ДРУШТВО ЗА СРПСКИ ЈЕЗИК

И КЊИЖЕВНОСТ СРБИЈЕ
МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И НАУКЕ
РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ
ФИЛОЛОШКИ ФАКУЛТЕТ У БЕОГРАДУ

РЕПУБЛИЧКИ
ЗИМСКИ
СЕМИНАР 2012
НАСТАВА СРПСКОГ ЈЕЗИКА И КЊИЖЕВНОСТИ
У ОСНОВНОЈ И СРЕДЊИМ ШКОЛАМА

ДРУШТВО ЗА СРПСКИ ЈЕЗИК
И КЊИЖЕВНОСТ СРБИЈЕ
МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И НАУКЕ
РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ
ФИЛОЛОШКИ ФАКУЛТЕТ У БЕОГРАДУ

РЕПУБЛИЧКИ ЗИМСКИ СЕМИНАР 2012.

За издавача
Бошко Сувајџић, председник Друштва за
српски језик и књижевност Србије
Уредници
Босиљка Милић, секретар Друштва
Александар Милановић, заменик председника Друштва
Зона Мркаљ, потпредседник Друштва
Вељко Брборић, потпредседник Друштва
Коректор
Мина Ђурић, технички секретар Друштва
ISBN 978-86-84885-51-9

ДРУШТВО ЗА СРПСКИ ЈЕЗИК
И КЊИЖЕВНОСТ СРБИЈЕ
МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И НАУКЕ
РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ
ФИЛОЛОШКИ ФАКУЛТЕТ У БЕОГРАДУ

РЕПУБЛИЧКИ
ЗИМСКИ
СЕМИНАР 2012
НАСТАВА СРПСКОГ ЈЕЗИКА И
КЊИЖЕВНОСТИ
У ОСНОВНОЈ И СРЕДЊИМ ШКОЛАМА

Београд
2012.

ДРУШТВО ЗА СРПСКИ ЈЕЗИК И КЊИЖЕВНОСТ СРБИЈЕ
МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И НАУКЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ
ФИЛОЛОШКИ ФАКУЛТЕТ У БЕОГРАДУ

53. ТРАДИЦИОНАЛНИ РЕПУБЛИЧКИ ЗИМСКИ
СЕМИНАР ЗА НАСТАВНИКЕ И ПРОФЕСОРЕ
СРПСКОГ ЈЕЗИКА И КЊИЖЕВНОСТИ
(Савремено проучавање српског језика и књижевности )
Београд, Филолошки факултет
12, 13. и 14. јануар 2012. године
Четвртак, 12. јануар 2012.
ПЛЕНАРНА ИЗЛАГАЊА
9.00–9.30

Пријављивање (евидентирање) учесника и дељење семинарског
материјала (котизацијски пакет)
9.30–10.00 Отварање Семинара
Поздравна реч председника Друштва
(проф. др Бошко Сувајџић)
Поздравна реч декана Филолошког факултета
(проф. др Александра Вранеш)
Поздравна реч представника Министарства просвете и науке Републике Србије
10.00–10.45 Савремена школска библиотека
(проф. др Александра Вранеш)
10.45–11.30 Из Вукове сенке
(проф. др Марија Клеут)
11.30–12.15 Интегрална синтаксичка анализа
(проф. др Љубомир Поповић)

др Светлана Томин) Чуд(ес)на симбиоза времена у приповеци Данила Киша Енциклопедија мртвих (доц.15 Пјесник изнад побједа – Иво Андрић о побједи и побједнику (проф. ПЛЕНАРНА ПРЕДАВАЊА 9.12. Наставна средства у настави књижевности и језика (мр Миодраг Павловић) 8. литерарне секције. додела награда награђеним ученицима и наставницима: књижевност. 3.00–15. Инклузивни приступ настави српског језика и књижевности (Наташа Станојковић. др Оливера Радуловић) Могућности примене дијалекатских транскрипата: свадбене песме у настави (проф. професор) 11. века (проф.15–13.30–10. јануар 2012.00 ОДМОР 15. др Славко Петаковић) 6. професор) Петак. Критеријумски тест за српски језик (мр Ана Пејић) 9.00 РАД У СЕКЦИЈАМА 16. Антропоцентризам у поезији Десанке Максимовић (доц. 13. листови и часописи основних и средњих школа 13.00–14.00–17. 4.00 Корак ка позоришту – Удружење драмских писаца Србије 14. 2. Интердисциплинарност и мултимедијални приступ настави (Јасмина Митровић Марић. Браћа Карамазови у контексту српског романа 20.00 РАД У СЕКЦИЈАМА Напомена: Свака секција ће бити поновљена у истој сали са истим предавачем. Тако ће сваки наставник моћи да присуствује раду две секције. Писмени задаци: од једноставних ка сложеним облицима (др Вукосава Живковић) 7. лингвистичке секције.00–16. Нова правописна решења у настави (мр Јован Вуксановић) 10. професор) 12. 1. др Жарко Бошњаковић) Представа о женама у средњем веку (проф. Српска лингвистичка олимпијада (Биљана Бранић Латиновић. др Драгана Вељковић Станковић) 5.00 Свечана академија поводом 20 година Такмичења из српског језика и језичке културе. др Јован Делић) .

Значај аналогије у настави српског језика (доц. Примери обраде стилских фигура у настави књижевности (проф.10. др Симеон Маринковић) 5. др Весна Ломпар) 8. Анализа слоја звучања у прозном уметничком тексту (мр Биљана Мичић. Еп о Гилгамешу у настави (доц. Типичне ученичке грешке у морфологији и творби речи (доц.00–19. др Бранка Јакшић Провчи) 6. Тумачење приповетке Мост на Жепи Иве Андрића у настави (мр Милан Алексић) 10.00 О глаголу требати: теорија. 1. Наратолошка анализа уметничког текста: Иво Андрић Прича о кмету Симану (проф.00–15.00 РАД У СЕКЦИЈАМА 17.00 РАД У СЕКЦИЈАМА 15.15 –12. професор) 11. др Александар Милановић) 7. др Мило Ломпар) 11. Народне баладе у основној школи (др Душица Мињовић) 9.00–16. др Душка Кликовац) 12.00–14.00–13. Компарација придева у настави српског језика (проф. Стваралаштво ученика у настави српског језика и књижевности (проф. професор) . др Михајло Пантић) 13.00 Разговор са писцем – гост Драган Великић (разговор води проф. употреба и норма (проф.00 Округли сто – Реформа школства у Републици Србији Напомена: Свака секција ће бити поновљена у истој сали са истим предавачем.15–11. Путовање као литерарна и наставна инспирација: методички приступ текстовима о путовању Исидоре Секулић и Виде Огњеновић у основној школи (мр Снежана Божић.00 ОДМОР 14. др Зорица Несторовић) 4. Тако ће сваки наставник моћи да присуствује раду две секције. др Јелена Јовановић Симић) 3.00 Човек прича после рата: Иво Андрић и Драгиша Васић (проф. др Рајна Драгићевић) 2.

00–12. др Љиљана Бајић) Стандарди ученичких постигнућа у областима Читање и Књижевност (проф. др Владислава Гордић Петковић) Промоција издања Друштва (проф.15 10.00 Књижевно дело и компетенције читалаца (проф. .00 14. др Александар Милановић) Завршна реч и подела Потврда о учешћу на 53. ПЛЕНАРНА ПРЕДАВАЊА 9.Субота.30–10. години (проф.00 12. 14. јануар.45 13.15–12. др Бошко Сувајџић) Српски роман у 2011.15-11. др Зона Мркаљ) Певач и традиција (проф.00 11. Семинару Годишња изборна скупштина Друштва НАПОМЕНА Управа Друштва задржава право измене програма.00–14. др Зона Мркаљ и доц. 2011.

а најбоље задатке из школа прегледа Републичка комисија у чијем су саставу и професори Филолошког факултета и сарадници Друштва. Стручни активи бирају два рада из школе и шаљу их Републичкој комисији до 10. па ни за све ученике у једном одељењу. децембра текуће године. ни за сва одељења у школи. задаци се пишу на редовним часовима. Ученици који у завршном разреду освоје једно од прва три места.НАГРАДЕ НА ЗИМСКОМ СЕМИНАРУ ДРУШТВО ЗА СРПСКИ ЈЕЗИК И КЊИЖЕВНОСТ СРБИЈЕ МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И НАУКЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ ЗАДУЖБИНА „ДОСИТЕЈ ОБРАДОВИЋ” ТАКМИЧЕЊЕ УЧЕНИКА СРЕДЊИХ ШКОЛА ИЗ КЊИЖЕВНОСТИ – награда за најуспешније писмене задатке – Друштво за српски језик и књижевност Србије. треба увести и оне којима се обележавају годишњице и јубилеји значајних писаца и културних догађаја који ће својом актуелношћу подстицати развијање и богаћење изражајних могућности ученика. нити за све разреде. Теме се утврђују у сарадњи са Катедром за српску књижевност са јужнословенским књижевностима Филолошког факултета у Београду. Уводећи ово такмичење у школе. Прича и приповедање у делу Иве Андрића 2. Друштво је сматрало да у тематику такмичења. исправља. Такмичење има за циљ усавршавање писмености и подстицај на свестраније и дубље проучавање књижевне уметности. ослобађају се писменог испита из књижевности на катедрама за српску књижевност (филолошких. ово такмичење није обавезно за све школе. већ наставници одлучују коју тему ће дати у ком разреду. Такмичење из књижевности улази у групу оних такмичења која факултети вреднују на класификационим испитима. бавећи се унапређивањем књижевне и језичке културе. Према Пропозицијама. И овогодишње такмичење посвећено је обележавању важних датума. поред књижевних тема. у свескама за писмене задатке које професор прегледа. Етика породице у приповеткама Лазе Лазаревића . спроводи такмичење из књижевности у изради најбољег школског писменог задатка. Задаци се раде као други школски писмени задатак искључиво на утврђене теме. оцењује. Понуђене теме нису везане за поједини разред. Андрићеви мостови 3. образлаже оцену и потписује пуним именом и презименом. Такмичење обухвата израду другог школског писменог задатка на једну од следећих тема: 1. филозофских и учитељских факултета) и на правним факултетима.

Љубавна прича Лазе Лазаревића 5. Јелена Васиљевић. Ивана Драгин. Гимназија „Пиво Караматијевић”. др Зона Мркаљ. IV2. ПРВА НАГРАДА 1. Београд Мр Љиљана Николић. IV3. Рајка Остојић. Гимназија Пирот. 3. Доситеј и школа Републичка комисија прегледала је 108 ученичких писмених задатака из 30 гимназија и 27 средњих стручних школа (школе су на такмичење слале један до четири рада) и одлучила да награди писмене саставе шест ученика. Нова Варош Бранка Ракоњац ТРЕЋА НАГРАДА 1. Зрењанин Професор: Светлана Т. Александра Батинић. 4. Паланачка гимназија. Пирот Професор: Анђелија Савић 2. Буково Професор: Ивана Јаковљевић 2. IV2. Истовремено се награђују и њихови професори који су их припремили за ово такмичење. Гвозденовић Републичка комисија: 1. 2. IV3. Проф. Филолошки факултет. Гимназија „Душан Васиљев”. Пољопривредна школа са домом ученика „Рајко Боснић“. Кикинда Професор: Дубравка Војводић 2. председник Комисије . др Љиљана Бајић. Филолошки факултет.4. Београд Мр Верица Ракоњац-Павловић. Зрењанинска гимназија. Јована Поморишки. IV3. Смедеревска Паланка Професор: Весна Радовановић ДРУГА НАГРАДА 1. Марко Потић. Београд Проф.

јер ће он повезати тренутак мог трајања и кораке будућих гимназијалаца. творац Андрић рекао је: „Неуништива је људска доброта.” Рекао сам то гласно. али док трајемо. Мостови су у мени нада да ће се ипак прекорачити људски неред и бесмисао. време. јер. Речи и мостови издижу се над нама као наше трајне творевине. пишем за школске новине. како говори вишеградски мост. Мостови. драго дете”. и. раздвајања. Наш живот. вашим детињством?” „Мило дете. иако помало уплашено. „Господине Андрићу. муцаво почех. омогућава да се додирну и прожму различите вере и народи. Мост. нису само мостови од камена. премошћује реку. будем срећан. јаких црта лица. запамти. Можете ли ми рећи одакле мотив мостова у вашем стваралаштву? Колико је то повезано са вашом прошлошћу. на валове суровог живота. јесте урушив и пролазан. у својој пуној сврси да прескоче јаз времена које ради против нас крвних и слабих бића. спаја и обале Истока и Запада. пре свега. У глави ми је одзвањала светла и хуманистичка мисао Алихоџина. да ли бисте могли са мном да поразговарате о вашем стваралаштву?” „Радо. гради се на неком другом месту.. који ће кроз њега бити свесни прошлости и који ће и њима измамити емоције док читају Андрићеве приче о мостовима. временски лук кроз историју. додирујући његов лук. јазове и нестајања. победиће. Стајао сам дрхтећи пред мишљу и речима Великог Човека. да их повезују и олакшају им тренутак у коме трају. људску и топлу”. стојећи на њему. ја сам ученик гимназије. мостове градиш свакога дана када верујеш у људе као Алихоџа. А моја је судбина. Мост је као и добра реч. тихо је замрло треперење гласа који се не заборавља.. Његова мисао водила ме је до неког моста да. успорено. покушах да пустим глас. када им несебично . знајући да ће нешто бити ту и после нас. Одавно сам разумео да тамо где је наишао на препреку. неповезивост. Загледан у небо које се осликавало у стаклима његових наочара. онај за којим трчах окрену се. „Господине Андрићу”. обале хришћанства и ислама. пружајући ми прилику да осетим близину. Мостови се граде из љубави према људима. као и судбина свих у вишеградској касаби у роману.. а спајајући њене обале.ПИСМЕНИ ЗАДАТАК НАГРАЂЕН ПРВОМ НАГРАДОМ ______________________________________________________________________________ Андрићеви мостови „Господине Иво! Господине Андрићу”. обале два различита света. чврсто и постојано у својој вери у будућност. неумитно повезана са мостовима. то је на крају крајева голо људско стваралаштво. Овај наш мост на Дрини.. И мостови и речи могу неокрњени. на наизглед непремостиву дубину и провалију. Ипак. одговори ми човек грубог гласа. „ми вас читамо и проучавамо. али ми од стида глас није бивао јачи. драго моје ђаче. а заправо Андрићева: „Ако се овде руши. камена који може да издржи нешто што ми људи не можемо. Прошао сам много мостова и сви су ме на неки начин приближили до мене самог и до других. лакше нам бива што наше тело не може да издржи вихор времена. а ја од срца свога нисам га могао ни чути како ваља. сматрам да су људска реч и мост сагражени од истог камена. ако верујемо у њену постојаност и смисао. човек је ту подигао мост и тиме избегао своје страхове: растанке. Цела ми је Дрина шуштала у глави.

Има у задатку и Андрића и његових мостова и јунака. до сваког новог читања. Републичка комисија . Волео бих да сам могао да се рукујем са њим и кажем колико ми значе мостови којима је спојио време и простор и заварао овај кратки живот у којем ће он трајати изнова и изнова.” Уздахнух дубоко. чак и када поштујеш своје право на личну слободу и понос као Фата Авдагина. као у легенди браниш народ од уништења и похлепе. Само ме опхрва дубока жалост. под насловом Андрићеви мостови. књиге из које ћу понети мудрост живота. сједињено је и надахнуто забележено стечено знање о животу и стваралаштву нашег нобеловца. а пре свега симболике којом се побеђује време и досеже до универзалног и вечног. Занимљиво замишљен у форми интервјуа. помешана са слатким задовољством што је сусрет са Андрићем био само диван сан дуге зимске ноћи. Одличан (5) Анђелија Савић ОБРАЗЛОЖЕЊЕ КОМИСИЈЕ У раду ученика Марка Потића. ОБРАЗЛОЖЕЊЕ ПРОФЕСОРА Надахнуто и свеобухватно. када верујеш свом сну о срећи као Ћоркан. есенцију човекољубља и мисао водиљу.помажеш као Лотика. када као Радисав са Уништа. Ученик Марко Потић својим радом испољава и приповедачки дар и изразито литерарно надахнуће. овај рад разматра идејни слој Анрићевог приповедалаштва о мостовима и указује на вишезначност тумачења моста као симбола. чврсто стежући корице књиге.

без других података о секцији то је само појединачан успех талентованог ученика). у којима учествују и наставници/професори. од користи су за ученике и доприносе њиховом оспособљавању. донела је одлуку да се за рад у шк. уредна и савремена. Рад се бележи у прописаном Дневнику за рад секција. Литерарне секције (ма како је преименован тај назив) као ваннаставне активности предвиђене су Законом о васпитању и образовању у основној/средњој школи. док су неке секције у више варијаната поновиле исте податке тако да је документација само на први поглед богатија. на основу критеријума предвиђених Правилником о такмичењу литерарних секција и увида у документацију секција које су се јавиле на конкурс. али не припадају литерарној секцији која има дефинисано поље активности. Пријављене на конкурс литерарне секције основних школа оформљене су као ваннаставне ученичке активности и њихова документација је у свему комплетна. Уколико се новим Законом о школству изврше измене и померања ка новим варијететима ове врсте васпитнообразовног рада. где су утврђени садржаји и (наставниково) време у оквиру недељног фонда часова. Такође се запажа да су неке секције послале оскудну документацију о организованом раду литерарне секције (ма колико збирка представљала круну самосталног литерарног стваралаштва. у реализацији многих пројеката и семинара. Републичка комисија за вредновање рада литерарних секција основних и средњих школа.ЛИТЕРАРНЕ СЕКЦИЈЕ ДРУШТВО ЗА СРПСКИ ЈЕЗИК И КЊИЖЕВНОСТ СРБИЈЕ МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И НАУКЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ ЗАДУЖБИНА „ДЕСАНКА МАКСИМОВИЋ” ТАКМИЧЕЊЕ ЛИТЕРАРНИХ СЕКЦИЈА И ДРУЖИНА ОСНОВНИХ И СРЕДЊИХ ШКОЛА СРБИЈЕ Литерарне секције су најраспрострањеније у нашим школама jeр се не може замислити културна делатност школе без њиховог учешћа. То се показало и прегледом документације приспеле на овај конкурс. мада су врло често усмерене према афинитетима и тренутним преокупацијама наставника/професора који их воде и не прате увек интересовања ученика. години награде следеће литерарне секције основних и средњих школа: . Обухватају шири спектар стваралачких делатности ученика. свакако ће се мењати и Правилник Друштва о такмичењу литерарних секција. Све друге активности које припадају савременој школи а које се одвијају у центрима за таленте. додатне и допунске наставе и улази у годишњи програм и извештај о раду школе. што се не може рећи за за све секције средихе школа. 2010/2011.

Ниш Професор: Добрила Павловић 4. Литерарна секција ОШ „Јован Курсула”. Нови Сад Професор: Бранка Бубањ 2. Литерарна секција ОШ „Јован Јовановић Змај”. Литерарна секција ОШ „Цар Константин”. Литерарна секција ОШ „Др Арчибалд Рајс”. Литерарна секција ОШ „Никола Тесла”. Београд Професор: Љубинка Марковић 3. Лозница Професор: Милена Симанић . Литерарна секција ОШ „Вук Караџић”. Варварин Професор: Слађана Павловић ДРУГА НАГРАДА 1.ОСНОВНЕ ШКОЛЕ ПРВА НАГРАДА 1.Сремска Каменица Професор: Нера Рикић ТРЕЋА НАГРАДА 1. Литерарна секција ОШ „Ђорђе Натошевић”. Литерарна секција ОШ „Васа Чарапић”. Београд Професор: Александра Дракулић 2. Бели Поток Професори: Снежана Стојановић Добрица Ковачевић 2.

Проф.СРЕДЊЕ ШКОЛЕ ПРВА НАГРАДА 1. Литерарна секција Карловачке гимназије. секретар Друштва 4. Пећинци Професор: Милош Јефтић Републичка комисија: 1. Сремски Карловци Професор: Вера Гикић 2. Литерарна секција Карловачке гимназије. др Слободан Ж. члан Управе Друштва . председник Друштва 3. председник Kомисије. Босиљка Милић. Мр Злата Златановић. Сремски Карловци Професор: Љиљана Малетин Војводић ТРЕЋА НАГРАДА 1. Задужбина „Десанкa Максимовић” 2. Литерарна секција „Сремац” Економске школе „Нада Димић”. Проф. др Бошко Сувајџић. Литерарна секција Техничке школе. Земун Професор: Снежана Обрадовић ДРУГА НАГРАДА 1. Марковић.

професор. приликом одлучивања о додели награда руководили су се критеријумима Правилника о такмичењу лингвистичких секција и констатовали су да су секције својим инвентивним програмима рада. Ваљево Професор: Рајна Бранковић . др Милан Стакић. школску годину награде лингвистичке секције: ОСНОВНЕ ШКОЛЕ ПРВА НАГРАДА 1. КОНКУРС ЗА ЛИНГВИСТИЧКЕ СЕКЦИЈЕ На конкурсу за избор најбољих лингвистичких секција. Републичка комисија за вредновање рада лингвистичких секција основних и средњих школа донела је одлуку да се за 2010/2011. Лингвистичка секција ОШ „Нада Пурић”. које су обрадиле. Републичка комисија у саставу: др Весна Половина. Јагода Жунић. На Зимском семинару проглашавају се и награђују дипломом и књигама лингвистичке секције.ЛИНГВИСТИЧКЕ СЕКЦИЈЕ ДРУШТВО ЗА СРПСКИ ЈЕЗИК И КЊИЖЕВНОСТ СРБИЈЕ МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И НАУКЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ ВУКОВА ЗАДУЖБИНА ТАКМИЧЕЊЕ ЛИНГВИСТИЧКИХ СЕКЦИЈА ОСНОВНИХ И СРЕДЊИХ ШКОЛА СРБИЈЕ Према пропозицијама такмичења лингвистичких секција обухвата се рад секција у току једне школске године. професор . као и наставници који воде њихов стручни рад. који организује Друштво за српски језик и књижевност Србије и Вукова задужбина. Надежда Милошевић. разноликошћу метода и приступа језичкој материји. као и бројем пројеката. пријавиле су се лингвистичке секције основних и средњих школа Србије. знатно допринеле подизању квалитета наставе српског језика.

Београд Професор: Биљана Бранић Латиновић 3. Лингвистичка секција ОШ „Браћа Недић”. Лингвистичка секција „Средње школе”. Нови Сад Професор: Бранка Бубањ 2. Лингвистичка секција Фармацеутско-физиотерапеутске школе. Лингвистичка секција Филолошке гимназије. Сремска Каменица Професор: Нера Рикић СРЕДЊЕ ШКОЛЕ ПРВА НАГРАДА 1. Београд Професор: Јелена Стојиљковић 2.ДРУГА НАГРАДА 1. Лингвистичка секција ОШ „Ђорђе Натошевић”. Осјечина Професор: Драгица Пуљезевић ТРЕЋА НАГРАДА 1. Лингвистичка секција Гимназије „Урош Предић”. Панчево Професор: мр Валентина Паровић . Београд Професор: Дана Ћирић 2. Лингвистичка секција Гимназије. Крушевац Професор: Душица Добродолац ДРУГА НАГРАДА 1. Лингвистичка секција ОШ „Јован Јовановић Змај”. Гроцка Професор: Вера Момчиловић ТРЕЋА НАГРАДА 1. Лингвистичка секција Медицинске школе на Звездари.

члан Управе Друштва за српски језик и књижевност Србије . Проф. др Милан Стакић. Ваљево Професор: Милена Петровић Републичка комисија: 1. професор. члан Управе Друштва за српски језик и књижевност Србије 4. Филолошки факултет 2. члан Комисије. Надежда Милошевић. др Весна Половина. председник Комисије. Проф. Филолошки факултет 3. професор. Лингвистичка секција Ваљевске гимназије. Јагода Жунић.2.

6. ГОДИНИ Жири у саставу: Босиљка Милић. Зорица Несторовић. да се у њима осликава њихов живот и дух. Прилоге треба да пишу ученици. награда. председник. Београд „Путокази”– ОШ „Лаза Костић”. Листови и часописи треба да садрже прилоге којима се повезују са конкретном и реалном стварношћу. 3. Весна Ломпар. Вељко Брборић и Бошко Сувајџић. 2011. Злата Златановић. и 3. Назив треба да одговара садржају прилога. 3. 2. Карактер и физиономија школских листова и часописа. и 1. 4. Да садржаји одговарају узрасту читалаца. 8. Да поред информативних садрже и креативне радове ученика. Београд . донео је следећу одлуку: Од приспелих 17 школских листова из основних школа и 16 листова и часописа из средњих школа. 5.11. Жири је донео следећу одлуку: ОСНОВНОШКОЛСКИ ЧАСОПИСИ ПРВА НАГРАДА „Јелена” – ОШ „Јелена Ћетковић”. 2. 7. али листове и часописе уређују ученици. 12. а наставниоци/професори помажу инструктивно (не писањем прилога). према конкурсним условима и квалитету додељује се 1.ОСНОВНОШКОЛСКИ И СРЕДЊОШКОЛСКИ ЛИСТОВИ И ЧАСОПИСИ ___________________________________________________________________________ ДРУШТВО ЗА СРПСКИ ЈЕЗИК И КЊИЖЕВНОСТ СРБИЈЕ МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И НАУКЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ НАЈБОЉИ ЛИСТОВИ И ЧАСОПИСИ У ШКОЛСКОЈ 2010/2011. Наставник/професор је главни и одговорни уредник. Школски листови и часописи вредновани су према следећим захтевима: 1. прегледом школских листова и часописа. Ученици према своме интересовању креирају листове и часописе.

Лебане ТРЕЋА НАГРАДА „Агора” – Гимназија „Таковски устанак”. Београд Жири упућује своје честитке редакцијама награђених часописа.ДРУГА НАГРАДА „Светосавац”– ОШ „Свети Сава“. Бајина Башта ТРЕЋА НАГРАДА „Кошута” – ОШ „Бановић Страхиња“. Горњи Милановац „Млади филолог” – Филолошка гимназија. Друштво за српски језик и књижевност Србије и редакција часописа Свет речи. Београд СРЕДЊОШКОЛСКИ ЧАСОПИСИ ПРВА НАГРАДА „Гимназион”– Гимназија. Чачак ДРУГА НАГРАДА „Гимназијалац”–Ваљевска гимназија. захваљује свим кандидатима на учешћу на конкурсу и позива све заинтересоване да узму учешћа у наредном конкурсу за најбоље листове и часописе основних и средњих школа у Србији. . Ваљево „Огледало” – Гимназија.

bg. Стручна комисија редакције часописа Свет речи прегледа све приспеле листове и часописе. а завршава се 30. Студентски трг 3 11000 Београд. у просторијама Друштва за српски језик и књижевност Србије.ac. године на Филолошком факултету.rs . години Конкурс почиње даном објављивања.у циљу подстицања рада листова и часописа у основним и средњим школама расписују КОНКУРС за најуспешније листове и часописе основних и средњих школа објављене у школској 2011/2012. септембра 2012. поштански фах 359 телефон Друштва: 011/3285-506 електронска пошта: drustvosj@fil. године. бира и проглашава три најбоља и резултате објављује у наредном броју. На Зимском семинару биће додељене дипломе и награде у књигама. Сви приспели часописи и листови учествоваће на смотри листова и часописа која ће трајати током Зимског семинара 2013. Листове и часописе слати на адресу: Друштво за српски језик и књижевност Србије (Конкурс за Свет речи) Филолошки факултет.

подижући заставице са А. Замишљено је да свака школа. одабере тим од три учесника. 2. У том смислу. Како је за реализацију ове замисли Друштву потребна подршка Министарства просвете и науке Филолошког факултета у Београду. подржава и развој говорне културе ученика. Б или В одговором. током 2012. Говорна култура. У главном граду такмичење је одржано под окриљем Београдске подружнице наставника и Филолошког факултета. питања из књижевности постављају се усмено. измењена је. заинтересоване подружнице наставника из целе Србије могу организовати Књижевну олимпијаду у свом крају. које могу да подрже и експериментално спроведу ову врсту такмичења у својим срединама. док организовање новог такмичења из књижевности и језичке културе не добије и конкретну материјалну подршку Министарства просвете и науке. До тада. само за ученике седмог и осмог разреда. У првом делу такмичења ученици се надмећу у говорној култури (примери су дати у прилогу). а у њиховом решавању учествују сви чланови екипе. пилотваријанта. или уписујући кратак одговор на питање на велики папир. под називом Књижевна олимпијада. Жеља Управе Друштва за српски језик и књижевност јесте да Књижевна олимпијада временом стекне једнаку популарност међу ученицима и наставницима. . За разлику од будућег такмичења из књижевности. замишљена као прелазна. Да би такмичење било динамичније и забавније. године. у Информатору наводимо оквирни програм пилот-такмичења и пропозиције те очекујемо да ће се и у другим срединама. Уколико Друштво за српски језик и књижевност добије подршку Министарства просвете и науке од школске 2012/2013. Књижевна олимпијада. ученици седмог и осмог разреда основне школе и сва четири разреда средње школе надметали би се у познавању књижевности по нивоима. и ово такмичење добије исти ранг као што га одавно има чувено такмичење из језика и језичке културе. године на Филолошком факултету одржано је пилот-такмичење из књижевности и језичке културе. која делегира своје такмичаре на Књижевну олимпијаду. а не само у Београду. али и наставника са подручја целе Србије. регионалном и републичком такмичењу. године одржати пробна надметања ученика. као што је има традиционално такмичење из српског језика и језичке културе. Опис овог такмичења и понуђена питања или тестови могу послужити као идеја свим наставницима који желе да организују Књижевну олимпијаду у својим школама. по већ утврђеном редоследу: на општинском. Школе које су биле укључене у такмичење јесу оне установе са којима Филолошки факултет више година непосредно сарађује у оквиру предмета Методичка пракса и у којима се наши студенти практично оспособљавају за обављање послова наставника српског језика и књижевности. највећи задатак имају подружнице Друштва. Укупан број поена који једна екипа може да освоји у овом кругу такмичења износи 75 бодова. Тај одговор све екипе истовремено јавно показују. Поменуто такмичење имало је статус експерименталног и у њему је учествовало шест основних школа са територије Београда. У другом делу. на нивоу општине и региона.KЊИЖЕВНА ОЛИМПИЈАДА ___________________________________________________________________________ У априлу 2011. Учесници би се такмичили у следећим дисциплинама: 1. идеја да ученици решавају тест из књижевности. Колико познајем књижевност (решавање теста из књижевности).

Други програм РТС-а у потпуности је испратио и забележио ток Књижевне олимпијаде у Београду 2011. са свим одликама истог генетичког претка као и дрвеће које расте над тлом. . јеИзражајно од најстаријих врста текст: у планинским областима. каже Лиф Кулман. Поред свих побројаних циљева.познавање књижевних термина. 5660.познавање фактографске грађе. Наиме. 2. као најважнији истиче се: популаризација предмета срспски језик и књижевност. вештина и способности са стандардима за крај основног образовања (у областима Читање. у Друштву за српски језик и књижевност Србије могу добити снимак емисије Школског програма РТС-а. Да би се представници подружница Друштва лакше снашли у организовању предложеног такмичења. али су најновија истраживања показала управо супротно – овај четинар једна1. Откриће показује дрвеће старо 375. у Шведској.усклађивање ученичких знања. на свим нивоима и у свим разредима. Наиме. Сажето препричавање (у виду резимеа) истог текста. . Писање и Књижевност).Због недостатка простора и средстава Друштво за српски језик и књижевност Србије и Филолошки факултет нису у могућности да овај вид такмичења оствари у пуном обиму. професор на прочитати универзитету у Умеи. године. ПРВИ ДЕО ГОВОРНА КУЛТУРА 1. избор најбољих писмених задатака и наградних темата. одувек се сматрало да су смрче новији дошљаци у шведском горју. . оно може да прави истоветне копије. Задацима заступљеним на Књижевној олимпијади самерава се и: . . књижевну историју и критику. . Изражајно читање датог текста. .реторичке способности ученика. Пошто се дрвеће смрче размножава преко коренског система израстањем нових стабала. то јест клонове. Научници су нашли четири „ генерације“ остатака смреке у облику шишарки и дрвета нађених у вишим слојевима земљишта. .степен савладаних наставних садржаја везаних за књижевну теорију. До сада је за најстарију биљку на Земљи сматрана једна смрча (смрека) која расте ПРИМЕР у шведској провинцији Даларна.улога језичко-стилских средстава у књижевноуметничком тексту.развијеност говорне културе ученика. 9000 и 9550 година. на граници с Норвешком: она живи већ 9550 година и има занимљиву прошлост. Такмичење из књижевности у организацији Друштва за српски језик до сада се сводило на писмено стваралаштво ученика. До овог невероватног открића дошло се испод проређене крошње смреке на планини Фулу у области Даларна.

На пример: (1) изговори неколико пута узастопце задате брзалице. на почетку новог пасуса и сл. .). • логички акценат (нпр. Осим наведених захтева. Сваки представник групе има 15 минута да текст прочита у себи (обради га за изражајно читање). (2) препричај дати текст обрнутим редом догађаја (од краја према почетку) или (3) осмисли и изговори пет реченица којима би утешио друга због кога сте изгубили важну утакмицу итд. или дуже. а потом именицу смрча итд.Ученик треба да обрати пажњу на: • артикулацију (да сви гласови буду разговетно изговорени). При томе треба водити рачуна да основне информације буду исказане. у оквиру области ГОВОРНА КУЛТУРА могу се наћи и слични задаци.). именица дрвета у датом тексту мора бити прочитана са дугоузлазним акцентом на другом слогу и дужином на последњем).). иза запете. у првој реченици датог текста треба посебно нагласити придев најстарију. 2. Сажето препричавање датог текста: ученик треба да се потруди да својим речима (отприлике у пет реченица) некоме саопшти о чему се ради у тексту. • паузе (могу бити краће. ПРОПОЗИЦИЈЕ Представник сваке групе ученика извлачи по један папир са задатим текстовима и задацима (има пет папира са различитим текстовима). осмисли сажето препричавање и беседу. уметнуте реченице читају се брже и сл. нпр. • акценат речи и дужине у њима (нпр. нпр. • мењање темпа читања зависно од смисла (нпр.

у историји нема никаква помена о ранијој појави ћирилице. Даље. Најстарији словенски извори. Ћирилова азбука. Има хипотеза да је азбука коју данас зовемо разбарушена ћирилица била уређена у Бугарској пре (2) Ћирила и да ју је Ћирило искористио при састављању своје азбуке. тј. Задатак (5 поена) ПРИМЕР (1) Прочитај изражајно следећи пасус изостављајући реч која је грешком „упала“ у текст: Словенско писмо Као што није било лако одредити порекло првог словенског књижевног језика. 1. (2) препричавање и сл. Азбука те писмености била је глагољица. сваки од пет представника одговара на три захтева. Кијевски и Прашки одломци) и оба су писана глагољицом1. Затим. редоследом који је одређен. 10 и (3) беседа и сл. Словенска писменост се прво ширила у Великој Моравској. ПРИМЕР Ипак. настали су бар сто година после постанка словенске писмености. Сви ти споменици. и она је из Моравске прешла у Чешку. За део ГОВОРНА КУЛТУРА добија се максимално 25 бодова: (1) изражајно читање и сл. . То се може закључити из једног старог руског записа из XI века. тако се у словенској филологији од њених почетака расправљало о првом словенском писму: да ли је то била ћирилица или глагољица. 5. првобитно се односио и на глагољицу. не пружају сигурне доказе о већој старини једнога или другога писма. тј. Комисија бодује одговоре и на крају се саопштава колико је бодова добио свако појединачно. најстарији сачувани старословенски споменици писани су једном или другом азбуком. 10.Ту су настала два сачувана старословенска споменика (тзв.Затим. глагољице. сам традиционални назив ћирилица. а не у Бугарској. као што су Великоморавска житија и спис Црнорисца Храбра. међутим.

пишуПРИМЕР тадање наше (3) новине: „Поодавно поговарало се у нашој вароши да ће нас један пароброд француски посетити. Дезероса. у овом заливу. И само „правитељство“ било је врло расположено према овоме француском покушају. То су огромне масе леда. једна телеграфска депеша не огласи долазак у Оршаву пароброда који се зове „Лионе“. Новине веле: „Капетан његов (тј. која прска у висину. неколико десетина метара. Међутим. тога пароброда) г. Око јуна месеца те године. постала је заиста надземаљска. док 14. дакле одмах на три месеца по закључењу уговора. Путовање тога брода уз Дунав пратила је. шири се далеко. као снег. пошто није мого добити думенџију од подунавског паробродског друштва. Пред нама су се у бескрајној тишини плавели и руменели планински венци огромних глечера: Вагонвај глечера. Када огромне стене од леда падну у воду. мада нема ветра. мес. Таласи ми избацују пред ноге једну даску која је са неког француског брода из Фрежија. које се спуштају са висина од скоро 2000 метара. ов. на којем и сада леже костури од китова. Гулијевог глечера и Франклиновог глечера. који се сматра најлепшим у поларним крајевима. који је и код високог правитељства нашег поитао измолити наредбе које су капетан-Мањану све . стално траје тај лом и тај скок воде и водене прашине. Мањан.ПРИМЕР (2) Магдаленен Беј Искрцали смо се. која је и пре била изванредна. Све се то одиграва у потпуној тишини. то су страховите зидине. и које се руше уз грмљавину у зелени бездан. није се ништа о њему поуздано знало. идући дан. године изведен је на Дунаву и Сави један интересантан покушај којим су и Французи хтели да искористе слободу пловидбе коју је тај уговор нудио. обратио се мобилним телефоном на овдашњег генералног конзула француског г. као што новине рекоше: „Први пароброд који из дољнег света долази“. Природа. Тамо где додирују море. Французи на Дунаву На основу парискога уговора од 30. Искрцавање у том заливу врши се на једном рту. наша јавност и наше грађанство с нарочитим интересом јер је. Док сунце сија ко тепсија. Ледена брда посматрају нас без даха и потпуно непомична. у Магдаленином заливу. марта 1856. стрмо у море. које су испрепуцане. Смрад је тежак и. вода се расипа као дивовски шедрван.

О том догађају треба. али треба да буде добро концентрисан и да не прочита „грешком“ убачену реч (примери за то дати су масним словима у тексту).Организатори Књижевне олимпијаде из својих центара достављају 18 могућих текстова (различитих жанрова) школама. Задатак (10 поена) ПРИМЕР (1) Ученик добија текст који описује неки догађај. На такмичењу се извлачи само један текст.срећни добитник . На пример. нешто да кажу (укупно 2 минута): . и они ће ученицима бити познати. 2. са свог становишта. кратка вест о човеку који је у наградној игри добио луксузан аутомобил. Ученик треба да га прочита (уважавајући сва правила изражајног читања).

Зашто не треба јести брзу храну. Пришао сам прозору и остао запањен. ПРИМЕР (2) Ученик добија текст који започиње причу.- син срећног добитника најбољи пријатељ срећног добитника злуради комшија шеф срећног добитника супруга Ученици извлаче папир на којем пише која је њихова улога. Ову причу треба завршити (укупно 2 минута). ДРУГИ ДЕО КЊИЖЕВНОСТ . . . 3.Да ли је могућ провод без гласне музике. На пример: „Нека чудна светлост пробудила ме је те ноћи.Да ли пса треба држати у стану. Беседа треба да траје 3 минута. Задатак (10 поена) Ученик на лицу места треба да осмисли кратку беседу на задату тему. ПРИМЕР Могуће теме за беседу: .

врат и окреће се дједу. – Баја. од 5 екипа. Добар и луд су браћа. – Нас два одосмо. Бацам се у ћошак по оне наше најдуже грабље. па одредите ко је приповедач. Који пар пословица од понуђених се може повезати по сличном значењу? а) Ко је луд. шта ли. Дјед је толико забезекнут да већ не умије ни да се покрене ни да штогод упита. 1. а остала питања су резервна). Максимално 25 поена по екипи. сједећивом и зачуђеном. од којих такмичари одговарају на 25 (нпр. старо млинско кљусе.Подружница која организује Књижевну олимпијаду у својој средини припрема 30 нових задатака из књижевности (по узору на дате). . не буди му друг. Држи у руци празну чашу и гледа за нама двојицом: шале се ваљда. исправља леђа. Свако питање се „извлачи“ тако што екипа бира свој број питања и тачан одговор носи 5 поена. а ти чувај казан. Пажљиво саслушајте одломак из приповетке Поход на Мјесец. свака бира по 5 питања. куда ћеш? Приповедач у овом одломку је: а) Бранко Ћопић б) дјед Раде в) дечак Баја 2. а стари самарџија Петрак полако исправља ноге.

в) Више ум замисли него море понесе. покаткад. Ваљда су га зато. Историјски податак о његовом четрнаестомесечном робовању у Цариграду и повратак уз откуп. ђулад се распрскавала око њега а он се у себи смејао – узаман тобџије покушавају. за та три дана и за те три ноћи. На основу понуђеног описа одредите наслов народне епске песме. Он се истакао у борби против Турака. Што је битка била неизвеснија то је његов глас бивао сигурнији. сина сердара Јанка Митровића. изгледало да је српски пораз сасвим близу. уклопио се у интернационалну епску тему о дугом одсуствовању мужа.” („Улица Филипа Вишњића”. а) Иво Сенковић и ага од Рибника б) Ропство Јанковић Стојана в) Мали Радојица . турске тобџије узимале на нишан. Светлана Велмар-Јанковић) а) Први светски рат б) Први српски устанак в) Балкански рат 4. ако га и погоде. Који историјски догађај је оквир приповедања у наведеном одломку? „Кад год је. његово је певање довољно трајало над Лозницом. Ум царује. 3. У овој песми опеван је јунак по узору на ускочког поглавицу из Равних Котара. Вишњић је знао да је ипак далеко па је тако и певао. у другој половини 17. века.б) Лепа реч гвоздена врата отвара. Гвожђе се кује док је вруће. снага кладе ваља.

један пут. нестане заструг меда. поздрави ми славље и голубе. Да би пронашао крадљивца. Свети Сава узвикне гласно својим ђацима: „Ко је украо мед. Ј. онај што је украо био мед непрестано је пазио да му пчела не падне на капу. и тако је у крађи ухваћен.Змај Ђулићи (XLVII) а) укрштена б) обгрљена в) парна 6. поздрави ми све на овом свету. (Свети Сава и ђаци) Свети Сава је у овој причи: а) наратор б) писац в) књижевни јунак . Једном његовом ђаку. и сва срца што се силно љубе. већ си на полету. пашће му данас пчела на капу!“ Кад су ђаци после изашли на ручак. Одредите назив врсте риме заступљене у следећој строфи.Ј. Обратите пажњу на улогу Светог Саве у следећем тексту: Свети Сава био је и учитељ.5. Песмо моја.

мемоари. народна епска песма 11. да непријатељи не би дошли до њих. приповетке Увела ружа. Стари дани. одредите о ком је писцу реч. о чијем животу је приповедао.. Размислите из какве књиге је овај текст па одговорите на питање. Неке птице праве гнезда од лишћа.. гранчица и траве. Наш Божић. комедија. роман Нечиста крв. она полаже јаја. Када је женка спремна. Гнезда су обично сакривена. Припада му најзначајније место међу приповедачима и романописцима са којима се српска књижевност крајем XIX и почетком XX века модернизовала.7. а) из енциклопедије за децу б) из збирке приповедака в) из уџбеника ботанике 8. Птице углавном праве гнезда да би заштитиле своја јаја и младунце. пенуши се вода. грејући их перјем и чека да се излегу птићи. На основу понуђених аутобиографских података и наслова дела која је створио. . Одредите низ у којем све побројане врсте припадају књижевном роду епици. Али пљуска даље. биографија б) балада. Одредите назив стилске фигуре подвучене у следећим стиховима. Остале их праве гурајући камење на гомилу. Које књижевно дело НИЈЕ написао Иво Андрић? а) Прича о кмету Симану б) Кроз мећаву в) Деца 9. а) Симо Матавуљ б) Борисав Станковић в) Стеван Сремац 10. ужурбани поток громогласно шуми. Затим седи на њима. трагедија. једночинка в) новела. Позната су му дела драма Коштана. а) поема. Рођен је у Врању.

створи се девојка да је није било лепше у свему царству. устане царев син па однесе оцу оне обадве јабуке. осам падну на јабуку а девета њему у кревет. (. (. Одредите који се ликови помињу у песми Диоба Јакшића.. он се оправи. Пажљиво саслушајте одломак из бајке Златна јабука и двет пауница па одредите који лик има улогу противника. па легне спавати.а) персонификација б) алитерација в) ономатопеја 12.. Видосава и Момчило б) Дмитар.. Богдан и Анђелија в) Угљеша.) Пошто је тако неколико ноћи једнако радио. Гојко и Гојковица 15. У томе се још нађе некака проклета бабетина која им обећа да ће ухватити и дознати како он јабуку сачува. дође под јабуку и намести кревет под њом. Сад дође ред на најмлађега сина да и он чува јабуку. а висином коло надвисила.) Кад у јутру дан осване. Како се зове девојка која се описује у следећим стиховима народне песме? А каква је да је бог убије! Од свију је и већа и љепша. а) Вукашин. Лирска песма испевана у форми два катрена и два терцета назива се: а) сонет б) дистих в) спев 14. а он је сваке ноћи сачува.. како падне на кревет. а) браћа б) златна пауница в) баба 13. (. . љепотом је коло зачинила.) У тај час долети девет златних пауница. што они нису могли јабуке сачувати.. онда му браћа почну злобити..

а) Милица б) Хајкуна в) Љепосава 16. наздравио! Ал' ја бих здравицу поч`о с друге стране! Не од првога. намјери се јунак на јунака. носише се летњи дан до подне. кнеже Лазаре. него од последњег! а) ремарка б) реплика в) афиша 18. а) Иво Сенковић и ага од Рибника б) Кањош Мацедоновић и Фурлан в) Марко Краљевић и Муса Кесеџија 17. Жил Верн 19. Растко Петровић в) „20 000 миља под морем“. Ретроспективне белешке о успоменама аутора на нека значајна историјска и културна збивања називају се: . Према следећим стиховима. одредите имена супротстављених јунака. у следећем примеру? ВУК БРАНКОВИЋ: (Устаје. Он тад пусти своје бојно копље своме Шарцу између ушију.. Како се зове текст дат у загради.. Које дело од следећих понуђених је путопис? а) „Гуливерова путовања“.... Џонатан Свифт б) „Африка“.. подигавши чашу) И ја бих.

Које је то дело? а) Хајдук Станко б) Мали Радојица в) Стари Вујадин 21. Ој додо. ле! Стих који се понавља представља: а) риму б) рефрен . ој додо ле! Да удари росна киша. па одредите ко је лирски субјекат. У њој каткад тиња Мис`о да још живиш. Шта ли данас у Србији ради! а) песник б) син в) муж 22. мајка и робиња. Један од наведених наслова не припада народној књижевности. ој додо. У мом срцу поноћ. Наша дода Бога моли. Подсетите се стихова из песме Међу својима Владислава Петковића Диса. мој пределе млади. Моја лепа звезда. боже. Ој додо.а) дневници б) мемоари в) аутобиографије 20. Пажљиво саслушајте одломак из народне лирске обредне песме па одговорите шта представља стих који се понавља.

Ала си умилна. а) небо б) река в) чистота 24. персонификација б) поређење. симбол. Дунаво. метафора. а) епитет. ти. Ој. градација в) хипербола. о. ономатопеја 26. Које стилске фигуре препознајете у следећој реченици из текста Потера за пејзажима Пеђе Милосављевића? Одредите праву комбинацију. а река се чиста Тамо-амо у пругама блиста. Ко је аутор приповетке Прва бразда? а) Петар Кочић б) Стеван Сремац в) Милован Глишић 25. Небо ведро.в) припев 23. Пред полазак на сва места дуж прозора седа златно сунце. контраст. Одредите главни мотив у следећим стиховима из Ђачког растанка Бранка Радичевића. Од ког народног певача је Вук Стефановић Караџић записао песму Бој на Мишару? а) Филип Вишњић б) Тешан Подруговић в) Старац Милија . реко силна.

све док то траје. небо без облака. не могу бити несрећна“. Који догађај представља историјску основицу Горског вијенца Петра Петровића Његоша? а) српско-турски ратови б) истрага потурица в) сеоба Срба 28. пун кукуриковине и павите.27. На основу понуђеног одломка наведите назив дела из којег је одломак преузет. Хвала ваздуху што је плав. и да ће првом приликом наставити лет и ишчезнути. Одредите форму приповедања у следећем одломку: „Све док ово постоји“. а) осмерац б) шеснаестерац в) десетерац 30. Дуго нису очи могле да се привикну на тај лук смишљених и танких линија. мислила сам. „и док могу живети и посматрати ову сунчеву светлост. који изгледа као да је у лету само запео за тај оштри мрки крш. Одредите врсту стиха у датом примеру. Хвала сунцу. а) нарација б) унутрашњи монолог в) дескрипција Напомена: . трави. земљи. а) На Дрини ћуприја б) Мостови в) Мост на Жепи 29.

Максимални број поена који једна екипа може да освоји на Књижевној олимпијади јесте укупно 50 поена. На финалном такмичењу
препоручује се да учествује 5 или 10 одабраних екипа (зависно од средине и могућности организатора). О припремама за ово такмичење,
раду жирија и осталим детаљима можете се обавестити из емисије Школског програма РТС-а.
Награђене екипе на Књижевној олимпијади, одржаној 8. маја 2011. године, на Филолошком факултету у Београду:
1.
2.
3.
4.
5.

ОШ „Филип Филиповић”
ОШ „Михаило Петровић Алас”
ОШ „Дринка Павловић”
ОШ „Вук Караџић”
ОШ „Ћирило и Методије” и ОШ „Младост”

РЕЗУЛТАТИ
21. РЕПУБЛИЧКОГ ТАКМИЧЕЊА

ИЗ СРПСКОГ ЈЕЗИКА И ЈЕЗИЧКЕ КУЛТУРЕ
У ШКОЛСКОЈ 2010/11. ГОДИНИ*
*Сви подаци су преузети из Билтена такмичења, па се може десити да се поткрала и покоја грешка када су посреди имена ученика и
наставника.

ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

VII РАЗРЕД
Ред.
бр.
1

Име и презимеу
ченика

Школа

Место

Име и презимен
аставника

Број
бодова
20

Ранг

Аљоша Миленковић

ОШ „14.октобар“

Београд,
Раковица

Милена Секулић

2

Анђела Крстић

ОШ „Бранко Миљковић“

Ниш

Ивана Вукадиновић

20

I

3

Дејана Гојковић

ОШ „Ћеле кула“

Траинка Блечић

20

I

4

Јована Тодоровић

Наташа Раилић

20

I

5

Нађа Обреновић

Краљево

Јасминка Четровић

20

I

6

Никола Јовановић

Сараорци

Катрина Спалевић

20

I

7

Тамара Мандић

ОШ „Михајло Пупин“
ОШ „Четврти краљевачки
батаљон“
ОШ „Херој Света
Младеновић“
ОШ „Војвода Степа“

Ниш
Београд,
Земун

Липолист

Момчило Јањичић

20

I

8

Неда Делић

ОШ "Аврам Мразовић"

Сомбор

Маја Секулић

20

I

9

Андријана Ковачевић

Мионица

Гордана Атић

19

II

Прокупље

Драгана Петровић

19

II

I

10

Анђела Здравковић

ОШ „Милан Ракић“
ОШ „Ратко Павловић
Ћићко“

11

Анђела Михајловић

ОШ „Светозар Милетић“

Земун

Лела Степановић

19

II

12

Анђелија Скобелев

ОШ „Учитељ Таса“

Ниш

Живица Илић

19

II

13

Драгана Коруновић

Ниш
Горњи
Милановац

Сања Милошевић

19

II

Јована Вучковић

ОШ „Стефан Немања“
ОШ „Момчило
Настасијевић“

14

Јасмина Мијатовић

19

II

15

Јована Костић

ОШ "Рада Миљковић"

Јагодина

19

II

16

Јована Ристић

ОШ „Јован Јовановић Змај“

19

II

17

Марија Ђукић

ОШ „Уједињене нације“

Стопања
Београд,
Чукарица

Маја Лазаревић
Миодраг
Сретеновић
Рајка Тодоровић

19

II

18

Мила Дикић

ОШ „Љупче Николић“

Алексинац

Милица Вилчек

19

II

19

Милица Бошковић

Аранђеловац

Никола Настић

19

II

20

Милица Шестовић

ОШ „Светолик Ранковић“
ОШ „Светозар Марковић
Тоза“

Нови Сад

Смиљана Вучковић

19

II

21

Нина Ћирић

ОШ „Трајко Стаменковић“

Лесковац

Наташа Томић

19

II

22

ОШ „Мирослав Антић“

Ниш

II

ОШ „Бранко Миљковић“

Ниш

18

III

24

Александра Ничић

ОШ „Душан Радовић“

Ниш

Татјана Живковић
Александра
Младеновић
Спасенија
Величковић

19

23

Тамара Сталетовић
Александар
Радивојевић

18

III

25

Ана Арсић

Звездара

Ана Бешевић

18

III

26

Ања Лукић

ОШ „Деспот Стефан
Лазаревић“
ОШ „Филип Филиповић“

Вождовац

Зорица Лабовић

18

III

27

Ђурђина Павловић

ОШ „Мито Игумановић“

Косјерић

Теофиловић

18

III

28

Јелена Д. Ђурђевић

ОШ "Д.С.Лазаревић"

Бабушница

Јелена Поповић

18

III

29

Јелена Станић

ОШ „Вук Караџић“

Чачак

Гордана Шкавовић

18

III

30

Јелена Ћорић

ОШ "Васа Живковић"

Панчево

18

III

31

Јована Бабић

ОШ „Стевица Јовановић“

Панчево

Драгица Дулејан
Стојковић
Оливера Милић

18

III

32

Јована Митровић

ОШ „Цар Константин“

Ниш

Мирјана Ганић

18

III

33

Катарина Китановић

ОШ „Стефан Немања“

Ниш

Сања Милошевић

18

III

34

Катарина Милићевић

ОШ „Нада Матић“

Ужице

35

Лана Павловић

ОШ „Вук Караџић“

Врање

36

Марија Ђорић

ОШ „Трајко Стаменковић“

Лесковац

37

Марија Симић

ОШ „Јосиф Панчић“

38

Марија Спасић

39

Милица Веселиновић

40

Снежана
Цветковић
Владан
Картаљевић

18

III

18

III

18

III

Чукарица

Наташа Томић
Светлана
Лакићевић

18

III

ОШ „Чегар“

Ниш

Весна Станојевић

18

III

Земун

III

Кула

Мирка Дабовић
Слађана Червењи
Играчки

18

Момчило Горановић

ОШ „Светислав Голубовић
Митраљета“
ОШ „Петефи Бригада“

18

III

41

Моника Станковић

ОШ „Иван Горан Ковачић“

Ниш

Маја Димитријевић

18

III

42

Наташа Мишић

ОШ „Вожд Карађорђе“

III

Никола Бродић

ОШ "Слободан Бајић Паја"

Марија Мандић
Татјана Турудић
Овжат

18

43

Ниш
Сремска
Митровица

18

III

44

Ружица Павловић

ОШ „Стари град“

Ужице

Ана Гудурић

18

III

45

Тара Цветковић

ОШ „Бранко Миљковић“

Ниш

Ивана Вукадиновић

18

III

.

Медијана Виолета Ђорђевић 16 9 Сања Симић ОШ „Браћа Вилотијевић“ Краљево Тања Бошковић 16 10 Ана Ћупурдија ОШ "Стеван Немања" Весна Ћупурдија 15 11 Анђела Митровић ОШ „Ћирило и Методије“ Деспотовац Београд. А. Вождовац Звездана Шевић 16 7 Јована Филиповић ОШ „Бранислав Нушић“ Биљана Младеновић 16 8 Петра Поповић ОШ „Учитељ Таса“ Смедерево Ниш. Звездара Јасмина Станковић 15 12 Вукашин Вишковић ОШ „Јован Поповић“ Нови Сад Мирјана Кецо 15 13 Дуња Ајдуковић ОШ „Бранко Ћопић“ Лукићево Бојана Павловић 15 14 Емилија Јеремић ОШ „Владислав Рибникар“ Београд Чукарица Снежана Јанковић 15 15 Исидора Чаленић ОШ „Дринка Павловић“ Стари град Јоле Булатовић 15 16 Маја Степанов ОШ „Вук Караџић“ Србробран Милена Цвејић 15 .VIII РАЗРЕД Ред. бр.Ш Име и презиме ученика Школа Место Име и презиме наставника Број бодова Ранг 1 Миа Васиљевић ОШ „Филип Филиповић“ Београд. Вождовац Јагода Жунић 18 I 2 Ивана Пешић ОШ „Јован Јовановић Змај“ Смедерево Марија Ђорђевић 17 II 3 Јелена Абрамовић ОШ „Бранко Радичевић“ Панчево Марија Поповић 17 II 4 Уна Мироновић ОШ „Други октобар“ Зрењанин Татјана Попов 17 II 5 Александар Ивковић ОШ „Јован Поповић“ Нови Сад Мирјана Кецо 16 III 6 Драгана Живановић ОШ „Бранислав Нушић“ Београд.

бр. Име и презиме ученика Школа Место Име и презиме наставника Број бодова Ранг 1 Данијел Ристић Филолошка гимназија Београд Људмила Пендељ 20 I 2 Јована Ашковић Ваљевска гимназија Ваљево Светлана Дракул 20 I 3 Александра Ђукић С Ш "Свети Ахилије" Ариље Славка Петровић 19 II 4 Александра Ковач Гимназија „Исидора Секулић“ Нови Сад Светлана Торњански Брашњовић 19 II 5 Атанасија Станишић Београд Драгана Милановић 19 II 6 Јована Мирјанић Филолошка гимназија Девета београдска гимназија Београд Марија Митровић 19 II 7 Милош Вишњић Медицинска школа Пожаревац 19 II 8 Теодора Миљојковић Филолошка гимназија Београд 19 II 9 Ана Чолић Филолошка гимназија Београд Бисерка Живковић Славољуб Марковић Људмила Пендељ 18 III 10 Јелена Младеновић Уб Душанка 18 III 11 Марина Мијатовић Гимназија Гимназија „Јован Јовановић Змај“ Нови Сад Радмила Радишић 18 III 12 Милица Сарић Ваљевска гимназија Ваљево Светлана Дракул 18 III .17 Нађа Симовић ОШ "Рада Миљковић" Јагодина Љиљана Јовановић 15 18 Сандра Панчевачки ОШ „СтевицаЈовановић“ Панчево Ивана Дрофаник 15 I РАЗРЕД Ред.

бр. Име и презиме ученика Школа Место Име и презиме наставника Број бодова Ранг 1 Александра Ненковић СШ Свилајнац Свилајнац Лидија Бојчовска 20 I 2 Владимир Никшић Филолошка гимназија Београд Драгана Ћећез Иљукић 20 I 3 Јована Цветковић Техничка школа Трстеник Мирослав Трошић 20 I 4 Нелa Чуле Филолошка гимназија Београд Драгана Ћећез Иљукић 20 I 5 Оливера Толимир Гимназија "Светозар Марковић" Суботица Александар Славов 20 I 6 Стефан Степановић Ваљевска гимназија Ваљево Круна Глушац 20 I Нови Сад Мирјана Грдинић 19 II Београд Јелена Урошевић 19 II Београд Слободанка Раковић 19 II 8 Александра Нинковић 9 Бојана Ранковић Гимназија „Јован Јовановић Змај“ Тринаеста београдска гимназија Рачунарска гимназија 10 Данијела Поповић Гимназија Љиг Биљана Јовановић 19 II 11 Дијана Милићевић Прва нишка гимназија Ниш Кристина Митић 19 II 12 Јелена Малић Трећа београдска гимназија Београд Нада Вучковић 19 II 13 Маријана Каличанин Гимназија Краљево Гордана Гајовић 19 II 14 Милица Цураковић Гимназија Крушевац Душица Добродолац 19 II 15 Милана Денда Нови Сад Kатарина Радонић 19 II 16 Миона Гвозденовић Гимназија „Светозар Милетић“ Гимназија "Урош Предић" Панчево Александра Михајловић 19 II 7 Александра Милутиновић .13 Тамара Кесер Филолошка гимназија Београд Драгана Милановић 18 III II РАЗРЕД Ред.

17 Сандра Колобарић Филолошка гимназија Београд Александра Антић 19 II 18 Алекса Милијаш Девета београдска гимназија Београд Миланка Васиљевић 18 III 19 Ана Крстић Прва нишка гимназија Ниш Кристина Митић 18 III Гимназија Крушевац Душица Добродолац 18 III 20 Анђела Изабела Јеремић 21 Ања Хаџић Медицинска школа Зајечар Милена Ђурић Ћирић 18 III 22 Вања Миланов Филолошка гимназија Београд Биљана Бранић 18 III 23 Даница Вученовић Гимназија Сремска Митровица С. Митровица Добрила Носовић 18 III 24 Зорана Брујић Правно пословна школа Београд Љубица Јоловић 18 III 25 Јелена Јанковић Гимназија "Вук Караџић" Лозница Милован Радивојевић 18 III 26 Јелена Савић Кикинда Гордана Новаковић 18 III 27 Јелисавета Симић Гимназија "Душан Васиљев" Ваљевска гимназија Ваљево Анђелка Видаковић Цвркотић 18 III 28 Јована Спасојевић Гимназија Трстеник Гордана Миљковић 18 III 29 Јована Томасовић Тринаеста београдска гимназија Београд Софија Ширадовић 18 III 30 Јованка Илић Зрењанинска гимназија Зрењанин Наталија Лудошки 18 III 31 Катарина Станојевић Гимназија "Вук Караџић" Лозница Станислав Станишић 18 III 32 Марија Ђорђевић Прва београдска гимназија Београд Данијела Вујатић 18 III 33 Марина Радовановић Девета београдска гимназија Београд Драгана Петровић III 18 34 Милица Голубовић Филолошка гимназија Београд Драгана Ћећез Иљукић 35 Милица Поповић Гимназија "Свети Сава" Пожега 36 Немања Усеиновић Медицинска школа 37 Сања Костић Трећа београдска гимназија 38 Софија Мијатовић 18 III Марија Јеверичић 18 III Зајечар Милена Ђурић Ћирић 18 III Београд Љиљана Манчић 18 III Загорка Миладинов 18 III .

Прва крагујевачка гимназија Крагујевац Гимназија "Светозар Марковић" Јагодина Љиљана Јевтић Јовановић 18 III 39 Стефан Петрушевски 40 Сузана Илић Гимназија „Таковски устанак“ Горњи Милановац Гордана Јовановић 18 III 41 Теодора Мишељић Прва нишка гимназија Ниш Кристина Митић 18 III 42 Филип Милетић Шабачка гимназија Шабац Сузана Живковић 18 III .

Име и презиме бр. ученика 1 Лидија Стокић Име и презиме Шко Место наставника ла Пожаревачка гимназија Пожаревац Милена Анђелковић Број бодо Ранг ва 20 I 2 Јелена Маринковић Гимназија "Урош Панчево Предић" 3 Милица Маринковић Гимназија "Урош Панчево Предић" 4 Тијана Петковић Пожаревачка гимназија Пожаревац Невена Стефановић Невена Стефановић 19 II 19 II Милена Анђелковић 19 II 5 Александра Антић Милена Станојевић 18 III 18 III 18 III 18 III 18 III Прва нишка гимназија Ниш Смедерево Татјана Лазаревић Милошевић 7 Анђела Митић Прва нишка гимназија Ниш Милена Станојевић 8 Исидора Смиљанић Музичка школа "Стеван Пожаревац Марија Запутил Мокрањац" Крушевац Станислава 9 Марија Гмитровић Гимназија Арсић 6 Александра Јовановић Гимназија IV РАЗРЕД Ред. бр. Име и презиме ученика Школа Место Име на 1 Нина Вуковић Филолошка гимназија Београд Стева 2 Александра Ивановић Филолошка гимназија Београд Неве 4 Даница Косановић Прва београдска гимназија Београд Драги 5 Наташа Гавриловић Ниш Миле 6 Снежана Тодоровић Прва нишка гимназија Девета београдска гимназија Београд Мила 7 Тијана Лазић Гимназија Љиг Биља 8 Дуња Марковић Девета београдска гимназија Београд Светл 9 Ивана Ђурђевић Гимназија „Исидора Секулић“ Нови Сад Светл Браш Ирена Плаовић Филолошка гимназија Београд Слађ 10 .III РАЗРЕД Ре д.

Обренка Давидовић 7. Милорад Дешић 2. 3. Јелена Добрић 6. 5. Александар Милановић Душка Кликовац Олга Сабо Ана Батас Дина Томић Оливера Радуловић Смедерево Алекс Мило 11 Београд . Мирослав Тошић Ревизије: 1. 6. Сузана Јовановић 3. Славољуб Марковић 5.Марина Васић Гимназија 12 Надежда Стојанов Гимназија „Јован Јовановић Нови Сад Змај“ Мирја 13 Стефана Живојиновић Филолошка гимназија Неве Прва комисија: 1. Људмила Пендељ 4. Мирјана Грдинић 8. 2. 4.

да побољшају своје изражајне способности и да се комплетно служе књижевним језиком. комисију за припрему и спровођење Републичког такмичења. према календару такмичења. Организација такмичења Организатори такмичења су: Друштво за српски језик и књижевност Србије. – Републичко. – да допринесе да ученици боље и потпуније усвоје књижевнојезичку норму. – да подстакне ученике на стицање трајнијих лингвистичких знања о матерњем језику. квалитативно вишим приступом у проучавању језичке организације и законитости језика. . разреда и на Републичком такмичењу. општинском и окружном такмичењу. – окружно (градско). Управа Друштва именује: Организациони одбор за организовање и спровођење такмичења (на 2 године). Такмичења се спроводе на следећим нивоима: – школско. Учесници такмичења Ученици 5. 7. да теоријска знања о језичким појавама и правописној норми успешно примењују. односно комисије које формирају одговарајуће подружнице Друштва за српски језик и књижевност Србије. ГОДИНИ ДРУШТВО ЗА СРПСКИ ЈЕЗИК И КЊИЖЕВНОСТ СРБИЈЕ МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И НАУКЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ ВУКОВА ЗАДУЖБИНА ТАКМИЧЕЊЕ УЧЕНИКА ОСНОВНИХ И СРЕДЊИХ ШКОЛА ИЗ СРПСКОГ ЈЕЗИКА И ЈЕЗИЧКЕ КУЛТУРЕ (Извод из Правилника и Пропозиција такмичења) Циљ такмичења Такмичење има за циљ: – да афирмише најквалитетније резултате у настави српског језика и језичке културе. Општинска и окружна (градска) такмичења организују и спроводе активи наставника српског језика. разреда основне школе учествују на школском. објављивање резултата. односно Управа Друштва у сарадњи са Министарством просвете и науке и Вуковом задужбином. – стицањем целовите слике о матерњем језику. Републичко такмичење организује у оквиру Ђачког Вуковог сабора Друштво. и 8. Школско такмичење организују и спроводе активи наставника српског језика.ТАКМИЧЕЊА У ШКОЛСКОЈ 2011/12. а ученици 7. Министарство просвете и науке Републике Србије и Вукова задужбина. комисије за израду стручног материјала за проверу знања ученика (тест). – општинско. такмичење треба код ученика да развије сазнање о значају књижевног језика и језичке културе. комисије за преглед радова ученика који су се пласирали за Републичко такмичење са окружних такмичења и установљење коначног списка учесника на Републичком такмичењу. и 8. 6.

а учесници на Републичком такмичењу директно право учешћа на окружном такмичењу. школа. број освојених поена) и попуњену збирну табелу за све школе – учеснике у такмичењу. Општине са једном средњом школом треба да се прикључе најближој општини. После одржаних окружних такмичења. разреда средњих школа учествују на школском. већ ће број учесника бити мањи од предвиђеног. . Од ученика који су се квалификовали за Републичко такмичење. ниво такмичења се неће спуштати. односно општину. 2. Коначан списак. општинском. Организатори нижег ступња такмичења дужни су да организаторима наредног ступња доставе резултате такмичења са списком свих учесника и потребним подацима (презиме и име ученика.Ученици 1. На Републичком такмичењу учествују ученици основне школе из 7. утврђује Републичка комисија и позива ученике на Републичко такмичење. мора да учествује на претходном ступњу и да покаже одређене резултате. На Републичком такмичењу учествују ученици средњих школа који су на окружном такмичењу показали најбољи резултат – освојили најмање 90% од могућих поена (минимум 18 бодова). Број ученика – учесника Број ученика – учесника на општинском такмичењу у сваком разреду сразмеран је броју одељења у школама (највише једно одељење – један ученик). искључиво на основу увида у тестове и броја освојених поена. место. Да би ученик учествовао на вишем ступњу такмичења. округ. Сви тестови са прекорачењем рока неће се разматрати. окружном (градском) такмичењу и Републичком такмичењу. и 8. презиме и име предметног наставника. Уколико не буде довољно ученика који би задовољили ове критеријуме. Ученици који су у прошлогодишњем циклусу такмичења учествовали на окружном такмичењу стичу право директног учешћа на општинском такмичењу. за све учеснике који су освојили преко 90% од могућих поена треба обавезно доставити документацију – тестове (и збирну табелу са претходних нивоа такмичења) Републичкој комисији под шифром и дешифроване. Тест за проверу знања На сваком ступњу такмичења учесници раде тест који садржи 20 питања и вреднује се са 20 поена. које се стара о њиховом умножавању и дистрибуцији. разреда који су на окружним такмичењима показали најбољи резултат – освојили најмање 90% од могућих поена (минимум 18 бодова). у року од три дана по одржаном такмичењу. иду сви који су освојили максимум поена. окружна и Републичка такмичења утврђује Републичка комисија за израду тестова и благовремено (на 10 дана пред такмичење) доставља их Министарству просвете и науке Србије. која на основу увида у тестове врши коначан избор ученика – учесника из сваког разреда и позива их на Републичко такмичење. Израда теста на свим нивоима такмичења траје 90 минута и ради се под шифром. Ови ученици не улазе у утврђен број ученика за једну школу. и 4. 3. На окружном такмичењу могу да учествују најбољи ученици који су освојили најмање 80% од могућих поена (минимум 16 бодова) на општинском такмичењу. Организатори такмичења су дужни да то учине у року од 3 дана по одржаном такмичењу. Тестове за општинска.

Дипломе потписују организатори такмичења: – на Републичком такмичењу: Министарство просвете и науке. године – 19. године (Тршић) Сви нивои такмичења (сем школских) одржавају се у исто време према календару такмичења. друго и треће место на општинском и окружном нивоу досељују школе које су домаћини такмичења. На нивоу Републичког такмичења резултате вреднује стручна комисија од најмање три члана коју бира Управа Друштва. марта 2012. професори универзитета. осим на Републичком. априла 2012. На нивоу ошштинског такмичења резултате вреднује стручна комисија коју образује стручно друштво – односно подружница. године (Тршић) СРЕДЊЕ ШКОЛЕ Школско такмичење Општинско такмичење Окружно такмичење Републичко такмичење – до краја фебруара 2012.Календар такмичења ОСНОВНЕ ШКОЛЕ Школско такмичење Општинско такмичење Окружно такмичење Републичко такмичење – до краја фебруара 2012. године – 1. . Вредновање постигнутих резултата На нивоу школског такмичења резултате вреднује комисија коју бира стручни актив наставника/професора српског језика и књижевности. а коју образује стручно друштво – подружница (наставници школа. Уколико нико не освоји 20 и 19 бодова. – на општинском и окружном такмичењу: одељење Министарства просвете и науке и подружница Друштва (односно стручни актив. године – 3. онда прво место носи 18 бодова. Друштво за српски језик и књижевност Србије. године – 4. односно органи локалне самоуправе. института и др. Ученици који су у завршном разреду освојили једно од прва три места на Републичком такмичењу ослобађају се пријемног испита из српског језика на факултетима где се полаже српски. године – 31. друго место 17 и 16. На Републичком такмичењу сви наставници чији су учесници освојили I. Такмичење ван утврђеног календара се дисквалификује. маја 2012. На нивоу окружног (градског) такмичења резултате вреднује стручна комисија коју чине најмање три члана. Дипломе за добијено прво. прво место припада оном ученику који је освојио 19 бодова.00 часова. За најбоље резултате (у рангу) ученици на свим нивоима такмичења освајају I. године – 20. са почетком у 10. марта 2012. Уколико нема ученика који је освојио 20 бодова. II и III место и награђују се књигама и дипломом организатора такмичења (према могућностима организатора). марта 2012. Вукова задужбина. а треће место 15 и 14 бодова на свим нивоима. маја 2012. Прво место добија ученик са 20 бодова.). II и III место награђују се књигама и захвалницом Друштва за српски језик и књижевност Србије. док су школе у којима се такмичење одржава само реализатори).

Приговор званично прослеђује школа председнику комисије на одговарајућем нивоу (на Републичком такмичењу – председнику централне комисије) у року од 7 дана од саопштења. Остојић. Пешикан. односно жалбу. После саопштења резултата. организатор је дужан да на јавном месту. заслужује већи број поена.Приговори и жалбе На свим нивоима такмичења. уређивачки одбор: Пешикан. Дешић. Станојчић. Јерковић. . који се званично прослеђује школи. уколико ученик – учесник такмичења сматра да његов рад. изложи тестове и решења. доступном ученицима. како би ученици са својим наставницима били у могућности да провере свој рад. године. Напомена: На такмичењима се користи Правопис српскога језика Матице српске. из било којих разлога. има право на писмени приговор. издање 2010. чим се такмичење обави и комисије за преглед преузму ученичке радове. Пижурица. Председник комисије је дужан да у року од 7 дана по добијеном приговору да писмени одговор са образложењем комисије (на Републичком такмичењу – комисије за приговоре).

Именски предикат. Градиво из програма редовне наставе у претходним разредима ШКОЛСКО ТАКМИЧЕЊЕ Наставни садржаји реализовани у оквиру редовне наставе у току 1. Главни реченични чланови: субјекат – независни члан реченице. меру и количину). Градиво из претходних разреда 2. време. Променљиве и непроменљиве врсте речи. Програми такмичења за све разреде и за све ступњеве такмичења 2. прилошке одредбе (за место. полугодишта. полугодишта и почетком 2. Садржаји предвиђени за школско такмичење и ново градиво реализовано до овог нивоа такмичења 5. Зависни реченични чланови: прави и неправи објекат – допуне глагола. Бројне именице. предикат – централни члан реченице. начин. узрок. ОПШТИНСКО ТАКМИЧЕЊЕ 1. Промена именица .ПРОГРАМИ ТАКМИЧЕЊА ___________________________________________________________________________ ОСНОВНА ШКОЛА 1. атрибут и апозиција. разред Проста реченица.

асимилација и сажимање самогласника. разред Врсте речи: променљиве и непроменљиве (систематизација и проширивање постојећих знања). стање. -ин. промена л у о. броју и падежу. писање вишечланих географских имена. писање нај у суперлативима. Подела речи на слогове. Суфикси – разликовање суфикса од граматичких наставака. Подела речи по настанку: просте. писање речце и префикса не уз глаголе. придева и глагола насталих префиксацијом (праунук. школски. корен речи. Атрибутска и предикатска функција именица и придева. број и падеж. Придеви – значење и врсте придева. Независне и зависне предикатске реченице. непрелазни и повратни. Писање имена васионских тела – једночланих и вишечланих. Састав именичке синтагме: главна реч и атрибути. Ваш. именице и придеве. научити). писање управног говора. потврдност / одричност. Вежбе у исказивању реченичних чланова речју. Префикси. код променљивих прилога: степен поређења. Гласовне промене у промени облика речи (нормативна решења). Врсте глагола: безлични (имперсонални) и лични (персонални). код глагола: глаголски вид. Грађење. Писање одричних заменица уз предлоге. Гласовне промене и алтернације – уочавање у грађењу и промени речи: палатализација и сибиларизација. Апозитив. Састав реченице у вези са врстама глагола . изведене и сложене. употреба великог слова. број. губљење сугласника. школовати се). слагање придева са именицом у роду. појам падежа. код придева: род. Сложенице. писање основних и редних бројева. творбена основа. Појам синтагме. Писање заменица у обраћању: Ви. Граматичке категорије променљивих речи (код именица: род. придевски вид. придева и глагола (певач. примери сложених речи насталих срастањем двеју или више речи. наставак за облик. глаголски облик. Подела сугласника по месту изговора и по звучности. број. степен поређења. разред Реченица (основни појмови): Комуникативна реченица (синтаксичко-комуникативна јединица која представља целовиту поруку) и предикатска реченица (синтаксичка јединица која садржи глагол у личном облику). синтагмом и зависном реченицом. слоготворно р. 6. јотовање. падеж. Примери изведених именица. Правопис: писање присвојних придева са наставцима -ски. функција придева у реченици. Комуникативне реченице које се састоје од једне независне предикатске реченице и од више њих. непостојано а. граматичка основа. 7. род. Самогласници и сугласници. превелик. -ов. прелазни. Безличне реченице. једначење сугласника по звучности (одступања у писаном језику). Писање придева изведених од именица у чијој се основи налази ј (армијски). подврсте речи. лице. једначење сугласника по месту изговора. Апозиција. промена: компарација придева. -ев.(деклинација). примери именица. просто срастање и срастање са спојним вокалом (Бео/град. Основне функције и значења падежа. односно њихових творбених основа. пар/о/брод). Правопис: писање речце ли уз глаголе. вид.

( граматички) субјекат. Народни језик (језик као скуп дијалеката) и књижевни језик. се. Вукова реформа језика. употреба личне заменице сваког лица себе. Напоредни односи међу реченичним члановима – саставни. славеносрпски. раставни и супротни. узрок. растављање речи на крају реда. радни глаголски придев. Језици националних мањина (основни подаци). научног. жељне. рускословенски. Тачка и запета. Главне особине писаних стилова јавне комуникације – публицистичког. писање скраћеница. Развој лексике српског језика (основни подаци). Грађење речи – обнављање. Појам нормирања. . прилошке. време. прелазни. непрелазни и повратни глаголи. Глаголи – несвршени и свршени. Навикавање ученика на коришћење правописа (школско издање). спојено и растављено писање речи. административног. глаголске. предикат (глаголски и именски).(обнављање и проширивање). разред Именичке заменице – личне заменице. меру и количину. узвичне. Садржаји из правописа савладани у претходним разредима 8. перфекат. писање нај у суперлативима. Систематизовање садржаја из правописа: употреба великог слова. Основне функције и значења глаголских облика (обнављање и проширивање знање). Синтагме – придевске. Независне предикатске реченице – појам комуникативне функције. интерпункција. писма и правописа. Употреба глаголских облика у приповедању. књижевни језик Срба од Вука до данас (основни подаци). Неколико тачака. грађење и основна функција глаголских облика: презент. заповедне. прави и неправи објекат. Цртица. Градиво из програма редовне наставе у претходним разредима 2. Прилошке одредбе за место. логички субјекат. начин. Развој српског књижевног језика: српскословенски. Реченични чланови исказани речју и синтагмом. Језик свакодневне комуникације – говорени и писани. наглашени и ненаглашени облик презента помоћних глагола. подела на обавештајне. грађење претварањем. презентска основа. Правопис: писање заменицa Ви и Ваш у обраћању. ОКРУЖНО ТАКМИЧЕЊЕ (ГРАДСКО) 1. Наставни садржаји предвиђени за претходне ступњеве такмичења и следеће градиво 5. промена. Дијалекти српског језика (основни подаци). комбиновано грађење. разред Српски језик међу другим словенским језицима. футур I. Гласовне промене у вези са грађењем речи (само скретање пажње на нормативна решења). упитне. Запета уз вокатив и апозицију. неличне именичке заменице. писање одричне речце не. наглашени и ненаглашени облици. Инфинитив и инфинитивна основа.

односне. евентуално род). Падежна синонимија. Старословенски споменици са српског тла. Комуникативне реченице састављене од двеју (или више) независних предикатских реченица у напоредном односу: саставном (укључујући и закључни). показне. употреба повратне заменице свој. . Прости и сложени глаголски облици. глаголски прилози. временске. Примање писмености код Срба. број. разред Зависне предикатске реченице: обележја (зависни везници. допусне. опште. врсте: изричне (изричне у ужем смислу и зависноупитне).). Правопис: писање глаголских облика које ученици често погрешно пишу (радни глаголски придев. Растављање речи на крају реда. РЕПУБЛИЧКО ТАКМИЧЕЊЕ 1. футур I). потенцијал. 8. месне. Значења и употребе падежа (систематизација и проширивање постојећих знања). последичне и поредбене. Интерпункција у вези са зависним реченицама. Сеобе Словена и стварање словенских језика. узрочне. Интерпункција после узвика. аорист. потенцијал. Грађење и значења глаголских облика: аорист (стилска обележеност). Главна правила стандардне акценатске норме и систематизовање знања о акцентима из претходних разреда. Комуникативна реченица као синтаксичка јединица састављена од најмање једне независне предикатске реченице. Наставни садржаји предвиђени за претходне ступњеве такмичења и следеће градиво 7. Реченични акценат. Уочавање разлике између кратких акцената. Градиво из програма редовне наставе у претходним разредима 2. условне. тачка и запета). раставном. Пасив саграђен са речцом се и пасив саграђен са трпним придевом. разред Придевске заменице: разликовање по значењу и функцији – присвојне. неодређене. раставни. супротном (укључујући и искључни). односно-упитне. Напоредни односи међу зависним реченицама (саставни. падеж) и глагола (лице. перфекат. разред Појам актива и пасива. Старословенска писма: глагољица и ћирилица. Слагање придева и глагола са именицом у реченици. Конгруенција – основни појмови. број. плусквамперфекат. трпни глаголски придев. имперфекат. Интерпункција у сложеној реченици (запета. Лични и нелични глаголски облици. Падежи за означавање места завршетка кретања и места налажења. везнички спојеви и др. Стварање старословенског језика: мисија Ћирила и Методија. императив. Конгруентне категорије придева (род. разред Језик Словена у прапостојбини. 7. намерне. футур II. одричне. конституентска функција у оквиру више реченице (независне или зависне) или синтагме. супротни).6.

Нестандардни језички варијетети. основне особине). Врсте морфема. Битна својства језика. Књижевни језици на српском језичком подручју до 20. Дијалекатска основица српског књижевног језика. Програм такмичења за све разреде и све ступњеве такмичења 2. Фонетика и фонологија. Авион је полетео иако је била магла) и глаголских именица (Очекивали су полетање авиона. ОПШТИНСКО ТАКМИЧЕЊЕ 1. Синтакса. Једнозначне и вишезначне речи. подела. Писање полусложеница. Прилагођено писање имена из страних језика. Авион је полетео упркос магли). Гласови и фонеме. разред Општи појмови о језику. Запета у набрајању скраћеница. Језик и комуникација. Језички систем и науке које се њиме баве. Метафора и метонимија као начини да реч стекне нова значења (крило (птице) → крило зграде – метафора. Књижевни језик. Реч и морфеме. Градиво из програма редовне наставе у претходним разредима ШКОЛСКО ТАКМИЧЕЊЕ Наставни садржаји реализовани у оквиру редовне наставе у току 1. Језичка норма и стандардизација. Функционални стилови. Језик. Слог. крајем јануара и почетком 2. Моја школа је близу → Цела школа иде на излет – метонимија). Приказивање полисемије и хомонимије у великим једнојезичним речницима. размештај. Прозодија. СРЕДЊЕ ШКОЛЕ 1. Садржаји предвиђени за школско такмичење и ново градиво реализовано до овог нивоа такмичења 1. Место језика у људском животу. Раслојавање језика.Црта. Лексеме. лексика). . Морфологија у ужем смислу (промена речи). Преимућства именичког начина изражавања (у неким случајевима оно је прецизније и економичније) и њене мане (сликовитост се губи. дијалект и социолект. разред Исказивање реченичних чланова зависном реченицом и предлошко-падежном конструкцијом. Заграда. хомонимија. Лексикологија. полугодишта. 8. Реченица као језичка и комуникативна јединица. Дијалекти српског језика (критеријуми. називи. Грађење речи. Изражавање помоћу глагола (Очекивали су да авион полети. Градиво из програма редовне наставе у претходним разредима 2. Лексички фонд (речник. Језик као систем знакова. а реченица теже прати). полугодишта. Књижевни језик. века. Морфологија.

број. Предлошки изрази. разред Грађење речи. варијантска лексика. граматичка и семантичка конгруенција. временске. Основне именичке. Ћирилица и латиница. падеж. Основни појмови о извођењу (деривацији) речи. вид. Правопис: писање негације. род). Главне врсте зависних реченица: изричне (са управним и неуправним говором). 2. Конгруенција: дефиниција и основни појмови. метафорична и метонимијска значења. 4. . вулгаризми. Клишеи и помодни изрази. Основни принципи српске књижевне норме. Развој српског књижевног језика у 19. дијалектизми и регионализми. Почетак стандардизације српског књижевног језика и правописа у првој половини 20. Три основна типа вредности зависних реченица (именичке. придевске и прилошке вредности падежних. степен поређења). речи пореклом из страних језика и калкови (дословне преведенице) и однос према њима. Придеви. Основни појмови о грађењу сложеница и полусложеница. Придевске категорије (род. Важнији модели за извођење именица. Правопис: основни принципи правописа српског књижевног језика. разред Књижевни језик. Основно о деклинацији именица. Речници страних речи. намерне. Морфолошке и класификационе категорије речи. жаргонизми. Екавски и ијекавски изговор. 3. месне. разред Падежни систем. Појам падежног система и предлошко-падежних конструкција. Стилска вредност фразеолошких јединица. Везнички изрази. условне. придева и глагола. допусне. Основни појмови о фразеологији и фразеолошким јединицама. архаизми и историзми. поредбене и последичне. узрочне. неологизми. Врсте придева. Лексикологија (са елементима терминологије и фразеологије): значењски (семантички) и формални односи међу лексемама: синонимија. придевске и прилошке). полисемија и хомонимија. интерпункција. Врсте именица. антонимија. поетска лексика. Терминолошки речници. и 20.Граматике и речници српског језика. Најважнији префикси (и префиксоиди) и суфикси (и суфиксоиди) пореклом из класичних језика. Именичке категорије (падеж и број. односне. веку. Поливалентност падежа. Систем зависних реченица: Обележја зависних реченица. века. Падежна синонимија. Основне карактеристике деклинације и компарације придева. Растављање речи на крају ретка. Морфологија (у ужем смислу): Врсте речи. Именице. односно предлошко-падежних конструкција. Правописна решења. Основни појмови о терминологији и терминима. Променљиве и непроменљиве речи. стилска вредност лексема: лексика и функционални стилови. Правопис: правописни знаци.

Систем независних реченица: општи појмови о врстама независних реченица. Правопис: интерпункција. Распоређивање синтаксичких јединица (основни појмови). придевске. искључне. Придевске заменице. -а итд. разред Заменице: именичке заменице: личне и неличне. футура II. закључне и градационе. (Ево аутобуса! Пожар! Страшног ли . Фонолошки систем српског књижевног језика. Бројеви: главни и редни бројеви. Гласовни систем српског књижевног језика. Информативна актуализација реченице и начини њеног обележавања (основни појмови). Правопис: писање великог слова.). дистинктивнa обележја. -а. супротне. Главни типови напоредних конструкција: саставне. тројица итд. упитне. футура I. Правопис: скраћенице. Обавештајне. бројне именице на -ица (двојица. Дистинктивна функција српских фонема. везници и речце). Начини успостављања веза међу деловима текста. крњег перфекта. Врсте синтагми (именичке. перфекта. жељне и узвичне реченице. плусквамперфекта. разред Фонетика (са фонологијом и морфофонологијом). Појам напоредног односа.). 2. Идентификовање морфосинтаксичких речи. Обележавање напоредног односа. ОКРУЖНО ТАКМИЧЕЊЕ (ГРАДСКО) 1. -е. Градиво из програма редовне наставе у претходним разредима 2. разред Напоредне конструкције (координација). Правопис: писање великог слова. Пуне речи (именичке. Временска и модална значења личних глаголских облика: презента. Специјалини типови независних реченица. најважније варијанте фонема. 3. прилошке и глаголске синтагме). Глаголска времена и глаголски начин: основни појмови. збирни бројеви. Глаголски вид: главна видска значења и начин њиховог обележавања. имперфекта. Речи (лексеме и морфосинтаксичке речи). -е. њиховим обележјима и функцијама. разред Синтакса: реченице у ширем смислу (комуникативне реченице) и реченице у ужем смислу (предикатске реченице). Деклинација заменица. императива и потенцијала. бројни придеви (једни. аориста. двоји. Синтагма. раставне. Садржаји предвиђени за општинско такмичење и ново градиво 1. придевске и прилошке речи и глаголи) и помоћне речи (предлози. 4. Врсте главних бројева: основни бројеви. Комуникативна кохезија.

Садржаји предвиђени за претходне ступњеве такмичења и ново градиво 1. разред Глаголи: непрелазни. Алтернације у српском књижевном језику (проширивање и утврђивање раније стечених знања). Структура разговора и текста. разред Основне конструкције (и њихови модели) предикатске реченице: субјекатско-предикатска конструкција. глаголске врсте. рекцијске конструкције (с правим и неправим објектом). прелазни и повратни глаголи. Градиво из програма редовне наставе у претходним разредима. Правопис: састављено и растављено писање речи. Правопис: речници и правописни приручници. 2. Вишејезичност. Безличне именице. Типови језика: језици у свету. потврдност / одричност. Језик и друге друштвене категорије. РЕПУБЛИЧКО ТАКМИЧЕЊЕ 1. Језик. лични и нелични облици. разред Морфофонологија: морфофонолошке алтернације и њихова улога у промени и грађењу речи. Правопис: писање великог слова. Језичка сродност. * * * Састављачи тестова су обавезни да прате наставне садржаје за поједине разреде и нивое такмичења. култура и друштво. 3. Настанак и развој писма. Реченице с логичким (семантичким) субјектом.). Правопис: транскрипција речи из страних језика. Говорни чинови. Еволуција језика: развој језика у људској врсти. облици пасива). Правопис: састављено и растављено писање речи. 4. транскрипција речи из страних језика. Језички типови и језичке универзалије. Прагматика. копулативне конструкције (с именским и прилошким предикативом). Подела глагола по виду. Правилник о организовању и спровођењу такмичења из српског језика и језичке културе садржи табеле. стање – актив и пасив. Прилошке одредбе. Конјугација (глаголске основе. које организатори такмичења свих нивоа . лице и број (и род – код облика који разликују род). Морфолошке глаголске категорије: време и начин. разред Општи појмови о језику.врменена! и др. Правописна решења. конструкције са семикопулативним глаголима (допунским предикативима). друштву и код појединаца. 2. Ставови према језику.

Учесници такмичења за свој рад и припрему користе искључиво уџбенике који су одобрени од Министарства просвете и науке Републике Србије (www. као и градиво предвиђено за све претходне разреде (7 питања). – да допринесе развијању културе коришћења слободног времена код ученика. – да подстакне ученике и наставнике на проширивање и продубљивање вредности уметничког текста и литерарног образовања својих чланова. облицима и методама рада утичу на подизање квалитета наставног процеса у српском језику и књижевности. што ће се постићи праћењем достигнућа савремене науке о књижевности и језику. ИЗ ПРАВИЛНИКА О ТАКМИЧЕЊУ ЛИТЕРАРНИХ ДРУЖИНА И СЕКЦИЈА ОСНОВНИХ И СРЕДЊИХ ШКОЛА ________________________________________________________________________ ДРУШТВО ЗА СРПСКИ ЈЕЗИК И КЊИЖЕВНОСТ СРБИЈЕ МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И НАУКЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ ЗАДУЖБИНА „ДЕСАНКА МАКСИМОВИЋ” 1. Садржаји такмичења су у складу са прописаним Наставним планом и програмом. Састављачи тестова ће приликом свог рада пратити Наставни план и програм за дати разред и имати на уму различита решења појединих језичких питања која се могу наћи у акредитованим уџбеницима. . Напомене: На свим нивоима такмичења биће испитано градиво реализовано до тог нивоа такмичења и градиво предвиђено за све претходне нивое такмичења (13 питања). Такмичење има за циљ: – да афирмише рад литерарних дружина и секција које својим програмима. – да развије афинитете према естетским и етичким вредностима литературе. Учесници такмичења за свој рад и припрему користе искључиво уџбенике који су одобрени од Министарства просвете и науке Републике Србије. Литература за учеснике такмичења Садржаји такмичења су садржаји редовне наставе српског језика прописани важећим Наставним планом и програмом. – да литерарно стваралаштво у школама допринесе развијању активног односа према књизи и писаној речи.rs). – да подстакне развијање литерарног сензибилитета и креативних способности ученика.попуњавају и прослеђују са списковима организаторима вишег ступња такмичења.gov.mpn.

Проглашавање најбоље литерарне дружине и секције обавља се сваке године на Зимском семинару. II – писмене документе: програме. новембра за рад у претходној школској години. 4. Избор најбољих литерарних дружина и секција врши Републичка комисија коју именује Управа Друштва. излете. Пријављивање литерарних дружина и секција за такмичење врши се сваке године до 15. IV – прилоге из фототеке и фонотеке дружине. свечане позивнице. који треба да садржи: – организацију рада – облике рада (радне састанке. Такмичење има два вида: I – за најбоље литерарне дружине и секције у основној школи. и II – за најбоље литерарне дружине и секције у средњој школи. културно-уметничке јубилеје.). учествовање у школским приредбама. писцем) и слично. друштвом. 3. ако се уредно води. дипломе. Најбоље литерарне дружине и секције награђују се Дипломом и одабраним књигама. сарадњу са дружинама.2. када се врши и уручивање награда. посете. сусрете с писцима и другим посленицима у култури. редакцијом. Уз пријаву предлагачи морају доставити потпуну документацију о раду литерарне дружине. Право пријављивања имају литерарне дружине и секције. у периодици. плакате. 6. школе. чији се износ утврђује сваке године. у издавачкој делатности и сл. књижевне вечери. секцијама. просветне институције и појединци. секције у претходној школи. 5. Документација ће обухватити: I – годишњи план и извештај о планираним активностима. Она на свом првом састанку бира председника и доноси одлуке већином гласова. новинске исечке (са чланцима и фотографијама о дружини. похвалнице. месним радио-станицама. односно секције. ако је од значаја (са клубом. . на наградним конкурсима. секцији). кореспонденцију. III – летопис дружине (секције).

у основној и најбоље литерарне секције у средњој школи обављено је јануара 1996. као најмасовнија формација која има више огранака и секција. године. Скуп ученика (група) који је малобројан. НАПОМЕНА: Ово такмичење обухвата само литерарне дружине и секције као облике слободних активности са чвршћом организацијом.7. али има услове за развој клупског начина рада. На Зимском семинару приликом свечаног проглашења најбољих литерарних дружина и секција. Дружина је мања самостална организациона јединица која не зависи од неког вишег удружења и нема својих огранака. нити клупски друштвени живот. друштва и сл. јавно се похваљују и награђују професори и наставници који су стручно водили рад награђених секција и дружина. нити у ово такмичење.). може предложити да се за најбоље прогласе. највише две секције за I награду. Прво проглашавање најбоље литерарне дружине. само није самостална. него је део веће организационе формације (као што су клубови. Од друштва и клуба се разликују дружине и секције и променљивим бројем чланова. како би и овај рад изашао из анонимности и подстицајно деловао на унапређивање рада литерарних дружина и секција у школама. повремен и привремен не увршћује се у слободне активности. 9. у свакој категорији. . за период школске 1994/95. две за II и две за III награду. 8. клуб – удружење које нема масовност друштва. године. док је секција по свему слична дружини. Треба их разликовати од других облика слободних активности као што су: друштво (КУД). Ако Комисија процени да су литерарне дружине и секције изједначене по квалитету. Незнатна је разлика између дружине и секције.

– да подстакне ученике на конкретнију примену знања којима су овладали о српским језичким системима и језичкој култури. . 2. Такмичење има за циљ: – да афирмише рад лингвистичких дружина и секција које својим програмима. – да развије код ученика способност да стечена знања са сигурношћу примењују. Такмичење има два вида: I – за најбоље лингвистичке дружине и секције у основној школи. и II – за најбоље лингвистичке дружине и секције у средњој школи.ИЗ ПРАВИЛНИКА О ТАКМИЧЕЊУ ЛИНГВИСТИЧКИХ СЕКЦИЈА ОСНОВНИХ И СРЕДЊИХ ШКОЛА ___________________________________________________________________________ ДРУШТВО ЗА СРПСКИ ЈЕЗИК И КЊИЖЕВНОСТ СРБИЈЕ МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И НАУКЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ ВУКОВА ЗАДУЖБИНА 1. – да подстакне ученике и наставнике на проширивање знања праћењем достигнућа савремене науке о језику и језичкој култури. облицима и методама рада утичу на подизање квалитета наставног процеса у српском језику и књижевности.

како би и овај стручни рад изашао из анонимности и подстицајно деловао на унапређивање рада лингвистичких секција у школама . године. јавно се похваљују и награђују професори и наставници који су стручно водили награђене секције. Републичка комисија на свом првом састанку бира председника и доноси одлуке већином гласова. Право пријављивања имају лингвистичке дружине и секције. На Зимском семинару приликом свечаног проглашења најбољих лингвистичких секција. када се врши и уручивање награда. просветне институције и појединци. новембра за рад у претходној школској години. Проглашавање најбољих лингвистичких секција обавља се сваке године на Зимском семинару. – колективне истраживачке пројекте. 8. Пријављивање лингвистичких секција за такмичење врши се сваке године до 15. чији се износ утврђује сваке године. Најбоље лингвистичке секције награђују се Дипломом и одабраним књигама. 6. школе. највише две секције за I. – школске лингвистичке часописе.3. 9. може предложити да се за најбоље прогласе. обухватајући период претходне школске године. 4. Уз пријаву предлагачи морају доставити потпуну документацију о раду лингвистичке секције у претходној школској години: – план рада. Ако Комисија процени да су лингвистичке секције изједначене по квалитету. Прво проглашење најбоље лингвистичке секције у основној и најбоље лингвистичке секције у средњој школи обављено је у јануару 1991. Избор најбољих лингвистичких секција врши Републичка комисија коју именује Управа Друштва. 5. тдве за II и две за III награду. у свакој категорији. – индивидуалне пројекте и радове. 7.

ФИЛОЛОШКИ ФАКУЛТЕТ ГОДИНА 2011. 4. 6. _______________________________________ 2. Напишите тачно називе два дијалекта штокавског наречја ијекавског изговора: ______________________________________. јечам Поени . пшеница. КЛАСИФИКАЦИОНИ ИСПИТ ИЗ СРПСКОГ ЈЕЗИКА Тест: 1 (30 питања) Шифра:_______________________________________________ 27. женски род: ___________________________________ Према датим екавским облицима напишите књижевне ијекавске облике: дете: _________________ . написано народним језиком и фонетским правописом: _____________________ . године објавио: а) Славеносрпски магазин б) Историју облика в) Словенску граматику г) Бој змаја с орлови Заокружите слово испред тачног одговора. Напишите назив и годину издања првог дела Вука Стефановића Караџића које је било 5. 6. Део граматике који се бави изучавањем и описивањем гласова и њихових промена назива се: _____________________________ 3. сунцокрет. доктор. у 8:30 сати 1. пиринач. деца_____________________ Подвуците примере у којима је први слог наглашен и отворен: кукуруз. 2011. ______ Напишите скраћенице од следећих речи: професор. Захарија Орфелин је 1768. 7.

Именица новине може имати само множину (спада у pluralia tantum). б) Та новина је помодна. б) Гледао ме је широм отворених очију. Допишите глас који недостаје: Х. в) Читам само текстове у тинејџерским новинама. У следећој реченици подвуците глагол чија се презентска основа завршава на -а: Ко разуме само оно што се да објаснити. Следећа група гласова је иста по звучности и има исти начин изговора. 19. 10. __________________ 20. износити. в) Вест је одјекнула широм земље.8. Подвуците речи које садрже вокал предњег реда: слушао. 21. Наведите корен твореница сродан. 18. разуме веома мало. изнети. г) Купите најновије новине! 14. 9. __________________________ 16. Подвуците две речи које имају исту мотивну реч: . дане краћим. зло чини. 17. читао. шетао. ноћи дужим. Поред следеће пословице напишите којој врсти припада подвучена придевска заменица у њој: Не бира онај коме дају. г) Широм наше улице проносе се гласине. Ф. пренети 13. а ко никога не слуша. прошлост заборављеном. сродност и народни. 12. још горе. путовао. Заокружите слово испред реченице у којој подвучени придев није у складу са овим тврђењем: а) Ове новине су веома занимљиве. У следећој пословици подвуците речи у којима запажате покретне вокале: Ко свакога слуша. ударао. Подвуците глаголе код којих се у трпном глаголском придеву запажа јотовање: односити. унети. Заокружите слова испред реченица у којима је подвучена реч употребљена као предлог: а) Прозори су широм отворени. а) У следећој реченици подвуците реч која је употребљена у погрешном падежу и одговорите на питања испод ње: Узми папир у којем се умотавају чоколадне бомбоне. ___ Сугласници С и Т се разликују по: а) звучности б) месту творбе в) начину творбе Заокружите слово испред тачног одговора. б) Који је то падеж? ___________________________ в) У ком падежу треба да стоји ова реч? ______________________ 15. а будућност вредну живљења. Ш. ћутао 11. рачун у банци мањим. Подвуците придеве у инструменталу једнине: Беба љубав чини постојаном. Придеви безнадежан и ненадан настали су типом творбе који се зове: а) извођење в) комбинована творба б) слагање г) претварање Заокружите слово испред тачног одговора.

опет галаме! 28. Мислио сам да ће бити много забринутији. Заокружите слова испред оних реченица у којима не запажате фразеологизам: а) Пред коње су неколико пута дневно подметали свеже сено. Прегледао:_____________________ Број поена:_____________________ . б) На послу је увек подметао леђа. 30. 25. У следећи текст упишите одговарајуће знакове интерпункције: Године 1912. све ће испричати. белети – белити. не пропустивши ништа. б) Не галамити! в) Кад би престали да галаме! г) Ево. г) У тренутку непажње. 23. Међутим Тесла је награду одбио због чега је она припала Густаву Далену. страхотан. Заокружите слово испред реченице у којој је значење именице позориште добијено метонимијом: а) Концерт је организован у позоришту. 26. 24. из Шведске је јављено да су за добитнике Нобелове награде за ту годину изабрана двојица научника Никола Тесла човек који је осветлио Земљину куглу и Томас Едисон. б) Цело позориште је аплаудирало на крају концерта. У следећој реченици подвуците најширу именичку синтагму: Не знам да ли је ово његово ходочашће у туђи град само навика или бежање. У следећем тексту подвуците зависне реченице: Испричао сам шта је Авдага рекао о отмици. именичка синтагма.страховит. анализирајући реченицу Ако га будеш питао. страшљивац 22. прилошка одредба. Слушао ме. Допуните табелу. логички субјекат. страшан. У следећем низу речи прецртајте онај израз који по значењу не припада том низу: прави објекат. У следећем низу подвуците синонимски пар речи: суседски – суседни. 29. преписати – приписати. Заокружите слово испред специјалне независне реченице: а) Галамити је непристојно. заспати – уснути. в) Свима је подметао ногу кад год би му се пружила прилика. Како гласи [он] реченични члан Која је служба тог члана 27. али с неком подругљивом пажњом која ме изненадила. не прекидајући ме. в) Његов живот је право позориште. подметнули су му забрањен пакет у кофер.

пренети 13. 4. в). источнохерцеговачки и зетско-јужносанџачки (дијалекат) фонетика а) Српски рјечник. унети. годину изабрана двојица научника :/– Никола Тесла човек који је осветлио . а будућност вредну живљења.ФИЛОЛОШКИ ФАКУЛТЕТ У БЕОГРАДУ ГОДИНА 2011. јечам 8. рачун у банци мањим. в) 21. 3. Испричао сам шта је Авдага рекао о отмици. 26. 1818. Земљину куглу и Томас Едисон. шетао 11. Међутим Тесла је награду одбио због чега је она припала Густаву Далену. Слушао ме не прекидајући ме. дане краћим. . страшан 22. С 9. в) акузатив 15. али с неком подругљивом пажњом која ме изненадила. износити. из Шведске је јављено да су за добитнике Нобелове награде за ту . кукуруз. страховит. дијете. зло чини. 18. г) 19. а) Узми папир у којем се умотавају чоколадне бомбоне. б) 14. в) 10. Мислио сам да ће бити много забринутији. род20. прошлост заборављеном. 12. дјеца 7. не пропустивши ништа. . 2. још горе. Беба љубав чини постојаном. др ж. именичка синтагма 29. ноћи дужим. р. б) 25. б) локатив. а ко никога не слуша. Ко разуме само оно што се да објаснити. проф. КЛАСИФИКАЦИОНИ ИСПИТ ИЗ СРПСКОГ ЈЕЗИКА 1. 5. Ко свакога слуша. 6. изнети. г) 23. Како гласи Ако га будеш [он] све ће реченични питао испричат члан и Која је (прилошка) субјекат (прави) предикат служба тог одредба услова објекат члана 27. а). односити. пиринач. показна (демонстративна) 16. Године 1912. читао. . пшеница. заспати – уснути 24. разуме веома мало. б) 28. 17. сунцокрет.

Поред следеће пословице напишите којој врсти припада придевска заменица у њој: Туђу кућу диже. банане. место. лубенице. јагоде. године објавио: а) Малу српску граматику б) Историју облика в) Рат за српски језик и правопис Заокружите слово испред тачног одговора. 5. ___________________ . У следећем низу подвуците глаголе који су свршеног вида и прелазни: прозборити. Андрија. Напишите граматичке основе следећих именица: 9. кајсије. Ђура Даничић је 1850. муцати.30. Мргуд. Гргур. лужичкосрпски. КЛАСИФИКАЦИОНИ ИСПИТ ИЗ СРПСКОГ ЈЕЗИКА Тест: 2 (20 питања) Шифра:_________________________________________ Поени 27. а) столић ____________ б) столица _______________ в) столњак _____________ 11. 3. Крстивоје. ово његово ходочашће у туђи град ФИЛОЛОШКИ ФАКУЛТЕТ ГОДИНА 2011. 6. словачки. 2011. престо. Напишите у ком је облику подвучена заменица у следећој реченици: Најдужи је онај пут на којем паднемо. у 13:30 сати 1. 13. казати Наведите префикс помоћу којег су грађени глаголи рашчупати и раскопати. изговарати. Подвуците примере у којима је први слог наглашен и отворен: 6. 4. тесто. салто. Србољуб. Предраг. руски Наука о реченици назива се: а) синтакса б) морфологија в) фонетика в) творба речи г) стилистика Заокружите слово испред тачног одговора. Напишите назив дијалекта штокавског наречја екавског изговора који има развијену нову деклинацију: ___________________________________________ Подвуците језик који не припада датом низу: пољски. приговарати. рибизле. Ђурђе Подвуците именицу у којој је крајње о настало сажимањем самогласника: 8. блато. Род Број Падеж 12. а своју обара. 2. весло У следећој пословици подвуците речи у којима запажате покретне вокале: Тешко свуда своме без својега. чешки. поморанџа Подвуците имена у којима запажате слоготворно р: 7. __________________________ 10.

именски део предиката. 15. позајмљеница. у прошлости се употребљавала турска реч пенџер. застао је и почео да тражи боље мјесто. Творбена основа изведеница родитељски и родитељство гласи: а) родб) родив) родитељЗаокружите слово испред тачног одговора. Прилог у реченици: Он је жарко желео да се упише на Филолошки факултет употребљен је: а) у свом основном значењу б) у значењу добијеном метафором в) у значењу добијеном метонимијом Заокружите слово испред тачног одговора. која је означавала прозор. Допуните табелу. атрибут 20. пошао према мени не гледајући. дијалектизам. У следећи текст упишите запете тамо где је то потребно: Ускршње острво једно од најусамљенијих места на нашој планети налази се усред јужног дела Тихог океана на око 3. У следећем низу речи прецртајте реч или израз који по значењу не припада том низу: придев. 17. правећи се да ме не примјећује.600 километара од Чилеа. У следећем примеру подвуците зависне реченице: Мула Ибрахим је ушао међу посљедњима. Како гласи реченични члан Која је служба тог члана Зоран 19. 18. Народ који живи на њему има древну и богату културу али се данас бори за опстанак. историзам. У неким деловима Војводине. 16. . Прегледао:____________________ Број поена:_____________________ . анализирајући реченицу Зоран је купио цвеће да обрадује мајку.14. Подвуците термине којима се одређује статус те именице у српском књижевном језику: неологизам. а кад ме видио. термин жаргонизам. апозитив. архаизам.

Ускршње острво једно од најусамљенијих места на нашој планети налази се усред јужног дела Тихог океана на око 3. пошао према мени не гледајући. прозборити. 9. позајмљеница 17. придев . шумадијско-војвођански (дијалекат) 2. јагоде. . Србољуб. застао је и почео да тражи боље мјесто. 18. а) столић. престо 8. а кад ме видио. раз14. . Народ који живи на њему има древну и богату културу али се данас бори за опстанак.600 километара од Чилеа. а) 5. Мргуд. рибизле. Тешко свуда своме без својега. Гргур 7. а) 4. лубенице. словачки. лужичкосрпски. КЛАСИФИКАЦИОНИ ИСПИТ ИЗ СРПСКОГ ЈЕЗИКА Тест: 2 (20 питања) РЕШЕЊА 1. поморанџа 6. Род мушки Број једнина Падеж локатив 12. правећи се да ме не примјећује. архаизам. ФИЛОЛОШКИ ФАКУЛТЕТ ГОДИНА 2011. присвојна (посесивна) заменица (за свако лице) 10.в) столњак11. Мула Ибрахим је ушао међу посљедњима. кајсије. б) 16. казати 13. .б) столиц. 20. руски 3. дијалектизам. в) 15. . банане. Крстивоје. пољски. чешки.ФИЛОЛОШКИ ФАКУЛТЕТ У БЕОГРАДУ ГОДИНА 2011. Како гласи Зоран је купио цвеће да обрадује реченични члан мајку Која је служба (граматички) предикат (прави) одредба тог члана субјекат објекат циља / за циљ 19.

Караџић одустаје од јекавског јотовања сугласника д и т? а) 1814. 4. пројурити 13. петао. 2011. дугачак. посао. купине. 9. ласо. брак 14. угао 8. банане. Именице доручак и ручак повезује: 14. У следећој пословици подвуците речи у којима запажате покретне вокале: Јучерашњи бол не забрињава онога кога тишти данашњи. број и падеж: И ми смо се радовали због његовог одушевљења. котао. У следећем низу подвуците глаголе који су свршеног вида и прелазни: проходати. урме Напишите: а) уснено-зубни прави сугласник ________ б) уснено-зубни сонант _________ Једна од именица. Род Број Падеж његовог 12. . и тако даље: __________ Подвуците примере у којима је први слог наглашен. ананас. 5. опак. Од наведених речи две су изведене истим суфиксом. године Заокружите слово испред тачног одговора. у 8:30 сати 1. 6. потрчати.КЛАСИФИКАЦИОНИ ИСПИТ ИЗ СРПСКОГ ЈЕЗИКА Тест: 3 (20 питања) Шифра:____________________________________ 28. 7. Које године Вук Ст. Напишите облике компаратива следећих придева: а) строг ________________ б) тесан ________________ в) висок _____________ 11. Подвуците их: 13. Поени Напишите назив дијалекта штокавског наречја ијекавског изговора који има развијену нову деклинацију: ___________________________________________ 2. у зависности од тога да ли илуструје одређену гласовну промену или не. Подвуците је: орао. Поред следеће пословице напишите којој врсти припада подвучена придевска заменица у њој: Какво гнездо. слабачак. кратак и отворен: лешници. речник: _____________ Напишите скраћенице од следећих речи и израза: госпођа: ________ . Према датим екавским облицима напишите одговарајуће ијекавске облике: реч: _________ . анђео. 6. в) 1836. мандарине. собичак. рак. године г) 1839. облачак. Подвученој заменици одредите род. __________________________ 10. године 3. а) исти начин творбе б) иста мотивна реч в) исти корен Заокружите слово испред тачног одговора. таква птица. не припада доњем низу. прећи. године б) 1818. претрчати. соко.

Допуните табелу. мада је звучало сувише озбиљно и неопозиво. 18. Прегледао:____________________ Број поена:_____________________ . прилошка допуна. Највише злата има у морској води али би његова експлоатација била сувише скупа да би се исплатила. 20. анализирајући реченицу Кад сам стигла.000 тона што одговара коцки која има страницу дужине 18 метара. И било ми је драго што то каже. атрибут. 17. 16. јавила сам се свим пријатељима. Значење именице град у реченици: Цео град спава настало је: а) метафором б) метонимијом в) синегодхом Заокружите слово испред тачног одговора. в) Он ми је покидао живце. али сам знао да говори истину. б) Мисли су ми се покидале. г) Пријатељство нам се покидало. У следећем тексту подвуците зависне реченице: Није ми сасвим јасна та женска логика.15. године процењено укупна количина злата на Земљи износи око 140. У следећем низу речи прецртајте онај израз који по значењу не припада том низу: прилошка одредба. Заокружите слово испред реченице у којој запажате фразеологизам: а) Пас је покидао канап. Како гласи [ја] реченични члан Која је служба тог члана 19. прилог. У следећи текст упишите запете тамо где је то потребно: Како је крајем 2001.

Највише злата има у морској води. урме 6. године процењено. банане. в) 15. купине. 18. прећи 13. Како гласи реченичн и члан Која је служба тог члана 19. в) 17. .000 тона. ананас. ријеч. 5. Није ми сасвим јасна та женска логика. источнохерцеговачки (дијалекат) 2. в) виши 11. Јучерашњи бол не забрињава онога кога тишти данашњи. гђа. Како је крајем 2001. показна (демонстративна) 10. али би његова експлоатација била сувише скупа да би се исплатила. б) тешњи. б) 16. КЛАСИФИКАЦИОНИ ИСПИТ ИЗ СРПСКОГ ЈЕЗИКА Тест: 3 (20 питања) РЕШЕЊА 1. а) строжи. мада је звучало сувише озбиљно и неопозиво. његовог Род средњи Број једнина Падеж генитив 12. г) 1839. што одговара коцки која има страницу дужине 18 метара. али сам знао да говори истину.ФИЛОЛОШКИ ФАКУЛТЕТ У БЕОГРАДУ ГОДИНА 2011. (године) 3. б) В 7. И било ми је драго што то каже. ласо 8. а) Ф. претрчати. слабачак. укупна количина злата на Земљи износи око 140. ФИЛОЛОШКИ ФАКУЛТЕТ ГОДИНА 2011. итд. мандарине. дугачак 14. рјечник 4. лешници. прилог Кад сам стигла (прилошка) одредба за време [ја] јавила сам се свим пријатељима субјекат предика т неправи (даљи / индиректни) објекат 20. 9.

8. Поени Напишите назив дијалекта штокавског наречја ијекавског изговора који има нов.КЛАСИФИКАЦИОНИ ИСПИТ ИЗ СРПСКОГ ЈЕЗИКА Тест: 4 (20 питања) Шифра:_________________________________________ 28. краставац. У следећем низу подвуците глаголе који су свршеног вида и прелазни: прилећи. у 13:30 сати 1. 11. године Заокружите слово испред тачног одговора. године в) 1836. ________________________ 10. Према датим екавским облицима напишите одговарајуће ијекавске облике: млеко: __________ . џангризало. успавати. келераба. 6. Поред следеће пословице напишите којој врсти припада придевска заменица у њој: Ко служи лепоти. 8. Род Број Падеж 12. . године г) 1847. заспати. свађало. сено: __________ Напишите скраћенице од следећих речи и израза: то јест: __________ . Напишите у ком је облику подвучена именица у следећој реченици: У дворишту све врви од деце. 3. Овако написано његово презиме је пример за: а) одступање од губљења сугласника б) одступање од једначења сугласника по звучности в) одступање од једначења сугласника по месту творбе Заокружите слово испред тачног одговора. Подвуците две именице које према значењу не припадају низу: злопамтило. 4. веку презива се Јакобсон. У следећој пословици подвуците речи у којима запажате покретне вокале: У туђему није нигда свога. карфиол. причало. мртвило. четвороакценатски систем од два силазна и два узлазна акцента: ___________________________________________ Које године Вук Ст. 2. Караџић у гласовни систем српског књижевног језика уводи глас х? а) 1814. 6. 7. Напишите како у номинативу гласи именичка заменица коју запажате у следећем примеру: Ваше дело је оригинално. и слично: _________ Подвуците примере у којима је први слог ненаглашен и отворен: шаргарепа. 9. 2011. тужакало. љуљати. преспавати 13. лудило. патлиџан. лако постаје њен роб. салата Заокружите слова испред назива држава у којима запажате слоготворно р: а) Азербејџан б) Аргентина в) Барбадос г) Киргизија д) Зеленортска Острва ђ) Тринидад и Тобаго е) Ирска ж) Грчка Један од најпознатијих лингвиста у 20. Ни на шта не личи. 5. године б) 1818.

Прегледао:____________________ Број поена:_____________________ . Како гласи [ја] реченични члан Која је служба тог члана 19. 18. б) Стегни зубе и уради пријемни испит најбоље што можеш! в) Грчевито је стегнуо оловку док је радио пријемни испит. 16. Заокружите слово испред реченице у којој запажате фразеологизам: а) Родитељи су стегнули своју децу пред пријемни испит. па су много више учила. Географски полови су тачке кроз које пролази оса око које се Земља окреће док магнетне полове ствара растопљено гвожђе у Земљином језгру. Мотивна реч изведенице страсност гласи _________________. Значења подвучених именица у реченицама: Играли су се лоптом на пешчаном жалу и Осетио је жал за младошћу налазе се у односу: а) полисемије б) хомонимије в) синонимије г) антонимије Заокружите слово испред тачног одговора. 17. анализирајући реченицу Да те не познајем тако добро. У следећем примеру подвуците зависну реченицу: Сутрадан сам поучавао дјецу правом арапском језику. прави објекат. 15. именски део предиката. У следећем низу речи прецртајте онај израз који по значењу не припада том низу: атрибут. 20.14. наљутио бих се на тебе. атрибутив. Допуните табелу. У следећи текст упишите запете тамо где је то потребно: Како научници добро знају географски и магнетни пол наше планете не поклапају се а игла компаса се усмерава према магнетном северу. именица. тјешећи их да ће им се садашњи мрак полако почети да претвара у видјело.

келераба. У туђему није нигда свога.лудило. 9. шаргарепа. салата 6. док магнетне полове ствара растопљено гвожђе у Земљином језгру. 18. Сутрадан сам поучавао дјецу правом арапском језику. патлиџан. ништа 11. именица 20. тј. мртвило 14. краставац. а игла компаса се усмерава према магнетном северу.страстан 15. КЛАСИФИКАЦИОНИ ИСПИТ ИЗ СРПСКОГ ЈЕЗИКА Тест: 4 (20 питања) РЕШЕЊА 1. Како научници добро знају. источнохерцеговачки (дијалекат) 2. преспавати 13. географски и магнетни пол наше планете не поклапају се. д). карфиол.б) 16.б) 17. млијеко. успавати. б) 8. в) 3. и сл. Како гласи Да те не [ја] наљутио на тебе реченични познајем бих се члан тако добро Која је (прилошка) субјекат предикат неправи (даљи / служба тог одредба индиректни) члана услова објекат 19. сијено 4. . ж) 7. тјешећи их да ће им се садашњи мрак полако почети да претвара у видјело. Род женски Број једнина Падеж генитив 12. присвојна (посесивна) 10. Географски полови су тачке кроз које пролази оса око које се Земља окреће . 5.ФИЛОЛОШКИ ФАКУЛТЕТ У БЕОГРАДУ ГОДИНА 2011.

2. промишљати. КЛАСИФИКАЦИОНИ ИСПИТ ИЗ СРПСКОГ ЈЕЗИКА Тест: 5 (20 питања) Шифра:____________________________________ 29. Именице професорка (од професор) и учитељица (од учитељ) изведене су суфиксима који се називају ______________ суфикси. шио. њ и ј увео је: а) Сава Мркаљ б) Вук Караџић г) Доситеј Обрадовић д) Захарија Орфелин Заокружите слово испред тачног одговора. четвороакценатски систем од два силазна и два узлазна акцента: ___________________________________________ Подвуците језик који не припада датом низу: пољски. триумф Подвуците примере у којима је први слог наглашен и отворен: бундева. измислити. Подвуците исправно написане речи: дијалог. __________________________ 10. ђ. диалог. боранија. ф б) г. т Подвуците радни глаголски придев од којег можемо добити именицу кад зубни струјни безвучни сугласник заменимо зубним експлозивним звучним сугласником: јео. 8. који је стигао први. белоруски. ћ г) л. 15. У следећој реченици подвуците именске речи у номинативу: Без обзира на то којом брзином јури. 14. сео У следећој пословици подвуците речи у којима запажате покретне вокале: Тешко ономе кога цар каје. маштати. замислити 13. руски. 7. 9. слика. Подвуците променљиве речи у следећој реченици: За време спавања човек изгуби просечно триста једанаест грама. Поред следеће пословице напишите којој врсти припада подвучена придевска заменица у њој: Свака служба своју плату иште. кромпир. к в) ђ. светлост увек наилази на мрак. 2011. тријумф. 11. пио. егоизам. 4. Њ. 12. украјински 3. 6. Љ. Речи одликаш. паприке. дао. Н а) б. љ. обично тешку . хтео. У српску ћирилицу графеме ћ. егојизам. обличје и разликовати повезује: а) исти корен б) иста творбена основа в) иста мотивна реч Заокружите слово испред тачног одговора. У следећем низу подвуците глаголе који су свршеног вида и прелазни: замишљати. у 8:30 сати 1.ФИЛОЛОШКИ ФАКУЛТЕТ ГОДИНА 2011. Глагол пасти у примеру: Пао је у дугове значи: допасти у неку. Р. 5. в д) д. Поени Напишите назив дијалекта штокавског наречја екавског изговора који има нов. Ј. маслине Заокружите слово испред гласова који недостају у следећем низу: М. 6.

Подвуците термине којима се одређује статус те именице у српском књижевном језику: неологизам. позајмљеница.ситуацију. прилог. У Речнику српскога језика именица бимбаша овако је дефинисана: војни командант над хиљаду војника у некадашњој турској војсци. Перица је пристао на његов предлог. дијалектизам. именица. Прегледао:____________________ Број поена:_____________________ . термин 17. међутим. Допуните табелу. Како гласи реченични члан Која је служба субјекат тог члана 19. било би лудо да је не прихватим. 18. Ни пред ким се нећу понизити. Иако је незапослен и живи од социјалне помоћи одбио је огромну новчану награду за то решење као и катедру на чувеном Харвардском универзитету у Бостону. У следећем тексту подвуците зависне реченице: Сад сам. анализирајући реченицу Кад му је Јовица све објаснио. 20. атрибут. историзам. У следећем низу речи прецртајте ону реч која по значењу не припада том низу: придев. архаизам. почео да се нагађам са сопственом савјешћу. Ово секундарно значење настало је: а) метафором б) метонимијом в) синегдохом Заокружите слово испред тачног одговора. али ако се јави прилика. У следећи текст упишите запете тамо где је то потребно: Руски математичар Григориј Перелман решио је такозвану Поенкареву претпоставку која је сто година мучила најврсније умове. глагол. жаргонизам. 16.

За време спавања човек изгуби просечно триста једанаест грама. који је стигао први. Ни пред ким се нећу понизити. украјински 3. 18. која је сто година мучила најврсније умове. историзам. Сад сам. али ако се јави прилика. г) 7. бундева. измислити. атрибут 20. боранија. општа (одређена) 10. међутим. светлост увек наилази на мрак. кромпир. позајмљеница.ФИЛОЛОШКИ ФАКУЛТЕТ У БЕОГРАДУ ГОДИНА 2011. б) Вук Караџић 4. пољски. почео да се нагађам са сопственом савјешћу. 12. било би лудо да је не прихватим. а) 16. шумадијско-војвођански (дијалекат) 2. замислити 13. моциони 15. тријумф 5. као и катедру на чувеном Харвардском универзитету у Бостону. одбио је огромну новчану награду за то решење. КЛАСИФИКАЦИОНИ ИСПИТ ИЗ СРПСКОГ ЈЕЗИКА Тест: 5 (20 питања) РЕШЕЊА 1. маслине 6. сео 8. Иако је незапослен и живи од социјалне помоћи. паприке. егоизам. 11. руски. Руски математичар Григориј Перелман решио је такозвану Поенкареву претпоставку. белоруски. Тешко ономе кога цар каје. а) 14. дијалог. термин 17. . Како гласи Кад му је Перица је пристао на његов реченични Јовица све предлог члан објаснио Која је (прилошка) субјекат предикат неправи служба тог одредба за (даљи / члана време индиректни) објекат 19. Без обзира на то којом брзином јури. 9.

II ОБРАДА ТЕМЕ 1. Све мрачна обори јесен. И киша досадно сипи. а врат је пружило дуги. Наведи особине поезије Војислава Илића које препознајеш у песми. А доле. Убоги спровод се креће. Војислав Илић I ЗАДАЦИ 1. 4. Етика у песми Кнежева вечера Однос оца и сина у Житију светог Симеона Светог Саве Слика породице у комедији Тврдица Јована Стерије Поповића Стварност и легенда у приповеци Пут Алије Ђерзелеза Иве Андрића Судбина уметника у роману Прољећа Ивана Галеба Владана Деснице .. 3. и све је пусто и тавно. Без живота је све.. Опиши однос између дескриптивних и симболичких елемената. Објасни тему песме.. суморно небо. скрхане ветром. Укажи на доминантно стилско средство. погружен у смерној туги.. Одреди књижевноисторијски период коме припада песма Сиво. Побожно и полако. СУМОРНО НЕБО Сиво. 5. и спровод пролази тако. СИВО. А по каљавом друму. Изгледа као да самрт уморну природу стеже. Мршаво. по земљи гранчице леже.КЛАСИФИКАЦИОНИ ИСПИТ ИЗ КЊИЖЕВНОСТИ ___________________________________________________________________________ ФИЛОЛОШКИ ФАКУЛТЕТ УНИВЕРЗИТЕТА У БЕОГРАДУ година 2011. 2. 2. И она тихо мре. 5. Са старих ограда давно Увели ладолеж већ је суморно спустио вреже. 4. суморно небо. 3. – Протумачи га. малено кљусе Лагано таљиге вуче.

00 динара 27. цена 450.ac. Гордана Јовановић: Живот Стефана Лазаревића. Бранкица Чигоја: Траговима српске језичке прошлости. цена 450. цена 450. 11000 Београд. Вербалне асоцијације кроз српски језик и културу. Бошко Сувајџић: Јунаци и маске. цена 450. Писци говоре. цена 450. Валентина Питулић.00 динара 29. Божо Ћорић. Зорица Несторовић. цена 450. цена 450. Гордана Штасни.00 динара 20. Мило Ломпар: О завршетку романа.00 динара 37. 4. Снежана Милинковић: Преображаји новеле. Божо Ћорић: Творба именица у српском језику.00 динара 18. Наташа Станковић-Шошо: Топос пута у српској народној бајци. цена 450. Класик Стерија.bg.00 динара 13. телефон 011/3285-506.bg.00 9. Брборић цена. Писци и стил.00 динара Слободан Ж. II издање. приредила Босиљка Милић. Зона Мркаљ. цена 450. приредили: Б. приредила Босиљка Милић.rs КЊИЖЕВНИ ОГЛАС Издања Друштва: 1. цена 450. цена 450.fil. приредили: Б. Нада Милошевић-Ђорђевић: Од бајке до изреке. Татјана Јовићевић: Српски историјски роман XIX века. цена 350. цена 450. цена 450.00 динара 10. цена 450. Трагом архетипа. деспота српскога.00 динара 11. Бошко Сувајџић: Иларион Руварац и народна књижевност.00 динара 22. цена 450. цена 450. 2. Радмила Маринковић: Светородна господа српска. II издање. Биографије епских јунака. 450.00 динара 26. цена 450.00 динара 12. цена 450. Тихомир Брајовић: Облици модернизма. Рајна Драгићевић.00 динара 28.00 динара 31. цена 450. Драгана Вукићевић: Писмо и прича. 3.00 21. Небеска невеста. цена 450. Милић и В. Јелица Јокановић-Михајлов: Акценат и интонација говора на радију и телевизији.00 динара 17. 450. цена 450. Зборник Ка савременој настави српског језика и књижевности (књижевност).00 динара 5. Снежана Самарџија. е-mail: drustvosj@fil. Морфо(но)лошке теме.00 динара 40. Марковић: Српска књижевност између два светска рата – појаве. Прилози језичком и књижевном образовању. Прилози језичком и књижевном образовању.ac. Милош Ковачевић. 00 динара 24. цена 450.00 динара 41. Зборник 3. Прилози језичком и књижевном образовању. Творба речи у настави српског језика. Јелена Јовановић. Милић и В.00 динара 14. цена 450. Зоја Карановић. писци и дела. Васо Милинчевић: Велика школа и велики професори. цена 450. Лингвомаргиналије.00 динара 25.00 динара . цена 450. цена 450.00 динара 30.00 динара 34. динара 36. цена 450. Зборник 2. цена 450. Наставно проучавање народних приповедака и предања.00 динара 32. 450. Пут до есеја (хронолошки преглед такмичења). Душан Иванић: Огледи о Стерији.00 динара 39.00 динара 38. II издање.00 динара 15.00 динара 23.00 динара 8. Драгана Мршевић-Радовић: Фразеологија и национална кулура. Јован Деретић: Огледи о српској књижевности.rs сајт: drustvosj.00 динара 7.00 динара 16. Зборник 1. II издање.00 динара Новица Петковић: Огледи о српским песницима.00 динара 6. Милан Стакић.00 динара 35. цена 450. цена 450.00 динара 33. цена 450.ДРУШТВО ЗА СРПСКИ ЈЕЗИК И КЊИЖЕВНОСТ СРБИЈЕ Студентски трг 3. Оливера Радуловић: Речи са чистих усана. Љубомир Поповић: Ред речи у реченици. Огледи из српске синтаксе. II издање. цена 450.00 динара Љиљана Бајић: Одабране наставне интерпретације. Брборић цена. цена 450. Информатор – Републички зимски семинар 2011.00 динара 19. приредио Михајло Пантић. цена. цена 450. цена 450. цена 450. 450.

Часопис Књижевност и језик Годишња претплата за 2012. 20 година Републичког такмичења из српског језика и језичке културе ученика основних и средњих школа. 3–4/10) Цена појединачне свеске (2007. Вељко Брборић. цена 350. бесплатан) 2.00 динара 250.00 динара 46.42. Цена 450.00 динара 44.00 динара 45. Цена 450.00 динара Напомена Часописи: 1. цена 450. 00 динара (сваки 11. бесплатан) Уплату извршити на жиро рачун Друштва: Комерцијална банка 205-23421-53 У рубрику позив на број уписати број рачуна. . 100 година Друштва за српски језик и књижевност Србије. 2008.00 динара 350. Слободан Ж. 3–4/11) Цена двоброја за 2010. Правопис и школа. прилоге приредила Босиљка Милић. Часопис Свет речи – средњошколски часопис за српски језик и књижевност Број: 29–30 31–32 33–34 250. Информатор – Републички зимски семинар 2012.00 динара Збирке тестова: 1. 00 динара (сваки 11. 2009) динара 600.00 динара 43. Тестови са такмичења из српског језика и језичке културе ученика основне школе од 2000–2010. годину Цена двоброја за 2011. годину (1–2/11. приредила Босиљка Милић. Марија Клеут. годину (1–2/10. Тестови са такмичења из српског језика и језичке културе ученика средњих школа од 2000–2010. 450.00 динара 350. Из Вукове сенке.00 2.00 динара 350. цена 450.00 динара 250. Марковић. цена 450.

.................. Класификациони испит из српског језика 2011....................................... години..................................... Класификациони испит из књижевности 2011. Из Правилника о такмичењу лингвистичких секција основних и средњих школа.................................................................................................................................................................... години.. Такмичење из књижевности у школској 2011/12........................................... Kњижевна олимпијада... Књижевни оглас Друштва.............................. Резултати 21............................................................................................................................................................. години ............ ...................... години............................. години из српског језика и језичке културе........................................ Такмичење лингвистичких секција у школској 2011/12.... Такмичења у школској 2011/12.............. семинара............................ Програми такмичења........................ Републичког такмичења из српског језика и језичке културе у школској 2010/11......................................................... године........ Такмичење литерарних секција у школској 2011/12............................... години ........ године........................................................................... Из Правилника о такмичењу литерарних дружина и секција основних и средњих школа.............САДРЖАЈ Програм 53................................................................................................................................................................................................... Такмичење листова и часописа основних и средњих школа у школској 2011/12...............

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful