto obrazovanja unutar jednog demokratskog dru{tva. jedno obja{njenje pojma obrazovanje (paideia): da govorim na nekom stranom jeziku.01 37. u pore|enju s drugim dru{tvima koja su sva. bez obzira na to {to je sve vidljivo. prema tome. februara 1993. unutar njegovog javnog prostora. ili jednim oblikom civilizacije. @eleo bih.

u kojoj se zemlji danas usu|uje bilo ko da tvrdi da je ostvarena vlast naroda? Me|utim ova vlast je upisana u ustave zapadnih zemalja. bar formalno. dakle. na novogr~kom. ili. ustavom. Me|utim. zna~aj na kojima i sa kojima }e poku{ati da usmeri svoj `ivot i da mu podari smisao. Kasnije se ponovo javlja u savremenom zapadnom svetu u jednom druga~ijem smislu – prema nekim mi{ljenjima u {irem. na kraju krajeva se zasniva de jure i de facto na kolektivnom zakonu. zagarantovana zakonom. vrednosti. Dodajmo. Ne obaziru}i se. druga~ije. svoje vrednosti. naravno. koja podrazumeva autonomiju. druga~ije re~eno. po svojoj prirodi. ili. sve do svog raspada. Unutar neke demokratije narod je suveren. osloni}u se na nju da bih izveo njeno zna~enje koje se ne mo`e tako lako osporiti. prema . dakle. svoj zna~aj. Autonomija. ili taktilnost samo pretpostavka. deklaracijama o pravima ~oveka i gra|anina. i zato {to je decenijama u zapadnom svetu bio prostituisan. jer se od davnina. Upravo je ova autonomija glavni cilj na{eg politi~kog programa. koja je pretpostavka autonomije. Unutar ovog zakona individua. Autonomija ili sloboda. Demokratija je svakako pojam koji. ali i nekonvencijalnom smislu. vlast naroda. Da bismo se izvukli iz ove kakofonije vrati}emo se etimologiji. ne mo`e da postoji druga~ije nego kroz vidljivo.tre}i program LETO–JESEN 2009. za sada. Demokratija je dr`ava demosa. Ne zaboravimo da je jedna od najgorih tiranija koju je ~ove~enstvo ikada upoznalo i dr`ava koja je bila najuspe{nija u svojoj tiraniji. individualnom `ivotu i u na{em socijalnom delovanju – treba da bude predmet odluke i obezbe|ivanja zakona koji ni jedna individua ne bi mogla sama ni da stvori ni da izvr{i. Dru{tvo je autonomno. u koje se ubraja i na{a. dru{tvo stvara svoje institucije i svoju instituciju. pojavljuje se prvi put u gr~kim demokratskim polisima. kao {to je svima poznato. Naravno. ili ~ujnost. zahteva {iru raspravu. vekovima i milenijumima izlagao opasnosti kroz rasprave i politi~ke borbe. umereno ili nasilno. sa svoje strane. individulna sloboda je istovremeno nemogu}a bez autonomije. imenom narodnog suvereniteta. ~ujno ili taktilno – ali za koju je ova vidljivost. dakle. samo uspostavlja svoja pravila. mo`e da defini{e i utvrdi pravila. Stvarna individualna sloboda – ne govorim ovde o filozofskoj ili psihi~koj slobodi ve} o slobodi koju mo`emo da ostvarimo u na{em li~nom. samouspostavlja se o~igledno i ekspilcitno. 70 van onoga {to se direktno ~uje – ona. ovo eksplicitno samouspostavljanje. na delimi~no licemerje ove fraze. filologija nam ne dozvoljava da razre{imo politi~ke probleme. jednom Zakonu u konvencionalnom. u svom nazivu imala ~etiri re~i koje su u stvari bile ~etiri la`i: Savez Sovjetskih Socijalisti~kih Republika. narod donosi zakone i Zakon. autonomija koja je. ali nam dozvoljava da se bar zapitamo: gde.

u odnosu na realnost `ive zajednice. su`avanje zna~enja ili mo}i ili vrednosti podrazumeva da je ne samo politi~ko ili filozofsko pitanje zatvoreno a priori ve} i da je ono estetski. Nesumnjivo. Ova dela oja~avaju institucionalizovana zna~enja bilo da se odnose na obo`avanje bo`anskog. ili ~ak i eti~ki problem zatvoren a priori. samo trenutno. kao {to je slu~aj u mitskim ili primitivnim zajednicama. heteronomna dru{tva su proizvodila.KASTORIJADIS: ^ETIRI PREDAVANJA nekima u u`em – i na druga~iji na~in. nije mogu}e dovesti u pitanje niti sumnjati u ono {to je va`no ili neva`no. Mitske zajednice ovde ne treba razumeti u smislu zajednica o kojima govore mitovi. Tako heteronomija koegzistira sa ne~im {to je za nas izuzetno va`no i {to }u. ti spomenici. mudri i bezbrojni komentari zakona u Talmudu. Transcendentalni u jednom apsolutnom smislu kao u monoteisti~kim dru{tvima. Me|utim ta dela. Ono {to treba da ka`e svako u bilo kojoj situaciji diktirano je. u hri{}anskoj ili islamskoj teologiji. ili zapovesti koje su uspostavili na{i preci. bilo da sveto. u dobro ili zlo. s bo`anskim. stvarala besmrtna dela koja bi bilo nemogu}e i po malo beskorisno nabrajati. transcendentalni. evropski srednji vek i isto~ni i zapadni. svake vrednosti. ali i izvor i temelj svakog pravila. Smisao njihovog `ivota je dat. na kraju krajeva. To va`i i za obrazovanje u smislu u kome ga ja shvatam. One su determinisane jednom zauvek. ovo je samo jedan vrlo grub opis. zakonom i kolektivnim pravilima i ni{ta se u tome ne menja kada se. ve} u smislu da su to zajednice ~ija se institucionalizacija zasniva i oslanja na mitove. bo`ansko ili posve}eno razumemo u uobi~ajenom smislu. ova autonomija ozna~ava raskid sa svim prethodnim dru{tveno-istorijskim re`imima i za posledicu ima stvaranje demokratije. kao i tradicionalni islam. odre|uju kao transcendentalni u odnosu na dru{tvo. u op{tem smislu. Dakle. Dakle. Na taj na~in. 71 . svakog zna~aja. U heteronomnim dru{tvima to va`i i za pojedince. unutar nekog heteronomnog ili tradicionalisti~kog dru{tva. uvek se nalaze unutar horizonta institucionalizovanih imaginarnih zna~enja. on je utvr|en a priori i na taj na~in je ne{to zagarantovano. nalaze u ravni sa svetim. dakle u njima se izvor i temelj zakona. Ta dela se. Samim tim nije mogu}e dovesti u pitanje institucije. pojave veliki. velike tradicionalne isto~ne monarhije. nazvati su`avanje zna~enja. Ka`em raskid sa svim prethodnim dru{tveno-istorijskim re`imima zato {to su ti re`imi u stvari re`imi institucionalizovane heteronomije. u ono {ta treba ili ne treba da ~inim. na primer. na ovaj ili onaj na~in. ali u pitanju je su{tinsko jezgro velikih dela koja su nam ostavili na{i preci. bez mogu}nosti prigovora. Naravno. s posve}enim. delikatni. bilo da sveto ili posve}eno razumemo u okviru prostora politike. ne dovode se u pitanje. bilo da se odnose na apoteozu ili obogotvorenje heroja ili hrabrosti predaka i tako dalje. re~ (logos) Bog.

dela nastala za vreme dvadesete dinastije od onih iz dvadeset prve ili devetnaeste. nije mogu}e da ne razlikujemo Bahovu muziku od Hendlove. – Prim. 72 Ako su ova dela i njihovi stvaraoci. sa svoje strane. Nije mogu}e. dakle s jednim neverovatno sporim ritmom promene i jednim podzemnim. radikalno menja prethodno opisanu situaciju. ali da je istovremeno i stvaranje (demiourgia). istovremeno i kao dru{tvo i kao individua koja prirodno u~eGr~ka re~ morphosis (imenica izvedena od glagola moprhono) ima dvostruko zna~enje: doslovno. Na sli~an na~in. Tako|e je i u skladu s nemogo}no{}u individualizacije stvaralaca. svaki pa i najmanji detalj bio je crkveno kanonizovan. {to su savremenici i {to komponuju koriste}i kontrapunkt. kada prestanemo da mislimo. koja uop{te ne proizlazi iz nedostatka informacija. dolazimo do zaklju~ka da je ~ovek u op{tem. nije mogu}e pome{ati stih Sapfo i Arhilohov stih. u dugom periodu. i potrebno je da ste veliki stru~njak kako biste mogli da razlikujete dela iz dinastije Tang. koje su. da razmi{ljamo. a ne druga~ije. kao ne{to nesavr{eno. prilago|eno i uskla|eno s posebnim na~inom civilizacijske temporalnosti dru{tava. u slu`bi institucionalizovanih zna~enja. koja nije unapred odre|ena i koja. dolazimo do zaklju~ka da je Bi}e haos. prev 2 . ako tako mogu da ka`em. drugim re~ima. Ovo je. ali znamo da ~itamo. ambis. bez obzira na to {to su obojica Nemci. bez temelja. Tako|e. kolektivne i tradicionalne vrednosti. Ovde je nu`na kratka filozofska digresija. oblikovanje. razmi{ljamo ili prosu|ujemo ono o ~emu mo`emo da mislimo. i zna~i: oblik. da se vratimo modernoj epohi. recimo. pojava premise autonomije u istoriji. Stvaranje demokratije. razmi{ljamo ili prosu|ujemo. stila i sadr`aja. celinu koja je manje ili vi{e organizovana i ure|ena. `ivot jednog sveca. bez obzira na ~injenicu {to nismo filolozi. kao {to je re~eno.tre}i program LETO–JESEN 2009. kolektivnom smislu. U vreme dvadesete dinastije Faraona vaja se na jedan na~in. skrivenim karakterom alternacije pojavnosti. publika u njima nalazi potvrdu i obogotvorenje svojih zna~enja. ako je uop{te mogu}e da prestanemo. u smislu paideia. ili neki odre|eni trenutak u `ivotu device Marije. Kada na neki na~in mislimo. da prosu|ujemo ljudsku oblast. kanonizovane forme. sila (dynamis) oblikovanja/obrazovanja2 ili uobli~avanja. ako je u pitanju bio. i zna~i: obrazovanje. u stvari. svojih vrednosti. napada haos. uobli~avanje i metafori~no. Postoje utvr|eni i kanonizovani oblici. napada kosmos u starogr~kom smislu te re~i. Kao i na vizantijskim ikonama. a ne na drugi – druga~ije je nezamislivo. dakle jednu op{tost. ~ak i kao seme. da jedan Eshilov stih pripi{emo Sofoklu ili. od dela dinastije Song ili Ming. ono je vis formandi. Za vreme dinastije Tang u Kini slika se na jedan na~in.

Religija ima dve prirode. 73 . a ne obrazovanje u konvencionalnom smislu. on je eros i pathos oblikovanja/obrazovanja i uobli~avanja. ovo proizlazi iz ~injenice da ona poku{ava da dâ oblik i smisao haosu. mo`e mnogo jasnije uvideti na primeru umetnosti. jednog sveta. jeste ono {to nazivam poetskim elementom ~oveka. ili pathos. stalni poku{aj da se unutar jednog poretka. ali i `elja stvaranja. i to je jedna od njenih osnovnih karakteristika. jeste ~injenica da religija mo`e da uspe u tome. Ova sigurnost i ovo su`avanje. ve} treba da. {to je o~igledno. on je libido formandi. haos i bez temelja. naravno. Me|utim. naravno. nije ni{ta drugo do upravo ovo oblikovanje/obrazovanje u prvobitnom smislu. ali to ~ini na na~in koji samo ograni~ava haos. oblikovati haos – mislim da je to najbolja mogu}a definicija obrazovanja (paideia) koje se. tako|e i sam ambis. jedan Logos. Bildung (podsetimo da Bild zna~i slika. ili. zasniva religiju – ovde ne mislim samo na monoteisti~ke religije – ne dozvoljavaju}i pri tom ~ove~anstvu mogu}nost 3 Homoousian = homou + ousian zna~i biti iste prirode kao i neko drugi. oblik).KASTORIJADIS: ^ETIRI PREDAVANJA stvuje u Bi}u. naravno. treba da ulo`i u svet. imati istu supstancu ili su{tinu kao i ne{to drugo ili neko drugi. tvrditi da je ovo ~inila od samog po~etka svaka religija. jedno ime. ograni~enjem koje se pojavljuje samo kao isto-supstancijalno (homoousian)3 s idejom smisla. To je zato {to je ~ovek bi}e imaginacije i imaginarnog – gde je imaginacija individualna a imaginarno kolektivno i socijalno – i kao bi}e imaginacije i imaginarnog sam ~ovek je sila oblikovanja/obrazovanja (vis formandi). on je. na nema~kom. jo{ jednom. koji daje haosu. svaki put. Ne mo`emo. u dru{tvo. on je sila stvaranja. ograni~enje. dakle da ob-jedine unutar jednog oblika. kako s transcendentalnom sigurno{}u zna~enja – sigurno{}u. ambis. i ne{to {to ne mo`emo – ili ipak mo`emo? – da ka`emo za Bi}e uop{te. ali takav smisao i takvo zna~enje koji. Smisao koji ~ovek `eli i nu`no. daju}i im tako samo jedan oblik. naravno. Oblik koji dajemo haosu jeste smisao i zna~enje. jer ne govorimo toliko filozofski koliko dru{tveno-istorijski. poetskim elementom ~iji i sam Logos nije ni{ta drugo do njegov potomak. unutar jedne forme i predstavu i `elju i ose}aj. Logos je poetska kreacija ~oveka. u sebe i u svoj `ivot. jedino ako istovremeno ponudi i ve`e oblik. jedne organizacije. Dati oblik haosu. oblikovanja/obrazovanja i uobli~avanja. ambisu. onom bestemeljnom. nisu jednostavno pitanja ideja ili predstava. – Prim. obuhvate zajedno. jednu sliku. prev. ili `elja. obuhvati sve ono {to se pojavljuje i sve ono {to sam ~ovek omogu}ava da se pojavi. Ono {to nas ovde naro~ito zanima. Ova sila. pojedine zapovesti ili pojedina svojstva koja }e verovatno nazvati Bogom. koju ljudska bi}a pohlepno tra`e – tako i sa su`avanjem.

pretpostavljaju priznavanje ~injenice da ne postoji zna~enje Bi}a koje kao skriveno blago treba da se prona|e. demokratsko stvaranje odbacuje svaki transcendentalni izvor zna~enja. Me|utim. odnosno vis formand. Jer. Naravno. ili. filozofije i demokratije. ako ho}ete. odr`avaju}i tako u kretanju ovaj govor i stvaranje u poku{ajima da oblikuju/obrazuju ono {to se samo prolazno i fragmentarno nudi oblikovanju/obrazovanju i {to tako mo`e. Me|utim. na{im delovanjem. na{im delima. nismo solipsisti zato {to se na{e stvaranje. nezamislivo bez mogu}nosti da svako za sebe stvara smisao svog `ivota. kao {to smo rekli. ali nikada bez opasnosti. 74 stvaranja smisla. ograni~ava se i rasipa. u najboljem slu~aju. pathos i ~e`nja (pothos) oblikovanja/obrazovanja i stvaranja. Lomi se ograda zna~enja i na taj na~in se `ivom dru{tvu. ponekad trajno. Obe. onda se u demokratskom ili civilizovanom ili obrazovala~kom – ako mogu da se usudim da upotrebim ovde jedan takav . sami. to pretpostavlja filozofsku poziciju koja. ono ne postoji u Bi}u. predstavlja dodirnu ta~ku filozofije i politike. sami smo ve} zato {to govorimo i zato {to govorimo jedni drugima. dok Bi}e ne govori ~ak ni kad objavljuje Sfinginu enigmu.tre}i program LETO–JESEN 2009. Ako je tako. ljudima koji postoje „sada i ovde“ vra}a mogu}nost da razmi{ljaju o svojoj stvarala~koj sili. zato {to neprestano iska~e iz suo~avanja sa Bi}em. jer ih pripisuje jednom transcendentalnom bi}u. posledi~no. ~ak i na{ govor. ali nismo solipsisti. mo`e samo da ga prihvati. posledi~no. ponekad trenutno. za svaku religiju smisao je stvoren jednom zauvek i stvoren je negde drugde. na odre|eni na~in. u svetu. Obe pretpostavljaju da mi stvaramo zna~enje i smisao na osnovu onoga {to nema osnovu. niti u na{em li~nom `ivotu. na neki na~in. i dodao bih. To zna~i da smo sami u Bi}u. to zna~enje nema nikakvu spolja{nju garanciju ili sigurnost. o vis formandi i da pu{taju da radi libido formandi. Ovo se de{ava ne samo u javnoj sferi ve} i u privatnoj. ali zaista mislim da je tako. na{im mi{ljenjem. ~ovekove kreacije. Paradoksalno. kao {to se ograni~ava i rasipa pathos oblikovanja/obrazovanja. oslanjaju}i se na ono {to nema temelj i na taj na~in. bar kada je u pitanju javna sfera. ~ovek. u istoriji. naime. ako tako mogu da ka`em. ako je potpuno. dajemo oblik haosu i. Na isti na~in kao {to ni Grekova Sahrana grofa Orgata ne crpe svoju lepotu iz neba koje postoji na gornjem delu slike. Na taj na~in stvarala~ka sila. odbacuje ga i u privatnoj sferi individue. oslanjaju na Bi}e. koje se od sada ograni~ava na radost prethodnih kreacija ne znaju}i da su to. ve} iz ~itave slike i iz samog slikarstva. ako prihvatimo da je demokratsko dru{tvo. nezamislivo bez stvarne individualne autonomije i. u stvari. Ovo }e vam se mo`da u~initi paradoksalnim. da oblikuje/obrazuje ono {to se pojavljuje.

Oni sami prosu|uju. jer uvek se nalazimo i uvek }emo se nalaziti. ali posle koje je. U tom polju ne nalazi vi{e ni pravila svog oblika. Jer veliki umetnici koje znamo u ovom trenutku nemaju nikakve. jer mislim da vam je ona bliska. ili graditelj poput Isidora i Antemija kada grade Svetu Sofiju. jeste u~estvovanje u njegovoj stvarala~koj promeni. ve} }u govoriti o slu~aju zapadne Evrope. unutar jednog socijalnog polja zna~enja koje nije samo formalno. Pretpostavimo zato strogo modernu fazu zapadnog sveta: recimo od sredine osamnaestog veka sa prosvetiteljstvom i posle velikih demokratskih revolucija i relativnog zalaska religija. delo se vi{e ne upisuje unutar polja zna~enja koja su ve} bila kolektivno prihva}ena i institucionalizovana. sami otvoreno stvaraju svoja pravila i svoja zna~enja i na taj na~in individua se poziva da stvori smisao svog `ivota. civilizacijske tvorevine koje su im ponu|ene. Uvek }emo imati neku vezu sa tradicijom. bar de jure. kao {to ni njegov stvaralac vi{e jednostavno ne mo`e da crpe iz ovog polja pravila svog dela. Ali ko je ovde stvaralac? Nije u pitanju vizantijski agiograf. unutar konteksta koji je. i tako kona~no sti`emo do na{eg glavnog pitanja. potpuno simboli~na. Pijanstvo istra`ivanja. me|utim. niti je u pitanju neki nepoznati. ili imaju malo veze s religijom. ~ak ni najoriginalniji umetnik. Koje je polje zna~enja ne~uvenog i neverovatnog civilizacijskog stvaranja koje karakteri{e ova dva veka? Po|imo od mi{ljenja stvaraoca. ako ni{ta drugo. naravno. dru{tvo. anonimni zapadni umetnik koji tako|e pravi velika remek-dela kao {to su gotske katedrale. Zajednica. Ukratko. gotovo neograni~en. slobode za stvara- 75 . niti metode svog rada. ~ak i u jednom autonomnom dru{tvu. ali ne}u vam govoriti o njoj. na{e stvaranje pojavljuje kao ne{to potpuno izmenjeno u odnosu na pre-demokratska dru{tva. U ovo mo`emo da se uverimo vrlo jasno u anti~koj Gr~koj. mogu}e da se uverimo da ulazimo u jednu novu fazu. u smislu politi~ke i socijalne sile. materiju dela. pa do pedesetih godina dvadesetog veka – dakle hronologija koja je. kao {to ni publika ne mo`e da priznavanje novog dela osloni na ne{to {to je jednostavno dato. Ono {to je mogu}e. Naravno. smatram. Gde je onda ovaj umetnik? Smatram da je ono {to ga pokre}e i ono {to ga ~ini `ivim upravo ono {to }u nazvati trezvenim pijanstvom slobode. ili kada su zasnivana bar ograni~ena demokratska dru{tva u dvema fazama istorije koje sam prethodno pomenuo: u anti~koj Gr~koj i u zapadnoj Evropi. I upravo se ove su{tinske osobine polja menjaju kada se zasniva jedno demokratsko dru{tvo. ovaj prelaz ne treba misliti kao da je u pitanju apsolutan prelaz. na osnovu sopstvenih kriterijuma. neko ko radi za slavu svoga Boga. koju ne mo`e niko da izbegne.KASTORIJADIS: ^ETIRI PREDAVANJA neologizam – dru{tvu. niti svoj sadr`aj.

Naravno. na primer. kao i istinskog politi~ara. Jo{ jednom treba re}i da to ne zna~i da je umetnost filozofija. romanti~ni stil nasle|uje gotski. ~ast i slavu. daje oblik haosu. umetnik tra`i. reakcionarni. vi{e ne obra}amo pa`nju na njegove motive. a kroz ovaj prozor ukida za sve nas . naravno. Ostvarenje slobode i ostvarenje vis formandi i libido formandi jeste sloboda stvaranja pravila. ali ovi novi oblici se pojavljuju. i rekao bih da je ona upravo zato demokrati~na. I upravo kao stvaranje paradigmi ona je osu|ena da traje. ako tako mogu da ka`em – kada je rekao da je umetni~ko delo pojava unutar intuicije ideja uma. na jedinstven na~in. Balzaka. ~ujnog. Jer.tre}i program LETO–JESEN 2009. sam umetnik je vezan za jedan objekat. citiram. naravno. ali je filozofsko istra`ivanje zato {to istra`uje sve novije slojeve du{e. Me|utim. Flobera. Ona je istra`ivanje i. Moderna umetnost je prestala da bude religiozna. dakle osloba|aju}a. nekako uzgred. u strogom smislu te re~i. na izvestan na~in. U modernoj epohi imamo ovu slobodu traganja za novim oblicima kao takvim. „da na|e su{tinu stvari“. u vremenu koje je ponovno na|eno. Iz toga sledi da je Kant uvideo ne{to veoma zna~ajno – iako ga je deformisao. istra`uje i stvara oblike. umetnik je po~eo da radi za slavu i toliko se u tom poslu zaboravio da ga slava vi{e ne zanima. bez neke apsolutne nu`nosti. kojima daje oblik. Ona svoj smisao dobija iz religiozne vere i iz sadr`aja religije. Ovo je slu~aj i sa modernom umetno{}u koja. Me|utim. Rilkea i drugih. kao {to ta~no uvi|a Kant u Kritici mo}i su|enja. jer je upravo to tema dugog razmi{ljanja i dijaloga umetnika sa samim sobom koji na kraju svoga dela Le temps retrouvé. vidljivog. samo delovanje dovoljno duboko menja umetnika tako da ni on sam. rekao je da postoji razlika izme|u onoga {ta neko mo`e da misli i onoga {ta treba da misli. pojavljuju i u drugim fazama istorije. Naravno. dakle. kao {to je to bio slu~aj. stvaranja paradigmi. Mislim da je ovo stvarna osobina pravog. ona je. oblika za kojima se traga kao takvim. Dostojevskog. ali je postala filozofska. ~ak i kada su njeni predstavnici. Sama praksa. 76 nje novih oblika. ova sloboda ostaje vezana za svoj objekat. u poslednja dva veka. samom sebi predla`e cilj. Novi oblici se. ili istinskog filozofa. ali da umetnost ne mo`e da postoji kao umetnost ako ne stvara smisao. Ali. kao i stari Grci. Kroz pojavu umetnost postaje neka vrsta prozora prema haosu. Za razliku od. nije isto {to i filozofija. a ni mi. ako se tako mo`e re}i. traganje. i zasnivanje nekog smisla u novom obliku. cilj ovih istra`ivanja je na~in na koji umetnost. jedan veliki umetnik. kao {to ka`e Prust. istinskog umetnika. I ovde }u se jo{ jednom setiti Prusta. To je pojava haosa ili ambisa ili onog bestemeljnog. Prisetimo se samo [atobrijana. dru{tva. ali je. religiozne umetnosti koja nije obavezna da stvara smisao. Marsel Prust.

u na{oj epohi direktno u~estvuje. Publika. kola`a u jednom op{tem smislu. po dvadeset puta. ono je ponovno stvaranje. Ka`u nam da je svaka individua slobodna. sredstava javnog informisanja. isto tako stvarala~ka. tehno-nauke. na primer. posredstvom umetnika.] koji samog sebe obavezuje da stalno iznova zapo~inje. Kao i mali deo ovog `utog zida koji je sa toliko mudrosti i fino}e oslikao neki slikar koji }e nam zauvek ostati nepoznat i koga danas ozna~avamo imenom Vermeer“.KASTORIJADIS: ^ETIRI PREDAVANJA uko~enu i glupu sigurnost na{eg svakodnevnog `ivota. Zavr{avam pitaju}i se: @ivimo li i dalje u ovoj epohi? To je opasno pitanje koje. i njena dela socijalno su protkana. sa svoje strane. Osvrnimo se sada na civilizacijsko stvaranje gde su sudovi jo{ nesigurniji i jo{ otvoreniji za raspravu. preti smrtna opasnost prikrivanja. Mislim da je nemogu}e da potcenimo neverovatan uspon eklekticizma. u ovoj slobodi. jo{ opasniji. jednog beski~menog konzervativizma.. ovom ukidanju ograni~enja koje su ostvarili veliki demokratski i politi~ki pokreti u periodu od dva veka.. ve} u smislu potro{nje koja je i sama tele-potro{nja jer se njen objekat stalno udaljava. do 1950. a naro~ito ne treba 77 . i ovde }u se tre}i i poslednji put pozvati na Prusta. Priznavanje. bez obzira na inertnost. zapadna publika ova dva veka. Ljudi koji su prvi put shvatili i aplaudirali. u stvari. na odupiranja. godine. „bezbo`ni umetnik [. Ukoliko u to uklju~imo i individue vidimo da se stvara novo ograni~enje koje dobija oblik op{teg konformizma. od 1750. kada se sve ka`e i kada se ispostave svi ra~uni. ne u smislu televizije. {to je upravo prvo i poslednje saznanje jednog autonomnog bi}a. Smatram da `ivimo u jednoj od najkonformisti~kijih faza gr~ko-zapadne istorije. Me|utim. To se de{ava zato {to je ova publika. ono {to jeste muzika. prihvatanje jednog novog dela nikada nije i nikada ne mo`e da bude jednostavno pasivno prihvatanje. jedno isto delo. Mislim da. njega samog prevazilazi novi smisao koji dobija njegovo delo. Ona nas podse}a da uvek `ivimo na ivici ambisa. partijske i dr`avne birokratije. ne}u poku{ati da izbegnem. znaju}i pri tom vrlo dobro da }e divljenje koje }e mo`da izazvati to delo. me|utim. Na taj na~in i sloboda umetnika i njeni proizvodi. re-kreacija. njegovo telo ostaviti potpuno ravnodu{nim crvima. dakle. Ukoliko pogledamo stvarno funkcionisanje dru{tva uvi|amo da se vlast naroda koristi kao zavesa za prikrivanje mo}i i vladavinu novca. dok. Taj smisao bi se mogao nazvati tele-potro{nja. na zaka{njenja. svi ti pojedinci samo pasivno prihvataju jedini smisao koji im predla`u institucije i socijalno polje i koji im se u su{tini name}e. ti ljudi su na izvestan prirodan na~in ponovo stvorili ono {to shvatamo pod muzikom. bez obzira na fenomene. To je saznanje koje ga ne spre~ava da `ivi kao. Vagnerovoj muzici iz drugog perioda posle Tristana.

ako tako mogu da ka`em. ni{tavnost epohe. ve} u smislu platonisti~kog.tre}i program LETO–JESEN 2009. raspar~ano. mo`emo re}i da je obrazovanje u jednom takvom demokratskom dru{tvu u najve}oj opasnosti. Mo`da su sva ta proro~anstva. sve do [penglera i Hajdegera. izokrenuta. jer individue ne ~ine ono {to `ele. da se mo`e po}i od toga da dru{tvo obuhvata jedno „sve“ – koje je. preziranje najvi{ih vrednosti. ili hramove u Kambod`i. nedostatak svrhe. u stvari – mo`da su neki od vas to razumeli – koristio sam u ovom govoru ne u pukom formalisti~kom smislu. re~ju poredak. potro{nje i jedne pseudologi~ne. Dakle. Smatram. u smislu da postaju predmet teoretizacije unutar apsurdne tendencije koja se danas naziva postmodernizam i kojom se samohvalisavo slavi epoha. Ako su ova zapa`anja makar i delimi~no ta~na. u kome ljudi s istim raspolo`enjem i s istom ozbiljno{}u pose}uju Akropolj. na isti na~in i renesansa `ivotno- . ove moderne epohe. preko Ni~ea i nihilizma koji je na pitanje {ta je nihilizam rekao da je on. Demokratske procedure se danas. {to su osobine na{eg doba. ili Svetu Sofiju i restorane. ispunjavaju oligarhijskim sadr`ajem savremene socijalne formacije. dozvolite mi da naglasim jo{ jednom da takozvani atomizam – ~iju trijumfalnu pesmu pevaju razni novinar~i}i i politikanti – danas nije. Jedan pravi atomista nikada ne mo`e da bude prazan oblik atomizma. pseudoracionalne pseudovladavine nad stvarima i nad ljudima. dok se atomisti~ki oblici ispunjavaju kapitalisti~kim imaginarnim neograni~enog {irenja proizvodnje. Viktor Igo je za oblik rekao da je dubina koja se penje na povr{inu. i naravno hiper-komplikovano i naravno enigmati~no – na isti na~in na koji i dana{nji razvoj obrazovanja nije irelevantan za politi~ku i socijalnu inerciju i pasivnost. jedinstva jedne pojave sa onim {to ta pojava izra`ava. o mediokritetskoj vrednosti onoga {to je nazvao demokratska individua. i mislim da se ovoj njegovoj dubokoj misli ne mo`e ni{ta dodati. Ne mislim. Ne `elim da vas zamaram vi{e nego {to je to potrebno. otprilike su u pravu. na primer. naravno. ne govorim o tome. u stvari. U tom smislu svi pesimisti~ki proroci. prazan oblik. ili institucionalizovano dru{tvo. niti mo`e da bude. ve} o onome {to se odnosi na njegovu stvarala~ku su{tinu. ali i proroci savremene epohe. u stvari. kao forma. dakle. Pojam oblik i {ta je on. na pseudoobrazovanje koje zadobija oblik mnogoznala{tva ili muzejskog ili turisti~kog znala{tva. ve} ono {to im propisuje konstituisano dru{tvo. i. naravno. kao {to ni jedna prava demokratija ne mo`e nikada da bude samo proceduralna. Od Tokvila koji je govorio o mediokritetima. nedostatak odgovora na pitanje „za{to“. ili aristotelovskog eidos. kao oblik. bar za ono {to me se neposredno ti~e. 78 potceniti gubitak objekta i gubitak smisla koji ide zajedno s napu{tanjem traganja za oblikom. dakle savremena individua.

40 godina pojaviti ljudi kao {to su Stendal. ako ni{ta drugo. ili Partenon i ogromno stvaranje Atine koje je usledilo. niti je to bio njihov posao. bila njihova stvar da predvi|aju. ali se bojim da je takvo pitanje iracionalno. filozofija nas ne spre~ava da se uveravamo u to da je ~ove~anstvo ve} pro{lo periode pada i letargije. da bi bilo apsurdno i iracionalno da verujemo kako bismo ikada bili u stanju da iscrpemo ono misle}e.KASTORIJADIS: ^ETIRI PREDAVANJA sti neodvojivo je vezana za renesansu jednog novog. S gr~kog prevela Aleksandra Zistakis 79 . nisu mogli da predvide. Flober. Ali u manjoj ili ve}oj meri u kojoj to zavisi od nas – a naro~ito od nas koji mislimo i poku{avamo ne{to da ~inimo. Me|utim. uostalom. Kao {to ni francuski Constituants ili D`eferson i drugi Amerikanci. da }e se posle 20. Naravno. niti su mogli da predvide. ili predznake demokratskih dru{tava. neko bi mogao da me pita {ta je sadr`aj jednog takvog novog stvaranja. Kada su Klisten i njegovi drugovi zasnivali demokratiju nisu predvideli. niti je. Eshila. 30. to {to poku{avamo da ~inimo i da poka`emo drugima. {to su periodi mnogo perfidniji od onih koje obi~no nazivamo periodima materijalnog blagostanja. Filozofija ukazuje. Hvala vam. Sofokla. Balzak. kao {to bi na isti na~in bilo apsurdno i iracionalno da postavimo granice sili oblikovanja/obrazovanja koja uvek postoji u psihi~koj imaginaciji individue i u kolektivnom dru{tveno-istorijskom imaginarnom. Po. na primer. Euripida. Melvil ili Vitmen. bio vekovni period Rimskog carstva. kada su zasnivali demokratska dru{tva. ono delatno ili ono oblikuju}e. kao {to je. i time zavr{avam. ostaje verno ideji ljudske autonomije – to bi mogao da bude doprinos. velikog politi~ko-socijalnog pokreta koji }e preporoditi demokratiju i istovremeno joj dati i oblike i sadr`aje koje zahteva ideja demokratije. ukoliko to {to mislimo. {to ve}em skra}ivanju ove faze usporene letargije.

tre}i program LETO–JESEN 2009. 80 .

okcidenta lizam i ljudska prava .

tre}i program LETO–JESEN 2009. 82 .

Kada je re~ o nacionalnoj ravni. godine u Zadu`bini Ilije Milosavljevi}a Kolarca u Beogradu. III–IV/2009 UDK: 341. koje izla`u istorijske i teorijske okolnosti nastanka i razvoja pojma „~ove~anstva“. januara 2010. nude}i umesto toga obe}anje kosmopolitizma koji dolazi.). kosmpolitizam. Postoji li veza izme|u novije moralisti~ke ideologije. biopoliti~ka forma mo}i uve}ala je nadzor. udario je o zid tokom prethodne godine. veoma se malo govorilo o dubljim afinitetima tih institucionalnih politika (policies) prema juridi~kim i politi~kim strategijama. red. deregulisan. utemeljen na slobodnom tr`i{tu i finansijskom hazardiranju.14:141. .Tre}i program Radio Beograda Br. rezime i oprema teksta redakcijski (Prim. Autor se upu{ta u razradu sedam teza. Anglosaksonski model kapitalizma. Finansijsko spasavanje kompanija. pohlepnih ekonomskih institucionalnih politika i biopoliti~kog guvernmentaliteta? Moj odgovor je nedvosmisleno potvrdan. 143–144. ili o {irim reperkusijama propasti neoliberalizma. * Tekst je autorizovani prevod predavanja koje je Kostas Duzinas (Costas Douzinas) odr`ao 21. ~ove~anstvo.1/. pohlepan. godine i biopoliti~ke re`ime mo}i. Zahvaljujemo autoru koji je integralnu verziju ovog predavanja ustupio Tre}em programu Radio Beograda za objavljivanje. disciplinovanje i kontrolu nad `ivotom. Uprkos tome.4 83 KOSTAS DUZINAS PARADOKSI LJUDSKIH PRAVA* Tekst nastoji da razradi „aksiom ljudskih prava“ kojim se tvrdi da ljudska prava gube svoju svrhu kada postanu oblici politi~ke ideologije ili idolatrije neoliberalnog kapitalizma. neoliberalizam. Apstrakt. jeftinim kreditima i neobaziranju na ikakve druge vrednosti osim profita. U zaklju~ku autor upozorava na kosmopolitizam neoliberalizma i imperije. Klju~ne re~i: ljudska prava. Moralnost i prava su oduvek pripadali dominantnom poretku. preispituju svojstva poretka nastalog posle 1989.231. Uspon neoliberalnog kapitalizma poklopio se s pojavom dva va`na trenda: humanitarizma-kosmopolitizma i postpoliti~kog obrta. nacionalizacija i regulacija zadale su te`ak udarac idolatriji slobodnog tr`i{ta.7 172.

pravnih i vojnih polisa. Na internacionalnom nivou pak. da li time prestaju klasni. U ekonomskom smislu. Ona ujedinjuju. Zapad se okrenuo finansijskim tr`i{tima i najjeftinijem na~inu pravljenja novca: nudi pozajmice koje nisu namenjene ulaganju nego potro{a~ima. U odsustvu politi~kog plana za tu novu ekonomsku. politi~ke. poraz ideologijà. Uprkos tome. danas su modalitet njenog funkcionisanja. Ako prava izra`avaju. ona su postala kontaminirana nihilizmom `elje. kada je postalo jasno da se ne mo`e nadmetati u manufakturnoj proizvodnji zbog tro{kova rada. ministra i pobunjenika. Ljudska prava su sudbina postmodernosti. sever i jug. me|utim. prava mutirala: ako su ranije predstavljala neku vrstu odbrane od mo}i. kosmopolitizam. Ako smo prihvatili neki zajedni~ki svetonazor. Svetska trgovinska organizacija i MMF nametnule su „va{ingtonski model“ na globalnom nivou: izvr{ile su pritisak na dr`ave da otvore svoj finansijski sektor smanjuju}i istovremeno tro{kove za socijalnu pomo}. Na to se nadovezuje potro{a~ki bum {irom sveta koji je proizveo ultrabogate elite koje podrivaju razvoj. Jaz izme|u severa i juga i bogatih i siroma{nih nikada nije bio ve}i. dru{tvenu i politi~ku konfiguraciju. pravne i ekonomske strategije zajedni~ki su konstruisale simboli~ki. ubla`ava ne`eljene efekte globalizacije. time nisu otklonjene mnoge sumnje. Oxfam je pro{le godine izvestio da vi{e od jedne milijarde ljudi nema dovoljno sredstava za hranu i `ivi u stanju krajnjeg siroma{tva. Na severu Evrope o~ekivani `ivotni vek iznosi 80 godina. Odnedavno su. ideolo{ki i institucionalni okvir. ideologija posle kraja. ograni~ava tla~iteljske i totalitarne re`ime. Taj trend ubrzava ponovno isticanje zna~aja me|unarodnog prava i institucija. ideolo{ki i nacionalni sukobi? O~igledno ne: to zna~i da ljudska prva nemaju op{te . lokalnih i me|unarodnih nevladinih organizacija i globalnog civilnog dru{tva. modernisti~ko zdanje podriveno je kada je okon~anje procesa dekolonizacije i relativno uve}anje mo}i sveta u razvoju uticalo na stvaranje perspektive uspe{ne odbrane sopstvenih interesa. mutirala je u kosmopolitiku koja se promovi{e kao kantovsko obe}anje ve~nog mira. crkvu i dr`avu. a jednog Izraelca ~ak 26 000 dolara. kulturnih.tre}i program LETO–JESEN 2009. Godi{nji dohodak per capita jednog Palestinca iznosi 680 dolara. Kosmopolitski kapitalizam predstavlja se kao globalizacija s ljudskim likom: kosmopolitizam humanizuje kapitalizam. dok u podsaharskoj Africi on ne prema{uje 33 godine. makar na povr{ini (delove) levice i desnice. anti~ka filozofska ideja. 84 po{to su u uskoj vezi s oblicima mo}i koji su odlikovali odre|ene epohe. promovi{u i legalizuju individualnu `elju. Zapadna hegemonija poku{ala je ponovo da se nametne naturanjem ekonomskih. Ako se mo`e re}i da je globalizovani kapitalizam ekonomski ujedinio svet.

kao ne{to prirodno. S druge strane. U toj ta~ki ona se uzima zdravo za gotovo. Ona gube taj cilj kada postanu politi~ka ideologija ili idolatrija neoliberalnog kapitalizma ili savremene verzije civilizuju}e misije. Marks i dijalektika borbe. godine kombinuje ekonomski sistem koji generi{e ogromne strukturne nejednakosti i tla~enje s juridi~ko-politi~kom ideologijom koja obe}ava dostojanstvo i jednakost. Najbolje vreme za demistifikaciju ideologije nastupa onda kad ona upadne u krizu. Svaka od glavnih tema teorije ljudskih prava mora se ponovo razmotriti. psihoanaliza i subjektivnost. kategori~ki imperativ „idealnim govorom“. U naprednim kapitalisti~kim dru{tvima. Kriza ekonomskog modela pru`a nam jedinstvenu priliku da ispitamo totalitet aran`mana nastalog posle 1989. Umesto da se univerzalizam i komunitarizam suprotstavljaju. ljudska prava se koriste da bi se depolitizovala politika i da bi postala strategija za objavu i legalizaciju (nihilisti~ke i neutoljive) individualne `elje.OKCIDENTALIZAM I LJUDSKA PRAVA zna~enje ili da taj termin opisuje radikalno razli~ite fenomene. Ta temeljna nestabilnost vodi ga njegovoj propasti. Ni~e. Mo} i moralnost. 1. imperija i kosmopolitizam. zakon i `elja nisu fatalni neprijatelji. napredno zakonodavstvo vra}a se XVIII veku. Dve stotine godina dru{tvene teorije i tri glavna „kontinenta“ misli uop{te ne ulaze u anale zakonodavstva: Hegel. Umesto toga. istorijski specifi~an amalgam mo}i i moralnosti formira strukturni poredak svake pojedina~ne epohe i dru{tva. a njene nevidljive premise izlaze na povr{inu i postaju opredme}ene i prvi put se mogu razumeti samo kao ideolo{ki konstrukti. suverenost i prava. 4. Poredak nastao posle 1989. No. Njima se suprotstavlja ontologija singularne jednakosti. modernizuju}i dru{tveni ugovor „izvornim pozicijama“. izne}u aksiom i sedam teza. godine. pravim odgovorima i individuama koje imaju punu kontrolu nad sobom. Ona nema fiksirano zna~enje i ne mo`e da poslu`i kao izvor moralnih ili pravnih pravila. 2. 3. Shodno tome. liberalna pravna i politi~ka filozofija do`ivela je prili~no veliki neuspeh. Fuko i mo}. koje na druga~iji na~in opisuju ortodoksnu teoriju prava. . Cilj ljudskih prava je otpor javnoj i privatnoj dominaciji i tla~enju. U tom smislu. Istorijski posmatrano. 85 Aksiom ljudskih prava. ima u tome jo{ ne~eg: ljudska prava su mo`da najva`nija liberalna institucija. ^ove~nost nije svojstvo koje delimo. manje ljudskog i neljudskog. ideja „~ove~nosti“ kori{}ena je kao strategija ontolo{ke klasifikacije onog potpuno ljudskog. njih treba posmatrati kao dva tipa humanizma koji zavise jedan od drugog. 5.

ali nisu imali „ljude“ u smislu predstavnika ljudske vrste. mo`emo li re}i da znamo {ta je ~ove~nost? Ovde }emo na brzinu pregledati istoriju ~ove~anstva u ~etiri koraka. Rimljani su nasledili ideju ~ove~anstva iz helenisti~ke filozofije. . Pojam ~ove~anstva je izum modernosti. Biopoliti~ki obrt pretvara ljudska prava u oru|e za kontrolu uz obe}anje slobode.tre}i program LETO–JESEN 2009. [panski kralj Karlo V je 1550. I Atina i Rim su imali gra|ane. slobodnjaka ili roba (Gala}anima 3:28) uvela je univerzalizam i duhovnu jednakost u zapadnu civilizaciju. mu{karca ili `ene. Suprotno kosmopolitizmu neoliberalizma i imperije. 86 6. oni mogu biti spaseni prema Bo`jem planu spasenja. obrazovanog Rimljanina. kosmopolitizam koji dolazi nudi poznomoderni princip pravde. Re~ humanitas prvi put se pojavila u rimskoj republici. nametnimo poruku istine i ljubavi ~itavom svetu. u zna~enju eruditio et institutio in bona artes (podu~avanje i pouka u dobrom vladanju). ali ne ljudska bi}a (humans). obrazovanje. Klasi~no razdvajanje Grka (ili ljudi) i varvara zasnivano je na jasno ozna~enim teritorijalnim granicama. godine sazvao dr`avni savet u Valjadolidu da bi se raspravljalo o {panskom stavu prema meksi~kim Indijancima. U hri{}anskom carstvu. bili su Grci ili varvari. koriste}i je da bi razlikovali homo humanus. ali ne osobe (persons). Oni postaju „neprijatelji iznutra“ koje valja popravljati kako dolikuje. Zna~enje ~ove~nosti je sna`no osporeno u jednoj od najva`nijih rasprava u istoriji. Tvrdnja svetog Pavla da nema Grka ili Jevrejina. i homo barbarus. „jedino oni koji se saobra`avaju izvesnim standardima odista su ljudi u pravom smislu te re~i. Rimljani ili Kartaginjani. posebno iz stoicizma. Hristov zakon ljubavi preobratio se u borbeni pokli~: privedimo pagane Bo`joj milosti. Svi ljudi su u jednakoj meri deo ~ove~anstva. Na toj radikalnoj podeli i isklju~ivanju zasnovana je ekumenska misija i prozelitski poriv crkve i carstva. Ciceronovim re~ima. i samo njima odgovara epitet ljudski i atribut ~ove~nost“. 7. Ako je ~ove~nost normativan izvor moralnih na~ela i pravnih pravila. dele}i poznati svet dijagonalno na veruju}e i nevernike. po{to se grad pro{irio toliko da uklju~i ~itav svet. Ili. samo ako prihvataju veru jer za nehri{}ane plan provi|enja ne va`i. ili uklanjati ako bi uporno odbijali duhovno ili sekularno spasenje. no. Re~ je o prevodu gr~ke re~i paideia. Varvari se vi{e nisu nalazili s one strane polisa. Filozof de Sepulveda i biskup Bartolomeo de las Kasas zauzeli su suprotne strane u sporu. Sepulveda je tvrdio da „[panci imaju savr{eno pravo da vladaju nad varvarima koji su u razbo- 1. Slobodni ljudi su bili Atinjani ili Spartanci. granica je interiorizovana.

no. ~ak i iskorenjivanje. Po{tovanje lokalnih obi~aja spada u dobar moral. ~lan dva ka`e da je „cilj svakog politi~kog udru`ivanja odr`anje prirodnih i neotu|ivih prava ~oveka“. To opravdava njihovo porobljavanje. isklju~iv. Ali ovaj Las Kasasov hri{}anski univerzalizam je bio. ponavlja isti gest. imperijalizama i kolonijalizama. Indijanci imaju ustanovljene obi~aje i na~in `ivota. Razmotrimo na kratko njenu strogu logiku.OKCIDENTALIZAM I LJUDSKA PRAVA ritosti. talentu.“ Ovde imamo tipi~no performativno delovanje jednog deklarativnog skupa iskaza. Velike deklaracije XVIII veka proglasile su prirodna prava neotu|ivima po{to ona nisu zavisila od vlasti. kao. utemeljenje ~ove~nosti prenosi se s Boga na (ljudsku) prirodu. Oni su „neznaju}i“ hri{}ani. kao strategije civilizuju}e misije. drugi je neljudsko ili podljudsko bi}e. prave varvarske izop{tenike nacija“. Prvi ~lan tvrdi da se „ljudi ra|aju i ostaju slobodni i jednaki u pravima“. ako se nagnaju da do`ive kako se njihove tradicije. nov tip politi~kog udru`ivanja. i ova tradicija humanizma koja je na kraju dovela do savremene kulture ljudskih prava. njih tek taj ~in progla{avanja stvara. zakoni i kulture po{tuju. imaju sposobnost da organizuju porodicu i gradove. ali i u dobru politiku: Indijanci }e se preobratiti u hri{}anstvo ({to je za Las Kasasa najva`nije). No. ~ove~nosti inferiorniji od [panaca. vremenskih i prostornih faktora. vrlini. {to po sebi predstavlja rani primer multikulturalizma. divlji i surovi od blagih i otmenih. tretiraju}i ih kao divlje varvare i robove da bi ih civilizovali i preobratili. takore}i. Njegovi argumenti kombinovali su hri{}ansku teologiju i politi~ku korist. . [panci mogu porobiti starosedeoce. po{to se na njih ne mo`e gledati kao na „neznaju}e“ hri{}ane. pojavljuje se pojam „~oveka“ koji ubrzo postaje apsolutna i neotu|iva vrednost oko koje se okre}e ~itav svet. majmuni od ljudi“. ali }e tako|e prihvatiti krunu i napuniti {panske kov~ege blagom. Sukobljena tuma~enja Sepulvede i Las Kasasa pokazuju kakva je dominantna ideologija zapadnih carstava. Krajem XVIII veka. Las Kasas se s tim nije saglasio. `ene od mu{karaca. nego su u pravnoj formi izra`avala ve~na prava ~oveka. kao {to su deca inferiornija od odraslih. S jedne strane (verski ili rasni). poput svih univerzalizama. poput Adama pre pada. prvo. Francuska deklaracija je sasvim kategori~na kada je re~ o izvoru univerzalnih prava. 87 2. On neprestano osu|uje „Turke i Mavre. a tre}i ~lan dalje defini{e to udru`ivanje: „Princip sve suverenosti po~iva u naciji. Deklaracija stvara ono za {ta tvrdi da ga samo obznanjuje. stvaraju}i. Prava se izri~u u ime univerzalnog „~oveka“. grozote koje im se mogu naneti.

Nacionalna dr`ava postaje isklju~ivanjem drugih ljudi i nacija. {to mu jem~i pristup univerzalnoj ljudskoj prirodi isklju~ivanjem drugih iz tog statusa. dr`avnost. koje popunjavaju na{e humanitarne kampanje. „^ovek“ funkcioni{e kao ontolo{ki princip modernosti. nerazvijenost `rtava prirodnih i onih katastrofa koje su izazvali ljudi. po{to nije deo dr`ave i u manjoj je meri ljudsko bi}e. koji je vodio ukidanju ropstva i davanju politi~kih prava kolonizovanim narodima na odre|eno vreme posle Revolucije. „beogradska zver“. „bagdadski kolja~“. Ova Deklaracija je. gra|anina nacije koji postaje ba{tinik prava. izbeglica. onda bi izbeglice ili zato~enici Gvantanama. epohalne reprezente ne~ove~nosti. Tu|in je jaz izme|u ~oveka i gra|anina. jer nije gra|anin. 88 naciju i njenu dr`avu koja postaje suvereni zakonodavac i. varvarin. Ustavi su uveli istorijsku teleologiju koja je obe}avala jedinstvo nacije i ~ove~anstva u budu}nosti. logorà za internirana lica i vrhunski obezbe|enih zatvora morali da ih imaju. inaugurisala modernost. ali ih mi i spasavamo poma`u}i im da rastu. kao negra|anin. Oni su `rtve na{eg radikalnog zla. etni~kom ~i{}enju. da se razvijaju i da nam postanu sli~ni. Najgora sudbina koja nekog mo`e da zadesi u globalizovanom svetu jeste da nema gra|anski status. etni~kim i gra|anskim ratovima. pojavi manjina. Tu|in je. i o po~ecima novog kosmopolitizma. svi oni predstavljaju savremene naslednike Sepulvedinih „majmuna“. U to doba javlja se te`nja ka tome da ~ove~anstvo prevazi|e nacionalne razlike i konflikte u globalnom gra|anskom dru{tvu. da bude izbeglica. Dve varijante koje su se pojavile ve} u doba rimskog carstva ovde su sasvim o~igledne: re~ je o imperijalizmu. jednog sasvim odre|enog „~oveka“. On nema prava. . „ne~asni re`imi“. Moderni subjekt dose`e svoju ~ove~nost sti~u}i politi~ka prava koja proishode iz gra|anstva. pasivnost.tre}i program LETO–JESEN 2009. o~iglednom u Napoleonovim ratovima tokom kojih se nacija postavlja kao izraz ~ove~anstva koja osvajanjem i okupacijom {iri svoj civilizuju}i uticaj u svetu. homines sacres novog svetskog poretka. prema tome. No. Ljudska prava ne postoje: ako su data na osnovu ~ove~nosti a ne pripadnosti nekoj posrednoj grupi. „odmetni~ke dr`ave“. bespomo}nost. kao imaginarni omota~ koji se obavija oko gra|anina nacije koji je jedini stvarni posednik prava. drugo. „pseudoizbeglice“. Neko je ~ovek u manjoj ili ve}oj meri zato {to je gra|anin u manjoj ili ve}oj meri. pretvara te ljude u odoj~ad ~ove~anstva koja mi pora|amo. suverenost i teritorija prate nacionalni princip i pripadaju dvojnom vremenu. ali je tako|e dala zamaha nacionalizmu i svim njegovim posledicama: genocidu. „Osa zla“. Te dve definicije (ne)~ove~nosti i dalje su aktivne. S druge strane. oni ih nemaju: oni su goli `ivot. Od te ta~ke. osoba bez papira (the stateless).

Robert Kuper (Robert Cooper). `ivot na otpadu. dobroj upravi i ograni~enim pravima. bila je zasnovana na ogromnim transferima iz kolonija u metropole. statusa ili osnovnih potreba za `ivot. danas su pravila novog dobrovoljnog imperijalizma suplementirana raznim sporazumima o pravima koji pripremaju gra|anina sveta. koja su vodila stvaranju modernog subjekta i gra|anina. Globalna moralna i gra|anska pravila nisu nu`an pratilac stvaranja sveta neoliberalnog kapitalizma. ukazuje na to da ovo nije politi~ki odr`ivo. pomo} i intelektualnu svojinu. visoko moralizovanog i regulisanog. ugovor i razvoj pravne i korporativne li~nosti. globalna pravna pravila regulisala su ulaganje. Tokom poslednjih tridesetak godina. „ako svi ljudi imaju jednaka prava i ako svi narodi imaju jednaka prava. ali i izuzetno materijalno diferenciranog uprkos op{tim pravima koja bi svako od Helsinkija do Hanoja trebalo da u`iva. orijentisanog ka tr`i{tu. uglavnom zajedno s gra|anskim i politi~kim pravima. Sli~no tome. dakle. trgovinu. neumitno voditi zapadnim ekonomskim standardima. 89 . nazvao je to dobrovoljnim imperijalizmom globalne ekonomije. Re~ima Imanuela Valerstina (Immanuel Wallerstein).OKCIDENTALIZAM I LJUDSKA PRAVA Kako se i za{to pojavila ta kombinacija neoliberalnog kapitalizma i humanitarizma? Ljudska prava i njihova diseminacija nisu naprosto rezultat liberalnih ili nekakvih milosrdnih dispozicija Zapada. Ti procesi uve}avaju broj ljudi li{enih bilo kakvih ve{tina. zapadna institucionalna politika koja se odnosi na pomo} zemljama u razvoju i dug Tre}eg sveta. uklju~uju}i i za{titu svojine. Istorijski posmatrano. ekonomskih i dru{tvenih prava. Sukcesivne krize i rearan`iranje neoliberalnog kapitalizma rezultuju li{avanjem imovine i izme{tanjem porodi~nog poljoprivrednog biznisa. ljudska prava 3. To je obmana. zapadnja~ka sposobnost da za{titu formalnih prava pretvori u ograni~eno jemstvo materijalnih. Iako univerzalna moralnost govori u prilog obrnutim tokovima. ona milijarda na dnu. Kad nepremostivost jaza izme|u misionarskih iskaza o jednakosti i dostojanstvu i sumorne stvarnosti skaradne nejednakosti postane o~igledna. „Treba nam.“ S tim mo`emo na}i paralele u pojavi ranog kapitalizma. kakav bi bio prihvatljiv svetu ljudskih prava i kosmopolitskih vrednosti. savetnik u britanskoj vladi. Gra|anska pravila su se javila tek kasnije. neka nova vrsta imperijalizma. (Implicitno) obe}anje svetu u razvoju glasi da }e nasilno ili dobrovoljno prisvajanje neoliberalnog modela. Pravni sistem je prvo razvio pravila koja su bila neophodna za regulisanje kapitalisti~ke proizvodnje. Oni postaju ljudske krhotine. {to pak vodi prisilnoj migraciji i urbanizaciji. onda ne mo`emo zadr`ati ovu vrstu neegalitarnog sistema koju kapitalisti~ka svetska ekonomija predstavlja i kakva }e ona uvek biti“.

njihove apstraktne odredbe mogle bi dovesti do toga da se nejednakosti i ne~ove{tvo poznog kapitalizma izlo`e sna`nom napadu. . normativnog izvora danas se vodi izme|u univerzalista i komunitarista. Taj poriv nije nestao. [panski vojnici su do~ekivali Napoleonovu vojsku uzvikom „Dole sloboda!“ Nije te{ko zamisliti kako ljudi „mirovnjacima“ Novih vremena dovikuju „Dole s ljudskim pravima!“ Ljudska prava i humanitarizam postali su oru|e biopoliti~kog funkcionisanja mo}i koje najbolje sa`ima sviftovski skromni predlog na{eg doba. Ukoliko se druga~ije konstrui{u. Univerzalista tvrdi da bi kulturne vrednosti i moralne norme trebalo da pro|u test univerzalne primenjivosti i logi~ke doslednosti. Ubijeni ste da biste zauvek `iveli sre}nije. Uverenje da svetom {ire razum i hri{}anstvo dalo je zapadnim imperijama ose}aj superiornosti i univerzalizuju}i pogon. ideje su definisane ne{to druga~ije. to su epizode iste drame koja je po~ela otkrivanjem novog sveta. a danas se nastavlja na ulicama Iraka: i dalje se varvarima donosi civilizacija. meta mo}i je upravo `ivot. uz mnogo gre{aka. to se ne mo`e dogoditi sve dok ih koriste dominantne sile da bi {irile „vrednosti“ nihilisti~ke ideologije. kolonijalizam i pokret za ljudska prava formiraju kontinuum. Komunitaristi po~inju od o~iglednog zapa`anja da su vrednosti odre|ene kontekstom i nastoje da ih nametnu onima koji nisu saglasni s 4. Rasprava o zna~enju ~ove~nosti kao temeljnog. U novom svetskom poretku ljudska prava su savr{en kandidat za tu ulogu. Njihovi klju~ni principi.tre}i program LETO–JESEN 2009. Prema toj humanitarnoj kalkulaciji u`ivanje nadma{uje smrt. ali je vera u univerzalnost na{eg pogleda na svet ostala jednako sna`na kao vera kolonijalista. Mala je razlika izme|u nametanja razuma i dobre uprave i preobra}enja u hri{}anstvo i stvaranja privr`enika ljudskih prava. 90 }e – pre no eliminacija rata – voditi novim tipovima tenzija i sukoba koji se ne mogu kontrolisati. koji je u isti mah agresivan i iskupljuju}i. oni koji u nju veruju imaju du`nost da je name}u drugima. interpretirani negativno i ekonomski. i ~esto zaklju~uje da ako postoji jedna moralna istina. promovi{u neoliberalni kapitalisti~ki prodor. predstavljen u jednom novijem ~lanku u Harvard Journal of Human Rights: „pojedinci mogu biti namerno ubijeni ako njihovu o~ekivanu smrt kompenzuje Šsic¹ ve}a mogu}nost o~ekivanog u`ivanja ljudskih prava“. Kritika nepravde ne mo`e se formulisati u svetlu diskursa koji podupire aran`mane koji proizvode nepravdu. I jedno i drugo je deo kulturnog paketa Zapada. Uprkos sadr`inskim razlikama. Dru{tveni i politi~ki sistemi postaju hegemoni pretvaraju}i svoje ideolo{ke prioritete u univerzalne principe i vrednosti. No.

~ove~nost ne mo`e da poslu`i kao normativan princip. „~ove~nost“ koju dele u duhu nacije ili naroda ili vo|e. nikad s mojim sopstvenim“. Bivanje u zajedni{tvu integralni je deo bivanja sobom: sopstvo je izlo`eno drugom. Moramo pratiti tradicionalne vrednosti i isklju~iti ono tu|e i drugo. oba principa mogu lako da odbace sve {to im se suprotstavlja. Su{tina komunitaristi~ke zajednice. Individualizam univerzalnih principa zaboravlja da je svaka osoba svet i da je egzistencija koju dobija ro|enjem zajedni~ka i drugima. ali nemogu}em poku{aju da se umakne spolja{njoj determinaciji. nihilisti~ki ili mitolo{ki. a drugi je deo intimnosti sopstva. postavljeno je u spolja{njost. iako na razli~ite na~ine.OKCIDENTALIZAM I LJUDSKA PRAVA opresivno{}u tradicije. U tom smislu. Prava su teren na kojem se ljudi raspodeljuju prema tome da li vladaju ili se njima vlada ili su isklju~eni. Moje lice je „uvek izlo`eno drugima. ^ove~anstvo nema temelj i krajeve. Njegova funkcija ne po~iva u filozofskoj su{tini nego u njegovoj nesu{tini koja je u beskrajnom procesu redefinisanja i nu`nom. Prirodna prava su 91 5. dok su saveznici bombardovali u ime ugro`enog ~ove~anstva. do ta~ke „apsolutnog zajedni{tva“ s mrtvom tradicijom. Ve}ina komunitarista. sa svoje strane. to jest da smo svi mi u nekoj zajednici. defini{e zajednicu posredstvom zajedni~ke tradicije. posredstvom raznih procesa kristalizacije u pro{losti ~ija neizbe`na te`ina odre|uje na{e sada{nje mogu}nosti. Takva zatvorena zajednica (communion) prihvata ljudska prava samo u meri u kojoj ona poma`u da se „ja“ izgubi u „mi“. dakle. savremenog metafizi~kog poriva: donesene su aksiomati~ne odluke o tome {ta uspostavlja su{tinu ~ove~anstva. sve do same smrti. Obe pozicije predstavljaju primer. Me|utim. i te odluke nu`no prati tvrdoglavo neobaziranje na suprotne argumente. ^ove~nost nije svojina koju delimo. . Iz na{e perspektive. ljudska prava mogu da ponude samo paradokse. istorije i kulture. uvek okrenuto drugome i suo~eno s njegovim licem. Srbi su na Kosovu i Metohiji masakrirali u ime ugro`ene zajednice. Uo~i}emo kako mo} funkcioni{e ako otkrijemo kojim ljudima se na odre|enom mestu i u odre|eno vreme daju ili uskra}uju prava. Marks je bio prvi koji je to shvatio. otvorenoj budu}nosti. bivanje u zajednici s drugima suprotno je nekom op{tem bi}u ili pripadnosti nekakvoj su{tinski odre|enoj zajednici. izme|u ostalog. Nju mo`emo opaziti u neprestanim iznena|enjima koje prire|uje ljudsko stanje i njegova izlo`enost nere{enoj. da se ljudi nagnaju da shvate ili da im se „omogu}i“ da na|u svoju „su{tinu“. Kad postanu apsolutne su{tine i kad bez ostatka defini{u zna~enje i vrednost ~ove~nosti. ono sàmo je definicija neutemeljenosti.

normalizuju}i dru{tvenu koegzistenciju u kontekstu sukoba koje omogu}uje politi~ko. kako je on naziva) jeste (pre)raspodela dobiti. prostori. prihva}ene razlike i odobreno znanje vode uva`avanju identiteta i postoje}ih raspodela mo}i i hijerarhija. ali su ona istovremeno bila mo}no oru`je u rukama kapitalisti~ke klase u usponu i institucija koje obezbe|uju i naturalizuju dominantne ekonomske i dru{tvene odnose. ~ime je omogu}en nov i stra{niji temelj za samu suverenu mo} od koje su `eleli da se oslobode“. jer su to mesta koja dominantne sile smatraju praznima ili li{enim sadr`ine. politika je teren rutinskog politi~kog `ivota. Prema [antal Muf (Chantal Mouffe). Istovremeno. ugovornih odnosa. „Politi~ko“ se. debata. ali sve sna`niji upis `ivota pojedinaca u dr`avni poredak. lobiranja. privatni interesi i egoisti~ke brige deluju prirodno i normalno u kontekstu javnog dobra. Uvedimo sada klju~no razlikovanje novije politi~ke filozofije izme|u politike (la politique) i politi~kog (le politique). Re~ je o neuklonjivom antagonizmu koji slu`i kao uslov mogu}nosti ograni~enih i kanalisanih borbi u doma}oj i me|unarodnoj politici. porodice i religije. Politika organizuje prakse i ustanove posredstvom kojih se poredak stvara. Ako su klasi~na prirodna prava {titila svojinu i religiju pretvaraju}i ih u ne{to „apoliti~no“. Taj tip politike ima dva dominantna pristupa. opisuju i okupljaju pregovori i kompromisi me|u silama koje se nad- . glavni u~inak ljudskih prava je depolitizovanje same politike. poput svojine. Ti prekidi ili jedinstvene inovacije nazivaju se „doga|ajima“. koji se odigrava na mestima oko Vestminstera i Vajthola. No. Svrha normalne politike (ili „policije“. pregovora.tre}i program LETO–JESEN 2009. mogu}nost radikalnog prekida. uz nastojanje da se time ne poremeti op{ta dru{tvena ravnote`a. slobode i prava koja osvajaju pojedinci u sukobima s dr`avnom mo}i „pripremili su pre}utni. izuzela iz sfere politi~kog ~ime se posti`e njihova najbolja mogu}a za{tita. Alen Badju (Alain Badiou) tako|e tvrdi da u svakoj politi~koj situaciji postoje dve mogu}nosti delovanja: obi~na politika je podru~je gde etablirani interesi. 92 se pojavila kao simbol univerzalne emancipacije. Ona su kori{}ena da bi se centralne institucije kapitalizma. nagrada i polo`aja. Francuski filozof @ak Ransijer (Jacques Rancière) uvodi sli~no razlikovanje. Ekonomski: ovde je politika polje gde se razra|uju. Mesta gde ove istine mogu da iskrsnu bliska su najanonimnijim i najranjivijim ljudima. Kada se tuma~e re~nikom prava. s druge strane. odnosi na to kako se uspostavlja dru{tvena veza i na duboke pukotine u dru{tvu. svaka situacija podrazumeva i „prazninu“ (void). Politi~ko shva}eno kao dimenzija antagonizma na kojoj se temelji dru{tvo u skladu je s tezom Karla [mita (Carl Schmitt). ideologije.

Individue i grupe deluju kao oni koji racionalno idu za svojim interesima. u odnosu na okvir u kojem ne{to posmatramo kao dato. Takve grupe su radikalno isklju~ene iz dru{tvenog poretka. U decembru pro{le godine ne{to sli~no se dogodilo tokom pobuna u Atini. a podela se javlja u „zdravorazumskom“ klju~u u odnosu na dato. funkciju i mesto. Time se veoma pribli`avamo habermasovskoj „situaciji idealnog govora“. Ako su. borba crnaca u Ju`noj Africi. ono se vra}a u realno kao radikalno zlo. sve smo protiv onih koji zastupaju samo svoje odre|ene interese. Prema deliberativnom modelu. oni se predstavljaju kao reprezenti ~itavog dru{tva. u kojem svaka grupa ima svoju ulogu. Antagonizam je posledica napetosti izme|u strukturiranog dru{tvenog tela. Politi~ki sukob okuplja strukturiranu celinu i isklju~ene reprezente univerzalnog na jednom mestu. poku{aj da se politika podredi moralnim na~elima ili da se ona odrede jedino u skladu s instrumentalnom racionalno{}u. Ali kad se politi~ko izmesti iz simboli~kog domena i kad napusti politiku. feminizam. kao primerci univerzalnog. Zamena sukoba kolaboracijom prosve}enih birokrata ili liberalnih multikulturalista ima stra{ne posledice. izvan ustanovljenog smisla onog {to postoji i {to je prihvatljivo. a politika se pretvara u aktivnost koja podse}a na pijacu. postaje deskriptivno neta~an i politi~ki sumnjiv. koji smo niko. rasisti~ko nasilje. time se prihvata 93 . politika se vra}a normalnosti. Uloga zahteva za sticanjem prava pre se mo`e videti kao osna`ivanje statusa quo no kao izazov koji mu se upu}uje. i onog {to Ransijer naziva „ulogom onih koji nemaju ulogu“. Politika u pravom smislu te re~i izbija samo kada isklju~eni deo zahteva da bude uklju~en i kada se moraju menjati pravila uklju~ivanja da bi se to u~inilo. uspostavlja se nov politi~ki subjekt u odnosu na hijerarhizovane i vidljive grupe. Pre transformacije. krajnji i destruktivan fundamentalizam. Kada radikalno isklju~eni protestuju zbog zla koje trpe. one su nevidljive. Posle promene. Mi. njen se teren. Da}u vam neke primere ovog procesa koji su podrazumevali radikalan izazov i promenu „re`ima vidljivosti“ odre|enog dru{tva i epohe: proleterijat u marksisti~koj teoriji (politi~ka organizacija radni~ke klase). Sukob ne nestaje. modifikovao uklju~ivanjem nove grupe ili subjekta i redefinisanjem pravila politi~ke legitimnosti. politi~ka promena je stvar nadzora i konsenzusa. Prvo. tvrde oni. politika prati argumentativnu i komunikativnu etiku i postaje polje gde se mo`e do}i do racionalnog konsenzusa o javnom dobru. i povr{ni tolerantni sprovodnik humanitarizma u spolja{njem. Dr`ava postaje telohranitelj tr`i{ta u unutra{njem smislu. Kada u tome uspeju.OKCIDENTALIZAM I LJUDSKA PRAVA me}u. iznova pi{u}i pravila uklju~ivanja i isklju~ivanja. me|utim. me|utim. sukob i razdor ne{to {to je u `ivotu neizbe`no.

isklju~eni i dalje nemaju pristup pravima jer se u tome sputavaju politi~kim. `rtve torture. ali da tako|e mogu da otkriju nejednakost i tla~enje i pomognu da im se suprotstavi. Osoba koja tvrdi da pola`e pravo na pravo je suprotnost disidentima i revolucionarima. pregovorima i opravdanjima rutine svakodnevnih transakcija. To udvojeno delovanje upu}uje ponovo na razlikovanje ontolo{kog (politi~ko) i onti~kog nivoa (rutinska politika). izbeglice. Politika je. zamenile su dru{tvene i identitetske grupe koje tra`e priznanje i ograni~enu redistribuciju. njeno delovanje napu{ta onu izvornu stranu prava koja podrazumeva otpor i protivljenje tla~enju i dominaciji. tu reprezentacije skrivaju i otkrivaju bi}e u poslovanju. [mitovo nagla{avanje odnosa prijatelja i neprijatelja veoma je korisno. Uloga zakona je transformisanje dru{tvenih i politi~kih napetosti u skup re{ivih problema koji se reguli{u pravilima i prepu{taju stru~njacima. Uspe{ne borbe za ljudska prava bez sumnje su pobolj{ale `ivot ljudi marginalnim rearan`iranjem dru{tvenih hijerarhija i neugro`avaju}im preraspodelama dru{tvenog proizvoda. ono {to okuplja jednu zajednicu (koja dolazi). s druge strane. politi~ko je tamo gde se bi}e otvara i otkriva. Kada je re~ o me|unarodnoj ravni. Mo`emo zaklju~iti da ljudska prava prikrivaju i afirmi{u dominantnu strukturu. „mesto gde se zna~enje tog biti zajedni~ko otvara za definisanje“. „igra sila i interesa uklju~enih u sukob oko predstavljanja i upravljanja dru{tvenom egzistencijom“. pravnim i vojnim sredstvima. 94 ustanovljena mo} i na~in njene distribucije. Politi~ki zahtev se preobra`ava u tra`enje pristupa zakonu. Ali isticanje odnosa prema spolja{njem neprijatelju staje na put razumevanju dominacije i stalne borbe u okvirima samog dru{tvenog tela. Politika ujedno {iri jaz i gradi mostove. U novom svetskom poretku. Ekonomski migranti. politi~ko je drugo ime ontolo{ke zajedni~kosti ljudi. Moderni suveren tvrdi da je svemo}an i nastoji da dosegne poziciju svemo}i (mo}i da suspenduje pravo) upravo zato {to dominaciju koju on reprezentuje i podupire ugro`avaju unutra{nje dru{tvene . No. U svakodnevnoj rutini prava imaju ulogu oru|a za izra`avanje i promovisanje ustanovljenih politi~kih aran`mana i socioekonomskih raspodela. Te „suvi{ne“ subjekte koji predstavljaju univerzalno iz pozicije isklju~enosti. njihov u~inak je depolitizovanje sukoba i poni{tavanje svake mogu}nosti radikalne promene. me|utim. Taj nam pristup omogu}ava da razumemo gre{ku koju su napravili Karl [mit i njegovi sledbenici. zarobljenici rata protiv terorizma. U tom smislu. U tom smislu. svi ti „ljudi za jednu upotrebu“ nu`an su uslov ljudskih prava i istovremeno `ivi – ili pre umiru}i – dokaz njihove nemogu}nosti. stanovnici afri~kih logora. Na tragu @an-Lika Nansija (Jean-Luc Nancy). ~iji je zadatak da promene sveukupni izgled zakona.tre}i program LETO–JESEN 2009.

Ali u isti mah oni skrivaju duboke korene razdora i dominacije. vodi pobolj{anju situacije malih ljudi i marginalnom rearan`iranju dru{tvenog zdanja. etniciteta. od rata protiv terorizma do masovne migracije i institucionalne politike prema izbeglicama. `ivot. prema kojima se individue mogu nagnati da rade na sebi posredstvom praksi i tehnologija sopstva u ime individualnog ili kolektivnog `ivota ili zdravlja. ~ime je omogu}en nov i daleko stra{niji temelj za samu suverenu mo} od koje su `eleli da se oslobode“. Politi~ka i moralna du`nost kriti~ara je da odr`ava jaz otvorenim. Ljudska prava iz pro{losti predstavljaju istorijske pobede dr`avne mo}i grupa i pojedinaca. ali sve sna`niji upis `ivota pojedinaca u dr`avni poredak. ali. beskrajno namno`avanje prava 95 6. Da li politika ljudskih prava mo`e da omogu}i da se zahtevi prazne univerzalnosti otvore za pojedina~no? Intrinsi~na veza ranih prirodnih prava i (religijske) transcendencije otvorila je tu mogu}nost. od inicijativa u domenu zdravstvenog osiguranja do demografskih intervencija. Ona je i dalje aktivna u delovima sveta koji nisu sasvim inkorporirali biopoliti~ko funkcionisanje mo}i. Te tehnologije mo}i dopunjene su tehnologijama sopstva ili modusima subjektivacije. Zar ljudska prava ne funkcioni{u na isti na~in? Zahtevi i borbe u ime ljudskih prava na povr{inu iznose isklju~ivanje. veroispovesti ili roda. da otkrije transcendenciju u imanenciji i da se bori za nju. Umno`avanjem biopoliti~kih regulativnih propisa. koje politika na dnevnom nivou i otkriva i prikriva. a njihove intelektualne apologete sprovode ga u teoriji. Ali samo tamo. . re~ima Vendi Braun (Wendy Brown). na kolektivnu egzistenciju dru{tvenih grupa koje se odre|uju u svetlu rase. predstavljaju}i borbu i otpor u svetlu pravnog i individualnog obe{te}enja koje. podre|ivanje univerzalnog dominantnom pojedina~nom. Biomo} je sprovo|enje mo}i na bios. bude li uspe{no. dominaciju i eksploataciju i neizbe`an razdor koji pro`ima dru{tveni i politi~ki `ivot. Biopoliti~ka organizacija mo}i o~igledna je u svim va`nim politi~kim fenomenima.OKCIDENTALIZAM I LJUDSKA PRAVA sile. Ona se {iri iz dubina svesti na telà stanovni{tva. Metafizika na{eg doba je dekonstrukcija su{tine i zna~enja. ukidanje podele na idealno i realno. Uspostavljanje politi~kog pro`eto je inherentnim antagonizmima. Ekonomska globalizacija i semioti~ki monolingvizam sprovode taj zadatak u praksi. ona su „istovremeno pripremila pre}utni. disciplinovanje dru{tvenog tela kontrolom `ivotnih procesa. od bezbednosti i polisa osiguranja u ~uvenom dru{tvu rizika u kojem navodno `ivimo do usvajanja zakona po hitnom postupku i takozvanog bezbednosnog aspekta me|unarodne politike.

Bri`ljiva regulacija koja emanira iz lokalnih. ~udnih spojnica. ne rade. ali je bila korisna zbog svoje formalne organizacije. Pravila vi{e ne izra`avaju demokratsku suverenost ili liberalnu formalizaciju moralnosti. ali ne i validnost. slu~ajnih odnosa. fragmentiranost. ali je cena tog {irenja njegova otvorenost. da bi se ulagalo u rad i stvarao kapital. da bi se pravile poslovne transakcije i da bi postojala osnovana sigurnost ili pribe`i{te od arbitrarnog me{anja ili prisvajanja“. vladavina zakona neophodna je u zemljama u razvoju „da bi se stvorili dovoljno stabilni uslovi za ekonomske aktere – preduzima~e. poljoprivrednike i radnike – da bi se procenile povoljne ekonomske prilike i rizici. Zakoni su okviri za organizovanje privatnih aktivnosti. decentriranost. Zakonodavci i gra|ani tretiraju ih ~isto utilitaristi~ki. sankcije i tako dalje“. Shodno tome. samo je poseban slu~aj jednog op{tijeg razvoja. od sastava konzervisane hrane do osloba|anja Iraka i torture.“ Prema Svetskoj banci. i po~inje da podse}a na eksperimentalnu ma{inu „punu delova koji su do{li s nekog drugog mesta. On se okon~ava potpuno rasredi{tenim svetskim dru{tvom koje se cepa u neure|enu masu funkcionalnih sistema koji se od sebe pokre}u i reprodukuju. jer se javne slu`be osloba|aju svojih redistributivnih namena i okre}u disciplinama privatnog profita i tr`i{ta. maglovitost i mnogoobli~nost.. to je zakon koji ima silu. Takav razvoj se odra`ava na funkcionisanje pravnog sistema. 96 na paradoksalan na~in uve}ava ulaganje mo}i u tela. podru~ja privatnih aktivnosti sve su vi{e regulisana. a opet nekako proizvode sudove. redukovanje tr`i{ne neizvesnosti i umanjenje tro{kova transakcije. Pravo se {iri. ^ak i Jirgen Habermas o~ajava: „U postpoliti~kom svetu multinacionalna korporacija postaje model sveukupnog pona{anja. moderni pravni sistem napu{ta svoju nerealisti~nu tvrdnju prema kojoj je on konzistentan sistem normi. U komplementarnom procesu. Ovo je tu`an ostatak ~asne tradicije vladavine zakona koja je oduvek bila pomalo predimenzionirana u svojim sadr`inskim zahtevima. {rafova i poluga koji nisu povezani. nalazi svoje mesto u (javnom ili privatnom) zakonu. od onih najintimnijih ili unutra{njih dr`avnih odnosa do globalne ekonomije i procesa komunikacije. Njegova legitimnost na ulici zasniva se na njegovoj sposobnosti mobilizacije znakova legalnosti i snaga policije. Impotentnost normativno vo|ene politike. nadnacionalnih i internacionalnih izvora prodire u sve domene i aspekte `ivota.tre}i program LETO–JESEN 2009. Izuzme li se pravno-ornamentalni karakter centralne mo}i. Paralelni procesi proizvodnje juridi~kog domena i deregulacije zna~e da su formalni izvori normativnosti ozbiljno oslabljeni. Sve. Sve klju~ne teme u sferi legalnosti dovedene su u pitanje. . Nijedan domen. nije imun na dr`avnu ili tr`i{nu intervenciju. pravo je sve vi{e pravo samo zato {to se tako naziva. nacionalnih.. No. zatvorenike.

ali nema vrednost ili normativnu te`inu. ono je na sebe preuzelo da obavi najta~nije mapiranje dru{tva. „Obrazovni paketi“ treba da podu~e „kulturnim. pi{e \or|o Agamben (Giorgio Agamben). „od tog bezuslovnog bivanja na snazi koje va`i za juridi~ke kategorije u svetu u kojem one vi{e ne odra`avaju nikakav razumljiv eti~ki sadr`aj: njihovo bivanje na snazi je istinski besmisleno“. Pravo ponavlja taj poduhvat. a taj se proces mo`e zavr{iti time {to pravo i prirodni `ivot dru{tva. Sada ta distanca brzo nestaje u ogromnom prostranstvu `ivota prava. „Ni{ta nije sumornije“. postmoderno pravo ga samo podra`ava.OKCIDENTALIZAM I LJUDSKA PRAVA Da}u vam nekoliko primera iz me|unarodnog ekonomskog prava. to je pravo koje ima silu. napu{taju svoju normativ- 97 . Danas se ljudi sve vi{e udaljavaju od solidarnosti koju su nudile nacionalne demokratije. postaju koekstenzivni i savr{eno sinhroni. politi~kim. koja je ponekad bila neznatna. izme|u sebe i poretka sveta. Ljudska prava osna`uju proces normalizacije podre|uju}i sve aspekte tela politi~koj kontroli. ishrana. nevladine organizacije i borce za ljudska prava na zajedni~kom projektu biopoliti~ke kontrole siroma{nih. Ako moderno pravo tvrdi da reguli{e svet. najve}i broj njih je deskriptivan u skladu s nekom nau~nom ili politi~kom ekspertizom. No. Uprkos iluzijama liberala. i gra|anski status i autonomija se povla~e. kontrola stanovni{tva i HIV/AIDS. Sva{to`derska – javna ili privatna – regulatorna aktivnost podrazumeva da neki pravni iskazi imaju normativnu formu – „trebalo bi“. na kraju napravili mapu koja je bila iste veli~ine kao teritorija koju je mapa predstavljala. okuplja me|unarodne ekonomske ustanove. Pravo izgleda najimperijalisti~nije upravo u ~asu kada gubi svoju specifi~nost. Reprodukcija. Autonomija je imala moralni element koji je povezivao osobu s javnim sensus communisom drugih sli~nih racionalnih i moralnih bi}a. Mitski kartografi carstva u Borhesovoj (Borges) pri~i su. ali ne ozna~ava. Svetska banka koristi ljudska prava radi biopoliti~kog me{anja u biv{im komunisti~kim dr`avama i dr`avama Tre}eg sveta. Moderno pravo (i metafizika modernosti) stvarali su distancu. a kriterijum njihove selekcije odre|uje se prema tome da li je ne~ijoj zajednici ili demografskoj grupi namenjen neki projekt pomo}i“. zdravlje i sanitarni sistem. Gra|anski status definisan je u kontekstu nacionalne dr`ave posredstvom ograni~enog u~e{}a u vr{enju suverene vlasti. Prava. pravo koje uspostavlja i ograni~ava. kad im je zatra`eno da naprave najta~niju mogu}u mapu. ili poredak i `elja. „~itavi segmenti stanovni{tva se nadziru. od privatnog i intimnog do javnog `ivota i rada. U dr`avama Tre}eg sveta. nacionalnim vrednostima“ tr`i{nog kapitalizma i da obu~e ve{tinama efikasnog rada i povla|ivanja. sinonim za privatnu slobodu i izbor. a na obzorju se ne pojavljuje nikakva alternativna globalna vizija. razvoj omladine. a autonomija je postala amoralna. koliko i regulatorne norme.

ali mogu da otupe politi~ki otpor. aksiomatska jednakost (svako se ra~una kao jedinka u svim relevantnim grupama) predstavlja nemogu}u granicu u kulturi prava. 98 nost da bi normalizovala. 7. To je tako|e ta~ka ekstaze. Na~in na koji ih promovi{u zapadne dr`ave i humanitaristi pretvara ih u palijativ: korisna su za ograni~enu za{titu individua. ljudska prava malo mogu da doprinesu borbi protiv kapitalisti~ke eksploatacije i politi~ke dominacije. Ljudska prava bi mogla da povrate svoju iskupiteljsku ulogu u rukama i ma{ti onih koji bi ih vratili tradiciji otpora i borbe protiv saveta propovednika moralizma. Jednakost pravno odre|enih prava dosledno je podupirala nejednakost. Svako od nas je kosmos. mi patimo od siroma{tva sveta. ljudi i susreti. da pravo na boravi{te i rad pripadaju svima koji se na|u u nekom delu sveta bez obzira na njihovu nacionalnost. mondijalizacije. Kapitalisti kosmopolite obe}avaju nam da }e nas na~initi gra|anima sveta u sistemu globalne suverenosti i dobro definisanog i grani~nog ~ove~anstva. Jednakost postaje aksiomatska pretpostavka: ljudi jesu slobodni i jednaki. U eri globalizacije. Ali ne treba da odustanemo od univerzalizuju- . Moramo biti budni u odnosu na stoi~ke. To je obe}anje kosmpolitizma koji dolazi. nije uspela da poni{ti jaz izme|u bogatih i siroma{nih. kao regulativan princip. kad se ni{ta ne bi dogodilo. jednakost nije u~inak ve} premisa delovanja. ta~ka u kojoj se upli}u doga|aji iz pro{losti i pri~e. Svaki iskaz koji pori~e ovu prostu istinu daje nam pravo i du`nost da pru`amo otpor. mi smo besmrtni u svojoj smrtnosti. Ona podrazumeva da zdravstvena za{tita pripada svakom kome je potrebna bez obzira na njegova sredstva. i to bi bilo legalno. Suprotstavljaju}i se imperijalnoj aroganciji i kosmopolitskoj naivnosti. ali mi vi{e nemamo svet ve} samo niz nepovezanih situacija. Liberalno definisana jednakost. moramo insistirati na tome da su globalni neoliberalni kapitalizam i ljudska prava za izvoz deo istog projekta. imperijalizam i empirizam na kojem pada svaki kosmopolitizam. otvaranja i pomeranja. ali beskona~ni u uobrazilji. Spoj jednakosti i otpora projektuje generi~ku ~ove~nost koja se suprotstavlja i univerzalnom individualizmu i komunitaristi~kom zatvaranju. Te dve stvari moraju se nekako razdvojiti. Pravna vladavina imperije: sve {to se doga|a je potencijalno legalno. Svako je svet. Ovo je univerzalizovanje manjka sveta. globalnih komunikacija. da se u politi~ke aktivnosti mogu upu{tati svi bez obzira na gra|anski status i protivno eksplicitnim zabranama zakona ljudskih prava. napa}enog ~ove~anstva i humanitaristi~ke filantropije. `elje i snovi.tre}i program LETO–JESEN 2009. rimske i hri{}anske filijacije sa njihovim patrijarhalnim i kolonijalnim ba{tinama. simboli~ki kona~ni.

protiv ~lanstva u zajednici ili politi~kom entitetu. iako on uzima iz riznice solidarnosti. ranging from the historical and theoretical remarks on the concept of „humanity“.OKCIDENTALIZAM I LJUDSKA PRAVA }eg podsticaja imaginarnog. Nezadovoljstvo nacijom. a polis su beskona~ni susreti tih singularnosti. In concluding remarks. polisa ili dr`ave. dr`avom i internacionalom dolazi iz bliske veze singularnosti koje se ne mogu pretvoriti ni u zajednicu ni u dr`avu. U evropskoj genealogiji kosmopolitizma moramo izumeti ili otkriti sve {to ga nadilazi i ide protiv njega. kosmosa. Ono {to mene danas povezuje s nekim Ira~aninom ili Palestincem nije pripadnost nekoj svetskoj dr`avi ili zajednici nego protest protiv gra|anskog statusa. questioning the debate between universalists and communitarians. reviewing the qualities of the post-1989 order and biopolitical regimes of power. bilo kog. Kada govorimo o kosmopolitizmu koji dolazi ne govorimo o nacijama niti o savezu klasa. Kosmos koji dolazi je svet svakog jedinstvenog bi}a. Costas Douzinas: Paradoxes of Human Rights S engleskog prevela Adriana Zaharijevi} . humanity. offering instead the promise of the cosmopolitanism to come. cosmopolitanism. kosmosa koji ~upa korene svakom polisu. neo-liberalism. remeti svaku filijaciju. 99 Summary: The paper seeks to elaborate the „axiom of human rights“ which states that human rights lose their end when they become forms of political ideology or idolatry of neo-liberal capitalism. moramo na}i princip njegovog ekscesa. the author warns against the cosmopolitanism of neo-liberalism and empire. a tu blisku vezu ne mogu sadr`ati tradicionalni pojmovi zajednice. osporava svu suverenost i hegemoniju. Key words: human rights. This is being done through elaboration of seven thesis.

7 100 ENTONI PAD@EN* LJUDSKA PRAVA. PRIRODNA PRAVA I IMPERIJALNO NASLE\E EVROPE O pravima ~oveka postoji toliko teorija. Amy Gutman (ur.) Further Reflections on the Revolution in France. Vol. 1992. Princeton and Oxford. Political Theory. 143–144. 31. uz opomenu da zadatak komiteta nije da „potvrdi superiornost jedne civilizacije nad svim drugima. 2 Citirano prema: Michael Ignatieff. valjalo bi mo`da obratiti malo pa`nje i na njihovu prirodu i osobine.231. 59. The Universal Declaration of Human Rights: A History of Its Creation and Implementation. koji je propisivao slobodu verskih uverenja.4:141. Pisma Edmunda Berka (Edmund Burke) [arl-@an-Fransoa Depon (Charles-Jean Francois Depont)1 Godine 1947. delegacija Saudijske Arabije uputila je protest komitetu koji je pisao nacrt Univerzalne deklaracije ljudskih prava jer je „gotovo isklju~ivo uzeo u obzir standarde zapadne civilizacije“. III–IV/2009 UDK: 172. Trebalo bi da vas zanimaju konkretni ljudi. Natural Rights and Europe’s Imperial Legacy. 1 Letter to Charles-Jean-Francois Depont. 2.122:141. niti da uvede jednoobrazne standarde za sve zemlje sveta“.100 Tre}i program Radio Beograda Br. Primedba Saudijske Arabije odnosila se na ~lan 16. Liberty Fund. Paris. Human Rights. koji je propisivao `enama slobodu da izaberu svoje bra~ne partnere. 1998. Human Rights as Politics and Idolatry. i na ~lan 18. Ritchie (ur. u Daniel E.). Kritika * Anthony Padgen (2003). 1948–1998. Indianapolis.7 340. obi~an ljudski `ivot i delovanje. insistira}e na priznavanju postojanja posebnog skupa „azijskih vrednosti“. naro~ito singapurskog Li Kuan Jua (Lee Kuan Yew). .2 Od tada sli~ne kritike postaju op{te mesto. No. 13.7 341. UNESCO. kao i primedbe nekih azijskih despota. Rasprostranjena islamska kritika ideje „ljudskih prava“. koje navodno postavljaju dobrobit zajednice iznad dobrobiti individue. April: 171–199. Princeton University Press. Videti i: Glen Johnson i Janusz Symonides. 2001.14:141.

Hart (H. kod kojih se ne polazi od ideje prava. Vatikan. nazvan „Crkva i prava ~oveka“. U svom ~uvenom radu o prirodnim pravima H. ili u kodu koji propisuje samo {ta treba da se uradi da bi se do{lo do sre}e ili do nekog ideala li~nog savr{enstva. maskirani u univerzalne. godine.) Od tada. nema termina koji bi se mogao prevesti kao pravo. .4 Svim navedenim kritikama zajedni~ko je priznanje ~injenice – i prigovor toj ~injenici – da su „prava“ kulturni artefakti. preko njegove istorije neretko prelaze u ti{ini. A. godine. Videti Les droits de l’homme et l’Eglise. uop{te uzev. Human Rights: Cultural and Ideological Perspectives. naro~ito koncepta „ljudskih prava“. (Poslednje pravo je verovatno bilo odgovor na kineska ograni~enja broja ~lanova porodice i. Ne poznajemo nijednu koncepciju prava koja bi bila nezavisna od te kulture. priznaje zna~aj ideje ljudskih prava i poku{ava da ih predstavi kao neodvojiv deo istorije hri{}anstva. L. pre svega. Hart) tvrdi: Mogu postojati pravila pona{anja koja nazivamo moralnim pravilima. 101 Hart isti~e da ni kod Platona ni kod Aristotela. {to pak ne va`i za termin pravda.). naro~ito protiv nehri{}anskih dru{tava. Human Rights as Politics and Idolatry. L. a ne kao pitanje razboritosti.. Sve tri kritike citirane su u: Ignatieff. tvorevine jedne posebne pravne tradicije. Gr~ko pravo i zakonodavstvo 3 Videti na primer: A. niti kod bilo kog drugog helenskog pisca.OKCIDENTALIZAM I LJUDSKA PRAVA ideje „ljudskih prava“ javlja se i u zapadnom. nepromenljive vrednosti. New York. {to se posebno odnosi na spise velikih rimskih pravnika od II do VI veka. iako su i ideja i kulturni okvir iz kojih je ta tradicija ponikla ustanovljeni ve} tokom rane Republike. Papska enciklika iz 1991. A. pobornici tradicije prava. 58–95. dok za kriti~are ideje to predstavlja o~igledno pobijanje bilo kakve vrste univerzalnog ili prirodnog prava. papa je ~esto koristio ideju ljudskih prava. 4 Tek je tokom Drugog vatikanskog koncila 1965. 1979. 1990. Centesimus annus. godine Crkva versku slobodu prepoznala kao pravo. Dokument koji je Papski savet za pravi~nost i mir (Iustitia et pax) odobrio 1975. starorimske.3 Donedavno se i katoli~ka crkva sna`no protivila trijumfu lai~kog individualizma nad vrednostima hri{}anske zajednice. gde se ukazuje na njenu zavisnost od preuske francuske. Pollis i P. dominantno liberalnom i akademskom okviru. predstavila je sopstvenu listu prava gde se. uprkos uklju~ivanju prava na slobodu govora i na slobodno udru`ivanje. To je mo`da i o~igledno. Me|utim.. a u izvesnim papisti~kim krugovima to protivljenje ni danas ne prestaje. i nema ni~eg protivre~nog ili apsurdnog u moralnim pravilima koja bi se sastojala isklju~ivo od propisa. Prava su. nagla{ava i „pravo na odrastanje u jedinstvenoj porodici“ i pravo na „stvaranje porodice“. britanske i ameri~ke pravne tradicije. na sve vrste kontracepcije. Praeger. Schwab (ur.

A. koji u su{tini predstavlja sekularizovano prevrednovanje hri{}anske etike. 7 Najozbiljniju i najelokventniju kritiku Marksove pozicije. moramo po~eti izjavom o spremnosti da pretpostavimo i branimo bar neke vrednosti izrazito specifi~nog na~ina `ivota.6 To. slabi argumente protiv onih za koje su vrednosti moderne liberalne tradicije. li{ava svih sredstava pomo}u kojih uspostavljamo zajedni~ke moduse pona{anja me|u razli~itim narodima. Istorija „ljudskih prava“ mo`e da poslu`i kao podsetnik da svaki put kad `elimo da potvrdimo svoju veru u univerzalno. Ipak. ne poni{tava tvrdnju da su ove vrednosti od dugoro~nog interesa za najve}i deo ljudskog roda. {to nas. naprosto bemislene. Droits de l’homme et politique. za mnoge neprijatna ~injenica. Concilium. Paris 1981. .tre}i program LETO–JESEN 2009. me|utim. smatrao je da bi se ta pravila najbolje mogla opisati kao „nesavr{ena“. poku{aj da se izbegne rasprava o kulturnim specifi~nostima. Nesporno je da „me|unarodna zajednica“ u ovom trenutku izvodi svoje vrednosti iz jedne verzije liberalnog konsenzusa. iako u ovom trenutku za tu ideju mo`da ne znaju ili je ne prepoznaju. The Philosophical Review LXIV (1955): 175–91. mogli bismo razumno da pretpostavimo da bi sve individue u svim zajednicama mogle da ka`u da razumeju zna~enje termina ljudskih prava. stavlja u dvostruko nelagodan polo`aj: ne samo {to su pra5 H. „egoisti~ne“ bur`oazije. O ovom pitanju videti: Leonard Swidler. Diritti umani: una panoramica storica. iura. La gauche et la révolution au milieu du XIXe siècle. utkanih u samu sr` poduhvata definisanja prava. Hachette. istorija prava. a kamoli ne{to {to podse}a na kategori~ki imperativ. O netrpeljivosti levice prema ideji individue videti: Francois Furet. 102 najve}im delom spadaju u kategoriju propisa i pravila o tome kako da se dostigne najve}e dobro. Hart. Jer oklevanje da se prihvati ta.)7 Pobornike teorije prava koji su osetljivi na kulturne razlike. godine. nastoje}i da izbegne neke od {tetnih implikacija ve}ine teza o ljudskim pravima. nudi Claude Lefort. Are There Any Natural Rights?. Fayard. ukoliko se shvati ozbiljno.5 Posle vi{e decenija rasprava o kulturnom i moralnom pluralizmu. Budu}i da je Hart taj ~lanak napisao 1955. Rivista internazionale di teologia 26 (1990): 27–42. koji „prava ~oveka“ odbacuju kao izraz interesa jedne odre|ene klase. Paris 1986. mnogi moderni teoreti~ari bi se ~ak i toga klonili. bar onog {to se odnosi na ideju pravà. Kada bismo se poslu`ili kantovskom ra~unicom. u: L’Invention démocratique. poput mladog Karla Marksa. (Ili protiv onih. odve} je ~esto zavr{avao shvatanjem da stvaranje jedne specifi~ne kulture (osobito zato {to je tu re~ o mo}noj zapadnoj kulturi) nikako ne mo`e da va`i za sve druge kulture. iako sada donekle zastarelu. 45–83. 6 Tokom poslednjih dvadeset godina rimokatoli~ka crkva je napustila ovakav opis istorijskog porekla „ljudskih prava“. L.

e. U rimskom pravu se pod tim podrazumevala preraspodela dobara prema tome koliko kome pripada. odluke Corpus Iuris Civilis uvek su se ticale samo gra|anskog zakona. Ali niko ih nije imao na osnovu svoje ljudskosti. Ius je pokrivao i pravo i du`nost. ishranu itd. – koje su delila sva `iva bi}a. najosporavanijih i najmo}nijih jezika u istoriji zapadnoevropskog politi~kog i pravnog mi{ljenja do kraja XVIII veka. Zbog toga se tokom srednjeg veka termin ius koristio kao sinonim za zakon. godine n. Pojedinci su mogli da se pozivaju na iura po zakonu. a jama~no ne na op{ti korpus iura).. odnosno zajedni~kog poretka za ~itav svet ({to se nije nu`no odnosilo na jedinstven gra|anski zakonik. odnosno univerzalne kategorije. Paris.OKCIDENTALIZAM I LJUDSKA PRAVA va tvorevina rimske pravne tradicije nego {to su svoj savremeni oblik dobila u kontekstu imperijalisti~kih zakonodavnih praksi. 65. od kojih je jednu podupirao vi{i red ili neki drugi natprirodni sud. Suum ciuque tribuere. po{to je odre|ivao stvar koja se smatrala obavezuju}om.) Rano rimsko pravo ne poznaje ideju prava sli~nu na{oj. redukovati prirodni zakon na forme pona{anja 8 103 I Videti Michel Villey. car Justinijan }e u VI veku uvesti pojam prirodnog zakona. Philosophie du droit. Drugim re~ima. Ono {to mi nazivamo „ljudskim pravima“ razvilo se iz ovih prava koje su rimski pravnici i njihovi pravni i teolo{ki naslednici nazvali „prirodnim pravima“. I. {to je u nekim slu~ajevima izgledalo kao ista stvar. No. Me|utim. . Kasniji pravnici }e. prava priznata na osnovu gra|anskog statusa u carstvu. Engleska re~ pravo (right) iako nema~kog porekla. lex. i stoga se nisu pozivale na neki prirodni ili univerzalni poredak. 1982.8 Ius je tako|e ne{to objektivno. Rimsko pravo u po~etku tako|e nije pretpostavljalo postojanje neke prirodne. Dalloz. Prema Justinijanu prirodni zakon se odnosio na one proste obrasce pona{anja – prokreaciju. (Zava|ene strane su se zaklinjale u pravi~nost svojih tvrdnji. zapravo je prevod latinskog termina ius. Mo`da bi nam poku{aj verodostojnog opisa veze prava i evropskih imperija u razvoju omogu}io poziciju sa koje }emo lak{e razumeti za{to i dalje verujemo da se „na{e“ vrednosti podudaraju s vrednostima ljudskog roda u celini. me|utim. To je bila pravna artikulacija stoi~ke ideje koinos nomos. a prirodna prava su bila najva`nija komponenta tog prirodnog zakona – ius naturae – koji je postao jedan od najuvijenijih. iako su posle Karakalinog edikta iz 212. i da li je to {to radimo opravdano. ostaju}i ~vrsto povezana s imperijalnom ekspanzijom i njenim posledicama sve do kraja XIX veka. verovalo se da je re~ o ne~em saznatljivom. Presuda je bila ius.

Vitoria Political Writings. 104 koje prili~e samo ljudima (ili ~ak. Me|utim. No. Rimskim pravnicima. toliko i hri{}anskim. Sve kasnije reference odnosi}e se na ovo izdanje. kao i prirodni zakon (no suprotno bilo kom ~isto gra|anskom zakonu).4.tre}i program LETO–JESEN 2009. to jest „autoritet celog sveta“. e. 40.9 Tako|e bi se moglo tvrditi da je svaki vladar koji je radio u ime zakona naroda posedovao nadnarodni autoritet. me|utim. tako da. u XVII veku. nijedno „kraljevstvo ne mo`e da odlu~i da zanemari taj zakon naroda“. Do XIII veka. jedino hri{}anima). Taj je poredak donekle bio odraz – a u hri{}anskom carstvu o njemu se neretko govorilo i kao o samoj su{tini – prirodnog zakona. c. koliko paganskim. naravno. javio se problem odre|ivanju sadr`aja tog zakona. zna~ilo da je zakon naroda podjednako va`io i za hri{}ane i za nehri{}ane. bilo je zajedni~ko shvatanje univerzalnog ljudskog roda.). Otuda je bio potreban samo jedan korak da se i prirodni zakon i zakon naroda smatraju saglasnim s bogomdanim instinktima univerzalne ljudske prirode. Anthony Pagden i Jeremy Lawrance (ur. kako ga naziva Vitorija pozivaju}i se na Cicerona. ius gentium sti~e ve}u pravnu snagu od lokalnih zakonodavnih praksi pojedina~nih naroda. Cambridge University Press. te da se samim tim sva iura. neki teoreti~ari poput Grocijusa ŠGrotius ¹ i Pufendorfa ŠPufendorf ¹. Cambridge. 1991. 9 . To je. U toj ta~ki bilo je te{ko razdvojiti – u meri u kojoj je te{ko razgrani~iti „prirodno“ i ono {to se takvim ne smatra – lokalne norme od onih koje bi se mogle ubrojiti u norme koje su dovoljno „utemeljene na razumu“ da bi se mogle usaglasiti sa „zajedni~kim dobrom celog ~ove~anstva“. 1485–1546). prema mi{ljenju pravnika Gaja iz II veka n. Neki pravnici su govorili o „zakonu Prirode i Naroda“. bilo da pripadaju jednom bilo drugom zakonu. re~ima {panskog teologa iz XVI veka. njime je upravljao i korpus zakona zasnovanih na obi~ajnom pravu – takozvani „zakon naroda“ (ius gentium). budu}i da nije postojalo politi~ko telo koje bi delovalo u ime „jedinstva i dobrobiti celog sveta“. koji je Ciceron nazvao „republika celog sveta“ (respublica totius orbis). nastojati da me|u njima o~uvaju razliku govore}i o primarnom i sekundarnom zakonu „On Civil Power“ 3. ova se ideja transformi{e u slo`en skup propisa koji reguli{u odnose me|u nezavisnim dr`avama.. Po{to se zajednica celog ljudskog roda smatrala starijom od nacije. (Kasnije }e. tako|e ozna~e kao prirodna. Franciska de Vitorije (Francisco de Vitoria. isti~u}i da zakon naroda daje sadr`aj prirodnom zakonu. ~ak i neke vrste univerzalnog svetskog ordo. U po~etku se pod tim mislilo samo na odnos Rimljana i svih stranaca (gens) s kojima su stupali u dodir. da bi ga u XIII veku Toma Akvinski transformisao u skup univerzalnih i uro|enih principa koji treba da slu`e kao most izme|u ljudskog i bo`anskog.

OKCIDENTALIZAM I LJUDSKA PRAVA

prirode.) U tom kontekstu, prirodna prava postaju osnova svih rasprava koje su se naknadno vodile o odnosima me|u narodima. Kasniji problemi s definicijom iusa i uvo|enje ~uvene razlike me|u subjektivnim i objektivnim pravima, mnogo duguju raspravi o ekvivalentnosti dominiuma i iusa proistekloj iz franciskanskih debata sredinom XIII veka o njihovom pravu na posedovanje svojine.10 To je, me|utim, druga pri~a. Ono {to me ovde zanima jesu subjektivna prava, prava koja osobe imaju zato {to su subjekti koji, po definiciji, pripadaju ljudskoj zajednici. Takvo shvatanje prava sa`ima ~uven i sveobuhvatni opis Mi{ela Vilea (Michel Villey), koji ga predstavlja kao „svojstvo subjekta, jedno od njegovih sposobnosti, ili preciznije slobodu (franchise), mogu}nost delovanja (une possibilité d’agir)“.11 Takva prava su o~igledno, bar od XII veka, shvatana kao oblik svojine (dominium) i stoga su, prema re~ima Vilijema Okama (William Ockham), onome ko ih je posedovao davala mo} (potestas) – Vilieovo possibilité d’agir.12 O~igledno je da bi, prema takvoj definiciji, stvorenje koje nije u posedu svojih prirodnih prava, moralo biti toliko ozbiljno o{te}eno da se za njega ne mo`e smisleno re}i da je svesno bi}e. Mnogi pravni predstavnici rane modernosti bili su spremni da se saglase s tim da ~ak i deca mogu da poseduju prava nezavisno od svojih staratelja, iako se u na~elu smatralo da imaju, Aristotelovim re~ima, „nedovoljno razvijenu“ mo} odlu~ivanja. To je va`ilo i za osobe neizle~ivo poreme}ene duhom, jer „ludak tako|e mo`e biti `rtva nepravde (inuria); te stoga mo`e imati i zakonska prava“. Iz toga su jedino bili isklju~eni insensati, istinski neljudi.13 Definicija „ljudskih prava“ danas, naravno, nadilazi granice koje su rimski pravnici i njihovi naslednici namenili „prirodnim pravima“. Prelaz s „prirodnog“ na „ljudsko“ odra`ava modernu nelagodu prema ideji
O ovom pitanju videti klasi~no delo: Richard Tuck, Natural Rights Theories, Cambridge University Press, Cambridge, 1979, i Annabel Brett, Liberty, Right and Nature, Cambridge University Press, Cambridge, 1997. 11 „Une qualité du sujet, une de ses facultés, plus précisément une franchise, une liberté, une possibilité d’agir.“ U: La genèse du droit subjectif chez Guillaume d’Ockham, Archives de la philosophie du droit 9 (1969): 97–127, i rasprava u: Brett, Liberty, Right and Nature, 4. Ovo je vrlo blisko tvrdnji Ignjatijeva da je Univerzalna deklaracija ljudskih prava „trebalo da vrati individualno delovanje na scenu“. Videti: Human Rights as Politics and Idolatry, 5. 12 Tuck, Natural Rights Theories, 7–9, 12–13. Brett, Liberty, Right and Nature, 10–48. 13 Videti, na primer: Francisco de Vitoria, On the American Indians, 1.4:20–23, u Vitoria Political Writings, 247–249. „Iracionalna bi}a o~igledno ne mogu imati dominium, jer je dominium pravno pitanje (dominium est ius).“
10

105

tre}i program

LETO–JESEN 2009.

106

esencijalizovane prirode i, naro~ito od ga{enja prirodnopravne tradicije kod Kanta, u odnosu na to da postoje vode}i prirodni principi. Odvajanje „ljudskog“ od „prirodnog“ omogu}ilo je da ne govorimo samo o pravu osobe na vlasni{tvo ({to se kao ideja prvi put javlja 1789. godine u Déclaration des droits de l’homme) ve} i na, recimo, pristojno obrazovanje ili odgovaraju}u ishranu; obe navedene stvari mogle bi se verodostojno podvesti pod Vilieovo possibilité d’agir, iako bi za ranije pravnike va`ilo da neobrazovana ili gladna osoba, ili osoba bez pokretnih dobara na neki na~in i nije bila osoba.14 Nadalje, moderna koncepcija „ljudskih prava“ u bliskoj je vezi sa skupom ~isto politi~kih zahteva koji se postavljaju u ime politi~ki nedovoljno predstavljenih grupa. Na taj na~in koncipirale su ih i Déclaration des droits de l’homme i Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima, {to je va`ilo i za sve kasnije sporazume i konvencije o ljudskim pravima. I premda se ~esto koristio u eksplicitno politi~kim raspravama (primera radi, oko osetljivog pitanja legitimnosti okupacije Amerike od raznih evropskih sila), pojam prirodnog prava retko se, ako i ikada, shvatao kao sredstvo odre|enja na~ina `ivota koji bi pojedinci trebalo da vode, ~im bi bio ostvaren njihov vrlo ograni~en zahtev – za possibilité d’agir – koji im po prirodi pripada. Prirodna prava su se naravno primenjivala na sve oblasti ljudskog `ivota. No, po{to je rat ekstremno stanje u kojem, kako bi rimski pravnici rekli, osoba mo`e da pretrpi nepravdu, diskusije o zna~enju i implikacijama prirodnih, pa i ljudskih prava, naj~e{}e su se javljale u vezi s ratom. Rat je tako|e stanje koje na najbezo~niji na~in ru{i granice izme|u razli~itih naroda, a time i izme|u razli~itih gra|anskih zakonika. Rimljani koji su, za razliku od svojih gr~kih prethodnika, ose}ali potrebu za pravnim sistemom koji bi va`io u stanju rata, bili su nagnani da pro{ire pojam iusa kako bi mogao da obuhvati prekora~enja kulturnih granica. Ratno stanje u Rimu bilo je regulisano u skladu s dva op{ta zakona: ius ad bellum, koje je agresoru davalo pravo da po~ne rat, i ius in bello, koje je definisalo na~ine vo|enja rata i povlastice na koje je pobednik imao pravo.15 Rat je, posebno u rimskom svetu, bio neminovnost, ali je ve}ina rimskih pravnika insistirala na tome da rat bude poslednja opcija jer se ljudska bi}a razlikuju od `ivotinja upravo po sposobnosti da sporove re{avaju dogovorom a ne silom. „Najbolja dr`ava“, kako pri14 O „osnovnim pravima“ videti Henry Shue, Basic Rights: Substance, Affluence, and U. S. Foreign Policy, Princeton University Press, Princeton Nj., 1980, 23. 15 Videti: S. Albert, Bellum Iustum, Frankfurter Althistorische Studien 10, Lassleben, Kallmunz, 1980.

II

OKCIDENTALIZAM I LJUDSKA PRAVA

me}uje Ciceron, „nikada ne kre}e u rat osim da bi o~uvala veru ili da bi branila sopstvenu bezbednost“.16 Uop{te uzev, ve}ina hri{}anskih dr`ava koje su nastale iz Rimskog carstva prihvatila je to osnovno na~elo. Pravedni su oni ratovi, rekao je Avgustin u paragrafu koji se naj~e{}e navodi koji osve}uju nepravdu izazvanu kada narod ili civitas koja je planirala rat, zanemari obe{te}enje nezakonitih radnji koje su po~inili njeni ~lanovi, ili povra}aj nepravedno oduzetog.17 To zna~i da se jedino mo`e ratovati u odbrambene svrhe i s ciljem kompenzacije za izvesni, po pretpostavci, ~in agresije, bilo protiv Rimljana bilo protiv njihovih saveznika – socii ili amici. Tako se prirodna, odnosno ljudska prava prvi put pojavljaju u kontekstu onog {to je u praksi bila agresivna i ekspanzionisti~ka sila, u ~vrstoj vezi s istan~anom pravnom kulturom. Uop{te uzev, to va`i za sve evropske imperije nastale posle propasti Rimskog carstva. Te su se imperije (zanemarimo li Karla Velikog i Sveto rimsko carstvo) u jednoj va`noj stvari ipak razlikovale od svojih prethodnika. Re~ je, naime, o prete`no pomorskim dr`avama, dok se mo} rimskog sveta najvi{e bazirala na kopnenim snagama. Usled toga vi{e nije bilo lako pozivati se na zakon o „susedstvu“ (argument po kojem moj sused ima pravo da zahteva pomo} u nevolji, zato {to delimo zajedni~ki `ivotni prostor). Kada je, primera radi, Francisko de Vitorija poku{ao da utvrdi da bi [panci intervenisali kako bi spre~ili ljudsku `rtvu i kanibalizam u Americi, po{to je u pitanju odre|ena forma ratovanja vladara nad podanicima, te da su [panci zato du`ni da podanicima pomognu jer su „varvari na{i susedi“, on u stvari pro{iruje ideju vicini na celo ~ove~anstvo, u ~emu prepoznajemo oblik kosmopolitizma na koji se rimski zakon o susedstvu jama~no nije mogao da primeni.18 Potreba da se opseg pojma prirodnog prava pro{iri toliko da se mo`e re}i da ravnomerno obuhvata narode koji su me|usobno tako razdvojeni kao starosedeoci Amerike i [panci, Holan|ani i Indone`ani, Britanci i Mongoli, dovela je do formiranja jedne nove vrste univerzalizma (ili je bar uticala na njen nastanak), koja }e ponuditi temelj za pretpostavku kojoj do tada nije mnogo toga i{lo u prilog, po kojoj se zakonski okviri na koje odre|ena kultura pola`e pravo mogu pro{iriti na sve narode sveta, ~ak i ako ti narodi zvani~no nisu u dodiru s njenim zakonodavstvom.
16 Cicero, De Republica 3.34. Upor. Ciceron Marko Tulije (2002), Dr`ava, prev. Bojana [ija~ki-Manevi~, Beograd: Plato. 17 Augustine, Quaestiones in Heptateuchem 6.10. 18 Vitoria, On the American Indians, 3.5:15, u: Vitoria Political Writings, 287–288.

107

tre}i program

LETO–JESEN 2009.

108

Taj univerzalizam se u na~elu javljao u dva oblika. Prvi koji poti~e neposredno iz aristotelovsko-tomisti~ke tradicije izvodi zaklju~ke iz shvatanja prirodnog zakona kakvo nalazimo kod hri{}ana, a naro~ito kod Tome Akvinskog i njegovih sledbenika. Prirodni zakon, prema Tominoj definiciji, suprotno pozitivnom zakonu, predstavlja „u~e{}e racionalnih stvorenja u ve~itom zakonu“.19 Budu}i da se nedvosmisleno ti~e jedino ljudskih bi}a, prirodni zakon se manje mo`e odrediti kao ius u smislu koji su mu pridavali rimski pravnici nego kao deo saznajnog aparata. Istina je, dodu{e, da je Ciceron o pravdi govorio na gotovo isti na~in. Me|utim, Tomini sledbenici su, ako ne i sam Akvinski, od ius naturae stvorili korpus uro|enih, pa samim tim i o~iglednih principa koje je Bog tokom stvaranja usadio „u srca ljudi“. Utoliko tu „na delu nije volja Š{to bi s istinskim iusom morao da bude slu~aj¹ ve} razum i prosve}enje“, kako o tome govori Vitorija.20 Upravo se na ovome temeljila jedna od najbe{njih i najdu`ih rasprava o pravima – neizbe`no prirodnim – neevropskih naroda, rasprava {panskih kolonista u Novom svetu i njihovih zagovornika u mati~noj zemlji, s jedne strane, i teologa, civila i predstavnika kanonskog prava iz takozvane „[kole iz Salamanke“, s druge strane. Rasprava je polazila od pretpostavke da sva ljudska bi}a poseduju prava na temelju svoje ljudskosti, po{to su takva prava uistinu upisana u ljudsku prirodu, a nema tog pojedinca, ~ak ni grupe pojedinaca, ~iju bi prirodu mogla da modifikuju njihova verovanja ili obrasci pona{anja, ukoliko nemamo neki poseban razlog da pretpostavimo da su oni toliko ekstremni da ih se ljudska bi}a istinski ne bi mogla da pridr`avaju. Ovde se nije raspravljalo o pravima koja ameri~ki Indijanci jesu ili nisu imali, ve} o tome u kojoj se meri o njima mo`e misliti kao o li~nostima po prirodnom zakonu. Drugi tip univerzalizma delom nastaje kao direktan odgovor na neke navodne mane aristotelovsko-tomisti~kog odre|enja prirodnog zakona; delimi~no kao poku{aj usagla{avanja kalvinisti~kih shvatanja milosti (nasuprot tomisti~kom razumevanju zakona) s potrebom za postojanjem neke vrste prirodnog zakona; delom kao sredstvo legitimacije suverene vlasti koja bi iza{la u susret sumnjama skeptika o postojanju smislenog obrazlo`enja o jedinstvenom ljudskom identitetu; delom usled neodlo`nih i svakodnevnih briga oko za{tite od rata, a delom i kao mogu}e oru`je u ideolo{kom arsenalu novih evropskih uljeza na Atlantskom i Indijskom okeanu krajem XVI veka: Engleske i Holandije. Ovde, naravno, upu}ujem na Hobsovo (Hobbes) i Grocijusovo shvatanje po kojem se prirodni zakon mo`e svesti na proste principe bez19 20

Aquinas, Summa theologiae, Ia. IIae. q. 91 arts 1. 2. Francisco de Vitoria, On Law, 121, u: Vitoria Political Writings, 126.

OKCIDENTALIZAM I LJUDSKA PRAVA

bednosti. Prema Hobsu svim ljudskim bi}ima zajedni~ko je samo jedno kretanje, „~ija se sila mo`e uporediti sa silom kojom kamen pada nadole“, a to nije ni{ta drugo do te`nja svakoga da izbegne smrt. „Stoga nije apsurdno“, pi{e Hobs u tekstu De Cive
niti se mo`e prekoriti, niti je protivno razumu da osoba u~ini sve {to mo`e da ne bi stala u odbranu svog tela i udova od smrti, i da bi ih o~uvala u `ivotu. A svi su saglasni da je ono {to se ne protivi zdravom razumu, pravedno u~injeno i po Pravu.21

109

Ova teza, valjalo bi primetiti, predstavlja ishod niza potpuno negativnih iskaza. „Ne bi bilo apsurdno“ pretpostaviti da sva ljudska bi}a svuda zapravo `ele da odbrane „svoje telo i udove od smrti“, a prihvatimo li tu premisu, nu`no sledi da se za ono {to „nije protivno razumu“ mo`e re}i da konstitui{e pravo. Hobs je zapravo poku{avao da prona|e najsvedeniju mogu}u tvrdnju, jer bi se samo takva tvrdnja mogla braniti od skepti~kih prigovora koje je, izme|u ostalih, i sam upu}ivao su{tinski tomisti~koj ideji da „zdrav razum“ postoji u rerum natura jer, kako Hobs prime}uje sa sebi svojstvenim sarkazmom, oni „koji obi~no... pozivaju zdrav razum da presudi u nesporazumima, zapravo misle samo na sopstveno vi|enje stvari“.22 Grocijusovo gledi{te je neodre|enije, te nas te`e navodi na zaklju~ak da je o~uvanje sopstvenog bi}a jedina distinktivna odlika koju svi ljudi nesumnjivo dele kao pravo.23 I on je, me|utim, jednako odlu~an u nameri da razgradi sholasti~ko zdanje aristotelovskih prirodnih vrlina u korist skupa prostih, nesvodivih moralnih propisa. Ono {to su neotomisti nazivali primarnim „zapovestima“ zakona prirode, prema Grocijusu vi{e nisu nalozi da se bude dru{tven, na ~emu insistiraju katolici: „voli bli`njeg svog kao sebe samog“ i „~ini drugima ono {to `eli{ da drugi ~ine tebi“ zamenili su iskazi: „bi}e dozvoljeno braniti sopstveni
21 Thomas Hobbes, De Cive 1.7; On the Citizen, Richard Tuck i Michael Silverthorne (prev. i ur.), Cambridge University Press, Cambridge, 1998, 27. Upor. Hobs Tomas (2006), ^ovek i gra|anin, prev. Natalija Mi}unovi}, Beograd: Hedone. 22 Thomas Hobbes, The Elements of Law, Natural and Political, ed. Ferdinand Tönnies, drugo izdanje (London: Frank Cass, 1969), 188–89. Upor. Hobs Tomas (2006), De corpore politico ili elementi zakona, moralnih i politi~kih (1640), prev. Adriana Zaharijevi}, Tre}i program 129/130. 23 Uprkos o~iglednim razlikama izme|u Hobsa i Grocijusa, postoji izvestan stepen ta~nosti u Rusoovoj tvrdnji u Emilu da kada su u pitanju osnovni principi „oni su jedno isto, razli~iti su samo na~ini izra`avanja. Razlikuju se i u metodu: Hobs se oslanja na sofizam a Grocijus na pesnike; sve ostalo je isto“. Emile, Book V, u: Oeuvres complètes (Paris: Bibliothèque de la Pléiade, 1964), IV, 836. Upor. Ruso @an-@ak (1989), Emil ili o vaspitanju, prev. Du{an Tamind`i}, Valjevo: Estetika.

tre}i program

LETO–JESEN 2009.

110

`ivot i kloniti se onog {to preti da se poka`e opasnim“ i „bi}e dozvoljeno ste}i i zadr`ati one stvari koje su nu`ne za `ivot“.24 Prema Grocijusu ova pravila su toliko temeljna da ih niko ne mo`e osporiti, a da „ne u~ini nasilje nad sobom“. Premda Grocijus tvrdi da ljudi imaju i neke obaveze prema bli`njima, te se obaveze formuli{u samo u svetlu uzdr`avanja od toga da se nekome u~ini na`ao. Prirodni zakon, uz koji je nekada i{la slo`ena argumentacija u korist ljudske dru{tvenosti, sada se mogao redukovati na minimalno moralno jezgro s kojim se, prema Grocijusu, svaki razuman ~ovek morao saglasiti, nezavisno od svojih verskih ube|enja, lokalnih obi~aja i preferencija. Tome je Grocijus dodao svoju ~uvenu (ili ne~uvenu) tvrdnju – etiamsi daremus* – po kojoj takvi zakoni obavezuju ~ove~anstvo „~ak i ako bismo prihvatili ono na {ta se bez velike zlo}e ne bi moglo pristati, da nema Boga, ili da ga ljudski poslovi uop{te ne zanimaju“.25 Ukoliko, me|utim, pretpostavimo, {to moramo, postojanje svemogu}eg bo`anstva, zakon prirode i dalje ostaje nepromenjen „u onom smislu da ga ni sam Bog ne mo`e promeniti“.26 Naravno, Bog je mogao da stvori alternativni univerzum u kojem bi, na primer, vrane bile bele, ali to ne bi bio ovaj univerzum u kojem vlada ova priroda. Argument kojim se Grocijus ovde koristi kao i u ve}ini svojih spisa, zapravo ostaje na tragu konvencionalne sholasti~ke tvrdnje da bi zakon prirode va`io ~ak i ako, per impossible, Bog ne bi postojao. Grocijus je ulo`io znatan napor da doka`e kako su Bo`ji zakoni obavezni, te da se prirodni zakon, koji poti~e iz su{tinskih crta koje su u ~oveka usa|ene, „s pravom pripisuje Bogu, jer je on hteo da te crte u nama postoje“.27 Tvrdnja Etiamsi daremus je zapravo izazvala toliko zaprepa{}enje, po{to ju je Grocijus uspe{no koristio da bi razorio ideju o tome da bi u svetu moglo biti nekog ure|enog telosa. Kako prime}uje \anbatista Viko (Giambattista Vico), jedan od najpronicljivijih kriti~ara Grocijusovog dela, on je tim potezom uspe{no odbacio shvatanje o milosrdnom provi|enju u ljudskoj istoriji.28
De corpore politico ili elementi zakona, 173. * Argument Etiamsi daremus (non esse Deus) glasi: ~ak i ako se dopusti da nema Boga, prirodni zakon bi ipak va`io. Drugim re~ima, prirodni zakon ne zavisi od volje svemo}nog bi}a, te se na taj na~in li{ava veze s teolo{kom tradicijom. (Prim. ur.). 25 De iure belli ac pacis libri tres, dvojezi~no izdanje, Francis W. Kelsey (ur.), Carnegie Institution of Peace, Washington, DC, 1913–1925, I, 13. 26 Ibid., 40. 27 Ibid., 14. 28 Videti: Anthony Pagden, Ley y sociabilidad en Giambattista Vico: hacia una historia crítica de las ciencias humanas, Agora papeles de filosofía 16/2 (1997): 59–80.
24

OKCIDENTALIZAM I LJUDSKA PRAVA

Grocijusovi i Hobsovi (~ak i Lokovi) poku{aji da redefini{u prirodni zakon u velikoj meri su po~ivali na pri~i o nastanku ljudskog roda iz prirodnog stanja i o njegovom postepenom i nesigurnom napretku ka gra|anskom dru{tvu. Isto va`i (iako u ne{to manjoj meri) za aristotelovsko i tomisti~ko shvatanje. Klju~na je razlika me|u njima u tome {to je za Aristotela i Akvinskog, kao i za njihove sledbenike, ljudska dru{tvenost prethodila individualnom, pa je stoga u velikoj meri bila nezavisna od ljudske volje, kao {to je dru{tvenost nekih `ivotinja, mrava i p~ela, na primer, potpuno nezavisna od logosa. Za Grocijusa i Hobsa je, s druge strane, gra|ansko, te samim tim istinski ljudsko dru{tvo, isklju~ivo stvarala~ki ~in volje. Iako su obojica donekle, uostalom kao i Lok i kasniji teoreti~ari prirodnih prava, poput Pufendorda i Volfa (Wolff), priznavali izvestan stepen prirodne dru{tvenosti u stanju prirode, njoj je pripadala sekundarna uloga, a ne uro|ena kao kod tomista. Ljudi se sastaju na istim mestima, razgovaraju i trguju, i to je deo identiteta koji svi dele u jednakoj meri koliko i ~injenica da hodaju uspravno i da im tela (uglavnom) nisu dlakava. No, suprotno aristotelovcima, takozvani „moderni“ teoreti~ari prirodnih prava u ovome ne vide ni{ta {to bi nu`no vodilo stvaranju dru{tva. Samo bi osnovni instinkt odr`anja, jedini nagon koji pripada ~oveku i svakom `ivom bi}u sposobnom za osete, mogao da ima takav u~inak.29 Aristotelovsko shvatanje porekla ljudskog dru{tva utoliko predstavlja opis istorijskog procesa koji neumitno vodi vi{em dobru, eudamoniai koja je mogu}a jedino unutar polisa, izvan ~ijih granica, ~uvenim Aristotelovim re~ima, mogu da postoje samo zveri i heroji – `ivotinje i bogovi, ali ne i ljudi. Nasuprot tome, pri~e o „prirodnom stanju“ kakve nalazimo kod Hobsa, Grocijusa ili Loka, treba da poka`u kako je ne{to nastalo, a lako je moglo biti druga~ije, i {to je u izvesnim delovima sveta, posebno u Americi i Africi, odista i bilo druga~ije. Ta definicija prirodnog zakona, {to su mnogi kriti~ari od [aftsberija (Shaftesbury) do Habermasa (Habermas) pokazivali, nudi krhko obja{njenje ljudske preistorije, ~ak i da je ono prvobitno bilo u neskladu s ~injenicama. Ne samo {to je zavisna od pretpostavke da rane oblike ljudskog roda krasi sposobnost racionalnog prora~una nego polazi i od izuzetno svedenog shvatanja ljudske psihologije, a samim tim i ljudske mo}i delovanja.30
Videti: Richard Tuck, The ’modern’ theory of natural law, u Anthony Pagden (ur.) The Languages of Political Theory in Early-Modern Europe, Cambridge University Press, Cambridge, 1987, 99–119. 30 Jürgen Habermas, Theorie und Praxis. Sozialphilosophische Studien (Frankfurt am Main: Suhrkamp, 1978), 78–79. Upor. Habermas Jirgen (1980), Teorija i praksa: socijalnofilozofske studije, prev. Dubravko Kolendi}, Beograd: BIGZ.
29

111

tre}i program

LETO–JESEN 2009.

112

Me|utim, ta je ideja opstajala, delom zbog svog krajnjeg realizma, a delom i zato {to je proizvodila u~inke koje su (protestantske) imperijalne sile od nje tra`ile. Ona se li{ila ~isto eti~kih normi koje su bile neodvojive od svih prethodnih rasprava o pravima, ili ih je bar svela na najmanju mogu}u meru. Identitet ~oveka odre|uje se kao identitet autonomne individue koja poseduje prava, ~ime nestaje ~ovek ~iji je identitet bio identitet politi~ke `ivotinje. Oba na~ina razumevanja izvora ljudske dru{tvenosti i odnosa ~ove~anstva i prirodnog sveta – aristotelovski i Grocijusov – nude strukturu na osnovu koje su evropske imperijalne sile formulisale svoje tvrdnje po kojima pola`u pravo na zemlju, dobra, a ponekad ~ak i na li~nosti protiv kojih su po~eli rat, odnosno, kako je Ciceron rekao, da bi „o~uvali veru ili odbranili bezbednost“. Uz verovatno neizbe`an rizik da }emo se upustiti u preterano pojednostavljivanje, u ovom kontekstu je mogu}e razlikovati tri op{te kategorije „prirodnih“ prava na koje su se pozivale sve imperijalne sile u ovom ili onom trenutku. To su (1) pravo na preventivni napad, (2) pravo na kori{}enje „neiskori{}ene“ zemlje i (3) pravo na ka`njavanje onih koji kr{e zakon prirode. Prvo od njih se sasvim jasno odnosi na realisti~ki argument o delotvornosti odbrane. Ako je o~igledno da postaje{ ja~i od mene, imam pravo napada pre nego {to bude{ u mogu}nosti da udari{ na mene. Ovde, naravno, polazim od pretpostavke da si potencijalno agresivan jer mo} postoji da bi se koristila, a kad si mo}an, ti postaje{ agresor.31 U pitanju je jedna varijanta argumenta koju su Rimljani koristili otkako je Scipion Afrikanac prvi put napao teritorije seleukidskog vladara Antioha III 190. godine p.n.e., a obilato }e ga rabiti gotovo svaka evropska kolonizatorska sila od XVI do XIX veka, kako protiv nepokornih starosedela~kih zajednica, tako i u me|usobnim sukobima. Ovaj je argument, naravno, i danas uveliko prisutan. Druga i tre}a kategorija prava, me|utim, uvode ne{to sasvim novo u me|unarodne odnose. Obe pretpostavljaju da se rat mo`e voditi i protiv
31 Ova tvrdnja ne mo`e se na}i u Rolsovoj podeli na „dobro ure|ene narode“ i „dr`ave bezakonja“. Ma koliko narod – ne dr`ava u ovom slu~aju – bio dobro ure|en, ~injenica da je ozbiljno naoru`an mo`e ure|enost ~initi mnogo manje vidljivom, naro~ito onima koji s razlogom veruju da su ba{ oni klasifikovani kao pripadnici „dr`ave bezakonja“ (a ne naroda u ovom slu~aju); videti John Rawls, The Law of Peoples, Harvard University Press, Cambridge, MA, 1999, 94. Upor. Rols D`on (1995, 1996), Zakon naroda, prev. Ivana Marde{i}, Beograd: Beogradski krug.

III

OKCIDENTALIZAM I LJUDSKA PRAVA

pojedinaca i protiv dru{tava ne samo na temelju njihovog opho|enja prema potencijalnim neprijateljima u ratu nego i na osnovu potpuno bezopasnih obi~aja koje praktikuju. ^uveni jezuitski metafizi~ar Francisko Suarez (Francisco Suárez) (1548–1617) poku{ao je da uvede ne{to {to bi se moglo svrstati u tre}u kategoriju: ideju „~ove~nosti“ nad kojom se mo`e izvr{iti prestup i koja se mo`e „ugroziti“, te je stoga treba braniti od ~inova agresije kakve su ljudska `rtva ili kanibalizam. No, ta ideja je bila odve} slo`ena i zahtevala je nedvosmisleno razumevanje humanitas, da bi nai{la na {iroko prihvatanje. Malo je bilo onih, recimo u Francuskoj, koji su smatrali da se njihova ~ove~nost dovoljno kompromituje pona{anjem starosedelaca Amerike da bi oni mogli da opravdaju {panska osvajanja Amerike. Ono {to je Suarez nazivao respublica humana bilo je potpuno nejasno da bi imalo ve}u politi~ku te`inu, naro~ito kada se postavljalo spram interesa nastaju}ih evropskih nacionalnih dr`ava.32 Pravo na neiskori{}enu zemlju – koncipirano na osnovu teze rimskih pravnika po kojoj sve stvari na koje niko ne pola`e pravo (res ili terra nullius) postaju posed onih koji ih prvi upotrebe – ~esto su koristili Britanci u Severnoj Americi, a potom i u Australiji. Tokom osamdesetih godina XX veka na isto se pravo pozivala i norve{ka vlada protiv Sama, polunomadskih sto~arskih zajednica s Arktika. Ono je i dalje u sredi{tu dugove~nog spora oko prava starosedela~kih zajednica. Primera radi, tri predstavnika naroda Meriam koji `ivi na ostrvima Mer u Toresovom moreuzu pokre}u 1982. godine spor pred Vrhovnim sudom Australije protiv dr`ave Kvinslend, suprotstavljaju}i se argumentu terra nullius, koji je upotrebljen 1788. godine da bi se njihovi preci li{ili prava na svojinu. Vrhovni sud je 1992. godine doneo presudu u njihovu korist ~ime je ukinuta suverenost Australijskog komonvelta ne samo na ostrvima Mer nego i na ~itavom kontinentu.33 Argument terra nullius u na~elu implicira da je mirna saradnja zemljoradni~kog doseljeni~kog stanovni{tva i starosedela~ke nomadske zajednice, kakva je postojala tokom prvih godina doseljavanja Engleza na ameri~ko tlo mogu}a bar u teoriji (paradoksalno je, me|utim, da je u Americi to bilo mogu}e samo zato {to su starosedeoci zaista obra|ivali zemlju). ^ak je i Kant, koji se `estoko protivio svakom argumentu da Evropljani imaju
Disputatio xii. De Bello, iz: Opus de triplice virtute theologica, fide spe et charitate, Paris, 1621, {tampano u Vol. 2 Luciano Pereña Vicente, Teoria de la guerra en Francisco Suárez, 2 vols., Consejo Superior de Investigaciones Cientificas, Madrid, 1954, 158–161. U ovom slu~aju, autoritet koji bi mogao da utvrdi da li je do{lo do povrede ~ove~nosti nalazio se u onome {to je Suarez nazvao „prirodna mo} i jurisdikcija republike ~ove~anstva“. 33 U pitanju je ~uveni „Slu~aj Mabo“, Commonwealth Law Reports (Aus) 175 (1991–1992).
32

113

^esto se tvrdilo da su Evropljani mogli da zahtevaju velike delove teritorije Otomanskog carstva koji nisu bili delotvorno kori{}eni. smatrao da zemlju koju isprva niko ne zauzima mogu da poseduju oni koji su sposobni i voljni da je iskoriste na dobar na~in. Lok D`on (2002). Dve rasprave o vladi. koji je. „uni{ten kao lav ili tigar. prev. godine. u: Locke’s Two Treatises of Government. Beograd: Utopija. Alberiko \entili (Alberico Gentili) (1552–1608). Me|utim. . 1967). smatrao je da bi takva okupacija bila legalna pod uslovom da naseljenici prihvate suverenost sultana. starosedeoci nisu uspevali da se ostvare kao ljudi jer nisu mogli da sprovedu u delo svoja prirodna prava na napredovanje. Kosta ^avo{ki. 114 bilo kakvo pravo da osvoje druge ili da ih li{e svojine. Videti: Benedict Kingsbury.4 (1998): 713–723. Oni koji se ne slu`e prirodnim izvorima. Svaki opis progresije ljudskog dru{tva dr`i da stalno unapre|ivanje sredstava za proizvodnju. 723n. objavljenom 1758. „kako bi dobili od{tetu za svaku nepravdu koju im ovi nanose“. {to uklju~uje eksploatisanje potencijala prirodnog sveta kojeg je Bog podario ljudima. Upor.tre}i program LETO–JESEN 2009. 292.35 Nadalje. kao jedna od ovih divljih zveri sa kojima ljudi ne mogu da imaju ni dru{tvo ni sigurnost“. kako glasi ~uvena Lokova optu`ba. „Obrada zemlje“. bio spreman da prizna da Evropljani imaju ve}a prava od neevropljana zbog svoje ve}e tehni~ke osposobljenosti. svaki poku{aj poro~nih starosedelaca da stanu na put njegovom sprovo|enju u delo. Confronting Difference: The Puzzling Durability of Gentili’s Combination of Pragmatic Realism and Normative Judgment. 35 Second Treatise 12. koje tokom druge polovine XVIII veka postaje ud`beni~ki prikaz prirode prirodnih prava. American Journal of International Law 92. nisu svi pravnici bili spremni da to prihvate. na osnovu argumenta terra nullius. Na primer. moglo bi se tvrditi da ~ak i ako nisu pru`ali nikakav otpor pri otimanju njihove zemlje. ne ispunjavaju obaveze koje imaju sami prema sebi. uop{te uzev. a sasvim ga eksplicitno nalazimo u izuzetno uticajnom delu Emerika de Vatela (Emeric de Vattel) Le Droit des gens ou principe de la loi naturelle. uvod i komentare napisao Peter Laslett (ur. drugo izdanje. To je implicitno prisutno ve} kod Loka. predstavlja klju~nu ljudsku odliku.) (Cambridge: Cambridge University Press. ~ak i izuzetno uticajni zastupnik internacionalizma. Starosedelac stoga mo`e da bude. pi{e Vatel: 34 Veoma mali broj onih koji koriste argument terra nullius pravi bilo kakvu razliku izme|u okupacije i suverenosti. A u svetlu ius ad bellum potencijalni doseljenici mogu da u|u u rat protiv takvih naroda. koji odlu~uju da i dalje budu lovci-sakuplja~i ili sto~ari iako mogu pre}i na zemljoradni~ki na~in `ivota. 241. predstavljao je kr{enje prirodnog zakona. kod Loka je o~igledno da po{to starosedeoci Amerike ne obra|uju zemlju ne mogu ni da tra`e pravo vlasni{tva ili suverenitet nad tom zemljom. Kako je pravo na zaposednutu zemlju bilo upravo prirodno pravo. Me|utim.34 Sli~ne te{ko}e javile su se u pogledu prava evropskih monarha na „jalove“ zemlje koje su koristili za lov.

37 Samuel Pufendord se kasnije protivio ovome. Political Thought and the International Order from Grotius to Kant. I. poput starih Germana i nekih modernih Tatara koji. {to je dovelo do uspostavljanja kategorije bi}a kojem su se prirodna prava mogla odre}i. 1999. Nimes. .. Indijanci su pre{li iz druge u tre}u kategoriju. Uprkos tome {to su ovi drugi insistirali na tome da se za svaki narod mo`e re}i da prepoznaje prirodni zakon ukoliko `ivi u dru{tvu koje pru`a minimum nu`ne za{tite. Videti i: Richard Tuck. Narodi tih ogromnih plodnih prostranstava lutali su njima umesto da ih nastane. Razmotrimo li to pa`ljivo. ~injenica je da je bilo malo takvih dru{tava koja su to zbilja mogla da pru`e. prema aristotelovcima. 195. pod uslovom da se sprovedu u pravednim okvirima.) I dok je osvajanje civilizovanih carstava Perua i Meksika bila nepopravljiva otima~ina. defini{e sadr`aj prirodnog zakona. ukr{taju i tomisti~ka i hobsovsko-grocijevska odre|enja prirode i porekla prirodnog zakona i zakona naroda. s prirodnim zakonom koji. Cambridge. ako ve} `elimo da ima ikakvu svrhu. argumenti su se svodili na tezu po kojoj ako ljude ne krasi kultura kakvom je mi smatramo mo`emo ih li{iti svih njihovih prava. odnosno kr{enja prirodnih zakona. mora „biti koristan celoj ljudskoj rasi“. Postojali su dakako i drugi. Po{to prirodni zakon nema o~iglednih ograni~enja.. nisu uspeli da ispune du`nost prema sebi. neposredniji na~ini protivljenja bo`jem planu o izgledu ljudskog roda. U toj ta~ki se. Oxford.“36 115 36 Emeric de Vattel. 149–50. xxvii–xxviii. ou principe de la loi naturelle.). et les devoirs des citoyens.. tvrde}i da je Grocijus pome{ao obi~aj koji uvek pripada pojedina~noj grupi. Le Droit des gens.) Oni narodi.. iako prebivaju na plodnoj zemlji. Citirano prema: Samuel Pufendorf. ve} je to i obaveza koju priroda name}e ~oveku Škurziv dodat ¹. 1793. James Tully (ed. Naprosto. 1991. a da istovremeno ne stvaraju neku vrstu politi~kog poretka koji.OKCIDENTALIZAM I LJUDSKA PRAVA Kako.37 Kako su se ne samo da zaslu`uje pa`nju vlade zbog svoje izuzetne koristi. Oxford University Press. nanose}i {tetu svojim susedima zbog ~ega zaslu`uju da budu istrebljeni kao divlje zveri (. On the Duty of Man and Citizen according to Natural Law. uvi|amo da se „prirodna“ prava mogu na pravi na~in definisati jedino prema merilima civilizovanosti. zanemaruju njeno obra|ivanje i umesto toga biraju plja~ka{ki `ivot. bilo je potpuno irelevantno „da li Persijanci `ene svoje majke ili Egip}ani svoje sestre“. svako odstupanje od centralnih normativnih pravila po kojima `ive civilizovana bi}a moglo se tuma~iti ne samo kao druga~ije nego i kao neprirodno. dakle. The Rights of War and Peace. Cambridge University Press. Stoga. dotle bi ustanovljenje raznih kolonija na severnoameri~kom kontinentu moglo biti sasvim zakonito. ne uspevaju da ispune du`nosti prema sebi. Svaka nacija je prirodnim zakonom obavezana na obradu zemlje koja joj je pala u deo (. Upravo je zato Grocijus tvrdio da se svi narodi sveta moraju voditi onim {to on naziva obi~ajima „najcivilizovanijih naroda sveta“. na razli~ite na~ine.

Jedino bi tvrdnja da postoji neko svemogu}e bo`anstvo koje zapoveda da njegova kreacija poseduje izvesna transkulturna i nepromenljiva prava. jer priroda. nezavisno od njihovih verskih uverenja. otvara prostor za jo{ jedno „prirodno“ pravo koje se na razli~ite na~ine mo`e razumeti kao neophodan uslov za pravo terra nullius. Izgleda. a potom i ve}ina neotomista. 116 ta~no definisali „najcivilizovaniji narodi“ zavisilo je od radnih teza onih kojima je pripao posao definisanja.38 Od XVI do XIX veka postepeno se razvijala ideja o civilizaciji sveta koju ~ine razli~ita dru{tva. Videti: Ignatieff. polaze od toga da je ~ove~anstvo zadr`alo ono {ta Vitorija naziva „pravom na prirodno udru`i38 Treba naglasiti da je Havijer Mugerca (Javier Muguerza) istakao da ljudska prava ne mogu proizlaziti iz prirode. kao i aristotelovsko. nisu `iveli gra|anskim ili politi~kim `ivotom. Uprkos tome {to su i aristotelovci i moderni teoreti~ari prirodnog zakona nastojali da odvoje osnovne elemente prirodnog zakona – pa samim tim i prirodnog prava – od ~isto lokalnih politi~kih i dru{tvenih aran`mana – odnosno od politike – politika je odnekud uvek uspevala da se prikrade. IV . 82. pretpostavlja da je podela sveta na razli~ite narode dovela do nestanka mnogih drevnih sloboda ljudskog roda. koncept ljudskih prava kao razli~it od gra|anskih nema mnogo smisla. o~igledno da su lovci-sakuplja~i ili polunomadski narodi. Francisko de Vitorija. Umesto toga. ~ije su implikacije bile potencijalno nepregledne. mogla osigurati da ta prava ostanu neizmenjena istorijom bi}a koje ih je posedovalo. Revista internacional de filosofía política 15 (2000): 43–59. Time se. odnosno biolo{ko stanje ~oveka. me|utim. od kojih se sva povinuju odre|enim „prirodnim“ pravilima i obrascima i te`e izvesnim „prirodnim“ ciljevima na osnovu kojih se odre|uje razumevanje „prirodnih prava“.tre}i program LETO–JESEN 2009. nije u stanju da stvori prava bilo koje vrste. ljudska prava proizlaze iz „ljudskog stanja“ koje je nesumnjivo dru{tveno-istorijska kategorija. Ono bi se moglo opisati kao pravo na slobodni prolaz. mada ne svih. Nedavno su mnogi teolozi razli~itih hri{}anskih provenijencija poku{ali da prisvoje koncept insistiraju}i na tome da bez utemeljenja u nekoj vrsti bo`anskog. 53. Vide}emo da su teoreti~ari modernih ljudskih prava suo~eni s potpuno istim problemom. Tomisti~ko obja{njenje porekla gra|anskog dru{tva. Human Rights as Politics and Idolatry. La lucha por los derechos (Un ensayo de relectura libertaria de un viejo texto liberal). me|utim. koji prema ve}ini Evropljana. neizbe`no bili isklju~eni bar iz onih stro`ih definicija tog pojma. Ni aristotelovci ni moderni teoreti~ari prirodnog zakona nisu bili spremni za tu vrstu krajnje voluntaristi~ke perspektive.

1. svakako nisu oti{li u Ameriku kao putnici i trgovci koji pronose mir. Zbog toga su svi ljudi du`ni da `ive u stanju uzajamnog prijateljstva. 117 „U po~etku sveta“. te im stoga bez opravdanog razloga ne mogu zabraniti unapre|enje vlastitih interesa“. Ovde je. ona se te{ko mogla uklopiti u realne okolnosti. Vitoria Political Writings. ve} rod“. zasniva se na pretpostavci o identitetu koji pripada svim ljudima. homo homini lupus. ka`e Vitorija. 40 Tvrde}i da Indijanci onemogu}avaju}i [pancima da slobodno pristupaju njihovoj zemlji. mogao i}i u korist [pancima koji su tvrdili da je njihov rat u Americi opravdan. zapravo kr{e prirodno. Ako je ta teza trebalo da poslu`i kao opravdanje za osvajanje Amerike. pi{e on. „Svaki narod“. „Priroda je ljudima“. Vitorija je u stvari izneo argument koji bi. „Ne bismo bili spremni“. nastavlja on. dakle. 2. Avgustin je doista rekao da spre~avanje prava na prolaz mo`e biti dovoljan razlog (injuria) za po~injanje pravednog rata.40 Vitoria. IV. [panci su na to uzvratili svojim pravom da im oduzmu dobra.23. {to isti~u i neki Vitorijini savremenici. re~ o aluziji na anti~ko pravo na gostoprimstvo. Pravo na gostoprimstvo. Izgleda da je ovakvo odre|enje isklju~ivo Vitorijina kreacija. jer je „drugovanje me|u ljudima deo prirodnog zakona“. kada su sve stvari bile zajedni~ke. To sa sobom ne donosi samo pravo na „slobodno me|usobno op{tenje“ nego i du`nost prijateljstva. Decretum C. svakome je bilo dozvoljeno da pose}uje zemlje i putuje gde god da po`eli. suvo prime}uje teolog Melhor Kano (Melchor Cano). i da to 39 . Kako su indijanski prin~evi o~igledno ispoljili vrlo malo ljubavi prema [pancima.3).OKCIDENTALIZAM I LJUDSKA PRAVA vanje i saobra}anje“ (naturalis societas et communicationis)39. da „Aleksandra Velikog opi{emo kao obi~nog putnika“. 3. me|utim. koje }e Vitorija iz gr~kog obi~aja transformisati u pravo po zakonu naroda. kako tvrdi Ovidije. u~iniv{i sve {to im je bilo u mo}i da stanu na put sprovo|enju njihovog prava na „prirodno udru`ivanje i saobra}anje“. (Quaestiones in Heptateuchum. To pravo o~igledno nije oduzeto podelom svojine (divisio rerum). 44. „obavezani prirodnim zakonom na ljubav prema [pancima. On the American Indians. a da je gostoprimljivost prema strancima humano i odgovorno pona{anje“. a naro~ito na pomo} u opasnim situacijama. Indijanski „prin~evi“ bili su. ukoliko bi svi nu`ni uslovi bili ispunjeni. U pitanju je slo`en skup tvrdnji podeljen u pet podgrupa. „dodelila izvesno srodstvo“. pa tako i ljudsko. ta podela nikada nije navela narode da stanu na put slobodnom op{tenju me|u ljudima. pravo [panaca. ^ovek nije „~oveku vuk. Ali ta teza nema strukturu Vitorijinog argumenta. 278. „dr`i da je lo{e opho|enje prema putnicima bez nekog posebnog razloga ne~ove~no. jer [panci.

42 Klju~ni deo Vitorijinog argumenta bila je teza da je pravo na saobra}anje i udru`ivanje opstalo i posle divisio rerum. gr~kog retori~ara iz IV veka. dakle. nejednako su raspodelili svoja dobra {irom zemlje kako bi ljude primorali na to da saobra}aju me|u sobom. Vitorijina tvrdnja da sva ljudska bi}a imaju prirodno pravo na slobodno (mirno) kretanje po celom svetu. Navedeni tekstovi nisu nasumi~no izabrani.41 Odatle sledi da ako Indijanci ne mogu da spre~e [pance da ih pose}uju. „Ukoliko uni{tite trgovinu“. 278. ~ime su omogu}ili plovidbu. te bi osporavanje prava na udru`ivanje podrazumevalo da se ljudima osporava njihov identitet. koja je. Bogovi. pod ~ime je mislio na ne{to {to nadilazi obi~no trgovanje. 78–81. „prirodna te`nja za odr`avanjem dru{tvenih veza“. Ne treba. apsolutnim pravom u koje se nijedno ljudsko dru{tvo ne mo`e da me{a. traktatu napisanom s ciljem predstavlja dovoljan povod za rat. Vitorijin argument zaista podse}a na argumente savremenih pobornika ljudskih prava koji tvrde da postoji pravo intrevencije u „dr`avama bezakonja“. 3. uz Vitorijinu formulaciju argumenta. re~ima Libanija. kao i prirodni zakon. Vitorija ovde govori o onom {to je. 1. Liberty. „ljudi bi mogli da neguju dru{tveni odnos jer }e jednom biti neophodna pomo} drugog“. jer one neprekidno kr{e ljudska prava. videti argumente u: Rawls. da „posete“ i putuju kroz Ameriku. oslanja se na dugu anti~ku i humanisti~ku tradiciju. 41 Vidi Brett. godine. tvrdi Seneka. On the American Indians. odnosno bilo kojih Evropljana. ni Francuzi ne mogu „spre~iti [pance da putuju ili ~ak `ive u Francuskoj. 42 Vitoria. Na taj na~in. Na primer. da nas ~udi {to je atinski dekret kojim je Megaranima zabranjivana trgovina u bilo kom delu atinskog carstva vodio Peloponeskom ratu. tvrdio je u I veku istori~ar Lucije Anej Flor. to pravo spada u ius gentium i prirodno je jer jednako va`i za sve narode. Grocijus je upotrebio u svom naj~itanijem tekstu De mare liberum iz 1607. i vice versa“. 118 Ali je ta teza imala {ire posledice. Sve njih.tre}i program LETO–JESEN 2009. ius absolutum. stoi~ka po poreklu. 99–112. The Law of Peoples. U prvoj fazi. niti {to je Agamemnon otpo~eo rat s kraljem Mizije kada je poku{ao da ograni~i prolaz drumovima koji su vodili kroz njegovo kraljevstvo. te ga stoga ne mo`e ukinuti ljudsko delovanje. prema njegovom mi{ljenju. 205–206. Da bi ljudima olak{ali. bogovi su bili dovoljno mudri da stvore vetrove koji duvaju u razli~itim pravcima. Trgovina je otuda izraz. po{to opstaje iz vremena primitivnog ljudskog dru{tva. Vitoria Political Writings. pravo [panaca. ba{ zato {to su ljudi po prirodi bi}a koja me|usobno saobra}aju. „ru{ite savez koji spaja ljudski rod“. Re~ je o onome {to je pravnik Vaskez de Men~aka (Vázquez de Menchaca) – ~ije }e misli presudno uticati na Huga Grocijusa – nazvao liberrima facultas. . re~ima Filona Aleksandrijskog. Right and Nature.

prev. a prihvatio Grocijus. 50. nije filantropsko (eti~ko) na~elo.45 Odnosno. i sposobnost govora nije bila samo odre|uju}a osobina ~ove~anstva ve} osnova svakog oblika prirodne dru{tvenosti.“ u: Kant Political Writings. kako navodi u svojoj Metafizici morala: „Ova umna ideja mirne. utemeljen na tezi o prijateljstvu me|u ljudima. ou principe de la loi naturelle. celovite zajednice svih naroda na zemlji. Le Droit des gens. pi{e on dalje: Njime je implicirano i pravo slobodnih osoba da me|usobno komuniciraju. ve} na~elo koje se ti~e prava“. Prolegomena. princip „prirodnog udru`ivanja i saobra}anja“ imao je {ire implikacije. ^injenica da se taj tip saobra}anja tretirao i kao sredstvo civilizovanja varvara. Early Modern Rights Talk. Ideja op{te istorije usmerene ka ostvarenju svetskog gra|anskog poretka u: Um i sloboda. 13 (2001): 391–411. Kant. Oxford.43 Sme{taju}i slobodu mora i pravo na slobodno kretanje bez obzira na nacionalne granice u prirodu. 45 „Idea for a Universal History with a Cosmopolitan Purpose. Yale Journal of Law and the Humanities. prevodioci i urednici: Hans Reiss i H.. Bo`idar Zec. 43 119 . imali neotu|ivo pravo da saobra}aju s pripadnicima svoje vrste. On odzvanja u pojmu civitas maxima Kristijana Volfa (Christian Wolff). 1934. Upor. 1991). Upor. To je istorijska podloga savremenog shvatanja slobode govora. ovaj princip iznosi na videlo i prirodno pravo za koje se tvrdi da je nezavisno od politi~kih i kulturnih ograni~enja. I. Jasno je da su pojedinci. Jezik je od antike bio klju~ni deo istorijskih opisa postanka dru{tva. Kant Imanuel (1974). II. kao i u onom {to Vatel naziva „vezama univerzalnog dru{tva koje je priroda ustanovila me|u ljudima“. 9–10. njegovim re~ima. Beograd: Plato. Jus gentium methodo scientifica pertractatum. B. et les devoirs des citoyens. O ovom pitanju i vezi sa jezikom prirodnih i ljudskih prava pogledati: Victoria Kahn. ~ak i ako nije prijateljska. Me|utim. koliko god da je njihovo pona{anje bilo varvarsko i divlje. Iako nisu imali nikakvog dodira s pripadnicima „[kole iz Salamanke“ ili sa njihovim delima. „Svi narodi“.OKCIDENTALIZAM I LJUDSKA PRAVA da se ospori pravo Portugalcima da trguju u Indijskom okeanu. Ipak. Beograd: Ideje. zbog ~ega se mo`e re}i da on u sebi zadr`ava na~elno hri{}anski (i stoi~ki) smisao za univerzalnost ~ove~anstva. ni na koji na~in nije izmenila njen status prava. Kant Imanuel (2005). „najuzvi{enija svrha prirode“ i „obrazac na osnovu kojeg se mogu razviti svi izvorni potencijali ljudske rase“. 44 Vattel.. 51. vi{e prev.. mnogobrojni kasniji autori ponudili su argument sli~an onom koji je formulisao Vitorija. Clarendon. Nisbet (Cambridge: Cambridge University Press. ChristianWolff.44 Kantova „univerzalna kosmopolitska egzistencija“ bila je. Prolegomena za svaku budu}u metafiziku. njegov najupadljiviji i najuticajniji odjek svakako je Kantov pojam ius cosmopoliticum.

Ve~ni mir. 27. . 674.. te`nja koja predstavlja „savr{en izvor koji je doprineo padu njihovih dr`ava“. 106–107. Upor. no ne i da nastane. Kant Imanuel (1993). kao i kod Vitorije. Du{ica Gute{a. to se pravo mo`e nazvati kosmopolitskim pravom (ius cosmopoliticum)“. poput Vitorije47. 1907–1922. U pitanju je. 120 „Kako se ti~e mogu}e unije svih naroda s obzirom na izvesne univerzalne zakone o me|usobnoj trgovini. „Kant and Cosmpolitanism“. koju je po pretpostavci podrivala distinkcija Grci/varvari. Kant Imanuel (1974). 47 Pogledati komentare u Martha Nussbaum. Dru{tva ne mogu da napreduju ako su me|usobno izolovana. narodi su povezani mogu}no{}u fizi~kog saodno{enja (commercium). 1997) 36–37. James Bohman i Mathias Luz-Bachman (Cambridge and London: MIT Press. Königlich Preussichen Akademie des Wissenschaften. 49 „Perpetual Peace a Philosophical Sketch“ u: Political Writings. Tako. godine. Sremski Karlovci. 1991). 48 Kant. Bermerkungen aus dem Vortrage des Herren Kant uber Metaphysik der Sitten. imaju izvorno zajedni{tvo nad zemljom. prev. drevno pravo svih osoba na slobodan pristup bilo kom delu sveta. koje pripada svim ljudima kao dru{tvenim bi}ima“. Metafizika morala. 93/94 (komentare Kantovih predavanja napisao Vigilantius) u: Kants gesammelte Schriften vol. pi{e u nastavku. da posete. Berlin. „Le utopie della pace perpetua. Mary Gregor (Cambridge: Cambridge University Press. Reimer. 148. ur. Novi Sad: Izdava~ka knji`arnica Zorana Stojanovi}a. Na ovaj na~in.“ Lettera internazionale 22 (1989): 55–60. u: Perpetual Peace: Essays on Kant’s Cosmopolitan Ideal. vi{e prev. Pogledati: Daniele Archibugi. koje se onda skupno odbacivalo zbog svog varvarstva. omogu}ava Šstrancima¹ da stvore razli~ite vrste veza sa nativnim `iteljima. jo{ manje ako se me|usobno preziru. Angefangen den 14 Okt.48 Za razliku od ius gentium. udaljeni kontinenti mogu da uspostave mirne uzajamne odnose koji kasnije mogu biti ure|eni javnim zakonima.tre}i program LETO–JESEN 2009. u: Um i sloboda. umesto toga. Filozofski nacrt. Kant vrlo precizno defini{e sopstveno shvatanje „gostoprimstva“. 158. {to ljudsku rasu ~ini sve bli`om kosmpolitskoj egzistenciji. Upor. Kod Grka se mogla prepoznati te`nja ka izolaciji od ostatka ~ove~anstva. odnosno celovitog odnosa jednog prema svim drugima gde svako svakome mo`e da predlo`i trgovanje. ur. ius cosmopoliticum se ipak odnosi samo na pravo intersubjektivne razmene. Ovo pravo. 158–159.46 Pokaza}e se da se Kant. mada ne i nad pravednim zajedni{tvom svojine (communio) pa tako ni nad njenom upotrebom. u velikoj meri oslanja na isto stoi~ko shvatanje saobra}anja kao osnove dru{tvenosti. Metaphysik der Sitten Vigilantius.49 Dakle. 46 The Metaphysics of Morals. cf. Kant ga ograni~avana na „uslove op{teg hospitaliteta“. svi gra|ani imaju pravo „posete. a jo{ manje da pokore. Beograd: Ideje. The Metaphysics of Morals. U Ve~nom miru objavljenom 1795.

kosmopolitsko pravo mo`e biti pravo samo po prirodi. kao {to je Edmund Berk zahtevao od svog mladog francuskog kolege. nalazi Francuska reThe Conflict of the Faculties. Mary Gregor (Lincoln: University of Nebraska Press. to nam nudi kona~no jemstvo da takva budu}nost nije utopija. Beograd: Ideje.50 Tradicija prirodnog zakona. ur. 1992). a s njom i shvatanje „prirodnog“ prava. Po~etkom prve decenije XIX veka prirodna prava uistinu postaju „besmislica na {takama“. od istog autora videti: Enlightenment against Empire.OKCIDENTALIZAM I LJUDSKA PRAVA Ovo se sna`no suprotstavlja „neprijateljskom pona{anju civilizovanih dr`ava na{eg kontinenta. Kantovska vizija kosmopolitskog sveta tako|e je posrnula pred plimom novog nacionalizma. naro~ito usmerenih ka trgovini.51 Izme|u Kanta i Berka se. Upor. kako je Kant uporno tvrdio. ve} predstavlja i moralnu du`nost. 167. naglasiti da je Bentamov napad usmeren ka oslabljenom pravnom naturalizmu Deklaracije o pravima ~oveka i gra|anina iz 1789. chap. ^inilo se da je to bio pravi trenutak da se odbace apstrakcije na kojima su po~ivala prirodna prava i da se. jeste da budu tretirani kao gra|ani jedinstvene dr`ave ~ove~anstva (ius cosmopoliticum). kako glasi ~uvena fraza D`eremija Bentama (Jeremy Bentham) (va`no je. i pojedinaca i dr`ava Škoji su ¹ u poziciji da zvani~no uti~u jedni na druge. francuska Deklaracija nije predstavljala samo sprovo|enje „entuzijazma“ rimskog prava 50 V . va`i za pojedince u jednakoj meri u kojoj va`i i za dr`ave: pravo gra|ana sveta. Spor me|u fakultetima. pre nego na ranu modernu tradiciju prirodnog zakona). [ankar Mutu (Sankar Muthu) je nedavno istakao da je uprkos tome – ili upravo stoga – {to je ius cosmopoliticum prolaz ka „obrascu po kojem se mogu razviti svi izvorni potencijali ljudskog roda“. me|utim. nego joj se „neprekidno pribli`avamo Šte stoga ¹ ne samo da je zamisliva“. 51 Naravno. Prema njegovom mi{ljenju. u: Um i sloboda. vi{e prev. Nj. Kant Imanuel (1974). pravo koje. Sankar Muthu. za Berka je „prirodni“ zakon propisivao samo neophodnost po{tovanja autoriteta Boga i gra|anskog prava. 121 Univerzalna kosmopolitska egzistencija ostaje za budu}nost. Constellations 7 (2000). zavr{ava se s Kantom. 5. Princeton. Princeton University Press. zbog nepravdi koje nanose kada pose}uju strane zemlje i narode ({to je u njihovom slu~aju isto {to i osvajanje)“. Kako. naravno. ~ije se napredovanje u velikoj meri mo`e pripisati upravo onim imperijalisti~kim ambicijama za koje se Kant nadao da su kona~no napu{tene. u pripremi.. godine. Justice and Foreigners: Kant’s Cosmopolitan Right. u ljudskim bi}ima vi{e ne posmatraju prirodni ~inioci ve} „konkretni ljudi“ koji u~estvuju u zajedni~kom ljudskom `ivotu. me|utim.

a retko u tome ne uspevaju. umnogome predstavljaju prvobitno poricanje ~injenice da je u praksu ve} je bila i poku{aj napu{tanja „predrasuda“ na kojima je ono po~ivalo. 54 Les droits naturels. {tavi{e. Razmi{ljanja o revoluciji u Francuskoj. niti bi savest ijedne osobe bila obavezna na po{tovanje takvog zakona. Pisao je: „Ako prona|u ono {to tra`e.tre}i program LETO–JESEN 2009. francusko razumevanje dru{tvenog poretka. a upravo se revolucija u na~elu ozna~ava kao trenutak u kojem nastaje moderna koncepcija „ljudskih prava“ – „prava ~oveka“. kroz „op{te dobro“. „Les hommes naissent et demeurent libres et égaux en droits“ (~lan 1). 67. „zajedni~ki boljitak“. „dobro svih“. Les Déclarations des droits de l’homme 1789–1793–1848–1946. dok je ameri~ko dru{tvo osmi{ljeno eudemonisti~ki. inaliéables et sacrés de l’homme (Preambule). Paris 1989. Me|utim. iako su. Sli~ne tvrdnje se mogu na}i u Poveljama o pravima dr`ava Vird`inije. nasuprot verziji koju nudi Dru{tveni ugovor. u: Luicen Jaume (ur. po{to su „neotu|iva i sveta“ i po{to su svi ljudi „ro|eni i `ive slobodno i jednaki u pravima“. Ljiljana Nikoli}. po{to sva prava koja ova stanja po pretpostavci prenose. 104. 53 Norberto Bobbio. mora se. Koncepcija prirodnih prava implicirala je ne{to {to bismo mogli opisati kao negativno udru`ivanje s gra|anskim ili ljudskim zakonom. 1990. Human Rights as Politics and Idolatry. Merilenda i Masa~usetsa. prva tri ~lana Deklaracije ponavljaju Rusoovo shvatanje o stvaranju dru{tvenog ugovora: prvi se odnosi na ~ovekovo prirodno stanje. „Prava ~oveka“ su stoga i dalje prirodna prava.54 Te teze. postojanje neke instance protiv koje onaj ko poseduje prava mo`e da se pobuni sa razlogom“. s rezonom koji ima. 12. 122 volucija. Torino. prev. pretpostaviti da ona ostaju prirodna ~ak i po{to je dru{tvo ustanovljeno. Deklaracija ne treba da bude istorijski narativ.). Edmund Berk (2001). u tom smislu da se nije mogao doneti nijedan zakon koji bi bio otvoreno protivan prirodnom zakonu. ne diraju. „Svrha svakog politi~kog udru`ivanja je o~uvanje prirodnih i neotu|ivih prava ~oveka“ (~lan 2). 52 Po ovom pitanju. 103.“ Upor. . Einaudi. Beograd: Filip Vi{nji}. nijedno prirodno pravo ne podrazumeva udru`ivanje s bilo kakvim politi~kim ~inom ili odre|enim politi~kim poretkom. pre svega je individualisti~ko. Flammarion. drugi na ciljeve gra|anskog i politi~kog dru{tva. L’età dei diritti. naravno. neki politi~ki ~inovi – rat je najo~igledniji primer – o~ekivana posledica kr{enja prava utemeljenog u prirodi. Ignjatijev ispravno ka`e: „Prava su neizbe`no politi~ka. prema Marksu. Kao {to isti~e Norberto Bobio (Norberto Bobbio). godine ozna~ava prekid s takvim na~inom razmi{ljanja. postoje istovremeno. nego da skinu ogrta~ predrasude ne ostavljaju}i ni{ta osim golog rezona. smatraju da je pametnije da tu predrasudu.52 Déclaration des droits de l’homme et du citoyen iz 1789. uprkos o~iglednom uticaju Rusoa na neke delove ustava. a tre}i na „princip legitimnosti mo}i koja po~iva u naciji“.53 Me|utim. Kako bilo da bilo. jer pre}utno podrazumevaju konflikt izme|u onoga koji ima pravo i onoga koji to pravo uskra}uje.

L’Ancien régime et la révolution. la garantie sociale.55 Ona proisti~u iz gra|anskog statusa njihovih nosioca. Novi Sad: Izdava~ka knji`arnica Zorana Stojanovi}a. Varle (Varlet) pravi nacrt svoje Déclaration des droits de l’homme en l’état social koja. prev. Tocqueville. sasvim su izri~ito gra|anska i politi~ka. ve} u ime suverenog naroda.OKCIDENTALIZAM I LJUDSKA PRAVA ljudski identitet nu`no i neizbe`no politi~an. No one se ne izri~u u korist ~itavog ~ove~anstva.57 Kasnije se jezik jo{ menja „To su pravo na slobodu. godine. Uklju~ivanje prava na svojinu.56 Zanemarivanje ranije koncepcije „prirodnog“ u modernom razumevanju „gra|anskog“ i „politi~kog“ postaje nagla{enije u velikom broju nacrta raznih deklaracija o pravima ~oveka. „ustanovljenog u nacionalnoj skup{tini“. ne podrazumevaju samo izokretanje sholasti~kog nego i grocijusovskog shvatanja ius naturae. civils et politiques des hommes. uprkos tome {to nastaju na tragu Hobsove i Grocijusove koncepcije prirodnog zakona. koje je u sredi{tu ~itavog potonjeg revolucionarnog zakonodavstva i koje ostaje centralno za svako naknadno moderno promi{ljanje prirodnih prava. 240. la propriété. Tokvilovim (Tocqueville) re~ima. i konkretnih. 269. Ona. uspe{no poni{tava ~itavo ranomoderno podvajanje prirodnog i gra|anskog. pisanih po nastanku Republike. ta osnovna prava za koja se ka`e da su sveta i neotu|iva. ^lan 1 Kondorseovog predloga glasi: „Les droits naturels. civils et politiques des hommes. uspostavila siguran most izme|u one vrste apstraktnog mi{ljenja koje Tokvil naziva „religijskim“. kao zakona na koji podela ~ove~anstva na nacije nu`no ne sme uticati. Godinu dana kasnije. Deklaracija je. Revolucija je. bezbednost i otpor tla~enju“ (~lan 2). Upor. 57 Les Déclarations des droits de l’homme 1789–1793–1848–1946. Aljo{a Mimica. nacionalnih.“ 55 56 123 . politi~kih ambicija koje }e dominirati raspravom o pravima tokom celog XIX veka. la sûreté. drugim re~ima... Na primer. III. Sremski Karlovci. ur. sveta. vlasni{tvo. Nadalje. 107–108. i njemu se zaista moglo ~initi da je revoluciju „vi{e podstakla `elja za obnavljanjem ljudskog roda nego za reformisanjem Francuske“. gl. po{to se deljenje Adamovog nasle|a nekim narodima sveta tuma~ilo kao prva prilika u kojoj je postignut dru{tveni ugovor. knj. sont la liberté. uprkos tome. Kondorse (Condorcet) pi{e Déclaration des droits naturels. pravnih i normativnih svetova kojima su ljudi nu`no konstituisani. ali primenu i zna~enje ne mogu imati u kontekstu pukog gra|anskog dru{tva ve} jedino u kontekstu dru{tva koje je konstituisano kao nacija. mo`da i posmatrala „~ove~anstvo“ nezavisno od dru{tvenih. Tokvil Aleksis de (1994). ta prava defini{e kao „izvedena iz prirode koja je uvek jedna i nepromenljiva“ i „stara koliko i svet sam. Francoise Mélonio (Paris: Flammarion. Stari re`im i revolucija. I. 1793. et la résistance à l’oppression. No. neotu|iva i neprenosiva“. l’égalité. uprkos tome. 1988).

godinu da bi ovaj princip bio inkorporiran u Ustav ^etvrte republike. 321–322. prava ~oveka postaju sve beskorisnija u me|unarodnim ili interkulturnim odnosima. 2001. zasnovana je na tezi da samo reprezentativni sistem dozvoljava punu autonomiju ~oveka. u procesu njihove transformacije u politi~ka prava koja se mogu posedovati samo unutar posebnih politi~kih re`ima. premda pominje „prava i du`nosti koje su starije i nadmo}nije od pozitivnih zakona“. za Kanta ne i demokratske. 165. Batavska republika (Holandija). o pravima su mogli da govore samo u okviru onog {to }e se nazivati 58 Videti Olympe de Gourges. Deklaracija iz 1789. sada su transformisana u poseban skup politi~kih prava koja su se. demokratsko i predstavni~ko. Pierre Manent. Rim i Napulj. 198–209) gde se tvrdi da: „la femme naît libre et demeure égale à l’homme en droits. Les droits de la femme (1791) (Les Déclarations des droits de l’homme 1789–1793–1848–1946.59 Stanje se.tre}i program LETO–JESEN 2009. 61 Naravno. ta prava ne kvalifikuje kao „prirodna“ niti ih. vlasti. Cours familier de philosophie politique. Prava ~oveka vi{e nisu prava koja ~ovek mo`e posedovati bez obzira na dru{tvo ili u me|usobno razli~itim dru{tvima. on pourrait dire que les droits du citoyen l’avaient emporté sur ceux de l’homme. Iako je Kantova ideja predstavni~ke vlasti ekskluzivna. kao {to je Kant uo~io. Videti Daniele Archibugi. La democrazia nei progetti di pace perpetua. {tavi{e. me|utim. opisuje kao „droits de l’homme“. godine. 60 Les Déclarations des droits de l’homme 1789–1793–1848–1946. 124 tako da „prava ~oveka“ postaju specifi~no ograni~ena na ona prava koja pojedinac ima kao gra|anin.“ Me|utim. Paris. koncepcija prirodnog zakona je u potpunosti napu{tena. mogla razumeti jedino u kontekstu jednog posebnog politi~kog poretka: u kontekstu republikanske. trebalo je sa~ekati 1946. izmenilo do 1848. iako se njihovo poreklo i dalje rutinski sme{ta u prirodu ~ove~anstva.61 Me|utim. Liberali koji su pripadali generaciji D`ona Stjuarta Mila (John Stuart Mill) i Tokvila. Fayard. o ~emu svedo~i Ustav Druge republike koji.60 Odbacivanjem samog pojma „prirodnih prava“ u intelektualnim miljeima. ve} samo kao „droits de citoyens“.58 Fraze koje su odre|ivale prirodno poreklo tih prava – „droits des peuples“. do kraja XIX veka: „on s’intéressa davantage à l’inscription politique des droits humains dans le cadre d’un État national qu’à l’affirmation générale des droits en tant que tels“. 59 Kao {to je Pjer Manen (Pierre Manent) istakao. i kasnije predstavni~ke. Prirodna prava. pa stoga i antirusoovska. godine odnosila se na: „Des droits de l’homme et du citoyen. koja su u izvesnoj meri nudila mogu}nost ograni~enja pona{anja evropskih kolonijalnih sila. i to samo u dru{tvu koje je ure|eno kao republikansko. „droits de l’homme en société“ – postaju op{te mesto i ponavljaju se u nacrtima deklaracija „sestrinskih republika“ kao {to su Ligurija.“ Ipak. Od sada je re~ o onim pravima koja se mogu imati samo u dru{tvu. . Teoria politica 6 (1990): 122–136.

Kako je Mil rekao. imali su obavezu da se prema „nazadnim“ ili „varvarskim“ narodima ne pona{aju okrutno i „nehumano“. Varvarin se. oslabljeni koncept ’civilizacije’“.62 S kona~nim porazom komunizma – poslednje velike zajednice na zapadu koja je pru`ala postojane ideolo{ke prigovore ideji ljudskih prava – ona postaju „moralni i politi~ki referentni okvir zapada“. {to je verovatno i neizbe`no. Zato oni na izvestan na~in ponavljaju istu istoriju koja ide od „prirode“ do „kulture“. sada se uru{ava. {tavi{e. varvari „nemaju prava kao nacije“. me|utim. Distinkcija izme|u prirode i dru{tva. re~ima Pjera Manena (Pierre Manent)63: „Postav{i to. koje su od XVI veka nudile kontekst za raspravu o svim me|unarodnim odnosima i svim razmatranjima me|unarodnog zakona i prava. . Da bi to u~inila. 163–164. i izme|u prava koja osoba mo`e imati kao individua i onih koja mo`e imati kao ~lan date zajednice. ona su uvek. Ukoliko se ne prihvati ideja na kojoj insistiraju pojedini moderni teolozi. Manent. Cours familier de philosophie politique. Do kraja Drugog svetskog rata takvo shvatanje je u potpunosti napu{teno. Ono {to je bilo potrebno bio je nov konsenzus. I samo su pripadnici nacija uop{te mogli da imaju prava. Tako se moderni teoreti~ari ljudskih prava suo~avaju s gotovo istim problemom kao i rani moderni teoreti~ari prirodnih prava. {to se u krupnim obrisima odnosilo na vrednosni sistem evropskih naroda. ozna~ava „povratak evropske tradicije ba{tini prirodnog zakona“. ona raskida s tradicijom koju po~inje Déclaration des droits de l’homme i. Human Rights as Politics and Idolatry. godine. o~igledno da biv{e evropske imperije. Na tom se mestu sada nalazi mo} delovanja individue koja se mo`e potvrditi ~ak i nasuprot – u ve}ini slu~ajeva naro~ito nasuprot – politi~koj zajednici kojoj individua pripada. Zverstva po~injena u njegovo ime podrila su svako odr`ivo uverenje o postojanju neke op{te „civilizacije“. I upravo je to trebalo da ponudi Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima iz 1948. U slu~aju napada agresora. o 62 63 125 VI Ignatieff. Oni koji su verovali da spadaju u civilizovane. prolaze kroz proces ubrzanog raspadanja. tako|e postajala i platforma za jedan nov. ona je morala da odbaci specifi~no politi~ku komponentu na kojoj su zasnivana „prava ~oveka“. me|utim. koju su i tomisti i moderni teoreti~ari prirodnog zakona nastojali da o~uvaju. svojstvenu i njihovim prethodnicima.OKCIDENTALIZAM I LJUDSKA PRAVA „civilizacijom“. premda s ograni~enim uspehom. ni na jedan korpus prava. nije mogao da pozove ni na jedan prirodni zakon. 5. Postalo je. U tom pogledu. kao {to isti~e Majkl Ignjatijev (Michael Ignatieff).

65 Rawls. Dru{tvo prepoznaje osnovna ljudska prava. svi rani teoreti~ari prirodnih prava smatrali su istorijskim. pripadaju dr`avama „bezakonja“ ili „odmetni~kim“ dr`avama. Prava ~oveka su mo`da obznanjena (énoncés) kao prava ~oveka individue. To je nu`an uslov „prikladnosti“. kao i U pitanju je. The Law of Peoples. Videli smo. do 2001. ^ak i Rolsovi (Rawls) „narodi s prikladnim hijerarhijama“ – koji ne bi prihvatili mnoge odredbe originalne Déclaration – prepoznaju bar neka ljudska prava. ono mo`e imati smisla samo u kontekstu postoje}ih shvatanja o tome {ta dru{tvo treba da bude. ~ak i nju odlikuju gotovo ista svojstva koja je Déclaration des droits de l’homme prenela francuskom narodu. Moderni teoreti~ari ljudskih prava suo~eni su s gotovo istom dilemom. godine. Engleze i Francuze i iako je „zahvaljuju}i Monteskjeu“ znao da postoje stvorenja kao {to su Persijanci. re~ima Kloda Lefora (Claude Lefort). „evropocentri~nim“ istorijskim narativom. moramo pretpostaviti da i ona pripadaju „me|unarodnoj zajednici“. No. u na~elu. empirijski i istorijski. nikada nije susreo „^oveka“. Dok su sholasti~ari. Svi. dru{tveno. Svi oni su verovali da prirodna prava opstaju i posle stvaranja gra|anskog dru{tva i da se mogu iskoristiti da bi se poni{tio autoritet vladara kada bi ih osporavao. 78–81.64 Podru~ja u kojima je bilo mogu}e biti „ljudsko“. 64 . transkulturnog ljudskog prava ima smisla jedino u kontekstu koncepcije „~ove~anstva“. [pance. ali ne i „dru{tveno“ bi}e. pa stoga jedino ono i ima mo} da ih podari. kako je pak ~ove~anstvo. {to su Francuzi shvatili 1789. koji je pretpostavljao da su kulturni i tehnolo{ki napredak i usavr{enost ljudi me|usobno zavisni. da su ~ak i oni bili prinu|eni da izmene svoje poimanje prirodnog zakona u skladu sa {irokim kontekstom postoje}e koncepcije „civilizacije“ i posebnim. Droits de l’homme et politique. Razlika je u tome {to je suverena nacionalna dr`ava zamenjena {irom politi~kom sferom koja se uop{teno naziva „me|unarodnom zajednicom“. re~ima D`ona Stjuarta Mila. prihvataju da su ljudska prava prava ljudskog bi}a u dru{tvu. a ipak deklaraciju donose ljudi uronjeni u dru{tveni sistem. Ni jedan jezik ljudskih prava koji je danas u upotrebi – koji polazi od mo}i delovanja i ljudske li~nosti – ne bi imao smisla u nekoj modernizovanoj verziji prirodnog stanja. „trostruki paradoks“ prisutan u Déclaration des droits de l’homme.tre}i program LETO–JESEN 2009. pojam translokalnog. Ruse. ~ak i ako bismo to uop{te mogli da u~inimo uverljivim. Pobornici ljudskih prava su od 1848. godine i{li unatrag kako bi doku~ili odlike te nove „civilizacije“.65 Budu}i da to rade. To su. 126 tome da postoji transcendentno bo`anstvo koje nam je naprosto dalo prava koja postaju na{e vlasni{tvo kao {to nas je opremilo rukama i sposobno{}u govora. „varvari“. 64–67. One koje to ne rade. Upravo je ovaj paradoks naveo @ozefa de Mestra (Jozef de Maistre) da izjavi da iako je sretao Italijane. me|utim.

Njihov se rezultat ne udaljava.67 Ljudska prava su kosmopolitska i u kantovskom smislu.OKCIDENTALIZAM I LJUDSKA PRAVA njihovi kriti~ari koji su bili na Hobsovom i Grocijusovom tragu. kao i implementacija ius cosmopoliticuma. me|utim. ~injenica je da sada takvi re`imi ne samo da ne postoje u zbilji nego danas najve}i broj sastavlja~a novih konvencija o pravima smatra da su govor o ljudskim pravima i demokratija nerazdvojivi. Prema Ignatieff. koja pokazuje da je jezik ljudskih prava. previ{e od antiminimalisti~kog konsenzusa ~iji sam nacrt izneo u prvom delu ovog teksta. Izvesno je da su osnovni principi na kojima po~iva Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima zasnovani upravo na „zapadnim“ shvatanjima ljudske mo}i delovanja. pita se Norberto Bobio. po{to se njihova implementacija. godine. pa time i nedemokratski narodi moraju prihvatiti neku vrstu ideje o ljudskim pravima ili napustiti svoj status „dobre ure|enosti“. poput Kantovog razumevanja prava na gostoprimstvo. Nejasno je da li takav narod uop{te mo`e da postoji. {to su Saudijci ispravno uo~ili. Svakako. koliko god autori poput D`ona Rolsa `eleli da insistiraju na tome da su mogu}i re`imi koji su dovoljno „prikladni“ da uva`e ljudska prava iako istovremeno odbacuju demokratsko ure|enje. mo`e na pravi na~in ostvariti jedino u specifi~nom politi~kom poretku. u Kantovom slu~aju eksplicitno. L’età dei diritti. u ve}ini modernih zahteva za ljudskim pravima implicitno. Njegovi fiktivni „dobro-ure|eni“. Taj politi~ki poredak je. neliberalni. ^ak i ako njegova ideja i ideja Abdulah Ahmed An-Naima (Abdullahi Ahmed An-Na’im) da [erijat mo`e biti revidiran tako da dopu{ta pravo na izbor verskog uverenja i ravnopravnost `ena. pored „novca i interneta“. Jer. Ta koncepcija. zavisi od shvatanja osoba kao komunikativnih bi}a. 68 D`on Rols veruje da mogu biti. „republikanska predstavni~ka vlast“. 7. „Zar se ta nova faza u me|unarodnom pravu“. bi}a koja su sposobna da uspostavljaju me|usobne odnose dijalogom i razumnim argumentima. jedan od tri univerzalna jezika ~ove~anstva. Rolsova tvrdnja da religiozna dru{tva mogu samostalno da uvedu ustavni demokratski re`im ~ini se malo verovatnom. re~ je o demokratiji. 153. zbog toga se ne mo`e posmatrati kao bezobzirna promocija vrednosti poznog kapitalizma. po~etni impuls i jezici kojima bi revizija svetog zakona mogla da bude izvr{ena nu`no bi poticali izvan islama.68 Ejmi Bobbio. „ne bi mogla prema Kantu nazvati ’kosmopolitskim pravom’?“66 Njegov predlog bi trebalo prihvatiti. prema Kantu. polazili od pojma ~ove~nosti iz kojeg su dedukovali prirodna prava ~oveka. Human Rights as Politics and Idolatry. kao {to se umnogome pretpostavlja. potpisnici ljudskih prava polaze od pojma pravà da bi dosegli shvatanje o tome {ta bi li~nost mogla da bude. Klasifikacija godi{njeg izve{taja Ministarstva inostranih poslova Sjedinjenih Ameri~kih Dr`ava iz 1999. A u najve}em broju teza o ljudskim pravima. U tom slu~aju te{ko da bi zakon i dalje mogao 66 67 127 .

„zasnovano na hri{}anskim vrednostima i na~injeno da bi se pomogla zapadna ekspanzija“. pi{e Norberto Bobio. L’età dei diritti. The Law of Peoples. politi~ki ili moralni – drugim re~ima. Liberalna demokratska islamska dr`ava je oksimoron. {to ne predvi|aju ni Kuran ni islamski zakoni. koji su 1995. Kantov prigovor argumentima me|unarodnog prava. u odsustvu takvih koncepcija nije jasno kako bi ih trebalo formulisati. a na njegovom po~etku je uvod Nelsona Mendele (Nelson Mandela). Postoje dru{tva koja su islamska u smislu da ve}inski deo njihovog stanovni{tva ~ine muslimani – Turska. Kao {to i Kant uo~ava. „Danas je“. ipak uspelo da dâ ispravne odda se smatra svetim. nadovezuje se na Abdullahi Ahmed AnNa’im. dalekose`no gledano. „civilizaciju“ – koji bi u isti mah uva`avao potrebu za ve}inom prava koja su uklju~ena u Univerzalnu deklaraciju. videti komentare Ejmi Gatman u: Ignatieff. sporazumi nastali „bez ma~a“70. svetski poredak koji bi odgovarao ius cosmopoliticumu ili ljudskim pravima nikako ne mo`e nastati samo na temelju pravnog sistema. „ideja demokratije sama po sebi neodvojiva od ideje ~ovekovih prava“. Ali ova dru{tva nisu islamska u smislu rukovo|enja [erijatom. Takva dr`ava bi mogla biti stvorena jedino odvajanjem sekularnog od religijskog. On utoliko ne predstavlja o~igledan proizvod „zapadnog imperijalizma“. 1990. godine objavile Ujedinjene nacije. i negirao autonomiju svojih gra|ana. Toward an Islamic Reformation: Civil Liberties. 128 Gatman (Amy Gutman) je u pravu kada insistira na tome da „ljudska prava ne treba poimati kao jemstvo socijalne pravde ili sveobuhvatnih koncepcija dobrog `ivota“. kako bi rekao Hobs.71 Koliko je to ta~no mo`e pokazati dokument pod naslovom „Na{e globalno susedstvo“. Human Rights. mora da propadne. Maroko. reprezentuju „tu`ni ute{itelji“ ljudskog roda: Grocijus. Syracuse University Press. Rawls. . prema njemu. te{ko je zamisliti vrednosni sistem. and International Law. x. niti odakle crpeti ikakvu njihovu stvarnu imaginativnu snagu.tre}i program LETO–JESEN 2009. {to svakako ne bi bilo mogu}e na osnovu onog pravnog sistema koji. Pufendorf i Vatel. Ignatieff. Autori dokumenta nastoje da poka`u da je me|unarodno pravo („pravo naroda“). vii-x. doba kojem je pripadao upravo je onaj koji upu}uju mnogi koji sumnjaju u efikasnost zakonodavstva univerzalnih deklaracija: u odsustvu bilo kakvih sredstava da stupe na snagu. to su samo puke re~i.69 Poput Kantovog pojma predstavni{tva. premda je u istorijskom smislu „stvoreno u Evropi. Svaki poku{aj da se nedemokratskoj kulturi (kulturi koja ne prihvata osnovni princip autonomije) nametne ideja ljudskih prava. Human Rights as Politics and Idolatry. Dokument je sastavio me|unarodni tim. Human Rights as Politics and Idolatry. 155. Syracuse. no. iz pera evropskih pravnika i u slu`bi evropskih ciljeva“. 70 Na primer. 69 „Introduction“. Irak i Tunis su o~igledni primeri. 71 Bobbio. 151.

Zato. s uvodom Nelsona Mandele. kao i Kant. imati dejstvo tek kada taj pravni. 1995. politi~ki i kulturni poredak bude ostvaren. oni znaju da }e to ostati uslov za budu}nost. samo zato {to ono naginje evropskim vrednostima i uticaju“. samo preterano optimisti~ni. L’età dei diritti. . uprkos svom poreklu. „vi{e nije prihvatljivo da dr`ava okrene le|a me|unarodnom pravu. oni.OKCIDENTALIZAM I LJUDSKA PRAVA govore. od kojih je ve}ina naj~e{}e po~ivala na nedokazivim `eljama neverovatnih bo`anstava. poput Kanta.73 S engleskog prevela ^arna Brkovi} 129 72 Our Global Neighbourhood: The Report of the Commission on Global Governance. 73 Videti: Kant e la Rivoluzione francese. tako|e znaju da }e me|unarodno pravo i ljudska prava koja su sada postala njegov najmo}niji deo. po{to je. ljudskoj vrsti je sada neophodno jedno „globalno gra|anstvo“. Oxford. kao i Kant. do toga nije dospelo. 142–154. Me|utim. I nikakvo drugo razumevanje prava. insistiraju oni. u Bobbio. zasnovano na „~vrstoj posve}enosti principima jednakosti i demokratije utemeljene na gra|anskom dru{tvu“. Oxford University Press. odgovorno za nastanak univerzalne koncepcije osobe. I.72 Mogu}e je da su i oni. Da bi ostvarila taj varljivi. ali bezvremeni san o „ve~nom miru“.

).130 Tre}i program Radio Beograda Br. 143–144. „Zapadni“ pojam Kritika kulturnog esencijalizma u raspravi o ljudskim pravima* „Ljudska prava: zapadna konstrukcija ograni~ene primene“ naslov je polemi~nog ~lanka Adamantije Polis i Petera [vaba (Adamantia Pollis i Peter Schwab). 2 Pollis Adamantia i Peter Schwab (1979).2 Polis i [vab tvrde da je pojam ljudskih prava u su{tinskoj vezi s kulturnim i filozofskim shvatanjima koja pripadaju okcidentalnoj tradiciji – i da je njima su{tinski ograni~en. * Heiner Bielefeldt (2000). istorijski gledano. Nema~ki filozof Piht (Picht). 1–18. III–IV/2009 UDK: 342. 1 . Zahvaljujem izdava~koj ku}i na dopu{tenju da se ovaj tekst objavi na engleskom jeziku. Political Theory 28 (1): 90–121. jer se tu. New York: Praeger. Grundlagen eines weltweiten Freiheitsethos. Sli~nog su mi{ljenja i drugi teoreti~ari koji predstavljaju razli~ite discipline. s obzirom na to da je njegovo poreklo. Piht skepti~no zaklju~uje da je „utopija globalnog poretka ljudskih prava Ovaj ~lanak se u velikoj meri zasniva na petom poglavlju moje knjige Philosophie der Menschenrechte.231. zapadnoevropsko i severnoameri~ko. „Western“ Versus „Islamic“ Human Rights Conceptions?: A Critique of Cultural Essentialism in the Discussion on Human Rights. u: Adamantia Pollis i Peter Schwab (ur. 1998). stvorila metafizi~ka osnova za shvatanja ljudskog dostojanstva i ljudskih prava. Darmstadt: Wissenschaftliche Buchgesellschaft. Polaze}i od toga da konkretne ideje stoi~ke filozofije – koje danas ~ak i u Evropi gube osnovu – nikada ne}e biti usvojene na globalnom planu.1/.14:141. tvrdi da ideja ljudskih prava proisti~e iz anti~kog stoicizma.231. prema njegovom mi{ljenju. primera radi.7:172.7 341.4 341. Human Rights: Cultural and Ideological Perspectives.14:28-74 HAJNER BILEFELT „ZAPADNA“ KONCEPCIJA LJUDSKIH PRAVA PROTIV „ISLAMSKE“ KONCEPCIJE?1 1. „Human Rights: A Western Construct with Limited Applicability“. dvoje predstavnika kulturnog relativizma koji tako|e spadaju u one najdirektnije kriti~are univerzalnih ljudskih prava.

Menschenrechte und Menschenwürde: Historische Voraussetzungen . koji dovodi do rasejavanja evropskog kulturnog nasle|a. A klju~ni element tog nasle|a upravo su ljudska prava. Stuttgart: Klett-Cotta. liberalizam i politi~ki sekularizam – pripadaju isklju~ivo zapadnoj civilizaciji. to jest u kontekst holandskog protestantskog pokreta za oslobo|enje koji se javlja kao reakcija na {pansku katoli~ku okupaciju.“6 Nasuprot esencijalisti~kim tvrdnjama sa „Zapada“. koji je proro~ki govorio o „sukobu civilizacija“. 6 Tibi Bassam (1994). Gligori}. 64. New York: Simon & Schuster. Tibi (Tibi) pominje ~ak i Hegelovu metaforu o „lukavstvu uma“ kojom `eli da potvrdi kako je evropski kolonijalizam. Tibi pi{e: „Re~ je takore}i o nusproizvodu evropskog pohoda na ostatak sveta. u me|uvremenu su se razvile i alternativne koncepcije. Da bi imali potpuni pristup ljudskim pravima. ljudska prava – kao i demokratija. koncepcije koje izri~ito govore o Picht Georg (1980). Pretpostavka da su ljudska prava su{tinski „zapadni“ koncept mo`e imati razli~ite prakti~ne posledice. brane ideju da Zapad ima globalnu misiju koju mora da ispuni. najistaknutiji savremeni predstavnik esencijalisti~kog „zapadnja~kog“ razumevanja ljudskih prava i dalje je Hantington (Huntington). Upor: Semjuel P. V. poput Fikent{era. Drugi teoreti~ari. Munich: Piper.4 Me|utim. ~ime se implicitno preobra}aju u Zapadnjake. Ukazuju}i na izvorno hri{}anske motive u korenu borbe Holan|ana za prava i slobode. 70–72. 4 Fikentscher Wolfgang (1987). uprkos svoj svojoj nepravi~nosti. „Zum geistesgeschichtlichen Hintergrund der Lehre von den Menschenrechten“. Hantington (2000). 33–34. nesvesno propagiraju hri{}anske vrednosti u tre}em svetu: „ne znaju}i {ta rade. 3 131 . 127. Im Schatten Allahs: Der Islam und die Menschenrechte.3 Nema~ki pravnik i istori~ar Fikent{er (Fikentscher) sme{ta istorijsko poreklo ljudskih prava u Holandiju XVI veka. oni u stvari nastavljaju rad hri{}anskih misionara“.). u Hier und Jetzt: Philosophieren nach Auschwitz und Hiroshima. Stuttgart: Klett-Cotta. doneo i neke pozitivne rezultate. i Hantington na desnoj strani. Kulturni relativisti. predstavnici drugih civilizacija moraju da usvoje su{tinski „zapadne“ vrednosti. uglavnom sekularne orijentacije“.” u: Ernst-Wolfgang Böckenförde i Robert Spaemann (ur. nusproizvodu kakav prepoznajemo u Hegelovom ’lukavstvu uma’.säkulare Gestalt – christliches Verständnis.OKCIDENTALIZAM I LJUDSKA PRAVA samo prazna iluzija“. The Clash of Civilizations and the Remaking of World Order. Podgorica: CID. „Die heutige Bedeutung des nicht-säkularen Ursprungs der Grundrechte. kao {to su Polis i [vab na levoj strani.5 Hantington je ube|en da je univerzalnost ljudskih prava osu|ena na propast. Sukob civilizacija. 5 Huntington Samuel (1996). odbacuju univerzalna ljudska prava kao manifestaciju evrocentri~ne arogancije ili kao iluziju osu|enu na propast. prev. Na njegovoj globalnoj politi~koj mapi. Fikent{er ironi~no tvrdi da „’zapadni’ reformisti.

Podela ideje ljudskih prava na „zapadnu“. Human Rights in Islam.8 ^injenica da se mno{tvo takvih motiva mo`e 7 Mawdudi Abul A’la (1976). Ljudska prava se jama~no nisu razvijala u kulturnom vakuumu. postoje dovoljno dobri razlozi za pretpostavku da se razvoj ideje o ljudskim pravima na ovaj ili onaj na~in mo`e dovesti u vezi s religijskim. egalitarnih i univerzalisti~kih motiva koji su mogli pomo}i pri oblikovanju modernih na~ela ljudskih prava. Budu}i da se njihov prodor istorijski odigrao u Severnoj Americi i zapadnoj Evropi.tre}i program LETO–JESEN 2009. Aludiraju}i na istoriju zapadnog kolonijalizma i imperijalizma. Leicester: Islamic Foundation. emancipatorskih. Prema mom mi{ljenju. neki muslimanski autori i organizacije odnedavno objavljuju islamske deklaracije o ljudskim pravima. 2 izd. 2. Jedan od najranijih zastupnika te nove tendencije je Mavdudi (Mawdudi). 132 nezapadnom kulturnom i religijskom poreklu ljudskih prava. u isto vreme. Jezik ljudskih prava bi se time pretvorio u retori~ko oru`je u jednom interkulturnom nadmetanju. filozofskim i kulturnim izvorima okcidentalne tradicije. Potom se okre}em raspravi o razli~itim „islamskim“ tuma~enjima ljudskih prava (poglavlja VI do X). islamisti~ki pisac iz Pakistana. ^lanak se zavr{ava opaskama o ljudskim pravima kao o sredi{tu me|ukulturnog „preklapaju}eg konsenzusa“ (poglavlje XI). „islamsku“ i druge kulturno definisane koncepcije. bavim se odnosom ljudskih prava i onog {to se obi~no naziva „zapadnom“ tradicijom. koje je. neophodno je kriti~ki braniti univerzalna ljudska prava. 8 Oestreich Gerhard (1978). vodi kraju pojma univerzalnih ljudskih prava. jednostrano oblikovala „zapadna“ filozofija. prema njegovom mi{ljenju. Primera radi. U ovom eseju }u poku{ati da prona|em izlaz iz neprilike koju name}e su~eljavanje kulturnog relativizma i kulturnog imperijalizma. koji `ustro napada zapadnu aroganciju u kontekstu ljudskih prava. po{to islamske deklaracije tako|e ~esto tvrde da imaju ekskluzivno pravo na kulturno i versko nasle|e ljudskih prava. Mavdudi sastavlja specifi~no „islamsku“ koncepciju ljudskih prava koja se pre svega temelji na Kuranu i (sunitskoj) muhamedanskoj tradiciji. izbegle zamke kulturnog esencijalizma. poku{avaju}i da doka`u da je ~itav svet blagosloven zbog njih. koje na svoj na~in odra`avaju kulturalizam svojstven „zapadnim“ esencijalisti~kim tuma~enjima. Geschichte der Menschenrechte und Grundfreiheiten im Umriss.. 13. da bi ostalo prostora za razli~ite kulturne i religijske interpretacije i da bi se. Humanitarni motivi u evropskoj kulturnoj istoriji . Ta tradicija odista nudi veliki broj humanitarnih. Mavdudi pi{e: „Ljudi na zapadu imaju naviku da sve dobre stvari pripisuju sebi. U prvih nekoliko odeljaka (poglavlja II do V).“7 Suprotno standardima ljudskih prava Ujedinjenih nacija. Berlin: Duncker & Humblot.

te su samim tim primenljiva i na ljude izvan dominantne (to jest hri{}anske) verske tradicije.9 Judeo-hri{}anski. ve} razuma.OKCIDENTALIZAM I LJUDSKA PRAVA ustanoviti. „A ti zaboravlja{ koliko je sna`no srodstvo ~oveka i ~ove~anstva. Tako sveti Pavle nagla{ava: „Ne postoji ni Jevrejin ni Grk. ve} zajedni~ko u~e{}e u bo`anskom logosu. Verski i eti~ki motiv koji se ~esto navodi kao osnovni izvor ljudskih prava jeste biblijska ideja po kojoj su sva ljudska bi}a „stvorena jednako po liku Bo`jem“ (Postanje 1:27). stoi~ki i drugi motivi zajedno su formirali evropsku prirodno-pravnu tradiciju koja se prote`e od antike do moderne. U Novom zavetu princip jednakosti pred Bogom nadilazi dru{tvene i etni~ke razlike. tradicija prirodnog prava isti~e bezuslovni autoritet nekih bazi~nih normativnih principa koji po pretpostavci prethode ljudskom zakonodavstvu. Sofoklova Antigona je rani primer takvog ube|enja. prev. u spisima stoi~kih filozofa. sve si pot~inio pod noge njegove. S jedne strane. Isti~u}i da je svaka li~nost stvorena po „liku Bo`jem“. istovremeno nas podse}a i na to da je okcidentalna tradicija samo apstraktan pojam koji pokriva druga~ije. Vilhar. Haines. Biblija ka`e da se prolivanje ljudske krvi mora smatrati jednim od najstra{nijih zlo~ina (Postanje 9:6). da ga pohodi{? Umanjio si ga zamalo od An|ela. Sli~ne ideje duhovnog jedinstva ~itavog ljudskog roda tako|e se pojavljuju i izvan judeo-hri{}anskih svetih spisa. 335. Princip prirodnog prava ima razli~ite konotacije. Marko Aurelije (1998). ne postoji ni sloboda ni ropstvo. ili sin ~ove~ji. U osmom psalmu peva~. po{to se normativna na~ela mogu razumeti i bez eksplicitnog pozivanja na bo`ansko otkrovenje. To nije porodica kojoj jedinstvo pru`aju seme i krv. a ~esto i suprotstavljene struje i pokrete. ne postoje ni mu{karac ni `ena: jer ste vi svi jedno u Isusu“ (Gal 3:28). ~ime im je podareno neotu|ivo dostojanstvo. po{to evocira „nepisane zakone“ ~ije je va`enje ve~no. U tom kontekstu. A. semena ili krvi. Cambridge/Mass. na primer. 9 133 . podu~ava da ljudski duh izni~e iz bo`anskog. Revidiran tekst i prevod na engleski C. On uz to dodaje da su sva ljudska bi}a u intimnom srodstvu. da ga se se}a{. slavom i ~a{}u ven~ao si ga. R. ideja prirodnog prava tako|e konotira autonomiju od isklju~ivo teokratskih osnova dru{tva i prava. ona se smatraju „prirodnim“ na~elima. Gornji Milanovac: Milprom. jer to nije zajednica korpuskula. te su u tom smislu „prirodni“ a ne artificijelni. A zaboravlja{ i to da je razum svakog ~oveka bog i da je njegova emanacija. Pod tom pretpostavkom je Bartolomeo de las Kasas (Bartolomé de las Casas).: Harvard University Press. preplavljen emocijama i o~aran veli~anstveno{}u stvaranja. jedan od najistaknutijih stoika. Samom sebi. Rimski car Aurelije. u ~udu se okre}e Bogu: „[ta je ~ovek.“ Upor. The Communings with Himself. I postavio si ga nad delima ruku Tvojih. postao Marcus Aurelius Antoninus (1987). ~lan dominikanskog reda.“ (Psalam 8:4–6). S druge strane.

12 Va`ni koraci za razvoj ljudskih prava predstavljaju i dekreti „Petition of Rights“ iz 1628. 1911) tvrde da je isticanje slobodne savesti pojedinca koja se predstavlja kao bitan uslov autenti~ne vere u protestantizmu..10 Zbog toga se prirodnopravna tradicija ~esto svrstava u jedan od najva`nijih izvora ljudskih prava u zapadnoj tradiciji. Jelinek (Jellinek. Kori{}enje teleolo{kih metaO Las Casasu vidi Höffner Joseph (1972). B. optu`uju}i evropske konkvistadore za ubistva. 3. „Die Begründung der Menschenrechte im englischen und amerikanischen Verfassungsdenken des 17 und 18 Jahrhunderts. prema Stourzh Gerald. jer „tamo gde nema leka.).” u: Roman Schnur (ur. Zec. 2. Trier: Paulinus. F. u istorijskom smislu utrlo put priznanju individualnih ljudskih prava.. 10 3. Kolonialismus und Evangelium: Spanische Kolonialethik im Goldenen Zeitalter. 243 i dalje. Upor. ti motivi nisu „izvori“ ili „koreni“ iz kojih su se ljudska prava razvila na manje ili vi{e prirodan na~in.11 Tri generacije posle Hegela. Beograd: Fedon. 134 vatreni branilac „prirodnih prava“ Indijanaca u Ju`noj Americi. Ljudska prava nisu „prirodan“ u~inak okcidentalne tradicije . 11 Hegel Georg Friedrich Wilhelm (1986). 1895) i Trel~ (Troeltsch. Werke 12. Die Bedeutung des Protestantismus für die Entstehung der modernen Welt. 81. izd. godine.“13 Lako bismo mogli dodavati primere tradicionalnih humanisti~kih motiva koji su bili povezani s razvojem ljudskih prava. U svojoj filozofiji istorije. godine i „Habeas Corpus Act“ iz 1679. Smatra se da je doprinos britanske tradicije obi~ajnog prava u tome {to je ponudila uvid da prava zahtevaju pravni lek da bi postala delotvorna. Vorlesungen über die Philosophie der Geschichte. G. Filozofija istorije. 496. Troeltsch Ernst (1911). prev. Oldenbourg. Zur Geschichte der Erklärung der Menschenrechte. 60–62. 13 Nav. to jest za brutalne zlo~ine koji kr{e prirodno pravo. Frankfurt: Suhrkamp. Darmstadt: Wissenschaftliche Buchgesellschaft. Drugi teoreti~ari sme{taju istorijsko poreklo ljudskih prava u protestantsku reformaciju.” u: Böckenförde and Spaemann (ur.). plja~ke i genocid. nema ni prava. Hegel (2006). Munich: R. on pi{e da je reformacija barjak slobodarskog duha oko kojeg se okupljaju moderne nacije.tre}i program LETO–JESEN 2009. „Die Erklärung der Menschen und Bürgerrechte. V. 12 Jellinek Georg (1974). 1–77. nije neproblemati~no tvrditi da takvi i sli~ni motivi okcidentalne tradicije predstavljaju neposredne istorijske prete~e moderne ideje ljudskih prava. Strogo govore}i. Me|utim. Menschenrechte und Menschenwürde: Historische Voraussetzungen–säkulare Gestalt–christliches Verständnis. izd. U tom doga|aju Hegel je video ro|enje modernosti i moderne slobode.

The Communings with Himself. prema tome.OKCIDENTALIZAM I LJUDSKA PRAVA fora kao {to su „izvor“ i „koren“ krije u sebi opasnost od kulturnog esencijalizma. 15 Pavle moli Filemona da primi Onisima kao brata – „ne vi{e kao roba nego vi{e od roba“ (Filemon 16) – i da ga ne kazni. Ne samo {to je nejednakost pred zakonom odlika prirodnog prava koje je posledica „pada“ ve} ona pripada savr{e14 Iako je u predmodernoj istoriji Evrope postojala povr{na ideja o subjektu kao nosiocu prava.14 Kaviraj Sudipta (1993). 16 Aurelius Antoninus. 81. koja se smatra dokazanom i pre no {to je rasprava po~ela.“ u: Hans May and Sybille Fritsch-Oppermann. Dobro je. ne suprotstavlja ropstvu kao takvom. tvrdi Akvinski. „Universality and the Inescapability of History: How Universal Is a Declaration of Human Rights. jedna od mogu}ih opasnosti preteranog u~itavanja ove ideje u evropsku pro{lost u tome je {to podsti~e esencijalisti~ko mi{ljenje. te su se ideje razvijale u specifi~nom istorijskom kontekstu da bi proizvele modernu koncepciju gra|anskog dru{tva i gra|anskih prava. postaje nam jasno da se ranije pomenuti humanitarni motivi ne mogu proglasiti predmodernim ekvivalentima modernih ljudskih prava. Problem s kulturno-esencijalisti~kom perspektivom je u tome {to izlazi da ljudska prava poti~u iz „kulturnih gena“ izvesne kulture ili religije koja. ve} umesto toga savetuje: „Svaki neka ostane u onom zvanju u kome je priznat“ (I Kor 7:20). nije i{la u korak sa zahtevima o jednakosti pred zakonom. uprkos svom insistiranju na eti~kom jedinstvu svih ljudi u ljudskoj porodici. Pavle }e ~ak oterati odbeglog roba Onisima njegovom gospodaru Filimonu. Indijski filozof Kavirad` (Kaviraj) kritikuje ovaj esencijalist~ki stav na slede}i na~in: 135 Upustimo li se u bli`e razmatranje. pola`e pravo na to da tvrdi kako su ljudska prava ekskluzivan rezultat njenog nasle|a.15 I Aurelije se. sli~no tome. primera radi. Aurelije uzdi`e skromnost svoga oca govore}i da on nikada nije obra}ao pa`nju na „pristojnost svojih robova“.16 Toma Akvinski ropstvo prepoznaje kao posledicu prvobitnog greha Adama i Eve. Ali se Pavle u politi~kom smislu nikada nije suprotstavio ropstvu. Menschenrechte zwischen Universalisierungsanspruch und kultureller Kontextualisierung: Loccumer Protokolle 10/93. u vezu sa misterioznom i nedefinisanom odlikom evropske kulture ili „zapadnog duha“. Dostignu}a nekog gra|anskog dru{tva dovode se. poznato da biblijska tvrdnja po kojoj je svaka li~nost „lik Bo`ji“. naime. Ideja duhovne jednakosti pred Bogom je utoliko odista imala eti~ke posledice. ljudi `iveli u odnosu politi~ke dominacije i podre|enosti. on se nikada ne upu{ta u kritiku institucije ropstva koja pripada dru{tvenoj stvarnosti. Rehberg-Loccum: Evangelische Akademie Loccum. ^ak bi i u raju. 19. ~ime se predstavljaju kao ne{to {to nadilazi kulturna sredstva drugih dru{tava da stvore sli~ne institucije. Uistinu. . Premda sveti Pavle isti~e duhovnu jednakost slobodnjaka i roba.

univerzalnim pravima kakva je propagirala Francuska revolucija. Upravo je suprotan slu~aj: Luter je ~inio sve da ne pome{a duhovno oslobo|enje i politi~ke i pravne zahteve. Prema tome. u: Johannes Schwartländer (ur.). pribojavaju}i se da bi to dovelo do neke nove pravne doktrine koja bi podrila osloba|aju}u teolo{ku poruku jevan|elja. . ukoliko uop{te mo`emo govoriti o vezi izme|u reformacije i moderne ideje ljudskih prava. po{to se suprotstavila hijerarhiji klera u srednjem veku. koji je nazvan Peticija prava. Luterovo (Luther) isticanje duhovne slobode svih hri{}ana i duhovne jednakosti svih vernika nije trebalo da dovede u pitanje postoje}i dru{tveni i politi~ki poredak.tre}i program LETO–JESEN 2009. zahtevaju}i svoje povlastice ne na osnovu apstraktnih principa „kao 17 Engelhard Paulus (1993). Trel~ na tom tragu isti~e da prihvatanju verskih sloboda u anglo-saksonskim zemljama put ne utire glavna struja protestantizma koliko „pastorci reformacije“ (to jest pojedina~ni disidenti i marginalizovane protestantske denominacije)18. Me|utim. Berk isti~e da engleska tradicija tretira prava kao posebno nasle|e koje se prenosi s generacije na generaciju: U ~uvenom zakonu iz tre}e godine vladavine ^arlsa I. ~ime se ukazuje na razlike u ljudskom dostojanstvu u skladu s razlikama koje je u feudalnom dru{tvu donosio stale`. parlament ka`e kralju: „Va{i podanici su nasledili ovu slobodu“. 18 Troeltsch.17 Nejednakost. O tome nam pre svih mo`e posvedo~iti Berk (Burke) koji tradicionalna prava Engleza suprotstavlja po pretpostavci apstraktnim. ni engleska tradicija obi~ajnog prava ne vodi direktno ljudskim pravima. Pozivaju}i se na „Petition of Rights“ iz 1628. Najzad. Uistinu je zna~ajno da se u srednjovekovnoj filozofiji termin dostojanstvo koristio u mno`ini. 138–164. u {ta spada i nejednakost me|u ljudima koja se ogleda u njihovom dru{tvenom i pravnom statusu. godine. Hijerarhijsko shvatanje stvaranja uti~e ~ak i na smisao koji u srednjem veku ima pojam ljudskog dostojanstva. Mainz: Grünewald. Jasno je da je za taj hijerarhijski pogled na svet od samog po~etka neprihvatljiva ideja ljudskih prava u smislu u kojem ih danas shvatamo kao prava na jednake slobode i u~e{}e u politi~kom `ivotu. u srednjovekovnoj je kosmologiji u samom temelju lepote hijerarhijskog poretka stvari. 62. Modernes Freiheitsethos und christlicher Glaube: Beiträge zur Bestimmung der Menschenrechte. 136 nom bo`anskom poretku i pre pada. Die Bedeutung des Protestantismus für die Entstehung der modernen Welt. dru{tveni red i imetak. Tako|e treba izbe}i prenagla{avanje uticaja protestantske reformacije na istorijski razvoj ljudskih prava. „Was kann die Ethik des Thomas von Aquin zur kritischen Klärung und Begründung der Menschenrechte beitragen?“. Nema sumnje da je reformacija ozna~ila preokret u teolo{kom mi{ljenju. ona mora biti samo posredna.

Danilo Basta.“24 Ponekad se ~ak ~ini Burke Edmund (1910). prev. „Deconstruction of the ’Rule of Law’: Carl Schmitt’s Philosophy of the Political. prev. Hans Kelsen. Videti i Bielefeldt Heiner (1996). ~oveka kao takvog. Budu}i da su u istorijskoj vezi sa puko privatnom moralno{}u pojedinaca i liberalnom ekonomijom. Upor. London: Dent. Grieve. Karl Marx (1989). @ozef de Mestr (Joseph de Maistre) ironi~no tvrdi da nikada nije video taj subjekt ljudskih prava. 364.“ Archiv für Rechts und Sozialphilosophy 82: 379–396. „Pojam politi~kog“. J.22 Iz levohegelovske perspektive. „Prilog jevrejskom pitanju“. pravnik i desno orijentisani hegelovac. 22 Hegel. Dyzenhaus David (1997). prev. 535. 1910. U skladu s Berkovim zaklju~cima.“23 [mit (Schmitt). to jest. na sebe ograni~ena individuuma. u: Rani radovi.19 137 . Legality and Legitimacy: Carl Schmitt. nego naprotiv na odvajanju ~ovjeka od ~ovjeka.21 Kritikuju}i Francusku revoluciju. „Aktuelle Gefährdungen der Menschenrechte“.). br. 75. 21 Valadier Paul (1994). Beograd: Filip Vi{nji}. Upor. u Walter Odersky (ur. 20 Ibid. Takva kritika pripada istoriji Zapada jednako koliko i sama ideje ljudskih prava. 25. Marks (Marx) nagla{ava da Francuska deklaracija iz 1789. Tre}i program II1995. pravo ograni~ena. ve} kao prava Engleza i kao o~evinu koju su im ostavili njihovi preci. „Zur Judenfrage“.. 71. Karl [mit. Razmi{ljanja o revoluciji u Francuskoj. Edmund Berk (2001). To je pravo toga odvajanja. Stanko Bo{njak. 19 prava ~oveka“. godine propagira samo prava izolovanog i sebi~nog pojedinca. 23 Marx Karl (1970). Zagreb: Naprijed. element dezintegracije: „Svi ovi elementi dezintregacije jasno ciljaju podre|ivanju dr`ave i politike ili individualisti~koj i privatnoj moralnosti ili prvenstvu ekonomske ra~unice. i Hegel }e sli~no tome `estoko napasti „apstraktnost liberalizma“.OKCIDENTALIZAM I LJUDSKA PRAVA Berk tvrdi da se prava na slobodu nikada ne mogu stvoriti ve{ta~ki na temelju univerzalne jednakosti ve} se na njih mora gledati kao na posebnu istorijsku ba{tinu u okviru odre|ene nacije. Upor. Uvod A. 102:27–82. Der Begriff des Politischen. Vorlesungen über die Philosophie der Geschichte. tom. 24 Schmitt Carl (1963). East Berlin: Dietz. u ljudskim pravima tako|e vidi manifestaciju bur`oaske ideologije koja podriva solidarnost zajednice.20 Berkova polemika o Francuskoj revoluciji predstavlja rani primer kritike ljudskih prava. 1. u: Marx-Engels Werke. 116. Reflections on the Revolution in France. individualna ljudska prava su. 30. Berlin: Duncker & Humblot. ka`e [mit. and Hermann Heller in Weimar. kao na partnerstvo „ne samo izme|u `ivih ve} i izme|u onih koji su umrli i onih koji }e se tek biti ro|eni“. Düsseldorf: Patmos. Die Menschenrechte: Herkunft-Geltung-Gefährdung. „Ali ~ovjekovo pravo na slobodu ne bazira se na vezi ~ovjeka s ~ovjekom. 42–43. Ljiljana Nikoli}. Oxford: Clarendon.

Zenghas (Senghaas) s pravom odbacuje kulturno esencijalisti~ko tuma~enje ljudskih prava. odnosno tek {ezdesetih godina XX veka. U tom dokumentu papa Pije IX o{tro osu|uje slobodu veroispovesti i slobodu {tampe. Elemente und Ursprünge totaler Herrschaft. Wohin driftet die Welt? Über die Zukunft friedlicher Koexistenz. 112.26 Po~ev od protestnog pisma pape Pija VI protiv Gra|anskog ustrojstva francuskog sve{tenstva iz 1791. godine. Bore}i se za svoja ljudska prava. Düsseldorf: Patmos. 26 Hilpert Konrad (1991). Ljudska prava nisu „prirodan rezultat“ humanitarnih ideja koje su duboko ukorenjene u kulturnim i verskim tradicijama Evrope. ^injenica da je katoli~ka crkva. ukazuje nam na to da se ljudska prava ne mogu prikladno opisati kao „organska“ posledica okcidentalne istorije i kulture u celini.“27 25 Arendt Hannah (1974)t. Ona nipo{to nisu ve~no nasle|e nekog izvornog evropskog kulturnog zave{tanja. objavljen je veliki broj antiliberalnih papskih dokumenata. prev.25 Konzervativan kriti~ki stav prema ljudskim pravima bio je rasprostranjen me|u hri{}anskim crkvama u zapadnoj i centralnoj Evropi. Naprotiv. Beograd: Feministi~ka 94. suo~avali su se s otporom koji nisu pru`ale samo tradicionalno privilegovane grupe poput aristokrata. Traumatizovana antiklerikalnim radikalizmom jakobinske faze Francuske revolucije. ve} i zagovornici autoritarne dr`ave. kao i ostale hri{}anske crkve. izd. Antiliberalne struje bile su jake i me|u predstavnicima crkava koji su se pribojavali da }e emancipatorski duh ljudskih prava razoriti moralno tkivo hri{}anskog dru{tva i hijerarhijsku strukturu sve{tenstva. Slavica Stojanovi} i Aleksandra Bajazetov-Vu~en. Munich: Piper. . Hana Arent (1998). prili~no dugo odbacivala ljudska prava. Osvr}u}i se na situaciju u izbegli~kim logora posle dva svetska rata. Upor. 137 i dalje. godine. 2. Frankfurt:: Suhrkamp. Arent isti~e da ljudi vi{e `ele da budu prepoznati kao pripadnici posebnih kulturnih i politi~kih zajednica nego kao apstraktna ljudska bi}a.TheologieAktualität.tre}i program LETO–JESEN 2009. katoli~ka crkva kona~no prihvata ljudska prava i verske slobode na Drugom vatikanskom saboru. {to do`ivljava vrhunac sa „Syllabus Errorum“ 1864. Posle perioda pa`ljivog pribli`avanja stavova koji po~inje krajem XIX veka. navode}i ih kao primere ozbiljnih gre{aka modernog doba. Zapadnjaci su tako|e morali (i jo{ uvek moraju) da se izbore za po{tovanje svojih prava. 466. Die Menschenrechte: Geschichte. On isti~e da su ta prava „dostignu}a do kojih su doveli dugotrajni politi~ki sukobi tokom procesa modernizacije Evrope. 138 da se i Hana Arent (Hannah Arendt) priklju~uje kritici ljudskih prava. Izvori totalitarizma. katoli~ka crkva je vi{e od jednog stole}a imala ulogu najuticajnijeg protivnika ljudskih prava uop{te i verskih sloboda posebno.. 27 Senghaas Dieter (1994)..

Rad hri{}anskih ili okcidentalnih misionara bi se zamenio modernisti~kom mission civilisatrice koja je namenjena „premodernim“ kulturama i pogledima na svet. filozofskim ili kulturnim tradicijama. Retrospektivna kriti~ka veza izme|u ljudskih prava i zapadne tradicije 139 . zamenilo tradicionalne forme etike ~iji su koreni u religiji ili metafizici. Frankfurt: Suhrkamp. Suprotno onima koji su `iveli u premoderno vreme. na primer.. 75. Zapravo. koji u ovom trenutku. Habermas otuda sugeri{e da ljudska prava pripadaju „posttradicionalnom“ normativnom rezonovanju koje je. osvajaju zapadna dru{tva.OKCIDENTALIZAM I LJUDSKA PRAVA Ljudska prava podrazumevaju dalekose`ne normativne promene u razumevanju politike i zakona. po{to potkrepljuje ideju da posttradicionalna ljudska prava zahtevaju potpun raskid s tradicijom.30 Habermas Jürgen (1992). zagovara ideju da bi ljudima koji reprezentuju „premoderne“ kulture i religije. ograni~en na one koji implicitno ili eksplicitno prekidaju vezu sa svojim verskim.28 Termin posttradicionalno ispravno ukazuje na to da se u modernim okolnostima normativno opravdanje ne mo`e obezbediti pukim pozivanjem na tradicionalne autoritete. Univerzalna ljudska prava bi se na kraju. Ebeling zahteva novu intelektualnu borbu zapadne modernosti protiv priliva „premodernih“ muslimanskih imigranata i azilanata. Faktizität und Geltung: Beiträge zur Diskurstheorie des Rechts und des demokratischen Rechtsstaats. onda bi oni koji i dalje neguju svoje verske i kulturne tradicije bili pojmovno isklju~eni i uskra}eni za pun pristup ljudskim pravima. Kada bi ljudska prava implicirala apstraktno podvajanje tradicije i modernosti. krug ljudi koji prihvataju ljudska prava bio bi. bar na~elno. 29 Ebeling Hans (1994). 129. kako on isti~e. mo`e dovesti i u zabludu. Termin nas. 28 4. me|utim. Drugim re~ima. ideologiji koja u svojim ishodima verovatno nije ni{ta manje isklju~iva od esencijalisti~kog izjedna~avanja ljudskih prava sa odre|enom listom ekskluzivno „zapadnih“ ili „hri{}anskih“ vrednosti. izgubila u ideologiji progresa. ljudi u modernim dru{tvima vi{e ne mogu da pribegnu nekim manje ili vi{e neupitnim autoritarnim tradicijama da bi dobili normativno usmerenje. Nema~ki filozof Ebeling (Ebeling). Der multikulturelle Traum: Von der Subversion des Rechts und der Moral. ve} postoje teoreti~ari koji odobravaju takav dihotomni stav. trebalo oduzeti pravo da imigriraju i da uzimaju politi~kog u~e{}a u evropskim dru{tvima. u skladu s ovom dihotomijom. aktivno radi. te im se stoga mo`e i suprotstaviti i uputiti kritika. 30 Ibid. umesto toga.29 Aludiraju}i na bitku kod Tura i Poatjea 732. Na normama se. godine kada su Franci stali na put muslimanskoj invaziji. njih na snagu stavlja ljudsko zakonodavstvo. prema njegovom mi{ljenju. posebno muslimanima. A to bi bila problemati~na teza. Hamburg: Europäische Verlagsanstalt.

Gottes Recht und Menschenrechte: Studien und Empfehlungen des ReformiertenWeltbundes. Posle dugog perioda koji odlikuje odbojnost. iako se mo`e nedvosmisleno tvrditi da je deklaracija Drugog vatikanskog sabora prelomna ta~ka u istoriji crkve. tvrdnjama Hilpert. 146–148. renesansu.) (1976). Die Menschenrechte. to jest. Me|utim. ljudska prava ne mogu biti „posttradicionalna“ u smislu prostog raskida s kulturnom i verskom tradicijom. eksplicitno izra`ava uva`avanje modernog shvatanja ljudskog dostojanstva. godine. problemati~no ako bi ovaj tip enkulturacije i{ao ruku pod ruku s tvrdnjama o ekskluzivnoj kulturnoj ba{tini. godine isti~e pravo na otpor kao doprinos kalvinisti~ke tradicije razvoju ljudskih prava. Za to nam slikovit primer ponovo pru`a katoli~ka crkva. deklaracija nastala tokom Drugog vatikanskog sabora 1965. da budemo precizniji.33 Povezivanje ljudskih prava s humanitarnim elementima zapadne tradicije nije. Bilo bi. ranomoderno prosvetiteljstvo i druge struje zapadne istorije koje. Geneva: Lutheran World Federation.tre}i program LETO–JESEN 2009. Tako|e bismo se mogli pozvati i na anti~ku gr~ku filozofiju. ako ne i otpor ljudskim pravima. zasnovanog na ljudskoj slobodi i odgovornosti. naravno. zajedno s verskim slobodama. privilegija koju imaju jedino hri{}ani. U ljudskim pravima katoli~ka crkva zapravo po~inje da prepoznaje moderan na~in za{tite onog bezuslovnog dostojanstva koje pripada svakom ljudskom bi}u i koje je oduvek bilo deo hri{}anske poruke. jer je „namera reformatora bila da ~ovek nau~i da treba pustiti Boga da bude Bog. engleski princip „vladavine prava“.32 Radni materijal koji je objavila Svetska asocijacija reformisanih crkava 1976. smatram da se ljudska prava mogu smisleno i produktivno povezati s razli~itim tradicijama. Neukirchen-Vluyn: Neukirchener Verlag. Crkve Luteranske svetske federacije odr`ale su 1977. Lutheran World Federation (1977). na ovaj ili onaj na~in. godine konferenciju na kojoj je ustanovljeno da se sekularna ljudska prava mogu uva`avati sa stanovi{ta hri{}anske Reformacije. daju povoda za „kulturnu enkulturaciju“ ljudskih prava. me|utim.31 Dignitatis humanae. ona ne predstavlja potpun raskid s katoli~kom tradicijom. katoli~ka crkva ih na kraju ipak prihvata. Po{to takva mogu}nost postoji. Protestantske denominacije danas tako|e razumeju i podsti~u ljudska prava u skladu s biblijskim zapovestima i hri{}anskim pregnu}ima. 140 Suprotno toj vrsti apstraktnog podvajanja tradicije i „posttradicionalnih“ ljudskih prava. 41. 33 Moltmann Jürgen i Jan Milic Lochmann (ur. kako bi ~ovek mogao postati ~ovek.. s revidiranom i modernizovanom verzijom hri{}anske tradicije koja vi{e odgovara `ivotu hri{}ana u modernom dobu. 66. a da svet ostane svet“. Iako predstavlja noviju pojavu. ur. posve}enost crkve ljudskim pravima otuda nije u neskladu s hri{}anskom tradicijom. Theological Perspectives on Human Rights. 31 32 .

valjalo bi uzeti u razmatranje aspekte kontinuiteta. ali i iskustva diskontinuiteta i promena. Osvr}u}i se na pro{lost. s modernog stanovi{ta mo`emo otkriti humanitarne motive iz tradicije koji nam omogu}uju da izgradimo most izme|u sada{njeg i pro{log. nu`no je razmi{ljati o kontingentnosti ljudske istorije. Uop{teno govore}i. Takav hegelijanski na~in mi{ljenja lako nas mo`e navesti da pretpostavimo kako se ono {to svoje „korene“ nalazi u izvorima neke kulture mo`e legitimno smatrati eksluzivnom ba{tinom te kulture. dosegav{i svoj vrhunac u modernom dobu. pravdaju Isusove re~i: „Caru carevo a Bogu Bo`je“ (Mateja 22:21). samo u retrospektivi mo`emo videti analogiju izme|u modernih ideja o ljudskom dostojanstvu i biblijske poruke po kojoj je ~ovek lik Bo`ji. naime. U jednoj takvoj hermeneuti~koj perspektivi. hermeneuti~ka svest bi trebalo da nas podu~i da prethodno pomenute tradicionalne ideje nisu „koreni“ ili „izvori“ u kojima je sadr`an potencijal modernih ljudskih prava. mi mo`emo u}i u trag genezi „vladavine prava“ ve} u Velikoj povelji sloboda iz 1215. Stvari su upravo suprotne: moderna ideja ljudskih prava odlikuje stanovi{te od kojeg retrospektivno mo`emo otkriti humanitarne motive koji olak{avaju kriti~ku rekonstrukciju kontinuiteta izme|u sada{njosti i pro{losti. svi lako postajemo „hegelijanci“ koji u lancu istorijskih doga|aja otkrivaju neki skriveni istorijski plan. ~ini se da su moderni standardi ljudskih prava utemeljeni u osnovnim izvorima okcidentalne kulture. Dakle. religije i filozofije. Samo. Sli~no tome. Tako|e bi trebalo uzeti u obzir hermeneuti~ko stanovi{te s kojeg posmatramo istoriju. plan po kojem ve} u antici postoje „kulturni geni“ ne~eg {to }e kasnije sazreti. ^ak se i modernom sekularizmu mo`e u}i u trag u Bibliji {to. Gledaju}i u pro{lost. godine i u drugim srednjovekovnim i anti~kih dokumentima.OKCIDENTALIZAM I LJUDSKA PRAVA koje proisti~u iz teleolo{kog shvatanja istorije kakvo je kritikovao Kavirad`. potencijal koji sazreva postepeno tokom istorije. Nasuprot tom obliku esencijalisti~ke aproprijacije. na primer. istorije koja se ne odvija kao „prirodan razvoj“ preegzistentnih kulturnih potencijala. U retrospektivi je mogu}e dovesti u vezu ~ak i sekularna ljudska prava sa aspektima ra{~aranosti kosmosa koje nalazimo jo{ u Bibliji. Hri{}anske crkve do dana dana{njeg imaju tendenciju da ne obra}aju dovoljno pa`nje na promene kojima su morale podle}i da bi mogle da 141 . Tako nam deluje da moderna demokratija ima korene u gr~kom polisu. Povezivanje ljudskih prava i humanitarnih elemenata jedne verske. Samo u perspektivi ima smisla porediti moderne principe slobode i ravnopravnosti s Luterovim u~enjem o slobodnoj religijskoj savesti i duhovnoj jednakosti svih vernika pred Bogom. filozofske ili kulturne tradicije mogu}e je jedino sa stanovi{ta modernosti. Pozivanje na nepredvidljivost ljudske istorije predstavljalo bi prvi korak prema napu{tanju esencijalisti~kog prisvajanja ljudskih prava koja po sebi ne mogu biti jednostavno i isklju~ivo izvedena iz „gena“ neke od specifi~nih kultura.

S jedne strane. bilo bi prikladnije da uva`imo ~injenicu da je prihvatanje ljudskih prava u crkvama zapravo rezultat slo`enog i dugotrajnog procesa u~enja. Vratimo se na{em prvobitnom pitanju: jesu li ljudska prava „zapadni konstrukt ograni~ene primene“. krizi koju je podstakao raskol evropskog hri{}anstva u osvit reformacije. verska netolerancija. Umesto da ignori{emo i harmonizujemo tradicionalne konflikte.tre}i program LETO–JESEN 2009. 142 usvoje ideju ljudskih prava i verskih sloboda. ekonomske. mo`emo otkriti razli~ite – politi~ke. to jest u normativnim okvirima ljudskih prava i demokratije. postepeno u~ili kako da postignu mirnu koegzistenciju i saradnju u modernom pluralisti~kom dru{tvu na temelju jednakih sloboda i u~e{}a u vlasti. Ljudi su. stanovi{te koje bi od „Zapada“ na~inilo samo geografski termin bez ikakvog kulturnog zna~enja. 161–162 . proizvoljna hap{enja i drugi ~inovi dr`avne represije – dali su povoda dalekose`nim politi~kim i kulturnun reformama. Evropska istorija ljudskih prava kao primer Hilpert. Die Menschenrechte.34 Samokriti~an osvrt na taj proces koji podrazumeva sve nesporazume. Kriza tradicije ne zna~i nu`no njenu propast ili jo{ gore zatiranje. 34 5. da citiramo Polisa i [vaba? O~igledno je da odgovor zavisi od toga {ta podrazumevamo pod „zapadnim poreklom“ ljudskih prava. bez sumnje. Smatram da ljudska prava nisu ni prirodna posledica evropske kulture i istorije. spadaju i va`ne struje filozofske i verske tradicije Zapada. pru`i}e nam izvrsnu osnovu za me|ureligijski i interkulturni dijalog o ljudskim pravima. Me|utim. polemike i reforme koje su neizbe`an deo takvog procesa. Pre }e biti da se pod „zapadnim poreklom“ ljudskih prava misli na prostu ~injenicu da se o ideji univerzalnih prava na slobodu i jednakost. Treba ipak imati na umu da se istorijski prodor ljudskih prava dogodio u vreme kada je tradicionalno evropsko dru{tvo bilo u dubokoj krizi. ideja ljudskih prava nije „zapadna“ u smislu da vu~e korene iz gena op{te okcidentalne kulture. prvi put govorilo u zapadnoj Evropi i Severnoj Americi. bar koliko nam je poznato. kao i decenijski gra|anski ratovi izme|u sukobljenih verskih i politi~kih struja. S druge pak strane. niti su sasvim odvojena od okcidentalne tradicije. Iskustva strukturne nepravde – gra|anski ratovi. Ukoliko se upustimo u podrobnije ispitivanje ove istorijske ~injenice. Me|u te faktore. prihvatanje ljudskih prava ne zahteva da napustimo celokupnu tradiciju i usvojimo „posttradicionalno“ stanovi{te. svaka kriza donosi ozbiljnu transformaciju tradicije. dakle. kulturne i religijske – faktore koji su na ovaj ili onaj na~in pomogli da se ljudska prava razviju.

Takvo samokriti~no shvatanje istorije moglo bi da uve}a na{u osetljivost na probleme. ljudska prava jama~no nisu ni „posttradicionalna“ u smislu da je neophodno pokidati sve veze koje postoje izme|u koncepcija modernih prava i tradicionalnih eti~kih principa. za {ta je paradigmati~no protivljenje hri{}anskih crkava koje su prili~no dugo bile nerade da stanu uz moderne principe politi~ke emancipacije. dostignu}a i poraza u dugotrajnoj borbi za ljudska prava. Ukoliko se prou~i evropska istorija ljudskih prava. bili oni razli~iti ili sli~ni. S druge strane. 25: 524–558 143 . Political Theory. Istorija ljudskih prava na Zapadu mo`e dati primer – ne paradigmu kao takvu. zemljama koje i dalje ugro`ava zapadni imperijalizam. Budu}i da smo suo~eni s prili~no rasprostranjenim nepove35 Bielefeldt Heiner (1997).35 Me|utim. uprkos svoj novini univerzalnih ljudskih prava. temeljnu afirmaciju dostojanstva odista mo`emo smisleno dovesti u vezu s Biblijom. Vol. kako je obi~no nazivamo. sti~u se dva sistemati~na uvida koji mogu biti od pomo}i u me|ukulturalnom normativnom dijalogu. stoi~kom filozofijom i drugim klju~nim spisima zapadne tradicije.OKCIDENTALIZAM I LJUDSKA PRAVA Moderna svest o slobodi ima eti~ko jezgro u afirmaciji ljudskog dostojanstva. svakako predstavlja specifi~no moderno dostignu}e. S jedne strane. Mo`da je jo{ zna~ajnija ~injenica da je samokriti~an stav Evropljana i Amerikanaca prema vlastitoj slo`enoj i zamr{enoj istoriji ljudskih prava nu`an uslov da se prevazi|e sumnja brojnih ljudi da „Zapadnjaci“ borbom za ljudska prava naprosto poku{avaju da nametnu vlastite kulturne vrednosti i norme na imperijalisti~ki na~in. s kojima se pobornici ljudskih prava tako|e suo~avaju u „nezapadnim“ kulturnim kontekstima. Iako se ne mogu prosto izvesti iz ove tradicije na deduktivan ili esencijalisti~ki na~in. Istorija ljudskih prava na Zapadu ne predstavlja obavezuju}i „model“ koji omogu}ava da predvidimo kakvi su izgledi za ljudska prava u ostalim delovima sveta. ve} puki primer – razli~itih prepreka. Immanuel Kant’s Philosophy of Freedom“. „Autonomy and Republicanism. niti bi zapadna istorija trebalo da bude prekrivena „velom neznanja“ u ime tobo`e neutralnog stanovi{ta u me|ukulturnim raspravama. procesa u~enja. Ta je sumnja veoma rasprostranjena u muslimanskim zemljama ~ije je stanovni{tvo bilo pogo|eno evropskim kolonijalizmom. evropska istorija pokazuje da su ljudi koji su se borili za svoja osnovna prava ~esto nailazili na mnoge otpore. Kantovsko shvatanje ljudskog dostojanstva kao moralne autonomije koja se povezuje s univerzalnim pravima na slobodu i u~e{}e u javnom `ivotu. u evropskoj istoriji postoji i mogu}nost kriti~kog pomirenja modernosti i tradicije. pomirenja koje danas nedvosmisleno uklju~uje i crkve koje su u me|uvremenu postale revnosni pobornici ljudskih prava. Nije ovde re~ samo o politi~kom nego i o kulturnom i religijskom otporu. nesporazuma.

godine. Sukob izme|u {erijata i ljudskih prava . ekonomskih. Analiza Fata i Matesa (Faath i Mattes). Konkretni sukobi se uglavnom usredsre|uju na pitanje rodne ravnopravnosti i verskih sloboda.) (1992). Edinburgh: Edinburgh University Press. 38 Coulson Noel James (1964). decembra 1948. razvoda i nasledstva. 133. 36 Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima.37 S druge strane. Rodne razlike u zakonskom smislu posebno su istrajne u pitanjima braka. kada govorimo o islamskim zemljama taj truizam nije lo{e pomenuti po{to se islamska religija i kultura ~esto predstavljaju kao glavna prepreka uklanjanju neprilika s ljudskim pravima s kojima se susre}u neke od tih zemalja. te{ko se mo`e pore}i da je veza izme|u islama i ljudskih prava slo`ena i da daje povoda velikom broju problema. Demokratie und Menschenrechte in Nordafrika. 144 renjem. kako se navodi u preambuli Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima iz 1948. Trivijalna je opaska da je religija samo jedan faktor u nizu politi~kih. pokazuje suprotno tome da najve}i broj slu~ajeva kr{enja ljudskih prava na podru~uju severne Afrike ne odlikuju specifi~no „islamske“ karakteristike. veoma je va`no razjasniti ~injenicu da ljudska prava nisu skup nekih su{tinski zapadnih vrednosti koje treba izvoziti {irom sveta. Imamo li na umu da se osnovne odlike {erijata javljaju ve} tokom prvih vekova istorije islama38. Naprotiv. u temelju ljudskih prava nalaze se iskustva strukturne nepravde koja kulminira „varvarskim delima“ koja su. Iako u `enama prepoznaje pravne subjekte. 37 Faath Sigrid i Hanspeter Mattes (ur. a da se istorijski prodor ljudskih prava odigrao gotovo milenijum kasnije. Hamburg. dru{tvenih i kulturnih faktora koji staju na put ili idu u prilog implementaciji ljudskih prava. moramo se upustiti u zajedni~ki proces u~enja koji vodi uspostavljanju delotvornih mehanizama ljudskih prava. uop{te ne bi trebalo da nas iznenadi {to izme|u ta dva normativna sistema postoje razlike i konflikti. usvojena 10. 6. Utoliko.: edition wuquf.tre}i program LETO–JESEN 2009. na primer. to jest iz tradicionalnih i fundamentalisti~kih tuma~enja {erijata koja ga pretvaraju u sveobuhvatni sistem normativnih regulacija koje mogu da imaju politi~ku primenu. Me|utim. Ti problemi ne poti~u iz islama kao takvog ve} iz islamskog {erijata.36 Da bismo ozbiljno razmotrili to temeljno iskustvo. tradicionalni {erijat ne uklju~uje princip jednakosti u pravima za mu{karce i `ene. A History of Islamic Law Istorija islamskog prava. proces u kojem tvrdnje o kulturnoj ba{tini vi{e ne bi imale dominantnu politi~ku ulogu. ukoliko se polazi od moderne koncepcije ljudskih prava. Ujedinjene nacije 217 A. porodi~nog `ivota. „povredila savest ~ove~anstva“.

Postoji nekoliko pozicija koje se nude kao mogu}i odgovor na to pitanje. ibid. Manji broj islamskih zemalja. Zeitschrift für Evangelische Ethik 38: 142–192. Bochum: Dr. Sa stanovi{ta ljudskih prava. 87 i dalje. 159 i dalje. vidi. neki oblici diskriminacije prema verskim manjinama. Predstavnici tradicionalisti~kih ili fundamentalisti~kih struja u islamu po pravilu tvrde da je islamski {erijat oduvek priznavao ljudska prava i da. uprkos islamskoj tradiciji koja neguje versku toleranciju. 145 7. No. kojima se dozvoljava telesno ka`njavanje poput {ibanja ili amputacije odre|enih delova tela. Les Musulmans faxe aux droits de l’homme: Religion & droit & politique. ~ak i u „umerenijim“ zemljama u kojima vi{e nema smrtne kazne zbog prelaska iz islama u neku drugu veroispovest. mogu}e je razlikovati ~etiri osnovne pozicije koje obele`avam kao „islamizaciju“ ljudskih prava (poglavlje VII). nudi apsolutni temelj za za{titu prava i du`nosti svakog ljudskog bi}a.41 Suo~eni s ovim konfliktima. ove se kazne moraju odbaciti zbog svoje okrutnosti i poni`avanja ka`njenika. pragmati~ne pristupe (poglavlje VIII).39 Nadalje. 40 Za pitanja o slobodi veroispovesti i ravnopravnosti izme|u muslimanskih i nemuslimanskih manjina. 41 Ibid. Jo{ jedan oblik kr{enja verskih sloboda odnosi se na {erijatske zabrane „apostaze“. suprotne su ljudskom pravu da ~ovek slobodno odlu~uje o pristupanju religiji. liberalnu rekonceptualizaciju {erijata (poglavlje IX) i sekularne pozicije (poglavlje X)42. ”Islamische Menschenrechtskonzepte”. Uprkos brojnim preklapanjima. 42 Sli~an pregled mo`e se na}i u Stahmann Christian (1994). Jedan od najranijih primera ove tendencije predstavlja Mavdudijeva knji`ica. Sudana i Saudijske Arabije.. usled svog bo`anskog porekla. i dalje preti smrtnom kaznom otpadnicima od islama.. 59 i dalje. poput prinudnog razvoda braka otpadniká od islama.OKCIDENTALIZAM I LJUDSKA PRAVA te se odlike {erijatskog prava zaista moraju shvatiti kao oblik diskriminacije nad `enama. mo`emo govoriti i o {erijatskom krivi~nom zakonu na snazi u nekoliko islamskih zemalja. Jedan od na~ina na koji se mo`emo baviti odnosom islamskog {erijata i ljudskih prava jeste da naprosto pori~emo da me|u njima ima ikakvih problema. poput Irana. Aldeeb (1994). poput ograni~enja koja se name}u brakovima parova koji ispovedaju razli~ite vere. druge pravne sankcije.40 Pored rodne ravnopravanosti i verskih sloboda. „Islamizacija“ ljudskih prava . Ljudska prava u 39 Za detaljniju analizu koja se odnosi i na tradicionalni {erijat i na pravnu situaciju u savremenim arapskim zemljama. danas su jo{ uvek na snazi u ve}ini savremenih islamskih zemalja. Abu-Sahlieh Sami A. Winkler. postavlja se pitanje da li mo`emo do}i do prakti~nih re{enja i kakvim re{enjima raspola`emo. Étude et documents.

da ne govorimo o onom ko potpuno odbija da prihvati svoje bo`ansko pozvanje. 45 Uporediti sa zbirkom tekstova (prevedenih s arapskog na francuski) u AbuSahlieh. [tavi{e. dva najva`nija pitanja oko kojih se spore tradicionalni {erijat i moderna ljudska prava. Vidi moj izve{taj s konferencije (na nema~kom) ORIENT: Zeitschrift des Deutschen Orient-Instituts 33 (1995): 19–27. rasi. me|utim. Mavdudijev pristup.45 Na priMavdudi. 13. jeziku ili nacionalnosti“43. 43 44 . Taskhiriju je. slu`i kao odbrana ljudske nejednakosti umesto kao opravdavanje univerzalne jednakosti svih ljudskih bi}a u dostojanstvu i slobodi.44 Na otvaranju konferencije. Rasprostranjena tendencija. nije ni{ta manje esencijaisti~ka od „zapadnih“ ili „hri{}anskih“ interpretacija ljudskih prava. na kraju krajeva. „potencijalno“ jednaki u svom ljudskom dostojanstvu. 461 i dalje. Tendencija da se ljudska prava esencijalizuju na „islamski“ na~in u me|uvremenu pronalazi izraz u brojnim poluzvani~nim dokumentima o ljudskim pravima koje izdaju razne islamske organizacije. dakle. da se njihovi „koreni“ pripisuju okcidentalnoj tradiciji mo`e se. jasno da onom ko svoju du`nost ispunjava u veri na kraju pripada vi{i stepen „aktualnog“ dostojanstva nego onom ko ne uspeva da iza|e u susret verskim standardima. To pak zna~i da ovaj dogmatski tip upu}ivanja na bo`anski temelj ljudskog dostojanstva vodi koncepciji dostojanstva koja. prema njegovom mi{ljenju. Les Musulmans faxe aux droits de l’homme. ajatolah }e kompromitovati ~ak i ideju univerzalnog ljudskog dostojanstva. 146 islamu. Pristupaju}i ovom pitanju ekskluzivisti~ki i dogmatski. na njegovom spisku nediskriminatornih kriterijuma ne nalaze se rod i religija.tre}i program LETO–JESEN 2009. Human Rights in Islam. koja je odr`ana u novembru 1994. vodi povr{noj i nekriti~koj „islamizaciji“ ljudskih prava. Radikalni primer esencijalisti~kog islamskog prisvajanja ideje ljudskih prava nude neki iranski predstavnici IV Nema~ko-iranske konferencije o ljudskim pravima. odeljak „Jednakost ljudskih bi}a“ otkriva jedno prili~no ograni~eno shvatanje jednakosti. napraviv{i razliku izme|u „potencijalnog“ i „aktualnog“ dostojanstva. godine u Teheranu. odnosno idelo{koj koncepciji koja. Mavdudi se nikada kriti~ki ne osvr}e na ranije pomenute sukobe {erijata i ljudskih prava. prisutna u zapadnim koncepcijama ljudskih prava. dakako. Pod pretpostavkom da su sva ljudska bi}a pozvana da vode `ivot nadahnut vrlinom kako bi udovoljila Bogu. Iako usvaja jezik modernih prava. uporediti s esencijalisti~kim islamskim tuma~enjima koja za~etak ljudskih prava nalaze u Kuranu i Suni. svi ljudi su. ajatolah Taskhiri (Taskhiri) iz svetog grada Kum predstavlja konzervativnu islamsku ideju ljudskih prava i zaklju~uje da njihovo potpuno razumevanje pripada isklju~ivo muslimanima. Premda odbacuje „sve razlike koje se zasnivaju na boji ko`e. u o{troj suprotnosti s prvim ~lanom Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima.

iza koje stoji Islamski savet Evrope (nevladina organizacija koju sponzori{e Saudijska Arabija). ~lan zaklju~uje tvrdnjom koja o~igledno podupire tradicionalnu podelu uloga me|u supru`nicima: „Suprug je odgovoran za izdr`avanje i dobrobit porodice. {to se posebno manifestuje u poslednja dva ~lana: „Sva stipulirana prava i slobode u ovoj deklaraciji podre|ena su islamskom {erijatu.“49 U prvom ~lanu deklaracije iz Kaira nagla{ava se da su sva ljudska bi}a „jednaka po pitanju elementarnog ljudskog dostojanstva i osnovnih du`nosti i obaveza. Izve{taj sa seminara odr`anog u Kuvajtu u decembru 1980. Islam und Menschenrechte: Sunnitische Muslime zwischen Islamismus. 49 ^lan 24 i ~lan 25 Deklaracije u Kairu. 120. odr`anog 1980. Geneva: International Commission of Lawyers (1982). godine u Kuvajtu. Takva koncepcija o~igledno prevazilazi Mavdudijevo i Taskhirijevo shvatanje jednakosti. bez diskriminacije na osnovu rase. islam je ~ove~anstvu podario idealni kodeks ljudskih prava. uvod u „Univezalnu islamsku deklaraciju ljudskih prava“ (1981).“47 Noviji primer te esencijalisti~ke tendencije predstavlja deklaracija „Ljudskih prava u islamu“. verskih uverenja. koju su usvojili ministri spoljnih poslova Organizacije islamske konferencije na godi{njem sastanku ove organizacije u Kairu 1990.“ U International Commission of Lawyers. Säkularismus. politi~kih naklonosti. me|utim. podrazumevaju i slede}e: „Islam je prvi priznao osnovna ljudska prava i pre gotovo (~etrnaest) vekova za to ponudio jemstva koja su tek nedavno usvojena u Univerzalnoj deklaraciji o ljudskim pravima. ali ostaje i prili~no nejasna jer jednakost u dostojanstvu nije u jasnoj vezi sa zahtevom za jednakim pravima. pola. jo{ uvek nije zvani~no potvrdila Islamska konferencija. 9. Postoji engleska i francuska verzija Univerzalne islamske deklaracije ljudskih prava koju je objavio islamski Savet Evrope. godine. zaklju~ci sa seminara o ljudskim pravima u islamu. Les Musulmans faxe aux droits de l’homme. u Conscience and Liberty: International Journal of Religious Freedom 3 (Spring 1991): 90–95.48 Dokument u celini svedo~i o centralnoj ulozi islamskog {erijata koji se pojavljuje kao referentni okvir i uputstvo za tuma~enje deklaracije iz Kaira. Hamburg: Deutsches Orient-Institut. boje ko`e. dru{tvenog statusa ili po drugim osnovama“. 481. Iako isti~e jednakost u dostojanstvu mu{karca i `ene. Islamski {erijat je jedini referentni izvor za obja{njenje svih ~lanova ove deklaracije. 46 147 . nav. Ovaj prevod se ipak veoma razlikuje od originalnog arapskog teksta. 47 Navedeno iz francuskog prevoda originalnog arapskog teksta Abu-Sahlieh. po~inje na slede}i na~in: „Pre hiljadu i ~etiristo godina. und Modernismus. Na isti problem nailazimo i na po~etku {estog ~lana ove deklaracije iz Kaira. 48 Deklaraciju.“46 Sli~no tome.OKCIDENTALIZAM I LJUDSKA PRAVA mer. Vidi Müller Lorenz (1996). jezika. Human Rights in Islam 45.

No. Odavno su islamski teoreti~ari morali da se suo~e s tim problemom. ono se ne mora u potpunosti primeniti u praksi.“50 Osim u pojedinim „puritanskim“ {kolama {erijata.“ Za{tita islamske religije kakvu zahtevaju tradicionalna tuma~enja {erijata. sve {to mo`e biti korisno za dru{tvo moglo bi se opravdati time da je u skladu s {erijatom ili da je njegov deo. Taj ~lan glasi: „Islam je religija neiskvarene prirode. Zabranjeno je na bilo koji na~in prinuditi ~oveka ili koristiti njegovo siroma{tvo ili neznanje da bi se preobratio u drugu religiju ili u ateizam. Ukratko. pragmati~no se staje na put onim elementima {erijata ~ije bi sprovo|enje moglo da ima ne`eljene posledice. unutar mnogih {kola {erijata razvio se tradicionalni humanitarni pragmati50 8. u toj formulaciji nedostaje odbacivanje ograni~enja koja se odnose na verska uverenja. I premda konzervativni muslimani ~esto nemaju volje da se upuste u otvorenu kritiku tradicionalnog {erijata. na op{te principe kao {to je op{te dobro (maslaha). superiornija religija. rase ili nacionalnosti“. Pragmati~ne reforme {erijatskog okvira Schacht (1964). otuda o~igledno odnosi prevagu nad verskom slobodom pojedinca i nad principom ravnopravnosti me|u razli~itim religijama. An Introduction to Islamic Law. Oxford: Clarendon. primera radi. ve} se njime staje na put misionarskom radu me|u muslimanima. Istovremeno.tre}i program LETO–JESEN 2009. Utoliko tradicionalne {erijatske prepreke ostvarenju me|ureligijskih bra~nih zajednica ostaju netaknute. posebno je upadljiva formulacija da pravo stupanja u brak i osnivanja porodice ne sme biti ograni~eno prema kriterijumima „koji se ti~u boje ko`e. Jo{ vi{e nevolja donosi deseti ~lan u kojem se islam ne predstavlja samo kao privilegovana. to ne zna~i da su sve promene u kontekstu modernih ljudskih prava isklju~ene. 148 petom ~lanu koji se tako|e bavi pitanjima porodice. Da bi se uhvatili u ko{tac s tim problemom. Kao {to [aht (Schacht) prime}uje: „Sve dok se sveto pravo formalno priznaje kao religijski ideal. morali su da integri{u pravne elemente neislamskog porekla u obuhvatniji okvir {erijata. Shodno tome. fleksibilna tuma~enja i prakti~ne primene normativnih pravila oduvek su ostavljale prostora za umerene reforme. upu}uju}i. Prema tome. po{to pravne norme i institucije neislamskog porekla u muslimanskim dru{tvima nekad igraju prili~no va`nu ulogu. Ukazuje se na to da je potpuna i temeljna implementacija {erijata izvodiva samo u idealnim uslovima kao {to je bio slu~aj s prvobitnom islamskom zajednicom u Medini. 84 . deklaracija iz Kaira predstavlja jednostrano i nekriti~ko islamizovanje jezika ljudskih prava na {tetu njihovog univerzalizma i emancipatorskog duha.

51 Od tog presedana. va`no je naglasiti da je „muslimanski svet. Copenhagen: Nordic Human Rights Publications. a ne `eli vam te{ko}u. primera radi. L’islamisme contre l’islam. Paris: la découverte. tipi~an za brojne struje u islamu. zakonska ograni~enja i veoma visoke dokazne zahteve.). ^ini se da i sam Kuran opravdava takav stav. imaju}i na umu da sura 2:185 nagla{ava: „Bog vam `eli lahko}u. u koje spadaju ~ak i umereni konzervativci. 149 . Nema. Islamic Law Reform and Human Rights: Challenges and Rejoinders. „A Critique of An’Na’im’s Assessment of Islamic Criminal Justice. Tore Lindholm i Kari Vogt (ur. ~ak i oni muslimani koji u teoriji ne pori~u validnost o{trih kazni koje propisuje {erijat ~esto odbacuju njihovu primenu pozivaju}i se na nepremostive prepreke njihovoj prakti~noj primeni. shva}enom u modernom kontekstu ljudskih prava. dakako. tradicionalne {erijatske {kole uvode uske definicije takvih zlo~ina. Ipak. Drugim re~ima. 50. veruju da okrutni na~ini telesnog ka`njavanja koji se pominju u Kuranu slu`e kao eti~ki ukor. 53 Mayer Ann Elizabeth (1993). An Introduction to Islamic Law. u na~elu pokazivao ve}u toleranciju i humanost u svom opho|enju prema verskim manjinama 51 Al-Ashmawy Muhammad Said (1989). ~ak i mnogi konzervativni muslimani ~esto zaklju~uju da tako surove oblike telesnog ka`njavanja ne treba primenjivati ukoliko i sve dok se ne ostvari idealno pravedno dru{tvo.“ u: ed. Takav na~in razmi{ljanja nije u potpunosti nov. oduvek je postoja „sna`na tendencija da se ograni~i primenljivost hadd kazni [kazni koje su zasnovane na bo`anskom provi|enju] {to je vi{e mogu}e“. mnogi muslimani. Sasvim suprotno. 176. ^injenica je da najve}i broj savremenih islamskih dr`ava ne navodi {erijatske kazne u svojim krivi~nim zakonima o~igledno ne predstavlja problem za islamsku populaciju. iako se konceptualne razlike izme|u {erijata i ljudskih prava i dalje smatraju nere{enim. sumnje da se ta tradicionalna islamska tolerancija ne mo`e izjedna~iti s verskom slobodom. Kao {to [aht nagla{ava. 52 Schacht.53 Pragmati~no tuma~enje {erijata tako|e je doprinelo stvaranju tradicije verske tolerancije. mnogi muslimani pominju presedan koji je sproveo drugi kalif Omar. 58.52 Da bi se postigao taj cilj. za koga se ka`e da nije dozvoljavao kaznu amputacijom zbog plja~ke u vreme gladi. po{to ona ne podrazumeva jednakost u pravima. Kada je re~ o ka`njavanju amputacijom.“ Humanitarni pragmatizam. te ne treba da budu deo va`e}ih krivi~nih zakona. danas tako|e omogu}ava kretanje u pravcu postepenog pomirenja s modernim idejama slobode i jednakosti. posmatran prema standardima vremena.OKCIDENTALIZAM I LJUDSKA PRAVA zam koji olak{ava mogu}nost posredovanja vrednosnih iskaza zasnovanih na religijskom otkrovenju i prakti~nih potreba svakodnevnog `ivota.

186. u: Lindholm i Vogt (ur. „Staat. ta je reforma donekle uve}ala mogu}nosti `ena da na sudu dobiju pravno va`e}e razvode. . praksa se u izvesnoj meri mogla suzbijati.“ Nav. ako on to u~ini. godine: „Ako `ena stipulira u svom bra~nom ugovoru da njen mu` ne mo`e da se o`eni drugom `enom i da }e se. koje bi `enama dodelile pravo na sudski razvod u slu~aju da se njen suprug o`eni i nekom drugom `enom. kako ka`e Elizabet Mejer (Elisabeth Mayer)54. Boulder. trebalo je da stane na put poligamiji zvani~nim priznanjem odredbi koje bi se. taj je ugovor va`e}i i odredba se priznaje. mnogi sudanski muslimani bili su {okirani. 58 Uporedi sa ~lanom 38 Otomanskog zakona o porodici iz 1917. Otomanski zakon o porodi~nim pravima iz 1917. 55 Mottahedeh Roy P. 26. U tom kontekstu tako|e bi valjalo pomenuti da je na kraju XIX veka ~uveni muslimanski reformator Muhamad Abdo (Muhammad Abduh) tvrdio da Kuran implicitno zabranjuje poligamiju. Kako izve{tava Mejer: „Zgro`enost i bes zbog pogubljenja i televizijskog prenosa su|enja za jeres prevagnuli su u dru{tvu. Recht.56 Kada je u januaru 1985. godine. poput Hindu religija u Indiji. 150 od hri{}anskog Zapada“. 56 Johansen Baber (1986). (1976). na primer. Islam and Human Rights.. poslednja smrtna kazna zbog apostaze navodno je sprovedena 1843.58 I dok je validnost poligamije u teoriji ostala nepromenjena.“57 Pragmati~ne reforme mogu}e su ~ak i u domenu delikatnih pitanja {erijatskog porodi~nog prava. 57 Mayer. Islamic Law Reform and Human Rights. „Toward an Islamic Theology of Toleration“. Mahmud Muhamed Taha (Mahmoud Muhammad Taha). Istovremeno. Iako u teoriji samo „ljudi knjige“ (to jest vernici monoteisti~kih religija otkrovenja) mogu da ra~unaju na toleranciju. javno pogubljen kao „jeretik“. u novije doba ima malo primera pogubljenja zbog otu|enja od islama. Law Reform in the Muslim World. na voljnoj osnovi. 148. jer dozvola da se mu{karac o`eni sa vi{e `ena u teoriji podrazumeva da }e mu` mo}i da bude pravedan prema svim svojima `enama (Sura 4:3). U svojoj studiji o Zakonskoj reformi u muslimankom svetu. godine. Islam and Human Rights: Tradition and Politics. a taj je uslov prema sa54 Mayer Ann Elizabeth (1991). CO: Westview. London: Athlone. ~ak i me|u sudanskim muslimanima koji nisu imali li~no razumevanje za Tahine teolo{ke pozicije. u su{tini je su`ivot muslimana i predstavnika drugih veroispovesti.).tre}i program LETO–JESEN 2009. 49. und Religion im sunnitischen Islam: Können Muslime einen religionsneutralen Staat akzeptieren?“ Essener Gespräche zum Thema Staat und Kirche 20: 45–46. Za vreme Otomanskog carstva. mogle uklju~iti u bra~ni ugovor. tako|e mogu}. godine muslimanski reformista iz Sudana. ona ili druga `ena razvesti.55 Iako se u teoriji apostaza smatra zlo~inom prvog stepena. prema Anderson James Norman D. Anderson (Anderson) predstavlja veliki broj impresivnih primera na tom polju.

„Adaption of Islamic Jurisprudence to Modern Social Needs. legitimnost ljudskih prava ne mo`e biti osigurana.OKCIDENTALIZAM I LJUDSKA PRAVA mom Kuranu te{ko ispunjiv: „A ne}ete mo}i jednako postupati me|u `enama. New York: Syracuse University Press. . 3. Tada ili trpe ljudska prava zato {to se ne smatraju legitimnim u pravom smislu te re~i. Iako treba uzeti u obzir mogu}nosti pragmati~nih reformi samog {erijata. Liberalni reformatori smatraju da se kriti~kim preispitivanjem {erijat mo`e osloboditi mno{tva srednjovekovnog pravnog cepidla~enja. Islam. 60 Mahmasani Subhi (1982). Liberalni muslimanski intelektualci se zato ne zadovoljavaju predlaganjem pukih pragmati~nih reformi. premda ne mora nu`no da poziva na rastakanje {erijatske tradicije. Islam and Politics. Rahman pi{e: Iako je u duhu zakona Kurana o~igledno usmerenje ka progresivnom otelovljenju osnovnih ljudskih vrednosti slobode i odgovornosti kakvo nalazimo u novijim zakonodavstvima. To jasno ukazuje na ~injenicu da se ni u samom Kuranu nije moglo misliti da bi postoje}e kuransko zakonodavstvo moglo biti u doslovnom smislu ve~no.“ u: John J. Oxford: Oxford University Press. nije nam potrebno slepo ili pasivno podvrgavanje datim legalisti~kim pravilima. 61 Rahman Fazlur (1966). 181–187. Kriti~ka rekonceptualizacija {erijata 59 Esposito Joseph L. izd. To je jo{ jedan primer novog tuma~enja {erijata koji mo`ete voditi postepenim reformama. Sve dok se superiornost {erijata kao bo`anskog i nepromenljivog skupa pravnih normi u teoriji ne dovodi u pitanje. Esposito (ur. Rahman (Rahman) isti~e progresivne tendencije koje svoj izraz nalaze u izvornim normativnim idejama vodiljama islama. Prema tome. ili se javlja opasnost da }e se konceptualne razlike izme|u {erijatskog prava i ljudskih prava tako uskladiti da }e na kraju nu`no iznedriti neku „islamizovanu“ verziju ljudskih prava. Oni zahtevaju hrabru i iskrenu kritiku islamskog {erijata. ve} aktivan i odgovoran tip pokoravanja koji nastoji da zahvati dublje zna~enje principa iz Kurana. Donohue i John L.). tako|e treba biti svestan granica tog pragmati~nog pristupa. postoje}a kuranska zakonodavstva su morala da prihvate postoje}a dru{tva kao svoj referentni okvir. treba da vodi potpunoj reviziji shvatanja osnovnih izvora {erijata. 39.. Islam in Transition: Muslim Perspectives. makar `eljeli“ (Sura 4:129)59. koje je tokom vremena nepravedno zastrlo su{tinsku normativnu poruku Kurana i Sune.60 Imaju}i na umu Kuran i Sune. (1991). i da ih primeni na potrebe i okolnosti ljudskog dru{tva koje se stalno menjaju. kritiku koja. tendencije koje su kasnije u velikoj meri izgubljene. a da istovremeno ne ukine teorijsku vrednost tvrdnji tradicionalnog {erijata. Chicago: University of Chicago Press. 51.61 151 9. Kurana i Sune.

62 63 . To otvara konceptualni prostor za istorijsku kritiku kao i za politi~ke reforme u skladu s demokratskim principima i modernim standardima ljudskih prava. Fazlur Rahman nagla{ava da. u korpusu normi koje su se obi~no nazivale „islamskim pravom“ mo`e se prepoznati skup kontingentnih rezultata ljudske istorije. poznati egipatski sudija.tre}i program LETO–JESEN 2009. 64 Komentari{u}i ovaj stil. kao islamsku osnovu za tuma~enje dostojanstva svake li~nosti kao „svrhe po sebi“. uglavnom dovode}i u pitanje juridi~ke konotacije {erijata.65 Ashmawy. Sura 33:72 govori o tome da je Bog na samom po~etku vremena ponudio bo`ansko poverenje (amana) nebesima. {to je ~esto slu~aj. iako je bio slab i ranjiv. „On Human Rights and the Qur’anic Perspective. S druge pak strane.“ u: Arlene Swidler (ur. A{mavi (Ashmawy). ipak unutra{nja hrabrost i `elja da se prevazi|e o~igledno i stremljenje ka idealnom ~ine njegovu neponovljivost i veli~inu“ (str. 56. njegovo prvobitno zna~enje bi se moglo razumeti kao „put ka izvoru u pustinji“.. 101.) Human Rights in Religious Traditions. On ~ak optu`uje one koji zamagljuju granicu izme|u vo|enja ka otkrovenju i istorijskih oblika jurisprudencije. 124–125. islamska feministkinja. ~ime mu je dao poseban status u odnosu na ostala bi}a.62 A{mavi stoga insistira na tome da se {erijat ne mo`e izjedna~iti s tradicionalnom jurisprudencijom (fikh). New York: Pilgrim. na mnogim mestima isti~e dostojanstvo ljudske li~nosti. {to onda predstavlja metaforu za versko i eti~ko vo|stvo u naj{irem smislu. Liberalni muslimani potom tvrde da se na~ela ljudskih prava i demokratije mogu dovesti u smislenu vezu s duhom {erijata. Kuran koji je glavni izvor {erijata.64 Rifat Hasan (Riffat Hassan).63 Jasnim razlikovanjem {erijata i fikha. nagla{ava da termin „{erijat“ etimolo{ki ne ozna~ava „zakon“ ili „jurisprudenciju“. zemlji i planinama. 152 Pojedini reformatori idu i korak dalje. Slede}i sli~nu misao. 65 Hassan Riffat (1982). dokazuju}i time da je nadmo}an u odnosu na najmo}nije stvari u prirodi uklju~uju}i i nebo i zemlju. a ne kao legalisti~ki pojam. Bog ~ak i an|elima nare|uje da se poklone ~oveku (sura 2:34). „te{ko da postoji prodornija i efektnija karakterizacija ljudske situacije i ~ovekove krhke i posrnule prirode. pod uslovom da se {erijat prvenstveno razume kao eti~ki i verski. sura 17:70 nagla{ava da je Bog u~inio ~asnim decu Ademovu. ~ovek se pokazao dovoljno hrabrim da svojom voljom preuzme bo`ansko poverenje. Bog je pozvao Adema da bude njegov zastupnik (khalifa) na zemlji. ove i druge stihove iz Kurana ~ita kantovski. Ibid. da se pribli`avaju politeizmu po{to dovode u pitanje jedinstvenost bo`anskog otkrovenja. 35). a da su svi oni ustuknuli u strahu od njegove ponude. me{aju}i ga s rezultatima ljudskog zakonodavstva. L’islamisme contre l’islam. Prema suri 2:30.

An-Naim `eli da razvije modernu verziju islamskog prava koje }e biti u skladu s me|unarodnim standardima ljudskih prava. upu}uje na razliku izme|u doba otkrovenja i dana{njice. Islamic Law Reform and Human Rights. Toward an Islamic Reformation: Civil Liberties. Chicago: University of Chicago Press. razliku koju uvek moramo uzeti u obzir da bi se prikladno razumeo kuranski tekst. Na taj na~in. te se ne mogu direktno primeniti na moderno dru{tvo. Na metodolo{kom tragu svog u~itelja Tahe. An-Naim uvodi sistematsku razliku izme|u sura otkrivenih u Meki i sura otkrivenih u Medini. mi – kao i svi muslimani tokom istorije – u svoje ~itanje tih pro{lih tekstova unosimo okvir sopstvenog vremena i prostora. U An-Naimovom pristupu je novo shvatanje da izme|u dva stupnja otkrovenja postoji teolo{ka hijerarhija u rangu: dok sure iz perioda Meke sadr`e ve~ne teolo{ke poruke islama. Islam & Modernity. u nekima su sadr`ana pravila koja se mogu uva`avati samo kao primeri islamskog na~ina `ivota u odre|enom istorijskom kontekstu.).67 Rahman. 61–74. „Abdullahi An-Na’im on Constitutional and Human Rights Issues.OKCIDENTALIZAM I LJUDSKA PRAVA Veoma hrabro i istovremeno veoma kontroverzno tuma~enje Kurana nudi sudanski teoreti~ar An-Naim (An-Na’im). . Ova se razlika oduvek priznavala u islamskoj egzegezi. takore}i na{im sopstvenim jezikom.68 Kori{}enje moderne hermeneutike da bi se postiglo istan~anije razumevanje teksta.“ u: Lindholm i Vogt (ur. Mi tako uvek. 54 i dalje. Dok po An-Naimovom mi{ljenju neki kuranski principi odista imaju vanvremenu vrednost. New York: Syracuse University Press. Norani Otman (Norani Othman). ali nastoje}i da ih shvatimo. poput svih velikih ulama pro{losti – ~ak i kada toga nisu bili svesni 66 153 An-Naim Abdullahi Ahmed (1990). 4. prema tome. predstavnica malezijskih „Sestara u islamu“ (liberalne islamske nevladine organizacije posve}ene promovisanju `enskih prava). Human Rights. and International Law. predstavlja neodlo`nu potrebu. ad hoc i veoma ~esto ekstrinsi~nu“. na primer. Transformation of an Intellectual Tradition. delovi Kurana iz Medine se uglavnom odnose na specifi~ne potrebe i okolnosti prvih islamskih zajednica. Ona ka`e: Mi danas moramo ~itati te tekstove da bismo ih uop{te razumeli. 67 Za kritiku An-Naimove metodologije. 68 Rahman Fazlur (1982). An-Naim nije jedini savremeni muslimanski teoreti~ar koji zahteva novi hermeneuti~ki pristup ~itanju Kurana. te stoga ne mogu biti neposredno obavezuju}i za savremene muslimane. premda je malo onih koji su sa njim saglasni oko metodolo{kog pristupa.66 Iako An-Naim ne pori~e bo`anski karakter Kurana u celini. kritikuje uobi~ajenu egzegezu Kurana kao „fragmentarnu. Mi glasove iz pro{losti koji nam se obra}aju ~ujemo kao da nam govore jezikom koji poznajemo. vidi Ahmed Ishtiaq. on uvodi kriterijume po kojima se mo`e praviti razlika izme|u razli~itih stepena vrednosti u samom Kuranu.

Cilj njegovog predloga nove hermeneutike jeste da kriti~ki izvu~e vode}e principe Kurana iz mnogih istorijskih detalja koji spadaju u okolnosti otkrovenja. 70 Abu Zaid Nasr Hamid (1996).70 Rifat Hasan nudi nedvosmisleno feministi~ko ~itanje Kurana. Abu Zaidu je bitno da Kuran `enama garantuje dostojanstvo i po{tovanje i da im pru`a pravni status koji nisu imale u predislamsko doba. Pored drugih stvari. Hasan tvrdi da se izgovor koji Boga koristi da bi se legitimizovali zemaljski odnosi mo}i mora odbaciti kao kr{enje islama.). 71 Hassan. Abu Zaid zahteva reformu islamskog zakona o nasle|ivanju. ali se ne odnose na su{tinske poruke Kurana. kao {to je re~eno u Kuranu. jedan je od na~ina da budemo pravedni prema tekstu Kurana. Kuala Lumpur.71 – u~itavamo sada{njost u pro{lost iz koje tra`imo vo|stvo za na{ savremeni `ivot. ostavljeni s problemom. prema njegovom mi{ljenju. Ti istorijski detalji ne bi trebalo da spre~e moderne muslimane da nastave u smeru pravde i jednakosti.. to versko opravdanje dru{tvenog autoriteta grani~i se s bogohuljenjem. Ova hermeneuti~ka svest istovremeno poma`e da se izborimo s isku{enjem da naprosto „primenimo“ tobo`e vanvremene kuranske principe na druga~ije dru{tvene okolnosti u trenutku ulaska u XXI vek. Shari’a Law and the Modern Nation-State: A Malaysian Symposium. Prema njenom mi{ljenju. kako da odlu~imo na koji na~in da to sprovedemo u delo ili kuda da krenemo s onim {to smo shvatili. le`i u su{tini eti~kih principa Kurana. u stvari.tre}i program LETO–JESEN 2009. „The Sociopolitical Dimensions of Islamization in Malaysia: A Cultural Accommodation of Social Change?“ u: Norani Othman (ur. Ona naro~ito napada tradicionalnu rodnu hijerarhiju koja suprugu ~esto pru`a kvazibo`anski autoritet.69 69 Othman (1994). Malaysia: Sisters in Islam Forum. „On Human Rights and the Qur’anic Perspective“. 63. Frankfurt: dipa. Profesor Abu Zaid (Abu Zaid) ima sli~no mi{ljenje. konkretni detalji. s arapskog na nema~ki Chérifa Magdi. Ona prvenstveno upu}uje na strogu monoteisti~ku veru koja je u teolo{kom smislu sr` islama. . Ona zato sarkasti~no isti~e: Mu` se. Islam und Politik: Kritik des religiösen Diskurses. Bilo kako bilo. kao {to su razlike me|u mu{karcima i `enama po pitanju nasle|ivanja. 179–180. prev. On na taj na~in `eli da unese nov `ivot u duh pravde koji. jer veruje da je na~elna tendencija kuranske pravde uspostavljanje jednakosti me|u svim ljudskim bi}ima. tvrdi Otman. 154 Svest o istorijskoj distanci. Da takva ideja mo`e postojati u okvirima islama – koji u potpunosti odbacuje ideju iskupljenja i bilo kakvog posredovanja izme|u vernika i tvorca – istovremeno je i veoma ironi~na i tragi~na. posmatra kao `enin ulaz u raj ili pakao i kao sudija o njenoj kona~noj sudbini. U svetlu islamskog upozorenja da transcendenciju bo`anskog tvorca nikada ne smemo spojiti s onim {to stvara. 128.. trebalo bi posmatrati kao primenu ove na~elne tendencije u istorijskom kontekstu.

22: 117–133. 163–222. Jedan od prvih branitelja politi~kog sekularizma u islamu bio je Abdarazik (Abdarraziq). Conscience and Liberty:International Journal of Religious Freedom 3 (Spring 1991): 31.OKCIDENTALIZAM I LJUDSKA PRAVA Argumentacija Rifat Hasan dokazuje da se islamsko u~enje o strogom monoteizmu. originalno napisane na arapskom jeziku. jer ih ~esto vezuju za antireligijsku ideologiju. On je ube|en da po{tovanje nedoku~ive bo`anske volje podrazumeva i po{tovanje unutra{njih uverenja drugih ljudskih bi}a. No. „Religious Liberty: A Muslim Perspective“. 73 Wielandt Rotraud (1982). dostupan je u Revue des Études Islamiques. Najzad.. kojem je data velika privilegija da na sopstvenu odgovornost gradi svoju sudbinu na zemlji i u slede}em `ivotu. kada poziva na punu implementaciju verske slobode. 7 (1933). profesor presti`nog univerziteta Al-Azhar u Kairu. 8 (1934). Talbi zaklju~uje da: iz muslimanske perspektive. str. isto ono u~enje iz kojeg fundamentalisti~ki autori poput Mavdudija izvode autoritarne politi~ke posledice. Talbi (Talbi).74 Uprkos tome. „Zeitgenössische Ägyptische Stimmen zur Säkularisierungsproblematik“. 10. tuni`anski teoreti~ar i posve}eni borac za ljudska prava. str. Die Welt des Islams. koji je u svojoj ~uvenoj knjizi Islam i osnove mo}i (1925)75 po72 Talbi Mohamed. 74 Zbog ovog neslaganja vidi Bielefeldt Heiner (1996). koja prevazilazi granice tradicionalne islamske tolerancije. Vol. jer se niko ne mo`e pretvarati da zna kakav je bo`anski plan kada je re~ o pojedina~nim li~nostima. Politi~ki sekularizam u islamu . po{to monoteizam pru`a teolo{ku osnovu koja se suprotstavlja odnosima apsolutne mo}i me|u ljudskim bi}ima. postoji izvestan broj muslimanskih mislilaca koji se eksplicitno zala`u za svetovne politi~ke i pravne reforme i upu}uju na izvorno teolo{ke argumente. 3: 311–325. „Secular Human Rights: Challenge and Opportunity to Christians and Muslims“. 75 Francuski prevod ove knjige (L’islam et les bases du pouvoir). The World of Islam. mo`e shvatiti i u emancipatorskom smislu.73 ^ak i liberalni muslimani uglavnom pru`aju otpor svetovnim koncepcijama. izgleda da u islamskom kontekstu ne postoji izra`ena svest o temeljnoj razlici izme|u politi~kog sekularizma zasnovanog na verskim slobodama.. verska sloboda u su{tinskom i krajnjem ishodu predstavlja ~in po{tovanja bo`anskog suvereniteta i nedoku~ivosti njegovih planova koji se ti~e ~oveka. Islam and Christian-Muslim Relations 7. Uop{te uzev. 353–391. i Vol.72 155 Islamski monoteizam koristi se i kao argument za promovisanje svetovnog razumevanja prava i politike. po{tovanje ljudske slobode zna~i po{tovanje bo`anskog plana. tako|e upu}uje na monoteisti~ku veru. i ideolo{kog oblika sekularizma koji stremi proterivanju religije iz javne sfere. Politi~ki sekularizam ne predstavlja popularnu poziciju u mnogim islamskim zemljama.

Ako je istina da je Kuran kona~na i potpuna knjiga otkrovenja u {ta veruju muslimanski vernici. samim tim. Abdarazik povla~i jasnu pojmovnu razliku izme|u Muhamedove proro~ke i politi~ke uloge. monoteisti~ka islamska dogma. svode na idolopoklonstvo koje u islamu predstavlja jedan od najte`ih zlo~ina. i nu`no dovodi do sakralizacije politike {to je. 34. 11. 34. drugi egipatski teoreti~ar. To podvajanje otvara prostor za politi~ke i pravne reforme u ime ljudskih prava ~ija se osnovna normativna ideja.. Abdarazik isti~e da Kuran ne sadr`i nijedan razra|eni savet o tome kako treba graditi i voditi dr`avu. ona obesmi{ljava religiju pretvaraju}i je u instrument svakodnevne politike mo}i. A{mavi zbrku religije i dr`avne politike naziva „perverzijom“78.“77 Na Abdarazikovom tragu. 79 Ibid. prorok nije pravio aluzije ni na {ta {to bi se moglo zvati „islamskom dr`avom“ ili „arapskom dr`avom“. sve dok svom narodu nije u potpunosti objasnio pravila religije. Dok Muhamed predstavlja bezvremeni verski autoritet kao „pe~at proroka“. Zakaria (Zakariya).. 77 Ibid. Otuda poti~e i njegov zaklju~ak da se kraj kalifata mo`e smatrati osloba|anjem islama. 156 zdravio ukidanje kalifata. prema A{maviju. pribli`ava politeizmu79. Prorok nije napustio ovu zemlju sve dok nije ispunio misiju koju mu je Bog poverio. Shodno tome. . jer je destruktivna za oba. Bilo bi bogohuljenje ukoliko bismo mislili druga~ije.). L’islamisme contre l’islam. onda sledi da dr`avna politika ne mo`e biti deo su{tinske poruke islama.76 Abdarazik nadalje tvrdi da se kalifove pretenzije na to da bude verski autoritet. Oni su slobodni da ustanove osnove svog kraljevstva i da organizuju svoje dr`ave na temelju najnovijih koncepcija do kojih je do{ao ljudski duh. a ne propa{}u religije: „Muslimani su slobodni da uni{te ovaj istro{eni sistem (kalifatski) pre nego {to se unize i ponize. „The Caliphate and the Bases of Power“. Tokom celog `ivota. Islam in Transition. ne ostaviv{i ni{ta nejasno ili dvosmisleno. istovremeno uklapa u eti~ka u~enja Kurana. 78 Ashmawy. Dok se teokratija u kojoj zemaljski vladari tvrde da im pripada kvazibo`anski autoritet. {to je uzburkalo emocije u ~itavom islamskom svetu.tre}i program LETO–JESEN 2009. zahteva da se dr`ava i religija jasno razgrani~e u pojmovnom i institucionalnom smislu. {to kulminira njegovim zvanjem „Bo`je senke na zemlji“. priznanje neotu|ivog dostojanstva svakoj osobi. 85. 37. njegova uloga politi~kog vo|e u stvari spada u skup istorijskih okolnosti kakve su zatekle prvu islamsku zajednicu u Medini. {titi od kritika u javnom diskursu. u: Donohue and Esposito (ur. u antitezi „bo`anskog zakona“ spram „ljudskog zakona“ prepoznaje ideolo{ku konstruk76 Abdarraziq Ali.

od libertarijanstva do socijalizma.. Paris: la découverte. Me|utim. Stoga bi svako kulturno esencijalisti~ko zauzimanje. Re~ je o alternativi izme|u dve verzije ljudskog zakona. i ljudskog zakona. Odbacivanje kulturnog esencijalizma. motivi koji zaslu`uju istorijsko priznanje i politi~ko uva`avanje. dok se druga pretvara da govori u ime bo`anskog otkrovenja. od teokratskih tvrdnji do otvoreno sekularnih ideja. politi~ki sekularizam poku{ava da bude pravedan prema kona~noj prirodi ljudskih bi}a. od kojih jedna otvoreno priznaje da je ljudskog porekla. ne upadaju}i pri tom u zamku kulturalisti~ke zablude. Zakaria pi{e: Prava alternativa nije izbor izme|u bo`anskog. Suprotno tome. 115. oni odbijaju da priznaju svoju kona~nost i da svoje politi~ke projekte prepuste otvorenoj demokratskoj kritici. me|utim. I u zapadnim i u islamskim zemljama..80 157 Nasuprot takvoj idelo{koj opsadi bo`anskog zakona.OKCIDENTALIZAM I LJUDSKA PRAVA ciju. a ne prirodna posledica bilo kakvog „organskog“ razvoja zasnovanog na odre|enim kulturnim genima. ljudska prava su postala predmet kontroverzi i rasprava. politi~ki sekularizam se mo`e shvatiti i kao izraz po{tovanja prema transcendentnosti jednog Boga ~ija se nedoku~iva volja nikada ne sme instrumentalizovati radi politike mo}i. Mno{tvenost pozicija koje se iznose u tim raspravama kre}u se od liberalizma do konzervativizma. Otuda se name}e pitanje kako da odr`imo vezu izme|u ljudskih prava i verske ili kulturne tradicije. @eleo bih da predlo`im da razumemo ljudska prava kao sredi{te me|ukulturnog „preklapaju}eg konsenzusa“ o osnovnim normativnim standardnima u na{im dru{tvima koja su sve multikulturnija. poput „okcidentalizacije“ ili „islamizacije“ ljudskih prava. Laicité ou islamisme: les arabes à l’heure du choix. trebalo odbaciti. ne implicira potpuno obesmi{ljavanje kulturnih aspekata. {to ~esto i jesu. 11. Oni koji se pozivaju na bo`anski zakon da bi legitimizovali sopstvene politi~ke pozicije i interese u stvari su kona~na ljudska bi}a. a time svojim strastima i gre{kama pripisuje svetost i nepogre{ivost na koje nema pravo. Istovremeno. Zaklju~ak: ka me|ukulturnom „preklapaju}em konsenzusu“ o ljudskim pravima . Prema tome. kultura i religija zaista mogu biti. Istorijska analiza pokazuje da su ljudska prava zaista oduvek bila politi~ko pitanje. Ta druga verzija ljudskog zakona je opasna jer neke od svojih pozicija te`i da zasnuje na bo`anskom zakonu. ne postoji tako ne{to kao {to je zapadni ili islamski koncept ljudskih prava po sebi. sna`ni motivi koji nas podsti~u da se borimo za ljudska prava. Dobro je 80 Zakariya Fouad (1989).

on nudi konceptualni prostor za pluralizam razli~itih pogleda na svet. Politi~ki liberalizam. to jest da on mora biti vi{e od kompromisa izme|u svih tih normativnih ube|enja koja postoje u datom dru{tvu. 158 poznato da je termin „preklapaju}i konsenzus“ skovao Rols (Rawls)81. Ljiljana Nikoli}. ideologija. S druge strane. 133 i dalje. Hauard je u pravu kada ka`e: „Za kulturu i zajednicu koja se zasniva na sistematskoj degradaciji moraju postojati izazovi. ljudska prava nisu od samog po~etka bila kompatibilna sa svim religijskim i filozofskim u~enjima ili s na~inom `ivota jedne kulture. principi politi~ke pravde imaju prakti~ni prioritet nad tim vrednostima i ube|enjima.. (2) ograni~eni opseg politi~ke pravde u pore|enju sa „sveobuhvatnim“ pogledima na svet i (3) mogu}nost uva`avanja politi~ke pravde iz razli~itih religijskih i filozofskih perspektiva. religija. Nije u pitanju fakti~ki ve} normativni konsenzus. U takvom konfliktu. Political Liberalism. Ibid.tre}i program LETO–JESEN 2009. 1. neki od njegovih uvida mogu biti korisni za analizu me|unarodnih ljudskih prava u me|ukulturnoj perspektivi. politi~kih doktrina i tako dalje. Upor. ako individualna prava prete takvom dru{tvu. Rols stalno nagla{ava da njegov koncept politi~ke pravde prevazilazi puki modus vivendi. D`on Rols (1998). Iako Rolsova razmatranja ne upu}uju na me|unarodna pitanja niti pokrivaju pitanja multikulturalizma. Ljudska prava ponekad 81 John Rawls (1993). Tako je „preklapaju}i konsenzus“ ideal za moderna pluralisti~ka dru{tva. a ne opis statusa quo. „preklapaju}i konsenzus“ defini{e granice politi~ke toleranicije u liberalnom dru{tvu. na primer. 82 Rolsovim re~ima. 169 i dalje. to bolje. Rols `eli da pojasni slo`en odnos izme|u vode}e ideje politi~ke pravde u modernom liberalnom dru{tvu. Preuzimam tri aspekta Rolsove teorije i ukratko ih primenjujem na teoriju ljudskih prava: (1) aspekt izvorno normativnih i kriti~kih tvrdnji politi~ke pravde. Liberalni principi politi~ke pravde uklju~uju pravu normativnu su{tinu i samim tim se moraju suprotstaviti. prev. Beograd: Filip Vi{nji}. i raznovrsnosti verskih ili filozofskih ube|enja pripadnika tog dru{tva. 58 i dalje. budu}i da ljudi imaju razli~ita ube|enja i da bi trebalo da ipak mogu da se saglase oko nekih osnovnih principa pravde da bi oblikovali zajedni~ki `ivot i saradnju na temelju jednakosti i slobode. Uvode}i ovaj pojam. New York: Columbia University Press. autoritarnim vrednostima ili rasisti~kim politi~kim programima. . „nerazumske doktrine“ su isklju~ene iz „preklapaju}ih konsenzusa“. Kako su u moralnom smislu zahtevno koncipirana. Rolsov „preklapaju}i konsenzus“ utoliko nije samo deskriptivni pojam ve} politi~ki izazov. S jedne strane. univerzalna ljudska prava poseduju kriti~ku normativnu snagu budu}i da mogu da stvore politi~ki i pravni poredak koji se zasniva na slobodi i jednakom u~e{}u.82 Na sli~an na~in.

vredi nazna~iti da je njihov normativni opseg ograni~en. na primer. CA: Sage. i obilje razli~itih kulturnih izraza. Njih tako|e ne prate nikakvi rituali i simboli pomo}u kojih ljudi mogu da izraze me|usobno po{tovanje i uva`avanje van sfere politike i prava. da bi se postiglo kriti~ko pomirenje ljudskih prava i islamske tradicije. da je priznanje ljudskih prava od Katoli~ke crkve teklo paralelno s dalekose`nim promenama doktrine. samokriti~nost. Nema sumnje da univerzalna ljudska prava i tradicionalno kastinsko dru{tvo ne idu zajedno. individualnih na~ina `ivota i `ivota u zajednici. me|utim. Ljudska prava ne daju nikakve odgovore na egzistencijalna pitanja o zna~enju `ivota i smrti. uklju~uju}i i napu{tanje tradicionalnog koncepta dr`avne religije. neophodno su reforme i priznanje rodnih ljudskih prava. izgleda kao na~elo preuzeto od Renteln Alison Dundes (1990). ali se te{ko mogu nazvati sveobuhvatnim Weltanschauungom. Politi~ki liberalizam. niti su nekakav obuhvatan eti~ki kodeks vladanja. Ljudska prava se fokusiraju na politi~ku pravdu i pravednost zakona. Premda emancipatorski duh ljudskih prava upu}uje izazov autoritarnim tradicijama. „preklapaju}i konsenzus“ o ljudskih pravima mora prevazi}i najmanji zajedni~ki imenilac me|u postoje}im tradicionalnim vrednostima razli~itih kultura. ona ne mogu poslu`iti kao dobar primer o tome kako voditi `ivot kao individua i kao deo zajednice.OKCIDENTALIZAM I LJUDSKA PRAVA zahtevaju da do|e do kulturnog preloma. kultura ili religija ne mo`e da tvrdi da je u saglasnosti s ljudskim pravima ako ne postoji spremnost da se sprovedu politi~ke ili intelektualne reforme. 11. CO: Westview. International Human Rights: Universalism versus Relativism. To va`i i za ljudska prava. Njegovim re~ima. 83 Howard Rhoda E. 84 Ovo. ideja politi~ke pravde nije „sveobuhvatna doktrina“ ve} se usredsre|uje na „osnovnu strukturu dru{tva“. Prema tome. ljudska prava niti su „sveobuhvatna doktrina“. Ona se ne mogu nadmetati s kulturnim i verskim tradicijama. Ukratko. iako imaju zna~ajne u~inke po interpretaciju i razvoj tih tradicija. (1995). ostaje mogu}e. 85 Rols. Shodno tome. Ljudska prava ne uspostavljaju nekakvu sveobuhvatnu „globalnu etiku“ ili globalno obavezuju}u „gra|ansku religiju“. Iako uspostavljaju politi~ke i pravne standarde.84 Ljudska prava su normativno izazovni koncept koji zaista zahteva promene.85 Politi~ke i pravne institucije na kojima dru{tvo po~iva tako|e mogu biti bazi~ne. Nije slu~ajno. i reforme koje bi dovele do toga da se ljudi me|usobno priznaju na temelju jednakosti. 9.“83 Nijedno dru{tvo. To je drugi aspekt koji bih preuzeo od Rolsa. 2. mno{tvo religijskih i nereligijskih pogleda na svet. Da ovde ne bismo prenaglasili normativnost ljudskih prava. Newbury Park. 159 . Boulder. Human Rights and the Search for Community.

hinduisti~kim svetim spisima ili u~enju Konfu~ija. NewYork: Project on Religion and Human Rights. Isto se mo`e primeniti i na ljudska prava. 160 Posve}enost me|unarodnim ljudskim pravima ne treba opa`ati ili propagirati kao moderan oblik misionarskog rada.) (1994). zaklju~uje da „u gotovo svim verskim tradicijama postoje elementi koji podr`avaju mir. Rols tako|e isti~e da njegova ideja politi~ke pravde. ne isklju~uje {ire poglede na svet. Religion and Human Rights. To se posebno odnosi na ideju ljudskog dostojanstva koja ljudska prava mo`e dovesti u vezu s razli~itim verskim. ~ime se njima oduzima inherentni univerzalizam zbog sukobljenih tvrdnji o tome koja kulturna ba{tina na njih pola`e najvi{e prava. Usled takvih deduktivisti~kih i esencijalisti~kih pristupa. moramo biti obazrivi da nas uva`avanje ljudskih prava sa stanovi{ta razli~itih religija i kulturnih tradicija ne odvede formama esencijalisti~kih pozicija. Twiss (ur. da ne pominjemo nove krsta{ke ratove. 116. „Projekt o religiji i ljudskim pravima“. toleranciju. Kuranu. S engleskog prevela Anica Milenkovi} 86 Kelsay John i Sumner B. pod uslovom da po{tuju univerzalnu jednakost ljudskog dostojanstva i prava. po{to je shvatanje neotu|ivog dostojanstva svakog ljudskog bi}a u osnovi eti~kih principa ljudskih prava i centralni element u~enja razli~itih religija i filozofija.86 Me|utim. slobodu savesti.tre}i program LETO–JESEN 2009. . filozofskim i kulturnim tradicijama. Ono {to sam istakao u vezi sa „zapadnom“ tradicijom utoliko se mo`e primeniti i na druge tradicije: uvek treba imati na umu hermeneuti~ki problem da se most izme|u modernih ljudskih prava i izvora verske ili kulturne tradicije mo`e izgraditi jedino u retrospektivi. 3. On tvrdi da se osnovna ideja politi~ke pravde mo`e smisleno uva`avati u kontekstu raznovrsnih filozofskih i verskih doktrina. dostojanstvo i ravnopravnost ljudi i socijalnu pravdu“. iako ne predstavlja „sveobuhvatnu doktrinu“. baziran u Njujorku. ideja univerzalnih ljudskih prava mogla bi se lako izgubiti u mno{tvu verskih i kulturnih koncepcija koje se nadme}u oko prvenstva. Bilo bi veoma problemati~no „zasnovati“ ljudska prava na Bibliji. jer su ljudi slobodni da defini{u svoje (individualne i zajedni~ke) identitete – jedni u odnosu na druge. Ta hermeneuti~ka svest najbolji je na~in da se borimo protiv esencijalisti~kog prisvajanja ljudskih prava. Ideja „preklapaju}eg konsenzusa“ oko ljudskih prava od nas ne zahteva da se zala`emo za svetsko ekumensko pomirenje me|u svim religijama i ideologijama.

o javnosti i pam}enj u .

odr`ane 17. Politike pam}enja u Srbiji 1989–2009. godine u Beogradu.* U ovom tematu objavljujemo prilago|ene verzije za {tampu izlaganja sa konferencije O javnosti i pam}enju. decembara 2009. u organizaciji Instituta za filozofiju i dru{tvenu teoriju. .

143–144..11)"1989/. komunikativno pam}enje. nacionalno se}anje. Representations of ’self ’ – ’other’ in the Yugoslav successor states realizovali su Institut za filozofiju i dru{tvenu teoriju. Rade}i ~etiri godine na ovom projektu imala sam utisak da uprkos srazmerno najvi{oj participaciji istra`iva~a iz Srbije u odnosu na druge partnere sa kojima smo realizovali ovaj projekt2..75(497.Tre}i program Radio Beograda Br. pa i sam Institut. 1 . Kulturno. a ~esto i duboka suprotstavljenost o mnogim pitanjima. Representations of ’self ’ – ’other’ in the Yugoslav successor states koju organizujemo isklju~ivo za akademsku zajednicu Srbije. oblasne studije i evropske jezike Univerziteta u Oslu i Medija centar iz Sarajeva. 2 Projekt Spinning out of control: rhetoric and violent conflict. Pored obaveze predstavljanja dosada{njih reTekst uvodnog izlaganja sa konferencije O javnosti i pam}enju." 930. 12.1:316. 2009. u organizaciji IFDT... kulturno pam}enje. usled ~ega se u Srbiji te{ko mo`e govoriti o nacionalnom pam}enju ovog perioda. na{a akademska zajednica. III–IV/2009 UDK: 316. kao i komunikativno pam}enje Srbije karakteri{u. jedinstveni narativ. Klju~ne re~i: dru{tveno pam}enje. Autorka ukazuje na odsustvo jedinstvenog narativa o tim doga|ajima." 163 (NE)POLITI^NOST KOLEKTIVNOG PAM]ENJA: KAKO SMO POJELI 20 GODINA?1 GORDANA \ERI] U radu se ukazuje na probleme politika pam}enja u Srbiji u vezi sa doga|ajima iz poslednjih dvadeset godina savremene istorije. odr`ane 17.75(497. Ovo je prva konferencija iz okvira projekta Spinning out of control: rhetoric and violent conflict. Politike pam}enja u Srbiji 1989–2009. Katedra za knji`evnost.11)"1989/. partikularnost i podeljenost. pre svega. nedovoljno u~estvuju u osvetljavanju pokrenutih pitanja.

onda je u pogledu osmi{ljavanja svoje najbli`e pro{losti Srbija i dalje na po~etku. ~esto konkurentska se}anja. mnogolika.) Beograd. nedvosmislenim. Neki prostori. Zato. ni u ud`benicima istorije. \eri}. \eri}. nastave istorije. poput praznika. ali kada o se}anju govorimo u kontekstu nacionalne dr`ave onda govorimo o njenom radu na javnom se}anju kroz procese uobli~avanja i ujedna~avanja predstava o pro{losti. bio je to najva`niji razlog zbog koga sam ponovo poku{ala da na|em sagovornike o temama odnosa javnosti i doga|aja koji su obele`ili prethodne dve decenije. iz perspektive uobi~ajenih izvora u kojima se izra`ava a potom i istra`uje kultura se}anja. Ako se ima u vidu da ti procesi podrazumevaju i aktivno zaboravljanje i potiskivanje neprikladsu zbornici radova Intima javnosti. Media Discourse and the Yugoslav Conflicts: Representations of Self and Other (P. 164 zultata3 sa ovog projekta. u srpskom slu~aju te{ko mo`emo govoriti o nacionalnom pam}enju ovog perioda. kao i o temama zvani~nog i nezvani~nog zapam}ivanja tih doga|aja i tog vremena. komemorativnih manifestacija. Nepostojanje jedinstvenog tuma~enja najbli`e pro{losti evidentno je u onom smislu i funkciji zbog koje se kolektivnom se}anju daje presudan zna~aj: mislim na nacionalno se}anje u njegovoj funkciji potvr|ivanja politi~ki aktivnog identiteta nacije-dr`ave. lica i nali~ja (G. 3 To . ni u jednom od tipi~nih ~uvara ili ozna~itelja nacionalnog se}anja. 2008. nema ne~eg poput kolektivnog se}anja u ~istom. mesta se}anja i sli~no – Srbija nema nedvosmislen odgovor. otvorena za razli~ite na~ine uslovno shva}enog zapam}ivanja i zaboravljanja. i dalje nije odgovor na glavno pokrenuto pitanje – {ta nove nacije-dr`ave nastale jugoslovenskim raspadom `ele da pamte iz svoje najbli`e pro{losti i kako to ~ine. re~ju. Fabrika knjiga/IFDT. Kao {to je poznato. IFDT/IP „Filip Vi{nji}“. TV i film (G. Nastoje}i da odgovorim temi skupa Kultura se}anja: 1992. smisao ili pouke zajednica zvani~no proglasi vrednim. ova ~injenica mu je suprotstavljena jer je za dru{tveno pam}enje zajednice relevantno samo ono se}anje koje ona izdvoji i ~ija zna~enja. Teorijski. Okviri predstavljanja. godina u pam}enju nacija ispostavilo se da uprkos ~injenici velikog broja doga|aja i mogu}ih uobli~avanja njihovih zna~enja u poslednje dve decenije. ur. ur. jer su se}anja varljiva. Pam}enje i nostalgija. povelja. ^injenica da se}anja na ovaj period svakako postoje kao brojna individualna i grupna. bukvalnom vidu. ur. Ukoliko se taj odgovor ne mo`e na}i ni u njenom dr`avnom kalendaru. Ostali razlozi pokretanja pitanja politika pam}enja eksterne su prirode i oni su do{li kao posledica rada na tematski srodnim projektima koji se odvijaju u regionu. narativni obrasci. deklaracija. neretko opre~na.) Ashgate 2009.tre}i program LETO–JESEN 2009. oblici. Kolsto. strategije i stereotipi konstruisanja Drugosti u upe~atljivim doga|ajima tokom razgradnje biv{e Jugoslavije: {tampa.) Beograd.

koje su iz dana{nje perspektive i konteksta o kome govorimo zna~ile ubrzanje osmi{ljavanja/izmi{ljanja nacionalnih se}anja. neprestano je nadmetanje razli~itih interpretacija onoga {to se dogodilo. i dalje nailazi na plodno tlo. osim sporadi~no i o partikularnim pitanjima ili doga|ajima. Zato se u teoriji obi~no ka`e da kao svest o zajedni~kom prostoru. U te`nji da od pro{losti napravi zaokru`enu. Politi~ka instrumentalizacija pro{losti mo`da je najkra}a definicija dru{tvenog pam}enja. koja se obra}a ~ovekovoj psiholo{koj potrebi za sigurno{}u. ’sigurnim u svoj identitet’ (Kroko). kojoj jednako slu`e izabrane tradicije. treba do{minkavati lice. istorijska. pre svega. skladnu celinu. tj. kao {to znamo u srpskom dru{tvu jo{ nema. pa je te{ko o~ekivati da postoje zvani~ni izvori u kojima bi se reflektovala neka od usagla{enih verzija pro{losti. za posedicu ima ’istinu’ kojoj. Rad na nacionalnom pam}enju. naravno. ciljevima i interesima. koji je neretko u sukobu sa faktografijom i ’istorijskom ta~no{}u’. ili dru{tvena vera. postkomunisti~kim. jasno je da je re~ o poslu bez kraja i konstrukciji u ~ije se odr`anje stalno i mnogo mora ulagati. novim. Otuda ne iznena|uje ni rezervisanost politike nacionalne istorije. s novim potrebama. koja je zanemarila ili nije registrovala zna~aj doga|aja iz 1989. boljitku nacije. pa i dru{tvena.O JAVNOSTI I PAM]ENJU nih sadr`aja. njihovo usagla{avanje (ili uzajamno potiskivanje) i stavljanje u funkciju sada{njih i budu}ih potreba zajednice. Re~ je o dogovornom (ili nametnutom) se}anju – zbiru postupaka i procesa usredsre|enih na pro{lost i anga`ovan odnos prema njoj. nostalgija ili `al za pro{lo{}u i naracije o napretku. tako i u ovim tzv. Njena opreznost u odnosu na ovaj period delimi~no je posledica politike osamdesetih i devedesetih godina. vidljiva u istorijskim ud`benicima. U okviru istorijske nauke dru{tveno pam}enje ima funkciju ideologije jer. koji bitno uti~u na poimanje identiteta zajednice i stvaranje unutra{nje kohezije. To je vera. zajednica se tim postupcima istovremeno osmi{ljava kao posebna u odnosu na druge. redom i {irom pripadno{}u. nacionalni identitet ima mogu}nost da nastane tek kada razli~ite dru{tvene grupe raspravljaju i. s istovremenom ili naknadnom ’evropeizacijom’ tih istih se}anja. kojim se oblikuju najva`niji domeni javnog `ivota. konstrui{e i sledi dru{tveno motivisan pogled na pro{lost. kako u tzv. uobi~ajeni proces oblikovanja dru{tvenog pam}enja u nacionalnim dr`avama. tipskih smernica (o~ekivanih i uglavnom sprovedenih u novim nacijama-dr`avama). tj. ’stvarne’ ili ’izmi{ljene’. Kako god posmatran. starim nacijama. u smislu stalnog napora za ovladavanjem kolektivnom memorijom kroz tra`enje {to primenljivije verzije pro{losti za sada{njost ili projektovanu budu}nost. Takve rasprave. godine i onda i{la mimo dominantnih. uskla|ivanjem naci- 165 . Treba re}i i to da ova jedinstvena istina promenljivih lica. kada se spore oko osmi{ljavanja zajedni~ke budu}nosti i tuma~enja zajedni~ke pro{losti.

na primer u Sloveniji. 2009: 83–115. tj. naizgled lakom slu~aju. a to je mit Jedinstva.4 Srbija je. Kao i kulturno pam}enje Srbije. Takva situacija. Pam}enje i nostalgija. Nema tu velikih nepoznanica: izme|u pluralnih. iz onoga {to dru{tvo kao njene vrednosti prenosi u budu}nost i ~emu u~i svoju decu. 4 .tre}i program LETO–JESEN 2009. tako i komunikativno koje je za na{u temu va`nije. tj. sporo i pod pritiskom pre{la s jugoslovenskog imena na srpsko. a po mnogim pitanjima duboka suprotstavljenost. to nije bio nimalo lak. jednakovrednih se}anja i amnesti~ke bezvrednosti istih put nije dug. iz vizure {kolski shva}ene politike pam}enja u nacijama-dr`avama. jer se o karakteru bilo kog dru{tva najbolje prosu|uje upravo iz njegovog odnosa prema pro{losti. kolektivnog zapam}ivanja. koji je i{ao negde te`e negde lak{e. ovako ili onako uslovljavaju individualna se}anja na pro{lost i njeno prosu|ivanje. odlikuje partikularnost i podeljenost. me|unarodnih sudova. suvi{an ili uzaludan. ali je ni u kom slu~aju ne osloba|a njenog posla. koje je ve} zna~enjski ispra`njeno posle osamostaljenja Slovenije. Videti. tradicionalno shva}enoj istoriji i odma`e i poma`e. U takvoj situaciji pasivnost nacionalne istorije u pogledu tematizovanja najbli`e pro{losti o~ekivana je posledica. rezultovale nejasnim ’re`imom istine’ u srpskom slu~aju ili njenom (ne)politi~no{}u. televizijskih prenosa su|enja i u brojne druge oblasti koje sve zajedno. u \eri}. a po mnogim bazi~nim pitanjima do danas nije uspela da izgradi ono {to se smatra uslovom nacionalne dr`ave. kolektivni identitet najneposrednije se iskazuje kroz zajedni~ko pam}enje formulisano u To je bio. na primer.: Bajt. Zvani~na nacionalizacija njenih se}anja veoma je kasnila u odnosu na Sloveniju i Hrvatsku. Drugim re~ima. To je. 166 onalnih se}anja s vrednostima koje proklamuje Evropska unija. I tu se otvara {iroko polje za istra`ivanje i propitivanje pluralnih naracija koje su obele`ile prethodni period. I to je o~ekivano. jeste ~injenica da je novija srpska istorija medijski ’zapam}ena’ uporedo sa njenim odvijanjem. i nije bio posao koga su se istori~ari rado prihvatali. i koje su. pa }e i politika izgradnje njenog ’novog pam}enja’ morati da bude (i ve} jeste) netipi~na u kontekstu drugih postkomunisti~kih dr`ava. Kasnije je to ’pam}enje’ pre{lo u domen filmske industrije. te{ko je usvajala dr`avne simbole. uprkos njihovoj politizovanosti. ’vi{ak’ od koga ’glava boli’. iz dana{nje perspektive. u kojoj svako ima svoju verziju kolektivne pro{losti. ogrnuv{i se jugoslovenskim imenom. ali ~ak i u tom. krenula u druga~ijem smeru. jedino {to u kontekstu pam}enja nacionalne dr`ave odsustvo jedinstvenog narativa (’majstorske pri~e’) nije pravilo nego izuzetak. kako pokazuje tekst Veronike Bajt. predvidiv proces. Ono {to naizgled ovaj posao unapred obesmi{ljava kao ve} ’zavr{en’. jer svako se}anje podle`e zaboravu ukoliko neku od verzija pro{losti zajednica ne akcentuje i ne proglasi vrednom ~uvanja.

Predla`em da i jednu i drugu uslovno shvatamo. Jednakovredne strategije u tom smislu su sve u {irokoj skali kombinacija ’pam}enja istine’ (izabrane.O JAVNOSTI I PAM]ENJU istorijskim ud`benicima. na nivou jezika proces suo~avanja s pro{lo{}u naj~e{}e se dovodi u vezu sa slu~ajem posleratne Nema~ke. zajednica nesigurnog ili nezrelog identiteta. Nekada su u javnom jeziku o ovom pitanju kategorije pam}enja i zaboravljanja radikalno suprotstavljene. nezaobilazna tema u ovom kontekstu. pored ~vrste strukture. izbor mogu}ih opcija iz rezervoara onoga {to je za dru{tvo va`no da naglasi ili potisne. delom od pojedinih nevladinih organizacija i manjih politi~kih partija i kona~no od medija i. preciznije. }ute}eg neodobravanja i 5 167 . izme|u kategorija ’pam}enja’ i ’zaboravljanja’ koje u ~istom. umanjuje mogu}nosti manevrisanja u ’izmi{ljanju pro{losti’ i njenoj umetni~koj obradi. Pod okriljem ove teme u Srbiji se su~eljava nekoliko tipova diskursa. jo{ {ireg. kod teme suo~avanja s Proces suo~avanje s pro{lo{}u u Srbiji nije mnogo druga~iji nego drugde. i nema~ka teorija preko istra`ivanja Helmuta Dubila. samorazumljivom vidu ne postoje. Pitanje njihovog saodnosa u glavnoj. ’velikom’. U srpskom slu~aju. kroz dela Bernarda [linka. prave mere nagla{avanja i potiskivanja izabranih segmenata. Ipak. nije neograni~en. ^injenica da kontekstualni okvir nasle|a ipak postoji. Ona je. I ako je zajednica ono {to o sebi pamti. kompleksnosti i te{ko}ama odvijanja ovog procesa u toj zemlji. o ~emu svedo~e i nema~ka knji`evnost.) i ’kolektivnog zaboravljanja’. S pro{lo{}u se mo`e postupati na razli~ite na~ine. bar kroz prizmu njenih tipi~nih ozna~itelja. tj. ali i prate}om frazeologijom. sude}i po onome {to zvani~no (ne) pamti ili. uglavnom predstavnika Srpske radikalne stranke ili. tj. s druge strane. Komparativno ili direktnom analogijom. u pri~i kojom zajednica osmi{ljava samu sebe kroz vreme. bar na nivou retorike. tako|e. tako|e je politika. po odsustvu jedinstvenog narativa o svojoj najbli`oj pro{losti. ’majstorskom’.5 I kad smo ve} tu. prekida s delom pro{losti. verbalnog neslaganja s takvim zahtevima. odsustvo politike pam}enja. sveobuhvatnoj pri~i. mada je jasno da se uzajamno uklju~uju. koji delom poti~u od dr`ave (preko sudskih procesa optu`enima za ratne zlo~ine i javnih izvinjenja najvi{ih dr`avnih predstavnika susedima za patnje u minulim ratovima). usagla{ene. Utvr|ivanje njenih ograni~enja i/ili dometa glavna je tema koju sam danas htela da pokrenem. nametnute i sl. na{a zajednica u poslednjih nekoliko decenija te{ko da postoji kao zajednica. pretpostavljenog cilja i ~injenice dr`avnog autoriteta koji je plasira. jer je pitanje mogu}ih politika pam}enja najbli`e pro{losti {ire i va`nije od pitanja suo~avanja sa njom {to je. jeste ono {to ovu naraciju ~ini. tj. Slika pam}enja nacije konstrui{e se kao istorija registrovanja ’jakog vremena’ (bilo da je ono ’zlatno doba’ bilo da je ’pad’) i ’neutralnog sektora’. njegovog ’brisanja’ koji je sastavni deo te ’istine’ i bez koga ona ne bi bila ista. ali se retko kada govori o dugotrajnosti.

odnosno ~injenice da Srbija ima najve}i broj izbeglica u regionu. knji`evnosti. uz prisustvo najvi{ih dr`avnih zvani~nika. ~injenica nepostojanja jedinstvenog narativa ni u kom slu~aju ne zna~i da javno se}anje u Srbiji nije ’nacionalizovano’ ili da nije ’evropeizovano’ u poslednje dve decenije. izneshvatanja poziva o potrebi za suo~avanjem. kao i ~injenici da bolna pitanja devedesetih ma kako bila tretirana. Tako|e. filma. O politici pam}enja. proslavljena je dvadesetogodi{njica ovog doga|aja. Naime. Utisak je da nas za sada samo spoti~u. Mi smo to poku{avali da radimo na nekoliko vrsta izvora i dosada{nje na{e analize ({tampe. jedino {to je ovaj proces. . samo treba istra`ivati. ima mnogo vi{e u naj{ire shva}enoj javnosti. ne mo`e se re}i da su pri~e o njima tabuizirane ili izbrisane. iz ~injenica da su Srbi ve}inski proterani iz Hrvatske. o ~emu }e biti re~i tokom na{eg drugog panela danas. ali o~igledno je iz najavljenih priloga. u knji`evnosti. te da je potpuno nezavisno od iskustva u individualnim se}anjima gra|ana. smanjuju tira`e (zbog ~ega oni izbegavaju da ih donose na prvim stranama). kasnije krenuo nego u drugim postkomunisti~kim zemljama i {to su izvori za njegovo istra`ivanje ne{to {iri. ali i rasprave koje neretko ostaju na ritualnom plasiranju ve} poznatih fraza. Bosne i sa Kosova i Metohije. kao {to razumete. uprkos neshvatanju zna~enja 1989. raznovrsniji. imejlova i sl. i praznom mestu ovog doga|aja u se}anju ve}ine gra|ana. {to jeste tipi~an i nedvosmislen simboli~ki pokazatelj namere evropeizovanja kolektivnog se}anja.tre}i program LETO–JESEN 2009. ali kao da nas ni~emu ne u~e. Ovaj primer tako|e pokazuje da se ’se}anje’ konstrui{e. izvodi se zaklju~ak da su Srbi i najve}a `rtva raspada biv{e dr`ave. ona su kontinuirano prisutna u javnosti od dvehiljadite godine na ovamo. Naime. posebno u elektronskim medijima i kroz vidove koji su ve} navedeni. prema re~ima novinara. {iroko je polje za upisivanje se}anja. pada Berlinskog zida. televizije. da se mo`e nalo`iti ’odozgo’. pored vremenske bliskosti doga|aja i razli~itih vrsta sankcija me|unarodne zajednice s kojima su gra|ani Srbije bili suo~eni tokom dve decenije. kako sam ranije rekla. Primera za nacionalizovanje se}anja. ima ih previ{e. kao i za registrovanje promena u njemu. i zanimljiviji za istra`ivanje. Evo jednog od brojnih vezanog za 1989. U tome se. 168 ’devedesetim’. naprotiv. S druge strane. Utoliko su. Ukratko. godinu. zahtevniji za analizu od onih u kojima se ono obi~no izra`ava. i u nauci o jeziku. ~injenica da je te{ko identifikovati na~in na koji zvani~na Srbija raspola`e svojom najbli`om pro{lo{}u ili ~injenica nepostojanja organizovanog nacionalnog se}anja ovog perioda u nekom od uobi~ajenih izvora. po~etkom novembra u Centru Sava. uprkos negodovanju. mogu tra`iti razlozi {to zahtevi za suo~avanjem s pro{lo{}u ne nailaze na ve}insko odobravanje i {to uglavnom poja~avaju frustracije. verujem. govorile bi njihove pouke. jeziku. kako uspe{nih tako i neuspe{nih. Ipak. ne zna~i da se}anja na ovu pro{lost nema ili da ono nema sna`an polemi~ki potencijal.

i zato vas razo~arala. cilj dana{njeg skupa jeste da za ovu temu zainteresujemo i nove istra`iva~e u Srbiji. as well as communicative remembrance of Serbia is primarily characterized by particularity and division. naro~ito o iskustvima koja te`imo da uzmemo zdravo za gotovo. nije bezvredno zanimanje. Uostalom. jer znam da je lak{e formulisati teme i pitanja nego davati odgovore. Mi plivamo u pro{losti kao riba u vodi i ne mo`emo pobe}i od nje. Gordana \eri}: (Non)political Character of Collective Memory .O JAVNOSTI I PAM]ENJU vora) predstavljene u zbornicima Intima javnosti i Pam}enje i nostalgija pokazale su. and often deep opposition regarding many issues. @ao mi je ako nisam odgovorila pitanju koje sam ovom temom postavila. da se pro{lost nikada ne nudi kao objektivna datost ve} kao niz interpretacija ili interpretativnih rekonstrukcija. 169 Summary The paper discusses the politics of remembrance in Serbia. relating to the events of the last two decades of contemporary history. mo`da postavljanje pitanja. kako ka`e Erik Hobsbaum. Cultural. which is why one can hardly speak of the national memory of this period in Serbia. i da jedan isti doga|aj mo`e biti pam}en na onoliko na~ina koliko ima zainteresovanih aktera. Nadam se i pri`eljkujem da sli~nih istra`ivanja u budu}nosti bude vi{e. Ali na~in na{eg `ivota i kretanja u tom mediju zahteva analizu i diskusiju. A opet. bar delimi~no. communicative remembrance. The author suggests that there is an absence of the uniform narrative of those events. cultural remembrance. uniform narrative. Key Words: social remembrance. national memory.

Govore}i o individualnom i kolektivnom pam}enju obi~no gubimo iz vida ~injenicu kako zapravo }utanje i zaborav predstavljaju podrazumevanu.953(4-664)"198/. IFDT. postkomunisti~ka politika pam}enja je po svojoj rigidnosti sli~na onoj iz perioda komunizma. 2009.." MILAN SUBOTI] INDIVIDUALNA SE]ANJA I POLITIKE KOLEKTIVNOG PAM]ENJA U POSTKOMUNISTI^KOM STANJU* U ovom prilogu diskusiji o odnosu istorije i pam}enja tematizuje se status pro{losti u se}anjima pojedinaca koji `ive u savremenom postkomunizmu. 2008... 2009. Kra}a verzija ovog teksta izlo`ena je na nau~noj konferenciji „O javnosti i pam}enju“. a kolektivna i individualna se}anja morala su biti rekonstruisana. autor ukazuje na proces „nacionalizacije pro{losti“ kao klju~nu karakteristiku nove „politike pam}enja“ – skupa praksi i normi kojima se reguli{e kolektivno pam}enje. Autor polazi od teze da se socijalisti~ka politika pam}enja oslanjala na master-narativ koji je predstavljao ~vrst „socijalni okvir“ za konstrukciju i artikulaciju autobiografskih naracija.170 Tre}i program Radio Beograda Br. polaznu i naj~e{}e nereflektovanu pozadinu na{eg govora i se}a* Rad je napisan u okviru projekta Instituta za evropske studije (br. Filip Vi{nji}. Beograd: Fabrika knjiga. postkomunizam. politika pam}enja. Beograd: IFDT.1:316. godine u Institutu za filozofiju i dru{tvenu teoriju povodom objavljivanja dva zbornika radova koje je priredila Gordana \eri}: Intima javnosti. 149026) koji finansira Ministarstvo nauke Republike Srbije." 316. Ozna~avaju}i ovu situaciju „postkomunisti~kim stanjem“. Pam}enje i nostalgija.75(4-664)"198/. S obzirom na to da se naj~e{}e oslanja na esencijalisti~ki shva}eni kolektivni identitet. odr`anoj 17.. identitet. 12. . Njegovim nestankom pro{lost je postala neizvesnija od budu}nosti. kolektivno pam}enje. Klju~ne re~i: istorija.7:159. Autor u zavr{nom delu rada skicira razli~ite strategije re{enja ovog zadatka – od „amnezije“ do „nostalgije“. Pripadnici generacija socijalizovanih u prethodnom sistemu suo~avaju se sa zadatkom redefinisanja i rekonstrukcije sopstvene pro{losti kako bi uskladili „komunikativno“ i (novouspostavljeno) „kulturno pam}enje“. 143–144. III–IV/2009 UDK: 930.

koje je op{te mesto svakog promenjenog sistema. Ne pozivaju}i se na veru u „vaskrsnu}e mrtvih“. 1989: 7).O JAVNOSTI I PAM]ENJU nja. Pjer Nora. da bismo ne{to (za)pamtili ili ne~ega se (pri)se}ali. u svojoj dvadesetovekovnoj marksisti~koj verziji. dru{tveno pam}enje je zabranjeni zaborav“ (\eri}. a zaborav poput senke isti~e tamne strane i dileme pam}enja“ (Esposito. 1 171 . biografija.2 Tu ~injenicu posebno su nagla{avale teorije „totalitarizma“ koje su „komunizam“ definisale te`njom dr`avno-ideolo{kih „To je zato jer je svet dru{tvenog pam}enja u neraskidivoj vezi sa onim {to se `eli ili mora zaboraviti. pisama. a zatim. svakako najzaslu`niji autor za uvo|enje teme pam}enja u teorijski diskurs. mnogo toga prethodno moramo da zaboravimo: „Tema zaborava uvek prati teorije i tehnike pam}enja. Vek kasnije. jedna verzija ove Fjodorovljeve ideje ostvarena je u Moskvi kada je radi sakupljanja i ~uvanja li~nih svedo~anstva. Tako je u kulturi devetnaestovekovnog „istoricizma“ li~no prvo postalo istorijsko. 2002. 2009: 172). na taj na~in. Ali. s dozom rezignacije isti~e kako se danas „toliko mnogo govori o pam}enju upravo zato jer je tako malo od njega ostalo“ (Nora. 2 „Hegelov istoricizam poja~an je marksisti~kim scenarijom koji istoriji zadaje strogo odre|en tok sa brzo pribli`avaju}im krajem – beskona~nim utopijskim carstvom komunisti~kog re`ima. U Ki{ovoj Enciklopediji mrtvih ona je opisana u pri~i o snu u kome celokupni `ivot svakog ~oveka biva negde ne samo precizno i iscrpno dokumentovan ve} i potpuno o~uvan u svoj svojoj doga|ajnoj i emocionalnoj puno}i. pretvoreno u politi~ko.1 Naime. ruskog filozofa koji je verovao da je jedan od uslova ljudske pobede nad smr}u i budu}eg vaskrsnu}a mrtvih sakupljanje dokumentacije i svedo~anstava koja materijalizuju njihova se}anja. ~uvaju od zaborava (videti: Paperno. fotografija i drugih dokumenata iz pro{losti „obi~nih ljudi“ osnovan 1988. 2002). opravdava napor autobiografske refleksije da se sopstvena `ivotna pri~a „(u)pi{e“ i uklopi u op{ti. Taj scenario ~oveku dodeljuje jasno odre|enu uloga pori~u}i individualnom iskustvu svaku izvan-istorijsku dimenziju“ (Paperno. 2008: 181). uprkos „ubrzanju istorije“ i svesti da je borba protiv zaborava unapred izgubljena. 589). I nasuprot nalo`enom zaboravu. osniva~i ovog arhiva ipak su isticali da se njihovim poduhvatom ostvaruje „pravo na besmrtnost svakog ~oveka“ jer se sva~ija li~na iskustva i se}anja „upisuju u istoriju“ i. Hegelijanska ideja prema kojoj „Svetski duh“ u svom samorazvoju odre|uje istorijski tok i ljudski `ivot u njemu. na{ napor da se pro{lost u pam}enju sa~uva i u se}anju prizove predstavlja svojevrsni sekularizovani oblik ispoljavanja te`nje ka ve~nosti. istorijski meta-narativ. godine pod nazivom „Narodni arhiv“. Oni koji su optu`ivali Ki{a za preuzimanje tu|ih ideja i tekstova nisu u ovoj pri~i prepoznali osnovnu zamisao „filozofije zajedni~kog dela“ Nikolaja Fjodorova.

opirali i protivili spolja nasilno nametanim normama. „komunikativnog pam}enja“. „postkomunisti~ka dru{tva“ su „tranzitorna“ – s odre|enim pravcem kretanja i ciljem. 5). ona te`e osloba|anju od institucionalnog i ideolo{kog nasle|a (komunisti~ke) pro{losti. ve} „postkomunisti~ko stanje“ – sintagmu kojom ozna~avam skup diskurziv3 „Kada razmi{ljamo o ispoljavanju li~nosti u Staljinovoj Rusiji obi~no mislimo da je dr`ava svoje gra|ane li{avala mogu}nosti da izraze sebe i da su istinske misli i te`nje pojedinaca izra`avane samo u sferi privatnosti za{ti}enoj od nametljivog pogleda dr`ave. Nezavisno od teku}ih teorijskih sporova o interpretacijama komunizma4. Na te ljude gledamo kao na liberalne subjekte: pojedince koji te`e autonomiji koja neguje privatnost kao sferu samoodre|enja. ipak implicira postojanje elemenata kontinuiteta s prethodnom epohom. sovjetski gra|ani su bili u opoziciji prema sovjetskoj dr`avi koja je bila re{ena da ukine njihovu autonomiju i privatnost“ (Hellbeck. Tako gledano. pravilima i vrednostima. 2006. 9–174. . 2009. 172 aparata ka ostvarenju ne samo potpune kontrole nad tokovima dru{tvenog `ivota ve} i nad li~nim `ivotom svakog pojedinca. danas se o njemu misli i govori samo iz perspektive njegovog kraja. Mislimo da su se sovjetski gra|ani kao privatne li~nosti kvalitativno razlikovali od na~ina na koji su se ’slu`beno’ predstavljali. 4 Op{irnije o razli~itim teorijsko-istorijskim pristupima komunisti~koj pro{losti videti u: Suboti}.3 Ipak. Uspeh tog nastojanja komunisti~ke dr`ave bio je. te su u svojim radovima te`i{te sa „represivnosti“ komunizma pomerili ka istra`ivanju njegovog „produktivnog“ uticaja na oblikovanje subjektiviteta (individualnog sopstva) sovjetskih gra|ana. 2–3). Jezikom politike i ekonomije. Prema Helbekovom nalazu: „Pisci sovjetskih dnevnika otkrivaju te`nju da upi{u sebe u dru{tveni i politi~ki poredak. Savremenost odre|ujemo „postkomunisti~kim“ atributom koji. prema ra{irenom uverenju. istori~ari Helbek (Jochen Hellback) i Halfin (Igal Halfin) nedavno su doveli u pitanje ove pretpostavke totalitarne paradigme. ljudi su uspevali da izgrade i sa~uvaju „individualni subjektivitet“. Njihove li~ne pri~e tako su ispunjene vrednostima i kategorijama sovjetske Revolucije da se ~ini kako oni bri{u svako razlikovanje izme|u domena privatnog i javnog“ (Hellback. na njega gledamo kao na okon~anu epohu ~iji je idealtipski oblik za nas vi{e objekt istorijskog istra`ivanja nego deo `ivog. pa stoga u naslovu ovog rada ne pominjem „postkomunisti~ko dru{tvo“. ograni~en – uprkos masovnom javnom pristajanju.tre}i program LETO–JESEN 2009. tra`e da sebe ostvare kao istorijske subjekte koji su odre|eni svojom aktivnom pripadno{}u zajedni~koj revolucionarnoj stvari. 2006. Ovde ne nameravam da razmatram socijalno-ekonomsku i politi~ku dinamiku tog procesa. na osnovu analiza autobiografskih zapisa i brojnih memoara sakupljenih upravo u „Narodnom arhivu“. Drugim re~ima. nagla{avaju}i vremensku distancu. tako {to su se intimno („duboko u sebi“).

slede}i Liotarovo sa`eto odre|enje „postmodernog stanja“ kao nestanka „velikih pri~a“5. Ovde me zanimaju one koje se odnose na diskurs istori~nosti – odbacivanja prethodno dominantnog shvatanja istorijskog toka kao progresivno usmerenog sleda dru{tveno-istorijskih formacija usmerenih ka „komunizmu“ kao krajnjem telosu koji daje smisao ~itavom procesu. 2004). komunisti~ke partije su verovale da su one te koje ostvaruju objektivne zakone istorije. Formulisan jezikom nauke i ideologije on je pretendovao na sveobuhvatnost.6 Nesebi~nim zalaganjem dr`ave-partije7 taj kanon tuma~enja pro{losti. Unutar op{teg okvira Staljinove verzije istorijskog materijalizma. ’postmodernim’ se smatra nepoverenje prema metanaracijama“ (Liotar. pa su posledice njegovog nestanka. nezavisno od ne~ijeg usvajanja ideala komunisti~ke budu}nosti. artikuli{emo i opravdavamo procese „transformacije“. ova predstava istorijskog razvoja ~esto je simbolizovana metaforom „to~ka istorije“ – kako kod onih koji su verovali u njegovo nezaustavljivo kretanje. 6 Ilustracije radi. sada{njosti i budu}nosti uspostavljen je kao ~vrsto „kulturno pam}enje“ koje je razli~ite oblike individualnih i grupnih „kontra-se}anja“ uspe{no potiski5 „Ako se izrazimo krajnje upro{}eno.O JAVNOSTI I PAM]ENJU nih praksi pomo}u kojih osmi{ljavamo. 6). Nimalo slu~ajno. 1988. sama postkomunisti~ka dru{tva – dru{tveni ’postkomunizam’. Lako uo~ljiva analogija ove sintagme sa Liotarovim „postmodernim stanjem“ ne ograni~ava se samo na jezi~ki izraz. Naime. Prema nema~kom istori~aru Andreasu Langenolu (Andreas Langenohl): „Postkomunisti~ki svet ne treba razmatrati samo sa stanovi{ta sociolo{kih. istorijski materijalizam funkcionisao je kao obavezuju}i kanon socijalne konstrukcije pro{losti. ’postkomunisti~ki svet’ ima dve dimenzije: prvu. nije podrazumevalo ne~ije prihvatanje aktivnog u~estvovanja u njegovom okon~anju. samo po sebi. tako i kod onih koji su sebe smatrali „prega`enim“ ili te`ili njegovom „zaustavljanju“. 173 . 7 Podse}anja radi: „U socijalisti~kim dr`avama istorija je igrala centralnu ulogu u legitimizovanju partijske vladavine. U interiorizaciji ovog narativa shvatanje „istorijskih zakona“ bilo je va`nije od (ne)verovanja u ostvarenje samog „komunizma“ – „istorijskim materijalizmom“ pro{lost je tuma~ena kao zakonomerni tok {to. One su imale dovoljno mo}i da stvore kanon tuma~enja pro{losti: mediji. tako|e. politikolo{kih i ekonomskih procesa ve} i kao diskurzivnu formaciju koja je u odnosu me|uzavisnosti sa institucionalnim procesima transformacije. Re~ju. mnogobrojne i raznovrsne. 34). obja{njavamo. drugu – diskurzivnu dimenziju koju mo`emo ozna~iti terminom postkomunisti~ko stanje“ (Langenohl. Drugim re~ima. Sol`enjicinova knji`evna freska koja prikazuje nastanak i uspostavljanje komunizma u Rusiji nosi naziv Crveni to~ak. u~itelji i istori~ari bili su prisiljeni da istoriju prezentuju na osnovu tog kanona“ (Wemheuer 2009. mo`emo „postkomunisti~kim stanjem“ nazvati situaciju u kojoj smo se obreli posle nestanka komunisti~kog master-narativa.

tre}i program

LETO–JESEN 2009.

174

valo iz javne sfere u veoma ograni~ene privatne (individualne i grupne) ni{e „komunikacijskog pam}enja“.8 Hegemoniju tog diskursa tokom „herojskog doba“ komunizma nije potrebno posebno dokazivati – obilje autobiografskih svedo~anstava (uklju~uju}i i one koji su pisali „disidenti“), ilustruje njegovu uspe{nu „kristalizaciju“ kako u ~vrste topose („mesta pam}enja“ – institucije, monumente, rituale), tako i u simboli~ke prakse pomo}u kojih se individualne istorije oblikuju, samorazumevaju i „sme{taju“ u svetsko-istorijski tok. Mo`e se zaklju~iti kako je jasno odre|ena i upro{}ena koncepcija tog toka („re`im istori~nosti“) decenijama uspe{no funkcionisala kao „socijalni okvir“ pam}enja (videti: Halbwachs, 1980) koji je presudno uticao na (re)produkciju se}anja grupa i pojedinaca. Ne razmatraju}i uzroke i dinamiku napu{tanja komunisti~kog meta-narativa, ovde }u ukazati samo na neke od u~inaka nestanka decenijama oficijelno nametnute „kulture pam}enja“. Na prvi pogled, njena erozija, dekonstrukcija i delegitimizacija odvijala se u formi ponovnog otkrivanja („alternativne“) pro{losti i trijumfa decenijama potiskivanog „kontra-pam}enja“. Tako su, iako me|usobno o{tro suprotstavljena, dva vode}a dru{tvena pokreta koja su krajem osamdesetih godina u Sovjetskom Savezu osporavala zvani~nu verziju pro{losti apelovala upravo na „pam}enje“ koje su, poput zastave, istakli u svojim nazivima (Pamæm i Memorial). Prema ra{irenom uverenju, na Istoku smo bili svedoci „ponovo na|enog pam}enja“ (Brossat, 1990), a komunisti~ka opsednutost budu}no{}u okon~ana je svojevrsnom „osvetom pro{losti“ (Suny, 1993). Iako su nazvane (demokratskim) „revolucijama“, promene real-socijalisti~kih re`ima bile su nadahnute sasvim „antiutopijskim“ ciljevima – te`njom ka dostizanju sada{njosti savremenih zapadnih dru{tava („normalni svet“) i idejom obnove sopstvene pretkomunisti~ke pro{losti. Stoga, obrtom komunisti~ke eshatologije, iz nove postkomunisti~ke perspektive budu}nost je bila u pro{losti, pa je obnova se}anja na nju postala su{tinski va`na. Devedesete godine su zato bile obele`ene umno`avanjem i bujanjem razli~itih se}anja – ne samo onih koje su popunjavale brojna „bele mrlje“ slu`bene istoriografije ve} i onih koji su se poduhvatali op{tije interpretativne revizije komunisti~ke epohe.
8 Koriste}i Asmanovo razlikovanje dve vrste pam}enja `elim da naglasim kako je epoha komunizma, uprkos tome {to je vremenski obuhvatala period karakteristi~an za „komunikativno pam}enje“, uspela da se artikuli{e i nametne u formi kulturnog pam}enja. Prema Asmanu: „Pojam kulturnog pam}enja uklju~uje skup ~esto kori{}enih tekstova, predstava i rituala ~ijim negovanjem svako dru{tvo i epoha u~vr{}uju i prenose sopstvenu sliku o sebi; kolektivno znanje prete`no (ali, ne isklju~ivo) o pro{losti na kome svaka grupa zasniva svoju svest o jedinstvu i posebnosti“ (Assman, 1995, 132).

O JAVNOSTI I PAM]ENJU

Kada se tome doda poplava svedo~anstava koja su bila motivisana potrebom izno{enja li~nih `ivotnih pri~a, „polje pro{losti“ postalo je nalik Gelnerovoj metafori „divlje ba{te“, a brojni spolja{nji posmatra~i odmah su zaklju~ili kako (postkomunisti~ki) „Istok“, gotovo neizle~ivo, boluje od „vi{ka istorije“9. Paradoksalno, ova „dijagnoza“ ~esto je bila pra}ena pozivima na „suo~avanje sa pro{lo{}u“ kojim bi se, poput prolaska kroz ~istili{te, gra|ani postkomunisti~kih zemalja oslobodili negda{njih grehova. Izme|u amnezije i „divlje pluralizacije“ predstava o pro{losti, srednji put vodio je traganju za novim kanonom koji bi, zameniv{i istorijsko-materijalisti~ki, uneo red u postkomunisti~ku interpretaciju istorije. U toj potrazi, postoje}a akademska istoriografija bila je od male pomo}i – njen najve}i deo bio je zato~enik marksisti~ke paradigme, dok su mla|e generacije istori~ara ve} usvojile savremene teorijsko-metodolo{ke pristupe (kulturne i socijalne istorije) koji programski odustaju od formulacije nekog upotrebljivog „meta-narativa“. Stoga je povratak na dorevolucionarni narativ nacionalne istoriografije bio korak koji je omogu}avao konsolidaciju kolektivnog pam}enja „nacije“ kao glavnog aktera postkomunisti~ke stvarnosti. Uprkos teorijskoj anahronosti, procesom „nacionalizacije istorije“ artikulisana je i osmi{ljena pri~a pomo}u koje su postkomunisti~ke nacije potvr|ivale svoju drevnost, se}ale se svoga „zlatnog doba“ i oplakivale „pad“, da bi, posle novog „bu|enja“, iznova osvojile i slavile svoju dana{nju slobodu i nacionalni suverenitet: „Postkomunisti~ki istori~ari prikazivali su nove i stare nacionalne mitove i konstruisali nacionalne istorije kako bi, pozivaju}i se na slike njihove sjajne pro{losti, legitimisali mlade nacije i nove nacionalne dr`ave. Kontinuiteti dr`avnih tradicija, nacionalnih elita i nacionalnih kultura izmi{ljani su ili ponovo otkrivani. ’Zlatna doba’ u dalekoj pro{losti ili srednjem veku slavljena su, a protagonisti nacionalnih kultura i pokreta pretvarani su u heroje“ (Kappeler, 2003, 38–39). Teleolo{ka struktura starog istorijsko-materijalisti~kog narativa o~uvana je u postkomunisti~koj „nacionalizaciji pro{losti“, ali su izmenjeni njeni nekada{nji akteri (klase) i cilj (komunizam) – istorija je sada shva}ena kao zakonomerni proces ka konsolidaciji i trijumfu nacije i njene dr`avnosti. U novonastalim postkomunisti~kim dr`avama „istorija naj~e{}e slu`i kao projekcija u pro{lost savremenog stanja ili `eljene budu}nosti, pa je Valen{tajn u pravu kada ka`e da je pro{lost zato~enik
„Ako je oskudica pam}enja bila problem zapadne Evrope, problem u drugoj polovini kontinenta bio je obrnut. Tu je bilo tako mnogo pam}enja, tako mnogo pro{losti koju ljudi, obi~no kao oru`je, mogu da upotrebe protiv pro{losti nekog drugog… Za isto~ne Evropljane pro{lost nije samo neka ’druga zemlja’, ve} jedan stvarni arhipelag ugro`enih istorijskih teritorija koje moraju biti ~uvane od napada i pretenzija stanovnika susednih ostrva pam}enja... “ (Judt, 2004,172)
9

175

tre}i program

LETO–JESEN 2009.

176

sada{njosti, a ne obrnuto“ (Miller, 2004, 7). Osim {to je etabliran kao novi „socijalni okvir“ kolektivnog pam}enja, ovaj romantizovani nacionalni narativ omogu}avao je efikasnu „eksternalizaciju“ odgovornosti i krivice za sve nevolje komunisti~ke pro{losti: „Elementi takvog nacionalnog ponovnog pisanja istorije o~igledni su {irom centralne i isto~ne Evrope. Po pravilu, u njima se nacije tog regiona prikazuju kao nevine `rtve drugih nacija u nizu herojskih, ali nu`no, tragi~nih (ranije vo|enih) borbi za nacionalnu nezavisnost. Te nacije su ~amile u tami inostrane okupacije sve dok im svetlost oslobo|enja nije povratila njihovo dugo ga`eno dostojanstvo. Jedan rumunski pisac je iskovao termin lakrimogenezis za taj istoriografski `anr“ (Hagen, 1995, 665). Nepotrebno je ovde navoditi primere kojima bih ilustrovao dominantni nacionalni narativ postkomunizma10 – zna~ajnije je ukazati na njegovo funkcionisanje u takozvanoj „politici pam}enja“. Tim pojmom ozna~avamo skup dru{tvenih praksi i normi koje reguli{u kolektivno pam}enje, poput odre|ivanja dr`avnih i nacionalnih praznika, izgradnje spomenika i praksi komemoracija, menjanja naziva ulica i gradova, podsticanja istra`ivanja odre|enih istorijskih tema, izdavanja {kolskih programa i ud`benika, otvaranja arhiva itd. Drugo lice „politike pam}enja“ je „politika identiteta“ – identitetski diskursi po~ivaju na tuma~enju onih sadr`aja „kolektivnog pam}enja“ koje merama dr`avne politike afirmi{emo kao simboli~ki va`ne za neku zajednicu. Stoga, esencijalisti~ka odre|enja (nacionalnog ili u`e-grupnog) „identiteta“, po pravilu bivaju pra}ena supstancijalisti~ki definisanom, pa stoga restriktivnom i strogom, koncepcijom „politike pam}enja“. Pojednostavljeno, ako smo uvereni da znamo „pravu su{tinu“ neke „Mi-grupe“ i posedujemo politi~ku mo}, onda na osnovu tog znanja opravdavamo sopstvenu politiku pam}enja pozivaju}i se na neophodnost afirmacije, u~vr{}ivanja i za{tite njenog „identiteta“. Nasuprot tome, konstruktivisti~ko shvatanje identiteta kao promenljivog, relacionog i „otvorenog“ koncepta ne isklju~uje „politiku pam}enja“, ali je ~ini predmetom javne debate dru{tva ~iji rezultat nije unapred fiksiran i metafizi~ki izveden iz uvida u samo „bi}e nacije“. Drugim re~ima, demokratske dr`ave „politikom pam}enja“ tako|e reguli{u odnos prema sopstvenoj pro{losti, ali one ne pribegavaju merama nametanja jedino ispravne interpretacije
10 Detaljnije o tome videti u novijim zbornicima radova: Narratives unbound: historical studies in post-communist Eastern Europe (edited by Sorin Antohi, Balázs Trencsényi and Péter Apor), Budapest: CEU Press, 2007; Past in the making: historical revisionism in Central Europe after 1989, (edited by Michal Kopecek), Budapest: CEU Press, 2008; A laboratory of transnational history: Ukraine and recent Ukrainian historiography, (edited by Georgiy Kasianov and Philipp Ther), Budapest: Central European University Press, 2009.

O JAVNOSTI I PAM]ENJU

istorijskih doga|aja11, niti direktnoj intervenciji politi~kih elita u sferu istoriografskih rasprava. Upravo da bi se napravila razlika izme|u ovih razli~itih praksi „politika pam}enja“ poslednjih godina uveden je termin „istorijska politika“ kojim se ozna~ava direktna instrumentalizacija istorije radi osvajanja ili odr`anja vlasti politi~kih partija i novih elita u postkomunisti~kim dr`avama.12 Variraju}i staru Renanovu ideju o konstitutivnoj funkciji zaboravljanja u stvaranju nacionalne svesti i jedinstva13, ma|arski istori~ar I{tvan Rev (István Rév) isti~e: „Istorijska naracija nikada nije plod samo se}anja – zaboravljanje i isklju~ivanje elemenata koji ne mogu da se uklope u novu istoriju isto su tako deo njene rekonstrukcije koliko i se}anje“ (cit. prema: Esbenshade, 1995, 86). [ta se de{ava sa individualnim i grupnim se}anjima koja se „ne uklapaju“ u novi, postkomunisti~ki narativ? Za generacije ~ije je pam}enje oblikovano u drugim socijalnim okvirima, se}anje je poput te{kog tereta koji bi bilo najlak{e zbaciti s le|a. Ali, izbor „amnezije“ kao radikalne strategije „brisanja se}anja“ li{ava ih sopstvene pro{losti, pa „rad na pam}enju“ biva usmeren ka reinterpretaciji istorije kojom se stara se}anja sme{taju u novi okvir (reframing) „kolektivnog pam}enja“. Selektivnost pam}enja olak{ava redefinisanje li~nih i grupnih identiteta, uspostavljanje novih linija kontinuiteta i u~vr{}ivanje uverenja „da je oduvek bilo tako kako sada izgleda da je bilo“. Sada{njost odre|uje pro{lost, a usvajanje novog jezika kojim se izra`avaju se}anja daje im ~vrstinu i uverljivost. Ipak, pojava nostalgije za „starim dobrim vremenima“ ukazuje na `al za dobom u kome su li~ne biografije bez napora formulisane „jezikom epohe“. Ose}anje nostalgije prema tom dobu `ivi i u pam}enju njegovih kriti~ara, onih koji su sebe odre|ivali opozicijom prema komunisti~kom re`imu – nestankom predmeta kritike i sami su se na{li u „praznini“ sada{njosti. Prkosni otpor pak nalazimo kod pripadnika starijih generacija koji, po11 Problem zakonske zabrane negiranja Holokausta ostavljam po strani kao zasebnu temu koja zaslu`uje detaljnije razmatranje. 12 „Istorijska politika“ (Geschichtspolitik), za razliku od „politike pam}enja“ (Erinnerungspolitik), ozna~ava direktno kori{}enje simboli~kim resursima pro{losti radi politi~ke borbe – npr. zakonsko normiranje interpretacije istorijskih doga|aja (glad u Ukrajini kao „genocid“; pobeda SSSR u Drugom svetskom ratu – Rusija), osnivanje Instituta nacionalnog pam}enja koji kontroli{e partija na vlasti (Poljska), zloupotreba Dr`avnih arhiva u politi~koj borbi itd. O „istorijskoj politici“ videti tematske brojeve ~asopisa Pro et Contra, Moskva, 13 (3–4), 2009; Ab Imperio, 2009 (3). 13 U slavnom predavanju iz 1882. godine Renan nagla{ava da su „zaborav i... istorijska gre{ka, bitni faktori u stvaranju nacije“, te zaklju~uje kako je „su{tina nacije da pojedinci imaju mnogo toga zajedni~kog, ali tako|e i da zaborave mnoge stvari“ (Renan, 1996, 50; 51).

177

tre}i program

LETO–JESEN 2009.

178

put jednog pisca autobiografskog svedo~anstva iz Staljinovog doba, u intervjuu Helbeku, izjavljuje: „Kategori~ki odbijam klevetni~ku tvrdnju kako je na{a generacija svoj `ivot navodno `ivela uzalud“ (Hellbeck, 2001, 359). Ironijom sudbine, poput ruskog dr`avnika iz doba Katarine Velike, autor ovog stava prezivao se Potemkin. Ovaj in`enjer i u~esnik sovjetske industrijalizacije nije se mogao pomiriti s mi{lju da je ~itav njegov `ivot bio samo jedno „Potemkinovo selo“ – propagandisti~ko-ideolo{ka kulisa koja se raspala pod naletom dru{tvenih promena i otkrila pusto{ surove stvarnosti koju je decenijama skrivala. Poput fragmenata razbijenog ogledala, njegove uspomene odra`avale su sliku pro{losti koja je nekada bila fiksirana u ~vrstom ramu komunisti~kog narativa o borbi, socijalisti~koj izgradnji i dru{tvenom napretku. Slom tog „rama“ doveo je u pitanje smisao njegove li~ne istorije i zna~enje se}anja na nju, pa je njegovo gr~evito dr`anje za nekada{nji „socijalni okvir pam}enja“ psiholo{ki sasvim razumljivo. U tome su mu mogli pomo}i materijalni ostaci pro{le epohe koji su mu kao svojevrsni „spomenici“ sovjetske industrijalizacije („mesta pam}enja“) svedo~ili da „nije `iveo uzalud“.14 Ali {iri kontekst „sveta `ivota“ ovog sovjetskog in`enjera – onaj koji obuhvata dominantni jezik, memorijalne komplekse, dr`avne praznike, kolektivne rituale, nazive gradova i ulica, `ivotnu svakodnevicu – izmenjen je gotovo do neprepoznavanja. U „postkomunisti~kom stanju“ upravo ova svest o socijalnoj uslovljenosti pro`ivljenog individualnog iskustva „epohe socijalizma“ predstavlja problem u reprodukciji se}anja na pro{lost: da li je na{ li~ni Amarcord poput luka koji, kada odstranimo sve njegove slojeve, ostaje prazan u svom jezgru? Mo`da nas upravo strah od ove praznine podsti~e na uverenje da su na{e uspomene ipak sa~uvane u nekoj intimnoj, li~noj „kapsuli“ koja je za{ti}ena od uticaja socijalne konstrukcije pro{losti? Stoga, nalaze}i se na „ni~ijoj zemlji“, izme|u istorije i pam}enja, neizvesnu budu}nost mo`emo menjati za pro{lost bogatu zna~enjima.
Videti razlikovanje koje, koriste}i kompjutersku terminologiju, Aleksandar Etkind pravi izme|u „mekog“ i „tvrdog“ pam}enja (hardware and software): „Tvrdo pam}enje ~uva se u materijalnom supstratu koji du`e traje – pre svega, u spomenicima i drugim trajnijim memorijalima; drugo ima tekstualni karakter i `ivi u teku}em javnom diskursu... Ova dva oblika istorijskog pam}enja me|usobno se dopunjuju i neophodni su jedan dugom kao hard disk i virtualna memorija u radu kompjutera... Da bi se aktuelizovali u svesti savremenika sadr`aji ’tvrdog se}anja’ – poput spomenika – zahtevaju interpretaciju koja se odvija u sada{njosti. S druge strane, da bi se sa~uvali u budu}im generacijama, sadr`aji ’mekog pam}enja’ – dru{tveno mnjenje, istorijske debate, knji`evne fikcije – zahtevaju fiksaciju u nekom supstratu. Klju~ni zna~aj nemaju ovi odvojeni oblici pam}enja ve} upravo prelazi jednih od drugih, njihova me|usobna zamenljivost i relativna prozirnost“ (Etkind, 2004: 38).
14

O JAVNOSTI I PAM]ENJU

Summary Intended as a contribution to the discussion on the relation between history and memory, the paper tackles the status of the past in the recollections of individuals living in present-day post-communism. The author starts from the premise that the socialist politics of memory relied on a master narrative which provided a firm „social frame“ for constructing and articulating autobiographical narratives. Once this master narrative was gone, the past became more uncertain than the future, while collective and individual memories had to be reconstructed. Dubbing this situation the „postcommunist condition“, the author discusses the process of the „nationalization of the past“ as a key feature of the new „politics of memory” – a set of practices and norms regulating collective memory. Since it is usually based on an essentialist understanding of collective identity, the postcommunist politics of memory is in its rigidity comparable to the one from the communist period. People belonging to the generations socialized in the previous system are facing the task of redefining and reconstructing their own past in order to harmonize „communicative memory” with the (newly established) „cultural memory”. In the concluding section of the paper different strategies for fulfilling this task are outlined – from „amnesia“ to „nostalgia“. Key words: history, collective memory, politics of memory, post-communism, identity

Milan Suboti}: Individual recollections and the politics of collective memory in the postcommunist condition

179

Assmann, Jan (1995), „Collective Memory and Cultural Identity“, New German Critique, 65: 125–133. Brossat, Alain (Ed.) (1990), A l’Est, la mémoire retrouvée. Paris: La Découverte. \eri}, Gordana (ur) (2009), Pam}enje i nostalgija. Neki prostori, oblici, lica i nali~ja. Beograd: IFDT, IP Filip Vi{nji}. Etkind, Alexander /Ætkind, Alehandr / (2004), Vremð sravnivatú kamni. Postrevol÷cionnð kulútura politi~eskoñ skorbi v postsovetskoñ skorbi v postsovetskoñ Rossii, Ab Imperio, 2: 33–76. Esbenshade, Richard (1989), „Remembering to Forget: Memory, History, National Identity in Postwar East-Central Europe“, Representations, 49: 72–96. Hagen, Mark von (1995), „Does Ukraine Have a History?“ Slavic Review, 54 (3): 658–673. Halbwachs, Maurice (1980), The collective memory, New York: Harper & Row Colophon Books. Hellbeck, Jochen (2001), “Working, Struggling, Becoming: Stalin-Era Autobiographical Texts“, Russian Review 60: 340–359. Hellbeck, Jochen (2006), Revolution on my Mind: Writing a Diary under Stalin, Cambridge: Harvard University Press. Judt, Tony (2004), „The past is another country: myth and memory in post-war Europe“, Memory and Power in Post-War Europe (ed. Jan-Werner Müller), Cambridge: Cambridge University Press, pp. 157–183

Literatura

tre}i program

LETO–JESEN 2009.

180

Kappeler, Andreas (2003), „The Russian Empire and Its Nationalities in Post-Soviet Historiographies“, The Construction and Deconstruction of National Histories in Slavic Eurasia, (Hayashi, Tadayuki. ed.), Sapporo: The Slavic Research Center of Hokkaido University, pp. 35–51. Langenohl, Andreas / Langenoú, Andreas/ (2004), „Obåestvennað pamðtú posle smenù stroð: shodstva i razli~ið me`du praktikami pamðti v postkommunisti~eskih i postkolonialùh stranah“ (prevod s nemeckogo), Ab Imperio, 1 (internet dokument: abimperio.net). Liotar, @an-Fransoa (1988), Postmoderno stanje, Novi Sad: Bratstvo-jedinstvo (prev. s francuskog Frida Filipovi}). Miller, Alexei (2004), „Russia, Eastern Europe, Central Europe in the Framework of European History“, Beyond the Nation: Writing European History Today, Schenk, Frithjof Benjamin (ed.), Bielefeld, St. Petersburg: ZDES Working Papers No. 1, pp. 7–14. Nora, Pierre (1989), „Between Memory and History. Les Lieux du Mémoire“, Representations, (26): 7–24. Paperno, Irina (2002), „Personal Accounts of the Soviet Experience“, Kritika, 3(4): 577–610. Renan, Ernest (1996), „What is a Nation?“ reprint u: Nationalism in Europe 1815 to the Present. A Reader, Woolf, S. (ed.) London: Routledge, pp. 48–61. Suboti}, Milan (ur.) (2009), „Budu}nost sovjetske pro{losti“, Tre}i program Radio Beograda, (141–142): 9–174. Suny, Ronald Gregor (1993), The Revenge of the Past. Nationalism, Revolution, and the Collapse of the Soviet Union, Stanford:. Stanford University Press. Wemheuer, Felix (2009), „Regime Changes of Memory. Creating the Official History of the Ukrainian and Chinese Famines under State Socialism and after the Cold War“, Kritika, (1): 31–59.

Tre}i program Radio Beograda Br. 143–144, III–IV/2009

O JAVNOSTI I PAM]ENJU

UDK: 316.728:316.75(497.11)"1999" ; 355.469.2(497.11)"1999"]:316.728:159

181

O PROBLEMU DOSTUPNOSTI „PRIVATNIH“ SE]ANJA, NA PRIMERU BOMBARDOVANJA SRBIJE 1999. GODINE

IVANA SPASI]

(Povodom zbornika radova Pam}enje i nostalgija)1

U ovom ~lanku, jedan tekst objavljen u zborniku Pam}enje i nostalgija iskori{}en je kao povod da se iznova tematizuju se}anja na bombardovanje Srbije 1999. godine. Ona se, s jedne strane, posmatraju kao mogu}i, a dosad uglavnom zanemarivani, predmet prou~avanja doma}e dru{tvene nauke a, s druge, kao empirijska prizma za ponovno sagledavanje odnosa izme|u „privatnih“ i „javnih“ se}anja kao teorijskog i metodolo{kog problema. Ukazuje se na neodr`ivost ove distinkcije u njenom apsolutizovanom i romanti~nom vidu. Istovremeno, na osnovu pore|enja nalaza iznetih u citiranom tekstu i nalaza kvalitativnog istra`ivanja „Politika i svakodnevni `ivot“, ukazuje se na neophodnost uva`avanja nesvodljivosti „vernakularnog“ pam}enja, jer se u protivnom gubi iz vida kriti~ka refleksija koja je ~esto prisutna na ovom nivou memorije, a koja mo`e biti i politi~ki zna~ajna. Klju~ne re~i: bombardovanje Srbije 1999, kolektivno se}anje, privatno se}anje, trauma, naracija, refleksija.

Me|u prilozima veoma dobrom zborniku Pam}enje i nostalgija, koji je priredila Gordana \eri}, nalazi se i tekst Kristine Rac „Trauma ili zabava? Se}anje na bombardovanje u diskursu ’Simpoziona’“ (Rácz 2009). Rac pi{e o grupi mla|ih ljudi, knji`evnih stvaralaca i humanisti~kih intelektualaca, okupljenih oko ~asopisa Simpozion koji na ma|arskom jeziku izlazi u Novom Sadu. Tema teksta jeste njihov do`ivljaj bombardovanja Srbije 1999, kojem se pristupa kroz analizu e-mail poruka razmeRad je prvobitno saop{ten na skupu O javnosti i pam}enju. Politike pam}enja u Srbiji: 1989–2009, IFDT, Beograd, 17. 12. 2009, i predstavlja rezultat rada na projektu br. 149029 koji finansira Ministarstvo za nauku i tehnolo{ki razvoj Republike Srbije.
1

tre}i program

LETO–JESEN 2009.

182

njivanih tokom samog doga|aja, i intervjua s nekima od u~esnika vo|enim deset godina kasnije. Ovaj zanimljivo postavljen ~lanak naprosto poziva na dijalog, te }u u onome {to sledi izneti neke svoje reakcije, misli i dileme na koje me je on inspirisao. Pri tom }e mi namera vi{e biti da uka`em na pravce daljeg razmi{ljanja koje on otvara nego da ponudim zaokru`ene odgovore. Posmatrana grupa ljudi – koju autorka poima kao „zajednicu se}anja“ – jeste, u izvesnom smislu, dvostruko manjinska: kao pripadnici ma|arske nacionalnosti, oni su manjina u odnosu na etni~ku ve}inu u Srbiji, a zahvaljuju}i svojoj liberalnoj ideolo{koj orijentaciji, oni su suprotstavljeni konzervativnom politi~kom vo|stvu sopstvene nacionalne zajednice. Obe ove karakteristike Kristina Rac smatra relevantnima za njihovo iskustvo doga|aja o kojem je re~, doga|aja koji je – hteli mi to ili ne – u svojim uzrocima, toku i posledicama bio duboko pro`et „nacionalnim“ problemom. Kao etni~ka manjina, oni se nisu ose}ali direktno upletenima u me|unacionalni sukob (kosovski rat) koji je bio neposredan povod bombardovanju. S druge strane, kao „manjina u manjini“, ovi ljudi, mo`emo pretpostaviti, nisu bili skloni da se oslanjaju na gotova obja{njenja i sudove o razvoju doga|aja, koje su ispostavljali njihovi etni~ki lideri. Stoga se za njih mo`e re}i da su, uz viktimizaciju i traumatizaciju koja je va`ila za sve pogo|ene gra|ane Srbije, bili dodatno „prepu{teni sami sebi“ u simboli~kom i emotivnom pogledu. Polazi{te za analizu Kristine Rac jeste da ova specifi~na pozicija uslovljava kod tih ljudi osoben do`ivljaj bombardovanja: sme{teni „izme|u osu|ivanja i podr{ke vazdu{nih napada“, oni su bili predodre|eni da budu „zastupnici neke tre}e, nejasne, ~esto nelogi~ne i kontradiktorne perspektive“ (str. 223). Ovu tezu }u i ja uzeti kao polaznu ta~ku, na~elno se sagla{avaju}i sa njome, ali i osporavaju}i njena samopostavljena ograni~enja. Ono pak {to Rac pi{e u nastavku iste re~enice – „... koja Šperspektiva¹ pak svojim diskursom uveliko doprinosi shvatanju kompleksnosti situacije i nijansama njenih tuma~enja“ (ibid.) – sasvim je neosporno. Ovako formulisana tema – koja je, ina~e, u tekstu obra|ena analiti~ki skrupulozno, te teorijski i politi~ki senzitivno – podse}a, najpre, na jednu neobi~nu ~injenicu: bombardovanje 1999. retko je bilo predmet dru{tvenonau~nih prou~avanja ne samo doma}ih nau~nika ve} i stranih istra`iva~a koji rade na na{em terenu, a koji su, ina~e, tokom poslednje dve decenije, ~esto bili prvi koji su nama samima ukazivali na zna~aj i plodotvornost tema koje su nam bile suvi{e blizu da bismo ih valjano uo~ili. Ne mislim ovde na politi~ke ocene tog doga|aja – njegovih povoda, opravdanosti, posledica i sli~no, davane „odozgo“ i uvek u sklopu nekih zainteresovanih ideolo{kih ili prakti~nopoliti~kih agendi; niti na uop{tene i ritualne lamentozne reference na njih u konzervativnim i nacionalisti~kim parapoliti~kim diskursima. Mislim na detaljno,

Dva su osnovna razloga zbog kojih to mo`e biti va`no. koje je vremenski zaokru`eno. pokretano i pitanje bombardovanja 1999. do`ivljaja bombardovanja – na~ina na koji je srpsko dru{tvo. predvo|ena jedinom supersilom. upravo u vreme tog doga|aja. vazda lak{e dostupnog i „glasnijeg“. pravnoj itd. to je doga|aj koji po svojoj politi~koj logici „ispada“ iz standardnih okvira: njegov scenario pre pripada tzv. kako ga je do`ivelo. i dobrim delom uz njegovu pomo}. dr`avnog. re~ je o (potencijalno) traumati~nom iskustvu. Ovo je pogotovo zanimljivo s obzirom na onda{nji politi~ki kontekst. Drugi razlog iz kojeg bi podrobnije bavljenje bombardovanjem Srbije 1999. vojno i ekonomski inferiornu zemlju s autoritarnim vo|stvom. skora{njem – tek je deset godina od njega proteklo. pod izgovorom spre~avanja kr{enja ljudskih prava). nedogmatskije. osnove da se veruje kako je njegovo do`ivljavanje na „privatnom“. s kakvim je tragovima iz njega iza{lo./ 2003. godine bilo zna~ajno jeste empirijski i politi~ki: postoje. shva}eno kao raslojena i heterogena. Odnos „privatnog“ (li~nog. individualnom nivou bilo znatno {ire. U intervjuima je. dakle svedoci su jo{ tu i se}anja su sve`a. koje otvara.O JAVNOSTI I PAM]ENJU sistematsko. a vo|eni su krajem 2001. podrobno ispitivanje. napada malu. tema bombardovanja obra|uje se u delu: Spasi} 2003: 133–139). pa i racionalnije no {to se to vidi ako se taj nivo zanemari u korist nivoa javne interpretacije. tek delimi~no integrisana zajednica pojedinaca i grupa. 183 . zasnovanog na intervjuima sa tri stotine obi~nih ljudi u Srbiji (Golubovi}. po~eo sna`no da ste`e svoj obru~ nadzora i terora nad srpskim dru{tvom. a odvija se u {irem kontekstu isto~noevropske postsocijalisti~ke tranzicije. ponovo. Kada te karakteristike ovde navodim. izbliza i s pa`njom prema detalju. individualnog) i „javnog“ (zvani~nog. problema „privatnih“ se}anja. kolektivnog) u sferi pam}enja i komemoracije predstavlja jednu od krupnih tema u brzo rastu}em polju studija o „kulturi se}anja“ (Kulji} 2006). nazovimo ga tako. dakle nepune dve godine posle doga|aja. izme|u ostalog. Dalje. budu}i da je Milo{evi}ev re`im. ravni – ve} kao okvir koji je predodre|ivao i sam subjektivni do`ivljaj pogo|enih aktera i kulturna kodiranja pomo}u kojih se zbivanjima poku{avao dati smisao. Jedan je vi{e teorijski: bombardovanje Srbije 1999. neuobi~ajeno je pogodan iskustveni slu~aj za prou~avanje. raznolikije. bilo pogo|eno tim doga|ajem. Ovde je re~ o jednom dramati~nom iskustvu. i po~etkom 2002. Nadalje. Spasi} i Pavi}evi} /ur. „Tre}em svetu“ (najmo}nija vojna ma{inerija sveta. i kakva se}anja je o njemu ponelo u post-milo{evi}evsku budu}nost. ne posmatram ih kao bitne na uobi~ajeni na~in – u me|unarodnopoliti~koj. naime. ~esto postuliran jaz izme|u „privatnog“ i „javnog“ nivoa se}anja. O tome govore neki od nalaza istra`ivanja Politika i svakodnevni `ivot. ili zao{trava.

~ini se. jezi~ki obrti i fraze u~estali u medijskom diskursu i u nastupima autoritativnih aktera. nivo politi~kog suda i procene budu}ih posledica doga|aja u neuporedivo je manjoj meri pokazivao dejstvo afekata. uo~ljiva je i slojevitost kazivanja: u mnogim slu~ajevima naporedo postoji vi{e registara diskursa o istoj temi. kroz usta onda{njeg re`ima. gra|ani Srbije su. bar u trenutku u kojem su intervjui ra|eni. Ovo poslednje se najneposrednije odnosi na najavljeni „politi~ki“ zna~aj li~nih se}anja na bombardovanje: u njihovoj raznolikosti. Na jednoj strani. iznena|uju}e retko kori{}eni. izvestan pozitivan politi~ki potencijal. ljudi su radije birali neizvesnost i preispitivanja vlastitih do`ivljaja. 184 U tim kazivanjima. ali za mnoge nije. boje}i mr`njom i gnevom njihov odnos prema zapadnim vinovnicima. nedugo posle samog iskustva. s obzirom na to da je re~ o ozbiljnoj viktimizaciji. donekle. nudio gotovu ~itavu pri~u o tome {ta se. kazuju. te`io da uspostavi sopstvena pravila i nije se uvek saobra`avao ostalima. duhovnosti i kosmi~koj pravdi.tre}i program LETO–JESEN 2009. preko prvih uop{tavanja i {irih ocena. do`ivljajnom planu. mo`da. oni su bili u stanju da svoju najdirektniju traumu racionalizuju i. pobede. prvo pada u o~i velika raznolikost subjektivnih do`ivljaja o kojima sagovornici izve{tavaju: za neke je tih jedanaest nedelja vazdu{ne opasnosti bilo krajnje traumati~no. nekolonizovanosti odozgo nametanim matricama sadr`avao se. slojevitosti. kako i zbog ~ega dogodilo. ne{to dobro o gra|anima Srbije: upravo u trenutku doticanja dna. S obzirom na povod za samo bombardovanje – rat na Kosovu i za Kosovo. Kada je re~ o politi~kim komentarima. brige i straha. ali i smislu `ivota. uglavnom li{en strasti i sentimentalnosti – {to iznena|uje. kao {to se mo`e o~ekivati. Takva se}anja i takav na~in govora o jednom te{kom iskustvu. poput vlasti ili crkve. umesto da se prepuste zagrljaju okamenjenog kolektiva koji je. u nadiru jedne mu~ne i iscrpljuju}e decenije. od koje nije proteklo mnogo vremena. umesto da se trauma direktno „izlije“ u njihove politi~ke stavove. u velikom broju. Zanimljivo je {to je. od kojih je svaki. njihov ton je bio prevashodno racionalan. uspevali da . ali i uop{tenije va`i da su gotove formule. za „svetu srpsku zemlju“ ~ija se etni~ka ve}ina sada borila za nezavisnost od Srbije – posebno je upe~atljivo koliko su malo naracije o bombardovanju me|u ispitanicima bile pod uticajem nacionalno-mitolo{kih obrazaca. Ili bar – da anticipiram ne{to {to }u kasnije tvrditi – odabrali su da na taj na~in o tome pri~aju. emotivno obojen. Dok je subjektivno-do`ivljajni nivo ~esto bio. do apstraktne refleksije o me|unarodnoj i doma}oj politici. Na drugoj strani. od egzistencijalno-telesnog nivoa ugro`enosti. Nadalje. u pri~ama ispitanika ta vi{estrukost diskursivnih tokova opstajala kao paralelizam me|usobno bezmalo nezavisnih registara. te kako oni treba da se u vezi sa tim ose}aju. da tako ka`em. Najmanje su tome bile podlo`ne naracije na onom li~nom.

). relativno nezavisna koloseka – jedan. On ipak ne `eli da isklju~i „mogu}nost nekonfliktnog kriti~kog se}anja“. mogu se na}i kod Todora Kulji}a: „Pitanje je. No. mi koji smo bombardovanje neposredno iskusili. opet. postuliranje jedne sumnjive „autenti~nosti“ ~ije se poreklo ne ispituje. – podela na „privatna“ (li~na/individualna/vernakularna) i „zvani~na“ (javna/kolektivna/nacionalna/dr`avna) jednostavno se podrazumeva. ve{ta~ko presecanje unutra{nje veze izme|u kulturnih (dakle. Na ovom mestu mo`emo se vratiti problemu nazna~enom u naslovu ovoga rada.2 Kao da su posredi bila dva razli~ita. U literaturi o kolektivnom se}anju nije retka kritika ove podele. mada u uop{tenom teorijskom kontekstu i bez reference na konkretni slu~aj. recimo. kolektivnih) simboli~kih kodova i njihove individualne i mikrosocijalne realizacije. a potom privatno se}anje na taj do`ivljaj. privatni do`ivljaj. njen uobi~ajeni balast jeste romantizacija subjekta se}anja („obi~nog ~oveka“). govorimo o dva nivoa pojave. kre}em u oba smera: i u~vr{}uju}i i osporavaju}i polaznu poziciju. se}anja na bombardovanje Srbije 1999. Pogledajmo prvo do`ivljaj: da li se mo`e govoriti o potpunoj nederminisanosti pojedina~nih iskustava spolja{njim okvirima? Nije li. u meri u kojoj ih je bilo (a bilo ih je). Jer. Imamo. najpre. Po{to sam uverena da je na{ slu~aj. ~ini se. ima smisla jedino u okvirima jedne konkretne zajednice i njenog politi~kog trenutka? Nije li prili~no o~igledno da ni taj li~ni do`ivljaj ne mo`e biti politi~ki nevin? Ako se. Ovde. postavim pitanje njene odr`ivosti. Koliko je ta razdvojenost koloseka o~uvana u me|uvremenu predstavlja. precenjivanje njegove/njene sposobnosti odupiranja nametnutim obrascima. emotivno-li~ni i drugi. jedno od va`nih i nedovoljno tematizovanih pitanja razvoja politi~ke kulture Srbije posle 2000. S.O JAVNOSTI I PAM]ENJU ta ose}anja. dr`e podalje od sopstvenih politi~kih zaklju~aka i vizija budu}nosti Srbije. da li je uop{te mogu}e se}ati se bez osvete ili drugih nastojanja za obe{te}enjem?“. Paralelna razmatranja. a va`an doprinos ostvarenju te mogu}nosti vidi u tome da „treba skrenuti pa`nju na vi{edimenzionalnost li~nog i grupnog pam}enja i se}anja“ (Kulji} 2006: 5–6. u ovom slu~aju.. kako bi to strukturalisti rekli. veoma podesan da se ovo slo`eno klupko pitanja iznova razmotri usredsre|ivanjem na jednu prepoznatljivu empirijsku ta~ku. poku{a}u da se u daljem izlaganju.. godine. Kada se stvari postave onako kako sam to dosad ~inila – govore}i o li~nim se}anjima obi~nih ljudi koja se tvrdoglavo odupiru kolonizaciji i sl. zapravo. podvukla I. kao manje-vi{e jasna i neproblemati~na. posebno kako se ona koristi u velikom delu literature „usmene istorije“ (Green 2004). problemu „privatnih“ se}anja. 2 185 . realisti~no-politi~ki. u ovom momentu `elim da tu podelu potkopam. ako mogu tako re}i. li~ni do`ivljaj bombardovanja bio „naddeterminisan“. politi~kim stanovi{tem subjekta – koji.

a odavno znamo da. 186 vratimo u se}anju na taj period i poku{amo da rekonstrui{emo vlastiti do`ivljaj i emocije. teorija kulturne traume (Alexander et al. odmeravanja i pripovedanja“ (Alexander 2004a: 202). kulturni status. e-mail poruke takav izvor. kroz koji kanal se ona mogu u~initi intersubjektivno dostupnima. javlja se temeljno metodolo{ko pitanje: kako dopreti do njih. a da se ne izgubi izvornost? Da li su. pod pretpostavkom da postoje? Koji medijum se mo`e uzeti kao adekvatan za njihovo iskazivanje. te politici Zapada prema Balkanu uop{te i „nama“ posebno i tako dalje i tako dalje? Svakako. Ta re{etka ima nadindividualni. 2004). Tu se problemi uslo`avaju. odre|uje se priroda nanete povrede. dakle pristupa~nima istra`iva~u. ali i u op{tim geopoliti~kim mre`ama. Koliko dugo se posle iskustva jo{ mo`e zate}i „autenti~no“ privatno se}anje? Ne ume}e li se. kognitivnom i moralnom smislu. krajnje nezanimljivi u sociolo{kom i istoriografskom pogledu: ono {to je bitno jeste kulturna trauma – ishod slo`enog i u potpunosti dru{tvenog „traumatskog procesa“ kojim se polazno iskustvo (koje ~ak ne mora ni biti realno u standardnom smislu) konstrui{e kao traumati~no i zna~ajno za kolektiv. ta veza nije bila ni prosta ni neposredovana. ona je simboli~ki strukturisana i sociolo{ki determinisana“ (Alexander. u emocionalnom. i „do`ivljaja“ i „se}anja“. odnos izme|u se}anja i kolektivnog identiteta – naime. premda mo`da postoje. ratu na Kosovu ali i prethodnim ratovima u biv{oj Jugoslaviji. nije na delu tek transparentna „razmena informacija“ ve} slojevita „Postoji interpretativna re{etka koja posreduje sve ’~injenice’ o traumi.tre}i program LETO–JESEN 2009. javni govor o doga|aju. govorimo o (ne)postojanju privatnih se}anja. te odnos izme|u `rtve i {ire publike. ili da je zanemariva. na primer.3 Preko praksi „kodiranja. tvrdi da su „privatni“ do`ivljaji i se}anja. izme|u subjekta i njegovog pretpostavljenog izvornog do`ivljaja? Ne pru`aju li javni narativi. makar i u vanrednim okolnostima. kada je o komunikaciji re~. ~esto i obesmi{ljenosti. ostaje to {to jeste – komunikacija. sa celokupnim srpskim udelom u njima. karakter `rtve i po~ionica. u njegovoj konfuznoj traumati~nosti. 3 . kada je u pitanju do`ivljaj? Contra tome mo`e se primetiti da e-mail komunikacija. ko bi od nas mogao da tvrdi da ti do`ivljaji i emocije nisu imali veze s onim {ta smo mislili o Milo{evi}evom re`imu. Na slede}em nivou. koji se ispreda u me|uvremenu. 2004a: 201). onu neophodnu strukturiranost i ~vrstinu. na odlu~uju}i na~in. naro~ito ako su {iroko prihva}eni. ali to ne zna~i da je nije bilo. Kod oba nazna~ena nivoa. nedostajala? Tako jedan od novijih teorijskih pristupa koji tematizuju se}anja – preciznije. mestu Srba me|u susednim narodima. koja je „izvornom“ do`ivljaju. uz o~uvanje „autenti~nosti“ – drugim re~ima.

„Umesto pri~a o strahu i traumi koje sam o~ekivala“. Tuma~e}i ovaj iznena|uju}i nalaz. 246. (Jasno je. sledstveno tome. Trauma nije prihva}ena ni deset godina kasnije: i danas. upitani o tome u intervjuima koje je sa njima vodila Kristina Rac. dru`enja i trivijalne svakodnevne aktivnosti zapravo su transformacija potencijalno traumati~nog doga|aja u prihvatljive obrasce“. se}anjima na bombardovanje 1999.O JAVNOSTI I PAM]ENJU interaktivna izvedba samopredstavljanja i tuma~enja predstavljanja. To drugo. brisanju traume. 233). S. Najpre. superiornosti. 225). dru`enja. {to je specifi~an dru{tveni odnos za koji se nikako ne mo`e re}i da omogu}ava proziran. eventualno suprotstavljeno vi|enje u odnosu na neko postulirano ve}insko. re~ je ne samo o preobra`aju nego i o potiskivanju. Rac zaklju~uje da je ta vrsta pripovedanja sredstvo prevladavanja traume: „Diskursivni obrasci kao {to su pretvaranje traume u {eme humora i ironije“. simpozionovci „tvrde da situaciju ne smatraju traumati~nom i da su se dobro zabavljali s prole}a 1999“ (str. te da. makar bile i „o“ istim stvarima. hegemono se}anje na isti doga|aj. pitanje manjine i ve}ine. prikazuje se na odre|eni na~in i projektuje odre|eni lik – bilo u pravcu saobra`avanja onome {to se zami{lja da je dru{tveno po`eljno. kao nosioca odre|ene dru{tvene uloge. alternativno. da se ne pi{u iste poruke razli~itim primaocima. pi{e ona. U njenom prikazu. ulan~avanje govornih ~inova i njihovih performativnih efekata. predstavljanja „zvani~nih“ dru{tvenih instanci itd. Figura istra`iva~a. Pri~e o tom vremenu svodile su se „na prepri~avanje vremena zabava.. Kristina Rac polazi od toga da je grupa koju ona prou~ava (dvostruko) manjinska. bilo u pravcu namernog suprotstavljanja. „dominantno“ se}anje Rac u svojoj analizi ne na~inje – ono je prisutno tek kao neka vrsta pretposta- 187 . to va`i mo`da i vi{e. jer je tu uvek re~ o interakciji izme|u ispitanika-subjekta se}anja i istra`iva~a. Vratimo se tekstu Kristine Rac. kod ~lanova „Simpoziona“ dominira jedan motiv: nezaboravno dru`enje. oblik njihove „normalizacije“ (str. lakih droga. [tavi{e.. neiskrivljen pogled u ispitanikove mentalne sadr`aje.) Dve su stvari ovde zanimljive: pretpostavljeni manjinski status ovakvih se}anja i problem „traume“. strahu i opasnosti“ (str. manje ili vi{e svesno. igra odre|enu ulogu. kurziv I. {to ne mo`e a da ne uti~e na na~in na koji ispitanik sebe izra`ava tokom te interakcije. izlazaka u kafane. o kojoj se ne `eli govoriti da se ne bi sa njome suo~ilo: „Sve ove narativne {eme jesu zamena za nepostoje}i diskurs o traumi. koji su kandidati za adekvatan izvor kada je re~ o se}anjima. 245. u tom odnosu naj~e{}e nosi atribute autoriteta. njihova se}anja na bombardovanje predstavljaju druga~ije. „od svojih prijatelja i poznanika ~ula sam prise}anja na velike `urke koje sam na svoju nesre}u propustila“.. pijanki.) Za intervjue. On/ona tako|e.“ (Rácz 2009: 223). Da podsetim. odnosno „usmeni i pismeni narativi o pre`ivljavanju bombardovanja kroz diskurs zabave. na primer.

na{e razumevanje kolektivnog. zapa`a da „kao bitno iskrsava pitanje odre|enja granice izme|u ’zvani~ne’. mo`e se uzvratiti pitanjem: za{to se pretpostavlja da je traume bilo? Za{to bi moralo da je bude? Mo`da je na neki na~in preobra`ena jo{ dok se doga|ala. naime. [tavi{e. S. ne ka`e izri~ito da su ta dva komemorativna okvira me|usobno suprotstavljeni. naj~e{}e dr`avne.tre}i program LETO–JESEN 2009. svi kurzivi I. diskurs zabave (bio) zamena za verbalizaciju traume i suo~avanje sa njom? Kada Rac ka`e da ni danas. 188 vljenog kontrapunkta. metafora je poprimila zlokobnu doslovnost – odnosno. bilo alternativno ~emu. iznevereni od Zapada i prepu{teni rastu}em dr`avnom teroru. te o potrebi uporedne perspektive – upitnim mi se ~ine ona alternativnost i ono kolektivno zapam}ivanje na strani srpske zajednice. ili dru{tvenog. deset godina kasnije. nije se ~ak moralo biti ni osve{}eni opozicionar. Po{la bih od toga da ona „tre}a perspektiva“ o kojoj Rac govori na po~etku. ali implicira i jedno i drugo. 247. akteri njene gra|e ne prihvataju traumu. problem traume. se}anja uvek }e presudno zavisiti i od uvo|enja u igru pitanja: ’~ije se}anje’“ (Zelizer 1995: 235).). granice koja „nikad ne}e biti jednosmislena“ (str. tako apriorno sumnjivo – uostalom. zato {to su kolektivna po prirodi. Autorka. Da li je. komemoracije. Opredeljeni opozicionari su se svakako najintenzivnije ose}ali ste{njeni „izme|u ~eki}a i nakovnja“ – ubistvom Slavka ]uruvije. i alternativnih se}anja“. te nije ni ostavila trag koji se o~ekuje? I za{to bi to {to njeni subjekti tvrde. istina. 4 . u ovom slu~aju. Naprotiv. bilo tako nemogu}e. 246). ili bar njene intelektualne elite. bilo je dovoljno ne biti Milo{evi}ev odu{eKako ka`e jedna istaknuta autorka na polju studija kolektivnog se}anja: „Ne zna~i da sva dru{tvena se}anja. Pred kraj teksta. na primer. [ta je. moraju nu`no biti jednoobrazna. i da li se zaista mo`e govoriti o homogenoj „srpskoj“ memoriji bombardovanja?4 Drugo. iznela bih nekoliko vlastitih hipoteza o do`ivljaju i memoriji bombardovanja. pre nego nasuprot njemu. da su se dobro zabavljali. jesu li zabava i trauma me|usobno isklju~ive? U najavljenom kriti~kom dijalogu s tekstom Kristine Rac. srpske zajednice. kako bi ovo istra`ivanje dobilo uporednu perspektivu“ (str. Iako sam potpuno saglasna s poentama koje Rac ovde izvodi – o fluidnosti granice izme|u zvani~nog i nezvani~nog. pripisuju}i je svojim ispitanicima – stanovi{te „izme|u osu|ivanja i podr{ke vazdu{nih napada“ – uop{te nije morala da bude vezana za manjinsku etni~ku pripadnost ve} je obele`avala subjektivni stav ve}ine protivnika Milo{evi}evog re`ima. a poslednja re~enica ~lanka glasi: „Bilo Šbi¹ va`no ispitivanje do`ivljaja i strategija konstruisanja kolektivnog zapam}ivanja bombardovanja ve}inske. niti da je nacionalno/etni~ko odre|enje za njih presudno.

nevezan ni za Ma|are niti za liberalnu politi~ku orijentaciju.5 Ponekad kroz ta kazivanja probija takva sentimentalnost i `al za „tim danima“ da se ovi diskursi. imaginira se neka vrsta spontane dru{tvene integracije – „nevini“ me|uljudski odnosi. sasvim sli~no kao kod Kristine Rac. su{tina metafore glasi: u oba slu~aja. ta~nije izmi{ljenom pro{lo{}u – kao u uobi~ajenom. a u ovom drugom istra`ivanju uzorak je bio mnogo raznolikiji te se ~e{}e govorilo i o jednoj {iroj. tr`i{ta i dr`ave (u hercfeldovskoj nostalgiji. ispitanici izve{tavali o smanjivanju me|uetni~ke distance i porastu ose}anja zajedni~ke pripadnosti Ma|ara i Srba u tom periodu opasnosti. moja je hipoteza da je „nezaboravno dru`enje“ uop{te naj~e{}i okvir se}anja na bombardovanje. ali jo{ vi{e u tome {to se `ali ne za dalekom. na neki na~in pribli`avaju „strukturalnoj nostalgiji“ o kojoj govori Majkl Hercfeld. bila mo`da i najrasprostranjenija od svih. paradoksalno. ispitanici su tako|e najvi{e govorili o `urkama.O JAVNOSTI I PAM]ENJU vljeni pristalica pa gajiti ozbiljne sumnje u ispravnost politike koju je on u tom trenutku vodio i u zvani~ne teze da je NATO jedini i isklju~ivi krivac za bombe koje su padale na gra|ane Srbije. kriminala. kartanju i ispijanju kafe s kom{ijama i poznanicima. Nadalje. nasuprot spoljnim strahovanjima da }e bombardovanje pretvoriti vojvo|anske Ma|are u `rtvene jarce. No. zami{lja se vreme pre dr`ave. Taj je motiv dominirao u pomenutim intervjuima vo|enim 2001–2002. isti~em s podozrenjem. U intervjuima za „Politiku i svakodnevni `ivot“. 6 Strukturalna nostalgija je „kolektivna predstava o jednom rajskom poretku – o jednom vremenu pre vremena – kada uravnote`eno savr{enstvo dru{tvenih odnosa jo{ nije bilo izlo`eno propadanju koje poga|a sve {to je ljudsko. 189 ... nedavno. „Postojalo je neko razumevanje me|u ljudima“. dr`ava je stavljena van snage). pa ~ak mo`da ni za bilo kakvo neslaganje s Milo{evi}evom politikom. pa i Hercfeldovom. dakako. a isto se ~esto ~uje u neformalnim svakodnevnim razgovorima. „Nesre}a nas je zbli`ila“. kada se povede re~ o periodu bombardovanja. vremenu kada me{anje dr`ave nije bilo neophodno za vo|enje pristojnog dru{tvenog `ivota“ (Herzfeld 1997: 109). Razlika je mo`da u tome {to Rac prou~ava jednu integrisanu grupu. 5 Rac (2009: 238–239) tako|e uzgred ukazuje na ovu {iru solidarnost – mada ne ispituje njene posledice po svoju argumentaciju – kada ka`e da su. difuznoj solidarnosti i iznenadnoj bliskosti koja je u tom periodu uspostavljana i me|u ljudima koji se nisu poznavali. u kontekstu koji je oslobo|en sebi~nosti. „Ljudi su se mnogo manje sva|ali“. pa je kod nje naglasak vi{e na intenzivnom dru`enju me|u prijateljima. shvatanju „nostalgije“ – nego za ne~im {to je bilo tek tu. govorili su ispitanici. „Tre}a“ perspektiva je. u tome {to se `ali za jednim nesre}nim i tragi~nim razdobljem. u memoriji bombardovanja.6 Paradoksalnost je.

nezvani~an. o utisku „i{~a{enosti“ situacije u kojoj se ljudi nalaze – koji se nipo{to ne konstatuje uvek s veseljem. mada se mo`e pretpostaviti da vremenom slabi. 190 Okvir se}anja „bombardovanje kao zabava“ iznikao je spontano i spontano se odr`ava. kao i: „Po{to su ovi obrasci zajedni~ki i usvojeni od svih ~lanova zajednice se}anja. Ima osnova da se zaklju~i kako su oni bombardovanje 1999. . Taj interpretativni okvir. isklju~ivo satkan od mitolo{kih i martirolo{kih obrazaca tradicije koju je instrumentalizovao. u smislu kulturne i politi~ke hegemonije. odnosno tezom Kristine Rac da je „diskurs zabave“ slu`io njenom brisanju. u kojoj je traumâ za gra|ane Srbije bilo na pretek.. On mo`da jeste – ako je moja hipoteza ta~na – naj~e{}i. koju je. ali i njihovo krajnje ograni~eno dejstvo na ciljnu populaciju. Bio je alternativan – mada najverovatnije ne svesno – jedino zvani~noj interpretaciji doga|aja dok se on odvijao. spomenicima i organizovanim komemoracijama.7 U tom smislu. No. kao sveprisutnu i skoro obavezuju}u. ose}anju bezna|a i nemo}i. te{ko da bi se mogao nazvati i „alternativnim“ ili „opozicionim“. godine tako i do`ivljavali: 7 Uzgred. godina 1999. nastojao je da jednu apsolutizovanu verziju epske „kosovske etike“ direktno prevede u politi~ki jezik. mo`da doista prevladava na nivou onoga {to Jan Asman (Assman 1995) naziva „komunikativno“ ili „svakodnevno se}anje“: se}anje koje se reprodukuje neposrednim i neformalnim interakcijama me|u svojim nosiocima. bez institucionalne potpore i bez pomo}i objektivacije u zapisima.8 Sada se mo`emo jo{ jednom pozabaviti pitanjem „traume“. kao naopaka kulminacija jedne naopake decenije. je do{la na kraju dugog niza r|avih zbivanja.. ona se ne mo`e svesti samo na izlo`enost bombardovanju. ali to ne zna~i da je i dominantan memorijski okvir za poimanje bombardovanja. te{ko da bi se moglo govoriti o uo~ljivom zaobila`enju i pre}utkivanju traumati~nih aspekata ratne svakodnevice. nametao onda{nji re`im. bio veoma delimi~an. Ako se bli`e pogledaju citati iz gra|e koje navodi sama autorka. ovde mo`emo postaviti jo{ jedno zanimljivo metodolo{ko pitanje: da li je za o~uvanje „komunikativnog se}anja“ neophodna po obimu ograni~ena i interaktivno kohezivna mala grupa – „zajednica se}anja“. no. oni postaju formativni u stvaranju kolektivnog se}anja i zajedni~kog diskursa“ (str. 245)). Nadalje. 225). me|utim. u meri u kojoj je „traume“ bilo. „diskurs zabave“ bi se mogao ozna~iti kao vernakularan. ili se pak ono mo`e odr`avati i u {irem. vidi se da se u njima zapravo dosta govori o opasnosti i strahu. druga~iji. Uspeh je. kakvu pronalazi Kristina Rac (up: „. Dakle. razu|enom dru{tvenom miljeu. difuznom. kroz fragmentarnu i sporadi~nu komunikaciju o predmetu se}anja? 8 Nedeljkovi} (2007: 46–51) detaljno analizira mitske formule u zvani~nim prikazima sukoba Srbije sa NATO paktom. nekoj vrsti samozavaravanja kojim je izbegavano suo~avanje.tre}i program LETO–JESEN 2009. ŠS¹tvara Šse¹ zajednica se}anja ~iji ~lanovi dele na~in na koji se odnose ka traumati~nom do`ivljaju i koja poma`e njegovoj normalizaciji“ (str.

a na~in na koji se poslednjih meseci u javnosti raspravlja o pristupanju Srbije NATO-u daje razloga da se pomisli kako mo`da i nije bio tako neuspe{an kao {to je doskora izgledalo. {to ga. ali nam ne poma`e da promi{ljamo kapacitet takvih se}anja da. za mnoge prili~no podno{ljivog. te{ko je odvojiti spolja{nju pretnju od unutra{nje ugro`enosti. oni tako|e mogu biti oblik omo}avanja subjekata – otpor onih kojima je malo {ta drugo preostalo. povratno uti~u na dru{tveno-kulturne kodove. po~ev od kasnih osamdesetih pa nadalje. godine bilo je. Teorija dopu{ta (ali ignori{e) postojanje individualnih. tako da ne mo`emo biti sigurni kuda }e on u ovom slu~aju odvesti.9 Ne treba zaboraviti da je upravo u to vreme. „diskurs zabave“ mo`e biti. gde je malo ko mogao da se ose}a sigurno. uvi|amo da ona propu{ta mogu}nost. Napokon. pod odre|enim uslovima. Humor i ironija ne moraju zna~iti odbacivanje realnosti. otvorenu ovakvim polazi{tem. uporedo s eskalacijom kosovskog rata po~ev od 1998. Konkretno: u Ovim nipo{to ne tvrdim da su gra|ani Srbije uo~ili i shvatili politi~ku vezu izme|u Milo{evi}eve politike. i fizi~ki i psihi~ki. privatnih do`ivljaja. pa i trauma. Ako se ovo ima u vidu. na{ empirijski slu~aj mo`emo iskoristiti za neku vrstu unutra{nje kritike teorije kulturne traume.O JAVNOSTI I PAM]ENJU ne kao izdvojeni doga|aj nego kao deo ve}e celine. ona nas nije slomila. ne ~ini manje vrednim. bili smo ja~i od traume. postaje razumljivije za{to gra|ani Srbije – i „simpozionovci“ i drugi – nemaju potrebu da posebno govore o specifi~noj traumi izlo`enosti NATO projektilima. zaista. da je poreklo traume dru{tveno i kulturno. U ukupnoj traumati~nosti prole}a 1999. mo`da se time `eli re}i: evo. ponekad i decenijama. Uz jednu bitnu ogradu: traumatski proces je ne{to {to traje. ali ne nu`no u smislu njenog poricanja – tvrdnje da traume nije bilo – nego u smislu prevladavanja. progresivno klizio ka otvorenoj diktaturi. re`im iz autoritarizma. jer se uz pomo} njega jasnije sagledava jedna njena manjkavost. identitetsku traumu nije uspelo. guranje glave u pesak. me|utim. a bilo je i onih koji su poku{avali da sprovedu „traumatski proces“ koji opisuju Aleksander i njegovi koautori. godine. traume koja se ugra|uje u same temelje kolektivnog samopoimanja jedne zajednice. No. U ovom kontekstu ponovo postaje zna~ajna ranije pominjana teorija kulturne traume. da razvije suptilne teorijske instrumente za promi{ljanje odnosa izme|u „privatnog“ i „kolektivnog“ nivoa (traumatskih) se}anja. jer je ona posve}ena upravo ispitivanju mehanizama nastanka „zna~ajne“ traume. Naime. Dok ~ekamo na razre{enje tog pitanja. oblik neutralisanja traume. samoobmanu. pre`iveli smo. ako se saglasimo s osnovnom tezom teorije. pobede nad njome. dobar kandidat za tako ne{to. 9 191 . i onoga {to se njima de{avalo tog prole}a 1999. po svemu. Mislim samo na do`ivljaj. Bombardovanje Srbije 1999. ipak bi se reklo da pretvaranje bombardovanja u kulturnu.

tvrdi da su „se}anja na rat. nije formulisana jedna. 1999).. a njihov diskurs o doga|aju uniforman – nacionalan. zabele`e i. pri pretrazi interneta po relevantnim pojmovima (bombardovanje. trajnosti i autonomiji jezika i drugih kulturnih kodova (`anrova. Takvi su akteri zapravo preuzeli „brigu“ o pripovedanju o bombardovanju. dr`ava je ove nevladine aktere na neki na~in servisirala. Re~ je o rastresitom materijalu napola artikulisanih. kao i druge nacionalno opredeljene organizacije. uz poneku minimalisti~ki obele`enu godi{njicu. zapravo. izvesnu studiju o ratnim se}anjima. Ne poma`e. li~nog biografskog kontinuiteta i sli~no.12 [tavi{e. mitovima i tropima. te davanju smernica kako u vezi sa njime treba ose}ati. „zvani~na“ interpretacija bombardovanja. godine nikada. kao previ{e sociologizovanu. uop{te postanu prepoznatljivi entiteti u kolektivnoj zalihi kulturnih zna~enja.). kako bi teorija kulturne traume htela. ovo drugo pak predstavlja doslovnije kolektivno se}anje. napola skrivenih uspomena koje jesu individualne u smislu da ih njihovi pojedina~ni nosioci do`ivljavaju kao „svoje“.. na taj na~in. na vrhu liste pojavljuju desetine sajtova ~ije je politi~ko stanovi{te manje-vi{e istovetno. pitanje nad pitanjima postaje ne „koja se}anja pobe|uju“ nego koja se}anja dobijaju samu mogu}nost da se artikuli{u. udru`enja i grupa. kulturnim narativima. i kako ga se se}ati. iole koherentna i jedinstvena. 10 Ovde ne poma`e mnogo ni ina~e korisno Olikovo (Olick 1999) metodolo{ko razlikovanje izme|u collected i collective memory – {to bi se eventualno moglo prevesti kao sakupljeno i skupno se}anje: ono prvo sa~injava agregat individualnih se}anja ~lanova grupe. 11 Kada jedna usmena istori~arka kritikuje. a ne i da se svi koji ga se se}aju – se}aju na ovaj na~in. zato {to se bavi samo pravljenjem distinkcije. tradicija itd. kao zaokru`enih. ali nisu sasvim privatizovane jer osim individualne psihologije... kroz koje se konflikti razumevaju“ (Green 2004: 37).10 Posle smene re`ima 2000. diskurzivno uobli~enih proizvoda. prema njenom mi{ljenju neopravdano. a ne i povezivanjem njenih dveju strana. te na dru{tvenim tehnologijama pam}enja. zna~i samo to da zastupnici takvih stanovi{ta najvi{e pi{u o re~enom doga|aju. koje prevazilazi pojedinca i zasniva se na kolektivnosti. dr`ava je uglavnom }utala. intersubjektivnom kulturnom i politi~kom univerzumu. `rtveni i ekstremno antizapadni. koje razli~ite „grupe nosioci“ zastupaju. oblikovana ’matricama’ ratnog pam}enja. takmi~e}i se u javnom polju dok neko od tih se}anja ne zagospodari. pridavanju smisla i zna~enja doga|aju. 192 slu~aju bombardovanja Srbije 1999. Kada se stvari tako posmatraju. u kojoj se. me|utim. iska`u. poput crkve i sa njome povezanih glasila. To {to su ovi sajtovi naj~e{}i. nije re~.11 Mnogo su glasnije od nje bile nevladine instance.. . odslikavaju i razli~ite potencijalnosti prisutne u zajedni~kom. zasnovan na individualisti~kim na~elima ~istog zbrajanja. telesnog do`ivljaja ugro`enosti. o „borbi se}anja“. Srbija.. mi se sa svoje strane pitamo – da li je u slu~aju ovog „rata“ uop{te formirana „matrica ratnog pam}enja“? 12 Danas se.tre}i program LETO–JESEN 2009. koje pojedincima kao takvima nisu dostupne.

I toga je puta. ipak se u njima ne iscrpljuje. da se upotrebi za podupiranje stanovi{ta koje ina~e uglavnom zastupa usmena istorija: stanovi{ta da postoji izvesni nesvodljivi „talog“ privatnih se}anja. i u skladu s li~nim politi~kim uverenjima. godine deseta godi{njica bombardovanja obele`ena na najvi{em nivou. koje. nema. Brane}i poziciju metodolo{kog individualizma od narastaju}e strukturalno-kolektivisti~ke plime. A ako je ve} tako. 193 . me|utim. umemo da uzmemo za ozbiljno svu raznolikost individualnih se}anja vide}emo na delu „sposobnost pojedina~nih ljudi da se kriti~ki i konstruktivno pozabave nasle|enim idejama i verovanjima“ (Green 2004: 35–36). ustvrdio da „zbog budu}nosti na{e dece nikada ne smemo dozvoliti da se tako ne{to ponovi. te{ko se mo`e govoriti o zvani~nom se}anju: njega. 2009. {tavi{e. .13 Stoga je i novoponu|eni „zvani~ni“ okvir delovao neubedljivo i te{ko je verovati da }e na bilo ~ija se}anja imati sna`niji uticaj. potisnutih i marginalizovanih memorijskih okvira? Kako se teorijski postavljamo u situaciji kada tog preduslova nema? ^ini se.O JAVNOSTI I PAM]ENJU budu}i da su se – u odsustvu „zvani~ne linije“ – dr`avni funkcioneri individualno. „povodom godi{njice naglasio da srpska politika vi{e nikad ne sme da zemlju i njene gra|ane dovede u koridore opasnosti. svedo~e upravo o tome. I koji je. sam po sebi dovoljno vredan da bi bio dostojan analiti~ke pa`nje. originalnost i autonomija li~nih kazivanja o bombardovanju Srbije prikupljenih u projektu „Politika i svakodnevni `ivot“. a pogotovo „opoziciono“? Nije li postojanje zvani~ne interpretacije. Ana Grin upozorava da se ne sme zatvoriti onaj „prostor svesne refleksije pojedinca. da na{ empirijski slu~aj mo`e. pro{lost i budu}nost“. iako pod uticajem {irih kodova i konvencija. U takvim uslovima. u komemoracijama u re`iji nedr`avnih organizacija. Deseta godi{njica bombardovanja Šje¹ prilika za se}anje na sve `rtve i istovremeno prilika za Srbiju i njene gra|ane da izvuku pouke i postave temelje mirovne politike“. {iroko medijski razgla{enim protokolom celodnevnih obele`avanja i specijalnim izjavama svih najzna~ajnijih funkcionera. Slojevitost.. ili udela iskustva u menjanju pogleda na svet“. posebnom sednicom Vlade. ili nisu. ipak. 13 U skladu s glavnim tonom srpske politike poslednjih meseci. logi~ki i sociolo{ki preduslov za smisleno formiranje ovih drugih. Premijer Cvetkovi} je. ili onih o kojima izve{tava Kristina Rac. u~estvovali. po pretpostavci nemo}nih.. prema izve{tajima agencija. onog individualnog. ni negovanje se}anja kao takvo ve} politi~ka upotreba tog povoda za sprovo|enje vlastitog teku}eg dnevnog reda. Na to nas obavezuju `rtve. bilo belodano da dr`avi nije na srcu ni bombardovanje. „alternativno“. naprosto. kao istra`iva~i. su{tina tog dnevnog reda bila je u poku{aju mirenja unutra{njepoliti~kih i spoljnopoliti~kih imperativa. da li bilo koje drugo se}anje mo`e biti „vernakularno“. Tek je pro{le. sasvim sli~no. koju name}u nosioci mo}i. i treba. Tako je predsednik Tadi}. Tek ako.

Jeffrey K. using it as a cue to reconsider the memories of the 1999 bombing of Serbia. 2. Oral History. narrative. Ivana Spasi} i \or|e Pavi}evi} (ur. 333–348. These memories are on one hand seen as a possible. and by now largely neglected. 99–139. Beograd: ^igoja. is shown to be untenable. str. str. Green. Nedeljkovi}. str. Assman. the Example of 1999 NATO Bombings Summary This paper takes as its starting point one of the contributions to the volume Memory and Nostalgia. with possibly significant political repercussions. Cultural Trauma and Collective Identity. Vol. „Trauma ili zabava? Se}anje na bombardovanje u diskursu Simpoziona“. in its absolutist and romanticist version. Anna. 3. Barbie 1995. This distinction. Pam}enje i nostalgija.). Alexander. str. Kulji}. str. Alexander et al. 1997. Ivana Spasi} i \or|e Pavi}evi} (ur. Without it. u: Zagorka Golubovi}. critical reflection often at work at this level of memory. Ron Eyerman. Olick. str. 2009. Golubovi}. 1999. Sa{a 2007. and on the other hand as an empirical focus through which to reexamine the relation between „private“ and „public“ memory as a theoretical and methodological problem. 214–239. 1998. Annual Review of Sociology. Bernhard Giesen. private memory. „Reading the Past against the Grain: The Shape of Memory Studies“. u: Gordana \eri} (ur.). reflection Alexander. „Collective Memory: The Two Cultures“. 35–44. 194 Ivana Spasi}: On the Problem of Availability of “Private” Memories. Beograd: IFDT. 17. Cultural Intimacy. Politika i svakodnevni `ivot: Srbija 1999–2002. u: J. it is argued that some recognition of the irreducibility of „vernacular“ memory is necessary. Herzfeld. 2. Social Poetics in the Naton State. Rácz. Jan. Berkeley: University of California Press. remains out of sight. Spasi}. 2006. Zelizer. „On the Social Construction of Moral Universals: The ’Holocaust’ from War Crime to Trauma Drama ”. Vol. trauma. Beograd: IFDT/IP „Filip Vi{nji}“. No. 125–133. 105–140. 24. and Joyce Robbins. str. Sociological Theory. Jeffrey K. 223–248. subject of social scientific study. Smelser and Piotr Sztompka. Ivana.). str. Beograd: Zlatni zmaj/Odeljenje za etnologiju i antropologiju Filozofskog fakulteta. Zagorka. 2004. Cultural Trauma and Collective Identity. „Individual Remembering and ’Collective Memory’: Theoretical Presuppositions and Contemporary Debates“. krv i suze. Michael. Berkeley: University of California Press. „Collective Memory and Cultural Identity“. 32. 2003. 1995. „Social Memory Studies: From ’Collective Memory’ to the Historical Sociology of Mnemonic Practices“. „Se}anja na nedavnu pro{lost“. Olick. Neil J. No. on the basis of comparing the material presented in the quoted article and the findings of the qualitative study „Politics and Everyday Life“. Todor. Vol. Krisztina. ^ast. Key words: 1999 bombing of Serbia. New German Critique 65. Kultura se}anja.tre}i program LETO–JESEN 2009. 12 No. But at the same time. Literatura . 2004. 1. Beograd: IFDT. No. Politika i svakodnevni `ivot: Srbija 1999–2002. Jeffrey. collective memory. New York&London: Routledge. Jeffrey 2004a. 196–263. Critical Studies in Mass Communication Vol.

1)"196/199" 195 ALEKSANDAR MILANOVI] JUGOSLOVENIZMI IZME\U PAM]ENJA I ZABORAVA U radu se analiziraju jugoslovenizmi. Makedoncima i dr. sve jezi~ke jedinice. Kolektivno pam}enje ~uva se. diskurs medija. U pitanju su i jezi~ke jedinice koje su se integrisale u jezi~ki sistem govornika. poetski domen (poetski i religijski diskurs) i logi~ki domen (nau~ni i obrazovni diskurs). javnog jezika. ali i one koje su na nivou stranog jezika u{le u govornikove jezi~ke navike ili u njemu ostale na nivou prepoznavanja. pre svega na leksi~kom nivou. svojevrsni oblik kolektivnog pam}enja jedne jezi~ke zajednice. u leksici se ~uva i kolektivni zaborav. vezani za aksiom – da se svaki prirodni jezi~ki idiom neprestano menja. . pre svega. nude i mogu}nost stvaranja modela analize pam}enja zasnovanog na empirijskim leksi~kim podacima. arhaizam. sinonimnim) i istorizmima (leksemama koje obele`avaju pojmove nestale iz savremenog `ivota).4'373. 143–144. pravni diskurs. neologizam. jugoslovenizam.163. Isklju~uju}i donekle `argon odnosno sleng. Tako|e. izme|u ostalog. Slovencima. III–IV/2009 UDK: 811. koje su u epohi SFRJ postale integralni deo govora velikog broja dana{njih govornika srpskog standardnog jezika kroz jezi~ke kontakte sa govornicima postoje}ih ili novonastalih standardnih jezika na tlu zajedni~ke dr`ave: Hrvatima. Klju~ne re~i: leksika. tj. To va`i za standardni jezik.1)"196/199" 811. pre svega u zastareloj leksici – arhaizmima (leksemama potisnutim novijim. tj. u leksici. sociolekte i dijalekte.Tre}i program Radio Beograda Br. svi jezi~ki idiomi predstavljaju. administrativni diskurs.4(497. istorizam. U njegovoj studiji Javni jezik ispituju se domeni i diskursi javne kominakcije: retori~ki domen (diskurs politike. i pojam javnosti mo`e se obra|ivati kao lingvisti~ki. Ovi op{tepoznati lingvisti~ki pogledi. pre svega u kontekstu analize tzv.16'272(497. 1998). koji je teorijski osmislio Dubravko [kiljan ([kiljan. re~niku jednog jezika. S druge strane. diskurs novih medija).

1 Nikada. [teta je {to nikada nije ra|eno sociolingvisti~ko istra`ivanje. bo{nja~kih i crnogorskih sociolingvista. isto~ne) varijante srpskohrvatskog jezika klju~ni prenosioci jezi~kih uticaja bili hrvatski. preuzimanju ili makar pam}enju pojedinih leksema iz drugih jugoslovenskih standardnih jezika. O kajkav1 Na nepostojanje leksikolo{kih rasprava i studija o leksici iz epohe SFRJ ve} je ukazao Ivan Klajn u zborniku Srpski jezik na kraju veka. iz druge (hrvatske. Bo{njacima. Pojavu jugoslovenizama u srpskom jeziku uslovila je najpre masovna kultura. {to je podatak koji je u vezi sa zaklju~cima vrlo inspirativne studije Predraga J. zapadne) varijante srpskohrvatskog jezika ili iz njegovih drugih nare~ja (kajkavskog. ~akavskog). Pod njim podrazumevam sve jezi~ke jedinice. slovena~ki i makedonski bendovi (pop i rok grupe) i peva~i. . npr. tako da mnoge pojave nisu obra|ene u nau~nim raspravama niti imaju primerenu leksikografsku obradu. Markovi}a „Emocionalna topografija se}anja“ jugonostalgije: primer Leksikona YU mitologije (Markovi} 2009).). na uzorku moje generacije (1968). hrvatskih. 196 U na{em referatu pa`nja je usmerena ka fenomenu jednog segmenta na{eg pam}enja u nau~nom diskursu. nije sprovedena anketa me|u govornicima nekada{njeg srpskohrvatskog (dana{njeg srpskog i hrvatskog) jezika koliko znaju re~i iz slovena~kog. vezanog za epohu postojanja SFRJ. Makedoncima. makedonskog ili albanskog jezika. Tako smo saznanja o ~akavskom nare~ju pre svega sticali preko pesama dalmatinskih pop peva~a (Olivera Dragojevi}a i dr. i koliko toga koristimo ili pamtimo danas. Osim pop i rok muzike.. pre svega na leksi~kom nivou.tre}i program LETO–JESEN 2009. neoficijelna.. Pretpostavljam da bi potencijalno istra`ivanje pokazalo da su govornicima srpske (beogradske. koliko leksema iz drugih jezika i nare~ja sa tla zajedni~ke dr`ave smo znali tokom osamdesetih godina pro{log veka. koje su u epohi SFRJ postale integralni deo govora velikog broja dana{njih govornika srpskog standardnog jezika kroz jezi~ke kontakte sa govornicima postoje}ih ili novonastalih standardnih jezika na tlu zajedni~ke dr`ave: Hrvatima. Zanimljivo je da pitanje jezi~kih kontakata govornika nekada{njeg srpskohrvatskog standardnog jezika s govornicima drugih jezika s tla SFRJ nije zavredelo ve}u pa`nju srpskih. ali i one koje su na nivou stranog jezika u{le u govornikove jezi~ke navike ili u njemu ostale na nivou prepoznavanja. na primer. Slovencima.. Albancima. sport (pre svega. zagreba~ke. Va`no je ista}i da su u pitanju jezi~ke jedinice koje su se integrisale u jezi~ki sistem govornika. doprinosili su jo{ i stripovi (ve} je istaknut zna~aj Alana Forda). Naslov referata donosi jedan nepostoje}i lingvisti~ki termin – jugoslovenizmi. navija~ka terminologija) i vicevi.

iako su bendovi nazivani isklju~ivo novotalasnim. s jedne strane.. ali i o zanimanju. a ne o novom talasu. u kojem je strano i nepoznato izra`avanje istovremeno i sme{no. izraza piletina u hladetini i sl. sakam te) ili u vidu promi{ljenog marketin{kog i politi~kog poteza Gorana Bregovi}a i njegovog Bijelog dugmeta (Roka mandoljina). Sportski `argon u funkciji neslu`bene sportske terminologije veoma lako se {irio u zajedni~kim ligama: fudbalskoj. bio vic sa izmi{ljenim obra}anjima D`ona Vejna drugim kaubojima oko vatre. Van ovog konteksta. npr. Dok je o uticaju prevoda Alana Forda pisano samo publicisti~ki u Leksikonu Yu mitologije (setimo se. I danas ~ak i „najtvr|i“ navija~i „Zvezde“. Mamica su {trukle pekli i sl... Mnogi moji prijatelji i danas govore o beogradskom novom valu. Za pop i rok (sub)kulturu manje zna~ajni uticaji makedonskog ili albanskog jezika stizali su u vidu bezazlene i nemotivisane {ale preko Idola (Jedina. rukometnoj.O JAVNOSTI I PAM]ENJU skom nare~ju nau~ili smo najvi{e iz tekstova D`onija [tuli}a (Klin~ek stoji pod oblokom.. tekma (utakmica) ili trica (pogodak za tri poena u ko{arci.). npr. a ne na utakmicu.. sociolingvisti su van svog fokusa ostavili i uticaj viceva iz epohe SFRJ.3 Oni govore o uticaju filma i rok muzike. osim u generaciji koja je ko{arku pomno pratila tokom osamdesetih godina. za druge jezike me|u beogradskom omladinom tokom osamdesetih godina XX veka. Efekat vica. sme{tan je u nezlobiv karakterolo{ki kontekst. malena. 197 . dok je ko{arka{ki termin trica vremenom potisnut. obi~no ocenjivan kao ultranacionalisti~ki. re~ val nije u njihovom aktivnom re~niku. Izrazi kao Zmaj~eki (igra~i ili navija~i Olimpije iz Ljubljane. kada govore o bendovima Idoli. po njegovom preciznom {utu za tri poena. naspram srpskog `argonskog ekvivalenta trojka) u{li su i u beogradski navija~ki diskurs. volim te. gde su Slovencima i Makedoncima pripisivane stereotipne osobine. 4 Isti navija~i nekada{njeg igra~a zagreba~ke Cibone i sada{njeg trenera Aleksandra Petrovi}a i dalje zovu Aca Trica. u {irem sportskom kontekstu: Slovenci). ko{arka{koj.). Me|u njima do danas se u mojoj generaciji pamte dve serije {ablonizovanih viceva: prvi bi mogli da imaju radni naslov Kako su Slovenci sinhronizovali pojedine filmove2 i Kako su Makedonci preveli naslove pojedinih filmova ili rok pesama.. Elektri~ni orgazam i drugima. Ribata koja nu spasuva Pitsburga. koje je sinhronizovano na slede}i na~in: Fantje. o slovena~kom jeziku iz tekstova Pankrta ili La~nog Franca.4 2 ^uven je. „Partizana“ ili „Rada“ ~esto govore da idu na tekmu. na oro`je! Indijaneri prihajaju! 3 Na primer. makar {aljivom. Zanimljivo je da je i rok novinarstvo dalo svoj doprinos jezi~kom jugoslovenstvu: tako je u beogradskoj rok kritici forsiran termin novi val za muzi~ki pravac po~etkom osamdesetih godina. naravno.

pri opisu geneze i ustaljivanja jugoslovenizama u izrazu govornika srpskog jezika nikako se ne sme prenebregnuti ni uticaj zvani~nih institucija SFRJ: vojske. neki keksi i sok. Prve tri do~aravaju nameru vojnog vrha da se i u vojni~koj terminologiji izvede poduhvat sli~an onome u pravopisnoj (o sudbini srpskih pravopisnih termina zapeta. odnosno stvaranja ravnote`e u zastupljenosti onih sa srpske i hrvatske strane. marenda. dakle. pa se mogla ~uti. dijalekatsku. O drugom je pisano. o u`ini koju su u zavisnosti od toga gdje si imao sre}u da te ’baci’ – zvali i gablec. koju je valjalo oja~ati neutralnim imenovanjima. ve} samo pokrajinsku. po pravilu. veoma su zanimljivi gla5 Prema autorovoj anketi sa mnogim biv{im vojnicima koji su odslu`ili JNA. dodu{e nesrazmerno malo u odnosu na uticaj koji je ovaj idiom imao na sve vojno sposobne mu{karce. Naj~e{}e. ili.5 I u ovom slu~aju primeri iz re~nika ne potvr|uju takvu upotrebu. jedna konzerva ribe ili jedan narezak na dva vojnika. Leksema marenda je i u RMS i u RSANU odre|ena kao pokr. bez bilo kakvog kvalifikatora. tj. Marenda je naziv za obrok koji je padao izme|u doru~ka i ru~ka. gra|enje re~i videti naveden Klajnov rad). 198 Osim uticaja masovne kulture. U JNA su u komunikaciji zapravo postojala dva paralelna koda: oficijelni jezik i kasarnski argo. Uglavnom neuobi~ajene lekseme plahta (umesto ~ar{av ili pokriva~) i marenda (umesto u`ina) odoma}ile su se u re~niku svih pripadnika JNA. spavaona i vojnikinja. sveza. U RSJ ove lekseme i nema iako je u jezi~kom ose}anju ogromnog broja (gotovo po pravilu mu{kih) govornika srpskog jezika. za {ta u literaturi ne mo`emo na}i bilo kakvu potvrdu. ali je u slu`benoj upotrebi gubila svoj pokrajinski karakter. a re~ni~ki ~lanak glasi: „Marenda = gablec = u`ina. u najboljem slu~aju. (pokrajinska) i kao tal. Leksema plahta navodi se u svim relevantnim re~nicima srpskohrvatskog jezika kao nemarkirana. Rije~ je. suhi obrok. Bio je to. i u kasarni u Vinkovcima 1987/1988. dok je oficijelna komunikacija izme|u vojnika i stare{ina ostala potpuno zanemarena iako pru`a fantasti~nu sociolingvisti~ku gra|u. i {kole u manjoj. dodu{e. . godine: plahta. tj.tre}i program LETO–JESEN 2009. sve s ciljem ujedna~avanja srpskih i hrvatskih termina. S lingvisti~kog stajali{ta. JNA u ve}oj meri. Kao primer izdvoji}emo ~etiri lekseme iz slu`bene komunikacije u vinkova~koj kasarni „\uro Salaj“ 1987–1988. u Leksikonu YU mitologije. (talijanizam). i pri tom veoma davno (jedan rad Ljubomira Popovi}a u stru~nom ~asopisu). na primer. ali se ni iz jednog primera ne vidi i njena upotreba u vojnoj terminologiji. godine i u mnogim drugim kasarnama {irom Jugoslavije. Kao slu`beni termin u JNA potvr|ena je.

u okviru istog semanti~kog polja i istog tvorbenog tipa. u {ta bi se mogle uvrstiti i lingvisti~ke studije. odu u spavaonicu“). budu}i da se zapravo mo`e govoriti o dvostrukom pam}enju (odnosno zaboravu): s jedne strane. sa izvedenicom u~ionica. {to je mo`da najbolji primer ve{ta~kog srpskohrvatskog terminolo{kog jedinstva u Jugoslovenskoj narodnoj armiji. re~nike uzmemo kao oblike zapisanog i javnog pam}enja. Leksema spavaona zaslu`uje poseban komentar jer se pojavljivala naporedo. ali i tamo samo s odrednicom pas. Mada je uvedena u oficijelnu terminologiju JNA za `ene koje slu`e vojni rok. RSANU 1959–2007) lekseme vojnikinja tako|e nema. u sva tri relevantna re~nika (RMS 1967–1976.O JAVNOSTI I PAM]ENJU goli nastali od tih radnji. Ukoliko. jezi~kih kontakata u minuloj epohi. s druge strane. pre svega leksi~ke. vodilo me je. anonim“ (LjM 2005: 243). 199 . koje se mo`e smatrati relevantnim na nivou slu~ajnog uzorka. kao ni u najboljem postoje}em re~niku neologizama (Klajn 1992). {to bi predstavljalo nivo privatnog. Zanimljivo je da leksemu spavaona nemamo potvr|enu ni u RMS 1967–1976 ni u RSJ 2007 (u RMS se ~ak navodi Andri}ev primer za vojni~ku spavaonicu: „^im stignu u kasarnu. Registrovana je samo u studiji Rod i jezik (RiJ 2009: 125). Otuda je {kola najmanje uticala na pojavu jugoslovenizama. u kojoj imamo konkurentski tvorbeni formant. sufiks (-ona : -nica). npr. ’Hajdemo marend{ov}ati!’. [to vreme bude vi{e prolazilo. mo`e se zaklju~iti da pam}enje jugoslovenizama polako prerasta u jezi~ki i ne samo u jezi~ki zaborav. Obrazovni sistem sasvim umereno je upu}ivao na druge jezike i druga nare~ja u okvirima SFRJ. Tako temu ovog izlaganja mo`emo razlo`iti na dva novoa analize. Sopstveno pam}enje. valjalo bi analizirati i kako smo takve tragove nau~no obradili u studijama i re~nicima. zapravo. {to ve} spada u domen javnog. dakle. (pasivna leksika) i bez upu}ivanja na njen nekada{nji terminolo{ki status. mo`emo analizirati kako smo i koliko kao govornici upotrebljavali ili upamtili rezultate. jedino do pesmice sa ~asova muzi~kog vaspitanja (Sol~ence zahaja). Time mo`e biti stvorena la`na slika o jezi~koj situaciji u jednoj epohi i jednoj dr`avi. ili ’Sada }emo gablati’ i sl. sve }emo biti dalje od valjanih nau~nih rezultata. RSJ 2007. tj. Ovi zadaci i dalje se postavljaju ne samo pred (socio)lingvistima i leksikografima.

u: Pam}enje i nostalgija (ur. Gordana \eri}). Novi Sad.tre}i program LETO–JESEN 2009. Key Words: lexicon. Beograd. RSJ 2007: Re~nik srpskoga jezika. 1–6. 200 Summary The paper analyses "yugoslavenisms" in contemporary Serbian language. Literatura . archaism. Ivan. yugoslavenism. Markovi} 2009: „’Emocionalna topografija se}anja’ jugonostalgije: primer Leksikona YU mitologije“. Novi Sad. Novi Sad – Zagreb. Savi} i dr. Novi Sad. Beograd. Re~nik novih re~i. neologism. 1–17.). [kiljan 1998: [kiljan. Beograd. Beograd – Zagreb. RiJ 2009: Rod i jezik (priredile S. words which were in common usage during the SFRJ era that became part of Serbian language through the linguistic contacts with speakers of other languages in ex-Yugoslavia. RMS 1967–1976: Re~nik srpskohrvatskoga knji`evnog jezika. Javni jezik. LJM 2005: Leksikon YU mitologije. i. historicism. Aleksandar Milanovi}: Jugoslavenisms between Memory and Oblivion Klajn 1992: Klajn.e. Dubravko. RSANU 1959–2007: Re~nik srpskohrvatskog knji`evnog i narodnog jezika.

imperijalni narativi .

202 .tre}i program LETO–JESEN 2009.

Ono što tamo uče u velikoj meri zavisi od toga u kojoj od država bivšeg „nerazrušivog saveza“ žive. pa o „prvoj zemlji socijalizma“ mogu. istaknuto je kako dilema pred kojom se Rusija našla sredinom XIX veka – izbor između očuvanja imperije i izgradnje nacije-države – nije ni danas do kraja razrešena u ruskoj samosvesti Ključne reči: Rusija. nešto da nauče samo na časovima istorije. istorija. Oni koji su rođeni u godini raspada Sovjetskog Saveza sada su već punoletni. kao i tendenciju ka „nacionalizaciji istorije“ u novonastalim postkomunističkim državama.Tre}i program Radio Beograda Br. nacionalizam „Kao i Nemci pre njih. 149026) koji finansira Ministarstvo nauke Republike Srbije. Rusi su onaj drugi veliki evropski narod koji je nesposoban da dâ smisao svom XX veku i zbog toga je nesiguran u vezi sa čitavom svojom prošlošću“ (Fire 1996: 8) * Rad je nastao u okviru projekta Instituta za evropske studije (br. te studijama nacionalizma. imperija. 1." 93/94 Милер А. nacija. kao i na različite pristupe u tumačenju „nacionalne politike“ tokom komunističkog perioda. III–IV/2009 UDK: 930:316. U prvom delu studije autor prikazuje „imperijalni obrt“ u savremenoj istoriografiji. Prikazujući Milerove radove autor nastoji da ukaže na kompleksnost odnosa između koncepata „imperije“ i „nacije-države“. U završnom delu. ruskog istoričara koji se bavi teorijsko-metodološkim problemima odnosa između istorije imperije Romanovih i Sovjetskog Saveza. osim iz porodičnih priča i starih filmova. 94(470) 203 MILAN SUBOTIĆ RUSIJA IZMEĐU IMPERIJE I DRŽAVE-NACIJE: JEDNO TUMAČENJE* U ovom radu razmatraju se problemi istoriografskog tumačenja komunističke prošlosti nakon raspada Sovjetskog Saveza. 143–144.75(470)"199/. Autor duguje zahvalnost kolegi Milošu Adžiću za pomoć u nabavci neophodne literature. Središnji deo rada posvećen je interpretaciji stavova Alekseja Milera.. ..

’Zlatna doba’ u dalekoj prošlosti ili srednjem veku su slavljena. biti postavljeni u istu ravan s „nacijom“ kao subjektom tog narativa. na taj način. 2 Prema Marku fon Hagenu: „Elementi takvog nacionalnog ponovnog pisanja istorije očigledni su širom centralne i istočne Evrope. S druge strane. Udžbenici su se morali ponovo pisati. istoričarima i samoj istoriji namenjena je suštinski važna uloga staatstragende Elemente“ (Hagen 1995: 664). što je još značajnije. novi istorijski spomenici. pozivajući se na slike njihove sjajne prošlosti. nacionalnih elita i nacionalnih kultura izmišljani su ili ponovo otkrivani. Uporedo s privatizacijom materijalnih dobara. udes gubitka nezavisnosti. Te nacije su čamile u tami inostrane okupacije sve dok im svetlost oslobođenja nije povratila njihovo dugo gaženo dostojanstvo. periodi patnje pod stranom. u postsovjetskom periodu „privatizovana“ je i zajednička istorija – ona je sada postala „vlasništvo“ suverenih nacija koje. „tuđinsku vladavinu“ i vekovni otpor. predstavljeni su u formi nacionalnih martirologija. apeluju na sećanje naroda trudeći se da ga istovremeno oblikuju. Ova „suverenizacija istorije“ tumači prošlost kao teleološki usmeren proces ka sadašnjici. sazrevanje i nacionalno „buđenje“ koje rezultuje sticanjem sopstvene države – predstavljaju lako uočljive zajedničke elemente postkomunističkih nacionalnih istoriografskih narativa. u njima se nacije tog regiona prikazuju kao nevine žrtve drugih nacija u nizu herojskih. 204 Iako su sadržinski različiti.2 „Komunizam“ samo delimično ispunjava ovu ulogu jer kao ideološko-politički koncept „prevazilazi“ logiku novouspostavljenog diskurzivnog okvira – u nacionalizovanom istoriografskom narativu „neprijatelji“ moraju dobiti „nacionalno lice“ te. a protagonisti nacionalnih kultura i pokreta pretvarani su u heroje. Prema pravilu. a dominantni diskurs samoviktimizacije pretpostavlja identifikaciju nekog „Drugog“ kao vinovnika sopstvene tegobne istorijske sudbine. Kontinuiteti državnih tradicija. ali nužno. Jedan rumunski pisac iskovao je termin ’lakrimogenezis’ za taj istoriografski žanr“ (Hagen 1995: 665) 1 . svoj današnji status retroaktivno projektuju u bližu i dalju prošlost. istoriografski narativi novih nezavisnih država imaju jednu opštu odliku koja je plod marljivog rada na „nacionalizaciji prošlosti“: „S obzirom na to da se savremene političke vođe i partije okreću prošlosti da bi legitimizovali svoje nove državne institucije i.tre}i program LETO–JESEN 2009. posebno ruskom ili sovjetskom vlašću.1 Teorijska anahronost ove istoriografije ne umanjuje njenu legitimacijsku funkcionalnost. a popularna književnost. legitimizovali mlade nacije i nove nacionalne države. tragičnih (ranije vođenih) borbi za nacionalnu nezavisnost. Zato se univerzalnost (internacionalnost) „komunizma“ najčešće tumači kao puka ideološka „maska“ koja je „Istoričari su predstavljali nove i stare nacionalne mitove i konstituisali nacionalne istorije kako bi. po uzoru na devetnaestovekovnu romantičarsku istoriografiju. a sećanja na „zlatno doba“. novčanice i simboli morali su u širokim slojevima stanovništva raširiti nacionalne istorijske mitove“ (Kappeler 2003: 38–39).

Ironijom istorije. odbacivanje shvatanja Revolucije kao radikalnog „reza“ (kojim ne počinje samo nova istorijska epoha. Veza između nove političke realnosti (raspada SSSR) i promene istoriografske paradigme („imperijalnog obrta“) lako je uočljiva: „Raspad Sovjetskog Saveza i okončanje sovjetske kontrole nad istočnom Evropom doveli su u pitanje tvrdnje o nestanku imperija i predstavljali su potencijalno plodotvorno tlo za ozbiljno promišljanje tog koncepta. Sovjetski Savez je postao prva multietnička država u svetskoj istoriji koja je sebe definisala kao anti-imperijalističku državu. ova teza o kontinuitetu vladavine Romanovih i vlasti boljševika je. Jer. dodatno potkrepio svoju „imperijalnu prirodu“ (videti Suny 1995). Sovjetski Savez nije formiran kao imperija. već se i konstituiše predmetno polje „sovjetskih studija“). ovaj povratak starog koncepta „imperije“ u sferu naučnog diskursa bio je podstaknut slomom političkog poretka koji je po svojim izvornim intencijama i ideološkom samorazumevanju bio „antimperijalistički“3. probuđenih i konačno oslobođenih) „nacija“. Uprkos tome što je formulisana iz zastarele perspektive „primordijalističkog“ shvatanja (porobljenih.IMPERIJALNI NARATIVI samo skrivala i opravdavala faktičku dominaciju određenog nacionalnog partikulariteta. bar na prvi pogled. već je to naknadno nastao. kako nastaju i raspadaju se. samim svojim slomom. tako i one o tome šta sledi posle njih (Beissinger 2005: 15). saglasna s jednom od ključnih postavki takozvanog „imperijalnog obrta“ (imperial turn) koji je tokom poslednje decenije „u oblasti ruskih i evroazijskih studija doveo do eksplozivnog rasta istraživanja onoga što se može nazvati imperijalnom dimenzijom ruske i sovjetske istorije“ (Kritika 2006: 706). Teza o kontinuitetu te istorije. unapređeno je u teorijsko-analitičku kategoriju kojom se objašnjava slom komunizma. već i u decenijama „komunizma“. da bi post festum. Nacionalne krize i konačni slom Habzburške monarhije veoma su uticale na Lenjina i Staljina koji su to videli kao pravu lekciju koja im je pokazivala opasnosti od toga da vas stanovništvo percipira kao ’imperiju’. tj. Oni nisu bili ravnodušni prema reči ’imperija’ – eksplicitno su je odbacivali“ (Martin 2001: 19) . Kao rezultat toga. već je takođe uticao na buran rast naučne literature o imperijama – kako one o tome šta su. Nije teško uvideti da upravo tu ulogu dominirajućeg „Drugog“ u istoriografijama postsovjetskih država imaju „Rusi“ kao „vladajuća nacija“ ne samo tokom imperijalne epohe. Sovjetski kolaps nije bio praćen samo eksplozijom nacionalizma i antiimperijalne mobilizacije. Ono što je u političkom diskursu uoptrebljavano samo kao stigmatizujuća etiketa („Imperija zla“ koju je u svojim nastupima koristio Ronald Regan). pa su „u vreme kada su ruski političari ponovo 205 3 Kako ističe Teri Martin u svojoj knjizi o nacionalnoj politici Sovjetskog Saveza kao „imperiji pozitivnog dejstva“: „Lenjin i Staljin su veoma dobro shvatali opasnost od etikete ’imperije’ u dobu nacionalizma. služi kao polazište brojnih istraživanja „imperijalnosti“ kao njene ključne karakteristike „dugog trajanja“. kako to primećuje Ronald Suni.

1992 (engleski prevod: The Russian Empire: A Multiethnic History. samo za sedam decenija produžio „život“ prethodne imperije Romanovih. mnogi savremeni istoričari pokušavali su da razviju jednu opštu „teoriju imperija“ koja bi. zapadni autori obnovili metaforu ’imperije’ da bi opisali bivši Sovjetski Savez. Dodatni podsticaj za teorijsku reanimaciju koncepta „imperije“ došao je iz razvoja „studija nacionalizma“ koje su. Armonk. otkrila strukturne karakteristike političkih zajednica koje se razlikuju od modela „nacije-države“. (Edited by Karen Barkey and Mark von Hagen). 1997. formulisani su mnogobrojni pokušaji da se urušavanje komunističkog sveta interpretira i objasni u široj. А. Sharpe. NY: M. 4 počeli upotrebljavati termin deržava (velika sila) da bi predstavili viziju budućnosti Rusije. karakteristične su knjige Dominika Livena (Lieven 2000) i Aleksandra Motila (Motyl 2001).4 U tom pravcu. Ottoman. Oslanjajući se na istoriografiju XIX veka. tako i samog Sovjetskog Saveza. pod uticajem sada već klasičnih radova o nacijama Gelnera.6 Ovaj „objektivistički pristup“ polazi od metodološke pretpostavke prema kojoj deskripcijom i anali- . uz pomoć komunizma. Andersona i Hobsbauma. 2004. Inc. Russian. Longman 2001). Москва: Новое издательство. 2004. pa čak i postsovjetsku Rusiju“ (Suny 2001: 23). Милер). razvoja i sloma. Westview Press. The End of Empire? The Transformation of the USSR in Comparative Perspective (Edited by Karen Dawisha and Bruce Parrott). a izvan Evrope – u procesu dekolonizacije. Oktobarska revolucija i sovjetska vlast su za nekoliko decenija zadržali prirodni raspad Ruske imperije“ (Каппелер 2000). definisala ciklus njihovog formiranja. obuhvatajući i sovjetski slučaj. 6 U obimnoj literaturi. Rieber). slom Sovjetskog Saveza predstavlja deo univerzalnog procesa sumraka višeetničkih imperija i njihovog deljenja na nacionalne države – fenomena koji se u Evropi manifestovao primerima Habzburške i Otomanske imperije s kraja XIX i početka XX veka. and Habsburg Empires. Российская империя в сравнительной перспективе (rед. kao i studija Alfreda Ribera (Рибер 2004: 33–70). te identifikovala činioce koji na tu dinamiku utiču. Posmatrano iz tog stanovišta. Russland als Vielvoelkerreich. E. 1997. Budapest: Central European University Press. 206 Pionirsku ulogu u utemeljenju ove analogije imala je knjiga nemačkog istoričara Andreasa Kapelera (Kappeler). U jednom kasnijem osvrtu na svoj rad. osamdesetih godina snažno obeležile razvoj društvenih nauka.tre}i program LETO–JESEN 2009. Stoga se nametala direktna analogija između istorijskih primera raspada starih kontinentalnih imperija i savremenog procesa razgradnje Sovjetskog Saveza koji je. Imperial Rule (Edited by Alexei Miller and Alfred J. razvoj i slom „imperija“5. komparativnoj istorijskoj perspektivi iz koje se sagledava nastanak. The Soviet Union. Rasprave o „naciji“ i „nacionalizmu“ kao produktu modernosti i „naciji-državi“ kao rezultatu raspada tradicionalnog imperijalnog poretka vođene su paralelno s realnim slomom kako „Istočnog bloka“. 5 Videti zbornike radova: After Empire: Multiethnic Societes and Nation-building. Kapeler eksplicitno ističe: „U široj perspektivi.

7 zom „imperija“ kao objektivno postojećih istorijskih entiteta možemo izdvojiti njihove ključne karakteristike.. kao ’institucionalizovana forma. ranije shvaćenih kao „ideal-tipski“ suprotstavljene istorijsko-političke kategorije. početni entuzijazam za imperijalni „ključ“ koji 207 . paralele između studija nacionalizma i studija imperijalizma su mnogo dublje nego što se to obično smatra“ (Beissinger 2005: 18–19). da bi. sada se pažnja istoričara više usmerava ka istraživanju pluralnosti i raznolikosti „imperijalnih tvorevina“. te „naciju“ kao istorijsko-socijalni konstrukt („zamišljenu zajednicu“). Usmeravanjem istraživačkog interesovanja na diskurzivno-praktični status i funkciju „nacionalizma“. sovjetske) države. jezičkoj praksi upotrebe tog koncepta. ta činjenica objašnjava prihvaćenost imperije kao potpuno normalnog tipa političke zajednice tokom mnogih vekova koji su prethodili epohi nacionalizma.IMPERIJALNI NARATIVI Kako to ističu dvoje ruskih kritičara ovakvog pristupa: „Prvo se na osnovu nekih opštih kriterijuma (teritorijalna prostranost.8 Takođe. Pre nekoliko decenija Frederik Herz (Frederick Hertz) potpuno je opravdano primetio da su sadašnje nacije-države nekadašnje imperije koje su bile uspešne u spajanju različitih naroda u jednu celinu – naciju“ (Becker 2000: 334–335). Могильнер 2007: 224). prosuditi „imperijalnost“ neke (na primer. reč je samo o idealnim tipovima. dok je u stvarnom svetu bilo mnogo političkih entiteta koji su se odlikovali crtama i jednog i drugog. ležala je u osnovi brojnih radova o „nacijama“. već pre. S obzirom na činjenicu da je to pravo savremeni izum. praktična kategorija i kontingentni događaj’.. militarizam. Sličan zaokret od „objektivističke“ ka „subjektivističkoj“ (konstruktivističkoj) perspektivi odvija se i u savremenim teorijama o „imperijama“: „Ovaj zaokret od čisto strukturalnog ili transistorijskog razumevanja imperije ka onom poimanju koje u središte stavlja pretenzije na imperijalni status (claims-making) i identitet. univerzalna teorija nacionalizma nije moguća“ (Hall 1995: 8). posle osamdesetih godina... a zatim se na osnovu frontalne i neizbežno površne komparativne analize ’destiluju’ crte koje su prisutne u ’svim imperijama’ – iste one koje su od početka bile položene u proces klasifikacije“ (Герасимов. bila odbačena tvrdnjom da „jedna. U stvari. autoritarnost. pre formulisanja modernističkih teorija nacionalizma i „jezičkog obrta“. a druga poriče pravo na nacionalno samoopredeljenje. te na osnovu njih. paralelan je s trendovima u studijama nacionalizma u kojima se nacija ne shvata više kao neka vanvremena zajednica ili substantivna realnost. njihovoj istorijskoj kontekstualizaciji. tako i za izbegavanje zamke njene naknadne „ontologizacije“ i „esencijalizacije“. kao i isticanju kontinuuma koji postoji između „imperija“ i „nacija-država“. Ali. Posle dominacije „strukturalističkog“ pristupa. 8 „Kao ’ideal-tipovi’ nacija-država i imperija su polarne suprotnosti – prva otelotvoruje.7 Slična pretpostavka. istaknuta je važnost „subjektivističke perspektive“ kako za razumevanje njenog konstituisanja. prema Brubejkerovim rečima. ekspanzionizam) država počinje karakterisati kao ’imperija’.

s jedne strane. . Tautološki karakter ovog objašnjenja ističe i Teri Martin: „Ova tautologija – imperije se raspadaju po nacionalnim linijama. kao i evolucijom formi političke organizacije koje. političke i ekonomske nadmoći SAD“ (Miller and Rieber. poput EU. pojavom ili obnovom regionalnih sila (poput Ruske federacije). Uprkos tome što je interesovanje za „imperije“ bilo oživljeno raspadom Sovjetskog Saveza. Sovjetski Savez se obično označava imperijom upravo stoga što se raspao“ (Beissinger. razvoja i krize nacije-države. kada se danas govori o „imperijama“ ne misli se samo na prošlost. kao i nastanak novih oblika imperijalne dominacije izraženih u tekućoj ekspanziji vojne. „pod uticajem krize nacionalne države izazvane tako različitim pojavama u savremenoj politici i ekonomiji kakve su globalizam. regionalizam ili lokalna istorija i konfederalizam“ (Рибер 2003: 33). korporacija i nevladinih organizacija. predstavljaju izazov za istorijski oblik i ideal nacije-države“ (Semyonov 2008). on takođe reflektuje aktuelni interes za složene političke formacije poput EU. Istovremeno. Bez sumnje. Jer. 10 Na sličan način tekući „zaokret“ od studija nacionalizma ka istraživanju „imperija“ objašnjavaju Miler i Riber u predgovoru zbornika o „imperijalnoj vladavini“: „Jednim delom. Sovjetski Savez se raspao po nacionalnim linijama. naročito. procesima regionalno-političkih integracija i. 2003: 1). s druge. 9 otvara razumevanje sloma Sovjetskog Saveza postepeno je potisnut uvidom u kompleksnost imperijalne tematike koja zahteva teorijski sofisticiranije programe istraživanja9. starim vremenima“ idiličnog „suživota“ etničkih zajednica pod okriljem suverene vlasti carskog doma ili. te da je „čitava ta oblast pod velikim uticajem političkih debata o sadašnjem statusu SAD kao svetskog hegemona. već i na sadašnjost i budućnost sveta obeleženog krizom „nacije-države“. dakle. političkom i vojnom hegemonijom SAD kao nove i „usamljene“ globalne „imperije“. pojavu transnacionalnih organizacija. on je bio imperija i to objašnjava zašto se raspao po nacionalnim linijama – teško da je obećavajuće polazište za teorijsku analizu“ (Martin 2002: 91). evocira s nostalgijom za „dobrim. 1995: 155).10 Izložene napomene o „povratku imperije“ u istoriografski diskurs nemaju za cilj iscrpniju analizu obimne i raznorodne literature u kojoj se „doba imperija“ često.tre}i program LETO–JESEN 2009. 208 Da je taj entuzijazam često počivao na cirkularnoj argumentaciji skreće pažnju Mark Bejsindžer: „Stvoren je opšti konsenzus po kome je Sovjetski Savez bio imperija i zbog toga se raspao. ono je takođe. ova promena interesovanja usledila je usled teorijske zamorenosti posle perioda veoma različitih interpretacija nastanka. Taj uvid nije samo rezultat teškoća povezanih sa korišćenjem „imperijalne paradigme“ u objašnjenju sovjetske prošlosti. osuđuje kao mračno doba „tamnice naroda“. Stoga se čini sasvim opravdan zaključak da savremena „imperiologija“ nadilazi strogo istoriografske granice. već je u velikoj meri posledica proširenja i redefinisanja koncepta „imperije“ izazvanog njegovom primenom u analizi savremenih političkih procesa i odnosa.

na ovaj ili onaj način. Москва: Новое литературное обозрение. Москва: Ин-т славяноведения и балканистики РАН. izbegne praksu svojih brojnih kolega koji „umesto da pišu politikološki (ili prosto politički) tekst o savremenim problemima koji ih zanimaju. Reč je o radovima Alekseja Milera (1959). Alexei. Alexei. Империя Романових и национализм: Эссе по методологии исторического исследования. Budapest. Miller. 12 Австро-Венгрия: опыт многонационального государства (редакторы Т. mada poslednjih godina nastoji da učestalijim javnim nastupima (intervjuima i predavanjima) izvrši izvesni uticaj na širu publiku. Миллер).). Москва: Институт славяноведения и балканистики РАН. М. Za razliku od direktora „Gazproma“ istog imena i prezimena. 250 (izmenjeno i dopunjeno rusko izdanje). СПб. te da. А. И. 1996. tj. 2000. Россия – Украина: 11 209 . nastoji da problematizuje tradicionalno razumevanje njene istorije i ponudi jednu „novu istoriju imperije“ koja bi. u tim nastupima on se trudi „da održi pregradu koju je digao kako bi odvojio svoje poslove istoričara od aktivnosti čoveka koji učestvuje i u razmatranju savremenih problema“ (Миллер 2008a). On je koncipiran sa znatno ograničenijom namerom prikaza i komentarisanja pristupa imperijalnoj tematici jednog autora koji. The Ukrainian Question: The Russian Empire and Nationalism in the Nineteenth Century . poznat kao autor dve knjige koje su objavljene na ruskom i engleskom jeziku.11 kao organizator više međunarodnih konferencija i urednik nekoliko tematskih zbornika radova12. vodi s nesmanjenom emocionalnom žestinom. The Romanov Empire and Nationalism: Essays in the methodology of historical research. Алексей Миллер. na primeru imperije Romanovih. „Украинский вопрос“ в политике властей и русском общественном мнении (вторая половина XIX в. 1995. Исламов. Миллер). nemam nameru da se uključim u tekuće debate o prirodi. p. 2008. 2003. po okončanju Hladnog rata i bipolarne strukture međunarodne moći. Miller. pokušavaju da na njih. New York: Central European University Press. u političku i pravnu raspravu o „imperijalizmu ljudskih prava“ koja se. U akademskim krugovima Aleksej Miler je.: Алетейя. smislu i granicama imperijalnih pretenzija SAD. Kako sam ističe. Центральная Европа как исторический регион (редактор А. nisu predmet ovoga rada.IMPERIJALNI NARATIVI Takođe. Ni rasprave o Sovjetskom Savezu kao „imperiji“ koje su više od decenije u središtu istoriografskih sporova i koje zahtevaju posebnu studiju. 2006. po svojim teorijskim i metodološkim stavovima. reaguju u svojim istoriografskim radovima“ (Miller 2008: 17). Budapest–New York: CEU Press. И. naučnog savetnika u jednom od instituta Ruske akademije nauka (INION RAN) i profesora Centralnoevropskog univerziteta u Budimpešti. na taj način. pre svega. bila relevantna za širu oblast „studija nacionalizma“ u kontekstu „imperijalne epohe“. istoričar Miler poznat je samo u akademskim krugovima. te kao pokretač i redaktor zapažene edicije knjiga o istoriji periferАлексей Миллер.

В. 2004. Абашин. Primer provincijskog časopisa Ab Imperio (Kazanj. Ю. sovjetske i ukrajinske istorije na engleskom i nemačkom jeziku. Д. С. Москва: Новое издательство. В. 2006. 2007. nih oblasti Ruske imperije („Окраины Российской империи“)13. Флоря). Može se tvrditi da su upravo „ove transnacionalne diskusije između ruskih (native) naučnika i njihovih inostranih priljatelja i kolega ubrzale i obogatile rekonceptualizaciju imperijalne prošlosti“ (Burbank and Ransel 1998: xii). Džon-Pol Himka je s pravom uočio kako je to „knjiga koja povezuje rusku nauku sa trendovima američke i evropske nauke“. Бекхаманова). Миллер). 14 Istim povodom. Н. „otvorio“ prema spoljnim uticajima i upustio u traganje za novim teorijskim stanovištima. Tokom protekle decenije ovaj proces doveo je do uspostavljanja plodnog dijaloga u kome su ruski istoričari uspeli da izbegnu početnu funkciju arhivskih istraživača i priređivača „empirijskog materijala“ za teorijska uopštavanja svojih zapadnih kolega. 2008. RF) koji je od 2000. Milerovi radovi predstavljaju dobru ilustraciju stanja onog dela ruske društvene teorije i istoriografije koji se. studijama ruske. U tom pogledu. Rieber). on često radove objavljuje u vodećim međunarodnim časopisima. 2008. Северный Кавказ в составе Российской Империи (сост. И. А. Budapest–New York: CEU Press. Н. 13 Knjige su objavljene u biblioteci Historia Rossica (izdavač: Новое литературное обозрение): Западные окраины Российской империи. Миллер. 1997. М. Дамешек. Republika Tatarstan. сост. А. Миллер.). Москва: ИНИОН. (сост. Российская империя в зарубежной историографии: Работы последних лет. Наследие империй и будущее России.tre}i program LETO–JESEN 2009. О. Osim u ruskim. А. pa se može steći utisak da je njegov ugled u svetskoj naučnoj zajednici veći nego u ruskoj. Москва: Новое издательство. Е. 2005. Верт. 2007. posle krize i odbacivanja sklerotične marksističke paradigme. М. Центральная Азия в составе Российской империи (сост. Миллер). Imperial Rule (Edited by Alexei Miller and Alfred J. И. ред. Арапов. А. Кабытов. posebno Andersenovih Zamišljenih zajednica“ (Hagen 2001). Mark fon Hagen takođe naglašava važnost Milerove uloge „prenosnika u rusku naučnu sredinu ideja i literature o nacionalizmu koju su društveni naučnici napisali u posleratnom periodu XX veka. 2002: 323)14. Б. pored domaćih autora. Москва: Языки русской культуры. kao i modernih klasika istoriografije i društvene teorije“ (Himka. Već povodom prve Milerove knjige o „ukrajinskom pitanju“ u ruskoj politici i javnom mnjenju druge polovine XIX veka. Ф. Бабич). godine postao jedan od svetski afirmisanih foruma istraživača imperijalne problematike u kome. te da je pisana pod uticajem savremene zapadne literature – „teorijskih radova o nacionalizmu. П. Л. Миллер). 2004.). 1999. . Российская империя в сравнительной перспективе. 210 история взаимоотношений (редакторы: А. Ренев). (редактор А. Нация и национализм (Миллер А. Н. Репринцев. Долбилов. Сибирь в составе Российской империи (сост. (П. Л. Москва: Новое литературное обозрение. В. (Ред. Бобровников. И.

. Iako Aleksej Miler ne pripada autorskom kolektivu urednika časopisa Ab Imperio (koji zaslužuje posebnu pažnju). spor o terminologiji („nova imperijalna istorija“ ili „nova istorija imperija“) i njenim teorijskim pretpostavkama u: Герасимов. ovaj paradoks na sličan način objašnjava Georgij Kasjanov: „Projekt modernosti koji sada privlači većinu istoričara. S. Могильнер. marginalizovani su u okviru svog nacionalnog miljea koji je pak marginalan u odnosu na savremenu istoriografiju“ (Miller. (2007: 233) i Miller (2008: 37). svakako je u tom pogledu paradigmatičan. 16 Zato je opravdan zaključak da su devedesetih godina. postkomunističke – M.IMPERIJALNI NARATIVI Vid. osim radikalne izmene političkih okolnosti. kao i u drugim postkomunističkim istoriografijama. kada su u pitanju oni istraživači koji izlaze iz okvira standardnih patriotskih shema.. u ruskoj istoriografiji takođe je uočljiva „paradoksalna situcija“ – „oni istoričari koji ne pišu u žanru nacionalnog narativa.16 Kako su to istakli urednici časopisa Ab Imperio: 211 . Ali. „drugu vrstu inspiracije za novu istoriju Rusije predstavljale burne opšte promene u samim istorijskim studijama. Najupadljiva promena unutar profesije. neki od njih su u predmodernom konceptu „imperije“ potražili „meta-narativ“ koji bi omogućio artikulaciju „postmoderne“ nelinearnosti i kompleksnosti istorije. bili su primorani da tragaju za novim teorijsko-metodološkim osmišljavanjem i utemeljenjem sopstvene profesije. kako dominacji popularnijih i uticajnijih „nacionalizujućih“ tako i obnovi tradicionalnih „imperijalnih narativa“. 2008: 14). neodvojive od „nacionalizama“ i „nacije-države“. već i političko-legitimišuće uloge istorije u (novostvorenim) postkomunističkim državama u kojima se proces izgradnje „nacija“ (nation-building) odvija u epohi koja se karakteriše dovođenjem u pitanje ne samo klasične romantičarske funkcije istoričara kao „očeva nacije“. Ovi neujednačeni tokovi razvoja istoriografije nisu plod samo različitih socijalnih perspektiva i teorijskih tradicija. te u tom pogledu pripadaju svetskom mainstreamu. Razmatrajući stanje ukrajinske istoriografije. ili. što savremene (ukrajinske i šire. ticala se postepenog obrta ka kulturnim studijama i udaljavanju od 15 objavljuju radove vodeći inostrani autoriteti. ostvaruje se u epohi dominiranja globalnih tendencija drugačijeg karaktera. Kao savremenici potiskivanja „socijalne istorije“ u korist multidisciplinarnih „kulturnih studija“ i svedoci naglašenog interesovanja za „fragmentarnost“ i „raznolikost“ istorijskih formi i iskustava. on sa njima (uprkos izvesnim teorijsko-metodološkim razlikama i implicitno-polemičkom odnosu)15. na ozbiljniji metodološki sukob s okruženjem“ (Касьянов 2003). već i same moderne. čini deo zajednice onih ruskih „istoričara-inovatora“ koji se opiru. Istoričari koji su se kritički odnosili prema obnovi devetnaestovekovne (nacionalne) istoriografije koja je nasledila odbačenu marksističku paradigmu.) istoričare osuđuje ili na ponavljanje već viđenog stanja iz prošlosti (déjà vue).

Prva je posvećena istraživanju odnosa ruske vlasti („imperije“) i javnog mnjenja prema (ukrajinskom) „nacionalizmu“ u XIX 2. 2005).. 212 „Rast interesovanja za imperiju i ’imperijalnost’ tokom poslednje decenije u velikoj meri bio je rezultat očiglednog iscrpljavanja resursa konceptualnog aparata modernosti kojim je trebalo opisati procese ’post-moderne’ ere. „Studije imperije“. inspirisane radovima Saida i Fukoa.. a ovom prilikom. 2004: 445)17. postkomunističku istoriografiju dodatno su usmeravale upravo ka tom pravcu. stavila je u sličnu situaciju njihove kolege sa zapadnih univerziteta: „Kraj Sovjetskog Saveza i njegovog proširenja kao evropske i azijske imperije – zajedno sa tim povezanom i još neizvesnom transformacijom globalnog rivaliteta (poznatog pod nazivom Hladni rat) u novi geopolitički poredak – izazvao je niz kriza identiteta istoričara tog regiona koji pokušavaju da svoj predmet istraživanja sada pozicioniraju u širi intelektualni kontekst menjajuće akademske istoriografske kulture“ (Hagen. U naslovima obe Milerove monografije figuriraju dve ključne reči – „nacionalizam“ i „imperija“. socijalne istorije kakva je bila definisana sedamdesetih i revidirana osamdesetih godina. za to nam mogu poslužiti radovi Alekseja Milera. već i integraciji u savremene teorijske tokove.tre}i program LETO–JESEN 2009. . čvrsto oslonjene na razvijenije „studije nacionalizma“. kao i mnogostruke etno-konfesionalne oblasti i subkulture u okviru jednog političkog prostora“ (Gerasimov et all. 1998: xii). a kriza u kojoj su se obrele „sovjetske studije“ pošto su izgubile predmet svog istraživanja. Sud o dometima i teškoćama skiciranog „imperijalnog obrta“ možemo doneti na osnovu interpretacije različitih projekata njegove artikulacije. 17 Aleksandar Semjonov s pravom ističe sličnost situacije u kojoj se našla ruska i zapadna (američka) istoriografija: „Pokazalo se da su prethodnim razvojem istoriografije i dominacijom paradigme modernizacije u društvenim naukama i ruski i američki istoričari-slavisti bili nepripremljeni za suočavanje s problemom imperije. kategorija ’imperija’ sve češće se javlja kao polusvesni pokušaj korišćenja pre-nacionalne kategorije za označavanje stvarnosti nastajuće postnacionalne situacije koju karakteriše hijerarhijski konsolidovan sistem suvereniteta političkih zajednica. specifični ekonomski režimi. nacionalizma i mnogonacionalne strukture Rusije“ (Семенов. Na fonu globalizacije i ranije nezamislivog jačanja kontakta među različitim kulturama. 2001). Zapadne „post-kolonijalne studije“. Dva pristupa su bila posebno produktivna za istoričare imperijalne Rusije: interdisciplinarno istraživanje i kulturološke analize“ (Burbank and Ransel. već i „epistemološku šansu“ za onaj deo ruske istoriografije koji ne samo da je težio izbegavanju dominacije „nacionalizujućeg diskursa“. predstavljale su ne samo mogućnost izlaska iz krize (zapadne) „sovjetologije“.

te obuhvataju sledeće teme: obim i strukturu „imperijalne paradigme“ (1. poput „sedimentarnih slojeva“20 ili dvostrukih „ruina“. i 3. korišćenjem obimnijeg istorijskog materijala. imperijalnu jezičku politiku (2. poglavlje). pre svega. „oficijelnog“ i narodnog nacionalizma u proces izgradnje „ruske nacije“ (5–7. poglavlje). mehanizama i institucija – još је daleko od kraja svog formiranja u Rusiji“ (Миллер 2008: 21). istoriju („ruskih“) Jevreja (4. Rečju. Ta „pravila“ (teorijski osnov i konceptualni aparat istoriografskog narativa) koja su formulisana i u uvodnom delu knjige o „ukrajinskom pitanju“. a da prethodne. a takođe i kao skup određenih praksi. dok se u drugoj tematizuje opštiji problem odnosa „imperije Romanovih“ i „nacionalizma“. Miller. utiču na političku i socijalnu konsolidaciju savremene Rusije (vid. te se uključuje u tekuće rasprave o imperijalnom nasleđu koje. 2008: 1) 20 Metaforu „sedimentarno društvo“ formulisao je Alfred Riber u svojoj analizi imperijalne Rusije. problemima metodologije proučavanja prošlosti imperija i nacionalizma. 213 . poglavlje). u drugoj knjizi razrađena su u sedam studija koje su po svom zahvatu šire od „ukrajinske problematike“. s jedne strane. Sovjetsko nasleđe ’imperije pozitivnog delovanja’“) Miler jasnije formuliše svoju nadu da „razumevanje prirode i složenosti konstrukcije ruina koje smo nasledili od imperija. razmotrena i eksplicirana pravila njene kompozicije. Jasno distanciran spram ideološko-političkih poziva na „obnovu imperije“. a s druge strane su. U žanrovskom smislu one se razlikuju – prva je klasična istoriografska monografija. poglavlje). 19 „U fokusu knjige su metodološka pitanja sa kojima se srećemo kada istražujemo istoriju nacionalizma u Ruskoj imperiji“ (Miller.IMPERIJALNI NARATIVI veku18. one čine celinu u kojoj je. „ispričana priča“. Miler naglašava „otvorenost“ budućeg razvoja Rusije: „Nacija-država – kao identifikacija građana i sistem predstava. on je uveren da proces „izgradnje nacije“ (nation-building) u Rusiji još nije 18 Ruski i engleski naslov ove knjige se razlikuju – u engleskom prevodu: „The Ukrainian Question: Russian Empire and Nationalism“. 1991: 362). 2008: 216)21. 21 U zaključnom poglavlju ruskog izdanja („Mnogoslojnost imperijalnih ruina. neće biti suvišno pri razradi strategija za principijelno novu situaciju u kojoj se našla Rusija“ (Миллер 2006: 219). U zaključnom delu ove knjige Miler razmatra problem (dis)kontinuiteta Imperije Romanovih i Sovjetskog Saveza. starije forme koje su ostale da leže ispod površine nisu izmenjene“ (Rieber. Ovom (geološkom) metaforom on je izrazio tezu prema kojoj su se „tokom moderne ruske istorije sukcesivno akumulirale serije društvenih formi od kojih je svaka činila sloj koji pokriva celo društvo ili njegove velike segmente. dok je druga zbornik autorovih radova posvećenih. kao i razmatranja odnosa imperije.19 Čitane uporedo. dok je u ruskom izvorniku naslov formulisan bez pominjanja „imperije“ (’Ukrajinsko pitanje’ u politici vlasti i ruskom javnom mnjenju).

Ova. linearno determinisani proces ostvarenja „vekovnih . Miler ističe: „Diskurs se ispoljava u raznolikim (ne samo verbalnim) praksama. jer se tokom XIX i XX veka on odvijao u okvirima tradicionalne i sovjetske imperijalne strukture. na prvi pogled. Sopstveno istraživanje „ukrajinskog pitanja“ koncipirao je polazeći od konstruktivističkog shvatanja nacije kao „zamišljene zajednice“ (Anderson) i teze o nacionalizmu kao „diskursu“ različitom kako od starog (religijskog ili dinastičkog). 2001). 1997). kako se to post festum interpretira u nacionalnim istoriografskim narativima. „nacionalizam“ stvara „naciju“. prema Ketrin Verderi. ovaj pristup je ponavljao Lenjinovo razlikovanje nacionalizma „ugnjetačke“ i „ugnjetenih“ nacija. te diskusijama o „simboličkoj geografiji“ i regionalnom pristupu u savremenoj istoriografiji (Миллер 1996). nezavisno od njene konkretne istorijske forme (monarhističke ili sovjetske). Pipes.tre}i program LETO–JESEN 2009. polaze od modela „tamnice naroda“. paradoksalna teza zahteva dodatno obrazloženje koje se zasniva na interpretaciji ključnih teorijskih koncepata koje Miler koristi u svojoj istoriografskoj analizi – „nacije“. bila spremna da sprovodi politiku potčinjavanja. u okviru sovjetološke „totalitarne paradigme“ (npr. „osnovni operator socijalne klasifikacije“ i označitelj sentimenata koji emocionalno ispunjavaju. U pogledu imperijalne Rusije. Upravo takav pristup ponovno je osnažen u okviru dominantnih nacionalizujućih narativa postkomunističkih istoriografija koje. Tokom devedesetih godina Aleksej Miler je brojnim radovima i priređivanjem tematskih zbornika nastojao da rusku naučnu javnost upozna sa razvojem (zapadnih) „studija nacionalizma“ (Миллер 1999).. ali je. pa stoga ne samo odražava svet već ga projektuje i stvara“ (Миллер 1997а).. taj odnos ekstrapoliran i na čitav sovjetski period: „Podrazumevalo se da je država. tako i u Sovjetskom Savezu22. Centralno mesto simbola „nacije“ u diskursu nacionalizma (u okviru koga je ona.. 2003: 7). a politički usmeravaju ljudsko delanje) ne pretpostavlja njen „ontološki“ primat u odnosu na „nacionalizam“ – u skladu sa modernističkim teorijama koje Miler usvaja. tako i novijeg „diskursa klase“23. 23 „Interpretacija nacionalizma kao diskursa važno je polazište ovog rada. Proces tog stvaranja koji rezultuje formiranjem moderne nacije-države nije. Pojam diskursa uključuje socijalno prihvaćene načine viđenja i interpretacije sveta koji nas okružuje. 22 okončan. asimilacije ili terorisanja neruskih nacionalnosti kako bi one priznale rukovodeću ulogu centra“ (Wortman – u: Семенов. Iz ovog uverenja sledi teza o suštinskoj „slabosti ruskog nacionalizma“ (kao tvorca nacije-države) kojom se dovodi u pitanje u literaturi raširen stav o njegovoj vladajućoj i ugnjetačkoj funkciji kako u Imperiji Romanovih. Na drugom mestu. ne obzirući se na promene u studijama nacionalizma. a ne obrnuto. kao i delovanje ljudi i institucionalne oblike društvene organizacije koji nastaju upravo iz te vizije sveta“ (Miller. 214 Tradicionalni pristup polazio je od primordijalističke teze o davno formiranim „nacijama“ koje je tokom imperijalnog i sovjetskog perioda „na okupu“ represijom držala najveća među njima – vladajuća „ruska nacija“. „nacionalizma“ i „imperije“.

uprkos ovim i drugim razlikama. a ne obrnuto“ (Miller. u metodološkom pogledu. te tih pokreta i državnih struktura“ (Miller. Zadatak istoričara stoga obuhvata deskripciju prošlosti („onoga što se dogodilo“) koja. ekonomskim i političkim okolnostima. 2003: 5–6). Pluralizam mogućih i neizvesnih pravaca procesa izgradnje nacija koji je posebno naglašavao Gelner. Više o sporu Gelnera i Smita. Duže vreme posle „zamišljanja“ nacije (konstrukcije slike „idealne otadžbine“ u redovima elite. tako i na nivou političkog međuodnosa različitih nacionalnih pokreta. iz interpretativno-eksplanatornih razloga. formiranja nacionalnih pokreta i konsolidovanja „nacionalnog identiteta“) ispunjen je sukobima s rivalskim nacionalnim projektima i ima neizvesan (politički) ishod. videti u: Subotić.24 Ipak. (2007: 45–79). političkoj strukturi. umesto klasifikacija i analiza nekog pojedinog (najčešće. nivou etno-kulturne i religijske heterogenosti. 2003: 10). Miler ograničava karakteristikama postojećih „etnija“ koje „nacionalističkim preduzimačima“ služe kao zatečeni demografski „materijal“ od koga se stvaraju (buduće) nacije. Okvir za takvo istraživanje su prednacionalne političke zajednice – imperije – koje se razlikuju po stupnju ekonomsko-društvenog razvoja. širenja tih predstava u masama. više sam na strani Antonija Smita nego radikalnog moderniste Ernesta Gelnera koji je tvrdio da početni etnički materijal praktično ne ograničava kreativnu slobodu nacionalista u njihovim projektima izgradnje nacija“ (Miller. imperijama se nužno nametalo rešavanje „problema političke konsolidacije i kulturne 215 . 1994: 221). geografskim odnosima „centra“ i „periferije“ (kontinentalne i prekomorske). retrospektivno-homogeno shvaćenog „nacionalizma“). kako na nivou njihovih ideoloških konfrontacija i uticaja. U tom pogledu. Valenštaj je bio u pravu kada je rekao da je prošlost zatočenik sadašnjosti. u različitim periodima i društvenim. Nacionalni istoriografski narativi – usled njihove „teleološke strukture i želje da se istorija vidi kao nužni tok koji vodi trijumfu neke određene nacije“ – upravo to onemogućavaju: „Njima istorija služi kao projekcija u prošlost savremenog stanja stvari ili željene budućnosti. težnji“ drevnih „nacija“. Rečju. Prema Milerovom uverenju. 2004: 7). za istoriografsku rekonstrukciju nastanka neke nacije manje je važan sam etnicitet i opšte („transistorijske“) tipologije nacionalizama od detaljne istorijske kontekstualizacije procesa njenog formiranja. Posmatrano u dijahronoj perspektivi.IMPERIJALNI NARATIVI 24 „Etničke i kulturne karakteristike stanovništva koje postaje objekt nadmetanja različitih nacionalnih aktivista imaju značajni uticaj na njihove koncepcije nacije i tok borbe. upravo polazi od rekonstrukcije društveno-istorijske situacije koja sadrži različite mogućnosti (window of opportunity) kasnijeg razvoja. mnogo produktivniji je „situacioni i komunikativni pristup“ koji omogućava istraživanje „strukture interakcija različitih nacionalizama. sve ove političke zajednice bile su suočene s pojavom moderne „epohe nacionalizma“ u kojoj „nacija postaje sekularizovani Bog našeg doba“ (Llobera.

ipak ističe „sekundarni. Raznolikost ovih preuzetih ideoloških „modula“ u kombinaciji s postojećom etničkom i religijskom heterogenošću. Opširnije o dualnim tipologijama: Subotić. predstavlja osnovnu metodološku inovaciju savremenih istraživačkih pristupa“ (Miller. Ako pitanje postavimo na taj način. 2003: 8). ruskom.26 Tako. Načini rešavanja tog zadatka i konačni ishodi bili su različiti ali. ovo sužavanje komparativnog okvira ne pretpostavlja „esencijalizaciju“ razlika između dva pomenuta tipa imperija. odričemo se tradicionalne klasifikacije i periodizacije nacionalizma koju su koristili Kon. nezavisno od toga. „imperijalne“ problemske perspektive: „Pomeranje fokusa komparacije s tradicionalnih elemenata i karakteristika imperija na poređenje različitih načina njihovih odgovora i adaptacija na izazove moderne. niti njihovu vrednosnu hijerarhizaciju – raznolike strategije i prakse njihove „nacionalizacije“. tako i njegovo istoriografsko objašnjenje. Za razumevanje tog procesa u imperiji Romanovih korisnija je komparacija s kontenentalnim imperijama Habzburgovaca i Otomana. poljskom ili ukrajinskom nacionalizmu kao nečem homogenom. 2003: 14). u kojim socijalnim slojevima i zašto. pozivajući se na Andersona i Grinfildovu. Pravo pitanje je koja od interpretacija nacije i nacionalnog interesa postaje dominantna u određenom trenutku u nekom posebnom društvu. imitativni karakter“ centralnoevropskih i istočnoevropskih nacionalizama čiji su nacionalni pokreti kao svoje „uzore“ prihvatali u zapadnoj Evropi već formulisane koncepte „nacije“. odvijale su se kako u kontinentalnim. u različitim proporcijama. bez nastojanja i potrebe da se projekat (nacionalne) integracije proširi i na kolonijalne „periferije“. Izbegavajući dualnu tipologiju nacionalizama („zapadni“ i „istočni“) koja. od najstarijih nacija-država našega doba svoju istorijsku evoluciju započele su kao 25 . To znači da bi bilo nekorektno govoriti o francuskom. obrazovnim i administrativno-institucionalnim resursima usložnjavala je kako sam istorijski proces izgradnje nacija u imperiji Romanovih. ako ne i sve. ekonomskim zaostajanjem. osim „geografske obojenosti“. 26 Ronald Suni podseća na često zaboravljenu činjenicu: „Mnoge. (2007: 81–135). ksenofobije ili tolerancije. Ipak. tako i morskim imperijama. skromnim komunikacijskim. s neujednačenim tempom i uspehom. Miler. nego sa (zapadnim) „morskim imperijama“ u kojima se proces izgradnje nacionalnih država odvijao u imperijalnim središtima (imperial core). na primer.tre}i program LETO–JESEN 2009. 216 homogenizacije nacije-države“ (Miller. uspešni proces „pretvaranja seljaka u Francuze“ (We„U okviru široko shvaćenog nacionalističkog diskursa postoji interakcija i takmičenje različitih interpretacija nacije i nacionalnih interesa koje se veoma razlikuju po stepenu svoje agresivosti. sam proces izgradnje nacija moramo interpretirati polazeći upravo od ove šire. te u kojoj su različiti tipovi nacionalizma na rigidan način povezani sa geografijom“ (Miller. implicira esencijalističku homogenost nacionalnih projekata25. 2007: 20). Plamenac i Gelner.

bar „prekogranične saradnje“ između nacija-država). Ova promena perspektive prekida. on omogućava da se karakter polietničke imperije istražuje u okviru različitih prostornih oblasti. Tek nakon teškog rada državnih vlasti na nacionalizaciji i homogenizaciji. razmatra se i više ili manje mirni suživot različitih religioznih i etničkih grupa. posebno u područjima istorijski promenljivih granica kontinentalnih imperija. 28 Kao što to naglašava Andreas Kapeler: „Čini mi se da će u budućnosti regionalni pristup istoriji imperije biti posebno inovativan. s jedne strane. a uporedo sa etničkim konfliktima. Španije i Francuske. pre svega. 2000: 339). prema Milerovoj oceni.IMPERIJALNI NARATIVI heterogeni dinastički konglomerati sa karakteristično imperijalnim odnosom metropole i periferije. u takvom pristupu ne apsolutizuju se etnički i nacionalni faktori. tako i nacionalnog narativa sa njegovim već pominjanim nedostacima. u kojima se tok i rezultati izgradnje nacija tako razlikuju da u pirinejskom pograničnom pojasu. Prevladavajući etnocentrizam nacionalno-državnih tradicija. a s druge Francuzi katalonskog porekla). Za razliku od nacionalne istorije. Noviji istoriografski radovi su. hijerarhijski strukturisane imperije pretvorene su u relativno egalitarne nacije-države zasnovane na horizontalnom konceptu jednakosti građanstva“ (Suny. 2001: 27). 29 Mark fon Hagen ističe upravo ovu paralelnost između savremenog političkog razvoja i promene istoriografske optike: „Sub-nacionalni. vakovnu tradiciju centralističkog pristupa istoriji Rusije koji je sebe iživeo“ (Каппелер 2000). Bejker ističe: „Rusija se u XIX veku suočila sa onim istim opštim problemima sa kojima su se Britanija i Francuska suočile vekovima ranije i koje one nisu u potpunosti rešile ni u XIX veku“ (Becker. nije osnov za pravljenje direktne analogije s „ukrajinskim slučajem“. „porušili ’Berlinski zid’ koji je u komparativnim studijama postojao između morskih i kontinentalnh imperija. uticao je na usmeravanje istraživačkog interesovanja prema konceptu „istorijskih regiona“ koji presecaju granice bivših imperija i savremenih država-nacija. 27 Kritikujući stav o suštinskoj razlici zapadnog (prekomorskog) i ruskog (azijsko-kontinentalnog) koncepta „imperije“. ne uklapaju u polazni „idealni tip“. transnacionalni i ber 1976) nije bio suštinski različit od nekih (neuspešnijih) strategija procesa „rusifikacije“ imperije Romanovih. Niz sličnih primera.28 Regionalnim pristupom teži se izbegavanju kako tradicionalnog imperijalnog narativa fokusiranog na političku istoriju i institucije središnje vlasti. 2008: 33). te su na taj način povećali heuristički potencijal komparativnog pristupa istoriji imperija. Paralelno sa jačanjem političkih i ekonomskih procesa „regionalizacije“ u okviru novih nadnacionalnih zajednica (ili. danas žive Katalonci.27 Sklonost istoričara „reifikaciji“ i apsolutizaciji teorijskih tipologija pokazuje svoja ograničenja na konkretnim istorijskim primerima koji se (poput slučaja dve „morske imperije“.29 Prema jednoj 217 . uključujući i istoriju imperije Romanovih“ (Miller. danas istraživanja istorije regiona (oblasti „srednjeg nivoa“) u velikoj meri potiskuju raniju istoriografsku fiksaciju na (makro)istoriju imperija i nacionalnih država. kao što ni neuspeh Britanske imperije u integraciji Irske (paralelan s uspešnom „inkluzijom“ Škotske).

Todorova 2005: 65)31. merenje u mapiranju nije samo matematičko. Takođe. on nije lišen kako teorijsko-konceptualnih teškoća. Opširnije o „simboličkoj oceni. upravo nam „proučavanje regiona.tre}i program LETO–JESEN 2009. Za razliku od granica država. činjenica neodređenosti „regiona“ primorava istoričara da koristi zatečene „mentalne mape“ koje nisu lišene ideološkopolitičkih konotacija. O metodološkim pretpostavkama i krajnjim dometima „istorije regiona“ ne postoji opšta saglasnost – Aleksej Miler upozorava da. Kao što to čak i geografi i kartografi priznaju. 218 internacionalni procesi koji karakterišu postmoderni politički razvitak ne zahtevaju ništa manje zanimanje istoričara. na očigledne i mnoge još neshvaćene načine. 1999: 1182). ono može jednako biti i duhovno. Na taj način. 30 „Dobra stvar u regionalnom pristupu je njegova fleksibilnost. od onih koji su ranije proučavani kao nacionalni“ (Hagen. opasnost od esencijalizacije koja karakteriše nacionalni narativ često biva reprodukovana i u okviru regionalnog pristupa – tako nam se ono što smo želeli da izbacimo kroz vrata. S druge strane. kao što su to pokazali autori poput Saida. manje ili više simbolički. političko ili moralno“ (Todorova 2005: 64). očiglednije će reprodukovati slabosti nacionalnog narativa“ (Miller. takođe je izvesno da koncepti regiona nisu slobodni od ideoloških predrasuda“ (Miller. tako ni elemenata „ideološke pristrasnosti“. društvenih naučnika i ’kulturologa’. granice regiona nisu nužno linije na mapi. vraća sada kroz prozor! (vid. Ali. Te mape mogu biti shvaćene kao nešto što različiti naučnici definišu kao recepte. možemo se baviti makro-regionima koji pokrivaju teritorije nekoliko savremenih država ili njihovih delova. 2008: 11) 32 „Razmišljanje o regionima kao o sistemima kategorija vodi nas do jednog drugog pojma u kome su. 2004: 9) 31 „Zato je teško očekivati da regionalni pristup može biti svemoćni lek za nedostatke nacionalnog narativa. naprotiv. uklapamo svoje utiske. 1995: 670). sadržani regioni – do kategorije mentalnih mapa. Nekritička upotreba . pokušavajući da tokom života unesemo značenje i red u svet. Veoma često možemo raditi s prelaznim graničnim zonama ili graničnim oblastima (borderlends) koje izdvajamo iz različitih istraživačkih ciljeva i koje se delimično poklapaju. danas pomaže u održavanju dugog i produktivnog perioda dekonstrukcije do sada postojećih istorijskih narativa od kojih je glavni onaj modernizacijski“ (Applgate. kalupe ili shemate u koje. Vulfa i Todorove. Naprotiv. Možemo istraživati mikro-regione koji pripadaju nekoj državi ili ih preseca državna granica. iza brojnih toposa „simboličke geografije“ (istorijski nastalih predstava o prostoru koje sadržinski određuju naš način percepcije nekog regiona) kriju se upravo odnosi moći i dominacije32. uprkos „fleksibilnosti“ regionalnog pristupa. što regionalna paradigma bude više esencijalistička.30 „Region“ kao prostorni-teritorijalni koncept zahteva definisanje „granica“ čija arbitrarnost često nije ništa manja od one koja se očituje u slučaju „nacije-države“. dok njegovo neteritorijalno određenje pretpostavlja izdvajanje skupa trajnijih strukturnih karakteristika i kohezivnih procesa koji ga čine posebnom celinom.

Istovremeno. nema razloga da očekujemo da će oni biti manje tendenciozni od svojih ’prethodnika’“ (Miller. nacionalni i regionalni. 2008: 16). spoljnih faktora. U krajnjoj liniji. samodovoljnog „regiona“ čija bi istorija bila nezavisna od vanregionalnih. (1996). te legitimišu procesi njihovog isključivanja/uključivanja u neki vrednosno shvaćeni širi okvir. Miler je. polazeći od njihovih teorijsko-metodoloških pretpostavki. niti na „nacije“ čije se sadašnje postojanje projektuje u proučavanu prošlost. Ako istoriografske narative. pa Miler zaključuje: „U izvesnom smislu. Prvi su tokom XVIII i XIX veka imali zadatak da legitimišu neku imperiju. stav koji istoričar zauzima prema regionalizmu mora biti isti kao stav prema nacionalizmu – on mora počivati na najvećem oprezu da bi se izbegao pad u esencijalizam jer agenda ideologije koju istražujemo ne može postati agenda samog istraživanja“ (Miller. 2008: 17). područje koje istražuje nema status „zatvorenog“. (2004). ’regionalizmi’ iz prošlosti su legitimni objekti istraživanja. Primer „Centralne Evrope“ kao elementa „mentalne kartografije“ u istoriografskom i političkom diskursu Miler posebno analizira u: Миллер. dok u ostalim studijama demonstrira njegov učinak na konkretnim primerima – tumačenju jezičke i nacionalne politike imperije. onda se postavlja pitanje karakterizacije Milerovog pristupa istoriji zapadnih ’krajina’ imperije Romanovih. te istoriji (ruskog) nacionalizma. Ali. pre svega. istoričar upravo (zapadnih) „graničnih oblasti“ (borderlands. Uprkos kritičkim primedbama upućenim konceptu i metodologiji „regionalne istorije“ (kako lokalne istorije – краеведение. regionalni narativi nisu sasvim tako različiti od imperijalnih ili nacionalnih. savremeni regionalizmi svakako imaju pravo na postojanje – on nisu ništa ni bolji ni lošiji od bilo kakve druge političke tendencije. već su i pomagali da se one izgrade. te njegova naracija nije fokusirana nitu na centralnu vlast. On sam ga određuje uz pomoć sintagme „situacioni pristup“ (situational approach). Dodatna opasnost od ove nove politizacije istoriografije plod je činjenice postojanja i jačanja „regionalizma“ kao savremenog političkog pokreta33. drugi su ne samo legitimisali nacije tokom XIX i XX veka. zatečenih „mentalnih mapa“ pretvara istoriografski regionalni pristup u element političkog diskursa kojim se učvršćuju ili osporavaju „identiteti“ različitog opsega. podelimo na klasično-imperijalni. tako i istorije širih regiona – kategorija ’mentalnih mapa’). „situacioni pristup“ trebalo bi da omogući formulisanje 219 . Predmet svog istoriografskog istraživanja (multietnički i multikonfesionalni prostor sa obe strane istorijski „pomičnih“ granica kontinentalnih imperija) on ne opisuje pomoću jezika imperije ili nacije. Ako regionalni istoriografski narativi nastave da služe savremene političke interese na sličan način. окраины) imperije Romanovih. a njegove metodološke karakteristike obrazlaže u prvom poglavlju svoje knjige. 33 „Kao ideološki i politički pokret. (2007: 7–44). (2001) i Miller (1999).IMPERIJALNI NARATIVI geografiji“ videti u: Subotić.

tre}i program LETO–JESEN 2009. tako i onih koji podstiču „egzistencijalni strah malih naroda“ (Ištvan Bibo) od mogućeg „povratka imperije zla“. jedne „nove istorije imperije“ koja bi se bavila: istraživanjem „kompleksnog tkanja“ interakcija imperijalnog centra i različitih lokalnih zajednica. nacionalnog i regionalnog. kategorija istorije. 160). .34 Ali. teži da izbegne zamku istoriografskog „servisiranja“ savremenih političkih interesa – kako onih koji se hrane nostalgijom za imperijalnom moći. imajući na umu da „istorija ne može služiti kao opravdanje loše politike. Takođe. Mark Bejsindžer je nedavno istakao da je „jedna od zagonetki u istraživanju postsovjetskog (evroazijskog) prostora u tome da se ovde imperija stalno iznova koristi kao praktična kategorija politike. upravo „situacioni pristup“. na taj način. Miler nastoji da „relaksira“ savremene debate ispunjene nadama i strahovima od njenog obnavljanja. Upravo logika situacionog pristupa oslobađa istoričara od njegove svesne ili nesvesne identifikacije sa ’svojim’ akterom i njegovom ’istinom’. a da racionalnoj politici nisu neophodni istorijski argumenti“. analizom odnosa različitih aktera unutar imperije kao multietničke i multikonfesionalne političke tvorevine. bez obzira na to što je region ne jednom bio svedok kolapsa imperije“. tj. te omogućava uvid u složenost istorijskih okolnosti neredukovanih u deterministički koncipiranom istoriografskom narativu formulisanom iz perspektive „svojih“: „Situacioni pristup eliminiše tendenciju koncentracije na jednog pojedinačnog aktera koja karakteriše kako istoričare nacionalnih pokreta. a ne politike). Prema Milerovom uverenju. te... tako i tradicionalno centralistički pristup u istraživanju imperijalne politike. reflektovati problem uticaja savremenosti na izbor sopstvenih istraživačkih strategija. olakšava istoričaru izbegavanje selektivne identifikacije sa istorijskim akterima („svojima“ koji stoje nasuprot nekim „drugim“). 2008: 2–3). te interpretacijom rivalskih nacionalnih projekata kao odgovora na izazove koje modernizacija nameće politici imperije (Miller. on se mora truditi da održi distancu između sopstvenog zanatskog umeća i savremenog političkog diskursa (Miller. Ova stremljenja. upravo opasnost od prakse politizacije prošlosti svedoči da po svom značaju i posledicama istraživanje problema odnosa nacionalizma i imperije Romanovih prevazilazi okvire striktno akademske teme udaljene od političkih strasti i interesa savremenosti. znatno više od imperijalnog. sećanja i strahovi produžavaju da formiraju kulturu i politiku regiona i tu socijalnu činjenicu treba objasniti “ (Бейссингер 2008: 158. Ovaj dugoročni i ambiciozni istraživački projekat eksplicitno polazi od stava da „Ruska imperija predstavlja okončanu prošlost“. sećanje na nju i strah od nje – sve vreme postoji u tom regionu. 2008: 18). 2008: 17). Stoga se istoričar mora podvrgnuti „samoanalizi“. 220 34 Stavom da Ruska imperija pripada prošlosti (te je stoga. Prema njemu: „Moramo priznati da stremljenje da se bude imperija. dajući mu mogućnost da sagleda ’istine’ i drugih aktera“ (Miller. kontekstualizacijom tih odnosa u širem okviru makro-sistema kontinentalnih imperija.

raspad imperija u velikoj meri bio je upravo posledica kratkovide političke podrške imperijalnih centara nacionalnim pokretima pre Prvog svetskog rata i tokom njega: „Potencijali imperija. učesnik tog procesa“ (Миллер. u izgradnji nacija i nacija-država imperije nisu bile samo pozadina ili smetnja – u stvarnosti. počele da protiv svojih suseda aktivno igraju na etničku kartu i konačno su razorile kontinentalni imperijalni makrosistem koji je imao stabilizujuću ulogu. 2008: 22). u proučavanju nacionalne politike i procesa izgradnje nacija. 2008: 20). imperije su. One su se prilagođavale izazovima modernog sveta tako da je pravilnije govoriti o njihovoj krizi nego o propasti. 35 S obzirom na nehomogenost imperije kao političke zajednice. Samo u pripremama za veliki evropski rat i tokom njega. Habzburga. nastojali su da postanu „pokrovitelji“ delova stanovništva u drugim imperijama: „Važno je imati na umu da su mnoge etničke ili etno-religijske grupe bile podeljene između dve. 36 „Na taj način. staleških. Mozaičnost imperijalnog prostora i broj istorijskih aktera naročito raste udaljavanjem od „imperijalnog jezgra“ ka „obodnim krajevima“ čiju istoriju ne možemo razumeti bez uzimanja u obzir šireg okvira – susednih imperija koje kao „spoljašnji akteri“ utiču na procese izgradnje nacija u proučavanom prostoru. a imperijalni centri. delanje i posledice istoričar nastoji da razume i objasni znatno je veći od onog koji sadrži kliše istorije imperije kao „drame sa dva glumca“ – „rusifikatorske države nasuprot onih koji se opiru rusifikaciji (u primitivnoj verziji nacionalnih narativa). one su bile važan.35 Tim pre. Zato je u mnogim slučajevima rezultat procesa formiranja identiteta i stvaranja predstava o nacionalnim teritorijama u velikoj meri zavisio od interakcije koja se odvijala u okviru makrosistema kontinentalnih imperija“ (Miller. broj istorijskih aktera (različitih vrsta grupa – etničkih. tri ili. Vremenom. poput Jevreja. pozivajući se na religijsku ili etničku srodnost. Hoencolera i Otomana“ (Miller. te su tako sebe učinile plenom istorije“ (Miller. četiri imperije. ili države koja prosvećuje zahvalno lokalno stanovništvo (u primitivnoj verziji ruske istoriografije)“ (Miller. „situacioni pristup“ u rekonstrukciji procesa izgradnje nacija u okviru imperija zahteva istraživanja 221 . 2008: 19).IMPERIJALNI NARATIVI „Prema tome. nisu još bili iscrpljeni početkom rata. važnost ovog šireg kontesta povećavana je uporedo s jačanjem nacionalnih pokreta i njihovom instrumentalizacijom u odnosima imperijalnog rivaliteta i bespoštedne borbe za teritorije. veoma je važno imati na umu čitav skup (makro-sisterm) kontinentalnih imperija Romanovih. 2008b: 122). Prema Milerovom mišljenju. 2008: 26–27)36. Osim uvida u brojnost istorijskih aktera. izuzev možda Otomanske. napuštajući ranija ograničenja. religijskih. bar u dugom XIX veku. što su granice na imperijalnim periferijama najčešće delile etničke i religijske grupe. ako ne i glavni. profesionalnih) čije intencije.

na primer.“ (Lieven. s ciljem da se identifijuju učesnici i razume logika njihovog delovanja. 2008: 18). Pored toga. prvo i pre svega. 38 U diskusiji povodom zbornika Nasleđe imperije i budućnost Rusije jedan od učesnika (istoričar D.38 U tom pogledu. oslanjanja na problematične geografske granice.) konteksta istraživanja predstavlja jednu od najvažnijih „korekcija“ u odnosu na klasični „regionalni pristup“.39 Takođe. čini se da „imperija“ i „imperijalnost“ dele sudbinu „nacije“ i „nacionalizma“ – opšteprihvaćena određenja ovih pojmova ne postoje. 2000: xiv). 2008). 37 „Prednosti koje pristalice regionalnog pristupa ističu – npr. savremena „imperiologija“. neravnopravnost statusa „centra“ (imperijalnog jezgra) i „periferije“ u imperijama prevazilazi uobičajene razlike u stepenu (ne)razvijenosti unutar nacija-država. 39 Tako. Čitaoci Milerovih radova. usmeravanje pažnje ka lokalnim akterima i procesima. taj pristup omogućava izbegavanje onih opasnosti koje karakterišu regionalni pristup – poput esencijalizacije regiona. 2001: 4). te nije. ne nalaze definiciju tog koncepta koja bi sadržala eksplicitno naveden skup njegovih „objektivnih karakteristika“. Takođe.. sa slabim međusobnim direktnim vezama (Motyl. bila praćena formulisanjem programa i strategija njihovog izjednačavanja i homogenizacije. napuštanje na imperiju i naciju centrirane perspektive – još bolje se obezbeđuju situacionim pristupom. mora da odustane od pokušaja formulisanja opšte i na sve istorijske slučajeve primenljive definicije „imperije“. 2008: 20). to ne znači da se neke od deskriptivnih karakteristika političkih zajednica koje nazivamo „imperijama“ ne mogu identifikovati kao neka vrsta zajedničkih crta ili skupa „porodičnih sličnosti“. Milerov odgovor bio je kratak: „Ne mogu“ (Круглый стол.. Već pominjana multietničnost i multikonfesionalnost svakako je jedna od takvih karakteristika „imperije“ kao heterogenog političkog prostora. marginalizacije aktera izvan regiona“ (Miller. te što je moguće potpunije rekonstruiše kontekst njihovih međuodnosa“ (Miller. poput ekonomskih i administrativnih). prema Milerovom uverenju. Furman) pitao je Milera da li može ukratko da kaže šta je imperija. uprkos činjenici da u njima „imperija“ ima status „ključne reči“. etnokonfesionalnih i međuetničkih odnosa (kao i različitih drugih aspekata njihove interakcije. Ipak. 222 struktura njihovih interakcija: „Središte pažnje prenosi se na poseban sistem etno-kulturnih. sve do epohe nacionalizma. Sama struktura tog prostora nalik je točku bez čvrstog obruča – sva periferna područja povezana su sa centrom. veoma veliku državu koja obeležava međunarodne odnose svoga vremena. ta kontekstualizacija nas vraća ključnom okvirnom konceptu – samoj „imperiji“. Po uzoru na studije nacionalizma.37 Istovremeno.tre}i program LETO–JESEN 2009. međunarodnog. Dominik Liven ističe: „Pod ’imperijom’ podrazumevam. . Upravo ovo usložavanje i proširenje obuhvaćenog (političkog. religijskog itd. ona označava političku organizaciju (polity) koja vlada obimnim teritorijama i mnogim narodima jer je način upravljanja prostorom i multietničnošću jedna od večitih dilema imperija..

godine u tekstu istoričara Pogodina: „Ruski suveren (gospodar) rodio se i izrastao na ruskoj zemlji i sve oblasti zadobio je sa ruskim narodom. on ističe razlikovanje tradicionalne kontinentalne imperije zasnovane na lojalnosti prema dinastiji koja svoju vladavinu zasniva na „božanskom pravu“41. ima i političku kontrolu nad unutrašnjom i spoljnom politikom drugog entiteta – podređene periferije“ (Doyle. heurističko sredstvo u istraživanju konkretnih istorijskih epoha i analize pojedinih imperijalnih političkih praksi. pa u skladu s određenjem Majkla Dojla. te njegovog neuspeha u konsolidovanju nacionalne države unutar „jezgra“ imperije Romanovih. Ipak. različitih sporazuma o upravljanju svakim od segmenata. danak i vojnu saradnju sa centrom“ (Tilly. (2) primenu vlasti pomoću posrednika koji poseduju značajan stepen autonomije unutar svog domena. zauzvrat. a ne na rusko poreklo. ali toleriše dva glavna elementa indirektne vladavine: (1) zadržavanje ili stvaranje posebnih. Centralna vlast primenjuje vojnu i fiskalnu kontrolu u svakom od segmenata svog imperijalnog domena. koja bi sadržala skup „objektivnih karakteristika“ primenljivih na sve slučajeve i oblike „imperija“ tokom ljudske istorije. Podsećajući čitaoce na terminološku distinkciju između „imperije Romanovih“ i „Ruske imperije“. 41 Sve do vladavine Aleksandra II (1857–1881) Romanovi su svoju vlast legitimizovali pozivanjem na inostrano. samodržavlja i pravoslavlja)42. Tezu o imperijama kao „inkubatorima“ modernih „nacija-država“ Miler koristi u tumačenju nastanka i dinamike razvoja ruskog nacionalizma. U tome su sledili prethodnu dinastiju (Rjurike) koji su svoj rodoslov (prema Степенной книге царского родословия iz 1580-ih godina) izvodili od rimskog imperatora Avgusta – njegovog brata Prusa od koga se direktno nižu „sedamnaest pokoljenja“ (stupnjeva) Rjurikoviča i formiraju „čvrstu lestvicu do neba“ (Когут. Miler se oslanja na definiciju imperija Čarlsa Tilija: „Imperija je velika složena politička zajednica čije delove centralna vlast povezuje indirektnom vladavinom. Miler s pravom ukazuje na činjenicu da pomenuti elementi „imperijalnosti“ mogu da budu i samo pomoćno. a za uzvrat isporučuju pokornost. 1997: 3). Navedeni konstitutivni 223 . 1986: 12). 42 Promena u „legitimacijskoj formuli“ jasno je naglašena 1864. tj. imperiju možemo da odredimo kao „sistem interakcije dva politička entiteta od kojih jedan. pozivati se na princip „narodnosti“ (народность) kao na jedan od tri konstitutivna principa „Ruske imperije“ (pored tradicionalnih.IMPERIJALNI NARATIVI U naglašavanju razlikovanja između „indirektne“ i „direktne“ vlasti koja karakteriše imperije i nacije-države. pomenute i brojne druge definicije ne vode konsenzualnom usvajanju jedne. vladajuća metropola (nosilac efektivnog suvereniteta). ruskim radom i ruskom krvlju. 2001).40 Sama reč − imperium − izvorno označava suverenu moć. 40 Sistem upravljanja i kontrole imperijalnog centra nad periferijama pretežno je indirektan i zasnovan je na davanju povlastica lokalnim elitama koje. od imperije koja se u sklopu modernizacije počinje „nacionalizovati“. iskazuju lojalnost suverenu.

Tumačenju značenja Uvarovljeve formule Miler posvećuje jedno poglavlje svoje knjige jer u njoj vidi početak ne samo procesa „nacionalizacije“ imperije već i programske obrise budućeg imperijalnog projekta izgradnje „ruske nacije“: „Uvarov je bio prvi u višim ešalonima ruske birokratije koji je shvatio važnost nacionalizma kao nove ideologije i novog političkog principa. 2008: 142). u principu „narodnosti“ video drugo. prema Miller. Imeretija. imperija) neće potrajati ni dve nedelje. već čoveka sastavljenog od svih nacionalnosti koje žive u Rusiji je apsurd koji nijedan pravi Rus ne može da sasluša bez osećanja indignacije“(cit. pobunom Dekabrista (1825) i Poljskim ustankom (1830–1831). 44 Poznati spor „slovenofila“ i „zapadnjaka“ može se interpretirati kao debata koja je omogućena tim „okvirom“ – kao rasprava o značenju. etničkom i verskom raznolikošću na ogromnom prostoru nastalom . Uvarovljev je takođe bio „reaktivan“. 224 Kurlandija. autora teorije koja se obično naziva „oficijelnim nacionalizmom“ (теория официальной народности. Za razlku od druga dva principa trijade.44 Šta je u autokratskoj monarhiji Romanovih sa njenom staleškom strukturom. Kolos (tj. ali je samo njeno uvođenje u „legitimacijsku formulu“ otvorilo mogućnost društvene debate i artikulacije različitih shvatanja „nacije“ i „nacionalnih interesa“. jednakost u pravima svih slojeva. velovi njegove odore. Ne videti u suverenu Rusa. On je mnogo potpunije od svih drugih shvatao mnoge opasnosti sa kojima će se kasnije suočiti imperija i dosledno se trudio da razvije strategiju usmerenu ka budućnosti.tre}i program LETO–JESEN 2009. Usmeren pre svega ka održanju ili „konzerviranju“ postojećeg samodržavnog poretka43. a njegova košulja je sveta Rusija. sadržini i konstitutivnim principima „ruskosti“ ili. grofa Sergeja Uvarova (1786–1855). vidljivo je iz Uvarovljevih reči: „Ako prihvatimo čudovišne ciljeve ograničenja vlasti monarha. tj. te da nađe načine da iskoristi elemente nacionalističke politike u konsolidaciji položaja imperije“ (Miller. Štaviše. official nationality). kao spor oko definisanja ruskog nacionalizma. nacionalno predstavništvo prema evropskom maniru i tobožnju konstitucionalnu formu vladavine. Uvarov je. imperija će propasti pre nego što te lažne promene budu okončane“ (cit. principi Ruske imeprije formulisani su u poznatoj „trojedinoj formuli“ ministra prosvete za vreme vladavine Nikolaja I. Kao i kasniji razvijeniji pokušaji formulisanja programa ruskog nacionalizma. 2008: 144). a s druge strane. 43 Centralno mesto koje u trijadi ima „samodržavlje“ kao presudan za održanje celovitosti i snage imperije. prema: Miller. „narodnost“ nije bila jasno određena. svojom afirmacijom u međunarodnom „merenju snaga“ (pobedom nad Napoleonom)... savremenije sredstvo učvršćivanja imperije. 2008: 153). pored tradicionalnog religijskog opravdanja vlasti („pravoslavlje“). drugim rečima. s jedne strane. Aleutija i Kurilija su u suštini znaci na njegovoj rizi. predstavljao je svojevrsan „odgovor“ na izazove pred kojima je imperijalno samodržavlje stavljenom.

bio je motivisan međusobno ograničavajućim i teško ostvarljivim ciljevima – zadržavanju (tradicionalnog) principa samodržavlja. nastojala da definiše i postepeno proširi svoje uže. mogla da znači „nacija“ i „nacionalnost“? Dva međusobno suprotstavljena odgovora na ovo pitanje ideološki su artikulisana u slovenofilskom i zapadnjačkom pokretu ruske inteligencije. godine. prema Milerovom mišljenju. Ipak. počivalo na nerealističnom. Rešavanje ovog svojevrsnog problema „kvadrature kruga“ u drugoj polovini XIX veka nije. „nacionalno jezgro“ iz koga. uz istovremeno stvaranje (moderne) „ruske nacije“. novim Poljskim ustankom. kao i u slučajevima drugih imperija u okviru kojih su nastale nacije-države. ujedinjenjem Nemačke i Italije. buka oružja 45 „Ova teza da Rusi nisu pravili razliku između imperije. kako se to često u literaturi sugeriše. nacionalne države i nacije više puta je ponavljana u različitim radovima. „zapadnjački“ pravac artikulacije „nacije“ kao političke zajednice pretpostavljao je postojanje institucije (nacionalnog) političkog predstavništva i autonomije „društva“ što je bilo u suprotnosti sa principom samodržavlja. te stvaranju jedinstvene „nacije-države“ na celokupnoj teritoriji Ruske imperije. 2008: 163).. Dvostrukost ovog zadatka. strašno pitanje! Ono je Arhimedova poluga kojom se diže celi globus. a reformska politika Aleksandra II nastojala praktično da ostvari. čitava istorija preokreće. ne odustajući od suvereniteta nad celokupnim svojim prostranstvom. saradnik najuticajnijeg tadašnjeg ruskog časopisa (Русский вестник) je istakao: „Pitanje nacionalnosti je veliko. Prvi je idealizacijom „naroda“ (slovensko-seljačkog elementa s religijsko-metafizičkom osobinom ’sabornosti’) dovodio u pitanje čitav poredak novovekovne (post-Petrovske) imperije i suočavao je sa problemom redefinisanja njenih teritorijalnih granica (sužavanjem na etničko-ruski ili proširenjem na panslovenski prostor). Mapa Evrope iznova se iscrtava. Drugi. a u promenljivim unutrašnjim i spoljno-političkim okolnostima. 225 . asimetričnim statusima. Ruska imperija je. utopijskom programu asimilacije svih podanika ruske imperije u „rusku naciju“. ruska imperijalna politička elita nije mogla da zanemari važnost nacionalnog pitanja. navodeći mnoge istoričare na zaključak kako program ruskog nacionalizma nije bio ništa drugo do očigledno nerealističan projekat pretvaranja imperije u nacionalnu državu“ (Miller. suočena s porazom u Krimskom ratu. Uvarov samo trasirao.45 Naprotiv. otežavala je njegovo rešavanje. „Srednji put“ koji je. upravlja različitim „periferijama“ s nejednakim. opirući se na tradicionalne imperijalne metode. kao i problemima koje su imali Habzburgovci.. elita samodržavne vlasti kolebala se između izbora prioriteta – stvaranja nacionalne države i očuvanja imperije.IMPERIJALNI NARATIVI ekspanzijom Moskovske kneževine. U jednom od brojnih rasprava o rusko-poljskom pitanju 1861. ali su oba bila u sukobu sa samodržavljem kao nosećim elementom imperijalne konstrukcije.

„oseća kao da nije u ruskoj zemlji“. sebe vidiš kao člana opšteruske porodice. udaljenosti od ljudi. Romana Šporluka i Džefrija Hoskinga) koji u samoj „Pojam Rus bio je širi od onog koji ima u današnjem značenju. ruski nacionalizam je na svojim „mentalnim mapama“ jasno razlikovao „idealnu otadžbinu“ ove „opšteruske nacije“ od teritorije same imperije koja je uključivala niz oblasti u kojima su živeli narodi koji nisu ulazili u ruski „nacionalni korpus“. 2008: 164). dok je dominantno mesto zauzimalo određenje „ruske nacije“ kao zajednice tri istočno-slovenske „grane“ ili ruska „plemena“: Velikorusa. ali ih još ne možemo dobro objasniti: Šta čini suštinu nacionalnosti? Šta je njen. gde su živeli pre nego što su se razišli“ (Аксаков. Malorusa i Belorusa. Milerove istorijske analize pokazuju da kao što je bio veoma mali broj onih koji su u XIX veku „rusku naciju“ faktički poistovećivali sa celokupnom „imperijom“ (bez obzira na to da li su „naciju“ shvatali kao „političku“ ili „etničku“ kategoriju). Tu se više nego bilo gde osećaš Rusom. osećaš svoje srodstvo sa svim njenim razdvojenim delovima – malorusima.i belo-Rusa jer je sve njih uključivao u jedan etnički entitet“ (Miller. Oba stanovišta (maksimalističko i minimalističko) bila su na marginama diskursa ruskog nacionalizma. ističe da se on tamo. malo. a otkrivaju se novi razlozi za međunarodno neprijateljstvo. šta je to nacija?“ (cit. opet okupili zajedno u kući gde su proveli svoje detinjstvo. Za razliku od toga. živeći već odavno odvojeni. još malobrojniji su bili oni koji su zamišljenu rusku nacionalnu državu poistovećivali s teritorijom koju naseljavaju etnički „Velikorusi“ (Miller. Svi ti delovi su kao članovi jedne porodice koji su se. čuješ svoju vezu sa prošlošću. bazični element? U kakvoj oblasti deluje ta kohezivna moć kada privlači ljude i ujedinjuje ih u grupe nazvane nacijama? Konačno. hvaleći vegetaciju Povoložja. 47 Kao ilustraciju razlikovanja „idealne otadžbine“ i teritorije imperije mogu se navesti stavovi Ivana Aksakova iz njegovih Pisama porodici (Письма к родным 1849–1856) u kojima.46 Oslanjajući se na tezu o njihovom zajedničkom etničkom poreklu. on se nije suštinski razlikovao od drugih nacionalizama u „jezgrama imperija“..47 U tom pogledu. te da ga progoni „mučno osećanje daljine.. taj projekat je istovremeno negirao postojanje kvalitativne različitosti između veliko-. Pošto je u pitanju etnički koncept koji je pravio oštru razliku između Rusa i drugih naroda imperije.. jezičkoj srodnosti i istorijskoj tradiciji. Odnosio se na sve istočne Slovene i njim je označavan cilj projekta izgradnje ruske nacije koji ćemo uslovno nazvati ’velikom ruskom nacijom’ ili ’sveruskom nacijom’. 1994: 281. belorusima i ostalim. „U Malorusiji čovek nema to osećanje..tre}i program LETO–JESEN 2009. naročito u situaciji izbora između različitih tumačenja značenja „nacije“ koja često imaju suprotstavljene političke implikacije. prema: Renner. godine nema jednostavnih odgovora ni danas. da tako kažemo. veri. 255). pa autori (poput Hansa Rodžera. Mi vidimo te činjenice. Na ova pitanja postavljena 1861. 226 ne prestaje. od sveta na koji je navikao i bez koga ne može živeti“. 2003: 26). okružen „azijatskim plemenima“. 46 . 2003: 669).

od kojih je dvadeset jedno izašlo u Sankt-Peterburgu. U njenoj pozadini bio je spor s poljskim težnjama za obnovom gra„Mnogi autori Sinopsis smatraju prvim istorijskim udžbenikom napisanim u Rusiji. slomom imperije u Prvom svetskom ratu i Revoluciji. za razliku od drugih imperijalnih nacionalizama. jedan od paradoksa projekta izgradnje „opšteruske nacije“ leži u činjenici da je osnov za njegovo istorijsko-ideološko utemeljenje potekao upravo s teritorije današnje Ukrajine. Ovo delo bilo je veoma popularno – do 1836. 2001). Istina.48 Ovu tezu o kontinuitetu istorije i jedinstvu istočnih Slovena. Ukrajinci i Rusi su razmatrani kao izdanci jednog naroda koji dele zajedničko istorijsko nasleđe. njegova centralna koncepcija nastavila je da služi kao osnova ruske imperijalne istoriografije i obezbeđuje imperiji istorijsku i političku legitimnost“ (Когут. bio – kako se to onda govorilo – odbačen „na đubrište istorije“. 2001). Mada su se kasnije ruski istoričari kritički izjašnjavali o Sinopsisu kao istorijskom tekstu. oslobođenu religijskog jezika i letopisnog stila. već da su to ruske nacionalne teritorije od tada je postala doktrina ruskog nacionalizma. pravoslavnu veru i. imperijalnu i rusku nacionalnu istoriju s ciljem predstavljanja praktično neprekidne hiljadugodišnje istorije ’Rusije’ i ’ruskog naroda’. religijsku. u prvom službeno odobrenom udžbeniku ruske istorije formulisao je tridesetih godina XIX veka istoričar Nikolaj Ustrjalov. Njegov „pragmatični sistem ruske istorije“ označava prelazak na nacionalni istoriografski narativ u čijem središtu je istorija „sve-ruske nacije“. Upravo u okviru ovog narativa. zato.IMPERIJALNI NARATIVI činjenici postojanja „imperije“ vide ključnu prepreku procesu izgradnje ruske nacije gube iz vida da ideologija i politički program izgradnje „opšteruske nacije“ nije nužno nespojiv s održanjem imperije. neizmenjena sve do XX veka“ (Miller 2008: 145)49. godine štampano je u oko trideset izdanja. u „Sinopsisu“ (Kijev 1674) izložena je koncepcija jedinstvene istorije „slovensko-ruskog naroda“ koja je poslužila kao polazište imperijalnog istoriografskog „velikog narativa“ (grand narrative) koji je „objedinio dinastičku. litvanskih i čak nekih poljskih etničkih teritorija razmatrala kao deo ’ruske’ istorije“ (Когут. 49 „Ustrjalovljeva shema poslužila je kao principijelni model većine kasnijih opštih radova o istoriji Rusije u kojima se prošlost ukrajinskih. kao i fokusiranosti na dinastičko-državnu istoriju. konačno. zajedničku nacionalnu sudbinu“ (Когут 2001). dvadeset godina posle „pripajanja“ ili „ponovnog ujedinjenja“ teritorije hetmana Bogdana Hmeljnickog imperiji Romanovih (1654). Naime. uključujući i one delove koji u prošlosti nisu bili obuhvaćeni granicama imperije: „Tvrdnja da Malorusija i Belorusija ne pripadaju samo Imperiji.. beloruskih. projekat „opšteruskog nacionalizma“ pretpeo je istorijski neuspeh koji se decenijama manifestovao jačanjem rivalskih.. Posmatrano iz savremene perspektive. užih nacionalnih projekata (formiranjem posebnih nacionalnih identiteta) da bi. 48 227 .

on se. Istovremeno. elite etničkih grupa „zapadnih . 2008: 172). Milerova istoriografska rekonstrukcija ruskog nacionalizma druge polovine XIX veka može biti svedena na isticanje razlike između „Ruske imperije“ i „(sve)ruske nacije“. a kasnije dodatno artikulisan u debati s ukrajinskim nacionalizmom. 50 nica iz 1772. s jedne strane. Jer. Petar Struve je kao jedan od ratnih ciljeva 1914.) organizma“ (Miller. u izvesnoj meri sledili su autonomne puteve razvoja“ (Hagen.tre}i program LETO–JESEN 2009. kao i sistema „spojenih sudova“ kontinentalnih imperija. aneksiju „ruske Galičine“ (Galicije). U knjizi o „ukrajinskom pitanju“ upravo su struktura uzajamnih odnosa i dinamika razvoja različitih formi ruskog i ukrajinskog nacionalizma bili u fokusu Milerove pažnje. Pošto se situacionim pristupom istražuju „različite forme socijalnog uzajamnog delovanja“. godine istakao „ponovno ujedinjenje i sjedinjavanje u imperiji svih delova ruskog naroda“. godine: „Poljska predstava ’idealne otadžbine’ uključivala je znatan deo teritorija s većinskim istočno-slovenskim stanovništvom (savremenu Belorusiju i deo moderne Ukrajine) koje su u ruskoj društvenoj svesti smatrane ’iskonsko ruskim’. ruski nacionalni projekat tumači se sa stanovišta njegovog odnosa spram drugih nacionalnih pokreta kako na obodima imperije. Miler je ruski nacionalni narativ morao da interpretira ne samo kao reakciju na imperative modernizacije imperije već i kao odgovor na rivalske nacionalne projekte. 2001). sasvim konzistentno. Formulisan u sukobu s poljskim nacionalnim pokretom koji se zalagao za obnovu imperijalnih granica Poljsko-litvanske unije. tj. Belu i Crvenu (Червонную) Rusiju sa njenim korenom u Kijevskoj Rusi (Русь). s druge strane. Nezavisno od razmatranja razvoja i dinamike suprotstavljenosti dva preklapajuća (rusko-poljska) „nacionalna projekta“. zalagao i za „obnovu Poljske kao posebnog nacionalnog (ne imperijalnog – M. S. Malu. tako i izvan njenih granica.51 Polazeći od metodologije „situacionog pristupa“ istoriji izgradnje nacije u imperijalnom „jezgru“. koncept „ruske nacionalne teritorije“ ne samo što se nije poklapao s teritorijom imperije već je pomerao te granice ka oblastima Habzburške monarhije naseljenim istočnim Slovenima (Istočna Galicija. Ovo preklapanje ’idealnih otadžbina’ činilo je rusko-poljski sukob nepomirljivim. bila je glavni ideološki osnov ruske pozicije u tom konfliktu“ (Miller 2003: 25). 51 U prikazu Ukrajinskog pitanja Mark fon Hagen opravdano ističe: „Miler insistira na razlikovanju između oficijelnog nacionalizma autokratije i nacionalizma koji artikulišu elite izvan državnih struktura – iako su ta dva fenomenabila tesno povezana. uprkos raširenom uverenju da je ukrajinski (maloruski) nacionalni pokret bio samo plod „poljske intrige“ (Katkov). 228 Polazeći upravo od takvog koncepta ruske nacionalne teritorije kao jezgra imperije („velike Rusije“). a koncepcija sve-ruske nacije koja je ujedinjavala Veliku. te diferencijaciju verzija samog tog „nacionalizma“. Bukovina i teritorija današnje zakarpatske Ukrajine)50.

alternativni projekat izgradnje posebne ukrajinske nacije. „Emski ukaz“ o zabrani uvoza knjiga iz Galicije i izvođenja pozorišnih predstava na ukrajinskom (1876). dugoročnog i pozitivnog programa izgradnje (opšteruske) nacije. Pored poljskog. nacionalne kulture i posebnog unutar-ruskog identiteta)52. to ne znači da su ukrajinski jezik i kultura. nasuprot opšteruskom. a njeni protagonisti ismejavani su kao hohli (seljaci) ili se vlast protiv njih borila kao sa mazepincima (izdajnicima. „Valuevski cirkular“ o zabrani štampanja udžbenika i naučno-popularnih knjiga na ukrajinskom jeziku (1863). Ukrajinci nisu bili izdvajani niti diskriminisani na konfesionalnom ili rasnom osnovu. postavlja se pitanje i o useljavanju ruskih elemenata i izbacivanju svih nezadovoljnika i pobunjenika iz Ako je u samodržavnoj imperiji moguće govoriti jezikom „individualnih prava“.IMPERIJALNI NARATIVI krajeva“ imperije uporno su insistirale na njihovoj posebnosti i različitosti od „Velikorusa“.. do zahteva za posebnim političkim statusom Ukrajine te. Politika imperijalnih vlasti prema ukrajinskom nacionalizmu bila je. nekonzistentna i pretežno restriktivna. njihova samobitnost nije priznavana. Različite forme ukrajinskog nacionalizma – od „ukrajinofilije“. a nedosledno sprovođeni planovi „rusifikacije“ Zapadnih oblasti bili su u unutrašnjoj protivrečnosti s dominantnim narativom o „iskonskoj ruskosti“ tih krajeva.. kao i ukrajinski etnos kao zajednica uživali veliko poštovanje – naprotiv. Ako je dopušteno da tako radimo u ruskoj oblasti. Ipak.. na kraju.) (Каппелер 1997). čak je i ministar unutrašnjih poslova Valuev uviđao pomenutu protivrečnost: „Postoji suprotnost između priznavanja te oblasti kao istinsko i istorijski ruske. onda se mora imati na umu ocena Andreasa Kapelera da u imperiji Romanovih nije bilo diskriminacije pojedinaca zbog njihovog ukrajinskog ili beloruskog porekla i pripadnosti: „Za Ukrajince i Beloruse koji su zvanično smatrani Rusima. te nedovoljno usmerena ka realizaciji nekog celovitog. šta ćemo činiti u onim koje nisu ruske? Takođe.53 Posledice restriktivne jezičke politike54 bile su kontraproduktivne jer se njima snažio sam ukrajinski pokret. Komentarišući administrativne mere usmerene ka potiskivanju „poljskog“ i jačanju „ruskog elementa“ u severo-zapadnim gubernijama (litvansko-beloruskim oblastima). 2004: 247). 54 Rešenje o zabrani latinice za ’maloruska narečja’(1859). S. separatitizma – predstavljale su. prema Milerovoj oceni.. 53 Slično stanovište zastupa Mihail Dolbilov: „Mnoge od mera rusifikacije (u najširem značenju tog termina) nisu odražavale šire i promišljenije strategije asimilacije“ (Dolbilov. po imenu Mazepe koji je prešao na stranu Šveđana u ratu sa Petrom Velikim – M. formirani su nacionalni pokreti maloruskog (ukrajinskog) i beloruskog stanovništva koje je s oficijelnog stanovišta smatrano delom „opšte-ruske nacije“. bila je u principu otvorena svaka vrsta karijere – pod uslovom da su ovladali ruskim jezikom. i mera koje se predlažu. 52 229 . preko zahteva za kolektivnim kulturnim pravima (priznanje jezika..

9%). 55 te oblasti. slično je razmišljao i liberalni publicista i istoričar Pipin: „Čudno je bilo čitati da mi moramo izvršiti rusifikaciju oblasti koje su ruske. Miler ne nastoji samo da izbegne „diskurs viktimizacije“ koji karakteriše tradicionalnu jevrejsku istoriografiju. čini od ove teme istraživački izazov pogodan za „testiranje“ autorove metodologije „situacionog pristupa“. 56 „Jevreji su ’prešli’ u Rusiju. 4%“ (Миллер. 1793 i 1795. Uprkos tome. prema: Горизонтов. Michael Stanislawski. 1825–1855. nimalo slučajno. a vrhunac je dostinut 1880. 230 Poput Valueva. taj narativ mora biti dopunjen i ispravljen“ (Miller. godine. 1995). one iste oblasti čiji su stanovnici protiv poljskih pretenzija isticali da je čisto ruska. neočekivano je postala država sa najbrojnijim jevrejskim stanovništvom na svetu. već i da istovremeno kritički razmotri niz zakonodavnih i političkih mera imperijalne vlasti. 1772–1825 (Northern Illinois University Press. 1986) i Imperial Russia’s Jewish Question. Tsar Nicholas and the Jews: The Transformation of Jewish Society in Russia. da bi se odmah zatim ispostavilo da je toliko neruska i toliko iskvarena poljskim uticajem da je bilo potrebno tu oblast popraviti i istinski rusifikovati“ (cit. Russia’s First Modern Jews: The Jews of Shklov (New York and London: New York University Press. godine – 53. 2002: 4)56. 1995). Ambivalentnost procesa „nacionalizacije“ imperije Romanovih i protivrečnosti politike vlasti u Zapadnim oblastima manifestuju se na primeru istorije Jevreja koji su. a poslednjih decenija postojanja imperije nisu uspele ni da obezbede sigurnost svojih jevrejskih podanika. 2001: 147–148). 1834.tre}i program LETO–JESEN 2009. Jedan od ovih korektivnih. 1855–1881 (Cambridge. posle treće podele Poljske. Russia gathers her Jews: The Origins of the ’Jewish Question’ in Russia. Oslanjajući se na niz novijih radova o ruskom jevrejstvu57. (Philadephia: The Jewish Publication Society. ne mičući se sa mesta. David E.8%) svih Jevreja na svetu. 2008: 93–138). U 1880. Emocionalna opterećenost „jevrejskog pitanja“ tokom „dva veka“ u kojima su rusko-jevrejski odnosi prolazili kroz različite faze. godine nešto manje od polovine (46. Stoga. Kao posledica podela Poljske 1772. 1983). na primer: Nathans (2002). sa svim ’drevnim osnovama ruske narodnosti’. Fishman. 2008: 126). 2004: 249)55. godini jevrejsko stanovništvo Rusije je činilo gotovo četvrtinu (22. Imperijalne vlasti nisu uspele da stvore i primene efektivne političke mere za emancipaciju i uključivanje Jevreja u imperijalno društvo.. prema: Dolbilov. imperija u kojoj ranije u principu nije bilo dozvoljeno useljavanje Jevreja. do- . kako se Rusi mogu uvoditi u oblast koja je već ruska?“ (cit. Долбилов. Jer. John Klier. Miler najduže poglavlje svoje druge knjige posvećuje razmatranju problema odnosa imperije Romanovih i Jevreja (Miller. postali „najveća neslovenska i nehrišćanska etnička grupa u imperiji“ (Nathans. te osudi pojave antisemitizma u ruskom društvu: „Narativ jevrejske patnje i ugnjetavanja u imperiji Romanovih uključuje neosporne činjenice i odražava duboke emocionalne traume.. 2006: 3003) 57 Videti.

napustila tradicionalno okruženje svojih roditelja (shtetl) i otišla na univerzitete: „Preobraćanje u Puškinovu veru značilo je napuštanje roditeljskog doma. o ’rusifikacijama’ kao celom skupu različitih procesa i odnosa koji se često ne razlikuju samo u detaljima manifestovanja opšteg principa. opravdani zaključak da imperijalne vlasti nisu uspele da od ruskih Jevreje učine „verne podanike“ (Keisertrau). neznanje. 2003). 2008: 94). onda je jevrejski svet predstavljao tišinu. Ne ulazeći ovde u izlaganje različitih aspekata „jevrejskog pitanja“ u imperiji Romanovih. jer je to sredstvo odbrane od iskušenja esencijalizacije istoriografskih narativa. U krajnjoj liniji. administrativno-upravna i politička unifikacija imperijal58 Ne ublažavajući ocenu nesposobnosti imperijalnih vlasti. već samoj njihovoj unutrašnjoj logici i prirodi“ (Miller. 60 Ovo drugo značenje „rusifikacije“ može se primeniti na veliki deo jevrejske omladine koja je prošla državne škole. te posebno „poljskog problema“59 i dinamike odnosa Rusije prema susednim imperijama. Miler ističe: „Problemi su bili komplikovaniji usled činjenice da (ruski) Jevreji nisu bili poput onih u zapadnoj Evropi koji su u velikoj meri u XVIII veku integrisani u lokalne zajednice. otežavale proces integracije – Miler se poziva na istoričara Jakova Kaca koji je u svojim radovima pokazao da su se „zidovi geta gradili sa obe strane“ (Миллер. mora da bude dopunjen uvidom u uspeh ruske kulture da ih privuče i učini ih „vernim Puškinu“ (Pushkintreu). nasuprot njihovoj akulturisanoj zapadnoevropskoj braći po veri“ (Miller. već tradicionalistički izolovani – Jevreji koje su ubrzo nazvani Ost-Juden. to je bila jedna od posledica „rusifikacije“ – pojma koji označava široki spektar. ali neposrednije.IMPERIJALNI NARATIVI punskih pravaca je u istraživanju karakteristika (tradicionalizma) ruske jevrejske zajednice koje su. verska i obrazovna politika. 2008: 45). 2004: 136). 231 . Tokom sedamdesetih i osamdesetih godina XIX veka revolucija mladih Jevreja protiv sopstvenih roditelja širila se Rusijom – konačno u formi marksizma. kao frojdovska porodična romansa“ (Slezkine. ropstvo i tamu. kao o različitim praksama (državnih i društvenih) aktera koje mogu da budu usmerene kako ka „akulturaciji“. Miler na primeru ruskih Jevreja pokazuje neophodnost istraživanja razvoja i unutrašnje pluralizacije grupe. slobodu i svetlost. tj. Celovitije sagledavanje istorije ruskih Jevreja pretpostavlja njenu kontekstualizaciju u širi okvir istorije „imperijalne periferije“. 59 Na „poljski faktor“ u ruskoj imperijalnoj politici prema Jevrejima skreće pažnju Džon Klir: „Mnoge mere koje se smatraju ’antisemitskim’ nisu bile izvedene toliko iz neprijateljstva prema Jevrejima. često suprotstavljenih. koliko iz straha od Poljaka“ (Kiler. tj. do nečijeg aktivnog usvajanja i prihvatanja vrednosti ruske kulture.60 Stoga Miler o „rusifikaciji“ piše u množini61. Jezička. Долбилов 2006: 309)58. tako i ka „asimilaciji“ neke grupe. Kao i u slučaju drugih nacionalnih grupa i pokreta. 61 „Verujem da je pravilnije govoriti o rusifikaciji u množini nego u jednini. Ako je za njih ruski svet simbolizovao govor. same po sebi. znanje. fenomena – od administrativne i prinudne asimilacije koja pripadnike neke etničke zajednice nastoji da pretvari u „Ruse“.

i. te služile caru u vojsci i birokratiji. naročito ako se njime označavaju mere koje za cilj imaju etničku asimilaciju njenih neruskih podanika.64 Predstava o imperiji kao „tamnici naroda“ u kojoj vladajuća „ruska nacija“ represivnim merama ugnjetava sve druge „nacije“ plod je naknadnih nacionalnih istoriografskih narativa. Naročito treba razlikovati administrativnu rusifikaciju (tj.tre}i program LETO–JESEN 2009. velikoruskim regionima imperije) i rusifikaciju kao etnokulturnu ili kulturno-jezičku asimilaciju“ (Долбилов. 232 „Uopšten pojam ’rusifikacije’. jer „Ruska imperija nije imala ni totalitarne ambicije. „akulturacija“ (usvajanje dominantnog kulturnog modela od strane neke grupe) nije nužno morala da se prati promenom obrasca njene (etničke ili nacionalne) samoidentifikacije: „Akulturacija ne vodi promeni identiteta. one su održavale zakonitost i poredak u svojim oblastima. ista reč. dok je uspešna asimilacija upravo takva promena.. a znatno kasnije. 2004: 293–294). 1863.. Zauzvrat. a ne na modernom nacionalizmu.62 U kulturno heterogenim sredinama. sama ta reč na ruskom jeziku imala je dvostruko značenje koje je bilo i ortografski razdvojeno: „rusifikacija“ (обрусение) je označavalo uticaj na individuu ili grupu s ciljem da budu „učinjeni Rusima“. posebno. 1988: 86)..обрусъние). Zato je tada imperijalna vlast potražila nove metode i instrumente integracije i stabilizacije zapadnih oblasti kojima je poljsko plemstvo dominiralo vekovima“ (Kappeler. 2008: 49)63.. 64 „Caristička politika prema neruskim periferijama (borderlands) zasnivala se na principu saradnje sa lojalnim domaćim elitama čije su privilegije bile potvrđivane i koje su obično kooptirane u imperijalno plemstvo u meri u kojoj su bile u skladu sa obrascem ruske zemljoposedničke više klase. godine. ne samo baltički Nemci i Finci koji su govorili švedski već su i viši slojevi poljskog plemstva bili kooptirani u rusko plemstvo. unifikaciju upravnih instituta i procedura po obrascu onih koji već postoje u unutrašnjim. U imperiji Romanovih koja je krajem XIX veka obuhvatala stotinak različitih etničkih grupa tako koncipirana „rusifikacija“ bila bi potpuno nerealistična i nesaglasna s imperijalnom ideologijom koja je bila bazirana na konceptu političke lojalnosti prema dinastiji i staleškoj socijalnoj strukturi. značila je nečije aktivno prihvatanje i usvajanje „ruskosti“ (Miller 2008: 50). Reč ’rusifikacija’ koristi se bez razlikovanja u opisu obe forme društvene interakcije“ (Miller. Stoga. samo pisana na drugi način. planska kolonizacija i migracija stanovništva − predstavljaju glavna sredstava pomoću kojih su imperijalne vlasti prvo težile podsticanju i učvršćivanju lojalnosti svojih podanika. „pojam ’rusifikacija’ ne opisuje adekvatno raznoliku nacionalnu politiku Ruske imperije“ (Каппелер 1997). i uticaju na njihovu etnokulturnu samoidentifikaciju. 63 S druge strane. 2001). Stoga. Ovaj tradicionalni obrazac saradnje prvi put se pokazao neuspešnim sa Poljskim pobunama 1830. zahteva pažljivu i diferenciranu primenu. a ne deskripcija . (sa starim „jat“ . prema mišljenju Andresa Kapelera. niti resurse koji su svojstveni savremenim državama“ (Pearson. 62 nog prostranstva.

onda se čini sasvim opravdanim Kapelerov zaključak da „vladajući narod nije imao pravne. sve stanovnike u domenu vlasti suverena. vernoj službi samodržcu ili pripadnosti plemstvu kao imperijalnoj eliti. nepravoslavnog i. a često je i bio. 2008: 164). preduzimane mere „rusifikacije“ morale su sada počivati na jasnom konceptu „ruske nacije“. posle jačanja procesa administrativno-pravne integracije imperije (od vladavine Katarine Velike).IMPERIJALNI NARATIVI 65 „Duže nego u većini evropskih država dinastija Romanovih opirala se ’nacionalizaciji’. a ne na tradicionalnim imperijalnim idejama lojalnosti dinastiji. Ipak. imperijalnih epoha je to što nas one oslobađaju od muke definisanja nacija – u njima. samo „po definiciji“) socijalno i kulturno inkluzivne kategorije koja se poklapa sa zbi- 233 . Jedna od prednosti prednacionalnih. čitave biblioteke knjiga napisane su o različitim pokušajima određivanja kriterijuma „ruskosti“. u kmetskoj zavisnosti od neruskog. 1997). Rečju. Kako to pokazuju Miler i Dolbilov. čak. na primer. nehrišćanskog plemića. negativna antipoljska komponenta ovih mera u strategiji vlasti bila je spojena sa pozitivnim potvrđivanjem izvorne „ruskosti“ seljačkih masa pomoću kulturnog idioma „obnove“: iskonski rusko (istočno-slovensko) stanovništvo zapadnih oblasti merama „rusifikacije“ samo je obnavljalo svoju „pravu prirodu“ uklanjanjem „površnih nanosa“ poljskog i nemačkog uticaja (Долбилов. ’Nacija’ nije vladala i nije imala sistem političkog predstavništva“ (Miller. ruski seljaci-kmetovi (uprkos svojoj „ruskosti“) često nalazili u težem socijalnom položaju od etnički-neruskih „državnih seljaka“ u istočnim ili zapadnim oblastima imperije. možemo tvrditi kako je ključno pitanje njihove (ne)efikasnosti bilo u velikoj meri povezano sa samim konceptom „ruskosti“ koji im je bio u osnovi. istorijske stvarnosti u kojoj su se. Odvajanjem ideje suvereniteta od „vladara“ i njenim izvođenjem iz „naroda“. nasuprot „vladaru“ postoje njegovi podanici čiji ukupni (promenljivi) zbir predstavlja „narod“. u drugoj polovini XIX veka. Središnji problem svakog nacionalizma jeste definisanje obima i sadržaja koncepta „nacije“. ekonomske i socijalne privilegije kao što je to bio slučaj u zapadnim kolonijalnim imperijama“ (Каппелер. Ostavljajući po strani opis ovih administrativnih mera i njihovo „situaciono“ objašnjenje. preduzimane su mere kulturne i jezičke „rusifikacije“ kojima se nizom restrikcija (pitanje jezika. 2001). godine „stepen urbanizacije i obrazovanja Rusa. upotrebe latiničnog alfabeta) težilo suzbijanju kulturnog. verskog i političkog uticaja (imperiji sada nelojalnih) poljskih i nemačkih elita na „istočnoslovenske“ i litvanske (seljačke) mase. tj. U ruskom slučaju. bio na srednjem nivou“. definisanju „ruske ideje“ ili „suštine“ ruskog naroda. dobija se politički pojam „nacije“ kao zamišljene (tj. a imperijom je dominiralo multietničko plemstvo. Dugo vremena ruski seljak je mogao biti.65 Ako se ima u vidu da je još 1897. upoređen s drugim etničkim grupama imperije. prevashodno u zapadnim oblastima.

te „ruskom separatizmu“ kojim bi se na delu imperije stvorila ruska „nacija-država“. ) – može se napraviti razlika između Rusa kao kulturno-etničke kategorije (русскый) i kao političko-geografske oznake (российский) (Weeks. 234 „Na ruskom jeziku – za razliku od engleskog jezika (srpskog. tj. a „imperija“ se pretvara u „naciju-državu“. 2000: 59). ruski narod nije izuzetak – naprotiv. S. U idealno-tipskom smislu.68 . takođe – M. 2006: 27). Ruska imperija (Российская империя) bi se tada transformisala u „Rusiju“ (Россия) čiji bi svi građani (российский народ). Dok su Rusi bili u stanju da prihvate i integrišu nemački ideal ’naroda’(Volk) kako su ga predstavljali Herder i njegovi sledbenici. pitanju političko-državne forme egzistencije „ruske nacije“. čitava ova konstrukcija dovedena je u pitanje upravo činjenicom nepostojanja autonomne „političke sfere“ u samodržavnoj imperiji u kojoj. nepolitičkoj ravni. ne etno-kulturne (русскый) zajednice koju nazivamo „nacijom“ (российская нация)66. bili članovi političke. Ali. 68 Ovom drugom rešenju. Stoga se motiv osporavanja samodržavlja od strane „društva“ (inteligencije) u ime „naroda“. druga je u odricanju od teritorija naseljenih etnički „tuđim“ narodima. filozofska tumačenja „ruske ideje“ logički vode problemu njene „političke ipostaze“. svi imperijalni podanici („narod“) na taj način postaju članovi „nacije“ (građani). 66 rom građana jedne države. Prva je u ostvarenju njegove pretenzije na identifikaciju s teritorijom istorijske „jedne i nedeljive“ imperije. širi politički identitet bi obuhvatao niz užih etno-kulturnih identiteta koji bi se ispoljavali u drugoj. Ako sada po strani ostavimo ekstremne filozofsko-političke oblike ruskog mesijanizma (ruska nacija kao sredstvo ostvarenja „opšteljudske harmonije“ u hrišćanskom ili komunističkom smislu). U tom smislu. pribegao je „mladoturski nacionalizam“ Kemala Ataturka u situaciji suočenosti sa nepovratnim raspadom Otomanske imperije. tj. Prema hijerarhiji identiteta. samo „car definiše naciju“. bez obzira na etničke i kulturne razlike. koncept nacije kao izvora i skladišta narodne suverenosti ostao je zatomljen“ (Knight. već i pravo na njenu afirmaciju u političkoj formi države67. Privrženost građana toj naciji-državi i identifikacija sa njome bili bi artikulisani u formi „ruskog nacionalizma“ (российский национализм) koji je širi od osećanja pripadnosti ruskoj (русский национализм). u brisanju razlike između русский i российский. bez političkog predstavništva. 67 Od tri moguća pravca u kojima se Uvarovljev princip „narodnosti“ (народность) mogao razvijati – u značenju političkog. lako kombinovao s nemačkim (romantičarskim) konceptom nacije (Volk) po kome svaki „narod“ poseduje ne samo kulturnu „samobitnost“. onda nam ostaju otvorene dve osnovne mogućnosti rešavanja političkih zahteva „ruskog nacionalizma“ (русский национализм). ili nekoj od brojnih drugih etno-kulturnih zajednica. uz „etničko čišćenje“ nacionalne teritorije.tre}i program LETO–JESEN 2009. etnokulturnog i populističko-revolucionarnog koncepta – „najupadljivija je relativna slabost ’naroda’ kao političke nacije.

posle 1905. proces izgradnje sveruske nacije više je imao uspeha u akulturaciji i integraciji (etnički udaljenih) „tuđih“ elemenata. ukrajinski nacionalni pokret se nije odlikovao posebnom snagom: ono što Hroh smatra prelazom iz prve u drugu fazu nacionalizma – standardizacija jezika. armija. pretvorila je u „nacionalnu državu“ (российское государство). kao snažno nacionalno jezgro. 2003: 251–254). uprkos njihovoj „glasnosti“. nego u asimilaciji etnički bliskih (ukrajinskih. vertikalne strukture „društva“ i njegovo uključivanje u konstrukciju horizontalnih veza „bratstva“ i „solidarnosti“ koje karakterišu „naciju“ kao „telo“ konstituisano u „homogenom praznom prostoru“ (Suny 235 . 2003: 255). Takođe. Tradicionalno isticanje „poljskog faktora“ kao snažne brane asimilaciji teško može biti prihvaćeno kao objašnjenje jer su za ukrajinske seljake „Poljaci“ (plemstvo) bili veći „neprijatelji“ od samih „Velikorusa“. Središnja strategija „ruskog nacionalizma“ (kako u njegovoj oficijelnoj. tako i u liberalno-građanskoj. godine) temeljila se na ideji konsolidacije (istočnoslovenske) „sveruske nacije“ koja bi. ni po finansijskom stanju sposobna da izađe na kraj sa sličnim zadacima“ (Miller. Kao što je Miler pokazao. lokalna administracija – u Rusiji nije bila ni po svom statusu.69 U nastojanju da objasni slabosti i neuspeh projekta konsolidacije opšteruske nacije Aleksej Miler upućuje na dve osnovne grupe faktora. Politički sistem samodržavlja svakako je bio jedna od objektivnih prepreka na putu procesa izgradnje nacije jer taj proces pretpostavlja napuštanje staleške. nego u činjenici da je projekat „sveruske nacije“ odbačen od etničkih grupa koje su smatrane njegovim sastavnim delovima. nasuprot tezi o „posebnosti maloruskog seljaštva“ (njegovoj snažnoj vezanosti za zemlju kao prepreci njegovoj asimilaciji). beloruskih) „svojih“. Miller. Prema njegovoj oceni. ove dve pominjane ekstremne opcije. integrisala čitavu „mnogonarodnu“ teritoriju imperije i. Prvi su „objektivni“ i odnose se na ekonomske i socijalne „zaostalosti“ imperije Romanovih koja nije posedovala kapacitete neophodne za uspešno stvaranje nacije: „Nijedna od institucija koju je Francuska koristila u uspešnom sprovođenju projekta izgradnje nacije – škola. jer se pokazalo da Galicija nije baš prikladan primer „pijemontske uloge“ (vid. Miler naglašava da je „asimilaciona barijera“ između Velikorusa i Malorusa bila niska.IMPERIJALNI NARATIVI 69 Uobičajeno isticanje snage partikularnih nacionalizama kojom se objašnjava ovaj neuspeh projekta sveruske nacije Miler dovodi u pitanje kao naknadnu „stilizaciju“ samih nacionalnih istoriografija. Dokaz neuspeha ove strategije manje je u manifestaciji težnje ka odvajanju od imperije onih teritorija koje su i sami (sve)ruski nacionalisti smatrali etnički „tuđim“. Paradoksalno. Miler dovodi u pitanje i presudnost uticaja Galicije koja je bila izvan vlasti Petrograda. kasno-imperijalnoj formi. u krajnjoj liniji. izdavanje rečnika i formulisanje nacionalnog istorijskog narativa – desilo se tek na prelazu XIX u XX vek. sve do kraja imperije nisu shvatane kao realne i „životno sposobne“ alternative.

Poslednjih godina koncepti „imperije“ i „nacionalizma“ u središtu su brojnih radova posvećenih ruskoj i sovjetskoj istoriji. tako i relativno nizak nivo ksenofobije i etničke agresije. Obe ove karakteristike (negativna i pozitivna) su. 1997). sledeći Hobsbauma. Razumevanje ovog dramatičnog istorijskog iskustva predstavlja izazov ne samo za rusku već i svetsku istoriografiju koja. u krajnjoj liniji povezane sa „slabošću“ ruskog nacionalizma (Miller. svako u Ova karakterizacija ruskog nacionalizma nema status vrednosne (negativne ili pozitivne) ocene – njome Miler samo dijagnostikuje slabe integracione i mobilizacione kapacitete tog nacionalizma. 2008: 55)70. Prema njemu. Njegova slabost je još očiglednija u ograničenim integrativnim kapacitetima u odnosu na etničko rusko seljaštvo koje je sve do početka XX veka bilo potpuno „rusifikovano“. Stoga on zaključuje: „Ako je moguće razlikovati ’jake’ i ’slabe’ nacionalizme. 70 * * * . tako i u emocionalnom pogledu“ (Miller. nije sebe smatralo delom političke nacije u savremenom smislu te reči (Миллер. Tom činjenicom mogu se objašnjavati kako srazmerno mala sposobnost Rusa za političko i društveno organizovanje. onda ruski nacionalizam pre pripada ovoj drugoj kategoriji – kako u organizacionom. Jurij Sljoskin se poslužio efektnom metaforom „zajedničkog stana“ (коммунальная квартира)71. videti opširnije u: Subotić. (2007): 155–170. Bez donošenja jasne odluke o promeni tipa konstitucije političke zajednice (dvoumeći se između tradicionalne imperije i njene nacionalizujuće varijante) vladajuće elite su sa zakašnjenjem pristupile procesu stvaranja opšteruske nacije čiji je asimilacioni potencijal od samog početka bio oslabljen formulisanjem alternativnih projekata. Miler glavne razloge neuspeha identifikuje u subjektivnim slabostima ruske vladajuće elite koja je bila nesposobna da osmisli dugoročne asimilacione projekte. Ipak. 71 O Sljoskinovom tumačenju odnosa boljševizma i nacionalizma. kao i Martinovom konceptu Sovjetskog Saveza kao „imperije pozitivnog delovanja“. smatrane „ruskim“ – nestankom imperije Romanovih i Sovjetskog Saveza. 236 2001: 43–44). čitav XX vek vremenski omeđava ratnim krahom imperije i mirnodopskim slomom njenog komunističkog naslednika. tj. ta nekadašnja „tamnica naroda“. 2008: 63). već se ograničila na restriktivne mere više usmerene ka odbrani imperije.tre}i program LETO–JESEN 2009. imperija Romanovih. Ruski XX vek obeležen je slomom dve imperije koje su. na različite načine. preuređena je posle Revolucije u prostranu „komunalku“ u kojoj. nastojeći da objasni sovjetsku nacionalnu politiku zasnovanu na etno-teritorijalnom federalizmu. U jednom od njih. nego ka pozitivno formulisanom i dugoročno sprovođenom programu izgradnje (opšte) ruske nacije.

72 svojoj „sobi“. podrazumeva promenu postsovjetskih državnih granica („rušenje zidova“) u cilju obnove (bar u „skraćenoj“ verziji) starog Sovjetskog Saveza. na mestima gde su nekada bili prozori.IMPERIJALNI NARATIVI „Nema saglasnosti o tome da li treba Rusiju smatrati nacijom-državom i treba li uošte težiti da ona to postane. Jasno je artikulisana pozicija prema kojoj Rusija nije samo bila imperija. vlasnik stana je ostario. 1994: 414). stanari su poželeli da postanu punopravni vlasnici. hol i veliki hodnik koji je povezivao sve druge prostorije. poput Krima ili severnog dela Kazahstana“ (Миллер. nego je predodređena da to i ostane. Jer. Boljševička partija je kao vlasnik tog „zajedničkog stana“ dodeljivala životni prostor raznorodnim etničkim grupama. da svoj ’životni prostor’ konačno pretvore u pravi stan?“ (Slezkine. pa zato i ne treba da gradi nacionalnu državu. bez obzira na to da li pod zastavom ’obnove SSSR’. Tada se postavilo pitanje šta će biti sa onim stanarima koji su naseljavali i koristili centralni deo nekadašnjeg zajedničkog stana – kuhinju. Vremenom. te brinula o „kućnom redu“ koji su svi stanari morali da poštuju. u ruskom društvu i političkoj eliti još ne postoji nedvosmisleni i čvrst konsenzus o načinu na koji bi taj deo bivše sovjetske „komunalke“ trebalo urediti. a korisnici su sve više shvatali da svoje sobe i život u njima mogu da urede po sopstvenom ukusu. Novi „kućni red“ ih je stavio pred težak izbor: „Treba li da pokušaju da povrate svoje stvari? Da li da sruše zidove? Da ukinu snabdevanje gasom? Ili. Naravno. rušila stare i gradila nove zidove. tako i u tuđim očima) decenijama izgledali kao „najvažniji stanari“. Sljoskinova metafora nam nije od pomoći samo u interpretaciji prošlosti. 2007: 10–11). Postoji i takvo stanovište prema kojem Rusija mora da traga za nekakvom principijelno novom političkom konstrukcijom jer su i tradicionalna forma imperije i nacija-država zastarele“ (Миллер. različitom od svih ostalih zasebnih „soba“. pa ona nužno mora težiti povratku na status imperije?72 S druge strane. da bi se iznenada probudili u nefunkcionalnom „stanu“. reč je o Rusima koji su (kako u sopstvenim. 1994: 452). 73 „Mnogi smatraju da je neophodno težiti širenju granica Rusije. pored uvećanja spoljnopolitičke moći. njegova kontrola je oslabila. ili samo „okupljanja svih ruskih zemalja“?73 Ova druga mo- 237 . zastavom neke novoprojektovane imperije ili pozivanjem na ruski iredentizam koji bi ujedinio sa današnjom Rusijom teritorije sa velikim brojem ruskog stanovništva. 2007: 11). posle punoletstva „Ruske federacije“. Sedamdeset godina posle useljenja. Da li savremena Rusija treba da bude „nacija-država“ ili je ta državno-nacionalna forma za nju „tesna“. te su zazidali vrata koja su povezivala njihove sobe i otvorili nova. da li težnja ka obnovi tog statusa. ravnopravno žive mnogobrojni narodi i narodnosti „prve zemlje socijalizma“ (Slezkine. jer nas svojim zaključnim delom upućuje na problem konstituisanja savremene Rusije koja je istovremeno i naslednica i negacija imperijalne i sovjetske forme ruske državnosti.

Istovremeno. Stoga. često se razilaze oko pitanja koncepta „nacije“ koji bi bio polazište te državnopravne konstitucije.. obnavlja se i u diskusijama o strategiji izgradnje nacije u savremenoj Rusiji. uz suštinski važan uslov da se ne definiše u kategorijama etniciteta (krvi i porekla) već u kategorijama kulture. 16). poput Milera. Konačno. Skicirana politička Milerova uverenja o mogućnosti rekonstrukcije savremene Rusije u demokratsku naciju-državu koja bi kombinovala opšte . Jednakost njihovih građanskih prava sa Rusima i udobni život sa njima u zajedničkoj državi obezbeđuje koncepcija ruske građanske nacije (российской нации)“ (Миллер. inkluzivan je i istovremeno. Miler s pravom ističe da je u savremenoj društvenoj teoriji napušteno suprotstavljanje „građanskog“ (zapadnog) i „kulturnog“ (istočnog) nacionalizma. oni koji se. ako je praćen zakonodavstvom i praksom poštovanja manjinskih prava75. Koncept „ruskosti“. zalažu za očuvanje postojećih granica i transformaciju Rusije u „normalnu“ naciju-državu74. Naime. u svakom ostvarenom projektu nacije tesno su povezane građanska i kulturna komponenta“ (Миллер. stara dihotomija između građanskog i etnokulturnog koncepta „nacije“ (российская i русская нация). U tom kontekstu. ’ruskost’ ne može biti sveobuhvatni koncept pošto milioni građana Rusije ne žele da se asimiluju i da se identifikuju kao ’Rusi’. Jer.tre}i program LETO–JESEN 2009. ruski slučaj nije i ne treba da bude izuzetak – on obuhvata kako državljansku (političku) koncepciju nacije (российская нация) kao zajednice svih građana. Moramo krajnje pažljivo prevladavati nasleđe sovjetske institucionalizacije etniciteta. 2007: 11). a ne o mnogonarodnoj ili polietničkoj naciji. a planovi njenog uređenja moraju počivati upravo na tom postulatu“ (Миллер. u opticaju je i suprotan stav po kome bi današnju federaciju trebalo teritorijalno smanjiti i pretvoriti u „rusku nacionalnu državu“ putem „amputacije“ onih njenih federalnih jedinica u kojima su (neruske) etničke grupe već formirale nacionalističke pokrete i istakli separatističke ciljeve. Upoznat sa teorijama nacionalizma.. 2008: 6) 75 „Sovjetska tradicija izražava se i u jeziku savremenog ruskog Ustava: u njemu se govori o ’mnogonacionalnom narodu’. 2008:15. tj. s druge strane. osim koncepta „proširenja Rusije“. spor oko poimanja „ruskosti“. federativni karakter Rusije shvata se kao federacija nacionalnih teritorija. kao i pitanje statusa današnjih „neruskih“ federalnih jedinica Rusije. ali i kulturnu komponentu – faktor „ruskosti“ (русскость) – ovaploćenu u činjenici kulturne osobitosti Rusa kao najbrojnijeg i kulturno najuticajnijeg naroda u skupu naroda koji formiraju polietničku „rusku (građansku) naciju“. 2007: 15). 74 gućnost otvara problem određenja „ruskih zemalja“ s jedne strane. zamenjujući je zaštitom prava manjina“ (Миллер. jer: „u svakom nacionalizmu. nije sredstvo nasilne „rusifikacije“: „’Ruskost’ kao otvorena kategorija predlaže svima koji to žele strategiju asimilacije. prema njegovom mišljenju. 238 Prema Milerovom eksplicitno formulisanom stavu: „Savremenu Rusiju u teritorijalnom smislu treba shvatiti kao trajno stanje.

Fire. Beograd: Paideia (prevod sa francuskog Vera Ilijin). 2000. Burbank. Ithaca. Mikhail. 1998. 1. Vol.). The Persisting Ambiguity of Empire. 8–33. 2002.net). 3–4: 329–342. (ed. and Diasporas: Eurasia as Anti-Paradigm for the Post-Soviet Era. Tadayuki. Celia. 2004. 1995. 2: 445–468. 2: 321–335. Hagen. Hagen.). Literatura . Yugoslavia and Its Historians: Understanding the Balkan Wars of the 1990s. Jane and Ransel. ni u slučaju Alekseja Milera ta prepreka nije nepremostiv zid koji raspolućuje svetove prošlosti i sadašnjosti. Vol. Russification and the Bureaucratic Mind in the Russian Empire’s Northwestern Region in the 1860s.). Vol. Empires. American Historical Review. 109. Sapporo: The Slavic Research Center of Hokkaido University. Holly (Editors). Ipak. Doyle. 2003. 3. Prošlost jedne iluzije. On je sklon da se često poziva na već pominjanu „prepreku“ koji bi trebalo da odvoji posao istoričara od njegovog angažovanja u savremenim političkim debatama. American Historical Review. Dolbilov. nisu direktna posledica njegovih teorijsko-istoriografskih opredeljenja. Ithaca. Beissinger. Russia and the Concept of Empire. Palo Alto. No. 2005. Kritika: Explorations in Russian and Eurasian History. Norman and Case. (internet izdanje: www. Seymour. In Search of New Imperial History. Imperial Russia: New Histories for the Empire. Kazan.). John-Paul. John. The Construction and Deconstruction of National Histories in Slavic Eurasia. 1986. Hall. čak i kada se trudimo da kao istoričari savremenost ne projektujemo u prošlost. 239 Applegate. 2: 245–271. Vol. Fransoa. Bloomington: Indiana University Press. 2: 149–184. Mark von. A Europe of Regions: Reflections on the Historiography of Sub-National Places in Modern Times. in: Naimark. kulturnim „sadržajem“. Ethnic Politics and Post-Communism: Theories and Practice. The Ukrainian Idea in the Second Half of the 19th Century. 1996. Classified and Explained. 3: 658–673. NY: Cornell University Press. 1995. Does Ukraine Have a History? Slavic Review. ipak nam razumevanje prošlosti daje važne orijentire pri formulisanju stavova o sadašnjosti i budućnosti. Jer. Gerasimov et all. Andreas. Moser (Eds.abimperio. Becker. Istoriografija ne može da dâ rešenje problema savremenosti. Komunizam u dvadesetom veku. Post-Soviet Affairs. The Russian Empire and Its Nationalities in Post-Soviet Historiographies. 14–45. Borderlands. 5. In: Hayashi. kao i u slučaju drugih istoričara. 3–21. Clio amid the Ruins. Mark von. Vol. 2004. Djordjevich. Beissinger. 35–51. 11. 54. Kappeler. Mark. 2005. 2003. David (Eds. Vol. In: Sukumar Periwal (ed. Michael. Rethinking Empire in the Wake of Soviet Collapse. ali nam može biti od pomoći u razumevanju pitanja koja su u prošlosti vodila pogrešnim odgovorima. Dušan. New York: Cornell University Press. Himka. Nationalisms. Ab Imperio. 1999. 1995. in: Zoltan Barany and Robert G. Notions of Nationalism. Empires. Mark. Ab Imperio. CA: Stanford University Press.IMPERIJALNI NARATIVI principe građanskog nacionalizma sa uže-ruskim. Kritika: Explorations in Russian and Eurasian History. 104: 1157–1182. Budapest: Central University Press.

5.net) Knight. Budapest-New York: Central European University Press. . Rieber. 2007: 19–32. Budapest–New York: CEU Press. 81. Ithaca: Cornell University Press. Nathaniel. Kritika: Explorations in Russian and Eurasian History. 2008. Why Were Russian Jews Not Kaisertreu? Ab Imperio. Georgiy and Ther. edition – first ed. Collapse. Russia. Oxford: Berg Publishers. (Eds. The God of Modernity. 2003. The Imperial Turn (From the Editors). or How a Socialist State Promoted Ethnic Particularism.7. 1917–1923. The Sedimentary Society.). Terry. Budapest–New York: Central European University Press (English translation by Serguei Dobrynin). Miller. Imperial Rule. Beyond the Pale: The Jewish Encounter with Late Imperial Russia. Imperiology: From Empirical Knowledge to Discussing the Russian Empire. 2004. Sapporo: The Slavic Research Center of Hokkaido University. Ethnicity. 343–366. 2: 414–452. (rev. Oxford. Kritika: Explorations in Russian and Eurasian History. Alexei and Rieber. Russification. Cambridge MA: Cambridge University Press. Oxford University Press. Alexei. 1: 7–14. (Eds. West (Eds. The Formation of the Soviet Union: Communism and Nationalism. 1997. In: Edith Clowes. 2: 291–297. Vol. Samuel D.) Russian Modernity: Politics. Alexei. Alexei. Princeton: Princeton University Press. 1989. Vol. Andreas. Miller. 2008. 6. Vol. Empire: The Russian Empire and Its Rivals. 2001. 2006. Alfred. Ab Imperio. Privileges. Budapest-New York: Central European University Press. Semyonov. 2002. The Ukrainian Question: The Russian Empire and Nationalism in the Nineteenth Century . In: Schenk. Yuri.). Frithjof Benjamin (ed. 1954). Aleksander. Josep. Miller. Ab Imperio. and James L. Pearson. 2001. 2003. Central Europe in the Framework of European History. Benjamin. Martin Press. London: John Murray. 4 (internet izdanje: www. Central Europe: A Tool for Historians or a Political Concept? European Review of History-Revue europeenne d’Histoire. Rights. 41–64.abimperio. Miller.net) Slezkine. Alexander. Kassow. Vol.(Editors). 1: 85–89. The Development of Nationalism in Western Europe.abimperio. Kritika. 2007. 1994. Klier. 2000. Beyond the Nation: Writing European History Today. Renner. St. Andreas. Slavic Review. Civil Rights in Imperial Russia. Knowledge. In: Kimitaka Matsuzato (ed. 2: 91–105. Petersburg: ZDES Working Papers No. New York: Columbia University Press. 1994. Berkeley: University of California Press. Richard. and Revival of Empires. 2003. In: Crisp and Edmonton (Eds. 2009. 4: 659–682. Defining a Russian Nation: Mikhail Katkov and the ’Invention’ of National Politics. Empire as a Moving Target. John. Martin. Eastern Europe. Imperial Ends: The Decay. The Ambiguities of Russifcation. 2004. Essays in the Methodology of Historical Research.tre}i program LETO–JESEN 2009.). 2000. 1923–1939. The Value and the Limits of a Comparative Approach to the History of Contiguous Empires on the European Periphery.). Motyl. The Slavonic and East European Review. The Romanov Empire and Nationalism. 2003. 85–102 Pipes. 2002. 240 Kappeler. Kasianov.). Miller. 1999. Alexei. 53. The Affirmative Action Empire: Nations and Nationalism in the Soviet Union. Terry. Bielefeld. 1991. Alexei. Raymond. Alfred. Between Tsar nad People: Educated Society and the Quest for Public Identity in Late Imperial Russia. Practices. In: Hoffmann David and Kotsonis Yani. Miller. Martin. Dominic. The Soviet Union as Empire: Salvaging a Dubious Analytical Category. Llobera. Nationality and the Masses: Narodnost’ and Modernity in Imperial Russia. A Laboratory of Transnational History: Ukraine and Recent Ukrainian Historiography. Vol. Philipp. Nathans. The USSR as a Communal Apartment. Lieven. New York: St. 4: 705–712. 2 (internet izdanje: www.

Мазепанцы. 2001. Россия — многонациональная империя: некоторые размышления восемь лет спустя после публикации книги. Марк. Центральная Европа как исторический регион. Dominic. 1–11. Ambiguous Categories: States.abimperio. Каппелер Андреас. In: Lieven. Москва: Московский общественный научный фонд.ua/vzaimo/vz. Малороссы. Георгий. 2008. И. Ab Imperio. 2008. The Jewish Century. 11. 1997. (интернет издање: www. Москва.. 2:185–196. 1994. Бейссингер. Eugen. интернет издање: www. Ab Imperio. Todorova. Charles. Ф. Об истории концепции ’Центральная Европа.). 2005. Аксаков. 1: 157–176. Maria. 1: 218–238. Письма к родным. 27–44. Vol.) 1996. (ред. Yuri. 1976.abimperio. Ottoman. Что такое ’новая имперская история’. Андреас. 2000. Казань. интернет издање: www. Weeks. Пространство власти: исторический опыт России и вызовы современности: Сборник статей. Репринцев В. 1997. 2003.) 1996: 4–25. (Ed). Na drugi pogled: Prilog studijama nacionalizma. Princeton: Princeton University Press. and Habsburg Empires. Михаил. 1997. 1689–1917. II: Imperial Russia. 16. Ab Imperio. 2004. Москва: Школа „Языки русской культуры“. 1997. 129–150. 1849–1856. Феномен воспроизводства империи в Евразии. 2001. Ronald Gregor. The Cambridge History of Russia. Культурная идиома возрождения России как фактор имперской политики в Северо-Западном крае в 1863–1865 гг. 2007. 1–2 (www.). откуда она взялась и к чему она идет? Логос. Е. 23–66. Москва. Алексей. How Empires End? In: Karen Barkey and Mark von Hagen (Eds. Ronald Gregor. Subotić. Герасимов. Иван. Westview Press. 2006. Миллер.net) Каппелер. Отв. Алексей. Москва: Институт славяноведения и балканистики РАН. Post-Soviet Affairs.net) Круглый стол. 1 (Перевод А. 1995.. and Nations. 12.org. Лоскутовой). Флоря Б. Долбилов. Cambridge University Press. Ab Imperio. Россия – Украина: история взаимоотношений. 32. Peasants into Frenchmen: The Modernization of Rural France. Н. (перевод М.abimperio. Горизонтов. 2001.) After Empire: Multiethnic Societies and Nation-Building the Soviet Union and Russian. Vol. Milan. Миллер. Илья. Beograd: IFDT i Filip Višnjić. Weber. Москва: Наука (Серия Литературные памятники). 2007. Хохлы: Укаинцы в этнической иерархии Российской империи. Фонд «Либеральная миссия».) 1997. 1–2. ’National’ Identity.abimperio. Ab Imperio. and Theories of Empire. The Empire Strikes Out: Imperial Russia. (интернет издање: (http://liberal. (ред.net Касьянов. Managing empire: tsarist nationalities policy. Stanford: Stanford University Press. Л. (http://litopys.net Когут.htm) * * * 241 . Могильнер.. Empires.IMPERIJALNI NARATIVI Slezkine. Vol. In: Martin and Suny (Eds. 2 (Перевод Ксении Булгаковой). ’Большая русская нация’ в имперской и региональной стратегии самодержавия. 2001. asp? Rel=241) Миллер. New York: Oxford University Press. Круглый стол ’Наследие империй и будущее России’. A State of Nations: Empire and Nation-Making in the Age of Lenin and Stalin. 1996. Зенон. 1870–1914. Алексей. У: Миллер (ред. У: Миллер. 1–2: 59–78. Каплуновского). 2008. Suny. ru/Discussions_DisplayDiscussion. Современное состояние украинской историографии: методологические и институциональные аспекты. редакторы: Миллер А. Theodore. Spacing Europe: What is a Historical Region? East Central Europe. Tilly. Марина. Suny. Истоки парадигмы единства: Украина и создание русской национальной истории (1620-е – 1860-е гг.

Нация как рамка политической жизни. 1997а. 2004: 33–70. 2001. 1–2. 5–22. In the concluding part of the study. Лекция. 2007. Алексей. Миллер. Алексей. 18–33. Наследие империй: инвентаризация. Within the first part of this study. 2006. Июль – Август 2008. The central part of the study refers to interpretations of some theoreticalmethodological attitudes of Alexei Miller – a Russian historian who deals with problems of the relationship between the Romanov Empire and the Soviet Union. Milan Subotić: Russia between Empire and Nation-State: an Interpretation . Алексей. Алексей. Also. Empire. Key words: Russia. Алексей.html). История империй и политика памяти. Год.ru/lectures/2008/ 05/07/miller. Западные окраины Российской империи. у: Миллер. Сравнивая континентальные империи. Алексей. У: Наследие империй и будущее России. (ред. Политическая наука. Москва: Московский Центр Карнеги. it is pointed out that the Old Russian dilemma – choice between Empire and Nation – continue to be unsolved in Russian self-consciousness until today. the author particularly stresses the complexity of relation between two key historical concepts – „Empire“ and „Nation“. Pro et Contra. Нация и национализм. the author is reviewing ’the Imperial Turn’ in contemporary history as well as tendencies toward ’nationalization of the past’ in the newly established post-communist countries. РАН: ИНИОН. Алексей. 242 Миллер. 2. Тема Центральной Европы: История. Москва: Новое литературное обозрение. Ab Imperio. Семенов. as well as with nationalism studies. Альфред. Российская империя в сравнительной перспективе. Nationalism.abimperio. Долбилов Михаил.polit.htm) Миллер. Mосква. Москва: Новое издательство Миллер.) 2004. (интернет издање: www. Россия в глобальной политике. Интервью с Марком фон Хагеном и Ричардом Уортманом о проблеме нового курса по истории России. Миллер.carnegie. 4. Алексей. Миллер. (ред.net). 2008b. Миллер. 2001. Алексей. 3: 6–20. И. 4: 118–134. апреля 2008 – http://www.ru/ru/pubs/procontra/55643. Александр. different approaches in interpretations of the „national politics“ during communist period remain in the focus of the author’s attention. 2008. Summary: This article deals with problems of historyographical interpretations of the communist past after the fall of the Soviet Union. 2008a. (редактор А. Том 11. Nation. History. Миллер. 24. современные дискурсы и место в них России. Москва: ИНИОН РАН. Миллер). Рибер.) 1999. О дискурсивной природе национализмов. Москва. (http://www.tre}i program LETO–JESEN 2009. ’Историческая политика’ в Восточной Европе: плоды вовлеченного наблюдения. Москва: Новое литературное обозрение. Миллер. Pro et Contra. 2004. Analyzing Miller’s works.

143–144. Danas se istorijska uloga imperija ozbiljno preispituje – kako s obzirom na pozitivne ili negativne ocene. neravnoprav* Izvor: Алексей Миллер „История империй и политика памяти“. III–IV/2009 UDK: 94(470):930 94:316. Trudeći se da opišu taj pojam. boljševizam Raspad Sovjetskog Saveza propraćen je komentarima kako poslednja imperija odlazi u prošlost. autor u drugom delu rada komentariše različite interpretacije istorije Sovjetskog Saveza kao „imperije“. pamćenje. Июль – Август 2008. politika. kao i pritiskom nacionalno-oslobodilačkih pokreta koji su bili oličenje progresa i pravičnosti. U završnom delu Miler razmatra „politiku pamćenja“ kao skup društvenih praksi i normi kojima se reguliše kolektivno pamćenje. ruski istoričar i profesor CEU u Budimpešti. naučnici ističu heterogenost imperija. Kritikujući primere jednostranih i politički motivisanih predstava zajedničke prošlosti u nekim od bivših republika Sovjetskog Saveza. Россия в глобальной политике. Imperije kao inkubator Moderne .Tre}i program Radio Beograda Br. Ključne reči: Imperija. Još pre dvadeset godina činilo se da je sve jasno u vezi sa imperijama: ova zastarela forma političke organizacije u XX veku ustupa mesto novoj – nacionalnoj državi. Krah imperija objašnjavao se njihovom nesposobnošću da se menjaju i prilagođavaju zahtevima modernosti. Mосква.75(470) 243 ALEKSEJ MILER ISTORIJA IMPERIJE I POLITIKA PAMĆENJA* U ovom radu Aleksej Miler. daje opšti pregled savremenih istoriografskih debata o konceptima „imperije“ i „nacije-države“. Počnimo od toga da ne postoji opšteprihvaćena definicija imperije. razlikujući je od „istorijske politike“ kao raširene tendencije ka direktnoj političkoj (zlo)upotrebi istorije. Miler istovremeno ukazuje na neophodnost ruskog kritičkog suočavanja sa sopstvenom prošlošću. tako i u okviru važnije teme razumevanja njihovog mesta u istorijskom procesu. istorija. 4: 118–134. Ukazujući na složenost teorijskog određenja njihovog odnosa i razumevanja procesa transformacije imperijalnih tvorevina u moderne nacionalne države. nacija.

Pokazavši da putevi koji vode u Modernu mogu biti različiti. za razliku od imperija koje su se oslanjale na indirektne oblike kontrole i upravljanja. 244 nost u odnosima između centra i periferija. zasnivala se po pravilu na direktnom upravljanju i kontroli. prostora u kome su sve periferne zajednice povezane s centrom. država (ili. istoričari su suštinski korigovali ranije predstave o modernizaciji kao procesu ponavljanja etapa i oblika razvoja vodećih zemalja Zapada. među-imperijalnim) odnosima. u velikoj meri kao reakcija na probleme nastale u kontekstu suparništva imperija. Neuspeh u modernizaciji značio je krah imperije – kao što se to desilo s unijom Poljskog kraljevstva i Litvanskog knjaževstva (Rzeczpospolita – Žeč Pospolita) koja je posle podele njenih teritorija nestala krajem XVIII veka. O državi se nije mislilo kao o nekoj univerzalnoj strukturi. postepena zamena elita po rođenju elitama po obrazovanju. obrazac. Savremeni sistem oporezivanja. Naglašava se uloga imperija kao važnih aktera u međunarodnim (tačnije. ali one koje su u tome uspele (Britanija. Istoričari sada napuštaju i predstavu o imperijama kao naročitom predmodernom obliku političke organizacije koji je smenila moderna država. Pruska/Nemačka. One. monopol na vojnu mobilizaciju. stremile su – svaka na svoj način – da nađu pogodnu kombinaciju tradicionalnih imperijalnih mehanizama sa formama i metodama upravljanja moderne države. Istovremeno. Francuska) nisu zbog toga prestale da bude imperije. ali su nedovoljno ili nikako međusobno direktno povezane. Nisu sve predmoderne imperije uspešno rešile zadatke izgradnje države. uređena policijska država – Polizeistadt).tre}i program LETO–JESEN 2009. Mnogo pažnje posvećuje se istraživanju odnosa direktnih i indirektnih formi upravljanja periferijama (direct and indirect rule). dok su se ostale imperije procenjivane sa stanovišta njihove sličnosti u odnosu na taj. Danas se napušta normativni pristup po kome je Rimska imperija smatrana klasičnim modelom. Otomanska imperija koja je kasnila s promenama bila osuđena na propast već u XIX veku. a za njima i njihove zaostale suparnice (Rusija. tačnije. tj. kako se smatra. već kao o nečemu što je odvojeno od društva. ali je . nije bilo svojstveno imperijama. Austrija. moderno shvatanje zakonodavstva i pravne države (rule of law) – sve to. pre svega u vojnoj sferi. Osmanska imperija). specifičnost organizovanja prostora strukturisanog prema modelu točka bez obruča. a predstavlja karakteristike moderne države. kao i njihova sposobnost mobilizacije resursa za učešće u toj igri – što se smatra jednim od ključnih zadataka imperija i kriterijumom njihove uspešnosti. Suprotstavljanje moderne države tradicionalnoj imperiji nije lišeno dobrih razloga. stabilna birokratija. pri čemu se ističe kako je za imperije karakterističnije indirektno upravljanje s osloncem na lokalne elite. Postoji paradoks u činjenici da se moderna država rađa u jezgru imperija. nužno nedostižni. Španija.

Pre deset godina bila je sasvim tačna tvrdnja Frederika Kupera (Frederick Cooper) i En Lore Stoler (Ann Laura Stoler) da „u koncepcijama evropske istorije od kraja XVIII veka ’nacionalna država’ zauzima suviše mnogo mesta. prev. iz istorije se može izabrati dosta primera za odbranu kako imperijalne. one su sebe predstavljale kao garante mira. u vremenima kada se uspostavlja neka imperija ili nacionalna država. sve više postaje očigledna njegova jednostranost. bila je jezgro imperije. već je i dosadno. 1997. Po želji. Jedino ne podleže sumnji da je ljudima najgore u prelaznim periodima. (Apologetika imperija nije retkost ni danas. čitanje domaćih „trubadura imperije“ ne samo da izaziva otpor. Stvar je u tome što projekat nacije-države sa njegovim stremljenjem kulturnoj i jezičkoj homogenizaciji stanovništva takođe sazreva u okviru imperija. 245 . Takođe. nego s osudom. nejednoznačnim pojavama koje su ostavile ne samo negativno. – Prim.) U stremljenju ka opravdanju imperija nagomilalo se toliko laži i farisejstva. Iako je postkolonijalni diskurs u kome pojam imperija ima jednoznačno negativno značenje još uvek uticajan (uključujući i područje istočne Evrope). Danas naučnici. moramo imati na umu da je jednostranost postkolonijalne škole mišljenja u velikoj meri bila reakcija na raniju apologetiku imperija ili prećutkivanja tamnih strana njihovih istorija. Preživljavajući krizu prilagođavanja na nove metode upravljanja i oblike političke organizacije. Imperije su. ona je prešla put gušenja lokalnih kultura i jezika u svom kontinentalnom šestougaoniku. kao i nacije-države. shvatajući ključnu ulogu imperija u istoriji. Stanje u istoriografiji početkom XXI veka veoma je dinamično. Ipak. dok su knjige Nila Fergusona bar zanimljive. koliko i u legitimisanju nacije-države. Francuska. pretendovale na zvanje nosilaca slobode i ’progresa’. a ’imperija’ veoma malo“1. To je. sve imperije Novog doba već u XIX veku nisu odgovarale klasičnom obrascu tog političkog ustrojstva. već u razvoju i ’progresu’. University of California Press. da 1 Videti: Tensions of Empire: Colonial Cultures in a Bourgeois World. bila „kriza“ – siže s neizvesnim krajem. Ali. (Edited by Frederick Cooper and Ann Laura Stoler).IMPERIJALNI NARATIVI njena povoljnija geopolitička situacija omogućila Visokoj Porti da zadugo nadživi Poljsko-Litvansku uniju. Kao što to obično biva. tako i nacionalističke ideje. već i pozitivno nasleđe. one smisao svog postojanja više nisu videle u sopstvenom očuvanju i prostoj reprodukciji. a delimično lažna. u pravom smislu te reči. Praktično. Međusobni odnos imperije i nacije-države predstavlja jedan od aspekata paradoksa odnosa imperija i modernih država uopšte. te na njih gledaju više s respektom. rasuđuju o njima kao složenim. Štaviše. kao uzorni primer nacije-države. takva tvrđenja su delimično tačna.

(Slični projekti u Francuskoj – bretonski. koliko su imperije stvarale nacije-države. ali je posle zaključivanja ustavne nagodbe o stvaranju dvojne monarhije (1867) veoma energično ostvarivan mađarski plan izgradnje nacije u „Krunskoj zemlji Sv. Izvorni zapadnoevropski projekat ostvarivao se u centru imperija i nije bio usmeren ka njihovom rušenju. Maloruse i Finsko-ugarske narode Povoložja. a u drugoj polovini prošlog veka to se iz istih razloga dogodilo s britanskim i. Zbog niza razloga u Habzburškoj imperiji nije formulisan projekat izgradnje austrijske nacije.tre}i program LETO–JESEN 2009. pošto su države tog regiona izgubile Prvi svetski rat. delimično. Etnički motiv u tim nacionalnim pokretima bio je snažnije naglašen nego u onim koji su se ostvarivali u imperijalnim centrima. francuskim projektima. 246 bi nametnula dominirajuću kulturu i jezik centralne. manje već postojeće nacionalne države stvarale su imperije. Pri tom. Tako su Bugarska. od francuskih kraljeva nasleđenu. Štefana“ (Transleithanien). kao rezultat Prvog svetskog rata i Revolucije. Izgradnja nacija u jezgru imperija u velikoj meri je potisnula periferne projekte nacionalne izgradnje koji su se s novom snagom ispoljili već u XX veku u Kataloniji. Ipak. a zatim kao posledica raspada Sovjetskog Saveza. nego i plodovi imperijalne politike. U imperiji Romanovih projekat stvaranja ruske nacije formulisan je između tridesetih i šezdesetih godina XIX veka i uključivao je Velikoruse. Litvanija. Na taj način. mada je u njima izdvajanje jezgra koje je trebalo da postane centar izgradnje nacije bilo mnogo složeniji zadatak. Početkom prošlog veka u istočnoj Evropi uspesi nacionalnih projekata koji su se opirali imperijama bili su skromniji. Beloruse. Proces formiranja ruske nacije takođe je preživeo ozbiljne krize – s početka. Škotskoj itd. pariske oblasti (Île-deFrance). teritoriju šestougaonika smatrao osnovom buduće panevropske imperije. Nije slučajno španski projekat izgradnje nacije zapao u duboku krizu na prelazu XIX i XX veka upravo u vezi sa gubitkom imperijalnog statusa. Rumunija i Srbija dobile nezavisnost još pre velikog rata usled kompromisa hrišćanskih imperija oko pitanja kontrole nad periferijama smanjujuće Otomanske imperije. tj. može se govoriti o dvema principijelno različitim paradigmama izgradnje nacije-države. provansalski – ’istrošeni’ su). U mnogome osobene. Uspesi imperije pomagali su formiranje nacije. Poljska. To se odnosi i na većinu kontinentalnih imperija. ali po nizu pokazatelja slične projekte izgradnje nacije u jezgru imperija vidimo na Britanskim ostrvima i u Španiji. Modeli modernih nacija-država postale su upravo Velika Britanija i Francuska. Letonija. Baskiji. Ukrajina i Estonija nastale su (na duže ili kraće vreme) kao plod suparništva . Posle okončanja rata tu su ostvareni periferni projekti nacionalne izgradnje koji su razorili imperijalnu strukturu. ovi periferni projekti u mnogo čemu nisu bili samo negacija imperije. taj projekat je formulisan u vreme vladavine Napoleona I koji je.

Doyle. Slučajevi kada su antička Atina. one su bile važan. oni su bili nezavisni. – Prim. u izgradnji nacija i nacija-država imperije nisu bile samo pozadina ili smetnja – u stvarnosti. U dvadesetom veku. Na taj način. – Prim. pravac te evolucije radikalno je izmenjen.IMPERIJALNI NARATIVI evropskih imperija u Prvom svetskom ratu i podržavanja perifernog nacionalizma u taboru protivnika. autor važnog teorijskog rada o imperijama3. Ottoman. plodotvorno je poređenje postimperijalnih problema Rusije sa iskustvom upravo onih zemalja koje takođe imaju tradiciju imperijalnih metropola i odgovarajuće koncepcije suvereniteta. Takozvane „narodne demokratije“ istočne Evrope nisu bile deo Sovjetskog Saveza. i unutrašnju politiku. smatra da je Atina imala ulogu imperijalnog centra u savezu grčkih polisa. On je širi i elastičniji od pojma „imperije“ jer obuhvata različite primere neravnopravnih odnosa centra i periferija – kako u slučajevima formalne uključenosti u imperiju. ako ne i glavni. deleći Poljsko-Litvansku državnu zajednicu. a posebno posle Drugog svetskog rata. Formalno. učesnik tog procesa. Majkl Dojl (Michael Doyle). koliko neuspesi uobičajene politike indirektne kontrole. tako i u slučajevima očuvanja državne „nezavisnosti“. Sada su metode indirektne kontrole nad periferijom ponovo izbile u prvi plan. Evolucija imperija i njihovo usvajanje novih metoda upravljanja i kontrole nad stanovništvom imale su i mnoge druge aspekte. Istoričari poslednjih godina sve više pažnje posvećuju pojmu „imperijalna vlast“. (Edited by Karen Barkey and Mark von Hagen). postajući veoma različite u odnosu na tradicionalne obrasce. Može se reći da je krajem XX veka Sovjetski Savez postao anahron i da je njegov raspad kao imperije zasnovane na direktnoj kontroli centra nad periferijom bio zakonomeran. Westview Press. Videti: Charles Tilly. Rečju. After Empire: Multiethnic Societies and Nation-Building the Soviet Union and Russian. „How Empires End?“. ali Atina je mogla dovoljno efektivno da kontroliše ne samo njihovu spoljnu politiku već. reč „imperium“ izvorno je označavala suverenu vlast na nekoj teritoriji. 2 247 . 3 Videti: Michael W. New York: Cornell University Press. 1997. Takav oblik vladavine uopšte nije nov. u izvesnom stepenu. prev. Ovo suparništvo uklonilo je ranije postojeća ograničenja kojih su se imperije. Ithaca. imperije su se menjale. Prethodna dva veka imperije su težile da u znatnoj meri zamene indirektne forme vladavine (indirect rule – koje Čarls Tili smatra rodnom karakteristikom imperija)2 formama direktne vladavine i metodama kontrole koje karakterišu modernu državu. ali su svakako bile deo „imperije Kremlja“. posleratna komunistička Moskva ili savremene SAD bili prinuđeni da pribegavaju direktnoj vojnoj intervenciji da bi zadržale svoju kontrolu nisu bili toliko apoteoze njihove moći. Između ostalog. and Habsburg Empires. pridržavale kada je bilo reči o korišćenju karte nacionalizma u međusobnim sukobima. 1986. prev. Empires. U tom smislu.

od početka Prvog svetskog rata u svim zaraćenim zemljama ispoljavao se porast interesovanja države za stavove društva (kao i povećanje aparata koji je pozvan da se time bavi). Sovjetski Savez kao imperija . primeri ozbiljnog promišljanja sovjetskog iskustva nacionalne politike nisu brojni. Journal of Modern History. Među istoričarima već je formiran sasvim čvrst konsenzus u pogledu ocene da su godine Prvog svetskog rata veoma osnažile značaj etničkog faktora u istočnoj i centralnoj Evropi. Uprkos tome. nije sasvim odgovarajući pristup. Na paradoksalan način. a napuštanje imperijalne prošlosti. u sovjetskoj politici. 248 Sama činjenica da je Rusija bila imperija ne objašnjava one teškoće koje je ona imala i ima sa ostvarenjem modernizacije i demokratizacije. Imperijalna uloga Rusije. makar u veoma izmenjenim formama. U celini. pre svega. takođe ne fiksira niti njen lik „krivca“. emigrantskim istoriografijama. a suviše mnogo sovjetskog nasleđa u toj oblasti još ostaje deo savremenog života. Jer. „’Information is the Alfa and Omega of our Work’: Bolshevik Surveillance in its Pan-European Context“. Prošlo je više od petnaest godina od nestanka Sovjetskog Saveza. – Prim. te to uopšte nije bio specifično ruski rezultat boljševičke revolucije. mada stvara nove mogućnosti za rešavanje tih zadataka. Piter Holkvist (Peter Holquist) je u studiji o mehanizmima kontrole društvenih stavova koje je koristio boljševički režim ubedljivo demonstrirao plodotvornost takvog pristupa. 69: 415–450. Vol. jedno od važnijih dostignuća savremene istoriografske analize perioda prvih decenija dvadesetog veka povezano je sa prevladavanjem hipnotičkog uticaja 1917. prev. On omogućava da se pokaže u kojoj meri su moderne tendencije kasnog imperijalnog perioda našle svoje produženje. upravo u razmatranju imperijalne problematike i nacionalnog pitanja tendencija isticanja ne samo elemenata kontinuiteta već i odsustva principijelnih razlika između imperije Romanovih i Sovjetskog Saveza ima dugu tradiciju u „nacionalnim“. Možda je distanca još suviše mala. godini).tre}i program LETO–JESEN 2009. godine (s pretpostavljenim kardinalnim rezom u 1917. godine kao granice posle koje počinje „druga istorija“. i 1920. kao i rezultatima nacionalnih pokreta na periferijama imperije u 4 Videti: Peter Holquist. uopšte još ne garantuje uspeh. niti „dobročinitelja“ u odnosima sa susedima. Boljševici su se nužno morali baviti tim nasleđem. sama po sebi.4 On je pokazao da u razumevanju dinamike promene politike države prema kontroli raspoloženja masa uobičajeno poređenje 1913. Takav pristup primenljiv je na mnoge druge aspekte istorije Rusije s početka XX veka.

Iskustvo građanskog rata još ih je više ubedilo u to da je nacionalizam glavni konkurent njihovoj mobilizujućoj ideologiji koja se obraćala klasama. 2001. potpunije nego bilo gde drugde. tj.5 Iako ovo istraživanje sadrži mnogo vrednih informacija. u deceniji koja obuhvata formiranje SSSR i politiku koja je dobila opšti naziv „korenizacija“. svodio se na to da nacionalizam mora biti proglašen apsolutnim neprijateljem. The Affirmative Action Empire: Nations and Nationalism in the Soviet Union. poređenjem s politikom imperije Romanovih izražena principijelna originalnost pristupa boljševika nacionalnoj problematici. 2005. Martin predlaže interesantna i povremeno veoma radikalna teorijska razmišljanja o tome „šta je to bilo“. – Prim. Uporedo sa solidnom analizom onoga „kako je bilo“. Sledstveno tome. važno je istaći konceptualnu slabost ove knjige koja nam može poslužiti kao upadljiv primer naznačene tendencije ka preuveličavanju uloge nasleđa Romanovih u sovjetskoj politici. On izdvaja četiri ključne ideološke pretpostavke koje su bile u osnovi sovjetske nacionalne politike. prev. Imperija nacija. U knjizi Imperija afirmativne akcije Martin na osnovu različitih izvora prati evoluciju politike sovjetske vlasti u dvadesetim godinama. 5 249 . Ulozi takvih eksperata-etnografa u formulisanju sovjetske nacionalne politike velikim delom posvećena je nedavno objavljena knjiga Frensin Herš (Francine Hirsch). On pak Sovjetski Savez opisuje kao novi oblik imperije. prev. Govoreći o „evolucionističkom“ shvatanju nacije „imperijalnih etnografa“. Etnografsko znanje i stvaranje Sovjetskog Saveza. Empire of Nations. U trenutku osvajanja vlasti među boljševicima je već postojala saglasnost o tome da je nacionalizam veoma opasna mobilizujuća ideologija koja može da formira nadklasno jedinstvo u borbi za nacionalne ciljeve. Ithaca: Cornell University Press. ne podleže sumnji da su mnogi eksperti koje je sovjetska vlast uključila u razradu različitih aspekata nacionalne politike profesionalno formirani tokom predrevolucionarnog perioda. Takođe. Ethnographic Knowledge and the Making of the Soviet Union. 1923–1939. a sovjetsku nacionalnu politiku kao radikalni raskid s politikom Romanovih. Lenjin i Staljin su predložili drugačiju taktiku. te da je neophodno voditi beskompromisnu borbu protiv njega. o sličnosti Sovjetskog Saveza s drugim modernizujućim imperijama. 6 Videti: Martin Terry. te o nepostojanju elemenata „pozitivne diskriminacije“ u sovjetskoj politici dvadesetih godina prema nacionalnostima koje su ranije bile ugnjetavane na račun Rusa. jednostavni zaključak koji je formulisao Georgij Pjatakov. – Prim. Ako Videti: Francine Hirsch. Ipak. Frensin Herš polemiše sa knjigom Teri Martina (Terry Martin)6.IMPERIJALNI NARATIVI završnoj fazi rata i prvim posleratnim godinama. Martinova pozicija čini mi se mnogo ubedljivija jer je u njoj. Ithaca and London: Cornell University Press.

postali mađarski. fazom koju svi narodi moraju da prevladaju na putu ka internacionalizmu. u poređenju s nacionalizmom ugnjetenih nacija. reč je o Ukrajincima. Fincima i Jevrejima) na stranu Sovjetskog Sa- . Belorusima. Staljin je predložio razradu tog principa ističući da su gruzijski i neki drugi nacionalizmi takođe potčinjavali i eksploatisali slabije narode. U nastavku. dokazujući neizbežnost ukrajinizacije i belorusizacije pretežno ruskih gradova u tim sovjetskim republikama. nacionalna izgradnja se proglašavala delom socijalističke modernizacije i smatrana je ne ustupkom. onda ona može da razbije nadklasno jedinstvo nacionalnih pokreta. te da predstavlja izraz njihovog nepoverenja prema Velikorusima. u okviru takve politike bilo je moguće insistirati na principijelno novoj. Treća pretpostavka boljševičkog pristupa nacionalnom pitanju bila je ubeđenje da je nacionalizam neruskih naroda prvenstveno nastao kao reakcija na ugnjetavanje carističkog režima. tj. Četvrti važan faktor u planiranju sovjetske nacionalne politike bila je njena povezanost sa spoljnom politikom. nazvao je „pijemontskim principom“ uverenje da će politika pozitivne diskriminacije prema etničkim grupama koje su podeljene zapadnom granicom SSSR (pre svega. Takođe. ako u određenom stepenu zadovolji zahteve nacionalizma. a takođe i Poljacima. najveća opasnosti preti od „velikoruskog šovinizma“.tre}i program LETO–JESEN 2009. izveo tezu da. Buduće jedinstvo svih nacija moguće je samo kroz potpuno oslobođenje ugnjetenih naroda. Staljin se pozivao upravo na iskustvo Mađarske u kojoj su gradovi koji su u XIX veku u većini bili nemački. Svoje napade na velikoruski šovinizam on je stalno dopunjavao upozorenjima o opasnosti. Kako iskustvo Austrougarske. Lenjin je smatrao da je nužno razlikovati nacionalizam ugnjetenih i ugnjetačkih nacija iz čega je. Nacionalnu svest su smatrali nužnom fazom u razvoju društva. od lokalnih nacionalizama. sasvim u duhu antikolonijalnog diskursa. U istočnim oblastima Sovjetskog Saveza. tako i snaga nacionalnih pokreta posle sloma Ruske imperije. 250 sovjetska vlast dopusti nacionalne forme. makar i manjoj. ubedili su boljševike da je nacionalna konsolidacija neminovna i pod socijalizmom. Martin analizira boljševičku koncepciju modernizacije. stvori bolje uslove za pojavu klasnih protivrečnosti i prihvatanje boljševičke ideologije. Boljševici su oštroumno smatrali da žig imperije u dvadesetom veku može imati negativne posledice za sovjetsku vlast. neutrališe privlačnost nacionalističkih parola i. Boljševici su smatrali da nacije nastaju u vreme kapitalističkog razvoja i da predstavljaju istorijski prolaznu pojavu. neimperijalnoj prirodi političke tvorevine koja je ponikla na razvalinama Ruske imperije. već delom pozitivnog programa. na taj način. u kojima je nacionalizam bio mnogo slabiji. sledeći ukrajinskog boljševika Nikolaja Skripnika. Teri Martin.

pozivi na ustanak ugnjetenih naroda Istoka praćeni su oslanjanjem na sovjetsku politiku pozitivnog delovanja prema istočnim narodima u SSSR. rešavali neke zadatke koji su karakteristični za nacionalne ili nacionalizujuće države. Martin ističe da ta politika nije predviđala istinsku federalizaciju. realna vlast uvek je bila koncentrisana u centru. Stvarajući teritorijalne jedinice na osnovu nacionalnog kriterijuma sovjetska vlast je odbacivala austro-marksistički princip individualne kulturne autonomije. To bi. Kazahstranu i u Srednjoj Aziji. već sredinom dvadesetih godina nacionalnoteritorijalni sistem bio je proširen „naniže“ – sve do nacionalnih okruga. Neutralnost u odnosu na nacionalna pitanja koja je predstavljala princip boljševika pre Revolucije sada je odbačena. Na kraju. Sovjetski „federalizam“ nije značio podelu i prenošenje političke i ekonomske moći na federalne jedinice. tj. a posebna pažnja usmeravana je upravo ka „pozitivnom delovanju“ – sve do odlučnog neprijateljstva čak i prema dobrovoljnoj asimilaciji. boljševici su preuzeli vođstvo u rešavanju nacionalnih zadataka karakterističnih za sve etape u razvoju nacionalnih pokreta. politikom pozitivne diskriminacije koja se primenjuje prema ranije ugnjetenim grupama stanovništva. seoskih sovjeta i kolhoza. Oni su potpomagali teritorijalizaciju etniciteta i na različitim nivoima stvarali nacionalne tvorevine. oni su u tim nacionalnim tvorevinama. pri određivanju granica saveznih republika (posebno su u tom pogledu karakte- 251 . kao i spremnost Rusa da se žrtvuju radi interesa drugih nacionalnosti. U suštini. a takođe. Takva politika očitovala se tokom nacionalnog razgraničavanja. Boljševička politika „pozitivnog delovanja“ ili pozitivne diskriminacije neruskih naroda nužno je pretpostavljala vršenje izvesnog pritiska na rusko stanovništvo. Važan momenat u razvoju sovjetske nacionalne politike bilo je zatvaranje istočnih perifernih predela za rusku poljoprivrednu kolonizaciju koja je aktivno razvijana pre Revolucije. što je rezultovalo „nicanjem grandiozne piramide nacionalnih sovjeta na hiljadama nacionalnih teritorija“. širili su u masama i podržavali različite forme nacionalne kulture i identiteta tamo gde je taj zadatak bio na dnevnom redu. U nizu slučajeva. ometala proces asimilacije disperzivno naseljenih etničkih grupa. na Kavkazu. Oni su stvarali nacionalne elite tamo gde ih nije bilo ili gde su bile slabe. uzdizanjem novih nacionalnih elita i nametanjem novih službenih jezika. Martin je predložio da se sovjetska nacionalna politika nazove „internacionalističkim nacionalizmom“ ili „pozitivnim delovanjem“ (affirmative action). pod parolom dekolonizacije sprovođeno je iseljavanje slovenskog stanovništva. s druge strane. Takođe.IMPERIJALNI NARATIVI veza privući njihove sunarodnike van sovjetskih granica. Umesto toga. Iako su formalno i Ruska socijalistička republika i Sovjetski Savez bili federacije. povećalo mogućnost uticaja Moskve na njene zapadne susede.

ili od prava proporcionalnog predstavljanja u strukturama vlasti autonomnih republika. Možda su. Predloženo određenje Sovjetskog Saveza kao „imperije pozitivnog delovanja“ predstavlja pokušaj nalaženja novog termina za označavanje specifičnog. samo deportacije – taj tako tragičan element te politike – istražene dovoljno podrobno. Prema Teriju Martinu. Ta država koja je ponikla kao naslednik Ruske imperije. Pri tom. od sto trideset hiljada sovjetskih građana poljskog porekla uhapšenih u Lenjingradu 1937. Istoričari ozbiljno raspravljaju o njegovom značenju. godine. a u nekim slučajevima staljinski teror je sigurno dobijao formu genocida. godine kao aktu genocida (što je.tre}i program LETO–JESEN 2009. ruska kultura je osuđivana kao buržoasko-plemićka. poljski aktivisti „istorijske politike“ mnogo manje pažnje posvećuju potpuno nespornom aktu genocida Poljaka iz 1937. Njen odraz vidimo u odricanju od prava na nacionalnu autonomiju u predelima saveznih republika u kojima žive kompaktne grupe ruskog stanovništva (to pravo su Rusi dobili u nekim od republika samo 1926. godine). Projekat opšteruske nacije koji je činio noseći deo konstrukcije ruskog nacionalizma u imperiji Romanovih bio je jednostavno odbačen. Uloga nacionalnog faktora u represijama tek zahteva pažljivije istraživanje. ranije nepostojećeg tipa političke organizacije. ponovo je osvojila većinu njoj pripadajućih perifernih oblasti. Istraživanja sovjetske nacionalne politike u Rusiji su još na samom početku. a ukrajinska i beloruska nacija su institucionalizovane kao odvojene nacije sa sopstvenim teritorijama. Mednom i drugim mestima 1940. Bez sumnje. ali je zatim otpočela da jača neruske nacionalnosti i da ih stvara i tamo gde one. Poslednjih godina. isticana je važnost nacionalnog faktora u brojnim raspravama povodom istorije kolektivizacije i gladi 1932–1933. 252 ristične nove istočne granice Belorusije). imperijalna kultura ugnjetača. veo- . Tako. kao i različitost Sovjetskog Saveza u odnosu na imperije Novog doba. više od sto deset hiljada ih je streljano tokom nekoliko meseci. pojam „imperija pozitivnog delovanja“ treba da istakne originalnost sovjetske nacionalne politike upoređene sa kolonijalizmom i imperijalizmom prošlosti. mnoga njegova dostignuća bila su svesno demontirana. uključujući i pitanje koliko je on bio značajan pri donošenju odluka u Moskvi. godine. za nas same i za naše odnose sa susedima. Međutim. u suštini. sporna kvalifikacija tog zločina). Zanimljivo je primetiti da insistirajući na priznanju ubistva poljskih oficira u Katinu. uključujući i imperiju Romanovih. nisu ni postojale. bila je formalno strukturirana kao federacija suverenih nacija. na primer. taj faktor bio je veoma važan. Nažalost. radovi nekih ruskih autora koji pokušavaju da učestvuju u toj diskusiji imaju karakter otvorene „narudžbine“ i ne mogu izdržati profesionalnu kritiku. U najvećoj meri centralizovana država koja je težila mešanju u sve sfere života i koristila ekstremne oblike nasilja. u najmanju meru. godine (hapšeni upravo i samo zato što su Poljaci).

Beda malih istočnoevropskih država. a kasnije sa Rusijom. za Ruse nije bio karakterističan motiv etničke viktimizacije. a Turska ni mnogo ranije. pre svega Rusiju. deportacije ili genocida. Fenomen o kojem je govorio Bibo. Taj egzistencijalni strah. U eseju „O bedi malih istočnoevropskih država“ mađarski mislilac Ištvan Bibo (István Bibó)7 istakao je posebnu psihološku crtu naroda tog regiona – egzistencijalni strah koji se doživljava na kolektivnom nivou. prenesen na savremenu Rusiju. Zahtevajući od Rusije pokajanje i nadoknade za realne i fiktivne grehe. – Prim. Novi Sad: IK Zorana Stojanovića. često katastrofičnog razvoja. uključujući i sferu nacionalne politike. nadahnut vekovima neizvesnog. ali od strane države koju nisu shvatali kao etnički tuđu. ta vrsta straha bila je povezana sa Turcima. Rusima je u izvesnom stepenu psihološki stran. prev. Kolektivne egzistencijalne strahove teško je ubrojati u karakteristike zdravog psihičkog stanja. zatim sa Nemcima. nerazumljiv. poslednjih pola veka bio je koncentrisan na Sovjetski Savez. asimilacije. Savremeni mentalitet i istorijsko pamćenje Rusa imaju (ili su bar do nedavno imali) jednu. Početno. da bi posle 1991. U međunarodnim odnosima ove snage streme da za neku državu. u nekim slučajevima sa Poljacima.IMPERIJALNI NARATIVI ma je važno pažljivo izučavanje i produbljeno društveno shvatanje represivnosti ruske i – u neizmerno većem stepenu – sovjetske imperije. godine. pred licem realne ili zamišljene opasnosti od propasti nacionalne zajednice kao posledice nepostojanja državne samostalnosti. tako i građana Rusije. Oni su se uvek osećali žrtvama ugnjetavanja. tako i političke) nacije – psihologiju koju nam poslednjih godina tako uporno nameću neki naši publicisti. a za svoju zemlju – ulogu „žrtve“ – računajući da će tako steći izvesnu moralnu prednost. 1996. U mnogim susednim državama postoje političke snage koje potpuno svesno teže da istoriju pretvore u oruđe političke borbe (u Poljskoj su za tu tendenciju smislili poseban termin – istorijska politika). opisujući je kao neizlečivo agresivnu imperijalnu državu i stvarajući predstavu Rusije kao konstituirajućeg i neprijatelj- 253 Politika prošlosti 7 Videti: Ištvan Bibo. fiksiraju ulogu „krivca“. Posle Drugog svetskog rata Nemačka nije tretirana kao neposredna opasnost. te stoga. pa mi ne bi trebalo da gajimo psihologiju tvrđave pod opsadom ili osećanja straha za samo postojanje ruske (kako etničke. veoma suštinsku razliku u odnosu na mentalitet i istorijsko pamćenje njihovih suseda – kako onih koji danas žive u nezavisnim državama. . u krajnjoj liniji. Do poslednjih godina.

uključujući i istorije odnosa s drugim narodima. kako se to trude da nas uvere mnogobrojni ruski publicisti i političari. ide. Taj instrument takođe deluje efikasno u borbi s političkim oponentima. Tu tradiciju možemo prepoznati u boljševičkom pogledu na istoriju. zajedno sa despotizmom. trpljenja i talenata. 254 skog ’Drugog’ – pobornici „istorijske politike“ našu zemlju smatraju pogodnim instrumentom za formiranje sopstvenog nacionalnog identiteta. Nemoguće je sporazumeti se sa onima koji svesno koriste „istorijsku politiku“ za ostvarenje sopstvenih ciljeva. tako i u negativnom smislu. suštinskih karakteristika ruske istorije. njihovo javno razmatranje i priznavanje. Ali. u marginalizaciji nekih grupa stanovništva. Istorija Rusije predstavlja se kao potpuno jedinstveni i. bezizlazni niz reinkarnacija te despotske vlasti. Među temama koje figuriraju u društvenim diskusijama jeste i tema tobože nepromenjivih i trajnih. Svakoj od strana tek predstoji da prođe svoj deo puta u prevladavanju te krize.tre}i program LETO–JESEN 2009. a njene verzije se do danas sreću i u sredini koja sebe opisuje kao liberalnu – razlika je samo u tome što je u boljševičkoj verziji Oktobarska revolucija označavala izlazak iz tog kruga. u suštini. Takođe. u velikoj meri. između ostalog. kao iznova obnavljano svojstvo ruske vlasti. sadrži i mnogo toga drugog. Stvar je u tome da u svim zemljama sveta postoji mnoštvo ljudi koji uopšte ne teže pretvaranju istorije u instrument neprijateljstva. S druge strane. kako u pozitivnom. U samoj Rusiji možemo posmatrati oštru borbu oko interpretacije istorije. našim susedima predstoji da shvate kako su i Rusi često bili žrtve imperija koje su izgrađene zahvaljujući iskorišćavanju njihovih snaga. a u liberalnoj verziji – njegovo produžavanje i produbljivanje. Na primer. kroz revoluciju koja iz osnova ruši stari svet. ili vodi u pravcu radikalne borbe s državom. uporedo sa traumama i tragedijama. Upravo sa time je. Iste te karakteristike ruske istorije apologeti imperije smatraju zalogom njenog povratka na „pravi“ put: „Rusija može biti samo imperija. „u korist neprijatelja Rusije“. Zemlja se kreće u začaranom krugu iz koga je izlaz ili nemoguć. to ne znači da saznanje sopstvenih istorijskih grehova. „Bez imperijalne misi- . Rusima. predstoji potpunije osmišljavanje represivnosti imperija čiji su oni. da se zamislimo o ozbiljnosti uzroka tih strahova. povezana kriza razumevanja i poverenja koja karakteriše odnose savremene Rusije sa susedima. dugotrajna imperijalna tradicija tumači se. ne može se smatrati vrlinom – naročito u slučaju nacije kojoj je veoma nužno kritičko osmišljavanje sopstvene istorije. uključujući i rusku manjinu ako tamo postoji. U odnosima sa Rusima ništa ih više ne vređa od odsustva našeg znanja i razumevanja tamnih strana prošlosti. Nesposobnost da se razumeju strahovi suseda. ali su spremni za pomirenje. ili je uopšte neće biti“. Oni se sećaju trauma prošlosti. naslednici. da nasleđe imperija.

pa se i istorijski razvoj Nemačke. Uses of the Other. – Prim. „Does Russian Orientalism Have a Russian Soul? A Contribution to the Debate between Nathaniel Knight and Adeeb Khalid“. To je. kako taj pojam definiše Iver Nojman. Rusija je dugo vremena (ne decenijama. Istoričari se stalno vraćaju izboru između tih strategija. 1.717–727. Sa tim je povezan i drugi karakteristični motiv naših debata – binarne opozicije: loša država i dobra inteligencija (ili. Kritika. politički aktuelan) sve dok se ne definiše 255 . Marija Todorova tačno primećuje da je sadržaj te polemike pre politički. MN: University of Minnesota Press. konstituišućeg Drugog“9. obratno). metodološki osmišljena istraživanja koja na ovaj ili onaj način akcentuju specifičnost ruske istorije apsolutno su legitimni deo istoriografije. normalno jer je „normalna istoriografija“ – pluralistička istoriografija. The ‘East’ in European Identity Formation Minneapolis. „normalizuje“. već vekovima) bila objekt diskursa ne prosto Drugog. „tuđeg i opasnog. onda se izbor pravi izvan granica nauke. loši nacionalisti i dobra centralna vlast (ili. – Prim. 9 Videti: Iver Neumann. ona zaslužuje svaku podršku. Sada se te iste osobenosti tumače kao jedna od verzija evropske istorije. Bloomington. prev. obratno) itd. izbor u korist bilo koje od tih tendencija praćen je gubitkom: ili „semiotičkom nejednakošću“ pri izboru uopštavajuće paradigme.8 Sa stanovišta nauke. Još jedna tema često se sreće u savremenim diskusijama – težnja ka „normalizaciji“ istorije Rusije.IMPERIJALNI NARATIVI Videti: Maria Todorova. Todorova je poredila savremene debate o ruskoj istoriji sa nedavnim diskusijama o „posebnom nemačkom putu“ (Sondreweg). Ali. akcenat se stavlja na zajedničke karakteristike. Strana istoriografija je veoma aktivno korišćena za opsluživanje tog diskursa. Govoreći o tradicionalnoj i savremenoj borbi između težnje ka „normalizaciji“ ruske istorije i nastojanja da se ona razmatra kao jedinstvena istorija na koju se ne mogu primeniti kategorije nastale pretežno na osnovu zapadnoevropskog iskustva. Istovremeno. nego naučni. ili napuštanjem komparativnog pristupa u korist isticanja „unikalnosti“. na taj način. 8 je ruski narod se muči besmislenošću svog postojanja“. svaki put iznova procenjujući njihove prednosti i nedostatke. dodajem. prev. Vol. U onoj meri u kojoj to savremena tendencija ka „normalizaciji“ istorije Ruske imperije označava dekonstrukciju tendenciozne. Pristup koji je istoriju Nemačke razmatrao kao otklon od evropskog modela razvoja bio je aktuelan sve dok se ona nije uključila u zajedničke evropske strukture. bez obzira na to da li su delo domaćih ili stranih istoričara. 4:. već. Isti takav mehanizam deluje i na primeru Rusije: problem „unikalnosti“ njene istorije ostaće aktuelan (tačnije. negativne „unikalnosti“. 2000. ako ova dilema između „normalizacije“ i „unikalizacije“ odražava politiku.

istakao je u jednom intervjuu kako se on nije trudio da moralno sudi o događajima koje izlaže. ali taj put vodi još jednom ponavljanju konflikta istorije i politike. Takva normalizacija se može ostvarivati. Ovo je tačno i u velikoj meri pravovremeno opažanje Marije Todorove jer mi sada možemo videti promenu političkog konteksta i uticaj tog faktora na naučni diskurs istorije Rusije. kao nužni element ubrzane modernizacije zaostale poljoprivredne zemlje. saglasan sam s tim da je zadatak istoričara upravo takav. 256 mesto Rusije u evropskim i svetskim strukturama. Danas se i u samoj Evropskoj uniji kao i na njenim periferijama. šire. Ali. Kod nas je već danas vidljiva tendencija da se teror od 1920. još opasnije zamke. Zato je u današnjoj Rusiji pažnja koju vlast. ali to ne može da izbegne nijedan nacionalni istorijski narativ. autor nedavno objavljenog udžbenika novije istorije Rusije. već kao norma. čitava stvar je u tome kako se ta pažnja manifestuje. Očigledna je tendencija ka konstruisanju „slavne prošlosti“. razmišljanja o istoriji nekog regiona ili nacije (kao „evropske“ ili „neevropske“) otvoreno koriste kao argument u debatama da li su taj region ili ta nacija dostojni da budu članovi ujedinjene Evrope. Pita- . Aleksandar Filipov. isticanjem jednih i retuširanjem drugih sižea i aspekata istorije. U tom slučaju. nipošto ne pretpostavlja napuštanje priznanja o izuzetnosti nacističkih zločina. kakva je bila i pređašnja „unikalizacija“. na lukavstvo.tre}i program LETO–JESEN 2009. mita koji opslužuje Evropsku uniju. s jednom važnom ogradom. svakako u normativnom nemačkom diskursu. kao u slučaju Nemačke. Danas je očigledno formiranje istorijskog mita o evropskom jedinstvu. „normalizacija“ se pokazuje istom takvom žrtvom naučnosti radi politike. već nacistički period tumači upravo kao propast i narušavanje mnogovekovne nemačke istorije. Diskusija koja bi bila usmerena ka širenju naših predstava o evropskom modelu (u stvari – mnogolikih i veoma različitih modela) istorijskog razvoja bila bi veoma korisna. pokazuje prema udžbenicima istorije i. istorijskom pamćenju društva – sasvim razumljiva stvar. a kod autora udžbenika slična strategija previše očigledno ukazuje ili na potpuno nepoznavanje „zakona žanra“ ili. Postoji velika opasnost od uplitanja u neproduktivne diskusije o granicama „evropskog modela“ istorijskog razvitka. Ali. već da ih razume. Kao profesionalni istoričar. a ne. otvoreno zabrinuta problemom nacionalne konsolidacije. Na putu ka „normalizaciji“ istorije Rusije vrebaju nas i druge. do 1950. kao njen logički rezultat. Normalizacija nemačke istorije. Profesionalna istoriografija nastala je početkom XIX veka upravo kao deo poduhvata izgradnje nacija i umnogome takva i ostaje. govoreći ublaženo. U okviru takve logike ukida se neophodnost izricanja moralne ocene stravičnih događaja iz prošlosti. kako su to pisali nemački liberali pedesetih i šezdesetih godina. Istoričar se odriče moralnih sudova i u svojim monografijama i studijama teži razumevanju događaja iz prošlosti. godine interpretira ne kao propast.

ona ostavlja mnoga važna pitanja otvorenim. a onaj ko je delatan – često nije strpljiv? Na ta pitanja nema jednostavnih odgovora. prev. na „Dan sećanja na žrtve političkih represija“ koji se u Rusiji obeležava od 1991. godine. jer je kod nas često tako da onaj ko je strpljiv – nije aktivan. Kako da se naučimo da cenimo državu. ali samo razmišljanje o njima na istorijskom materijalu moglo bi da bude veoma plodotvorno. U tom kontekstu.IMPERIJALNI NARATIVI nje je samo koga prvenstveno vaspitavamo – vojnika ili građanina? Nacija kao zajednica građana ne formira se samo na sećanjima o slavnim delima već i na uviđanju grešaka i zločina prošlosti. nad kojima se moramo zamisliti. 257 S ruskog preveo Milan Subotić 10 Butovski poligon – mesto u Moskovskoj oblasti. oktobra. svakog 30. Memorijalni kompleks „Butovki poligon“ posetio je tadašnji ruski predsednik Putin 2007. ostaje nejasno šta je značila prošlogodišnja poseta predsednika Putina Butovskom poligonu10 – početak tradicije učešća najvišeg predstavnika države u pomenu žrtvama boljševičkog terora ili samo jednu epizodu predizborne kampanje? Državna politika prema tom ključnom pitanju istorijske svesti društva do danas nije jasna. vrednosti nacionalne zajednice i života pojedinačnog čoveka. Uopšteno. kao što i ne određuje sve u budućem razvoju. istorija ne daje proste odgovore na probleme savremenog života. – Prim. godine. gde je streljano i sahranjeno oko 20000 žrtava „Velikog terora“. . građanskom aktivizmu i prevladamo samoživi individualizam za koji nas je vaspitao sovjetski komunizam i postsovjetska epoha divljeg kapitalizma? Kako da sjedinimo strpljivost i delovanje. Osmišljavanje tragedije Rusije u dvadesetom veku može imati konstruktivnu ulogu ako pomogne da se shvate vrednosti ličnih prava i sloboda. Ipak. a da ne upadamo u vazalstvo i pokornost? Kako da se naučimo društvenom.

258 .tre}i program LETO–JESEN 2009.

studije .

260 .tre}i program LETO–JESEN 2009.

Na{ao ga je u generalu Kurtu fon [lajheru. Ideolo{ko „bu|enje“ nema~kog pravnika i filozofa Karla [mita po~elo je istovremeno kada je ro|ena Vajmarska republika. ali ga je priznao kao mogu}eg i prihvatljivog klijenta. godine – on je slu`io nema~kog cara (ali ne toliko kao svog vrhovnog komandanta koliko kao „du{u sveta“. politika. godine. [mit se nije lako oporavio od ovog politi~kog udarca. sivoj eminenciji Vajmarske republike u njenim poslednjim danima i poslednjeg kancelara pre uspostavljanja Tre}eg rajha.01(430)"191/193" 261 ALEKSANDAR MOLNAR ADVOKAT SABLJONOSCA: KARL [MIT 1912–1919. Ginter Ma{ke. Karl [mit se nikada nije pomirio sa ~injenicom da je Vilhelm II abdicirao i ostavio nema~ki tron prazan. 143–144. .01:929 [mit K. Advokat Karl [mit je hteo da bude mnogo vi{e savetnik u ustavnim stvarima nego obi~an pravni pomaga~: njegov posao je bio vi{e politi~ka nego pravna praksa. ali je na kraju ipak ponudio svoje usluge novom gospodaru Nema~ke – biv{em vojniku iz Prvog svetskog rata. Od 1912. u prve ~etiri godine Vajmarske republike. pripremaju}i jedan op{ti politi~ki i pravni okvir – o kojem svedo~e sva tri centralna dela ovog perioda: Politi~ka romantika iz 1919. III–IV/2009 UDK: 141. 2005: xxvii) – unutar kojeg }e u narednim godinama uslediti `estok i direktan napad. rat. istorijsku li~nost sli~nu Napoleonu Bonaparti. do 1918. Diktatura iz 1921. a pogotovo tokom njegove vojne slu`be od 1915. 321. dr`ava. Zato je u slede}em periodu (1919–1933) tra`io politi~ara kome }e punim srcem slu`iti kao advokat u nameri da postane novi nema~ki sabljonosac.7 [mit K. vladaju}i. do 1919. koga se najvi{e pla{io (po{to ga nije obuzdavao sabljonosac). Autor smatra da je Karl [mit sebe uglavnom do`ivljavao kao advokata. Istina. 321. i Politi~ka teologija iz 1922. kako je to dobro primetio jedan od njegovih najvernijih u~enika. A njegov klijent se menjao tokom vremena. [mit je bio prinu|en da odustane od svog advokatskog nagnuća. velikog sabljonosca).Tre}i program Radio Beograda Br. Klju~ne re~i: pravo. godine (Maschke. nepredvidljivi i nepristupa~ni „vojnik“ na kraju se pokazao nevoljnim da prihvati njegove usluge i 1937. vojska. on je nedovoljno obra}ao pa`nju na nju. Iako je imao sre}e u prvim godinama Tre}eg rajha. advokat. Tu posve}enost ne treba shvatiti u doslovno pravno-tehni~kim kategorijama. i to ne samo na Vajmarsku republiku nego i na „Versajski“ .

name}e preusmeravanje pa`nje ka pret1 Kako je s pravom primetio [tefan Brojer. U pojedinim fazama svog `ivota i stvarala{tva Karl [mit ne samo {to je jasno i nedvosmisleno pokazivao afinitet prema svim pomenutim ideolo{kim opcijama nego je bio anga`ovan i u politi~kom procesu ostvarivanja njihovih politi~kih programa – kao pisac ekspertiza za katoli~ku centruma{ku partiju u Vajmarskoj republici i kao ~lan NSDAP i „krunski pravnik Tre}eg rajha“. po{to je [mitov teorijski i politi~ki anga`man od 1919. po{to se osnovno pitanje upravo i sastoji u tome gde se [mit mo`e pozicionirati u {irokom duhovnom spektru XX veka. Po povratku u Nema~ku [mit je objavio ~lanak u Deutsche Juristenzeitung. me|utim. dopunjavale. da bi se uop{te postavilo pitanje ideologije kojoj se Karl [mit priklonio tokom Vajmarske republike mora se odgovoriti na prethodno pitanje: za kakvu ideologiju ga je njegovo `ivotno sazrevanje opredelilo. nikada nije li~no upoznao. ~iji je ona bila sastavni deo.2 Ipak. Sve to govori u prilog ideolo{ke celovitosti faze koja je u [mitovom `ivotu i stvarala{tvu po~ela stvaranjem Vajmarske republike koja je trajala sve do uspostavljanja Tre}eg rajha u prvoj polovini 1933. To. do 1945. Sporna je kako [mitova orijentacija ka politi~kom katolicizmu. 2 Hitlera. tako i njegovi afiniteti prema italijanskom fa{izmu i nema~kom nacionalsocijalizmu. slu`beno posetio Italiju. odnosno kakve duhovne temelje je formirao pre nego {to se uop{te ideolo{ki profilirao. . pak. Na drugoj strani.tre}i program LETO–JESEN 2009. godine. [mit je imao prilike da upozna Musolinija i da sa njim provede neko vreme u ugodnoj i „prijateljskoj“ atmosferi. No. 1990: 603). pa i stapale. kada je 1936. „konzervativna revolucija“ ne predstavlja nikakav „samostalan pravac u politi~koj misli XX veka“ i primenjuje se na mislioce – me|u kojima i na [mita – koji su me|usobno imali krupna teorijska razmimoila`enja (upor. u kojem je zagovarao zajedni~ki front Italije i Nema~ke u „sredini Evrope“ protiv liberalizma Zapada i kolektivizma Istoka (Koenen. mada nikada sasvim autohton i zaokru`en). 262 me|unarodni poredak. ^esto pribegavanje kvalifikaciji „konzervativnog revolucionara“ pri tom vi{e zamagljuje problem nego {to ga rasvetljava1. godine (nasuprot prili~no konzistentnoj „katoli~ko-odmetni~koj“ karijeri u posleratnom periodu 1945–1985) bio sasvim specifi~an – osciluju}i od intencionalne vi{ezna~nosti i tendenciozne neortodoksnosti do slepog „glajh{altovanja“ – ni malo ne ~udi ~injenica {to se danas razli~ito gleda i na njegov katolicizam i na njegov nacionalsocijalizam (dok je jedino njegov entuzijazam prema italijanskom fa{izmu ostao neupitan. 1994: 778). nedvosmislen i kontinuiran. Kakvo je bilo ideolo{ko opredeljenje Karla [mita pitanje je oko kojeg se u savremenoj literaturi i dalje vode sporovi. Breuer. u kojem su se revolucija i konzervacija ne samo suprotstavljale nego i preplitale.

ali i politi~ki anga`man u Vajmarskoj republici i Tre}em rajhu. nije smatrao da je Tre}i rajh bitno naru{io kontinuitet druge faze u [mitovom `ivotu i stvarala{tvu. koji su odnedavno dostupni {iroj javnosti kao dvotomna publikacija (Schmitt. i sa tom praksom je nastavio – sa nekim prekidima – do 1934. intelektualnih preokupacija i moralnih isku{enja sa kojima se [mit suo~io posle sticanja nau~nog zvanja doktora pravnih nauka predstavljaju njegovi dnevnici i drugi va`ni materijali iz pomenutog perioda. faze „opsednutosti dr`avom“. prema Zombartu. koju je za `ivota demonizovao. Nema~koj i celom svetu optu`i sve druge – Jevreje. 1991a: 6) i pravo na ~uvanje tajni (Schmitt. i u njenim osnovnim pravima. 3 263 . godine. pripremne faze u `ivotu Karla [mita upu}ivao je i Nikolaus Zombart. Smrt majke obele`ila je. onda je [mit tra`io pribe`i{te u onoj istoj liberalnoj dr`avi. Dok su najstariji dnevnici `ivi odraz [mitovih realnih patnji i objektivne duhovne rastrzanosti. po{to [mit. isticao pravo na politi~ku gre{ku. Me|utim. ali se te dnevni~ke bele{ke umnogome razlikuju od prvih. postavio anga`man za odgovaraju}eg politi~kog „klijenta“ (ako ve} ne i te~enje samostalne politi~ke karijere). Schmitt. 1997: 20). koji je do kraja `ivota bio ~lan katoli~kog Centra i koji je najzaslu`niji za striktno katoli~ko obrazovanje sina. 2005c. po~etak tre}e i ujedno poslednje faze. 5 [mit je ro|en 1888. Zombart je dao druga~iju periodizaciju [mitovog `ivota i stvarala{tva od one koja }e se u ovom radu zastupati. uprkos svojoj preovla|uju}oj pasivnoNa zaokru`enost te. poslednji su intencionalno pisani za objavljivanje (kona~no su objavljeni posthumno. kao sin `elezni~kog ~inovnika. A kada je o njemu samom bilo re~. naime. od 1947. ka prvih 30 godina [mitovog `ivota. nego uvek samo o gre{kama drugih – onih koji nisu imali pravo na ~uvanje tajni. protestante. Ipak. 4 [mit je prve dnevni~ke zapise na~inio oktobra 1912. Dnevnik je vodio i u jednom kra}em periodu posle rata. do 1951. tokom koje se [mit okrenuo od dr`ave ka „novim carstvima“ (Sombart. On. Zapisi iz godina 1947–1951) i u njima je [mit mahom poku{avao da za sve zlo koje se u protekle tri decenije desilo njemu. godine u malom mestu Pletenburg na zapadu Nema~ke. godine i vezao za smrt njegove majke. 1991a: 16). naro~ito u periodu 1912–1919 (tj. pravo na religioznu gre{ku (Schmitt. koje je proveo u Drugom rajhu i tokom kojih je po~ela njegova nau~na i nastavni~ka karijera. liberale itd. 2005d)4. – samo ne sebe samog. Oni nude klju~ne informacije o [mitovoj samoidentifikaciji kao advokata koji je izgubio svoju raniju ~vrstu („mladala~ku“) katoli~ku veru5 i pred kojim se. od mesta referendara u Okru`nom sudu u Diseldorfu do okon~anja ratnog anga`mana u Minhenu i objavljivanja Politi~ke romantike) kako bi se dobio uvid u „startnu poziciju“ od koje je po~elo njegovo teorijsko stvarala{tvo.STUDIJE hodnoj fazi. kao osnovni politi~ki zadatak. kao najzna~ajnija. me|u kojima je. Veliki pobornik javnosti u javnosti nije govorio o svojim gre{kama (a pogotovo ne o svojoj odgovornosti ili krivici).3 Najva`niji izvor za rekonstruisanje `ivotnih dilema. pod naslovom Glossarium. Stoga }e u ovom poglavlju biti re~i o [mitovom intelektualnom formiranju. pa ju je stoga protegao sve do 1942.

Nikolaus Zombart je svoju poslednju re~ o ovoj temi izrekao 1997. moralo pred njim nametnuti pitanje opredeljenja za ideologiju koja bi ga su{tinski povezala s politi~kim klijentom. godine „Centralna egzistencijalna tema njegovog `ivota je caristi~ka Nema~ka. nepriznavanje poraza. 1988: 20). Ernst Jinger. nego upravo obrnuto. Nikolaus je kao mladi} (pre nego {to je 1942. 264 sti. Kao „epigon vilhelminske ere“ i „poslednji bizmarkovac“ (Sombart. spremno i bez odlaganja stavio na raspolaganje Hitlerovom re`imu. u knjizi Nema~ki mu{karci i njihovi neprijatelji. Zombartova osnovna teza glasi da je za [mita presudno bilo iskustvo `ivota u Drugom rajhu i pogotovo trauma njegove propasti novembra 1918. Taj kontekst Nikolaus Zombart je opisao u svojoj knjizi Mladost u Berlinu. a zatim u Rusiju) imao prilike da [mita dobro upozna prilikom poseta salonu koji je dr`ala njegova majka u Berlinu. a sa njom i ceo svet. koja je ’kao dr`avna konstrukcija bila samo re`im’ bez ’~vrstog ustavnog poretka’“ (Sombart.tre}i program LETO–JESEN 2009. osim [mita. Martin Hajdeger itd. sin uticajnog pravnika. na osnovu ideolo{ke srodnosti.. pre svega. ba{ kao i njegov mla|i kolega sa Univerziteta u Berlinu. nikada nije bio spreman da svoje advokatske usluge stavi na raspolaganje bilo kom politi~kom akteru.6 Po{to je svoju argumentaciju 1988. pre ili kasnije. [mit se ne 6 Iako se analize Nikolausa Zombarta odnose. 1997: 11). jedna nema~ka sudbina izme|u Männerbunda i mita o matrijarhatu. Duhovno nasle|e pruskog militarizma . Gnev zbog propasti. Na narednim stranama bi}e re~i o sazrevanju [mitove svesti o potrebi da s politi~kim klijentom stupi u poslovni odnos ne na osnovu nedostatka ube|enja. poslat na front – prvo u Francusku. kao i prilikom {etnji u koje su i{li samo njih dvojica. odvela u strahote dva svetska rata. 1933–1943. Jedan izve{taj. ekonomiste i sociologa Vernera Zombarta. imaju korene u tom mnogo dubljem bolu zbog ’beznade`nosti ove politi~ke tvorevine’“. godine i da u njoj dijagnostikuje onaj „simptom“ bolesti koja je Nema~ku. Karl [mit. Najiscrpniji poku{aj (psiho)analiti~kog osvetljavanja [mitove li~nosti i uticaja koji je njegova duhovna ambivalencija ostavila na njegovo stvarala{tvo preduzeo je Nikolaus Zombart. U ovoj knjizi nalazimo i njegove prve poku{aje da kroz Karla [mita portreti{e celu generaciju ro|enu oko 1888. godine spadala me|u najvatrenije ratno-hu{ka~ke pamflete objavljene tokom Prvog svetskog rata i koji se. o{trica njegove kritike implicitno je uperena i protiv njegovog oca Vernera. pripadali Adolf Hitler. ~ija je knjiga Trgovci i junaci iz 1915. na generaciju kojoj su. godine dalje razradio u ~lanku „Karl [mit – jedna nema~ka sudbina“. te se.

koji se bori podmuklim oru`jem kao {to su osnovna prava ~oveka. samo sa strane sablje“ i potrebu da se taj savez nametne svim narodima i dru{tvenim grupama (Schmitt. i zastupao ga u svom stvarala{tvu tokom Vajmarske republike. kako bi se stvorila efikasnija predstava („gra|anina“ kao) neprijatelja. [mit je hteo samo da relativizuje zna~aj Marksovog „nau~nog“ otkri}a klasne suprotnosti (u kojoj su neprijatelji bili gra|anin i proleter). samo {to je umesto „proletera“. Ve} 1923. 1969: 70). iz njegovog kasnijeg rada. [mit je taj ideal nosio duboko u sebi. „voleo“ nema~kog „vojnika“ Drugog rajha i smatrao ga svojim „prijateljem“. liberalizam. i predstava „avangarde. odavno omrznutom „gra|aninu“ suprotstavio „vojnika“. 1997: 24). sledilo je i uobi~ajeno obja{njenje za njegovu propast u okrutnoj realnosti: uni{tio ga je „gra|anin“. prepoznao „savez filozofije sa sabljom. ali ga nije podrobnije i sistemati~nije eksplicirao. u viziji „du{e sveta“. Njegov neposredni prethodnik bio je Georg Vilhelm Fridrih Hegel. bio „odavno poznat kao figura vredna mr`nje“ i da ve} u to vreme nije bilo iole ozbiljnijeg pisca koji ga nije pogrdno nazivao bur`ujem (Schmitt. kao i sam Tre}i rajh (pa donekle i Vajmarske republika). i njegova misao je razumljiva tek iz procesa koji su zapo~eli u Drugom rajhu i iz `elje da se uzroci propasti Drugog rajha sagledaju kako bi se izbegli u novom dr`avotvornom poku{aju. Formativno iskustvo `ivota u Drugom rajhu opredelilo je [mita. indikativno da je u Marksovoj konstrukciji proletarijata (i pogotovo njegove komunisti~ke avangarde) prepoznavao samo jedan u ~itavom lancu poku{aja legitimiranja „racionalisti~ke diktature“. parlamentarizam ili demokratija. Zombart je posebno insistirao na tome da je [mit prakti~no i{ao Marksovim stopama. protiv ~ije dominacije je „proleter“ trebalo da uspostavi „svoju“ diktaturu. 1969: 70). koji je 1806. „Gra|anina“ je [mit slavno do`ivljavao kao militaristi~ki vrh Drugog rajha – kao principijelnog neprijatelja „vojni~ke dr`ave“.STUDIJE mo`e razumeti iz perspektive Vajmarske republike. [mit je. ali je morao da konstatuje da se on pokazao kao preslab da odo- 265 . koji je najbolje ovaplo}en u li~nosti Fridriha II Hoencolerna (Sombart. tvrdio je Zombart. U svom prikazu [mitovog intelektualnog sazrevanja. Napredak od Hegela ka Marksu po~ivao je samo u „logi~kom pojednostavljivanju“ svetskoistorijskog antagonizma. prema Zombartovom shvatanju. 1997: 161). zato {to ima ispravne spoznaje i svest“ (Schmitt. u godini u kojoj je zapo~eo njegov frontalni napad na Vajmarsku republiku. pa tako i svakom „gra|aninu“. godine. U tom kontekstu. [mit je u Prilogu duhovnoistorijskom polo`aju parlamentarizma tvrdio da je gra|anin jo{ 1848. 1969: 71). A iz opredeljenja za ideal. a pogotovo ne iz perspektive Tre}eg rajha i uloge koju je odigrao u njima. za ideal „vojni~ke dr`ave“ nalik pruskom modelu (Sombart. koja je imala pravo na delo. ali je.

da bi 1919. 7 ^etiri godine ranije. zato {to ima ispravne spoznaje i svest“ nije se obistinila (Sombart. 1988: 20). A kao misao o~ajnika. On razmi{lja iz o~ajni~ke pozicije i sam je o~ajnik“ (Sombart. u odlu~uju}em trenutku nezadr`ivog dr`avnog propadanja. Nema~ku spasao istinski „vojnik“ Hitler. godine. [mit nije pisao o „nepomirljivom konfliktu vojni~ke firerove dr`ave i gra|anske pravne dr`ave“. tra`io sve vi{e koncesija. i u Vajmarskoj republici. 1997: 27). dr`ava versus dru{tvo. 1930: 7). 266 li stra{nom „gra|aninu“. Najuverljiviji dokaz za to Zombart je prona{ao u [mitovoj knjizi Dr`avno ustrojstvo i propast Drugog rajha. i u Tre}em rajhu. Potajna [mitova `elja da. da bi ih nasledio (jo{ „konstitucionalniji“) Drugi rajh: vo|stvo versus ustav. vlada versus parlament. uvek na|e na pora`enoj strani – i u Drugom rajhu. nije mogla da opstane na du`i rok i zato je. 1930: 16) ili samo o „kompromisu protivre~nih principa [monarhije i demokratije¹ koji su po~ivali na suspenziji politi~ke odluke“ (Schmitt. 1934c: 7)7.tre}i program LETO–JESEN 2009. uspostavilo Vajmarsku republiku. I zaista. Ve} sam naslov prvog poglavlja ove knjige bio je indikativan: „Nepomirljiv konflikt vojni~ke firerove dr`ave i gra|anske pravne dr`ave“ (Schmitt. 1988: 20). [mita je njegova teorija opredelila da neprestano kaska za doga|ajima i da se. podrivao njegovu mo} sve do kona~ne katastrofe – do poraza u Prvom svetskom ratu i dr`avnog prevrata (Sombart. No. Zombart je i taj momenat proglasio klju~nim u intelektualnom formiranju Karla [mita: „Sukcesivne etape njegovog `ivota bile su etape sve bezizglednijih borbi pri uzmaku. 1930: 8). Pobeda gra|anina nad vojnikom iz 1934. u spisu posve}enom Hugu Projsu. koji je jednom zauvek porazio i likvidirao „gra|anina“. Zombart je izvukao zaklju~ak da je osnovna konstanta [mitove misli od Drugog do Tre}eg rajha bio mit o duhovnoistorijskoj sukobljenosti „vojnika“ i „gra|anina“ (Sombart. . koja ima pravo na delo. Dr`ava stvorena na temelju Vajmarskog ustava. pred kojim je Bizmarkova vlada „uvek bila u defanzivi“ (Schmitt. usled ~ega se nije mogao javiti nijedan „politi~ki zahtev za vo|stvom“ (Schmitt. posle epohalnog sloma marksisti~ke teorije. zaklju~ak je bio isti: „gra|anin“ je u{ao u Rajhstag. 1997: 25). Iz svega toga. 1934c: 7). vojnik versus gra|anin (Schmitt. 1934c: 49). na kraju krajeva. vojska versus privreda. sam postane deo „avangarde. koji ga je sve vi{e uvla~io u svoju zamku konstitucionalizma. 1934c: 37). Raspolu}enost Nema~ke po~ela je da nestaje tek 1917. ali samo da bi postoje}e zlo smenilo ne{to jo{ gore: liberalno gra|anstvo je da sve sna`nije podrivalo slavu vojni~ke dr`ave (Schmitt. nego o „genijalnom kompromisu [Bizmarkove monarhije¹ sa nacionalnom demokratijom“ (Schmitt. tvrdio je [mit. u kojoj su nestali svi „nekonstitucionalni“ elementi. Umesto da bude deo napreduju}ih snaga. u tom poglavlju [mit je pisao o nepomirljivim protivre~nostima koje su se pojavile ve} u „konstitucionalnoj Prusiji“.

„Karl [mitova teorija politike je teoretiziranje neuroze ’nema~kih mu{karaca’ par excellence“ (Sombart. koje je u nema~kom vrhu „dijagnostikovao“ I{tvan Bibo. kao i na produkovanje svakovrsnih vizija obra~una. 267 . Njena heuristi~ka vrednost le`i tamo gde svojom sopstvenom strukturom reflektuje strukturu nacionalnog samorazumevanja. kao reakciju na teskobni ose}aj ugro`enosti sa svih strana. 1997: 52). Bolest na koju je Zombart referirao bila je neuroza. na ni`e e{alone Drugog rajha – drugim re~ima. kakvo je bilo nema~ko.STUDIJE njegova misao i nije mogla da bude ni{ta drugo do „simptom jedne bolesti“. „Dru{tveni (i pravni) prezir prema homoseksualnosti i{ao je ruku pod ruku sa jednom preispoljenom dispozicijom za homoerotske obrasce odnosa“ me|u mu{karcima (Sombart. koji je Nema~ku onog vremena izdvajao od drugih evropskih zemalja: s jedne strane. U toj ta~ki „dijagnostikovanja“ [mitove teorije kao „simptoma jedne bolesti“ Zombart se osetio upu}enim na psihoanalizu. ve} upravo uzmi~e pred problemima. u svojoj knjizi Nema~ka histerija (napisanoj 1942–1944). 1997: 12). koliko elemente za razumevanje duha vremena. na stub srama pribijana je latentna. Drugo. dok je – pogotovo u samoj vojsci – visoko favorizovan Männerbund. me|u „vojnicima“ – i koja se sastojala u tome {to je. za koje se mo`e re}i da je predstavljalo dostatan osnov nema~kog zastranjivanja (Fehlentwicklung) od 1871“ do 1945. krvoproli}a i smrti (Sombart. prema Bibou nije u stanju da trezveno sagleda svoje probleme i da se bori sa njima. koja se {irila od cara. Histeri~no dru{tvo. preko kancelara i oficirskog kora. „Ovi histeri~ni fenomeni obi~no se ispoljavaju u postojanom strahu od zavera. zajedni~ke celoj njegovoj generaciji obo`avalaca „vojni~ke dr`ave“ koja je donela strahote dva svetska rata (Sombart. ona je za nas istorijski materijal kao i bilo koji drugi. „`enskasta“ i „romanti~arska“ homoseksualnost. pokretala na stvaranje planova za uvo|enje vanrednog stanja. zajedno sa njegovom „mu`evnom“ homoseksualnom konotacijom. 1988: 21). prema Zombartu. me|u onima koji su sebe smatrali najmu`evnijim mu{karcima Nema~ke. godine (Sombart. 1997: 168)8. veoma va`an izvor neuroze le`ao je u neobi~no ambivalentnom stavu prema homoseksualnosti. „U svom manifestnom sadr`aju. bio nezdravi supstrat „vojni~ke dr`ave“ koji mladi [mit nije propustio da interiorizuje i da kasnije prevodi u kategorije svoje politi~ke teorije. 1991: 22). invazija ili neprijateljskih koalicija i neumoljivom progonu umi{ljenih ili stvarnih politi~kih neprijatelja“ (Bibó. Po{to je u 8 Zombartovi opisi ove neuroze nalikuju opisima histerije. Sve je to. Iza „vojni~ke dr`ave“ pomaljali su se obrisi „nasilni~ke dr`ave“ koju je neuroti~no stanje njenih ~elnih ljudi spre~avalo da racionalno obuzdava impulse agresije. na izdavanje nare|enja da se otvara vatra na neprijatelje re`ima. 1997: 120) i zato dana{nji prou~avaoci u njoj ne treba da tra`e toliko eksplanatorni potencijal.

Jedini istinski poku{aj da iskora~i iz te dvostrukosti bio je njegov decizionizam: rukovode}i se nesvesno logikom ambivalentnosti u odnosima neemancipovanog deteta prema ocu i majci. kao oblasti iz koje izviru najve}e opasnosti po dr`avu10. vulvu (Scheidung). 268 „njegove su{tinske crte spadalo to da se ceo `ivot protivio psihoanalizi“. [mit je 9 [mitova majka. [mit se opirao iskrenoj samorefleksiji. ali pokazuje i izvesna. 1997: 98): najve}i problem sa kojim se dr`ava u svojoj izgradnji suo~ava jeste prema [mitovom mi{ljenju. dizala ~itava kula institucionalizovanih i internalizovanih figura otaca. procep. on je sve vreme ostao i dalje ’opunomo}enik’ majke“ i ose}ao „~e`nju za matrijarhatom“ (Sombart. sam pojedinac koji „se ne odri~e svoje seksualnosti i time zadr`ava svoj celokupni pobunjeni~ki individualizam“ (Schmitt. 1997: 177 i dalje). Njegova dvoli~nost odra`ava dvostrukost mi{ljenja na granici“ (Sombart. Pre svega. bila je mnogo realisti~niji i nekonvencionalniji vernik nego njen mu`. ona je smatrala da je odu`io dug cele porodice prema crkvi. 1997: 108). kao ~ovek i mislilac. Tako je [mit. a sa njima i sam `enski princip. Po{to je njen ujak sav novac posle smrti ostavio katoli~koj crkvi. Francuskinja. Zombartov psihoanaliti~ki portret [mita nesumnjivo poga|a su{tinu njegove duhovne ukorenjenosti u mentalitet i atmosferu Drugog rajha. potisne tako {to }e afirmisati odluku (Entscheidung) i njome ukinuti rascep. 10 Jedino mesto u celom [mitovom opusu na kojem se pominje „seksualnost“ nalazi se u knjizi Levijatan u dr`avnom u~enju Tomasa Hobza (Sombart. [mit je te`io da celokupno podru~je seksualnosti. 1997: 18). Decizionizam ostaje naposletku mu{ki pobedni~ki princip. nezanemarljiva ograni~enja. 1984: 278–279). Taj njen stav [mit je isticao kao vrlo bitan za sopstveni stav prema katoli~anstvu ([mit. . ^injenica da je [mit imao probleme sa katoli~ki veoma pobo`nim ocem i bio „opunomo}enik“ blage majke9 (~esto je govorio: „Mojoj majci dugujem sve“). a – moglo bi se dodati – i prema `ivotu uop{te. pla}aju}i za to nekontrolisanim homoerotskim impulsima iz sfere ratni~kog Männerbunda. bila je prema Zombartu jednako zna~ajna kao i ~injenica da se iza `ivog oca. koji mu{karcu obe}ava ne samo seksualnu. nego i svaku drugu slobodu (Sombart. pa samim tim i samoizle~enju. koji rascep nije prevladao nego ga je samo zatomio. u kojem vlada `enski princip. zbog ~ega „njegov afekt protiv Frojdovog u~enja pripada istom sindromu kao i stvaranje njegove teorije“ (Sombart. Iako breme takvog multiplikovanog o~inskog autoriteta [mit nije mogao da izdr`i i iako se na kraju morao opredeliti za poslu{nost ocu (time {to je postao „advokat ’nasilni~ke dr`ave’“). ’matrijarhatskog’ dru{tva. 1997: 121). 1938: 58). katolkinja. ostao zarobljen u „fundamentalnoj dihotomiji: polaritetu izme|u mu{ke silni~ke vladavine i jednog drugog. sve do samog cara. 2005: 23).tre}i program LETO–JESEN 2009. koji su dominirali u dru{tvu Drugog rajha (Sombart.

U razmi{ljanjima posle Drugog svetskog rata. jo{ ta~nije. koja je u isti mah i ro|enje novih. i manifestuje se kao bratoubila~ki rat Originalni strasni naboj obe relacije – primarne isprepletenosti prijateljstva i neprijateljstva – [mit je nazvao „prvom bra~nom no}i suprotnosti. a moj brat se pokazuje kao moj neprijatelj. Konstrukciju neprijatelja a priori (Papcke. Takva konstitucija doprinela je stvaranju vrlo nestabilne i fragilne psihe. 11 269 . I sam Zombart navodi njegovu nejaku konstituciju i nizak rast. Iz orgasti~ke kopulacije tokom te „prve bra~ne no}i“ dolazi do kona~ne separacije. Ili moj brat. nego ozna~ava kvalitativnu promenu neprijateljstva. To je to. Kaina i Avelja. [mit u svoju teoriju inkorporira upravo pod pretpostavkom okon~anja „heraklitske orgije“. „svi koji su ga li~no upoznali znaju da je bio obazriv.STUDIJE bio previ{e stra{ljiv. To je dijalekti~ka napetost koja pokre}e svetsku istoriju“ (Schmitt. Stra{ljivost se sa godinama pove}avala. A ko me stvarno mo`e dovesti u pitanje? Samo ja sam. Time {to ga priznajem za neprijatelja ja priznajem da me mo`e dovesti u pitanje. Osnovno neprijateljstvo javlja se u sferi privatnosti. 1950a: 89). 1997: 102). izme|u bli`njih. zbog kojih je bio oslobo|en vojne slu`be i zbog kojih su ga drugi. Adam i Eva su imali dva sina. kao uostalom i prijatelja a priori. njegovo postepeno re-amalgamiranje sa prijateljstvom i vra}anje u prvobitno stanje „heraklitske orgije“. jo{ od {kolskih dana pa do vojno-politi~kih krugova sa kojima je sara|ivao u vreme Vajmarske republike. heraklitskom orgijom“ (Schmitt. 2003: 194). koju povezuje strasna ambivalencija11. Tako po~inje istorija ~ove~anstva. Svi ovi biografski podaci upozoravaju da se malo bolje prou~i poruka koju je [mit utkao u svoju knjigu Dr`avno ustrojstvo i propast Drugog rajha. „svojih“. zasebnih i emotivno ohla|enih entiteta – prijatelja kao takvog i neprijatelja kao takvog. Pojavljivanje pretnje gra|anskog rata zato ne zna~i tek obi~nu „kulminaciju“ neprijateljstva zato {to neprijatelj postaje apsolutan i mora biti uni{ten (Hoerl. Drugi se pokazuje kao moj brat. 1991a: 157). Prema re~ima Armina Molera. izme|u bra}e. Tako izgleda otac svih stvari. u okviru porodice. da bi pod stare dane dobila paranoi~ne crte u verovanju da ga horde SS-ovaca progone i opkoljavaju mu ku}u (Müller. nalazi se jedna vrlo zanimljiva [mitova misao: „Koga mogu priznati kao svog neprijatelja? O~igledno samo onoga ko me dovede u pitanje. Pobeda gra|anina nad vojnikom. posprdno nazivali „prerano odraslim Karl~i}em“ (Sombart. niti da je u „gra|aninu“ prepoznavao neprijatelja par excellence. ili. 1988: 68). Iz ~injenice da je [mit u Vajmarskoj republici duboko mrzeo i prezirao „gra|anina“ i da je u Tre}em rajhu ontologizovane statuse „vojnika“ i „gra|anina“ postavio u o{tru opoziciju prijatelja i neprijatelja ne zna~i da je [mit tokom `ivota konstantno „voleo“ i kao „prijatelja“ do`ivljavao „vojnika“. 1999: 96). Drugi je moj brat. pa i boja`ljiv ~ovek“ („Aussprache“. 1985: 112). slab i „gra|anski“ dobro vaspitan da bi mogao da bezrezervno introjektuje vojni~ki etos Drugog rajha.

religioznih. 1966: 824). odnosno sloboda vladara da donosi odluke po svom naho|enju. Zbog toga je jedino u okvirima „politi~kog“ bio mogu} „~ist“ decizionizam (Frye. shodno aktuelnoj „prijatelj-neprijatelj“ konstelaciji i bez obzira na bilo kakve moralne skrupule i obzire. [mit je u tom smislu do{ao do zanimljivog zapa`anja „da neodre|enost neprijatelja stvara strah (ne postoji drugi strah i u su{tini straha je da sluti neodre|enog neprijatelja). i Hoerl. Ipak. ne navode}i nikakve razloge da se ona ne primeni i na druge narode. stvar je uma (i u tom smislu visoke politike) da odredi neprijatelja ({to je uvek i samoodre|enje).13 Tek je time ispunjen uslov. 1991a: 254). dok se „brat“ sada okre}e ka njemu i u borbu protiv njega ulazi kao „vojnik“. Ko god da postane novi neprijatelj on vi{e ne izaziva takav strah kao ona ambivalencija bliskosti i opasnosti. za razliku od Avgustinovog insistiranja na svetsko-istorijskom zna~aju razdvajanja dr`ave Bo`je (Avelj) od dr`ave zemaljske (Kain).tre}i program LETO–JESEN 2009. koji dolazi do izra`aja u jevrejskom mitu (dok je u slu~aju rimskog mita re~ samo o podeli unutar dr`ave zemaljske – upor. Dovo|enje u vezu oba mesta na na~in da se figura brata kao neprijatelja rezervi{e samo za Jevreje (i da se neprijateljstvo odvoji od svake veze sa privatnom sferom) pokazuje se. a sa odre|enjem prestaje strah i ostaje najvi{e bojazan“ (Schmitt. da pri[mit je u svom Glossariumu upotrebio figuru „neprijateljstva bra}e“ da bi opisao odnos izme|u Nemaca i Jevreja (Schmitt. koje postoji na relaciji me|u bra}om. koji je [mit postavio u Pojmu politi~kog. 12 . tome nasuprot. odre|enje neprijatelja (pogotovo ako je pra}eno promptnom mobilizacijom i slanjem novoobu~enog „vojnika“ na front) po~inje da deluje kao prava katarza. {to je dalo povoda za diskusiju da li oba rekursa na brata kao neprijatelja treba shvatiti kao ograni~ene na Jevreje i zapravo kao izuzetak od op{teg pravila da neprijatelj mo`e biti samo javan (upor. 1991a: 36). 1995: 187). Rimljani. Bojani}. {tavi{e. 14 Specifi~nost [mitovog shvatanja „politi~kog“ le`ala je u njegovoj emancipovanosti od svih ekonomskih. s obzirom na to da ranija tvrdnja iz Ex Captivate Salus ima nedvosmisleno univerzalan svetsko-istorijski zna~aj i da ju je [mit vezao za Jevreje (Kain i Avelj su Jevreji) samo zbog hronologije. moralnih i drugih ~inilaca. Rimljani su. Tek kasniji tok „svetske istorije“ ubla`ava ovo izvorno neprijateljstvo. kao neosnovano. Augustine. nezatomive podlo`nosti zovu krvi i predose}anja erupcije nagomilanog nasilja. 1999: 100)12. [tavi{e. imali istovrsan mit o bratoubistvu osniva~a grada (Romul je ubio Rema). uporedi li se [mitov opis Kainovog ubistva Avelja vide}e se da je on blizak opisu Romulovog ubistva Rema. [mit vi{e nema takvih iluzija: za njega je relevantna jo{ jedino dr`ava zemaljska koju uvek razjedinjuje bratska nesloga i u kojoj je nebitno koji brat }e `iveti. koji nalazimo u Avgustinovoj Dr`avi Bo`joj. 1987: 601). primera radi (a primer je plauzibilan s obzirom na to da je [mit uvek nagla{avao da je katolicizam rimski). Jevreji. samo svedo~i o njihovoj dobroj uklopljenosti u nema~ki narod. 13 Transfer neprijateljstva sa „brata“ na „gra|anina“ (pogotovo ako se nalazi izvan granice dr`ave) ima i to pozitivno dejstvo {to osloba|a od straha. a to {to je u poslednjem slu~aju pojam bratoubila~kog rata („mr`nje“) mogao da se protegne i na Jevreje. a koji umreti. 270 (upor. pri boljem razmatranju. Nemci – svaki od tih naroda bili su ugro`eni bratoubila~kim ratovima. da nastane „politi~ko“14. St. i to tako {to „brata“ kao principijelnog neprijatelja smenjuje „gra|anin“.

divljem i nekontrolisanom „bratu“ nekako oduzeta njegova primarna bratoubila~ka strast. kako bi bio sistematski eksploatisan i upripodobljen da na druge na~ine zadovoljava destruktivnu po`udu ratobornih vojnika. 1940c: 66).STUDIJE vatnog neprijatelja (inimicus) – koga „ima smisla voleti“ – potisne javni neprijatelj (hostis). 1940c: 65) i prema ~ijoj sudbini je najbolje biti ravnodu{an. Nakon {to je opasnom. taj biv{i „brat“. trebalo je pustiti da se njegovo nasilje. Dirk Spren je do{ao do zaklju~ka da je [mit imao izrazitu potrebu da identifikuje neprijatelja i stranca. obru{i na „gra|anina“ kao „hostisa“15. Bojani}. Su{tina [mitovog „politi~kog“ zaista i nije bila u prebrzom. a time i uvid u svu „ozbiljnost“ zadatka izlaska iz stanja divlja{tva. u bilo kojoj formi i sa bilo kojim rezultatom – od „realne mogu}nosti fizi~kog ubijanja“ (Schmitt. ali u istom „velikom prostoru“. preko „vra}anja u njegove granice“ (Schmitt. rovarenju i drugim delatnostima koje upu}uju na to da se i me|u mnogobrojnim „svojim“ tako|e kriju „stranci“.. 2006: 97). izdaji. do „gra|anina“ koji `ivi van tih granica. za du`e vreme. 2005: 43 i dalje). kako je dobro primetio Johan Hojzinga. koji je ro|en sa hendikepom neuvojni~ivosti. a samim tim i „neprijatelji“ – unutra{nji neprijatelji zbog kojih vanredno stanje mora biti permanentno (Spreen. ^ak i u nostalgi~nim spisima nastalim posle Drugog svetskog rata. principijelno obuzdane uz pomo} me|unarodMogu}enost realnog civilizovanja. a sada{nji „vojnik“.. u kojima je [mit stvarao jednu potpuno iskrivljenu sliku sre}nog srednjeg i ranog novog veka. {to je rezultiralo ne samo izrazitim belicizmom nego i ksenofobijom i paranojom permanentne izlo`enosti {pijuna`i. 1940c: 66). 1962: 209–210). Lomnost kategorije „svog“ i sveprisutna opasnost od ukazivanja „stranog“ (u vlastitim redovima) ukazuje na neprevladivu suprotnost izme|u vojnika i gra|ana. ostala je potpuno izvan horizonta [mitove teorije (Huizinga. koga „nema potrebe [. u kojem su apsolutisti~ke dr`ave vodile umerene ratove. [mit se kasnije s pravom protivio onim tuma~ima njegove postavke „politi~kog“ koji su iz nje i{~itali nu`nost „fizi~kog ubijanja“ neprijatelja (upor.¹ li~no mrzeti“ (Schmitt. zabavi nano{enjem svakovrsnog nasilja nad „gra|aninom“ – i to od „gra|anina“ koji `ivi unutar granica iste dr`ave. 15 271 . preobimnom i pre-efikasnom likvidiranju neprijatelja. tom mra~nom rezervatu za odgoj svakovrsnih `rtvi „vojnika“ – i da na miru pusti reinkarnacije nesre}nog Avelja. ako ne i strah brata-vojnika od lukavstava brata-gra|anina. perspektivno zauvek. njegova su{tina bila je u tome da se mnogoliki Kain. 16 Analizom [mitovih upotreba dualizama prijatelj-neprijatelj i svoj-stranac (Eigene-Fremde). koju nijedna (pa ni nema~ka) narodna zajednica nije u stanju u potpunosti da pomiri i koja u histeri~noj potrazi za etni~kim homogenitetom otkriva podozrivost. pa do sumnji~avog priznavanja za neutralnog „svog“16 i uvr{}ivanja u granice „velikog prostora“ (o kojem }e [mit naveliko pisati u Tre}em rajhu). sada ve} kao „vojnika“.

koji se uz pomo} sekularizovane re~i Gospodnje (ius publicum Europaeum).. u potpunoj pokornosti svoje „gra|ane“ – koji mo`da sami po sebi i nisu bili ubila~ki i krvo`edni naslednici Kaina. itd. 1991: 94) upravo onako kako je eliminisana Poljska 1795. moralnosti i nenasilnosti me|unarodnog prava katoli~ke crkve i apsolutnih monarha. Ista ideja krasila je i me|unarodni poredak suverenih apsolutnih dr`ava (ius publicum Europaeum).] Mnogi od monarha nastojali su da uni{te jedan drugog i da sre}a [.. zasluga je upravo javljanja „nacionalne ideje“. ali su naposletku i sami bili zahva}eni „prosvetiteljstvom i napretkom“. nego slabe finansije. A to {to je u XIX veku okon~ana skoro hiljadugodi{nja epoha evropske istorije. na monarhomahe. godine. obnove onog mitskog 17 U srednjovekovnom poretku katoli~ke crkve. koja je opredelila da se ratovi vode na na~in pobunjenog naroda protiv tiranina/agresora i da se mirovni ugovori zaklju~uju u formi odmazde (Bibó..tre}i program LETO–JESEN 2009. na protestante. da bi potom. dinasti~kog pravila primogeniture i ~itave mre`e rodbinsko-tazbinskih veza pretvaraju u pitome naslednike Avelja. {to ih je na dugi rok onemogu}ilo da u potpunosti spasu i evropsko pravo. dr`e}i. u kojoj su ratovi vo|eni tako da je njima bio pogo|en `ivot manjine stanovni{tva i bez raspirivanja strasti.. predstavljali su veliko iskrivljavanje istorijske realnosti. koje je bilo navodno u potpunosti zasnovano na ius ad bellum. koji je sa konfesionalnim ratovima u XVI i XVII veku prodro u Evropu. Bes gra|anskog rata. 1950a: 72). jednakost. svaki uz pomo} svoje „policije“ (a ne vojske!). pa na kraju krajeva i ona zahva}enost „prosvetiteljstvom i napretkom“ o kojoj se [mit izra`avao samo sa najdubljim prezirom. Jer. iusta causa belli i iustus hostis. neki od glavnih aktera bili bi eliminisani iz sistema dr`ava“ (Holsti. 272 nog prava zasnovanog na ius ad bellum17. odbio da na sebe preuzme odgovornost za izgovorenu i napisanu re~ i krivicu odmah prebacio na sve druge. ali su ga uvek prizivali kada bi se oslobodili policijskih stega. prema [mitu. slobodi i bratstvu. 1991: 104 i dalje). kada je to dovelo do katastrofe i Nema~ke i celog sveta.] i sistem saveza nisu tako dobro funkcionisali da o~uvaju nezavisnost mnogih dr`ava. I upravo je afirmaciji te i takve „nacionalne ideje“ [mit posvetio ve}i deo svog stvarala{tva. Ono {to je obuzdavalo monarhe u ovom periodu svakako nije bilo postojanje ni ius ad bellum. ni iusta causa belli ni iustus hostis. svi ti monarsi (uklju~uju}i i papu) su „frekventno razvijali planove i projekte da doslovno raskomadavaju jedni druge. 1950a: 71). Moderna epoha bila je otuda epoha propasti jer su. relativna nerazvijenost uni{tavala~kih tehnika. Ovakvi i njima sli~ni [mitovi opisi sigurnosti. [. koji je po{tovao i iusta causa belli i iustus hostis. To je bila praksa ’podele’. i suverenu apsolutnu monarhiju i razlikovanje neprijatelja i zlo~inca (Schmitt. sloboda i bratstvo bili upravo znakovi povratka Kaina. oformili svoje narodne vojske i po`eleli da stvore svet zasnovan na jednakosti. eufemizma za predatorstvo. a samim tim i razliku izme|u neprijatelja i zlo~inca (Schmitt. jasno se nazirala biblijska pozadina zajednice vladara. prema [mitu.. „{ljam“ koji je popunjavao pla}eni~ku vojsku. na prosvetitelje itd. pravnici suverenih apsolutisti~kih dr`ava odstranjivali su iz javnog evropskog prava. . bila je o~uvana ideja poretka unutar kojeg je mogu}e razlikovanje izme|u javnog neprijatelja (hostis publicus) i neprijatelja celog ~ove~anstva (hostis generis humani).

ne mo`e biti tek drugi takav „vojnik“. neprijatelj na smrt. i [mitov sabljonosac je uvek bio. primera radi. dao blagoslov „vojniku“ Adolfu Hitleru da zada smrtni udarac Vajmarskoj republici. Ma~. on uni{tava sve pred sobom i nije sposoban za bilo kakvu drugu odgovornost osim pred sabljonoscem. Da bi obuzdao i vodio „vojnika“ onaj koji dr`i „sablju“. [mit izostavio najbitniji momenat: da je „Marko Kraljevi}. kao i na mirotvornu ideologiju („golubica“ s „maslinovom gran~icom“). bez koje ne bi mogao da uspostavi mir unutar granica svog carstva. u ekstremnim desni~arskim krugovima tog vremena ina~e veoma popularnoj mitologiji „germanskog hiljadugodi{njeg carstva“. Drugo.19 Carska numinoznost imala je svoju snagu jo{ i na sam Dan Potsdama (21. bez koje ne bi bio u stanju da skr{i sirovu „ratni~ku silu“ vojnika. U tom kontekstu. bio on herojski Napoleon. 19 Iako nikada nije podlegao. one udaljene ali ipak nekako ponovo prisutne „du{e sveta“.18 U tome se krije i njegova najve}a opasnost: kao sila slepe destrukcije. „Vojnik“ se nalazi u sferi izme|u „sablje“ i „bode`a“: on je isuvi{e „elementaran“ i brutalan da bi se vinuo do numinozne „sablje“. Kriza je prevazi|ena tek kroz golubicu [s maslinovom gran~icom]. odnosno gibelinskog cara] vezana za ’Izvor’. 2004). zao{travanje polarizacije izme|u Zanimljivo je da je u svojim se}anjima na srpsku juna~ku pesmu „Marko Kraljevi} i Musa Kesed`ija“. [mit joj je uvek bio duhovno blizak – prvo isticanjem posebnosti vladara-sabljonosca. mora biti „du{a sveta“. junak srpske sage“ (Schmitt. [mit ga je mo`da izostavio zato {to mu se ~inilo da je neverovatno da neko ko se mo`e proglastiti vanserijskim „vojnikom“ za svoja juna~ka dela upotrebljava bode`. 2007: 165). marta 1933). vladara-spasioca i grala (upor. lukavost i moralna izopa~enost (sve osobine koje krase „gra|anina“) da bi spao na rukovanje „bode`om“. a kasnije misti~nim zazivanjem katehona. nego mora biti ne{to mnogo vi{e od njega. kada je general Hindenburg. neprijatelj do smrti. u krajnjoj liniji. kada je ve} le`ao na zemlji pobe|en. Ba{ kao i Evolin gibelinski car. bilo „politi~kim romantizmom“ inficirani Vilhelm II. upu}en na neku misti~nu snagu („Izvor“). nego pre kao reprezentant nedostaju}eg cara. Goodrick–Clarke. Sli~nu logiku sledio je. na koju je [mit referirao u svom prikazu diktatorskih ambicija Hegelove filozofije. lomi oslobo|ena mo} [lava. i Julije Evola kada je opisivao numinozna svojstva vladara u „gibelinskoj tradiciji carstva“: „Lav. ne vi{e kao predsednik republike. 1969: 292). vladavina „vojnika“ nije isto {to i vladavina napoleonovske „sablje“ (~ijoj je falusnoj simbolici Zombart ina~e posvetio mnogo prostora u svojoj knjizi). 18 273 . ma~ i golubica pripadaju simbolima grala. Po{to je te{ko poverovati da je taj bitan momenat zaboravio. ali mu nedostaju podlost. ostareli Vilhelm I. koja [s u romanima o gralu] ponekad povezuje s misterijom obnove snage samog grala“ (Evola. 1950a: 33) Musu Kesed`iju uboo mu~ki. odnosno ~istu ratni~ku silu. koju mu je ispri~ao Ivo Andri}.STUDIJE usuda da je jedino brat bratu pravi neprijatelj. koriste}i se bode`om „iz potaje“ (Karad`i}.

[tavi{e. detaljnije Molnar. konzumirao istoriju Drugog rajha i Vajmarske republike. nego kao o~inskom figurom koja mora na svaki na~in da obuzda pobedni~kog „vojnika“ i koga u tome ne smeju da ometaju nikakva seksualna isku{enja. ne nalaze}i vi{e prepreke u nekom nadre|enom „sabljonoscu“ – tom obuzdavala~kom pandanu heraklitovskog „oca svih stvari“ – koji je u stanju da spretno sublimira ponovo oslobo|enu bratoubi~ku te`nju i da je preusmeri ka bilo kome ko ne stoji sa njim u zajednici krvi i tla (u najboljem slu~aju. [mit je jednostavno `udeo za jakim „saboljonoscem“. 2006). oni su zapravo bili mnogo vi{e okrenuti njenoj zlo~ina~koj. 1997: 355). 20 . ali nije proizvela mizoginiju. Problemati~na je. na jedan hegelijansko-dijalekti~ki na~in. sa svim propratnim mizogini~nim implikacijama koje je on prona{ao u [mitovoj teorijskoj misli (a koje kulminiraju u anti-vaginalnim konotacijama decizionizma). koji osloba|a od krivice zbog mr`nje prema ocu (Sombart. Nesporna kapitulacija pred ocem i vezanost za majku odrazila se na [mitovu teorijsku misao u vidu doprinosa potiskivanju seksualnosti i njenom optu`ivanju za izvor svih pobunjeni~kih impulsa protiv dr`ave. ne kao mizogini~nim falokratom. koji je s eliminacijom unutardr`avnog „gra|anina“ uni{tio i blokadu povratka „brata“ kao arhetipskog ugro`avaoca. Kao {to je Tre}i rajh u sebi.tre}i program LETO–JESEN 2009. a pogotovo Iako su pobornici nema~kih ratni~kih Männerbundova delili [mitovu fascinaciju suverenitetom i suverenom vla{}u. pojavljuju}i se kao imago zle majke. 274 „vojnika“ i „gra|anina“ moglo je da bude znak [mitovog oportunizma i prilago|avanja duhu vremena. To je logi~no proisticalo iz fundamentalne neuklopivosti ratni~kih Männerbundova u bilo kakav dr`avni poredak. niti je na bilo koji na~in stajala pod homoerotskim uticajem ratni~kih Männerbundova. Svaka participacija u nekom istinskom ratni~kom Männerbundu za njega je bila prava no}na mora. nedr`avnoj strani i nisu imali nikakve ambicije da hvale njene zasluge u odr`avanju bilo kakvog poretka (upor. kao i iz njihove radikalne suprotstavljenosti svim reliktima hri{}anske religije. ka vandr`avnom „gra|aninu“). Hitler svakako nije imao ni{ta sa `enskim principom. i Zombartova identifikacija „maj~inskog“ i „`enskog“ principa. pa samim tim i njenom moralu (upor. Tako daleko [mit nikada nije ni pomislio da ide. na drugoj strani. [mit je imao sve razloge da u „vojniku“ vidi figuru koja nasle|uje i bliskost i krvolo~nu prirodu „brata“ i koju pod kontrolom mo`e da dr`i isklju~ivo neka o~inska figura „sabljonosca“. a ne i nu`no izraz njegovog pravog ube|enja. 2004: 101).20 Zombart gre{i kada smatra da je u [mitovoj psihi Hitler omogu}io „povratak potisnutog“ `enskog principa. kao {to }emo u nastavku videti. dok je na homoerotski habitus njihovih ~lanova njegova katoli~ki fundirana patrijarhalnost mogla da reaguje samo s najve}im stidom i strahom. Brunotte. tako se i u pobedonosnom liku „vojnika“ (sada ve} kao firera) mogao raspoznati dijalekti~ki hod kroz istoriju neprijatelja.

on je tvrdio da je otac Evropljana bilo rimsko pravo. amalgamiraju i na kraju ne nalaze razre{enje23. a katoli~ki narodi su prete`no selja~ki i imaju svoj na~in da vole „maj~insku zemlju“ (Schmitt. pa samim tim i `enskog principa. On je bio onaj ~isti. kao one najpronosiranije „vojnike“ Tre}eg rajha – i o tinjaju}oj nadi da bi mo`da jednom. U jednom drugom kontekstu. ~injenica da se Hitler uzdigao do polo`aja firera. Ostaci ovih projektivnih mehanizama prisutni su u [mitovoj knjizi Rimski katolicizam i politi~ka forma iz 1923: u katolicizmu je „crkva majka vernika i nevesta Hrista“ (Schmitt.STUDIJE nije mogao biti imago zle majke. {to se vi{e bli`io Drugi svetski rat. juna 1934. 1950a: 72). kao zbir protivre~nosti koje se prihvataju. kao complexio oppositorum. za koju je bio sposoban samo novi „sabljonosac“. a nikako stari „vojnik“. godine. 1984: 15). i vezala ga isklju~ivo za stanje egzistencijalne ugro`enosti. Ta nada je dr`ala [mita i pokretala ga je na to da. mogao da do`ivi transformaciju u „sabljonosca“. govorila je o zapo~injanju procesa njegovog distanciranja od ostalih vojnika – {to je bilo naro~ito vidljivo 30. tako je i maj~inski princip pokretao projekcije majke na nadpersonalne instance. maj~inski princip u [mitovoj politi~koj teoriji igrao je bitnu ulogu. 1984: 18)22. aristokratiju i demokratiju). 1984: 13). U XVIII veku je 21 275 . Obrnuto. i samo katoli~anstvo je portretisano kao maj~inski predusretljivo i `enski neodlu~no. Zbog toga i ne ~udi {to svako mo`e da „iz duhovnog promiskuiteta“ napravi neku sintezu s katoli~kom complexio oppositorum i da veruje kako je konstruisao samu sr` katoli~anstva (Schmitt. Kao {to su se u [mitovim „mu{kim fantazijama“ figure oca i cara stapale u jednu nerazmrsivu celinu podvrgnutu o~inskom principu. kada je pobio Rema i njegove drugove. pravi „neprijatelj“ od koga je mogu}e spasiti se samo ako se njegova pa`nja okrene ka nekom drugom „gra|aninu“ u nekoj drugoj zemlji. sve vi{e apeluje na svojevrsnu racionalizaciju neprijateljstva i ratovanja. koje se dijalekti~ki razvija od „brata“. od kojih je prva svakako bila katoli~ka varijanta hri{}anstva. u nekoj nedefinisanoj budu}nosti. ona uvek odgovara sa i-i (Schmitt. a majka katoli~ka crkva i da su krajem srednjeg veka evropski vladari po~eli da zaboravljaju na majku i da se dr`e samo oca (Schmitt. preko „gra|anina“ i „vojnika“ – nazad ka „bratu“.21 Taj egzistencijalni u`as diktirao je su{tinsku aseksualnost [mitove politi~ke teorije: ona je politi~ki supstrat rasteretila svih seksualnih sadr`aja. Istina. 23 Nema protivre~nosti koju katoli~ka crkva u svojoj doktrini nije obuhvatila: sve dr`avne oblike (monarhiju. ka onome ko nije pripadnik zajednice krvi i tla. ka „strancu“. unutar kojeg on tek mo`e da se prepozna kao „du{a sveta“. 22 [mit je posle Drugog svetskog rata nastavio sa poistove}ivanjem katoli~ke crkve s majkom. ve} je ostao samo beskrupulozni. aseksualni „vojnik“ koji je spreman na svakovrsno nasilje i koga ostareli i senilni Hindenburg vi{e nije bio u stanju da obuzdava. 1984: 12). Na svako ili-ili. [tavi{e. jer je „sabljonosca“ postavljao u {iri ideolo{ki poredak. „sposobnost za mu{ki otpor i `ensku popustljivost“ itd.

dok je katoli~anstvo polagano ali sigurno dobijalo status neupotrebljive. Ostareli [mit je tvrdio kako je u mladosti imao jak ose}aj pripadanja katoli~anstvu. a kada je taj uspeh izostao. ticala se njene reprezentacije: crkva je izvorno imala uspeha u tome da „jedan nevidljivi bitak na~ini vidljivim i opredeme}enim kroz javno prisutni bitak“ (Schmitt. 1930: 23). uprkos svoj konfesionalnoj neutralnosti.tre}i program LETO–JESEN 2009. najkasnije od Tome Akvinskog. uzdigla crkvu (kao autonomnu societas perfecta) u rang dr`ave i prakti~no trasirala put kasnijim teoreti~arima pogubnog pluralizma (Schmitt. 276 drugim re~ima. Me|utim. nego je. pa ~ak i rasizmom) skloni dr`avni vrh Drugog rajha jednostavno prezirao. ~ak bilo poku{aja da se katoli~anstvo pome{a sa prosvetiteljstvom – usled ~ega je do{lo do sve brojnijih poku{aja da se katoli~ka vera izlo`i i objasni racionalno – ali je u XIX veku. 1984: 23). dr`ava je morala na sebe da preuzme funkciju prizivanja nevidljivog vi{eg entiteta – sada u formi Hegelovog „objektivnog duha“ – u javni diskurs i svest svih gra|ana. koja je u XX veku skoro uni{tila dr`avu. upravo onako kako su je pre [mita opisivali njeni najve}i kriti~ari iz redova nema~kih protestantskih teologa: Adolf fon Harnak. 1957: 209). na koju je [mit ovde mislio. . Iako je Kulturkampf (1872–1887) zavr{io pobedom katolicizma. 1998: 416). Zato je bilo sasvim razumljivo {to se pruska dr`ava okrenula onome {to je Hegel nazivao „objektivnim duhom“ i {to nije postala „~ista dr`ava. {to ga je „distanciralo od vladaju}eg sloja“ (cit. na kraju su imaginarni pruski otac i nema~ka majka pobedili i potisnuli [mitove istinske katoli~ke roditelje. prema: Dahlheimer. kako je to ve} Sorel primetio. Nevolja sa katoli~kim „maj~instvom“ bila je u tome {to ga je militarizmu (i njegovim simbiozama sa protestantizmom. propagirala princip „maxima unitas destruit civitatem“. crkva nije umela da prizna patrijarhalni primat dr`ave. 1940f: 137). 1998: 90). nego je po~ela s podriva~kom pluralisti~kom doktrinom. preferiraju}i „nema~ku majku“. posledice stvorenog jaza opstale su do kraja Drugog rajha. Kada je osuje}ena u svom matrijarhatu. katoli~anstvo do`ivelo „preporod“ kada je shvatilo da je takav ingredijent u complexio oppositorum ipak prevelik i kada je ponovo postalo potpuno iracionalno (Schmitt. Fridrih Hajler i Rudolf Zom (Dahlheimer. na koji se 1907. u svojoj istorijskoj stvarnosti preuzela funkcije jedne crkve“ (Schmitt. Glavna funkcija crkve. 1998: 413) i odbilo od liberalne atmosfere na Univerzitetu u Berlinu. pa i remetila~ke religije. upisao (Dahlheimer. godine [mit je optu`io katoli~ku doktrinu da je. U ~lanku „Dr`avna etika i pluralisti~ka dr`ava“ iz 1930. odnosno verno sopstvenom racionalizmu. koji le`i u institucionalnom ustrojstvu crkve i prevashodno je pravnog karaktera (Schmitt. nacionalizmom. 1984: 23).

. ima svoje nerazmrsive korene kako u starozavetnoj slici Bo`je kreacije (odnosno ~uda uop{te – upor.. i Kalyvas. Kao i [mitu. postuliraju}i dr`avni vrh kao politi~ki ekvivalent kantovskog genija koji sam sebi postavlja pravila (Bürger. 2004: 324). iz kojeg proisti~e svaki poredak (Schmitt. kada je [mit u Politi~koj teologiji napisao da su „[s]vi pregnantni pojmovi moder[ne dr`ave [. Bez toga bi ostalo potpuno nerazumljivo [mitovo kasnije progla{enje Hegela (ili. u kome le`i ono poslednje odluke. 24 277 .“ I Hegel i [mit su prihvatili politi~ki aksiom prema kojem „apstraktno i utoliko bestemeljno samoodre|enje volje. kojim se suprotstavlja svakom obliku deizma i panteizma: element apsolutno suverene li~nosti – Boga. nadahnuo i Hegelovu politi~ku filozofiju. 2004: 80). kao apsolutno odlu~uju}i momenat celine [treba da] bude u jednom pojedincu. Meier. [mit je napisao da je viziju jedne ~vrste. monarhu i tako da se po~etno apstraktna volja ’zgusne’ i time istorijski zadobije konkretan sadr`aj“ (Blumenberg.] ekularizovani teolo{ki pojmovi“ (Schmitt. S druge strane. nema sumnje da je o~inska pruska (a kasnije i nema~ka) dr`ava. ta~nije. jake i u sebe zatvorene dr`ave imao ve} Hegel. upravo suprotno. da i teolo{ki legitimi{e nastanak pruske dr`ave-crkve (zajedno sa njenim monarhijskim suverenom-„sabljonoscem“ i njegovim decizionisti~kim legitimitetom)25 iz duha militarizma (po{to je tradicija politi~ke teologije katoli~ke crkve do`ivela istorijski bankrot na po~etku novog veka). tako i u pruskoj apsolutisti~koj tradiciji. na kojem je govorio o Rusiji i Italiji kao najja~im totalnim dr`avama moderne epohe. Taj duhovni hibrid ve} je.STUDIJE Iako je [mitovo pozivanje na Hegelov „objektivni duh“ ostalo bez svake dalje razrade24. uvojni~uje i kroz bitke sjedinjuje sa „du{om sveta“. po svom ustrojstvu. I zato. Ulmen. npr. da razdvoji dve ravnopravne oblasti politi~kog mi{ljenja – politi~ku teoriju i politi~ku teologiju – ome|avaju}i zabran za svoj politi~ki katolicizam (upor. 1934a: 49) on time nije hteo. Iako je sa `aljenjem konstatovao da je Hegel danas otpisan kao zagovornik zasterele Obrigkeitsstaat (Schmitt. celokupne poliNa jednom drugom mestu. mogla da se obrati samo kvazireligioznom duhu militarizma. pa i Tre}im rajhom. Vajmarskom republikom. vojni~kom duhu patrijarhata. 25 [mitovo vi|enje odluke suverena kao „apsolutnog po~etka“. kako to danas nastoje da poka`u njegovi apologeti. [mit je svakakvo znao da ceni Hegelov prototalitarizam i da u njemu pronalazi inspiraciju za konstrukciju „objektivnog duha“ koji povezuje nekonstitucionalizovanu Prusiju s Drugim rajhom. kao £rc». kojeg (upravo kao jedan „nevidljivi bitak“ u transcendenciji) on treba da reprezentuje. i Hegelu je bio „stvarno potreban iz stare teologije samo jedan element. postoji i zanimljiva teza da se [mitov decizionizam – upravo posredstvom politi~ke romantike. 1940e: 112). 1991: 254. 1986: 173). 1934b: 23–24). usmerenom ka sakralizovanom „sabljonoscu“ i celom nema~kom narodu. 2006: 13 i dalje). pre [mita. koju je toliko kritikovao i u duhu fa{isti~ke estetizacije politike – ponajvi{e nadovezao na Kantovu estetiku. nego.

juna 1934 (sa ubistvom Kurta fon [lajhera) i definitivno oti{lo u grob. I na samom kraju svog `ivota. Maj~insko krilo. upravo kao novoj. Naravno. zato {to izlazi iz okvira rasprave. pruske tradicije koja je „sabljonoscu“ davala sakralnu mo} da obuzdava „vojnika“. Zbog toga je maj~inski princip u [mitovoj misli sve to vreme bio vi{e utemeljen u nema~koj naciji nego u katoli~koj crkvi. da bi 1932. a pre svega za udaljavanjem od diskursa centriranog ka dr`avi). 278 ti~ke i politi~ko-teolo{ke tradicije pruskog militarizma) mrtvim 26 i okretanje ka Tre}em rajhu. bio je onaj ideolo{ki okvir. dok bi povratak pod skute katolicizma (posle 1945) mogao da se objasni jo{ samo „epimetejevskom“ reakcionarno{}u i „kasparhauzerovskom“ dezorijentisano{}u u modernom svetu. da bi 30. u poslednjem intervjuu koji je dao. on zaslu`uje da 26 Hitlerovo naimenovanje za kancelara 30.tre}i program LETO–JESEN 2009. ta~nije. veze sa katoli~kim krugovima po~ele su da slabe. {ta je ta~no bio njen kanon i zbog ~ega se Hitlerova vladavina vi{e nije uklapala u taj kanon (udaraju}i temelje „~etvrtoj religiji“?). Iako tokom dvadesetih godina nije mogao lako da se i{~upa iz katoli~kog miljea – bio je egzistencijalno upu}en na name{tenje na Univerzitetu u Bonu. godine [mit je smatrao za ta~an datum smrti Hegela – ili. Iako se u ovom radu ne}e govoriti o [mitovom mnogo kompleksnijem i vi{ezna~nijem odnosu prema hri{}anstvu u poslednjem periodu njegovog `ivota i stvarala{tva. ka jevrejskom „bratu“ koji je u biblijskoj slici Avelja na{ao svoje arhetipsko ovekove~enje. godine. {to je impliciralo participaciju u katoli~kim krugovima. maj~inski princip je ostao jedini koji je pripadnike krvi i tla mogao da za{titi od gneva „vojnika“ i da njegovo nasilje preusmeri ka „gra|anima“ u svim ostalim dr`avama – i. januara 1933. Takvo stanje se ne}e bitno promeniti sve do kraja Tre}eg rajha (ili do 1942. u kojoj je dr`ava bila predmet obo`avanja (Lankester. [mit je u me|uvremenu bio zaboravio razloge zbog kojih je i sam isprva bio vernik ove „tre}e religije“. u~lani se u Centar i prikloni se nekakvoj katoli~koj politici. pogotovo. ako se prihvati Zombartova teza o zna~aju maj~ine smrti za javljanje [mitove potrebe za radikalnijim ideolo{kim promenama. unutar kojeg je pruski militarizam mogao napokon da na|e svoje najprivla~nije lice – lice o~inskog cara-„sabljonosca“ kao „du{e sveta“. A kada je ono 30. Preme{tanjem iz Bona u Berlin. januara 1933. [mit je Hegela video kao utemeljiva~a specifi~no nema~ke „tre}e religije“ (razli~ite i u odnosu na katoli~anstvo i u odnosu na protestantizam). . sastavljeno od krvi i tla. pa i obavljanje nekih pravnih poslova za politi~are Centra – [mitu nikada nije palo na pamet da sledi svog oca. [mit otvoreno po~eo da sledi politi~ku liniju koja je bila suprotstavljena centruma{koj. godine (sa Hitlerovim postavljanjem za kancelara) unaka`eno. jo{ boljoj dr`avi-crkvi. 2005: 20–21).

izgubio veru u katehon i dao se u potragu za pametnim kompromisima (Schmitt. kako svedo~e njegova razmi{ljanja zapisana u Ex Captivate Salus i Glossariumu. koju ovaj zadr`ava uprkos nesre}nom sticaju okolnosti koji ga upli}e u izlaganje sveta na milost i nemilost zlih duhova iz Pandorine kutije. Na taj na~in on je. Shodno zapisu od 10. Od zavr{etka Drugog svetskog rata [mit je. kako ga je Vajs video. 29 „Tajna klju~na re~ moje celokupne duhovne i publicisti~ke egzistencije: borba za autenti~no katoli~ko zao{travanje (protiv neutralizatora. novembra 1950. 1988: 190). prema: Nyssen. [mit je kod sebe otkrio postojanje „kompleksa“ Kaspara Hauzera. u kojoj je poku{ao da kroz ovu mitsku figuru predstavi dana{njeg hri{}anina. estetskih dembelana.STUDIJE bude makar lapidarno pomenut. Tvrde}i da „~ovek na{eg vremena Tokvilu nije po{lo za rukom da postane „hri{}anski Epimetej“ navodno samo zato {to je napustio hri{}ansku veru svojih otaca i prihvatio nau~ni agnosticizam svog vremena. 27 279 . 1991a: 83). koji su inspirisali boravak u zatvoru u Nirnbergu i razmi{ljanja o tvrdnjama psihoanaliti~ara Aleksandera Mi~erli~a30. bile su sasvim konzervativne: „Epimetej ne gleda napred i naviru}u nadu meri samo prema onome {to se dogodilo“ (cit. a pozivao se i na svog starog prijatelja [mita. protiv onih koji vr{e poba~aje. „kompleks Kaspara Hauzera“ se. odnosio na potpunu egzistencijalnu dezorijentisanost i ose}anje „napu{tenosti“ metafizi~kih razmera. na kojem insistiraju ortodoksni psihoanaliti~ari i kroz koji se navodno izra`ava nemogu}nost da dete iza|e na kraj sa ~injenicom da su ga napustili roditelji. Na osnovu svega {to je imao prilike da vidi i ~uje. koji spaljuju le{eve i pacifista)“ (Schmitt. Mi~erli~ je marta 1947. po~eo da razvija identifikaciju sa „hri{}anskim Epimetejem“: za sebe je tvrdio da je „lo{. koji je na njega ostavio dubok utisak i koji je prvi po~eo da spominje hri{}anskog Epimeteja. godine za rukovodioca Komisije za posmatranje procesa koji su se u Nirnbergu vodili protiv nacisti~kih lekara anga`ovanih u koncentracionim logorima. Jo{ 1920. za koje se ispostavilo da je bilo Pandorina kutija: na kraju se u zlo izrodilo sve ono ~ime je svet nastojao da pobolj{a. Vajs je 1933. objavio dokumentaciju pod naslovom Diktat prezira ~oveka: Nirnber{ki proces protiv lekara i njegovi izvori. Ostareli [mit je verovao da je celu svoju politi~ku i spisateljsku karijeru posvetio „katoli~kom zao{travanju“29. 1950a: 31). 1950a: 12)27. u novog „Kaspara Hauzera“. 28 Sa figurom hri{}anskog Epimeteja [mit je bio odavno upoznat. Centralna kategorija vezana za figuru hri{}anskog Epimeteja je nada28. godine. ~ak objavio i knjigu pod naslovom Hri{}anski Epimetej. 30 Mi~erli~a je Lekarska komora tri okupacione zone Nema~ke postavila 1946. Osnovne crte hri{}anskog Epimeteja. nedostojan ali ipak autenti~an slu~aj hri{}anskog Epimeteja“ (Schmitt. godine on je upoznao {vapskog katoli~kog pesnika Konrada Vajsa. U toj ta~ki se figura „hri{}anskog Epimeteja“ pretvara u novu figuru. prema [mitu. prema [mitu. Nasuprot „Edipovom kompleksu“.

a samim tim i za pogubnu totalizaciju rata i neprijateljstva. predstavlja ishodi{te ~ovekovog bega od slobode (Schmitt. kao ovaplo}enje mehanicisti~kog duha. cela ova naracija nema mnogo veze s ideolo{kim transformacijama kroz koje je on prolazio u sve tri ranije faze svog `ivota i stvarala{tva (1912–1919. 1991a: 7). kao autenti~no delo Antihrista) glavni krivac za rastu}u moralnu diskvalifikaciju neprijatelja u modernoj epohi (Schmitt. [mit je svu svoju nadu u razumevanje istorije – a pogotovo istorije Nema~ke u prvoj polovini XX veka – ulo`io u mitsku predstavu katehona: „verujem u katehon. 1991a: 63). potkopavanjem savesti i. [mit je po~eo da ose}a „kompleks“ Kaspara Hauzera i da se nada da je spas jo{ mogu}. {to se odr`ava i na sposobnost razlikovanja prijatelja od neprijatelja. i 1933–1945).32 Ma koliko bila indikativna za duhovno stanje u kojem se [mit nalazio posle Drugog svetskog rata. a to je i bio“ (Schmitt. njegov cilj je da spozna Zemlju kako bi je podjarmio“ (Schmitt. i [mit je nameravao da svetu donese samo dobro i bacio se na „katoli~ko zao{travanje“. 280 u velikoj meri pati od `ivotne sudbine koja se preklapa sa onom Kaspara Hauzera“ (Schmitt.tre}i program LETO–JESEN 2009. tako|e patili od istog kompleksa: Isusa Hrista i Artura [openhauera. Ne znaju}i kako je do toga svega do{lo. Poslednja re~ [mitove teorije politi~kog bila je da je zapravo tehnika (a preko nje „mehanicisti~ki duh“. 1919–1933. 32 Polaze}i od re~i apostola Pavla (2. A spas je le`ao u nekom neidentifikovanom katehonu. 1991c: 66). Poslanica Solunjanima. Smisao povezivanja svoje sudbine sa sudbinom Isusa Hrista otkrivaju zapisnici sa saslu{avanja kojima je [mit bio podvrgnut u Nirnbergu. 1991a: 134). . ko ~uva svet od najezde Antihrista. Na primedbu ispitiva~a da je njegovo traganje za spoznajom zavr{ilo „ubistvom miliona ljudi“ [mit je spremno odgovorio: „Hri{}anstvo je tako|e zavr{ilo ubistvom miliona ljudi“ ([mit. on je za mene jedina mogu}nost da kao hri{}anin razumem istoriju i da joj na|em smisao“ (Schmitt. 1991c: 68). [mit je sebe stavio u zanimljivo dru{tvo istorijskih li~nosti koje su. Taj cilj on posti`e sveop{tom relativizacijom. 2). 2005: 13). 1991c: 70). u celom tom periodu za [mita je katoli~anstvo bilo su{tinski nebitno i on ga se doticao samo onoliko 31 Su{tina mehanicisti~kog duha sastoji se u tome {to se „um osloba|a svih okova i nesmetano prati vlastiti racionalizam. koji }e na kraju uspeti da skr{i zla „mehanicisti~kog duha“31 i spasi svet od dolaska Antihrista. Za [mita je klju~no pitanje glasilo ko je danas katehon. „Mesto nikada nije bilo nepopunjeno jer nas u suprotnom ne bi bilo. po{to se u vremenu u kojem vlada duh mehanicizma vi{e ne mo`e razlikovati Hrist od Antihrista (Schmitt. 1991a: 63). 1991a: 312). na kraju. Jer. da bi na kraju bio pribijen na krst. a njegovo u~enje zloupotrebljeno kako bi se izvr{ilo „ubistvo miliona ljudi“. To je ujedno bila i kona~na samostilizacija Karla [mita: kao i Isus Hrist. uni{tenjem hri{}anstva (Schmitt. prema njegovoj proceni. Svaki veliki car hri{}anskog srednjeg veka smatrao se u punoj veri i svesti katehonom. kao {to smo imali prilike da vidimo. Tehnika.

]. igra~ica“ (koja se kasnije po~ela izdavati za „srpsku aristokratkinju“ – sic!) Paulina („Kari“) fon Doroti}33. `ive u zlu i lo{em koje 33 281 Gubljenje katoli~ke vere i advokatska samoidentifikacija . godine napisao: „Nemam vere. ~ija je – „svetska“ – du{a bilo duhovno nasle|e pruskog militarizma i ~iji }e zov po~eti da oslu{kuje i sledi anga`manom u nema~koj vojsci tokom Prvog svetskog rata. pogotovo ne srpska. S obzirom na to da je raspolagala falsifikovanim ispravama ({to je [mit saznao tek prilikom razvoda). neprecizna. 2005b: 3). ne ose}am o~ajanje. Povodom saznanja da mu je jedan prijatelj do`iveo nesre}u i da ne}e pre`iveti [mit je 13. Kao kada bih oti{ao velikom Dalaj Lami na Tibet ili nekom meksi~kom bogu“ (Schmitt. juna 1914. Pravoslavna u svakom slu~aju nije bila. Ernst Himert. Konstatacija je. Prire|iva~ [mitovih dnevnika. van svake sumnje je da ona nije bila nikakva plemkinja. Ali ne mogu. [. sasvim je lapidarno u predgovoru konstatovao da je [mit svoju veru izgubio tokom Prvog svetskog rata (Hümert. postao sam ni{ta [. a samim tim i u njegovom identitetu. njegovim `ivotom u – iz perspektive katoli~ke doktrine posmatrano – neprekidnim gresima hedonizma (me|u kojima su dominirali seks. po{to je sa [mitom upra`njavala katoli~ke obrede. bes. [mitov gubitak vere napaja se. zauzeo je nacionalizam. godine Proces dosti`e kulminaciju neposredno pre po~etka rata... i ~ija su raznovrsna intelektualna i umetni~ka isku{enja postala neodoljiva (ve} 1912.STUDIJE koliko je to zahtevao imperativ socijalne promocije i participacije u politi~ki uticajnim krugovima. u ~ije je sredi{te brzo dospela „{panska . me|utim. srd`bu. godine [mit je s trojicom prijatelja po~eo da pi{e dadaisti~ki roman o apsurdnom liku [nekeu). 1994: 166).] Uni{ten sam. 34 Za [mita je naro~iti zna~aj moralo imati mesto iz spisa Nebo i pakao. Mesto katolicizma. pre svega.kafanska. stvarao je neotklonjive napukline u [mitovom katoli~anstvu. veliko je pitanje i da li je uop{te bila Srpkinja. {to pokazuje da [mitovo odvra}anje od katolicizma zapravo s ratom nema nikakve veze. kojem je bio sklon u mladosti. Bernd Riters je na jednom mestu svoje knjige Degenerisano pravo izneo tvrdnju da je re~ o „}erci zanatlije iz Nirnberga“ (Rüthers. samo jadno ni{ta. na kojem je Svedenborg pisao: „Svi koji se nalaze u paklu.. o ~emu dnevnici pru`aju neiscrpni materijal.. 2005c: 157). Iako je [mit ose}ao krivicu zbog takvog na~ina `ivota i poku{avao da svoju sve slabiju veru podupre Svedenborgovim miIako ni danas nije rasvetljen pravi identitet Pauline fon Doroti}. do 1914. pa i neta~na. Kuda da pobegnem. u katoli~ku crkvu. budu}i da dnevnici svedo~e o stabilnoj razgradnji [mitovog katolicizma u celom periodu od 1912. Boemski `ivot u Kelnu i Diseldorfu. Mogu da verujem u sve i u ni{ta. alkohol i ~okolada).

a ne i duhom“ (Swedenborg. 36 I ranije je [mit posezao za ovim strategijama samoumirivanja i samozavaravanja.¹ zato je Kant ve}i od Napoleona i Nostradamus je mogao da predvidi Napoleonovu sudbinu. godine saznao za smrt prijatelja Frica Ajzlera. zato {to sve bolje znam i nemam snage za paktiranje. Uvek je u pitanju borba sopstva sa spoljnim svetom oko pitanja da li }e ~ovek odrediti svoju sudbinu ili }e joj se predati. i niko ko se tamo ne nalazi ne obitava istovremeno i u zlu i u istinama. Kant i Napoleon predstavljaju dve krajnosti borbe ~ovekovog „sopstva“ sa sudbinom: prvi je snagom svog karaktera ostao veran svom „sopstvu“ i nije se upleo u istorijski proces. Ako ~ovek ho}e da izmakne ovoj opakoj „ma{ineriji“. do{av{i do jednog. Bespomo}no smo izgubljeni u jednoj brutalnoj ma{ineriji ako se ozbiljno ne odlu~imo za samopo{tovanje. koje su zapovesti crkve.tre}i program LETO–JESEN 2009. veruju}i da {ikaniranje koje trpi od pretpostavljenih ima svoju dobru stranu u tome {to ga uop{te niko ne shvata ozbiljno (iako on sve „bolje zna“): „Kroz sve ovo prolazim kao dete. Nisam uop{te ugovorna strana u o~ima ovog sveta. 35 [mit je istinski verovao u mo} astrolo{kog predvi|anja. 2005c: 159). a istinitom i dobrom te`e samo telom. 282 sti~nim u~enjem34. godine. O tome je [mit vi{e puta razmi{ljao tokom rata. [mitu je bilo jasno da on nije tako moralno sna`na osoba kao {to je bio Kant.. dok je drugi. a celokupna istorija nije ni{ta drugo do vrzino kolo u kojem je svako ko mu pristupi prinu|en da mehani~ki reprodukuje zlo. u su{tini jereti~kog uverenja. . u{ao u predeterminisanu „ma{ineriju“ i postao njena `rtva ({to je navodno lako prozreo Nostradamus dva i po veka pre toga)35.36 Uprkos intelektualnoj suodatle dolazi. Njegova jedina {ansa da ga istorijska „ma{inerija“ ne pregazi le`ala je u preslabom. paklenoj predeterminaciji. on je na kraju od takve interpretacije morao da digne ruke. preda mnom se razdvaja Crveno more zla. [. svog ugleda. [. ~asti i koristi ustru~avali da ~ine zlo kojem su te`ili. prema kojem ceo svet po~iva na krajnje rigidnoj. stilizuju}i sebe kao gre{nika koji zbog svojih grehova ve} za `ivota `ivi u paklu (Schmitt. pisao da ga je obuzeo „jeziv strah“ (Schmitt. Ipak. Svet me ne}e i odbacuje me.. Ne preostaje ni{ta drugo nego biti dobar ~ovek. Po{to je 8. 2005c: 26). ponet `eljom da ovlada istorijskim silama. oni me|u njima koji su stalno u sebi druga~ije mislili i samo se zbog gra|anskih zakona. to tuma~enje je po~ivalo na klimavim nogama i [mit je to dobro znao. najve}i broj zlih ljudi na Zemlji poznaje duhovne istine. ali nije mogao i{ta da zna o Kantu“ (Schmitt. Me|utim. 2005c: 270)... u srcu su zli. 2005: 353). on mora da se skloni u svoju najdublju privatnost: „Ne postoji slu~aj i ne umi~e se krivici. oktrobra 1914. jer ih je u detinjstvu nau~ilo. pod utiskom nekih astrolo{kih prognoza koje su govorile da }e rat trajati 32 godine. Tako je 10. zato ostajem po{te|en od njega“ (Schmitt. decembra 1914.] Ipak. a ne u prejakom subjektivitetu. 2005d: 34).

Sude}i po dnevni~kim zabele{kama. U samoj knjizi. Sve tvoje ’htenje ~ina’. gotovo se izrugivao [mit. 2005d: 57). bojim ih se“ (Schmitt. ali je prava istina da je moderan ~ovek prazan i zato nesposoban da u vremenu ostavi svoj pe~at. U masi individua koje jure za svojim malim. nekako }e{ biti zbrinut. Ako ljudi poput Napoleona do`ivljavaju propast zato {to su hiperaktivni i {to olako ulaze u istorijsku „ma{ineriju“.STUDIJE periornosti. posebno od policije i hap{enja. Usled kukavi~luka. godine. da se izvla~i od obaveza. 2005c: 38)37. pa samim tim i od dr`ave: „Veliki strah imam zapravo samo od ljudi. treba uvek mirno sa~ekati. privatnim i bezna~ajnim interesima nikada ne mo`e da samostalno nastane bilo kakav poredak. bornirane negacije svega samostalnog. [mit je svoju pasivnost – upravo tu svoju osobinu da kroz `ivot ide „kao dete“ – do`ivljavao kao istinski izvor vlastitog zla. [mit je u vreme kada je pisao knjigu Vrednost dr`ave i zna~aj pojedinca imao najpogubnije mi{ljenje o dr`avi: „Dr`ava. 2005c: 223). 2004: 85). Lo{ prema `eni. lo{ sam i zao jer sam poslu{an i kukavica. nego upravo ono suprotno. 2005d: 36). 2004: 11). [mit je u dnevniku 29. zadr`avaju}i se u negativnom sudu samo na ljudima. neprijateljsko prema autoritetu i tradiciji i nadasve individualisti~ko (Schmitt. koje blokira „maj~inski princip“ i koji ne mogu da pru`e otpor ni vlastitom zlu. osrednjosti. ni{ta. [mit nije napisao ono {to je stvarno mislio o dr`avi. ali se ljudima sklanjam s puta“ (Schmitt. A iz takve perspektive zla i kukavi~ka – sledio je najlucidniji [mitov autorefleksivni zaklju~ak – ni svet se ne mo`e druga~ije ukazivati nego kao su{tinski lo{: „U svetu vidim samo zlo i pakost. izlo`en najve}em naletu tih sila. Sve }u podneti. pa samim tim ni ne{to epohalno (Schmitt. a kamoli istorijskim silama. Dijalektika zla u ~oveku i zla u svetu vrhunila je u dr`avi. zao“ (Schmitt. 37 Na drugom mestu [mit je pisao da najvi{e strahuje od policije. nemoralna. zapisao svoj najpregnantniji sud o sebi samom: „Me|u ljudima. rukovo|eni zabludom da mogu njome da ovladaju. skoro da postaje impozantno“ (Schmitt. Dr`ava je stoga ono {to je [mit u on je utehu prona{ao u spisima Serena Kjerkegora i u nekoj vrsti misti~ne samozatajnosti: „Ipak ose}ao sam se vrlo sigurno i jako i verovao sam da sam sjedinjen sa svojom sudbinom. istu sudbinu do`ivljavaju i oni koju su previ{e pasivni. misli da je njegovo doba slobodno. „^e`nja za majkom. Tokom rata. Modernom ~oveku je zato neophodna dr`ava kako bi dobio neki smisao i bio (sre}no?) uklopljen u nekakav poredak. 2005c: 161). `ivotinjsku jezivost. ta urlaju}a pozicija prose~nosti. svojim savremenicima i vremenu u kojem `ivi. sve to ne donosi ni{ta“ (Schmitt. skepti~no. lenjivac. koja je objavljena po~etkom 1914. A u ratu ona pokazuje svoju niskost. ^ovek ho}e da bude dete. Moderni ~ovek. 283 . godine. marta 1915. verovatno samo zato {to u meni samom ima mnogo zla i pakosti“ (Schmitt. 2005d: 45). nije bilo ni traga od takvog shvatanja. Dakle.

2004: 86).. Insistiraju}i na tome da se pravo razlikuje od policijskog reglemana po tome {to se zasniva na nedr`avnom pravu – na „prirodnom pravu bez naturalizma“ (Schmitt. 2004: 82) i zbog ~ega pita38 Polaze}i od aksioma da „na{e vreme nije individualisti~ko“ (Schmitt. „kroz priznavanje nadpersonalnog dostojanstva dr`ave [. tvrdio je [mit. 2004: 52). Time se individua ne uni{tava. To je ujedno bilo i najneprozirnije mesto knjige Vrednost dr`ave i zna~aj pojedinca: dr`ava je svakako predstavljala jedinstvo pojedinaca u pravu. Ne samo {to dr`ava nije nikakva konstrukcija. nego je dr`ava ta koja od svakog konkretnog pojedinca pravi konstrukciju (Schmit. 2004: 49). [mit je stvorio teoriju u kojoj za pojedinca nije bilo mesta sve dok mu dr`ava ne bi dodelila neki zadatak. li{ena svake autonomije. 2004: 92). a osnov za{to dr`ava mo`e da zapoveda je u tome {to predstavlja „jedinstvo koje se dobija samo uz pomo} vrednuju}ih kriterijuma“ (Schmitt.38 Inspiraciju za ovu glorifikaciju dr`ave [mit je pronalazio u vlastitoj profesiji – pravu. kao jedini pravni subjekt (u specifi~nom smislu subjekta koji je neposredno ovla{}en i obavezan pravom). koje je zadr`alo numinoznost „Bo`jih zapovesti“ i koje je predstavljalo najbolju aproksimaciju kantovskog kategori~kog imperativa (rezistentnog na sva astrolo{ka predvi|anja!). da bi onda.. 284 osvit Prvog svetskog rata javno obznanio kao glavno obele`je i jedinu pravu „veli~inu“ svog vremena. 2004: 13). Kao obi~na funkcija dr`ave. zbog ~ega dr`avno pravo mora biti konsekventno sekularizovano i o~i{}eno od primesa crkvenog prava (Schmitt.tre}i program LETO–JESEN 2009. superiornost dr`ave temeljila se u superiornosti prava. ali je odmah na njihovom pragu zastao. nego dobija novo dostojanstvo – zaogr}e se dr`avnim dostojanstvom. Jer. i to zato {to ni sam nije mogao da se opredeli za jednu od dve alternative: za podvrgavanje dr`ave i njenog prava katoli~kom ius divinum (koje mora da va`i ne samo u crkvi nego i u dr`avi) ili za luteransko odvajanje (svake) crkve od dr`ave. . Za [mita je „pravo ono {to dr`ava zapoveda. [mit pri tom nije krio da je ovaj model konstruisao kao pandan modelu Bog–crkva–vernik39. pojedinac ima vrednost samo dok ispunjava zadatke koje mu dr`ava dodeljuje. 39 Paralela crkve i dr`ave sastoji se najpre u tome {to [mit pravo shvata kao prethode}e dr`avi i ono {to joj je zadato: dr`ava ostvaruje pravo kao {to crkva ostvaruje svoj ideal (Schmitt. stvaraju}i prvi u nizu svojih trihotomnih modela: pravo–dr`ava–pojedinac. Uzdizanje dr`ave [mit je tako pravdao njenom posreduju}om ulogom izme|u normativnog sveta prava i konkretnog sveta `ivih ljudi. ali je njeno pravo o~igledno bilo upu}eno na ispunjavanje i nekih dodatnih „vrednuju}ih kriterijuma“.¹. pojedini konkretni pojedinac nestao“ (Schmitt. 2004: 77) – [mit je od{krinuo vrata prirodnog prava. tako da je dr`ava. mogla da svoje „zapovesti“ u potpunosti poistoveti s pravom (kao svojevrsnim pandanom „Bo`jim zapovestima“). 2004: 51). i to samo zbog toga {to je dr`ava ta koja zapoveda“ (Schmitt.

izlo`en tom blagotvornom izvoru idealizacije. Iako je ve} bio autor tri omanje knjige (Vrednost dr`ave i zna~aj pojedinca bila je poslednja i ujedno najambicioznije zami{ljena).STUDIJE nje sadr`aja „prirodnog prava bez naturalizma“ ostaje otvoreno (upor. „konkretnog poretka“ i sli~no (upor. S druge strane. a zatim i sve pojedince koji je ~ine – od onih koji dr`e vlast do onih koji se toj vlasti pokoravaju. Molnar. Prvo. idealizacije i sveop{teg preporoda predstavljala je dr`ava. iz perspektive njegove teorije ona se ukazivala kao jedina slamka spasa za nekoga ko nije hteo da bude politi~ki vo|a (u Vrednosti dr`ave i zna~aju pojedinca [mit je tvrdio da je „moderan ~ovek“ ve} kao takav prazan i zato nesposoban da bude vo|a nalik Napoleonu). „Moja gre{ka je bila dobrohotnost mojih prilago|avanja. ~iKada je. [mit je do po~etka Prvog svetskog rata imao tendenciju da i na sebe i na svet gleda u najcrnjim bojama i da „zlo“ u sebi i van sebe prepoznaje kao delovanje jedne jedinstvene „ma{inerije“ koja u sebe sve usisava i podvrgava se jedino vlastitom determinizmu. posle Drugog svetskog rata. niti je imao moralnu autonomiju da se suprotstavi spolja{njem autoritetu (kako je to Kantova filozofija navodno nalagala). jedinu mogu}nost spasa od takve „ma{inerije“ video je u pravu. i Dahlheimer. retrospektivno sagledavao glavni tok svoj `ivota. a samim tim i podvrgnutom „prirodnom pravu bez naturalizma“). odnosno u dr`avi koja je u stanju da se s pravom poistoveti – u „pravnoj dr`avi“. s izvesnim renomeom koji mu je pru`ao nade u akademsku karijeru. 1998: 52). Bi}u samo vre|an. Ipak. Biti samo teoreti~ar. trihotomijom pravo-dr`ava-pojedinac. godine radio kao referendar u Okru`nom sudu u Diseldorfu. 1994). bilo u njegovoj protestantskoj verziji). [mit je ose}ao da je i sam. A veliko polje izmirenja. ma koliko kukavan i lo{ bio. [ta god [mit kao pojedinac – i to „lo{“ pojedinac – o dr`avi mislio. moja nesposobnost da ljude dr`im za onoliko glupe i ordinarne koliko to oni jesu i koliko mi 40 285 . [mit je bio nepoverljiv prema rezultatima do kojih ga je dovelo njegovo teorijsko razmi{ljanje. Sve {to je do sada re~eno upu}uje na dva zaklju~ka. Nemam samopo{tovanja“ (Schmitt. Kao doktor prava. nego je na njegovo mesto stavljao sociolo{kopravne entitete poput `ivog prava naroda. ^udotvorno dejstvo prava sada je trebalo da spase prvo dr`avu (na~iniv{i je „pravnom“. 2005d: 24)40. ispunjavaju}i praznu formu svog ishlapelog katoli~anstva novim sadr`ajem. [mit se bojao toga da }e njegova teorijska aktivnost biti nova posledica vlastite pasivnosti i izolovanosti od sveta: „Ili }u postati teoreti~ar? Zna}u sve i ne}u mo}i ni{ta. jer sve razumem. koji je od 1912. U kasnijim razradama svoje pravne teorije [mit vi{e nije govorio o „prirodnom pravu bez naturalizma“ (bilo u njegovoj katoli~koj. pa ~ak i u svakoj uvredi nalazim ne{to ispravno. [mit je mogao da zaklju~i da se taj mladala~ki strah u velikoj meri ispunio.

Zala`em se za strane stvari. odnosno prema kojima se ravnaju „prilago|avanja“. kod [mita ostalo trajno i nepokolebano. Idu}e godine [mit je objasnio i {ta ga najvi{e privla~i u pozivu politi~ara. prema [mitovom tada{njem shvatanju. svakodnevno dokazuju“ (Schmitt. ja sam advokat. izme|u varljive `elje da postane politi~ar (u pravnoj dr`avi) i trezvene samosvesti da ~ovek njegovog karaktera najbolje obavlja posao advokata – advokata ne~ije tu|e politike. 286 nilo se [mitu kao najgora mogu}a `ivotna opcija. Politi~ar. razo~arani katolik [mit nije mogao da prona|e nikakav odgovor. februara 1914. nego dela. na klijenta. godine: „Planovi: ho}u da postanem politi~ar i uticajan ~ovek“ (Schmitt. kao pravnika koji nije politi~ar zato {to sam nema ube|enje koje mo`e da pretvori u politiku i koji je zato upu}en na drugoga. izme|u samooptu`ivanja za nesposobnost da se odupre „zlu“ i nade u spasenje. I upravo na tom mestu po~inje njegova samoidentifikacija kao advokata. naro~ito politi~ke teorije i politi~ke prakse. Biti politi~ar (ili na neki drugi na~in „uticajan ~ovek“) zna~ilo je za [mita biti upravo funkcioner ove „pravne dr`ave“ i uz pomo} nje se iskobeljati iz zastra{uju}e istorijske „ma{inerije“. na „stranu stvar“. izme|u pravni~kog poziva i filozofske samorefleksije. Ono {to je mladi [mit neuvijeno nazvao odsustvom samopo{tovanja i spremno{}u na prihvatanje uvreda i poni`avanja od strane drugih (mo}nijih) ljudi. Ali. na kona~no pitanje o sadr`aju tog prava. ~iji se advokat postaje odustankom od sopstvene li~nosti“ (Schmitt. Pri tom je uverenje u intelektualnu superiornost u odnosu na druge ljude – uklju~uju}i i one od kojih se primaju uvrede. Me|utim. 1991a: 91). 2005c: 42). stari [mit je eufemisti~ki progla{avao „dobrohodno{}u mojih prilago|avanja“. to me uzbu|uje“ (Schmitt. jednoj ideji. 2005c: 151). nepredvidljive rezultate: „Videti ljude kako ne{to ~ine. ne posmatra svet i ne analizira ljude psiholo{ki ({to je sve [mit ~inio u svom dotada{njem `ivotu). 2005d: 40). {to je perspektivu politi~ke karijere ~inilo upitnom. naime. Advokati su svi odreda ljudi svesni krivice. Po~etak Prvog svetskog rata [mit je do~ekao rascepljen izme|u katoli~ke krivice i boemskih izvora u`itaka. . politi~ku kombinaciju. budilo je ve} nade u ne{to sasvim drugo. a zatim i sve pojedince u njoj. Sva moja teorija o predavanju jednoj ideji po~iva na ovoj karakterolo{koj osobini predavanja jednoj stvari. upravo u striktnoj primeni prava. koji bi svojim idealitetom oplemenio najpre dr`avu. To je onaj dublji smisao dnevni~ke zabele{ke od 9. Samo njih mogu da obra|ujem i sprovodim bez gri`e savesti. i to tako {to proizvodi „za~u|uju}e“. u doslednom funkcionisanju pravne dr`ave. i to neku za~u|uju}u sintezu. kombinovanje teorije i prakse. u otvaranje perspektive istinskog spasa. Najnepredvidljiviji rezultati nastajali su. „Karakterolo{ki gledano.tre}i program LETO–JESEN 2009.

koji mu je u narednim mesecima prouzrokovao mnogobrojne nevolje. Naime. doktorirao je prava i po~eo da radi kako u praksi. od Ajzlera“ (Schmitt. ni{ta vi{e ne}e biti onako kao {to je bilo. Ajzlerova smrt dodatno je emocionalno destabilizovala [mita. nudio je sada [mitu mogu}nost da bude vojno anga`ovan u pozadini. u kojoj je novac igrao vrlo bitnu ulogu. [mitovo prijateljstvo sa Ajzlerom po~ivalo je na jednoj emotivnoj ambivalenciji. da se bori kao obi~an vojnik i da pogine na zapadnom frontu ve} 27. po~e}e da ih ilegalno prodaje (Hümert. Prvo ga je duboko potresla smrt njegovog najboljeg prijatelja – ina~e Jevrejina – Frica Ajzlera. ta~nije. sada vojno raspore|en u Generalnu komandu I bavarskog armijskog korpusa. ali mu je donela i nove nevolje s novcem. ali iz kojeg je na kraju uspeo da izvu~e spasonosnih 2 000 maraka (Hümert. sa kojim su i [mit i Ajzler imali odli~no iskustvo prilikom izrade svojih doktorskih radova. uprkos svim njegovim naporima da odr`i svoju staru svakodnevicu. ali i mogu}nost da polo`i asesorski ispit i tako otvori vrata 41 Tako je jo{ pre po~etka rata [mit u svom dnevniku pisao o svom „strah[u¹ od Jevreja. antijudaizma)41. S ocem jednog drugog preminulog prijatelja [mit je u{ao u jedan {pekulantski posao nabavke materijala za {ivenje uniformi. Iz turobne situacije [mita je februara 1915. ba{ kao i [mit. Ni prvi profesionalni uspesi. doktorirao). Ajzlerova smrt suo~ila je [mita sa akutnom potrebom za novcem. bratom Frica Ajzlera. Ajzler je ve} do po~etka rata postavio temelje za vrlo uspe{nu karijeru: poti~u}i iz bogate jevrejske porodice. tako da je finansijska podr{ka porodice Ajzler obnovljena u novoj formi. 2005b: 1). godine. tako i na Univerzitetu u Strazburu – kao asistent profesora Frica fon Kalkera (kod koga je. godine spasio poziv koji mu je iz Minhena uputio profesor Kalker. koju je on prvi put u `ivotu poku{ao da namiri posredstvom poslovnih {pekulacija. U me|uvremenu je [mit uspostavio prijateljstvo sa Georgom. 2005c: 140). [mit }e i ubudu}e – s ciljem smanjivanja svoje finansijske zavisnosti od „Jevreja“ – posezati za {pekulantskim aktivnostima: kada bude stekao pristup informacijama iz neprijateljskih novina.STUDIJE [mit je vrlo brzo po zapo~injanju Prvog svetskog rata morao da uvidi da. ni ~injenica {to ga je vojna lekarska komisija proglasila nesposobnim za vojnu slu`bu Ajzlera nisu spre~ili da se dobrovoljno prijavi u rat. Po~eci ratnog anga`mana 287 . Ipak. 2005a: 14). Kalker. septembra 1914. i koja je oscilovala od zahvalnosti za finansijsku pomo} do straha od finansijske zavisnosti – koja se od Ajzlera {irila na sve Jevreje i tako formirala sr` [mitovog do`ivotnog antisemitizma (ili. Iako je imao sli~nu mladala~ku skepsu u pogledu zapadnog racionalizma (bio je koautor ve} pominjanog dadaisti~kog romana o [nekeu).

288 svoje nau~ne karijere. crne ljude kako tr~e oko mene. Mart i april 1915. marta 1915. dok se u drugoj nalazi jedan od najpotresnijih zapisa: „Poludeo sam. Iako je bilo sasvim o~igledno da je „vojnik“ bio obi~an produkt „jezivog sistema“ militarizma. koji je [mit znao da u najlucidnijim momentima o{tro osu|uje. Slika odlaska na front – a onda i sudbina koja je sna{la Ajzlera – lebdela mu je kao najcrnja avet pred o~ima i nagonila ga da svoju situaciju prihvati ako nikako druga~ije a ono kao podno{ljivu. da bi se njegova razobru~enost na liniji fronta udru`ila sa aveti sveprisutne smrti. ve} vidim crna stvorenja. [mit zapisao u dnevnik svoj najve}i strah: „Imam stalni strah da }e me najuriti ’iz Generalne komande’ jer sam suvi{an. ~ak i u pozadini. koja }e se potpuno razviti pri kraju njegovog `ivota. 2005d: 113). nema perspektive spasa. 2005d: 118). ali mu je pru`ena mogu}nost da kao dobrovoljac obavlja pozadinske zadatke. jer je militarizam sve ja~i. Tako je 26. Bi}e sve gori. naposletku je sve to zaboravio zarad privilegovane pozicije koju mu je u zahuktaloj ratnoj ma{ineriji mogla da pru`i milost nadre|enih. maju{ne. [mit je po~eo da ose}a prve nalete paranoje. a zatim i da se sna|e u prili~no neprijateljskoj sredini Generalne komande. Agresija koju su svi „vojnici“ trpeli od militaristi~kog siste- . a izgubljenost u ratu nacija postaje neizbe`ni usud: „I nikada ne}u pobe}i iz tog zatvora. Taj strah }e opstati i kasnije u nesmanjenom intenzitetu: iako su ga najstra{nije poni`avali. A onda moram u rat“ (Schmitt. [mit je ube|ivao sebe da mora da bude sre}an „da me ne odvedu i da ne crknem negde u nekom rovu“ (Schmitt. nasilan i nemilosrdan. brutalan. Pri tom je [mit bio potpuno svestan mogu}nosti da mu se kazna i poo{tri. 2005d: 44). Na krhotinama pravne dr`ave po~ela je da se pomalja jedna nova slika sveta – sveta zapaljenog ratom i pro`etog logikom sasvim druga~ijom od prava. godine bili su verovatno najdepresivniji period u celoj [mitovoj karijeri zato {to je prvo morao da pro|e kroz op{tu vojnu obuku. Cela Zemlja }e biti podvrgnuta ovom jezivom sistemu“ (Schmitt. 2005d: 103). Na lekarskom pregledu [mitu je konstatovana nesposobnost za oru`anu borbu. U jednoj dnevni~koj bele{ci nalazimo [mitovo priznanje da mora da tro{i 9/10 svoje snage da bi obuzdao ludilo u sebi (Schmitt. Iz sudara ovih egzistencijalnih strahova ro|eni su prvi impulsi za [mitovo identifikovanje principijelnog neprijatelja u figuri „vojnika“: on je. Iz tih pritisaka i du{evnih razdora. 2005d: 34). vidim sve ljude kao odvratnu prljavu rulju“ (Schmitt. logikom militarizma.tre}i program LETO–JESEN 2009. 2005d: 131). Sve je crno. a onda opet marionete. Njegovo ose}anje da ga sudbina ka`njava zbog grehova samo`ivosti i servilnosti prema dr`avi sada je jo{ vi{e intenzivirano: sama vojska je postala nova kazna za [mita i on je samo jo{ mogao da se nada da }e postati dobar ~ovek i na taj na~in okon~ati tu kaznu (Schmitt. kada }e verovati da ga SS-ovci tra`e kako bi ga ubili. spremni da me napadnu.

ali ipak zadovoljavaju}e. takore}i od momenta stupanja u vojsku. Ne tako brzo i potpuno. koji su. koja se u me|uvremenu tako|e doselila u Minhen i sa kojom je on stupio u brak 13. konsolidacija njegovog polo`aja u vojsci pla}ena je novim izvorom moralnog propadanja. 42 289 . da bi se naposletku kao neprijatelj pojavio samo obi~an „vojnik“ od kojeg je [mita trebalo da spa{avaju o~inske figure oficira. Naime. u neprijateljskom okru`enju. Osim elementarne ~injenice da je mogao da `ivi ako ve} ne mirnodopskim. a celokupna njegova kasnija politi~ka teorija mo`e se smatrati upravo kao jedna od trajnih posledica „identifikacije sa agresorom“. [mit je. Ve} posle jednomese~ne vojne obuke i jednomese~nog privikavanja na pravila rada u Generalnoj komandi. s posebnim te`i{tem na spre~avanju pacifisti~ke propagande. 2005b: 1). Ose}aj progonjenosti [mit je imao ve} 1915. s promenom [mitovog statusa. [mit je dobio pravo neograni~enog izlaska i stanovanja u svom stanu sa Kari fon Doroti}. ali uz prisustvo o~inski predusretljivih carevih opunomo}enika. Naime. 1995: 174). stajao je sam car. 2005b: 2). on se na [mitov `ivot veoma brzo odrazio sasvim negativno. poput samog Kalkera. u kojem obitava „du{a sveta“ i od ~ije milosti poti~e sve dobro {to se u vojsci (i dr`avi uop{te) mo`e iskusiti. [mit je zaista bio nagra|en kao {to se i nadao. Temelji [mitove posleratne politi~ke teorije nastajali su upravo iz ovih dramati~nih iskustava ratnog anga`mana u pozadini. a ne ratni~kom aktivno{}u. Problemi su se u [mitovom `ivotu pojavili iz jo{ jednog neo~ekivanog smera. kada je i sam postao `rtva progona SS-a (Breuer. A na vrhu oficirskog kora. borbom sa save{}u. cenili njegove pravni~ke kvalitete i mogu}nosti da na drugi na~in.43 Po~inju}i da radi kao ratni cenZato nije u pravu [tefan Brojer kada [mitovu sklonost ka „identifikaciji sa agresorom“ prepoznaje tek u periodu posle 1936. doprinese naporima dr`ave da savlada sve ratne te{ko}e. te piramide stare{inskih autoriteta. trzavice koje su i do tada pratile njihovu vezu. 43 Kao cenzor. kao Kalkerov {ti}enik. februara 1915. koliko brak sa Doroti}evom (Hümert. daju}i novi podsticaj [mitovom ube|enju da `ivi u Svedenborgovom paklu na zemlji i da kazne za njegove grehe nisu vi{e toliko dr`ava i vojska (koje su. a ono barem lagodnim „pozadinskim“ `ivotom. dodu{e. koja je ve} od tada bila prisutna u njemu. godine Iako je to nesumnjivo bio pozitivan potez. agresor s kojim se [mit po~eo identifikovati42 i ~ije je „jezivo“ militaristi~ko lice po~eo da postepeno zasenjuje sjaj sabljonosca. [mit je dobio zadatke u oblasti pra}enja i zabranjivanja pacifisti~kih ~asopisa i nadzora nad korespondencijom gra|ana osumnji~enih za pacifizam (Hümert.STUDIJE ma na ~ijem se ~elu nalazio car je zaboravljena. po~eo da dobija sve ve}e privilegije. postajale zapravo sve podno{ljivije i prihvatljivije). koja je izazvana ~injenicom da je postao ratni cenzor. u Minhenu su eksplodirale.

kao i u mogu}nost da dr`ava bude ukro}ena pravom (na na~in koji je opisao u knjizi Vrednost dr`ave i zna~aj pojedinca). [mit je otkrivao svoju rastu}u sklonost novom poslu cenzora. Figura kroz koju bi se mogao predo~iti njegov sopstveni `ivotni. nadgledam. sav drhtim od straha“ (Schmitt. preko Vajmarske republike. Skrnavljenje prava na slobodu mi{ljenja i intimnost drugih („vojnika“) po~elo je da mu se ukazuje u ambivalenciji greha i u`itka. I zaista. profesionalni i politi~ki anga`man – od poslednjih godina Drugog rajha. kroz koje bi izrazio su{tinske procese i tvorevine vremena u kojem je `iveo. Tu su koreni [mitovog puta ka vrhu. {tavi{e. 2005d: 140). Klju~na pretpostavka za to bi}e pretvaranje svih njegovih negativnih ratnih iskustava u pozitivne. Ono {to sam ~esto potajno `eleo. godine bio je razbijen u parampar~ad. zapisuje: „Strah me je od samovolje. U svetlu takvog „jezivog silovanja“ [mit je osetio da se ljulja njegova vera u pravo. [mit tada jo{ nije mogao znati da je ovo uni{tavanje imalo i svoju dobru stranu: ono je stvorilo mogu}nost da ve} od 1917. vidim na milost kakvih sam ljudi upu}en. kako bude odmicao rad na Politi~koj romantici. do kraja 1915. Tokom celog `ivota [mit je bio u neprestanoj potrazi za odgovaraju}im figurama. da {pijuniram. Zato on u dnevnik 22.44 Na prvi pogled. paralelno sa tokom njegove identifikacije sa agresorom i zaboravom zala militarizma pod uticajem nade u milost s najvi{eg mesta. ka sticanju mnogo ozbiljnije mo}i i onog politi~kog uticaja koji je odavno pri`eljkivao.tre}i program LETO–JESEN 2009. Sve njegovo mirnodopsko zagovaranje trihotomnog obrasca pravo-dr`avapojedinac. Me|utim. 2005d: 58). koja }e mu doneti mnogo ve}i ugled i presti`. sumnja. do Tre}eg rajha – bila je nesumnjivo figura „advokata“. 2005d: 79). presuda. „^esto se prepadnem kada pomislim na to {ta u me|uvremenu radim. Kako mi lako preti pretres stana. ~ini se da se ta figura na44 U poslednjim godinama Vajmarske republike [mitova „advokatska“ aktivnost poprimala je otvoreno destruktivne crte. koje su kasnije tuma~ene kao Ratni do`ivljaj advokata . Nekoliko dana kasnije sa Georgom Ajzlerom je razgovarao o „dr`avi i ni{tavnosti prava i slobode“ (Schmitt. kako je sve to sme{no i kakva je slam~ica pravo! O Bo`e. 290 zor. septembra 1915. koji je le`ao u osnovi knjige Vrednost dr`ave i zna~aj pojedinca. celokupan njegov teorijski projekat pravne dr`ave. sve to sada imam“ (Schmitt. [mit je inicijalno svoju savest opteretio novim grehom: gledao je kako se postupa s pismima (precrtavanje svega i sva~ega) koje vojnici {alju s fronta i nije mogao da se otme utisku „jezivog silovanja“ (Schmitt. 2005d: 134). da imam tajnu mo}. po~ne da radi na jednoj novoj teoriji.

razvio svest o misiji koju mu je sudbina dodelila u nekoj budu}oj Nema~koj. koji je tako|e u~estvovao u celom Prvom svetskom ratu. Adolf Hitler najuspe{niji je reprezent figure „mesije“. Zanimljivo je da optu`be da je bio „grobar Vajmarske republike“. poku{avaju}i da ga razume i objasni. Ube|en u svoju misiju. Tre}i slu~aj ustrajnog ratnika Prvog svetskog rata zavr{ava se. godine zavr{io srednju {kolu i uporno poku{ao da iskoristi o~eve veze kako bi ipak oti{ao u rat. u kojem je u~estvovao od prvog do poslednjeg dana. Ovim ograni~avanjem „grobarskih“ aktivnosti na ukopavanje le{a (Vajmarske republike) [mit je `eleo da negira svoju ume{anost u neposrednom „usmr}ivanju“ Vajmarske republike (za koju su. ali je time ostavio neosporenom upravo glavnu o{tricu kritike: da je njegova „advokatska“ aktivnost u vreme Vajmarske republike imala osnovno „grobarsko“ usmerenje. 2006). Ernst Rem bi predstavljao najbolji primer figure „votanisti~kog ratnika“: posle iznuruju}eg i razo~aravaju}eg „rata materijala“. pa na kraju krajeva i svakom ratu (koji je izgubio sposobnost da u sebi ovaploti homerovske vrline). upravo suprotno. ve}. pogotovo liberalne i radni~ke). 1974: 408) ili kao „grobarske“. kao odsko~nu dasku za preduzimanje novog ratnog poku{aja da se Nema~koj obezbedi odgovaraju}e „mesto pod suncem“. ^etvrta figura odnosi se na ~oveka koji nije uspeo da ode u rat iako je o tome najstrasnije ma{tao: telesno slaba{ni Hajnrih Himler je 1918. kako bi kroz njih rasplamsavao gra|anski rat i dolazio do autenti~nog ratni~kog u`itka – u uli~nim borbama s neprijateljem „od krvi i mesa“ ni{ta manje nego u homoseksualnim odnosima sa svojim „prijateljima“. ali ga je nema~ka kapitulacija na kraju u tome spre~ila. prema: Rüthers. „mefistovelovske“ (Mommsen. ovde se mogu navesti neki od najva`nijih primera. u figuri „odmetnika“: Ernst Jinger u Vajmarskoj republici i Tre}em rajhu beskrajno kontemplatira o svom ratnom do`ivljaju. onda je ona [Vajmarska republika¹ pre toga morala umreti ili ju je neko morao ubiti“ (cit. [mit nije potpuno odbacio. 1994: 104). koje su u istom periodu igrale klju~ne li~nosti politi~kog i intelektualnog `ivota Nema~ke. Na osnovu izlaganja na drugom mestu (Molnar. bile krive politi~ke partije. i pri tom se potpuno udaljava od svake politike i zavr{ava kao razo~arana opozicija svakoj vlasti. Nastaviv{i s tom praksom i posle uspostavljanja Tre}eg rajha. Isprva ~vrsto katoli~ko ube|enje Himler je zamenio novopaganskim. vrlo brzo po potpisivanju mira. ali je brzo zamrzao pravu fizi~ku borbu i kao kurir. ve} ih je samo korigovao: „Ako sam ja bio grobar. 291 . Hitler je mogao ozbiljno da pristupi poslu politi~ara i da Vajmarsku republiku preobrazi u Tre}i rajh. prema njegovom ube|enju. postao je smetnja novim vlastima i bio likvidiran kao jedini istinski nosilac principa ekstati~kog ratni{tva. ali mu to nije omogu}ilo otvaranje puta ka „votanisti~kom ratniku“. odmah po uspostavljanju mira je pri{ao novouspostavljenim Männerbundovima.STUDIJE likovala od nekih drugih figura. koji neprekidno izbegava smrti.

[mit je ostao bez klijenta koga bi kao advokat mogao da zastupa i opredelio se za samoizolaciju u krugu svojih sledbenika i posve}enika. njene udarne pesnice (SS-a) i njenog genocidnog pohoda na novopagansku varijantu „armije Antihrista“ (Jevreje). 45 . 292 „birokratskom organizatoru“ nove dr`ave (Tre}eg rajha). odr`ava barem kakav-takav privid „juri{nika na nebo“. da bi kasnije raskinuli sa katoli~anstvom. obojica su.tre}i program LETO–JESEN 2009. 1990: 37–42). {to je presudno delovalo na formiranje submisivnog i autoritarnog stava koji }e dominirati njihovom kasnijom teorijskom mi{lju. a zatim i na fakultet i na kraju postali profesori. maj. Njihove sudbine posle Drugog svetskog rata tako|e pokazuju indikativne razlike: dok je Hajdeger izabrao „obrazac jedne normalnosti zasnovane na potiskivanju i }utanju“ i nastavio da „kao zaslu`an profesor […] predaje do 1967“. koji vi{e smeta nego {to pospe{uje univerzitetsko glajh{altovanje. {to je mo`da i najbitnije. najbolji primer figure „juri{nika u nebo“ pru`a Martin Hajdeger. sve te sli~nosti pokazuju se kao su{tinski nebitne sa stanovi{ta formiranja dve figure i logike njihovog delanja u narednim godinama: odmah po zavr{etku Prvog svetskog rata. 1991a: 32). da bi im se samo jednom – u prvim godinama Tre}eg rajha – `ivotni putevi ukrstili. u kojem }e se odlu~uju}e borbe voditi kroz metafizi~ke juri{e na nihilisti~ke bedeme. nego je kao pozadinski cenzor po~eo da razvija predstave o filozofiji kao popri{tu duhovnog rata. obojica su. koji zbog telesne slabosti. obojica su izabrali 1. tako|e nije mogao da uzme u~e{}e u frontovskim borbama Prvog svetskog rata. Dok je. napokon. koja je opredelila sli~nosti u njihovim karijerama u Tre}em rajhu. iako je izme|u njihovih `ivotnih iskustava jaz neuporedivo ve}i. U literaturi su najvi{e isticane upravo sli~nosti izme|u Hajdegera i [mita. u bitno promenjenim okolnostima. 1995: 143). [mit je izabrao put „neke nove konspiracije i inicijacije. [mit se. obojica su poticala iz skromnih porodi~nih uslova. brzo je otpisan kao upotrebljiv nacista.45 Obojica su ponikli iz „katoli~ko-konzervativno ustrojenog miljea malog grada“. Naposletku. kao prvi u svojim porodicama. ose}ali potrebu za firerom. Hajdeger nastavio da. „juri{nik u nebo“ i „advokat“ morali su da po|u razli~itim putevima. Iako spreman da sve svoje usluge ponudi Tre}em rajhu. u sekta{koj atmosferi svog doma u Pletenburgu. ali su. uprkos vatrenoj `elji. drugim re~ima. sli~no Jingeru. da bi potom svoje nau~ne spoznaje pretvorili u impuls za u~e{}em u promeni celog sveta. Paralele su mogu}e i izme|u [mita i Jingera. Ipak. posle Drugog svetskog rata samodefinisao kao „odmetnik“ koji ~uva svoje dostojanstvo iako ga tretiraju „kao stoku“ (Schmitt. koje su stvarale utisak jednog podzemnog i subverzivnog kretanja u istoriji ideja Savezne Republike“ Nema~ke (Habermas. po{li u gimnaziju. internacionalni praznik rada. bili vojni cenzori u Prvom svetskom ratu. da postanu ~lanovi NSDAP (Rüthers.

[tavi{e. [. [mit je ve} 3. a njihov naivni. Kada se kasnije se}ao svog anga`mana u Prvom svetskom ratu. pa ~ak i nesu|eni ratnik Himler. „Kada vidim masu vojnika da mar{evskim korakom prolazi pored mene i pomislim da }u jednog dana i ja biti sa njima. Naposletku. za sve druge figure je presudni uticaj imao „ratni do`ivljaj“ – zapravo ratna frustracija u periodu 1914–1918. tre}e. [mit je u dnevniku zapisao da ose}a neko uzbu|enje. septembra 1914) [mit je bio revoltiran likvidacijama ruskih zarobljenika: „Vo|enje rata je ~ist genocid. neprestano podse}ale na strahote koje }e uslediti po njihovom povratku i razobru~ivanju njihovih vojni~kim drilom zatomljenih strasti. u njegovom celokupnom `ivotu ostala bez premca. Reaguju}i ve} na vest o ubistvu Ferdinanda u Sarajevu. iako je osetio neku vrstu privla~nosti u samim ratnim zbivanjima i u militarizaciji svojih sunarodnika. bornirani egoizam posta}e istinski nezatomiv. Upravo suprotno. [mita su kolone vojnika. godine u dnevnik zabele`io kako su mu Rusi simpati~ni (potvr|uju}i to kupovinom knjiga Tolstoja i Dostojevskog)46. Jedna od najve}ih gre{aka Zombartovog psihoanaliti~kog portreta Karla [mita le`i upravo u tome {to je olako pretpostavio da je po~etak Prvog svetskog rata kod njega probudio patriotski zanos intelektualaca i omogu}io fascinaciju pruskim militarizmom (Sombart. ali da ~ak i u takvim potresnim situacijama „misli na svoju korist“ (Schmitt. Drugo. [mit je na po~etku Prvog svetskog rata mogao Mesec dana kasnije (13. Jo{ ne spoznav{i spasonosnu ulogu sabljonosca. osetim jako uzbu|enje pa ~ak i ushi}enje. Hitler. Pre svega. a njihov neukus vi{e ne}e imati granica.¹ Bolje da rat bude izgubljen nego dobijen“ (Schmitt. avgusta 1914. lagodni. Jednostavno se uni{tava. 2005: 33). [mit je za sebe govorio da je bio „~inovnik za vreme ovog sukoba“ ([mit. 2005c: 175). neposredni odgovor na nju i kasnije strategije sublimiranja te frustracije u novim (samo prividno „mirnodopskim“) ispoljavanjima jedne te iste figure. ali pojedinci su mi svi odbojni pa i u masi odvratni. koje su odlazile na front. ako oni pobede posta}e sirovi. dok se [mit kao advokat „spoznao“ jo{ pre Prvog svetskog rata. [mit i nije osetio nikakav „ratni do`ivljaj“ koji bi bio uporediv sa onim {to su iskusili Rem... 2005c: 163). u pogledu koncentracije „izdajni~kih“ i „defetisti~kih“ sadr`aja. Prepoznajem njihovu zlobnost. Rusi su u hiljadama naterani u more i ma{inkama ubijeni“ (Schmitt. njihova bahatost bi}e nepodno{ljiva. 1997: 28). 46 293 . 2005c: 198). ostaje veran „zlu“ egoizma u sebi.STUDIJE Tako|e ne postoji nikakva unutra{nja srodnost izme|u figure „advokata“ sa preostalim pomenutim figurama. tj. Jinger. Prvi svetski rat je intenzivirao [mitove „civilne“ strahove i dao mu podsticaj za razmi{ljanja koja su. [mit je otvoreno priznavao da nema dovoljno motivacije ni da mrzi neprijatelja: utonuo u sladostrasnu vezu sa „srbijanskom aristokratkinjom Kari fon Doroti}“.

nego dr`ava (okrutni otac) koja svoj raison d’être pronalazi u „uni{tavanju pojedinca“ (nevine dece. 294 da u potpunosti razvije svoj fundamentalni egzistencijalni strah od figure „vojnika“. preko svoje `ene („moja `ena je Slovenka“) mo`da osetiti njegovo blagotvorno dejstvo. uzvisiti u samo naizgled privla~nu opoziciju „gra|aninu“. nepatvoreni defetizam. dejstvo neke slepe ka`njavaju}e „ma{inerije“. ta razmi{ljanja su bila vrlo zna~ajna zato {to su odra`avala [mitovo rapidno gubljenje vere u to da se dr`ava mo`e obuzdati. Blagi Bo`e. Moja je `ena Slovenka“ (Schmitt. realizova}e upravo ono {to sam u svojoj knjizi o dr`avi postavio kao ideal. A u strahu od pobede Nema~ke u Prvom svetskom ratu [mit je ponovo bio sklon da prepozna jednu „vi{u pravdu“. vrlo brzo nestala i na mesto spasonosnog lika `ene-Srpkinje-Ruskinje-Slovenke stupio je nema~ki car-sabljonosac. Takva razmi{ljanja su. slovenskoj itd. Prva reakcija [mitovog „zlog“ egoizma na Prvi svetski rat bila je. „matrijarhatskog“ dru{tva. kojoj se [mit pre rata nadao. koja bi mo`da tako|e iza{la (kao pobednica?) iz rata. Na po~etku Prvog svetskog rata Rusija i „`ena Slovenka“ su jo{ uspevale da odr`avaju kakvu-takvu ravnote`u. (Katoli~ka crkva to nije mogla jer nije imala realnu mo} ili nije umela da sprovede. da }e u „slovenstvu“ („maj~ica Rusija“) nastaviti da postoji i da }e i on sam. proklet sam zbog toga. 2005d: 24). pomozi mi. dakle. ako stra{na o~inska nema~ka dr`ava ipak pre`ivi. zato {to je bila previ{e majka. Svrhu na kojoj se slomila katoli~ka crkva („zato {to je bila previ{e majka“) nastavi}e dalje da sprovodi hladni i nemilosrdni (protestantski i militaristi~ki) otac. pre`iveti i ne`na maj~inska ruska dr`ava. Sloven. U me|uvremenu sam postao `rtva. „Pravedna nema~ka dr`ava“ koja iza|e kao pobednica iz Prvog svetskog rata zapravo ne}e biti nikakva „pravna dr`ava“. Ukazivanje na (maj~icu?) Rusiju. koja se ispoljavala od pri`eljkivanja nema~kog ratnog poraza do nade da }e. koja }e se na njega obru{iti upravo da bi mu pokazala kakva je realnost ideala koji je zazivao u knjizi Vrednost dr`ave i zna~aj pojedinca: „Kako }e se zavr{iti Svetski rat. u kojem nesre}nu decu spasava `enski princip. to je jezivo.tre}i program LETO–JESEN 2009.) To je u`asno. A kao suprotan pol mo`da }e opstati Rusija. otkrivalo je [mitovu – ponovo „egoisti~nu“ – nadu da „maj~inski princip“ ne}e biti sasvim dotu~en ratom. uzgred. okrutni retributivni refleks. Ova razmi{ljanja ponajvi{e izlaze u susret osnovnoj tezi Nikolasa Zombarta o [mitu kao ~oveku koji je bio zarobljen u fundamentalnoj dihotomiji izme|u mu{ke silni~ke vladavine i jednog drugog. Nema~ka }e postati zemlja pravde. koju }e kasnije. Ipak. me|utim. da mo`e biti podvrgnuta pravu ili bilo kojoj drugoj (maj~inskoj. uni{tenja pojedinca. napustila i njihova majka – Katoli~ka crkva) i ~iji }e ovozemaljski etatizam ispunjavati metafizi~ku svrhu ka`njavanja nesre}nih pojedinaca zbog njihovog beznade`nog egoizma. naro~ito na po~etku Tre}eg rajha. koju je.) instanci: .

paradoksalno. ili ta~nije. prvenstveno. „mirnodopsko-politi~ke konsekvence“. i [mit je odjednom „dobio oca“ koji je bio grub. nego kako se spasiti od njenog nasilni{tva i voluntarizma. 48 Ve} prilikom izbora zanimanja 1907. Posle se opredelio da studira filologiju. sa agresorom kao. nego ih je. godine po~eo da ~ita ovaj roman Dostojevskog i da se odmah prepoznao u liku Dolgorukog. Kao i glavni junak romana Mladi}47. Osnovno pitanje vi{e nije bilo kako dr`avu zauzdati (jer je ona bila „suverena“. godine imao nedvosmislenu „individualisti~ko-hedonisti~ku“ orijentaciju i po~eo da pati od „nervne slabosti“ – izla`u}i se opasnosti od dobijanja stigme „mlitavka (Schlappi)“ – bio zapravo `rtva jedne duhovne klime koja je ljudima onemogu}avala da iz te`nje za `ivotnim u`icima izvuku pacifisti~ke. pozivaju}i svoje „sinove“ da joj se pridru`e – na frontu ili i u pozadini – ako ne `ele da iskuse njen bes i ako `ele da budu u njenoj milosti. 2005d: 47). upravo obrnuto. Karl [mit nam se ukazuje upravo kao jedan od mnogih takvih Nemaca s velikom nesigurno{}u u izboru `ivotnog puta48 i s prete`no „individualisti~ko-hedoniIz dnevni~kih bele`aka se vidi da je [mit 12. „jednoj ideji. „Prou~avanje vilhelminske nervoze pokazuje koliko je jo{ u ono vreme bilo rasprostranjeno ovo ’individualisti~ko-hedonisti~ko’ `ivotno opredeljenje. i [mit je mogao da napi{e: „Ne znam da li sam ga mrzio ili volio. a to zna~i nepodlo`na bilo kakvom spolja{njem uticaju).STUDIJE ogoljena ratni~ka dr`ava sada je stupila na istorijsku scenu. najpo`eljnijim „klijentom“. ali on je napunio sobom cijelu moju budu}nost. Kao i Dolgoruki. godine [mit je pokazivao onu. upu}ivala na poistove}enje u`itka s ratovanjem. sve moje `ivotne ra~une“ (Dostojevski. kao i njenim ponovnim zadobijanjem kroz bezrezervnu identifikaciju sa brutalnim ocem. sa dr`avom. ali koji je svejedno obele`io njegov celokupan `ivot. aprila 1915. [mit je `eleo da dodatno naglasi mogu}nost da se kao Nemac identifikuje s glavnim junakom jednog ruskog romana. a pogotovo onaj njegov deo koji je tek sledio. ~iji se advokat postaje odustankom od sopstvene li~nosti“. dopustio 47 295 Opasnosti politi~ke romantike . 1998: 399). o~evog autoriteta. Kao i Dolgoruki. Opaskom da u romanu nema ni~eg specifi~no ruskog (Schmitt. i [mit je ose}ao da `ivot treba da posveti jednoj ideji. U svetlu svojih dnevnika. 1964: 25). ali tako|e i koliko je malo donelo svoje samosvesti i svog `ivotnog ume}a i koliko je lako zavr{avalo u nesigurnosti i frustraciji“ (Radkau. bezobziran i spreman na svako nano{enje bola i patnje. koji tra`i samostalnost i ima te`nju da se pobuni protiv dr`ave. U svojoj knjizi Doba nervoze. dru{tva i. za njega karakteristi~nu slabost volje. Nema~ka izme|u Bizmarka i Hitlera Joahim Radkau je izlo`io svoje zapa`anje da je veliki broj Nemaca koji je 1914.

@ivim besciljno. radikalizovanoj ulaskom Nema~ke u Prvi svetski rat. bez pri~e o ’va`nim’ stvarima. sklon nervnoj prenadra`enosti. ali i romanti~arskoj slabosti (Schmitt. po`rtvovanosti i otvorenosti za religiju ili neki od njenih savremenih nadomestaka. 296 sti~kom“ `ivotnom orijentacijom. godine nekako uspevao da se nosi sa svojom sve slabijom katoli~kom save{}u (pla}aju}i cenu za to u svojoj teoriji – kako je to dobro pokazivala knjiga Vrednost dr`ave i zna~aj pojedinca) – da bi potom vrlo brzo podlegao vladaju}oj duhovnoj klimi. Izgledalo je kao da je militarizam inkompatibilan sa svakim egoizmom – ratni u`itak u tom kontekstu uop{te nije problematizovan – i da nu`no afirmi{e vrednosti kolektivizma. „Vojno obrazovanje bi}e od velike koristi za moj karakter“. samo misle na to da dobro opslu`uju topove i da propisno raspaljuju“ (Schmitt. a u [mitovim dnevnicima su po~ela da se mno`e zapa`anja koja su ukazivala na dugoro~no odustajanje od njegove ranije „individualisti~ko-hedonisti~ke“ orijentacije. ako je uop{te hteo da pre`ivi. Naposletku je njegova adaptacija na svet militarizma poprimila tolike razmere da vi{e i nije sebi mogao da predstavi mirnodopski `ivot: „Ne bih znao {ta da radim kada bi iznenada izbio mir. koji je do 1914. Ako je svet zapaljen ratom i pro`et logikom militarizma ve} bio usud. 2005d: 74). morao da mu se „dobrohotno prilagodi“. 2005d: 23). vajkaju}i se po ko zna koji put na svoju duhovnu pasivnost i lo{e psihi~ko stanje. 2005c: 196). I zaista nije dugo potrajalo. npr. nego i njegovog naroda i miliona ljudi. 2005c: 177). kao i na postepeno otkrivanje „dobre strane“ rata. A onda se ima op{ti ose}aj krivice“ (Schmitt. [mit se zgra`avao nad defetizmom koji je izbijao iz pisama koje je cenzurisao (Schmitt. izrazio nedvosmisleno pozitivno o svom boravku u vojsci. Tako se. 2005d: 58). a prvi korak u tome sastojao se u otkrivanju njegove „dobre strane“. Uop{te ni{ta ne znam. javljaju prvi znaci kolektivisti~kog ose}anja zajedni~ke sudbine naroda: „Verujem da ose}am: postoje dani u ~ove~jem `ivotu kada je svakom pojedincu u ruke polo`ena sudbina ne samo sebe samog. nego u Berlinu.tre}i program LETO–JESEN 2009. Naposletku. Iz te perspektive. A kao najupe~atljivija „dobra strana“ militarizma nametala se njegova temeljna suprotstavljenost svemu onome {to je predstavljalo sr` „individualisti~ko-hedonisti~ke“ orijentacije. pa se ~ak i sam sebi ukazao kao „izdajnik“ (Schmitt. To je da ga u poslednji ~as ujak nagovori da upi{e prava – i to ne na nekom od porajanskih univerziteta. samoodricanje i zadovoljavanje funkcionalno{}u svog mesta u velikom zara}enom narodnom organizmu postaje ne{to vredno „zavisti“: „Zavidim ljudima koji hrabro u odli~nom raspolo`enju. marta 1915. onda je [mit. Dani brzo prolaze. od dana do dana. . o~ekuju}i od nje prevaspitavaju}i efekat.. Potpadaju}i pod uticaj „~ari“ militarizma. godine [mit se.

To su saznanja koja su se u [mitu formirala postepeno tokom rata i koje je on po~eo da artikuli{e 1918: od izlaganja na pomenutoj konferenciji za novinare maja 1918. zbog ~ega pacifizam uvek zavr{ava kao sila razdora u narodu. Tako ne{to je nemogu}e. do kona~ne verzije Politi~ke romantike. To ube|enje je do{lo do izra`aja u jedinom govoru koji je [mit odr`ao u svojstvu cenzora. demokratska. socijalisti~ka) nastojanja identifikuju sa svojim sopstvenim i da uz pomo} takvih pojmovnih podvala ne{to postignu“ (Schmitt. kao manje ili vi{e samoosve{}ena snaga politi~ke revolucije. izme|u „vojnika“ i „gra|ana“. godinu dana kasnije (Hümert. pacifizam se uklju~uje u politiku. ali i u Bonskoj republici. gde stvara haos i dezintegri{e glavnu liniju sukoba (izme|u sila Osovine i sila Antante). Osim te. na konferenciji za novinare u maju 1918. izme|u snaga lojalnih dr`avi i revolucionarnih snaga. [mit je tom prilikom tvrdio. 2005d: 141). 2005d: 399). kojeg }e braniti razli~itim strategijama u Vajmarskoj republici. onaj koji je tvrdio da je rat besmislen. [mit je pronalazio vi{i smisao u logici militarizma. pozivao na obustavu ratovanja. tre}a velika zabluda pacifizma bila je negacija onoga {to }e [mit kasnije nazvati primatom politike – primatom rata koji svaka dr`ava mora da vodi. bilo sa spoljnim bilo sa unutra{njim neprijateljem – i samim tim teorijsko zamra~enje „ve~ne istine“ da alternativa ratu sa spoljnim neprijateljem (~emu pacifizam te`i) mo`e biti jedino otvaranje frontova u samom narodu. godine. ubla`avanju izvorno katoli~ke predstave greha i suprotstavljanju onome {to su ga vojne vlasti nau~ile da je sveprisutni neprijatelj – „gra|anin“ kao nosilac „pacifizma“. Svojim beskompromisnim zagovaranjem iskorenjivanja svakog rata. Naposletku. 297 . a samim tim i dr`ave koja rat vodi. da religiozna (humanisti~ka) i unutra{njopoliti~ka (liberalna. a to je da je mogu}e stvoriti narodno jedinstvo protiv rata. Nema~ka je imala sasvim konkretnog neprijatelja – u silama Antante – ali joj je mnogo ve}i neprijatelj bio onaj unutra{nji. Oni poku{avaju dalje da se pove`u sa sli~nim strujama.STUDIJE je neizdr`ljivo“ (Schmitt. Tre}em rajhu. ali za{ti}en svojim cenzorskim poslom i milo{}u o~inskih oficira poput Kalkera. pacifizam je {irio i drugu veliku zabludu. Kritika pacifizma u svojstvu cenzora. pa ~ak i na dalja konstitucionalna ograni~enja vlasti cara i na taj na~in potkopavao celokupan zahuktali militaristi~ki sistem. 2005b: 9) i koja na sebi nosi – kako }emo ni`e mo}i jo{ da vidimo – odgovaraju}i pe~at razmi{ljanja o pacifizmu. kao dr`avni neprijatelj i. obe su sklone istom cilju. glavne zablude da je mogu}e iskoreniti rat. a to je da „u nema~kom narodu prodube suprotnosti. u iskorenjivanju egoizma. dovela je [mita do klju~nog teorijskog zaklju~ka. Iako se propaganda pacifisti~kog pokreta i sila Antante razlikuju. Izgubljen u ratnom haosu. u krajnjoj liniji.

298 Najbolju potvrdu tih svojih shvatanja [mit je mogao da li~no iskusi u vojno-politi~kom haosu koji je zahvatio Bavarsku posle ratnog poraza i koji ga je lako mogao ko{tati `ivota. dok njegov zapadni deo potresa prakti~no neprekidno od XVI veka naovamo – stvorio ono plodno tle na kojem su uvek iznova bujali pacifisti~ki pokret. No. da bi ga dokraj~ili konfesionalni ratovi XVI i XVII veka. godine – izgledala kao najve}a `rtva. [mitu je izgledalo kao da se potvr|uje njegovo predvi|anje da je. Bilo kako bilo. 81 i 158. Negacija dr`ave i negacija hri{}anske (katoli~ke) crkve i{li su nekako ruku pod ruku i Nema~ka (ili.tre}i program LETO–JESEN 2009. [mit se opredelio za dualizam Rajha (kao katehona) i Katoli~ke crkve (kao religioznog stuba). taj doga|aj [mit nikada i nikome nije `eleo da prepri~a49 i zato nisu poznati nikakvi detalji – zapravo jedine – `ivotne opasnosti kojoj je [mit – jo{ uvek kao aktivan vojnik pri Generalnoj komandi – bio izlo`en od po~etka Prvog svetskog rata. put do takvog shvatanja je bio dug i krivudav – naro~ito za vreme Tre}eg rajha – a na njegovom po~etku stajala je [mitova dilema o tome {ta da uradi sa svojim trihotomnim obrascem pravo–dr`ava–pojedinac po{to je idealizacija pravne dr`ave definitivno napu{tena. koju je Evropa (a potom i ~itav svet) iskusila s pojavom protestantizma (i njegovih naslednika u komadanju jedinstva zapadnohri{}anskog sveta). upor. 1936. posle propasti Tre}eg rajha i gubitka svake nade da mo`e imati bilo kakvu politi~ku ili univerzitetsku ulogu u Bonskoj republici. dva nema~ka rajha) je – u celom periodu od 1517. {to u krajnjoj liniji zna~i protivdr`avni. i Hümert. [mit }e isprobavati razli~ite modele obja{njenja kako superiornosti srednjovekovlja u odnosu na novi vek. [tavi{e. gra|anski rat jedina alternativa me|unarodnom ratu. kao mesto na kome se slomila sva te`ina te pogubne dijalektike. 49 . koji su doneli autenti~ni bes gra|anskog rata (Schmitt. Prvi ~lan ove trihotomije se [mitu – sada kao ratnom cenzoru – ~iKasnije se [mit zadovoljavao time da slikovito opisuje kako je tri puta bio „u stomaku ribe“: 1919. ta~nije. [mit je i (izvorno gra|anski) pacifizam i komunizam – koji su ideolo{ki inspirisali progla{enje kratkotrajne Republike saveta 7. koji su novonastale monarhijske dr`ave ve} krajem srednjeg veka po~ele da uni{tavaju. istinitom mu se ~inila i njegova vi{egodi{nja manje ili vi{e artikulisana sumnja da je nestanak religioznog jedinstva – koje je hri{}anski svet zadesio u XI veku. kada su ga zatvorili i ispitivali Amerikanci i Rusi (Schmitt. 1950a: 72). Na`alost. u Republici saveta. godine – tada mogao da dovede u direktnu vezu s razbijanjem narodnog jedinstva i osporavanjem dr`avnog autoriteta. tako i pravu prirodu propadanja. aprila 1919. U narednom periodu. Na kraju. do 1919. 2005b: 13). kada je na njega nasrnuo SS i 1945–1947. u jednom svetu u kojem je militarizam preplavio celu zemlju. 1991a: 8.

katoli~ka ili neka druga.STUDIJE nio suspektnim. bezbo`ne obmane s logikom. ponovo zadobijenu porodi~nu sre}u. Tako|e je bio sve uvereniji da je zlom ~oveku skepsa samorazumljiva kao {to je dobrom ~oveku samorazumljiva vera (Schmitt. borbe dr`ave protiv spoljnih i unutra{njih neprijatelja. godine on u tom smislu ispisuje indikativno zapa`anje: „Samo je religiozan narod slobodan narod. Paralelno sa porastom „razumevanja“ za militarizam i spremnosti na obra~un sa pacifizmom. Ne `ali se na stravi~an pritisak pod kojim `ivi{. ali ni kao jednu u nizu „bezbo`nih“ opcija. Dobar ~ovek mora biti vernik. Tek na taj na~in bila je mogu}a rehabilitacija polo`aja majke i obnova njenog uticaja na ozlogla{enog oca. Na taj na~in se pomaljala i nova trihotomija – narodna religija–dr`ava–pojedinac – koja je izlazila u susret [mitovoj potrebi da usaglasi dobrotu majke. rasni misticizam. 2005d: 171) – koja god bila. Jula 1916. Njegov je naglasak sada bio na pluralizmu narodnih religija u svetskim razmerama. 2005d: 176). uostalom. Pacifizam nije bio jedina opasnost za ovu. 299 . proizvoljnost sadr`aja i formi (upor. Iako je i sam isprobavao razli~ite. nego znaj da je za to kriva tvoja bezbo`nost. koje bi tek trebalo da se profili{u (u svakom narodu ponaosob) i otresu svih balasta bezbo`ni{tva. 2005b: 3–4). ali da bi bio dobar vernik on mora da spozna i prihvati upravo onu religiju koja ima najve}e {anse da se nametne i pobedi svoje konkurentkinje. nasilnost oca i poslu{nos deteta. ali ga to nije spre~ilo da priziva neku novu. koji su se nagomilali u protekla ~etiri veka (ili jo{ du`e?). individualne religioznosti. relativizam. pa i nastojanja pojedinca da bude dobar vernik i podanik. tvoj protestantizam. mahom gnosti~ke. koje bi bile u stanju da obnove onu supremaciju koju je katoli~anstvo nekada imalo u zapadnoevropskom hri{}anskom svetu. a otvoreni povratak katoli~anstvu i dalje nije dolazio u obzir. puteve nazad u naru~je hri{}anske religije (Hümert. Pada u o~i da [mit na ovom mestu nije pomenuo katoli~ku (pa ni hri{}ansku uop{te) religiju ni kao jedinu istinsku religiju. Za njega je podjednako opasna bila i ideologija koja je u Nema~koj imala dugu tradiciju spre~avanja uspostavljanja maj~inski blagorodne narodne religije. kojoj je [mit posvetio svoju prvu knjigu u Vajmarskoj republici. kao. [mit ipak nije daleko stigao u izgradnji sopstvene. do kojeg je tokom Prvog svetskog rata do{lo. Ko na taj na~in to ne shvati nema mu pomo}i. 2004: 26 i dalje). [mit je po~eo da se otvara za nove religiozne sinteze. kantijanstvom. Narod koji nije pobo`an odmah pada u najstra{nije ropstvo. po{to su potpuno neosnovani bili svi [mitovi napori da osnovni pojam defini{e kroz „okazionalizam“. U pitanju je bio romanti~arski misticizam ili politi~ka romantika. detaljnije: Groh. Politi~ka romantika nije imala nikakve veze s literarno-esteti~kom debatom o romantici. vagnerizmom i drugim prevarama“ (Schmitt. prihvatljivu i novom dobu primerenu narodnu religiju.

koji se nikada nije `enio i uvek `iveo u zajednicama s mu{karcima). 53 Zombart je insistirao na tome da je na [mitovoj knjizi ostavio traga strah od homoseksualnosti (otelovljen u „pederastom lepom duhu“ Adama Milera. Veliki broj kriti~ki opredeljenih prou~avalaca [mitovog dela prepoznali su u Politi~koj romantici [mitov obra~un s politi~kim romanti~arem. I teza Nikolausa Zombarta bila je da o{trica knjige Politi~ka romantika nije usmerena toliko ka samom Adamu Mileru53. 1988: 132). koliko „prema Adamu Mileru u Karlu [mitu“ i da je glavni smisao bio u [mitovom obra~unu („egzoricizmu“) sa „brbljivo-`enskim“ principom.tre}i program LETO–JESEN 2009. napao [mita da je upravo on taj politi~ki romanti~ar koji kritikuje ono ~emu sam najvi{e te`i. katoli~ki sve{tenik-pesnik Johanes Kir{veng ve} 1926. koji se manifestuje kroz panteizam. 2001: 38) – politi~ka romantika svakako nije bila isto {to i liberalizam.. npr. jer je ono tada ve} imalo mnogo razumevanja za neke aspekte romantike (Dahlheimer. 1987:63). iako je ovom knjigom [mit zapo~eo svoj obra~un s liberalizmom – koji se prevashodno ispoljavao u defetisti~kom opredeljenju za pregovaranje. za odugovla~enje i izbegavanje dono{enja odluke. ali se nije mogla izjedna~iti sa njim. 1998: 77)52. stvaranje o{tre suprotnosti izme|u romantike i katoli~anstva bilo je protivno duhu nema~kog katoli~anstva na po~etku XX veka. Svoj napad Kir{veng je zavr{io predvi|anjem. u velikoj meri pokazalo kao proro~ansko: „Verujemo da }e ovaj advokat jednog dana napustiti sudnicu pokrivene glave. 51 [mitov „okazionalizam“ je tako|e ozna~avan i kao razlog zbog kojeg on nikada nije postao sistemati~an mislilac (Taubes. 52 Uop{te uzev.51 Tako je. prema: Dahlheimer. [mitov portret politi~kog romanti~ara predstavljao je „previ{e dramatizovanu karikaturu ozbiljnog problema u Nema~koj: politi~kog otu|enja mnogih intelektualaca“ (Schoonmaker. za pretvaranje neprijatelja u konkurenta (protivnika). 1988: 132)50. Jedino njegovo delo za koje bi se eventualno moglo re}i da je bilo sistemsko bilo je Ustavno u~enje (Altmann. Zna~aj te slabosti u vreme nastanka (1917–1919) bio je o~igledan: u njemu su se ogledali uzroci sloma Drugog rajha u Prvom svetskom ratu i udaljavanje od trihotomne harmonije narodne religije–dr`ave–pojedinca. 50 . u svetlu kasnijih lomova u [mitovoj karijeri. s „okazionalistom“ u samom sebi. anarhiju i promiskuitet [tavi{e. 300 i kroz politi~ku pasivnost (Schoonmaker. jer bi se ina~e morao bojati da ne bude postavljen na optu`eni~ku klupu i jer na du`i rok niko ne mo`e biti izdajnik sebe samog“ (cit. koje se. 1988: 29). za pretvaranje „egzistencijalnog smisla“ u „normativnosti“ itd. (Kroko. Tako|e. 1998: 66). Ono {to je [mit `eleo da postigne svojom knjigom bila je kritika one nema~ke slabosti koja je imala svoju ideolo{ku artikulaciju i tradiciju i koja je imala vrlo va`ne dodirne ta~ke s liberalizmom.

tako da je celokupan politi~ki vrh (onaj locus decisionis) postao u nekim. te{ko je na}i upori{te za neki [mitov strah od feminizacije. „mu{ka“ politika u budu}nosti ne sme imati nikakve veze s politi~kom romantikom (Sombart. kompenzacija za njegovo zakazivanje kao ratnika (Sombart. smatrao je Zombart. „mlitavosti“ i „pasivnosti“ i koji zato i nije bio sposoban za „pravu“. tako da je fakti~ki uspostavljena diktatura vojnog vrha: generala Hindenburga i. Sve u svemu. Ludendorfa. [mit je insistirao na tome da je nema~ki romanti~arski misticizam nastao prvo u sferi umetnosti. Naime. sa „starim“ sobom. u kojoj se i [mit nalazio – tvrdili da rat tako traljavo ide (kasnije i da je Prvi svetski rat izgubljen) zato {to se na ~elu Nema~ke nalazio jedan „politi~ki romanti~ar“. 1997: 35). Ozloje|eni carevom rastu}om pasivno{}u i nesnala`enjem u novonastalim okolnostima. ali i u religiju. gde je naposletku po~eo da poprima najraznovrsnije oblike: „u misti~noj religiji socijalisti~kog klasnog pokreta proletarijat postaje jedini proizvo|a~ privrednih vrednosti. referiraju}i zapravo na ono „predvorje mo}i“ Rajha na kojem }e [mit tako sna`no insistirati posle Drugog svetskog rata i jednog posve druga~ijeg iskustva sa Adolfom Hitlerom. nego je imalo veliku politi~ku aktuelnost. u vreme pisanja Politi~ke romantike car Vilhelm II je ve} izgubio kontrolu nad dr`avom i ratovanjem. koga su krasile osobine „brbljivosti“. bila je da „prava“. a pogotovo vojnim krugovima. da bi se vrlo brzo preselio i u politiku. mnogi su – naro~ito u vojsci. Me|utim. 1997: 56) 301 . to je bio dokaz same [mitove mu`evnosti. Njegov napad na politi~ku romantiku bio je dalekose`niji i zapravo bi se moglo re}i da je prevazilazio domen politike i vrhunio u domenu religije. 1997: 33). 1997: 35–36)54. Uzimaju}i u obzir ovaj kontekst u kojem je nastala. suspektan kao „politi~ki romanti~an“. „mu{ku“ i „o~insku“ politiku (u koju spada i vo|enje rata) (Sombart. jedan drugi aspekt knjige je mnogo va`niji i njega je Zombart mnogo bolje prozreo. ali je nesporno da je sebe do`ivljavao kao pasivnog romanti~ara (jednog u nizu u porodici po maj~inoj strani) i da je jedan aspekt knjiga svakako le`ao u obra~unu sa sobom. politi~ka poruka koju je [mit odaslao svojom knjigom objavljenom 1919. Pri tom se opasnosti od politi~ke romantike za [mita svakako nisu iscrpljivale u („`enskastoj“) „brbljivosti“ i neodlu~nosti. izabranoj rasi naposletku slu`i misti~na rasna romantika kao osnov njenom zahtevu za vladavinom 54 Ujedno. Vilhelm II je najurio Bizmarka i okru`io se „kamarilom“ sebi sli~nih savetnika. koji je vapio za radikalnom promenom. U svetlu dnevni~kih zabele{ki iz proteklog perioda. Naime. [to je jo{ gore.STUDIJE („sveto trojstvo vladavine `ene“) i koji u svakom slu~aju vodi feminiziranju mu{karaca („nemu`evnoj pasivnosti“) (Sombart. pre svega. Politi~ka romantika se ukazuje kao delo koje nije bilo tek jedna u nizu knjiga o istoriji ideja.

optu`ivao nema~ku politi~ku romantiku za sklonost da sve sukobe. koja bi jedino bila u stanju da upotpuni novu trihotomiju: narodna religija–dr`ava–pojedinac.tre}i program LETO–JESEN 2009. rasizam itd. Nevolja je. prema kojem je narod jedan realitet koji ne podle`e nu`no romanti~arskoj obradi. jo{ uvek neobjavljenoj) religiji. 1925: 101). drugim re~ima.). kontradikcije i distinkcije estetski relativizuje i uklopi u transcendentnu predstavu „celine“ (kosmos. kojoj su svi odavali priznanje da je uop{te „otkrila“ narod na po~etku XIX veka (pa samim tim i da je inspirisala nacionalisti~ke inovacije i u religiji i u politici). nema tako|e ni tragova {irenja njegovih interesovanja izvan horizonta hri{}anstva – sve novopaganske religiozne opcije. a ta ga je potraga nu`no vodila natrag na tle „politi~ke romantike“. [mit je tokom Prvog svetskog rata do{ao do temeljnog uverenja o potrebi postojanja pluralizma narodnih dr`ava i religija u svetu. bilo nade samo pod dva uslova: da ne prekida borbu protiv svojih neprijatelja i da prona|e novu narodnu religiju. da pacifikuju njegovu realnu potrebu da se kroz dr`avu obra~una sa svim unutra{njim i spolja{njim neprijateljima. dobrim delom i dalje katoli~ki intonirani. 302 nad celim svetom. za koju je verovao da }e nestati pod uticajem vojnog drila. Iza ovih stavova provejavao je konzervativni. [mit se u Politi~koj romantici zalagao za o~uvanje politi~ke sfere od romanti~arskih uticaja (Schmitt. Za nema~ku dr`avu je. ~ove~anstvo. koje su kod ljudi budile „preterane nade“ i pokretale ih na (samo)ubila~ka dela. drugim re~ima. [mit je ve} ionako proskribovao kao „politi~ku romantiku“. me|utim. Uprkos svom inicijalnom katoli~anstvu. pri ~emu je sve ~vr{}e verovao da . 1925: 38). a romanti~ari progla{avati za otkriva~e novog narodnog ili nacionalnog ose}anja. a to je za [mita zna~ilo da ga li{e politi~ke su{tine. 1925: 225). kako bi se nema~koj dr`avi ostavile odre{ene ruke da ratuje protiv svojih neprijatelja i da realnu snagu za to prona|e u nema~kom narodu i njegovoj (novoj. godine) u romanti~arsku slabost vlastitog karaktera. [mit je. bila u tome {to je i sam [mit u to vreme ve} poku{avao da traga za nekom novom narodnom religijom. koje su u to vreme bujale u Nema~koj. humanitet itd.). kojoj `udi i koja u krajnjoj liniji pasivizuje ljude u njihovom delanju (pogotovo onom koje dr`ava od njih zahteva). Polaze}i od introspektivnog uvida (koji je ovekove~io u ve} pomenutoj dnevni~koj zabele{ci iz marta 1915. Iako u [mitovoj zaostav{tini iz onog vremena nema nikakvih direktnih upu}ivanja na bu|enje nekog novog nema~kog hri{}anstva. Ludilo postaje ~udovi{ni izvor energije i pokre}e pojedine ljude kao i cele narode na preterane nade i dela“ (Schmitt. [mitov animozitet prema romanti~arskim religioznim sintezama (komunizam. „Ali ne sme se novi realitet ’narod’ me{ati sa romanti~arskim objektom ’narod’. jer su oni te`ili da realitet brzo romantizuju“ (Schmitt. [mit je stoga nameravao da to ospori i afirmi{e stav.

vremenu primerenu religiju.): Complexio oppositorum. nestala ona uzvi{ena figura koja je bila nosilac „mu{ke“ i „o~inske“ aure u sferi politike i kvintesencija stra{ne. Hans (ur. za neimare pravog politi~kog „jedinstva“ i vizionare „istinske celine“ – imune na kritike za „politi~ku romantiku“ – nema~kog naroda. pokreta~ke snage i identiteta. A tu se borba za politi~ki i religijski preporod vodila na dva fronta: na jednom protiv pacifizma i politi~ke romantike (koji su nerealno zagovarali stvaranje beskonfliktne op{te~ove~anske „celine“). Rat i. „Aussprache zu dem Referat von Ernst Rudolf Huber“. Propast cara u Prvom svetskom ratu bila je u [mitovim o~ima istovremeno i tragedija i {ansa. Helmut (ur. nego da ga tuma~i u klju~u po~etka vanrednog stanja. animozitetom prema demokratiji i klerikalnom tradicijom. njegovom abdikacijom i begom u Nizozemsku upra`njeno je mesto za nove dr`avotvorne pojedince. gra|anski rat u Bavarskoj. dodu{e. u: Hansen.): Carl Schmitt und die Liberalismuskritik. Vorträge und Diskussionsbeiträge des 28. toliko su promenili [mita da on vi{e nije imao razloga da se raduje porazu nema~ke dr`ave (koji je 1914. o~inske mu{ke dr`ave. ali samo kao entitet bez supstance. pogotovo. Rüdiger (1988): „Analytiker des Interims. A ta nova narodna religija. Wer war Carl Schmitt. Frankfurt am Main i Leipzig: Insel Verlag. kada jednom bude objavljena. vi{e ne}e morati da se optere}uje ostacima starore`imske legitimacije (hoencolernovske provenijencije). znao je kako mora da se opredeli i na frontu u kojoj se nema~ki car (qua dr`ava sama). was ist von ihm geblieben“. i dalje opstaje. Klaus i Lietzmann. sa njemu lojalnim patriotskim snagama. [mit je dobro znao koju stranu da zauzme u borbi na prvom frontu. . Sondersemnars 1986 der Hochschule für Verwaltungswissenschaften Speyer. tla~iteljske. a na drugom izme|u konkurentskih shvatanja Boga i dr`ave. Berlin: Duncker & Humblot. pri`eljkivao). Domovina ga je napokon trebala – ili je barem on to tako shvatio – kao advokata. me|utim. ako nema~ka dr`ava ne dobije nove religiozne i nacionalno-politi~ke (odnosno ideolo{ke u naj{irem zna~enju te re~i) temelje. na nesumnjivo tragi~an na~in. Über Carl Schmitt. Bibó. Ursachen und Geschichte. tokom kojeg nema~ka dr`ava. U tome se ukazivala {ansa i za samog [mita. kao haos politi~kih elemenata koji se ne}e smiriti u „jedinstvu“ novog dr`avno-politi~kog ure|enja sve dok nema~ki narod ne dobije svoju novu. borio protiv spoljnopoliti~kog (sila Antante) i unutra{njopoliti~kog neprijatelja (liberalizma. Literatura 303 Altmann. Sa njim je. demokratije i socijalizma).STUDIJE Nema~ka tek treba da prona|e svoj idealni spoj dr`ave i religije. István (1991): Die deutsche Hysterie. Opladen: Leske + Budrich. u: Quaritsch. ali je postajao sve vi{e svestan da je ta borba dugoro~no osu|ena na poraz.

Müller.): Der Feind den wir brauchen. Anton-Andreas i Papcke. Sven (1985): „Der gewolte Feind. Grof Kristijan fon (2001): O nema~kim mitovima. Politische Vierteljahresschrift.): op. Doktor Dissertation. 304 Blumenberg. 9. Beograd: Institut za filozofiju i dru{tvenu teoriju i Fabrika knjiga. 4: 585–607. Beograd: Prosveta. Ernst (2005a): „Einführung“. god. u: Schmitt. Carl: Die Militärzeit 1915 bis 1919. (1964): Mladi}. wien i New York: Springer.): Gegen den Ausnahmezustand.: Ferdinand Schöningh. Jan-Werner (2003): A Dangerous Mind. Papcke. Berlin: Verlag Klaus Wagenbach. Aufsätze und Materialien. Dostojevski. Andreas (2004): Die Gesellschaftskritik der Politischen Romantik. 12. Hümert. Petar (1995): Prijatelj-neprijatelj. Nova srpska politi~ka misao. 102. Stefan (1990): „Die ‚Konservative Revolution’ – Kritik eines Mythos“.tre}i program LETO–JESEN 2009. Andreas (1994): Der Fall Carl Schmitt. knj. Nova srpska politi~ka misao. Cambridge itd. Königstein: Athenäum. Dieter Winkler. Brunotte. Dahlheimer. Hans (2004): Legitimnost novog veka. unwürdige und doch authentische Fall eines christlichen Epimetheus’“. br. Hoerl. Od kulta Votana do holokausta. Groh. Tagebuch Februar bis Dezember 1915. Wilhelm (1988): „Carl Schmitt ’der schlechte. Aleksandar (2006): Rasprava o demokratskoj ustavnoj dr`avi.: Cambridge University Press. Berlin: Akademie Verlag. 12. Carl: Frieden oder Pazifismus? Arbeiten zum Völkerrecht und zur internationalen Politik 1924–1978. Petar (2005): „Mad dog: poslednji neprijatelj ([mit sa Hermanom Helerom)“. Zur Kritik an Carl Schmitt. br. Karl [mit i @ak Derida. Westfälische Wilhelms Universität Münster. u: Odabrana djela. Novi Sad: Svetovi. Hümert. Retrospektiva i perspektiva. M. Vuk Stef. u: Pirchner. Karad`i}. Eric (1999): „Die Privatisierung des Politischen bei Carl Schmitt“. Koenen. Kroko. god. Sven (ur. Nysen. 5. Lankester. 31. knj. F. Breuer. Carl Schmitt in Post-War European Thought. Oktober 1912 bis Februar 1915. Bojani}. Holsti. Kalevi J. Bochum: Verlag Dr. Heinrich (2006): Was ist politische Theologie?. Carl: Tagebücher. 1–4: 39–50. 1–4: 19–38. (1991): Peace and War: Armed Conflits and International Order 1648–1989. (1969): „Marko Kraljevi} i Musa Kesed`ija“. Sremski Karlovci i Novi Sad: Izdava~ka knji`arnica Zorana Stojanovi}a. Eine Neubewertung ihrer Auseinandersetzung mit den Vorboten von Industrialiserung und Modernisierung. u: Guha. Zum Weltbild bei Carl Schmitt“. Paderborn itd. Habermas. Rat. Berlin: Duncker & Humblot. Männerbund und Ritual in der Moderne. 2. cit. u: Srpske narodne pjesme. Meier. New Halen i London: Yale University Press. Fulio (2005): „Pravnik suo~en sa samim sobom (razgovor sa Karlom [mitom)“. Rijeka i Zagreb: Otokar Ker{ovani i Nakladni zavod Matice Hrvatske. Wolfgang (ur. Ulrike (2004): Zwischen Eros und Krieg. 140–159. . str. Manfred (1998): Carl Schmitt und der deutsche Katholizismus 1888–1936. god. Maschke. Günter (2005): „Vorwort“. Tre}i program Radio Beograda. br. Ernst (2005b): „Einführung“. München: Carl Friedrich von Simmens Stiftung. Novi Sad: Svetovi. Bojani}. Oder: Muss Krieg sein?. Sein Aufstieg zum ’Kronjuristen des Dritten Reiches’. Berlin: Akademie Verlag. u: Schmitt. Jirgen (1995): „Potreba za nema~kim kontinuitetom“. u: Quaritsch. Helmut (ur. Molnar. br. u: Schmitt.

Carl (1950a): Ex Captivate Salus. Rechtslehren und Kronjuristen im Dritten Reich. Schmitt. Schmitt. Berlin: Duncker & Humblot. B. Berlin: Duncker & Humblot. Schmitt. Schmitt. Schmitt. Schmitt. Schmitt. Schmitt. Carl (1934b): Über die drei Arten des rechtswissenschaftlichen Denkens. Tagebuch Februar bis Dezember 1915. H. u: ibid. Rüthers. Beck. Hambrug: Hanseatische Verlagsanstalt. Schmitt. Sein Staatsbegriff und seine Stellung in der deutschen Staatslehre. Berlin: Duncker & Humblot. Carl (1934c): Staatsgefüge und Zusammenbruch des zweiten Reiches. Berlin: Verlag von Otto Liebmann. u: ibid. Schmitt. Oktober 1912 bis Februar 1915. Berlin: Akademie Verlag. Hamburg: Hanseatische Verlagsanstalt. Schmitt. u: ibid. Carl (2005d): Die Militärzeit 1915 bis 1919. Stuttgart: KlettCotta. Carl (2005b): „Strukturwandel des Internationalen Rechts (1943)“. Erfahrungen der Zeit 1945/47. Carl (1934a): Politische Theologie. Schmitt. Bernd (1990): Carl Schmitt im Dritten Reich. Schmitt. Schmitt. Schmitt. Carl (1940f): „Staatsethik und pluralistischer Staat (1930)“. Berlin: Akademie Verlag. Schmitt. Eine Untersuchung zum Problem der Rechtspraxis. Bernd (1994): Entartetes Recht. Mohr (Paul Siebeck). Carl (2004): Der Wert des Staates und die Bedeutung des Einzelnen. Carl (2005c): Tagebücher. München: Deutscher Taschenbuch Verlag. Berlin: Duncker & Humblot. C. Carl (1940b): „Der Gegensatz von Parlamentarismus und moderner Massendemokratie (1926)“. Carl (1969): Die geistesgeschichtliche Lage des heutigen Parlamentarismus. Hamburg: Hanseatische Verlagsanstalt. Carl (1940d): „Der Völkerbund und Europa (1928)“. Carl (1940c): „Der Begriff des Politischen (1927)“. Berlin: Duncker & Humblot.STUDIJE Rüthers. Schmitt. Schmitt. u: ibid. Aufzeichnungen der Jahre 1947–1951. Köln: Greven Verlag. Carl (2005a): „Über das Verhältnis von Völkerrecht und staatlichem Recht (1940)“. den Geist und die Aktualität des Werkes. Schmitt. Schmitt. Carl (1950b): Der Nomos der Erde im Völkerrecht des Jus Publicum Europaeum. Tübingen: Verlag von J. Carl (1930): Hugo Preuss. u: ibid. Berlin: Duncker & Humblot. Carl (1991b): Völkerrechtliche Großraumordnung mit Interventionsverbot für raumfremde Mächte. Schmitt. Schmitt. Schmitt. Carl (1938): Der Leviathan in der Staatslehre des Thomas Hobbes. Der Sieg des Bürgers über den Soldaten. Carl (1925): Politische Romantik. Carl (1991a): Glossarium. München i Leipzig: Verlag von Duncker & Humblot. Schmitt. Berlin: Duncker & Humblot. u: Frieden oder Pazifismus? Arbeiten zum Völkerrecht und zur internationalen Politik 1924–1978. Carl (1984): Römischer Katolizismus und politische Form. Hamburg: Hanseatische Verlagsanstalt. Carl (1957): Verfassungslehre. Schmitt. Schmitt. Köln: Grevin Verlag. 305 . u: ibid. Carl (1912): Gesetz und Urteil. Aufsätze und Materialien. München i Leipzig: Verlag von Duncker & Humblot. München: Verlag C. Drei Studien über die Elemente. Carl (1991c): Theodor Däublers „Nordlicht“. Carl (1940e): „Wesen und Werden des faschistischen Staates (1929)“. u: Positionen und Begriffe im Kampf mit Weimar-Genf-Versailles 1923–1939. Wissenschaft als ZeitgeistVerstärkung. Carl (1940a): „Die politische Theorie des Mythus (1923)“.

but as „the soul of the world“. Sombart.: Penguin Books Swedenborg. The lawyer Carl Schmitt wanted to be was much more the councilor in constitutional matters than mere legal adviser: his job was practice in politics. Carl Schmitt. Klaus i Lietzmann. Although he had some luck at the beginning of the Third Reich. His client. god. Sombart. whom he feared mostly (while not restricted by the supreme powers of Sabre-Carrier). G. as well as in law. however. This devotion was never to be understood in pure legal-technical terms. Berlin: Merve Verlag Ulmen. From 1912–1919 – and especially during his military service from 1915–1918 – he served German Kaiser (although not as his superior commander. Nicolaus (1997): Die deutschen Männer und ihre Feinde. „Carl Schmitt – Ein deutsches Schicksal“. br. lawer. L. Nova srpska politi~ka misao. Weinheim: VCH Acta humaniora. Karl (2005): „Karl [mit u Nirnbergu 1947. changed in course of time. München: Hanser. So. the ruling. Emmanuel (2005): Himmel und Hölle nach Gesehenem und Gehörtem. Ein Bericht. as great Saber-Carrier). Eine Studie über Max Weber und Carl Schmitt. in next period (1919–1933) Schmitt looked for the politician whom he can wholeheartedly serve as lawyer in order to become new German SaberCarrier. but whom he acknowledged as his possible and acceptable client. but finaly offered his services to the new master of Germany – the former soldier from the WWI.tre}i program LETO–JESEN 2009. [mit. godine (tri saslu{anja)“. St. the gray eminence of Weimar Republic in its last days and the last cancelor before the establishment of Third Reich. Key worfds: Law. politics. 12. Aleksandar Molnar Abstract: The author argues that Carl Schmitt perceived himself mainly as lawyer. Augustine (1987): City of God. München i Wien: Hanser. ein deutsches Schicksal zwischen Männerbund und Matriarchatsmythos. Hans (ur. Gegenstrebige Fügung.): Carl Schmitt und die Liberalismuskritik. 306 Sombart. Wiesbaden: Marix Verlag. Harmondsworth itd. Jacob (1987): Ad Carl Schmitt. Opladen: Leske + Budrich. army The Lawyer of the Saber-Carrier: Carl Schmitt 1912–1919 . as the historical person similar to Napoleon Bonaparte. unpredictable and unapproachable „soldier“ at last prooved reluctant to accept this services and in 1937 Schmitt was forced to forget his lawer-designs. u: Hansen. Nicolaus (1984): Jugend in Berlin. 1933–1943. war. Carl Schmitt never came to terms with the fact that Wilhelm II abdicated and left the German throne empty. state. (1991): Politischer Mehrwert. He found him in the person of general Kurt von Schleicher. Schmitt recovered this political blow not easily. 3–4: 7–17. Nicolaus (1988). Taubes.

ne obuhvata proces dekolonizacije koji se odigrao posle Drugog svetskog rata.218. godine. Odnosi se na entitete koji se izdvajaju iz me|unarodno priznatih dr`ava. ^ini se da je u slu~aju Jugoslavije naru{eno osnovno na~elo teritorijalne celovitosti3 koje se nalazi u osnovi me|unarodnog prava. 3 Povelja UN. uticao na razvoj nedovoljno jasnog na~ela prava naroda na samoopredeljenje i na njegov odnos prema suverenitetu.6 307 PRAVNI KONTEKST RASPADA JUGOSLAVIJE: SUVERENITET I SAMOOPREDELJENJE NARODA* Uvod ANA TRBOVI] Pri~a o raspadu biv{e Jugoslavije je pri~a konteksta. koji se otcepio od Pakistana 1971. spoja istorijskih doga|aja i politi~kog kompromisa dva klju~na pravna na~ela – suvereniteta i samoopredeljenja naroda. 1 Izuzetak je slu~aj Banglade{a.Tre}i program Radio Beograda Br. ~lan 2 (4): „Svi ~lanovi se u svojim me|unarodnim odnosima suzdr`avaju od pretnje ili upotrebe sile protiv teritorijalne celovitosti ili politi~ke nezavisnosti svake dr`ave. priznavanjem prava na nezavisnost biv{ih jugoslovenskih republika. 1–63. Takva politika predstavljala je skoro potpuni zaokret u odnosu na praksu posle Drugog svetskog rata1 koja je zabranjivala otcepljenje2 i podsticala re{avanje etni~kih sukoba unutar granica neke postoje}e dr`ave. * Izvornik: Ana S. godine. III–IV/2009 UDK: 341. me|unarodna zajednica priznala je pravo na otcepljenje u slu~aju raspada Jugoslavije. koja je nasilno buknula 1991. Glavni cilj ovog dela jeste da utvrdi na koji na~in je me|unarodni odgovor na jugoslovensku ustavnu krizu. 2008. 2 Izraz otcepljenje u ovom zna~enju. Prvenstveno. ili od upotrebe sile na bilo koji drugi na~in koji nije saglasan sa ciljevima Ujedinjenih nacija. Trbovich.“ . Videti u nastavku ovog poglavlja. 143–144. A Legal Geography of Yugoslavia's Disintegration. Oxford University Press.

Da bi se ustanovio uticaj me|unarodne politike na razre{enje jugoslovenske krize. koju su me|unarodno priznale kao Makedoniju mnoge dr`ave. sastoji se u tome da se me|unarodna zajednica opredelila da pravo na samoopredeljenje tuma~i kao pravo koje se odnosi na odabranu teritoriju pre nego kao pravo naroda. Stoga. nije bila sporna. Ovo je u suprotnosti s pravnom odrednicom7. Srbi su uporno tvrdili da Hrvati mogu na miran na~in da ostvare svoje pravo na samoopredeljenje tako {to }e napustiti Jugoslaviju – ali samo ukoliko omogu}e Srbima da ostvare isto pravo ostaju}i u Jugoslaviji unutar teritorije koju su ve} naseljavali. Srbima koji su `iveli u republikama Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini. dok su bosanski muslimani izvr{ili otcepljenje Bosne i Hercegovine. Istovremeno. To podrazumeva stanovni{tvo Biv{e Jugoslovenske Republike Makedonije (BJRM). 308 Povrh toga. osmi{ljene od strane komunisti~kog rukovodstva Jugoslavije posle Drugog svetskog rata. koji se de{avao paralelno s razvojem zna~ajnijih svetskih doga|aja. a dva opre~na tuma~enja u vezi sa pravom na samoopredeljenje koje su zastupali Srbi i Hrvati ubrzo su dovela do rata. Me|utim. me|unarodna zajednica ne samo da nije dala prednost na~elu samoopredeljenja naroda nad na~elom teritorijalnog integriteta ve} je i selektivno tuma~ila i primenjivala na~elo samoopredeljenja u slu~aju biv{e Jugoslavije. godine. Hrvati i Makedonci4 stvorili su svoje nacionalne dr`ave. Kao posledica toga. hrvatski teritorijalni zahtevi obuhvatali su ~itavu teritoriju Socijalisti~ke Republike Hrvatske6. ve} uklju~ivanje oblasti naseljenih Srbima5 u otcepljene dr`ave. kojom sve vi{e dominiraju. Pozadina porekla ovih politi~kih odluka nalazi se u istoriji jugoslovenskog raspada. 7 Povelja UN. 4 . iako su te granice bile administrativne prirode. 5 Slovena~ka teritorija. Slovenci. me|unarodna politika u slu~aju biv{e Jugoslavije dopustila je otcepljenje du` unutra{njih granica komunisti~kih republika.tre}i program LETO–JESEN 2009. koja predstavljaju stubove savremene dr`ave: suverenitet i samoopredeljenje naroda. kao {to su kraj Hladnog rata i ponovno ujedinjenje Nema~ke. 6 Sve republike biv{e Jugoslavije nosile su naziv Socijalisti~ke republike. nepotpuno jugoslovensko rukovodstvo nije osporavalo otcepljenje Slovenaca i Hrvata kao naroda. neophodno je prvo izlo`iti razvitak i trenutno zna~enje dva pravna na~ela u pitanju. s neznatnom srpskom manjinom. Tokom 1991. Obja{njenje koje stoji iza me|unarodnog odbijanja srpske `elje da se sa teritorijama naseljenim Srbima izdvoje iz SR Hrvatske i SR Bosne i Hercegovine. ili Hrvatima iz Bosne i Hercegovine. nije bilo dodeljeno jednako pravo na samoopredeljenje. koja upu}uje na to da narodi a ne teritorije imaju mogu}nost da odrede svoj status. ~lan 1 (2).

STUDIJE Na~elo o suverenoj jednakosti i njegova ishodna na~ela o teritorijalnom integritetu i neme{anju ~ine osnovu me|unarodnog prava prema Povelji Ujedinjenih nacija. Pre uspostavljanja ovog na~ela. a to zna~i da me|unarodni pravni sistem ne bi funkcionisao da se dr`ave ne smatraju jednakim pred zakonom. ~lan 2(4). Hinsley. 180. 1996). Smatralo se da hri{}anski kraljevi svoju mo} dobijaju neposredno od Boga. koja predstavlja osnovno svojstvo jedne dr`ave. Isto. 10 Isto. 13 Francis H. Zato je na~elo teritorijalnog integriteta bri`ljivo za{ti}eno u svim zna~ajnim pravnim dokumentima. 11 Hurst Hannum.12 Pravno na~elo suvereniteta razvilo se sa savremenim poimanjem me|unarodnog prava kao odvojenog od etike i teologije. 8 9 1. izraz „suverenost“ ostaje bez definicije s kojom bi se me|unarodni pravnici mogli da saglase. 2(7).10 Uprkos svom politi~kom zna~aju ili mo`da upravo zbog njega. suverenitet je „celovitost me|unarodnih prava i obaveza priznatih me|unarodnim pravom“ u okviru jedne nezavisne teritorijalne jedinice – dr`ave.11 Kao {to je Me|unarodni sud pravde zaklju~io. 174. Mnogi filosofi osporavali su ovaj stav. Sovereignty (New York: Basic Books. iako ne postoji saglasnost u vezi sa definicijom suverenosti.8 Me|unarodno pravo je pravo koje upravlja odnosima izme|u dr`ava. a najmo}niji me|u njima tvrdili su da vladaju celim svetom. Istovremeno.“ Bodin je 1576. Ipak. Suverenitet: razvoj pravnog zna~enja i prakse 309 . Advisory Opinion. ICJ Reports 1949. 12 Reparation for Injuries suffered in the Service of the United Nations. ali je @an Bodin bio prvi koji je uvideo potrebu za nekom novom vrstom prava13 – me|unarodnog prava – kao sistema za odr`avanje ravnote`e izme|u zasebnih teritorijalnih jedinica koje su postale poznate kao „dr`ave. ~lan 2(7). Sovereignty. 180. godine naveo u De la république. Autonomy. 1966). op{te je prihva}eno da: „samo dr`ave mogu biti suverene“.2. me|unarodno politi~ko ure|enje ne bi bilo uravnote`eno da pravo ne {titi definisanu teritoriju. Povelja UN upu}uje dr`ave da se uzdr`e od „pretnje silom ili upotrebe sile protiv teritorijalnog integriteta ili politi~ke nezavisnosti svake dr`ave“9 i suprotstavlja se uplitanju samih Ujedinjnih nacija u „pitanja koja se po su{tini nalaze u unutra{njoj nadle`nosti svake dr`ave“. da je neumesno nametati stav da je neki car u svom dobu bio i Isto. 15. kojom upravlja prirodno pravo. preovla|uju}i stav Zapada bio je da je svet jedna zajednica. and Self-Determination: The Accommodation of Conflicting Rights. ~lan 2(4). (Philadelphia: University of Pennsylvania Press.

Ethics and Authority in International Law. 1997). juna 1815.17 Me|utim. 16 Alfred P.¹ 18 James Mayall. Francuske. budu}i da se pravo na vo|enje rata smatralo su{tinskim delom suvereniteta. Vestfalski mirovni sporazum [Mirovni sporazum izme|u cara Svetog rimskog carstva i kralja Francuske i njihovih doti~nih saveznika¹. 179–180. Rusije. odre|uje granice za gotovo svaku dr`avu u Evropi i pru`a svakom potpisniku pravo da za{titi dogovoreno. ~iji nijedan deo ne mo`e biti prekr{en a da se ostalo ne u~ini ni{tavim“.16 Do po~etka XIX veka. verskih i dinasti~kih poimanja. Napomena: Autor se gre{kom poziva na „Vikunski kongres“ („Congress of Vicuna“). [panije i [vedske. a suverena dr`ava na „politi~ku jedinicu u kojoj vlasti poseduju isklju~ivo pravo na zakonitu upotrebu sile“. Sovereignty... ali sadr`aj citata se odnosi na Be~ki kongres [Op{ti sporazum izme|u Velike Britanije. koji. Portugalije. prikazan u Edward Cecil Hertslet. The Map of Europe by Treaty (1875). Pruske. prihvatanje pravnog suvereniteta nije automatski podrazumevalo i potpuno uva`avanje teritorijalnog integriteta drugih dr`ava.. Nationalism and International Society. ~lan 1. New York: Cambridge University Press. Cambridge Studies in International Relations 10 (Cambridge. Prvi ju je opazio Imanuel Kant.14 Na~elo suvereniteta i pozitivisti~ki pristup me|unarodnom pravu koji nagla{ava saglasnost dr`ave i shodno tome sporazum ili ugovor kao glavni pravni modus operandi. 207.18 Nedoumica o tome da li ograni~iti dr`avni suverenitet me|unarodnim poretkom kako bi se spre~io rat i dalje postoji. koje zamenjuje stanovi{te da je politi~ki svet organizovan u vidu „dr`ava“.tre}i program LETO–JESEN 2009. oktobar 1648. 36.. suverenitet se svodi na „na~elo politi~ke nadmo}i“. 310 gospodar ~itavog sveta „kada rimski imperatori nikada nisu vladali nad vi{e od tridesetine sveta. 17 Hinsley.15 Vestfalski mir ozna~io je „kraj bo`jeg zakona. pored toga {to prvi put uvodi na~elo o slobodnoj plovidbi me|unarodnim rekama i {to uspostavlja pravila koja i dalje ure|uju polo`aj diplomatskih izaslanika. suverenitet je bio sredi{nje na~elo evropske spoljne politike. Cambridge Studies in International and Comparative Law (Cambridge: Cambridge University Press. Rubin. ^ak i danas. ~iji je me|usobni odnos sekularan i ne zasniva se na prihvatanju nikakvih odre|enih verskih spisa ili ustanova kao izvora vlasti ili supstantivne vladavine prava. potpisan 9. 18. Austrije. kada se izvu~e iz istorijskog konteksta. 14 15 . a Nema~ko carstvo nije ~inilo ni desetinu Rimskog carstva“. England. 208. 1990). stavljeni su u upotrebu Vestfalskim mirom skoro vek kasnije. Hinsli ozna~ava Be~ki kongres kao „prvi moderni me|unarodni politi~ki sporazum. 24. ur. koji je: Isto. bivaju}i smatran jedinstvenim pravnim sredstvom. James Crawford.

~lan 39. odnosno u slu~aju krajnje represije.“25 Hinsley. suverenitet naroda je za ve}i deo sveta postao jedina legitimna osnova moderne dr`ave. Kao {to je generalni sekretar UN Butros Butros – Gali svojevremeno izjavio: „Vreme potpunog i isklju~ivog suvereniteta. 25 An Agenda for Peace. a spoljnog zarad mira i napretka.23 Istovremeno treba imati na umu i da odredbe Povelje UN nisu uvek po{tovane i da njihovo tuma~enje povremeno izlazi iz datih okvira. a tu se suverenitet susre}e sa samoopredeljenjem. Udaljavanje od ovih osnovnih pravnih normi mo`e biti opravdano samo iz razloga samoodbrane21 i „pretnje miru. 22 Isto.19 311 . Ovaj trend bi se mogao nastaviti. Izve{taj generalnog sekretara Savetu bezbednosti. Sovereignty. Suverenitet koji je proiza{ao iz volje naroda uticao je na uspostavljanje kako na~ela teritorijalne celovitosti. Povelja UN strogo odre|uje izuzetke20 na~elima koja su kamen temeljac suvereniteta – teritorijalni integritet i neme{anje u unutra{nje nadle`nosti dr`ava. 212–13. odeljak 17. ~lan 2 (7). 21 Isto.22 ali isklju~ivo ili kroz zajedni~ko delovanje od strane neke priznate me|unarodne organizacije ili od strane ~lanica UN po usvajanju posebne rezolucije. a pre nego Savet bezbednosti donese takvu odluku. a na osnovu odre|enog uvida u istoriju i prirodu zajednice i dr`ave. ~lan 51.STUDIJE Nastoje}i da postigne politi~ki kompromis u pogledu ove nedoumice. 23 Pojedina~na vojna intervencija odobrava se bez posebne rezolucije Saveta bezbednosti samo u slu~aju samoodbrane. Povelja UN. sude}i po porastu uticaja zastupnika prirodnog prava i pobornika takozvanih humanitarnih intervencija u nejasnim pravnim okvirima. je pro{lo. ~lan 51. Videti Povelju UN. 19 20 tokom sedamdesetih i osamdesetih godina pro{log veka. Posle Ameri~ke i Francuske revolucije. UN Doc. bio prvi koji je tome dodao i upozorenje i razlog za optimizam. 24 Videti raspravu koja sledi kasnije u radu. A/47/277-S/24111 (1992). odri~u}i se svog unutra{njeg suvereniteta radi demokratske vladavine.. povrede mira ili agresije“. jasno sri~u}i poruku da bi mir sada mogao biti zasnovan isklju~ivo na samonametnutom pobolj{anju delovanja jedne nezavisne suverene dr`ave.. teorija iza ovog suvereniteta nikada nije bila usagla{ena sa stvarno{}u. Savremene demokratije nastojale su da na|u ravnote`u izme|u tih dvaju na~ela. Mnogi pravnici tako|e pozivaju na izri~ito pravo na otcepljenje u izvesnim slu~ajevima.24 Njihov stav zasniva se na preduslovu demokratske dr`ave da njome upravlja narod. tako i ne~ela samoopredeljenja.

27 James G. obavezno svojstvo za punopravno ~lanstvo u me|unarodnoj zajednici.. koji su nastali krajem osamnaestog i po~etkom devetnaestog veka. jer sadr`i i objektivna i subjektivna svojstva. Imagined Communities: Reflections on the Origin and Spread of Nationalism (London: Verso.tre}i program LETO–JESEN 2009. Kellas. The Politics of Nationalism and Ethnicity (New York: St. opisuju}i naciju kao „grupu ljudi koja veruje da je ve`e poreklo. koje su smatrane odr`ivim – u 26 Engleska re~ nation na srpski jezik prevodi se i kao narod i kao nacija. 15. 29 Walker Connor. Stoga. zapravo neku svest nacije i naklonosti ka njoj. kao {to je naveo D`ejms Kelas: Nacija (narod) je grupa ljudi koja se ose}a kao zajednica koju ve`u istorija. ~ak i pripadnici najmanje nacije nikada ne mogu upoznati ve}inu svojih sunarodnika. definicija naroda ili nacije26 ostala je sporna. odnosno nacije. „From Tribe to Nation. 1991).“29 U ranoj etapi nacionalizma. suverenitet ostaje neophodno. 5–18: 6. iz jednostavnog razloga jer se njihov opstanak ugro`ava osporavanjem suvereniteta. Na~elo samoopredeljenja tesno je povezano s pojmovima nacionalizma i nacionalne dr`ave. Iako se suverenitet i nezavisnost ~esto dovode u pitanje. Kao {to isti~e Benedikt Anderson.“28 Voker Konor tako|e nagla{ava va`nost uverenja u odnosu na postoje}e istorijske ~injenice. [naglasila autorka¹ . i „subjektivna“ svojstva. 312 Istovremeno treba naglasiti da su dr`ave ~esto konzervativnije od pravnih stru~njaka.“ History of European Ideas 13 (1991). glavno pitanje nije da li }e preovladati na~elo o teritorijalnoj celovitosti ili o samoopredeljenju naroda. Nacije imaju „objektivna“ svojstva. najve}i skup ljudi koji deli takvo uverenje.27 Na~elo samoopredeljenja: razvoj pravnog zna~enja i praksa Misaoni proces sadr`an u nacionalizmu obja{njava za{to je subjektivni deo definicije nacije (naroda) jednako va`an kao njena takozvana objektivna odli~ja. 2. stvaranjem modernih dr`ava u Evropi. U me|unarodnom pravu kao i u praksi.. na~elo samoopredeljenja odnosilo se samo na one narode. kultura i zajedni~ko poreklo. jezik. 1983).. Me|utim. „a ipak u mislima svakog `ivi predstava o njihovoj povezanosti. ve} na koji na~in se oni me|usobno ograni~avaju. oni su i dalje sastavna gra|a me|unarodnog poretka. – Prim. prev. koja mogu podrazumevati teritoriju. te }e se koristiti oba izraza. O’G Anderson. Martin’s Press. 28 Benedict R. veru ili zajedni~ko nasle|e (iako sve ovo nije uvek prisutno).

suverenu i nezavisnu dr`avu na njihovoj teritoriji. Napomena: Konor tako|e nagla{ava da su ameri~ki doseljenici „obi~no sebe poistove}ivali s lokalnim. dok su ve}e dr`ave i carstva nastavile da homogenizuju razli~ite etni~ke grupe.STUDIJE kulturnom i svakako ekonomskom smislu. 32 Mo`e se tvrditi da je gra|anski nacionalizam bio uspe{an u Francuskoj i Italiji jer se odvijao u jednom ranijem istorijskom periodu. preovladao je nad takozvanim klasi~nim modelom gra|anskog samoopredeljenja povezanog sa stvaranjem Francuske i Italije. Sna`nije dr`ave gomilale su teritorije. Ovo „na~elo postavljanja praga“ napu{teno je u drugoj etapi nacionalizma (1880–1914). U srednjoisto~noj Evropi. u praksi vojna sila je uvek bila preovla|uju}i kriterijum. Vi{e o ovome videti Walker Connor. kriterijumi etni~kog porekla i jezika sada je trebalo da prethode stvaranju nacionalne dr`ave. obi~aje i kulturu i dovoljno svesti da ih o~uva“. kao u slu~aju Nema~ke. Nations and Nationalism since 1780: Programme.33 U jednom sporu sa vo|om ma|arske revolucije.32 Godine 1848. 31 Isto. Hobsbawm. 32.34 Eric J. na {ta je Ko{ut hitro odgovorio da svaka nacija mora imati i sopstvenu vladu. 1990). Reality (Cambridge. 1934). History of European Ideas 13 (1991). 34 Isto. Myth. kao i da postoji odre|eni prag veli~ine dr`ave i stanovni{tva kao bitan uslov za stvaranje dr`ave. kada je svaka grupa naroda koja je sebe smatrala nacijom mogla da zahteva pravo na samoopredeljenje. a da opet. Istrane ili Slavonce. koje je tada podrazumevalo pravo na odvojenu. Royal Institute of International Affairs (London: Oxford University Press H. nema~ki model etni~kih grupa u potra`nji za svojom dr`avom. sve vi{e presudno ili ~ak jedino merilo za mogu}e stvaranje nacije. Macartney. oblasnim i sli~nim oznakama“ i poziva se na dana{nje Hrvate koji su tada sebe opisivali kao Dalmatince. New York: Cambridge University Press. romanti~arski. 33 Navedeno u Carlile A. regionalnim. zastupnik austrougarskih Srba stoga je odredio naciju kao „rasu koja ima svoj jezik. 102. England. 117. kada ideja etni~kog porekla nije bila razvijena.31 Umesto da prate ujedinjenje. kao u slu~aju ranih nacionalnih dr`ava Francuske i Italije. „From Tribe to Nation“. ali ne kao Hrvate (14). srpski zastupnik je diplomatski tvrdio da „jedna nacija mo`e `iveti pod razli~itim vlastima.30 U praksi to je zna~ilo da se za nacionalni pokret o~ekivalo da bude pokret za nacionalno ujedinjenje ili pro{irenje. gde je jezik standardizovan posle stvaranja ovih dr`ava. nekoliko nacija mo`e obrazovati jednu dr`avu“. 30 313 . National States and National Minorities. Lajo{em Ko{utom. 5–18. Milford. Etni~ko poreklo i jezik postali su sredi{nje. Ipak.

tre}i program LETO–JESEN 2009.35 Poreklo savremenog na~ela o samoopredeljenju zasniva se na demokratskim idealima Vudroa Vilsona. 36 Videti kasniju raspravu. progla{enim u ^etrnaest ta~aka koje se odnose na novo evropsko ure|enje posle Prvog svetskog rata. 1. and Politics (Cambridge: Cambridge University Press. predrasude prema ljudima sa strane moraju biti deo romanti~arske nagodbe. Lagodna starinska zajednica bila je etnocentri~na. 314 Ernest Gelner upozorava na opasnost koju prouzrokuje ovaj romanti~arski nacionalizam. 8854 38 Alfred Cobban. Istovremeno. {to vodi ka {irenju demokratije u svetu i stabilizaciji svetskog poretka. i ako `elite da je volite i ovekove~ite onakvu kakva je zaista bila. 35 Svaki narod ima pravo da bira oblik suvereniteta pod kojim }e `iveti. Self-Determination in Law and Practice: The New Doctrine in the United Nations (The Hague. Klju~ za razumevanje Vilsonovog poimanja samoopredeljenja nalazi se u ~injenici da je ono za njega u potpunosti ishod demokratske teorije38. 27. Identity. 88. 39 Vudro Vilson. kako ga je Vilson poimao „bilo je jedna neodre|ena me{avina nekoliko niti misli. The Nation State and National Self-Determination. koja je u skladu s na~elom teritorijalnog integriteta zato {to se proces odvija unutar granica jedne dr`ave. klasi~na teorija o samoopredeljenju.37 (Vudro Vilson) . u vidu netrpeljivosti prema drugim nacijama: Sam broj nacija onemogu}ava priliku da sve imaju zasebne nacionalne dr`ave. Nijhoff. Culture. izd. Congressional Record. Politikolozi i pravnici nerado priznaju da gra|anski nacionalizam ponekad mo`e prikladno da poslu`i kao maska za kulturnu asimilaciju. 1987). Problem sa nacistima bio je u tome da su oni bili samo previ{e dosledni po ovom pitanju. Ali to zaista ne mo`ete posti}i istovremeno. Samoopredeljenje.36 Neki ljudi romantizuju svoju stvarnost ili tobo`nju zajednicu predaka. navedeno u Michla Pomerance. pon. maj 1916. Boston: M. i istovremeno se suprotstavljaju etni~kim predrasudama i `ele da budu pravi~ni prema svima.39 Ernest Gellner. 1982). Neusagla{enost romanti~arske teorije o samoopredeljenju s na~elom suvereniteta predstavlja predmet mnogih istra`ivanja. 45–56. S. ali sve su bile pro`ete op{tim duhom demokratije“. 1969). od kojih su neke dugo povezivane u njegovoj svesti s idejom o ’samoupravi’ (ili ’samovladavini’) dok su druge proiza{le iz ratnih de{avanja. 37 U. 63. posebno str. (London: Collins. Otuda zahtev jedne nacije za nezavisno{}u neminovno ugro`ava druge nacije. uglavnom je hvaljena kao demokratska i napredna. deo 9. tom 53.

I sam Vilson je prvobitno planirao da zadr`i Austrougarsko carstvo kao branu od Nema~ke i {irenja komunizma.STUDIJE Vilsonovi demokratski ciljevi postavili su visoke standarde za svet koji je izlazio iz jednog od najkrvavijih ratova. Kritike su dolazile ~ak i od Vilsonovih bliskih saradnika. Webster and Sydney Herbert.). Iako su se mnoge svetske vo|e saglasile sa stavom da praksu uve}avanja imperija treba prekinuti i da se samouprava mora omogu}iti mnogim nacijama.“ U po~etku je sli~na sudbina bila predodre|ena i velikom delu Otomanskog carstva (ili Osmanskog carstva.... 102. pa su zato i odlu~ile da zadr`e kontrolu nad time kojoj teritoriji }e biti odobrena nezavisnost. prim. predmeta `elje. pobuna i rata. . 1933). a drugim nacionalnostima koje su sada pod turskom vladavinom trebalo bi zagarantovati nesumnjivu za{titu `ivota i potpuno neometanu mogu}nost samostalnog razvoja. Lansing tvrdi da je Vilson li~no „u pariskim pregovorima i u odre|ivanju spoljne politike Sjedinjenih Ameri~kih Dr`ava. 40 41 Robert Lansing. njegove ideje bile su previ{e napredne za to doba.41 Kona~no. prim.). kada su ih mnogi politi~ari smatrali naivnim. The Peace Negotiations: A Personal Narrative (1921). 96 Isto. sa mra~nom mogu}no{}u zapo~injanja novog kruga sukoba. Na`alost. kao {to se navodi u Ta~ki 10 iz ^etrnaest ta~aka: „Narodima Austrougarske. svojim postupcima porekao postojanje ovoga prava izuzev kao izraza moralnog nastojanja. poricali su univerzalnu primenljivost ovoga na~ela. smatraju}i da su oba izraza „nepodesna sveop{toj nameni“. 43 Charles K. prema ta~ki 12: 315 Turskim delovima sada{njeg Otomanskog carstva trebalo bi jam~iti siguran suverenitet. ali koje. Velike sile su `elele da o~uvaju uticaj u raznim manjim dr`avama i da nastave da iskori{}avaju kolonije. 42 Isto 98. ali obi~no nedosti`ne u `ivotima nacija“. postaje izvor politi~ke nestabilnosti i unutra{njih nemira i neretko uzrok za pobunu“.“43 U praksi. trebalo bi dodeliti najslobodniju mogu}nost za samostalni razvoj (odnosno razvoj autonomije. Allen & Unwin. Robert Lansing je prosudio da je samoopredeljenje samo puko redefinisanje izraza „saglasnost podanika“.40 On dalje opisuje ovo na~elo kao ono koje „sna`no poziva na ~ovekov uro|en ose}aj moralnog prava i na njegovo poimanje prirodne pravde... kada se poku{a primena u svakom slu~aju. 206. The League of Nations in Theory and Practice (London: G. prev. dodeljuju}i samo manjinska prava raznim nacijama unutar Carstva.42 Ocena ^arlsa Vebstera i Sidnija Herberta tako|e je bila negativna: „Re{enje jedne grupe problema manjina mo`e dovesti do stvaranja drugih. prev.. One svakako nisu mogle da zamisle da se pravo na samoopredeljenje mo`e primeniti na njihovoj sopstvenoj teritoriji i ~ak su razmi{ljale o o~uvanju neprijateljskih imperija iz strate{kih razloga.

The Drafting of the Covenant. Christian Tomuschat. posle Mirovnog sporazuma u Versaju. pobedu nacionalizma devetnaestog veka nad carstvima koja su vladala evropskim narodima. i da te teritorijalne promene mogu pravedno uklju~iti materijalnu nadoknadu. 47 ^lan 10. 1993). ako su prihvatljiva za te narode. tom. 1924). Nijhoff Publishers.47 Drugim re~ima. odnosno revoluciju. mogu biti izvr{ena. Sli~no tome. Sile potpisnice prihvataju bez ograde na~elo da je svetski mir po svojoj va`nosti iznad bilo kojeg pitanja vezanog za politi~ku nadle`nost ili za granice. ali se me|u njima podrazumeva da teritorijalna preure|ivanja. Albert Shaw (New York: The Review of Reviews Corporation. 45 Asbjørn Eide. ovo na~elo je kori{}eno isklju~ivo selektivno i nikad protiv pobednika – Vilsonova je zasluga {to se to na~elo prvi put primenilo na delu kako bi se opcrtala nova politi~ka mapa Evrope: Woodrow Wilson. 46 „Sile potpisnice zajedni~ki jam~e jedne drugima politi~ku nezavisnost i teritorijalnu celovitost. sveden je na o~uvanje teritorijalne celovitosti „protiv spoljne agresije“. ukoliko u budu}nosti postanu neophodna iz razloga promena u sada{njim rasnim okolnostima i stremljenjima ili sada{njim dru{tvenim i politi~kim odnosima. ^uveni ~lan 1046 nacrta Pakta.45 U tokovima prakti~ne. Ipak. kao i teritorijalna preure|ivanja koja mogu prema sudu tri ~etvrtine delegata biti zahtevana radi dobrobiti i izra`avanja interesa naroda kojih se ti~u.“ u Modern Law of Self-Determination. 316 Nasuprot tome. ako ih bude bilo. raspad Austrougarskog i Otomanskog carstva bio je neminovan. shodno na~elu samoopredeljenja. ur. „In Search of Constructive Alternatives to Secession. koji predstavlja Vilsonov poku{aj da pomiri na~elo teritorijalnog integriteta s na~elom samoopredeljenja. 12–13. Pakta Dru{tva naroda (Uklju~uju}i amandmane usvojene do decembra. 2. Me|utim. na~elo o samoopredeljenju izostavljeno je iz Pakta Dru{tva naroda i primenjeno je samo na pora`ene dr`ave i odre|ene nove dr`ave. ali ve}ina kolonijalnih imperija ostala je netaknuta. Vilsonova beseda ostala je u granicama idealizma. Developments in International Law (Dordrecht. 1928). real politike. 468–470. tom (New York: Putnam’s. 44 . Preuzeto iz David Hunter Miller. Kao {to Asbjorn Eide zaklju~uje: Kraj Prvog svetskog rata predstavljao je u srednjoj i isto~noj Evropi. iako je na~elo samoopredeljenja upotrebljeno posle Drugog svetskog rata da bi se odredile granice u slu~ajevima kada su se preklapale s ostalim politi~kim interesima – odnosno. Amerikanci poljskog porekla uspe{no su se zalo`ili za nezavisnu Poljsku: „Trebalo bi stvoriti nezavisnu dr`avu Poljsku koja bi obuhvatala teritorije nastanjene isklju~ivo poljskim stanovni{tvom“ (Ta~ka 13)44. pravo je ostalo ono {to je bilo i ranije – pravo na prevrat. 149–150. ed. 1924). na mnoge na~ine.tre}i program LETO–JESEN 2009. Boston: M. 2. The Messages and Papers of Woodrow Wilson.

u Op{toj deklaraciji ljudskih prava iz 194849. 2. i preduzimanje drugih odgovaraju}ih mera radi u~vr{}enja op{teg mira.“ Me|utim. Nacionalizam i demokratija bili su isprepleteni. tri godine kasnije.STUDIJE Vilsonovo vi|enje samoopredeljenja naroda nastavilo je da `ivi. godine. [naglasila autorka¹. na nejasan na~in kada su oblikovala politi~ko stanovi{te na osnovu kojeg je vo|en rat i gra|eni planovi za posleratna re{enja. a stupili na snagu u narednoj dekadi. od 16. godine.. 50 Rezolucija Generalne skup{tine UN 2200 (XXI).. koja su izgledala kao sijamski blizanci. Sporazum o gra|anskim pravima stupio je na snagu 23. a na~elo samoopredeljenja na{lo se u prvom ~lanu Povelje Ujedinjenih nacija. 16. godine. napomena o samoopredeljenju je izostavljena. uprkos tome {to se u preambuli poziva na razvoj prijateljskih odnosa me|u nacijama. Rezolucija Generalne skup{tine UN 217 A (III).. 10.. Pravo na samoopredeljenje pojavilo se u kontekstu ljudskih prava u Me|unarodnom paktu o gra|anskim i politi~kim pravima (Pakt o gra|anskim pravima)50 i u Me|unarodnom paktu o ekonomskim. „In Search of Constructive Alternatives to Secession“. decembra 1966. januara 1976. prouzrokuju}i jo{ jednu nedoslednost u razvoju ovog na~ela. poku{aji izrade doslednog skupa pravnih na~ela i zdravog me|unarodnog pravnog poretka postali su sve izra`eniji me|u vode}im svetskim vladama. nejasno}a odrednice ukazivala je na to da je njegov politi~ki sadr`aj. Posle Drugog svetskog rata. bilo je povezano u retorici zapadnih sila. ali ponovo u sklopu razvoja „prijateljskih odnosa me|u dr`avama“ i u neposrednoj vezi s na~elom „ravnopravnosti.. Me|utim. Op{ti ~lan 1 u oba pakta glasi: Eide. Tokom tog rata dva kretanja su se podudarila: raspad evropskih carstava kroz nacionalnu borbu i napredovanje demokratije. Sporazum o ekonomskim pravima stupio je na snagu 31. a posebno u govorima predsednika Vudroa Vilsona. decembra 1966. godine. marta 1976.48 317 Na~elo o samoopredeljenju tako|e je obuhva}eno ~lanom 55 Povelje. naroda. socijalnim i kulturnim pravima (Pakt o ekonomskim pravima)51.. 48 49 . bio i dalje ja~i od njegove upotrebe kao jedno zakonsko pravo: Cilj Ujedinjenih nacija je: . razvijanje me|u nacijama prijateljskih odnosa zasnovanih na po{tovanju na~ela ravnopravnosti i prava na samoopredeljenja naroda. 149. decembar 1948. koji su usvojeni na Generalnoj skup{tini UN tokom 1966. kao selektivno primenjeno na~elo. Podsticanje ova dva kretanja.. 51 Rezolucija Generalne skup{tine UN 2200 (XXI).

decembra 1966. Sovereignty.55 Sovjetski predstavnik sumnjao je u primenu ovog prava unutar njihovog dr`avnog ure|enja. Oxford University Press. and Self-Determination: The Accommodation of Conflicting Rights. preovladavati u njihovoj politici. ur. Indija je iskazala rezervu prema ~lanu 1 Pakta suziv{i njegovu primenu samo na „narode pod stranom vladavinom“. A/42/40 (1987). 56 Izjava predstavnika SSSR Odboru za ljudska prava. 2. navode}i kako bi bilo „nezamislivo da neke republike po`ele da se otcepe. od 16. 318 U stvari. Velika Britanija. England. 73. {to je prema zauzetom stavu Indije „su{tina nacionalnog integriteta“. godine. Na primer. N. 1988). Indija. 55 Deklaracije. GAOR. to je i dalje jedino pravo naroda koje je izri~ito i posebno ugra|eno u jedno obavezuju}e pravno sredstvo pod okriljem Ujedinjenih nacija52 i pored toga {to ta dva pakta izbegavaju da razjasne {ta je narod i {to se pozivaju na proces dekolonizacije. „Rights of Peoples: Point of View of a Logician“. 54 Deklaracije. UN. koji predstavlja osnovni postulat za primenu ovog prava.55 (1981). Doc. 53 Hannum. razlikovalo se od dr`ave do dr`ave. Na osnovu ovog prava oni slobodno odre|uju svoj politi~ki polo`aj i slobodno sprovode svoj privredni. a ne na „suverene nezavisne dr`ave ili na neki deo naroda ili nacije“. Rezolucija Generalne skup{tine UN 2200 (XXI). UN. u The Rights of Peoples. od 16. decembra 1966. godine. dru{tveni i kulturni razvoj.54 Velika Britanija je tako|e zauzela dvosmislen stav u pogledu prava naroda.53 Tuma~enje predmeta samoopredeljenja.56 Istovremeno. ~lan 40 Sporazuma o gra|anskim i politi~kim pravima Izve{taj [Covenant on Civil and Political Rights (CCPR)¹. 40). New York: Clarendon Press. 52 Svi narodi imaju pravo na samoopredeljenje. tvrde}i da }e obaveze prema Povelji UN. 41. Supp. Na`alost. (No.tre}i program LETO–JESEN 2009. Doc. navedenog kao „narodi“ u ovom dokumentu. 42 U. s obzirom na to da ~vrsta i nepokolebljiva veza objedinjuje sve narode i nacije Saveza“. naro~ito one koje se odnose na teritorijalni integritet dr`ava. 57 Jordan. u zavisnosti od vode}eg nacionalnog interesa. James Crawford (Oxford. . dr`ave su pozvane da Odboru za ljudska prava podnesu periodi~ne izve{taje o merama koje su usvojile. Jordan se opredelio za takozvanu unutra{nju primenu „na~ela samoopredeljenja [kao¹ trajnog procesa [koji¹ se ne zavr{ava progla{enjem nezavisnosti“. Rezolucija Generalne skup{tine UN 2200 (XXI).57 David Makinson. 106. Prema ~lanu 40 Pakta o gra|anskim pravima. „ve}ina zemalja ili nisu izve{tavale posebno u vezi sa ~lanom 1 ili su to ~inile toliko uop{teno da nisu doprinele spoznavanju njegovog sadr`aja“. Autonomy. radi ostvarivanja prava priznatim u Paktu. CCPR/C/1/Add.

2. Odbor za ljudska prava kasnije je izdao „op{te komentare“ u vezi s odre|enim odredbama Ugovora. pitao da li je jedinica na koju je mislio Vilson bila „neka rasa.“61 ^ak se i Robert Lansing. Generalna skup{tina UN nije dala smernice za usagla{avanje ovih suprotstavljenih na~ela. Sovereignty. jer narod ne mo`e da odlu~i sve dok neko ne odlu~i ko je narod. 7. 44. podjednako je nejasna i protivre~na jer progla{ava da: Ni{ta u prethodnim odeljcima ne sme da se tuma~i kao odobravanje ili podsticanje nikakve delatnosti koja bi dovela do raspada.59 Neki ~lanovi Odbora predo~ili su da pojam samoopredeljenja nije ograni~en na kolonijalni kontekst. Saturday Evening Post. nenamerno isporu~uju}i politi~ku municiju dr`avama da nastave raspravu o odre|enim slu~ajevima“. desna ruka Vudroa Vilsona. „na prvi pogled to je izgledalo razumno: neka narod odlu~i. godine. „Ona je jednostavno parafrazirala postoje}e probleme. Kao {to je ser Ajvor D`enings napomenuo 1956. ali njihovo op{te tuma~enje ~lana 158 nije objavljeno do 1984. .60 Niko nije mogao da odlu~i ko su narodi. U. 63 Pomerance. 9. kao {to Pomerans obrazla`e. 856–857. ugrozila. Covenant on Civil and Political Rights: CCPR Commentary (Kehl am Rhein: N P Engel. 59 Hannum. april 1921. 1993). teritorijalna oblast ili zajednica“. 42.63 Deklaracija o prijateljskim odnosima i saradnji izme|u dr`ava. and Self-Determination. N. Jennings.STUDIJE Dr`ave ~lanice UN nisu mogle da postignu dogovor o ta~nom zna~enju prava na samoopredeljenje. Self-Determination in Law and Practice. 62 Robert Lansing. Odbor za ljudska prava. koju je Generalna skup{tina UN usvojila oktobra 1970.62 To pitanje nije re{eno do dana{njeg dana jer zadire u sr` stare rasprave o tome koje je na~elo primarno – teritorijalni integritet ili samoopredeljenje naroda. Autonomy. 56. U stvari to je bilo besmisleno. potpuno ili delimi~no. godine i jo{ nije rasvetlilo zna~enje „samoopredeljenja“. zasedanju 12 aprila 1984. odeljak 6. u saglasnosti s Poveljom Ujedinjenih nacija (Deklaracija o prijateljskim odnosima). The Approach to Self-Government (Cambridge: Cambridge University Press. ali nedostatak op{te saglasnosti jo{ jednom je onemogu}io da se opseg ovog prava odredi s vi{e preciznosti. Self-Determination in Law and Practice. ponovo objavljeno u Manfred Nowak. 1956). Umesto toga. 61 Ivor W. Odbor usvojio na svom 516. teritorijalnu celovitost ili politi~ko jedinstvo suverenih i nezavisnih dr`ava koje se pona{aju u skladu s na~elima ravnopravnosti i samoopredeljenja naroda opisanih gore a kojom upravlja vlada koja pred58 319 Op{ta napomena 12. navedeno u Pomerance. 60 Isto. godine. „Self-Determination“. 43.

slobodnog udru`ivanja ili sjedinjavanja s nekom nezavisnom dr`avom ili nastanak bilo kog drugog politi~kog oblika koji slobodno odre|uje jedan narod“67. 268. Na prvom mestu. The Break-up of Yugoslavia and International Law.66 Da bi poja~ao svoje tvrdnje. veru ili boju (ko`e)64. jedan narod nije odre|en kao celokupno stanovni{tvo neke dr`ave. Deklaracija o prijateljskim odnosima iznosi jedan nu`an uslov: teritorijalna celovitost samo za one dr`ave „koje se pona{aju u skladu s na~elima ravnopravnosti i samoopredeljenja“ bi}e za{ti}ena. sklonija sam jednom konzervativnijem tuma~enju. 68 Antonio Cassese. stavlja ceo narod koji pripada njenoj teritoriji bez razlike na rasu. imaju pravo da se otcepe“. Radan pronalazi primere razli~ite upotrebe re~i rasa i nacija. ur. 67 Rezolucija Generalne skup{tine UN 2625 (XXV).69 Posle razmatranja ra64 Rezolucija Generalne skup{tine UN 2625 (XXV).65 Prema Radanu. odrednica naroda podrazumeva grupu koja se defini{e kao nacija“. i drugo. Nijhoff Publishers. ~ak je i ovaj uslov problemati~an jer obuhvata nejasno pravno izra`avanje kao {to je ’ceo narod’. Thomas Buergenthal (New York: Universe Books. 1993). u Human Rights. Me|utim. 52.tre}i program LETO–JESEN 2009.. „The Helsinki Declaration and Self-Determination“. New York: Routledge. Boston: M. 1977). 90. 65 Peter Radan. odre|uju}i da ono mo`e da dovede do „uspostavljanja suverene i nezavisne dr`ave. 53. Developments in International Law (Dordrecht. Routledge Studies in International Law (London. 2002). Deklaracija o prijateljskim odnosima pru`a „pravo na ’predstavni~ku vlast’“. veoma je te{ko izjedna~iti rasnu diskriminaciju s etni~kom diskriminacijom.68 Sli~no tome. umesto toga izvodi zaklju~ak da Deklaracija o prijateljskim odnosima ograni~ava pravo na „unutra{nje“ samoopredeljenje naroda pod rasisti~kim re`imima. na primer. navode}i na zaklju~ak da izraz rasni u Deklaraciji o prijateljskim odnosima tako|e obuhvata etni~ku diskriminaciju. @an Somon nagla{ava: „ni{ta nije re~eno o drugim kriterijumima diskriminacije kao {to je politi~ko mi{ljenje“. 69 Jean Salmon. oktobar 1970 [naglasila autorka¹. od 24. Piter Radan nudi slobodnije tuma~enje Deklaracije i zaklju~uje da „stavovi koje proizlaze iz razmatranja odeljka 7. International Law and the Helsinki Accord. Iako sam saglasna da je Deklaracija o prijateljskim odnosima proizvela moralno pravo na samoopredeljenje. 66 Isto. oktobra 1970. tj. Antonio Kaseze. Christian Tomuschat. u Modern Law of Self-Determination. „Internal Aspects of the Right to Self-Determination: Towards a Democratic Legitimacy Principle?“. 24. iz ~ega sledi da „ako su grupe izlo`ene diskriminaciji. ur. prvo. 320 Iako insistira na teritorijalnom integritetu. .

73 Deklaracija se mo`e navesti kao jedan korak. 2003). jun 1978). Musgrave. Specijalni izvestioc. N. Vi{e o ovom pitanju u: Thomas D. 1997). Isto 268. Usvajanje Deklaracije usledilo je posle neuspe{nog rata Biafre za otcepljenje od Nigerije. Deklaracija o prijateljskim odnosima. odeljak 85). Hektora Grosa Espela. Study for the Sub-Commission on Prevention of Discrimination and Protection of Minorities of the Commission on Human Rights. 50–76: 61–62. on zaklju~uje da se smisao izraza narodi sadr`i u onome {to on naziva isklju~ivo trojstvo: a) narodi pod kolonijalnom upravom (uglavnom teritorije koje nemaju samoupravu i teritorije koje se nalaze pod sistemom starateljstva).STUDIJE Drugo.2/405. u kojem je nigerijska vlada navodno po~inila te{ke ratne zlo~ine. 73 Héctor Gros Espiell. kao i svaka druga rezolucija koju usvaja Generalna skup{tina. prema ve}em po{tovanju ljudskih prava: Isto. Doc. ur. „A Right to Secede?“. E/CNA/Sub.2/390 (i Ispravka 1 Dodatak 1). nema istu zakonodavnu mo} kao konvencija ili druga vrsta sporazuma. ~injenica da Biafra nije priznata u situaciji koja je mogla biti opisana kao primena krajnje represije pobija ovakvo tuma~enje Deklaracije. Secession and SelfDetermination. E/CNA/Sub. b) narodi podre|eni stranoj okupaciji i c) narodi pod rasisti~kim re`imima. prisustvo ove norme dovoljno je da poljulja ~vrsto tuma~enje g. Mada bli`e odre|ivanje merila nediskriminacije mo`e biti nejako i nejasno. Nomos XLV: Yearbook of the American Society for Political and Legal Philosophy (New York. Prema Horovicu. 72 Donald L.72 Svakako. 195–199. neko bi tako|e mogao da ospori i Horovicovo mi{ljenje i da tvrdi da Deklaracija o prijateljskim odnosima predstavlja odstupanje od takve politike. jun 1977. ~ak i ako je to samo jedan mali korak. London: New York University Press. Doc. Self-Determination and National Minorities (Oxford: Clarendon Press. 38.70 321 . 1978 Gros Espiell Report 1 (U. 22.71 Donald Horovic se tako|e zala`e za ograni~eno tuma~enje Deklaracije o prijateljskim odnosima i tvrdi da se ovaj dokument mora sagledati u datom istorijskom kontekstu. To je verovatno razlog {to „primenu ove odredbe nikad nije preduzeo neki organ UN“. Implementation of United Nations Resolutions Relating to the Right of Peoples under Colonial and Alien Domination to Self-Determination. N. specijalnog izvestioca UN. 256. 70 71 znih rezolucija Generalne skup{tine UN. Stephen Macedo and Allen Buchanan. 17. U. Horowitz. odeljak 74). 20. da odgovaraju}i stavovi o teritorijalnoj celovitosti u Deklaraciji o prijateljskim odnosima i Deklaraciji o kolonijalizmu podrazumevaju „nepriznavanje prava na otcepljenje“.

94. 322 U suprotnosti s odredbom u vezi sa samoopredeljenjem. koje „podrazumeva da svi narodi imaju pravo da slobodno odrede svoj politi~ki polo`aj i svoje mesto u me|unarodnoj zajednici zasnovano na na~elu jednakih prava. bez obzira na razlog. a predstavljeno kroz osloba|enje naroda od kolonijalizma i zabranu da se narodi podvrgnu stranoj podre|enosti.77 Godine 1996. Odbor za ukidanje rasne diskriminacije (CERD)78/ Kancelarija visokog komesarijata UN za ljudska prava izdala je op{tu preporuku za pravo na samoopredeljenje. od 23. slobodu i nezavisnost.tre}i program LETO–JESEN 2009. Rezolucija Generalne skup{tine UN 2625 (XXV). boja ko`e. ~ak je i ova odredba propra}ena jednim neodre|enim proglasom. prave}i razliku izme|u „unutra{njeg vida ovog prava.76 Naredna nejasna izjava u pogledu na~ela samoopredeljenja i teritorijalne celovitosti mo`e se prona}i u Jednoglasnoj definiciji agresije. od 24. Shodno tome. 77 Rezolucija Generalne skup{tine UN 3314. oktobra 1970. oru`ana intervencija i svi drugi oblici uplitanja ili preduzimanja pretnji protiv identiteta Dr`ave ili protiv njenih politi~kih. 74 75 . 21: Pravo na samoopredeljenje. u unutra{nje ili spoljne poslove neke druge dr`ave.79 Izrazom „predstavljeno“ u ovom tekstu poBuchheit. 76 Isto. direktno ili indirektno. Videti tako|e str. (XXIX). podr{ka teritorijalnoj celovitosti i uzdr`avanju od upotrebe sile je izri~ita i nedvosmislena: Nijedna dr`ava ili grupa dr`ava nema pravo da se me{a. koji posredno obuhvata pravo na samoopredeljenje: „upotreba sile kako bi se narodi li{ili svog nacionalnog identiteta“ re~eno je da predstavlja „kr{enje neotu|ivih prava [naroda¹.74 Ipak. koje obavezuje vlade „da predstavljaju ~itavo stanovni{tvo bez obzira na razlike kao {to su rasa. ekonomskih ili kulturnih odli~ja.75 Novina u deklaraciji zasniva se na njenom posrednom prihvatanju ograni~enja u vezi sa po{tovanjem teritorijalne celovitosti dr`ava – ograni~enja koja proizlaze iz obaveze dr`ava da obezbede demokratsku vladu i za{titu osnovnih ljudskih prava. 50. Secession: The Legitimacy of Self-Determination. avgusta 1996 [naglasila autorka¹. ili radi naru{avanja teritorijalnog integriteta“. dominaciji i iskori{}avanju“. koja u preambuli ka`e da je „obaveza dr`ava da ne koriste oru`ane snage radi li{avanja naroda njihovog prava na samoopredeljenje. kao i na~elo neme{anja“. decembra 1974 [autorka naglasila¹. od 14. 78 CERD je telo nezavisnih stru~njaka koji nadgledaju primenu Sporazuma o spre~avanju svih oblika rasne diskriminacije od strane dr`ava potpisnica. Op{ta preporuka br. nasle|e ili nacionalno ili etni~ko poreklo“ i „spoljnog aspekta samoopredeljenja“. 79 Kancelarija visokog komesarijata UN za ljudska prava. smatra se kr{enjem me|unarodnog prava.

Ujedinjeno Kraljevstvo i Sjedinjene Ameri~ke Dr`ave). Kina. Australija. Dominikanska Republika. 12. Holandija. Ju`noafri~ka unija). prvenstveno kroz proces dekolonizacije. 46. sa 89 glasova bez ijednoga glasa protiv i devet uzdr`anih (Australija. and Self-Determination: The Accommodation of Conflicting Rights. Rezolucija Generalne skup{tine UN 1514. Self-Determination in Law and Practice: The New Doctrine in the United Nations. Autonomy. ali tako|e i u slu~ajevima otcepljenja i takozvanih unutra{njih oblika samoopredeljenja. [panija. 82 Rezolucija Generalne skup{tine UN 1541 (XV). Belgija. Sovereignty. ^ehoslova~ka. kao {to su autonomija. Portugalija. opre~an skup na~ela „predstavljenih bez bilo kakvog nagove{taja o tome na koji na~in bi se me|u njima mogla uspostaviti dobra ravnote`a“. prvo bi trebalo prou~iti izraze samoopredeljenja i ograni~avaju}u mo} prate}eg na~ela teritorijalne celovitosti.80 Pri traganju za tom ravnote`om u praksi. od 14. Self-Determination in Law and Practice.84 Uprkos tome.86 80 Pomerance.85Ova deklaracija je postavila teorijsku osnovu za dalji. 84 Hannum. od 15. Ma|arska. 85 Pomerance. Italija. Rezolucija Generalne skup{tine UN 1541 (XV) usvojena je prebrojavanjem glasova od 69 prema 2 (Portugalija. Poljska. ali uprkos pozivanju na samoopredeljenje „svih naroda“. Luksemburg. Deklaracija o pru`anju nezavisnosti kolonijalnim zemljama i narodima. u praksi je pravo na samoopredeljenje ograni~eno na kolonijalne prilike ili kolonijalne „narode“. Dominikanska Republika. Godine 1960. SSSR. mada pravno neobavezuju}i dokument sam po sebi. i 21 uzdr`an (Albanija.STUDIJE novo je uvedena dvosmislenost kroz nagla{avanje ali ne i ograni~avanje slu~ajeva u kojima bi spoljno pravo na samoopredeljenje moglo biti primenjeno. 323 Dekolonizacija . 81 Rezolucija Generalne skup{tine UN 1514 (XV). Rumunija. Ju`noafri~ka unija. „postala je kamen temeljac ne~emu {to bi se moglo nazvati ’Novi zakon UN o samoopredeljenju’“. Francuska. 46. Francuska. 86 Isto. Belgija. 11. op{ti razvoj na~ela u zakonodavstvu i politici. {ire}i revolucionarni uticaj kroz „poku{aj da se Povelja revidira na obavezuju}i na~in“. [panija. Mi{la Pomerans je deklaracije i proglase Generalne skup{tine UN koji sadr`e dva va`na na~ela opisao kao „neku tr`nicu ili prodajni katalog“. decembra 1960 (tako|e nazvana i Deklaracija o kolonijalizmu). 83 Rezolucija Generalne skup{tine UN 1514 (XV) usvojena je jednoglasno. Ukrajina SSR. Belorusija SSR. Bugarska. Novi Zeland. prava manjina i ljudska prava. Ujedinjeno Kraljevstvo i Sjedinjene Ameri~ke Dr`ave). dve va`ne rezolucije Generalne skup{tine UN (151481 i 1541)82 usvojene su83. decembra 1960.

Uprkos liberalnijem tuma~enju samoopredeljenja kao prava.91 Prema osniva~kom dokumentu UN. 89 Rezolucija Generalne skup{tine UN 1514 (XV). Deklaracija 1514 koristi ~vrst. The Acquisition of Territory in International Law (Manchester: Manchester University Press. odeljak 4. .. Deklaracija o kolonijalizmu (UN Rezolucija 1514) je pove}ala nejasno}e u pogledu odnosa izme|u na~ela samoopredeljenja naroda i teritorijalnog integriteta.89 Iako se Deklaracija poziva na Povelju UN u nekoliko navrata90. 94 A. 95 Rezolucija Generalne skup{tine UN 1514(XV). od 14. decembra 1960. ve} od toga da li je pored toga {to je stranac. XII 1960. The Evolution of the Right of Self-Determination: A Study of United Nations Practice (Leiden. 90 Isto.92 Iz tih razloga. od 14. kolonijalna vladavina se nije smatrala preprekom u o~uvanju mira.. Rezoluciju 1514 vidi kao jedan „u su{tini. nipoda{tavaju}i jezik u vezi sa kolonijalizmom. odeljak 2 [autorka naglasila¹. 1973). nadaju}i se da }e u~initi nezakonitim ono {to su mnogi dr`avnici smatrali nemoralnim. odeljak 1. 88 Isto. kao Rigo Sureda.tre}i program LETO–JESEN 2009. Preambula. uklju~uju}i i D`eningsa. Deklaracija potvr|uje prvenstvo na~ela teritorijalnog integriteta: Svaki poku{aj koji je usmeren prema delimi~nom ili celovitom naru{avanju nacionalnog jedinstva i teritorijalnog integriteta jedne zemlje neprimeren je ciljevima i na~elima odre|enim Poveljom Ujedinjenih nacija. AW Sijthoff. uzimaju}i u obzir „posebne okolnosti svake teritorije“. Rigo Sureda.93 Neki su. i izjedna~ila je to pravo s „potpunom nezavisno{}u“. decembra 1960.. 93 Robert Y. ~ak i smeliji jer opisuju Rezoluciju 1514 kao izvesno protivljenje ne samo kolonijalizmu nego i evropskom kolonijalizmu: „tuma~enje kolonijalizma kao pot~injenosti prema stranoj vladavini [je zavisilo¹ ne od toga da li je vladar stranac. Izri~ito se progla{ava da „pot~injavanje naroda stranoj podre|enosti. politi~ki dokument“.87 Deklaracija o kolonijalizmu unapredila je na~elo samoopredeljenja u „pravo na samoopredeljenje“88. Jennings. Povelja UN 92 Isto. odeljak 6. 91 ^lan 73 i 76. odeljak 1. od 14. progresivan razvoj u smeru pove}ane samouprave. 324 Dok je Rezolucija Generalne skup{tine UN 1541 manje sna`na i glasna u odnosu na hitnost sprovo|enja dekolonizacije. {to je u suprotnosti s Poveljom Ujedinjenih nacija i ometa u~vr{}enje svetskog mira i saradnje“. 1963).“94 Uop{teno govore}i. 16. dominaciji i iskori{}avanju predstavlja uskra}ivanje osnovnih ljudskih prava.95 87 Rezolucija Generalne skup{tine UN 1514 (XV). odeljak 6 i p odeljak 7. 83.. i Evropljanin. politika koju zastupa u stvari je u suprotnosti s Poveljom koja isti~e postepen. sve dok se sprovodi na na~in koji „razvija me|unarodni mir i bezbednost“. ve}ina pravnika.

april 1961. 100 Rezolucija Generalne skup{tine UN 35/20. 6. 98 Isto. Savetodavno mi{ljenje. Na primer. UN su u nekoliko slu~ajeva dopustile delovima nekada{njih kolonijalnih jedinica da pojedina~no odrede svoju budu}nost. 99 Western Sahara. niti Ifnisa s Marokom 1969. 44.96 Pomerans nudi dva razli~ita tuma~enja ovih propisa. Pomerance. ogromna ve}ina u Sudu nije na{la zahtev Maroka i Mauritanije za vra}anje suvereniteta osnovanim. 102 Rezolucija Generalne skup{tine UN 2353 (XXII).. koje su povezane sa kolonijalizmom. Generalna skup{tina pozvala se na odeljak 6 kao osnovu polaganja prava [panije na Gibraltar102 i nije se protivila sjedinjavanju Goe sa Indijom 1952. imaju}i u vidu da je svako vra}anje pre|a{njeg suvereniteta i pravno i moralno opravdano.101 Nasuprot tome. Prvo gledi{te „zastupa da je cilj odeljaka 6 i 7 bio da spre~i budu}e poku{aje da se naru{i teritorijalna celovitost nekih novonastalih dr`ava ili dr`ava koje su tek ostvarile nezavisnost. Druge nedoslednosti u radu UN. Self-Determination in Law and Practice: The New Doctrine in the United Nations. avgust 1990. sudska i li~na uverenja u slu~aju Zapadne Sahare ~ini se da ne isklju~uju nijedan pristup „pitanju teritorijalnog integriteta“. 101 Rezolucija Saveta bezbednosti UN 660. Rezolucija Saveta bezbednosti UN 661.. naredno tuma~enje nalazi da nema vremenskog ograni~enja polaganju prava na teritorijalni integritet. tako|e su primetne. 21. avgust 1990. gde su zasebno preovladavali Huti i Tutsi ({to je propra}eno me|usobnim pokoljima koji su kasnije ponovljeni). Ruanda – Urundi ostvarila je nezavisnost103 u okviru dve zasebne dr`ave. 27. pozivaju}i sve dr`ave da slede Povelju Ujedinjenih nacija. 96 97 325 . Izve{taj Me|unarodnog Suda Pravde 1975. te da prethodna teritorijalna potra`ivanja nisu za{ti}ena“. 104 Rezolucija Generalne skup{tine UN 1608 (XV). 103 Rezolucija Generalne skup{tine UN 1746 (XVI). Severna oblast postala je deo Nigerije. 11. 2. jun 1962. godine. Prema Pomeransu98.STUDIJE Naredni odeljak ove deklaracije je jo{ neodre|eniji. Britanski Kamerun tako|e je podeljen. odeljak 7. Op{tu deklaraciju ljudskih prava i Deklaraciju o kolonijalizmu „na osnovu. 12. 19 decembar 1967.104 Ostrva Gilbert i Elis podeljena su na dve nezavisne dr`ave – Kiribati i Isto. a ju`na deo Francuskog Kameruna. po{tovanja prema suverenim pravima svih naroda i njihovom teritorijalnom integritetu“.99 UN je na isti na~in odbila potra`ivanja Gvatemale prema Belize100 i Iraka prema Kuvajtu.97 S druge strane. Ruanda i Burundi. mada u posebnom slu~aju Zapadne Sahare. novembar 1980.

novembar 1990.tre}i program LETO–JESEN 2009. Umesto toga. decembar 1974. 6. Shodno tome. Generalna skup{tina nije odobrila Britanskom Togu da bude podeljen na ~etiri plebiscitarne jedinice. 13. 10. Rezolucija Generalne skup{tine UN 45/11.109 Rasprava o pravu stanovni{tva Majota na samoopredeljenje dobar je primer prakti~nih te{ko}a prilikom primenjivanja na~ela samoopredeljenja u sponi s na~elom o teritorijalnom integritetu. oktobar 1989. Rezolucija Generalne skup{tine UN. dok su Severna Marijanska ostrva106 odvojena od Makronezije i pripojena Sjedinjenim Ameri~kim Dr`avama. 109 Rezolucija Generalne skup{tine UN 3161 (XXVIII). gde je ve}ina stanovni{tva prilikom nekoliko izja{njavanja ~vrsto odbacila ponudu za pridru`ivanje ostatku arhipelaga Komoro u vidu jedne nezavisne dr`ave. 28. Rezolucija Generalne skup{tine UN 3291 (XXIX). 13. Rezolucija Generalne skup{tine UN 38/13. 21. drugim kolonijama nije dozvoljeno da pojedina~no odrede svoj budu}i polo`aj. Rezolucja Generalne skup{tine UN 39/48. Self-Determination in Law and Practice: The New Doctrine in the United Nations. posebno Rezolucija Generalne skup{tine UN 3288 (XXIX). 14. 18. 15. decembar 1974. 11. Skup{tina je donela nekoliko rezolucija nagla{avaju}i potrebu da se po{tuje nacionalno jedinstvo i teritorijalna celovitost Komora. Rezolucija Generalne skup{tine UN 41/30. 107 Pomerance. novembar 1980. 13 decembar 1956. 11. Rezolucija Generalne skup{tine UN 42/17. Rezolucija Generalne skup{tine UN 40/62. 1. decembar 1982. oktobar 1991. 3. 108 Rezolucija Generalne skup{tine UN 944 (X). 9. novembar 1977. Ipak. 37/65. decembar 1979. Francuska je bila zaprepa{}ena da je teritorijalnom na~elu data prednost nad „slobodom“. decembar 1973. 326 Tuvala105. tom 5. 9. oktobar 1976. Rezolucija Generalne skup{tine UN 47/9. decembar 1981. Rezolucija Generalne skup{tine UN 32/7. novembar 1987. decembar 1985.108 Jo{ je sporniji slu~aj ostrva Majot. Rezolucija Generalne skup{tine UN 35/43. decembar 1984. decembar 1975. Rezolucija Generalne skup{tine UN 1044 (XI). Rezolucija Generalne skup{tine UN 43/14. 16. 27. {to je dovelo do ne`eljenog pripajanja ju`nih oblasti Gani. oktobar 1988. 26. Rezolucija Generalne skup{tine UN 31/4. Rezolucija Generalne skup{tine UN 44/9. 13. 21. decembar 1993. 19. Rezolucija Generalne skup{tine UN 34/69.107 Istovremeno. Rezolucija Generalne skup{tine UN 36/105. Ovo tuma~enje prestra{ilo je mnoge afri~ke zemlje. oktobar 1992. Rezolucija Generalne skup{tine UN 3433 (XXX). 106 Registar rada organa Ujedinjenih nacija dopuna broj 7. izraziv{i `elju da umesto toga ostanu povezani sa Francuskom. 1. decembar 1955. novembar 1983. Francuska nije bila u mogu}nosti da ubedi ve}inu u Generalnoj skup{tini da podr`i otcepljenje Majota. 3. Rezolucija Generalne skup{tine UN 46/9. 105 . ~lan 76. naro~ito kada su prvobitne granice odre|ene po osnovu stranog osvajanja. i Rezolucija Generalne skup{tine UN 48/56. novembar 1986.

novembar 1982. Rezolucija Generalne skup{tine UN 34/40. S/RES/1236. 11. Rezolucija Generalne skup{tine UN 33/39. Rezolucija Generalne skup{tine UN 32/34. Rezolucija Generalne skup{tine UN 35/27. 115 Isto. Indonezija je nastavila da primenjuje sopstveni musd`avara112 sistem za sve izbore. ve}ina dr`avnih granica stvorena je kao posledica ratnih osvajanja i granice koje su jednom me|unarodno priznate jednako su neprikosnovene. septembar 1999. 1. 110 111 327 Otcepljenje . avgust 1999. avgust 1999.113 Strate{ka va`nost Indonezije na sli~an na~in odlo`ila je pravo Isto~nog Timora da upra`njava samoopredeljenje na referendumu sve do 1999. Rezolucija Generalne skup{tine UN 36/50. 28. 11. 114 S/RES/384.114 ^ini se da politi~ki interesi u praksi obi~no preovladaju nad pravom. nije ni bilo op{teg izja{njavanja. maj 1999. jun 1999. novembar 1980. novembar 1981. a najekstremniji je bio slu~aj Zapadnog Iriana. Ujedinjenim nacijama je tako|e nedostajala doslednost u sprovo|enju referenduma s ciljem utvr|ivanja `elje stanovni{tva. 44. jedan glas“. godine. prev. 15. U~e{}e UN bilo je bezna~ajno. 7. novembar 1977. 60–61. decembar 1976. Rezolucija Generalne skup{tine UN 3485 (XXX). ako ne i odlu~uju}i ~inilac.111 Umesto primene pravila „jedan ~ovek. prim. Rezolucija Generalne skup{tine UN 37/30. 22. 23. 27. 13. 22. S/RES/1257. decembar 1975. plemenski) predstavnici. Rezolucija Generalne skup{tine UN 54/194. Krajnji ishod bio je zvani~no sjedinjenje Zapadnog Iriana s Indonezijom. februar 2000. 22. decembar 1975. S/RES/1246. a taj zaklju~ak mo`e da se primeni i u slu~ajevima otcepljenja i drugih oblika izra`avanja samoopredeljenja: „identitet polaga~a prava – ~iji teritorijalni integritet je suprotstavljen ne~ijem samoopredeljenju – ostaje prelomni. 20. Rezolucija Generalne skup{tine UN 2504 (XXIV). 112 Musjawarah – arapska re~ koja zna~i postizanje dogovora. 24. S/RES/389. 17. organizacioni ili funkcionalni predstavnici i „tradicionalni“ (tj. 21. Rezolucija Generalne skup{tine UN 31/53. 3.“115 Otcepljenje je proces na osnovu kojeg jedan narod nastoji da dobije svoju nacionalnu dr`avu ili da se pridru`i ve} ustanovljenoj dr`avi sa svojom teritorijalnom postojbinom. utemeljenoj na odre|enim istorijIsto. 12.110 Naime. S/RES/1264. S/RES/1272. april 1976. novembar 1969. oktobar 1999. koje su bile zabrinute zbog posledica svakog slobodnog tuma~enja samoopredeljenja. gde su odlu~ivali regionalni saveti koji su bili posebno pro{ireni sa tri vrste predstavnika: regionalni. decembar 1978. S/RES/1262.STUDIJE Tanzaniju i Keniju. novembar 1979. neposredno izabrani predstavnici. 113 Isto. 33.

The Creation of States in International Law. irridenta. kroz odluku o slu~aju Olandskih ostrva. ostale pod austrougarskom ili {vajcarskom vla{}u i tako bile „nepovra}ene“ posle ujedinjenja Italije. kao Tomas Ambrozio. D`ejms Kroford tuma~i otcepljenje kao „stvaranje dr`ave putem upotrebe ili pretnje silom bez pristanka pre|a{njeg vladara“. osporila je postojanje samoopredeljenja kao zakonskog prava: Iako na~elo o samoopredeljenju igra va`nu ulogu u savremenoj politi~koj misli.118 Ime je nastalo od italijanske re~i. James Crawford. 1995). the Big Neighbor Syndrome (Aldershot: Dartmouth Publishing Company. 119 Mayall. 57. 375. Komisija pravnika. drugo izdanje (Oxford: Clarendon Press. koje su. koja se odnosila na zahtev {vedskih ostrvljana da se otcepe od Finske i pridru`e [vedskoj u vreme odvajanja Finske od Rusije. u smislu odnosa prema otcepljenju. Prema mom mi{ljenju ova razlika ~esto se ne uo~ava u praksi. 2. Irredentism: Ethnic Conflict and International Politics (Westport. a sada je u sastavu nezavisne dr`ave Hrvatske. 5. na teritorijalnoj osnovi“. Napomena: Zanimljivo je da je ve}ina ovih teritorija bila deo biv{e Jugoslavije. . Svakako. 117 Abeysinghe M. 2001). Dalmaciju. Navaratna-Bandara. ne uklju~uju iredentizam u tuma~enje otcepljenja i razlikuju iredentizam od otcepljenja kao pokret koji pre podsti~u dr`ave nego neke grupe [videti Thomas Ambrosio. {to zna~i „nepovra}ena“ i prvobitno se odnosila na teritorije Trent. ustanovljena je neposredno posle Drugog svetskog rata. CT: Praeger Publishers. League of Nations Official Journal. koju je imenovao Savet Dru{tva naroda da ispita pravne osnove slu~aja. treba naglasiti da o njemu nema pomena u paktu Dru{tva naroda. mada kulturolo{ki italijanske.119 Ovde je va`no naglasiti da otcepljenje nije jedini izraz samoopredeljenja. 2¹. 120 Izve{taj me|unarodnog odbora pravnika nalo`io je Savet Dru{tva naroda sa zadatkom da pru`a savetodavno mi{ljenje o pravnim aspektima pitanja o Olandskim ostrvima.117 Neka otcepljenja se nazivaju iredentizmom jer proizlaze iz teritorijalnih zahteva jedne suverene dr`ave prema oblasti koja se nalazi unutar druge dr`ave.tre}i program LETO–JESEN 2009. 2006). The Management of Ethnic Secessionist Conflict. Priznavanje ovog na~ela u jednom broju me|unarodnih sporazuma ne mo`e se smatrati dovoljnim za njegovo postavljanje na isti nivo kao prvostepena odredba Prava naroda.120 116 S druge strane. obi~no podr`anih istorijskim i/ili etni~kim argumentima. Trst i Rijeka. 328 skim i/ili demografskim osnovama. naro~ito posle Prvog svetskog rata. 3 (oktobar 1920). Special Supplement No.116 Ve}ina otcepljenja je etni~ke prirode i predstavlja „pokret koji uspostavlja etni~ku saglasnost u zajednici du` geografskih granica. Norma u delovanju dr`ava u oblasti samoopredeljenja. Nationalism and International Society. 118 Neki nau~nici. ono je njegov najpoznatiji i najekstremniji oblik.

Na~elo da nacije moraju imati pravo na samoopredeljenje nije jedino koje treba uzeti u obzir. Odobravanje ili odbijanje prava stanovni{tva da odredi sopstvenu politi~ku sudbinu posredstvom plebiscita ili nekim drugim metodom isklju~ivo je obele`je suvereniteta svake dr`ave koja je u potpunosti uspostavljena. Special Supplement No. ^ak i kada bi se ono smatralo najva`nijim na~elom koja upravljaju stvaranjem dr`ava. B. zato {to je to njihova `elja ili njihova dobra volja. primenjuje u revolucionarnim okolnostima:123 Nove te`nje izvesnih segmenata jedne nacije. u jednu ruku stvaranje neke nezavisne dr`ave.. a s druge strane.STUDIJE Ona je potom u potpunosti osudila svaki secesionisti~ki poku{aj i stavila na~elo teritorijalne celovitosti iznad na~ela samoopredeljenja a pitanje otcepljenja u okvire unutra{nje politike. predstavljalo bi podr{ku teoriji koja je neusagla{ena sa samom idejom dr`ave kao teritorijalne i politi~ke jedinice. koje su ponekad zasnovane na starim tradicijama ili na zajedni~kom jeziku i civilizaciji. mogu izbiti na povr{inu i proizvesti posledice koje moraju biti uzete u obzir u interesu unutra{njeg i spolja{njeg mira nacija. pravo na izbor izme|u dve postoje}e dr`ave. Doc.122 Isto. bilo jezi~kim bilo verskim.. Dru{tvo naroda. dobije pravo da se iz nje izdvoji u nameri da se priklju~i drugoj dr`avi ili da objavi svoju nezavisnost? Odgovor mo`e biti samo odre~an.124 121 122 Da li je mogu}e dozvoliti kao jedno bezuslovno pravilo da manjinsko stanovni{tva neke dr`ave. ili bilo kojim grupama stanovni{tva pravo da se povuku iz zajednice kojoj pripadaju. Na~elo priznavanja prava naroda da odrede svoju politi~ku sudbinu mo`e biti primenjeno na razne na~ine: najva`niji od njih je. predstavljalo bi uni{tavanje poretka i stabilnosti unutar dr`ava i uspostavljanje bezakonja u me|unarodnim razmerama. 27 123 Radan. .121 329 Komisija izvestioca. Izve{taj koji je Komisija izve{ta~a podnela Savetu Dru{tva naroda. 30. 3 (oktobar 1920).7. usagla{eno s drugim na~elima. Radan smatra ovaj pristup pogre{nim i nagla{ava da zna~aj spora oko Olandskih ostrva le`i u mi{ljenjima Pravne komisije koja zaklju~uje da se na~elo o nacionalnom samoopredeljenju. League of Nations Official Journal. ekonomski i drugi ~inioci mogu na~initi prepreke na putu ka njihovom potpunom priznavanju. geografski. kasnije imenovana da istra`i osnovanost zahteva ostrvljana ~vrsto se saglasila s navedenim: Kasnije je odluka o Olandskim ostrvima ~esto citirana zbog potpunog uskra}ivanja prava na otcepljenje. 124 The Aaland Islands Question: Izve{taj Pravne komisije. koja je u potpunosti uspostavljena i kao takva potpuno sposobna za izvr{avanje svojih obaveza. Da se odobri manjinama.21/68/106 (1921). The Aaland Islands Question. The Break-up of Yugoslavia and International Law.

oktobra 1921. Izve{taj koji je Komisija izvestioca podnela Savetu Dru{tva naroda. va`no je ista}i da je Komisija izvestioca potvrdila kako ugnjetavanje mo`e biti izuzetna okolnost koja jednoj manjini omogu}ava da se otcepi u vidu „poslednjeg uto~i{ta kada dr`avi nedostaje volja ili snaga da deluje i dodeli pravedne i delotvorne garancije verskih. Laura Hannikainen i Frank Horn. 130 Isto.tre}i program LETO–JESEN 2009. Sovereignty. nagla{avaju}i da to pitanje ostaje u domenu unutra{njeg zakonodavstva. koji se svodilo na na~ela suvereniteta i teritorijalne celovitosti. Self-Determination in Law and Practice: The New Doctrine in the United Nations. ur. 129 The Aaland Islands Question. Special Supplement No. kao i da se ono ne primenjuje na etni~ke 125 Hannum. ~injenica je da ovaj deo slu~aja nije dobio dovoljno pa`nje. 3 (October 1920) 128 Napomena: Pravna osnova ovog slu~aja bila je zasnovana na mi{ljenju da Finska u to doba nije smatrana potpuno konstituisanom dr`avom. League of Nations Official Journal. Doc. Dogovorene garancije za autonomiju i {vedski karakter Olandskih su bile pridodate Rezoluciji Saveta Dru{tva 24.128 Bez obzira na to. na {ta je Pravna komisija odbila da pru`i jasan odgovor. 28. a Ugovor o demilitarizaciji i neutralnosti Olandskih ostrva sklopljen je 20. nedopu{taju}i bilo kakvo menjanje spoljnih granica. and Self-Determination: The Accommodation of Conflicting Rights. 127 The Aaland Islands Question: Izve{taj Pravne komisije.130 Svakako. godine. 126 Pomerance. Vi{e o ovome. 1997). Glavna primena prava na samoopredeljenje posle Drugog svetskog rata bila je ograni~ena na dekolonizaciju. . B. 7. 7. uz nekoliko preporuka koje je Komisija izvestioca pridodala da bi pobolj{ala predlo`ene zakonske propise. godine. a da je umesto toga bio citiran skoro isklju~ivo kao dokaz pravnog gnu{anja prema otcepljenju. juna 1921. 330 Hurst Hanum125 i Mi{la Pomerans126 dalje napominju da bi slu~aj Olandskih ostrva mo`da mogao da se sagleda kao dozvoljavanje otcepljenja u slu~aju „jasno iskazane.129 Finska je bila prisiljena da ponudi garancije u obliku Zakona o autonomiji. Autonomy. produ`ene zloupotrebe suverene mo}i na {tetu jednog dela stanovni{tva neke dr`ave“127. Garancije su smatrane dovoljnim u slu~aju Olandskih ostrva. maja 1920. Autonomy and Demilitarisation: The Aaland Islands in a Changing Europe (The Hague: Kluwer Law International. jezi~kih i dru{tvenih sloboda“.7. Pravni izvori i praksa obi~no nastoje da potvrde da pravo na otcepljenje nije postojalo u slu~ajevima koji nisu bili povezani s dekolonizacijom. Dru{tvo naroda. Na~elo samoopredeljenja primenjivalo se u sponi sa ta dva na~ela posle Drugog svetskog rata. Pravno ograni~avanje otcepljenja bilo je potkrepljeno kroz op{te na~elo pacta sunt servanda. 471.21/68/106 (1921).

Pri tom ~ak ni Banglade{. tada{nji generalni sekretar Ujedinjenih nacija.134 331 Godine 1970. Elenor Ruzvelt. 23.135 . 1952. Christian Tomuschat. 1993). 134 (1952) Department of State Bulletin 917. br. Boston: M. godine trebalo tuma~iti u sklopu dekolonizacije i politike Hladnog rata. 12. koji se otcepio od Pakistana 1971. bez obzira na posledice po njihove susede ili na me|unarodnu zajednicu? O~igledno da ne. „The Issue of a Right of Secession. Umesto toga. ne mo`e biti naveden kao presedan za pravo na otcepljenje. godine nije prihvatila da na~elo samoopredeljenja u sebi sadr`i i pravo na otcepljenje: Da li samoopredeljenje zna~i i pravo na otcepljenje? Da li samoopredeljenje podrazumeva pravo na komadanje ili opravdava komadanje dr`ava? Da li samoopredeljenje zna~i i pravo jednog naroda da raskine vezu sa drugom vlasti bez obzira na ekonomske posledice po obe strane.STUDIJE grupe unutar dekolonizovanih dr`ava. bez obzira na posledice po njihovu unutra{nju stabilnost i spoljnu bezbednost. Advisory Opinion. izjavio je sli~no: Pre raspada Jugoslavije. Kao {to Ditrih Murzvik navodi. i 1990. 16. 135 United Nations Monthly Chronicle. 2 (februar 1970). Nijhoff Publishers. ICJ Reports 1975. Izjave koje su tada objavljene podr`avaju takvo gledi{te. ovaj poseban slu~aj mo`e da poslu`i kako bi se u~vrstilo prethodno tuma~enje na~ela samoopredeljenja. Developments in International Law (Dordrecht. stav Ujedinjenih nacija je nedvosmislen. „Upravo u onim rezolucijama u kojima Generalna skup{tina Ujedinjenih nacija isti~e pravo naroda da slobodno odrede svoj politi~ki polo`aj ~vrsto se pori~e pravo na otcepljenje. Kao jedna me|unarodna organizacija. Ujedinjene nacije nikada nisu prihvatile. ur. 919. bilo je ograni~eno na re{enja unutar granica doti~ne zemlje. ne prihvataju i ja ne verujem da }e ikada prihvatiti na~elno otcepljenje jednog dela njene dr`ave ~lanice. ali prilikom razmatranja pitanja vezanih za teritorije koje ne u`ivaju samoupravu. koje su samoopredeljenje odredile pre kao pravo nego kao politi~ko na~elo.“131 Ve}ina pravnika upozoravala je da bi savetodavna mi{ljenja Me|unarodnog suda pravde izme|u 1961. 132 Namibia Case. 131 Po pitanju otcepljenja odre|enog dela jedne dr`ave ~lanice. 133 Western Sahara.“ u Modern Law of Self-Determination. 36. U Tant. budu}i da su isto~ni Pakistanci koji su se otcepili ~inili Dietrich Murswiek. pravo na samoopredeljenje. Advisory Opinion. predstavnik SAD u Ujedinjenim nacijama. ICJ Reports 1971. kako Heraklidis ukazuje. To se odnosi i na odgovaraju}e odluke u Savetodavnom mi{ljenju o Namibiji132 i Savetodavnom mi{ljenju o Zapadnoj Sahari133. osim u kolonijalnim prilikama i u slu~aju Banglade{a.

S. jula 2002 [The Durban Declaration in Tribute to the Organization of African Unity and on the Launching of the African Union. 1991). Povelja Organizacije afri~kog jedinstva 479 U. godine. Odluka ve}ine je sr` odrednice na~ela samoopredeljenja prema Rozalin Higins: „Samoopredeljenje se odnosi na pravo ve}ine da vr{i vlast unutar neke op{te prihva}ene politi~ke jedinice.: F. Or.“138 Takvo tuma~enje je u su{toj suprotnosti sa Kobanovim liberalnim gledi{tem. one su u potpunosti podr`ale ovaj stav. 218–219. Knight. N. Colo. jer razdvaja iste narode u razli~ite dr`ave i spaja razli~ite narode u jednu dr`avu. stupila na snagu 13. kao i suverenitet i teritorijalni integritet svih na{ih dr`ava“142. 141 Povelja Organizacije afri~kog jedinstva. T. 332 ve}inu stanovni{tva Pakistana“: „[Otcepljenje Banglade{a¹ igrom slu~aja se dobro uklapa sa osnovnom su{tinom ovog na~ela: da se ono odnosi samo i isklju~ivo na ve}ine. ASS/AU/Decl. Portland.“143 Alexis Heraclides. 1999). septembra 1963. septembra 1963. teritorijalni integritet i nezavisnost. N. mo`e da prevagne nad na~elom teritorijalne celovitosti. S.“139 Alen Bjukenan zauzima konzervativniji stav i tvrdi da na~elo samoopredeljenja predstavlja „jedno od poslednjih mogu}ih opravdanja“ za otcepljenje. N. 39. Molim obratite pa`nju da je Organizacija afri~kog jedinstva preimenovana u Afri~ko jedinstvo na samitu u Durbanu 9. 39. T. 350. 139 Cobban. 1963). uprkos ~injenici da dekolonizacija obi~no dovodi do suprotnog ishoda. 24.140 Kada su biv{e afri~ke kolonije postale nezavisne dr`ave. Wood (Boulder. 2 (I)¹. 1995). a ne samo manjinske grupe koja je tra`ila odvajanje“137. septembra 1963. 143 ^lan 2.“ u The Rights of Minority Cultures. 104.tre}i program LETO–JESEN 2009. 140 Allen Buchanan. 137 David B. „Rethinking Territory. „The Morality of Secession. 479 U.: Westview Press. New York. George J. The Nation State and National Self-Determination. ur. Cass. The Development of International Law through the Political Organs of the United Nations (London. 39. 142 Uvod. koje podrazumeva „slobodan izbor ve}ine ukupnog stanovni{tva odre|ene dr`ave od ~ije teritorije bi se izvajala nova dr`ava. 138 Rosalyn Higgins. ur. u Reordering the World: Geopolitical Perspectives on the Twenty-First Century. Will Kymlicka (Oxford. Toronto: Oxford University Press. S. dok je jedna od namera Organizacije da „brani njihov suverenitet. and Identities“. The Self-Determination of Minorities in International Politics (London. 39. Sovereignty.“136 Najt je saglasan s ovim tuma~enjem i iznosi da samo ve}insko mi{ljenje. Demko i William B. Povelja Organizacije afri~kog jedinstva (OAJ)141 stoga progla{ava da }e dr`ave ~lanice „{tititi i ja~ati te{ko ste~enu nezavisnost. koje samoopredeljenje opisuje kao „ube|enje da svaka nacija ima pravo da obrazuje nezavisnu dr`avu i sama sebi izabere vladu. Povelja Organizacije afri~kog jedinstva 479 U. T. stupila je na snagu 13. 136 . stupila na snagu 13. New York: Oxford University Press. godine.

“ Deklaracije iz Povelje OAJ o neprikosnovenosti teritorijalnog integriteta dodatno su poja~ane Rezolucijom OAJ o grani~nim sporovima iz 1964. 146 Mayall. mora zauvek ostati van dosega na~ela samoopredeljenja.STUDIJE ^lan III Povelje dalje navodi da ~lanice „sve~ano potvr|uju i izjavljuju da }e slediti“ na~ela „neme{anja u unutra{nje poslove drugih dr`ava“ i „po{tovanja suvereniteta i teritorijalnog integriteta svake dr`ave i njenog neprikosnovenog prava na nezavisno bitisanje. ur. 16. Kao {to Hanum zaklju~uje: Afrika je mo`da jednostavno iskrenija od ostatka sveta u priznavanju da je samoopredeljenje dr`ava zamenilo teoretsko samoopredeljenje naroda koje. „Self-Determination in a Post-Colonial World“. godine. bilo kakvim principijelnim obja{njenjem za to za{to kolonijalni narodi koji `ele da odbace prevlast svojih vladaoca imaju svako moralno i zakonito pravo da to u~ine. Fourth Ordinary Session. koja delotvorno vezuje pravo na samoopredeljenje za odre|enu teritoriju a ne narod. odeljak 2 [AHG/Res. 1993). mo`e u nekim slu~ajevima dovesti do otcepljenja. and Self-Determination: The Accommodation of Conflicting Rights. u Modern Law of Self-Determination. Autonomy.148 U praksi. zato {to kada jednom postane dr`ava.. 47. 16(1).149 Dejvid Najt 144 Skup{tinska rezolucija OAJ. Secession: The Legitimacy of Self-Determination. Grani~ni sporovi me|u afri~kim dr`avama. First Ordinary Session. Kairo. proizlazi iz `elje da se odr`i stabilnost me|unarodnog pravnog poretka. [AHG/Res.145 Secesionisti~ki pokreti bili su isklju~eni iz prava da tra`e i obezbede podr{ku „uprkos njihovoj tvrdnji da se polo`aj u kojem se nalaze u su{tini ne razlikuje od nekada{nje ustoli~ene vladavine i iskori{}avanja od strane tu|ina“. kao i Rezolucijom OAJ o situaciji u Nigeriji iz 1967.. 17–21. a ne narodima. Kin{asa. 17.. Grani~ni sporovi me|u afri~kim dr`avama.146 Takvo razlikovanje dekolonizacije i otcepljenja ~isto je politi~ke prirode prema mi{ljenju Li Bjukajta: Uzalud se traga za. u kojoj je ~lanstvo OAJ objavilo svoju „osudu otcepljenja u bilo kojoj dr`avi ~lanici“.147 333 Ve{ta~ka podela izme|u procesa dekolonizacije i otcepljenja. . nezavisnost se mo`e odobriti samo jednom i isklju~ivo za neku koloniju. 147 Buchheit. otcepljenje je zabranjeno: „kada god nastane neka dr`ava. odeljak 2. Boston: M. 11–14. Nationalism and International Society. 149 Christian Tomuschat. Developments in International Law (Dordrecht. Nijhoff Publishers. Sovereignty. jul 1964¹. 51(4). Christian Tomuschat. etni~ke zajednice unutar te dr`ave su pravno osuje}ene u izja{njavanju kao naroda“. ako je svedeno na svoj logi~ni ishod. koji je podre|en dr`avama. shodno kojoj se sve ~lanice OAJ „obavezuju da }e po{tovati granice koje su nastale kao tekovina njihove nacionalne nezavisnosti“144. septembar 1967¹. 145 Skup{tinska rezolucija OAJ.. 148 Hannum. 56. ali neka jasno uo~ljiva manjina.

u okolnostima koje mogu biti opisane kao carence de souveraineté. 155 Crawford. and Self-Determination.154 Kroford tako|e ukazuje na to da bi se me|unarodno pravo moglo razviti na na~in koji omogu}ava da pravo na samoopredeljenje bude primenjeno u slu~ajevima krajnje lo{e vldavine. 90. prilikom strane vojne okupacije. Sovereignty. 152 Prema Vrhovnom sudu Kanade pravo na spoljno samoopredeljenje proizlazi iz „okolnosti u kojima su bile biv{e kolonije. „The Issue of a Right of Secession“. u Modern Law of Self-Determination. [autorka naglasila¹. Oto Kiminih. 153 Otto Kimminich. odlu~no tvrdi. nauku i kulturu (UNESCO) izdala je druga~ije saop{tenje za Potkomisiju UN za spre~avanje diskriminacije i za{titu manjina i objavila da samoopredeljenje „nije ograni~eno na pravo koje bi upra`njavali samo nekada{nji kolonizovani narodi. ili gde je nekoj odre|enoj grupi onemogu}en smislen pristup vlasti radi ostvarenja politi~kog. Organizacija ujedinjenih nacija za prosvetu. 154 Hannum.) 385 (odeljak 138).150 Ipak. and Identities.tre}i program LETO–JESEN 2009. Autonomy.“ 218–219. The Creation of States in International Law. ekonomskog. Glavu 4 ove knjige: Me|unarodno priznanje (biv{ih) jugoslovenskih republika. 111. 115–116. kao Hanum. Videti. upra`njavanje prava na samoopredeljenje nije ograni~eno na jednokratnu upotrebu“. doc. To nije pravo koje se samo jednom upra`njava da bi onda bilo zauvek izgubljeno“.151 Pored toga. tako|e priznao pravo na samoopredeljenje kao op{te na~elo me|unarodnog prava. 126–127. va`nija na~ela – suvereniteta i teritorijalnog integriteta“. stanovni{tvo o kojem je re~ mo`e u krajnjem slu~aju pribe}i na~elu samoopredeljenja s namerom da osigura svrsishodno sudelovanje u dru{tvu u kojem se nalazi“.2/1992/6. N. ali tvrde da „gde se uporno uskra}uje mogu}nost sudelovanja. „Suprotno verovanjima onih koji `ele da o~uvaju surove re`ime. ur.4/Sub. Developments in International Law (Dordrecht. Sovereignty. odnosno. godine 1992. 334 je ustanovio da „pravilo“ za odobravanje prava na samoopredeljenje samo jednom „narodu“ u okviru bilo koje teritorije proizlazi iz ograni~avanja ovog na~ela „od strane dva preovla|uju}a. C. dru{tvenog i kulturnog razvoja“. 150 151 . ne legalizuju otcepljenje tako izri~ito. godine razmatraju}i pitanje eventualnog poku{aja otcepljenja pokrajine Kvebek. R. 1993). „Rethinking Territory. Mi{ljenje u vezi s otcepljenjem Kvebeka [Reference re: Secession of Quebec¹ (1998) 2 S. Nijhoff Publishers. Vrhovni sud Kanade je 1998. na primer.152 Mnogi pravni stru~njaci su zaklju~ili da preterano ugro`avanje ljudskih prava zavre|uje otcepljenje. 217. gde je neki narod ugnjetavan kao. 2 izdanje. odeljak 3(d). na primer.155 Knight. preovla|uju}i nad na~elom teritorijalnog integriteta. E/CN. U. Boston: M. 161 DLR (4. Christian Tomuschat. koje se u izvesnim okolnostima mo`e pro{iriti i na otcepljenje van kolonijalnog konteksta.153 Drugi poznavaoci prava.

odre|eni ideolo{ki sastojak nalazio se u oba ustava. prvi put objavljeno u aprilu–junu. . . ~ak. ukoliko dr`ava deluje u skladu sa svim na~elima navedenim u ovoj deklaraciji. Sovereignty.. . godine. Na primer. 156 157 . u Posveshcheniye. „The Right of Nations to Self-Determination“ [Pravo nacija na samoopredeljenje¹ Lenin Collected Works 20. Svaki narod ~ija su osnovna prava ozbiljno naru{ena ima pravo da ih primeni. Autonomy. kao {to je Lenjin objasnio. 1914. iz ugla klasne borbe svih radnika. Samo mali broj ustava posle 1915. u slu~aju krajnje nu`de..158 Tri Op{ta deklaracija o pravima naroda. Hannum. 158 Ustav Sovjetskog Saveza ~lanu 72 dodelio je ’pravo da se slobodno otcepi’ svaka Savezna republika. ona ima nedovoljnu pravnu vrednost.. 393–453. usvojena na skupu nevladinih organizacija u Al`iru. ali nije dodelio sli~no pravo autonomnim jedinicama. Ova prava [manjina¹ treba da budu sprovo|ena uz du`no po{tovanje legitimnih interesa zajednice kao celine i ne mogu dozvoliti naru{avanje teritorijalnog integriteta i politi~kog jedinstva dr`ave. ni republikama nije omogu}eno da primene ovo pravo u praksi.. svako nacionalno razdvajanje. br. {to je tako|e uo~ljivo u ustavnom pravu. „Iako priznaje jednakost i jednako pravo na nacionalnu dr`avu. ~ak su i onda ove odredbe bile nejasne i bezuspe{ne u praksi. ali nagla{ava da su teritorijalne izmene mogu}e samo uz saglasnost svih {est republika i autonomnih pokrajina. Dr`ave su sklone da se vi{e zala`u za na~elo teritorijalnog integriteta. iako ova deklaracija stavlja moralni pritisak na dr`ave da razvijaju pravo na samoopredeljenje.STUDIJE Razne nevladine organizacije dekadama se zala`u za mnogo slobodnije tuma~enje prava na samoopredeljenje. uz pomo} sile.“ Vladimir Ilyich Lenin. {to su i iskusile Gruzija i druge Savezne republike tokom ranog doba Ruske revolucije. 4. Al`ir. i 6. 5. 4.. .156 335 Hanum tvrdi da Al`irska deklaracija izri~ito podr`ava pravo manjinskih grupa da se otcepe od ve}e politi~ke celine ukoliko su im uskra}ena ljudska prava i uslovljava pravo na teritorijalnu celovitost slede}om odredbom: „ukoliko dr`ava deluje u skladu sa svim na~elima navedenim u ovoj deklaraciji. vere ili boje ko`e. i koja mo`e da obezbedi delotvorno po{tovanje ljudskih prava i osnovnih sloboda za sve gra|ane. zastupa mi{ljenje da: svaki narod ima pravo na demokratsku vlast koja zastupa sve gra|ane bez obzira na razlike u pogledu rase. pola. [proleterijat¹ pridaje vrhovnu va`nost savezu proleterijata svih nacija i sagledava svaku nacionalnu te`nju. jul 1976.. godine priznao je pravo na otcepljenje u izvesnim okolnostima..“157 Me|utim. Jugoslovenski ustav je bio manje tolerantan i na papiru i na delu i odredio je da samoopredeljenje obuhvata otcepljenje.. 116. Ipak.. Op{ta deklaracija o pravima naroda iz 1976. and Self-Determination. Najzad..

januar 1974.160 Posle otcepljenja Eritreje. 161 „Svaka nacija. Vlada Etiopije je jo{ jednom poku{ala da zakonski dozvoli otcepljenje. ali ovog puta donose}i jasna uputstva o tome na koji na~in se pravo mo`e sprovesti u delo. kao i sva pitanja u vezi sa upra`njavanjem prava na otcepljenje bi}e ure|ena zakonom. (d) kada Savezna vlada prenese ovla{}enje skup{tini nacije. Sovjetskog Saveza i Etiopije – dok je odredba u vezi sa otcepljenjem159 uklonjena iz Ustava Burme 1974. 8. . 336 takva ustava okon~ana su raspadom dr`ave – u slu~ajevima Jugoslavije. Ustav Etiopije. 202. 24. (1) Svaka dr`ava koja `eli da upra`njava pravo na otcepljenje treba da donese jednu rezoluciju s tim u vezi u njenom Dr`avnom savetu. Osim ukoliko je izrazito navedeno u ovom Ustavu ili u bilo kojem skup{tinskom zakonu sa~injenim prema odeljku 199. 3. godine izri~ito se dopu{ta pravo na otcepljenje161 u slede}im okolnostima: (a) kada je zahtev za otcepljenje potvr|en dvotre}inskom (2/3) ve}inom zakonodavnog tela nacije. svaka dr`ava ima pravo na otcepljenje od Saveza u skladu sa ispod propisanim uslovima. narodnosti ili naroda na koji se odnosi. ~lan 39. narodnost i narod u Etiopiji ima}e neograni~eno pravo na samoopredeljenje sve do otcepljenja“. Predsednik }e zatim nalo`iti da se sprovede javno izja{njavanje s ciljem utvr|ivanja volje naroda doti~ne dr`ave. Nijedna takva rezolucija se ne}e smatrati usvojenom sem ako ne manje od dve tre}ine od celokupnog broja ~lanova doti~nog Dr`avnog saveta glasa u njenu korist. poglavlje X: „Pravo na otcepljenje“: 201. narodnosti ili naroda koji zahteva otcepljenje organizuje referendum za naciju.tre}i program LETO–JESEN 2009. 204. godine. (c) kada je zahtev za otcepljenje podr`an od proste ve}ine glasova na referendumu. 203. narodnosti ili naroda koji se opredelio za otcepljenje i 159 Ustav Burmanskog saveza. (b) kada Savezna vlada unutar perioda od tri godine po dobijanju odluke zakonodavnog tela nacije. Pravo na otcepljenje ne}e biti upra`njavano u periodu od deset godina od datuma kada ovaj Ustav stupi na snagu. odeljak 1. 205. Prema Ustavu iz 1994. Predmet odredbi ovog poglavlja. 160 Ustav Socijalisti~ke Republike Saveza Burma. septembar 1947. (2) ^elnik doti~ne dr`ave treba da obavesti predsednika o svakoj takvoj rezoluciji koja je usvojena u Savetu i da po{alje kopiju takve rezolucije koju je overio Predsedavaju}i saveta u kojem je usvojena. Predsednik }e imenovati Plebiscitarnu komisiju sastavljenu od jednakog broja ~lanova koji predstavljaju Savez i dr`avu na koju se odnosi kako bi se vr{io nadzor javnog izja{njavanja. narodnost ili narod koji zahteva otcepljenje. 206. uprkos slo`enim proceduralnim pravilima koja je svakako trebalo da u~ini ovo pravo gotovo neprimenljivim. decembar 1994.

167 Heraclides. Duh Pandorine kutije bila je na`alost stvarnost u slu~aju biv{e Jugoslavije. ^lan 47. 8. Kitsa i Nevisa jem~i pravo Nevisa da se otcepi od federacije ukoliko dve tre}ine ve}ine ostrvskog stanovni{tva na lokalnom referendumu glasa u korist nezavisnosti. decembar 1994. decembar 1994. sopstvenu dr`avu. odeljak 5.“163 Tvorci Ustava nisu zaboravili da defini{u izraz „nacije. ali bez ograni~enja: „Nacije. decembar 1994. kada jednom po~ne. godine ipak bili izuzeci i zbog ~ega su dr`ave nesklone da odobre ~ak i neko ograni~eno pravo na otcepljenje. 166 Odeljak 113 (1) Ustava isti~e: „Zakonodavstvo ostrva Nevis mo`e da preduzme mere da ostrvo Nevis okon~a postoje}u federaciju sa ostrvom Sveti Kristofer i shodno tome da prestane dejstvo ovog ustava na ostrvu Nevis“.STUDIJE Entiteti koji u`ivaju pravo na otcepljenje navedeni su u ~lanu 47. Kitsa i Nevisa iz 1983.167 162 163 ^lan 39. odeljak 5.164 (e) kada je imovina podeljena u skladu sa zakonom. zajedni~ki jezik. godine. Ustav Etiopije. ogleda se u strahu da. 165 ^lan 39. koja se ironi~no nazivaju i balkanizacijom: Postoji mnogo va`nih razloga zbog kojih bi samoopredeljenje trebalo od sada zauvek da ostane ograni~eno na kolonijalne entitete.1. taj proces bi mogao da se nastavi u nedogled i da prouzrokuje nestabilnost i sasvim izvesno da pove}a broj etni~kih sukoba. odeljak 1. The Self-Determination of Minorities in International Politics. veru u me|usobnu povezanost i identitet.1–5. Ustav Sv. odeljak 2.4. 8. 8. po svoj prilici s namerom da se izbegnu poku{aji otcepljenja. poja~avaju}i strahovanja dr`ava od otcepljenja.162 337 Ustav Etiopije istovremeno jem~i izda{na prava manjina. Ustav Etiopije. referendum o odvajanju Nevisa od Svetog Kitsa imao je za ishod 2 427 potvrdnih glasova i 1 498 protiv. narodnosti i narodi unutar dr`ave prema pod~lanu (1) ovog ~lana ima}e pravo da uspostave. narodnosti i narod“ koji opisuju kao „zajednicu“ sa slede}im osobinama: Narod koji ima zajedni~ku kulturu koja odra`ava o~iglednu jednolikost ili sli~nost obi~aja. Razlog zbog kojeg su novi Ustav Etiopije i Ustav Sv. kao i zajedni~ku svest ve}ine koja `ivi unutar zajedni~ke teritorije. moglo bi da ohrabri zahteve za otcepljenjem ad absurdum. Ustav Etiopije. Ukoliko bi se vratilo svom izvornom smislu kao prevashodno pravu na otcepljenje. u bilo kom trenutku. Ustav Etiopije. {to verovatno ne bi ostavilo nijednu postoje}u dr`avu netaknutom. ne uspev{i da ostvari potrebnu dvotre}insku ve}inu.166 Desetog avgusta 1983.165 Na sli~an na~in. . decembar 1994. The Federation of Saint Christopher and Nevis Constitutional Order of 1983. 164 ^lan 39. 8. Videti. Ishod bi mogao biti haoti~an. 27.

„Should Constitutions Protect the Right to Secede? A Reply to Weinstock. Sunstein. Journal of Political Philosophy 9. 182–203: 196–197. – strah od ’nasukanih ve}ina’ u slu~ajevima gde je teritorija koja se otcepljuje ekonomski ili strate{ki presudna za prvobitnu dr`avu. – strah za manjine zarobljene unutar dr`ave koja se otcepljuje. 170 Isto. ali koja bi mogu}im secesionistima ote`ala ili poskupela upu{tanje u borbu za otcepljenje kada takve okolnosti nisu na snazi“. „Constitutionalizing the Right to Secede“. dramati~no pove}alo uloge u svakodnevnim po- – strah od beskrajnog deljenja. Pored pravnih argumenata protiv otcepljenja. Secession: The Legitimacy of Self-Determination.170 S druge strane. Bele{ka: Bu{etov stav je ovde sa`eo Heraklidis The Self-Determination of Minorities in International Politics.“ Journal of Political Philosophy 9. – strah od toga kakve bi posledice takvo pravo moglo imati na demokratsko ure|enje..168 168 Buchheit. i mogu}e razorniji na~in“.tre}i program LETO–JESEN 2009. umanjilo bi mogu}nost otcepljenja i otklonilo jedno od glavnih izvora nezadovoljstva koje nacionalne manjine gaje prema dr`avi kojoj pripadaju. Prvo. slede}e razloge je pridodao strahu od balkanizacije: Pravnici su zauzeli opre~ne stavove prema ustavnom ure|ivanju otcepljenja. Danijel Vajnstok podr`ava razvoj ustavnog prava na otcepljenje. smanjilo izglede za kompromise i dogovore u vladi. a koje se potom verovatno ne mogu otcepiti. Kas San{tajn ukazuje na to da bi „samo postojanje prava na otcepljenje podstaklo secesionisti~ke pobude – ~ine}i polaganje prava na prepu{tanje teritorija verovatnijim i u~estalijim“. br. a to ~esto nisu ni same secesionisti~ke teritorije. 350–355: 355. „naime da im ona osporava dru{tveni polo`aj koji bi im omogu}io da sami za sebe odlu~e da li da ostanu ili da se otcepe. 171 Cass R.169 Prema Vajnstokovom mi{ljenju. ustavno pravo na otcepljenje donelo bi dve osnovne dobiti. 169 Daniel Weinstock. . 338 Bjukajt je razradio mogu}e negativne posledice otcepljenja. time bi se omogu}ilo „sredstvo za nadgledanje procesa koji bi se i u suprotnom svakako desio na mnogo manje kontrolisan. 28. pru`aju}i manjinama priliku za stalno ucenjivanje – pretnju otcepljenjem ako se njihove `elje ne usli{e.. s obzirom na to da je tek nekolicina dr`ava etni~ki homogena. br. izrazitu ve}inu.“ Drugo. 3 (2001). 202. propra}en razra|enom procedurom koja bi priznala „stabilnu. – opasnost od ra|anja neodr`ivih i naro~ito malih entiteta koji bi se oslanjali na zna~ajnu me|unarodnu pomo}.171 San{tajn tvrdi da bi ustavno ure|enje prava na otcepljenje: pove}alo rizike od etni~ke i frakcijske borbe. 2 (2001).

i.“ Wayne Norman.172 339 Istovremeno.175 a da oni koji se pozivaju na „pravo“ na samoopredeljenje zgodno postaju nesvesni ~injenice da samoopredeljenje ne mora da podrazumeva potpuni suverenitet. ur. Sovereignty. 95. and Self-Determination: The Accommodation of Conflicting Rights. 173 Ovo mi{ljenje delio je i Vejn Norman: „Ako }e se secesionisti~ka politika svakako desiti. London: New York University Press.173 Dodala bi kao rezervu i zahtev da vlada u svim pogledima po{tuje Ustav. „Domesticating Secession“. Politi~ke posledice na~ela o samoopredeljenju u korenu su njegove nejasne pravne formulacije. Sunstein. Designing Democracy.174 liti~kim odlukama. What Constitutions Do (New York: Oxford University Press. Dr`ave. a uz to i sposobnost vlasti da pravno kontroli{e postupak otcepljenja. ustavno pravo na otcepljenje moglo bi da ima koristi koje je prikazao Vajnstok i da izbegne opasnosti koje je realisti~no prikazao San{tajn ukoliko se procedura pa`ljivo objasni.STUDIJE Prema mom mi{ljenju. Umesto toga. 2003). autoritet koji nosi odredba o otcepljenju tako|e se krnji. Nomos XLV: Yearbook of the American Society for Political and Legal Philosophy (New York. a me|unarodna na~ela koja navodno podsti~u otcepljenje imaju suprotno dejstvo: ona ugro`a172 Cass R. stvorilo opasnost od ucene. uvelo neodgovaraju}a i nelegitimna razmi{ljanja u ove odluke. 2001). zastupaju}i konzervativni stav. nisu prihvatile izazov za ozakonjavanje otcepljenja. 193–237: 210. Autonomy. prora~unatog pona{anja i iskori{}avanja. 27. Ukoliko vlada prekr{i Ustav u bilo kojem podru~ju. . bolje je da se to dogodi u okviru vladavine prava – naro~ito ukoliko dobro sro~ena odredba o otcepljenju zaista otkloni motivaciju za priklanjanje secesionisti~koj politici. A opet zna~enje i sadr`aj tog prava i dalje su jednako nejasni i neprecizni kao kada je ono progla{eno od strane predsednika Vudroa Vilsona i drugih u Versaju. 174 Hannum. Kao {to Hanum prime}uje: Verovatno nijedna savremena norma me|unarodnog prava nije bila tako energi~no promovisana i {iroko prihva}ena kao pravo svih naroda na samoopredeljenje. Stephen Macedo i Allen Buchanan. najuop{tenije govore}i. 352. 175 Buchanan. Secession and Self-Determination. Bjukenan tvrdi da „moralna privla~nost na~ela o samoopredeljenju zavisi upravo od njegove neodre|enosti“. one obi~no sputavaju razvoj na~ela samoopredeljenja u op{teprihva}eno na~elo ostavljaju}i glavni sastojak njegove odrednice – „narode“ – nerazja{njenim. ugrozilo mogu}nosti za dugoro~no samoupravljanje. Takvo Bjukenanovo realisti~no tuma~enje navelo je Patrika Tornberija da kritikuje svaki razvoj prava na otcepljenje: Za ve}inu grupa otcepljenje je neki neostvarivi san. „The Morality of Secession“.

tre}i program

LETO–JESEN 2009.

340

Mnogi drugi zastupnici ljudskih prava i prava manjina tako|e su se usredsredili na nesecesionisti~ke oblike na~ela o samoopredeljenju, vra}aju}i se na Vilsonovu viziju o unapre|ivanju demokratije kroz samoopredeljenje.177 Kao {to je prethodno izneto, takva primena na~ela o samoopredeljenju je bila op{ta praksa dr`ava. ^ak je i Me|unarodni sud pravde u Savetodavnom mi{ljenju za Zapadnu Saharu izbegao pominjanje nezavisnosti, dok je samoopredeljenje jasno odredio kao potrebu da se obrati pa`nja na slobodno izra`enu volju naroda.178 Sud je dalje prihvatio da „pravo na samoopredeljenje dopu{ta Generalnoj skup{tini jednu meru diskrecije u odnosu na oblike i procedure putem kojih to pravo treba mo`e biti ostvareno“.179 Nesecesionisti~ki oblici samoopredeljenja kao {to su ljudska prava i grupna prava razvili su se brzim koracima posle Drugog svetskog rata. Poseban napredak je ostvaren tokom dve prethodne dekade u sklopu Saveta Evrope i Evropske unije (EU), {to je od zna~aja za biv{u Jugoslaviju, ~iji su raniji pripadnici postali ~lanovi Saveta Evrope i te`e da se pridru`e Evropskoj uniji. Pravno gledano manjine nisu narodi, izuzev u nejasnoj pravnoj oblasti unutra{njeg samoopredeljenja, koju je Pomerans opisao kao „izbor `eljenog sistema vlasti“.180 Kaseze na sli~an na~in obja{njava unutra{nje pravo na samoopredeljenje, dodaju}i da narod ne bi trebao biti u mogu}nosti samo da izabere, ve} i da zadr`i oblik uprave koji je odabrao“.181 Sudija Higins iz Me|unarodnog suda pravde poricala je pravo manjina na samoopredeljenje, tvrde}i da „’narode’ treba shvatiti u smislu
Patrick Thornberry, „The Democratic or Internal Aspects of SelfDetermination with Some Remarks on Federalism“, u Modern Law of SelfDetermination, ur. Christian Tomuschat, Developments in International Law (Dordrecht; Boston: M. Nijhoff Publishers, 1993), 118–119. 177 Videti raspravu koja sledi. 178 Zapadna Sahara, Savetodavno mi{ljenje, ICJ Reports 1975, odeljak 59; i videti odeljke 54–59, 162. 179 Isto, odeljak 12. 180 Pomerance, Self-Determination in Law and Practice: The New Doctrine in the United Nations, 37. 181 Cassese, „The Helsinki Declaration and Self-Determination“, 89.
176

vaju vlasti i odvla~e pa`nju od mnogo korisnijih mehanizama za za{titu grupnih prava.176

Prava manjina

STUDIJE

svih naroda na odre|enoj teritoriji“, zbog ~ega „manjine kao takve nemaju pravo na samoopredeljenje“.182 Mnogi pravnici su kritikovali ovaj stav, a on je i u suprotnosti s odlukom Vrhovnog suda Kanade iz 1998. godine koja se temelji na pretpostavci da je „potpuno jasno da narod mo`e obuhvatati samo deo stanovni{tva postoje}e dr`ave“, dalje ukazuju}i da stanovni{tvo francuskog govornog podru~ja iz Kvebeka deli mnoge zajedni~ke osobine, kao {to su op{ti jezik i kultura, koje se mogu uzeti u obzir prilikom utvr|ivanja da li se odre|ena grupa smatra narodom.183 Ova linija razdvajanja – bila ona stvarna ili zami{ljena – izme|u naroda, „nosioca politi~kih prava na samoopredeljenje“ i manjina, „su{tinskih nosioca samo kulturnih prava“,184 izaziva ve}inu secesionisti~kih sukoba. Izu~avanje razvojnog puta prava manjina stoga mo`e da omogu}i bolje razumevanje zahteva za otcepljenje, uz mogu}nost dobijanja uvida u na~ine re{avanja etni~kih sukoba unutar postoje}ih granica jedne dr`ave. Ne postoji op{teprihva}ena definicija „manjina“. ^ak ni Deklaracija UN iz 1992. godine o Pravima pripadnika nacionalnih ili etni~kih, verskih i jezi~kih manjina185, nije pru`ila definiciju, ve} je jednostavno opisala „manjinu“ pridevima „nacionalna ili etni~ka, verska ili jezi~ka“. Razumska definicija bila bi jedna broj~ano manja, nepreovla|uju}a grupa koja se odlikuje zajedni~kim etni~kim, rasnim, verskim i jezi~kim osobinama.186 Zauzvrat, pravo manjina moglo bi se objasniti kao pravo na samoodr`anje – koje sadr`i fizi~ku i kulturnu komponentu: „dva zajedni~ka prava koja su prema op{tem me|unarodnom zakonu istovetna za sve manjine: pravo na fizi~ko postojanje i pravo na o~uvanje posebnog identiteta“.187 Istorija je ta koja neprestano isti~e va`nost zajedni~kih prava. Svedo~anstva iz pro{losti su sramotna, u kojima genocid nad Jevrejima i Jermenima predstavlja neke od najpotresnijih primera. Narod bri`ljivo neguje kulturu zato {to je ona su{tinski deo identiteta koji je zasnovan
Rosalyn Higgins, Problems and Process, International Law and How We Use It (Oxford: Clarendon Press, 1994), 124. 183 Reference re: Secession of Quebec (1998) 161 DLR (4) 437, odeljci 124–125. 184 Christian Tomuschat, ur., Modern Law of Self-Determination, Developments in International Law 16 (Dordrecht; Boston: M. Nijhoff Publishers, 1993), 15. 185 Rezolucija Generalne skup{tine UN 47/135, 8. decembar 1992. godine. 186 Hannum, Autonomy, Sovereignty, and Self-Determination: The Accommodation of Conflicting Rights, 50. 187 Yoram Dinstein, „Collective Human Rights of Peoples and Minorities“, International and Comparative Law Quarterly, br. 102 (1976): 118.
182

341

tre}i program

LETO–JESEN 2009.

342

na „pripadnosti, a ne na... dostignu}u“.188 Ova se}anja su toliko jaka da su ljudi spremni da `rtvuju ne samo svoju li~nu slobodu, ve} i sopstveni `ivot kako bi spasili svoje istorijsko nasle|e i sa~uvali svoj etni~ki karakter. Kao {to Avi{i Margalit i D`ozef Raz obrazla`u, nedovoljno uva`avanje jedne kulture ugro`ava dostojanstvo i samopo{tovanje njenih pripadnika:
Li~no dostojanstvo i samopo{tovanje zahteva da grupe, ~ijim ~lanstvom se doprinosi ose}aju identiteta pojedinca, budu op{te uva`ene a ne da postanu predmet poruge, mr`nje, diskriminacije ili progona.189

Manjine su se na{le u opasnosti prilikom uspona nacionalnih dr`ava koje su ustanovile vladavinu ve}ine. Kao {to Karlajl Mekartni zastupa: „Problemi na{eg doba proizlaze iz savremenog poimanja nacionalne dr`ave: iz poistove}ivanja politi~kih ideala stanovnika jedne dr`ave sa nacionalno-kulturnim idealima ve}ine.“190 Dodatna modernizacija dr`ave, dok ja~a vladavinu ve}ine, tako|e podsti~e pokret za unapre|ivanje prava manjina.
Prava promena kod manjina dogodila se kada je vladavina plemstva okon~ana i zapo~eo postupak planske centralizacije. Objedinjene nacionalne institucije koje su tada za`ivele bile su, naravno, oblikovane na osnovu potreba ve}ine, a od manjina se zahtevalo da svoje obi~aje prilagode drugima.191

Me|unarodna za{tita manjina vu~e korene od Augsburg{kog mira iz 1555.192 i Vestfalskog mira iz 1648. godine koji su odobrili odre|ene verske slobode.193 Be~ki kongres iz 1815. godine194 i Berlinski
Avishai Margalit i Joseph Raz, „National Self-Determination“, u The Rights of Minority Cultures, ur. Will Kymlicka (Oxford, New York: Oxford University Press, 1995), 84. 189 Isto, 87. 190 Macartney, National States and National Minorities, 450. 191 Isto, 40. 192 Janusz Symonides, „A Protective Framework“, UNESCO Courier, jun 1993, 44. 193 Videti Mirovni sporazum izme|u Svetog Rimskog carstva i Kraljevine Francuske i njihovih saveznika [Peace Treaties of Westphalia¹ 24. oktobar 1648. godine. 194 Be~ki kongres navodi se kao primer prvog zvani~nog priznavanja odre|enih ’nacionalnih’ prava; ’Poljaci, koji su podanici Rusije, Austrije i Pruske, dobi}e Predstavni{tvo i Nacionalne isnstitucije, prilago|ene prema stepenu odre|enog politi~kog zna~aja, tako da }e svaka Vlada kojoj pripadaju prosuditi na koji na~in i koje pogodnost da im odobri’. Op{ti sporazum izme|u Velike Britanije, Austrije, Francuske, Portugalije, Pruske, Rusije, [panije i [vedske, potpisan 9. juna 1815, ~lan 1, ponovo prikazan u Edward Cecil Hertslet, The Map of Europe by Treaty (1875), 208
188

STUDIJE

ugovor iz 1878. godine195 tako|e su obezbedili neku vrstu za{tite za manjine196, ali sveobuhvatnije mere razvijene su tek sa osnivanjem Dru{tva naroda i usvajanjem pojedinih „manjinskih sporazuma“ krajem Prvog svetskog rata. Zakonodavne mere s ciljem za{tite manjina nametnute su nekolicini odabranih dr`ava, neobavezuju}i nijednu od Velikih sila. Za{tita je obuhvatala verske, jezi~ke i kulturne aktivnosti197, nepodrazumevaju}i nikakvu {iru politi~ku autonomiju, osim u posebnim slu~ajevima Dancinga, Memela i Gornje [lezije.198 Velike sile imale su isklju~ivo pravo da same odlu~e o na~inu sprovo|enja prava na samoopredeljenje. Sistem sporazuma o manjinama uveden posle Prvog svetskog rata bio je nedelotvoran, s obzirom na to da manjine nisu imale locus standi pred Savetom i nisu mogle li~no da iznesu svoj slu~aj pred Dru{tvom naroda. Predate peticije su retko razmatrane – „ukupno 521 peticija je primljeno u periodu od 1929. do 1939. godine, od kojih je 225 bilo neprihvatljivo za razmatranje“.199 Poslednje godine (1939), primljena su samo ~etiri zahteva, od kojih su tri bila odba~ena zbog neosnovanosti za razmatranje. Smanjenje broja peticija „odslikavalo je i slabljenje samog re`ima sporazuma o manjinama“.200 Stalni sud me|unarodne pravde (SSMP) pri Dru{tvu naroda, objavio je vi{e mi{ljenja navode}i gde su dr`ave prekr{ile na~elo o jednako195 Sporazum izme|u Velike Britanije, Austrougarske, Francuske, Nema~ke, Italije, Rusije i Turske (Berlin), 13. jul 1878, 153 CTS 171–191. 196 Videti, na primer, ~lan XLIV Sporazuma izme|u Velike Britanije, Austrougarske, Francuske, Nema~ke, Italije, Rusije i Turske (Berlinski ugovor), 13. jul 1878: „U Rumuniji razlike u verskim ube|enjima i ispovestima ne}e biti navedene protiv bilo koje osobe kao osnov za izuze}e ili nepodobnost u pitanjima vezanim za u`ivanje odre|enih gra|anskih ili politi~kih prava, dobijanje javnih poslova, polo`aja ili po~asti, ili za bavljenje drugim zanimanjima i delatnostima, na bilo kom mestu ma koje ono bilo.“ 197 Videti, na primer, ~lan 8, Sporazuma izme|u Saveznika i udru`enih sila, s jedne strane, i Dr`ave Srba, Hrvata i Slovenaca, s druge strane [Sporazum o manjinama u Jugoslaviji¹ (Sen @erman-en-Le, 10. septembar 1919, stupio na snagu 16. jula 1920): „Srpsko-hrvatsko-slovena~ki gra|ani koji pripadaju rasnim, verskim ili jezi~kim manjinama u`iva}e isti odnos i sigurnost u zakonu i na delu kao i drugi srpsko-hrvatsko-slovena~ki gra|ani. U su{tini, ima}e jednaka prava da uspostave, rukovode i nadgledaju o sopstvenom tro{ku dobrotvorne, verske i dru{tvene ustanove, {kole i druge obrazovne ustanove, sa pravom da koriste svoj jezik i da u tom pogledu slobodno upra`njavaju svoju veru.“ 198 Versajski mirovni sporazum, 28. jun 1919 (videti naro~ito odeljke VII, VIII, X i XI). 199 Jones, 614. 200 Musgrave, Self-Determination and National Minorities, 55.

343

tre}i program

LETO–JESEN 2009.

344

sti, od kojih su najpoznatiji slu~ajevi Nema~kih naseljenika u Poljskoj201 i Manjinskih {kola u Albaniji.202 Na`alost, u ve}ini slu~ajeva kada su narodi dolazili u sukob sa dr`avom, pomerali su se ljudi a ne granice. Posle Prvog svetskog rata, do{lo je do zamene gr~kog i turskog stanovni{tva, a nakon Drugog svetskog rata Nemci su izba~eni iz ve}ine isto~noevropskih dr`ava. Odre|eni bilateralni sporazumi o za{titi manjina, kao {to je sporazum izme|u Austrije i Italije u vezi sa obla{}u Ju`nog Tirola203 ili sporazum izme|u Italije i Jugoslavije u vezi sa Slobodnom teritorijom Trsta204, sklopljeni su posle Drugog svetskog rata, ali su svi oni bili kratkog veka. Jugoslavija, koja se tada zvala Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca, svojevremeno je odbila da obezbedi manjinsku za{titu za Rumune iz timo~ke doline i za Italijane s dalmatinske obale, ali je prihvatila „da svojim muslimanima dopusti da re{e pitanje porodi~nog prava i li~nog polo`aja u skladu sa njihovim obi~ajima, da osigura naimenovanje za Reis-Ul-Ulema, i da za{titi d`amije, groblja i drugo, da prizna i obezbedi objekte za postoje}e vakife, te da dopusti uspostavljanje novih ustanova ove vrste“.205 Prema Vilu Kimliki, i liberalni individualizam i socijalisti~ki internacionalizam doveli su do uskra}ivanja odre|enih prava manjinskim kulturama, „{to je pogor{ano kroz etnocentri~ko omalova`avanje manjih kultura, i verovanje da napredak zahteva njihovo utapanje u ve}e kulture“.206 Kimlika citira D`ona Stjuarta Mila i Fridriha Engelsa kako bi potkrepio svoje tvrdnje. Mil hvali asimilaciju „jednog inferiornog i mnogo nazadnijeg dela ljudskog dru{tva“ navode}i primer kako su Bretonci stekli francusku nacionalnost ili Vel{ani i [koti postali ~lanovi britanske nacije.207 Engels govori sa jo{ vi{e nipoda{tavanja o manjim nacijama i naziva ih „etni~kim otpadom“ ~ije postojanje predstavlja „protest protiv velike istorijske revolucije“.208 Efraim Nimni sa`ima Engelsov pristup na
201 202 203

Macartney, National States and National Minorities, 248–252. Will Kymlicka, ur., The Rights of Minority Cultures (Oxford, New York: Oxford University Press, 1995), 5. 207 John Stewart Mill, „Considerations on Representative Government“, u Utilitarianism, on Liberty, Considerations on Representative Government, ur. H. B. Acton (London: J. M. Dent and Sons, 1972), 395. 208 Friedrich Engels, „Hungary and Panslavism,“ u Marx and Engels, the Russian Menace in Europe, ur. Paul Blackstock and Bert Hoselitz (Glencoe: Free Press, 1952).
205 206

1975.

204

(1923) Izve{taj SSMP, Serija B, br. 6. (1935) Izve{taj SSMP, Serija A/B, br. 64. Sporazum Gruber – De Gasperi, septembar 1946. Sporazum o miru sa Italijom, Pariz, 10. februar 1947; Osimski sporazum,

STUDIJE

slede}e: „Dr`avna centralizacija i nacionalno objedinjavanje uz doslednu asimilaciju manjih nacionalnih zajednica bili su jedini odr`ivi put ka du{tvenom napretku“.209 Ipak, Erik J. Hobsbaum upozorava da bi bilo koje kritikovanje ovog uverenja bio ’~ist anahronizam’210, jer je ono predstavljalo preovla|uju}i stav tokom XIX veka. Otuda proizlazi zaklju~ak da je etnocentri~ki nacionalizam, pre nego ideologija, spre~ila raniji razvoj manjinskih prava.211 Povelja UN ne sadr`i nijednu odredbu koja se izri~ito bavi pravima manjina i nagla{ava (pojedina~na) ljudska prava i zajedni~ka prava svih „naroda“ na samoopredeljenje.212 Ni Op{ta deklaracija o ljudskim pravima, koju je Generalna skup{tine UN usvojila 1948. godine213, ne pominje izri~ito prava manjina i podra`ava op{ti stav da se ovo pitanje nalazi u domenu pravne nadle`nosti svake dr`ave. Zapravo, ~lan o manjinama nije bio obuhva}en nacrtom deklaracije, s obzirom na to da je Komisija za ljudska prava glasala protiv ovog propisa uprkos tome {to su upotrebljeni bla`i pravni izrazi:
U naseljenim dr`avama sa jasno odre|enim etni~kim, jezi~kim ili verskim grupama koje se o~igledno razlikuju od ostatka stanovni{tva i koje `ele da im se posveti druga~iji odnos, osobe koje pripadaju takvim grupama ima}e pravo sve dok je u saglasnosti s javnim poretkom i redom da uspostave i neguju svoje {kole i kulturne ili verske institucije, i da koriste sopstveni jezik i pismo u {tampi, na javnim skupovima, i pred sudovima i drugim nadle`nim organima dr`ava, ako tako odaberu.214

345

Ovaj ~lan je za`iveo tek pola veka kasnije kao Preporuka o pravima manjina koju je donela Parlamentarna skup{tina Saveta Evrope.215 Predstavnik Jugoslavije obrazlo`io je da se manjine moraju za{tititi od opasnosti od ’gubljenja svojih nacionalnih osobina’, tvrde}i da pojedinac ne mo`e da u`iva ljudska prava u bilo kojem sadr`ajnom smislu a da nije na odgovaraju}i na~in priznata etni~ka zajednica kojoj pripada.216 U svetlu kasnijeg raspada, krajnje je ironi~no da je Jugoslavija
Ephraim Nimni, „Marx, Engels, and the National Question“, u The Rights of Minority Cultures, ur. Will Kymlicka (Oxford, New York: Oxford University Press, 1995), 61. 210 Eric J. Hobsbawm, Nations and Nationalism since 1780: Programme, Myth and Reality, Cambridge: Cambridge University Press, 1990, p. 35. 211 Videti Kymlicka, ur., Introduction, The Rights of Minority Cultures, 6. 212 Hannum, Autonomy, Sovereignty, and Self-Determination, 57. 213 Rezolucija Generalne skup{tine UN 217 A (III), 10. decembar 1948. 214 UN, Doc E/CN.4/SR.52, 9. 215 Recommendation 1134 (1990) on the Rights of Minorities, Council of Europe, Parliamentary Assembly, 1. oktobar 1990 (~etrnaesto zasedanje). 216 OR-GA, Prvo zasedanje, Deo II, Pregled zapisa sa zajedni~kog zasedanja Prvog i [estog odbora, 25. novembar 1946, 9.
209

tre}i program

LETO–JESEN 2009.

346

uvek bila na braniku za{tite ljudskih prava, a da je nekada{nji Sovjetski Savez izneo predlog za uklju~ivanje na~ela o samoopredeljenju u Op{tu deklaraciju o ljudskim pravima UN, koji je bio odbijen, i uklju~ivanje u Me|unarodni ugovor o dru{tvenim i politi~kim pravima, koji je bio prihva}en zahvaljuju}i podr{ci afri~kih, azijskih i latino-ameri~kih dr`ava, a uprkos protivljenju kolonijalnih zemalja kao {to su Francuska, Velika Britanija i Belgija.217 Dok je Sovjetski Savez podr`avao prava manjina, Sjedinjene Ameri~ke Dr`ave su predvodile zemlje koje su se protivile zasebnim manjinskim pravima, ~emu se pridru`ila i ve}ina zemalja Ju`ne Amerike, Zapadne Evrope i Britanskog Komonvelta.218 Ove takozvane useljeni~ke zemlje tvrdile su da nemaju manjine i da po{to manjine ne predstavljaju op{ti problem takvo pravilo ne bi trebalo da bude uklju~eno u Deklaraciju.219 Fizi~ko, ali ne i kulturno odr`avanje manjina ustanovljeno je Konvencijom o spre~avanju i ka`njavanju zlo~ina genocida, koja je usvojena 1948. godine, a stupila na snagu 1951.220 ^lan II Konvencije {titi „nacionalne, etni~ke, rasne ili verske grupe“ od genocida. UNESKO je 1960. godine usvojio Konvenciju protiv diskriminacije u obrazovanju221, priznaju}i pravo ~lanovima nacionalnih manjina da imaju svoje {kole, kao i da koriste ili dr`e nastavu na svom jeziku. Ipak, ~ak je i ova konvencija imala ograni~avaju}u klauzulu, stupaju}i na snagu samo ako to dozvoljava prosvetna politika doti~ne dr`ave:
217 Videti, Musgrave, Self-Determination and National Minorities, 67; Antonio Cassese „The Self-Determination of Peoples“, The International Bill of Rights: the Covenant on Civil and Political Rights, ur. Louis Henkin (New York: Columbia University Press, 1981), 92. 218 Inis L. Claude, National Minorities; an International Problem (New York: Greenwood Press, 1969), 166. 219 Thornberry, International Law and the Rights of Minorities, 136. Napomena: Francuska je tako|e tvrdila da nema manjine pri kasnijem ogra|ivanju u odnosu na ~lan 27 iz Ugovora o gra|anskim i politi~kim pravima: „^lan 2 (Ustava Francuske) objavljuje da }e Francuska biti Republika, nedeljiva, sekularna, demokratska i gra|anska. Da }e osigurati jednakost svih gra|ana pred zakonom, bez razlike... ili porekla, rase ili vere. Da }e po{tovati sva uverenja. Zbog toga {to osnovna na~ela javnog prava zabranjuju pravljenje razlika izme|u gra|ana na osnovu njihovog porekla, rase ili vere, Francuska je zemlja u kojoj nema manjina i, kao {to je istaknuto u Francuskoj deklaraciji, ~lan 27 nije primenjiv sve dok se ti~e Republike.“ CCPR/C/22/Add.2. 220 Rezolucija Generalne skup{tine UN 260 (III), 9. decembar 1948, stupila na snagu 12. januara 1951. godine. 221 Generalna konferencija Ujedinjenih nacija o obrazovnim, nau~nim i kulturnim organizacijama, Konvencija protiv diskriminacije u obrazovanju, usvojena 14. decembra 1960, na snagu je stupila 22. maja 1962.

STUDIJE

Konvencija o pravima deteta iz 1989. godine223, koja je jednoglasno usvojena i od tada je potpisalo 194 zemlje224, tako|e pominje obrazovanje. ^lan 29 usmerava obrazovanje deteta ka „razvoju po{tovanja prema detetovim roditeljima, njegovom ili njenom kulturnom identitetu, prema nacionalnim vrednostima zemlje u kojoj dete `ivi, zamlje iz koje on ili ona mo`da vodi poreklo i prema civilizaciji razli~itoj od sopstvene.“225 Konvencija tako|e podsti~e toleranciju prema razli~itosti: „Priprema deteta za odgovoran `ivot u slobodnom dru{tvu, u duhu razumevanja, mira, trpeljivosti, jednakosti polova, i prijateljstva me|u svim narodima, etni~kim, nacionalnim i verskim grupama, kao i prema domoroda~kom stanovni{tvu.“226 Jedini pravni dokument koji posebno obra}a pa`nju na pitanje prava manjina jeste ~lan 27 Pakta o gra|anskim pravima, iz 1966. godine. U stvari, posle gotovo pedeset godina, to je jedina ugovorna odredba UN koja se bavi pravima manjinskih grupa:
U dr`avama gde postoje etni~ke, verske ili jezi~ke manjine, lica koja pripadaju tim manjinama ne mogu biti li{ena prava da imaju u zajednici s drugim ~lanovima grupe, sopstveni kulturni `ivot, da ispovedaju svoju veroispovest i obavljaju verske du`nosti, ili da upotrebljavaju svoj jezik.227

Neophodno je priznati pravo pripadnicima nacionalnih manjina da sprovode sopstvene obrazovne aktivnosti, uklju~uju}i rukovo|enje {kolama i, u zavisnosti od prosvetne politike svake pojedina~ne dr`ave, da koriste ili dr`e nastavu na svom jeziku.222

347

Izraz koji se ovde koristi „lica koja pripadaju tim manjinama“ odra`ava preovla|uju}e individualisti~ko gledi{te po pitanju prava manjina. Tako|e, ovaj ~lan ne pominje politi~ka prava. Nastoje}i da stvori mnogo delotvorniju zakonsku podlogu u vezi sa pravima manjina, Ujedinjene nacije su ustanovile Potkomisiju za spre~avanje diskriminacije i za{titu manjina, koja je kasnije predlo`ila pipremu izrade Deklaracije o pravima manjina. Jugoslavija je 1979. godine podnela Komisiji nacrt Deklaracije. Taj nacrt je potom prepravljen i
Isto, ~lan 5(v) [naglasila autorka¹. Rezolucija Generalne skup{tine UN 44/25, 20. novembar 1989, stupila na snagu 2. septembra 1990, u skladu sa ~lanom 49. 224 Sjedinjene Ameri~ke Dr`ave i Somalija nisu potvrdile Konvenciju, a Somalija je najavila da }e to uraditi. 225 Rezolucija Generalne skup{tine UN 44/25, 20. novembar 1989, stupila na snagu 2. septembra 1990, u skladu sa ~lanom 49, ~lan 29 (d). 226 Rezolucija Generalne skup{tine UN 47/135, 8. decembar 1992. 227 Rezolucija Generalne skup{tine UN 2200 (XXI), 16. decembar 1966. godine. Pakt o gra|anskim pravima stupio je na snagu 23. marta 1976. godine.
222 223

tre}i program

LETO–JESEN 2009.

348

iznova podnet 1981. godine, kada je prosle|en radnoj grupi Komisije, koja nikada nije postigla saglasnost u vezi s definicijom manjine. Najzad, godine 1992, Generalna skup{tina je usvojila Deklaraciju o pravima osoba koje pripadaju nacionalnim ili etni~kim, verskim ili jezi~kim manjinama.228 Ova deklaracija utvr|uje odgovaraju}e obaveze za dr`ave da za{tite manjine stvaranjem uslova u kojima manjine mogu da o~uvaju i dalje razviju svoj identitet229, „izuzev gde odre|ena delovanja kr{e nacionalno pravo i u suprotnosti su sa me|unarodnim standardima.“230 [tavi{e, Deklaracija upu}uje na u~e{}e manjina u politi~kom i privrednom `ivotu dr`ave:
... 2. Osobe koje pripadaju manjinama imaju pravo da delotvorno u~estvuju u kulturnom, verskom, dru{tvenom, privrednom i javnom `ivotu. 3. Osobe koje pripadaju manjinama imaju pravo da delotvorno u~estvuju u odlukama na nacionalnom i, gde je to prikladno, oblasnom nivou koje se ti~u manjine kojoj pripadaju ili oblasti u kojoj `ive, na na~in koji nije u neskladu s nacionalnim zakonodavstvom.231

Jedini izuzetak u jedinstvenom pristupu ove Deklaracije jeste ~lan 1:

Ostala pravna sredstva UN koja se odnose na za{titu manjina uklju~uju i Me|unarodnu konvenciju o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije233, koja je stupila na snagu 1969. godine i koju su potpisale 173 dr`ave, i Deklaraciju o ukidanju svih oblika netrpeljivosti i diskriminacije zasnovane na veri ili uverenju, koju je Generalna skup{tina UN usvojila 1981. godine.234 Uz to, prava manjina su za{ti}ena na osnovu vi{e op{tih propisa o ljudskim pravima. Svojinska i ugovorna prava pojedinaca, na primer, mogu se iskoristiti da se uspostave kolektivna prava koja zajednici mogu da pru`e zna~ajan stepen kontrole nad zemljom i prirodnim bogatstvima.235 Posrednu za{titu manjina pru`a i zakonodavstvo koje podr`ava demokratizaciju. Primer toga je ~lan 21, odeljak 3 Op{te deklaracije o ljudskim pravima:
228 229 230 231 232 233 234 235

Dr`ave }e za{tititi postojanje i nacionalni, etni~ki, kulturni, verski, i jezi~ki identitet manjina na pojedinim njihovim teritorijama, i stvara}e uslove za unapre|enje tog identiteta.232

Rezolucija Generalne skup{tine UN 47/135, 8. decembar 1992. godine. Isto, ~lan 1. Isto, ~lan 4. Isto, ~lan 2. Isto, ~lan 1. Rezolucija Generalne skup{tine UN 2106 (XX), 21. decembar 1965. Rezolucija Generalne skup{tine UN 36/55, 25. novembar 1981. Buchanan, „The Morality of Secession“, 359.

godine i Be~ka deklaracija i program za delovanje242 iz 1993. godine. 21. godine. Svetska konferencija o ljudskim pravima. 16. godine. Budimpe{ta. decembar 1948. „Internal Aspects of the Right to Self-Determination: Towards a Democratic Legitimacy Principle?“ 270 [naglasila autorka¹. marta 1976. decembar 1994. kao zaklju~ak Kopenha{kog sastanka prilikom Konferencije o ljudskoj dimenziji.. odeljak 7).236 349 . obezbe|uju}i da volja naroda slu`i kao osnova za autoritet vlasti“ (~lan 1.. i obezbe|uju jednakost pred sudovima i tribunalima (~lan14). razni ~lanovi Pakta o gra|anskim pravima237 ukazuju na pojam ’demokratskog dru{tva’. Be~ka deklaracija je usvojena jednoglasno posle Svetske konferencije o ljudskim pravima. 241 Konferencija za bezbednost i saradnju u Evropi. mo`e se samouvereno tvrditi da je na~elo demokratije zadobilo znatno ve}u pravnu pa`nju posle Hladnog rata.. 25. 242 Be~ka deklaracija i program za delovanje.240 U ovom tekstu se tvrdi da je „demokratija sastavni deo vladavine prava“ (~lan 1. kako Somon isti~e. pravo na mirno okupljanje (~lan 21). Prema iskrenom partnerstvu u novom dobu. pravo na slobodu udru`ivanja (~lan 22). [predstavlja¹ ugro`avanje ljudskih prava. ova volja }e biti izra`ena putem povremenih i verodostojnih izbora. 239 Prvog januara 1995. Konferencija za bezbednost i saradnju u Evropi. Prvi va`an dokument u tom pogledu. godine. 238 Salmon. novembar 1990. uskra}ivanje prava na smoopredeljenje. 5–29. 10. Odeljak 1 predvi|a da „. Dva druga zna~ajna dokumenta su Pariska povelja za Novu Evropu241 iz 1991. Kopenhagen. slobodnih glasa~kih procedura. i podrobno razra|uje razna prava koja su neophodna za delovanje demokratije. Samit 1990. Pariz. godine.. Pariska povelja za Novu Evropu. KEBS je pretvoren u Organizaciju za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS). godine.. juna 1990. Rezolucija Generalne skup{tine UN 2200 (XXI). koji }e po{tovati op{te i podjednako pravo glasa. decembar 1966. ^ak i ako ne postoji potpuna saglasnost o ovom pitanju. Druga Konferencija KEBS o ljudskoj dimenziji. Pakt o gra|anskim pravima stupio je na snagu 23. godine. Samit 1994. jul 1990.“ Rezolucija Generalne skup{tine UN 217 A (III). i koji }e biti odr`ani putem tajnog glasanja ili jednakih. na kojoj su u~estvovale dr`ave ~lanice UN i mnoge nevladine organizacije. 5–6. sastavljen je na Konferenciji o evropskoj bezbednosti i saradnji (KEBS)239 29. 236 237 Volja naroda }e biti osnova za autoritet jedne vlasti. jun 1993.STUDIJE Na sli~an na~in. godine.. Somon tvrdi da je demokratija napravila „prodor kao pravni pojam“238 ranih devedesetih godina. 240 Dokument Kopenhagenskog sastanka Konferencije o ljudskoj dimenziji. Konferencija o bezbednosti i saradnji u Evropi. i pravo na slobodu izra`avanja (~lan 19). Budimpe{tanske odluke. Poja~avaju}i KEBS. odeljak 3).

251 Istra`ivanje generalnog sekretara o u~e{}u gra|ana. bilo neposredno. 249 „Svaki gra|anin ima}e pravo i mogu}nost. odeljak I. ura|ena na zahtev Komisije o ljudskim pravima.jednu vladu koja predstavlja ~itav narod koji pripada toj teritoriji bez razlika bilo koje vrste“. ^etvrta svetska konferencija o `enama. 5–13.243 Drugi izvori koji povezuju ljudska prava i demokratiju obuhvataju deklaracije Me|unarodne konferencije o stanovni{tvu i razvoju odr`ane u Kairu 1994. and Self-Determination. Autonomy. jednakim i tajnim izborima. Onako kako je izra`eno u ~lanu 21 iz Op{te deklaracije o ljudskim pravima248 i ~lanu 25 iz Ugovora o gra|anskim i politi~kim pravima249. UN Doc. (v) da bude primljen. mart 1995.. 10. 113. ono „bi trebalo biti tuma~eno kao da podrazumeva vi{e od jednostavne vladavine ve}ine putem izbora“. godine. i ^etvrtu svetsku konferenciju o `enama organizovanu u Pekingu iste godine. 1995). to pravo odra`ava unutra{nji vid samoopredeljenja. 243 244 . op{tim. decembar 1948. septembar 1994. Sovereignty. godine245. New York: Oxford University Press. opisuju}i dr`ave koje deluju u skladu sa samoopredeljenjem kao da poseduju „. Kairo. godine. godine. 250 Hannum. Program delovanja Me|unarodne konferencije UN o stanovni{tvu i razvoju. sadr`aj ovog prava i dalje je nejasan.244 Svetski samit za dru{tveni razvoj odr`an u Kopenhagenu 1995. godine.2 [naglasila autorka¹. povremenim.. u javne slu`be svoje zemlje“. godine. pod op{tim jednakim uslovima.tre}i program LETO–JESEN 2009.4/ 1985/10 (1985). godine. 246 Pekin{ka deklaracija i platforma za delovanje. Isto. 245 Kopenhagenska deklaracija o dru{tvenom razvoju i Program delovanja Svetskog samita za dru{tveni razvoj.246 Posebno va`an aspekt demokratije u smislu primene na~ela o samoopredeljenju je pravo na u~e{}e naroda u vlasti. „Are There Any Cultural Rights?“ u The Rights of Minority Cultures. Studija Generalnog sekretara UN o u~e{}u gra|ana251 iz 1985. a to podrazumeva uklju~ivanje u politi~ki proces jedne nacije“. bez bilo kakve diskriminacije pomenute u ~lanu 2 i bez neosnovanih ograni~enja: (a) da u~estvuje u javnim poslovima. Will Kymlicka (Oxford. 248 Rezolucija Generalne skup{tine UN 217 A (III). (b) da bira i da bude biran na verodostojnim. koji }e obezbediti slobodno izra`avanje volje bira~a. ur. jer „biti samoopredeljen u ve}em dru{tvu iziskuje neko merilo politi~ke mo}i.247 Uprkos brojnim deklaracijama. E/CN. Peking 1995. koji je od presudnog zna~aja i za politi~ku demokratiju i za ekonomski razvoj.250 Na mnogo na~ina. 247 Chandran Kukathas. bilo preko slobodno izabranih posrednika. 235. 350 i pro{iruje definiciju predstavni~ke vlade iz Deklaracije o prijateljskim odnosima iz 1970. zaklju~ila je da ovo pravo jo{ nije izri~ito uklju~eno u op{te mehanizme ljudskih prava. Kopenhagen.

Constitutional Law and Minorities. Rezolucija Generalne skup{tine UN 940 (1994). u The Rights of Minority Cultures.257 Mogu}e je razviti mno{tvo takvih propisa kako bi se obezbedila odgovaraju}a politi~ka zastupljenost za manjine. Mnogo odre|eniji propisi o demokratskoj vladavini postoje u ustavnom pravu. upravo kao i stepen srazmernosti u drugim oblastima politi~kog i birokratskog procesa. 255 Isto. 1995). New York: Oxford University Press. umesto da dodeli nacionalnim manjinama vi{e vlasti da same sobom upravljaju odvojeno i van osnovnog zakonodavstva.253 Ipak ovo je bila jedina takva vojna operacija do sada koja je pridobila me|unarodnu podr{ku. koji je dr`avnim udarom zba~en sa vlasti.254 351 Svakako. ovaj sistem mo`e da postane nedemokratski i iskvaren jer „zahteva da neko odlu~i koje su pogodne grupe i ko pripada kojoj grupi“. 254 Kymlicka. 36 (1978). „Self-Determination Versus Pre-Determination of Ethnic Minorities in Power-Sharing Systems. 258 Videti Claire Palley. ur. br.255 Dobra strana ovog sistema je u tome {to grupama pru`a ve}i uticaj unutar osnovnog zakonodavstva. 1995). ur. Za razliku od prekomerne zastupljenosti. a treba imati u vidu i da ona nije uspela da okon~a nasilje i Haitiju pru`i mogu}nost da u`iva u prednostima miroljubive demokratije. 257 Arend Lijphart. The Rights of Minority Cultures.. 252 253 . Minority Rights Group Report. godine odobrio me|unarodnu vojnu intervenciju na Haitiju pod vo|stvom UN s ciljem hitnog povratka „zakonski izabranog predsednika“. 17.“ u The Rights of Minority Cultures. 256 Will Kymlicka.STUDIJE ali da su „glavni elementi prava na delotvorno u~e{}e gra|ana u procesima dono{enja politi~kih i ekonomskih odluka vlasti zajam~eni kroz srodna prava i slobode“. prema kojoj grupe dobijaju vi{e politi~kih polo`aja nego {to su izdejstvovali na neposrednim izborima. od zasebnih izbornih procedura do zvani~nog priznavanja u pogledu jezi~kih interesa manjina u Vladi.258 Isto. „Introduction“. sistem podele vlasti garantuje zastupni{tvo. autonomiju i. Will Kymlicka (Oxford. Jedna od omiljenih politi~kih odrednica izgleda da je konsocijalizam (zdru`eno delovanje) ili podela vlasti.256 Ovaj sistem je bolji od sistema prekomerne zastupljenosti. koja otuda postaje jedna ’velika koalicija’. Prema tom sistemu: Svakoj grupi je osigurano mesto u vrhu vlasti. u slu~ajevima kada je to potrebno. Will Kymlicka (Oxford. manjinske grupe imaju pravo veta na odre|ena osnovna pitanja koja uti~u na njihove su{tinske interese.252 Savet bezbednosti UN je 1994. Pri tom. mogu}nost da manjine upotrebe veto. 286. New York: Oxford University Press. 176. ur.

259 Neki interesi se jednostavno ne mogu svesti na interese pojedinca. „Internal Minorities and Their Rights“. 269. 1988). tvrdi Voldron. koji preovla|uje u me|unarodnom pravu.“262 Postoji prava opasnost da pojedina~na prava mogu biti izbrisana kroz isklju~ivu primenu manjinskih prava: 259 Ian Brownlie. Po{to nikom od nas ne treba istovetni kulturni obrazac ili celovitost odre|ene grupe zna~enja. „Minority Cultures and the Cosmopolitan Alternative“. pori~u}i uobi~ajenu „pretpostavku. „prava manjina imaju vi{e slojeva nego {to se ~ini na prvi pogled. da se grupna prava re{avaju automatski kao posledica za{tite prava pojedinaca“. Drugi nisu saglasni s navedenim.“261 Kimlika ispravno tuma~i Grinove liberalne argumente. 352 U praksi. Model nediskriminacije. England. zbog ~ega je posredna za{tita – obezbe|ena kroz osnovna gra|anska i politi~ka prava za sve pojedince bez obzira na pripadnost odre|enoj grupi – ~esto nedovoljna. u The Rights of Peoples. smatraju}i da o~uvanje kulture i ’kosmopolitska alternativa’ ne moraju biti uzajamno isklju~ive. 15. „Introduction“. Will Kymlicka (Oxford... ne razume sna`nu potrebu manjina da neguju svoju kulturu i da potom u~estvuju u kulturnoj razmeni. Saglasna sam sa Kimlikovim stavom. Ljudi imaju prava kao ~lanovi neke manjinske grupe. New York: Oxford University Press. kojima se u stvari objedinjuju grupna i pojedina~na prava: „Ba{ kao {to manjinske kulture treba da budu za{ti}ene od pritiska da se utope u ve}insku kulturu.tre}i program LETO–JESEN 2009. Will Kymlicka (Oxford. 262 Kymlicka. ur. ali nam nije potreban kulturni integritet. 260 Jeremy Waldron. 108. niko od nas ne mora da utone u jednu od malenih zajednica. koji brani ’kosmopolitsku alternativu’ i pravo naroda da bira oblike razli~itih kultura umesto da radi na o~uvanju sopstvene: Nama je kultura potrebna. Ovo je su{tina slo`enosti manjinskih prava koju ~ini odnos izme|u prava manjina i pojedina~nih prava. ur. . ur. James Crawford (Oxford. New York: Oxford University Press. posebni manjinski propisi su se pokazali mnogo delotvornijim od uop{tenijih propisa o ljudskim pravima. Oxford University Press. ali ~lanovi manjine imaju i prava kao pojedinci i ponekad tako|e i kao ~lanovi neke unutra{nje manjine. „The Rights of Peoples in Modern International Law“. posebno posle Drugog svetskog rata. u The Rights of Minority Cultures. 2. 1995). treba da zameni mnogo postojanijim pravima za manjine. Kao {to je Lesli Grin utvrdio. New York: Clarendon Press. 1995).260 Kimlika. 261 Leslie Green. tako unutra{nje podgrupe ne treba prisiljavati da se povinuju tradicionalnim normama i pona{anjem grupe. u The Rights of Minority Cultures. uklju~uju}i D`eremija Voldrona.

potonji dokument u uvodnim ~lanovima naizmeni~no koristi izraze „za{tita nacionalnih manjina“ (~lan 1) i „svaka osoba koja pripada nekoj nacionalnoj manjini“.3. Evropska okvirna konvencija za za{titu nacionalnih manjina uprkos tome predstavlja napredan dokument. i moramo im omogu}iti da se izraze. 01/02/1995. obrazovanjem i verom manjina. Kao {to nas ^andran Kukatas podse}a. godine Povelju za za{titu regionalnih i manjinskih jezika266. 265 Isto. 263 264 . 05/11/1992. na snazi od 1. kojoj je do sad pristupilo 39 dr`ava. na snazi od 1. godine. 252. a 1995. 266 ETS br.263 353 Evropska unija se na vi{e na~ina suo~ila sa svim ovim izazovima.265 Utemeljivanje liberalizma na toleranciji predstavlja odricanje od tradicionalne brige liberala za slobodu izbora svakog pojedinca i preti da osudi pojedince ili podgrupe unutar manjinskih kultura na tradicionalne uloge koje mogu biti nezadovoljavaju}e i zapravo ugnjetavaju}e.2. godine i Okvirnu konvenciju za za{titu nacionalnih manjina267.264 Kona~no. Isto. koje mogu imati druga~ije interese. 268 Stanje 28. demokratsko dru{tvo: Najva`niji uslov koji omogu}ava su{tinsku slobodu da se napusti zajednica je postojanje jedne {ire zajednice koja je otvorena za pojedince koji `ele da napuste svoje lokalne grupe.2008.2. pojedinci moraju imati slobodu da napuste grupu. koji ure|uje mnoga zna~ajna pitanja izvan takozvanih tradicionalnih.268 Kao i Deklaracija UN o pravima manjina.: 157. prema Savetu Evrope (videti http://conventions.coe.: 148. Razlog za takvu nedoslednost u pravnim dokumentima koji se bave za{titom manjina je ponovo politi~ki. osnovnih propisa u vezi sa jezikom. koja su oba oblici upra`njavanja samoopredeljenja. 234. izrastaju}i u organizaciju koja ima najnaprednije nadnacionalno zakonodavstvo za za{titu prava manjina i ljudskih prava. kao {to postoje podele izme|u elita i masa. Kada {titimo prava grupe moramo imati na umu da su to prava i `elje grupe koju {titimo. slobodu koja je obezbe|ena kroz tolerantno.1998. umesto da apstraktno sagleda interese grupe“.int).1998. Savet Evrope usvojio je 1992.STUDIJE Unutar ve}e zajednice mo`e da postoji podela izme|u podgrupa. a ne odre|eno stanje grupe zarobljeno u vremenu. Kukathas. Uspostavljanjem Kancelarije Visokog komesara OEBS za nacionalne manjine 1992. 267 ETS br. „Are There Any Cultural Rights?“. godine. grupe su „promenljive istorijske formacije – udru`enja pojedinaca – ~iji zahtevi podle`u etni~koj proceni [koja¹ na kraju mora uzeti u obzir kako oni uti~u ili mogu uticati na stvarne pojedince. dovode}i do krhke ravnote`e izme|u pojedina~nih i grupnih prava.

imovinsko stanje.3.tre}i program LETO–JESEN 2009.7: Zaklju~ak: Evropske integracije biv{e Jugoslavije. 04/11/1950. jula 1968. zvani~no progla{ena na sastanku ~lanica EU u Nici decembra 2000272.269 Evropsko zakonodavstvo koje ure|uje ljudska prava dobilo je zamah posle usvajanja Evropske konvencije o ljudskim pravima i osnovnim slobodama270 u novembru 1950. decembra 2000. Official Journal of the European Communities 2000/C 364/01. 1953. Ugovor o Evropskoj uniji (tako|e nazvan Ugovor iz Mastrihta) naMisija Visokog komesara za nacionalne manjine je „da prepozna i na|e rano re{enje za etni~ke tenzije koje mogu da ugroze mir. politi~ko ili drugo mi{ljenje. 18. Propisi koji se odnose na nediskriminaciju ne podrazumevaju pozitivno delovanje u ime odre|enih dr`ava. u toku poslednje dve dekade. verske i jezi~ke razli~itosti“ (~lan 22). rasa. Povelja prvenstveno ima deklarativni karakter. 273 Videti Poglavlje br. 271 Case Relating to Certain Aspects of the Laws on the Use of Languages in Education in Belgium Merits. Ure|enje ljudskih prava u Evropi . Mada ne pru`a izri~ite garancije za prava manjina. kao {to je sukob u Makedoniji. godine.271 Povelja Evropske unije o osnovnim pravima. boja ko`e. Ona ne samo da se zala`e za jednakost svih ljudi pred zakonom (~lan 20) i zabranjuje diskriminaciju po bilo kojoj osnovi (~lan 21) ve} tako|e zahteva neposredno od „Unije“ da „po{tuje kulturne. ro|enje ili neki drugi status“. potpisali su i proglasili predsednik Evropskog parlamenta. ~lan 14 Konvencije zabranjuje diskriminaciju na osnovu „veze sa nekom nacionalnom manjinom“. 270 ETS br. ^lan potom predvi|a da se „u`ivanje prava i sloboda predvi|enih ovom konvencijom obezbe|uje bez diskriminacije po bilo kom osnovu kao {to su pol.: 005. veza s nekom nacionalnom manjinom. 6. 269 1. Evropski sud za ljudska prava A.273 I pored toga. 9. 272 Povelju Evropske unije o osnovnim pravima. na snazi od 3. bez odgovaraju}eg mehanizma prinude. nacionalno ili dru{tveno poreklo. jezik. godine. decembar 2000. br. Ipak. kao {to je opa`eno u Belgijskom lingvisti~kom slu~aju. od kada je potvr|ena u 47 dr`ava. ide korak dalje. godine. veroispovest. Sudska odluka od 23. stabilnost ili prijateljske odnose izme|u dr`ava ~lanica OEBS“. 354 godine ostvaren je bitan doprinos u re{avanju sukoba koji sadr`e pitanja prava manjina. Napomena: Tako|e se mo`e kazati da Visoki komesar nije bio uspe{an u va`nim pitanjima kao {to je obezbe|ivanje pa`nje politi~ara da politi~ki re{avaju kosovsku krizu pre nego su kosovski Albanci preduzeli oru`ana dejstva 1998. mnogobrojni va`ni propisi o ljudskim pravima utkani su u osnovne dokumente Evropske unije. Savet i Komisija na sastanku Evropskog saveta u Nici 7.4.

demokratiji i razvoju iz novembra 1991. 10. ~lan J. ta~ke o ljudskim pravima bi}e uklju~ene u budu}e sporazume o saradnji.1. Ugovor iz Amsterdama upozorava da dr`ave ~lanice koje naru{avaju ova na~ela na jedan „ozbiljan i dosledan“ na~in mogu da rizikuju privremeno obustavljanje odre|enih ~lanskih prava. maja 1999275.280 Deklaracija sadr`i {est prakti~nih koraka koji vode ja~anju politike EU u oblasti ljudskih prava. maja 1999. na~elima koja su zajedni~ka svim dr`avama ~lanicama“.1. odnosno Deklaraciji o ljudskim pravima iz juna 1991. po{tovanja ljudskih prava i osnovnih sloboda. IV: 1. Odr`ava}e se periodi~ne rasprave o ljudskim pravima i demokratiji. godine277 koja. godine. 277 Deklaracija o ljudskim pravima. dodaje novi ~lan 6 na Ugovor o Evropskoj uniji i potvr|uje da je Unija „zasnovana na na~elima slobode. odeljak 10. novembar 1997. Savet i dr`ave ~lanice. Zaklju~ci Evropskog saveta iz Luksemburga. kada je to neophodno osna`ena i unapre|ena“. jun 1991. stupio na snagu 1.276 Ova odredba daje ve}e pravno dejstvo deklaracijima koje je usvojio Evropski savet. ~lan F. procedure i prioritete za unapre|enje doslednosti i usagla{enosti razvojnih inicijativa. unutar okvira za razvoj saradnje. i po{tovanje ljudskih prava i osnovnih sloboda“ kao jedan od ciljeva Zajedni~ke spoljne i bezbednosne politike Unije.“ 280 Deklaracija Evropske unije prilikom proslave pedesetogodi{njice Op{te deklaracije o ljudskim pravima. decembar 1998. koji je stupio na snagu 1. 29. demokratije. Official Journal C 340. 28. demokratiji i razvoju.274 Slede}i Ugovor iz Amsterdama. novembar 1991. sa ciljem pronala`enja boljih re{enja.1: „Zajednica i njene dr`ave ~lanice izri~ito }e uvesti pitanje ljudskih prava kao bitan ~inilac njenih odnosa sa zemljama u razvoju. godine.STUDIJE vodi razvoj i ja~anje „demokratije i vladavine prava. tra`i „op{te po{tovanje ljudskih prava“. sastanak unutar Saveta. Be~. Natpis V. 275 Ugovor iz Amsterdama. 10. februar 1992. godine. 281 Isto. 276 Isto.279 Odlu~nost Evropske unije potvr|uje se u Deklaraciji prilikom proslave pedesetogodi{njice Op{te deklaracije o ljudskim pravima. Pri tom. 7. 278 Rezolucija o ljudskim pravima. koja predvi|a da politika EU u oblasti ljudskih prava mora biti „postojana i. ili Rezoluciji o ljudskim pravima. pove}ati sposobnosti za zajedni~ko procenjivanje stanja ljudskih prava u svetu uz pomo} te{nje saradnje i na druge na~ine osigurati da sva prikladna sredstva za delovanje budu dostupna u okviru Unije.281 274 Ugovor o Evropskoj uniji (Ugovor iz Mastrihta). 279 Isto. 355 . uklju~uju}i mogu}e izdavanje godi{njeg izve{taja UN o stanju ljudskih prava. inter alia. vladavini prava. godine278 koja postavlja smernice. godine.

ima ~etiri tematska prioriteta: U okviru ove inicijative. Od ranih devedesetih. a dosledno od 1995. Evropska unija je uvela i takozvanu odredbu o ljudskim pravima u svoje bilateralne sporazume o trgovini i saradnji sa tre}im zemljama. 5. predstavlja poku{aj da se uskladi unutra{nja i spoljna politika Unije u oblasti ljudskih prava. a naro~ito zalaganjem za {to je mogu}e ranije usvajanje nacrta propisa koji se trenutno razmatraju u okviru EU. „EU }e nastojati da pitanje ljudskih prava. godine. na primer. (b) delatnosti koje vode ka ukidanju smrtne kazne. 4. uklju~uju}i i sporazume o pridru`ivanju potpisane s potencijalnim ~lanicama. zajedno s drugim odgovaraju}im organizacijama. kroz mogu}e uspostavljanje zajedni~kog spiska evropskih stru~njaka u oblasti ljudskih prava i demokratije. Evropska inicijativa za demokratiju i ljudska prava. (a) podr{ka ja~anju demokratizacije. o primeni zajedni~kih dejstava i . Shodno tome.tre}i program LETO–JESEN 2009. uklju~uju}i i razmatranje ja~anja odgovaraju}ih struktura EU. na primer. 356 Povelja o osnovnim pravima iz 2000 godine. godine EU je {irom sveta pokrenula niz regionalnih Radionica o ljudskim pravima. negovati razvoj i u~vr{}ivanje demokratije i vladavine prava. bavljenja ljudskim pravima na terenu i za podr{ku i nadzor izbora. 6. Unapre|enje ljudskih prava izvan Evropske unije postala je zvani~na politika EU. razmotriti korisnost organizovanja povremenih rasprava o ljudskim pravima uz u~e{}e institucija EU. oja~ati sposobnost brzog odgovora na zahteve za me|unarodne vojne operacije u oblasti ljudskih prava i demokratizacije.htm. demokratije i 2. (v) podr{ka borbi protiv mu~enja i nemogu}nosti ka`njavanja. te obezbediti nastavak Magistarskog programa o ljudskim pravima koji izvodi petnaest evropskih univerziteta. Unija je neposredno finansirala razne programe koji unapre|uju ljudska prava i demokratiju u tre}im zemljama. kao i predstavnika akademskih ustanova i NVO. dalje razviti saradnju u oblasti ljudskih prava. u junu 2002. za me|unarodne tribunale i krivi~ne sudove i (g) borba protiv rasizma i ksenofobije i diskriminacije manjina. obezbediti sva sredstva za postizanje uskla|enog ostvarivanja ovih ciljeva. kroz obrazovanje i obuku. a s ciljem da potpomogne ljudska prava i demokratiju u tre}im zemljama.282 3. godine. Pored toga {to po{tovanje ljudskih prava i demokratije postavlja kao jedan od uslova za pristupanje EU ili jednostavno za trgovanje sa dr`avama ~lanicama EU. 282 Videti http://europa. uspostavljena 1994. uz pomo} Evropskog parlamenta.eu/pol/rights/index_en. dobre vladavine i vladavine prava. kao i po{tovanje ljudskih prava i osnovnih sloboda u tre}im zemljama.

godine. Venecijanska komisija: doprinosi {irenju evropskog ustavnog nasle|a. osamnaest ~lanica Saveta Evrope osnovalo je maja 1990. ~lan 1. http://www.287 Venecijansku komisiju i dalje podr`ava Savet Evrope. februara 2002. organizacija koja obuhvata ve}inu evropskih dr`ava i koja je bila na pramcu promovisanja demokratije i ljudskih prava jo{ od osnivanja 1949. neevropske dr`ave tako|e mogu biti ~lanice Venecijanske komisije285. Kazahstan. ~lan 1.286 357 Venecijanska komisija deluje kao savetodavno telo za ustavna i druga pitanja koja se odnose na ljudska prava i daje mi{ljenje na zahtev Ministarskog odbora. zasedanju zamenika ministara). Savet Evropske unije. godine. Ju`na Afrika ima poseban status saradnika sli~an onome koji imaju i posmatra~i. Prilog Rezoluciji (90) 6 o delimi~nom sporazumu za uspostavljanje Evropske komisije za demokratiju putem prava (usvojio Ministarski odbor 10. 13. godine Evropsku komisiju za demokratiju putem prava – Venecijansku komisiju. zasnovanog na osnovnim pravnim vrednostima kontinenta i ujedno nastavlja da obezbe|uje ’ustavnu prvu pomo}’ pojedina~nim dr`avama. Evropska komisija i OEBS/Kancelarija za demokratske institucije i ljudska prava. Generalnog sekretara ili neke dr`ave ili me|unarodne organizacije ili tela koje u~estvuje u radu ove komisije. Sjedinjene Ameri~ke Dr`ave i Urugvaj posmatra~i. .STUDIJE vladavine prava bude uklju~eno u sve budu}e skupove i rasprave s tre}im zemljama na svim nivoima. koja je od tada izrasla u nezavisni pravni institut sa slede}im zadacima: – unapre|enje razumevanja pravnog poretka zemalja u~esnica. dok su Argentina.venice. Kanada. Japan. maja 1990 na 86. na 784. 287 Internet prezentacija Venecijanske komisije. Izrael. 285 Sve dr`ave ~lanice Saveta Evrope jesu i ~lanice Venecijanske komisije. Vatikan. Republika Koreja. u~estvuju u plenarnim sednicama Komisije. Parlamentarne skup{tine. Meksiko. 286 Statut: Rezolucija (2002) 3: Prepravljeni Statut Evropske komisije za demokratiju putem prava (koji je usvojio Ministarski odbor 21. pored Kirgistana koji je pristupio Komisiji 2004. Od februara 2002.coe. U slu`benom jeziku. Sta283 Smernice Evropske unije o dijalozima u vezi sa ljudskim pravima.“283 Da bi se obezbedila efikasnost zakonodavstva u oblasti ljudskih prava.int. Kongresa lokalnih i regionalnih vlasti Evrope. Venecijanska komisija tako|e igra jedinstvenu i nenadma{nu ulogu u bavljenju krizama i spre~avanju sukoba kroz ustavnu nadgradnju i savetovanje. 284 Statut Evropske komisije za demokratiju putem prava. zasedanju). godine. ~ije je polje delovanja odre|eno kao „garancije koje nudi pravo u slu`bi demokratije“284. decembar 2001. Belorusija je pridru`ena ~lanica. – podsticanje vladavine prava i demokratije i – izu~avanje problema nastalih tokom rada demokratskih institucija i njihovo ja~anje i razvoj. prvenstveno sa ciljem njihovog pribli`avanja.

Na~ela suvereniteta i samoopredeljenja naroda obi~no se prikazuju kao dva kraja jednog spektra. ^lan 3 Statuta zahteva da „svaka ~lanica. mnogi poznavaoci prava pitaju se da li su prava manjina i ljudska prava deo prava jednog naroda ili su pak dopunska grupa prava. Pravni tekstovi i instrumenti EU u oblasti prava manjina i ljudskih prava su od ogromnog zna~aja jer su unapredili delotvornost za{tite manjinskih i ljudskih prava na delu. Statut Saveta Evrope.290 Dva kraja spektra? S druge strane. 5.. U jednoj savremenoj dr`avi i na~elo o suverenitetu i na~elo o samoopredeljenju naroda zasnivaju se na volji naroda. Kao {to Tornberi predla`e: Mogu}e je tuma~iti samoopredeljenje kao da ono ne nala`e ni otcepljenje ni ve{ta~ku homogenost dr`ava. godine. 290 Thornberry. 358 tut Saveta288 u drugom odeljku preambule ponovo potvr|uje stav dr`ava potpisnica o „posve}enosti duhovnim i moralnim vrednostima koje su zajedni~ko nasle|e njihovih naroda i istinski izvor li~ne slobode. politi~ke slobode i vladavine prava. 138. Sovereignty. maj 1949. dok se Afri~ka povelja o ljudskim pravima i pravima naroda uveliko poziva na ovo pravo: CETS 001. odnosno na demokratskoj vladavini. jer suverenitet obuhvata pravo na o~uvanje teritorijalnog status quo..tre}i program LETO–JESEN 2009. London. and Self-Determination. kao {to je recimo otcepljenje. koje Alfred Rubin hvali kao retke „izvanredne primere“ gde su se dr`ave saglasile oko institucionalne strukture „koja bi zaista primenjivala dogovorena na~ela ljudskih prava“289. 288 289 . Oba vi|enja se mogu podr`ati sude}i po postoje}oj pravnoj literaturi. mora da prihvati na~ela o vladavini zakona i o u`ivanju ljudskih prava i osnovnih sloboda za sve osobe unutar njihove nadle`nosti“. „The Democratic or Internal Aspects of Self-Determination with Some Remarks on Federalism“. Ethics and Authority in International Law. 291 Hannum. dok je na~elo o samoopredeljenju barem potencijalno usmereno ka teritorijalnoj promeni. koje se izra`ava kroz raspravu i sprovo|enje ljudskih prava. na~ela koja oblikuju temelje svake istinske demokratije“. „ni evropska ni ameri~ka konvencija o ljudskim pravima ne sadr`e u sebi posebno priznavanje prava na samoopredeljenje“291. Kao {to Hanum navodi. Autonomy. istovremeno slabe}i moralno opravdanje za mnogo ekstremnije oblike samoopredeljenja. Rubin. Savet Evrope u svom sastavu ima dva tela za sprovo|enje svojih propisa u delo – Komisiju i Sud za ljudska prava. Pre|a{nje izlaganje nastojalo je da uka`e da ova dva na~ela ne moraju biti me|usobno isklju~iva. 44. ve} kao mogu}e spajanje po{tovanja i me|usobnog slaganja izme|u ~itavih dru{tava i njegovih sastavnih grupa. 170–171.

293 Rubin. Rezolucija Generalne skup{tine UN 2200 (XXI). „The Issue of a Right of Secession“. godine. usvojena 27. primena ovih prava na delu je krajnje nezadovoljavaju}a. Pakt o gra|anskim pravima stupio je na snagu 23. koje ne priznaje „narode“ kao svoj subjekt. 294 Kimminich. 1923). OAU Doc. Ethics and Authority in International Law. jasno je da je ono strogo ograni~eno: UN i praksa dr`ava od 1960. Kao {to Kiminih tvrdi. 296 Rezolucija Generalne skup{tine UN 2200 (XXI).293 Problem s me|unarodnim ljudskim pravima u kontekstu samoopredeljenja mo`da prouzrokuje sama priroda me|unarodnog prava. januara 1976. Svi narodi imaju pravo na postojanje. pozove pravne institucije koje obezbe|uju primenu tog prava da pokrenu postupak“. ekonomski ili kulturno podr`e u njihovoj oslobodila~koj borbi. M. 16. Ljudska prava ~esto ostanu samo moralne izjave a da se ne razviju u punova`e}a zakonska prava. 86. godine priznaju samo jedno veoma ograni~eno pravo na 1) spoljno samoopredeljenje. stupila na snagu 21. 295 Hannum. imaju}i u vidu da pravo „podrazumeva zakonsku mogu}nost nosioca tog prava da. iako je mo`da politi~ki popularno da se govori o ljudskim pravima. Autonomy. Afri~ka [Band`ul¹ Povelja o ljudskim pravima i pravima naroda. 21 I. posebno str. 49. juna 1971. decembar 1966. 2. CAB/LEG/67/3 rev. prema svom naho|enju. Imaju neosporivo i neotu|ivo pravo na samoopredeljenje. 5.295 1. . oktobra 1986. va`no je naglasiti da. 31. Narodi koji `ive pod kolonijalnom vla{}u ili tiranijom imaju pravo da se oslobode okova strane vladavine slu`e}i se svim sredstvima koje priznaje Me|unarodna zajednica naroda. Sovereignty. 6–10. Rubin zasniva svoje tuma~enje na delu Veslija Hohfelda koji analizira pravno zna~enje ne~ijeg prava. kada se pravo na samoopredeljenje izvu~e iz retorike u sferu prakse. odre|eno kao pravo na osloba|anje od nekada{njih kolonijalnih sila i 2) unutra{nje samoopredeljenje. godine. Slobodno odlu~uju o svom politi~kom statusu i oblikuju svoj privredni i dru{tveni razvoj u skladu s politikom koju su slobodno izabrali. L. decembar 1966. marta 1976. Pakt o ekonomskim pravima stupio je na snagu 3. 58 (1982). Svi narodi imaju pravo da ih dr`ave potpisnice ove Povelje politi~ki. godine. Fundamental Legal Concepts (New Haven. godine. odre|eno kao postizanje nezavisnosti ~itavog stanovni{tva dr`ave od stranog me{anja ili uticaja. 3. „pravo na samoopredeljenje zauzima ’jedinstveno mesto’ u me|unarodnom pravu ’zato {to se dodeljuje entitetu koji nije pravno lice prema me|unarodnom pravu’“. CT: Yale University Press. 16.294 Zaista. Videti Wesley Hohfeld.STUDIJE Pri tom. koji zaklju~uje da su Paktovi o gra|anskim i ekonomskim pravima296 dopunili odredbe Povelje UN koje 292 ^lan 20.292 359 Ovaj stav deli i Antonije Kaseze. and Self-Determination.

koje koriste „liberali“ ili „popravni“ liberali“ kao {to je Bjukajt.tre}i program LETO–JESEN 2009. 5. ur. posebno izuzimaju}i podesnost ovoga prava u slu~aju manjina. Pretpostavljaju}i da je osnovna liberalna vrednost autonomija pojedinca. pravni dokumenti Antonio Cassese.297 Kaseze zaklju~uje da predmet samoopredeljenja „mo`e imati u vidu samo ~itavo stanovni{tvo u nezavisnim dr`avama ili dr`avama koje tek treba da postignu nezavisnost i stanovn{tvo koje `ivi pod stranom okupacijom“. 1998). bez obzira na opravdanost razloga za otcepljenje. 297 . Pravnici kao {to su Kroford i Kaseze299 odaju priznanje univerzalnosti na~ela o samoopredeljenju. Ovde se mora naglasiti da se argumenti. kako je utvr|eno ~lanom 1 Pakta. Self-Determination of Peoples: A Legal Reappraisal (Cambridge: Cambridge University Press. 300 Buchheit. Self-Determination in the Commonwealth (Aberdeen: Aberdeen University Press. Secession: The Legitimacy of Self-Determination..nema samoopredeljenja bez demokratskog odlu~ivanja“. {iri okvir primene spoljnog prava na samoopredeljenje onemogu}en je razmi{ljanjima real politike. Videti Harry Beran. Istovremeno. koji je prema njima okon~ao do tada ograni~enu primenu na~ela na kolonijalne prilike. 48–52. upotpunjene nelagodno{}u koje separatisti~ki nagove{taj ovog ~lana proizvodi kod mnogih u~esnika koji su generalno bili saglasni sa njegovim uklju~ivanjem. Bjukajt priznaje mogu}nost za secesionisti~ko tuma~enje ovih paktova. Me|utim. 360 se odnose na samoopredeljenje u svojstvu na~ela koje poziva na demokratsko upravljanje: „. 83–84. ali i nalazi da su dr`ave uglavnom nesklone prema takvoj upotrebi ovoga na~ela: Jetkost rasprave o uklju~ivanju bilo kakvog pomena samoopredeljenja u ove pravne instrumente. 298 Isto. Self-Determination of Peoples. 5–6. „Outside the Colonial Context. uz istinsko zanimanje za stabilnost me|unarodnog pravnog poretka. ovo nije stav koji je zauzeo Vrhovni sud Kanade.301 Naime.. uglavnom temelje na moralnim normama koje je te{ko prevesti u nepristrasne. Cassese. mnogo vatrenija rasprava vodila se u vezi sa odre|ivanjem kriterijuma pod kojima se mo`e upra`njavati spoljni deo prava na samoopredeljenje. primenljive pravne norme.298 Kao {to je izlo`eno. 1995). prethodna analiza razvoja prava na samoopredeljenje bele`i zna~ajan napredak u definisanju i primeni prava manjina i ljudskih prava. Macartney.300 Uprkos nedore~enosti koja okru`uje ostvarivanje na~ela o samoopredeljenju.“ u William J. U jednoj realisti~koj proceni. „A Liberal Theory of Secession“. Political Studies 78 (1984): 21–31. a ne kao potvrda takvog tuma~enja. vodi do uverenja da se ~lan 1 iz Pakta pojavljuje uprkos mogu}em secesionisti~kom tuma~enju. 299 James Crawford. 301 Heri Beran nudi najradikalniju liberalnu teoriju otcepljenja. Beran prosu|uje da svako mo`e da napusti dr`avu i da pravo na otcepljenje pripada ve}inskom stanovni{tvu dr`ave.

People’s Rights. izuzev u slu~ajevima dekolonizacije i u posebnim slu~ajevima Banglade{a i biv{e Jugoslavije – sem ako se ovo poslednje shvata kao presedan. Kroford dalje tvrdi da pravo na samoopredeljenje nastavlja da bude „a lex obscura… veoma sporan pojam u odnosu na prakti~no svaki slu~aj u kojem se priziva“. Kao zaklju~ak. James Crawford. budu}i da otcepljenje „nije zakonito niti nezakonito prema me|unarodnom pravu. 101. odgovor dr`ave na odre|enu situaciju naj~e{}e }e biti odre|en isklju~ivo na osnovu sopstvenih politi~kih interesa. 105. Kao {to Bjukajt zaklju~uje. izuzimaju}i za svrhe pravila o samoopredeljenju one delove dr`ava koji su sami po sebi jedinice samoopredeljenja kao {to je definisano.STUDIJE koji odobravaju izuzimanje iz op{te zakonske zabrane za promenu me|unarodnih granica. 7–68: 38. . Kroford ispravno zaklju~uje da. uzev{i u obzir prisutni nedostatak ijednog neosporovanog pravila me|unarodnog prava. Philip Alston (New York: Oxford University Press. 302 303 Buchheit. The Creation of States in International Law. politi~ki oportunizam je predstavljao jedino neosporno merilo: Mo`da jedina sigurna pouka koju izvla~imo iz sagledavanja dr`avne prakse u odnosu na secesionisti~ko samoopredeljenje jeste da. Praksa dr`ava u razdoblju pre raspada Jugoslavije bila je verna Vilsonovom vi|enju samoopredeljenja. ur. primenjuju}i ovo na~elo kao na~elo koje poziva na demokratiju kao na~in vladavine. i teritorije koje se smatraju za nesamoupravne u Poglavlju XI Povelje UN. samo po sebi politi~ki ~in. 390. mo`e u~initi odre|eno otcepljenje uspe{nim. „The Right to Self-Determination u International Law: Its Development and Future“.304 Sla`u}i se sa tvrdnjom da je ovaj postupak. Umesto toga. 2001). pravo na samoopredeljenje mo`e biti tuma~eno samo kao „unutra{nje“ pre nego kao „spoljno“ pravo u pravnom sistemu. ono nije op{te primenljivo zakonsko pravo. to ~ine uz najneodre|eniji jezik i stoga uz sumnjivu pravnu primenu. 2nd ed. Kroford navodi slede}e jedinice samoopredeljenja: (a) teritorije pod starateljstvom i mandatom. The Creation of States in International Law (Oxford: Clarendon Press. uprkos tome {to me|unarodno pravo priznaje na~elo o samoopredeljenju. Secession: The Legitimacy of Self-Determination. Crawford. pre svega. ve} predstavlja jedan pravno neutralni ~in sa posledicama koje se re{avaju na me|unarodnom planu“303. a ne na nezavisnost za svaku etni~ku grupu – onda kada se na~elo poklapa sa strate{kim politi~kim interesima. 1979).302 361 Jedino me|unarodno priznanje. 304 James Crawford. „ono se ostvaruje u vidu zakonskog prava samo nakon odre|ivanja jedinice samoopredeljenja“. stvar politi~kog izbora. kao {to je Deklaracija o prijateljskim odnosima. (b) dr`ave.

manjinsko-ve}inski sukob svodi se na pitanja jezika. „samoopredeljenje i prava manjina su zarobljeni u odnos koji predstavlja sastavni deo konstrukcije nacionalne dr`ave. otcepljenje postaje mogu}e samo „kada su stanovnici proizvoljno isklju~eni iz svakog udela u vlasti ili iz regije ili dr`ave kojoj pripadaju“. ali samo ako se teritorijalna definicija ne pro{iri na na~in da „obuhvati stanovni{tvo federalne jedinice neke me|unarodno priznate i nezavisne dr`ave“. a ne teritoriji. ne}e patiti nakon otcepljenja“. mo`e. 13. s obzirom na to da kad god se skuje dr`ava. one su se sna`no opirale razvoju prava manjina i ljudskih prava i nastavljaju da ga podozrivo motre. Kao {to nas Tornberi podse}a. da poslu`i za za{titu teritorijalnog integriteta. van konteksta kolonijalne vladavine. 4.305 . ~ije stanovni{tvo je proizvoljno isklju~eno iz svakog udela u vlasti ili iz regije ili iz dr`ave kojoj pripadaju. Svejedno. kao {to je nagla{eno u predhodnom odeljku (v). kao {to Robert Evin ukazuje. u stvari. The Break-up of Yugoslavia and International Law. rastu}e prihvatanje prava manjina i ljudskih prava kao oblika izra`avanja samoopredeljenja tako|e je doprinelo primeni ovog na~ela kao {to je prvobitno zacrtano – da pripada narodu. 308 Isto. u odnosu na ostatak dr`ave.308 Uz to. pristupa dr`avnim slu`bama ili kontrole nad prirodnim bogatCrawford. 305 306 (c) druge teritorije koje obrazuju odre|ene politi~ko-geografske oblasti. Sve do skoro. prosvete. 309 Thornberry. Uzimaju}i u obzir te{ko}e u utvr|ivanju ovakvog stanja306. koji se generalno protivi otcepljenju i drugim eventualno separatisti~kim oblicima samoopredeljenja.. International Law and the Rights of Minorities.309 U praksi. Radanovi argumenti da „teritorijalna definicija ’naroda’ ~ini otcepljenje nezakonitim i baca pod noge op{te prihva}eni stav u me|unarodnom pravu da otcepljenje nije ni zakonito ni nezakonito“307 tako|e su ubedljivi. 362 Ova analiza ukazuje na zaklju~ak da. Dr`ave su ~ini se zloupotrebile nedore~enost pravnog zna~enja izraza „narod“ u korist re`ima na vlasti. 127. u stvari. 2 izd. uklju~uju}i i one koji ne `ele da se otcepe. The Creation of States in International Law. iako vlasti {irom sveta i dalje manipuli{u re~nikom ljudskih prava u politi~ke svrhe.tre}i program LETO–JESEN 2009. mnogi su tako|e shvatili da izvestan stepen preno{enja suvereniteta. nesamoupravna i (d) bilo koje druge teritorije ili okolnosti na koje se primenjuje samoopredeljenje od strane zainteresovanih kao prikladno re{enje. „secesionisti moraju biti u stanju da uka`u na nepravdu koju su prethodno pretrpeli i da obezbede da niko. {to on u stvari ka`e da se dogodilo kao posledica me|unarodne politike prema jugoslovenskom raspadu tokom devedesetih godina. Osim toga. ishod je stvaranje manjina“. s ishodom da teritorija biva. 307 Radan.

311 Jedan od prvih takvih predlo`enih obrazaca smislili su 1902. 15. nosioce politi~kog prava na samoopredeljenje. 51–72. odnosno. Stéphane Pierre-Caps. ~ini se da je sve vi{e u njihovom interesu da razviju pravo na samoopredeljenje.. „Self-Determination in a Post-Colonial World“. „Collective Minority Rights and Problems in their Legal Protection: The Example of Yugoslavia. 312 Videti Ephraim Nimni. mora ustuknuti pred samoopredeljenjem i brojnim samoopredeljenjima. izgubila bi se rigidnost o{tre linije koja deli narode. austrijski politi~ari i nau~nici koji su verovali da nacionalno-kulturna autonomija mo`e da ubla`i etni~ke tenzije unutar Austrougarske.STUDIJE stvima. 421–441. pred spoznajom da se za vi{e od jedne nacije mo`e na}i izra`aj unutar granice jedne dr`ave. Tomuschat. a da pojedinci i grupe pola`u pravo na vi{estruke identitete. 313 Jonathan Schell.“ Harper’s Magazine 306 (2003). Kako se Tomu{at zala`e: Da je samoopredeljenje bilo upotpunjeno jednom do sada nedostaju}om dimenzijom politi~ke autonomije. Macquarie Law Journal 3 (2003).312 Razmi{ljaju}i danas o razvoju na~ela o samoopredeljenju. svaki zahtev za nezavisnost bio bi neopravdan. a koji }e prosuditi o zakonitosti zahteva za zasebnu dr`avnost. „The Unconquerable World. Tibor Várady. uspostavljaju}i kriterijume za zakonitost i legitimitet izazova koji prete jedinstvu dr`ave. ili da je oti{lo sve do federalne dr`avnosti unutar date dr`ave. Ukoliko se prava manjina na odgovaraju}i na~in re{e unutar dr`ave. 2005). ur. Op{ta ljudska prava i prava manjina mogu biti dovoljna u ve}ini slu~ajeva..“ East European Politics and Societies 6 (1992). Kirsten Porter ukazuje na to da prava manjina mogu biti za{ti}ena i unapre|ena unutar sistema koji odobrava neteritorijalnu autonomiju za nacionalne manjine dok istovremeno odr`ava administrativno jedinstvo multinacionalne dr`ave. Videti..310 363 Slede}i ovaj pravac rasprave. 53. dok u drugim mo`e biti nophodna {ira politi~ka autonomija.313 Mada se dr`ave obi~no opiru prihvatanju novih pravila koja mogu da ugroze njihov opstanak. Kirsten Porter. su{tinski nosioce samo kulturnih prava. godine Karl Raner i Oto Bauer. „Realisation of National Minority Rights“. nau~nici kao {to je D`onatan [el vra}aju se obrascima koji omogu}avaju istovremeno izra`avanje vi{estrukih kulturnih identiteta unutar jedne dr`ave: Samoopredeljenje. federalnu dr`avnost ili prostu autonomiju. National Cultural Autonomy and its Contemporary Critics (New York: Routledge. „Karl Renner et l’Etat Multinationale: Contribution Juridique á la Solution d’Imbroglios Politiques Contemporains“. 310 311 . {to su sve nali~ja predstavni~ke vlasti koja ~esto mogu biti re{ena preno{enjem ovla{}enja na lokalni nivo. i manjine. 271. 260. Droit et Société 27 (1994).

364 Me|utim. poja~ana preovla|uju}im pravnim i politi~kim nepoverenjem u na~elo samoopredeljenja.. koje je i Kroford ispoljio tokom 1970. To je jedno otvoreno politi~ko na~elo. mo`da }e biti neophodan dug period pre nego {to se postigne saglasnost oko jednog tako kontroverznog pitanja. mada sve vi{e slabi. mo`e da proizvede zna~ajne promene na politi~koj mapi sveta. U me|uvremenu. ako se dosledno primenjuje. izd.314 Analiza raspada Jugoslavije. uprkos sna`nom optimizmu koji su izrazili neki pravni i politi~ki stru~njaci da se opseg prava na samoopredeljenje razvija u ovom smeru. I. za na{e namene. Creation of States in International Law.tre}i program LETO–JESEN 2009. . uloga dr`ave. 85. postavljena u poseban okvir administrativnih (unutra{njih) granica. To je jedno energi~no na~elo koje. godina: Samoopredeljenje kao zakonsko pravo ili na~elo predstavljalo bi izrazito slabljenje na~ela suvereniteta. koje postavlja va`na pitanja o prirodi me|unarodnog prava i pravnom re{avanju politi~kih sporova. ukazuje na ulogu koju je ovaj sukob igrao u razvoju prava na samoopredeljenje. S engleskog preveli Zoran Jo{i} i autorka 314 Crawford. ono bi bilo najva`niji izuzetak tradicionalnom stanovi{tu da je stvaranje dr`ava pitanje ~injenica a ne prava. nastavi}e da bude presudna. 1.

slo`ena pripovest. Smisao diskontinuiteta izme|u ta dva vremena. istorija.Tre}i program Radio Beograda Br. Hes. sadr`i interpretativni sloj. nastoje}i da poka`e da je razlika izme|u Kronovog i Zevsovog doba jo{ ve}a nego {to se obi~no pretpostavlja. mit. Plt. Autorka te`i da obrazlo`i i tezu po kojoj je Platonov opis `ivota tobo`e zlatnih ljudi Kronovog perioda kriti~an i ironi~an. 109ff. On se sastoji iz razli~itih. pripoveda nam Hesiod u Poslovima i danima. u kome se svet nalazi. o ~emu svedo~i i to da je ve} poznat u~esnicima dijaloga. diskontinuitet. ali me|usobno povezanih pojedina~nih pri~a. Klju~ne re~i: Platon. koja nije znala za bolove i ubogu starost. a {to je konstitutivno za formiranje ~oveka na{eg Zevsovog vremena. Osnovni motiv tog mita nije platonisti~kog porekla. Dr`avnik. 269b1.1 O zlatnoj ljudskoj rasi Kronovog doba. IRINA DERETI] Platonov mit o zlatnom Kronovom dobu i njegovoj propasti iz poznog dijaloga Dr`avnik jeste razu|ena. . Poput mnogih drugih Platonovih mitova i ovaj nadilazi konkretnu svrhu. istorijski i antropolo{ki aspekt. III–IV/2009 UDK: 176044556 365 DISKONTINUITET SA ZLATNIM DOBOM KAO PO^ETAK POLITI^KOG I ISTORIJSKOG: PLATONOV MIT U DR@AVNIKU (268d–274d) U ovom radu autorka se bavi Platonovim mitom u dijalogu Dr`avnik. sastoji se u potpunom nedostatku politi~kog i istorijskog u Kronovoj epohi. Up. politika. predistorijskog stanja. tako {to te`i da pru`i obja{njenje sada{njeg stanja. 143–144. potrebno je ista}i da je narativno-interpretativna obrada ovog duga~kog mita u Dr`avniku neo1 2 Up. politi~ki. zbog koje se u dijalog uvodi. ~ime zapravo pokazuje kako je sporna svaka glorifikacija ~ovekovog prirodnog. prema njenom mi{ljenju.2 Ipak. koja ima svoj kosmolo{ki. Op. otkrivaju}i na posredan na~in i tajnu o ljudskoj prirodi. i pored narativnog.

Erler. U literaturi se s pravom isti~e da se mitsko vreme razlikuje od istorijskog vremena. Pandan prvom kosmi~kom periodu jeste Kronovo doba. De dis et mundo IV 9. Erler. Po~nimo od prve teme mitskog i istorijskog vremena koju }u izlo`iti samo u nacrtu kao uvod u glavnu temu ovog rada. On poreklo neke pojave „obja{njava“ tako {to njen nastanak sme{ta u neko neodre|eno. mit predstavlja vreme i doga|aje na bitno druga~iji na~in. in: Platon als Mythologe. i njegov uticaj na rast i razvoj tada{njeg ~oveka. von M. Darmstadt. predistorijskim dobom. koje zapravo predstavlja apsolutni. te da objasnim prirodu radikalnog prekida sa zlatnim. re~ju. Zevsovog doba. Cit. {to predstavlja preduslov oblikovanja njega kao politi~kog i istorijskog bi}a. Neue Interpretationen zu den Mythen in Platons Dialogen. U ovom radu prvo }u ukazati na op{tu razliku izme|u mitskog i istorijskog vremena koja je va`na za razumevanje kako ovog. 4 Up.4 Uprkos tome {to se ~esto koristi gramati~kim perfektom ili prezentom. 86–7. Erler.tre}i program LETO–JESEN 2009. “Presens divinum. po M. tako i svakog drugog gr~kog mita. Ovaj kosmi~ki diskontinuitet trebalo bi. S. ukoliko je moje tuma~enje Platona na ovom mestu ta~no. Namera ovog rada nije ~isto egzegetska. i koji je smisao tog diskontinuiteta izme|u dveju epoha. Na tre}em mestu nastoja}u da poka`em za{to je Kronovo doba su{tinski razli~ito od na{eg. dok je pandan drugom kosmi~kom dobu Zevsova vladavina nad ljudima kakvi smo mi. ve} ono {to uvek jeste“.3 Dok istorija nastoji da objasni jednu pojavu tako {to je sme{ta u neki vremenski sled. a {ta posle nje sledi. i drugo prirodu „zlatnih“ ljudi i njihovu povezanost s ostalim `ivim bi}ima. M. u kojem upravlja ovaj bog ljudima razli~itim od nas. {ta joj je prethodilo. hrsg. ~ije posledice uti~u na formiranje nas onakvih kakvi doista jesmo. da se paradoksalno izrazim. 87. pitaju}i se {ta je bilo pre nje. davno pro{lo vreme. iza koga nije bilo ni~ega. nego da poku{am da uporedim Kronovu sa Zevsovom vladavinom. Mytische und historische Zeit ind er griechischen Literatur“. M. Mytische und historische Zeit in der griechischen Literatur“. “Presens divinum. 3 . Neoplatoni~ar Salustije iz II veka nove ere ka`e: „Mitovi ne prikazuju ono {to se dogodilo. od koga nastoji da rekonstrui{e poreklo ili prirodu neke pojave. bezvremeni po~etak. Kronovim. nevremenskom vremenu. Zatim }u detaljnije analizirati prvo pojam kosmi~kog vremena. Sam mit se sastoji od opisa prvog kosmi~kog ciklusa. Schäfer. Salustius. Janka und Ch. {to zna~i da mi nije cilj da doku~im i razotkrijem sve slojeve ovog mita. mit pripoveda o nekom. S. da poka`e kako dolazi do ~ovekove emancipacije. a {ta posle. 2002. 366 sporno platonisti~ka. njegovog propadanja i formiranja drugog kosmi~kog perioda. kao bi}a kulture.

Hranu su imali u izobilju. ima i svoju destruktivnu stranu. tako i s ostalim `ivim svetom. ni za nezadovoljene prohteve. kao i vremenom koje je potrebno da bi se to kretanje izvr{ilo8. 9 Up. to je u njihovoj „posle“. tako i na istorijskom planu. pater6. Ibid. potrebno je da unesem u svoje tuma~enje druge va`ne elemente ove ~udnovate pri~e. 273b. Ibid. te da u ovom pogledu Kronovo doba ne predstavlja diskontinuitet s na{im. te iz zemlje ro|eni starci rastu postaju}i sve mla|i. 271a-c5. 5 6 367 . i to na bolji i pravedniji na~in nego {to su oni to ikada bili u stanju. U pomalo bizarnom opisu9. Nisu se hranili drugim `ivotinjama10. 270a. 7 Up. suprotno od kretanja kazaljki na satu. sre}u i harmoniju kako me|usobnu.STUDIJE I zlatno doba Kronove vladavine tako|e je sme{teno u davno pro{lo. To obrnuto kosmi~ko kretanje i vreme uzrok je obrnutog rasta i razvoja `ivih bi}a. ve} su s njima `iveli u harmoniji. na kraju nestali u zemlji. ^ini se da je li~na „istorija“ tih ljudi izokrenuta istorija dana{njih ljudi. 273b. Njihov `ivot je poput kosmi~kog kretanja obrnut od rasta sada{njih `ivih bi}a. 271e2–4. i to na taj na~in {to se sve kru`no kretalo. ljudskoj istoriji „pre“. pa ni s Kronom – koga Platon naziva theos5. Ibid. te ono {to je u na{oj li~noj. obezbe|uju}i ljudima mir. nego samo obrnuti poredak kako na kosmi~kom. „zlatni“ ljudi nisu obrazoUp. Zevsovim dobom. Up. 269c-e. i to tako {to bivaju o`ivljeni od mrtvaca. odnosno detinjstvo i mladost. a erotski nagon – koji sem stvarala~ke. U daljem toku rada nastoja}u da poka`em kako ovakav interpretativni zaklju~ak nije ta~an. koga ne treba poistoveti ni sa jednim pojedina~nim olimpskim bogom. a zapravo neistorijsko doba. jer im je svaki bio odmah zadovoljen. razdor i ubijanje – „zlatni“ ljudi nisu ni posedovali. ali u suprotnom smeru u kome se kre}e u na{em kosmosu. Platon predstavlja neobi~na ljudska bi}a koja su se ra|ala iz zemlje. Ovako predstavljen `ivotni vek jeste proces suprotan sada{njem `ivotu. Tada je Bog. @ivotom ljudi iz Kronovog doba upravljali su i vladali sam Bog i demoni. na primer. odnosno starost i vice versa. pa i kretanjem. koji po svojoj neverovatnoj ma{tovitosti podse}a na savremene nau~no-fantasti~ne filmove. demiourgos7 – upravljao svime. 10 Up. Ibid. Da bih to pokazala. da bi. Bogu sli~na bi}a. 269c4 ff. Plt. te naro~ito ako je frustriran sna`no motivi{e ljude na nasilje. postepeno se smanjuju}i. Nisu znali za bolesti. Upravo zato {to su demoni upravljali njima. 8 Up. Ibid. pre koga nije bilo neko drugo doba.

ili. jer se neko drugi stalno brinuo o njima. to {to tada{nji ljudi nisu bili konstituisani kao politi~ka bi}a. kao i ~oveka s drugim `ivotinjskim vrstama13. Plt. Platon ovde ho}e da ka`e da ~ovek treba samostalno da prosu|uje i odlu~uje.12 Zanimljivo je primetiti i to da mit vi{e pripoveda o komunikaciji „zlatnih“ ljudi i bogova. a to je odnos izme|u dve epohe. preciznije. Up. ne predstavlja samo izokrenutu Kronovu vladavinu. koje je prisutno u svim civilizacijama i dobima. odnosno zato {to nisu sami u stanju da zadovolje svoje brojne potrebe – onda postaje jasno za{to pod Kronovom vla{}u nije bilo polisa. a sve imamo. naime. a ne da bude marioneta u tu|im rukama. zbog vi{ka potreba. Zevsovo doba. ve~ne neslobode i nezrelosti. Ono {to pak konstitui{e ljudsku zajednicu na{eg. pri ~emu }emo nastojati da poka`emo da ovo na{e. ve} verovanje po kome je to doba bilo zlatno doba. da parafraziramo Aristotela. harmonije i blagostanja. Prva su{tinska razlika izme|u dveju epoha jeste potpuni nedostatak politi~kog u Kronovo doba. 11 12 . jer ljudska zajednica za te ljude nije bila na~in na koji se realizuje njihova posebna ljudska priroda. 368 vali ni vlastite porodice. Nije li ovo stanje ve~nog mira. te nije postojalo i{ta {to bi tada{nje ljude nagonilo da se me|usobno povezuju. pametniji i bolji od nas. a manjka sposobnosti. neostvareni ljudski san svih istorijskih epoha? ^ini se da Platon upravo to verovanje. i kroz pripoveda~ki i kroz interpretativni deo ovog mita prepoznaje se ironi~ni momenat uperen protiv njega samog. Naime. Zevsovog doba. nego radikalan raskid sa njom. makar one bile i bo`anske. razmenjuju znanja i ve{tine i obrazuju zajednice. 369b-c. i ~ime se. jeste razmena re~i i misli. u kome se neko drugi. vratimo se na{oj glavnoj temi ovog rada. ni politi~ke zajednice. Resp. u kome ni{ta ne radimo. 272c ff. pa ni o sebi. sti~e se utisak da „zlatni“ ljudi ne samo da nisu stvarali politi~ke nego ni bilo kakve druge oblike zajednice. ho}e da dovede u pitanje. I taj imanentno kriti~ki ton govori u prilog interpretativnoj hipotezi. brine za nas i odlu~uje umesto nas ve~ni. razlikuje od pa{e krava na istoj livadi. po kojoj je postojalo neko predistorijsko doba. sve nu`ne potrebe bile automatski zadovoljene. Ali. odnosno kao bi}a koja