Ciljevi izrade eseja su

:
1) Dokaz da je student ovladao znanjima i stekao sposobnosti potrebne za samostalan rad u određenoj naučnoj ili stručnoj oblasti i disciplini. 2) Upoznavanje studenta s određenom oblašću naučne ili stručne discipline kroz detaljniju razradu jedne teme iz te oblasti. 3) Osposobljavanje studenta za samostalan istraživački i praktičan rad u određenoj oblasti.

Tema rada može biti obrađena na dva načina:
1) Student može da prikupi, obradi, strukturira i prezentira saznanja iz literature relevantne za temu njegovog rada. 2) Student može da primeni znanje stečeno obradom literature i pokaže kako se neki konkretan problem može rešiti. To podrazumeva da analitički uoči i obradi određeni problem i da pokaže jasno kakve praktične implikacije imaju njegova različita rešenja.

Struktura eseja
(1) Preporučuje se da rad sadrži: naslovnu stranu, sadržaj, uvod, tekst, zaključak, literaturu. (2) Naslovna strana treba da sadrži osnovne podatke kao što su: u zaglavlju: naziv fakulteta (Fakultet političkih nauka, Univerzitet u Beogradu), u srednjem delu “Esej iz predmeta Uporedna politika” , naslov rada, ime kandidata i broj indeksa. Ispod toga treba naznačiti ime nastavnika koji rukovodi izradom rada (mentor). U podnožju je mesto i datum izrade (obično mesec i godina predaje rada). (3) Sledi sadržaj u kome su navedeni osnovni delovi kroz koje je strukturiran rad (podnaslovi), kao i brojevi strana na kojima se ti delovi nalaze. (4) U uvodnom delu eseja treba uvesti čitaoca u temu, prezentirati značaj teme i razlog zbog koga je student odabrao da obradi baš tu temu, kao i pregled sadržaja koji sledi. (5) U glavnom delu eseja student obrađuje temu rada. On sadrži prikaz teorijskih (osnovne definicije) i praktičnih (ilustrativni primeri, po pravilu originalni) rezultata koji se odnose na zadatu temu. Taj deo teksta treba da bude strukturiran kroz više logičnih celina označenih odgovarajućim naslovima i podnaslovima.

(3) Citiranje mora odgovarati standardima . (4) Rad mora biti štampan i povezan ali ne i ukoričen. (3) Format teksta: A4 (210x297 mm). članci. prored 1. Obavezna je numeracija strana.com i u štampanoj formi u sanduče profesora. (2) Pod izvorima literature podrazumevaju se svi publikovani izvori: knjige. (5) Rad se predaje u elektronskoj formi na mail stefan. koja obuhvata izvore pomenute u fusnotama i širi izbor korišćene literature. (7) Zatim. margine sve po 2. rad će biti negativno ocenjen zbog plagijata. s potpunim podacima o bibliografskoj jedinici). (2) Na kraju rada je obavezna literatura. Reference (citiranje): (1) Navođenje izvora mora se naznačiti u fusnotama.surlic@yahoo. Obavezna literatura (1) Kandidat je dužan da prilikom izrade svog rada koristi najmanje 3 izvora. oko 30 redova teksta po stranici i oko 60 znakova po redu).(6) Na kraju rada nalazi se zaključak u kome se iznose rezultati do kojih je student došao kroz izradu eseja.5 cm. (6) Stil pisanja mora biti u skladu sa uobičajenim standardima akademskog pisanja. font Times New Roman 12. Forma eseja (1) Način pisanja: u štampanoj formi (2) Dužina rada: od 5 do 7 strana (otprilike 1800 znakova po stranici teksta tj.5. internet sajtovi itd. sledi spisak literature koju je kandidat koristio pri izradi rada (azbučnim/abecednim redom po imenima autora. U suprotnom.

Vizantijski sistem hijerarhije drzava. Beograd 2002. Miloš: Agonija dve Jugoslavije. Fernan: Mediteran i mediteranski svet u doba Filipa II. Zaslon. Prosveta.Kako se navode izvori? I Literatura: 1) monografije. Zečević. „Neonacisti ispod mača“. *dva i tri autora: Petranovic. 4) sabrana dela: Ostrogorski. Beograd 1999. 2) članci u periodici i zbornicima radova: *jedan autor: Miloradović.: „Istorijsko u romanu Radecki-mars Jozefa Rota“. Politika. Božidar. Sluzbeni list SCG. *dva autora: Marković. Radovan. Opadanje i propast Rimskog carstva. II Izvori: 1) članci u dnevnim listovima: *jedan autor. Beograd 1970. 3) rečnici. Georgije. februat 2004. Godišnjak za društvenu istoriju VI/1 (1999) 42-56. *grupa autora-istaknut priređivač: Istorija Osmanskog carstva (priredio Rober Mantran).. Geopoetika.: „Jugoslovenski i srpski identitet stanovnika Beograda u ogledalu licnih imena“. 238-262. poznato puno ime i prezime: Pavlović. Šabac 1991. leksikoni: * „Agnosticizam“ u: Mala enciklopedija Prosveta I. pogovori: *Avramović. *više priređivača: Oksfordska istorija Grcke i helenistickog sveta (priredili Džon Bordman. Godisnjak za drustvenu istoriju IV/2-3 (1997) 241-266. u: Gibon. . Clio. Beograd 1987. Marković-Curcija. G. 3. Džasper Grifin i Ozvin Mari). Beograd 2003. Beograd 2001. Sabrana dela V. M. 2a) predgovori. enciklopedije. Clio.: Predgovor. br 32415. P. S. priručnici: *jedan autor: Brodel. Edvard.

Jane.. Pavlović. kartu. V. fotografiju." (vidi) i "up. Plotke.) mogu se upotrebiti skraćenice "v. koristi se skracenica „Isto. *Izgled fusnoteu radu: ¹Vasović. P.edu/~rdh/wwi/versailles.lib.2011). *Ukoliko je fusnota identična u svim svojim elementima (ime autora.“ Ako se radi o istom delu. Alan. . „“ ." (uporedi) * Pri navođenju. str.ć. ili samo R. 2008..) 2) internet sajtovi: *Albright. itd. Službeni glasnik. broj stranice. -u zagradi se stavlja datum posete sajtu od strane korisnika. Službeni list 236.12. The Peace Threaty of Versailles. http://www. a sajt moze da bude i uklonjen. 12. (23. u: "The World War I Documents Archive". mart 1920.ž. To je od posebne važnosti jer su sadržaji sajtova podložni relativno čestim izmenama.đ. naziv dela i strana) prethodnoj može se upotrebiti skraćenica „Isto.: Savremene demokratije I. a razlika je samo u stranici.“ *Ako je želja da se čitalac direktno uputi na nešto (podatak.č.-ime i prezime autora treba preneti kako je napisano -umesto imena i prezimena može se sresti i skraćeni oblik (primer: R. drugo delo. 113.html. koristiti isključivo formu *Obavezna upotreba š.byu. 3) pravni akti: *"Zakon o zastiti javne bezbednosti i porekta u drzavi".

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful