FIZIOLOŠKI MEHANIZMI REGULACIJE

LITERATURA: Medicinska fiziologija 1-2 (COMPENDIUM) – Vujadin M. Mujović, Beograd 2004-7.

FIZIOLOGIJA MEMBRANE, NERAVA I MIŠIĆA

1. Odnos prosečne koncentracije natrijuma između ekstracelularne i intracelularne tečnosti je: a. 1:1 b. 10:1 c. 50:1 d. 100:1 2. Odnos prosečne koncentracije kalcijuma između ekstracelularne i intracelularne tečnosti je: a. 1:1 b. 100:1 c. 1000:1 d. 10000:1 3. Odnos prosečne koncentracije kalijuma između ekstracelularne i intracelularne tečnosti je: a. 1:1 b. 1:3.5 c. 1:35 d. 1:70 4. Razlika između proste i olakšane difuzije je u tome što: a. je za olakšanu difuziju potrebna energija u vidu ATP-a b. olakšana difuzija zahteva prisustvo specifičnog nosača c. se olakšana difuzija ostvaruje nasuprot koncentracionom gradijentu d. prosta difuzija zahteva prisustvo specifičnog nosača a. b. c. d. 5. Zajednička osobina olakšane difuzije i aktivnog transporta je: oba procesa zahtevaju prisustvo specifičnog nosača oba procesa se odvijaju nasuprot koncentracionom gradijentu oba procesa zahtevaju energiju u vidu ATP-a oba procesa se odvijaju nasuprot koncentracionom gradijentu i zahtevaju energiju ATP-a

6. Svi transporti kroz ćelijsku membranu se dele na: a. pasivne i aktivne transporte b. pasivne transporte i transporte sa nosačima c. pasivne transporte i difuziju d. transporte jona i aktivne transporte 7. Difuzija kroz ćelijsku membranu može biti: a. prosta difuzija i olakšana difuzija b. jonska difuzija i olakšana difuzija c. prosta difuzija i jonska difuzija d. prosta, jonska i olakšana 8. Osmoza je: a. ukupna difuzija vode u organizmu b. neto difuzija vode kroz membrane c. transport molekula rastvorenih u vodi

d. transport hidriranih jona kroz membrane 9. Osmotski pritisak je: a. pritisak molekula vode kroz ćelijsku membranu b. pritisak difuzibilnih čestica na ćelijsku membranu c. pritisak kojim je moguće zaustaviti neto difuziju vode d. pritisak koji povećava transport vode kroz ćelijsku membranu 10. Aktivni transport može biti: a. primarni i sekundarni transport b. primarni i olakšana difuzija c. olakšana difuzija i sekundarni transport d. difuzija, primarni i sekundarni transport 11. Primarnim aktivnim transportom se prenose: a. gasovi b. amino kiseline c. voda d. joni 12. Sekundarni aktivni transport se odvija u obliku: a. proste i olakšane difuzije b. kotransporta i kontratransporta c. olakšane difuzije i kotransporta d. olakšane difuzije i kontratransporta 13. Kotransport glukoze se odvija zajedno sa: a. kalcijumom b. kalijumom c. hlorom d. natrijumom 14. Kotransport aminokiselina u bubrežnom epitelu se odvija zajedno sa: a. kalcijumom b. kalijumom c. hlorom d. natrijumom 15. Akcioni potencijal predstavlja: a. brzu promenu mirovnog membranskog potencijala b. sporu promenu mirovnog membranskog potencijala c. smanjenje mirovnog membranskog potencijala d. održavanuje iste vrednosti mirovnog membranskog potencijala 16. Faze akcionog potencijala su: a. stadijum mirovanja, depolarizacija i repolarizacija b. stadijum mirovanja, kontrakcija i dekontrakcija c. stadijum mirovanja, depolarizacija i hiperpolarizacija d. stadijum mirovanja, repolarizacija i hiperpolarizacija

Osnovna funkcionalna jedinica mišićne kontrakcije je: a. izlazak pozitivnog naelektrisanja iz ćelije c. Pragovna draž je: a. svaki intenzitet draži koji dovodi do okidanja akcionog potencijala d. mioglobin i aktin c. maksimalni intenzitet draži koji dovodi do okidanja akcionog potencijala c. Molekul miozina se sastoji iz: a. Depolarizacija predstavlja: a. ulazak negativnog naelektrisanja u ćeliju 19. dužine nervnog vlakna b. širi prema unutrašnjosti ćelije 21. dva teška i dva laka lanca c. razgranatosti nervnog vlakna c. izlazak negativnog naelektrisanja iz ćelije d. aktina . izlazak pozitivnog naelektrisanja iz ćelije c. sarkomera 23. ulazak pozitivnog naelektrisanja u ćeliju b. debljine nervnog vlakna i prisustva mijelininske ovojnice d. Kontraktilni proteini mišića su: a.17. četiri teška i dva laka lanca d. ulazak pozitivnog naelektrisanja u ćeliju b. aktin i miozin d. Repolarizacija predstavlja: a. sarkoplazma c. četiri teška i četiri laka lanca 25. izlazak negativnog naelektrisanja iz ćelije d. sarkoplazmatski reticulum d. minimalni intenzitet draži koji dovodi do okidanja akcionog potencijala b. Aktinski filament se sastoji od: a. nijedan ponuđeni odgovor nije tačan 20. širi u oba smera duž ćelijske membrane d. Brzina propagacije akcionih potencijala zavisi od: a. sarkolema b. dva teška i četiri laka lanca b. Akcioni potencijal pobuđen na jednom delu ekscitabilne membrane se: a. frekvencije akcionih potencijala 22. aktin i mioglobin 24. ostaje na istom mestu c. širi samo u jednom smeru duž ćelijske membrane b. mioglobin i miozin b. ulazak negativnog naelektrisanja u ćeliju 18.

impulsi koji dolaze iz viših centara c. motorna mišićna vlakna d. Izometričku mišićnu kontrakciju odlikuje: a. debelim mijelinizovanim nervnim vlaknima d. Izotoničku mišićnu kontrakciju odlikuje: a. promena dužine i stalnost napona mišića 28. noradrenalin b. troponina c. stalnost dužine i napona mišića d. impulsi koji dolaze iz kičmene moždine b. Motornu završnu ploču čine membrane: a. stalnost dužine i napona mišića d. Sva mišićna vlakna inervisana pojedinačnim motornim nervnim vlaknom nazivaju se: a. promera 20-30 nm d. koji se nalazi između dva susedna nervna završetka b. tropomiozina d. smanjenje dužine i povećanje napona mišića b. Transmiter neuromišićne spojnice je: a. svi navedeni odgovori su tačni 32. motorna jedinica c. motorna veza 29. smanjenje dužine i povećanje napona mišića b. adrenalin c. koji se nalazi između nervnog terminala i mišićnog vlakna c. nervnog vlakna i svih mišićnih vlakana koje inerviše d. Sinaptička pukotina je prostor: a. dva susedna nervna završetka b. acetilholin . od sve tri navedene proteinske komponente 26. svi navedeni odgovori su tačni 31. tankim nemijelinizovanim nervnim vlaknima c. Na tonus mišića utiču: a.b. motorna ploča b. stalnost dužine i promena napona mišića 27. nervnog terminala i mišićnog vlakna c. aktivnost mišićnog vretena d. povećanje dužine i smanjenje napona mišića c. svi navedeni odgovori su tačni 33. tankim mijelinizovanim nervnim vlaknima b. svi navedeni odgovori su tačni 30. povećanje dužine i smanjenje napona mišića c. Skeletna mišićna vlakna su inervisana: a.

Kontrakcija i tonus glatkog mišića kontrolisani su: a. nervnim signalima b. završne motorne ploče d. Izvor kalcijuma neophodnog za kontrakciju skeletnog mišića je: a. Inervacija glatke muskulature se ostvaruje preko: a. intracelularna tečnost c. GABA 34. Glatki mišići se dele na: a. motornih jedinica c. sarkoplazmatski retikulum d. spore i brze d. hormonima c. mitohondrije 35. višejedinične i jednojedinične c. niskoenergetske i visokoenergetske 36. lokalnim faktorima d. autonomnog nervnog sistema b. bele i crvene b.d. svi navedeni odgovori su tačni 37. svi navedeni odgovori su tačni . ekstracelularna tečnost b.

FIZIOLOGIJA SRCA
1. Srce je mišićni organ koji se sastoji iz: a. 2 odvojene pulzirajuće pumpe b. 3 odvojene pulzirajuće pumpe c. 4 odvojene pulzirajuće pumpe d. nijedan od navedenih odgovora nije tačan 2. Pretkomore funkcionišu: a. isključivo kao rezervoari krvi b. kao pumpe i kao rezervoari krvi c. isključivo kao pumpe d. svi navedeni odgovori su tačni 3. Srčani mišić ima izgled: a. glatkog mišića i kontrahuje se na isti način b. poprečno-prugastog mišića i kontrahuje se na isti način c. poprečno-prugastog mišića ali mu je mehanizam kontrakcije drugačiji d. glatkog mišića ali mu je mehanizam kontrakcije drugačiji 4. Duže trajanje akcionog potencijala u srčanom u odnosu na skeletni mišić je posledica: a. postojanja diskusa intercalatusa u srčanom mišiću b. postojanja specijalizovanih sprovodnih ćelija u srcu c. nastajanja prebačenog potencijala tokom depolarizacije u srčanim mišićnim vlaknima d. postojanja plato faze akcionog potencijala u ćelijama srčanog mišića 5. Srčani ciklus predstavlja: a. period između zatvaranja A-V zalistaka i otvaranja semilunarnih zalistaka b. period punjenja komora krvlju c. period punjenja pretkomora krvlju d. period od početka jedne kontrakcije do početka sledeće kontrakcije srca 6. Srčani ciklus: a. je period od početka jedne kontrakcije komora do početka sledeće kontrakcije komora b. odgovara rastojanju između dva susedna R zupca na EKG traci c. je period koji obuhvata sistolu i dijastolu komora d. svi navedeni odgovori su tačni 7. End-dijastolni volumen predstavlja: a. najveću zapreminu krvi u komorama tokom srčanog ciklusa b. zapreminu krvi u komorama nakon sistole pretkomora c. zapreminu krvi u komorama na kraju dijastole komora d. svi navedeni odgovori su tačni 8. End-sistolni volumen predstavlja: a. zapreminu krvi koju komora izbaci tokom sistole b. zapreminu krvi koja ostaje u komori na kraju sistole c. zapreminu krvi koju komora primi tokom kontrakcije pretkomore d. zapreminu krvi koju komora primi tokom dijastaze

9. Zapremina krvi koju komore izbace tokom svake kontrakcije u cirkulaciju zove se: a. end-sistolni volumen b. end-dijastolni volumen c. minutni volumen d. udarni volumen 10. Udarni volumen predstavlja: a. period izbacivanja (ejekcionu fazu) b. razliku između end-dijastolnog i end-sistolnog volumena c. zapreminu krvi koja se ubaci u komoru tokom perioda brzog punjenja d. zapreminu krvi koju kontrakcija pretkomora ubaci u komoru 11. Ejekciona frakcija je: a. procenat end-dijastolnog volumena koji srce ispumpa za vreme jedne sistole b. procenat end-sistolnog volumena koji srce ispumpa za vreme jedne sistole c. procenat end-dijastolnog volumena koji srce ispumpa za vreme jedne dijastole d. procenat end-sistolnog volumena koji srce ispumpa za vreme jedne dijastole 12. Trikuspidalne valvule se nalaze: a. na desnom A-V ušću b. na levom A-V ušću c. na aortnom ušću d. na pulmonalnom ušću 13. Mitralne valvule se nalaze: a. na desnom A-V ušću b. na levom A-V ušću c. na aortnom ušću d. na pulmonalnom ušću 14. U semilunarne valvule spadaju: a. trikuspidalne i mitralne valvule b. trikuspidalne i valvule aorte c. mitralne i valvule plućne arterije d. valvule aorte i valvule plućne arterije 15. Osnovna uloga srčanih valvula je: a. regulacija dotoka krvi iz sistemske cirkulacije b. regulacija dotoka krvi iz plućne cirkulacije c. regulacija protoka krvi kroz koronarne krvne sudove d. regulacija protoka krvi kroz srčane šupljine 16. Srčane valvule: a. sprečavaju tok krvi iz komora u pretkomore tokom sistole komora b. sprečavaju vraćanje krvi iz aorte tokom dijastole leve komore c. sprečavaju vraćanje krvi iz plućne arterije tokom dijastole desne komore d. svi navedeni odgovori su tačni 17. Prvi srčani ton nastaje usled:

a. b. c. d.

otvaranje A-V valvula zatvaranja A-V valvula otvaranja semilunarnih valvula zatvaranja semilunarnih valvula

18. Drugi srčani ton nastaje usled: a. otvaranje A-V valvula b. zatvaranja A-V valvula c. otvaranja semilunarnih valvula d. zatvaranja semilunarnih valvula 19. Prvi srčani ton se vremenski podudara sa: a. sistolom pretkomora b. dijastolom pretkomora c. sistolom komora d. dijastolom komora 20. Drugi srčani ton se vremenski podudara sa: a. sistolom pretkomora b. dijastolom pretkomora c. sistolom komora d. dijastolom komora 21. Zatvaranje semilunarnih valvula aortnog ušća se stetoskopom najbolje čuje: a. u drugom međurebarnom prostoru desno uz sternum b. u drugom međurebarnom prostoru levo uz sternum c. u četvrtom međurebarnom prostoru uz sternum d. u petom međurebarnom prostoru na medioklavikularnoj liniji 22. Zatvaranje semilunarnih valvula pulmonalnog ušća se stetoskopom najbolje čuje: a. u drugom međurebarnom prostoru desno uz sternum b. u drugom međurebarnom prostoru levo uz sternum c. u četvrtom međurebarnom prostoru uz sternum d. u petom međurebarnom prostoru na medioklavikularnoj liniji 23. Zatvaranje mitralnih valvula se stetoskopom najbolje čuje: a. u drugom međurebarnom prostoru desno uz sternum b. u drugom međurebarnom prostoru levo uz sternum c. u četvrtom međurebarnom prostoru uz sternum d. u petom međurebarnom prostoru na medioklavikularnoj liniji 24. Zatvaranje trikuspidalnih valvula se stetoskopom najbolje čuje: a. u drugom međurebarnom prostoru desno uz sternum b. u drugom međurebarnom prostoru levo uz sternum c. u četvrtom međurebarnom prostoru uz sternum d. u petom međurebarnom prostoru na medioklavikularnoj liniji 25. Vrednost minutnog volumena odrasle osobe u fiziološkim uslovima iznosi: a. 2 do 3 l/min b. 4 do 6 l/min

Simpatička stimulacija srca: a. stvaranje ritmičkih impulsa b. pozitivan batmotropan i dromotropan efekat d. ne dozvoljavajući da se prevelika količina krvi nakuplja u venama" je definicija: a. Specijalizovani sprovodni sistem u srcu omogućava: a. acetilholin d. smanjenjem udarnog volumena i smanjenjem frekvence srčanog rada d. brzo provođenje impulsa kroz komore . Omovog zakona c. Frank-Starlingovog zakona d. Minutni volumen srca se može povećati: a. pozitivan inotropan efekat c. smanjenja frekvencije srčanog rada b. povećanje vrednosti arterijskog krvnog pritiska 31. acetilholin d. povećanjem udarnog volumena i povećanjem frekvence srčanog rada b. svi navedeni odgovori su tačni 29. povećanje frekvencije srčanog rada d. noradrenalin c. smanjenjem udarnog volumena i povećanjem frekvence srčanog rada c. uzrokuje povećanje snage kontrakcije srčanog mišića c. "Srce će. uzrokuje povećanje podražljivosti i sprovodljivosti u miokardu d. negativan hronotropan i inotropan efekat 30. serotonin 32. ispumpati svu krv koja u njega dođe. povećanjem udarnog volumena i smanjenjem frekvence srčanog rada 27.c. pozitivan hronotropan efekat b. 12 do 14 l/min 26. Rejnoldsovog pravila 28. adrenalin b. Poazejevog zakona b. 8 do 10 l/min d. Na završecima parasimpatičkih nerava u srcu se oslobađa: a. uzrokuje povećanje frekvencije srčanog rada b. brzo provođenje impulsa kroz pretkomore c. Parasimpatička stimulacija srca izaziva: a. noradrenalin c. serotonin 33. u fiziološkim granicama. Povećanje telesne temperature dovodi do: a. povećanja snage kontrakcije srca c. adrenalin b. Na završecima simpatičkih nerava u srcu se oslobađa: a.

Purkinjeova vlakna d. od 15 do 40 u minuti b. u septumskom zidu desne pretkomore b. A-V čvor se nalazi: a. plato faza i hiperpolarizacija b. Purkinjeovih vlakana d. Faza depolarizacije u ćelijama S-A čvora nastaje usled: a. A-V čvor i A-V snop c. Specijalizovani sprovodni sistem u srcu se sastoji od: a. plato faza. depolarizacija. od 60 do 100 u minuti d. A-V čvor i A-V snop c. samo ulaska jona natrijuma b. atrioventrikularnog čvora (A-V) i atrioventrikularnog (A-V) snopa c. svi navedeni odgovori su tačni 38.d. u septumskom zidu desne komore d. depolarizacija i hiperpolarizacija c. Sposobnost spontanog stvaranja impulsa imaju. se nalazi na zadnjem zidu desne pretkomore d. svi navedeni odgovori su tačni 34. svi navedeni odgovori su tačni 36. Sposobnost spontanog stvaranja impulsa sa najvećom frekvencom ima: a. od 40 do 60 u minuti c. ulaska jona natrijuma i kalcijuma 41. u septumskom zidu leve komore . repolarizacija i hiperpolarizacija 40. depolarizacija. sinoatrijalnog čvora (S-A) i internodusnih puteva b. Faze akcionog potencijala u ćelijama S-A čvora su: a. S-A čvor b. svi navedeni odgovori su tačni 35. preko 100 37. u septumskom zidu leve pretkomore c. Sinoatrijalni čvor generiše impulse sa frekvencijom: a. nijedan od navedenih odgovora nije tačan 39. je predvodnik srčanog ritma c. S-A čvor b. plato faza i repolarizacija d. Sinoatrijalni čvor: a. stvara impulse sa frekvencijom od 60 do 100 u minuti b. depolarizacija. samo ulaska jona kalijuma d.: a. samo ulaska jona kalcijuma c. Purkinjeova vlakna d.

svi navedeni odgovori su tačni 48. negativan batmotropan efekat d. negativan inotropan efekat c. Zadržavanje impulsa u A-V čvoru omogućava: a. U normalnim fiziološkim uslovima impuls kroz A-V snop prolazi: a. samo od komora ka pretkomorama b. dovoljno vremena pretkomorama da isprazne svoj sadržaj u komore b. u njemu dolazi do zastoja u provođenju impulsa c. 40-60 imp/min c. smanjuje frekvencu b. svi navedeni odgovori su tačni . povećava frekvencu b. povećava snagu srčane kontrakcije d. smanjuje snagu srčane kontrakcije d. svi navedeni odgovori su tačni 47. kad nisu stimulisana impulsima iz nekog drugog izvora. 15-40 imp/min b. u oba smera d. Purkinjeove ćelije odašilju impulse većom frekvencijom b. negativan hronotropan efekat b. se anatomski nalazi iza S-A čvora 46. Stimulacija nerva vagusa u srcu izaziva sledeće efekte: a. A-V nije predvodnik srčanog ritma jer: a. 60-100 imp/min d. bez zadržavanja 44. svi navedeni odgovori su tačni 43. šalju impulse frekvencom od: a. Pritisak na očne jabučice može da izazove sledeće efekte na srcu: a. Vlakna A-V čvora. S-A čvor odašilje impulse većom frekvencijom d.42. izmicanje komora je pojava da srce posle jake parasimpatičke stimulacije može da nastavi da pumpa krv ritmom: a. "Ventricular escape". povećava brzinu prenošenja impulsa u komore c. 40-60 imp/min c. kasniju kontrakciju komora u odnosu na pretkomore c. 15-40 imp/min b. Stimulacija simpatikusa u srcu izaziva sledeće efekte: a. preko 100 imp/min 45. samo od pretkomore ka komorama c. smanjuje brzinu prenošenja impulsa u komore c. 60-100 imp/min d. preko 100 imp/min 49. sinhronizovan rad srca d.

repolarizaciju pretkomora c. relaksacije komora 57. kontrakcije pretkomora b. T talas predstavlja: a. relaksacije komora 54. relaksacije komora 55. QRS kompleks predtavlja: a. depolarizaciju komora d. depolarizaciju pretkomora b. relaksacije pretkomora c. kontrakcije komora d. EKG (elektrokardiogram): a. depolarizaciju pretkomora b. je standardna dijagnostička procedura d. T talasa d. repolarizaciju komora 58. depolarizaciju komora d. T talas se javlja neposredno pre: a. Normalni elektrokardiogram se sastoji od: a. QRS kompleksa c. kontrakcije komora d. svi navedeni odgovori su tačni 52. depolarizaciju pretkomora b. repolarizaciju komora 56. se dobija pomoću elektrokardiografa c. repolarizaciju pretkomora c. predstavlja zapis električne aktivnosti srca na milimetarskoj hartiji b. relaksacije pretkomora c. P talas se javlja neposredno pre: a. relaksacije pretkomora c. kontrakcije pretkomora b. kontrakcije komora d. depolarizaciju komora d.50. P talasa b. repolarizaciju komora 53. svi navedeni odgovori su tačni 51. QRS kompleks se javlja neposredno pre: a. Repolarizacija pretkomora je na EKG-u predstavljena: . repolarizaciju pretkomora c. P talas predstavlja: a. kontrakcije pretkomora b.

pokrivena QRS kompleksom c. 20 kvadrata površine 1x1 mm2 62. trajanje od 0.1 mV b.04 s i voltažu od 0. trajanje jednog srčanog ciklusa podeli sa brojem 60 c. Frekvencija srca se na EKG traci određuje tako što se: a. broj 60 podeli sa trajanjem jednog srčanog ciklusa b. pojačanih unipolarnih odvoda b. vreme trajanja srčanog ciklusa podeli sa 0. Potpuni EKG zapis se dobija korišćenjem: a. Sinonim za periferne odvode je: a. d. 10 kvadrata površine 1x1 mm2 c. pokrivena T talasom 60.a.1 mV c.2 mV d. ima trajanje od oko 0.04 d. b. bipolarnih odvoda c. Sinonim za standardne odvode je: a. Period između jednog i narednog R zupca na EKG traci: a. 15 kvadrata površine 1x1 mm2 d. bipolarni odvodi c. predstavlja jedan srčani ciklus c. Najmanji podeljak na EKG traci (površine 1x1 mm2) ima: a. trajanje od 0. 5 kvadrata površine 1x1 mm2 b. odgovara periodu kontrakcije komora d. prekordijalni odvodi d. odmah iza P talasa b. pojačani unipolarni odvod b. odmah iza QRS kompleksa d. pojačani unipolarni odvodi b.04 s i voltažu od 0. c. prekordijalnih odvoda d.02 s i voltažu od 0.04 64. vreme trajanja srčanog ciklusa pomnoži sa 0. trajanje od 0.2 mV 61. svi navedeni odgovori su tačni 66. pojačani unipolarni i prekordijalni odvodi .02 s i voltažu od 0. P talasom QRS kompeksom T talasom nijedan od navedenih odgovora nije tačan 59. Između dve debele tamne linije na EKG traci se nalazi: a. periodu relaksacije komora 63. trajanje od 0.20 s u fiziološkim uslovima b. Repolarizacija pretkomora na EKG-u je: a. svi navedeni odgovori su tačni 65.

V međurebarni prostor na medioklavikularnoj liniji levo c. da registruju potencijale koji se šire u horizontalnoj ravni b. V međurebarni prostor na medioklavikularnoj liniji levo c. V međurebarni prostor na srednjoj aksilarnoj liniji levo 73. negativna na desnoj ruci a pozitivna na levoj ruci b. pozitivna na desnoj ruci a negativna na levoj ruci 70. negativna na desnoj ruci a pozitivna na levoj nozi d. V međurebarni prostor na srednjoj aksilarnoj liniji levo . V1 prekordijalni odvod se dobija kada se elektroda postavi u: a. da ih ima 6 kao i perifernih c. Za dobijanje II standardnog odvoda elektrode se postavljaju tako da je: a. negativna na levoj ruci a pozitivna na levoj nozi c. negativna na desnoj ruci a pozitivna na levoj ruci b. IV međurebarni prostor desno uz sternum b. samo pojačani unipolarni odvodi b. pozitivna na desnoj ruci a negativna na levoj ruci 69. negativna na desnoj ruci a pozitivna na levoj ruci b. su samo standardni odvodi 68.c. V međurebarni prostor na prednjoj aksilarnoj liniji levo d. Za dobijanje I standardnog odvoda elektrode se postavljaju tako da je: a. IV međurebarni prostor desno uz sternum b. pojačani unipolarni i bipolarni odvodi 67. negativna na levoj ruci a pozitivna na levoj nozi c. V međurebarni prostor na prednjoj aksilarnoj liniji levo d. negativna na levoj ruci a pozitivna na levoj nozi c. Za prekordijalne odvode je tačno: a. negativna na desnoj ruci a pozitivna na levoj nozi d. da se dobijaju postavljanjem elektroda na prednju stranu grudnog koša d. su odvodi sa ekstremiteta c. prekordijalni odvodi d. Za dobijanje III standardnog odvoda elektrode se postavljaju tako da je: a. odvodi sa prekordijuma d. svi navedeni odgovori su tačni 72. Periferni odvodi su: a. pozitivna na desnoj ruci a negativna na levoj ruci 71. V4 prekordijalni odvod se dobija kada se elektroda postavi u: a. negativna na desnoj ruci a pozitivna na levoj nozi d.

sistolnog 140 mmHg i dijastolnog 100 mmHg b. Najveću ukupnu površinu preseka od svih krvnih sudova imaju: a. transport hranljivih supstrata u tkiva b. Za normalan dijastolni pritisak se uzima vredenost ispod: a. 46% b. sistemsku i perifernu cirkulacija b. Od ukupnog volumena krvi na sistemsku cirkulaciju otpada: a. 48% d. arterije b. svi navedeni odgovori su tačni 2. arterije b. Pošto je pumpanje srca pulzatilno. sistemsku i plućnu cirkulaciju d. kapilari 4. Za normalan sistolni pritisak se uzima vredenost ispod: a. Ulogu rezervoara krvi imaju: a. 84% 5. 90 mmHg 8. 150 mmHg . otklanjanje štetnih produkata metabolizma c. 170 mmHg b. 100 mmHg d. plućnu i mali krvotok c. arterijski pritisak u fiziološkim uslovima oscilira između: a. 160 mmHg c. Cirkulacija je podeljena na: a. transport hormona d. 120 mmHg b. sistolnog 180 mmHg i dijastolnog 120 mmHg 7. svi navedeni odgovori su tačni 3. vene c. sistolnog 140 mmHg i dijastolnog 60 mmHg c. 64% c. sistolnog 180 mmHg i dijastolnog 80 mmHg d. vene c. venule 6. Uloga cirkulacije je: a. kapilari d.FIZIOLOGIJA CIRKULATORNOG SISTEMA 1. arteriole d. 110 mmHg c.

a dijastolni ispod 90 mmHg c. dijastolni pritisak između 105 mmHg i 115 mmHg d. sistolni pritisak između 120 mmHg i 140 mmHg. sistolni pritisak između 120 mmHg i 140 mmHg. dvostruko veći nego u sistemskoj cirkulaciji b. oko 3000 ml/min b. a dijastolni ispod 90 mmHg d. nekada veći. a dijastolni ispod 90 mmHg 13. O dijastolnoj hipertenziji govorimo kao o umerenoj kada je: a. dvostruko manji d. dijastolni pritisak između 90 mmHg i 105 mmHg c. sistolni pritisak između 100 mmHg i 120 mmHg. Prosečni protok krvi ili minutni volumen srca kod odraslog čoveka iznosi: a. dijastolni pritisak iznad 115 mm Hg 10. dijastolni pritisak između 105 mmHg i 115 mmHg d. dijastolni pritisak između 90 mmHg i 105 mmHg c. a dijastolni ispod 90 mmHg c. laminarno i turbulentno d. O dijastolnoj hipertenziji govorimo kao o teškoj kada je: a. a dijastolni ispod 90 mmHg d. oko 7000 ml/min d. a dijastolni ispod 90 mmHg b. nekada manji (u zavisnosti od potreba organizma) 15.d. jednak kao u sistemskoj cirkulaciji c. oko 9000 ml/min 16. sistolni pritisak između 140 mmHg i 160 mmHg. sistolni pritisak između 140 mmHg i 160 mmHg. O dijastolnoj hipertenziji govorimo kao o blagoj kada je: a. samo turbulentno c. preko 160 mmHg. dijastolni pritisak iznad 115mmHg 12. Ukupan protok krvi kroz pluća u minuti je: a. nijedan od navedenih odgovora nije tačan . dijastolni pritisak između 90 mmHg i 105 mmHg c. 140 mmHg 9. U normalnim fiziološkim uslovima krv kroz krvne sudove protiče: a. preko 160 mmHg. a dijastolni ispod 90 mmHg b. O sistolnoj hipertenziji govorimo kao o graničnoj kada je: a. sistolni pritisak između 100 mmHg i 120 mmHg. dijastolni pritisak između 80 mmHg i 90 mmHg b. dijastolni pritisak između 80 mmHg i 90 mmHg b. oko 5000 ml/min c. a dijastolni ispod 90 mmHg 14. dijastolni pritisak između 105 mmHg i 115 mmHg d. O sistolnoj hipertenziji govorimo kao o izolovanoj kada je: a. dijastolni pritisak između 80 mmHg i 90 mmHg b. dijastolni pritisak iznad 115mmHg 11. samo laminarno b.

samo sistolnog pritiska . 0. iste kao kod muškaraca 23. Normalne vrednosti hematokrita u žena su: a. indirektno auskultacionom metodom d.20 do 0.42 d. 0. 0. hematokrit d. 0. krvni pritisak d. Odnos uobličenih elemenata krvi prema celokupnoj zapremini krvi naziva se: a. niže nego u muškaraca b. 0. Poazejev broj c. slojevito kretanje krvi u krvnom sudu b. 0.46 d. kompliansa b.32 c. kapacitativnost c. svi navedeni odgovori su tačni 25. kretanje krvi u svim pravcima sa stvaranjem vrtloga c.40 do 0. impedanca 20. Normalne vrednosti hematokrita u žena su: a. specifično kretanje krvi u kapilarima 18.52 22.46 do 0. direktno b.17. Laminarni protok krvi je: a. indirektno palpacionom metodom c. slojevito kretanje krvi u krvnom sudu b.26 do 0. Merenje krvnog pritiska može biti: a. Pri merenju krvnog pritiska palpacionom metodom se može dobiti vrednost: a.36 do 0.50 do 0.20 do 0. Rejnoldsov broj b. dva puta više nego u muškaraca d. specifično kretanje krvi u kapilarima 19. zavistan od dužine krvnog suda d.25 b. Turbulentan protok krvi je: a. 0. Normalne vrednosti hematokrita u muškaraca su: a. 0. Sila kojom krv deluje na jedinicu površine krvnog suda naziva se: a.56 24. zavistan od dužine krvnog suda d. više nego u muškaraca c. kretanje krvi u svim pravcima sa stvaranjem vrtloga c.36 c. svi navedeni odgovori su tačni 21.26 b.30 do 0.

i sistolnog i dijastolnog pritiska d. kada je pritisak u povesci iznad arterijskog sistolnog pritiska b. nervna kontrola arterijskog krvnog pritiska b. samo sistolnog pritiska b. sistolni pritisak b. srednji arterijski pritisak c. samo parasimpatičkog nervnog sistema d. sistolni pritisak b. centralni venski pritisak 30. bubrežna kontrola arterijskog krvnog pritiska . Poslednji tonovi koji se putem stetoskopa čuju pri merenju krvnog pritiska predstavljaju: a. samo dijastolnog pritiska c. svi navedeni odgovori su tačni 32. se čuju Korotkovljevi tonovi d. samo simpatičkog nervnog sistema c. Pri merenju krvnog pritiska auskultacionom metodom se može dobiti vrednost: a. centralni venski pritisak 31. i sistolnog i dijastolnog pritiska d. slezina b. svi navedeni odgovori su tačni 28. humoralna kontrola arterijskog krvnog pritiska c. dijastolni pritisak d. velike abdominalne vene i venski potkožni pleksus d. Prvi tonovi koji se putem stetoskopa čuju pri merenju krvnog pritiska predstavljaju: a. ni sistolnog ni dijastolnog pritiska 27. dijastolni pritisak d. Nervna kontrola cirkulacije se ostvaruje preko: a. kada krv u krvnom sudu teče laminarno d. Pri merenju krvnog pritiska se: a. manžetna stavlja iznad prevoja lakta b. kada je pritisak u povesci padne ispod arterijskog sistolnog pritiska 29. stetoskop stavlja u kubitalni predeo c. simpatičkog i parasimpatičkog nervnog sistema 33. srednji arterijski pritisak c. bez obzira da li je poveska stavljena ili ne c. vegetativnog i autonomnog nervnog sistema b.b. jetra c. Najbrži mehanizam za kontrolu arterijskog krvnog pritiska je: a. ni sistolnog ni dijastolnog pritiska 26. samo dijastolnog pritiska c. Korotkovljevi tonovi se javljaju: a. Specifični rezervoari krvi u organizmu su: a.

nijedan od navedenih odgovora nije tačan . dugoročna d. Mehanizmi za brzu kontrolu pritiska obuhvataju: a. stres-relaksacija krvnih sudova c. pomak tečnosti kroz zidove kapilara u cirkulaciju i izvan nje d. svi navedeni odgovori su tačni 39.d. distalno od okluzije. vazokonstrikcijski mehanizam renin-angiotenzin b. hemoreceptorski mehanizam d. neposrednim načinom b. baroreceptorni mehanizam sa povratnom spregom b. hemoreceptora c. svi navedeni odgovori su tačni 36. srednjeročna c. kratkoročnu kontrolu arterijskog krvnog pritiska b. baroreceptora b. koronarna angioplastika c. ishemijska reakcija CNS-a c. dugoročnu kontrolu arterijskog krvnog pritiska d. svi navedeni odgovori su tačni 38. svi navedeni odgovori su tačni 35. Bubrežno-vodenosoni sistem spada u: a. Mehanizmi srednjoročne kontrole krvnog pritiska su: a. brza b. receptora niskog pritiska d. neposrednim i posrednim načinom d. humoralna i bubrežna kontrola arterijskog krvnog pritiska 34. Kontrola krvnog pritiska može biti: a. posrednim načinom c. Hirurški postupak koji podrazumeva umetanje komadića vene između aorte i dela koronarnog krvnog suda. srednjeročnu kontrolu arterijskog krvnog pritiska c. Pod normalnim uslovima najveći deo nervne kontrole krvnog pritiska postiže se pomoću refleksa koji polaze od: a. svi navedeni odgovori su tačni 40. autoregulacijom lokalnog protoka krvi 37. pacemaker b. je poznat pod nazivom: a. by-pass d. Minutni volumen srca može povećati arterijski pritisak: a.

Ukupan broj nefrona u oba bubrega iznosi približno: a. 5 600 ml/min 3. 1 200 ml/min d. TM=70kg) u fiziološkim uslovima je oko: a. manji broj slojeva i manju propustljivost od drugih kapilarnih membrana d.FIZIOLOGIJA BUBREGA I TELESNIH TEČNOSTI 1. veličine bubrežnog protoka i veličine glomerulske filtracije b. zapreminu tečnosti koja se filtrira u glomerulima jednog bubrega u jedinici vremena 4. manji broj slojeva i veću propustljivost od drugih kapilarnih membrana 6. Glomerularna membrana ima: a. isti broj slojeva i istu propustljivost kao i druge kapilarne membrane b. bazalne membrane c. svih navedenih struktura 5. smanjenom koncentraciom hlorida d. smanjenom koncentracijom slobodnih masnih kiselina c. koncentracije i koeficijenta rastvorljivosti supstance d. zapreminu tečnosti koja se filtrira u glomerulima jednog bubrega u jedinici vremena d. 20 000 c. Glomerularna membrana se satoji od: a. 2 000 000 2. veći broj slojeva i veću propustljivost od drugih kapilarnih membrana c. svi navedeni odgovori su tačni 7. 650 ml/min c. smanjenom koncentracijom proteina . smanjenom koncentracijom glukoze b. Propustljivost glomerulske membrane za neku supstancu zavisi od: a. manju molekulsku masu i negativan električni naboj d. deo minutnog volumena koji protiče kroz jedan bubreg u jedinici vremena b. deo minutnog volumena koji protiče kroz oba bubrega u jedinici vremena c. sloja epitelnih ćelija d. Protok krvi kroz oba bubrega (muškarac. 125 ml/min b. Sastav glomeruskog filtrata je sličan satavu plazme sa: a. 2 000 b. Glomerulska membrana je propustljivija za supstance koje imaju: a. veću molekulsku masu i negativan električni naboj b. veću molekulsku masu i pozitivan električni naboj 8. manju molekulsku masu i pozitivan električni naboj c. molekulske mase i električnog naboja supstance c. 200 000 d. Renalna frakcija predstavlja: a. endotelnog sloja kapilara b.

veličina glomerulske filtracije bubrega d. smanjenja tubulske sekrecije 16.5 ml/min/mmHg c. Filtracioni pritisak je: a. smanjenja tubulske sekrecije 17. 5 600 ml/min 10. 60 mmHg 12. smanjenja glomerulske filtracije c. veličina glomerulske filtracije bubrega c. 32 mmHg d. Macula densa je struktura koju čine specijalizovane epitelne ćelije: . smanjenja tubulske sekrecije 15. povećanja glomerulske filtracije b. srednji pritisak u glomerularnim kapilarima d. Veličina glomerulske filtracije iznosi: a. 1 200 ml/min d. pritisak koji se opire filtraciji 11. 650 ml/min c. povećanja glomerulske filtracije b. Vrednost filtracionog pritiska u glomerulima iznosi: a. povećanja glomerulske filtracije b. Konstrikcija aferentne arteriole dovodi do: a. 10 mmHg b.9. smanjenja glomerulske filtracije c. 1. Konstrikcija eferentne arteriole dovodi do: a. povećanja tubulske sekrecije d. 1 250 ml/min/mmHg 14. smanjenja glomerulske filtracije c. povećanja tubulske sekrecije d. veličina glomerulske filtracije u oba bubrega/mmHg b.25 ml/min/mmHg b. 18 mmHg c. srednji pritisak u glomerularnim kapilarima 13. 125 ml/min/mmHg d. 12. 125 ml/min b. Povećanje renalnog protoka krvi dovodi do: a. povećanja tubulske sekrecije d. Filtracioni koeficijent je: a. neto-pritisak koji omogućava istiskivanje tečnosti kroz glomerulsku membranu b. Filtracioni koeficijent iznosi: a. neto-pritisak koji omogućava istiskivanje tečnosti kroz glomerulsku membranu c.

distalnog tubula c. proste difuzije 23. svi navedeni odgovori su tačni 22. c. b. Reapsorpcija glukoze u proksimalnim tubulima bubrega se odvija procesom: a. primarnog aktivnog transporta b. je mesto stvaranja razređene mokraće u bubrezima c. Završni distalni tubul i kortikalni sabirni kanalić su: a. propustni za vodu i ureu u prisustvu ADH i aldosterona . sekundarnog aktivnog transporta c. proste difuzije 24. Granule jukstaglomerulskih ćelija sadrže: a. sekundarnog aktivnog transporta c. proksimalnog tubula distalnog tubula tankog segmenta Henleove petlje kortikalnog sabirnog kanalića 18. primarnog aktivnog transporta b. smanjenja glomerulske filtracije c. Macula densa: a. Reapsorpcija aminokiselina u proksimalnim tubulima bubrega se odvija procesom: a. proksimalnog tubula b. angiotenzin II 21. angiotenzinogen c. primarnog aktivnog transporta b. konstantno nepropustni za vodu i ureu b. tankog segmenta Henleove petlje d. sekundarnog aktivnog transporta c. je mesto gde se odigrava proces tubulske reapsorpcije 19. angiotenzin I d. Snažna simpatička stimulacija dovodi do: a. smanjenja renalnog protoka krvi b. Reapsorpcija proteina u proksimalnim tubulima bubrega se odvija procesom: a. pinocitoze 25. Jukstaglomerulske ćelije se nalaze u zidu: a. prestanka diureze d.a. renin b. aferentne i eferentne arteriole 20. olakšane difuzije d. učestvuje u regulaciji arterijskog krvnog pritiska b. je mesto gde se odigrava proces tubulske filtracije d. olakšane difuzije d. olakšane difuzije d. d.

klirens glukoze c. Aldosteron povećava reapsorpciju natrijuma iz: a. klirens inulina d. svi navedeni odgovori su tačni 28. završnih distalnih tubula i kortikalnih sabirnih cevi b. završnih distalnih tubula b.c. niti se reapsorbuje u tubulima b. svi navedeni odgovori su tačni 30. klirens manitola c. kiselu mokraću d. U nedostatku ADH bubrezi izlučuju: a. sve supstance koje se u tubulima transportuju prostom difuzijom 27. ADH povećava reapsorpciju vode iz: a. razređenu mokrću b. propustni samo za ureu u prisustvu aldosterona 26. medularnih sabirnih cevi d. Kao mera veličine protoka plazme kroz bubrege se koristi: a. alkalnu mokraću 31. kortikalnih sabirnih cevi c. U prisustvu velike koncentracije ADH bubrezi izlučuju: a. filtrira u glomerulima i reasorbuje u tubulima primarnim aktivnim transportom d. proksimalnh tubula c. sve supstance koje se filtriraju u glomerulu b. Za merenje veličine glomerulske filtracije se može koristiti klirens bilo koja supstance koja se: a. koncentrovanu mokraću c. filtrira u glomerulima i ne sekretuje se. sve supstance koje se u tubulima transportuju pomoću nosača d. svi navedeni odgovori su tačni 33. propustni samo za vodu u prisustvu ADH d. filtrira u glomerulima i ne sekretuje se u tubulima c. Transportni maksimum tubula se utvrđuje za: a. filtrira u glomerulima i reasorbuje u tubulima sekundarnim aktivnim transportom 29. alkalnu mokraću 32. koncentrovanu mokraću c. Kao mera veličine glomeruske filtracije se koristi: a. sve supstance koje se u tubulima transportuju aktivnim transportom c. klirens paraaminohipurne kiseline b. Henleove petlje . razređenu mokrću b. klirens inulina d. klirens paraaminohipurne kiseline b. kiselu mokraću d.

proksimalnh tubula c. Proteinski puferski sistem: a. 1500ml d. 4. Ukupna količina vode u osobe telesne mase od 70kg normalno iznosi oko: a. fosfatni puferski sistem c. 50 litara 39. 20 litara b. 700-800ml d. svi navedeni odgovori su tačni 37. proteinski puferski sistem d. svi navedeni odgovori su tačni 36. 500ml b. predstavlja glavni intracelularni puferski sistem c. 3. Normalni dnevni unos vode je oko: a.5 b.5 c. 1000ml c.5 38. 6. U telesnim tečnostima funkcioniše: a. Prosečan dnevni gubitak vode difuzijom kroz kožu (u umerenim klimatskim uslovima sa malom fizičkom aktivnošću) iznosi: a. 5.d. manje od 100ml b. završnih distalnih tubula i kortikalnih sabirnih cevi b. manje od 100ml b. svi navedeni odgovori su tačni 34. Prosečan dnevni gubitak vode evaporacijom iz respiratornog trakta (u umerenim klimatskim uslovima sa malom fizičkom aktivnošću i umerenom vlažnošću vazduha) iznosi: a. Henleove petlje d. se uglavnom nalazi unutar ćelija b. svi navedeni odgovori su tačni 35. bikarbonatni puferski sistem b. 30 litara c. 300-400ml c. 700-800ml . je najsnažniji puferski sistem u organizmu d. više od 1000ml 41. 300-400ml c. Aldosteron povećava sekreciju kalijuma iz: a. 2000ml 40. 40 litara d. Donja granica pH mokraće je: a.5 d.

30l pripada ekstracelularnoj. svi navedeni odgovori su tačni 43. 30%:70% u korist ekstracelularne tečnosti d. a 10l intracelularnoj tečnosti 44. porastom spoljne temperature b.d. 25l pripada intracelularnoj. 30l pripada ekstracelularnoj. svi navedeni odgovori su tačni . tokom fizičke aktivnosti c. Jedan osmol je: a. 40%:60% u korist ekstracelularne tečnosti 45. jedan gram-mol difuzibilne i nejonizujuće supstance c. a 10l intracelularnoj tečnosti c. Gubitak vode se povećava: a. 30%:70% u korist intracelularne tečnosti b. 40%:60% u korist intracelularne tečnosti c. 25l pripada ekstracelularnoj. više od 1000ml 42. jedan gram-mol nedifuzibilne i jonizujuće supstance d. koncentracije b. Ukupna zapremina vode u organizmu od 40 litara je raspodeljena tako da se: a. Osmotski efekat neke supstance zavisi od njene: a. Prosečan zapreminski odnos ekstracelularne i intracelularne tečnosti u krvi iznosi: a. ubrzanim disanjem i povećanjem telesne temperature d. a 15l intracelularnoj tečnosti b. a 15l ekstracelularnoj tečnosti d. broja čestica d. jedan gram-mol difuzibilne i jonizujuće supstance b. difuzibilnosti c. jedan gram-mol nedifuzibilne i nejonizujuće supstance 46.

svi navedeni odgovori su tačni 6. svi navedeni odgovori su tačni 5. kostnoj srži c. 5x1015/l krvi 3. slezini i limfnim čvorovima d. Eritrociti se stvaraju u kostnoj srži dugih kostiju: a. Eritrociti se tokom intrauterinog života stvaraju u: a. transportu kiseonika od pluća do tkiva b. 1.FIZIOLOGIJA KRVI 1. 1500/l krvi 4. Koncentracija hemoglobina kod čoveka prosečno iznosi: a. Svi korpuskularni elementi krvi: a. nastaju od pluripotentne matične ćelije hematopoeze c. tokom čitavog života 8. svi navedeni odgovori su tačni 2. 5x106/l krvi b. 5x1012/l krvi d. Eritrociti se kod novorođenčeta stvaraju u: a. 150g/l krvi d. Eritrociti se stvaraju u kostnoj srži membranoznih kostiju: a. čitavim tokom intrauterinog života b. slezini i limfnim čvorovima d. 15g/l krvi c. se formiraju pod uticajem faktora rasta i diferencijacije d. kostnoj srži c. do 20 godina života d. jetri b. transportu ugljendioksida od tkiva di pluća c. regulaciji acido-bazne ravnoteže d. vode poreklo iz kostne srži b. svi navedeni odgovori su tačni . čitavim tokom intrauterinog života b. Eritrociti imaju ulogu u: a. 5x109/l krvi c.5g/l krvi b. do 20 godina života d. do navršene prve godine života c. tokom čitavog života 7. do navršene prve godine života c. jetri b. Koncentracija eritrocita kod čoveka prosečno iznosi: a.

5 dana c. retikulocit. oko 120 dana 12. proeritroblast b. retikulocit. retikulocit b. Stvaranje eritrocita se povećava: a. proeritroblast. slezini i limfnim čvorovima 15. eritrocit 10. Prva ćelija crvene loze koja se pojavljuje u perifernoj krvi je: a. 30% 13. retikulocit d. Povećanje broja eritrocita u perifernoj krvi pod dejstvom eritropoetina se uočava nakon: a. 5 meseci 16. bazofilni eritroblast c. 10% c. polihromatofilni i ortohromatski eritroblast. Razvojne forme eritrocita su: a. Životni vek eritrocite u perifernoj cirkulaciji je: a. u uslovima hipoksija b. bazofilni eritroblast. jetri d. 5 nedelja d. Eritropoetin se najvećim delom stvara u: a. 10-12 sati c. kostnoj srži b. bubrezima c. eritrocit . 1-2 sata b. 1-2 dana d. bazofilni eritroblast. polihromatofilni i ortohromatski eritroblast. 1-2 dana d. polihromatofilni i ortohromatski eritroblast. Procentualno učešće retikulocita u ukupnom broju ćelija crvene loze u perifernoj krvi normalno iznosi oko: a. 1% b. Životni vek retikulocita u perifernoj cirkulaciji je: a. 5 sati b. oko 120 dana 11. proeritroblast. eritrocit c. pod dejstvom eritropoetina d.9. 1-2 sata b. 10-12 sati c. na veoma velikim nadmorskim visinama c. bazofilni eritroblast. 20% d. svi navedeni odgovori su tačni 14. polihromatofilni i ortohromatski eritroblast. eritrocit d.

Kiseonik se u hemoglobinu nalazi: a. dva alfa i jedan beta lanac d. zapreminski odnos uobličenih elemenata krvi i plazme d. zapreminski odnos uobličenih elemenata krvi i seruma 18. feritin 24. četiri prostetičke grupe (hem) i četiri polipeptidna lanca d. dva alfa i dva beta lanca 20. zapreminski odnos uobličenih elemenata krvi prema ukupnom volumenu krvi b. Folna kiselina je neophodna za: a. jedan alfa i dva beta lanca c. U tkivima se gvožđe skladišti u obliku: a. četiri prostetičke grupe (hem) i jednog polipeptidnog lanca 19. svi navedeni odgovori su tačni 23. Hemoglobin A sadrži: a. sazrevanje eritrocita c. jedan alfa i jedan beta lanac b. Razgradnja eritrocita se dešava u: a. sazrevanje eritrocita c. Molekul hemoglobina se sastoji od: a. Vitamin B12 je neophodan za: a. svi navedeni odgovori su tačni 22. sintezu hemoglobina b. resorpciju gvožđa iz digestivnog trakta d. apoferitin d. apoferitina d. transferina c. u jonskom stanju vezan za polipeptidni lanac b. Hematokrit predstavlja: a. resorpciju gvožđa iz digestivnog trakta d. apotransferina b. zapreminski odnos eritrocita i leukocita u krvi c. jedne prostetičke grupe (hem) i četiri polipeptidna lanca c. feritina 25. transferin c. U krvnoj plazmi gvožđe se vezuje za: a. u molekulskom obliku vezan za polipeptidni lanac d. u jonskom stanju vezan za hem c. u molekulskom obliku vezan za hem 21. apotransferin b. sintezu hemoglobina b. jedne prostetičke grupe (hem) i jednog polipeptidnog lanca b.17. kostnoj srži .

4% ukupnog broja leukocita b. Apsolutna leukocitna formula predstavlja: a. 2.3% ukupnog broja leukocita c. 0. jetri d. 4-1015/l krvi 27. 5. U fiziološkim uslovima neutrofilni granulociti prosečno čine oko: a. međusobni brojni odnos pojedinih vrsta leukocita c.3% ukupnog broja leukocita c. 2. 5.4% ukupnog broja leukocita b. 5. 62% ukupnog broja leukocita 31.b. U fiziološkim uslovima monociti prosečno čine oko: a. slezini c. U fiziološkim uslovima eozinofilni granulociti prosečno čine oko: a.3% ukupnog broja leukocita d.4% ukupnog broja leukocita b. 62% ukupnog broja leukocita 30. ukupan broj pojedinih vrsta leukocita u jedinici zapremine krvne plazme (l) d. međusobni brojni odnos pojedinih vrsta leukocita u jedinici zapremine krvne plazme (l) 29.4% ukupnog broja leukocita b. međusobni brojni odnos pojedinih vrsta leukocita c.3% ukupnog broja leukocita d.3% ukupnog broja leukocita c.3% ukupnog broja leukocita d. 2. bubrezima 26. međusobni brojni odnos pojedinih vrsta leukocita u jedinici zapremine krvne plazme (l) 28. Relativna leukocitna formula predstavlja: a. U fiziološkim uslovima bazofilni granulociti prosečno čine oko: a. ukupan broj pojedinih vrsta leukocita u jedinici zapremine krvi (l) b. U fiziološkim uslovima limfociti prosečno čine oko: a. 0. 4-10x106/l krvi b.3% ukupnog broja leukocita c. 0. 0. Koncentracija leukocita kod čoveka prosečno iznosi: a. ukupan broj pojedinih vrsta leukocita u jedinici zapremine krvne plazme (l) d.3% ukupnog broja leukocita d. 4-1012/l krvi d. 5. 0. 2.3% ukupnog broja leukocita c.4% ukupnog broja leukocita b. 30% ukupnog broja leukocita 33.3% ukupnog broja leukocita . 5. 62% ukupnog broja leukocita 32. 2. 4-109/l krvi c. ukupan broj pojedinih vrsta leukocita u jedinici zapremine krvi (l) b.

imaju anti B aglutinine c. 30% ukupnog broja leukocita 34. svi navedeni odgovori su tačni 36. odbrana od parazitarnih infekcija c. imaju anti A i anti B aglutinine d. Osnovna uloga bazofilnih granulocita: a. oslobađanje histamina i heparina d. odbrana od parazitarnih infekcija c. imaju anti A aglutinine b. oslobađanje histamina i heparina d. nemaju aglutinine 40. imaju anti A i anti B aglutinine d. imaju anti A aglutinine b. Osnovna uloga eozinofilnih granulocita: a. odbrana od parazitarnih infekcija c. imaju anti A aglutinine b. svi navedeni odgovori su tačni 35. imaju anti A i anti B aglutinine d. Osnovna uloga neutrofilnih granulocita: a. nemaju aglutinine 39. svi navedeni odgovori su tačni 37. imaju anti B aglutinine c. imaju anti A aglutinine b. Osobe krvne grupe AB: a. odbrana od parazitarnih infekcija c. Osobe krvne grupe B: a. oslobađanje histamina i heparina d. Osobe krvne grupe A: a. fagocitoza mikroorganizama b. fagocitoza mikroorganizama b. fagocitoza mikroorganizama b. Osobe krvne grupe O: a. Osnovna uloga monocita i makrofaga: a. nemaju aglutinine 41. oslobađanje histamina i heparina d. imaju anti B aglutinine c. fagocitoza mikroorganizama b. nemaju aglutinine . imaju anti B aglutinine c. svi navedeni odgovori su tačni 38.d. imaju anti A i anti B aglutinine d.

imaju A aglutinogen b. ponovljenog kontakta Rh negativne majke sa Rh pozitivnim plodom d. u toku intrauterinog života b. primarnog kontakta Rh pozitivne majke sa Rh negativnim plodom c. ponovljenog kontakta Rh pozitivne majke sa Rh negativnim plodom 50. E antigen d. nemaju funkcionalne aglutinogene 43. Osobe krvne grupe A na membrani eritrocita: a. nakon kontakta sa nekompatibilnom krvnom grupom Rh sistema 49. D antigen c. imaju B aglutinogen c. u pubertetu d.42. Koncentracija trombocita kod čoveka prosečno iznosi: . C antigen b. nemaju funkcionalne aglutinogene 46. imaju A aglutinogen b. Aglutinini u ABO krvno-grupnom sistemu nastaju: a. u toku intrauterinog života b. u prvim mesecima života c. Hemolitička anemija novorođenčeta koja se javlja kod Rh inkopatibilije nastaje kada dođe do: a. imaju A i B aglutinogene d. Osobe krvne grupe O na membrani eritrocita: a. imaju B aglutinogen c. c antigen 48. Osobe krvne grupe B na membrani eritrocita: a. imaju A i B aglutinogene d. Osobe krvne grupe AB na membrani eritrocita: a. primarnog kontakta Rh negativne majke sa Rh pozitivnim plodom b. u prvim mesecima života c. imaju A i B aglutinogene d. u pubertetu d. imaju B aglutinogen c. imaju A i B aglutinogene d. Aglutinini u Rh krvno-grupnom sistemu nastaju: a. nakon kontakta sa nekompatibilnom krvnom grupom ABO sistema 47. nemaju funkcionalne aglutinogene 44. imaju B aglutinogen c. imaju A aglutinogen b. Najšire rasprostranjen antigen Rh-sistema na membrani eritrocita je: a. imaju A aglutinogen b. nemaju funkcionalne aglutinogene 45.

od momenta dodavanja tkivnog tromboplastina i Na+ citratnoj plazmi do stvaranja krvnog ugruška u epruveti . d. b. heparin c. svi navedeni odgovori su tačni 52. od momenta vađenja krvi do stvaranja trombocitnog čepa c. citrata c. Koagulaciju krvi izvan krvnog suda je moguće sprečiti dodavanjem: a. oksalata d. od momenta dodavanja tkivnog tromboplastina i Ca2+ citratnoj plazmi do stvaranja krvnog ugruška u epruveti d. stvaranje trombocitnog čepa c. U intravaskularne antikoagulanse ubrajamo: a. U hemostazu ubrajamo: a. od momenta vađenja krvi do stvaranja trombocitnog čepa c. od momenta vađenja krvi do stvaranja krvnog ugruška u epruveti b. od momenta dodavanja tkivnog tromboplastina i Ca2+ citratnoj plazmi do stvaranja krvnog ugruška u epruveti d. Protrombinsko vreme se meri kao vreme koje protekne: a. heparina b. od momenta dodavanja tkivnog tromboplastina i Na+ citratnoj plazmi do stvaranja krvnog ugruška u epruveti 55.a. konstrikciju krvnog suda b. alfa-2-makroglobulin d. Vreme koagulacije se meri kao vreme koje protekne: a. od momenta vađenja krvi do stvaranja krvnog ugruška u epruveti b. c. svi navedeni odgovori su tačni 54. 150-400x106/l krvi 150-400x109/l krvi 150-400x1012/l krvi 150-400x1015/l krvi 51. antitrombin III b. svi navedeni odgovori su tačni 53. koagulaciju krvi d.

–5cmH2O c. mm. 1cmH2O d. povećanje pritiska u pleuralnom prostoru 2. –10cmH2O 7. – 2. Vrednost pleuralnog pritiska na kraju ekspirijuma iznosi: a. Pomoćnu inspiratornu muskulaturu čini: a. – 7.5cmH2O d. Inspiratornu muskulaturu čini: a. serrati anteriores i mm. scaleni b. mm. intercostales interni b. –1cmH2O b. intercostales externi b. 5cmH2O . mm. recti abdominis d. sternocleidomastoidei c. 1cmH2O d. mm. scaleni 5. Ekspiratornu muskulaturu čini: a. dijafragma c.5cmH2O b.5cmH2O d. –5cmH2O c. povećanje A-P dijametra grudne duplje d. mm. mm. Vrednost alveolarnog pritiska u toku ekspirijuma iznosi: a. -5cmH2O c. intercostales externi i mm. recti abdominis d. Vrednost alveolarnog pritiska u toku inspirijuma iznosi: a.5cmH2O b. svi navedeni odgovori su tačni 3.FIZIOLOGIJA RESPIRATORNOG SISTEMA 1. –10cmH2O 6. Kontrakcija dijafragme omogućava: a. mm. mm. intercostales interni i mm. -1cmH2O b. sternocleidomastoidei c. svi navedeni odgovori su tačni 4. – 2. povećanje vertikalnog dijametra grudne duplje b. početak ekspirijuma c. serrati anteriores i mm. mm. scaleni d. 5cmH2O 8. Vrednost pleuralnog pritiska na kraju inspirijuma iznosi: a. – 7. –5cmH2O c.

joni kalcijuma d. 1100ml c. povećanje površinske napetosti u alveolama c. 500ml b. Osnovna uloga surfaktanta je: a. apoproteini c. volumen vazduha koji se udahne posle maksimalne ekspiracije c. 3000ml . 1100ml c. Prosečna vrednost rezidualnog volumena (RV) kod odraslog muškarca iznosi oko: a. Prosečna vrednost inspiratornog rezervnog volumena (IRV) kod odraslog muškarca iznosi oko: a. smanjenje komplijanse pluća 12. volumen vazduha koji postoji u plućima posle maksimalne inspiracije 13. svi navedeni odgovori su tačni 11. 500ml b. smanjenje površinske napetosti u alveolama b. U sastavu surfaktanta se nalaze: a. 1100ml c. 1200ml d. 1200ml d. 3000ml 16. 1200ml d. Prosečna vrednost disajnog volumena (VT) kod odraslog muškarca iznosi oko: a. teži da kolabira alveole c. teži da dilatira alveole b. Površinska napetost u alveolama: a. 500ml b.9. 1200ml d. 1100ml c. fosfolipidi b. Prosečna vrednost ekspiratornog rezervnog volumena (ERV) kod odraslog muškarca iznosi oko: a. Disajni volumen je: a. 3000ml 15. volumen vazduha koji se udahne ili izdahne prilikom svake normalne respiracije b. smanjuje alveolarni pritisak d. 3000ml 14. smanjenje komplijanse zida grudnog koša d. 500ml b. volumen vazduha koji se izdahne posle maksimalne inspiracije d. povećava površinu respiratorne membrane 10.

3500ml c. Prosečna vrednost inspiratornog kapaciteta (IC) kod odraslog muškarca iznosi oko: a. 12l/min 24. 4600ml d. 3500ml c. 5800ml 21. 3500ml c. direktno proporcionalan frekvenciji disanja a obrnuto proporcionalan disajnom volumenu d. 4600ml d. ispunjava disajne puteve c. 2300ml b.17. 3500ml c. ispunjava nefunkcionalne alveole d. Prosečna vrednost funkcionalnog rezidualnog kapaciteta (FRC) kod odraslog muškarca iznosi oko: a. 5800ml 19. 5800ml 18. ne dopire do područja u kojima se vrši razmena gasova b. 4600ml d. zapreminu vazduha koja svakoga minuta prolazi kroz respiratornu membranu 22. zapreminu vazduha koja svakog minuta dospe u alveole b. 5800ml 20. zapreminu vazduha koja se svakoga minuta razmeni u plućima d. Minutni volumen disanja je: a. 2300ml b. svi navedeni odgovori su tačni . 6l/min c. direktno proporcionalan disajnom volumenu i frekvenciji disanja b. 9l/min d. Prosečna vrednost vitalnog kapaciteta (VC) kod odraslog muškarca iznosi oko: a. 4600ml d. direktno proporcionalan disajnom volumenu a obrnuto proporcionalan frekvenciji disanja c. obrnuto proporcionalan disajnom volumenu i frekvenciji disanja 23. 2300ml b. Prosečna vrednost totalnog plućnog kapaciteta (TLC) kod odraslog muškarca iznosi oko: a. 2300ml b. Mrtvi prostor predstavlja deo vazduha koji: a. Minutni volumen disanja predstavlja: a. zapreminu vazduha koja svakog minuta dospe u respiratorni trakt c. Prosečna vrednost minutnog volumena disanja kod odraslog muškarca iznosi oko: a. 3l/min b.

Parcijalni pritisak ugljen-dioksida u arterijskoj krvi sistemske cirkulacije je: a. Parcijalni pritisak ugljen-dioksida u venskoj krvi sistemske cirkulacije je: a. 159mmHg (20. Parcijalni pritisak kiseonika u venskoj krvi sistemske cirkulacije je: a. 3. Parcijalni pritisak ugljen-dioksida u atmosferskom vazduhu (na nivou mora) iznosi: a. 40mmHg c.5%) c.84%) d. 597mmHg (78. 104mmHg 30. 23mmHg b.3mmHg (0. Parcijalni pritisak kiseonika u arterijskoj krvi sistemske cirkulacije je: a.62%) 29.7mmHg (0.5%) c. Parcijalni pritisak kiseonika u atmosferskom vazduhu (na nivou mora) iznosi: a. 46mmHg d. 40mmHg b. 95mmHg d. 45mmHg c. 0.25. 95mmHg 32. Udeo kiseonika koji se u fiziološkim uslovima transportuje iz pluća u tkiva u obliku oksihemoglobina je: . 50ml b. 40mmHg c. 150ml c. 23mmHg b.04%) b. 597mmHg (78. 95mmHg d. 159mmHg (20. U pluća dotiče: a. 95mmHg 33. neoksigenisana krv putem plućnih arterija i oksigenisana krv putem bronhijalnih arterija d. 40mmHg b. 350ml 26.04%) b. 45mmHg c. 104mmHg 31. Volumen mrtvog prostora kod odraslog muškarca normalno iznosi oko: a. 250ml d. 46mmHg d.7mmHg (0.84%) d.3mmHg (0.62%) 28. oksigenisana krv putem plućnih arterija i neoksigenisana krv putem bronhijalnih arterija c. 3. neoksigenisana krv putem plućnih arterija i neoksigenisana krv putem bronhijalnih arterija 27. oksigenisana krv putem plućnih arterija i oksigenisana krv putem bronhijalnih arterija b. 0.

7% b. d.3% b. 7% c. Udeo kiseonika koji se u fiziološkim uslovima transportuje iz pluća u tkiva rastvoren u vodi plazme i ćelija krvi je oko: a. 95% c. 20ml kiseonika c. 99% 36. Udeo CO2 koji se u fiziološkim uslovima transportuje iz tkiva u pluća u obliku karbaminohemoglobina je: a. b. Pri maksimalnoj saturaciji hemoglobina jedan litar krvi u fiziološkim uslovima može vezati oko: a. 30% 35. 7% c. c. 5-10% c. 2ml kiseonika b. Saturacija hemoglobina kiseonikom u arterijskoj krvi sistemske cirkulacije je: a. 0. 75% b. 0. 70% 39. Udeo CO2 koji se u fiziološkim uslovima transportuje iz tkiva u pluća rastvoren u vodi plazme i ćelija krvi je oko: a.a. 3% c. 0.7% b. 0. 15-25% d. 97% d. 2000ml kiseonika 38. 75-95% 40. Udeo CO2 koji se u fiziološkim uslovima transportuje iz tkiva u pluća u obliku bikarbonatnog jona je oko: a. 200ml kiseonika d. 17% d. Saturacija hemoglobina kiseonikom u venskoj krvi sistemske cirkulacije je: a. 17% .5-1% b. 75% 95% 97% 99% 34. 97% d. 95% c. 99% 37. 75% b. 13% d.

CO2 b. pneumotaksički centar d.4 c. H+ d.04 d. manja od pH venske krvi za 0. vodu 46. Periferni hemoreceptori se nalaze u: a. H+ c. HCO3d. aortnim telašcima c.4 42. Propustnost krvno-moždane i krvno-likvorske barijere je najveća za: a. vodu 45. drugim arterijama grudne i trbušne duplje d. Najsnažniji stimulus za za hemosenzitivno područje respiratornog centra predstavlja sistemska (periferna) koncentracija: a. H+ d. HCO344. svi navedeni odgovori su tačni 43. pH vrednost arterijske krvi u sistemskoj cirkulaciji je: a. veća od pH venske krvi za 0. jak i dugotrajan b. svi navedeni odgovori su tačni . 70% 41. slab i dugotrajan d. Efekat povećanja PCO2 u sistemskoj cirkulaciji na respiratorni centar je: a. H+ d. CO2 47. O2 c. karotidnim telašcima b. O2 b. O2 c.04 b. Respiratorni centar čine: a. jak i kratkotrajan c. Primarni stimulus za hemosenzitivno područje respiratornog centra predstavlja: a. slab i kratkotrajan 48. manja od pH venske krvi za 0. dorzalna grupa respiratornih neurona b. O2 c. Krvno-moždana i krvno-likvorska barijera su najmanje propustne za: a. ventralna grupa respiratornih neurona c. CO2 b.d. CO2 b. veća od pH venske krvi za 0.

O2 c. H+ d. HCO3- . Osnovna uloga perifernih hemoreceptora je detekcija koncentracije: a.49. CO2 b.

U motorne funkcije CNS-a spada kontrola: a. mehanoreceptori b. Neurotransmiter predstavlja supstancu koja: a. i hemijske i električne sinapse d. Većina aktivnosti CNS-a inicirana je senzornim doživljajima koji potiču iz: vizuelnih receptora auditivnih receptora taktilnih receptora svi navedeni odgovori su tačni 2. sekrecije egzokrinih i endokrinih žlezdi u mnogim delovima tela d. hemijske sinapse b. obavlja sve navedene funkcije 7. postsinaptičkog neurona d. d. se sintetiše u mozgu ali deluje na udaljeni organ c. U senzorne receptore spadaju: a. elektromagnetski receptori i hemoreceptori d. Sinapsa je u centralnom nervnom sistemu izgrađena od: a. svi navedeni odgovori su tačni 3. presinaptičkog neurona b. ni hemijske ni električne sinapse 5. i iz presinaptičkih i iz postsinaptičkih završetaka neurona d. svi navedeni odgovori su tačni . ima ključnu ulogu u prenošenju signala u električnim sinapsama d. električne sinapse c. postsinaptičkih završetaka neurona c. presinaptičkih završetaka neurona b. svi navedeni odgovori su tačni 4. svi navedeni odgovori su tačni 6. nijedan od ponuđenih odgovora nije tačan 8. Sinapsa je u centralnom nervnom sistemu izgrađena od: a.FIZIOLOGIJA NERVNOG SISTEMA 1. Neurotransmiteri se oslobađaju iz: a. kontrakcije skeletnih mišića b. c. postsinaptičkog neurona d. presinaptičkog neurona b. kontrakcije glatkih mišića u unutrašnjim organima c. prenosi signal kroz hemijsku sinapsu b. U centralnom nervnom sistemu postoje: a. b. sinaptičke pukotine c. termoreceptori i nocioceptori c. a. sinaptičke pukotine c.

U somatska čula spadaju: a. grupe B nervnih vlakana c. bol b.delta) postoje u okviru: a. njihovog dijametra b.gama. svih navedeni odgovori su tačni 13. postojanja ili nepostojanja mijelinskog omotača d. svetlost u retini oka b. podjednako osetljiv za sve vrste senzornih draži b.beta. promene u temperaturi c. brzine sprovodjenja impulsa c. veoma osetljiv na onu vrstu draži za koju je stvoren d. grupe A nervnih vlakana b. svi navedeni odgovori su tačni 14. čulo boli i termoreceptivna čula b. Podgrupe nervnih vlakana (alfa. sva navedena čula 16. miris u nosu c. grupe C nervnih vlakana d. sve tri grupe nervnih vlakana 15. ni za jednu od navedenih senzacija 12. Nocioceptori otkrivaju: a. promene u temperaturi d. Svaki tip senzornih receptora je: a. Hemoreceptori otkrivaju: a. Sva nervna vlakna se dele u tri grupe (A. čulo dodira i čulo položaja 17. nivo kiseonika u arterijskoj krvi d. mehanoreceptivna čula b.B. čulo vida i čulo sluha d. termoreceptivna čula c. jedino osetljiv na onu vrstu draži za koju je stvoren c. svi navedeni odgovori su tačni 11. U taktilne senzacije spada: . ukus u ustima b. U mehanoreceptivna somatska čula spadaju: a. čulo bola d.C) u zavisnosti od: a. oštećenje tkiva 10. dodir d. čulo ukusa i čulo mirisa c. Nocioceptori su receptori za: a.9. ukus u ustima c.

a. tri posebna sloja neurona b. postoje dva senzorna puta c. Pod taktilnim receptorima podrazumevamo: a. svi navedeni odgovori su tačni 19. Pačinijeva telačca i Rufinijeve završne organe d. samo receptore za toplo b. Pačinijeva telašca i Rufinijeve završne organe d. postoji jedan senzorni put b. nikada nije po tipu udaljenog bola d. c. nijedna od navedenih tvrdnji nije tačna 25. četiri posebna sloja neurona c. postoje četiri senzorna puta 20. Receptori za bol. Za prenos somatskih signala u CNS: a. Termičke senzacije aktiviraju: a. Majsnerova telašca i Merkelove diskove c. slobodni nervni završeci b. Somatosenzorna kora sadrži: a. neke slobodne nervne završetke b. Jako blizak pojam. Somatska senzorna kora: a. postoje tri senzorna puta d. 7. spori bol c. leži u parijetalnom delu veliko-moždane kore d. u koži i drugim tkivima su: a. 3. Za bol koji dolazi iz unutrašnjih organa. brzi bol b. šest posebnih slojeva neurona 22. receptore za toplo i hladno . 2. 40 c. b. svi navedeni odgovori su tačni 21. se veoma precizno može lokalizovati c. pet posebnih slojeva neurona d. se nalazi iza centralne fisure b. Majsnerova telašca i Merkelove diskove c. tačno je da: a. pojmu udaljeni bol je: a. je vrlo jak kod lokalizovanog oštećenja organa b. osećaj dodira osećaj pritiska osećaj vibracija svi navedeni odgovori su tačni 18. se obeležava po Brodmanu brojevima 1. d. sve gore navedeno 23. visceralni bol. 5. nijedan od ponudjenih odgovora 24. visceralni bol d.

Receptori za termičke senzacije su: a. da je: a. propriospinalna vlakna d. receptore za toplo i hladno i uvek receptore za bol 26. Majsnerova telašca i Merkelove diskove c. Siva masa kičmene moždine je integrativno područje za: a. samo motorne funkcije c. intrafuzalna vlakna c. tri do deset puta više receptora za hladno 28. Alfa-motorni neuroni inervišu: a. Dva specijalna tipa receptora u mišićima i njihovim tetivama omogućavaju adekvatna kontrola mišićne funkcije: a. kontinuiranu kontrolu ravnoteže 29. odgovor receptora na nadraženje efektora d. svi navedeni odgovori su tačni 30. skeletna mišićna vlakna b. samo spinalne reflekse b. Renšo receptori i alfa receptori 32. primarni. svi navedeni odgovori su tačni 33. svi navedeni odgovori su tačni 31. Refleks predstavlja: a.c. intrafuzalna vlakna c. Goldžijevi tetivni organi i Renšo receptori c. slobodni nervni završeci b. Gama-motorni neuroni inervišu: a. sekundarni i tercijarni korteks b. propriospinalna vlakna d. odgovor efektora na nadraženje receptora b. mišićna vretena i Renšo receptori b. mišićna vretena i Goldžijevi tetivni organi d. dva puta više receptora za toplo d. ista zastupljenost i jednih i drugih b. primarni. skeletna mišićna vlakna b. primarni korteks. Motorni korteks je podeljen na: a. receptore za toplo i hladno a nekada i receptore za bol d. Pačinijeva telačca i Rufinijeve završne organe d. svi navedeni odgovori su tačni 27. dva puta više receptora za hladno c. odgovor receptora na stimulus c. sekundarni korteks i premotorni region c. Odnos između receptora za toplo i hladno je takav. premotorni region i suplementarni motorni region . spinalne reflekse i motorne funkcije d.

sakulus i tri polukružna kanala c. je metoda kojom se dobija uvid u globalnu bioelektričnu aktivnost mozga c. beta. svi navedeni odgovori su tačni 40. motorni region 8 35. motorni region 6 d. motorni region 4 b. utrikulus i tri polukružna kanala b. kohlea. kohlea. tri polukružna kanala. Glavni senzorni deo za sluh je: a. polukružni kanalić 38. tri različite vrste moždanih talasa b. alfa. beta. Membranozni labirint je funkcionalni deo vestibularnog aparata koga čine: a. delta d. četiri različite vrste moždanih talasa c. motorni region 5 c. Po Brodmanovoj klasifikaciji primarni motorni korteks se često zove: a. gama. je dijagnostička metoda b. sekundarni korteks i suplementarni motorni region 34. teta.d. alfa. utrikulus c. beta. Električna aktivnost mozga: a. svi navedeni odgovori su tačni 39. Moždani talasi su označeni kao: a. Elektroencefalografija: a. motorni region 6 d. je metoda kojom se dobija zapis na milimetarskoj hartiji – elektroencefalogram d. motorni region 8 36. se jasno može registrovati EEG–om c. je različita u različitim fiziološkim stanjima d. sakulus d. pet različitih vrsta moždanih talasa d. utrikulus. alfa. kohlea. moždanim talasima b. kohlea b. teta. utrikulus i sakulus d. motorni region 5 c. motorni region 4 b. beta. teta c. gama. epsilon . utrikulus i sakulus 37. Pomoću EEG-a se definišu : a. šest različitih vrsta moždanih talasa 41. alfa. primarni korteks. delta b. Po Brodmanovoj klasifikaciji premotorni region se često zove: a. je predstavljena tzv.

dopamin i glicin c. noradrenalin i GABA d. noradrenalin i acetil-holin 50.E. nervna vlakna koja polaze iz kičmene moždine. ciklično smenjivanje non-R. predstavlja deo autonomnog nervnog sistema b. IX i X kranijalnog nerva c.E. EEG zapis na kome se najčešće beleže alfa i beta ritam d. predstavlja deo autonomnog nervnog sistema d. je stanje u toku koga EEG zapis beleži alfa ritam b. svi navedeni odgovori su tačni 43. Za budnost je karakteristično da: a. VII. pojava isključivo teta i delta ritma u EEG zapisu b. Parasimpatička nervna vlakna. najkraće trajanje u detinjstvu 45. faze c. analizu ciklusa budnost – spavanje c. luče: . Spavanje karakteriše: a. svi navedeni odgovori su tačni 48.M i R. čine odredjena vlakna III. dopamin i noradrenalin b. čine odredjena vlakna III. U sastav simpatičkog nervnog sistema ulaze: a. svi navedeni odgovori su tačni 46. dva paravertebralna lanca ganglija c. je stanje u toku koga EEG zapis beleži beta ritam c. VII. Parasimpatički nervni sistem: a. utvrđivanje cerebralne smrti b. Autonomna nervna vlakna luče: a. svi navedeni odgovori su tačni 47. čine dva glavna dela. se naizmenično pojavljuje sa spavanjem d. Autonomni nervni sistem: a. Simpatički nervni sistem: a. je deo nervnog sistema koji kontroliše visceralne funkcije b. IX i X kranijalnog nerva c.42. svi navedeni odgovori su tačni 44. čine nervna vlakna koja polaze iz sakralnog dela kičmene moždine b. cilijačni i hipogastrični ganglion d. svi navedeni odgovori su tačni 49. lokalizaciju patoloških promena u mozgu d. Elektroencefalografija se moče koristiti za: a. čine nervna vlakna iz sakralnog dela kičmene moždine d. od Th-1 do L-2 b. na svojim krajevima. parasimpatički i simpatički nervni sistem c. često deluje pomoću visceralnih refleksa d.M.

nikotinski c. muskarinski b. pojačanog lučenja suza c. acetil-holin a noradrenalin d. pojačanog lučenja pljuvačke b. Simpatička nervna vlakna. samo acetil-holin samo noradrenalin samo dopamin i acetil-holin i noradrenalin 51. Aktivacijom parasimpatikusa dolazi do: a. svi navedeni odgovori su tačni 55. Simpatički nervni sistem deluje na kardiovaskularni tako što: a. na svojim krajevima. povećava frekvenciju srčanog rada b. pojačava sngu srčanih kontrakcija c. pojačane peristaltike creva d. alfa i beta 54. acetil-holin b. d. samo beta receptori d. GABA 52. luče: a.a. svi navedeni odgovori su tačni . Adrenergički receptori mogu biti: a. U acetilholinske receptore spadaju: a. muskarinski i alfa receptori c. noradrenalin c. samo muskarinski receptori b. izaziva znatno povišenje arterijskog krvnog pritiska d. b. muskarinski i nikotinski d. muskarinski i nikotinski receptori 53. c.

ili: a. Dioptrija je mera za: a. prelamanje b. miopija d. prezbiopija c. konvergencije svetlosnog zraka ako je sočivo konveksno i konvergencije svetlosnog zraka ako je sočivo konkavno 3. divergencija 2. Savijanje svetlosnih zraka na kosoj dodirnoj površini naziva se: a. Dalekovidost je: a. emetropija b. brzinu prelamanja svetlosti d. debljinu sočiva b. hipermetropno c. divergencije svetlosnog zraka ako je sočivo konkavno i konvergencije svetlosnog zraka ako je sočivo konveksno c. dodirne površine između zadnje površine sočiva i staklastog tela d. miopno d. akomodacija b. hiperopno 7. konvergencija d. Za osobu se kaže da normalno vidi kada mu je oko: a. dodirne površine između očne vodice i prednje površine sočiva c. emetropno b. astigmatizam 6. divergencije svetlosnog zraka ako je sočivo konveksno i konvergencije svetlosnog zraka ako je sočivo konkavno b. Kada sočivo izgubi sposobnost akomodacije nastaje stanje poznato kao staračka dalekovidost.FIZIOLOGIJA ČULA 1. dodirne površine između vazduha i prednje površine rožnjače kao i između zadnje površine rožnjače i očne vodice b. Sistem sočiva u oku se sastoji od: a. prelomnu jačinu sočiva c. hiperopija d. svi navedeni odgovori su tačni 5. svi navedeni odgovori su tačni 4. fokusiranje c. hipermetropija c. astigmatizam . divergencije svetlosnog zraka ako je sočivo konveksno i divergencije svetlosnog zraka ako je sočivo konkavno d. Kada paralelni svetlosni zrak pada na sočivo tada dolazi do: a.

Brokinom području 3 d. hiperopija 12. vitamina A d. Hipermetropija se ispravlja: a. unutrašnji i spoljašnji pravi mišić b. emetropija b. svi navedeni odgovori su tačni 13. hipermetropija c. astigmatizam d. Pojava oblačastih tamnih polja u sočivu oka naziva se: a. konveksnim cilindričnim sočivima 11. "Noćno slepilo" nastaje kao posledica nedostatka: a. se nalaze u II sloju mrežnjače oka c. Pokrete oka određuju mišići: a. emetropnim sočivima d. miopija d. konkavnim cilindričnim sočivima 10. konkavnim sfernim sočivima b. Primarna vidna kora odgovara: a. astigmatizam 9. su čepići i štapići b. katarakta c. su receptorske ćelije čula vida d. keratokonus b. vitamina C c. vitamina D b. konveksnim sfernim sočivima c.8. konveksnim sfernim sočivima c. Sistem slušnih koščica čine: . Brodmanovom području 7 b. konkavnim sfernim sočivima b. Miopija se ispravlja: a. gornji i donji pravi mišić c. vitamina B6 14. Kratkovidost je: a. gornji i donji kosi mišić d. Fotosenzitivne ćelije: a. svi navedeni odgovori su tačni 16. Brodmanovom području 17 c. emetropnim sočivima d. Brodmanovom području 13 15.

girus postcentralisa d. oko 2. bubna opna. se sastoji od dve različite cevi d. je deo sistema slušnih koščica c. aree strijate c. Puž se sastoji: a. od skale timpani i skale vestibuli d. napeta membrana c. dvostruko povećanje zvučne energije b. Decibel predstavlja stvarno povećanje zvučne energije za: a. svi odgovori su tačni 18. čekić i nakovanj bubna opna. Slušna kora se uglavnom nalazi u području: a. d. nakovanj i uzengija bubna opna. nakovanj i uzengija 17. girus precentralisa 24. je zapravo sistem poluge b. gornje temporalne vijuge b. svi ponuđeni odgovori su tačni 20. stostruko povećanje zvučne energije 22. Bubna opna je: a. od skale vestibuli i skale medije b. je unutrašnje uvo b. povezana sa glavicom uzengije b. c. oko 3 puta 23. b. omogućava 22 puta veći pritisak na tečnost u pužu. U ćelijama ukusa je detektovano oko: a. svi navedeni odgovori su tačni 19. prenese na bazu uzengije c. Bel je : a. Sistem slušnih koščica: a. samo od skale timpani c. petostruko povećanje zvučne energije c. čekić.5 puta c. deo sistema slušnih koščica d. čekić i uzengija čekić.a. oko 2. skale medije i skale vestibuli 21. desetostruko povećanje zvučne energije d. 3 hemijska receptora . oko 1. sa bubne opne.25 puta b.25 puta d. od onog kojim zvučni talas deluje na bubnu opnu d. od skale timpani. omogućava da se sva energija zvučnog talasa. Puž: a.

b. 18 hemijskih receptora 25. 2 glavne kategorije. 13 hemijskih receptora d. Receptori čula ukusa su grupisani u: a. nazvane primarne senzacije ukusa 26. 7 različitih vrsta papila jezika . 6 glavnih kategorija. 4 glavne kategorije. nazvane primarne senzacije ukusa d. 6 različitih vrsta papila jezika d. 3 različite vrste papila jezika b. 5 različitih vrsta papila jezika c. nazvane primarne senzacije ukusa b. Ukusni pupoljci se nalaze na: a. 8 hemijskih receptora c. nazvane primarne senzacije ukusa c. 10 glavnih kategorija.

gastrointestinalnu sekreciju c. nalazi se između longitudinalne i cirkularne mase intestinalne glatke muskulature c. Submukozni ili Mejsnerov pleksus kontroliše: a. nijedan od navedenih odgovora nije tačan 8. prostire u oba smera i lokalizovan je u uskom predelu oko mesta nastanka . pretežno oralni deo b. Simpatikus inerviše GIT: a. nijedan od navedenih odgovora nije tačan 3. pokreti mešanja c. pretežno analni deo c. nijedan od navedenih odgovora nije tačan 2. pokretljivost gastrointestinalnog trakta b. analni i oralni deo 5. sekretin c. ravnomerno ceo GIT d.gastrični inhibitorni peptid d. svi navedeni odgovori su tačni 4. analni i oralni deo 6. pretežno oralni deo b. kontroliše motornu aktivnost creva d. sadrži veliki broj lančano povezanih interneurona b. Mijenterički pleksus ima sledeću osobinu: a. oralnom i analnom c. GIP. U gastrointestinalnom traktu osnovni pokreti su: a. propulzivni pokreti i pokreti mešanja d. Parasimpatikus inerviše GIT: a. svi navedeni odgovori su tačni 7. U kontroli gastrointestinalne sekrecije učestvuje hormon: a. kreće u oralnom smeru b. Mijenterički ili Auerbahov pleksus kontroliše: a. brzinu kretanja peristaltičkih talasa d. "Zakon creva" je naziv za peristaltički refleks u GIT-u koji se: a. gastrointestinalnu sekreciju i lokalni protok krvi c. podjednako kreće u oba smera. holecistokinin b. lokalni protok krvi d. pokretljivost gastrointestinalnog trakta b. ravnomerno ceo GIT d. propulzivni pokreti b.FIZIOLOGIJA DIGESTIVNOG TRAKTA 1. pretežno analni deo c. kreće u analnom smeru d.

nervnim faktorima b. nevoljnu. svi navedeni odgovori su tačni 12. faringealnu i ezofagealnu fazu 10. Pražnjenje želuca je regulisano: a. voljnu. nijedan od navedenih odgovora nije tačan 16. insulin i glukagon c. gastrin. faringealnu i ezofagealnu fazu d. stvaranje himusa c. Glavna funkcija debelog creva je: a. isključivo mukus c. voljnu i nevoljnu fazu b. apsorpcija vode i elektrolita iz himusa u proksimalnoj polovini creva c. apsorpcija vode i elektrolita iz himusa u distalnoj polovini creva b. glukagon. apsorpcija vode i elektrolita iz himusa u distalnoj polovini creva i deponovanje fekalnih materija u proksimalnoj polovini creva 15. mehanizmima negativne povratne sprege d. gastrin. faringealnu i ezofagealnu fazu c. insulin. sporo pražnjenje želuca d. nevoljnu. Peristaltiku tankog creva stimulišu hormoni: a. smanjuje žlezdanu sekreciju b. izaziva konstrikciju krvnih sudova koji snabdevaju žlezde d. povećava žlezdanu sekreciju c.9. glukagon i serotonin b. apsorpcija vode i elektrolita iz himusa u proksimalnoj polovini creva i deponovanje fekalnih materija u distalnoj polovini creva d. sekretin i glukagon d. izaziva konstrikciju krvnih sudova koji snabdevaju žlezde i smanjuje žlezdanu sekreciju . Pokretljivost tankog creva inhibišu hormoni: a. isključivo enzime za varenje b. sekretin. holecistokinin. gastrin. enzime za varenje i mukus d. Stimulacija parasimpatičkih nerava digestivnog trakta: a. Motorne funkcije želuca su: a. serotonin i insulin 14. deponovanje velike količine hrane b. holecistokinin i gastrin b. svi navedeni odgovori su tačni 11. holecistokinin i sekretin c. mešanje hrane sa želudačnim sekretima. sekretin. serotonin i holecistokinin d. voljnu. Proces gutanja se deli na: a. hormonskim faktorima c. insulin i serotonin 13. Sekretorne žlezde digestivnog trakta luče: a.

reapsorpciju vitamina A u ileumu d.0 i 6. proteina i ugljenih hidrata c. 4. 6. nijedan od navedenih odgovora nije tačan 22. konstrikciju krvnih sudova koji snabdevaju žlezde digestivnog trakta d. reapsorpciju vitamina D u ileumu 21. blago povećanje sekrecije žlezda digestivnog trakta b. 7. Pankreasni sok sadrži enzime za varenje: a. omogućava varenje masti d.0 i 5. svi navedeni odgovori su tačni 25. 5. proteina.5 i 8. pH pljuvačke je između: a. inhibitorno b. proteina i masti d. masti c. Ptijalin je enzim koji: a. holesterol-esteraze c. svi navedeni odgovori su tačni 18. ugljenih hidrata d. Jetra dnevno produkuje žuč u količini od oko: .4 d. pankreasne lipaze b. Kofein na gastrične sekretorne ćelije deluje: a. omogućava varenje skroba c. kao stabilizator sekrecije d. Unutrašnji faktor je neophodan za: a.0 c. reapsorpciju vitamina B12 u ileumu b.17. stimulativno c. Pankreasna amilaza je enzim za varenje: a. omogućava varenje proteina b. svi navedeni odgovori su tačni 24. proteina b.0 i 7. ugljenih hidrata i masti 23. započinje varenje svih hranljivih materija 20. reapsorpciju vitamina B6 u ileumu c. ugljenih hidrata i masti b.0 19. Stimulacija simpatičkih nerava digestivnog trakta može da izazove: a. fosfolipaze d. Pankreasni enzimi za varenje masti su: a.0 b. blago smanjenje sekrecije žlezda digestivnog trakta c.

pepsin c.a. 800 ml dnevno b. Emulgovanje masti nastaje pod uticajem: a. 4 – 6 c. 1800 ml dnevno d. enzima želuca b. 2500 ml dnevno 28. najaktivniji je kada je vrednost pH između: a. duodenalnog sekreta c. pankreasnog soka 32. enzima jetre 30. enzima pankreasa d. trigliceridi koji se sastoje od: a. c. lecitina i vode iz žuči b. Količina crevnog sekreta koji stvaraju epitelne ćelije Liberkinijevih kripti je oko: a. želudačnog soka b. enzima dvanaestopalačnog creva c. 200 – 500 ml 600 – 1200 ml 1300 – 1500 ml 1600 – 2000 ml 26. glicerolskog jezgra i četiri masne kiseline 31. Uzrok koji može da dovede do taloženja holesterola u žučnoj kesi je: a. pankreasna lipaza d.2 – 7. b. 8 – 9 29. Pepsin. veća apsorpcija žučnih soli. 100 puta . Najveći deo proteina vari se pod uticajem: a. glicerolskog jezgra i tri masne kiseline d. 2 – 3 b. Najvažniji enzim za varenje triglicerida je: a. zapaljenje epitela žučne kese d. karboksipeptidaza 33. žučnih soli d. 1000 ml dnevno c. d. alfa-dekstrinaza b. Najveći deo masti koje unosimo hranom su neutralne masti. glicerolskog jezgra i masne kiseline b. Kombinacija kružnih nabora i mikroresica povećava apsorbivnu površinu crevne mukoze oko: a. veća sekrecija holesterola u žuč c. svi navedeni odgovori su tačni 27. glicerolskog jezgra i dve masne kiseline c.6 d. peptički enzim želuca. 7.

fosfolipida d. triglicerida b. metan c. Pod dejstvom bakterija u debelom crevu nastaje: a. 600 puta d. svi navedeni odgovori su tačni 35. 200 puta c. Hilomikroni su kapljice koje se formiraju u endoplazmatskom retikulumu i sastoje se od: a. ugljen dioksid b.b. holesterola c. vodonik d. svi navedeni odgovori su tačni . 800 puta 34.

trijodotironina 6. beta ćelije pankreasa c. Energetskom monetom u organizmu. manoze d. tiroksina c. mišićnu aktivnost i sekreciju žlezda b. skroba 7. GTP 5. galaktoze b.FIZIOLOŠKI OSNOVI METABOLIČKIH PROCESA 1. fruktoze c. kalorijama po površini tela u m2 c. adenina. ADP d. sintezu materija i apsorpciju hrane iz GIT-a d. održavanje membranskog potencijala nervnih i mišićnih vlakana c. kalorijama po molu materije b. fruktoze i tri fosfatna radikala 4. delta ćelije pankreasa . glukoze i tri fosfatna radikala c. ATP b. Glikogenoliza predstavlja cepanje glikogena u ćeliji do: a. glukoze b. glikogena d. Količina energije koja se oslobodi kompletnom oksidacijom hranljivih supstrata naziva se "slobodna energija oksidativnih hranljivih supstrata" i izražava se u: a. ni jedan od navedenih odgovora nije tačan 3. cAMP c. Glukagon je hormon koga luče: a. koja može stalno da se troši i obnavlja. Energija dobijena iz hranljivih materija se može koristiti za: a. riboze 8. ATP je labilna hemijska supstanca koja se nalazi u svim ćelijama i sastoji se od: a. smatramo: a. saharoze c. alfa ćelije pankreasa b. U ćelijama glukoza može biti uskladištena u obliku: a. insulina d. kalorijama po kg telesne mase d. glukagona b. svi navedeni odgovori su tačni 2. riboze i tri fosfatna radikala b. glalaktoze i tri fosfatna radikala d. Brzina transporta glukoze kroz ćelijsku membranu veoma se povećava dejstvom: a. adenina. adenina. adenina.

acetona d. lipoproteine vrlo male gustine (VLDL). lipoproteine male gustine (LDL) i lipoproteine velike gustine (HDL) 14. Lipoproteini se prema gustini mogu podeliti na: a. ciklus limunske kiseline c. voda i energija d. Konačni produkti razgradnje glukoze oksidativnim procesima su: a. beta-hidroksibuterne kiseline c. ciklus trikarbonskih kiselina b. ugljen-dioksid. Glikoneogeneza je proces stvaranja glukoze iz: a. aminokiselina i glicerolskog dela masti d. lipoproteine umerene gustine (IDL) i lipoproteine velike gustine (HDL) c. ketoglutarnu kiselinu d. svi navedeni odgovori su tačni 11. ugljen-dioksid i voda b. lipoproteine vrlo male gustine (VLDL). aminokiselina i viših masnih kiselina b. mitohondrijama 15. svi navedeni odgovori su tačni 9.d. amonijak i energija 10. aminokiselina i mlečne kiseline 13. endoplazmatskom retikulumu b. ćilibarnu kiselinu 12. najveći deo pirogrožđane kiseline se pretvara u: a. voda. lipoproteine male gustine (LDL) i lipoproteine velike gustine (HDL) d. limunsku kiselinu b. lipoproteine umerene gustine (IDL) i lipoproteine velike gustine (HDL) b. mlečnu kiselinu c. svi navedeni odgovori su tačni . "Ketonskim telima" nazivaju se molekuli: a. lipoproteine vrlo male gustine (VLDL). ugljen-dioksid. ribozomima d. viših masnih kiselina i glicerolskog dela masti c. acetosirćetne kiseline b. u anaerobnim uslovima. Goldži aparatu c. niz hemijskih reakcija u kojima se acetil-Co-A razgrađuje do ugljen-dioksida i vodonikovih jona d. U procesu glikolize. Krebsov ciklus je naziv za: a. lipoproteine male gustine (LDL). ugljen-dioksid i energija c. lipoproteine umerene gustine (IDL). Beta-oksidacija masnih kiselina vrši se u: a.

karboksilnih veza b. formiranje većine lipoproteina. deponovanje glikogena b. pankreasu 22. progesterona. estarskih veza d. globulini c. holne kiseline b. peptidnih veza c. svi navedeni odgovori su tačni 18. 1/3 c. Od ukupne količine čvrstih materija u telu na proteine otpada: a. difosfstnih veza 20. gama-globulini 21. jetri c. visok stepen oksidacije masnih kiselina b. ishrane koja se sastoji isključivo od masti d. 3/4 19. pretvaranje galaktoze i fruktoze u glukozu c. pretvaranje velike količine ugljenih hidrata i proteina u masti d. U metabolizmu ugljenih hidrata jetra obavlja: a. albumini b. U proteinima su aminokiseline spojene u dugačke lance pomoću: a. Osnovna funkcija jetre u metabolizmu masti je: a. svi navedeni odgovori su tačni 24. svi navedeni odgovori su tačni 17. bubrezima b. Najvažnija funkcija jetre u metabolizmu proteina je: a. sintezi holesterola i fosfolipida c. gladovanja b. estrogena i testosterona d. šećerne bolesti c. slezini d. 1/2 d. Holesterol se u organizmu koristi za sintezu: a. deaminacija aminokiselina . Najveći uticaj na vrednost koloidno-osmotskog pritiska plazme imaju: a. glikogenogenezu d. "Ketonska tela" se u organizmu javljaju u slučaju: a. fibrinogen d.16. adrenokortikotropnih hormona c. 1/4 b. Sva ureja koja nastaje u ljudskom organizmu se sintetiše u: a. svi navedeni odgovori su tačni 23.

3 kCal 26. 4. 4. 9.35 kCal d. lipostatske teorije d. 9. alimentarna c. vode i ureje iznosi: a. Energija oslobođena iz svakog grama masti u toku procesa oksidacije do ugljen dioksida i vode iznosi: a.35 kCal c. raspadnih produkata masti u krvi d. 4.35 kCal c. nutritivna i alimentarna d. aminostatske teorije c. Aminostatska teorija objašnjava regulaciju osećaja gladi i unosa hrane u zavisnosti od koncentracije: a. Glikostatska teorija objašnjava regulaciju osećaja gladi i unosa hrane u zavisnosti od koncentracije: a. 8. 4. aminokiselina u krvi c. glikostatske teorije b. 4.3 kCal 27. 4. nutritivna i dugotrajna 29. 8.35 kCal d. glukoze u krvi b.1 kCal b. "Nutritivni status" organizma se može definisati preko: a. svi navedeni odgovori su tačni 25.1 kCal b. 8. 9. glukoze u krvi b. ketokiselina u krvi .1 kCal b. aminokiselina u krvi c.35 kCal d. Energija oslobođena metabolizmom jednog grama prosečnog proteina u ishrani u toku procesa oksidacije do ugljen dioksida. nutritivna b. svi navedeni odgovori su tačni 30. ketokiselina u krvi 31.b. raspadnih produkata masti u krvi d.3 kCal 28. formiranje proteina plazme i interkonverzija različitih aminokiselina d.35 kCal c. Energija oslobođena iz svakog grama ugljenih hidrata u toku procesa oksidacije do ugljen dioksida i vode iznosi: a. Regulacija unosa hrane može biti: a. uklanjanje amonijaka iz telesnih tečnosti stvaranjem ureje c.

Toplota sa sa površine tela može gubiti procesom: a. piloerekcija i sniženje toplotne proizvodnje c. svi navedeni odgovori su tačni 34. pri oralnom merenju iznosi: a. neadekvatne ishrane b. ketokiselina u krvi 33. poremećaja hipotalamusa c. konvekcije d. hormon rasta d. tireoidni hormoni b. vazodilatacija. psihogenih faktora b. vazodilatacija i znojenje b. znojenje i piloerekcija 38. 36. svi navedeni odgovori su tačni 36. svi navedeni odgovori su tačni 35. 36. 35.32.8 °C b. fruktoze u krvi c. Nivo bazalnog metabolizma mogu povećati sledeći hormoni: a. psihogenih faktora d. vazodilatacija i znojenje b. znojenje i sniženje proizvodnje toplote 39. svi navedeni odgovori su tačni 37. znojenje i sniženje toplotne proizvodnje d.7 – 37.5 °C d.0 – 37. piloerekcija i porast proizvodnje toplote c. Mehanizmi snižavanja temperature kada je organizam pregrejan su: a. Raspon vrednosti telesne temperature u normalnim (fiziološkim) uslovima. poremećaja hipotalamusa c.1 – 36. Mehanizmi za povišavanje temperature u slučaju hlađenja tela su: a. muški polni hormoni c. 36. glukoze u krvi b. kondukcije c. vazokonstrikcija.0 °C c. Gojaznost može nastati kao posledica: a.7 °C . vazokonstrikcija. aminokiselina u krvi d. znojenje i sniženje proizvodnje toplote d. vazodilatacija. Lipostatska teorija objašnjava regulaciju osećaja gladi i unosa hrane u zavisnosti od koncentracije: a. radijacije b. genetičke abnormalnosti d. Pothranjenost može nastati kao posledica: a. vazokonstrikcija.9 – 36.

0. 1.2 °C b. Razlika u izmerenoj telesnoj temperaturi oralnim i rektalnim putem je oko: a.5 °C . 1.6 °C c.0 °C d. 0.40.

insulin. luteinizirajući (LH) hormon i prolaktin d. kortizol i aldosteron d. neurotransmiter b. insulin i tiroksin 6. neuromodulator c. Hormoni endokrinog pankreasa su: a. kalcitonin i insulin b. glukagon i hormon rasta d. glukagon i somatostatin 8. kortizol i vazopresin c. hormon d. svi navedeni odgovori su tačni 4. Hemijsko jedinjenje koje ćelija ili grupa ćelija luči u telesne tečnosti da bi kontrolisala druge ćelije tela naziva se: a. prolaktin. receptor 3. vazopresin i glukagon c. vazopresin i oksitocin b. FSH. Endokrini sistem kontroliše: a. Najvažniji hormoni kore nadbubrežne žlezde su: a. vazopresin i glukagon d. Hormoni adenohipofize su: a. svi navedeni odgovori su tačni 2. kalcitonin i kortizol c. hormon rasta i adrenokortikotropin b. FSH i TSH d. transport materija kroz ćelijsku membranu c.FIZIOLOGIJA ENDOKRINOG SISTEMA 1. trijodtironin i kalcitonin b. kalcitonin i oksitocin b. Hormoni ovarijuma su: a. estrogen i prolaktin . tireostimulišući (TSH) i folikostimulišući (FSH) hormoni c. Hormoni tireoidne žlezde su: a. aldosteron. kortizol i aldosteron c. estrogeni i progesteron b. TSH i LH 7. intenzitet metabolizma u ćeliji b. aldosteron i progesteron c. tiroksin. rastenje i sekreciju d. Hormoni neurohipofize su: a. prolaktin i LH 5.

paratireoidni hormon d. svi navedeni odgovori su tačni 11. serotonin i aldosteron d. pars intermedia i neurohipofizu d. estrogeni. trijodtironin. serotonin. prednji režanj. pankreas i placenta b. adenohipofizu i zadnji režanj b. tiroksin. proteine i derivate aminokiseline glicina c. Paratireoidna žlezda luči: a. estrogeni i progesteron b. adenohipofizu. Hormoni deluju vezivanjem za specifične receptore koji se u ciljnim tkivima nalaze: a. proteine i derivate aminokiseline tirozina d. progesteron i testosteron b. Hormoni placente su: a. insulin. ovarijum. aldosteron. tiroksin i paratireoidni hormon c. estrogeni i progesteron c. kortizol. adrenalin c. proteine i derivate aminokiseline serina 13. u jedru d. adenohipofiza i neurohipofiza 12. glukagon. na površini ćelijske membrane b. noradrenalin d. oksitocin. prednji režanj. kortizol. u citoplazmi c. svi navedeni odgovori su tačni 15. humani somatomamotropni hormon c. svi navedeni odgovori su tačni 16. steroidne hormone. insulin. ovarijum i placenta c.d. tiroksin i trijodtironin b. adenohipofizu i pars intermedija . trijodtironin i paratireoidni hormon b. steroidne hormone. glukagon. proteine i derivate aminokiseline triptofana b. tiroksin i oksitocin 14. trijodtironin i paratireoidni hormon 10. Hipofiza ili pituitarna žlezda fiziološki se može podeliti na: a. steroidne hormone. Estrogene i progesteron luče: a. aldosteron. Na osnovu hemijske strukture hormoni se mogu svrstati u: a. U derivate aminokiseline tirozina spadaju: a. estrogen i kortizol 9. placenta i hipofiza d. steroidne hormone. U steroidne hormone spadaju: a. neurohipofizu i zadnji režanj c. humani horiogonadotropni hormon d.

Kortikosteroidi su: a. tirozin i alanin d. kontrakcije mioepitelnih ćelija dojke i kontrakciju cerviksa d. izaziva porast volumena ćelija b. mineralokortikoidi b. acinuse. stimulacija glikoneogeneze u jetri c. triptofan c. Funkcija hormona rasta je da: a. svi navedeni odgovori su tačni 19. hipofiza d.17. alfa ćelije luče glukagon b. beta ćelije luče insulin c. tirozin b. androgeni d. Prekursor u sintezi trijodtironina i tiroksina je aminokiselina: a. koji sekretuju digestivne sokove i Langerhansova ostrvca koja luče hormone . svi navedeni odgovori su tačni 18. Kortikosteroide luči: a. Langerhansove ćelije pankreasa luče različite hormone: a. povećanja sinteze proteinskih enzima b. povećava zalihe proteina 25. glikokortikoidi c. stimuliše mitozu ćelija c. kontrakcije gravidnog uterusa i kontrakciju cerviksa c. stimuliše specifičnu diferencijaciju ćelija (kostne i mišićne) d. povećanja sinteze strukturnih proteina c. Oksitocin izaziva: a. kora nadbubrežne žlezde b. inhibicija glikoneogeneze u jetri b. kontrakcije gravidnog uterusa i kontrakcije mioepitelnih ćelija dojke b. delta ćelije luče somatostatin d. svi navedeni odgovori su tačni 22. da povećava iskorišćavanje glukoze u ćelijama čitavog organizma d. Najznačajniji metabolički efekat kortizola je: a. relaksaciju uterusa i kontrakcije mioepitelnih ćelija dojke 20. tirozin i leucin 21. srž nadbubrežne žlezde c. svi navedeni odgovori su tačni 23. povećanja sinteze transportnih proteina d. Pankreas sadrži: a. hipotalamus 24. Tireoidni hormoni dovode do: a.

beta ćelije Langerhansovih ostrvaca pankreasa c. ugljenih hidrata b. amino kiseline d. Pankreasni polipeptid luče: a. koji luče glukagon i Langerhansova ostrvca koja luče insulin 26. Efekti glukagona na metabolizam glukoze su: a. koji luče insulin i Langerhansova ostrvca koja sekretuju digestivne sokove d. glukozu i masne kiseline 33. beta ćelije Langerhansovih ostrvaca pankreasa c. svi navedeni odgovori su tačni 31. PP ćelije Langerhansovih ostrvaca pankreasa 30. PP ćelije Langerhansovih ostrvaca pankreasa 27. bubrega b. smanjenje glikogenolize i povećanje glikoneogeneze u jetri . glukozu b. Somatostatin luče: a. acinuse. Glukagon luče: a.b. mišića c. alfa ćelije Langerhansovih ostrvaca pankreasa b. alfa ćelije Langerhansovih ostrvaca pankreasa b. proteina d. delta ćelije Langerhansovih ostrvaca pankreasa d. delta ćelije Langerhansovih ostrvaca pankreasa d. srca 32. koji luče hormone i Langerhansova ostrvca koja sekretuju digestivne sokove c. Insulin utiče na metabolizam: a. alfa ćelije Langerhansovih ostrvaca pankreasa b. masti c. smanjenje glikogenolize i glikoneogeneze u jetri c. Insulin luče: a. delta Langerhansovih ostrvaca pankreasa d. delta ćelije Langerhansovih ostrvaca pankreasa d. Moždane ćelije normalno koriste za energetske potrebe samo: a. alfa ćelije Langerhansovih ostrvaca pankreasa b. beta ćelije Langerhansovih ostrvaca pankreasa c. PP ćelije Langerhansovih ostrvaca pankreasa 28. mozga d. beta ćelije Langerhansovih ostrvaca pankreasa c. PP ćelije Langerhansovih ostrvaca pankreasa 29. acinuse. Glukoza bez učešća insulina ulazi u ćelije: a. masne kiseline c. acinuse. glikogenoliza i povećana glikoneogeneza u jetri b.

insulin i parathormon c. smanjenju sekrecije insulina i glukagona b. glukagon i glukokortikoidi d. aldosteron i glukagon . koncentracija masnih kiselina u krvi 35. glukagon i insulin b.d. smanjuje sekreciju i apsorpciju u gastrointestinalnom traktu d. duodenuma i žučne kese c. Dijabetes melitus nastaje kao posledica: a. povećanje glikogenolize i smanjenje glikoneogeneze u jetri 34. Najsnažniji faktor koji kontroliše sekreciju glukagona je: a. smanjene sekrecije insulina alfa-ćelija Langerhansovih ostrvaca d. Hormoni koji spadaju u glavni kontrolni sistem za nivo šećera u krvi su: a. povećane sekrecije insulina beta-ćelija Langerhansovih ostrvaca c. Inhibitorni efekat somatostatina se sastoji u: a. smanjuje motilitet želuca. povećane sekrecije insulina alfa-ćelija Langerhansovih ostrvaca 37. smanjene sekrecije insulina beta-ćelija Langerhansovih ostrvaca b. koncentracija fruktoza u krvi c. koncentracija galaktoze u krvi d. koncentracija glukoze u krvi b. svi navedeni odgovori su tačni 36.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful