Poezija - najljepsi stihovi

Poezija - najlepsi stihovi
Stihovi velikih pesnika, velikih pesama. Igra recima u svoj svojoj velicanstvenosti. Velike misli koje su nekome obelezile mladost, zrelost ili zivot. Ova tema nije toliko pocasna koliko je pocastvovana. Jer tako su srecni oni kojima su ovi stihovi pisani da im se ne moze zameriti ni ako nisu svesni toga. Kada slavan pevac izadje na binu, on je predmet zelje hiljade ljudi koji ga odozdo nagradjuju aplauzom, koji su impresionirani bljestavilom koja dolazi odozgo sa bine i zele da dobiju deo toga. A koliko je dobiti pesmu vece od toga... Neko se fokusirao samo na tebe, ne uzima nego daje, posvetio ti i odvojio deo zivota, ispunio ga najlepsim mislima i lepo ga zapakovao, vezao i masnicu. I nastala pesma.

Čekaj me - Konstantin Simonov
Čekaj me, i ja cu doći, samo me čekaj dugo. Čekaj me i kada žute kiše noći ispune tugom. Čekaj me i kada vrućine zapeku, i kada mećava briše, čekaj i kada druge nitko ne bude čekao više. Čekaj i kada čekanje dojadi svakome koji čeka. Čekaj me, i ja ću sigurno doći. Ne slušaj kad ti kažu kako je vreme da se zaboraviš i da te nade lažu. Nek poveruju i sin i mati da više ne postojim, neka se tako umore čekati i svi drugovi moji, i gorko vino za moju dušu nek piju kod ognjišta. Čekaj i nemoj sesti s njima, i nemoj piti ništa. Čekaj me, i ja cu sigurno doći, sve smrti me ubit neće. Nek kaže tko me čekao nije Taj je imao sreće! Tko čekati ne zna, taj neće shvatit, niti će znati drugi

da si me spasila ti jedina čekanjem svojim dugim. Nas dvoje samo znat će mo kako preživjeh vatru kletu naprosto, ti si čekati znala kao nitko na svetu... Napomena: uvod dopisao galeksic.

Gradinar - Rabindranat Tagore
Nikada ne kažeš reč koju bi trebalo. Da te ne bih ocenio, izmičeš mi na hiljadu strana. Da te ne bih pomešao s mnogima, stojiš odvojeno. Poznajem, poznajem lukavstvo tvoje… nikada ne ideš putem kojim bi trebalo. Tvoj prohtev veći je od prohteva drugih, zato ćutiš. Pritvornom ravnodušnošću ne haješ za moje darove. Poznajem, poznajem lukavstvo tvoje… nikada ne uzimaš što bi trebalo.

Čeznem da ti kažem najdublje riječi - Rabindranat Tagore
Čeznem da ti kažem najdublje riječi koje ti imam reći ali se ne usuđujem, strahujući da bi mi se mogla nasmijati. Zato se smijem sam sebi i odajem tajnu svoju u šali. Olako uzimam svoj bol, strahujući da bi mogla ti učiniti. Čeznem da upotrebim najdragocjenije riječi sto imam za te; ali se ne usuđujem, strahujući da mi se neće vratiti istom mjerom. Zato ti dajem ružna imena i hvalim se svojom surovošću. Zadajem ti bol, bojeći se da nećeš nikada saznati šta je bol. Čeznem da sedim nemo pored tebe, ali bi mi inače srce iskočilo na usta. Zato brbljam i ćaskam olako, i zatrpavam svoje srce riječima. Grubo uzimam svoj bol, strahujući da bi mogla ti učiniti. Čeznem da te ostavim zauvijek, ali se ne usuđujem, strahujući da bi mogla otkriti moj kukavičluk. Zato ponosno dižem glavu i dolazim veseo u tvoje u tvoje društvo. Neprekidne strijele iz tvojih očiju čine da je moj bol vječito svjež.

Strepnja - Desanka Maksimovic
Ne, nemoj mi prici! Hocu izdaleka da volim i zelim oka tvoja dva. Jer sreca je lepa samo dok se ceka, dok od sebe samo nagovestaj da.

Ne, nemoj mi prici! Ima vise drazi ova slatka strepnja, cekanje i stra'. Sve je mnogo lepse donde dok se trazi, o cemu se samo tek po slutnji zna. Ne, nemoj mi prici! Nasto to, i cemu? Izdaleka samo sve k'o zvezda sja; izdaleka samo divimo se svemu. Ne, nek' mi ne pridju oka tvoja dva.

65 - Rabindranat Tagore
Zoveš li me ti to ponovo? Dođe veče. Umor se obavija oko mene kao ruke žedne ljubavi. Zoveš li me ti to? Sav svoj dan dao sam ti,svirepa vladarko,moraš li me lišiti i noći moje? Negde se sve završava, a nama pripada samoća tame. Zar je morao glas tvoj da je probije i mene da pogodi? Zar veče ne svira svoju svirku sna pred tvojim vratima? I krilate zvezde zar se nikada ne pružaju tiho na nebu iznad tvoje nemilosrdne kule? Ne umire li cveće u tvom cvetnjaku nikada blago u prašini? Moraš li me zvati, nemirnice? Neka onda tužne oči ljubavi uzalud bde i plaču. Neka žižak gori u samotnoj kući. Neka splav vrati domovima umorne radnike. Ja se otimam od svojih snova i hitam na tvoj poziv.

Kosovo Polje - Vasko Popa
Polje kao svako Dlan i po zelenila Mlad mesec kosi Pšenicu selicu Dva ukrštena sunčeva zraka Slažu je u krstine Kos naglas čita Tajna slova rasuta po polju Božuri stasali do neba Služe četiri crna vetra Sjedinjenom krvlju bojovnika. Polje kao nijedno Nad njim nebo Pod njim nebo.

ne bi mu zubi Jao kad bih znao ko to u meni bere Kajsije još ne dozrele Govorio sam joj Ti si derište. Sulejmana othranila majka . jesen na oknima Njene oči ptica. ljubičasti Ili mi se čini Pitala me je da li sam Hrvat Imam li devojku Volim li Rilkea. vrag bi je znao Jesen je ta mrtva. na moje reči Govorio sam joj Ti si anđeo.Mostarske kiše . njena bedra srna Imala je mladež. mladež je imala Ne smem da kažem Imala je mladež mali. Šta studiram Jesam li Hrvat. ti si balavica Sve sam joj govorio I plakala je na moje ruke. nije htela Ili nije smela. šta se praviš svetica A padale su svu noć neke modre kiše Nad Mostarom Nije bilo sunca. volim li Rilkea Sve me je pitala Pitala me je da li bi mogao sa svakom Tako sačuvaj Bože Da li je volim tiho je pitala A padale su nad Mostarom neke modre kiše Ona je bila raskošno bela u sobnoj tmini Ali nije htela to da čini. nije bilo ptica Ničeg nije bilo Pitala me je imam li brata. sve me je pitala A na oknu su ko Božićni zvončići moga detinjstva Zvonile kapi A noćna pesma tekla tihano niz donju mahalu Ej. ti si đavo Telo ti zrelo. ne bi joj glava Jao kad bih znao ko je sada ljubi Ne bi mu zubi.Pero Zubac U Mostaru sam voleo neku Svetlanu Jedne jeseni Jao kad bih sada znao sa kim sada spava Ne bi joj glava.

šaputala je. Slučajno se setih neveseo.Milos Crnjanski Sećam se samo da je bila nevina i tanka i da joj je kosa bila topla. premrtav Pod teškim turbetom Na grob Šantićev cveće je odnela Malo plakala kao i sve žene. Priča . ona je plakala Vodio sam je po kujundžiluku. U tišini slutim da joj se imena ne mogu setiti nikad više. . Gagarin i koještarije Sve sam joj govorio Ona je plakala. na čardak nosio Pod mostovima se igrali žmurke Neretva žderbica Pod starim mostom crnjanskog joj govorio Što je divan. po aščinicama Svuda sam je vodio U pećine je skrivao. tako nevino Ko prvi ljiljani U džamije je vodio Karađoz beg mrtav. I da je u nama pre uranka zamirisao bagrem beo.Ona je prostrla svoje godine po parketu NJene su oči bile pune kao zrele breskve NJene su dojke bile tople kao mali psići Govorio sam joj da je glupava Da se pravi važna Svetlana. Svetlana Znaš li ti da je atomski vek De Gol. ko zna gde ću biti. što je divan Kolena joj crtao u vlažnom pesku Smejala se tako vedro. Kad bagrem do godine zamiriše. ko crna svila u nedrima golim. jer volim da sklopim oči i ćutim.

Slap . koji pišem srcem punim tebe Ove čudne rime. I kada sniježi. niko. o tiho govori mi jesen Tiho. I moja kaplja pomaže ga tkati. ja neću znati. čežnjo moje biti. sastaju se opet Možda iste kapi I kad prođe vječnost zvjezdanijem putem Jedna vječnost pusta. Što vječito hlapi. Ili ne želim. U moru života što vječito kipi. Ne sluteći da si svoju svjetlost lila Mojom davnom javom. Što u njem znači moja mala kap? Gle. Niti tvoje ime! . A možda su sanje. Još bi nam mogla desiti se ljubav Desiti-velim. I ja. a spušta se tama. I sja i dršće u hiljadu šara. Tiho. Mogla bi se opet u poljupcu naći Neka ista usta. teče jedan slap. jedna duga u vodi se stvara. Taj san u slapu da bi mogo sjati. niko ništa ne zna. Krhko je znanje!) Možda je pao trak istine u me. Stvaraju se opet. Oh. Ali ja ne znam da li da je želim. u plavom. Al zima srcu govori još tiše. o tiho govori mi jesen: Šuštanjem lišća i šapatom kiše. Možda ćeš se jednom uveče pojavit Prekrasna.Dobriša Cesarić Slap Teče i teče. U pahuljama tišina je sama Povratak Ko zna (ah.

naći će se ruke.Pero Zubac Ne bira se ljubav kao ni smrt. Ja necu da Vas rastuzujem njom. nebesnim pismenima. Nije ugasla sva u srcu mom. Bez imalo svijesti koliko nas vežu Neki stari lanci No vrijeme se kreće. Volio sam Vas . No nek Vas ona sad ne brine vise. i tugu. Kod večernjih lampa mi ćemo se kradom Pogledat ko stranci. Kao što ne možeš tuđi san usniti niti okom drugim videti. no vrijeme se kreće Ko sunce u krugu. Sigurnim će glasom zaglušiti razum Sve što slutnja šapne. mozda. Voleo bih da nisi ti ona koju u ovom času volim. Jezikom neznanim nama. I nosi nam opet ono što je bilo: I radost. i ljubav jos. . I sinut će oči. Niti se odupreti mozeš niti preskočiti dan. Sve je u knjigama duboko pod morem zapisano.Pa ako i duša u tome trenutku Svoje uho napne.Aleksandar Sergejevič Puškin Volio sam Vas. A srca se dići I slijepi za stope bivšega života Njima ćemo ići Ne bira se ljubav .

Luis Aragon Poveriću ti jednu tajnu Vreme si ti Vreme je žena Ono oseća Potrebu da mu se udvara i da se klekne Pred njegove noge као kad se haljina raširi Vreme je kao kosa beskrajna Očešljana Ogledalo koje dah zamućije i dah razbistrava Vreme si ti koje spava u zoru kada se budi I kao nož si koji prolazi kroz moje grlo Oh što ne mogu da iskažem tu neprolaznu moru vremena I najgore je što je želja beskrajna i neispunjena Ta žeđ oka kad ti koračaš po odaji Ja znam da ne treba razbijati čaroliju Mnogo je gore nego da te osetim stranom Da bežiš sa mislima izvan nas . osmeh dovoljan je jedan. Čini mi se kao da su ti letjele oči i čini se da ti je poljubac jedan zatvorio usta. I čujes me izdaleka. prostom kao jedan prsten. i glas moj ne dostiže te: Pusti me da šutim s mučanjem tvojim. duši mojoj si slična. Šutnja tvoja je zvezdana. Volio sam Vas iskreno i njezno.Volio sam Vas nijemo i bez nade. Udaljena i bolna kao da si umrla. Volio Vas tako drugi. i glas moj ne dodiruje te. Pusti me da ti govorim takođe s tvojom šutnjom jasnom kao sveća jedna. Kako su stvari sve ispunjene dušom mojom izranjaš iz stvari. Leptirice sna. S ljubomorom i strepnjom srca svog. kao noć si. i čujes me izdaleka. Svidjas mi se kad sutis . I kada kao da se žališ. Sviđas mi se kada šutiš i kad si kao udaljena. dao Bog. ispunjena dušom mojom. tako daleka i jednostavna. leptiricu u gukanju. šutljiva.Pablo Neruda Sviđaš mi se kad šutiš jer si kao odsutna. Bezimena . i slična si reči melanholija. zvezdana. I veseo sam. veseo što nije tačno. Sviđas mi se kad šutis jer si kao odsutna. Jedna reč tada.

Moje ruke te ne stežu i moje oči te ne poznaju. prikrivam te za svoje sećanje. iz sna. Spokojna noć u meni. kakav suh mesec na nebu. Kakva samoća i mrak. u tami. horizontalna i duga. kakvi daleki putnici po nepoznatim telesima pitaju za tvoju krv.I srcem već u nekom drugom veku Bože moj kako su reči teške A ustvari jeste to Moja ljubav iznad zadovoljstva Moja ljubav van domašaja današnjeg udarca Ti koja kucaš na moju slepoočnicu kao časovnik I ako ti nedišeš gušim se I po mojoj puti kolebaš se i zastaješ svojim stopalom Veliku tajnu hoću da ti kažem Svaka reč Na mojoj usni sirotica je koja prosi Jednu sitnicu za tvoje ruke stvarčicu koja tami pod tvojim pogledom I zato ja kažem tako često da te volim U nedostatku dovoljno jasnog kristala izraza kojiu bi ti stavila sebi oko vrata Ne vređaj se zbog mog prostačkog govora Prosta je voda koja izaziva taj neprijatni šum u vatri Reći ću ti veliku tajnu Ja ne znam Da govorim o vremenu koje na tebe liči Ja ne znam da govorim o tebi i ja se pravim Kao oni koji vrlo dugo na peronu stanice Mašu rukom pošto su vozovi otišli Šaka se smiruje tek pod novim teretom suza Hoću da ti kažem veliku tajnu Bojim se za tebe Bojim se onoga što te prati večerom ka prozorima I gestove koje ti činiš od reči koje se ne izgovaraju Bojim se vremena brzog i laganog bojim se za tebe Hoću da ti kažem veliku tajnu Zatvori sva vrata Lakše je umreti nego voleti Zato ja sebe mučim životom Ljubavi moja. Tvoja me odsutnost ruši.Jose Luise Hidalgo Noć te uništava da bih te tražio kao ludak. u smrti. za kucanje tvog srca. za tvoju neočekivanu odsutnost u noći koja raste. Moje su reči uspravne trazeći te utaman. Moje srce izgara kao osamljena ptica. u snu. pružena kao reka sa samostalnim obalama. za poljupce. Ali idem da te tražim. život se zatvorio. . Ne . otimam te i čupam iz tame.

. iz ramena krv mi teče. nose li se dragulji ili rite. Na moje rame naslonjena . njegova duša. Biti srećan . njegova sposobnost da voli. Uzbđenje. kada u sebi ima sklada. To je rekao Hegel. jedino učenje na svetu. Sad sedim za svojim stolom. To je bilo učenje.Herman Hesse U životu ne postoji nikakva dužnost osim dužnosti: biti srećan. svim moralom i svim zapovijedima retko činimo jedno drugoga srećnim. može to samo onda kada je srećan.Tišina gradi tvoju neobjašnjivu istinu. Ako je ona u redu. Svet se zatvorio. onda je dobro. odsutnost me tvoja boli. Sa mnom ostaješ. Ako čovek može biti dobar. jer i sebe time ne činimo srećnima. a sa svim dužnostima. dakle kada voli. To je rekao Buda. crno perje. Samo smo zato na svetu. onda je svejedno jede li se proso ili kolači. Tišina.. Za svakoga je na ovome svetu jedino važno njegovo vlastito najunutarnjije. To je rekao Isus. dizale me tvoje reči u svetlo i belo nebo.. onda svet zvuči zajedno s dušom. Kao da bi razastrla svoje milo.Atolaguire Manuel Na moje rame naslonjena bila si mi desno krilo.

svanuću slično. misao na nju budiće te i kad se rastanete. Zauvek se pamte oni s kojima se grlili nismo. koja je više od sna nego od svesti. od razdaljine. mognete li se još ikada sresti. a srca im se dozivaju ludo.Slovo o ljubavi . sa strahom od sagrešenja. Oni koji se kao reke ne mogu sliti. s kojima idemo kraj ponora nezagrljeni i nemi. Vi koji se volite ljubavlju isposnika. u snu. a bojimo se da je dodirnemo. kojima smo samo s proleća. pisali pismo. . među kojima nema spojnog suda krvi i krvi vrele. Onih s kojima se igramo oko vatre.Desanka Maksimovic Ako se volite ljubavlju koja buja u samći. I po rastanku zamreti vam neće gušena htenja. Ako je želis bezgranično. ako te lomi neutoljena želja luda. čije su nam usne ostale nepoznate. sećaćete se uvek jedno drugom lika. koji kao ptica o kavez lomite krila. Ako veruješ sedeći uz nju da je ljubav maslačkov puhor koji svaki dodir može da strese. a sediš kraj nje bez glasa slušajući bajku koja se u vama rađa. pamtićeš je i kad se zima pred tobom zabelasa. ako voliš u njoj san i dete. i po rastanku drhtćete od miline. Ako zbog nje patiš od nesanice i u ponoć hodaš budan po bašti. sćanja na nju nikad se nećes spasti. ako ti je bez nje pusto i gluho. sećaćemo se dugo ma i zavoleli zatim druge.

Da bih te video izmenjenu I ljutit ćeš se na me Što sam se usudio da ti prkosim U ljubavi i sasvim nepotrebno.zaboraviti se neće ni kad im duše budu posedele. setiće te se i umirući.Mak Dizdar Ali to nije sve Ti si nakanio da mene nema i pod svaku cijenu Ideš prema meni. i tvoja šutnja Zastrašujuća kao bunar bez dna. samo tvoja slika. Videh te kako odlaziš Kao vojnik koji u smrt ide Bez milosti za onog ko ostaje. Okrutni oprostaj . u sećanje nam banu i kad zavolimo druge i osetimo se nesrećni i krivi. Oni zbog kojih srca osećamo kao ranu. Zanosim se da bi me ponovo Mogla zavoleti I trazim te i čekam da se vratiš.Vincenzo Cardarelli Upoznao sam te okrutnu na rastanku. ali ranu zbog koje se jedino živi. ni glasa više. zatim. kao da ćete tog časa umreti. U tom času nisam imao snage da te pogledam. Od tebe. pamtiće te on. Ali to nije sve . a bojite se taj nož izvući. Ako vam je ljubav nož u srcu. Neumorni drug. I u jurišu Smejući se i plačuci Pred sobom Sve čistis i ništiš Ti si nakanio da me pod svaku cenu uništiš Ali nikako da nađeš Istinski put Do mene Jer .

Ti poznaješ uklesane i utrte pute I niti ijedan drugi (A mali su zapravo i jalovi Bez obzira koliko su Za tebe Oholog i jakog I preteški I Dugi) Ti poznaješ samo one puteve Što prolaze Od srca I Oka Ali to nije sve Ima puteva što su se ispružili pred nama Bez javnog traga kolovoza Bez voznog reda Bez vremena I roka Ti misliš da je tvoja putanja do ubogog mene Veoma sigurna i casna Ona Što dolazi S lijeva Ili Zdesna Zavaravaš se stalno da do mene treba ići Smjerovima sličnim Sa severa Ili Juga Ali to nije sve Kuga Oči uvijek Pametno mi traži Ispod ustalasale na vetru razi Iz korena zemlje gdje se zgusla tmina A iz bezmernih visina Odozgora Pritiskivati Grudi Najjace Može Mora Ali to nije sve Ti ne znaš zakon raskrsnice Između svetlila .

Arsen Dedic . Ne daj se Ines .I Tmice Ali to nije sve Jer najmanje znaš da u svom biću Najteza rvanja su I ratovi pravi U samome Biću Ti ne znaš dakle da zlo si moje najmanje Izmađu mnogih Mojih Velikih Zala Ti ne znaš s kim Imaš posla Ti ne znaš ništa o mojoj mapi putova Ti ne znaš da put od tebe do mene Nije isto što i put Od mene Do tebe Ti ne znaš ništa o mome bogatstvu Skrivenom za tvoje moćne oči (Ti ne znaš da meni je Mnogo više Nego što misliš Sudbina Namrijela I Dala) Ti si nakanio da me pod svaku cijenu uništiš Ali nikako da nađes istinski put Do mene Shvatam te: Čovjek si u jednom prostoru i vremenu Što živi tek sada i ovdje I ne zna za bezgranični Prostor vremena U kojem se nalazim Prisutan Od dalekog jucer Do dalekog sutra Misleći O tebi Ali to nije sve.

krevet i moja soba objesena u zraku kao narandza kao narancdzasta svjetiljka nad zelenom i modrom vodom Zagreba Proleterskih brigada 39 kod Prkovic Pokisla ulica od prozora dalje i šum predvečernjih tramvaja Lijepi trenuci nostalgije. ne daj se Ines Dugo je pripremano naše poznanstvo I onda slucajno uz vruću rakiju i sa svega nekoliko rečenica.u prosjeku 1938 Ja neću imati s kim ostati mlad ako svi ostarite . i napušta Ne daj se Ines Poderi pozivnicu. ali ne više ovakve . loše prikrivena želja tvoj je način gospođe i obrazi seljanke prostakušo i plemkinjo moja Pa tvoje grudi. ljubavnice Znam da će još biti mladosti. po poklonima Pratila me sljednjeg jutra oko devet do stanice I ruši se zeleni autobus tjeran jesenjim vjetrom kao list niz jednu beogradsku padinu U večernjem sam odijelu i opkoljen pogledima Ne daj se mladosti moja. otkaži večeru. ako netko traži" Ne daj se Ines Evo me ustajem tek da okrenem ploču Da li je to nepristojno u ovakvom času Mozart Requiem Agnus Dei Meni je ipak najdraži početak Raspolazem s još milion nježnih i bezobraznih podataka naše mladosti koja nas pred vlastitim očima vara. ljubavi i siromaštva Upotreba zajednicke kupaonice I "Molim Vas. prevari muža odlazeci da se počešljaš u nekom boljem hotelu Dodirni me ispod stola koljenom Generacijo moja.Ne daj se Ines Ne daj se godinama moja Ines drukčijim pokretima i navikama Jer još ti je soba topla prijatan raspored i rijetki predmeti Imala si vise ukusa od mene Tvoja soba divota Gazdarica ti je u bolnici Uvijek si se razlikovala po boji papira svojih pisama. i krade.

brata Na brzinu pokupljeno rublje pred kišu I nestalo je svjetla s tom bjelinom Još malo šetnje uz more i gotovo.Zak Prever Obletao je oko mene Za vreme mnogih meseca dana i časova I stavio je najzad svoju ruku na moje grudi Nazivajući me svojim malim malim srcem Istrgao mi je obećanje Kao što se istrže cvet iz zemlje I zadržao ga u svome sećanju Kao što se čuva cvet u zimskoj bašti A ja Zaboravila sam na svoje obećanje I cvet je brzo svenuo Oči su mu se iskolačile Pogledao me je popreko I uvredio teško A drugi je došao i nije mi ništa tražio Ali me je celu obuhvatio pogledom U času za njega bila sam naga Od glave do pete I kad me je svukao Dopustila sam mu da od mene čini šta hoće A nisam znala ni ko je on. kao što već kiši u listopadu na otocima More od olova i nebo od borova Udaljeni glasovi koji se miješaju Glas majke prijatelja. broda. Ne daj se Ines Obletao je oko mene . ljubavnice. Vrati mi moje krpice .I ta ce mi mladost teško pasti A bit ce ipak da ste vi u pravu Jer sam sam na ovoj obali Koju ste napustili i predali bezvoljno A ponovo počinje kiša. kćeri.Vasko Popa Padni mi samo na pamet Misli moje obraz da ti izgrebu Iziđi samo preda me Oči da mi zalaju na tebe Samo otvori usta Ćutanje moje da ti vilice razbije .

Seti me samo na sebe Sećanje moje da ti zemlju pod stopalima raskopa Dotle je među nama došlo Vrati mi moje krpice Moje krpice od čistoga sna Od svilenog osmeha od prugaste slutnje Od moga čipkastoga tkiva Moje krpice od tačkaste nade Od žežene želje od sarenih pogleda Od kože s moga lica Vrati mi moje krpice Vrati kad ti lepo kažem Slušaj ti čudo Skini tu maramu belu Znamo se S tobom se od malih nogu Iz istog čanka srkalo U istoj postelji spavalo S tobom zlooki nožu Po krivom svetu hodalo S tobom gujo pod košuljom Čuješ ti pretvorniče Skini tu maramu belu Šta da se lažemo Neću te uprtiti na krkače Neću te odneti kud mi kažeš Neću ni zlatom potkovan Ni u kola vetra na tri točka upregnut Ni duginom uzdom zauzdan Nemoj da me kupuješ Neću ni s nogama u džepu Ni udenut u iglu ni vezan u čvor Ni sveden na običan prut Nemoj da me plašiš Neću ni pečen ni prepečen Ni presan posoljen Neću ni u snu Nemoj da se zavaravaš Ništa ne pali neću Napolje iz moga zazidanog beskraja Iz zvezdanog kola oko moga srca Iz moga zalogaja sunca Napolje iz smešnog mora moje krvi Iz moje plime iz moje oseke Napolje iz mog ćutanja na suvom .

Napolje rekao sam napolje Napolje iz moje žive provalije Iz golog očinskog stabla u meni Napolje dokle ću vikati napolje Napolje iz moje glave što se rasprskava Napolje samo napolje Tebi dođu lutke A ja ih u krvi svojoj kupam U krpice svoje kože odevam Ljuljaške im od svoje kose pravim Kolica od svojih pršljenova Krilatice od svojih obrva Stvaram im leptire od svojih osmeha I divljač od svojih zuba Da love da vreme ubijaju Kakva mi je pa to igra Koren ti i krv i krunu I sve u životu Žedne ti slike u mozgu I zar okca na vrhovima prstiju I svaku svaku stopu U tri kotla namćor vode U tri peći znamen vatre U tri jame bez imena i bez mleka Hladan ti dah do grla Do kamena pod levom sisom Do ptice britve u tom kamenu U tutu tutinu u leglo praznine U gladne makaze početka i početka U nebesku matericu znam li je ja Šta je s mojim krpicama Nećeš da ih vratiš nećeš Spaliću ti ja obrve Nećeš mi dovek biti nevidljiva Pomešaću ti dan i noć u glavi Lupićeš ti čelom o moja vratanca Podrezaću ti raspevane nokte Da mi ne crtaš školice po mozgu Napujdaću ti magle iz kostiju Da ti popiju kukute s jezika Videćeš ti šta ću da ti radim Seme ti i sok i sjaj I tamu i tačku na kraju mog života I sve na svetu .

I ti hoćeš da se volimo Možeš da me praviš od moga pepela Od krša moga grohota Od moje preostale dosade Možeš lepotice Možeš da me uhvatiš za pramen zaborava Da mi grliš noć u praznoj košulji Da mi ljubiš odjek Pa ti ne umeš da se voliš Beži čudo I tragovi nam se ujedaju Ujedaju za nama u prašini Nismo mi jedno za drugo Stamen hladan kroz tebe gledan Kroz tebe prolazim s kraja na kraj Ništa nema od igre Kud smo krpice pomešali Vrati mi ih šta ćeš s njima Uludo ti na ramenima blede Vrati mi ih u nigdinu svoju beži Beži čudo od čuda Gde su ti oči I ovamo je čudo Crn ti jezik crno podne crna nada Sve ti crno samo jeza moja bela Moj ti kurjak pod grlo Oluja ti postelja Strava moje uzglavlje Široko ti nepočin-polje Plameni ti zalogaji a vostani zubi Pa ti žvaći izelice Koliko ti drago žvaći Nem ti vetar nema voda nemo cveće Sve ti nemo samo škrgutanje moje glasno Moj ti jastreb na srce Manje te u majke groze Izbrisao sam ti lice sa svoga lica Zderao ti senku sa svoje senke Izravnao bregove u tebi Ravnice ti u bregove pretvorio Zavadio ti godišnja doba Odbio sve strane sveta od tebe Savio svoj životni put oko tebe Svoj neprohodni svoj nemogući Pa ti sad gledaj da me sretneš .

i ne pitaj više Jer istinska ljubav za riječi ne zna. Osjetiš li. I da silno gorim ognjevima svijem. Tamo gdje u grmu proljeće leprša I gdje slatko spava naš jorgovan plavi. da stihove piše . kad se mjesec javi I prelije srmom vrh modrijeh krša. Kad na grudi moje priljubiš se čvršće. neoprezna. Ona samo plamti. draga.Dosta rečitoga smilja dosta slatkih trica Ništa neću da čujem ništa da znam Dosta dosta svega Reći ću poslednje dosta Napuniću usta zemljom Stisnucu zube Da presečem ispilobanjo Da presečem jednom za svagda Staću onakav kakav sam Bez korena bez grane bez krune Staću oslonjen na sebe Na svoje čvoruge Biću glogov kolac u tebi Jedino što u tebi mogu biti U tebi kvariigro u tebi bezveznice Ne povratila se Ne šali se čudo Sakrilo si nož pod maramu Prekoračilo crtu podmetnulo nogu Pokvarilo si igru Nebo da mi se prevrne Sunce da mi glavu razbije Krpice da mi se rasture Ne šali se čudo s čudom Vrati mi moje krpice Ja ću tebi tvoje! Ne vjeruj . Dođi. draga. da mi tjelo dršće. čekaću te U časima tijem. Tada vjeruj meni. U trenutku svakom da se za te molim I da ti u stabla urezujem ime Ne vjeruj No kasno. silna.Aleksa Šantić Ne vjeruj u moje stihove i rime Kad ti kazu. da te silno volim. Niti mari. draga.

velikom carskom željom Tek oštro oko uz blagodat slučajnosti Videlo bi okrugli. Pesme Tuge . hajde. Niti haje.Angel Kalinovik Dvorac Visoka stabla šuma sibirskih. Ne uspeše da sakriju njegove najviše kule I tek ko bi gledao sa planina dalekih.. No meni ne dodje lijepa Emina.. alcak. Shvatio bi postojanje palate usnule. A meni se krenu bururet u glavi! Malo ne posrnuh. S' ibrikom u ruci stajaše Emina.Aleksa Šantić Sinoc. Podignute zadnjom. S grana vjetar duhnu pa niz pleci puste Rasplete joj one pletenice guste. Zamirisa kosa ko zumbuli plavi. Stid je ne bi bilo da je kod sultana! Pa još kada šece i plecima krece. budimo iskreni To jeste otkriće zanimljivo Ali da istraži taj predeo skriveni Zaista bi se retko ko usudio Jer od njega te dele i prostor i strah To je dalek put. u bašti.. Kad tamo. kad se vratih iz topla hamama. a mnogo nepoznatog . al' moga mi dina Ne šce ni da cuje lijepa Emina. No u srebren ibrik zahitila vode Pa po bašti džule zalivati ode.. Prodjoh pokraj bašte staroga imama. Ja kakva je.Emina .Ni hodžin mi zapis više pomoc nece! Ja joj nazvah selam. pusta! Tako mi imana. kroz šume sibirske Uz svetlosti malo. mojega mi dina. . bledocrveni krov Koji iznad ogromne šumske nepreglednosti Odaje prisustvo gospodsko i šalje zov Radoznalcu koji ne mari za oprez Ali ipak. u hladu jasmina. što za njom crko'!. Samo me je jednom pogledala mrko.

divan. a ti si već predugo kod mene Strah Što te duže znam Sve te se manje bojim A znam te već jako dugo Ljubav Opisana u Bolu.. . vec iz srca sopstvenog Ta hrabrost bice ti jedini pratilac Kad jednom taj put dugi bude pređen Nakon dana i dana hoda kroz mrak Zar|ali grb. Baš kako strah nalaže Ali već sada tebi je jasno da to nije mesto duhova Kroz maglu vidiš oronulu lepotu Prednje fasade.možeš da korake učiniš mekim. Tugi i Strahu Život Život mi proždire mladost A već se sprema da otegne dane moje starosti Nemam pravo da mrzim ikoga .I za to treba mnogo hrabrosti istinske Neizva|ene iz tu|eg. čime da te nagradim za sve ove godine vernosti Bol Nimalo te ne volim Svakog gosta za tri dana dosta.. kipova i stubova Koji i sada zazivaju divljenje Tuga Moja si verna pratilja. visoko postavljen Na ogradi bez kraja. biće ti znak Da si došao napokon do carskih vrtova Kroz sijenku odškrinutih vratnica Udi uz drhtavu škripu. polako U prostrane vrtove.. bez cveća i ptica Pokrivene lišćem suvim i ti lako....

kada zna da će brzo proći ima li smisla gajiti nade kad nezahvalnost im dobro znaš i pjevati sreći balade kad do tebe joj nije stalo I da li je smisao laž što obavija sjene života odsjaj zlatnog omota sopstvenog očaja zabluda I ima li smisao smisla? I da li bi opasno bilo bez utjeha životnih živjeti što kriju životno sivilo Prezrenih ljepota na hiljade ti ludi svijete nudiš ali sve su tamo zablude jer upravo ti sudiš ko na njih ima pravo a za većinu ljudi one ostaju samo san. sve više mir svoj gubim.Percy Bysshe Shelley (1792 – 1822) Nevolja Tek dvije tri riječi izrekli smo bili Slučajno u vrevi taštog svijeta. A ja još bdim.Ali sudbina zato predmet je Mog straha. samo utjeha Ne čekajte nakovanj i čekić Već molite Boga da sve ovo što prije prođe Pitanje Ima li smisla čekati san kada znaš da ti neće doći može li iko usporiti vrijeme. dan stiže već šumno. I gle. očaja i mržnje Vi koji mislite da čovjek je hrabri kovač svoje sreće očigledno još život niste okusili sve je to laž. Bacam se u vatri i šapćem bezumno: . Ima li smisao smisla? Nevolja . kakav žar već ćutim u svakoj mi žili! Zašto mi se um toliko tebi preda? Vani već sviće.

I što da mučim tvoj. djevojčice.„O kako si draga. Nevinim srcem. Ti mojih se ne boj. koliko te ljubim!“ Njoj Ja cjelova se tvojih bojim. kretnje. lice. Ona ona moja radost priprema se :-) da ljubnem je ja njena sreća u krilo moje pada sa osmijehom gleda me polako prati svaki moj mig želi da zna što je to vuće ka meni približava se njena pametna glavica ljubiti želi me zauvijek želim je zauvijek polako nježno da mazim je ljubim dovjeka ona zove se A koliko si imala ljubavnika . Ja slavim drhtaj tvoj. Tvoj glas me plaši. Pod teškim duhom jedva stojim. Ti mojih se ne boj.Jiri Šotol .

prestani. no za ime Isusovo. i sed. i sed. rasplini se. prestani. nemam vramena. fućkam ti na tvoje adrese i telefonske brojeve. idi. kao nesnosnu muhu pratim očima tvoj lik po svim kutovima. nek te odnese propuh. Idi. ništa neću. idi. ništa nepitam. koliko. Čuješ. idi već. to me ne zanima. rastopi se negde u toj naradzastoj lokvi pod svetiljkom.Matija Beckovic Lukavica je htela da me nadlukavi Punio se mesec u avgustu kao lokva Ispaljivane pune duge preko jezera i glava Na radilistima u rudnicima boksita Ubedjivao sam nepoznate ljude U tvoje ime Vera Pavladoljska Gresile su pijane ptice u prostoru Prepelica je kljunom gore okretala Svest je mrcala medju liticama Gonjen tocilima krsima i gubom Do grla u zivom blatu mislio sam Koliko si me volela Vera Pavladoljska Mrak je u mraku sjao kao zivotinja Grom u lancima camio za brdima Molio sam za sluh fizickih radnika Divio se njihovom surovom apetitu Zaklinjao jednog gluvonemog mladica Da izgovori tvoje ime Vera Pavladoljska Ceo dan u nebu izgoreo mesec Pod laznim imenom leci svoj pepeo U mrcavi medju dvojnicima Dok muzika sneg u usi ubacuje . koliko si ih imala? Vera Pavladoljska . izleti kroz prozor. pisamca u vernoj ljubavi sakrivena po manžetnama i u policama pod rubljem.A koliko si imala ljubavnika? I gde si sve s njima spavala? I što su ti govorili? I kako je kako je bilo? Daj mi mira. ću te još voleti. daj mi mira. fućkam ti na tvoje fotografije spremljene u kutiji od cipela. moram se ispavati. ne volim te. izgubi se među slovima ove glupe knjige što je čitam. idi.

pitao prolaznike Kako tvoje lice zamisljaju Ceznuo da ceo dan prolazis kraj mene Pa da se ne okrenem Vera Pavladoljska Na ljubavnoj promaji izmedju dve zvezde Nevidljivi uhoda ima nesto protiv Zedj za rakijom je slicna fantaziji U teretnom kamionu koji juri snegu usred leta Bile su dve usne nepismenih zena Po ugledu na tvoje Vera Pavladoljska Po nevremenu sam lovio na ruke Med zlatnih meridijana u vodi Opisivao oci jedne zene mesec dana U vozovima bez reda mnoge saputnice u prolazu Ubedio da su mi sve sto imam u zivotu .Kleo sam se u obe ruke narocito desnu Da te nisam voleo Vera Pavladoljska Udvarao se nepoznatoj devojci U kanjonu Tare kod Kolasina Govorio istine na svim jezicima Zario i palio da ih poveruje Dok je cutala secao sam se Da si mi najkrupnije lazi verovala Vera Pavladoljska Pevao je slavuj sa grlom grlice Sve na svetu me na te podsecalo Hvalio sam se da si luda za mnom Cela plaza da ti se uzalud udvara Kako te teram da ides iz glave I kako neces Vera Pavladoljska Kulo crnog zara pod slepim ocima Zarazna zvezda sve i svasta sazdi Dok mi se padobran nije otvarao I kad sam u zavicajne bezdane padao Pricali su da te zovem iz sveg glasa Al nisam priznavao Vera Pavladoljska Ronio u najdublje bezao u gore Da te glasno zovem da niko ne cuje Bio sujeveran .

Jovan Ducic .bez sebicnosti imalo tolike sam dobrote i plemenitosti umeo u druge utkati a da i prevec ostane u meni san sam s radoscu na oci nanosio i budjenju se kao drvece radovao dok sam te imao Ljubavna pesma .u planini tolike navoljnike saslusati umeo i ciniti im male radosti bez napora. i u nocima prepisivao razgovor trava tolike sam pesme ispisao prepisujuci rukopis vetra uz more.Misleci na tebe Vera Pavladoljska Pita za mene metak lutalica Sada me pogresno trazi oko zemlje Vucen tajnim magnetom mog cela Napija mesec da prokaze gde sam Zlostavlja mora kusa vazduh i podmicuje Ti ces me izdati Vera Pavladoljska Traje monotona biografija sunca Sve sijalice gore usred dana Slovoslagaci su srecni dok ovu pesmu slazu Vazduh ne shvata da sam sebe bombarduje Jedan od vlasica sklon je porocima I jedni i drugi vetrovi te ogovaraju Nekoliko drzava tvrdi da si njina Ti si na svoje ime ljubomorna Kablogrami se u dubokoj vodi kvare Niko ne zna gde su slova tvog imena U mrtvim i laznim jezicima u pogresnim naglascima U rukopisu zvezda po nekoj samoj vodi Ko ce uhvatiti sjaj samoglasnika Koje ptica kuka Vera Pavladoljska Dok sam te imao . u noci.Pero Zubac jezik sam ptica razaznavao i tajne pticije odgonetao biljke sam razumeo.

slučajem pometen. Od mog prividjenja ti si cela tkana. Ti bese misao moja ocarana. Da ti u oko pretočim ovaj moj iskričav sjaj . Srce ima povest u suzi sto leva. na Suncu mog srca ti si samo sjala jer sve sto ljubimo . Budi bespovratna. nit' si postojala. Tebi ljubavi . Ostaj nedostizna. znam. ali nedam nikom da mi gasi snove. porazan i leden. i u tmurne dane oplakane kišom uneo sjaj snova dugama prepleten.Dragana Konstantinović 1. Zaigraju misli pa se čini lako dve duše se spoje.Dragana Konstantinović Iz šarenog mnoštva iskr'o si se krišom. kao mladost. Prepuštam se sneno zovu iz daljine lude noći ove. Rodjena u mojoj tisini i cami. Poljubac je susret najlepsi na svetu..Ti si moj trenutak i moj san i sjajna moja rec u sumu i samo si lepota koliko si tajna i samo istina koliko si zudnja. Neka tvoja sen i eho budu sve sto seca. tvoj plast suncani od mog sna ispreden.. Istina je samo sto dusa prosneva. nema i daleka jer je san o sreci vise nego sreca. Iz šarenog mnoštva . u velikom bolu ljubav svoju metu. imam te samo kroz šapat tišine. u treptaju rose čini se da svako može da poleti baš kao nas dvoje.stvorili smo sami. simbol svih tastina. A ti ne postojis. Volela bih da mogu da te prelijem osmehom.

kao dah.. Da li ce stići do tebe? Ne sumnjam više ni trena. Da se duž zlatnih niti sva moja ljubav raznese i raspline po tebi i nastavi da teče.. taj oblak beskrajne čežnje i nežnosti i topline.. treperav.koji kroz osmeh zaživi kad ti se spomene ime.. Volela bih da mogu svu ljubav da ti prenesem.? Nazirem samo drhtaj. sneni u ono nemušto vreme kad noć smenjuje dan.. Prizivam bledo veče protkano žutim sjajem. Kako sve da prenesem kad putevi ne postoje. I već mi sve nade streme put tog tananog zračka koji se niotkud razli u niti žute boje... Da obavijem ti sve bi' najčulnije dubine... Da ti stočim jos smelije pogled sa jasnim podstrekom koji vidi početke i ne priznaje kraj.. Kako da ti ga predam? Ne postoje te rime...... I osmeh puče u meni poput zrelog maslačka i ode nošen nečim da ti oblije san... 2.. Ljubav mi teče i ja bih samo da dajem dok se juče kroz danas u isto trajanje slilo. Da li je ovo već bilo ili će sve tek da bude? Svejedno... .

. zašto mi nisi bliže.? 4. Dok modro. I da svojom toplinom i tvoju vatru budim... svu plam što iz mene lije. Ja sam ti dala sebe. kasno veče tvoje mi telo krije... U meni nežnost snena jača od svih morskih plima uz nebo ljubavi greje i gazi sve daljine.. vrelinu svakog mog kutka..U meni čežnje ima da poruši sve planine. Moj požar obojen žutim..? 3. počinjem da postojim kroz zlato koje se prosu.. Znam da do tebe stiže..... Negde u odbljesku zlata moj dah se meša s tvojim. . jer s tvojim plamenom sluti.. I nije sve ovo varka... Volela bih da mogu da ti dotaknem lice. I nije mi više bitno da li sam ja još ja ili postojim kroz tebe dok je tog večnog trenutka. Da talasava vatra u dubinama mojim kroz dodir izroni negde gde skupa s tobom postojim.. Da te usnama svojim toplo osetim žudim. Kroz neke žućkaste niti osećam tvoju kosu... Samo se pitam tiho dok niti šaraju sne: hoće li zaista moći da ti prenesu sve..

da je sve to malo. i čini od zajedništva sve drugo manje vredno.. Iluzija ........ Upijali bezvezne reči u nemim odjecima zamorno tupim i neprolaznim. koliki god bio žuti sjaj... I meki odbljesak snova što se treperi i smeje. oblik i miris kolena..Odraz Sunca u meni.. i one što su čule .Dragana Konstantinovic Trazili smo se po tudjim zalutalim osmesima blesavo razvučenim i praznim... otrovnom dahu sosptvene setve. Izgubljeni trenuci slažu se u memljive kule otežalih eona vremena.. koliko god da dajem. Ne. toplina koja me greje. još veća postoji plima.... Ustalasani se oblici stapaju s okolinom i prelivaju poslednje kapi. Jurili po ranjivim slikama bledih uspomena... i žudnja i dah sneni dok strujimo u jedno... još toga u meni ima.. U svakoj dozi nemira koja bojom telo žesti oživljavaju dubine što te videše i čuše kako izranjaš iz svemira kroz paučinu svesti. Jer: koliko god da ti dam... I znam da ti nisam dala dovoljno. I one što su sve videle.. nisi ti iluzija... I snili uzdah zenice. I sve drugo što šaljem kroz ove zlatne niti. Nisu dovoljni u biti.. u meni je još scvalo.. sve ono što imam do čega mi je stalo.. U iluziju veruju samo izgubljene duše... San koji uzleće iznad kletve. Tako nešto ne postoji... Ne dopiru istim sjajem..

. raste. Sav treptim ko prutke Jasike. Ne znam šta je. I gledam na njene srebrne svijutke..? Ne.Leonard Cohen Ako želiš ljubavnika Bit ću to što tražiš Ako ljubiš druge draži Na mom licu biće krinka Ako pak za srodnu dušu moliš Rukom me privlači Il i-ako voliš. nije sve iluzija. Tako nesto ne postoji. Zora . Ovde sam Sasvim tvoj Ako šakom treba se potući I u ring ući Za liječnikom. Kad sam trčo majci raširenih ruka I pado joj glavom u krilo i meku Ljubio joj ruku. Razleva se.Aleksa Šantić Golubovi prvi lete preko luka. I u njezinijem dubinama sreće Ogleda se zora i plav šator neba..posrću pod teretom bremena.. U svakoj senci trajanja nazirem nešto o tebi što mi zenice boji i ćutanje osmehom zari dok te u moru kajanja nalazim negde u sebi... mahnito istuci. Jutros.. kao i ti.. srce s njima bi mi htelo! Kao da me davnih dana jutro srelo. lepa reko čista. ishlapi. ako srce zebe. I moja sva duša žuvori i blista. i hodim putanjom uz reku. Pregledat ću pomno Svaki deo tebe Tvoj ću vozač biti .. Gle. Hoće li se bar jedna obojiti svojom silinom pre no što se stopi.. i hučno koleba.. vrelo joj biva sve šire i veće.. Ja sam tvoj . U iluziju veruju samo umorni i stari.

Upravljač je moj Ili ako gradom zaželiš prošetat Nestat ja ću s maglom. negde.Samo stupi Il me smesti u vozilo svoje Svejedno je Ja sam tvoj Da . Poslije ljubavi .Arsen Dedić Poslije ljubavi ostaju telefonski brojevi koji blijede Poslije ljubavi ostaju čase sa ugraviranim monogramima ukradene po boljim hotelima Poslije ljubavi ostaje običaj da se bijelo vino nalijeva u dvije čaše i da crte budu na istoj visini . usred ceste. Pa i ako usneš U trenutku.mesec odveć sjaji Lanac grubo steže. kradom Ustrebaš li oca za buduće dete Samo kaži Ili tek šetača po peščanoj plaži Ja sam tvoj Ako želiš ljubavnika Bit ću to što tražiš Ako ljubiš druge drazi Na mom licu bit će krinka. Pa zla zver ne sanja A ja lutah svugde dokle pamet seže Kroz sva obećanja I znana i neznana I neodržana Nikad žena natrag se ne vraća Pa sve da od boli kolena se tope Ili da ko stene prostrem se pred stope Zavijam sred leta Grebem posred srca Param prekrivače Il' zavapim jače:”Molim” Sav u muci toj Ja sam tvoj.

spuštena slušalica kada se javi nečiji tuđi glas. navika da se pale dvije cigarete istovremeno. . Poslije ljubavi ostaje rečenica: „Ja ću prva u kupatilo" i odgovor: „Zar nećemo zajedno?" „Ovaj put ne" Poslije ljubavi ostaju saučesnici. Poslije ljubavi ostaje povrijeđena sujeta. taksisti koji nas nisu voljeli i cvjećarke koje jesu. javi se ponekad imaš još moj broj Poslije ljubavi ostaju tamne ulice kojima smo se vraćali poslije ljubavi. ostaje tvoja strana postelje i strah da će neko iznenada doći. ostaju tajni znaci. hiljadu i jedna laž. fotografije snimljene u prolazu. ostaje laka uznemirenost kada u prolazu udahnemo poznati parfem na nepoznatoj ženi.Poslije ljubavi ostaje sto u kavani i začuđen pogled konobara što nas vidi sa drugima Poslije ljubavi ostaje na usnama metalni okus promašenosti i adrese pozajmljenih soba od 4 do 6 Poslije ljubavi ostaje rečenica – dobro izgledaš ništa se nisi promijenila. Poslije ljubavi ostaju drugi ljudi i druge žene. ljubavne šifre. prepune pepeljare. prazno srce. čuvari tajne koja nije više tajna. Poslije ljubavi ostaju nepotpisane razglednice Venecije i Amsterdama. ostaju melodije sa radija koje lagano izlaze iz mode. zagubljene ukosnice.

uprkos svemu! Samo. Podji . Traži šta bilo rad lepotu ljubav! Učini to sa dušom punom snova i svetlosti sa dušom punom dobrote i snage za praštanje. okončaj započeto delo! Voli i stvaraj! Kuj! Prekuj zemlju. nebo i more! . uporno. kao što to rade deca na plaži gradeći od školjki morskih i šljunka brodove koje prva plima zbriše a deca novu lađu. mirno. Pođi.Sesil Šabo Podji kud bilo put neba.dvorac novi naprave opet već sledećeg jutra.Poslije ljubavi ne ostaje ništa. put mora. Ako se već desi da padneš ustani! iznova kreni iznova počni. na lednik ili siđi u ravnice.

Desanka Maksimović Cuj. Ucinice mi se negde u sumi ponovo sve moje suze teku kroz samonikle neke cesme. recu cu ti svoju tajnu: ne ostavljaj me nikad samu kad neko svira. I delo tvoje nek lepotom zrači! Opomena . Moze mi se uciniti lepo i lako voleti kratko za jedan dan. Mogu mi se uciniti duboke i meke oci neke sasvim obicne. Ucinice mi se negde kroz tamu neko peva i gorkim cvetom u neprebolnu ranu srca dira O. nikad samu. O. ne ostavljaj me nikad samu. kad neko svira. Ucinice mi se crn leptir jedan po teskoj vodi krilom sara sto nekad neko reci mi ne sme.Ali okončaj započeto delo. Moze mi se uciniti da tonem u zvuke. Ili mogu kom reci u tome casu cudesno sjajnu predragu mi tajnu koliko te volim. pa cu ruke svakom pruziti.Liričari . Možda . ne ostavljaj me nikad samu kad neko svira.

Pustim vino sa usana da poteče i krvavo crevenu haljinu obučem za izlazak. Možda tada odrastem. Otrgo si mi misli od mene same pa ne znam gde su otišle. Pucajuci u plafon izjavljivao sam da te volim I sve sto sam lepo rekao o drugima tebi je namenjeno. Matija Bećković Ako jednom stavis na gramofon moje srce. Kao sto se bolest pismom prenosi iz drzave u drzavu. Dok sam s tobom govorio telefonom Moja krv je tekla zicom do tvojih usta I telefonska mreza se pretvarala u krvotok. Dok god imate saputnika. Kao sto stotine koza ubijenih zivotinja cine tvoju bundu. Oko bivse zemlje ostace kao kavez nagoreli meridijani. Govoreci o drugim stvarima govorio sam o tebi. Da li je tamo vec i mozak covecanstva?" Javno iznosim recenice kojima sam te osvojio. Noći su prekratke za one koji umeju da sanjaju. Ja. tebi sam ovako govorio: "Ako eksplozija provetri utrobu zemlje Izletece iz nje kamenje vece od nase planete. Ti ne spavaš na njemu. kceri covekova.Dovuci jednostavne reči pred moja vrela stopala i nateraj me da klečim. Kao sto je u mojoj glavi prostor manji od ovog izvan nje. i trešnje u grudima su sve zgaženije. mozak svakog drveta nalazi se u zamlji. Ali znam da ih niko ne čeka. Možda se ipak i usudim da ti jednog dana kažem previše (ili sve). Nema te ni danas. A snovi su nekad toliko stvarni da ostaju urezani u kožu. Cuces ono sto sam izmislio samo da bih tebi rekao: "Mozak svih biljaka. Nekad se i ne mora buditi. Mirišete posle na njih. Do tad cu pričati sa jastukom. Da im se divim i slavim ih. nosite ih uvek sa sobom kao dragi privezak. Tako je i u mojoj utrobi sapeto nesto vece od mene. . A moglo je jednostavnije. sin zenin.

Da je uzidano u tebe ono sto je uzidano u hramove.Kao konstrukcije porusenih hangara. Hocu da ispastam. I neka se proglasi ludakom Svako ko pomisli da te vise voli! Tvoja duša šuti i govori . Kao kosturi konja na nekoj visoravni. Neka se niko ne pridrzava svojih oblika i granica. Sve to ne bi bilo besmisleno. " Neka mi bude zabranjeno da te volim. Da si muskarac imao bih najboljeg druga! Neka se izvrne sav svet i na levak sruci u tebe. Neka sve ostane cisto i slobodno. Neka se nebesa otarase snega i kise. Neka mi bude zabranjena upotreba javnog saobracaja i telefona. hocu da pokazem sta mogu da ucinim za tebe. neka jabuke ne budu okrugle. Neka mi na ledja natovare betonsku kuglu. Nego kakve god i kolike god hoce. Neka najjaci glasovi sruse sve plafone. Neka se slonovi uvuku u misje rupe! Neka moju dusu grubo istovare na prvom djubristu. Sve sto je receno o buducnosti. Da je receno o tebi. Neka samo moji prsti budu prljavi od mastila. Hocu da zamenjujem gipsanog roba na ulazu u tvoju kucu! Neka postari odbiju da ti uruce moja pisma. Jer nista ne zasluzuje himne i toliku patetiku osim ljubavi Zato sto me volis ja volim sve ostalo.Josip Pupačić Zbog tebe sam obolio u sebi gdje si ti I ne smijem te više vidjeti A gledao bih te do dna vremena koje činiš trenutkom trenutkom što je vječnost po tebi Tvoje prisustvo briše staze moje tišine po kojima lutam u tvome odsustvu Nemoj da te vidim . I nikome ne zelim zlo. Iz punih pluca pod slemom i pod punom ratnom spremom. Moja ljubavi.do zemlje bi se naziveo! Dizem primitivnu buku kao sto sneg grmi i dimi se u klancima. Neka tresnje. Neka nice drvece koje niko nije posadio. Ono sto se govori tudjim zenama ja sam govorio tebi. digla si me toliko visoko Da i kad bih pao . bilo bi istinito i ne bi propalo.

Kad dođes u bilo koji grad Kad dođes u bilo koji grad A u bilo koji grad se dolazi vrlo kasno Kad dođes vrlo kasno u bilo koji grad Ako taj grad slučajno bude Valjevo Gde sam i ja došao Doći ćeš putem kojim si morao doći Koji pre tebe nije postojao Nego se s tobom rodio Da ideš svojim putem I sretneš onu koju moraš sresti Na putu kojim moraš ići .Hocu da te naselim živim sobom i da prestanem izvan sebe ići tvojim životom Zbog tebe sam obolio u sebi gdje si ti I ne smijem te više vidjeti A gledao bih te do dna vremena koje činiš trenutkom trenutkom što je vječnost po tebi Tvoje prisustvo briše staze moje tišine po kojima lutam u tvome odsustvu Prije nego iz mene moju svijest izvedeš daj da te spoznam kao istinu Prije nego neznano odšumi moj sluh da te čujem kao glas koji me na svijet dozvao I prije nego utopim te u svoj vid da te vidim kao svjetlo koje ostaje u sebi Tražiti te ne znači živjeti vec slijep moliti gluhe ove predjele da se tobom napune Vidjeti te ne znači umirati vec hrvati se sa sjenama mutnoga sna u kome ti isčezavaš Imati te ne znači hraniti se vec gladnim grlom tamaniti voće i žednim grudima presušivati izvore Izgubiti te ne znači osiromašiti vec bojati se pustoši i naslućivati bijedu koju za sobom ostavljaš. Matija Bećković .

Kod dođes u bilo koji grad A u bilo koji grad se dolazi vrlo kasno Jer gradovi su uvek daleko I u njih se dolazi iz daljine A svako putovanje se oduži Jer svi misle jedino o povratku Mada povratka nema A ko god odluči da putuje Mora krenuti jednog dana A kad god krene Krenuće u ono doba U koje uvek neko kreće od kuće Obično u nedelju Kad si i ti krenuo A kad god je nedelja Najčešće si u nekom drugom gradu A u kojem god da budeš Recimo u Valjevu Biće to jedini grad U kome si oduvek bio I čim si čuo njeno ime . Kad dođes u bilo koji grad Odakle bilo Iz Veljeg Dubokog ili Kolašina Ili niotkud sasvim svejedno Kod odeš od svoje kuće Bilo kuda Samo da što pre odeš I dođes u bilo koji grad Recimo u Valjevo Kad god da dođeš Doći ćeš vrlo kasno Jer se dugo putuje Dok dođe u tvoj život I tu se zauvek zaustavi Ona koja je prema tebi krenula Iz velike daljine Odnekud iz Ruskog Jerusalima Sa Kavkaza iz Pjatigorska U kome nikad nije bila I zvala se kako se zvala Recimo Vera Pavladoljska I izgledala kako je izgledala Kako više niko na svetu ne izgleda.Koja je bila tvoj život I pre nego što si je sreo I znao da postoji I ona i grad u koji si došao.

Kad dođeš u bilo koji grad A u bilo koji grad se dolazi vrlo kasno Kad dođes vrlo kasno u bilo koji grad Svet će postati uspomena na nju I neće biti ni jednog mesta na zemlji Gde te neće sačekivati Ni ogledala u kojem je nećeš videti Ni plave kose koja nije njena Ni oblaka bez njenog svilenog osmeha Zapamtio je prostor Gora i voda Onakvu kakvu si je prvi put video U bilo kojem gradu Recimo u Valjevu U Karađorđevoj ulici Između Pošte i Suda I evo nailazi ono doba godine Ili tvoga života Kad su sve žene ona I nose njenu glavu Ali ni jedna celu A ona živi nepoznata među ljudima Odmara se od tebe i od svog imena .I pre nego što si je sreo Oduvek si je znao I voleo već vekovima. Kad dođes u bilo koji grad A u bilo koji grad se dolazi vrlo kasno Kad dodjes vrlo kasno u bilo koji grad Ako taj grad slučajno bude Valjevo Doći ćeš korakom koji dvostruko odjekuje Tvojim i batom još nekoga Ko s tobom putuje I glas mu ide po vetru U dan neobičan za to doba godine Da ni sam nećeš biti siguran Ni koji je to grad Ni koji su tvoji koraci Samo ćeš poznati onaj glas Koji ne ide po vetru Nego se javlja u tebi U dan neobican za to doba godine Kad nije ni bilo vreme da budeš u Valjevu U koje si došao kao neznanac Ne znajući nikoga Ni grad ni Veru Pavladoljsku Ni da se zavole najviše Oni što se znaju najmanje.

Kad dođes u bilo koji grad A u bilo koji grad se dolazi vrlo kasno Kad dođes vrlo kasno u bilo koji grad Sve će ti biti odnekud poznato Kao poljubac već davan nekome U grad ko zna koji Kad dođes ko zna kad I ko zna otkud Ili Veljeg Dubokog ili niotkud Sasvim svejedno Sve će ti biti isto kao da nisi dolazio I da uopšte ne postojiš Jer proviđenje ne zuri I ništa ne zaboravlja I ne fali mu ni mašte ni ideja Da sve poveže i ispuni . Kad dođeš u bilo koji grad A u bilo koji grad se dolazi vrlo kasno Kad dođes vrlo kasno u bilo koji grad Recimo u Valjevo Okružiće te deca kao svakog pridošlicu I u celom gradu nećeš poznavati nikog Jer su svi otišli I s tim bi se nekako pomirio Ali niko se ne vraća Sve je gotovo a još nikoga nema Niti ima čvrstih obećanja Da ćemo se ponovo sresti I to je ono što najviše zabrinjava Pa ipak čovek nije manje nego voda Pa voda ne umire Niti je smrt nešto Što se na svetu događa prvi put I da živimo hiljade godina Prošle bi kao jedna Jer godine su tu da dođu i odu Ali sve što je njino Nije Vera Pavladoljska Koja ti je dala što ni sama nije imala I uvek bila pomalo u oblacima I u njih se konacno preselila Ali dok iko ikom čita ovu pesmu Ona se rađa sve svilenijeg osmeha I nema ništa sa grobljem i smrću.Ali ma gde živela i ma ko bila Znaćeš da je to ona I da ne može biti niko drugi Jer nikog drugog na tvom svetu nema.

podvezala reke ispod samog toka. Da bih sa njim bila. Mea Culpa! Isušila mora. Ispravila željom vrh planine bedne. pokosila livade i pašnjake medne.Kao što je pisano Samo ti ne bi bio isti I ništa ne bi bilo kao što jeste Da je moglo biti kao što nije Jer postoji samo jedan grad I samo jedan dolazak I samo jedan susret I svaki je prvi i jedini I nikad pre ni posle nije se dogodio I svi gradovi su jedan Delovi jednog jedinoga grada Grada nad gradovima Grada koji si ti Prema kome svi idu Da se sretnu sa tobom Dobro je što si došao Da se u to uveriš Baš u Valjevu I sretneš Veru Pavladoljsku I čim si je video Oduvek si je voleo I unapred oplakivao rastanak Koji se zbio Pre nego što si je sreo Jer postoji samo jedan grad I samo jedna žena I jedan jedini dan I jedna pesma nad pesmama I jedna jedina reč I jedan grad u kome si je čuo I jedna usta koja su je rekla A po svemu kako su je izgovorila Znao si da je izgovaraju prvi put I da možeš mirno sklopiti oči Jer si već umro i već vaskrsnuo I ponovilo se ono što nikad nije bilo Mea Culpa Priznajem! Lagala sam svet da ništa mi nije. Ugasla mesec i zvezde bele. Sunce u malenu šaku skrila. Mea Culpa! . Da ista sam ona čije lice pamte. Ćutala istinu pred Porotom pravde. Obmanula prostor i promakle sate. jezerske vode usahla sa gora.

Sebe prodala za jedan san. Mea Culpa! Mnogostruki zivot . If you cam meet with Triumph and Disaster And treat those two imposters just the same. If you can trust yourself when all men doubt you But make allowance for their doubting too.Obila sam reze na vratnici sreće. sa njom. Mea Culpa! Ukrala sam svemir da ga njemu dadnem. I ja koja tvrdom zvijezdom vecernjom slutim. samo jedno svoje culo. don't deal in lies. da ni u ovom casu nisam presjekla nit koja me veze s tvrdom zvijezdom vecernjom. Or being hated.umire nas mnogo. I sve sam svoje. If you can think--and not make thoughts your aim. Razbila katance i pustila dan.Vesna Krmpotić Bit ce da zivimo istodobno na mnogo zvijezda.and not make dreams your master. Bez stida. u mnogo raznih zivota.dimenzija jedna. Sa nebom u džepu.kad smo tako cudno iznemogli od ceznje za jedninom. I kad umiremo. If you can wait and not be tired by waiting. nor talk too wise: If you can dream-. njemu dala. da mi ljubav. samo miljuntina svoje snage sto svemirom trosi se i luta ja osjecam. don't give way to hating. ne odluta. Mea Culpa! Ubila sam prošlost. Ćelije tuge stopila na plamenu sveće. jer i sad me skrope necije daleke misli neosjetno. Bez srama. a sve nam zivote veze tanka nit. i da nisam svoja ni u casu kad sam to naslutila. And yet don't look too good. ko ponocna rosa. IF by Rudyard kipiling If you can keep your head when all about you Are losing theirs and blaming it on you. Or being lied about. Ponornici svetla zatvorila puta. pred njega da padnem. . da samo karika sam golemog mog zica.

and start again at your beginings And never breath a word about your loss. broken. ti si zvijezda zaspala na mom dlanu i ja te čuvam i ne dam i nemoj da se bojis. And so hold on when there is nothing in you Except the Will which says to them: 'Hold on!' If you can talk with crowds and keep your virtue. Or walk with kings. And-which is more-you'll be a Man. Srećom ne gube klovnovi na kraju svake priče mada iz nje izlaze bar za milimetar ludji. And lose. And stop and build'em up with worn-out tools: If you can make one heap of all your winnings And risk it all on one turn of pitch-and-toss. my son! Ti ne znaš . ma kako bili daleko. but none too much. ma kako izgledali tudji.nor lose the common touch. If all men count with you. A ti. If neither foes nor loving friends can hurt you. If you can force your heart and nerve and sinew To serve your turn long after they are gone. Yours is the Earth and everything that's in it.If you can bear to hear the truth you've spoken Twisted by knaves to make a trap for fools. Or watch the lights you gave your life to.Miladin Beric Ti ne znaš kako je čarobno znati da negdje postojis jednako draga i krhka i na poludjelom moru u ovu tetoviranu jesen koje se sve manje bojiš u svijetu u kojem leptiri i ne dočekaju zoru. If you can fill the unforgiving minute With sixty seconds' worth of distance run. Sakriven u tvojim venama ja sam kap što ne otiče. A ako vec budeš bodež i napravis nekakvu ranu .

San je posljednja mogućnost . a i njega sam ubrzo izgubio. Oprosti. poderan kaput i trošnu krvavu leptir mašnu i svojim sanjivim rukama ogroman mjesec na rame. Na nebu je uštap i moja se sjenka boji trubadura koji uglavnom razbija mandolinu. nemam ništa sem rima a i njih bi najradije da vratim nekoj dalekoj zvezdi sa koje sam sišao ranjiv.. Necu ti reći hvala. bio sam kočijaš zaljubljen u svoju kočiju i u svjetlost naše zvezde koja polako gasne. Suton. Jer kada odes iz rime u noc jezivo strašnu ja cu manirom klovna staviti šešir od slame... Bar zbog najlepših tajni kojima smo bili na tragu ostani koji trenutak. Te jeseni mi je ostao osmjeh.. a necu ni da ti platim jer si najveci krivac što sam nežan i ranjiv. A kada ostavim zvezde hoću da budes kraj mene jer mogle bi i one začas da odu vragu. mutno ogledalo. Te jeseni je u mojoj ušećerenoj krvi zaspalo Ciganče modrozelenih očiju i dvije ranjene srne iz neke daleke basne. Kiša i nebo mutno do plača.. Sad. ostani samo jos malo. Sjećaš se. duboko ispod vode.i tad cu da budem sretan što jos uviek negdje postojiš. iz mene izlaze klovnovi ulicom koja ne postoji i hiljade svitaca donose svijeće našem nerodjenom sinu..

Slikar je po najdražem platnu prosuo mrvicu bola u vidu kapi krvi. Tajna je samo tajna ako je prihvati zora Možda zvezde večeras namerno na pčelinjak liče dok svetlost klizi niz lice i zvezdane kapi bodu. Volim te kao što pčela voli dunju u cvatu. al ne znaš kada dodju. Smejući se mi igramo jednako komičnu rolu.da se sačuva ono što mora da ode. jos manje kada odu. Ne okreći se. I ladje kad potonu jos dugo sanjaju luku Sad uzmi tetoviranu jesen i kao bumerang zavrti. veče. Ni slavuji ne zvižduću pesmu koju znaju sve ptice. u praskozorje izmedju smreka naći ce uplašene zvezde i upaljene sveće. Mi smo sve bajke večno krali od smrti. .i jedna jesen daleka.a dalje. tko zna kada će smjeti. Pusti. Reči će uvek reći manje nego što govore oči.u snovima je nedostižno malo tuge. Valovi se nekada i bez oseke iznenada povuku Zamisli rijeku koju mjesec dijeli na pola i nad njom bijelog galeba koji je zaboravio da leti. Tajna je samo tajna ako je prihvati zora. Jer. Čaše su na kraju stola al više nikog nema da ih natoči. a da nismo ni znali da su nam duše u matu. Ti znaš da postoje i dobre i loše priče. Ne budi me U očima pijanog svirača jutros je previše vode nemir. i jedan komadic bola. Miris odlaska nosi u sebi vise soli od mirisa mora Ne budi me. a oni koji se provuku u praskozorje ispod duge možda će u drugu jesen s andjelima ići u školu.

ne boj se.valovi se ponekad i bez oseke iznenada povuku. trebalo je da bude proleće. a ona je predobro znala šta ta jesen nosi al nije htela da prizna i nije nas bilo više. Sve nema svoju cijenu. A ti? Šta ces ti? Da li se ponekad seti gledajuci kroz tudja okna niz ulice puste i kišne. Ti i ne znaš da vec danima sanjam istog leptira. i ladje kad potonu jos dugo sanjaju luku. On nema lica i nema ništa po čemu bi ga prepoznao sem malog ožiljka na lijevom krilu. da l' je bar malo zaboli. Meni je sasvim dovoljno ako joj zadrhti lokna pa makar nikad ne rekla da me jos uvijek voli. ali ipak sve se plati jednim sanjivim vriskom mjeseca što pada u more. samo svetiljke nisu iste ili se bar budim s nadom da nisu. I ova jesen je istetovirana i izgubljena mada jos uvijek mogu sam sebe da ubijedim da sam sve sanjao. sem maloj krpici svetla što me pokatkad dodirne i razbudi i da verujem i da ne verujem i da sanjam i ne sanjam. Ona ne zna koliko boli ono što se nikad ne vrati kao noći koje se čuvaju u očima što dvostruko gore. miris odlaska nosi u sebi više soli od mirisa mora. Ja sam najlepshu pesmu zaključao u njenoj kosi i sve sam svoje osmehe sakrio u zavjesu kiše. a bila je jesen na splavu meduza i nije bilo sjaja u travi. Ne. Ja više nemam za čim da žalim ni kome da praštam. . isto se vraćam i isto krvarim i isti me trag vodi u uzalud kao slikara koji bi ponovio svoju najbolju sliku na komadu beloga zlata a život teče dalje. Znam. Moje rime sem što me nikad ne ostavljaju samog ponekad znaju tako divno da šute. a meni je i to dovoljno. Sve je istetovirano i izgubljeno.

Ako mozes da sanjaris a da snovi ne ovladaju tobom. Ako mozes da verujes sebi kad svi u tebe sumnjaju i sam pridodajes njihovim sumnjama. Kad jednom kroz miris mora osjetis miris nara povjeruj da negdje za mnom mjesec zaklan krvari.da sam ne mrzis. a da pritom ne izgledas predobar ili premudar. možda se zaista voli samo jednom u zhivotu. seti se bio sam svitac manji od makova zrna. nad tvojim polu-zbogom noc se sklopila crna. da l' je bar malo zaboli.. posto se i meni jako dopada ta pesma za one koje zele da je procitaju na srpskom prepisala sam je iz moje citanke: Ako mozes da sacuvas svoju glavu kad svi oko tebe gube svoje i okrivljuju te za to. u očima usnula kiša i oblak vrele tišine i jedno platno za sliku pomalo nespretnog slikara. težak kao bura.ako si omrznut . sočnije od zreloga nara. Krvario je u vodi mesec zaklan do pola. Ako mozes da mastas a da ti mastanje ne bude cilj.Ko zna. mozda joj noćas neke slike ponovo znače. Milion svetionika u noći i nebo od pečene gline i tvoje ruke i usne. Ako mozes . . lagan kao jugo. Da li se ponekad seti gledajuci kroz tudja okna niz ulice puste i kišne. Iznad pepela najdraže slike našli su dušu slikara valovi što u zoru uguše sve što se olako žari. Ko zna ko noćas gubi: vatra što gori u dimu ili dim iz te vatre. ili. A ja sam samo klaun koga su natjerali da plače sa željom da samog sebe igra za bednu svotu. Sećam se bila si zvijezda veća od Velikih kola. ili. jednom davno. skoro se ne sećam više sa druge strane svetla tetovirano sanjiv do zore jedan je klaun kroz suze sanjao ostrvo kiše kao što mrtav delfin zamišlja usnulo more. Meni je sasvim dovoljno ako joj zadrhti lokna pa makar nikad ne rekla da me jos uvijek voli.da sam ne varas.. da. Ah. ili možda i jedno i drugo. I onda sam do obale s očima što ne drže plimu.ako si prevaren .Rajdar Kipling Liza. Ako mozes da cekas a da ti ne dosadi cekanje.

ulazim i topim se u tvojom bedrima. Ako mozes da podneses da istinu koju si rekao izvrnu nitkovi. ili da posmtras propast onoga cemu si posvetio sav zivot i da. ti poda mnom i ja na tebi. Noćas vodimo ljubav.nerve i tetive da te sluze dugo iako si ih nemilice trosio. a moje usne preuzimaju tvoje grudi i jezikom maze nabrekle bradavice.bices covek. pa me zanose i poput rijeke tečem. a prepone mi među tvojima gore.pogrbljen. . postaje žešći i oslobađa strasti naših trbuha.Ako mozes da se suocis sa uspehom i neuspehom i smatras te dve varke kao da su potpuno iste. Noćas vodimo ljubav. njihov se odsjaj sladi uzdasima naših tijela. Jutrom nam liježe ravnica u dlanove.kako bi od nje napravili zamku za budale. Mila. sve smo bliže zori koja otkucajima stiže. Ako mozes da ispunis jedan nezaboravni minut sadrzajem koji traje sezdeset sekundi tvoja je zemlja i sve sto je na njoj. Svaki prst utiskujem kožom i ćutim mekoću.iznad svega. Pomiješani sa suncokretima osjećamo kako se ritam u nama ne smiruje. ti na meni i ja u tebi. Ispod naših tijela vri noć i putanjom milovanja uspavljuje pjev ptica.s dotrajalim alatom opet novo stvaras. i. Ako mozes da prisilis svoje srce. ti do mene i ja kraj tebe. držim te za struk i pratim toplinom pokreta. Uskovitlani zrak pomiče zidove. i da izdrzis i kada nema vise niceg u tebi sem volje koja ti dovikuje:"Istraj!" Ako mozes da razgovaras sa nizima od sebe i ne istaknes svoju superiornost.sine moj! PS:Mnogo poucna i iskrena pesma Zal Kop Noćas vodimo ljubav. ili da u drustvu s visima od sebe sacuvas svoje dostojanstvo. Uzimaš me snagom mora. Širimo po nama mjesečinu i zvijezde.

Dva mi srca donosiš. Ostavljaš ih iza mojih bijelih grudi. Slušam kako u meni besprijekornom ljepotom žene. bujaš. U meni. prisutna si bolom .Zal Kopp . tvoj oblik. kao žena. dok me u svoje tijelo naga primaš. u mom tijelu uzdišeš. ali ipak. na svoje me usne polažeš u svom zagrljaju čuvaš. koju oduvijek sanjam. kao slavuj sretna. najviše te kao vatru uživam. a s drugim. Sva ponosna. i blagost tvoga bića. to su moja vatra. s jednim srcem pjevaš. Ima te u toj odsutnosti. Žudim za tobom zlatno nasmijanom. Tvoj korak. moj zrak i moja zemlja. jer si nježna i moje tijelo iznutra ljubiš. moja voda. Lijepo i zanosno. Ti si moj spokoj i volim te snom dotaknuti.Šutim i želim te kraj sebe svom snagom muškarca. Požudno. tvoj miris. I takvu te iskrenu. svake noći u sebi volim i svom snagom muškarca želim.

prisutna si krišom. uzlijeću i slijeću i u zanosu gozbe piju kapi slasti što su se nakupile u vrtu tvoga predivnog tijela. Zjenice mi kipe od vrele žeđi za tvojim grudima. strast ih goni i poput vjetra baca na sve strane. prisutna tišina. Imam te ljubavi. prisutna si bolom. na čelu svake ptice. Kao uspomena.Ima te u toj odsutnosti. u odsjaju tvojih bradavica pronalaze polazište. svu širinu moga tijela podsjećaš na dodire s kojima se svako jutro nestrpljivo budi. ima te u ljubavi. osjećam u zraku prisutnu prazninu. prisutna si nepomična. ispijaju rasutu bjelinu ovih nebeskih bisera i kao lastavice kruže nad bogatstvom plodnih vrhova. i u zagrljaju kojim te grlim. prisutna si tugom i san u kojem te sanjam. u dugim dnevnim drhtanjima. prisutna si nestankom ima te moj pogled. zauvijek si prisutna. prisutna je sama. Ima te i mora te biti. Žedne. prisutna si slanim tragom. Svugdje te ima i u koloni otkucaja. jer kao da nebo odjednom prestaje. u čežnji na dlanovima te ima. pa iznova počinju jurnjavu preko tvog trbuha. Ima te negdje. prisutna si bolom. Imam te u noći. U sve težim jutrima i kiši što tiho pada. prisutno si čekanje. . prisutna mjesečinom. Imaju te moje misli. poslije toliko godina poput skrivenog mjesta. ima te. prisutna si daljinom i očima sličnim odrazu vode. prisutna si s tugom. imam u odsutnosti. I dok ga tako mekoćom mjesečine oblažeš. jer kao da očekujem daleko djetinjstvo. gdje si oduvijek prisutna. noć s kojom lutam. prisutna si uzdahom i u poljupcima nemirnih suza. jezikom izazovno hodaš izvorom njegovih strasti i u njima se mojim uzdasima otvorena širiš. prisutan je tamom. ima te u mirisu ubranog cvijeća. a među toplim bedrima utočište svojim drhtajima. Prsti se moji utrkuju putenim poljima kože. S mirisom lipe.

među grudima gdje me pogledom smještaš. blaženom milinom žestoko naraste i silinom bezbrojnih vulkana svoju lavu izbaci. pa me u zanosu dočekuješ. pružaš ruke i u njima moj osmjeh odmaraš. Ljubavnice. . Ljubim po trbuhu odsjaj zvjezdanih noći i jezikom klizim prozirnim kapima požude. kad me tako mekom kožom maziš. moji prsti klize tamo gdje ti želiš. razdijeljena noću. moram ih stići. Nježnim milovanjima zatvaraš moje pore. Pod mostom moga tijela . Što reći o muškosti kad me tvoje tijelo u sebe prima? Tada se ona u meni olujnom snagom vjetra pokrene. U zvjezdanom obrisu tvoje kose zastajem. osjećaš i čuvaš. Vlažnom dolinom rajskih mirisa prilazim i savijen u želju tiho promatram usjeke. u beskrajnu dubinu blaženstva me uvlačiš i oko sebe tople privijaš. svaki cjelov njihovim vlažnim usjecima unose i blagim dodirom zvijezda plešu tim divnim klancem. posjetiti cijela. kojima se plodovi nižu u probirljive strasti. tad u beskonačnom snu moje tijelo držiš. premještaš otkucaje u bedra i sazrijevaš. opijaš i sladiš. a bezbrojnim uzdisajima dojiš i stalno primaš. a ti vrelinom usana smiruješ moje molitve.Usne se tu još bolje snalaze. pa toplinom bedara navali i dolinom tvojom razlije Beskonacni san Uspinjem se tvojim tijelom i ti ne dvojiš. otkrivaš razlog svih mojih uzdaha i čežnji. poklanjaš mi bedra. Dubinom utrobe. Među nogama pratim sve tvoje pokrete i kao mjesečina razvlačim prstima dodire. Imaš otvoreno mjesto i one ga toplinom vatre žare. Preko vrhova tvoga tijela gledaš kako stižem i kako se dolinom puti nezaustavljivo širim. Boris Niksic Tu pod mojim mostom teče tvoje tijelo. Plamtim silinom dok se oko struka izvijaš. zanimaš ih pukotinom kojom te mjesečina slatkim sjajem rastavlja.Zal Kopp.

prepoznaješ moj dodir. Tamo. pa s usana tvojih želju skidam. a za uzvrat otkrivaš svoja tajna mjesta. primiti za ruke i kad. predati zauvijek nama. kako nam se. tijelom protutnje.Zal Kopp Kad pored mene prolaziš. u tragovima Alpa i njihovih voda. zato te ja pratim i svakim pokretom stižem tvoja mjesta. sve ce se to. otkrivam tvoje tajne. zagrliti. Osjetiti ćeš tog trenutka. Zaista sam sretan iznad tvojih grudi. Poslije toliko godina . i poput vira uvlačiš u sebe. a svoje tijelo i svoj život predati . napnu me strasti i nezadrživo. pa po meni svu milinu rasipaš. puštaš moje ruke da po tebi plove. pod oblacima tišine. Kao da si htjela. obale Tvoje s krikom galeba. Poslije toliko godina. tad Ti napokon. parkovi. tokovi rijeka i šume razgrananih krošnji. polja i ravnica čista. Milovati. zgusnute želje. primaknuti sebi. ulazim još jednom. prostor i vrijeme nude. mirno hoćeš snivati. kad se budemo izvijali u zanosu slasti. dok Ti još slaba krila za toplinom visine žude. da nas ljubav ne bi mimoišla. spokojno mogu prići i povesti u horizonte plavičaste. prepuštam se slatko za snove u tebi i preko tvog trbuha unosim se strasno da u podnožju mekom osjetim tvoj smiraj. ulazim u carstvo što ga tijelom nudiš i po njemu hodam. znam da si zbog mene tako zasjala. Ti si moja žena. ispred svakog daha ti se meni daješ.Konstantin Galcinjski . poput poteza sudbine i njenog maestralnog kista. proljeće u meni naraste. iz tijesnog mraka i podmukle šutnje.Brojne su me tvoje opkolile čežnje i u tvom se oku kao mjesec skrivam. u prvoj od vječnih jutarnjih košnji. prostrijet pored srebrnog mora i s mirisima okupati . ispod modrog svoda Lirski razgovor . u oku mi se prozor otvori. mila. Moja ljubav i odjeci njeni. želiš da te uzmem. muškarac iz mene progovori. sjene nestanu i poput oluje. u odsjaje kasnih večeri budeš ušla. Božanstvena si.

I u opasnosti. I daj mi poljupce za kojim žednim Misao . nek se smrvi. . Da sav iznemognem pod vitkim ti telom. Volim te cak i kad kasiku ispustis.Reci kako me volis. Bez izuzetka. Krepko stegni moje telo. I uz tvoju nogu. Vrisnuo bih. I strasti da prođu kao dim i pena. I volim te u senci. još uvek.Milan Rakic . .Reci. Kad će čula moja redom da zaneme. .Hocu.A leti kako me volis? . kraj maline i klena. Kao Hermes stari i s njom Afrodita.A kada se zimi posrebre prozori.Kao srz leta . I žena što vole i voljenih ljudi. I sutra. Stopi se u meni strašću tvojom celom. . Ocajna pesma . nek se smrvi.I u taksiju. Krepko stegni moje telo.I u prolece kad dolaze nam laste. Danas.I volim te u zaketu.Kad vetar duva napolju.Volim te na suncu.A da li me volis u jesenje dane. Blizu tvoga srca. draga. pokraj mene svuda Biti mesečine pod kojom se žudi. I kad se veselis. I mladih srdaca što stvaraju čuda..I kada spavas . . Juce.I kad si na banketu. I od kraja ulice .I kad radis povijena.U kaljacama. . I kad kosu svoju cesljem lepo delis.Cak i onda kad gubis kisobrane. I da duša moja bude sitaÂ… -Kada pomislim. da će doći vreme Kad za mene neće postojati žene. . U gorama. Volim te kad jaje lepo mutis. zna se. I vrane na snegu. A da će. Bosu. Ko groznica tajna struji mojom krvi.Volim te u sesiru. I daj mi poljupce za kojim žednim. A iza prozora sneg.I danju i nocu. I u autu. Ko groznica tajna struji mojom krvi. .Zimi te volim ko vatru kad veselo gori. U zovama u brezama.I od pocetka.Milan Rakic Upij se u mene zagrljajem jednim. Na moru. riknuo bih tada Kao bik pogođenom zrnom posred čela Što u naporima uzaludnim pada Dok iz njega bije krv crna i vrela Upij se u mene zagrljajem jednim. draga.

Privezan na konju. Bez nade. evo banalnih monologa.. Moje znanje vidis na licu mi bledom. zapravo. Gusi me. Poslednja pesma . i vrh tamnih njiva Belicaste magle oblacci se gone. Misao se javi! Kao zver me zgrabi I ponese sobom u predele suza. kosti lomi ko da su od stakla. Jer prosao nisam kroz zivota huku Sklopljenih ociju i skrstenih ruku: Kad srce zapisti. sa tugom i bedom. Satrven i smozden.Ja poimam dobro neminovnost zala. dolaze po svoje. bez daha.. Ali znam i uzrok zasto tako biva.Jelena Langold Sve sto sam kazala. U cas kad zavlada mir kraj mene sirom. I suma zacuti.. I s tornjeva starih stane da se sliva Zvuk poboznih zvona sto vecernje zvone. u dubokoj noci. . misao je kriva! Kad se spusti vece. ali grlo nemi – Sam.. jedina dusa ispod neba plava. Sklop celog zivota. bez volje. Sam na besnoj misli sto u propast stremi! Tako vlada ona! Njen zagrljaj rane Stvara. Ja znam sta je sudba sviju ideala. i zanemi vrelo. Sto gleda za stepom gde promice stepa. evo vraca se stostruko. u ocima strava – Razjapljena usta. Smrvljenog me pusti kada zora grane Iz crnih dubina razjapljenog pakla. a moji napori su slabi Da se satre ova pohlepna meduza! Ona gospodari! Ja sam ko Mazepa. mnogoglavo: sve citiraju te noci u kojima nisi hteo progovoriti sve velike zime i njene smesne gordosti. ne misleci da je kretnja tek privid neceg mnogo veceg. bez moci. sve sto sam ucinila sve sto ucinismo. I umorno moje namuceno telo Zazudi za slatkim odmorom i mirom.

moja cista ljubavi. Ljubav koju ti saljem prepuna je noktiju i oruzja i demona. razbijacu lagano usput. moja odgovorna ljubavi. Strela koju ti saljem odavde gde vise nisi pozar i krv i dzelat. Bolje da smo imali svoje macke. Na plazi na kojoj si u groznici spavao mrzela sam sve senke. Toliko puta pomislih da si umro u snu. Zuta ubistva i djavolje sluzbe da te snadju. kojim smo plasili tudje macke. poklanjajuci je neradnicima Davacu ih losim ljubavnicima. moja tiha ljubavi. po pesku . Toliko dugo si bio bez slabosti da sam ti poverovala. moja uzdrzana ljubavi. moja ljubavi. i sad vec istice vreme za tvoje precutane poljubce. Nesto poput besa. talase i decu koja vriste. moja smesna ljubavi. Evo nas na ravom polju dok su gromovi. odjednom snaci ce te nesto poput mrznje dok budes okopavao vrt. svoje mirise. jer ja sam uranjala usta u pregib tvojih kolena Toliko puta mogoh pregristi tvoj vrat. u grmlje. Bolje da smo se sakrili u trave. macke koje bi ostavljale svoj dlakavi trag. i ti ces osetiti bljutavost u dnu usana. moja trezna ljubavi. da smo cupali tudje cvece koje pozelismo u vazi. Vec je neko ruzno gnezdo na njima. secas ga se. svi kocijasi obukli su se u crno i cekaju da me povezu. sad je kasno jer ja sam kucala kao pljosnato srce duboko u tvojoj cipeli. Bolje da smo pustili korov do ponora jer evo cistina je i sve je tako savrseno glatko I ti strcis i ja strcim. I svaki put umrla bih sa tobom. Secas se kako sam sklapala oci kad si bio blizu Nije vazno sto smesno hodam po snegu. previsoki smo za pod koji uglacasmo. Sve biljke koje posadismo rastu izmedju nas kao strasni suncokret. moja jadna ljubavi. umesto pedantnog odgajanja vrta. a ti bi preziveo. Sve vazne stvari. u koprive. davacu ih prevarantima. Sve stvari koje toliko volis. Sve tamne stvari govorice ti o mome sjaju a ti nisi covek koji bi zbog toga polomio tanane stvari Pa ces se tako dugo muciti Premda to nije najgore sto ti ja zelim. moja nemocna ljubavi. Desavace se da ih izgubim. tako pazljivo birane prodavacu ih u bescenje na periferijskim pijacama.Bolje bi bilo da smo pili do jutra.

Jer ti si mozda sposoban da zaboravis krik u mraku. da nismo provetravali da smo imali i psa i macku i hrcka da smo se umeli ljubiti po danu i u nevreme jer evo strasni poziv i jeka dolaze i gavrani i sve gadne velike ptice kojih se plasim i mrak u kome ne umem sama bez tebe da zaspim. Una Prvi put ko djecak ugledah te Una u svom sjaju. Zato kazem: postoji slika na kojoj su tvoje oci vrlo tople I jos nesto: covek koji voli da ide u cirkus mora biti da nije bas toliko los. . Ko momak s curom setah pored mlinova tvojih sto ljeti na tebi veselo kloparaju a zimi zalegjeni od tvog daha miruju.Postojala je harmonija u mome telu. Knjige bez poretka sve govore o tebi Bolje bi bilo. Ko covjek sa zenom divanih na telu tvom oboje radujuci se postojanju i zivotu a bila si mi prva i zadnja ljuba. grlila si me svojim rukama i milovala tvojom kosom cak i kad sam po tebi lagjario zivahan zeleci da te ukrotim i savladam. moja nespokojna ljubavi. Ubijacemo te svaki put kada spojimo tela i ti ces osetiti dok budes zalivao vrt kako sam podatna i sliska. moja tuzna ljubavi? Toliko ruznog o tebi sam rekla svim ljudima da vec osecam potrebu da te odbranim. razbijajuci ogledala. Ko starac s unucima hodah kraj obala tvojih uceci ih da te vole ko sto sam ja da ih volis ko sto samo ti znas. Cujes li i ti te zvuke nocne dzungle Sanjas li grozne insekte. zaista. kako me nema kako je sve drugacije bez mojih lekovitih ludosti. Kako ce me divno sada ljubiti svi koji me ne poznaju. da smo pili do jutra. Ali je malo i to sto ti saljem odavde gde te vise nema Uzalud da otresas moj obraz sa svog ramena jer ti si tako siguran u svoj crno-beli um da cu mozda i poverovati u tvoj spokoj. naucena na tebe i nacin na koji sam postajala lepa.

. a ne znam te. Nek mi grob bude na onom humku sto s visine gleda Uno ne te Da te cujem kako hucis i onda kad ne budem vise znao za se. Sve sto je doshlo je proslo. al ipak volim te. Preljepa si o Uno s tvojim vitkim tjelom vijugavim ko u zmije uvjek mladim i podatnim. Blistas u svojoj bistrini plavo zelenim slapovima.Bezbroj puta stajah i gledah te zamishljen i izgubljen u tebi i bezbroj puta se uvjerio da Znam te. tajanstvena i uvjek mlada... Jer ti si vjecna a mi dolazima i odlazimo sa shapatom vjetra. mrzim te. ovo ti moram reći: previše je gorkog i ljudi su grubi pa. Uvjek moja i svacija.Željko Krznarić Ne govorim ti baš u zadnje vrijeme da te volim i ne gasim ti svijetlo u očima prije spavanja ne govorim ti nešto nježno i ne grlim ti dušu ali. Ostaces Una vjekovima teci u svoj svojoj bezvremenoj lejpoti nikad ne ukrocena i bas zbog toga nepreboljena.ako i ne govorim još uvijek te ono najljepše u meni voli i ljubi. A zapravo uvjek samo svoja i nicija. vidjela si i moje prve ljubavne suze. . Znas o rijeko sve moje tuge.. citav moj zivot pred tobom je bio. sedrama i opasno tamnim dubinama. a ostala si ti vjecno vjerna. Bezimena pesma .

Ja zovem. neka se rijeke udalje od obala i tijelo neka napusti dubinu vlastite krvi.Irena Vrkljan U ovom prostoru omedjanom stablima mog razuma. snene pod lukom mog vrata. u ovaj moj plac neka iz mahovine izidju sve kosute i poloze moje tijelo na zle i visoke borove. unatoč tišini medju nama.još uvijek ljubav Carolija zaborava . U ovaj sat neponovljen. neka dodje velika tisina. u ovom prostoru bez sredista svjetla. u ovu plahost koju nose stupovi lagani od nevinosti ljeta. u strahu prisutnom medju oblicima. u ljubavi ja dozivam lice koje sam posjedovala jucer. u ovaj dan neotrovan blizinom vremena. Neka dodje velika tisina. jer ja vise ne poznajem granicu svog krika. danas. u ovoj boli u ljubavi nepravednoj.update: unatoč ne izgovorenim riječima. U ovaj suton sastavljen od dva oblika patnje. bez okusa. ne vidim vise daljinu izmedju dva neba. neka umorne zene svezu moja stopala i zapale sve ladje. ne osjecam krv. . na dan neprolazne osvete. ja dozivam noc. bez glasova. zatvorenom u tamni obruc tijela. u ovom sjecanju. "ono" što nosimo u sebi je .

spalite moje sjecanje. neka ostrice izrasle u dodiru nase sutnje prodru kroz ovaj plemenit okus smrti. neka se moja zaljubljenost pretvori u osamljene perivoje. Povratak . ja zovem vjetar koji brise obrise gorkih planina. vjetar zaborava ja dozivam pcele. u ovu tamu. da lancima bez zvukova zarobe tu travu taj plamen na tvom imenu. niko ništa ne zna. Neka se mora preliju u presusen izvor zemlje i zaustave krv koja me napusta. Ja zovem. Nadjite me. moj osmijeh otudji od sunca. otvorite moje dlanove od soli i oduzmite mi taj lik koji i sljunak pretvara u ljubav. Još bi nam mogla desiti se ljubav Desiti-velim. zakopajte moje sunce u jezgro najtamnijeg korijenja. Krhko je znanje!) Možda je pao trak istine u me. Ili ne želim. A možda su sanje. . vezite me. Ali ja ne znam da li da je želim.Dobrisa Cesaric Ko zna (ah. niko.u ovaj san ja dozivam rijeci nage i bez uspomena. ja dozivam agoniju hladniju od snijega. u ove plohe tuge. U disanju moje koze.

I sinut će oči. Kad su ruke tople. sastaju se opet Možda iste kapi I kad prođe vječnost zvjezdanijem putem Jedna vječnost pusta.Milos Crnjanski Setim se. preletajuci one kolutove blede. Oh. Niti tvoje ime! Pa ako i duša u tome trenutku Svoje uho napne.U moru života što vječito kipi. naći će se ruke. protkani. Bez imalo svijesti koliko nas vežu Neki stari lanci No vrijeme se kreće. Sigurnim će glasom zaglušiti razum Sve što slutnja šapne. Kod večernjih lampa mi ćemo se kradom Pogledat ko stranci. Sto drhte. čežnjo moje biti.. Ne sluteći da si svoju svjetlost lila Mojom davnom javom. Mogla bi se opet u poljupcu naći Neka ista usta. koji pišem srcem punim tebe Ove čudne rime. kako su u ljubavi. dragi prvi dani. oko usana. i tugu. Stvaraju se opet. mutnom tisinom. Možda ćeš se jednom uveče pojavit Prekrasna. I nosi nam opet ono što je bilo: I radost. no vrijeme se kreće Ko sunce u krugu. ja neću znati. A srca se dići I slijepi za stope bivšega života Njima ćemo ići Smiraj . kad se oci slede. I ja. . Što vječito hlapi.. u plavom.

ljubiš moje krhke obrise. Klatno zvona tesko i tmurno u grudi udara me.Zal Kopp Stigla si bezbrojna u krhotine moga sna i sad se svojim brižnim dodirima. ove smo noći započeli ljubavlju cvjetati i nikada se više nećemo usamljeni svlačiti. Iako je moj glas. neponovljivo tiho smiruješ. Tad se dizem. i moje ime. jer su se tvoji zlatni prsti puni sunca. polažeš u moje zjenice osmjeh i dok šutljivo prilaziš mojim usnama. u zanosu vrućih poljubaca razbuktavaš. . i.u kojoj su osmeh i tuga pomesani nesigurno i tamno. Bezglasno i pažljivo. nesigurno. Nikako slučajno. u mutna oka prozora. nježno iz mene uklanjaš prošle snove i tako ranjive. zauvijek izaći nepovrijeđeni? Moram ti reći. još uvijek bojažljiv. Pitaš otkud toliko nebeskog veličanja u našim zagrljajima i kako to da smo uspjeli. Znaš me prepoznati. možda ustvari i slutiš. Plamtiš privijena strašću u mom krvotoku. Postajemo čudesan plod nepregledne ravnice osjećaja i kao rijetki sretnici uspijevamo ući u tek probuđene krošnje mjesečine i zaboravu prepustiti nemir. puna sitnih glasova veceri. ispunjavaš me neprimjetno svojim tijelom. Cvrsti dah velike ceznje . već ponosno s mirisima i čvrstim dahom velike čežnje. zapleli u moju kosu. sapucem.

a moje su usne postale užareni izvori tvojih uzdaha.

Proci ce godine - Veronika Porumbaku
Srebrne pehare ne volim, Niti pozlacene bokale: Od svega najdraze mi je Udubljenje u dlanu tvom. Proci ce godine. I stalno nova, Sa istom ljubavlju devojke, Picu iz tvog dlana, kojeg se Necu zasititi nikada. Kao na pocetku, na putu istom, Lice ce nam se stalno sprziti, I prvu brazdu poljubicu ti Na celu obelezenu zivotom! A ako bi mi ti, istog dana, Dao da pijem iz velikih bokala, Ja bih se ipak zaustavila Opet kod udubljenja tvoga dlana.

Sve je kao - Enes Kisevic
Dan je kao sunčan Ti si, kao veseo Prolaziš, kao, ne vide te Svima je jako lijepo Svima je, kao, dobro Svima je, kao, ludo... I ti si, kao, sretan! Živi se, kao u moru Ptice su, kao slobodne Budućnost, kao na dlanu Savjest je, kao, čista I sunce je, kao jasno O srce, kao, pjevaj Svi, kao brinu o svima Svatko je prijatelj, kao Svima je, kao stalo do tebe I do svijeta...

I dan, kao ode I ti se, kao smiješiš I ništa te, kao ne boli...

The Invitation - Oriah Mountain Dreamer
It doesn't interest me what you do for a living. I want to know what you ache for and if you dare to dream of meeting your heart's longing. It doesn't interest me how old you are. I want to know if you will risk looking like a fool for love, for your dream, for the adventure of being alive. It doesn't interest me what planets are squaring your moon. I want to know if you have touched the centre of your own sorrow, if you have been opened by life's betrayals or have become shrivelled and closed from fear of further pain. I want to know if you can sit with pain, mine or your own, without moving to hide it, or fade it, or fix it. I want to know if you can be with joy, mine or your own; if you can dance with wildness and let the ecstasy fill you to the tips of your fingers and toes without cautioning us to be careful, be realistic, remember the limitations of being human. It doesn't interest me if the story you are telling me is true. I want to know if you can disappoint another to be true to yourself. If you can bear the accusation of betrayal and not betray your own soul. If you can be faithless and therefore trustworthy. I want to know if you can see Beauty even when it is not pretty every day. And if you can source your own life from its presence. I want to know if you can live with failure, yours and mine, and still stand at the edge of the lake and shout to the silver of the full moon, 'Yes.' It doesn't interest me to know where you live or how much money you have. I want to know if you can get up after the night of grief and despair, weary and bruised to the bone and do what needs to be done to feed the children. It doesn't interest me who you know or how you came to be here. I want to know if you will stand in the centre of the fire with me and not shrink back. It doesn't interest me where or what or with whom you have studied. I want to know what sustains you from the inside when all else falls away. I want to know if you can be alone with yourself and if you truly like the company you keep in the empty moments.

Poziv
Mene ne zanima kako zaradjujes za zivot. Ja zelim da znam za cim zudis i da li se usudjujes da sanjas o tome da ispunis ceznju svoga srca. Mene ne zanima koliko godina imas. Ja zelim da znam da li ces rizikovati da ispadnes budala zbog ljubavi, zbog snova, zbog avanture koja se zove biti ziv . Mene ne zanima koje planete uticu tvoj Mesec. Ja zelim da znam da li si dodirnuo srediste spostvene tuge, da li su te zivotna razocarenja otvorila ili si se skvrcio i zatvorio

iz straha od daljeg bola! Zelim da znam mozes li sedeti sa bolom, sa bolim mojim ili svojim, ne meskoljeci se da ga prikrijes ili umanjis ili izbrises. Zelim da znam mozes li drugovati sa radoscu, sa radoscu mojom ili svojom ; Mozes li se prepustiti divljem plesu i dopustiti da te zanos preplavi do samih vrhova prstiju i ne upozoravati nas da budemo pazljivi, da budemo realisticni, niti da se setimo svih ljudskih ogranicenja. Mene ne zanima da li je prica koju mi kazujes iskrena. Ja zelim da znam mozes li razocarati druge da bi bio iskren prema samom sebi ; mozes li podneti optuzbu izdaje i ne izdati spostvenu dusu. Ja zelim da znam mozes li biti veran te stoga dostojan poverenja. Zelim da znam mozes li videti lepotu cak i ako nije lepa svaki dan. Zelim da znam mozes li ziveti sa promasajem, sa promasajem svojim i mojim, i jos uvek stajati na rubu jezera i srebrnastoj mesecini uzvikivati “To”! Mene ne zanima gde zivis ili koliko para imas. Ja zelim da znam mozes li se dici posle noci bola i ocaja, Iscrpljen, satrt do srzi, i uraditi ono sto se mora uraditi za decu. Mene ne zanima ko si ti ni kako si se obreo ovde. Ja zelim da znam hoces li stati u srediste ognja zajedno samnom i ne ustuknuti. Mene ne zanima gde si ili sta si ili sa kim studirao. Ja zelim da znam sta je to sto te drzi iznutra, u trenucima kada se sve ostalo rusi. Ja zelim da znam mozes li biti sam sa sobom; i da li zaista volis drustvo u kome se nadjes u trenucima praznine.

Volim te - Iskra Tanodi
Sjedni. Ne tu. Preko puta. Moram te vidjeti. Ne, ne prekidaj me. Suti. Pusti me da ti kazem ono sto sam vec trebala reci. Kad trebas doci, bojim se tvog dolaska. Zbog nedolaska. Jer, ako kasnis samo pet minuta

Volim tvoju nesigurnost. Tvoje oci pitajuce. Volim te. sretna.. Volim te smijehom i suzama.. Tvoj korak ohrabrujuci. ma kakva bila: neispunjena. A nisam ti rekla: najvise se bojim vremena koje ne ceka. Bog mi je svedok . pokretima. I volim sve sto si ti. I u tom trajanju ne znam da li sam ucinila sve za tebe ljubavi moja. Ne gledaj me zastraseno. lakomislena i povrsna prava i zauvijek. pogledom. Ne.Romualdo Miralles Koračala si za mojim stopama u snegu tražeći smrznutim rukama toplotu . Kad dolazim. I zato ne smijem kasniti.srce mi je u dlanu i moja me ljubav ili mozda strah boli. I moja je najcesca. Tvoj smjesak oprastajuci. Ljubav. Bojim se da jednog dana vise ne otvoris vrata. rijecima. Volim te tijelom. Bojim se praznog stubista bez mirisa. Vec sutra moze biti kasno. pitam se cekas li me. dodirima. svjetla. A ja kasnim. bez zvuka. Volim te tugom i brigama. Boli. A nisam ti jos rekla kako i koliko te volim. Bore na tvom licu i moje su.

taksista bez taksimetra. vino bez mirisa kupinovog vina. ja sam ostao tu negde. Stih umrlog pesnika ispisan na spomeniku poginulog komarca dok eho moje istine razdire ponoć. Grad bez sladoleda. Poneki usnuli prolaznik. Bog mi je svedok. Bog mi je svedok. . Sumoran trg. Bog mi je svedok. Bog mi je svedok. gledao i milovao do jutra. Bog mi je svedok. rekla si bez trunka griže savesti. Bol odzvanja očajem. Voleo sam te u ponoć dok si spavala sneguljičinim snom. Gde si zalutala ljubavi? A ja.u mojim prstima. lažna priča. gospodo. Sve je ovo. Vetar je zaneo tragove neistine i laži. isti. Krupne pahuljice u tvojim očima.

struji strahova. i ponovo oni su govori. I to je zivot .. ja sam te voleo detinje. Gurnula si me nogom. Bog mi je svedok. Bog mi je svedok. kamo ih voda nosi.nikad zaista ne odlučivši gdje žele završiti. A ja. Bog mi je svedok. prve mladosti opaćene zatrovanim meduzama. da je život poput rijeke i da većina ljudi uskače u tu rijeku. prokleti nogoljubac za trenutke razonode. I jednom. Postoji dio gomile ljudi koju usmjeravaju dogadjaji umjesto njihovih vlastitih vrijednosti.oni ne odlučuju svijesno kamo žele poći ili koji im smjer odgovara. I tako. Oni jednostavno idu. Pristao sam i na to. kao pseto lutalicu što gladno skapava ispred tuđeg praga.Anthony Robbins Vjerujem. tužno. Bog mi je svedok. struji izazova. .Izmicali su pejzaži detinjstva. nežno. Danas. Kada stignu do mjesta gdje se rijeka račva. Htela si da ti budem ljubavnik. treća je sreća poverovao sam. danas te volim najnesrećnije. Voleo sam te najsrećnije. struji dogadjaja.. iskreno. za vrlo kratko vrijeme oni bivaju uhvaćeni u struji.

Ponekad je to emocionalni pad.da je ono.da se nalaze dva metra od slapova Niagare u čamcu bez vesla. k vragu. Ponekad je pad tjelesni. Ponekad je riječ o financijskom padu.kasno.Zbog toga osjećaju." A tada je već . Ostaju u tom nesvjesnom stanju sve dok ih jednog dana ne probudi zvuk razbiješnjele vode. Velika je vjerovatnost. Nalaze se pred padom. Tada otkrivaju. što vas trenutno opterećuje u životu moglo biti izbjegnuto boljom odlukom . U tom trenutku kažu: "Oh .uzvodno! "Igra ljudi kralja srca X" .da nemaju nadzor.Stojan Si Ti si moja boginja iako ne znas direktno ni ko nisi ni ko si: Ti si moja boginja! Iako ne znas neposrerdno ni sta nisi ni sta si: Ti si moja boginja! Iako ne znas direktno ni ko sam ni ko nisam: Ti si moja boginja! Iako ne znas neposredno ni sta sam ni sta nisam: Ti si moja boginja! Iako ne znas direktno sta je i sta nije zivot: Ti si moja boginja! Iako ne znas neposredno ni sta jeste ni sta nije Bog: ti si moja boginja! .

Louis Aragon Došao sam tebi kao što reka ide moru Žrtvovao sam jednim potezom i svoj tok i svoje planine Napustio sam zbog tebe svoje prijatelje i svoje detinjstvo Svaka kap vode moga života upila je so tvoje neizmernosti Tvoje sunce uništilo je moju prošlost pretke Ti vladaš nad mojom krvlju nad mojim snovima nad mojim ludilom Dao sam ti sve svoje secanje kao jednu kovrdžu moje kose Spavam samo u tvojim snegovima Razvalio sam svoju postelju rasterao svoje dobre vile Odrekao sam se vec davno svojih legendi U kojima su Rembo Kras i Dikas I Valmor koja place u ponoci Konopac Nervalov prekinuo se I metak koji je ubio Ljermontova prošao je kroz moje srce Podeljeno tvojim koracima Razvejano tvojim pokretima Ko zaljubljeni vetar neke šume Ja idem za prašinom koja se jutrom goni iz kuce I koja se strpljivo vraca neprimetno u toku citavog dana Bršljan koji raste a da niko ne primecuje Dok ga ne sakate u njegovoj vernosti Ja sam izlizani kamen silom tvoga stalnog šetanja Stolica koja te ceka na tvome uobicajenom mestu Okno sa koga tvoje celo gori gledajuci u prazno Petparacki roman koji govori samo o tebi Otvoreno pismo zaboravljeno pre no što je procitano Prekinuta recenica na koju vracati se nema znacaja Trepatanje soba kroz koje se prošlo Parfem koji ostavljaš za sobom A kad izadeš nesrecan sam kao i tvoje ogledalo Louis Aragon .

Evo trideset leta kako pratim senku za tvojim nogama Verno sam crno pseto koje se vrti oko tvojih peta Sakriva se u podne za tvoje uspravno telo I izlazi da igra sa kosim suncem po poljima Svetlosnom žicom iz lampe odeva te i raste ukoliko su niske Kako ti voliš da citaš vecerom u odaji prema svome raspoloženju Samo tada uzdižem se do plafona I gubim se u ponavljanju tvoje ruke koja okrece strane Evo trideset godina kako je moja misao senka tvoje misli Uzalud sam govorio i ponavljao veruje se Ne znam kakvoj cudnoj otmenosti sa moje strane Sve što je crno nije senka govore mi Uzima se i ostavlja od onog što sam govorio I da mi dozvole da te volim oni su podmetnuli Stvarnost tela jednu statuu Simbol ukrašen kamenom Otadžbinu A kada stavljaju nož za secenje hartije U nešno pazuho mojih knjiga Ne shvataju ni najmanje zašto ja vicem Oni ne vide da ja krvarim tvojom krvlju I pitam se šta li za njih moje pevanje znaci Ako za svaku rec koja se lomi u mom glasu Oni ne znaju da je to harmonija tvoga grla Ako ne vide oko moga duha tvoje ruke Bar jednom cu ovde da govorim iz svoje duše Covek je izgubljena igra karata Crveno i crno kraljevih slugu i kraljica Ali izmedu letecih boja ima vazduha a i prsti su tu koji bacaju Telo moje sacinjeno je od dve nepoznate koje nisam birao I vidim sa užasom da se pojavljuju na mojim rukama bakarne pene godina Koje ce obeležiti ruke mog oca o kome necu pricati ništa Og koga nemam ništa drugo do nacin kako da obaram glavu Zato što nije cuo dobro na desno uvo i evo gde i ja takode Od svoje majke imam oblik ušiju I nacin rastanja kose Ali duša u svemu tome ali duša Beše to jedna duša neugladena smucana još bezoblicna Duša slepa koja cuje samo zlo kad se govori o svetlosti .

Duša iskrsla niko na zna odakle Iz nekog pretka u nesreci vremena Iz nekog ujaka besmislenog i ludog koji nije živeo Ili samo iz one strašne sramote moje majke kada sam došao na svet Jedva duša tek nagoveštaj duše rdavo uoblicena cekinjava duša Kakva se gubi bez žaljenja na bojnom polju ili sudarima na železnicama Jedna sirota duša koja nije znala šta da cini sa samom sobom Nošena strujom današnjeg vremena Nikako ne od vrste Hamleta jedva kosa Ofelije Bosa u moru bez pisma u njoj Loptica na japanskom bilijaru koju dokoni gost preganja u nekoj kafanici I ti padac u ''nulu'' ili ''stotinu'' Što je u stvari jedno isto Duša u garderobi gde pijani gost ne može više da nade svoju numeru Duša za jedno vece karnevala a sutra ce se baciti maska Duša rasparena sa kojom se ne može izaci medu svet I teška da nosi otrov i mora neprestano da se zaustavlja Nikada nisam razumeo zadto si povela brigu o mojoj duši Lopatama se mogu zgrtati takve kao što je moja Ali šta kaže onaj koji prvi put vidi radanje drugog Cudom hirurgije Šta je rekla moja duša kada si je ti izvadila iz njene košuljice Kad sam ja saznao u tvojim rukama da sam ljudsko bice Kad sam presta da se pretvaram i da se ismevam što sam postao takav na dodir tvoje ruke Uzmite te knjige moje duše otvorite ih svuda gde bilo Slomite ih da bi im bolje razumeli Miris i tajnu Pokidajte grubim prstima strane Izgužvajte ih iscepajte ih I iz svih cete zadržati samo jedno Jedan jedini šapat jedan jedini pripev Jedan pogled koji ništa ne sputava Jedno dugo hvala koje se promrljava Tu srecu kao neku dolinu Dete .Boga moje obožavanje Beskrajno Ave u molitvama Moju beskonacnu nesanicu .

Nato se vrati kući.... žena Jednoga dana haiku pjesnik Basmo odluči otputovati kako bi vidio cvat cvijeća na nekom mjsestu. Kad ju je pronašao.Miladin Beric Nisam li drugacije zamisljao ovu noc.koje bijaše na glasu po svojoj životopisnosti. Epilog .. Bit ce da jesam jer samo klovnovi znaju koliko je najcesce tuzno ono sto izaziva smijeh. A ja jos uvijek nosim one iste vagone neistovarene njeznosti ispod koze kao usnulu obalu vrele krvi u ocima koje su ponekad zelene. daruje joj sav novac koji je sa sobom ponio za troškove puta. ovako reče: "Ove sam godine vidio nešto ljepše od cvijeta. To podjari njegovu znatiželju i tako krene tražiti djevojku.. biserno-hladnom sobicku bez zidova i dva malena svica utetovirana u tvoju kosu. Na putu začuje za neku siromašnu djevojku koja je bila poznata po svojoj odanosti roditeljima. ne vidjevši cvata cvijeta.Moje cvetanje moje prosijavanje O svesti moja o ludosti moja Moj mesecu maju melodijo moja Moj raju moj požaru Moja vasiono Elza živote moj Ljepše od cveta. koje sa sedamnaest slogova kažu sve ono što neke pjesme s više strofa kažu isto odlučila sam legendu o pjesniku Basmu podijeliti s vama koji cijenite i uvažavate japansku umjetnost. purpurnu do zvijezda.. Potom. . Na sto te nocas sjeca sve to? Dva svjetla u jednom mraku sta cine? More ili moru." Filozofija zen-buddhizma ponukana prekrasnim haiku pjesmama.

ili dva i po prsta sudbine? Dvije jednake zvijezde nisu li najudaljenije? U praskozorje kad nas vise ne bude ostace samo milion pahulja vrelog snjega na vrsku granate. da život prolazi. ciji mrak nocas cinis blagim. Mirno gledajmo kako teče i naučimo od nje... Lidiji ..Fernando Pessoa Oda Dođi. vrijeme je rastanka i svaka staza nekuda vodi...Okean ili kap. kao noc usamljenog vojnika. Rukama sada gutam prazninu dok tisina postaje bodljikava. iza crvene zavjese je i crvena svjetlost. Znam. osim unatrag... na obali rijeke. biseri u mom oku ne poticu od kapi vec od uplasenih svitaca koji ti vise ne pripadaju. Ti dobro znas. a ja iza nje ucim da zaboravim. A ja bih nocas upravo unatrag. ostalo je uglavnom nevazno. a mi se ne držimo za ruke (Držimo se za ruke) . Prst sudbine. Zatvori vrata. U svijetu slavuja i cvrcaka osim krvi postoji jos pjesma. sjedni do mene. Trijumpf ili elegiju.. manje crvena. Lidija. kao posljednji camac u posljednoj noci. nemoj nikad bar to da zaboravis. Mali moj svicu.. a srebrni trak rijeke u njegovom oku je samo mac sudbine koja ga dijeli na pola.. I mjesec je svjestan da postoji jos samo dok pliva na povrsini vode.

ne uživali. Bar ćeš ako postanem sjena. a da te sjećanje na me neće opeći ni raniti. izmijeniti poljupce. da ovaj život prolazi i ne staje. uroni u njih i ostavi ih u svom krilu. ali bolje je da sjedimo jedno pored drugoga i da gledamo kako rijeka teče. bez briga. misleći da možemo. odlazi Sudbini. niti bijasmo drugo osim djeca. I ako prije mene poneses obol mračnom brodaru. zagrljaje.ništa ne ostavlja i ne vraća se. jer i s njima rijeka će jednako teći i uvijek će odlaziti prema moru. bez mržnje i strasti koje podižu glas. nevini pogani propadanja.Onda ćemo misliti. No treba znati prolaziti sasvim spokojno i bez velikih uzbuđenja. bez zavisti koja previše uznemirava oči. Naberimo cvjetova. Bit ćeš mi blaga u spomenu kad te se sjetim na obali. Opustimo ruke jer nije vrijedno da se umaramo.Violeta Milicevic Laura je sigurno znala da mora postojati neko ko će je voleti ko Petrarka . odlazi prema dalekom moru. Volimo se spokojno. tužna poganko s cvijećem u krilu. nek njihov miris blaži ovaj trenutakovaj trenutak kada smireni ne vjerujemo ni u šta. neću morati da patim kad te se budem sjećao. ako hoćemo. Bez ljubavi. Uživali. dalje od bogova. velika djeca. milošte. I ti bi morao znati . sjetiti mene poslije. jer nikad se ne držasmo za ruke niti se poljubismo. prolazimo kao rijeka.

I Francuska je morala znati Da će se za nju boriti neko Kao Jovanka pd Arka. I Zemlja bi morala znati Da će od sunca ugaslih Do nje, kad-tad, stići poneki zraci I svemir bi morao znati Da ga jos vecim cine Svaka mrva, senka i oblacak. Tako bi i Ti morao znati Da postoji ja Da bihTe volela Sve dok me ima. Makar se zauvek sretali Samo cudesnim putevima Koje gradimo od zelja Neostvarljivih.

Samoca - Dusan Matic
Tugu ne mozes opisati. Ona je poplava koja nosi sve pred sobom podriva kuce, rije nasipe, valja bregove. Covek je premlaceno pseto nikom potrebno. Mrzim tugu. Tugu ne mozes izraziti. Ona je pozar koji tinja godinama i bukne, ocas planu sume, nestanu gradovi. Covek je vaseljenski les koji niko ne moze poznati. Mrzim tugu. Tugu ne mozes suditi. Ona je uvek kamen o vratu davljenika

zanavek vezan. Smiraj je samo na dnu koje se izmeriti ne da. Covek - plamen vraca se u kamen. Mrzim tugu.

Requiem za palog andjela - M.Simokovic
Mozes mi reci da u bezglasju Cesto zalutas kad sricem slogove tvoga imena I da se uzalud borim protiv vremena koje na nasim telima gravira Nebeske istine u strahu od smrti. Mozes mi reci da je moja tisina laka Poput niti paukove mreze A teza od sedam smrtnih grehova I ja cu od nje satkati pesmu i pokriti te Kad neman noci teskom sapom poklopi nebo I u krzno svoje sakupi zvezde kao cicke. Mozes mi reci da sam slobodna A dusa sam slepa koja cuje samo zlo kad se govori o svetlost Dusa koja nocima ne spava i ciji su okovi tragovi nebeski bozjih karuca sto u sumrak ispisuju molitve najvecih gresnika I postaju vapaj upucen tebi. Mozes mi reci da bih trebala da te saslusam Kada se budem pravila da te ne cujem Sakrivsi usi rukama Kao sto deca sakrivaju po dzepovima male sedefne skoljke sto izbaci mora utroba. Mozes mi reci kako sam gresila I ja cu na svoja ramena Tezinu neba, ako treba, prihvatiti I ti ces opet biti u pravu a ja cu se osmehnuti

Osmehnucu se kada tvoje ime bude prelazilo preko mojih usana i one budu krvarile kao nekada moje srce. Osmehnucu se jer moja ce dusa pevati U tisini sto tvoje ime u vazduhu iza sebe ostavi I doci cu tebi kao sto kap kise dolazi zemlji U krugu vecnom Isparavanja i padanja I tada, na dlan ces me topao docekati Kao suzu izdajnicu sto bezi preko obraza I u secanjima potraziti moje ime Kao sto bi trazio uvojak kose Il`neki davno naucen stih. Mozes mi reci da su tvoji dani podeljeni Na dane secanja i dane zivljenja A neces znati da su svi moji dani - dani prezivljavanja secanja davnih ozivljavanja sto kopne na izmaku noci. Mozes mi ponovo reci da bi mi srce u kutiji dao Da ga pored kreveta cuvam dok na barsunu kao na odru Mirno pocivaju snovi A ja bih mogla. mogla bi da ti kazem da te jos uvek sanjam, da te jos uvek volim, Ali reci nista necu, cutacu, Jer ja i kada cutim - cutim o tebi.

Ti ostaješ - Ljiljana Matković-Vlašić
I kad svi odu napuštajući svoja mjesta u srcima voljenih, ti ostaješ, Gospodine. I kad pustoš zamijeni radost u predvečerje nada, ti ostaješ, Gospodine.

Gospodine. Šareno dugino stakalce sam ti dao. Komadić sunca u bočici zarobljeni s tajnama o svakoj alkemijskoj mjeni. Kad ostaneš sama i noć se spusti. ako ti možda pogled nečiji učini nažao. ti ostaješ.I kad se svijet promijeni. nek se u tvojim očima rasvijetli. Ne volim te vise .Štefan Žáry Komadić sunca u bočici nosim ti. Komadić svjetla ukradoh nebeskom svodu tom za tvoje grudi. Komadić sunca . atom sunčanog jutra dražesni. Komadić svjetla u bočici mirisni. Oboma nama da jasno svijetliti stane kad više ni sunce nad zemljom ne grane. I kad na obzorju za sva očekivanja čista praznina blista. Gospodine. ti malo njega iz bočice pusti. Zrake će zaigrati posred stijene.Zeljko Krznaric Ne volim te vise da znas ali uvijek mi tako ponekad u vremenu dodjes pa pomislim da si mi sve na svijetu . kao za broš s topazom. bacati zlatno prstenje. a prijatelji iščeznu na svome putu. Prašak da uzmeš kad želiš na spavanje poći i ja ću ti noću opet u san doći. ti ostaješ. crtati kvadrate.

i ne mogu ni zamisliti kako lezis u nekom drugom krevetu a ista si i kad kisa pada i kad hlace obuces i kad suknju skidas a ne places nikad jednog cu te dana ubiti zbog svega jer si tako slatka bezobrazna i kratka ako ne racunam noge jer si fina djevojcica i najhrabrija kurva jer si mi u oci usla bez kucanja i srama ubit cu te prije spavanja da se probudis kao dama da imas pune sobe ljubavi kao zimnicu spremne i ne volim te vise da znas i sve ce novine pisati o tome u restorane vise neces uci ludo moja mala neugledna plava predivno stvorenje bozje i moje raspitaj se kod prijatelja sto je jos tvoje a sto meni pripada raspitaj se jer ne dam ti vise ni da mislis ubit cu te sto se skitas svijetom policija ce te traziti sto bludnicis s ljetom na javnom mjestu pa ces onda opet k meni dovoditi ljude da me ubijaju dugo i da se cude sto volis na meni i ne volim te vise da znas ali te trazim jer si tako prosta i slatka kao sirup .

vi me se necete odreci.jer si tako divlja kad ti vrat zagrizem a bas nikakva nisi kad te zubi bole necu vise ni da mislim o tebi dok si od mene daleko sto ja znam ljubi li te netko jer ti je toplo u sobi bezobraznice mala igraj se jos malo dok mi mrak ne padne u krevet ludo cekam te i sutra kao uvijek u devet... prezrenje vase da l' cu steci. Da cutim ja sam prvo htela. mi nicim ne blistamo. Al' osobenjak. i teska vam je selska cama. Tatjanino pismo Onjeginu "Pisem vam-sta bih znala bolje? I sta vam vise mogu reci? Sad zavisi od vase volje. pa da zatim o istom mislim i da patim dane i noci duge sama dok ne dodjete opet k nama. a mi. al' ako vas moj udes hudi bar malo trone i uzbudi. i za sramotu mojih jada ne bi ste znali vi ni sada. da se veselim glasu vasem da vam sto kazem. bar da se nadam da sam smela da cete opet k nama doci i da cu ma i retko moci u selu da vas vidim nasem. vi ste znamo. .

Nebo je mene dalo tebi. bog je tebe uputio. jer cim si uso' ja sam znala. i nevidjen si bio mio. tvoj pogled me svud proganj'o. sva premrla i usplamsala. moj zastitnik do groba budi. kad prosjaku pomagah bednom i kad blazih molitvama buru i jad u srcu cednom. o prividjenje moje drago. gde moj zivot traje. U snove si mi dolazio. Zar nisi i ti onog trena.. Drugi! A' ne ja nikom ne bi' na svetu dala srce svoje! Oduvek tako pisano je.. govorio si samnom jednom. u dusi stalno glas odzvanjo'. Smirivsi burne osecaje. Sto dodjoste u nase selo? U stepi. znam. promak'o kroz noc kao sena. Ne nije mi se san to snio. nad uzglavlje se moje sag'o i sapnuo mi reci drage ljubavi pune i iskrene? . ja ne bih srela vas zacelo i ne bih znala patnja sta je. a svojoj deci dobra mati.. i rekla: on je ovo bio! Ja tebe cesto slusah sama. moj zivit sav je jemstvo bio da cu te sresti izmedj' ljudi.no iskreno smo radi vama. mozda bih jednom( ko ce znati po srcu nasla druga verna i bila bih mu zena smerna....

. Mozda su sve to sanje moje. Od stida vise nemam daha..Ko si ti? Cuvar duse mlade il' kobni duh sto kusa mene? Uticaj sumnje sto mene guse. Cekam te: nade glas u meni bar pogledom ozivi jednim. a nemo moje srce pati. zablude jedne mlade duse...." Ako se Zemlja prepolovi .. a sasvim drugo sudjeno je. ili iz teskog sna me preni prekorom gorkim i pravednim. Al' vasa cast mi jemci lepim i predajem se njoj bez straha. Nek bude tako! Sta da krijem? Milosti tvojoj dajem sebe. Zavrsih! Da procitam strepim.... sustajem i moj um se slama..Jovanka Uljare Hajde da se pravimo Nista se nije dogodilo Sjedi pored mene i Zavuci ruku Gdje ti je najtoplije Ja skliznucu ti niz jezik Prije nego me pozoves i gozbu spremiti rijecima navklim mjesto tebe da me ljube . Zamisli: ja sam ovde sama i nikog nema da me shvati. pred tobom suze bola lijem i molim zastitu od tebe.

Moje veliko slovo .Zeljko Krznaric Ti si jedno veliko slovo u mom zivotu neoprostivo i neduzno namjerno i slucajno ti si sve i nocas ja se odjednom sjetim kise koja je pala tog popodneva sjetim se tvojih ociju iz kojih nisam izlazio pet sati i nekoliko minuta a za to vrijeme svijet se okretao i nista nije stajalo druga smjena je radila neumorno netko je u tom trenutku ljubio i umiralo se u tih pet sati i nekoliko minuta a mi smo dijelili sudbinu ruze ja s tvojim imenom na usni i ti sa mnom kisa je padala tog popodneva znam to sigurno jer na tvom licu je zasjala jedna kap poput bisera i trave su sanjale o nama ti si jedno veliko slovo u mom zivotu i samo sam tebe ucio kako se pobjedjuje ravnodusnost govorio sam ti lijepo a ustvari .ne zamjeri mi na neredu i razloge neulaska iznevjeri ja meta osmjehu sam strpljiva za sve promasaje i udaljena po mjeri oka tvog.

i mrzeći te Privijam se uz tebe. Ne volim te zato sto te volim . i mjera moje promjenljive ljubavi prema tebi Je da te ne vidim već slijepo volim. u plamenu i krvi. Od voljeti te do ne voljeti prelazim . Duboko te mrzim. i umrijeću od ljubavi zato što te volim. kad sve druge sahranjuje. Od čekanja do kada te ne čekam Srce mi prelazi od studeni do plama. jedini. Mozda će januarsko svjetlo uništiti Moje srce sa svojom okrutnom Zrakom. Volim te samo zato što si ti ta koju volim. samo mene oživljava? .ponekad sam pomislio kako bi bilo raskopcati tvoju kosulju i ljubiti te dugo tako dugo dok kisa ne prestane ti si moje veliko slovo veliko poglavlje jednog popodneva i malo vecernje tame ti si zvijezda lutajuca koja mi se seli iz oka u oko pa sjetis li se kako smo izasli iz te kise sretni moje veliko slovo. Ljubavi.Brana Petrović Kakve su njene namere.Pablo Neruda Ne volim te izuzev zato što te volim. Zato što te volim. (Soneta LXVI iz: "100 ljubavnih soneta") Kako Ana rešava ukrštene reči . U ovom dijelu priče sam ja onaj koji Umire. kradući mi ključ ka potpunom smiraju.

Ana.. stvarnog razloga da tako lepo spava? Priznajem Pesnika.. čega god hoćete! Od ptice u galopu! pa nisam ja valjda vica radi prokockao celu evropu! A kad se svlači! Slobodan i proklet prisustvujem (a ne znam kako da preživim) najvećem čudu u svetlosti! Zaklinjem se: da bih tebe ogrejao. al. Ana..Ima li. Kad lađu crta! Kad ječam seje! Kad objavljuje rat! Kad se smeje! Kad školjke hrani! Kad se prehladi u lovu! Kad čita magnet! Kad kupi haljinu novu! Kad pije pivo! Kad iznenada dođe! Kad ljubi proleterske vođe! Kad je moja desna ruka! Kad je grčka azbuka! Kad sanja cveće! Kad NEĆE! .. zapalio bih i svoje kosti. rakova na žaru! Od. Kad Ana plače! (o ne lažem vas) to je lepše od voća! Od kiše! Od. znam: niko ne može žešće da opravda vazduh od njene tamne kože.

naj volim kad spaja svetlosti. a drugom ga osvetljava! Traži se.Sećanje na Nepojmljivog Dečka uvek će moći vatru da zameni: zato su mi oblaci zeleni. Kakve su njene namere kad sve druge sahranjuje samo mene oživljava ima li Ana stvarnog razloga da bude tako lepa kad spava? I cvetovi i puževi i englezi svi već znaju: ona poljupcem može od svake bolesti da izleči! Ali ja nju naj. naj. . mogu da se zakunem u sve što imam. reč. il neke druge vulkane. da svet postoji zbog Ane. kad rešava ukrštene reči. pa zeleni! Pa rumeni! Pa kad se vokali spoje! Dragi Bože. samu sebe da izgovara. koja može vodu da pije. usijane glavurde moje! Ja mogu na njenoj usni da spojim more s cvetovima! Mogu u njenoj državi da budem referent za kišu! Mogu pod njenim prozorom da imitiram dunav. i nemam. na primer. Ona to izvodi kao da se igra! A meni izgleda kao da svet stvara! Ko Vergilijev najmlađi konj: u jednoj ruci drži svet.

naga. i da spava.ja biti ću zora i bljesak svjetlosti u rosi Volio bih da me voliš i da svi dani budu pjesma Ako si izvor. večnost osmišljava! (A mogla bi baš nju briga da se razboli ili da spava. da leti.) I dddok je tttako ooo opasnu ddddržim u zzzz zagrljaju rrrreči se reči se sssssame rrrrrr rešavaju! Kakve su njene namere kad sve druge sahranjuje samo mene oživljava? Što se bar ne pokrije kad spava!? Volio bi da me voliš .i ja ću biti u živoj stjeni bistra česma. na mom dlanu.da gori. Neka reč koja nije kao ostale reči: reč koja ume da rešava ukrštene reči! Tada nastaje mala drama: voda otiče za svojim obalama: Ana.Jure Kaštelan Volio bih da me voliš da budem cvijet u tvojoj kosi Ako si noć... .

Ne nalazim te rime. jer i ti talasi zapljuskuju obe obale... Ne umem. Ta talasava površina ionako je samo varljiv odraz treptavog noćnog neba okićenog zvezdama koje ti i ja zajedno iscrtavamo mislima povezujući zvezdu po zvedu u samo nama razumljiva sazvežđa. Ivina vremena . Neke tople struje raznose uzdrhtale zajedničke šapate i slivaju se u šuštavim vodopadima kroz doline titravih algi i šume iskićene snenim koralima. ne umem...Pesma za Lidiju . A do ustalasane površine u nestašnim skokovima dopiru naša Suncem pozlaćena smejuljenja. moja plima je i tvoja iako sad živimo na dva kraja okeana. uranjaju kroz vrtloge naših ćutanja u istu modrinu koju smo ti i ja stvorile i od koje smo obe sazdane.. Ne brinem. ne nalazim te reči.. Jednostavno. Lutam modrim dubinama naših sećanja ponesena moćnom zlatastom plimom osećanja i bliskosti. Izvini ali tebi stvarno ne mogu da napišem pesmu. talasavog pokrivača..... I znam.... te čežnjive misli isprepletane u večnost. I ta sazvežđa. Šta još da ti kažem? Sve što poželim da ti prenesem već se nalazi u našim dubinama nevešto maskiranim ustreptalim zvezdanim odsjajem koji se nazire kroz ples tog nemirnog.. uopšte ne brinem što nemirni talasi na površini rađaju vrtloge ćutanja jer su i ta ćutanja naša.Selma Poparić .Dragana Konstantinovic Tebi ne mogu da napišem pesmu. Uz misli upućene tebi tonem u neke modre dubine koje kriju uzdasima prošarane tajne obojene živim bojama poput onih nemuštih šarenih stvorenja što se lenjo vuku peščanim okeanskim dnom uživajući u sopstvenoj lepoti.. Nije to ni važno..

vrijeme je na našoj strani. Da se bar riječima može iskazati koliko ti vjerujem i koliko bih željela da mi uspomene pune tebe budu i da budu istina. još jedan dežurni osmijeh i riječi reda radi izgovorene. laku noć i .....Danas. Ja se baš vremena bojim i da mi te ne odnese iz glave vjetar neki ludi. vidim te negdje uza njega... još jedan bijeg u tvoj pogled i napola presječen tren. Danas. Koliko će još stihova ispod tvojih trepavica izroniti? Kažeš. Sada. Danas zadnja cigareta samo zbog dima plavičastog. da se ne izbriše obris tvoga lika i početak i kraj i sjene pa da poslije samo zeleno vidim. Vjerovati? Jesam li mogla sebi nanijeti veću bol? . a ja bih da stane sve u ovom čarobnom trenu tišine s tobom. Koliko ću puta još misliti na tebe osjećajući druge ruke.

Otpevacu.Ako se zagrcnem? .Pretrpecu. . .Ljubav. . . . .Gataj.Preseci cu.Pitaj. ...Ako te prevarim? . . ..Srusicu. .Umrecu.Ako je tamo nevolja? . .Daj . . ....Tebi ljubav dati? .Robert Rozhdestvensky Tebi ljubav dati? . . .Reci cu ti: umri! ..Oprosticu.Ako se cvor zamrsi? .Jos hocu da pitam.Tebi ljubav dati? .Poci cu. .I sto.Recimo.Reci cu ti: ubij! . . . . .Recimo. pozvacu te .Pusticu te.Ona je zaprljana .Ako se bol pojavi? . ..Zatvoricu.Spasicu te.naredicu ti .Ubicu.Hocu da pogatam ... zakucacu . .Ako ima sto cvorova? .... ..."Otpevaj" . .I u nevolju.. .Daj je zaprljanu.Zatvori drugome vrata .Ako se zid ispreci? .

Zato što sam tugom neveselom Do pijanstva napojila njega.Zato sto ne volim robove. ti si lepa..ode život moj. Zašto si tako lepa? Kad bi bar imala pege da ih večno po tvom licu skupljam. čega?'' .Zasto?! . Ali ja ne mogu stalno živeti u tom sjaju. a kao da se smeje. ne od sunčevog sjaja.. ''Od čega si danas bleda. Ne mogu na pozornici živeti. od sunčevog si sjaja. Ne taknuvši drvo s balustrada Trčala sam za njim do kapije. Sve mi se vidi! .. Pamtim. On je izašao tada Iskrivivši usta najbolnije.'' Jezivo. Zadihana viknuh: ''Šala sve je.Toga nece biti! . Hoću da budeš od mesa. Ali. Da. Ako odeš . Kad bi bar bila razroka! Celog bih života na kolenima ubedjivao razroko oko. Ana Akhmatova Grčih ruke ja pod tamnim velom . Reče mi: ''Na promaji ne stoj'' Milan Kundera Zašto si tako lepa? Ne budi tako lepa.

.zaboravimo da smo se voleli. zboravimo... pozurimo.s danima i danima sto ce doci mozda cemo se naci jedanput na malom vrhu zivota i nizrecene tajne hteti jedno drugom da kazemo....ne boj se.. U njihovom prtljagu.. .. Ne mogu živeti s tobom.bio si moje veliko prolece uspomena koja ce dugo ziveti u buducnosti koje cu se secati..ne treba tugovati.nestace velicanstvenost sveta. Nemoj plakati. Ni grad ne volim. ostace bleda slika onog sto je proslo.ne radi nas. Oda nagovestaj besmrtnosti iz secanja na rano ditinjstvo Sjaj u travi. Ne mogu živeti pod reflektorima...kada nista na svetu ne moze vratiti dane prohujalog leta nas sjaj u travi i bljestavost sveta... vec traziti snage u onom sto je ostalo i s tim ziveti.ne radi zaborava.da smo se svadjalii da smo bili krivi.al`proci cemo jedno kraj drugog kao stranci jedan skrenuti pogled bi ce sve sto cemo jedno drugom moci dati.Svaka moja ružnoća. nestace sjaj u travi..jednom ces se zaljubiti al`ljubices zato sto ce te nesto na toj zeni podsecati na mene. Suviše si lepa. zaboravicu oci i necu posmatrati zvezde koje me na tebe neobicno podsecaju. Shvati to. Pod njihovim noktom Odlazi i dio mene... oseticu tugu jer sam tebe volela bi ce to ironija tuge. William Wordsworth (l770-1850)(delovi) Negdje. sada.. Ni bijele noci lenjingradske. Svaki posrtaj.

Dobro bi dosla nekakva nevidljivost. Za sobom ostavljaju nekakvo svoje sve.Vislava Simborska Nekakvi ljudi beze pred nekakvim ljudima.Ni betovenove simfonije. cas blize. zasejana polja. ogledalca. . cas dalje. i jos vise nebilost na krace ili duze vreme. Na ledjima nose krcage i zavezljaje. Nekakvi ljudi . Moje ljubavi. niti je onaj koji treba most nad cudno crvenom rekom. a gore visoko avion koji malo kruzi. Neka nikada I nikud ne podju Oni koje volim. nekakve kokosi. pse. Pred njima stalno nekakav ne tuda put. a u vrevi necije nekom otimanje hleba i necije drmusanje mrtvog deteta. Ni blagdanske pjesme Ne volim Kad ih nema Moji drugovi. U nekoj zemlji pod suncem i s nekim oblacima. sto praznije to iz dana u dan sve teze. Moji prijatelji. u kojima se upravo ogleda vatra. Tiho se odvija necije zamaranje. nekakva tamnosiva kamenost. Naokolo nekakva pucnjava.

. samo kada. Ne kosta nista. Pustila sam nekog preko reda u samoposluzi. Ne kosta nista . mozda ce pozeleti da ne bude neprijatelj i ostavice ih u nekakvom zivotu.ha! Ne kosta nista. Ne kosta nista. Poslala sam gradonacelniku pismo i pohvalila ga da dobro obavlja svoj posao. Ako bude imao izbora. Ne kosta nista. Kad sam sinu pakovala uzinu. Odnela sam cvece u staracki dom. I ja njemu nedostajem. Ne kosta nista.Sendi Ezrin Povremeno biti ljubazan . i ko.Jos nesto ce se zbiti. Rekla sam muzu da ga volim. Postaru sam dala kutiju keksa. Neko ce im izaci u susret. Pozvala sam brata da mu kazem da mi nedostaje. Ne kosta nista. samo gde i sta. stavila sam ceduljicu na kojoj pise koliko je poseban. u koliko oblika i s kojim namerama.

Zahvalia sam coveku koji mi je u samousluzi spakovao kupljene stvari.Ne kosta nista. Igrala sam drustvenu igru sa svojom kcerkom. Ne kosta nista. Otisla sam na masazu. Ne kosta nista. Bilo je divno. Dodje mi ponekad . Povremeno biti ljubazan . Dala sam svom pomocniku placen slobodan dan. Lice mu se ozarilo. Ne kosta nista. Kostalo je samo malo.hmm.Dušan Bajski Dodje mi ponekad Da legnem kraj reke. mozda cu se cele godine tako ponasati. Bilo je prijatno. Da se istecem sa njom ili Da ostanem na dnu. Igrala sam se loptom sa svojm psom. . da mi isperu vode Srce i dusu. Skuvala sam pilecu corbu bolesnoj prijateljici.

nedokucivo. oko nas se spaja. da je ne bih izgubio U bezdanu svojih secanja. Dodje mi ponekad Da legnem kraj reke. nesto. I zadnji drhtaj. I jedan tren vremena se spaja sa nedokucivim plavetnilom beskraja. I zadnji osmeh. Dodje mi ponekad Da pijuckam reku od izvora do usca. Daj ruku nekoj ruci. Jer hocu da sretnem zlatnu ribicu I da je zamolim da mi nacrta Svoj lik. Zar da se bojim toga . neuhvatljivo.Brana Petrović Zar se ne bojimo toga? Iz beskrajnog beskraja. Nasmesi se. (Sat koji ne otkucava ponoc).Dodje mi ponekad Da brojim rastajuce zvezde I da gledam plavetnilo neba kuda Krstare namrgodjeni oblaci. Jer obuhvata me neka luckasta tuga Onda kad stojim i pratim zelene talase Od obale do obale. ispi casu vina. i jos jednu suzu nasoj muci. . Dodje mi ponekad Da se valjam po travi Zajedno sa senkama pasa koji laju Na duvarskom satu.

i ponovo buja. i tece reka. nestao. Stvari nisu svesne. ja se smesim.k'o cerge dok lutaju. neuhvatljivo nesto.Nedokucivo plavo. Ja drhtim. bezivotna. kad citav vek iza je nistavne ove koze zguzvane sto skori kraj ne priznaje. Jos jedan zivot je nestao! A gitara svira. bore. a gitara svira! Rekvijem Stara gitara bez zica. stoperica okrutna. pritajen k'o prijatelj sto izda te.nekako tuzno su lepe. Zadnji delic mog vremena je prosao! Ja drhtim. ja necu jos bola. razapete na kazaljke slepe sto jedino svoj put vide . boje se tope.. staracke pege i sede stare stvari u nasoj sobi sto u mom oku blede u borbi da ostanu lepe. iznad nasih glava. i jos jedan stisak ruke. Kao da vape. ja se tresem. hladna postelja . trosne komade namestaja i ljudskih osmeha . A sve je zeleno. pokraj zida tiha jed. Sve ce na kraju stati u te sekunde male I ko smo tad? Otkucaji kosmosa. i pesma slavuja. Jedan je uveli listak pao.cujem ih nocas. Beskrajno plavetnilo samnom se spaja.ne razumeju bedne. Nisu ni glave.. jos smeha. Mrzim ovo telo. vreme je surovi ubica.

lepota je u ocima onog sto gleda: takve nas i Bog vidi sa druge strane neba. dva starca. U mojim ocima jos si poput decacica. do oltara vodi tepih. ali deca su daleko Imaju svoje zivote. A mi? Dva starca. Sanjali smo ovo: da mastamo i sanjamo skupa . bok uz bok. u tebi ne vidim starca. Sta ako ona ode prva? Sta cu sa sobom? I ovom sobom satkanom od tisine koja jeci bolno. Celi zivot trazim samocu. Ponovo! Jos jednom u belom. Mrzim ova tela! Zasto ne leprsaju ponovo? Samo jos jednom! Jednom samo! Nek zazmuri Bog! Zeljo moja. a kad je imam. citava srecna vecnost smestena u oko . ne dam te.do poslednjeg "zbogom". vise i ne primjecujemo kol'ko se ispunjavamo. dok misli premecemo. leto po leto. Seti se. Ne smem da joj taknem ruku! Ne smem ni pogledom! Razara me sama pomisao da ce biti hladna olovna. srce uz srce. Deca su srecna. ruka i prsten izlizan. Stisni mi ruku. i dalje mirisna. a sada drhtim pred zorom. A mi. budi opet moje Sunce! Samo jednom jos! Usne na usne. da budem sama sa mislima. Ne smem da te dotaknem! A sav hrlim ka tebi! Grlim te i jecim. Mesece moj.moje i njeno. samo jos jednom! Celi zivot zajedno. Jos uvek ne strepe pred senkom. ne boje se mraka. sve do poslednjeg "zbogom". dusa uz dusu. . bezim ko djavo od tamjana.njena kosa prosuta po jastuku. nek svemir drhti pred srecom! nek vecnost traje vecno. Stopljeni u jedno. spavacica tirkizna. sanjali smo ovo: da mastamo i lutamo skupa. po koji nedeljni rucak koji jos dele sa nama. ceka ih nekad negde neko. Oci pune secanja bulje u prazan strop.

može postati i tvoja. samo što je previše nečija. Bolje bi mnogo bilo da si naišao na nečiju. Vidi nas. dva starca. Pa čemu onda osmeh što sam ja ničija kad je to. A ova što je vazda ničija. ne daj da zaspem u snu! Strah me nagriza k'o rak. sanjali smo ovo da sanjamo skupa . dva starca. Sanjali smo ovo: da mastamo i sanjamo skupa .Zal Kopp . umirem slobodna. zapravo. zelim otici s tobom. sto ako sutra ne budem tu? Barem sam volela.Tko bi rek'o. zivim bez zaljenja.Jelena Marković Žene se dele na ničije. nečije i svačije. najgore što može da ti se desi? Vrsta mira .zbogom. Ničija . Svačija je isto nečija. ali uz dobre razloge može postati umereno nečija. ničija je baš i ničija zato što tako voli slobodu i što nikad ne bi postala nečija. Svladava me nemoc. pa kako je jednom bila nečija. ma barem sam probala. mozda nas uzme sa sobom. navikla je da pripada. vreme leti. ni na šta nije navikla. A ti misliš . Nije ni morala da se navikava.dobro je: ničija je slobodna. Ti si naišao na ničiju. Pa.sve do poslednjeg "zbogom". pa opet može postati samo tvoja. Jer nečija je nečija. Kako god bilo.

Vrstu mira s kojim te raspoređujem u sebi nalazim u pogledu hrasta i šapatu krošnji, iskonskoj stoljetnoj priči plodnih ravnica. Ne preispitujem njegov početak, već odsjaje svih kiša i huk svih vjetrova istinski sanjam kako tvojom utrobom nižu predivne bisere. Moram priznati, neiscrpne su visine misli, neuhvatljive dubine srca iz kojih sada izlazim i neiskorištena snaga mjesečine kojom klizim. Sve bogatstvo što me pretače u divne osjećaje i bezbrojni titraji nastali u pomaku vremena, izvlače na moje dlanove najhrabrije pokušaje. Ne uspijevam uvijek potpuno stići tvoje tijelo, već krugovima plamenog prstena obuhvaćam tvoj struk što se izvija neponovljivim žarom. Prstima pomalo udišem toplinu mirisne kože, oprezno skupljam svaku kap sjajnih uzvisina i povremeno se vraćam, nudeći nove drhtaje. Otkrivam, poru po poru, kako rađaš vatru, kako pred moje dodire trčiš beskrajno zagrljena i dočekuješ me optočena slatkim strpljenjem. Uzdišeš preplanula i požudom izvijaš poljupce, bojom strasti prekrivaš svako moje milovanje i dušu obogaćuješ neponovljivim sazviježđem. Kad me tako ovjenčaš ljepotom i skupiš u sebe, pa ispod mojih vjeđa prisloniš nježni osmjeh, izmislim način i postelju pretvorim u sanjalište. Zakoračim pogledom hrasta tvojim obrazima, dovedem šapat krošnji točno iznad naših pokreta i zauvijek naše otkucaje srca pretočim u ljubav.

Ko te ima taj te nema - Bane Krstić, Garavi sokak

Ja sam staromodna cura - Radmila Lazic
Ja sam stromodna cura Volim kuce prizemljuse krastavih zidova Sa dvoristima krcatim starudijama, Umesto oblakodera i apartmana U kojima se budim i spavam. Muskatle u prozorima i u loncim na tufne Vise volim od imitacija, od vestaka.. Ja sam staromodna cura Sto vise voli vespe umesto automobila. Tamndrkanje tramvaja i kloparanje parnjace, Vise od zvizduka mlaznjaka. Puteljke umesto avenija i bulevara, Kojima moje potpetice odzvanjaju. Ja sam staromodna cura Sto voli miris opranog vesa Koga vetar naduvava Do moga lica, preko moga nosa

I sve ono sto veje iz predhodnog zivota. Ja sam staromodna cura Jos slusam longplejke i tipkam Oliveti, Govorim hvala, izvinite, molim. Volim da mi dasa pripali cigaretu Otvori vrata, pridrzi kaput, primakne stolicu, Da me svlaci krpicu po krpicu. Ja sam staromodna cura Sto voli kic scene sa zalascima sunca, Modne zurnale i porodicne albume, Od okretnih igara "stiskavac" jedino razumem. Ja sam staromodna cura, Ne zujim i ne skitaram kojekuda, U kuci drezidim povazdan, Ko glineni cup suseci se na promaji Samoce i zadovoljstava, Mamurna od snova. Ja sam staromodna cura O ljubavi i strasti malo sta znam Devicijeg srca rodjena udovica, Pod cijim nogama zivot kulja Kao para iz sahta Koju zaobilazim brzim koracima. Ja sam staromodna cura Ne kupujem po snizenoj ceni Ni osmehe ni svilu. Ne nosim mini suknje i dekoltee, Bilo bi to lako oruzje za nekog Ko je nameran da osvaja bez. Ja sam staromodna cura Sto se kuvam u sopstvenom loncu Marke hocu- necu. Kao kerusa sama lizem sopstvene rane, Umreti skoro necu. Ja sam staromodna cura Niti psujem, niti zvocam, niti besnim, Mozete me mazati na hleb. Al s medom se uvek dobije malo otrova,

A ja sam neka starovremena. Moderna devojka sedi cvrsto na zemlji Na cvrstom i zategnutom dupetu. Moderna devojka ne prepoznaje mirise suparnica. Drevna ko Kartagina. On je takodje moderan muskarac. Arhivski uzorak. Moderna devojka ume da ne vidi. Sa njima volim da idem u bioskop I gledam nove filmove na stari nacin. . Kao prema onim koji se plase mraka. Ona ne strahuje od prevare i druge zene. Sa telom koje bi samo neznost da mami. Sa usnama sto se smeju veri i nadi. Lifta i prelaska ulice van pesackog prelaza. Ume da ne misli. Za jednog udobnog ko patika Ili razgazenog ko susetkina sandala. promeniti. ume da ne cuje. Minimalno ostecena zubom vremena. Dok mi odabrani zavlace ruku ispod suknje. Ja sam staromodna cura Zuljas me kao nova cipela Koju moram izuti. Ona mrvi na dlanovima neznost. Iz zadnjeg reda bioskopske polutame. Ja sam staromodna cura Dobra sam prema muskarcima. Ja sam staromodna cura.Ljubavi u smrtonosnim dozama. Izmi ili ostavi. Muzejski komad koga nema na aukciji. Ona nokautira pogledom. Modernu devojku poklanjam njemu. Pipanje nije dozvoljeno.

Bez zelje da je od glave do pete promeni. Pored njega. Ja sam devojka koja bi da se ljubi. dok ih citam. kostim za mimikriju. smeje. Jos vise da ih citam. znam. biu usamljena Bas kao i ove noci . lazi. Ja sam devojka za muskarca uramljenog U sredinu stare retusirane slike. I uglavnom svi i misle da sam moderna. Ali nikad ih ne dobijam. I mogu iz dana u dan da menjam tip. Blago podatno. Volim da pisem ljubavna pisma. Mozda sam ja caknuta. Da pogleda me blago moderno. Pa se topim od milja Kao sladoled na suncu. Ponoc je odavno prosla.Ja sam devojka koja ne ume da ceka Ulizujuci se mudro obmani. I koji nikad ne odasilje otrovne strele. smeje. Koja bi da misli. da se smeje. Za belosvetsku muskarcinu koji je jak Kao grom i lekovit kao melem. Ali ja umem da glumim modernu devojku. Vec igra pikado sa vremenom i Koji se smeje. i da nateram sebe da budem srecna. Ukratko ja sam antimoderna. Osecam hladan miris zore. I da mu se siroko osmehnem. Devojka koja trazi nekog sebi slicnog Koji ce umeti da je oseti i vidi. A ja jos ekam da pojavi se ovaj moj moderni muskarac. Zato ih sama sebi saljem i izmisljam.

Zak Prever Isao sam na trg ptica i ptice kupio za tebe ljubavi. Na dan njenog vencanja .. Kraj tebe drugi pred oltarom stojiProsta ti bila moja ljubav živa! Cestit'o sam ti. o neprijateljima. koketno nezainteresovana. O uspehu. A onda sam otisao na trg robova i trazio te ali te nasao nisam ljubavi moja. Jer glavu tvoju venac sad pokriva. Isao sam na trg staroga gvozdja i lance kupio teske okove za tebe ljubavi.Velimir Rajic I srušiše se lepi snovi moji. A da li znadeš da se u tom casu Granitna zgrada mojih ideala Sruši i smrvi i u pep'o rasu? .. I ti rece: "Hvala!''. i preprekama. Uz veliku sansu da i sama postanem moderna I za ljubav blago.Dok slusam o njegovim podvizima. Isao sam na cvetni trg i cvece kupio za tebe ljubavi.

I svršeno je! Ti si sada ženaProsta ti bila moja ljubav živa! Ja necu kleti ni njega ni tebe. jad i patnju smrt jedino leci. Zaboravio me položiti na krevet I ostavio me da stojim Svezana čvrsto Na putu Sa srcem zarobljenim kao i pre S očima nalik Na njihov odraz u vodi još čist. I našto kletve! Našto ružne reci? O sreci svojoj covek uvek sniva.Stevan Raickovic . Bol.. Prosta ti bila moja ljubav živa! Postoji sigurno neko . Ja necu kleti cak ni samog sebe Jer ja bih time svoju ljubav kleo. U mojoj glavi stanujes ..Al' ne! Ne vidim od toga ni sena. Ni gorku sudbu što sam tebe sreo.Anne Hébert Postoji sigurno neko Postoji sigurno neko Ko me jednom ubio A zatim otišao Na vrhovima prstiju Ne narušivši svoj savršeni ples. Zaboravio izbrisati lepotu sveta Oko mene Zaboravio sklopiti moje oči gladne I dopustio im tu pustu strast. Po tvome licu radost se razliva.

Ja ti odskrinem vrata: niz basamke Silazis u vrt za koga niko ne zna. Spaliti zemlju . U mojoj glavi stanujes i dubis Crne i bele hodnike za moje Misli: kako mi bezis il me ljubis? Van tebe druge misli ne postoje. Vidim sa tvoga lica puno mira Da ne znas kako zivis dva zivota. gola) Spazim te kako po kisi preskaces Barice i sva u blatu do pola Zuris na poso s licem ko da places.. Na povetarcu lebdis poput slamke. svi . Ponekad slusas kako mi zakuca Srce ko zivi leptir iz kutije.Arsen Dedic Istog časa kako si otišla stihovi su prestali vrijediti ne samo oni o tebi nego općenito.) Nekad (u mojoj glavi dok bas skaces U morsku penu.. mozda: neoprezna Stojis na nekom rubu. Prolazi dan za danom i sva svota Vremena tvog se po dva puta zbira: Po pola oko moga klupka mota.. ispred zamke. (Dok za to vreme. Samo dok spavam ti se nekud gubis.U mojoj glavi stanujes: tu ti je Soba i mali balkon s kog puca Vidik na moje misli najtananije. ispod sunca..

Maria Duszka To je bio lep oktobar .Šimborska je upravo dobila Nobelovu Nagradu kod mene je svakodnevno dolazio pijani kriminalac .stihovi ljubavni stihovi politički i stihovi o smrti Koji su se na tebi grijali koje sam mogao na tebi ispitati s pogledom na tebe idući u tvoju trošnu ložnicu ispisani na tvojoj načetoj puti potražiti ih u tvojim gorućim usnama I sad mi se postavlja pitanje: što ostaje od poezije kad se rastane od one koja me na nju silila Istog časa kad si otišla pokušavao sam spasiti pokušavao sam ispraviti pokušavao zalijepiti ali udarci udarci… kroz koje najprije voda pa niska večer pa »trava prerasla« i na koncu zvučni znak zračni znak očajanja To sve sabrati i spaliti za sobom na prijevaru na izdaju pokorenu zemlju ljubavnika Skoro pa svi su bili okrenuti .

nije primetio šalu policajci su govorili da mogu intervenisati tek kada me ubije vip od kulture je potvrdio "ništa čudno što vam se to dešava kad već pišete takve pesme" jedan od mnoge moje braće je rekao: "moraš računati na sebe" muškarac moga života o kojem sam pisala moje najlepše stihove je rekao: "mene se to ne tiče jer ja sam tu a to se dešava tamo" a Gospod Bog mi je saopštio baš tada da očekuje od mene zahvalnost za takav život ovakav kakav ja živim zahvalna sam obožavam moju samoću. Svaki komadic jedna unikatna prica.tvrdio je da me voli i ako ne budem sa njim ubiće mene i sebe savetovala sam mu da krene prvo od sebe . ukroj. Dusa Dusa mi je skrojena od rita. Nonsalancija sa kojom ih nosim je deo licnog folklora. prosi. ustopaj. Uklopi.. profircaj. .

Ususkati bosa stopala. (norafenix) Ti i Vi . precizniji i lepsi.Treba se jos uvijati tim pokrivacem u dugim nocima. . I odgore i odozdole. Ranjave jagodice izdaju. O utrosku vremena je besmisleno govoriti. Pred njom snovi mi se snili Ne mogu da joj odolim. sve vise bole. pokriti se ponekad preko glave kojoj treba zastita. Zena koja drzi do sebe sama prisiva osecaj. zagladi novo poglavlje i preko srme. i preko suze. po osecaj.Gabrijela Mistral Kad me ti gledas postajem sva lepa kao trava koju umiva rosa I kad sidjem niz reku. I ide dalje. visoke trske nece prepoznati moje slavno lice.Aleksandar Sergejevic Puskin Isprazno Vi srdacnim Ti Ona zabunom zameni I odmah u mojoj masti Uzrhta dusa u meni. Devojacka sprema koja se prenosi sa kolena na koleno. reskim jutrima. mada naoko leluja nehajno sa svih strana sveta. sto su pedantniji. Kazem: "Kako ste mili" A mislim: "Kako te volim!" Stid . Predja za pravu nit se tesko nalazi. I bodovi.

Stidim se svojih zalosnih usta. da ne bi mozda primetili moju srecu po sjaju sto izbija iz mog visokog cela ili po nemirnom drhtanju mojih ruku. Sto ti nedostaje nocas . Ucutacu zbog ljudi sto prolaze. gledaj me otvoreno i govori blago jer vec ujutro. Nijednu stenu na putu nisi sreo tako golu pred jutarnjom svetloscu. ko sto je ova zena koju si pogledao. svog razbitog glasa. svojih grubih kolena. ona koju si ljubio odnece lepotu.Zeljko Krznaric Sto ti nedostaje noćas osim kucanja sata mislim osim mene jer sve drugo nije more koje se pjeni nije to šlag na sve posebno na ono što me dovodi do ludila pazi jutra će svejedno dolaziti bez obzira na naša stanja ali mene nešto drugo zanima meni to što me ubija može biti slatko i suzama razmazano lice može i to a to što ne možeš pogledati u oči nikom hajde molim te . Sada kad si dosao i kad si me video osetih da sam jadna i da sam posve gola. kad si zacuo vedro pevanje. silazeci niz reku. Noc je na travu se spustila rosa.

........ Podnosim tvoje pdsustvo.. Mirimo se s nedostacima Boga.....panterom ili cvrčkom.. Isto je tako i s psom. Čega se bojiš? Ljubavi zar te je strah? Zacijeli riječi cjelovima........ . taj sjaj nije od ljudi... ......... Svakoga jutra moje se lice s tvojim očima budi....................ti baš kao neko dijete uživaš u svemu što ne možeš promijeniti ma priznaj da ti ja najviše nedostajem.........Enes Kisovic ..Tvoje su oči u meni zašle.. Leda je govorila:" Otkako sam kupila labuda..... s usana strgni mi dah............ Život nas ima....... Izbjeći ti mogu jedino u tebe.......... .. Podnosim tvoje nedostatke... ..... Mirimo se s odsustvom Boga ...................Od čega žive oči tvoje kad stalno iz njih isijava san? A što bi dragulj dragane moje dao da tako bar načas sja...............Marguerite Yourcenar Gdje da nadjem spas? Ti ispunjavaš svijet............ Vatre (odlomak) ...................... Dijete je talac......više nisam slobodna ubiti se" Sonata od sna .........Ne sklanjaj pogled...............

al klavir tih dirki nema. .Povedi me u kut svijeta neki tih. Da te snim. znaš li što ja vidim: Dva križa koja se grle a med njima diše još nerođen Bog prikovan poljupcima… . Između dva otkucaja srca stane. napisao bih ti od sna sonatu.Prsti su tvoji vidre vedre što se u igri tope. sva krv nek mi utrne! .Kad zagrlim te ovako. Samo .O kad bi moglo uho čuti tvoj dodir glazbo nijema.A šta ako Boginja neka pod usnom mojom sniva? .. Da te ćutim. O kad me dodirnu usta tvoja: harfa se boja prospe u svod. Tajna tajne. . .Marina Ugrin . Da te dišem.Što je život? Oka treptaj. u pjesmi plod.Čemu se smiješiš? Obujmi me jače.Pod tvojom usnom sni violina u violini pjesma. Ćutiš li kako iz moga struka iskaču antilope? .

Samo ljubav mi ne sakrivaj! Genijalno . . Sakrij me. U pricu sto ima sretan kraj. .Dionisije Dejan Nikolic sve je stalno genijalno duž ozonskih padavica spasite me iz sveg glasa zapovedam tužnu moru dok zagledam sam i jedan preskačući zelenkaste procesore šljapkajući . Cuvaj me u snovima Nanizanim u nocima Krhkim od samoce.divno more. Sakrij me. Sakrij me u zagrljaj.Sakrij me. Sakrij me. U secanju na ukradene Poljupce od kise U ocekivanju svitanja. U prekrsenim obecanjima U uzdahu sto se otima Samotnim satima. U mirisu letne oluje Bljesku munje i Slutnji zudnje.

a ti njači. imal srece? Vijuge ti. krokodili...Enes Topalovic Hej.. godine. Od uha do uha Ogledalo nebesko.. sjenu viju Dusu truju. zveri trče. nositel je? Kako ce se prepoznati? Svi je sniju. kob se skrila u duha. imal nade? Krije li se u zracima? U pjesmi pijeska. dah u vjetrovima? . I siroti i bogati Trce za tragom. . pomazu li? Hej. muzu materiju A. plaču deca. Putnice. Kod . svi su sa mnom stoj ne idi i vraćaj se! jer crvena daska u mrkom prelivu sjaji se od sreće.zapovedam svi idite dok ja stojim spust se plavi mojoj glavi u bleskastoj topovnjači sve se cepka pecka recka.

" Mašina sa otiskom slova. krv i rod Sreca je u genima (Ljubav joj kod). Kako je do sada nisam upoznao? Zauvek upamćen ukus. slijep putnice. . Namenjena mi gadost!! Kazati joj. Simpatija. Rekoh. "izdrži. Pitanje na koje nisam znao odgovor. Izdrža. pobedismo. eno je. koji se ne odbija. pobedićemo. ne cekaj sudbinu. Zapisi limfe. "da je nema".Dragan Dzigurski Posao. kocijama Rajskim do vjecnog kraja Sveto sjeme sije U zbivanje upisana Zagrljena na usnama U bozanskom bumu bije Prijatelj je s tobom pije I kada te jedu crvi I kad casa se prelije U moru zvjezdane krvi Vaseljena se vrca. koketan osmeh. Ona kruzi sjajem. ponuđene kafe. Zbog hemije Sudnja sudba zri. Isti nas nosi brod Kruze oko nas valovi.A. vri. Šoljica kafe . Zavodljiv pogled. Smijulji se u mislima o drugima Ne gledaj samo u svoju lubinu! Ne nadaj se.

usne na uhu. Bože. Odmor u restoranu.. Misli. Autobus. Žmarci putuju kroz telo. kraj sedišta. Dodiri ruke. Stolica kraj nje. Ključ koji ne otključava.izazov? Duga šetnja. Besana noć. Stepenice duže od večnosti. koji spaja. Dva tela. Dragi glas sa druge strane žice. Ples. Nova gadost. Zajedno popijena kafa. . njenim likom ispunjene.želje.Zajedno otpijeni gutljaji kafe. nov posao!!! Osmeh pri dolasku. Pogledi . Upozorenje. Uzdasi. Ples. Iskra u oku. Kafa posle ručka. Fotografija za nezaborav.. O Bože.koji peku. pri odlasku. Bože. Lift. Poljubac. Proslava. Sedište. kao jedno. Kafa u sobi.. Noć prepuna smeha. Poznati ukus gutljaja kafe. Buket ruža. do beskraja. Auto koji "ne ume" da skrene. za mene čuvana.. Šapat. Pozdrav uniformisanog. Roleri. Ćutanja dra`a od reči. neverovanje. pokloni i torte. za sretan put.

Sofa. Potpuni užitak..12. Ples.Bol koji razdire. "bez razloga". Soba. Igla. blizu srca. Poslastičarnica. 100. Nova gadost.. Cveće.13.. Pasoš. Strast. Dodiri pod vodom. Knjiga. koje se pamte. Bože Bože. Stolica. Voćnjak. On.10. povratak. koji leči. Kancelarija. u "odlutalim mislima". Pica i sok. .. Recepcija. Treni. Kaput. Kafa iz termosa. Kafa popijena na brzinu.6. 8. .. Ljubomora.pažnja.. Priredba. sa plavim mrvicama. Osmeh.. Radio. Prepoznatljiv parfem.želja. Alkica za sećanje. iznad kuhinje. Kafa . Bože. Fotelja. Srećno. Postelja. Sto. Ribnjak.. Trosed.

Strahom. Reči utehe i nadanja. nadjačana strast.. bez mesta kraj nje. Seta i sećanje.Zorica Sentić Navrati na kafu da se ispričamo neću ti kriti ništa ti ćeš mi reći sve šta ima novo kod tebe da li sve je u redu kod tvog komšije šta te čini srećnim šta ti nanosi bol šta se desilo novo u tvom svetu u tvom kvartu napravićemo krug oko sveta pričaćemo o svemu a najviše o ljubavi gde god da si navrati na kafu od devet do dvanaest možeš ako želiš i ostati provesti noć prijatelju. Susret bez osmeha. Sto. "Ja sam je jednom imao kratko. "Ispraćaj" bez pogleda. . kući. Zalud čekanje poziva! Žal za "slomljenom" šoljicom. al ipak imao" Legende Od 9 do 12 ..Pokloni koji se. ne nose.

ljude po tamnicama. Kome bih govorio o sajdžiji koji živi u zemlji I o mom srednjem uhu koje je gusto kao šećer.Dobrica Cesaric Ja ne vidim od svoje sjene Ni sunca. A sva je radost izvan mene. već sa strane. Kakvom tugom Kažnjava život svog bjegunca! Nijedna zraka nije moja Od ovog svima danog sunca. Al ono nigdje nije moje. S kime bih podigao glavu prema besputnim nebesima. Kome bih rekao kako mi se čini Da u reci Ararat ključa kamenje I ko bi me zbog toga voleo? . sneg na Etni. Mada ne znam šta bih sve mogao da kažem Na osnovu cele šume i drugih elemenata! S kime bih se vraćao u grad ponosan kao u mojim pesmama.Proljece koje nije moje . plastu snega u vodi. I kuda god mi noga krene Na svim je putevima radost. Bela ptica na snegu. Čiji bi zubi zvonili kao promrzla jabuka u pšeničnoj plevi S kime bih pomenuo: tajge. S kim bih zastao pred raspuklim orahom govoreći: "U ovom orahu možda raste moj sanduk Kad sam bio dete njegovo je stablo posađeno". ni te mlade boje. Bez pokoja sam. Zbog koga bih prekinuo ove reči i rekao nešto radosno. Kome bih pokazivao kozje staze među zvezdama. Kad bi ti otisla iz ovoga grada . Proljeće svuda sja i cvate. Ne živim u njem.Matija Bećković Kad bi ti otišla iz ovoga grada Kome bih levu ruku prebacio preko ramena A desnom pokazivao obronke dalekih brda i rekao: "Priroda je puna mojih pogleda na svet".

nema te.Pero Zubac Spiram te sa koze.Ivo Andrić Pa ipak biva ponekad da cujem Nesto kao molitveni sapat u sebi. . S kime bih dugo u noći govorio protiv svakoga I ko bi me zbog toga voleo? Kad bi ti otišla iz ovoga grada. Spiram te sa koze . Malo slobodnog daha. Poštari bi širom sveta raznosili jedno isto pismo Dok zver skupog krzna drema u glupoj toploti na Tibetu I bilo kakav mesec prelazi preko smetova. Nema te. Gde bih najposle nasao ono Sto sam oduvek uzalud trazio ovde: Sirinu i prostranstvo. Vreo sljunak u krvi. To se moja stara i vecno ziva zelja Javlja odnekud iz dubina I tihim glasom trazi malo mesta U nekom od beskrajnih vrtova rajskih. Ljustim te sa nokata Oštrim nozem kajacem Nema te. Iskasljavam te. Miris hladnog limuna. Govorio bih uzalud: Moje reči se ne bi ni na koga odnosile.Danas svi znaju da sam na tebe mislio kad sam rekao: "Ona kaže balkonu da ga voli I balkon se sruši u tom času". otvoren vidik. Sa minulih leta. Talog ispod jezika. Zelen martovski prhut. Ni bogova ni molitava .

More bih ti u san donosio. Struzem te okom sa fotografija Stresam te sa kose.Reci te se odricu i u laz me ususkuju. Davni prosinacki sneg. Proklinjem pesme u kojima stanujes. Kisama bih te uspavljivao. Sve bih ti oprostio samo da te ima.Oskar Davico . Samo da postojis. Volim tvoje ruke . umivas se. jedes. nisi postojala ni toliko da bi se pomirili sa isceznucem. Vetrovi bi ti bili pokorni. Da sam te Izmislio. spavas. Da ima krvi u tebi. Kako ces i ovu Molitvu citati Ako te nema Ako uporno tvrdis Da te nema. Istresam te iz dzepova starih kosulja. Srce od najfinijeg drveta izvajao bih i pod rebra ti ga sakrio. Samo da te ima imalo izvan reci. Nisi postojala sem u pesmama.

u prolece ruze uvele zavoleh miris skriven.u prolece ja zavoleh senke u necijem glasu. srcu mom uvek ce ljudi da se cude i zedji mu niko nece shvatiti. tako je sudjeno. Zena je samo u mekoti macke sto u tvom struku prede i drema. a da ne ranim to malo zverinje: usnu na kojoj se mrve kolaci. Sudba . Na usnama našim poniknuti neće Ni prekor. nad srcem kad su mi se nagle. U prolece. zao mi je mladica koji me voleo bude u prolece. Srce .Desanka Maksimovic U prolece. ni hvala. O. I u srcu počne prvi sneg da pada. niti tuga nova . U prolece. u prolece kad vrbe zelene i potok tece plavim nebom umiven. u prolece. ko zna gde i kada. Nenadno i naglo javiće se meni Možda kad u duši bolno zastudeni.Volim tvoje ruke za igracke. sudjenice vile nisu umele od ludosti da mi ga spasu.Jovan Dučić Srešćemo se opet. u prolece. Kako da nadjem reci detinje da ti objasnim sta ljubav znaci. u cvetovima kad mirisu magle. U maju. jer ce patiti. to telo koga skoro nema.

to je njegov deo Uvek novi deo od nove minute.puno dalje .. Znaš gdje ćeš me naći . otici daleko. Kad viknem tvoje ime. ptice umuknu i jeka mi vrati glas... još je u njoj odraz tvojih očiju. Voda je još bistra i zelena. ni trenutak sreće. Ali starom strašću pogledam li u te: To nove ljubavi javlja se glas smeo! Jer to srce hoće.Ivica Smolec Ako me ikad potražiš. znaš gdje ćeš me naći.Što ne osta više od negdanjih snova Ni kaplja gorčine..Horhe Luis Borhes Danas bih mogao. Ako me ikad potražiš u svojim snovima. Danas . kao svaki dan. Ma što znače te duge godine?! Ja sam još tvoj i bit ću. kao sutra. čija god da si sad. Danas bih mogao. voljeti te kao jucer. znaš gdje ćeš me naći. Naše jezero još uvijek te čeka i čezne za tvojim prštavim smijehom i kamenčićima koje si samo ti znala onako nehajno bacati u njega..

Danas bih napokon mogao probuditi se sretan kad sam vec tebe sanjao i tvoje usne snom ljubio! Sve bih danas mogao jer danas je dobar dan : za herojski zivot obicnog tempa. Danas bih mogao pruziti ruku niz krizaljku zbunjenog srca i dotaci zlatnu ribicu za srecu. za ljubav i poneki poljubac sto ga tamo daleko na tvoje celo smjesta povjetarac usuljavsi se izmedj´ zavjesa nosen mojom zeljom. puno dalje no sto oci dosezu.. STRANICE .no sto je vrijeme. i srebrnom trakom mjeseca KRAJ 14..

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful