SEMINARSKI

RAD

REIN ENJERING POSLOVNIH PROCESA

Profesor: DR. Zvezdan uri

Student: Janko Grbi 3LV/0016/11

.........................12 ZAKLJU AK .......................................................................................................................................................................................... 4 TURISTI KI POTENCIJAL U OP TINI IVANJICA ± SWOT ANALIZA........................... 6 SWOT ANALIZA KOMPANIJE SWISSLION .................................. 7 IDENTIFIKACIJA PROBLEMA ....................................................................... 3 POJAM I DEFINICIJA SWOT ANALIZE................................................ 3 PROCENA KVALITETA TURIZMA U MORAVI KOM KRAJU NA OSNOVU SWOT ANALIZE ......................... 9 SWOT ANALIZA PRIJATELJA .......................... 8 PROIZVOD .................................................................................................................................... 9 SWOT ANALIZA PROIZVODA...................................................... 8 SWOT ANALIZA PREDUZE A MATIS IVANJICA..... 5 SWOT ANALIZA IVANJI KOG TURIZMA .................................................................................................11 PRIMER KONKURENCIJE ............................................................................................................................... 15 LITERATURA .....................................................................................................................................SADR AJ: UVOD ..........................................................................................................................................................16 2 ........................................ 7 PREDLOG RE ENJA .......................................................10 KONKURENCIJA KAO KREATOR NOVOG POSLOVNOG OKRU ENJA ...................................................................................................................................................

Tako e vam poma e da otkrijete i razumete va e slabe strane.snaga . je to vam u kratkom vremenu mo e otvoriti prilike iz kojih mo ete izvu i prednosti.Threats ± pretnje. SWOT analiza omogu ava da se utvrdi gde se u sada njoj situaciji preduze e nalazi. SWOT analiza je dobila takav naziv zbog toga to je njena osnovna ideja da omogu i razvojno pona anje preduze a koje obezbe uje maksimalno kori enje ansi i sposobnosti i da na e na ina da minimizira slabosti i pretnje.Weaknesses ± slabosti . Slabosti (Weaknesses): ‡ ta mo ete unaprediti? ‡ ta trebate izbegavati? ‡ Koje stvari e ljudi oko vas najpre videti kao slabosti? Ponovo. Ako imate pote ko a sa ovim. poku ajte napisati listu va ih karakteristika. Koriste i je u li nom kontekstu.Opportunities ± mogu nosti . koje su mu glavne prednosti i slabosti i kakve su mu anse i koje su prepreke da se stigne do planiranih ciljeva u budu nosti. Na taj na in. 3 . predstavlja skra enicu od etiri engleske re i. SWOT analiza omogu ava prepoznavanje pozitivnih i negativnih faktora i daje mogu nost da se njih blagovremeno uti e. posmatrajte ovo iz li nog i ugla ljudi oko vas: Da li drugi ljudi vide slabosti koje vi ne vidite? Da li vas ostali sportisti nadama uju u klju nim momentima? Najbolje je da sada budete realni i suo ite se sa neprijatnom istinom to pre. Ono to SWOT Analizu ini posebno sna nom.Strengths . budite objektivni to je vi e mogu e. Neke od njih e sigurno biti va a ja a strana.UVOD: POJAM I DEFINICIJA SWOT ANALIZE Pojam odnosno naziv SWOT analiza. tako da mo ete savladati i eliminisati opasnosti. koje bi vas ina e uhvatili nepripremljene. mogu nosti i prilika. Snaga (Strengths): ‡ Koje prednosti (na primer. ve tine. poma e vam da razvijete svoju karijeru na na in da izvu ete najbolje prednosti va eg talenta. iskustvo) vi imate u odnosu na druge? ‡ ta radite bolje u odnosu na ve inu drugih? ‡ ta drugi ljudi (i posebno va trener ) vide kao va u snagu? Razmotrite ovo iz va e li ne perspektive i iz ugla ljudi oko vas. obrazovanje. Ne budite skromni. Ta nije. koje u prevodu zna e: .

tako i zemlje koju turisti pose uju. neki zbog nau nih ili trgovinskih ciljeva. Neki putuju zbog posete istorijskim mestima. kompaniji. arheolo kim iskopinama. prvo se u obzir moraju uzeti motivi usled kojih turisti putuju. turisti tro e svoj novac na teritoriji koju pose uju i kao rezultat te potro nje nastaju odre eni ekonomski efekti na privrede. Tako e. mo ete pogledati va e slabosti i zapitati se da li vam se otvaraju mogu nosti tako to ete te slabosti eliminisati. kompaniji ‡ Promena u dr avnoj regulativi koje se odnose na polje va eg interesovanja ‡ Promena u socijalnim de avanjima ‡ Lokalnih doga aja Dobar na in za sagledavanje mogu nosti je gledanje va ih ja ih strana i videti da li se kroz njih mogu javiti odre ene prilike. tr i tu. avanture.Prilike . 4 .Mogu nosti (Opportunities): ‡ Gde vas ekaju dobre prilike? ‡ Koji su interesantni trendovi kojima stremite? Korisne prilike mogu proiste i iz: ‡ Promena u tehnologiji. Pretnje (Threats): ‡ Sa kojim se preprekama suo avate? ‡ ta rade ljudi oko vas? ‡ Da li se va posao (ili zahtevi za stvari koje radite) menja? ‡ Da li promena tehnologije ugro ava va u poziciju? ‡ Da li vas neka od va ih slabosti ozbiljno ugro ava? Pravljenje ove analize esto mo e da vam osvetli put u pogledu onoga to treba u initi i kako prevazi i probleme.. ostacima drevnih civilizacija.. Bez obzira na razloge turisti kih kretanja. neki zbog zabave. PROCENA KVALITETA TURIZMA U MORAVI KOM KRAJU NA OSNOVU SWOT ANALIZE Kada je u pitanju turizam i njegov zna aj za privredni razvoj odre ene op tine. razonode. kako zemlje iz koje turisti dolaze.

Izostanak interesa lokalnih i stranih ulaga a u turizam op tine 5 . Ne primenjivanje zakona i kaznene politike za divlje deponije i sl. Ljudski resursi: neorganizovanost i needukovan kadar 3.. Nacionalne strategije (uskla enost prioriteta op tine sa prioritetima na drugim nivoima ) 2. Konfiguracija terena i klima veoma pogodni za zimske i druge sportove 8.. O uvana ekolo ki zdrava ivotna sredina 9. Nere en status imovine u op tini 5.. zastareo vozni park. iskustvo. Nepostojanje robne marke ³Golija´ 5. Mogu nost organizovanja lova i ribolova 12. Neograni ene mogu nosti proizvodnje zdrave hrane 10. Stara ar ija ± kulturno-istorijska prostorna celina od velikog zna aja 3. Lo a populaciona i starosna struktura kao i tradicija 2. Postojanje umskih plodova i lekovitog bilja 13. sportski.) 2. Tradicija. Povezivanje javnog i privatnog sektora 6. Ljudski resursi (srda nost ljudi koji primaju turiste) 4. Regionalno udru ivanje (klasteri) 5.SWOT SNAGA 1. 4. Ulazak hotelskih brendova (Best Western) PRETNJE 1. Mogu nost plasmana zdrave hrane (robna marka ³Golija´) 8. Nedostatak sme tajnih kapaciteta 7. Nerazvijena infrastruktura: lo a putna mre a... Izvori pija e vode 7. Nedostatak i devastacija op te i turisti ke signalizacije 8. Eksploatacija prirodnih resursa od strane JP ³Srbija ume´ bez nadoknade lokalnoj zajednici 4. Veliko interesovanje za Goliju. kongresni i drugi vidovi turizma 7. vazdu na banja. Promena vlasti (republi ka i lokalna) 3. Ubrzane aktivnosti konkurenata na razvoju turisti kih proizvoda 7. Nastavak privatizacije (ubrzan) 3. MOGU NOSTI 1.TURISTI KI POTENCIJAL U OP TINI IVANJICA . Definisan strate ki prioritet SLABOST 1. Nepostojanje decentralizovanog sistema odlu ivanja 6.. Migracija stanovni tva iz sela 2. Kulturno-istorijsko nasle e 6. seoski. Postojanje sme tajnih kapaciteta u ruralnim podru jima 11. Postojanje donatorskih programa 4. gostoprimstvo. Prirodni resursi (Golija park prirode. Slaba informisanost i nedostatak promotivnih aktivnosti 6. 5.

jer e se akcioni planovi zasnivati ili na dobrim stranama ili e nastojati da se isprave lo e strane lokalne zajednice. U tabeli su prikazane samo najbitnije snege i slabosti. Interna analiza ima dve svrhe: 1. dr avnog i me udr avnog nivoa. koje mogu dominantno uticati na izbor strate kih opredeljenja. Prilikom jedne ovakve analize uticajni faktori se dele na unutra nje i spolja nje. Lokalne zajednice su pod velikim uticajem razli itih spolja nih faktora koji dolaze sa regionalnog. Me utim. jer su one osnova za utvr ivanje polo aja lokalne zajednice u odnosu na konkurenciju. Procena unutra njih pogodnosti i ograni enja ima klju nu ulogu u strate kom planiranju. anse i pretnje. njihov uticaj na delovanje lokalne samouprave je va an inilac u strate kom planiranju tog delovanja i mora se uzeti u obzir. pozitivne i negativne.SWOT ANALIZA IVANJI KOG TURIZMA Metodolo ki postupak kojim se u konkretnoj situaciji procenjuje postoje e stanje u cilju izbora optimalnih strate kih opredeljenja naziva se SWOT analiza. Mnogi spolja ni uticaji su izvan kontrole lokalne zajednice. 6 . Da se identifikuju unutra nje dobre i lo e strane koje se mogu razmatrati u okviru strate kih mera. Da se utvrde lokalne opcije i kapaciteti kao odgovor na spolja nja de avanja i 2. Va no je da se uvide mogu nosti i rizici od spoljnih faktora koji su relevantni za strate ka opredeljenja. Dobre i lo e strane zavre uju posebnu pa nju.

Doma i potro a i preferiraju ino pakovanje bez obzira na kvalitet proizvoda 6. 3. Bogat asortiman 7. Razvoj svesti potro a a o proizvodima i njihovom kvalitetu 5. Reakcija konkurenata na promotivne napore IDENTIFIKACIJA PROBLEMA Osnovni problem je utvrditi ta preduze e Swisslion mora da uradi da bi uspe no konkurisalo globalnoj konkurenciji u narednih nekoliko godina. Politika prihvatljivih cena za kvalitetan proizvod 6. Neaktivnost glavnih konkurenata u projektovanju.SWOT ANALIZA KOMPANIJE ³SWISSLION´ SNAGA 1. 4. Dobra saradnja sa maloprodajnim objektima 3. Primena standarda i SL tehnologija 3. Povratak tradiciji i po tovanje verskih obi aja PRETNJE 1. Nere eni vlasni ki odnosi konkurenata 4. Lanac od 20 vlastitih prodavnica pod zajedni kim imenom µµSlatka ku a¶¶ 5. MOGU NOSTI 1. Te ka i neizvesna konkurentska utakmica sa ve afirmisanim brendovima 4. 6. 7. Smatramo da je problem esta 7 . Postojanja nelojalnog pona anja konkurenata 3. Visoko u e e u zadovoljenju tra nje na tr i tu konditorske industrije SCG 2. Sopstveni vozni park 1. programiranju i realizacija osmi ljenih i celovitih promotivnih aktivnosti 2. koji su jo uvek dobro pozicionirani na tr i tu Srbije i Crne Gore 2. Prisustvo konkurentskih proizvoda iz biv ih yu republika. 5. SLABOST iroka paleta proizvoda u ponudi i sli nost sa dosta konkurentskih proizvoda Nedovoljno izgra ena sopstvena robna marka Slabija informisanost potro a a o kompaniji i njenom proizvodnom programu esta promena ambala e Nedostatak stalnih promotivnih aktivnosti Nerazvijeni odnosi sa javno u Nepostojanje tr i ne tradicije 2. Sve ve i uvoz 5. da razvije pozitivnu sliku u svesti potro a a o preduze u i njegovim proizvodima. Swisslion treba da sa uva i dalje oja a poziciju lidera na tr i tu konditorskih proizvoda Srbije i Crne Gore. Stabilna materijalna osnova 4.

Da bi se iza lo u susret ³novim doma icama´ na ambala i proizvoda kao to su Petit Beurre. kako bi postala prepoznatljiva i pozicionirala se u svesti kupaca. Bevita i Softi bi trebalo tampati recepte za brze poslastice. kako bi stvorilo svest potro a a o mix-u proizvoda i podsticalo interes za proizvode i njihovu kupovinu. Trenutni broj sopstvenih prodajnih objekata nije dovoljan. kako bi se pro irila dubina i du ina mix-a. Tako e. Shodno uo enim kulturolo kim razlikama izme u urbane i ruralne sredine. Mislimo da je uvo enje novih ekskluzivnih pakovanja. Pored toga potrebno je uvoditi nove proizvode. dok ambala u ne bi trebalo menjati odre en vremenski period. U tu svrhu trebalo bi pro iriti postoje e linije proizvoda uvo enjem dijetalnih i vi e posnih proizvoda. preko kojeg bi se lako povezali proizvodi sa preduze em. preduze e treba da radi na razvijanju promotivnih aktivnosti. koji bi pratio svaki proizvod i svaku budu u aktivnost. Promotivne i nekontinuirane PR aktivnosti predstavljaju najve e slabosti preduze a. i iza lo u susret specifi nim i narastaju im eljama i perferencijama potro a a. Iz tog razloga. Izdvajamo kao nedostatak nepostojanje ekonomsko propagandnih aktivnosti i kontinuiranih PR aktivnosti. Na svakom pakovanju treba. Preduze e treba da radi na pro irivanju na nove tr i ne segmente i pronala enja novih marketing kanala ocenjujemo kao najbolje. jer su ovo proizvodi koji se lako mogu iskoristiti za pravljenje kola a i torti. za bombonjere i sli ne proizvode dobar poslovni potez. nepostojanje jedinstvenog za titnog znaka. PREDLOG RE ENJA Pro irenje lanca ''Slatkih ku a'' i otkrivanje novih marketing kanala u ini e da se preduze e u vrsti svoju konkurentsku poziciju. dok bi se u urbanim sredinama plasirala ambala a sa vi e varijacija (manje ve ih). potrebno je izvr iti diferencijaciju pakovanja. 8 . to uti e na neprepoznatljivost proizvoda od strane potro a a. ista i prepoznatljiv za titni znak. Ve a pakovanja bi se plasirala na ruralna podru ja. na vidljivom mestu.promena ambala e i pakovanja. PROIZVOD Kompletan proizvodni asortiman Swisslion-a ine proizvodi visokog kvaliteta i sa takvom politikom preduze e bi trebalo da nastavi u narednom periodu.

Pro irenje asortimana 5. 5. Veliki asortiman 6. Vrhunska i kvalitetna usluga 5. 2. 4. 2.SWOT ANALIZA PREDUZE A MATIS IVANJICA SNAGA 1. Stvaranje brenda 2. 3. Dobra lokacija prodajnih objekata 7. Jeftina radna snaga 8. 3. PRETNJE Porast konkurencije Smanjenje kupovne mo i gra ana Pove anje zaliha Pove anje tro kova 9 . Pro irenje prodajnih kapaciteta 8. Obezbe en servis i garancija 9. Sopstveni vozni park 10. Stvaranje novih proizvoda 4. 4. Reklamiranje u medijima 1. Sni enje tro kova 7. Inovacije 1. SLABOST Malo tr i te Nedostatak marketinga Ve ina lokala u zakupu Nedostatak kapitala Nedostatak promotivnih aktivnosti MOGU NOSTI 1. Pove anje tra nje za proizvodima usled pove anja kupovne mo i 3. Uvo enje novih na ina prodaje 6. Kvalitet proizvoda 3. Pristupa ne cene 4. Nedovoljna zastupljenost sli nih proizvoda na lokalnom tr i tu 2.

SLABOST Neiskustvo Samokriti nost Impulsivnost Sklon radu u poslednji as Lo e radno mesto MOGU NOST 1. 2. 5. Bolje radno mesto 1. 4. Snala ljiv 9. 3. 5. Odgovoran Uporan Vredan Ambiciozan elja za sticanjem novih i nadogradnju starih saznanja 6. Inteligentan 8. Lepog fizi kog izgleda 10. PRETNJE Nepo tovanje zakona Bolest Korupcija Lo a materijalna situacija SWOT ANALIZA PROIZVODA SNAGA SLABOST MOGU NOST PRETNJE 10 . Ma tovit 7. 3. Konstantna nadogradnja sopstvene li nosti 2. 3. Znanje stranih jezika 1. Stvaranje i izgradnja poslovnih kontakata 3. 2.SWOT ANALIZA PRIJATELJA SNAGA 1. 4. 4. 2.

U uslovima brzih promena. svaka poku avaju i na svoj na in da pove a prodaju. eljama i pona anju potro a a stvara temelj za ostvarivanje konkurentske prednosti i uspe no poslovanje. Konkurencija je rival tvo izme u alternativnih firmi koje se obra aju istoj grupi kupaca. fleksibilne konkurencije. ali pre svega o spolja njem okru enju (potro a ima. estih tehnolo kih bumova. Pri tome su osnovni faktori konkurentnosti: cene. partnerima) 11 . ANALIZA KONKURENCIJE Savremeno tr i te karakteri e kompleksnost. odnosno pru aju istu potro a ku korist ± Indirektna konkurencija 3. jer jedino kombinacija znanja o potrebama. konkurencija se mo e podeliti u vi e grupa: 1. konkurentima. kvaliteta. novih socijalnih i ekolo kih ograni enja. kvalitet. Bilo koja prepreka u va em poslovanju. Preduze a koja podmiruju prikrivenu potrebu va eg kupca. Preduze a su primorana da neprekidno prikupljaju informacije i o svom unutra njem okru enju. Po irini shvatanja. prilago avanje okru enju itd.KONKURENCIJA KAO KREATOR NOVOG POSLOVNOG OKRU ENJA DEFINISANJE KONKURENCIJE Pod konkurencijom. a realizacija u mnogome zavisi od toga sa kojim znanjem o svojim krajnjim potro a ima preduzetnik raspola e. organizovanost nastupa na tr i tima. Firme koje uzimaju novac od va eg kupca. Preduze a koja nude identi an proizvod ili uslugu ± direktna konkurencija 2. Preduze a koja podmiruju istu potrebu. funkcionalnost. Konkurencija podrazumeva da na tr i tu na kojem se nalazi neko preduze e postoje i druga preduze a koja se za pozicije na tr i tu mogu boriti na razli ite na ine. produktivnost i efikasnost proizvodnje usluga. u naj irem smislu. posedovanje klju nih kompetentnosti. Morate obratiti pa nju na ta se najvi e tro i i ta to odvla i novac iz bud eta doma instva va e ciljne grupe 5. virtuelnih organizacija. Navedeno je uslov za ostvarivanje uspeha. tr i no u e e i dobit. Preduzetni ki subjekti u potrazi su za saznanjima o pona anju i na inu dono enja odluka o kupovini. turbulentnost i porast neizvesnosti izazvan estim pojavama inovacija u svim oblastima poslovanja. mo e se smatrati sve to mo e odvu i kupca do va eg proizvoda. globalnih poslovnih strategija. marketinga i menad menta. informacija i inovacija i sl. brzina. imperativnosti znanja. 4. Danas je klju no da preduzetnik svojim poslovanjem ostvaruje konkurentsku prednost i to na dugoro noj osnovi. davanje garancija.

Bambi sa 23. 12 . Na kraju. tako mo ete da budete najbolji! Tako e.1%.8 %. koegzistencija ili agresivno osvajanje? Kakva je njihova strategija ± ni a cena. a na tre em Doma ica-Banini sa 5.u slu aju da podignemo ili spustimo cene. sa dugom tradicijom proizvodnje i ve izgra enom markom. Prema istra ivanju prisutnosti proizvo a a keksa i kola a u svesti potro a a MP panela tr i ta Jugoslavije i Srbije. Ovaj korak je veoma va an za biznis. ta sve treba da znamo o konkuretnima: y Koji su njihovi ciljevi ± da li je to trenutna isplativost ulo enog. mo ete da dobijete odgovor kako da preuzmete dobre poteze svojih konkurenata.Analizu konkurencije treba razumeti kao kontinuirani proces preispitivanja sopstvenog mesta na odabranom tr i tu. a izbegnete njihove gre ke. da budete prvi.1 %. Najomiljenija marka keksa i kola a je Plazma. Bitno je preduhitriti konkurente. potom Soko Nada tark sa 57. sticanje ve eg udela na tr i tu. da ih nadmudrite. a osnovna svrha treba da bude upoznavanje sa konkurentima i procena tr i ne pozicije. uvo enje novog proizvoda.3 %.5%. ve i kvalitet. Cilj analize konkurencije. kratkoro na ili dugoro na orijentacija. na drugom mestu je Jaffa Crvenka sa 8. i predvidite ta e va konkurent slede e uraditi. y y KONKURENCIJA PRIMER: Konditorskom proizvodnjom se u SCG bavi oko 17 preduze a.3% i Banini sa 39. Swisslion se u oba istra ivanja nije na ao u prvih pet proizvo a a.. Ve ina doma ih proizvo a a je ve dobro pozicionirana u svesti potro a a. na prvom mestu se nalazi Bambi sa 76. kako e se konkurenti pona ati. Osnovna svrha je upoznavanje sa konkurentima i procena tr i ne pozicije. bolja usluga ili ni i tro kovi. pove amo broj prodavaca itd. Koji su obrasci reagovanja .

13 . itd. medeni poljupci Bombone Bombonjere Kra * Petit Beurre Batons. Ronda Bananko * * Doma ica Dorina Zve evo * * Valisa * * * * Samo ti. slatki dukat. Seka. Fantasy * * * * Valentina. Kra . godini je na tre em mestu. Minis. okoladne deserte. Bronhi. Osnovano je 1976. Klaudia. Proizvodi preko dve stotine proizvoda: okoladu. oko bananicama i okolodnim napolitankama.Swisslion Bevita Petit Beurre Linea oko banana oko biscuit Softi i Kondita okoladna doma ica okoladna Daria Crna okolada ajno Bajno i Ladz Q Medeni dukat. keks. Ferero. Kinder. Lada. Najpoznatiji proizvod je Galeb okolada. Bajadere Flips tapi i i perece Kvikers * Vic tapi i Vic Jedan od najve ih konkurenata marke i konkurenata oblika proizvoda je Soko-Nada tark. Soko-Nada tark je preduze e sa dugom tradicijom i jedno od vode ih u konditorskoj industriji Isto ne Evrope. iza Swisslion-a i Soko-Nade. Lila Pause * * * * Milka okolada * * * * I love Milka. biskvite. godine. Volim te * * * Milka * * M-joy. Slatka tajna Griote. Bata. postoji ve 85 godina. Po ostvarenom ukupnom prihodu 2002. Bambi iz Po arevca je koncern za promet i proizvodnju koji je nastao 1967. napolitanke. To su proizvo a i iz Evropske Unije i zemalja biv e Jugoslavije (Hrvatska) . koji polagano ulaze na na e tr i te. Montelino. godine. koji je zbog svog bogatog sastava namenjen prvenstveno deci. Baron. po ukupnoj ostvarenoj dobiti u 2002. Kinder riegel * * * * Choko-Bons. godine nalazio se na tre em mestu. a po ostvarenoj dobiti na drugom mestu iza Swisslion-a. Milkins * * * Ferrero * * Pingui * * * * Kinder okolada. Kinder Freude * * * Dorina Finesa. Ovo je jo jedno preduze e sa dugom tradicijom. U populaciji je najpoznatija sa proizvodnjom mle ne okolade ¶¶Najlep e elje¶¶. Samo ti. Polka * 505-. Potencijalnu konkurenciju ine i proizvo a i iz inostranstva.Milka. Nestle. Volim te. Naps. Najpoznatiji proizvod Bambija je Bambi plazma keks.tark. Pionir Subotica. ³Jaffa´ ± Crvenka je fabrika biskvita ija je osnovna delatnost proizvodnja kola a i ostalih proizvoda od testa.

Delta sladoled. to mo e pozitivno da uti e na svest potro a a. Mnogi izvr e analizu svog preduzeca. Prednost Swisslion-a se ovde ogleda u injenici da je ovo preduze e i u vajcarskom vlasni tvu. Tu spadaju doma i i strani proizvo a i. kao i vecina analiza u oblasti menad menta. Na alost. koje omogu avaju naru ivanje razli itih vrsta slatki a. Latentnu konkurenciju ine doma i proizvo a i kola a. generi ke konkurente ine i poslasti arnice. ZAKLJU AK : Najveca opasnost posle vr enja SWOT analize jeste nepreduzimanje ni ta to bi promenilo zatecene karakteristike i osobine. 14 . pri emu se ne mo e znati stvarna uve ena koli ina. Ledo. jasna i efektivna. SWOT analiza ne daje nikakve specificne odgovore. Chipita. Florida Bell. Ali. ali kasnije nisu u mogucnosti ili nemaju sredstava da bilo ta promene u svom poslovanju i poziciji na tr i tu. Pored toga. Pri ovome treba imati u vidu da. PIK a ak. Mc Donald¶s. Pizza Hut i sl. Frikom. nego to je analiza u pravom smislu te reci. kao to su Chipsy. a prete no brze hrane. kao ni predvideti ta an trenutak njihovog uvoza.Zve evo i dr. Posebnu vrstu konkurenata ini nelegalni uvoz konditorskih proizvoda. Ona mo e da bude deo analitickog odlucivanja. ene u urbanim sredinama su uglavnom zaposlene i nemaju dovoljno vremena da se posvete kuvanju pa se esto odlu uju za ovu opciju. Generi ki konkurenti su svi proizvo a i koji se bave proizvodnjom hrane. grickalica i sladoleda. ona predstavlja nacin efikasne organizacije informacija i osetljivih karakteristika kao baza za izgradnju poslovne strategije i operativnih planova. pekare. Pringles. SWOT analiza pre mo e da se defini e kao sveobuhvatan opis karakteristika. Kod nas se najce ce koristi kao metoda pripreme i analize u svrhu dono enja strate kih planova. tako da ovi konkurenti predstavljaju ozbiljnu pretnju. To su uglavnom doma ice iz ruralnih i prigradskih naselja. Ona je relativno brza. kod nas i dalje vlada mi ljenje da inostrane kompanije proizvode kvalitetnije proizvode. picerije. Ovi proizvodi pristi u u na u zemlju nelegalnim kanalima. Famoso.

Dr.ivatourism. Beograd. i Kosti ..Literatura: 1. Zvezdan uri ± Rein enjering poslovnih procesa 2. Turisti ka organizacija op tine Ivanjica (http://www. Prof. 3. 1999. Filipovi . Institut za menad ment.org) 15 . Fakultet organizacionih nauka.. ³Marketing menad ment´. M. V.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful