FIZIOLOŠKI MEHANIZMI REGULACIJE

LITERATURA: Medicinska fiziologija 1-2 (COMPENDIUM) – Vujadin M. Mujović, Beograd 2004-7.

FIZIOLOGIJA MEMBRANE, NERAVA I MIŠIĆA

1. Odnos prosečne koncentracije natrijuma između ekstracelularne i intracelularne tečnosti je: a. 1:1 b. 10:1 c. 50:1 d. 100:1 2. Odnos prosečne koncentracije kalcijuma između ekstracelularne i intracelularne tečnosti je: a. 1:1 b. 100:1 c. 1000:1 d. 10000:1 3. Odnos prosečne koncentracije kalijuma između ekstracelularne i intracelularne tečnosti je: a. 1:1 b. 1:3.5 c. 1:35 d. 1:70 4. Razlika između proste i olakšane difuzije je u tome što: a. je za olakšanu difuziju potrebna energija u vidu ATP-a b. olakšana difuzija zahteva prisustvo specifičnog nosača c. se olakšana difuzija ostvaruje nasuprot koncentracionom gradijentu d. prosta difuzija zahteva prisustvo specifičnog nosača a. b. c. d. 5. Zajednička osobina olakšane difuzije i aktivnog transporta je: oba procesa zahtevaju prisustvo specifičnog nosača oba procesa se odvijaju nasuprot koncentracionom gradijentu oba procesa zahtevaju energiju u vidu ATP-a oba procesa se odvijaju nasuprot koncentracionom gradijentu i zahtevaju energiju ATP-a

6. Svi transporti kroz ćelijsku membranu se dele na: a. pasivne i aktivne transporte b. pasivne transporte i transporte sa nosačima c. pasivne transporte i difuziju d. transporte jona i aktivne transporte 7. Difuzija kroz ćelijsku membranu može biti: a. prosta difuzija i olakšana difuzija b. jonska difuzija i olakšana difuzija c. prosta difuzija i jonska difuzija d. prosta, jonska i olakšana 8. Osmoza je: a. ukupna difuzija vode u organizmu b. neto difuzija vode kroz membrane c. transport molekula rastvorenih u vodi

d. transport hidriranih jona kroz membrane 9. Osmotski pritisak je: a. pritisak molekula vode kroz ćelijsku membranu b. pritisak difuzibilnih čestica na ćelijsku membranu c. pritisak kojim je moguće zaustaviti neto difuziju vode d. pritisak koji povećava transport vode kroz ćelijsku membranu 10. Aktivni transport može biti: a. primarni i sekundarni transport b. primarni i olakšana difuzija c. olakšana difuzija i sekundarni transport d. difuzija, primarni i sekundarni transport 11. Primarnim aktivnim transportom se prenose: a. gasovi b. amino kiseline c. voda d. joni 12. Sekundarni aktivni transport se odvija u obliku: a. proste i olakšane difuzije b. kotransporta i kontratransporta c. olakšane difuzije i kotransporta d. olakšane difuzije i kontratransporta 13. Kotransport glukoze se odvija zajedno sa: a. kalcijumom b. kalijumom c. hlorom d. natrijumom 14. Kotransport aminokiselina u bubrežnom epitelu se odvija zajedno sa: a. kalcijumom b. kalijumom c. hlorom d. natrijumom 15. Akcioni potencijal predstavlja: a. brzu promenu mirovnog membranskog potencijala b. sporu promenu mirovnog membranskog potencijala c. smanjenje mirovnog membranskog potencijala d. održavanuje iste vrednosti mirovnog membranskog potencijala 16. Faze akcionog potencijala su: a. stadijum mirovanja, depolarizacija i repolarizacija b. stadijum mirovanja, kontrakcija i dekontrakcija c. stadijum mirovanja, depolarizacija i hiperpolarizacija d. stadijum mirovanja, repolarizacija i hiperpolarizacija

ulazak pozitivnog naelektrisanja u ćeliju b. Osnovna funkcionalna jedinica mišićne kontrakcije je: a. mioglobin i miozin b. ulazak pozitivnog naelektrisanja u ćeliju b. širi samo u jednom smeru duž ćelijske membrane b. razgranatosti nervnog vlakna c. debljine nervnog vlakna i prisustva mijelininske ovojnice d. Kontraktilni proteini mišića su: a. Aktinski filament se sastoji od: a. dužine nervnog vlakna b.17. ostaje na istom mestu c. nijedan ponuđeni odgovor nije tačan 20. širi prema unutrašnjosti ćelije 21. frekvencije akcionih potencijala 22. izlazak negativnog naelektrisanja iz ćelije d. izlazak negativnog naelektrisanja iz ćelije d. maksimalni intenzitet draži koji dovodi do okidanja akcionog potencijala c. izlazak pozitivnog naelektrisanja iz ćelije c. aktina . sarkolema b. Akcioni potencijal pobuđen na jednom delu ekscitabilne membrane se: a. aktin i mioglobin 24. Brzina propagacije akcionih potencijala zavisi od: a. aktin i miozin d. ulazak negativnog naelektrisanja u ćeliju 19. sarkoplazmatski reticulum d. dva teška i dva laka lanca c. Molekul miozina se sastoji iz: a. izlazak pozitivnog naelektrisanja iz ćelije c. ulazak negativnog naelektrisanja u ćeliju 18. mioglobin i aktin c. svaki intenzitet draži koji dovodi do okidanja akcionog potencijala d. Repolarizacija predstavlja: a. četiri teška i četiri laka lanca 25. sarkomera 23. širi u oba smera duž ćelijske membrane d. Depolarizacija predstavlja: a. četiri teška i dva laka lanca d. Pragovna draž je: a. sarkoplazma c. dva teška i četiri laka lanca b. minimalni intenzitet draži koji dovodi do okidanja akcionog potencijala b.

acetilholin . motorna mišićna vlakna d.b. Izotoničku mišićnu kontrakciju odlikuje: a. povećanje dužine i smanjenje napona mišića c. svi navedeni odgovori su tačni 32. tankim mijelinizovanim nervnim vlaknima b. svi navedeni odgovori su tačni 33. Na tonus mišića utiču: a. stalnost dužine i napona mišića d. motorna jedinica c. Transmiter neuromišićne spojnice je: a. promera 20-30 nm d. koji se nalazi između nervnog terminala i mišićnog vlakna c. Sva mišićna vlakna inervisana pojedinačnim motornim nervnim vlaknom nazivaju se: a. motorna veza 29. od sve tri navedene proteinske komponente 26. dva susedna nervna završetka b. svi navedeni odgovori su tačni 31. tankim nemijelinizovanim nervnim vlaknima c. aktivnost mišićnog vretena d. impulsi koji dolaze iz kičmene moždine b. nervnog vlakna i svih mišićnih vlakana koje inerviše d. Motornu završnu ploču čine membrane: a. Sinaptička pukotina je prostor: a. motorna ploča b. tropomiozina d. impulsi koji dolaze iz viših centara c. stalnost dužine i napona mišića d. nervnog terminala i mišićnog vlakna c. adrenalin c. koji se nalazi između dva susedna nervna završetka b. stalnost dužine i promena napona mišića 27. promena dužine i stalnost napona mišića 28. smanjenje dužine i povećanje napona mišića b. povećanje dužine i smanjenje napona mišića c. troponina c. debelim mijelinizovanim nervnim vlaknima d. Skeletna mišićna vlakna su inervisana: a. smanjenje dužine i povećanje napona mišića b. svi navedeni odgovori su tačni 30. noradrenalin b. Izometričku mišićnu kontrakciju odlikuje: a.

Kontrakcija i tonus glatkog mišića kontrolisani su: a. Inervacija glatke muskulature se ostvaruje preko: a. svi navedeni odgovori su tačni 37. spore i brze d. sarkoplazmatski retikulum d. mitohondrije 35. hormonima c. intracelularna tečnost c. GABA 34. završne motorne ploče d. autonomnog nervnog sistema b. motornih jedinica c. višejedinične i jednojedinične c. bele i crvene b. ekstracelularna tečnost b. lokalnim faktorima d. niskoenergetske i visokoenergetske 36. nervnim signalima b. svi navedeni odgovori su tačni . Glatki mišići se dele na: a. Izvor kalcijuma neophodnog za kontrakciju skeletnog mišića je: a.d.

FIZIOLOGIJA SRCA
1. Srce je mišićni organ koji se sastoji iz: a. 2 odvojene pulzirajuće pumpe b. 3 odvojene pulzirajuće pumpe c. 4 odvojene pulzirajuće pumpe d. nijedan od navedenih odgovora nije tačan 2. Pretkomore funkcionišu: a. isključivo kao rezervoari krvi b. kao pumpe i kao rezervoari krvi c. isključivo kao pumpe d. svi navedeni odgovori su tačni 3. Srčani mišić ima izgled: a. glatkog mišića i kontrahuje se na isti način b. poprečno-prugastog mišića i kontrahuje se na isti način c. poprečno-prugastog mišića ali mu je mehanizam kontrakcije drugačiji d. glatkog mišića ali mu je mehanizam kontrakcije drugačiji 4. Duže trajanje akcionog potencijala u srčanom u odnosu na skeletni mišić je posledica: a. postojanja diskusa intercalatusa u srčanom mišiću b. postojanja specijalizovanih sprovodnih ćelija u srcu c. nastajanja prebačenog potencijala tokom depolarizacije u srčanim mišićnim vlaknima d. postojanja plato faze akcionog potencijala u ćelijama srčanog mišića 5. Srčani ciklus predstavlja: a. period između zatvaranja A-V zalistaka i otvaranja semilunarnih zalistaka b. period punjenja komora krvlju c. period punjenja pretkomora krvlju d. period od početka jedne kontrakcije do početka sledeće kontrakcije srca 6. Srčani ciklus: a. je period od početka jedne kontrakcije komora do početka sledeće kontrakcije komora b. odgovara rastojanju između dva susedna R zupca na EKG traci c. je period koji obuhvata sistolu i dijastolu komora d. svi navedeni odgovori su tačni 7. End-dijastolni volumen predstavlja: a. najveću zapreminu krvi u komorama tokom srčanog ciklusa b. zapreminu krvi u komorama nakon sistole pretkomora c. zapreminu krvi u komorama na kraju dijastole komora d. svi navedeni odgovori su tačni 8. End-sistolni volumen predstavlja: a. zapreminu krvi koju komora izbaci tokom sistole b. zapreminu krvi koja ostaje u komori na kraju sistole c. zapreminu krvi koju komora primi tokom kontrakcije pretkomore d. zapreminu krvi koju komora primi tokom dijastaze

9. Zapremina krvi koju komore izbace tokom svake kontrakcije u cirkulaciju zove se: a. end-sistolni volumen b. end-dijastolni volumen c. minutni volumen d. udarni volumen 10. Udarni volumen predstavlja: a. period izbacivanja (ejekcionu fazu) b. razliku između end-dijastolnog i end-sistolnog volumena c. zapreminu krvi koja se ubaci u komoru tokom perioda brzog punjenja d. zapreminu krvi koju kontrakcija pretkomora ubaci u komoru 11. Ejekciona frakcija je: a. procenat end-dijastolnog volumena koji srce ispumpa za vreme jedne sistole b. procenat end-sistolnog volumena koji srce ispumpa za vreme jedne sistole c. procenat end-dijastolnog volumena koji srce ispumpa za vreme jedne dijastole d. procenat end-sistolnog volumena koji srce ispumpa za vreme jedne dijastole 12. Trikuspidalne valvule se nalaze: a. na desnom A-V ušću b. na levom A-V ušću c. na aortnom ušću d. na pulmonalnom ušću 13. Mitralne valvule se nalaze: a. na desnom A-V ušću b. na levom A-V ušću c. na aortnom ušću d. na pulmonalnom ušću 14. U semilunarne valvule spadaju: a. trikuspidalne i mitralne valvule b. trikuspidalne i valvule aorte c. mitralne i valvule plućne arterije d. valvule aorte i valvule plućne arterije 15. Osnovna uloga srčanih valvula je: a. regulacija dotoka krvi iz sistemske cirkulacije b. regulacija dotoka krvi iz plućne cirkulacije c. regulacija protoka krvi kroz koronarne krvne sudove d. regulacija protoka krvi kroz srčane šupljine 16. Srčane valvule: a. sprečavaju tok krvi iz komora u pretkomore tokom sistole komora b. sprečavaju vraćanje krvi iz aorte tokom dijastole leve komore c. sprečavaju vraćanje krvi iz plućne arterije tokom dijastole desne komore d. svi navedeni odgovori su tačni 17. Prvi srčani ton nastaje usled:

a. b. c. d.

otvaranje A-V valvula zatvaranja A-V valvula otvaranja semilunarnih valvula zatvaranja semilunarnih valvula

18. Drugi srčani ton nastaje usled: a. otvaranje A-V valvula b. zatvaranja A-V valvula c. otvaranja semilunarnih valvula d. zatvaranja semilunarnih valvula 19. Prvi srčani ton se vremenski podudara sa: a. sistolom pretkomora b. dijastolom pretkomora c. sistolom komora d. dijastolom komora 20. Drugi srčani ton se vremenski podudara sa: a. sistolom pretkomora b. dijastolom pretkomora c. sistolom komora d. dijastolom komora 21. Zatvaranje semilunarnih valvula aortnog ušća se stetoskopom najbolje čuje: a. u drugom međurebarnom prostoru desno uz sternum b. u drugom međurebarnom prostoru levo uz sternum c. u četvrtom međurebarnom prostoru uz sternum d. u petom međurebarnom prostoru na medioklavikularnoj liniji 22. Zatvaranje semilunarnih valvula pulmonalnog ušća se stetoskopom najbolje čuje: a. u drugom međurebarnom prostoru desno uz sternum b. u drugom međurebarnom prostoru levo uz sternum c. u četvrtom međurebarnom prostoru uz sternum d. u petom međurebarnom prostoru na medioklavikularnoj liniji 23. Zatvaranje mitralnih valvula se stetoskopom najbolje čuje: a. u drugom međurebarnom prostoru desno uz sternum b. u drugom međurebarnom prostoru levo uz sternum c. u četvrtom međurebarnom prostoru uz sternum d. u petom međurebarnom prostoru na medioklavikularnoj liniji 24. Zatvaranje trikuspidalnih valvula se stetoskopom najbolje čuje: a. u drugom međurebarnom prostoru desno uz sternum b. u drugom međurebarnom prostoru levo uz sternum c. u četvrtom međurebarnom prostoru uz sternum d. u petom međurebarnom prostoru na medioklavikularnoj liniji 25. Vrednost minutnog volumena odrasle osobe u fiziološkim uslovima iznosi: a. 2 do 3 l/min b. 4 do 6 l/min

Povećanje telesne temperature dovodi do: a. noradrenalin c. 8 do 10 l/min d. Parasimpatička stimulacija srca izaziva: a. adrenalin b. Omovog zakona c. Specijalizovani sprovodni sistem u srcu omogućava: a. Na završecima parasimpatičkih nerava u srcu se oslobađa: a. serotonin 33. serotonin 32. pozitivan inotropan efekat c. noradrenalin c. povećanjem udarnog volumena i smanjenjem frekvence srčanog rada 27. ispumpati svu krv koja u njega dođe. uzrokuje povećanje frekvencije srčanog rada b. u fiziološkim granicama. acetilholin d. povećanje vrednosti arterijskog krvnog pritiska 31. pozitivan hronotropan efekat b. uzrokuje povećanje podražljivosti i sprovodljivosti u miokardu d. negativan hronotropan i inotropan efekat 30. smanjenjem udarnog volumena i smanjenjem frekvence srčanog rada d. povećanje frekvencije srčanog rada d. stvaranje ritmičkih impulsa b. smanjenja frekvencije srčanog rada b. brzo provođenje impulsa kroz pretkomore c. Rejnoldsovog pravila 28. "Srce će. Simpatička stimulacija srca: a. pozitivan batmotropan i dromotropan efekat d. smanjenjem udarnog volumena i povećanjem frekvence srčanog rada c. acetilholin d. Poazejevog zakona b. adrenalin b. Minutni volumen srca se može povećati: a.c. svi navedeni odgovori su tačni 29. 12 do 14 l/min 26. povećanja snage kontrakcije srca c. uzrokuje povećanje snage kontrakcije srčanog mišića c. brzo provođenje impulsa kroz komore . povećanjem udarnog volumena i povećanjem frekvence srčanog rada b. Na završecima simpatičkih nerava u srcu se oslobađa: a. Frank-Starlingovog zakona d. ne dozvoljavajući da se prevelika količina krvi nakuplja u venama" je definicija: a.

Sinoatrijalni čvor: a. Faze akcionog potencijala u ćelijama S-A čvora su: a. samo ulaska jona natrijuma b. depolarizacija. Purkinjeova vlakna d. plato faza. depolarizacija i hiperpolarizacija c. je predvodnik srčanog ritma c. Sposobnost spontanog stvaranja impulsa sa najvećom frekvencom ima: a. svi navedeni odgovori su tačni 34. Sinoatrijalni čvor generiše impulse sa frekvencijom: a. u septumskom zidu leve pretkomore c.: a. A-V čvor i A-V snop c.d. S-A čvor b. samo ulaska jona kalijuma d. u septumskom zidu desne komore d. od 40 do 60 u minuti c. plato faza i hiperpolarizacija b. Sposobnost spontanog stvaranja impulsa imaju. Specijalizovani sprovodni sistem u srcu se sastoji od: a. od 60 do 100 u minuti d. sinoatrijalnog čvora (S-A) i internodusnih puteva b. se nalazi na zadnjem zidu desne pretkomore d. repolarizacija i hiperpolarizacija 40. A-V čvor se nalazi: a. u septumskom zidu desne pretkomore b. atrioventrikularnog čvora (A-V) i atrioventrikularnog (A-V) snopa c. Faza depolarizacije u ćelijama S-A čvora nastaje usled: a. A-V čvor i A-V snop c. od 15 do 40 u minuti b. svi navedeni odgovori su tačni 35. plato faza i repolarizacija d. preko 100 37. nijedan od navedenih odgovora nije tačan 39. stvara impulse sa frekvencijom od 60 do 100 u minuti b. svi navedeni odgovori su tačni 38. depolarizacija. svi navedeni odgovori su tačni 36. ulaska jona natrijuma i kalcijuma 41. u septumskom zidu leve komore . Purkinjeovih vlakana d. depolarizacija. samo ulaska jona kalcijuma c. Purkinjeova vlakna d. S-A čvor b.

preko 100 imp/min 45. šalju impulse frekvencom od: a. kad nisu stimulisana impulsima iz nekog drugog izvora. Stimulacija nerva vagusa u srcu izaziva sledeće efekte: a. svi navedeni odgovori su tačni .42. smanjuje brzinu prenošenja impulsa u komore c. negativan inotropan efekat c. A-V nije predvodnik srčanog ritma jer: a. "Ventricular escape". kasniju kontrakciju komora u odnosu na pretkomore c. 60-100 imp/min d. u oba smera d. povećava frekvencu b. preko 100 imp/min 49. U normalnim fiziološkim uslovima impuls kroz A-V snop prolazi: a. izmicanje komora je pojava da srce posle jake parasimpatičke stimulacije može da nastavi da pumpa krv ritmom: a. 40-60 imp/min c. 15-40 imp/min b. svi navedeni odgovori su tačni 43. 40-60 imp/min c. Vlakna A-V čvora. dovoljno vremena pretkomorama da isprazne svoj sadržaj u komore b. smanjuje snagu srčane kontrakcije d. Zadržavanje impulsa u A-V čvoru omogućava: a. smanjuje frekvencu b. Stimulacija simpatikusa u srcu izaziva sledeće efekte: a. samo od pretkomore ka komorama c. se anatomski nalazi iza S-A čvora 46. 15-40 imp/min b. sinhronizovan rad srca d. povećava brzinu prenošenja impulsa u komore c. negativan batmotropan efekat d. negativan hronotropan efekat b. samo od komora ka pretkomorama b. u njemu dolazi do zastoja u provođenju impulsa c. Pritisak na očne jabučice može da izazove sledeće efekte na srcu: a. svi navedeni odgovori su tačni 48. Purkinjeove ćelije odašilju impulse većom frekvencijom b. povećava snagu srčane kontrakcije d. S-A čvor odašilje impulse većom frekvencijom d. bez zadržavanja 44. 60-100 imp/min d. svi navedeni odgovori su tačni 47.

kontrakcije komora d. relaksacije pretkomora c. svi navedeni odgovori su tačni 51. repolarizaciju komora 56. T talasa d.50. kontrakcije komora d. T talas predstavlja: a. EKG (elektrokardiogram): a. depolarizaciju pretkomora b. QRS kompleks predtavlja: a. kontrakcije pretkomora b. je standardna dijagnostička procedura d. depolarizaciju pretkomora b. P talas se javlja neposredno pre: a. repolarizaciju komora 58. relaksacije pretkomora c. QRS kompleksa c. repolarizaciju pretkomora c. svi navedeni odgovori su tačni 52. se dobija pomoću elektrokardiografa c. kontrakcije pretkomora b. depolarizaciju komora d. P talas predstavlja: a. kontrakcije komora d. repolarizaciju pretkomora c. relaksacije komora 55. Normalni elektrokardiogram se sastoji od: a. P talasa b. QRS kompleks se javlja neposredno pre: a. depolarizaciju komora d. Repolarizacija pretkomora je na EKG-u predstavljena: . repolarizaciju pretkomora c. depolarizaciju komora d. repolarizaciju komora 53. relaksacije pretkomora c. predstavlja zapis električne aktivnosti srca na milimetarskoj hartiji b. T talas se javlja neposredno pre: a. kontrakcije pretkomora b. relaksacije komora 54. depolarizaciju pretkomora b. relaksacije komora 57.

broj 60 podeli sa trajanjem jednog srčanog ciklusa b. trajanje od 0.04 d. b. pojačani unipolarni odvod b. Najmanji podeljak na EKG traci (površine 1x1 mm2) ima: a. 20 kvadrata površine 1x1 mm2 62. pokrivena QRS kompleksom c. 5 kvadrata površine 1x1 mm2 b. P talasom QRS kompeksom T talasom nijedan od navedenih odgovora nije tačan 59. c.2 mV 61. Između dve debele tamne linije na EKG traci se nalazi: a. prekordijalnih odvoda d.04 64. pokrivena T talasom 60. Potpuni EKG zapis se dobija korišćenjem: a.1 mV b. trajanje od 0. bipolarni odvodi c. Period između jednog i narednog R zupca na EKG traci: a.02 s i voltažu od 0. Sinonim za standardne odvode je: a. odmah iza QRS kompleksa d.04 s i voltažu od 0. svi navedeni odgovori su tačni 66.04 s i voltažu od 0.2 mV d. ima trajanje od oko 0. periodu relaksacije komora 63. odmah iza P talasa b. vreme trajanja srčanog ciklusa podeli sa 0. bipolarnih odvoda c. predstavlja jedan srčani ciklus c. pojačanih unipolarnih odvoda b. Frekvencija srca se na EKG traci određuje tako što se: a. d. trajanje od 0. pojačani unipolarni odvodi b. trajanje od 0. 10 kvadrata površine 1x1 mm2 c.02 s i voltažu od 0. Sinonim za periferne odvode je: a.1 mV c. 15 kvadrata površine 1x1 mm2 d. trajanje jednog srčanog ciklusa podeli sa brojem 60 c.20 s u fiziološkim uslovima b. pojačani unipolarni i prekordijalni odvodi . Repolarizacija pretkomora na EKG-u je: a. vreme trajanja srčanog ciklusa pomnoži sa 0. svi navedeni odgovori su tačni 65.a. prekordijalni odvodi d. odgovara periodu kontrakcije komora d.

IV međurebarni prostor desno uz sternum b. Periferni odvodi su: a. prekordijalni odvodi d. V1 prekordijalni odvod se dobija kada se elektroda postavi u: a. odvodi sa prekordijuma d. V međurebarni prostor na prednjoj aksilarnoj liniji levo d. V međurebarni prostor na srednjoj aksilarnoj liniji levo . pozitivna na desnoj ruci a negativna na levoj ruci 69. pojačani unipolarni i bipolarni odvodi 67. negativna na desnoj ruci a pozitivna na levoj nozi d. Za dobijanje III standardnog odvoda elektrode se postavljaju tako da je: a. pozitivna na desnoj ruci a negativna na levoj ruci 71. negativna na levoj ruci a pozitivna na levoj nozi c.c. da se dobijaju postavljanjem elektroda na prednju stranu grudnog koša d. samo pojačani unipolarni odvodi b. pozitivna na desnoj ruci a negativna na levoj ruci 70. svi navedeni odgovori su tačni 72. Za dobijanje I standardnog odvoda elektrode se postavljaju tako da je: a. V4 prekordijalni odvod se dobija kada se elektroda postavi u: a. da ih ima 6 kao i perifernih c. negativna na desnoj ruci a pozitivna na levoj nozi d. Za dobijanje II standardnog odvoda elektrode se postavljaju tako da je: a. IV međurebarni prostor desno uz sternum b. Za prekordijalne odvode je tačno: a. su samo standardni odvodi 68. su odvodi sa ekstremiteta c. negativna na desnoj ruci a pozitivna na levoj ruci b. V međurebarni prostor na srednjoj aksilarnoj liniji levo 73. V međurebarni prostor na medioklavikularnoj liniji levo c. negativna na desnoj ruci a pozitivna na levoj ruci b. negativna na desnoj ruci a pozitivna na levoj nozi d. da registruju potencijale koji se šire u horizontalnoj ravni b. V međurebarni prostor na medioklavikularnoj liniji levo c. negativna na desnoj ruci a pozitivna na levoj ruci b. V međurebarni prostor na prednjoj aksilarnoj liniji levo d. negativna na levoj ruci a pozitivna na levoj nozi c. negativna na levoj ruci a pozitivna na levoj nozi c.

150 mmHg . Pošto je pumpanje srca pulzatilno. kapilari d. 100 mmHg d. vene c. Od ukupnog volumena krvi na sistemsku cirkulaciju otpada: a. sistemsku i perifernu cirkulacija b. Za normalan dijastolni pritisak se uzima vredenost ispod: a. 64% c. 48% d. transport hranljivih supstrata u tkiva b. transport hormona d. venule 6. 170 mmHg b. plućnu i mali krvotok c. Ulogu rezervoara krvi imaju: a. sistolnog 180 mmHg i dijastolnog 120 mmHg 7. 110 mmHg c. otklanjanje štetnih produkata metabolizma c. svi navedeni odgovori su tačni 3. Uloga cirkulacije je: a. arterije b.FIZIOLOGIJA CIRKULATORNOG SISTEMA 1. sistolnog 140 mmHg i dijastolnog 100 mmHg b. Najveću ukupnu površinu preseka od svih krvnih sudova imaju: a. sistolnog 140 mmHg i dijastolnog 60 mmHg c. Cirkulacija je podeljena na: a. sistemsku i plućnu cirkulaciju d. arteriole d. svi navedeni odgovori su tačni 2. 90 mmHg 8. 120 mmHg b. 46% b. kapilari 4. arterije b. 160 mmHg c. arterijski pritisak u fiziološkim uslovima oscilira između: a. Za normalan sistolni pritisak se uzima vredenost ispod: a. 84% 5. vene c. sistolnog 180 mmHg i dijastolnog 80 mmHg d.

a dijastolni ispod 90 mmHg 13. a dijastolni ispod 90 mmHg d. a dijastolni ispod 90 mmHg c. dijastolni pritisak iznad 115 mm Hg 10. samo laminarno b. a dijastolni ispod 90 mmHg d. nijedan od navedenih odgovora nije tačan . sistolni pritisak između 100 mmHg i 120 mmHg. jednak kao u sistemskoj cirkulaciji c. Prosečni protok krvi ili minutni volumen srca kod odraslog čoveka iznosi: a. dvostruko veći nego u sistemskoj cirkulaciji b. dijastolni pritisak iznad 115mmHg 11. dijastolni pritisak između 90 mmHg i 105 mmHg c. O sistolnoj hipertenziji govorimo kao o graničnoj kada je: a. oko 3000 ml/min b. dijastolni pritisak između 105 mmHg i 115 mmHg d. laminarno i turbulentno d. a dijastolni ispod 90 mmHg 14. preko 160 mmHg. dijastolni pritisak između 90 mmHg i 105 mmHg c. oko 9000 ml/min 16. dijastolni pritisak između 80 mmHg i 90 mmHg b. sistolni pritisak između 120 mmHg i 140 mmHg. sistolni pritisak između 140 mmHg i 160 mmHg. U normalnim fiziološkim uslovima krv kroz krvne sudove protiče: a. O dijastolnoj hipertenziji govorimo kao o teškoj kada je: a. sistolni pritisak između 140 mmHg i 160 mmHg. 140 mmHg 9. dvostruko manji d. oko 7000 ml/min d. samo turbulentno c. a dijastolni ispod 90 mmHg c. nekada manji (u zavisnosti od potreba organizma) 15. oko 5000 ml/min c. dijastolni pritisak između 80 mmHg i 90 mmHg b. preko 160 mmHg. Ukupan protok krvi kroz pluća u minuti je: a. O sistolnoj hipertenziji govorimo kao o izolovanoj kada je: a. a dijastolni ispod 90 mmHg b. dijastolni pritisak između 105 mmHg i 115 mmHg d. sistolni pritisak između 120 mmHg i 140 mmHg. sistolni pritisak između 100 mmHg i 120 mmHg. dijastolni pritisak između 90 mmHg i 105 mmHg c. dijastolni pritisak iznad 115mmHg 12. O dijastolnoj hipertenziji govorimo kao o umerenoj kada je: a. O dijastolnoj hipertenziji govorimo kao o blagoj kada je: a. a dijastolni ispod 90 mmHg b. nekada veći. dijastolni pritisak između 105 mmHg i 115 mmHg d. dijastolni pritisak između 80 mmHg i 90 mmHg b.d.

26 b.25 b. zavistan od dužine krvnog suda d. kompliansa b. kretanje krvi u svim pravcima sa stvaranjem vrtloga c. kapacitativnost c. Laminarni protok krvi je: a.42 d. impedanca 20. 0. Pri merenju krvnog pritiska palpacionom metodom se može dobiti vrednost: a.56 24.26 do 0.32 c. slojevito kretanje krvi u krvnom sudu b. dva puta više nego u muškaraca d.20 do 0. samo sistolnog pritiska .36 do 0.46 do 0. Normalne vrednosti hematokrita u muškaraca su: a. indirektno auskultacionom metodom d. 0. Odnos uobličenih elemenata krvi prema celokupnoj zapremini krvi naziva se: a. 0. 0.17. svi navedeni odgovori su tačni 25. kretanje krvi u svim pravcima sa stvaranjem vrtloga c. iste kao kod muškaraca 23.46 d.20 do 0. 0. 0. 0. direktno b. Merenje krvnog pritiska može biti: a.40 do 0. krvni pritisak d. Normalne vrednosti hematokrita u žena su: a. specifično kretanje krvi u kapilarima 18.52 22. svi navedeni odgovori su tačni 21. Turbulentan protok krvi je: a. hematokrit d.50 do 0. Normalne vrednosti hematokrita u žena su: a. Rejnoldsov broj b. više nego u muškaraca c. slojevito kretanje krvi u krvnom sudu b. indirektno palpacionom metodom c. niže nego u muškaraca b. specifično kretanje krvi u kapilarima 19. zavistan od dužine krvnog suda d. Poazejev broj c. Sila kojom krv deluje na jedinicu površine krvnog suda naziva se: a.30 do 0.36 c. 0.

i sistolnog i dijastolnog pritiska d. sistolni pritisak b. Pri merenju krvnog pritiska se: a. svi navedeni odgovori su tačni 32. Korotkovljevi tonovi se javljaju: a. srednji arterijski pritisak c. Nervna kontrola cirkulacije se ostvaruje preko: a.b. i sistolnog i dijastolnog pritiska d. samo sistolnog pritiska b. slezina b. nervna kontrola arterijskog krvnog pritiska b. kada krv u krvnom sudu teče laminarno d. velike abdominalne vene i venski potkožni pleksus d. samo parasimpatičkog nervnog sistema d. manžetna stavlja iznad prevoja lakta b. svi navedeni odgovori su tačni 28. samo dijastolnog pritiska c. bez obzira da li je poveska stavljena ili ne c. kada je pritisak u povesci iznad arterijskog sistolnog pritiska b. ni sistolnog ni dijastolnog pritiska 27. se čuju Korotkovljevi tonovi d. ni sistolnog ni dijastolnog pritiska 26. dijastolni pritisak d. bubrežna kontrola arterijskog krvnog pritiska . Prvi tonovi koji se putem stetoskopa čuju pri merenju krvnog pritiska predstavljaju: a. centralni venski pritisak 30. humoralna kontrola arterijskog krvnog pritiska c. kada je pritisak u povesci padne ispod arterijskog sistolnog pritiska 29. samo simpatičkog nervnog sistema c. jetra c. dijastolni pritisak d. vegetativnog i autonomnog nervnog sistema b. simpatičkog i parasimpatičkog nervnog sistema 33. Najbrži mehanizam za kontrolu arterijskog krvnog pritiska je: a. stetoskop stavlja u kubitalni predeo c. Poslednji tonovi koji se putem stetoskopa čuju pri merenju krvnog pritiska predstavljaju: a. sistolni pritisak b. centralni venski pritisak 31. Pri merenju krvnog pritiska auskultacionom metodom se može dobiti vrednost: a. srednji arterijski pritisak c. samo dijastolnog pritiska c. Specifični rezervoari krvi u organizmu su: a.

Mehanizmi za brzu kontrolu pritiska obuhvataju: a. neposrednim i posrednim načinom d. koronarna angioplastika c. Minutni volumen srca može povećati arterijski pritisak: a. pomak tečnosti kroz zidove kapilara u cirkulaciju i izvan nje d. svi navedeni odgovori su tačni 38. pacemaker b. by-pass d. distalno od okluzije. humoralna i bubrežna kontrola arterijskog krvnog pritiska 34. Kontrola krvnog pritiska može biti: a. baroreceptorni mehanizam sa povratnom spregom b. nijedan od navedenih odgovora nije tačan . brza b. kratkoročnu kontrolu arterijskog krvnog pritiska b. svi navedeni odgovori su tačni 36. srednjeročnu kontrolu arterijskog krvnog pritiska c. hemoreceptora c. hemoreceptorski mehanizam d. ishemijska reakcija CNS-a c. Bubrežno-vodenosoni sistem spada u: a. srednjeročna c. Mehanizmi srednjoročne kontrole krvnog pritiska su: a. svi navedeni odgovori su tačni 40. Hirurški postupak koji podrazumeva umetanje komadića vene između aorte i dela koronarnog krvnog suda.d. receptora niskog pritiska d. dugoročnu kontrolu arterijskog krvnog pritiska d. Pod normalnim uslovima najveći deo nervne kontrole krvnog pritiska postiže se pomoću refleksa koji polaze od: a. stres-relaksacija krvnih sudova c. je poznat pod nazivom: a. svi navedeni odgovori su tačni 35. posrednim načinom c. neposrednim načinom b. baroreceptora b. autoregulacijom lokalnog protoka krvi 37. vazokonstrikcijski mehanizam renin-angiotenzin b. svi navedeni odgovori su tačni 39. dugoročna d.

svih navedenih struktura 5. Glomerularna membrana se satoji od: a. zapreminu tečnosti koja se filtrira u glomerulima jednog bubrega u jedinici vremena 4. smanjenom koncentracijom proteina . Sastav glomeruskog filtrata je sličan satavu plazme sa: a. veći broj slojeva i veću propustljivost od drugih kapilarnih membrana c. 20 000 c.FIZIOLOGIJA BUBREGA I TELESNIH TEČNOSTI 1. veću molekulsku masu i pozitivan električni naboj 8. 2 000 000 2. isti broj slojeva i istu propustljivost kao i druge kapilarne membrane b. Glomerulska membrana je propustljivija za supstance koje imaju: a. bazalne membrane c. manji broj slojeva i manju propustljivost od drugih kapilarnih membrana d. Propustljivost glomerulske membrane za neku supstancu zavisi od: a. manju molekulsku masu i negativan električni naboj d. smanjenom koncentraciom hlorida d. 5 600 ml/min 3. manju molekulsku masu i pozitivan električni naboj c. 200 000 d. Ukupan broj nefrona u oba bubrega iznosi približno: a. smanjenom koncentracijom glukoze b. svi navedeni odgovori su tačni 7. koncentracije i koeficijenta rastvorljivosti supstance d. 1 200 ml/min d. TM=70kg) u fiziološkim uslovima je oko: a. molekulske mase i električnog naboja supstance c. smanjenom koncentracijom slobodnih masnih kiselina c. sloja epitelnih ćelija d. zapreminu tečnosti koja se filtrira u glomerulima jednog bubrega u jedinici vremena d. 650 ml/min c. veću molekulsku masu i negativan električni naboj b. manji broj slojeva i veću propustljivost od drugih kapilarnih membrana 6. Protok krvi kroz oba bubrega (muškarac. veličine bubrežnog protoka i veličine glomerulske filtracije b. Renalna frakcija predstavlja: a. deo minutnog volumena koji protiče kroz oba bubrega u jedinici vremena c. deo minutnog volumena koji protiče kroz jedan bubreg u jedinici vremena b. 2 000 b. endotelnog sloja kapilara b. Glomerularna membrana ima: a. 125 ml/min b.

Konstrikcija eferentne arteriole dovodi do: a. srednji pritisak u glomerularnim kapilarima 13. srednji pritisak u glomerularnim kapilarima d. veličina glomerulske filtracije u oba bubrega/mmHg b. smanjenja tubulske sekrecije 16. povećanja tubulske sekrecije d. 32 mmHg d. 1. Filtracioni koeficijent iznosi: a. 12. smanjenja tubulske sekrecije 15. povećanja tubulske sekrecije d. Konstrikcija aferentne arteriole dovodi do: a. smanjenja glomerulske filtracije c. Filtracioni pritisak je: a. povećanja tubulske sekrecije d. povećanja glomerulske filtracije b. 60 mmHg 12. Povećanje renalnog protoka krvi dovodi do: a. 10 mmHg b. smanjenja tubulske sekrecije 17. Macula densa je struktura koju čine specijalizovane epitelne ćelije: . Vrednost filtracionog pritiska u glomerulima iznosi: a. veličina glomerulske filtracije bubrega d. smanjenja glomerulske filtracije c.25 ml/min/mmHg b. 18 mmHg c. 1 200 ml/min d. Filtracioni koeficijent je: a. povećanja glomerulske filtracije b. povećanja glomerulske filtracije b. neto-pritisak koji omogućava istiskivanje tečnosti kroz glomerulsku membranu b. 1 250 ml/min/mmHg 14. neto-pritisak koji omogućava istiskivanje tečnosti kroz glomerulsku membranu c. 125 ml/min b. 650 ml/min c. veličina glomerulske filtracije bubrega c. pritisak koji se opire filtraciji 11. 125 ml/min/mmHg d.5 ml/min/mmHg c. Veličina glomerulske filtracije iznosi: a. 5 600 ml/min 10.9. smanjenja glomerulske filtracije c.

proste difuzije 24.a. Reapsorpcija proteina u proksimalnim tubulima bubrega se odvija procesom: a. proste difuzije 23. distalnog tubula c. angiotenzinogen c. primarnog aktivnog transporta b. sekundarnog aktivnog transporta c. Završni distalni tubul i kortikalni sabirni kanalić su: a. aferentne i eferentne arteriole 20. smanjenja glomerulske filtracije c. Reapsorpcija aminokiselina u proksimalnim tubulima bubrega se odvija procesom: a. tankog segmenta Henleove petlje d. Snažna simpatička stimulacija dovodi do: a. olakšane difuzije d. je mesto gde se odigrava proces tubulske reapsorpcije 19. renin b. je mesto stvaranja razređene mokraće u bubrezima c. sekundarnog aktivnog transporta c. konstantno nepropustni za vodu i ureu b. pinocitoze 25. svi navedeni odgovori su tačni 22. smanjenja renalnog protoka krvi b. prestanka diureze d. Macula densa: a. Reapsorpcija glukoze u proksimalnim tubulima bubrega se odvija procesom: a. je mesto gde se odigrava proces tubulske filtracije d. propustni za vodu i ureu u prisustvu ADH i aldosterona . učestvuje u regulaciji arterijskog krvnog pritiska b. olakšane difuzije d. Granule jukstaglomerulskih ćelija sadrže: a. proksimalnog tubula distalnog tubula tankog segmenta Henleove petlje kortikalnog sabirnog kanalića 18. Jukstaglomerulske ćelije se nalaze u zidu: a. sekundarnog aktivnog transporta c. primarnog aktivnog transporta b. d. proksimalnog tubula b. olakšane difuzije d. b. primarnog aktivnog transporta b. angiotenzin II 21. c. angiotenzin I d.

koncentrovanu mokraću c. ADH povećava reapsorpciju vode iz: a. koncentrovanu mokraću c. niti se reapsorbuje u tubulima b. U prisustvu velike koncentracije ADH bubrezi izlučuju: a. svi navedeni odgovori su tačni 28. klirens inulina d. U nedostatku ADH bubrezi izlučuju: a. Aldosteron povećava reapsorpciju natrijuma iz: a. sve supstance koje se u tubulima transportuju aktivnim transportom c. propustni samo za vodu u prisustvu ADH d. medularnih sabirnih cevi d. Transportni maksimum tubula se utvrđuje za: a. klirens manitola c. razređenu mokrću b. klirens inulina d. proksimalnh tubula c. klirens paraaminohipurne kiseline b. sve supstance koje se u tubulima transportuju pomoću nosača d. kiselu mokraću d. sve supstance koje se filtriraju u glomerulu b. filtrira u glomerulima i reasorbuje u tubulima primarnim aktivnim transportom d.c. sve supstance koje se u tubulima transportuju prostom difuzijom 27. filtrira u glomerulima i ne sekretuje se. završnih distalnih tubula i kortikalnih sabirnih cevi b. Henleove petlje . kortikalnih sabirnih cevi c. alkalnu mokraću 32. filtrira u glomerulima i reasorbuje u tubulima sekundarnim aktivnim transportom 29. razređenu mokrću b. Za merenje veličine glomerulske filtracije se može koristiti klirens bilo koja supstance koja se: a. završnih distalnih tubula b. klirens glukoze c. klirens paraaminohipurne kiseline b. alkalnu mokraću 31. propustni samo za ureu u prisustvu aldosterona 26. Kao mera veličine protoka plazme kroz bubrege se koristi: a. Kao mera veličine glomeruske filtracije se koristi: a. filtrira u glomerulima i ne sekretuje se u tubulima c. kiselu mokraću d. svi navedeni odgovori su tačni 33. svi navedeni odgovori su tačni 30.

20 litara b. više od 1000ml 41. Normalni dnevni unos vode je oko: a. se uglavnom nalazi unutar ćelija b. manje od 100ml b. 300-400ml c. 1500ml d. fosfatni puferski sistem c.5 38. 700-800ml . predstavlja glavni intracelularni puferski sistem c. U telesnim tečnostima funkcioniše: a. završnih distalnih tubula i kortikalnih sabirnih cevi b.5 c. Donja granica pH mokraće je: a. 6. 300-400ml c.d. 2000ml 40. 5. Henleove petlje d. Prosečan dnevni gubitak vode difuzijom kroz kožu (u umerenim klimatskim uslovima sa malom fizičkom aktivnošću) iznosi: a. Aldosteron povećava sekreciju kalijuma iz: a. 1000ml c. 30 litara c. 3. 40 litara d. proksimalnh tubula c. Proteinski puferski sistem: a. Ukupna količina vode u osobe telesne mase od 70kg normalno iznosi oko: a. Prosečan dnevni gubitak vode evaporacijom iz respiratornog trakta (u umerenim klimatskim uslovima sa malom fizičkom aktivnošću i umerenom vlažnošću vazduha) iznosi: a.5 b. 4.5 d. proteinski puferski sistem d. je najsnažniji puferski sistem u organizmu d. svi navedeni odgovori su tačni 35. 700-800ml d. svi navedeni odgovori su tačni 37. svi navedeni odgovori su tačni 36. manje od 100ml b. 500ml b. svi navedeni odgovori su tačni 34. 50 litara 39. bikarbonatni puferski sistem b.

difuzibilnosti c. broja čestica d. jedan gram-mol difuzibilne i nejonizujuće supstance c. porastom spoljne temperature b. Osmotski efekat neke supstance zavisi od njene: a. jedan gram-mol nedifuzibilne i nejonizujuće supstance 46. 30l pripada ekstracelularnoj. Gubitak vode se povećava: a. koncentracije b. Prosečan zapreminski odnos ekstracelularne i intracelularne tečnosti u krvi iznosi: a. 30%:70% u korist intracelularne tečnosti b. 40%:60% u korist intracelularne tečnosti c. Ukupna zapremina vode u organizmu od 40 litara je raspodeljena tako da se: a. 30%:70% u korist ekstracelularne tečnosti d. a 10l intracelularnoj tečnosti 44. a 15l ekstracelularnoj tečnosti d. a 10l intracelularnoj tečnosti c. a 15l intracelularnoj tečnosti b. jedan gram-mol difuzibilne i jonizujuće supstance b. ubrzanim disanjem i povećanjem telesne temperature d. jedan gram-mol nedifuzibilne i jonizujuće supstance d. 25l pripada intracelularnoj. 40%:60% u korist ekstracelularne tečnosti 45. 25l pripada ekstracelularnoj. tokom fizičke aktivnosti c. svi navedeni odgovori su tačni . više od 1000ml 42. 30l pripada ekstracelularnoj.d. svi navedeni odgovori su tačni 43. Jedan osmol je: a.

se formiraju pod uticajem faktora rasta i diferencijacije d. kostnoj srži c. svi navedeni odgovori su tačni 5. svi navedeni odgovori su tačni 2. tokom čitavog života 8. Eritrociti imaju ulogu u: a. nastaju od pluripotentne matične ćelije hematopoeze c. 5x1012/l krvi d. tokom čitavog života 7. Eritrociti se tokom intrauterinog života stvaraju u: a.5g/l krvi b. Eritrociti se kod novorođenčeta stvaraju u: a. jetri b. do 20 godina života d. čitavim tokom intrauterinog života b. vode poreklo iz kostne srži b. slezini i limfnim čvorovima d. 5x106/l krvi b. 15g/l krvi c. transportu ugljendioksida od tkiva di pluća c. regulaciji acido-bazne ravnoteže d. Koncentracija hemoglobina kod čoveka prosečno iznosi: a. kostnoj srži c. Svi korpuskularni elementi krvi: a. jetri b. 5x109/l krvi c. svi navedeni odgovori su tačni 6. 5x1015/l krvi 3. svi navedeni odgovori su tačni . slezini i limfnim čvorovima d. 1. 1500/l krvi 4. Eritrociti se stvaraju u kostnoj srži membranoznih kostiju: a. do 20 godina života d.FIZIOLOGIJA KRVI 1. do navršene prve godine života c. transportu kiseonika od pluća do tkiva b. Eritrociti se stvaraju u kostnoj srži dugih kostiju: a. Koncentracija eritrocita kod čoveka prosečno iznosi: a. 150g/l krvi d. čitavim tokom intrauterinog života b. do navršene prve godine života c.

5 meseci 16. 1-2 sata b. 5 dana c. 5 nedelja d. 10-12 sati c. eritrocit c. proeritroblast. eritrocit 10. polihromatofilni i ortohromatski eritroblast. polihromatofilni i ortohromatski eritroblast. 1-2 sata b.9. Povećanje broja eritrocita u perifernoj krvi pod dejstvom eritropoetina se uočava nakon: a. eritrocit d. bazofilni eritroblast. slezini i limfnim čvorovima 15. pod dejstvom eritropoetina d. svi navedeni odgovori su tačni 14. proeritroblast b. retikulocit d. Eritropoetin se najvećim delom stvara u: a. retikulocit b. bazofilni eritroblast. 5 sati b. u uslovima hipoksija b. na veoma velikim nadmorskim visinama c. retikulocit. kostnoj srži b. 10% c. 20% d. polihromatofilni i ortohromatski eritroblast. 1% b. bubrezima c. Prva ćelija crvene loze koja se pojavljuje u perifernoj krvi je: a. 10-12 sati c. polihromatofilni i ortohromatski eritroblast. 1-2 dana d. bazofilni eritroblast c. Procentualno učešće retikulocita u ukupnom broju ćelija crvene loze u perifernoj krvi normalno iznosi oko: a. Razvojne forme eritrocita su: a. jetri d. 30% 13. oko 120 dana 11. Životni vek retikulocita u perifernoj cirkulaciji je: a. 1-2 dana d. retikulocit. Životni vek eritrocite u perifernoj cirkulaciji je: a. Stvaranje eritrocita se povećava: a. eritrocit . proeritroblast. oko 120 dana 12. bazofilni eritroblast.

sazrevanje eritrocita c. U krvnoj plazmi gvožđe se vezuje za: a. sintezu hemoglobina b. jedan alfa i dva beta lanca c. Razgradnja eritrocita se dešava u: a. svi navedeni odgovori su tačni 22.17. jedne prostetičke grupe (hem) i četiri polipeptidna lanca c. feritin 24. jedan alfa i jedan beta lanac b. apoferitin d. apoferitina d. feritina 25. Hemoglobin A sadrži: a. zapreminski odnos eritrocita i leukocita u krvi c. Kiseonik se u hemoglobinu nalazi: a. zapreminski odnos uobličenih elemenata krvi prema ukupnom volumenu krvi b. jedne prostetičke grupe (hem) i jednog polipeptidnog lanca b. transferina c. Vitamin B12 je neophodan za: a. apotransferina b. Hematokrit predstavlja: a. dva alfa i dva beta lanca 20. sintezu hemoglobina b. kostnoj srži . u molekulskom obliku vezan za polipeptidni lanac d. apotransferin b. resorpciju gvožđa iz digestivnog trakta d. Folna kiselina je neophodna za: a. zapreminski odnos uobličenih elemenata krvi i plazme d. zapreminski odnos uobličenih elemenata krvi i seruma 18. U tkivima se gvožđe skladišti u obliku: a. u molekulskom obliku vezan za hem 21. transferin c. u jonskom stanju vezan za polipeptidni lanac b. četiri prostetičke grupe (hem) i četiri polipeptidna lanca d. resorpciju gvožđa iz digestivnog trakta d. svi navedeni odgovori su tačni 23. dva alfa i jedan beta lanac d. u jonskom stanju vezan za hem c. sazrevanje eritrocita c. Molekul hemoglobina se sastoji od: a. četiri prostetičke grupe (hem) i jednog polipeptidnog lanca 19.

3% ukupnog broja leukocita . ukupan broj pojedinih vrsta leukocita u jedinici zapremine krvi (l) b. 5. 0. 62% ukupnog broja leukocita 32. ukupan broj pojedinih vrsta leukocita u jedinici zapremine krvne plazme (l) d. 2. međusobni brojni odnos pojedinih vrsta leukocita c. 62% ukupnog broja leukocita 31. 4-1012/l krvi d.3% ukupnog broja leukocita c. Koncentracija leukocita kod čoveka prosečno iznosi: a. slezini c. ukupan broj pojedinih vrsta leukocita u jedinici zapremine krvne plazme (l) d.4% ukupnog broja leukocita b. Apsolutna leukocitna formula predstavlja: a. 0. međusobni brojni odnos pojedinih vrsta leukocita c. 2.4% ukupnog broja leukocita b. U fiziološkim uslovima neutrofilni granulociti prosečno čine oko: a. 4-10x106/l krvi b.4% ukupnog broja leukocita b. 2.4% ukupnog broja leukocita b.3% ukupnog broja leukocita d. 30% ukupnog broja leukocita 33. 0.3% ukupnog broja leukocita d. 2. U fiziološkim uslovima monociti prosečno čine oko: a. 5.3% ukupnog broja leukocita c. međusobni brojni odnos pojedinih vrsta leukocita u jedinici zapremine krvne plazme (l) 28. Relativna leukocitna formula predstavlja: a.3% ukupnog broja leukocita c. 5.3% ukupnog broja leukocita c. 5. 4-1015/l krvi 27.3% ukupnog broja leukocita d. bubrezima 26.4% ukupnog broja leukocita b. U fiziološkim uslovima bazofilni granulociti prosečno čine oko: a. jetri d. 62% ukupnog broja leukocita 30.3% ukupnog broja leukocita c. U fiziološkim uslovima limfociti prosečno čine oko: a. 2.b. 5. 0.3% ukupnog broja leukocita d. 4-109/l krvi c. U fiziološkim uslovima eozinofilni granulociti prosečno čine oko: a. 0. ukupan broj pojedinih vrsta leukocita u jedinici zapremine krvi (l) b. međusobni brojni odnos pojedinih vrsta leukocita u jedinici zapremine krvne plazme (l) 29.

fagocitoza mikroorganizama b. oslobađanje histamina i heparina d. Osnovna uloga neutrofilnih granulocita: a. nemaju aglutinine 40. imaju anti B aglutinine c. odbrana od parazitarnih infekcija c. Osobe krvne grupe O: a. imaju anti A i anti B aglutinine d. imaju anti B aglutinine c. svi navedeni odgovori su tačni 35. svi navedeni odgovori su tačni 37. oslobađanje histamina i heparina d. fagocitoza mikroorganizama b. nemaju aglutinine 41. fagocitoza mikroorganizama b. 30% ukupnog broja leukocita 34. Osnovna uloga bazofilnih granulocita: a. imaju anti A i anti B aglutinine d. Osnovna uloga eozinofilnih granulocita: a. imaju anti A i anti B aglutinine d. imaju anti A aglutinine b. odbrana od parazitarnih infekcija c. odbrana od parazitarnih infekcija c. Osobe krvne grupe AB: a. oslobađanje histamina i heparina d. imaju anti A aglutinine b. nemaju aglutinine . Osobe krvne grupe A: a. Osnovna uloga monocita i makrofaga: a. imaju anti A aglutinine b. imaju anti B aglutinine c.d. Osobe krvne grupe B: a. imaju anti A i anti B aglutinine d. fagocitoza mikroorganizama b. svi navedeni odgovori su tačni 38. imaju anti A aglutinine b. nemaju aglutinine 39. imaju anti B aglutinine c. oslobađanje histamina i heparina d. odbrana od parazitarnih infekcija c. svi navedeni odgovori su tačni 36.

Osobe krvne grupe B na membrani eritrocita: a. imaju A aglutinogen b. Aglutinini u ABO krvno-grupnom sistemu nastaju: a. primarnog kontakta Rh pozitivne majke sa Rh negativnim plodom c. Aglutinini u Rh krvno-grupnom sistemu nastaju: a. nakon kontakta sa nekompatibilnom krvnom grupom Rh sistema 49. imaju A aglutinogen b. imaju A i B aglutinogene d. Osobe krvne grupe A na membrani eritrocita: a. nemaju funkcionalne aglutinogene 43. C antigen b. nakon kontakta sa nekompatibilnom krvnom grupom ABO sistema 47. imaju B aglutinogen c. imaju A aglutinogen b. u toku intrauterinog života b. Hemolitička anemija novorođenčeta koja se javlja kod Rh inkopatibilije nastaje kada dođe do: a. imaju B aglutinogen c. ponovljenog kontakta Rh negativne majke sa Rh pozitivnim plodom d. primarnog kontakta Rh negativne majke sa Rh pozitivnim plodom b. D antigen c. ponovljenog kontakta Rh pozitivne majke sa Rh negativnim plodom 50. u prvim mesecima života c. Osobe krvne grupe O na membrani eritrocita: a. c antigen 48. u pubertetu d. imaju B aglutinogen c. imaju A i B aglutinogene d. nemaju funkcionalne aglutinogene 44. E antigen d. imaju A aglutinogen b. u toku intrauterinog života b. imaju A i B aglutinogene d. imaju B aglutinogen c. imaju A i B aglutinogene d. nemaju funkcionalne aglutinogene 46. Koncentracija trombocita kod čoveka prosečno iznosi: .42. Osobe krvne grupe AB na membrani eritrocita: a. u pubertetu d. Najšire rasprostranjen antigen Rh-sistema na membrani eritrocita je: a. nemaju funkcionalne aglutinogene 45. u prvim mesecima života c.

konstrikciju krvnog suda b. svi navedeni odgovori su tačni 54. od momenta vađenja krvi do stvaranja trombocitnog čepa c. alfa-2-makroglobulin d. svi navedeni odgovori su tačni 53. 150-400x106/l krvi 150-400x109/l krvi 150-400x1012/l krvi 150-400x1015/l krvi 51. od momenta dodavanja tkivnog tromboplastina i Na+ citratnoj plazmi do stvaranja krvnog ugruška u epruveti 55. U intravaskularne antikoagulanse ubrajamo: a. heparina b. Vreme koagulacije se meri kao vreme koje protekne: a. oksalata d. antitrombin III b. citrata c. koagulaciju krvi d. od momenta vađenja krvi do stvaranja krvnog ugruška u epruveti b. od momenta dodavanja tkivnog tromboplastina i Na+ citratnoj plazmi do stvaranja krvnog ugruška u epruveti . Koagulaciju krvi izvan krvnog suda je moguće sprečiti dodavanjem: a. b. od momenta dodavanja tkivnog tromboplastina i Ca2+ citratnoj plazmi do stvaranja krvnog ugruška u epruveti d. d.a. stvaranje trombocitnog čepa c. od momenta vađenja krvi do stvaranja krvnog ugruška u epruveti b. svi navedeni odgovori su tačni 52. od momenta dodavanja tkivnog tromboplastina i Ca2+ citratnoj plazmi do stvaranja krvnog ugruška u epruveti d. U hemostazu ubrajamo: a. Protrombinsko vreme se meri kao vreme koje protekne: a. c. heparin c. od momenta vađenja krvi do stvaranja trombocitnog čepa c.

scaleni b. –5cmH2O c. -5cmH2O c. Vrednost pleuralnog pritiska na kraju inspirijuma iznosi: a.5cmH2O b.FIZIOLOGIJA RESPIRATORNOG SISTEMA 1. povećanje vertikalnog dijametra grudne duplje b. intercostales externi b. – 2. 1cmH2O d. Inspiratornu muskulaturu čini: a. 5cmH2O . recti abdominis d. -1cmH2O b. mm. –5cmH2O c. serrati anteriores i mm. – 7. sternocleidomastoidei c. početak ekspirijuma c. Vrednost alveolarnog pritiska u toku ekspirijuma iznosi: a. – 2. recti abdominis d. dijafragma c. intercostales interni b. Ekspiratornu muskulaturu čini: a. –10cmH2O 7. Vrednost pleuralnog pritiska na kraju ekspirijuma iznosi: a.5cmH2O b. mm. mm. scaleni 5. 5cmH2O 8. scaleni d. intercostales interni i mm. –5cmH2O c. mm. –1cmH2O b. sternocleidomastoidei c. mm. – 7. Vrednost alveolarnog pritiska u toku inspirijuma iznosi: a. mm. svi navedeni odgovori su tačni 4. intercostales externi i mm.5cmH2O d. povećanje pritiska u pleuralnom prostoru 2.5cmH2O d. mm. mm. Pomoćnu inspiratornu muskulaturu čini: a. 1cmH2O d. Kontrakcija dijafragme omogućava: a. serrati anteriores i mm. –10cmH2O 6. svi navedeni odgovori su tačni 3. mm. povećanje A-P dijametra grudne duplje d.

1100ml c. 500ml b. Prosečna vrednost ekspiratornog rezervnog volumena (ERV) kod odraslog muškarca iznosi oko: a. 1200ml d. 3000ml 15. 500ml b. 1200ml d. volumen vazduha koji se izdahne posle maksimalne inspiracije d. 1100ml c. smanjuje alveolarni pritisak d. 1100ml c. povećanje površinske napetosti u alveolama c. povećava površinu respiratorne membrane 10. 500ml b. fosfolipidi b. svi navedeni odgovori su tačni 11. smanjenje komplijanse pluća 12. volumen vazduha koji se udahne posle maksimalne ekspiracije c. teži da kolabira alveole c. smanjenje komplijanse zida grudnog koša d. 1100ml c. apoproteini c. volumen vazduha koji postoji u plućima posle maksimalne inspiracije 13. Disajni volumen je: a. 3000ml . U sastavu surfaktanta se nalaze: a. 3000ml 16. 500ml b. Prosečna vrednost inspiratornog rezervnog volumena (IRV) kod odraslog muškarca iznosi oko: a. joni kalcijuma d. 3000ml 14.9. teži da dilatira alveole b. Osnovna uloga surfaktanta je: a. smanjenje površinske napetosti u alveolama b. Prosečna vrednost rezidualnog volumena (RV) kod odraslog muškarca iznosi oko: a. 1200ml d. 1200ml d. Površinska napetost u alveolama: a. Prosečna vrednost disajnog volumena (VT) kod odraslog muškarca iznosi oko: a. volumen vazduha koji se udahne ili izdahne prilikom svake normalne respiracije b.

2300ml b. 5800ml 21. 9l/min d. direktno proporcionalan disajnom volumenu i frekvenciji disanja b. ispunjava nefunkcionalne alveole d. 12l/min 24. 4600ml d. 3500ml c. 3500ml c. 3500ml c.17. ne dopire do područja u kojima se vrši razmena gasova b. 6l/min c. 5800ml 19. Mrtvi prostor predstavlja deo vazduha koji: a. zapreminu vazduha koja svakog minuta dospe u alveole b. 4600ml d. direktno proporcionalan disajnom volumenu a obrnuto proporcionalan frekvenciji disanja c. obrnuto proporcionalan disajnom volumenu i frekvenciji disanja 23. 2300ml b. 5800ml 20. 5800ml 18. 3500ml c. Prosečna vrednost minutnog volumena disanja kod odraslog muškarca iznosi oko: a. direktno proporcionalan frekvenciji disanja a obrnuto proporcionalan disajnom volumenu d. Minutni volumen disanja predstavlja: a. Prosečna vrednost totalnog plućnog kapaciteta (TLC) kod odraslog muškarca iznosi oko: a. ispunjava disajne puteve c. svi navedeni odgovori su tačni . 4600ml d. Minutni volumen disanja je: a. zapreminu vazduha koja se svakoga minuta razmeni u plućima d. 2300ml b. 2300ml b. 4600ml d. Prosečna vrednost inspiratornog kapaciteta (IC) kod odraslog muškarca iznosi oko: a. Prosečna vrednost funkcionalnog rezidualnog kapaciteta (FRC) kod odraslog muškarca iznosi oko: a. zapreminu vazduha koja svakog minuta dospe u respiratorni trakt c. 3l/min b. Prosečna vrednost vitalnog kapaciteta (VC) kod odraslog muškarca iznosi oko: a. zapreminu vazduha koja svakoga minuta prolazi kroz respiratornu membranu 22.

62%) 29. Volumen mrtvog prostora kod odraslog muškarca normalno iznosi oko: a. neoksigenisana krv putem plućnih arterija i oksigenisana krv putem bronhijalnih arterija d. Parcijalni pritisak ugljen-dioksida u arterijskoj krvi sistemske cirkulacije je: a. 45mmHg c. 597mmHg (78. Parcijalni pritisak kiseonika u venskoj krvi sistemske cirkulacije je: a. 50ml b.62%) 28.25. 350ml 26. 46mmHg d. oksigenisana krv putem plućnih arterija i oksigenisana krv putem bronhijalnih arterija b. 45mmHg c. 95mmHg d. U pluća dotiče: a. Parcijalni pritisak kiseonika u arterijskoj krvi sistemske cirkulacije je: a. 95mmHg d. 23mmHg b.7mmHg (0.84%) d. 150ml c.04%) b.7mmHg (0.3mmHg (0. 95mmHg 32. Parcijalni pritisak ugljen-dioksida u atmosferskom vazduhu (na nivou mora) iznosi: a. 104mmHg 31. 40mmHg b. 95mmHg 33. Parcijalni pritisak ugljen-dioksida u venskoj krvi sistemske cirkulacije je: a. 3. Udeo kiseonika koji se u fiziološkim uslovima transportuje iz pluća u tkiva u obliku oksihemoglobina je: . 104mmHg 30.84%) d. 40mmHg c.04%) b. 40mmHg c. 46mmHg d. 159mmHg (20. 23mmHg b. neoksigenisana krv putem plućnih arterija i neoksigenisana krv putem bronhijalnih arterija 27. Parcijalni pritisak kiseonika u atmosferskom vazduhu (na nivou mora) iznosi: a. 0. 250ml d. 0. 597mmHg (78. 159mmHg (20.3mmHg (0.5%) c.5%) c. oksigenisana krv putem plućnih arterija i neoksigenisana krv putem bronhijalnih arterija c. 3. 40mmHg b.

2ml kiseonika b.7% b. 97% d. 30% 35.7% b. 7% c. Saturacija hemoglobina kiseonikom u venskoj krvi sistemske cirkulacije je: a. 13% d.5-1% b.a. Udeo CO2 koji se u fiziološkim uslovima transportuje iz tkiva u pluća rastvoren u vodi plazme i ćelija krvi je oko: a. 0. d. 7% c. 2000ml kiseonika 38. 95% c. 95% c. Udeo kiseonika koji se u fiziološkim uslovima transportuje iz pluća u tkiva rastvoren u vodi plazme i ćelija krvi je oko: a. Pri maksimalnoj saturaciji hemoglobina jedan litar krvi u fiziološkim uslovima može vezati oko: a. 20ml kiseonika c. 99% 36. 75% b. 17% . 15-25% d. 3% c. 99% 37. Udeo CO2 koji se u fiziološkim uslovima transportuje iz tkiva u pluća u obliku karbaminohemoglobina je: a. 97% d. 200ml kiseonika d. 0. 0. 75% b. 17% d. 5-10% c. Saturacija hemoglobina kiseonikom u arterijskoj krvi sistemske cirkulacije je: a. b. 0. Udeo CO2 koji se u fiziološkim uslovima transportuje iz tkiva u pluća u obliku bikarbonatnog jona je oko: a.3% b. 75% 95% 97% 99% 34. 70% 39. 75-95% 40. c.

O2 c. O2 c. karotidnim telašcima b. CO2 b. manja od pH venske krvi za 0. HCO3d. jak i kratkotrajan c. O2 c. O2 b. Respiratorni centar čine: a. veća od pH venske krvi za 0. CO2 47. CO2 b. CO2 b.04 b. Krvno-moždana i krvno-likvorska barijera su najmanje propustne za: a.4 42. dorzalna grupa respiratornih neurona b. vodu 46. drugim arterijama grudne i trbušne duplje d. slab i dugotrajan d. pneumotaksički centar d. Propustnost krvno-moždane i krvno-likvorske barijere je najveća za: a. svi navedeni odgovori su tačni . Efekat povećanja PCO2 u sistemskoj cirkulaciji na respiratorni centar je: a. Periferni hemoreceptori se nalaze u: a. pH vrednost arterijske krvi u sistemskoj cirkulaciji je: a. H+ d. HCO344.04 d. jak i dugotrajan b. H+ c. manja od pH venske krvi za 0. veća od pH venske krvi za 0. slab i kratkotrajan 48. H+ d. vodu 45.4 c. Najsnažniji stimulus za za hemosenzitivno područje respiratornog centra predstavlja sistemska (periferna) koncentracija: a. aortnim telašcima c. H+ d. svi navedeni odgovori su tačni 43. ventralna grupa respiratornih neurona c. Primarni stimulus za hemosenzitivno područje respiratornog centra predstavlja: a.d. 70% 41.

49. Osnovna uloga perifernih hemoreceptora je detekcija koncentracije: a. CO2 b. H+ d. O2 c. HCO3- .

c. sekrecije egzokrinih i endokrinih žlezdi u mnogim delovima tela d. hemijske sinapse b. Neurotransmiter predstavlja supstancu koja: a. a. svi navedeni odgovori su tačni 3. ni hemijske ni električne sinapse 5. ima ključnu ulogu u prenošenju signala u električnim sinapsama d. U motorne funkcije CNS-a spada kontrola: a.FIZIOLOGIJA NERVNOG SISTEMA 1. kontrakcije glatkih mišića u unutrašnjim organima c. postsinaptičkog neurona d. se sintetiše u mozgu ali deluje na udaljeni organ c. Većina aktivnosti CNS-a inicirana je senzornim doživljajima koji potiču iz: vizuelnih receptora auditivnih receptora taktilnih receptora svi navedeni odgovori su tačni 2. presinaptičkog neurona b. U centralnom nervnom sistemu postoje: a. sinaptičke pukotine c. prenosi signal kroz hemijsku sinapsu b. nijedan od ponuđenih odgovora nije tačan 8. električne sinapse c. i iz presinaptičkih i iz postsinaptičkih završetaka neurona d. U senzorne receptore spadaju: a. presinaptičkog neurona b. Sinapsa je u centralnom nervnom sistemu izgrađena od: a. b. Neurotransmiteri se oslobađaju iz: a. obavlja sve navedene funkcije 7. termoreceptori i nocioceptori c. presinaptičkih završetaka neurona b. svi navedeni odgovori su tačni . sinaptičke pukotine c. postsinaptičkih završetaka neurona c. kontrakcije skeletnih mišića b. postsinaptičkog neurona d. mehanoreceptori b. Sinapsa je u centralnom nervnom sistemu izgrađena od: a. elektromagnetski receptori i hemoreceptori d. svi navedeni odgovori su tačni 4. i hemijske i električne sinapse d. svi navedeni odgovori su tačni 6. d.

U mehanoreceptivna somatska čula spadaju: a. veoma osetljiv na onu vrstu draži za koju je stvoren d. čulo bola d. sve tri grupe nervnih vlakana 15. Hemoreceptori otkrivaju: a. Sva nervna vlakna se dele u tri grupe (A. sva navedena čula 16. U somatska čula spadaju: a. svih navedeni odgovori su tačni 13. njihovog dijametra b.C) u zavisnosti od: a. Nocioceptori otkrivaju: a. podjednako osetljiv za sve vrste senzornih draži b. ukus u ustima c. čulo ukusa i čulo mirisa c. ukus u ustima b.9. mehanoreceptivna čula b. promene u temperaturi d. postojanja ili nepostojanja mijelinskog omotača d. Nocioceptori su receptori za: a. čulo dodira i čulo položaja 17. ni za jednu od navedenih senzacija 12. Svaki tip senzornih receptora je: a. Podgrupe nervnih vlakana (alfa. brzine sprovodjenja impulsa c. miris u nosu c. termoreceptivna čula c. čulo boli i termoreceptivna čula b. grupe B nervnih vlakana c. jedino osetljiv na onu vrstu draži za koju je stvoren c. U taktilne senzacije spada: . svetlost u retini oka b. nivo kiseonika u arterijskoj krvi d. svi navedeni odgovori su tačni 11. svi navedeni odgovori su tačni 14.B.delta) postoje u okviru: a. grupe C nervnih vlakana d.beta. dodir d. promene u temperaturi c. čulo vida i čulo sluha d. oštećenje tkiva 10. grupe A nervnih vlakana b.gama. bol b.

Majsnerova telašca i Merkelove diskove c. se veoma precizno može lokalizovati c. Za prenos somatskih signala u CNS: a. Jako blizak pojam. Somatska senzorna kora: a. 3. Pačinijeva telačca i Rufinijeve završne organe d. je vrlo jak kod lokalizovanog oštećenja organa b. c. 40 c. nijedan od ponudjenih odgovora 24. Pod taktilnim receptorima podrazumevamo: a. leži u parijetalnom delu veliko-moždane kore d. nijedna od navedenih tvrdnji nije tačna 25. Pačinijeva telašca i Rufinijeve završne organe d. svi navedeni odgovori su tačni 19. slobodni nervni završeci b. neke slobodne nervne završetke b. b. Za bol koji dolazi iz unutrašnjih organa. Termičke senzacije aktiviraju: a. se obeležava po Brodmanu brojevima 1. samo receptore za toplo b. 2. Receptori za bol. pet posebnih slojeva neurona d. postoje dva senzorna puta c. Majsnerova telašca i Merkelove diskove c. visceralni bol d. sve gore navedeno 23. osećaj dodira osećaj pritiska osećaj vibracija svi navedeni odgovori su tačni 18. pojmu udaljeni bol je: a. nikada nije po tipu udaljenog bola d. svi navedeni odgovori su tačni 21. 5.a. četiri posebna sloja neurona c. tri posebna sloja neurona b. se nalazi iza centralne fisure b. postoje tri senzorna puta d. šest posebnih slojeva neurona 22. postoji jedan senzorni put b. spori bol c. postoje četiri senzorna puta 20. Somatosenzorna kora sadrži: a. 7. tačno je da: a. visceralni bol. brzi bol b. d. u koži i drugim tkivima su: a. receptore za toplo i hladno .

kontinuiranu kontrolu ravnoteže 29. Motorni korteks je podeljen na: a. svi navedeni odgovori su tačni 31. primarni. Dva specijalna tipa receptora u mišićima i njihovim tetivama omogućavaju adekvatna kontrola mišićne funkcije: a. mišićna vretena i Goldžijevi tetivni organi d. intrafuzalna vlakna c. ista zastupljenost i jednih i drugih b. svi navedeni odgovori su tačni 27. tri do deset puta više receptora za hladno 28. spinalne reflekse i motorne funkcije d. Siva masa kičmene moždine je integrativno područje za: a. skeletna mišićna vlakna b. intrafuzalna vlakna c. samo spinalne reflekse b. svi navedeni odgovori su tačni 30. Refleks predstavlja: a. odgovor efektora na nadraženje receptora b. odgovor receptora na stimulus c. samo motorne funkcije c. sekundarni i tercijarni korteks b. Odnos između receptora za toplo i hladno je takav. sekundarni korteks i premotorni region c. primarni korteks. Pačinijeva telačca i Rufinijeve završne organe d. receptore za toplo i hladno i uvek receptore za bol 26. propriospinalna vlakna d. Goldžijevi tetivni organi i Renšo receptori c.c. Alfa-motorni neuroni inervišu: a. premotorni region i suplementarni motorni region . propriospinalna vlakna d. Gama-motorni neuroni inervišu: a. primarni. Majsnerova telašca i Merkelove diskove c. receptore za toplo i hladno a nekada i receptore za bol d. svi navedeni odgovori su tačni 33. skeletna mišićna vlakna b. dva puta više receptora za toplo d. slobodni nervni završeci b. odgovor receptora na nadraženje efektora d. da je: a. Renšo receptori i alfa receptori 32. Receptori za termičke senzacije su: a. dva puta više receptora za hladno c. mišićna vretena i Renšo receptori b.

beta. se jasno može registrovati EEG–om c. motorni region 8 36. svi navedeni odgovori su tačni 40. delta d. Po Brodmanovoj klasifikaciji primarni motorni korteks se često zove: a. utrikulus i sakulus 37. kohlea b. Elektroencefalografija: a. kohlea. je dijagnostička metoda b. alfa. Moždani talasi su označeni kao: a. teta.d. četiri različite vrste moždanih talasa c. kohlea. utrikulus i sakulus d. tri polukružna kanala. utrikulus i tri polukružna kanala b. primarni korteks. moždanim talasima b. beta. gama. motorni region 5 c. epsilon . gama. alfa. Glavni senzorni deo za sluh je: a. kohlea. motorni region 6 d. svi navedeni odgovori su tačni 39. polukružni kanalić 38. utrikulus. teta c. motorni region 5 c. motorni region 8 35. Pomoću EEG-a se definišu : a. je različita u različitim fiziološkim stanjima d. motorni region 4 b. motorni region 6 d. sakulus i tri polukružna kanala c. beta. alfa. Po Brodmanovoj klasifikaciji premotorni region se često zove: a. pet različitih vrsta moždanih talasa d. sakulus d. Membranozni labirint je funkcionalni deo vestibularnog aparata koga čine: a. Električna aktivnost mozga: a. beta. je metoda kojom se dobija zapis na milimetarskoj hartiji – elektroencefalogram d. tri različite vrste moždanih talasa b. šest različitih vrsta moždanih talasa 41. teta. sekundarni korteks i suplementarni motorni region 34. je predstavljena tzv. utrikulus c. motorni region 4 b. alfa. delta b. je metoda kojom se dobija uvid u globalnu bioelektričnu aktivnost mozga c.

Spavanje karakteriše: a. noradrenalin i GABA d. najkraće trajanje u detinjstvu 45. parasimpatički i simpatički nervni sistem c. je stanje u toku koga EEG zapis beleži alfa ritam b. EEG zapis na kome se najčešće beleže alfa i beta ritam d. od Th-1 do L-2 b. Elektroencefalografija se moče koristiti za: a. utvrđivanje cerebralne smrti b.E. je stanje u toku koga EEG zapis beleži beta ritam c. nervna vlakna koja polaze iz kičmene moždine. ciklično smenjivanje non-R. VII. luče: . svi navedeni odgovori su tačni 44. čine odredjena vlakna III. Parasimpatička nervna vlakna. često deluje pomoću visceralnih refleksa d. cilijačni i hipogastrični ganglion d. noradrenalin i acetil-holin 50. IX i X kranijalnog nerva c. na svojim krajevima. faze c. čine nervna vlakna koja polaze iz sakralnog dela kičmene moždine b. Autonomni nervni sistem: a. čine dva glavna dela. svi navedeni odgovori su tačni 46.M i R. predstavlja deo autonomnog nervnog sistema d. lokalizaciju patoloških promena u mozgu d. IX i X kranijalnog nerva c. Simpatički nervni sistem: a.42.M. dva paravertebralna lanca ganglija c. čine odredjena vlakna III. svi navedeni odgovori su tačni 48. predstavlja deo autonomnog nervnog sistema b. svi navedeni odgovori su tačni 43. Za budnost je karakteristično da: a. analizu ciklusa budnost – spavanje c. U sastav simpatičkog nervnog sistema ulaze: a. pojava isključivo teta i delta ritma u EEG zapisu b. Autonomna nervna vlakna luče: a. VII. se naizmenično pojavljuje sa spavanjem d. dopamin i noradrenalin b. čine nervna vlakna iz sakralnog dela kičmene moždine d. dopamin i glicin c. Parasimpatički nervni sistem: a. je deo nervnog sistema koji kontroliše visceralne funkcije b. svi navedeni odgovori su tačni 49.E. svi navedeni odgovori su tačni 47.

pojačanog lučenja suza c. GABA 52. b. muskarinski b. acetil-holin a noradrenalin d. samo acetil-holin samo noradrenalin samo dopamin i acetil-holin i noradrenalin 51. Aktivacijom parasimpatikusa dolazi do: a. svi navedeni odgovori su tačni . acetil-holin b. muskarinski i nikotinski d. d. muskarinski i alfa receptori c. samo muskarinski receptori b. pojačane peristaltike creva d. na svojim krajevima. izaziva znatno povišenje arterijskog krvnog pritiska d. noradrenalin c. pojačava sngu srčanih kontrakcija c. svi navedeni odgovori su tačni 55. U acetilholinske receptore spadaju: a. Adrenergički receptori mogu biti: a. nikotinski c. c. samo beta receptori d. Simpatički nervni sistem deluje na kardiovaskularni tako što: a. Simpatička nervna vlakna.a. povećava frekvenciju srčanog rada b. pojačanog lučenja pljuvačke b. muskarinski i nikotinski receptori 53. luče: a. alfa i beta 54.

brzinu prelamanja svetlosti d. prezbiopija c. miopija d. ili: a. Dalekovidost je: a. astigmatizam 6. svi navedeni odgovori su tačni 4. fokusiranje c. Sistem sočiva u oku se sastoji od: a. divergencija 2. dodirne površine između zadnje površine sočiva i staklastog tela d. hiperopno 7. dodirne površine između vazduha i prednje površine rožnjače kao i između zadnje površine rožnjače i očne vodice b. debljinu sočiva b. svi navedeni odgovori su tačni 5. miopno d. divergencije svetlosnog zraka ako je sočivo konkavno i konvergencije svetlosnog zraka ako je sočivo konveksno c. emetropno b. dodirne površine između očne vodice i prednje površine sočiva c. emetropija b. akomodacija b. konvergencija d. divergencije svetlosnog zraka ako je sočivo konveksno i divergencije svetlosnog zraka ako je sočivo konkavno d. Za osobu se kaže da normalno vidi kada mu je oko: a. hipermetropija c. Kada sočivo izgubi sposobnost akomodacije nastaje stanje poznato kao staračka dalekovidost. astigmatizam . Dioptrija je mera za: a. Kada paralelni svetlosni zrak pada na sočivo tada dolazi do: a. Savijanje svetlosnih zraka na kosoj dodirnoj površini naziva se: a. hipermetropno c. prelomnu jačinu sočiva c. hiperopija d. divergencije svetlosnog zraka ako je sočivo konveksno i konvergencije svetlosnog zraka ako je sočivo konkavno b. prelamanje b. konvergencije svetlosnog zraka ako je sočivo konveksno i konvergencije svetlosnog zraka ako je sočivo konkavno 3.FIZIOLOGIJA ČULA 1.

svi navedeni odgovori su tačni 16. konkavnim cilindričnim sočivima 10. Pokrete oka određuju mišići: a. Sistem slušnih koščica čine: . Miopija se ispravlja: a. Pojava oblačastih tamnih polja u sočivu oka naziva se: a. astigmatizam 9. Brodmanovom području 13 15. Hipermetropija se ispravlja: a. katarakta c. svi navedeni odgovori su tačni 13. emetropija b. konveksnim sfernim sočivima c. emetropnim sočivima d. vitamina A d. konveksnim sfernim sočivima c. astigmatizam d. vitamina C c. hiperopija 12. unutrašnji i spoljašnji pravi mišić b. su receptorske ćelije čula vida d.8. konkavnim sfernim sočivima b. Brokinom području 3 d. konkavnim sfernim sočivima b. se nalaze u II sloju mrežnjače oka c. "Noćno slepilo" nastaje kao posledica nedostatka: a. gornji i donji kosi mišić d. Primarna vidna kora odgovara: a. vitamina B6 14. vitamina D b. Brodmanovom području 7 b. miopija d. gornji i donji pravi mišić c. konveksnim cilindričnim sočivima 11. emetropnim sočivima d. keratokonus b. su čepići i štapići b. hipermetropija c. Fotosenzitivne ćelije: a. Brodmanovom području 17 c. Kratkovidost je: a.

je unutrašnje uvo b.5 puta c. od onog kojim zvučni talas deluje na bubnu opnu d. 3 hemijska receptora .25 puta d. c. b. čekić i nakovanj bubna opna. d. svi odgovori su tačni 18. oko 2. od skale timpani.25 puta b. gornje temporalne vijuge b. skale medije i skale vestibuli 21. Puž: a. je zapravo sistem poluge b. je deo sistema slušnih koščica c. aree strijate c. napeta membrana c. oko 1. svi navedeni odgovori su tačni 19. Puž se sastoji: a. sa bubne opne. desetostruko povećanje zvučne energije d. nakovanj i uzengija bubna opna. oko 3 puta 23. Bubna opna je: a. se sastoji od dve različite cevi d. omogućava 22 puta veći pritisak na tečnost u pužu. samo od skale timpani c. petostruko povećanje zvučne energije c. od skale vestibuli i skale medije b. stostruko povećanje zvučne energije 22. čekić i uzengija čekić. svi ponuđeni odgovori su tačni 20. prenese na bazu uzengije c. od skale timpani i skale vestibuli d. čekić.a. oko 2. nakovanj i uzengija 17. bubna opna. girus precentralisa 24. deo sistema slušnih koščica d. Sistem slušnih koščica: a. Decibel predstavlja stvarno povećanje zvučne energije za: a. povezana sa glavicom uzengije b. Slušna kora se uglavnom nalazi u području: a. Bel je : a. U ćelijama ukusa je detektovano oko: a. girus postcentralisa d. dvostruko povećanje zvučne energije b. omogućava da se sva energija zvučnog talasa.

nazvane primarne senzacije ukusa c. 3 različite vrste papila jezika b. Ukusni pupoljci se nalaze na: a. 5 različitih vrsta papila jezika c. nazvane primarne senzacije ukusa 26. nazvane primarne senzacije ukusa d. Receptori čula ukusa su grupisani u: a. 8 hemijskih receptora c. nazvane primarne senzacije ukusa b. 10 glavnih kategorija. 6 različitih vrsta papila jezika d. 7 različitih vrsta papila jezika . 2 glavne kategorije.b. 13 hemijskih receptora d. 18 hemijskih receptora 25. 4 glavne kategorije. 6 glavnih kategorija.

Mijenterički ili Auerbahov pleksus kontroliše: a. sadrži veliki broj lančano povezanih interneurona b. lokalni protok krvi d. kreće u oralnom smeru b. pokretljivost gastrointestinalnog trakta b. GIP. analni i oralni deo 6. Submukozni ili Mejsnerov pleksus kontroliše: a. nijedan od navedenih odgovora nije tačan 8. nijedan od navedenih odgovora nije tačan 2. kreće u analnom smeru d. ravnomerno ceo GIT d. svi navedeni odgovori su tačni 7. brzinu kretanja peristaltičkih talasa d. oralnom i analnom c. "Zakon creva" je naziv za peristaltički refleks u GIT-u koji se: a. ravnomerno ceo GIT d. propulzivni pokreti b. nalazi se između longitudinalne i cirkularne mase intestinalne glatke muskulature c. pokretljivost gastrointestinalnog trakta b. Simpatikus inerviše GIT: a. pokreti mešanja c. podjednako kreće u oba smera. analni i oralni deo 5. holecistokinin b. pretežno analni deo c. pretežno oralni deo b. U kontroli gastrointestinalne sekrecije učestvuje hormon: a. kontroliše motornu aktivnost creva d. gastrointestinalnu sekreciju i lokalni protok krvi c. propulzivni pokreti i pokreti mešanja d.gastrični inhibitorni peptid d. sekretin c. pretežno oralni deo b. prostire u oba smera i lokalizovan je u uskom predelu oko mesta nastanka . Parasimpatikus inerviše GIT: a. nijedan od navedenih odgovora nije tačan 3. U gastrointestinalnom traktu osnovni pokreti su: a.FIZIOLOGIJA DIGESTIVNOG TRAKTA 1. Mijenterički pleksus ima sledeću osobinu: a. gastrointestinalnu sekreciju c. pretežno analni deo c. svi navedeni odgovori su tačni 4.

apsorpcija vode i elektrolita iz himusa u proksimalnoj polovini creva i deponovanje fekalnih materija u distalnoj polovini creva d. smanjuje žlezdanu sekreciju b. isključivo enzime za varenje b. Stimulacija parasimpatičkih nerava digestivnog trakta: a. Pokretljivost tankog creva inhibišu hormoni: a. enzime za varenje i mukus d. Pražnjenje želuca je regulisano: a. voljnu i nevoljnu fazu b. izaziva konstrikciju krvnih sudova koji snabdevaju žlezde i smanjuje žlezdanu sekreciju . insulin i serotonin 13. insulin i glukagon c. nevoljnu. apsorpcija vode i elektrolita iz himusa u distalnoj polovini creva i deponovanje fekalnih materija u proksimalnoj polovini creva 15. apsorpcija vode i elektrolita iz himusa u distalnoj polovini creva b. holecistokinin. faringealnu i ezofagealnu fazu c. Peristaltiku tankog creva stimulišu hormoni: a. gastrin. apsorpcija vode i elektrolita iz himusa u proksimalnoj polovini creva c.9. nervnim faktorima b. serotonin i insulin 14. isključivo mukus c. sekretin i glukagon d. holecistokinin i gastrin b. Glavna funkcija debelog creva je: a. gastrin. voljnu. sekretin. faringealnu i ezofagealnu fazu 10. mehanizmima negativne povratne sprege d. Motorne funkcije želuca su: a. svi navedeni odgovori su tačni 12. faringealnu i ezofagealnu fazu d. glukagon. sekretin. glukagon i serotonin b. izaziva konstrikciju krvnih sudova koji snabdevaju žlezde d. sporo pražnjenje želuca d. povećava žlezdanu sekreciju c. nijedan od navedenih odgovora nije tačan 16. nevoljnu. stvaranje himusa c. Proces gutanja se deli na: a. serotonin i holecistokinin d. holecistokinin i sekretin c. hormonskim faktorima c. svi navedeni odgovori su tačni 11. mešanje hrane sa želudačnim sekretima. gastrin. voljnu. insulin. deponovanje velike količine hrane b. Sekretorne žlezde digestivnog trakta luče: a.

Kofein na gastrične sekretorne ćelije deluje: a.17. blago povećanje sekrecije žlezda digestivnog trakta b. ugljenih hidrata i masti 23.0 i 7. ugljenih hidrata d.0 b. svi navedeni odgovori su tačni 18.0 i 5. reapsorpciju vitamina A u ileumu d. masti c. nijedan od navedenih odgovora nije tačan 22. ugljenih hidrata i masti b. omogućava varenje proteina b.5 i 8. reapsorpciju vitamina D u ileumu 21. holesterol-esteraze c. proteina i masti d. kao stabilizator sekrecije d. konstrikciju krvnih sudova koji snabdevaju žlezde digestivnog trakta d. 5. stimulativno c. započinje varenje svih hranljivih materija 20. omogućava varenje masti d. fosfolipaze d. Ptijalin je enzim koji: a. Unutrašnji faktor je neophodan za: a. inhibitorno b.0 c. proteina. svi navedeni odgovori su tačni 25. pankreasne lipaze b.4 d. Jetra dnevno produkuje žuč u količini od oko: . svi navedeni odgovori su tačni 24. 6. reapsorpciju vitamina B6 u ileumu c. Pankreasni sok sadrži enzime za varenje: a.0 i 6. proteina b. omogućava varenje skroba c. blago smanjenje sekrecije žlezda digestivnog trakta c. Pankreasni enzimi za varenje masti su: a. 4. Pankreasna amilaza je enzim za varenje: a.0 19. reapsorpciju vitamina B12 u ileumu b. Stimulacija simpatičkih nerava digestivnog trakta može da izazove: a. proteina i ugljenih hidrata c. pH pljuvačke je između: a. 7.

1800 ml dnevno d. karboksipeptidaza 33. d.a. veća sekrecija holesterola u žuč c. enzima jetre 30. alfa-dekstrinaza b. glicerolskog jezgra i četiri masne kiseline 31. 7. enzima dvanaestopalačnog creva c. 2500 ml dnevno 28. peptički enzim želuca. lecitina i vode iz žuči b. b. Pepsin. Najveći deo proteina vari se pod uticajem: a. Najveći deo masti koje unosimo hranom su neutralne masti. 1000 ml dnevno c. Najvažniji enzim za varenje triglicerida je: a. glicerolskog jezgra i dve masne kiseline c. glicerolskog jezgra i tri masne kiseline d. duodenalnog sekreta c. 2 – 3 b. glicerolskog jezgra i masne kiseline b. 100 puta . želudačnog soka b. pankreasna lipaza d. Emulgovanje masti nastaje pod uticajem: a.6 d. trigliceridi koji se sastoje od: a. Količina crevnog sekreta koji stvaraju epitelne ćelije Liberkinijevih kripti je oko: a. enzima pankreasa d. pepsin c. najaktivniji je kada je vrednost pH između: a.2 – 7. 8 – 9 29. Uzrok koji može da dovede do taloženja holesterola u žučnoj kesi je: a. 800 ml dnevno b. c. zapaljenje epitela žučne kese d. veća apsorpcija žučnih soli. žučnih soli d. 200 – 500 ml 600 – 1200 ml 1300 – 1500 ml 1600 – 2000 ml 26. enzima želuca b. svi navedeni odgovori su tačni 27. 4 – 6 c. pankreasnog soka 32. Kombinacija kružnih nabora i mikroresica povećava apsorbivnu površinu crevne mukoze oko: a.

b. 600 puta d. metan c. 800 puta 34. 200 puta c. triglicerida b. Pod dejstvom bakterija u debelom crevu nastaje: a. Hilomikroni su kapljice koje se formiraju u endoplazmatskom retikulumu i sastoje se od: a. holesterola c. vodonik d. ugljen dioksid b. svi navedeni odgovori su tačni . fosfolipida d. svi navedeni odgovori su tačni 35.

glalaktoze i tri fosfatna radikala d. riboze i tri fosfatna radikala b. ATP je labilna hemijska supstanca koja se nalazi u svim ćelijama i sastoji se od: a. Brzina transporta glukoze kroz ćelijsku membranu veoma se povećava dejstvom: a. adenina. insulina d. kalorijama po površini tela u m2 c. alfa ćelije pankreasa b. svi navedeni odgovori su tačni 2. riboze 8. smatramo: a. U ćelijama glukoza može biti uskladištena u obliku: a. kalorijama po molu materije b. delta ćelije pankreasa . cAMP c. održavanje membranskog potencijala nervnih i mišićnih vlakana c. tiroksina c. glukoze i tri fosfatna radikala c. koja može stalno da se troši i obnavlja. glukagona b. ni jedan od navedenih odgovora nije tačan 3. Energija dobijena iz hranljivih materija se može koristiti za: a. Glikogenoliza predstavlja cepanje glikogena u ćeliji do: a. saharoze c. mišićnu aktivnost i sekreciju žlezda b. Energetskom monetom u organizmu. glukoze b. sintezu materija i apsorpciju hrane iz GIT-a d. ADP d. adenina. fruktoze c. manoze d. Količina energije koja se oslobodi kompletnom oksidacijom hranljivih supstrata naziva se "slobodna energija oksidativnih hranljivih supstrata" i izražava se u: a. adenina. beta ćelije pankreasa c. fruktoze i tri fosfatna radikala 4. skroba 7. kalorijama po kg telesne mase d. Glukagon je hormon koga luče: a. GTP 5. ATP b. glikogena d. adenina. galaktoze b.FIZIOLOŠKI OSNOVI METABOLIČKIH PROCESA 1. trijodotironina 6.

lipoproteine male gustine (LDL). lipoproteine male gustine (LDL) i lipoproteine velike gustine (HDL) 14. lipoproteine vrlo male gustine (VLDL). voda i energija d. niz hemijskih reakcija u kojima se acetil-Co-A razgrađuje do ugljen-dioksida i vodonikovih jona d. aminokiselina i glicerolskog dela masti d. Goldži aparatu c. najveći deo pirogrožđane kiseline se pretvara u: a. limunsku kiselinu b. u anaerobnim uslovima. Beta-oksidacija masnih kiselina vrši se u: a. U procesu glikolize. Glikoneogeneza je proces stvaranja glukoze iz: a. ciklus limunske kiseline c. mlečnu kiselinu c. lipoproteine umerene gustine (IDL). ketoglutarnu kiselinu d. acetona d. ugljen-dioksid. ugljen-dioksid i energija c. ugljen-dioksid. svi navedeni odgovori su tačni . lipoproteine vrlo male gustine (VLDL). Krebsov ciklus je naziv za: a. "Ketonskim telima" nazivaju se molekuli: a.d. ćilibarnu kiselinu 12. aminokiselina i viših masnih kiselina b. Konačni produkti razgradnje glukoze oksidativnim procesima su: a. lipoproteine umerene gustine (IDL) i lipoproteine velike gustine (HDL) c. aminokiselina i mlečne kiseline 13. ciklus trikarbonskih kiselina b. endoplazmatskom retikulumu b. lipoproteine vrlo male gustine (VLDL). viših masnih kiselina i glicerolskog dela masti c. svi navedeni odgovori su tačni 11. voda. ugljen-dioksid i voda b. acetosirćetne kiseline b. lipoproteine male gustine (LDL) i lipoproteine velike gustine (HDL) d. mitohondrijama 15. Lipoproteini se prema gustini mogu podeliti na: a. lipoproteine umerene gustine (IDL) i lipoproteine velike gustine (HDL) b. ribozomima d. amonijak i energija 10. beta-hidroksibuterne kiseline c. svi navedeni odgovori su tačni 9.

ishrane koja se sastoji isključivo od masti d. globulini c. gladovanja b. U proteinima su aminokiseline spojene u dugačke lance pomoću: a. svi navedeni odgovori su tačni 24. 1/3 c. fibrinogen d. svi navedeni odgovori su tačni 23. estarskih veza d. Sva ureja koja nastaje u ljudskom organizmu se sintetiše u: a. jetri c. slezini d. deaminacija aminokiselina . "Ketonska tela" se u organizmu javljaju u slučaju: a. U metabolizmu ugljenih hidrata jetra obavlja: a. Najvažnija funkcija jetre u metabolizmu proteina je: a. peptidnih veza c. pankreasu 22. bubrezima b.16. Najveći uticaj na vrednost koloidno-osmotskog pritiska plazme imaju: a. Osnovna funkcija jetre u metabolizmu masti je: a. 1/4 b. svi navedeni odgovori su tačni 18. adrenokortikotropnih hormona c. gama-globulini 21. glikogenogenezu d. pretvaranje galaktoze i fruktoze u glukozu c. karboksilnih veza b. svi navedeni odgovori su tačni 17. estrogena i testosterona d. visok stepen oksidacije masnih kiselina b. difosfstnih veza 20. holne kiseline b. albumini b. formiranje većine lipoproteina. progesterona. deponovanje glikogena b. 3/4 19. Od ukupne količine čvrstih materija u telu na proteine otpada: a. pretvaranje velike količine ugljenih hidrata i proteina u masti d. sintezi holesterola i fosfolipida c. 1/2 d. Holesterol se u organizmu koristi za sintezu: a. šećerne bolesti c.

3 kCal 27.35 kCal d. Aminostatska teorija objašnjava regulaciju osećaja gladi i unosa hrane u zavisnosti od koncentracije: a. uklanjanje amonijaka iz telesnih tečnosti stvaranjem ureje c.35 kCal d. glukoze u krvi b.35 kCal c. Glikostatska teorija objašnjava regulaciju osećaja gladi i unosa hrane u zavisnosti od koncentracije: a. Regulacija unosa hrane može biti: a. 4. glukoze u krvi b.1 kCal b. alimentarna c. aminokiselina u krvi c. nutritivna b. 4. 4.35 kCal c. Energija oslobođena iz svakog grama masti u toku procesa oksidacije do ugljen dioksida i vode iznosi: a. 4. formiranje proteina plazme i interkonverzija različitih aminokiselina d. 9.35 kCal d. 9. svi navedeni odgovori su tačni 25. nutritivna i alimentarna d. vode i ureje iznosi: a. Energija oslobođena metabolizmom jednog grama prosečnog proteina u ishrani u toku procesa oksidacije do ugljen dioksida. 4. 8.1 kCal b.1 kCal b. 8. lipostatske teorije d. 8. aminostatske teorije c. raspadnih produkata masti u krvi d. Energija oslobođena iz svakog grama ugljenih hidrata u toku procesa oksidacije do ugljen dioksida i vode iznosi: a. ketokiselina u krvi 31.b. ketokiselina u krvi . nutritivna i dugotrajna 29. "Nutritivni status" organizma se može definisati preko: a. svi navedeni odgovori su tačni 30. 9. glikostatske teorije b. aminokiselina u krvi c. raspadnih produkata masti u krvi d.3 kCal 28.3 kCal 26. 4.35 kCal c.

ketokiselina u krvi 33.5 °C d.9 – 36. hormon rasta d. Toplota sa sa površine tela može gubiti procesom: a. kondukcije c.1 – 36. Lipostatska teorija objašnjava regulaciju osećaja gladi i unosa hrane u zavisnosti od koncentracije: a. svi navedeni odgovori su tačni 36. vazodilatacija i znojenje b. 36. muški polni hormoni c.0 – 37. vazodilatacija. radijacije b. glukoze u krvi b. znojenje i sniženje proizvodnje toplote 39.32. aminokiselina u krvi d. konvekcije d. fruktoze u krvi c. pri oralnom merenju iznosi: a. 35. neadekvatne ishrane b. psihogenih faktora b. vazokonstrikcija.7 – 37. znojenje i sniženje proizvodnje toplote d. Pothranjenost može nastati kao posledica: a. piloerekcija i sniženje toplotne proizvodnje c. Mehanizmi snižavanja temperature kada je organizam pregrejan su: a. Mehanizmi za povišavanje temperature u slučaju hlađenja tela su: a. vazodilatacija i znojenje b. vazokonstrikcija. vazodilatacija. piloerekcija i porast proizvodnje toplote c. svi navedeni odgovori su tačni 34. psihogenih faktora d. poremećaja hipotalamusa c. genetičke abnormalnosti d.0 °C c. Nivo bazalnog metabolizma mogu povećati sledeći hormoni: a. Raspon vrednosti telesne temperature u normalnim (fiziološkim) uslovima. 36. svi navedeni odgovori su tačni 37. znojenje i sniženje toplotne proizvodnje d. znojenje i piloerekcija 38. vazokonstrikcija. Gojaznost može nastati kao posledica: a. tireoidni hormoni b.7 °C .8 °C b. svi navedeni odgovori su tačni 35. 36. poremećaja hipotalamusa c.

0.0 °C d. 0.2 °C b. 1.5 °C .6 °C c. 1. Razlika u izmerenoj telesnoj temperaturi oralnim i rektalnim putem je oko: a.40.

insulin. Hemijsko jedinjenje koje ćelija ili grupa ćelija luči u telesne tečnosti da bi kontrolisala druge ćelije tela naziva se: a. Hormoni adenohipofize su: a. glukagon i hormon rasta d. transport materija kroz ćelijsku membranu c. kalcitonin i oksitocin b. Hormoni tireoidne žlezde su: a. hormon d. vazopresin i glukagon c. trijodtironin i kalcitonin b. Hormoni neurohipofize su: a. hormon rasta i adrenokortikotropin b. FSH. aldosteron. estrogen i prolaktin . svi navedeni odgovori su tačni 4. prolaktin i LH 5. estrogeni i progesteron b. Endokrini sistem kontroliše: a. Hormoni ovarijuma su: a. glukagon i somatostatin 8. vazopresin i oksitocin b. vazopresin i glukagon d. Najvažniji hormoni kore nadbubrežne žlezde su: a. FSH i TSH d. kortizol i aldosteron d.FIZIOLOGIJA ENDOKRINOG SISTEMA 1. prolaktin. aldosteron i progesteron c. kalcitonin i insulin b. tiroksin. kortizol i vazopresin c. neurotransmiter b. svi navedeni odgovori su tačni 2. Hormoni endokrinog pankreasa su: a. kalcitonin i kortizol c. kortizol i aldosteron c. intenzitet metabolizma u ćeliji b. neuromodulator c. TSH i LH 7. luteinizirajući (LH) hormon i prolaktin d. tireostimulišući (TSH) i folikostimulišući (FSH) hormoni c. insulin i tiroksin 6. receptor 3. rastenje i sekreciju d.

proteine i derivate aminokiseline tirozina d. neurohipofizu i zadnji režanj c. estrogeni. trijodtironin i paratireoidni hormon b. glukagon. steroidne hormone. estrogeni i progesteron c. kortizol.d. kortizol. glukagon. proteine i derivate aminokiseline glicina c. serotonin i aldosteron d. aldosteron. ovarijum. trijodtironin. steroidne hormone. prednji režanj. tiroksin. progesteron i testosteron b. noradrenalin d. oksitocin. tiroksin i paratireoidni hormon c. steroidne hormone. adrenalin c. insulin. Na osnovu hemijske strukture hormoni se mogu svrstati u: a. adenohipofizu i zadnji režanj b. estrogeni i progesteron b. adenohipofizu i pars intermedija . aldosteron. adenohipofiza i neurohipofiza 12. na površini ćelijske membrane b. steroidne hormone. proteine i derivate aminokiseline serina 13. U derivate aminokiseline tirozina spadaju: a. trijodtironin i paratireoidni hormon 10. humani somatomamotropni hormon c. U steroidne hormone spadaju: a. u citoplazmi c. adenohipofizu. paratireoidni hormon d. pars intermedia i neurohipofizu d. ovarijum i placenta c. estrogen i kortizol 9. placenta i hipofiza d. tiroksin i oksitocin 14. pankreas i placenta b. svi navedeni odgovori su tačni 16. Hormoni deluju vezivanjem za specifične receptore koji se u ciljnim tkivima nalaze: a. Paratireoidna žlezda luči: a. Estrogene i progesteron luče: a. humani horiogonadotropni hormon d. Hipofiza ili pituitarna žlezda fiziološki se može podeliti na: a. tiroksin i trijodtironin b. insulin. svi navedeni odgovori su tačni 15. serotonin. svi navedeni odgovori su tačni 11. prednji režanj. proteine i derivate aminokiseline triptofana b. u jedru d. Hormoni placente su: a.

izaziva porast volumena ćelija b. Funkcija hormona rasta je da: a. Najznačajniji metabolički efekat kortizola je: a. Kortikosteroide luči: a. Tireoidni hormoni dovode do: a. Kortikosteroidi su: a. svi navedeni odgovori su tačni 19. stimuliše mitozu ćelija c. hipotalamus 24. povećanja sinteze proteinskih enzima b. tirozin b. tirozin i leucin 21. Langerhansove ćelije pankreasa luče različite hormone: a. koji sekretuju digestivne sokove i Langerhansova ostrvca koja luče hormone . triptofan c.17. androgeni d. kontrakcije mioepitelnih ćelija dojke i kontrakciju cerviksa d. relaksaciju uterusa i kontrakcije mioepitelnih ćelija dojke 20. hipofiza d. Oksitocin izaziva: a. povećanja sinteze transportnih proteina d. stimulacija glikoneogeneze u jetri c. mineralokortikoidi b. srž nadbubrežne žlezde c. svi navedeni odgovori su tačni 22. kontrakcije gravidnog uterusa i kontrakcije mioepitelnih ćelija dojke b. tirozin i alanin d. svi navedeni odgovori su tačni 23. inhibicija glikoneogeneze u jetri b. Prekursor u sintezi trijodtironina i tiroksina je aminokiselina: a. svi navedeni odgovori su tačni 18. stimuliše specifičnu diferencijaciju ćelija (kostne i mišićne) d. beta ćelije luče insulin c. glikokortikoidi c. Pankreas sadrži: a. acinuse. alfa ćelije luče glukagon b. povećava zalihe proteina 25. delta ćelije luče somatostatin d. povećanja sinteze strukturnih proteina c. kora nadbubrežne žlezde b. da povećava iskorišćavanje glukoze u ćelijama čitavog organizma d. kontrakcije gravidnog uterusa i kontrakciju cerviksa c.

koji luče glukagon i Langerhansova ostrvca koja luče insulin 26. masne kiseline c. acinuse. PP ćelije Langerhansovih ostrvaca pankreasa 28. srca 32. alfa ćelije Langerhansovih ostrvaca pankreasa b. beta ćelije Langerhansovih ostrvaca pankreasa c. masti c. alfa ćelije Langerhansovih ostrvaca pankreasa b. delta Langerhansovih ostrvaca pankreasa d. delta ćelije Langerhansovih ostrvaca pankreasa d.b. glukozu i masne kiseline 33. smanjenje glikogenolize i glikoneogeneze u jetri c. alfa ćelije Langerhansovih ostrvaca pankreasa b. beta ćelije Langerhansovih ostrvaca pankreasa c. svi navedeni odgovori su tačni 31. mozga d. amino kiseline d. beta ćelije Langerhansovih ostrvaca pankreasa c. proteina d. alfa ćelije Langerhansovih ostrvaca pankreasa b. ugljenih hidrata b. glikogenoliza i povećana glikoneogeneza u jetri b. koji luče hormone i Langerhansova ostrvca koja sekretuju digestivne sokove c. PP ćelije Langerhansovih ostrvaca pankreasa 30. beta ćelije Langerhansovih ostrvaca pankreasa c. Insulin utiče na metabolizam: a. koji luče insulin i Langerhansova ostrvca koja sekretuju digestivne sokove d. Insulin luče: a. Glukoza bez učešća insulina ulazi u ćelije: a. smanjenje glikogenolize i povećanje glikoneogeneze u jetri . Moždane ćelije normalno koriste za energetske potrebe samo: a. delta ćelije Langerhansovih ostrvaca pankreasa d. bubrega b. Pankreasni polipeptid luče: a. PP ćelije Langerhansovih ostrvaca pankreasa 29. PP ćelije Langerhansovih ostrvaca pankreasa 27. acinuse. Efekti glukagona na metabolizam glukoze su: a. mišića c. delta ćelije Langerhansovih ostrvaca pankreasa d. Somatostatin luče: a. Glukagon luče: a. acinuse. glukozu b.

koncentracija masnih kiselina u krvi 35. smanjuje sekreciju i apsorpciju u gastrointestinalnom traktu d. Dijabetes melitus nastaje kao posledica: a. koncentracija glukoze u krvi b. Najsnažniji faktor koji kontroliše sekreciju glukagona je: a. aldosteron i glukagon . insulin i parathormon c. povećane sekrecije insulina alfa-ćelija Langerhansovih ostrvaca 37. svi navedeni odgovori su tačni 36. glukagon i glukokortikoidi d. koncentracija galaktoze u krvi d. smanjene sekrecije insulina beta-ćelija Langerhansovih ostrvaca b. koncentracija fruktoza u krvi c. smanjene sekrecije insulina alfa-ćelija Langerhansovih ostrvaca d. duodenuma i žučne kese c. Inhibitorni efekat somatostatina se sastoji u: a. Hormoni koji spadaju u glavni kontrolni sistem za nivo šećera u krvi su: a. smanjuje motilitet želuca. povećane sekrecije insulina beta-ćelija Langerhansovih ostrvaca c. smanjenju sekrecije insulina i glukagona b.d. povećanje glikogenolize i smanjenje glikoneogeneze u jetri 34. glukagon i insulin b.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful