You are on page 1of 24

Сл

обо
данЈ
арч
еви
ћ:

НИЈЕБИЛОДОСЕЉАВАЊА
СЛОВЕНАНАБАЛКАН– ОНИСУ
СТАРОСЕДЕОЦИ БЛАКАНАИ
ПАНОНИЈЕ

Конс
тантинСедмиПорфирогенит–
царе
висписикаоизвориз
аисторију
Словена

БЕОГРАД, 9. с
епт
емб
ар7515 (2007)

1
Заговорниците з еодола скуСлове нанаБалк ану6. и
7. столе ћупос леХрис танемај униј еда низ воротоме- ос им
Списа в изант ијс ког ца ра Конс т а нт ина Седмог
Порфирог е нита . Ме ђу тим, мног ој епоуз да нихиз ворадас у
Слове ниодбиблиј с кихв ременаус лив усре дње гидоње г
ток аДуна ва. Спис ивиз ант иј скогца раПорфирог е нит а, из
дес е
т огс т
олећа , основас уз акључа кауз в аничнојист ориј и
дас унашипре цинаБа лка нс комполуос трвут екодСре дње г
ве ка
. ДрЈ ов анИ. Дере тићос пора ваова квенаучнесудовеи
затона водине колик она једност а вниј ихобј ашње ња :
1) Порфирог енит ови спис и с у ј едини
сре дњев ековни докуме нт у кој е м се
наг ове шт а ванекив иддос еља вањаСлове на
наБалка н(нет врдис еиз ричито).
2) Св и друг и ист ориј с ки из вори, хронике ,
лет описи, књиг е и пис ма Средње г ве ка
озна чав ају с т анов нике Ба лка на ка о
слове нскаплемена , подра знимиме нима.
3) Нај поз на тиј ис ре дње ве ковниис тор ича рии
хронича ри ост а вили с уз а пис е о Србима
(Слов енима) на Ба лкану и у да нашњој
Румуниј и.
4) Ве ћина е вропс ких ис т орича ра , после дња
трис т оле ћа, опре дељива ласез ат врдњуда
су Слове ни с т арос е деоци Подуна вља и
Балка на .
5) Лог ичкиј ене прихв ат љивамог ућнос тдасе
толик ина роддос елинаподру чј еодАлпаи
севе рнеИт алиј едоЦариг ра да , адаот оме
не ост ану број на докуме нта . Па т акав
потре снав еће мделуЕв ропе(кадс еуз муу
обз ирипре де липра пос тој бине ), мораоби
даос т ав и не из брис ивт ра гуколе кт ив ној
све стиис т аросе де лацаидошља ка.
6) Немог уће ј е пре т пос тав ит и да с у
непис менидошља ци(ка кос ет врди) мог ли
дас т арос еде оцена учес вомј ез ику, у ме сто
да приме ј ез ик култ урних и пис ме них
становникаВиз ант иј е .
7) Немог уће ј ев еров ат и да су не пис ме ни
Слов енимог лидаорг аниз уј ута комас овно
и та ко ус пе шно с еље ње и т о на
најпривла чниј еподручј еВиз ант ије– т ада
најмоћниј ее вропскес иле .

Ус ветлу ових не доумица , српски с тручњаци све
чешће де т
аљно а нализира ј
ус ваку рече ницу у с писима
визант иј
скогца раПорфирог енита. У Србиј исушта мпане
многе књиг е опречне за кључцима з ваничне ист оријс
ке
науке, аоневећув еликоиз азивајупажњучит а ла
цаи, штоје

2
нормално, на ру ша в ајупове рењеус адржа јеизис ториј еу
школским и унив е рзитетс ким уџбе ницима. У пит а
њу ј е
својеврсно уруша ва ње обра зовног с ист ема (у ва жним
област има: ис ториј и, линг вис тици, ку лтури, г е ографиј и...),
паби било в ишене гоште тнодасеоова јнау чнискуп
оглуше з агов орници з ва ничне ист орије . Пос е бно
историча риифункционе риудржа внимус танова ма ,јерим
једу жнос тдабра неиуна пређуј уз на њаус ва којна учној
грани. Акосенеодаз ову, има ћемо дв атумаче њаис тих
догађајаизпрошлос ти– прв о, којећемоз адржат из ас ебеи
друго, којећемоиз ложит ика дбуде моис питива ниушколи
инау ниве рзите ту.
Оноштој ез асрпск ина родва жно,аот омет ре бада
брину, предруг их, држа вни ис торича ри и функционери,
јесте поз нат а ис тина да прошлос т обликуј е пона ша ње
појединца , коле кт ива и нациј е. Кад има мо конфуз ну
(неразјашње ну) ис т орију, онданис авре ме наз бива њанеће
бити бе зне доумица , недоре ченост и, несис те ма тичнос ти...
нажалос т,с вена соводана с,ка онарод,пра ти.

Копљасуве ћукрште на
Небис емог лоре ћиданиј ебилополе микеиз међу
заговорникај е днеидруг ете зеода вном прису ст вуСрба
(Слове на ) наБа лка нуиПанониј и. Билој е,а лис порадичне .
Ниј ес е одликов а ла на учношћу, а ко се т о може т ако
обја снити. Пре дс т авници з ваничне ис т ориј е с у с
ома лова жав ањем писа ли о пис циманов ес таре ист орије
Срба (Слове на). Наз ивали су их не зна лица ма,
зане сењацима , мит оманима,новорома нтича рима,итд.Ре тко
кад с у покуша ва ли да а рг уме нтима ос поре не ки од
закључа ка др Олг е Луковић-Пј ановић, др Ј ов ана И.
Дере т ића , Св етис лав а Билбиј е, Тру ба чова , проф. Ре ље
Нова ков ића , МилошаЦрња нс когимног ихдруг их. Ва рнице
су с ев але , с ва ка ко, а ли с учељав ања мишљења, пре ма
пра вилима на учне ме тодолог ије , ниј е било. У ј едном
ова квом прика зу, ниј е мог уће ни на ма да на научно
прихва т љивна чиниз ложимопог ле деј еднихидру гих, али
ћечит аоцимабитиз а нимљив одас азнај укој ис удог ађа ј
ии
којеис ториј с
келичнос ти билеуцент рупажњеспорова ,
спора дично обј ав љив аних на е лект ронск им медиј има,
час опис имаиднев нимлист овима .
На неки начин, копља с у, ипа к, ве ћу кршт е
на.
Оз биљниј есеу бој ногкопљаприхва тиој еданодже стоких
поборника с ре дње век овног слов енс ког дос е ља ва ња на
Балкан и у Сре дњу Ев ропу. То ј е др РадивојРадић,
профе сорБеог ра дс когуниве рз ит е т аичла нВиз ант олошког
инс титу та Српс ке а кадемиј е нау ка и уме тнос т и, рође ни
Ливња к.

3
Даби одбра нио Порфирог енит овз а писо дола ску
Слове нанаБа лка нувремевиз ант иј скогца раИра клиј а(610-
641), на писа ој екњиг у Срби пре Адама и пос лење га,
тру де ћиседасв акуре че ницупошкропиот ровом прот ив
ист ражива ча кој и тре зв ено упоз ора ва ју да с тот ине
ист ориј скихиз в орау пућуј унас лове нскос т а росе де лашт во
на Ба лка ну , ас амо ј едан (Порфирог е нитов ) на њихово
досе ље ва ње с да нашње г подручј а Пољс ке , Белорус ије,
Укра јинеиРус иј е. Поре дотров а, дрРа дићсе , не с крив ено,
руг адрОлг иЛук овић-Пј ановић, дрЈ ова нуИ. Де ре тићуи
друг имашт ос еус уђуј упрот ив речит из акључцимаз в аничне
ист ориј е. Билобикорис нодај едрРадић, ка кос монав ели,
свој укњиг упопунионау чномполе микомсов имау торима ,
уме стоштој еса мона водиоњихов ез а кључке , аондај е, бе з
арг уме нт ациј е, допис ивао да они нису у прав у. Биће
занимљиво да на ј е
дном приме ру видимо пос ту па к др
Радића . Уз еће моде ора справ еона циона лнојприпаднос ти
Све тог Ј еронима из че тв рт ог ст оле ћа пос ле Христ а–
пре водиоцаСве т огпис масг рчкогналат инс ки. Чит аоци
Сведок аима јура з лог адаспажњомпра теовуполе мику,ј е р
јеСв етиЈ е роним(т ониј ес порно) рођ енуримскомнас е љу,
налока циј и накој ојј еда на сБос анс ко Гра хово. Узт о,
пода ци оње мусувишене годраг оце ни, ј ерупу ћујуна
сушт инунациона лнихире лиг иоз нихпрев ира њаус рпс ким
земља ма- од пој а вехришћа нс т вадо да на с . Какоз на мо,
биласуте шкаи, на јчешће, пос ледицаос ва ј а чкихпохода
европс ких и а зиј ских с ила. Тапре вирањас у ра з дробила
српс ко на циона лно биће по ре лиг иоз ним шав овима и
раздробљене де лове с упрос т ав ила ј е да н друг ом. То се ,
најочит иј е, пре поз на јенане ве селојс удбиниСрбауБос нии
Хе рце гов ини ток ом дв а де сет ог ст оле ћа – ис пуњеног
светс кимиг рађ анс кимрат овима .
Да пог ле да мо поле мику о Све т ом Ј ерониму и
Римока толичкојцрк ви. ДрРа дићна па дадрДе ре тићашт о
Све тог Ј еронима (330. или 337 – 420) убра ј
а у Србе
(Слове не ). Ов ак оз аме радрДе рет ићу :
''И Све тиЈероним, учение гз е гета4. ве какој иј е
пре ве оБиблиј усј евре ј
скогиг рчкогналатинс ки, пре ма
др Де ре тићу, биој еСрбин. Занимљивојј едапоовом
питању 'новоромантичари' не нас тупај уј единстве но.
Тако гос пођа Луковић-Пј ановић одбацуј е с рпс ко,
односнос ловенс копоре клоСветогЈеронима. С друге
стране , тоз начи дај ес аг лас ночудноватим мерилима
'новоромантичара'дрДеретићве ћи'родољуб'одг оспође
Луковић-Пј ановић. Нере кох ли ве ћ дај е он главна
узданицаовемалеалиодабранедружине ''.
Корис ниј ебибилодај едрРа дићиз не одока з
еда
Све тиЈ еронимниј еСрбин, нег ошт ос е, покоз накој ипут ,
наруг аодрДере т ићуидрОлг иЛу ковић-Пј ановић.

4
Имапис ацакој ис уна г
ове шт ава лис рпс копоре кло
Све тог Ј еронима, ма да нису Срби. За нимљиво ј едај е
профе сордрЂорђеЈ анков ић, а рхе олог , кој иј еист ражива о
г робницеод4. до6. ст оле ћапос леХрист ауДа лма циј и,
Бос анс кој Крај ини, Хе рцег овини и Запа дној Србиј и,
ус та новиодас ус лове нс ке(с рпс ке ).1 Са моподат акдасуна
подручј у Книна и Боса нск ог Гра хова с рпск иг робови с
поче т ка4. с толећа , мог а ој ена ве с тинаопре здрРа дића ,
ка жедрДе ре тић, данеодба цу јес ва кипода такукњиг а ма
''новорома нт ича ра ''. Ако ј е архе олог Ј анков ић на ша оу
околини Бос анс когГра ховас рпскег робов еспоче тка4.
ст оле ћа , а на подручј у овогсрпск ог г ра да у Боса нској
Крај иниј ерође нСве тиЈ е роним330. или337. г одине , онда
ј еис тинаос рпскојприпаднос тиовогсв ет ите љапотв рђе на .
Тре ба ло би мног о поу з даних докуме нат а да би с ет о
опов рг ло. На приме р, дај ерође нус рпск ом на с ељу, алиу
породици не кенацио на лнема њине . КаоРимља нин, ниј е
рође н, је рпос тој ез а пис идај ела тинскинаучиот екушколи.
ДрДе ре тићс епоз ив аинана учникеизне с рпс кесре дине , па
упу ћу јеиназ наменит огхрва т скога рхе олог аФра наБулића .
Булић ј е ут врдио да с е родно ме сто Све тог Ј еронима :
Стридонна лаз илонаподру чј уда на шње гБоса нс когГра хова
– на Арежином бриј егу . На т ом ме с ту ј е билаи мала
цркв ица , с ру шили су ј е Турци у вре ме Бос анс ко-
херце гова чкогус та нка1875-78. Тусу(1952) на ђе ниост а ци
сре дње веков ногг ра да , ис подкој егс убилеос нов еримс ког
на сеља. У околиниј е, иначе , вишена ла з ишт асост а цима
римск ихг ра ђе вина , црк ав аипредмет адома ћинст ва.2
Хрва тФра неБу лићј ез аписа одај еЈ еронимовот ац
биоимућа н, пај емог аоплаћа тиучит е ља , дабиЈ ероним
на учиолат инс киј е з ик.3
Фра нцуз Сиприј а н Робе рј е на пис ао о Све т ом
Ј ерониму : ''Има не шт о с лов енс ко у њему'', а че шки
ис торича р Фра њоВ. Са с инекј ет врдиодај еЈ еронимов
ма т
ерњи ј ез ик био с лове нс ки.4 Ит алиј ан Апе ндини ј е
Ј еронимовј ез икз ва о: илирс ко-с лове нски, аФра њоБу лићј е
ова јна водАпе ндиниј апрев еока о''хрва тскиј ез ик''.5
ДрДере тићсеприпре миодадрРа дићау поз оридау
Српс која ка демиј ина укаиу ме тнос тиможеконс улт ова ти
ак аде микаМирос лав аПа нт ића,кој иј ес а чува онекеброј е ве
час опис аДу бров никуДубровнику, ауњимај еобј ав ље на
поле микаСрбака толикаДу бров никасВа тика номпоче тком
два дес етогс т олећа– оЗа водуСв ет огЈ еронима . Наос нову
теполемике , можес ез акључит идај еСв етиЈ е роним био

1
ЂорђеЈанковић:Српскегромил е,Беог
рад,1998.
2
ЈовоБај
ић: БлажениЈероним, СолинскацркваиСрбо-Далмати,''Бели
Анђе о,Шаба ц,2003.
3
Исто.
4
Исто.
5
Исто.

5
Србин, ма дарође н у че тврт ом ст оле ћу – през ваничног
досе ља ва њаСрба(Слове на ) наБалка н. Кадј еДу бров ник
пис аооСве томЈ еронимуива тиканскомз ав одусње говим
именом, било ј е вре ме з ахукт а ле аус троуг арске
кроа тиз а циј еСрбаДубровникаиос талихде лов аДалмациј е .
Уј еку с вој е борбепрот ивкроа тиз а
циј е, Дубров ча ни ће
покре нут иипита њеЗа водаСве тогЈ е ронимауРиму.
Учинићетоуј е дном од број еваДу бров ника1901.
године. Супрос тавићес енамериВат иканадаЗав одСве т ог
Јеронимапре именуј уу''Хрва т скиз аводСве т огЈ еронима ''.
Ду бровча нисудока зива лидај еЗа водс рпс киипос ла лис у
теле гра мспрот е с
томкардина луРа мполиј ууВа тикан:
''Некас еудос тој иВашаЕминенциј аподниј етина
ноге пре светог а оца Папе Лава Тринае стог а из раз е
жалос ти Срба ка толика, жите ља старе дубровачке
државе , изг радаиоколице,штој еубре вуе -укој и-ј емсе
јес ве то-ј еронимс ки з аводпрес трој ио, биломимоиђе но
српс коиме , кој епоповј есниј емис правамаинародниј е м
тградициј амаи обичај имаус транаманакој ес ебрев
односис асвиј е мпре влађуј е''.
Да ј еова јподухва т Ва т
ика на био део з ахукт але
кроа тиз а циј а Срба ка толик а, с в едочи и члана к у
Ду бров нику , пре несенизце т ињск огГл асаЦрног орца:
''ЦрнаГораиСв. ј ереномс киз авод– Одкакој еу
Аус тро-Уг арс којрас пире напоз натаборбаиз ме ђубраће
ХрваљтаиСрба, из гле далој еве ћ, каодај еиВатикан
прис тао уз Хрвате , ј е р при раз ним с вој им
манифес тациј ама, ниј ес емог лоопаз ити, даприз нај е,да
имас вој ихс ље дбеникаиусрпскомнароду,каоштоима
убугарском и уруском... Али ј е1. авг устапоновом
кале ндаруиз ашаоутомс мис луј еданпапс кибре ве , кој и
седотичеиЦрнеГоре . Евоучемуј ес тавр: У Римуј е
пос тој аоодс таринаилирс киз аводСветогЈе ронима, у
ком с укатолици и изс рпс ких крај ева похађали Рим,
одсиј едалии, ус лучај уболес ти, ње ганалаз или. Садасе
уВатиканунашлоз адобро, дас естог аз аводаиз брише
илирс коиме , идасенамиј е ниобраз овањукатоличких
клирика, рода и ј ез ика хрватског – из рично: про
цроатицаг енте.Но,тосенасј ош ништанебитицало,да
се у тај хрватс ки народ не убрај а и барс ка
Арцибискупиј а.
Ми бисмо тој одлуци Све те Столице мог ли
доскочити, шаљући нашекатоличкеклирикез авише
образ овањенадруг ус трану, поштоих уЦрнојГори
немахрватс когродаиј ез ика, штој еусловуживањатог
завода; али неможе мо допус тити да с еј едним тако
све чаним актом ј е
дненај вишевлас ти цркве неунос и
туђаполитикаунаш народинашудржаву.
Ос им тога, барс ка Арцибис купиј а носи нас лов
Примаса Србиј е изнај стариј ег доба с рпс ке државне

6
самос талнос ти. Ис ториј скус удбинуСрбиј едиј елилај е
,
наравно, и ова првос веште ничка с толица с рпс ке
католичке цркве , и Божиј им Провиђе њем, нашиј хе
дана, Ње гово Краље вско Вис очанс тво Књаз Никола
Први ос лободиој еиобновиотуста рос лавнустолицу,
обез биј едиој епотре бну ре лигиознуслободу, и она ј е
тако ступила у нови живот дадиј ели с удбину Црне
Горе ''.
Види се да црног орски лист с ве св ој е ка т олике
сма траСрбимаиданикоодњихнег оворихр ва тс ки,апише
о Арцибис купиј и у Бару ка ос рпској. Св ет о пре носи
католичкича сописДу бровник– употпунос т иподржа вајући
изне тес тавов еос рпс твуихрв атствунаЈ адрану.Унас тавку
овогчла нка , обас рпскаг ла силас матрајудас уСрбине кад
нос илиимеИлира:
''Све тиОтацууводус вогапис маиз јављуј ес воју
љубавпремаСлвенс тву, идатуљубавидокаже , вели,
да мј е с то досадашњегилирс когз авода Св. Је ронима
установљуј ез аводз ахрватс кинарод. Српскинародј е
једнаг ранаСлове нства, каоштог аобухватаиилирс ко
име; а нај новиј а политичка доктрина, наме тнута
хрватском народу, не приз најеи ниј ечеег зисте нциј у
српс когнаорда: итадоктринаодлукомСве тогОцас ада
се ус вај а! То очевидно противуречј е из ме ђу ње гове
љубави пре ма Слове нству и ње говеодлукепротивне
Српс тву, доказ уједаСве тиОтацниј еимаонаумодакле
потиче и куда с миј ера та хрватс ка доктрина, те с у
ње гови с авј е тници, кој и стој ена че лу те политичке
струј е, мог лииз де јствоватитаквуодлуку''.6
Овас рпс каг ла сила споче ткадва де сетогс толећа
упу ћу ј учита оцедај еСве тиЈ еронимизс рпскогна рода– а
ње говз аводуВа тика нуус тановаСрбака толика .
Приме рци новина с ов им (и друг им с личним
текс товима ) на лазесеуСАНУ.

Ифилолоз ипротивз ваничнеис ториј е
Заговрницимас рпс ког(слов енс ког)старос еде лаштва
наБа лка нуиуПодуна вљус уприте клиупомоћфилолоз и.
Нисутоу чинилисна ме ром дас ес поресприс та лицама
званичнеист орије,алис уњиховафилолошкаис тра жива ња
указаладај ене могућеобј ас
нитина ј
ст ариј
епоз нат еназиве
планина, рек а, језера и на сеља бе з прису ст ва Срба
(Слове на) у Поду нављу . Пре ма филолоз има , друг е
претпос тавке су не одрживе . Ра зложно обав ешт а вају да
људиус вомприродномокруже њудај уиме наизс вогј е
зика
– ника коизј езикасус е
да , апог отовонеизј езикауда љених
племе на, како, уовом с лучај у, з
ва ничнаист ориј аудаљу је
6
Слобода нЈарчевић:Историј
скес
кривал
ице
, Беог
радИПА''Мирос
лав'',
2002, ст
р:222-223.

7
ант ичкеСлове неодДуна ваиБа лка на . Сле дс тв еноова квом
закључку, филолоз иманиј епреос т алоништ адруг оне г ода
пот врдедај епрво пис мо насв ету рође но наоба ла ма
7
Ду на ваидас умут ворциСлов ени.
Браниоци с лове нског дос е ља ва ња на Балка н у
Средњемв екус уна јрањив ијиусу че ља ва њус афилолоз има .
Уовојнауци, не маме ст аз ај еданилидру гиз ак ључа к, ка ко
јетоиз в
ес но ка дј ере ч оса држај у друг их ист ориј ских
из вора. Ус лучајуфилолошкенау ке, немадвоу мље ња . Ако
јенаодређ еном подручј ужив еоне кина род, нање мус у
ост али т раг ови ње гове култу ре и ј ез ика . Пред ова ко
једност авном чиње ницом, з ане ме о ј е и профосор на
СорбониПј ерШа тре н. Пре дњимј ебра ниладокт орскут е з
у
Олг аЛуковић-Пј анов ићос рпс кимре чимауст а ромг рчк ом
језику. Запре па шћење– а косепрофе с орс ложисОлг ином
тезом, мора ћеприз нат идасуСрби, одна јда вниј ихв рема на,
билису седиГрцима , ат оз ваничнаис ториј анеприхва та ?
Же леој едаодбра ни з акључкез ва ничнеис ториј е, а ли у
филолог ијиниј еима оарг уме нт е . Ова јсв оје врс ни''г ордиј е
в
чвор'' јере шиот акошт одокт орскуте зус ту дент кињеиз
Србиј ениј екомент арис ао.Река ој е:
Госпођо, ј ас есВаманес лажем, ал иВам дај ем
титу л
уле ктораг рчк ефил олог иј е ,ј ерс теј ез асл ужили.

О тра гов има с рпског (с лов енског ) ј езика на
Подунав љуиуИндиј и, на писа лисумног иау тори: Инду си,
Руси, Фра нцуз и, Слов аци, Ит алиј ани, ит д, али ће мо се
задржа ти с амо на к њиз и ру ског филолог а Оле га
Николај е вичаТрубаче ва . Изда лај уј еРус каа каде миј ана ука
– Ис ториј с
кофилолошкооде ље ње : Етног енез аику л ту ра
древнихСл овена. 8

Тру бачовпра тиг е незус лове нс кихна роданаос нову
историј ских, г е ог ра фс ких, а рхе олошких и линг вис тичких
истражива ња. Пос ебну па жњупос ве тиој ехидронимима ,
етнонимимаиа нт ропо нимимауЕвропииАз ији, аира звоју
индоев ропс кихј ез ик а.Ј е данј еодводе ћихфилолог аусв ету
ис војез акључкеј ечит аонамног им научнимску повима .
Укра тко, обј ашња вадај епрапос тој бинаСл ове нас редњи
токДу на ва– т ерит ориј есње говеле веи дес нест ране.
Значи, тв рди ис тооно шт о из носе''новорома нтича ри'' у
својимде лима . Ту,уПанониј иинаБа лка ну,ка жеТруба чов,
поник ло ј еи прв о пис мо. Нау чни ра д под на словом: О
Средње ду навскојпрапос тој бини Слов ена прочита ој ена
Скупус лав истауБра тис лави1993. инаСкупус лавист ау

7
ДрОлг аЛуковић-Пј ановић: Срби...народнај старији,ИПА
''Мирослав'', Београд,2003. идокт орскираднафранцускомј езику:
Прав дауЕс хиловимиСофокл ов имтраг е
дијама,ис
тииз дава
ч,2002.
8
ОлегНикола јевичТруба чов : Ет ногенезаикултурадре внихСлов ена,
Моск ва,Руск аака демијанаука , 2003. Књигућенасрпс комј ез
ику
шт ампатиИПА''Миросл ав'', Беог рад.

8
Будимпе шт и, у окт обру 1995. Тру бачов ј е о т ој
пра постојбиниСлове на , насредњемДунаву– доЂерда па,
поднеоре фе рат: Слов е нс кијезикиис ториј а– к аоос нова
етног енезе и на Скупу ј ужнослов енс ких сла вис та у
Бе ограду,1995.
Ис тражива њеО. Н. Труба човај епот врдадас рпски
''новорома нт ичари'' нис упосе бнапој авауЕвропи- данис у
ј единикој исупосумња лиуз акључк ез ваничнеис ториј ео
Слове нима . Тиме ј е обав ез
а на ших ис торича ра да , при
одбранис војихст авов а,подврг нукрит ицина учнира дО. Н.
Тру бачеваиис тра жив ањамног ихдруг ихнау чник а- нак оје
сеТрубачовпоз иваичиј аистражива ња, такође, упућуј уда
ј еДунавпра постојбинас лове
нс ка.

Какораз уме тиПорфироге нита?
С обз иромдаћенанау чном с купууНишубитиу
це нтру ра спра ве спис ив из антиј ског ца ра Конст а нт ина
СедмогПорфирог енита , ос врнућемосенањиховес адржа је
- наос новукој ихј еприхв аће нот ума че њедас ус еСлове ни
пој авилинаДуна вут еку6. и7. с толе ћупослеХрис та .
Др Ј ова н И. Дере тић и њег ов и ист омишље ници
упоз орав ај у да с у и поруке ца ра Порфирог енит а
крив отв оре не– прилаг ођенеунапре ддоне том з акључкуда
суСрби(Слове ни) ос вој илиз емљедруг ихнарода- нипре
ника с ниј е, не гоу6. и7. с толе ћуНовее ре. За т ошт оз а
друг епе риодениј ебилопог одногс тарогз а пис а– пог одног
задомишљања, к ака вј еова јца раПорфирог енита . Бу дући
да ј е не пре циз а н у опис у поз на т их дог ађ ај а – бе з
вре ме нскиходре ђе ња , т ума чимај епру же намог ућностда
на веду да с е Порфирог енит пре ва рио и да ниј е ре чо
на значе ном с толе ћу, нег о о не ком мног о ка сниј ем. Ако
чит алацпомис лидас ута квеиг ревре ме ном ипој мовима
не мог ућекода ут орана јвишест ручност и, не капрочит ај у
текс т виз антиј ског ца ра и комент аре ј угос лове нских
акаде мика . Ре чј еоприликамауРимскомЦарс твуувре ме
ца раДиокле циј ана. Билој ет овре менакра јут ре ћегве ка
Новее реиве рова лиилине , Порфирог енитспомиње , иу
тре ће мс толе ћу , Слове ненаДуна ву, а ли т умачиње г ових
списака жудаца р ниј епис аоо т ре ћем, не го оше стом
столе ћу. Дабинамов обилој а с
ниј е, подс ећамодај еов де
речо дв едржа ве– у вре меДиок лециј ана(3. с толеће ),
имамоРимс куИмпе риј у, ау6. и7. с толе ћуВиз а нт иј у. Ка ко
се де с ило да Порфирог енит ов з апис о Диок лециј а ну и
ње говомвре ме ну , ак аде мициподеленадваде ла– паов ај
друг и пре ме сте и в ежу з а дог ађа ј
е 300 г одина после
Диокле циј ана ? Та јдруг идеоз апис ај епреба че н(да това н) из
РимауВиз а нтиј у, ка жедрЈ ова нИ. Дере тић, з ат ошт осеу
ње му, т акора но, с помињуСлов енинаБа лка ну. А а кос у
Слове ни били с т анов ници Па нониј енаДу на ву у вре ме
Диокле циј ана , онда то ис кљу чу је с ва ку мог ућност

9
досе ља ва њаСлове наиз''прапос тој бине '' наБа лкану6. и7.
столе ћупослеХрис та . Евос порног(бољере ћи неј асног )
Порфирог е нитов огопис аДалмациј еувре меримс когцара
Диокле циј ана(3. ст оле ће ):
''Овајцар Диокле циј ан подижеградСплити у
ње мус азидапалатукој ас енеможенире чиманипе ром
опис ати, од чиј ене кадашњевелеле пнос ти с тој еи до
данас ос таци, иако их ј едуго вре ме оште тило. Шта
више , иг рад Диоклиј у, кој ис ададржеДиокле циј ан
(Дукљани), ис тицарДиокле циј анподиже , з богче гас у
становници тез емљеназ вани Диокле циј анима. Влас т
ових Романа проте з ала с е до реке Дунава. Је дном
приликом они (тј . Романи) же ле ћи да пре ђу ре ку и
упоз нај у становнике с оне с тране реке , прешавши
нађошеслове нс капле ме нане наоружанакој ас ез вахуи
Авари. И нити с у ови (Романи) оче кивали да соне
странерекеимане кихстановника,нити(Слове ни) даих
има с ове. Пошто с у Романи з ате кли ове Авара
не наоружанеи не спремнез а рат, нападну их, покупе
пле ниробљеивратес е''.9
На шиа ка демициобј ашњав ајупрв иде оовогт е кст а
на прихва тљив на чин. С обз иром да Порфирог енит
обав ешт авадасуРомани изДа лма циј епре дуз ели вој ни
походпрек оДуна ва , онита чноз апа жа јудај етаобла ст
имала с вој у вла ст и, овим осв ртом, да ју з а пра во
Порфирог е ниту :
Облас т Дукље(кас ниј еЗетаиЦрнаГора) оде ље на
јеадминис тратив ном реформом 297. г одинеодве лике
пров инциј е Далмациј е и пос тала с амос тална у прав на
јединица– провинциј аПре валитана.
Даљетумаче њеПорфирог енитов огт екст аодст ране
Српс кеак аде миј енаукај ев ише не гоз агоне тно. Горњи
записПорфирог енит а, уде луг дег оворио Слов енимаи
Ава рима , ак аде миј иниист оричариту ма че, иуве ра ва ју, дасе
однос и на 6. с толеће , а не на тре ће - с кој им ј е
Порфирог е нитз апочеос вој еприпов еда ње , поднас ловомО
Дал мациј иис у седнимпл еме нима. А ре чј еоист омпа сус у.
Но, на шиг аис торича рира з бијају– де ос адржај аве жуз а
тре ћес толе ће(тосмов иде лиуг орњем цит ату ), аде оз а
шес тоиз аВиз ант ију(шт оћемовидет иусле дећемцит ат у):
Ов ајпода так ј асно показ ује да ј ев из антиј ска
влас т до пираладоДу нав а.
Чес та ј е пој ава код виз антиј ских пис аца да
не колико пле мена, кој аз ај еднички нападај у царс тв о,
наз ивај уј едним име ном, пољудс твукој еихј еводилои
пов ез уивалоуј еднуце лину... Слове нис у, поче в шиодкрај а
60-тих г одина6. ве ка, з аје дно сАвариманападали на

9
САН: Виз антиј
скиизвориз аис ториј
ународаЈуг
осл
авије, томдруги,
Београ
д,''Научнодело'', 1959, обрадиоБожидарФерј
анчич,ст ра
не: 10. и
11.

10
виз антиј скепров инциј ена Балканском полу острв у. Ти
заједничкинападитрај удове ликеопс адеЦариг рада626.
годинеине у спе хаАв арауовом подухв ату, пос лече гасе
центараварс кедржав епомерав ишепре масе веру .
ДрЈ ова нИ. Де ре тићупућуј едас едобропрочит а
Порфирог енитовт екс тидаћес ев иде тидане маник акв ог
ослонца у њему з аз акључа к на учника на че лу с Б.
Фе рј анчиче м даПорфирог енитов дег ов ори о Виз ант иј и.
Дода једанепост ојенидру г ииз ворикој иби, допу ња вај ући
ира зјашњав ај ућиПорфирог енит оврукопис , да лиз апра во
југослов енс ким ист оричаримадаова коз а кљу чу ј
у. Акосе
Порфирог енитов т екс т подврг не с амо лог ичком с уду,
видећес едане мас тручња какој ибимог а оз акљу чит идај е
уње муречодвавре ме нск апе риода- уда ље нај еданод
друг ог а300 г одина.
Пог ре шан з ак ључак ј е прис вој ен од Српс ке
акаде миј енаука ,т врдидрЈ ова нИ. Де рет ић, с а моз а тодаби
сеодов огдокуме нт аначиниост убнакој е м ћепочив ати
тзв. дос еља ва њеСлове нанаБа лка нув ремевиз ант ијс ког
цараИра клиј а . За нимљив ој едаака де мицинис унашлиз а
сходно даобј асне(ба р не ка ко) к акој емог ућедај е дна
облас тслока лномупра вомуРимуз адржит ака вст ату сиу
друг ојдржа ви – Виз а нт иј и, пос ле300 г одинаи убитно
изме ње нимме ђудржа внимодносиманаБа лка ну? Таоблас т
- Пре ва лит анамождај еимог ладапре ду з имавој непоходе
пре ко Ду на ва у 3. с толе ћу, как о на с оба вешта ва
Порфирог енит, адаби точинилаи увре меВиз а нт ије,
мора лабиима тииуњојс татусона ка вка ка вј ојј еда рова о
римск ица рДиок лециј а н. Ист оричарина сот аквомс татус у
Пре ва лит анеуВиз ант иј инеоба ве шт ава ј
у , ма дапишудај е
онат ајв ојнипоходпредуз елау6. с толе ћу . ДрЈ ова н И.
Дере т ићодбиј ата кв умог ућнос титв рдидаПре валит ана ,у
6. с т олећу, ниј ени билапод в лашћуВиз антиј е, не гој е
пре дс тављалаз на чај нуобла стуСрбиј и.
Акопре тпос тав имоданиј еднаст ра нанеможеса
сиг урношћут врдитидај еупра вуупог ле дуцит ираногдела
Порфирог енитов е приче о Да лма циј и и Ду кљи –
прв енс тв ено, шт о се т иче да това ња опис аног (првог )
покољаСлов енасле вест ранеДу на ва, ондабис мобили
обав ез нидат ражимопотв рдуј еднеилидруг епрет пост а вке
нанекомдруг оммес туца ре вогСпис аонародима. Такоби
се, можда, мог ло одг оне тнут и да ли ј е Порфирог е нит
рече нипокољ на дСлове нимас ме ст иоут рећеилише ст о
столе ће– даподс ет имо: ис торича риСАН т врдедај ет о
билоу6. с толе ћу, адрЈ ова нИ. Де рет ићдас ет омог ло
дес итииут ре ћемс толећу,акота коописа нидог ађа јз ависи
самоодчиње ницедалиј ета даСлов ена(Срба) билоили
ниј ебило наБа лкану. Било их ј е , они суст арос еде оци
Балкана ,у пора нј едрДере тић.

11
На шене доу мицебимог лебит иот клоњенес леде ћим
св едоча нст вомПорфирог енита :
''Међуонимакој ис усепрес е лилиуРаг уз усуови:
Григ ориј е, Арс афиј е, Викторин, Виталиј е, Валент –
архиђакон, Вале нтин отац протос патара Сте фана. А
откадсеониизСалонепре с елишеуРаг уз у,доданасима
500 година,ас адимамо7. индикт6.457 г одине''.10
Ев о, с обз иром на в ре ме с вој ев лада вине , ца р
Порфирог енитовдепишедасуСлове низ аузелиСа лонуу
Далмациј иу5. с т олећу.Тој еск оро200 г одинапревре ме на
ка дј евиз ант иј скицарИра клиј е(610 – 641) доз волио, ка ко
зва ничнаис ториј ат врди, на сељав ањеСлове нанаБа лкану.
Ово с ве дочење ца ра Порфирог е нит ај еу с аг ла снос ти с
тв рдња мадрЈ ова наИ. Де рет ићаоос нив ањуСрбиј еупе том
ст оле ћу.
Мног опреда на шње гвре ме нај ебилоис ториј ских
делаооснив ањуСрбиј еупе том с толе ћу– 490. г одине .
Кат олички с ве ште ник из Да лма циј е из 18. с т оле ћа –
Андриј а Ка чић Миошић ј е на писа о књиг у„ Пре с
ве тлом
гос подину“ , шт ампанауЗадру1856. Уњојј епоброј аос ве
вла дареСрбиј еод 490. г одинедокас ногСре дње гве ка .
Може мо бит и сиг урни да ј е Андриј а Качић Миошић
пода тке о Србиј и изпе тогс толећа(бе зобз ирашт от у
Србиј уз овеСла ве нс ким Краље вст вом) наша оуархива ма
Ва тика на .
Мог ли би с е и не ки т е кст ов и код цара
Порфирог енитадове сти ув ез усовом Србиј ом изпе т ог
ст оле ћа , алит о, с вој имкоме нта римаСписа, недоз вољав ај у
југ ослов енс ки (српс ки) ис т орича ри. Та ко, ка д уочимо да
на мј е ца р Порфирог енит помог а о да ра ниј е цитира ни
римск и покољ на д Слов енима с ме ст имо у 5. с т олеће ,
ис т орича риСрпс кеа ка демиј ена укана супоз ора ва јудасе
пис ацПорфире гонитпре ва риоидаоннеопис уједог ађа ј
е
изпе тогс т оле ћа, не г оизмног окас ниј егвре ме на . Евока ко
тообј ашња ва ју:
Наос нов уовогподатка, добиј асе449. г одинакао
дату мпадаСалонеуру кеСлов енаиАв ара, штосв акако
ниј етачно.Bury пре тпостав љадај еов аг одинапро из вод
дубров ачкетра дициј екој ај едог ађајспој иласнападима
Атиле,докNiderle, Manuel I, 60, мис лидај ецарпоме шао
нападГота449. г одинес аз ау зимањемСолинапоче тком
7. ве ка. Нај прихватљив иј еј едај едатаг одинаре з
у лтат
гре шке кас ниј е г препис ивача. Ме ђутим, з начај овог
хроношкогподаткај еутомештој ас ноо дређу јев ре ме
сас тављања29. г лав еDAI, с едмогиндикта948/9 г одине .
Кадсепог ледаов ака вприст упист ориј скомиз вору,
ондас е морадов е ст и усумњу њег ов ав редност . Ј е р, и
прот ивницимаз в аничнеис ториј ес еморада типра в окој ес у

10
Ист
о,ст
ране
: 20. и21 .

12
зас е бе уз е ли з аговорници с ловенског дос еља вања на
Ба лкан.Ондаћеонипо ступитинаист ина чин– т а
мог деим
одг ова раПорфирог енит овтекстре ћићедај ет ача н, ат амо
гдеимнеодг ова ра,ут врдићедат о''с
вакакониј ета чно'', као
штос ут оучинили, уцитира ном случају, прире ђив ачиу
Српс којак аде миј инау ка.
Ова ко, делимично прихва тан а де лимично
одбацив ан, Порфирог енит овсписнебимог аобит иподлог а
заприхв а тањет ез едас уСлове ни(Срби) дошлинаБа лкану
6. и7. с толе ћу. Таконешт обимора лобит ипот кре пљено
друг имброј нимипоу з данимсв едочанствима , алиЈ ова нИ.
Дере т ић,из ричит о,на водидат аквихдокумена таусв ет ским
архива мане маидасез атоодлу чиодана учниску ппос вети
ана лиз иПорфирог енит овогСпис аонародима.

Порфироге нитовас ве доче њаоХрватима
У Порфирог енит ов омСпис уонародима, 30. г ла вај е
пос веће на Хрва тима – г лас и Из лаг ање о пров инциј и
Дал мациј и. Ов деј еца рс ве дочиоов ременуод6. до10.
ст олећа , чимеј еподе лиоис торича ре, ј е рмуј е дниве ру ју, а
друг и ника ко. Прире ђива чи ње г ов их с пис а у Српс кој
ак адемиј ина укас уу тв рдилидаов опог лав ље , ине кадруг а
,
Порфирог енитниј емог а онапис а ти- непоз нат иа ут орихј е
додаоца ре вим рукопис има . Тодока зу ју, поре дост а лог , и
чињеницомдај еуСписуонародимаописа нидог а ђа јпос ле
Порфирг е нтиов ес мрти(959):
Изс ве га нав е де ног , с ле ди да ј е В напис ана од
не поз натогау тора и накнадноунес е науDAI. Сличне
приме реналаз имоуDe cerlmonlls, г дес еуопис уцарс ких
г робов ауцркв иСв. Апос толауЦариг раду , наводиг роб
Конс тантинаПорфирог енитаиг дес еопису јекру нис ање
цараНићифораДру г огФоке963. г одине .11
Српс киа каде мицису, как от оиприличи, на водили
кра ткез акљу чкеионихкој иве руј уунав еде непода т кеи
онихкој иуњихс умњај уилииходбацуј у . Но, дрЈ ова нИ.
Дере т ићс енеприкла њани ј едној , ни друг ојг рупи. Он
тв рдидај еГлав а30. Спис аонародимачистфа лс ифика т, да
ј епис анауновиј евре ме(мождау17. с т олећу) идасуњиме
ка толичке држа ве и Ва т ика н наме рав але подржа ти
''хрватс ко држа вно пра во'' – к ривот воре ћи дасу с рпске
те риториј ебилеуг раница макра ткот ра јнес редњев еков не
хрва тс кедржа ве . Поње говоммишљењу , фалс ифика т орј е
имао на ме ру да ис торичареоба ве женат ри ''ис ториј ске
ис тине'' – опра вдав алеби у кључива њес рпскихз ема љау
не куодбудућиххрв ат ас кихдржа внихт воре вина :
1) пој ављив ањеХрв ат ауДалма циј ииСлав ониј ипре
не гошт отодруг иист ориј скииз ворибе ле же ,

11
Ист
о,ст
р.27.

13
2) средње вековнехрва
тскегра
ниценаЦет ини(много
јужнијеодст варних) и
3) на длежностРимока т
оличкецрквенадХрва т
ском,
(ма дасуХрв атибилиподј у
рисдикциј
ом Патрија
ршијеу
Ца риграду).

1) Пој ављивањеХрватауДалмациј ии
Славониј и
Гла ва30. Спис аонародимадоносииме нахрва тских
вођа , паииме нањиховихс ест ара,из7. с толећа , мадат а кве
пода т ке нема з аСрбе, кој ис у више стру ко број ниј и од
Хрва т а . ДрДе ре т ићи з боговог ав еруједај еупит ању
фалсификат , пошт одруг ииз воринепот врђу јут аконе што,а
погот ово не потв рђуј у прис уст во Хрва та у Сла вниј ии
Далмациј ипоче тком 7. ст оле ћа, какотопишеуГла ви30.
Пог ле да јмо:
''Виде вшидај еоваз емљадобра, Аварис енасе ле
у њој . У то вре ме, Хрвати с тановаху с оне с тране
Багибариј е(Баварске ), гдес усадаБе лохрвати. А ј една
породица, оде ливши сеод њих, наиме петоро браће :
Клукас , иЛове лос , иКос е ниц, иМухло, иХрват, идве
сестре Туга и Буг а, са с вој им народом с тиг ну у
Далмациј у и ову з емљу з ате кну под влашћу Авара.
Пошто с у ови не колико г одина ме ђус обно ратовали,
Хрвати однес у побе ду и ј едне од Авара побиј у, а
пре ос талепринуденапокорнос т''.12
У 31. г ла ви сепре циз ирадас уХрва т и дошли у
Далмациј унапоз иввиз а нтиј скогцараИра клиј а,а лис ет име
опетс вереме ти– Ираклиј еј евла да оод610. до641, аова
наводнахрва тскапобе дана дАва римаихрва тск иу ла з
аку
далма тиснкиг ра дСал онуде сиос е602. г одине– прене г о
што ј е Ира клиј ес тупио напрес т о. Види седа Списо
народима врв иг ре шка ма . То ј е уочио и проф. Ре ља
Нова ков ић, паћепоз ив ати ис торича ренаопре з. Цит ира
описг орње гдог ађ ај аизГлав е31. Спис аонародима:
''ОвиХрватидођошекаопребе глицецаруРоме ја,
пренег оштоСрбипре бе гошеис том царуИраклиј у, у
времекадаАвариратуј ућипроте рашеодавдеРомане ...
ОвиРоманибехупроте раниодАварауданеис тогцара
Роме ј а Ираклиј а... По наре ђе њу цара Ираклиј а ови
Хрватиз аратившииодавдеис те равшиАваре , насе лесе ,
понаређе њуцараИраклиј аутојз емљиАвара,укој оји
данасс тануј у''.13
ПрофНова ковићиз нос ис вој емишљење :
Изанализ ехронолошкихве стиизDAI ув езис а
доласком Хрва та и Срба на Балканско полу ос трв о,
добиј амоу тис акдаме ђув е
стимас астављачаDAI има

12
Исто,стр.30. и31.
Ре
13
љаНов аков ић:Одакл
есуСрбидошл инаБалканс кополу острво,
Ист
оријскиинст итутуБеограду,''На
роднакњиг
а'', 1977, ст
ра на61.

14
не складаз богкој е гј ете шко з акључити да с ес вето
дес ило у в ре мекад с у Ав ари проте рали Романе. Ако
пажљив о пратимо шта о на паду на Салону бе ле же
пис ци г лав е29. и 30. и ако прове римо шта о ис том
дог ађај у каз ују папа Грг у р Прв и и Тома Архиђакон,
добиј амо у тисакдасуАв аро-Слов ени с тиг ли уз але ђе
Салоне у брз о пос ле 582. г одине, тј . убрз о пос лепада
Сирмиј ума, адас ус амуСалонуз ау зелинај касниј е602.
године , штоз начиг отов оосам г одинапренег оштој е
Ираклиј еидошаонав ласт.. Наиме,акос уАваро-Слов ени
још крај е м6. иус амомпоче тку7. ве каз ауз елидобарде о
контине нталнеДалмациј е , аз атим и Са лонуи ње но
подру чј е
, како ј е мог уће да с у Хрв ати пребе гли цару
Ираклиј у ''у в ре ме када Авари рату ју ћи проте раше
одавдеРомане ..'', јерби с ветобилопренег о штој е
Ираклиј еипос таоцар''.14
Дабичита оцубилола кшера з у мљивоз богчег асене
моженик опоуз да тиуПорфирог енит овСписонародимаи
зашт о не ма ос нов а да с е ве ру ј е о дола ску Хрв ат ау
Далмациј у 602. г одине , скра тиће мо з апа жање проф.
Нова ков ића на две прот ивре чнос ти у Гла ви 31.
Порфирог е нт овогс пис а:
- Ак осуАва ро-Слове нивла да лиДа лма циј ом
602, анеВиз а нт инци, онда Хрва ти нис у
мог липре бећивиз ант иј скомца руИра клиј у
ут уис туДа лма циј у– чакдај еонт а даи
био ца р! У Далмациј и ниј е та да била
виз а нт иј скавла ст.
А даХрв ат инисубилиуДалмациј ииСла вониј ини
200 г одина ка сниј е, пот врђу је Ај нхардов л етопис о
дог ађај иманафрана чкомдвору818. и822. г одине . У ов ом
докуме нту, г дес епрвипу тс помињуСрби, аХрв ат ини
једном ре чју, немаништао не ка кв ој''Да лма тинск ојили
Приморс којХрв атс кој '' и ''Поса вс којХрва тс кој '', ка ко т о
пишеуПорфирог енит овимсписима . Пода цис еоднос ес амо
наКнеже винуДалмациј ииКне жев инуПос авину. Оведве
кне же винећехрва т скии с рпс ки ис торича ри у19. и 20.
столе ћукрст итиу''Да лма тинс ку(Приморску) иПос а вс ку
Хрва тску'', ос ла њај ући се , како смо в иде ли, са мо на
не поу зда не пода тк е у Порфирог е нит овим Спис има о
народима. Пог ледај мо ка ко уве рљиво, на ос нову
Ајнх ардов огле топис а, проф. Реља Нов аковић оповрг ава
мог ућнос т прис ус тв а Хрв ат а поче тком 9. с т оле ћа у
Далмациј ииПоса вини,атимеихрва тс кедржав еуњима:
У опис удог ађај апре дс ам поче такЉуде витовог
устанка, Ај нхард наводи какос у818. г одинес тиг ли у
Херистал, г деј ета да борав ио франачки цар Лу дв ик,
пос ланициме ђукој имас ес помињеиБорна,личносткој у

14
Ист
о,ст
р.61.

15
историог рафијаготово бездв оумљења сматра кне з ом
Приморс кеХрватс кеинепитај ућиседалиј еуопште
биломоуг ћедасеме ђуизасланицимауХе ристалунађе
тада и кнез Приморс ке Храватс ке ... Пос тавља се
питање ,з аштојеучениАјнхард, којиј ез бивањаописаос
толикоде таља,назв
аоБорнусамокне зомГуду с
кана,ане
кнез
ом Хрва та? Он с помиње из ас ланике Абордита,
Гудус
кана, ТимочанаиЉу девита, каостаре шинуДоње
Паноније, аоХрв атимаиХрва тс кој, натомме сту, по
нашеммишљењуне обичноважном, не маниречи''.15

2) Сре дње ве ковнехрватс кеграниценаЦе тини
Дру г а''ист ина '', на ме ње набудућимис торича римаи
творцима хрва т ске држа ве ј е она о ра спрос тира њу
хрва тс ких пле мена до ре ке Це тине у Да лма циј и иу
Па нониј и. И ма дај ес амоде ода на шњеЗа па днеСла вониј е
биоуХрва т
ск ој , препа даподМа ђа ре, нашиист оричари,
кадпишуоХрв ат скојкра љаТомис ла ва , чинетоуопшт ено.
Тимес ес т ичеут иса кдај ере чот е рит ориј иодЗаг орј адо
Ду на ва . Ј еднос тав но, к орис тес а моиз ра з– Па нониј а, бе з
ближе гг е огра фс ког одре ђе ња колики ј е ње н прос тор
припа да оТомисла в ље војХрв атс кој . Ов ак авт оноз начај у
хрва тс когна рода и њег ов е сре дње вековне држа ве вуче
коре неизГла ве31. Порфирог енит овогСписаонародима.
Ев от огте кс та:
ОдХрватакој исудошли уДалмациј у, одв ојисе
један де оиз ав лада Илириком и Панониј ом. И ов и су
ималинез авис но гархонта, кој иј енараз нес транес лао
пос ланс тв а а пр ијате љс ка само архонту Хрв атске .
Из вес танбројг одинаиХрватиуДалмациј ипокораваху
сеФранцима, каоираниј еус вој ојз емљи; Франципре ма
њимабе хутоликоокру тнидас уодој чадХр ватау биј али
ибацалипс има. Немог авшитоодФранакадаподнос е
Хрвати с е одме тну од њих, побив ши њихове
намес нике...Отада ос та вши не завис ни и самос тални,
затражишесв етокрште њеизРимаи е пис копи беху
пос латии покрс тишеихз аПоринаархонтањиховог .
Бе ше подеље на њихов аз емља у ј е
данае ст жупаниј а,
наиме Ливно, Це тина, Имо тс ки, Плива, Пе се нта,
Приморј е, Брибир, Нона, Книн, Сидраг а, Нин; ињихов
бан држи под в лашћуКрбаву , Ликуи Гацку ...Одреке
Це тине , почиње з емља Хрватс ка и пру жа с е пре ма
Приморј удог раницаИс тре , однос нодог радаЛабинаис
брдске с тране у из в е
снојме ри пру жа с е и даље од
пров инциј еИс тре , апре маЦе тинииЛив нуг раничис ес а
Србиј ом.16

15
Проф. РељаНовак овић: Гдесенал
аз илаСрбијаод7. до12. в ека,
Бе оград,Историјскиинс титутуБеоградуи''Народнакњига'', 1981.
16
САН: Византиј скииз в
оризаисториј ународаЈуг
ославиј
е, Беог ра д,
1959, странице:30 – 35.

16
Ова квомописуца раПорфирог е нит а, нисуподлег ли
брит а нс ки ист оричарии ка ртог рафи, пасууполитичкој
ма пиЕв ропеиз814. г одине(вре мео к ој ем пишеица р
Порфирог енит), хрв атс каплеменасме ст или с амо на де о
подручј а да нашње Хрв ат с ке – од Риј е ке до За горј а, с
гра ницомнале војобал ире кеКупе . 17 Брита нскиис т орича ри
су ос та ле з е мље: Лику , Да лмациј у, Кордун, Баниј у,
Слав ониј у, Хе рце г овину, Бос ну , Црну Гору , Албаниј у,
Србиј у, Маке дониј у, уну тра шњос тсе ве рнеГрчк еиос т рво
Пе лопоне зоз начилиз ај едничкимименом: Србиј а.
Ма да профе сор Нова ковић ниј е корис тио ове
брит а нс кека рт ека дј еис тра жив аора спрос тра ње нос тСрба
наБа лка нуу9. с т олећу, ионј ез а кључиодас уонит ада
на сељав алиобла стинаде снојоба лиКу пе . Ов ајпода та кј е
драг оце н, јерс ењимерушиукоре ње номишље њеот урск ом
прог ону Хрва та из српс ких кра јина и Да лма циј е, па
досе ља ва њут амоСрбау15. и16. с т оле ћу . Ст арадокуме нта
оводе ма нт ују,ј ерпружа јуподат кеосрпс комс та новништв у
у ов им кра јев има600 г одина пре ту рских ос ва јања на
запа ду Ба лкана . Ј еда н од т их докуме на тај е Ај нхардов
летопис, ук ој е мс еопису јес лове нс ка(с рпс ка) побуна, под
вођс т вом кне з а Љу де вит а, у Па нониј и против фра на чке
вла сти.Наос новуњег апроф. Нов аков ићз акљу чуј е:
Ш то с е тиче прос тора на кој ем с ус е мог ли
налаз ити Срби, међукој еј еотишао Љу де вит, ј едино
штос ез ас адможере ћиј ес тедас еде оњихов огподру чј а
морао та да налаз ити у з саму г раницу Људе витове
Панониј еито, нај вероватниј е , одСискапре мај угуили
југоис току . Кадбу демокасниј ераз матралиидру гес таре
податке,Порфиро г енитов еиДу кљанинове ,в иде ћомдасу
се Ај нхардов и Срби мог ли з аис та налаз ити не где
надомак Уне . Опреде љу ју ћи с ез а ов аквомишље ње , не
те баиз губитиизв идадаАј нахрдз накакос епричадасу
Срби у њег ов о вре ме , а с вакако и пре , држали
(нас тањив али) ве ликиде оДалмациј е.Кадов омдодамода
јеЉу де вит у биој е дногодс рпс кихкне зоваидаонг ов ори
оСрбимакаоонароду , чинис едас ај ош в ећим прав ом
може мо ре ћи да ј е сас в им мог у ће да у в елики де о
Далмациј еможе моу кљу читиипоре чј еУне,у толикопре
што читав Ај нхардо в опис Љу де витов огратовања с
Борном иње говс у кобс ас рпс ким кне з ом у пу ћу јег отов о
јединонаподручј еодКоз аредоГрме ча, пре коУне , до
Купе''.18
17
Политичкакарт аЕв ропеиз814 . г одине– смрт КарлаВе ликог,
шт ампанау : Longman Brown & Co. London, New York & Bombay и
обј авље наенглескојк њиз и: Franks and Saxons, London (ма лоупрошће на
– сист акнутимобеле жјиманаБа лкану) иукњиз и: АнтичкаСрбиј а, др
Јова наИ. Де ретића,Беог рад,''Сардониј а'', 2000, с
тр.258/а.
18
Проф. Ре љаНова ковић: Гдесенал аз ил аСрбиј аод7. до12. ве ка,
Ист оријскиинстит утуБе ог радуи''На роднакњиг а'', Беог
рад, 1981, с
тр.
35.

17
3) Надле жнос тРимокатоличкецрквенадХрватс ком
Колико ј ес рпских инт е лек ту ала ца: ист оричара ,
пис аца, филолог а , књиже вних крит ича ра , политиколог а ...
пис ало о хрв ат скојдржа ви, на роду, култ ури, ј ез ику...,
огре шившис еиона уку,иоист ину,дабихрва тскоуче шће
уе вропс којис т ориј иприка з алишт оз на ча ј ниј им? Пома г али
сухрв ат с кимис торича римадакривот воредасуда нашње
земље Ре пу блике Хрв ат с ке уве к биле с кат оличким
станов ништв ом. Кат оличанс тв ом на«хрв ат с којз е мљи» се
тума чиприпаднос тХрва таз ападное вропс којцивилиз ациј и,
анебиз а нт иск ој(г рчкој , илипра вос ла вној ), укој уХрва ти
сме шт ајус а моСрбе .
Ве зив ање Хрва т
аз а хришћа нс ки це нта р у Риму,
нала зимов ећкодПорфирог е нита , шт ој еочиг ле да нз на кда
јет онекоподме т нуоов ом в из антиј ском цару, ј е рби он
мора одас ез ала жез ај урис дикциј уца риг ра дск огце нт рана д
хришћа нима , анеримс ког .Ј ер, иа кој ош ниј ебилорас кола
у Хришћа нској цркв и и та д се (у 7. ст оле ћу и у
Порфирог енитов омде стом) на з ира лоне сла га њеЦа риг ра да
иРима– пос ебноз а тошт ос убилицент риудв ера зличит е
импе риј е . Пог ле да јмота јдеоуСпис уонародима:
Цар Ираклиј е, пос лавши и из Рима дове вши
свеште нике и од њих произ в ев ши архие пис копа и
епис копаипре з вите реи ђаконе , покрстиХрвате ...Ов и
покрштени Хр вати не ће да ратуј у против с траних
земаља, из вансв ој ез емље . Је рдобилисуне копророштв о
из апов ес т одримс когпапе , кој иј ез аИраклиј а цара
Роме ј
апос лаосв е ште никеињихпокрстио. Наиме , ов и
Хрвати пос ле с вог а покрштав ања дадну св ој еру чно
потпис ану обаве зу , под чврс том и непоколе бљивом
закле тв ом уСв е тогПе траАпос тола, даникадане ће
пров алитиуту ђуз емљуиратов ати, в ећдаћерадиј е
живе ти умирусас вимакој и тоже ле , примив ши од
истогримс когпапеовајблаг ос лов: аконе кидру гипаг ани
пођупро тивз емљеов ихХрв атаиз арате , не каз ањих
(Хрвате ) рату јебогХрв атаи штити ихи побе дуим
19
доне сеПе тарХрис тову че ник.
Самопоиз ра з у''БогХрв ат а '', видимока кој еширено
ухрва тс комна родуиуинт елиг е нциј имног оодоног ашт о
јеуПорфирог енит овимс пис има– ј ер''БогХрв ат а'' јемног о
спомиња нувре меДру гогсв етс когра та, ка дј еуХрва тс кој
обав ље нз амаша нпокољСрба .
Да ј е наша пре тпос та вк а о подмет а њу
Порфирог ениту хрв а тс ке ве рс ке в езе с Римом т а чна ,
пос ведочиће ис ториј с ки из вори о пра вос ла вном
станов ништв у сре дње ве ковне Хрва тск е – пре хрв ат ског
пора заодМа ђа ра1.097. г одине .

19
Виз
ант
ијс
кииз
вориз
аис
ториј
уна
родаЈ
угос
лавиј
е, ст
р:40 – 42.

18
Поче ћемо с прав осла вним с т ановништ вом Ис тре ,
такоудаљенеодДрине , з акој ухрва тс киист оричарика жу
да ј е била г ра ница Ис тока и Запа да ; ка толичанс тв аи
пра вос ла вља . Ов ајпода т а кћеиз нена дит и (укла њанј еиз
ис ториј с келите ра ту реуобеЈ угос ла виј е). Све дочи дас у
Ис т раниис пове далипра вос ла внуре лиг иј ус ведопочет ка
17. ст оле ћа. Ово ј е прев ише з а поима ње прос ечно
обав ешт ених Срба и Хрва т а, ј е р с е у хрва тс кој
ис ториог ра фиј и (к ој у српс ки ис т орича ри нис у ра до
оспора ва ли), ка косморекли,г раницаиз међ упра вослав љаи
католича нс т вас мешт анаре куДрину. Нис а миИст ра нине
веруј удас уим, нет а кодав ни, пре ци били прав ос лав не
вероис пове ст и.Мождаз ат оХрв ат и(дабиприкрилиис тину)
прису тнепра вос ла вцеуИс трипове з уј уснека кв имда в ним
досе ља ва ње м Црног ора ца . Ма да ј е , доду ше , мог ло бити
досе ља ва њес рпс кихпородицаизЦрнеГореуИс т ру, али
тре ба з а на т и да су они з а тицали у новојпос т ојбини
пра вос ла внест а росе де оце– к ојис ус е, ка ко с морекли,
осе ћа лиСрбима.Пог ле да јмоотимис та рскимСрбимат ек ст
једногдоку ме нт аиз17. с т олећа . Пис анј ерукомз агре ба чког
епископа (бис купа) Бе не дикта Винков ића . Писмо ј е
адре сира но вишим дос т оја нст ве ницима Римока толичке
цркв е:
Уз в ишена и мног опоштована Гос подо, мој и
преду с ре тљивиЗаштитници, жел имВамодБог аздравље ,
сре ћу , дов ек а.
Блаже неу с поме неФе рдинандДруг и, ЦарРимљана,
као Краљ Уг арс кеи Сл ав онј е, у станов ио ј е , безз нања
мног опоштов аногФрањеЕрде љск ог– тадашње гбис ку па
заг ре бачк ог , нетражећис ав етаоднадбис ку паКолаче , ни
одње гов огмиторполита, истов ре ме ноду хов ногпримата
Уг арс ке , нов у епис копиј у у Краље в ств у Слав ониј и, з а
станов ништв ог рчкеве е , сх из матике , кој ис едржег рчких
забл уда, то ј е дотичну е писк опиј у пов ерио из ве с ном
Србину, в ас ил иј анс ком монах у, по име ну Макс им
Пе тров ић...Он се , з ајде но с ас ве ште нс тв ом и народом
којемј еначе лу ,с в едоданасдржиг рчк есх из ме,теис ам,
као њег ов и св еште ници и пав с тв а, з адржав а те шке
забл удепротивис тинитев ере ... Нај преби требал о да
Срби, одбацив иши з абл у де и очис тив ши с е од ис тих ,
остануус вомобре ду . Акадбис еоканил из абл удаис х из ме
икадбиу поз нал иБожиј ус л ужбу , помал обимог лидасе
осл обађај уи г рчк огобре да. Тако ј еу чиње но уИс три,
ПивкииКрас у , каоуСе њс којдиј ацез и, уЛицииДраг и
Винодолс кој , г дес уСрби, код кој их с ураниј еважиле
сличне з аблу де и обичај и, напу стивши г рчки обре ди
одбацив шиз аблуде , з ас лу г ом добрихкатоличкихотаца,
досадас уз адржалиримскеобре де,кој ес упримилиис ебе
вишененаз ив ај уСрбима,нег оХрв атима.

19
У Заг ребу , 3. 2. 1639, уГос подупок орни капе лан
наших Уз в ише них Гос подс тав а, Бе не гдит Винков ић,
изабрание пис копз аг ребачк и.20
Аус т риј а ј е ов е хрв атс ке мере одобра вала и
помаг ала .
Хрва т ис уодАу ст риј ес т алнот ражилидањиховој
лока лнојупра вибудупот чињениСрбиуВој нојКра јини,ј е р
су, нав одно, нахрва тс којз е мљи. Збогт ог ас уСрбидужни
даприхв ат еик ат оликуре лиг иј у.
Забе ле же ној едај еа ус триј с кица рпос ведочиооно
штосмов иде лиубрита нскимкњиг амаишт ој ез акључио
проф. Нова ковић– дасуСрбис та рос еде оцинаподру чј има
уда нашњојРе публициХрва тс кој . Биој ет оЛеополдДруг и,
ионћеодг ов орит иХрва т има1790:
Штос еМе нетич е,држимдај есрпс кинарод,ипре
ратасТу рцима, живе оуСрему, Сл ав ониј ии Бачк ој , а
прилик ом рата, ј едноду шно у понов ном ос вајању ис тих
преде л а, у че ств овао,теис адтаможив и, пада, с тог а, на
тез емљеинај вишеправ аима.21
Дабис еДа лма циј ида ододат ник ара кт ерхрва тс тва ,
др Чу бриловић ћена пис ат и да ј е у 11. ст оле ћу у њој
католичкацркв а. Знамодас еРимиз дв ој иоизХришћа нс ке
цркв е1054. г одине , ада , прет ог а, ниј еимаона дле жнос ти
надцркв а мауДалмациј и. И с амдрЧубрилов ић, нав ише
ме ста , св едочиов из а нтиј скомцркв еномут ица ју
, а лићесе
одлучит идаист а кнедај еуДа лма циј ицркве ниживотпо
ватика нс кимобра сцима , дабис е , ве рова тно,ка котоХрва ти
прижељку ј у,пос ве дочилодас ус еони, ј ош т ада, у кључили
уцивилиз ациј уЗа па днеЕвропе. ТодрЧубрилов ићчини
збрка но– на водидас еуДалма циј иприме њуј упра вос лав ни
обреди, а лидас ут оса моне прикла днепој авеуКа толичкој
цркв и:
У Спл итус ес астаонов ис абордас пров едеодл уке
римс коглатеранс когс инода 1.059. г одине .Тре бало ј еи
катол ичк уцрк вууХрв атс којоч иститиодраз нихис точних
обичај а:женидбас ве ште нс тв а, сл ов енск асл у жба, ноше ње
браде и ду г ек осе , пос в е ћив ање св еште ника бе зз нања
латинс когј ез ика,итд.22
Само 36 г одинапос леовогСабора , Хрва тску ће
покорит и Уг арс ка, па не ма ме ст а тв рдњама хрва т ских
учења ка да ј е сре дње ве ков на хрва тс ка држа ва била
укључе наут оков ез апа дное вропскецив илиз ациј е. Ниј есе
томог лоде сит ик адимсв ешт е ницинисуз налила тинс ки,
же нилис усеибилисуобрас лиуду гукос уибра ду. Значи,
Хрва т исумог лидас еприближез ападнојцивилиз ациј ит е к
уУг арс кој , паа кој ецив лиз ациј с капре днос тбит ик атолик,

20
Исто.
21
Псуњс ки: Хрв ати,ус в
етл уисториј
скеистине, Бе
огрд,1944.
22
Др Ва со Чубрил овић: Политичка прошлост Хрв ата, Бе
оград,
''Политика '' А.Д, 1939.

20
анепра вос лав нихришћа нин, ондахрв ат с кина родз ас вој у
католичку прошлост т ре ба да з ахв али уг арс којдржа ви.
Никак о св ој ојдобровољнојопре де ље ност и, или одлу ци
својихсре дње веков нихкраљев а– преуг арс кеоку па циј е . На
то у поз ора ва и др Чу бриловић, ј ер с ве дочи да се у
Далмациј и пропов ед држа ла или на г рчком или на
слов енс комј езику– в иде лис модас ве шт еницинис уз нали
латинс киј е
з ик:
Кре шимирЧе тв рти,одг ојенуВе не циј и,ј ошмањеј е
бранио с лов енс ку с лу жбу у Хрв атск ој од краља
Томис лав а.23
А дас унижипле мићи, нижес вешт енс твоина род
Далмациј е ос тали в ерни прав осла вљу , показ уј еи скори
неста накхрва тскедржа ве . Уз рокј ебиоСа борбис ку пау
Сплиту , ј ер су г а Крешимир Чет в рти и нас ле дници
подржа ва ли и покушав али с провес ти ње гове одлуке –
прот ивно вољи ве ћине с ве ште нст ва , на рода и пле мића .
Ова кот ообј ашња вадрЧубриловић:
Иакој епапаодобриоодл укеСпл итс когс абора,ипак
их је уХрватск ојбил о врл о те шко с прове сти. Кад су
саопштене с вештенс тв у и народу , из аз вал ес ув ел ико
узбуђење . Забрана с лов енс ке с лу жбе по црк вама,
присиљав ањес вештенс тв адасераз дв ај аодпородицаис ве
већиу тицајлатинс кихбис купа, из азв аој еотпорународу .
Ниже с в ештенс тво, ниже пл емс тв о и народ бил и су
противре формаСпл итс когсабора,краљ, в ис окопл емс тв о
исв еште нств ос уихпомаг али. Борбаиз међ унаородаи
латинс кес транк епоче л ај еј ош з ажив отаКре шимиров ог
ибићег лав ниу зрокне слоз иинере димаме ђуХрв атима,паи
пропасти х рватс ке држав е 1.102. г одине ... Краљев а
посл ушнос т пре ма папс којку риј и и отв орено помаг ање
латинс когс вета, из аз ивал ој енез адов ољс тв оух рватск ом
народу. Ми не мамо података шта с е у то в реме с ве
одиг рав ал оуХрв атс кој, ал иубис тв оДимитриј аЗв онимира
наСаборунаКнинс компољу1.089. нај бољепоказ у ј
едокл е
сусетамобил ераспал ил ес трас тиме ђус транк ама.
Ако ј еис пов еда ње ка толичке в ереј едногнарода
неос порно с ве дочанс тв о о ула ску тог на рода у круг
култ урнихнародаЕв ропе , ондавидимодат ост а нов ници
Хрва тскенис умог лидаучине1.089. г одине. Тадасубили
приврже нициправ осла вља– ит ожес токи, ј ерс уубилии
свогк раља,з аговорникакат оличанс тв а.Дапоновимо, у шли
суут ајкруг(даз анемаримочињеницудалиј еЗа па д, т а да,
биоку лтурниј иилинеодИс тока ) т екпошт оихј ет а мо
увелаУг арс ка– кој аихј епокорила1.097 – ос ам г одина
послеубис тваДимит риј аЗвонимиранаКнинск омпољу.24

Порфирог
енитпротивПорфироге
нита
23
Ист
о.
24
Ист
о.

21
Пошт о с мо в иде ли да с е Порфирог енит ова
сведоче ња корис тез а подршку хрва тским посе зима на
српс ке з емље , не може мо с е от ет и ут ис ку да с у та
сведоче њадода в ана- кадј еве ћбилау обличе наст ра те г ија
импе риј алнихс илаЕвропедасенаБа лкануј еднадржав ас
католичкимс та новништ вом(Хрва тска) с упрост авидржа ви
спра вос лав ним Србима. Дај еовапре тпос та вкат ачна , не
упу ћу јунаснатоса мос упротнет врдњеоист омдог ађај уу
мног им г ла ва маСписа о народима, не г о и споме ну та
грешка- ка дПорфирог енитопису јес вој усопст венус мрт .
Иначе , шт осет ичена водногдос ељав ањаСлове нана
Балкан и у Па нониј уи з а шт ас еу поришт ет ражи код
Порфирог е нита , наводимоца ревокључнос ве доче њеот оме .
Одма хће мовидет идалог ичкиниј еприхва тљив одас ена
основу т ог а може прихва тит и, з дра во з аг от ово, пој а ва
Слове наус едмомс толећу,ната коог ромномпрост ору– од
Ца риг ра дадоМила на. Порфирог енитот омеобав ешт авау
Гла ви32. Спис аонародима:
Тре баз натидаСрбив одепоре клоодне крште них
Срба, наз ванихиБе ли, нас еље нихсонестранеТу рске
(тј . Мађарс ке), украј укој исекодњихназ иваБој ки; њима
јеус ус едс тв уиФраначка, истокаоив еликаХрв атс ка,
онане крште на, кој асеназ иваиБела. Тамос удаклеи
они Срби од давниненас ељени. Пошто с удва брата
нас ледили од оца в лас т над Србиј ом, ј едан од њих,
пре уз е вши полов ину народа, пре бе гне Ираклиј у, цару
Роме ја; царИраклиј ег апримиикаомес тонас ељавања
дадемуус олу нс којте миСе рв иј у, кој аотадатајназ ив
нос и. Србинај е зикуроме јаз начиробов и, пас естог аи
ропс каобу ћаобичноназ ив ас ербу ла, аце рбулиј ани они
којиј е втинуи срима шнуобу ћунос е. Ов о имедобише
Срби, ј ер пос тадошеробов и цара Роме ја. Пос лене ког
вре ме наис тиСрбиодлу чедас ев ратеус војез е
мљеицар
их о тпу сти. Кадасупрешли ре куДунав, покај усе , и
пре ко с трате га кој иј етада у прав љаоБе ог радом, ј аве
царуИраклиј уда им доде ли друг уз емљуз а нас е ље . И
поштосадашњаСрбиј аиПаг аниј аиз емљаЗахумљанаи
Трав у ниј аи з емља Конав љана бе ху под в лашћу цара
Роме ја, а тез емљеопу стеод Авара (ј ер изтошњих
земаља, онииз гнашеРоманекој ис адас тану јуДалмациј и
идрачу ), тоцаруов имз емљаманас елиис теСрбеибе ху
онипотчиње ницаруРоме ја; царњихпокрс тидоне вши
свете никеизРимаи, нау чившиихдаправ илнов ршеде ла
побожнос ти,из ложиимхришћанс кове роу че ње.
Неможе мос еот етиут ис кудаова јт е кст, на водно
пис анудес е т ом с толе ћу, неодишедухом новихв реме на.
Прес ве г а, з богс ведочењада''Србин'' з начи''роб'', шт ос у
хрва тс кишовинис ти, упрв ом ре дуАнт еСт арче вић, т а ко
ватрено корис тили приликом припре ма и с провође ња
покољанадСрбимауде вет на естомидва дес етомст оле ћу.И

22
овдес ена г лаша ваут ица јРимока толичкецрк ве(из а па дне
култ уре – шт о може бит ис амо конс тру кциј а нов ијег
вре ме на), паодј едномвидимодасуиСрбипокршт ениод
све шт еника у Риму, ане од оних у Ца риг ра ду. Да ље ,
не одрживе су две т врдње ца ра Порфирог е нит а око
на сељав ањаСрбауда нашњојХерце говинииДа лмациј и–
једнај едасуов аподру чј абилаподвла шћуВиз антиј е, а
друг адај ебилаподвла шћуАва ра . Акосут а мовла дали
Ава ри, онда Ира клије ниј е мог ао да донос и одлукеда
ава рскуз емљупоклониСрбима .Ј ош ј едноука зив ањедас у
овит екс т
овиподе шенидабисепове ћаоз на чајХрв ат ана
Ба лкану, на ла зимо у чињеници да Порфирог енит не
спомињеимеа рхонт аСрбакој ије''побе гаоИрак лиј у'' (ма да
суна јбројниј иЈ ужниСлов ени), акодХрв атана водииме на
пе твођа– бра ћеииме нањиховихс ес та ра, Туг еиБуг е!?
У ова комалоречи, т оликопрот ивре чност иила ко
уочав ање да Порфирог е нит уче с та ло нас ту па прот ив
Порфирог енита . То ћеучинит и и уГлав и 49. Спис ао
народима, ј е р ће пос ве дочит и да Слове ни мног о пре
Ира клиј аживенаБа лка нуидас умоћнојВиз антиј иот ели
териториј е у Грчкој и це о Пе лопоне з! То пише
Порфирог енитов ако:
Кадај еНићифордржаос киптарРоме ја, ов и(тј .
Слове ни) кој и бе ху у те ми Пелопонез одлу че да се
одме тнуинај преопу стошеиопљачкај уку ћесу с едаГрка,
пољапре дз идинамаи почнуг радопс едати, в одећи с а
собом и афричке Сараце не . Пошто ј е прошло доста
вре ме на и у г раду почела да с е пој ав љу је ос кудица
животних на мирница, в оде и хране, (г рађани) с е
пос аве тујуиодлу чедас тупеупре говоре , добиј уобе ћање
сиг урнос ти и тада да предај уг рад њима. Пошто с е
стратегта даналаз ионакрај уте ме , утврђав иКоринту ,
очекив алис удаћеприте ћиупомоћипо бедитинарод
Слове на, пошто ј е од архоната пре тходно био
обаве штеноњихов омнападу.
У Гла ви50, Порфирог енитј ош ј асниј епишедас у
Слове нибилинез авис ниодВиз а нт иј енаПелопонез у , пре
вре ме наца раИраклиј еина водногна с ељав ањаСлове нана
Ба лкан:
Треба з нати да с у Слов е ни пе лопне с ке те ме у
вре мецараТе офилаиње говогс инаМихај ла, у с
талии
пос талис амос тални, врше ћипљачкањаиз аробљав ањаи
харањаипаље њаикрађе .
Фра нцус ки с ла вис та Фре нсис Конт , профе сор на
Сорбони, пишедас уСлов енивла да линаПе лопонез уод
587. до805. г одине– у ку пно218 г одина . Зна чи, билис у
не завис ниодВиз антиј е23 г одинепренег ошт оћеИра клиј е
ступит и напре с то у Ца риг раду, ас игурно ј еда с у на

23
Пе лопоне зу и одра није– ј ер с у 587. са мо з бацили
25
виз антијскув ла ст .
Ниј едан ис ториј ски из ворниј еов ако прот ивре чан
као Порфирог енит ов Спис о народима. Па живљиј им
проуча вање м, прона шле би се и друг е, број не,
недос ледност и, пај еправ о чудодај еСписонародима
заокупио т олику па жњу нау чника и пос т
ао т еме љни
ослона цз ат врдњуодос еља вањуСлове нанаБа лка ну6. и7.
столе ћу – уз с итуа циј у ка д и мног и ист оричари
(заговорници тог досе ља ва ња ) одба цују мног от ога из
Порфирог е
нитов ихс пис а
.
Не мас умње, даћена учнис купоПорфирог енитуу
априлу , уНишу, бит ииз уз е т
андоприноснов имз на њимао
Србима(Слов енима) уАнт ицииСредњемве ку.Зат ус врху,
члановиСрбос лов енс кеака де миј ећесепоз ватинаде с
ет ине
пис ацаСт арог , Сре дње ги Новогве ка. Они с уост авили
пода ткедас у Слов ени преВиз антијебилипоз нати под
разнимименима : Трача ни, Трибали, Илири, Ме зи, Сарма ти,
Далмат инци...

Бе
оград,9. с
епт
емба
р7515 (2007).

25
Френс
исКонт
: Сл
ове
ни,Бе
оград,''ФилипВишњић'', 1989.

24