1. Linija Liniju mozemo odrediti kao trag sto ga ostavlja neko sredstvo za crtanje na podlozi.

Linija se u prirodi javlja kao granica dva oblika. Ne postoji stvarno na obliku, predstavlja samo zamisljenu granicu koja deli dve povrsine, odvaja oblik od prostora koji ga okruzuje. Kao kontura, linija odredjuje osobine oblika, karakter oblika, istice bitno. Linije po kretanju moze biti prava i kriva. Prave mogu biti vertikalne, horizontalne i dijagonalne, a krive talasaste, ispupcene , udubljene, spiralne i kruzne. Prava daje cistinu, a kriva razbija monotoniju kompozicije. Prema osobinama izraza, linija moze biti: debela i tanka, duga i kriva, tvrda i meka, topla i hladna, otvorena i zatvorena, opustena i ispupcena. Linija je najznacajnije sredstvo likovnog izrazavanja, ima najsiri obim koji nema nijedan likovni element. Pomocu linije mozemo ostvariti likovne kompozicije i resavati razlicite likovne probleme. Linija moze graditi oblik na razlicite nacine. Moze ga odredjivati spolja u vidu konture i tada je ona obrisna. Moza ga graditi iznutra, tada je strukturalno – sastavna. Strukturala linija spajanjem sa drugim linijama gradi oblik iznutra. 5. Simbolika linija Simbolikom linije se bave mnogi od davnijih vremana kako bi se uocio njen dvostruku zivot u slici: simbolicki i likovni, kako bi odredili vezu izmedju linije i osecanja, istrazili njena razlicita osecanja i vezu izmedju linije. Pored geometrijskih osobina, poseduje i simbolicke vrednosti koje razlicito psiholoski dejstvuju:

-

horizontalna linija sugerise polozaj, miran tok i blagostanje vertikalna linija sugerise dostojanstvo, rast, uzvisenost, eleganciju, duhovnost i zivot kruzna linija simbol konacnog uoblicavanja – stvaranja oblika, savrsenost oblika i ogranicenja. Spiralna linija ostavlja utisak jakog dejstva, pokreta, izaziva utisak sirenja i prostiranja.

Opustena linija simbolise umor, lenjost, napetost Talasasta linija simbolise neznost, zenskost, lepotu, eleganciju Izlomeljan linija izrazava snag, energiju, muskost Linija ima i likovnu funkciju: zadatak da uspostavu dominantu u kompoziciji, uspostavi razlicite odnose na bazi ritma, ravnoteze, simetrije i kontrasta. 18. Linija i proctor Covek je stvarajuci crteze cinio pokusaje da priblizno neposrednim opazanjem i uvidjanjem trodimanezionalnog sveta predstavi u dve dimenzije, ravni kamena, papira ili platna. U raznim epohama umetnici su koristili razlicite metode prikazivanje prostora. Analizom likovnih radova pecinskog coveka uocavamo da on ne oseca proctor, nema predstavu o crtezu kao povrsini koja ima dve dimenzije. On razbacuje ljude, zivotinje i predmete na povrsini nezavisno jedne od drugih, bez tezisne linije. Takav nacin prostora naziva se KONGLOMERAT. U starom Egiptu, Vabilonu umatnik je prikazivao proctor plosno. Figure su prikazivane metodom nizanja na jednoj horizontalnoj liniji. Sve figure i predmeti su u stvarnim dimenzijama, bez smanjenja. Dubina prostora je ponavljanjem jednih oblika iznad drugih, tako da ono sto je u prvom planu, u prvom je i nivou. Drugi plan postize se tako sto se iznad prvog friza postavlja linija na kojoj se nizu ljudi, zivotinje i objekti, jedan do drugih. Ovakav nacin se naziva OPISNI. U prvom redu se primenjuje sistem obrnute perspective, proctor se prema daljini siri,a prema gledaocu skuplja. Ono sto je blizu malo je a sto je udaljeno ogromno je. Najveca novina u predstavljanu trodimenzionalnog prostora i oblika ostvarena je u doba renesanse, razradjen je poseban sistem za rucno crtanje. Danas se naziva linearna perspektiva. Ona naleze da se proctor i predmeti posmatraju iz jedne staticne tacke. Udaljavanjem od stajalisne tacke ka horizontu zapazicemo da se velicina predmeta smanjuje i sve slabije vide, a paralelne linije suzavaju ka tacki prividnog preseka, sto stvara utisak dubine prstora. Kubisti su predmet sagledavali u njogovoj celosti, prikazivali su gas a svih strana, ne samo sa jedne kao sto se to do sad radilo. Ovakav oblik rada se naziva poli perspektiva. 20. Perspektiva i prostorni prikaz Perspektivom se nazivaju razne tehnike trodimanzionalnog prikazianja prostora, objekta i veza na datoj ravni onako kako ih sa odredjene tacke nase oko vidi. Prvu masinu za crtanje konstruisao je Albreht Direra 1525. godine, koju je prikazao na cetiri crteza. Na crtezima su prikazani odnosi u prostori. Izmedju umetnika i modela postavljen je perspektivni uredjaj koji se sastoji od staklene ploce na kojoj se nalazi kvadratna mreza, kroz koju umetnik sagledava i prostorno odredjuje sve delove modela i prenosi na crtacku podlogu pod pravim uglom u odnosu na mrezu, koja je iste velicine i na isti nacin podeljena. Umetnici u traznji da na ravnoj povrsini prikazu predmete u tri dimenizje razradili dva postupka za njihovo prikazivanje, paralelna projekcija i centralna projekcija ili linearna perspektiva. Prvi nacin crtanja sastoji se u predstavljanju prividnih polozaja ili oblika nekog predmeta povlacenjem paralenih linija sa svake tacke objekta na odredjenu povrsinu. Ovaj postupak prikazivanja trodimenzionalnih objekata upotrebljava se u geometriji, kartografiji i optici.

-

dok druge emituje kao svoju obojenost. Mesanjem dve osnovne dobijemo slozenu boju. vec samo osobinu da zrace jedan od zrakova u spektru iskljucivsi pri tome druge i ta osobina im odredjuje boju. osnovna ravan i likoravan. 24. Boja kao likovni element Boja zauzima odnovno mesto i predstavlja bitan cinilac vizuelne zvucnosti i glavni fator slike. plava i zuta se ne razlazu propustanjem kroz prizmu. Prelemanjem kroz prizmu svetlot se razlaze na spektar – niz hromatskih boja crvenu. Plava je komplementarna narandzastoj. sastavljena od razlicitih talasnih duzina koje se istovremeno prostiru. Odlucujuci znacaj za osecaj vrednosti boja ima talasna duzina. - . 8. Predmeti sami po sebi nemaju boju. zute i crvene – narandzastu. a crvena zelenoj. Daje nam neposredne informacije o okolini. Ljubicasta je komplementarna sa zutom jer ne ucestvuje u njenom nastanku. Osnovne boje su uvek harmonizovane. Elementi za crtanje su : horizont. svedena samo na odnose povrsine. Ona predstavlja nezamenjivi deo vizuelnog sveta. koje osciluju na isti nacin. Umetnici ovih epoha vezivali su pojam slikanja za povrsinu. zelenu. Razmak izmedju umetnika i objekta mora biti najmanje tri puta veci od najmanje dimenzije predmeta da bismo ceo predmet obuhvatili jednim poglednom i dobili predstavu o njemu. njaveca duzina talasa. Plosni nacin slikanja upotrebljavali su kineski i japanski slikari koji ne mogu zamisliti da se moze slikati na drugi nacin. Povrsinski nacin slikanja prisutan je od najranijih perioda istorije umetnosti sve do kasnih razdoblja grcke umetnosti. Ocna tacka prestavlja tacku u kojoj se sece horizont i vertikalna linija Osnovna ravan je ravan na kojoj umetnik stoji dok posmatra odredjeni proctor. ocna tacka. Slika se odlikuje znalackom podelom i odnosom povrsine. - horizont je prividna granica neba i Zemljisne povrsine. Sto je frakvencija i amplutida veca i intezitet drazi i vrednost osecanja boja je veci. Plave i zute – zelene. trougao i kvadrat. Amplutida je najveca udaljensot od ravnoteznog polozaja. Talasna duzina je prostiranje oscilacija talasa za vreme do jednog perioda. Najosnovnijim likovnim oblicima obicno se uzimaju krug. Likoravan je ceo sagledivi i predstavljeni proctor na povrsini. nedogledi. koji je deo dana ili godisnjeg doba. Boja predstavlja psihicki dozivljaj izazvan svetloscu. trodimenzionalnog oblika i njegovu udaljenost u prostoru. slikaru je pruzena mogucnost da nam saopsti svako svoje raspoljozenje. Povrsina Kretanjem linije na nekoj drugoj povrsini nastaje kantura povrsine koja daje sliku oblika. Komplementarne boje su medjusobno suprotne. plave i crvene – ljubicastu. zasicenosti i beskonacnim mogucnostima modjusobnih odnosa. moze veoma uspesno da prikaze dubinu prostora. Osnovne boje crvena. Ona moze da prikaze osnovne karakteristike oblika. radost. One su osnovne jer se ne mogu dobiti mesanjem drugih boja. fizickim nacinom u oku. slabo. Razlicitim vrednostima svetline.Linearna perspektiva predstavlja postupak crtanja predmeta u prostoru onako kao ih sa odredjene tacke vidi nase oko. uzbudjenje. a paralelne linije suzavaju ka tacki prividnog preseka. tugu. ona ima dublji znacaj nudeci se sferama naseg osecajnog zivota. bez obzira kako su rasporedjene.veka da bi se ponovo vratilo u 20. narandzastu. Tople boje su crvena. Vaznost povrsine i njenih odnosa mozemo videti i u raznim granama primenjene umetnosti. Zapazicemo pri tome velicina predmeta smanjuje sto su udaljenije od posmatraca. Neke boje psiholoski deluju toplo a druge hladno. ona deluje na nase emocije.veku sa pojavom fovizma. nedeljive su i dovoljen za dobijanje svih ostalih boja spectra. BOja saopstava da li je svetlo u prirodi u trenutku prikazivajna jako. frakvencija i amplutida. ima visestruku ulogu i poseduje sirok obim mogucnosti. smer. U sredstvima likovnog izrazavanja povrsina ima odlucijucu ulogu za likovnu kreaciju. Slozenost sunceve svetlosti otkrio je Njutn propustanjem tankog suncevog zraka kroz prizmu. bice. Linija horizonta je u visini ociju i povlaci se kroz centralnu tacku. 29. plavu i ljubicastu. Boja prestavlja nazamenjivi deo vizuelnog sveta. Ona je jednaka rastojanju medju dema najblizim tackama u pravcu kretanja talasa. zutu. velicinu oblika. Nanosenjem boje u okviru konture dobijamo povrsinu. Geometrijski i prirodni oblici upotrebljeno u umetnickom delu dobijaju nova svojstva i funkciju u organizaciji likovne kompozicije. Boja uslovljava prisustvom svetlosti koja pada na razlicite povrsine predmeta. ravnodusnost i sl. vertikalana linija. Svaki predmet u prostoru moze da se nacrta u perspektivi sa jednim. gde je sadrzina apstraktna. SPEKTAR I NJEGOVE BOJE Sunceva svetlost je bela. Osnovne boje su crvena. plava i zuta. Nedogledi su zamisljene tacke beskraja u koje se sticu gornje i donje paralele predmeta koje stavljamo u perspektivu Linija vida je linija povucena od oko posmatraca do centralne tacke. kubizma i apstraktne umetnosti. U odnosu na druge elemente. Od nacina kretanja linije zavisi izgled i bogatsvto porodice. Plosno slikarstvo napusteno je krajem 18. Frakvencija je broj oscilacija u jedinici vremena. Boja ima vaznu ulogu u zivotu ljudi. i pri tome izvesne elektromagnetne talase povrsina predmeta upija.dve ili tri tacke prividnog preseka.

a tamni delovi ce se prividno spojiti sa pozadinom. Kod evropskog naroda je symbol cistote.Na taj nacin sacuvace se svezina. povrsine ili prostora. Boja krije u sebi veliku snagu koja moze delovati na nasu dusu i izazivati razlicita raspolozenja. Na tamnim delovima slike umesto senke. koji ce se na odredjenom odstojanju harmonizovati optickom mesavinom u oku posmatraca. U suncevom spektru boja bela i crna ne postoji. onda je to vler svetla odnosno kjaro – skuro. ona je kao tisina tela posle smrti. 36. koje nemaju osobinu kvaliteta i zasicenosti boje. Bela predstavlja potpuno prisustvo svetlosti. Valer Valer kao likovni pojam oznacava stepen svetline i tamnine predmeta. Valerski kljucevi Valerski problemi se objasnjavaju pomocu gradacije ahromatskih boja koje se krecu u skali od bele do crne. koja unustava ne samo svezinu boje.svezina. sukobi svetla su najslabiji. bojom bez perspektivnog sagledavanja prostora. a tamnim odvaja od nje. Pocetni stupanj se obelezava sa H10 i oznacava belo. Krecu se od posmatraca ili miruju. Zelena boja nas vezuje neodoljivom privlacnoscu.Simbolika boja Gete smatra da je glavni rezultat posmaranja boje njeno psihollosko dejstvo. a prividno spajanje oblika lopte sa pozadinom je na mestima srednje velerske vrednosti. 32. krv. U trecem slucaju lopta se nalazi na svetloj pozadini. 28. U praksi se obicno koristi Menselov sistem koji sadrzi devet stupnjeva svetline. a u religiji oznacava nadu i poboznost. tada govorimo o valeri boje. Plava. bozansku ljubav. Mesanje boja Boje se mogu mesati na dva nacina: supstraktivnim putem – mesanjem bojenih supstanci i mesanjem svetlosti. Ukazuje na prolaznost i starenje. a kada se vezuje za osvetljenost predmeta. tugu. Mesanjem se delimicno ili potpuno unistava sjaj. crne i sive boje nazivaju se ahromatkse ili neutralne boje. Zuta boja znaci duhovnu toplinu i podstice na aktivnost. Bela boja zvuci kao tisina. cesto komplementarnija boja.) *Visoki major kljuc (Predstavlja svetlu pozadinu sa kontrastom svetlog i tamnog) - . ocajanje ili ravnodusnost. Kominacijom ovih tonova dobijemo sest balerskih kljuceva: *visoki minor kljuc (oznacava svetlu pozadinu sa malim kontrastom dva svetla tona. bez naglasavanja svetlosnog izvora.narandzasta i zuta. Predmet se osvetljava sa jedne strane kako bise postigao poseban utisak volumena. Oznacava vatru. postavlja se intezivnija. ljubicasta i zelena su hladne boje i imaju nisu svetlosnu vrednost. Sve bele. nezrelost. optickim putem. intezitet i kvalitet boje. smiruje i odmara oko posmatraca. Kada se jacina svtla vezuje za boju. istice na pozadini. siva boja. uzbudjenje. svi delovi su podjednako osvetljeni. Oznaca mladost u nraodu. neba i mira. Valer boje je dekorativno koriscenje valera i isticanja oblika svetlosnim vrednostima. Glavni problem je kako povezati svelte i tamne delove oblika sa prostorom u jednu slikarsku celinu. One imaju visoku svetlosnu vrednost. nevinosti. tehnika tamno – svetlo. sjaj i intezitet boje. energije. tako da se pored nobonstale hromatske boje dobija i nuzproizvod. Opticka mesavina boja u slikarstvu postize se postavljenjem poteza ciste boje jednog pored drugog. U umetnosti simbolise dubinu slobonog prostora. Kod ovakvog nacina slikanja. Kinezi je upotrebljavaju kao boju zalosti. simbolise rodjenje i smrt. mir. pojedinih slikarskih povrsina. oblik lopte se svojim najosvetljenijim delovima stapa sa pozadinom. Ljubicasta boja je ohladjeno crveno u fizickom i psihickom smislu. Mesanjem bele i crne boje dobija se niz sivih boja razlicite svetlosti. U hriscanstvu je znak bozanske slave. pokretne su krecu se prema nama. senke. dok ce se svetli delovi izdvojiti na pozadini. Slikar Andre Lot je svoju teoriju objasnio pomocu jedne lopte i tri valerske povrsine koje su posluzile kao povrsina. vec ona negativno utice in a harmonizaciju boja. Plava boja je u narodu sibol vernosti. odlucnost i trijumfa. Covek je odavno shvatio da boje u sebi kriju veliku snagu: Crvene boja izaziva radost. 3. dubine prostora i povezivanja predmeta sa okolinom. pobedjuje osecaj snage . U narodu je zuta boja znak zrelosti i bogatstva. Iz navedenih zapazanja mozemo videti da se oblik lopte nikada ne istice na pozadini celom svojom konturom. onda je to valer svetla. Slike radjene ovim valerskim kljucem su svelte. Oblik lopte sa svojim osvetljenim delovima snazno izdvaja. Belo i crno ne ulaze u podelu stupnjeva cvetline. ali nije mrtva nego puna mogucnosti. Akos e valer koristi za isticanje plasticnosti predmeta pomocu svetla i senke. U drugom slucaju pozadina je srednje svetline. njena psiholoska snaga koja deluje na nasu dusu i moze da izazove radost. Crna boja zvuci bezivotno. U prvom slucaju lopta se nalazi na tamnoj pozadini. a zavrsava sa H0 i oznacava crno. Oblik se na ovaj nacin modulira.

simetrijom i preklapanjem. Tada se velicina pojedinih delova tela izrazava u razlomcima. a kada se govori o odnosu velicine delova unutar izdnovjenih Celina. Kada se govori o prostornom intenzitetu oblika kao celine. izaziva u gledaocu osecanje smirenosti i pasivnosti. Komponovanje je osnovna i neophodna grana svih likovnih disciplina. On ukazuje na prostornu orijentaciju oblika. Vizuelna slika teksture je kompleksnija. da u njemu ima kontrasta. Velicina neke linije. Povrsina kompozicije koja se gradi ritmickim ponavljanjem ljudskih figura. povrsinu oblik. slikanje. spokojno. Tekstura u prikazivanju moze biti objektivna. vertikalni i dijagonalni. Kompozicija u kojoj dominira vertikala. stabilno. kao i njihov polozaj u odnosu na druge oblike. jer se pod uticajem svetlosti percipira ne samo kao hrapava ili glatka. gradacije i putem kontrasta. a raznolikost u stepenu osvetljenosti najveci. zivotinja. Komponovanje se gradi na identicnosti. KOMPONOVANJE ISTIH ELEMENATA Ostvaruje se ponavljanjem istih jedinica il organizovanih celina u vidu proste repetacije. Proporcije su odnos velicina unutar jedne kompozicije. Figure su oblikovane na srednje sivoj pozadini u malom reasponu od svetlog do tamnog) *srednji major kljuc (na srednje sivoj podlozi contrast svetlog i tamnog. U sredstvima likovnog izrazavanja smer ima vaznu ulogu. Nedostatak likovne celine veoma cesto nastaje kao posledica poremecenog odnosa velicina. Linija ili oblik imaju tri osnovna smera kretanja: horizontalni. Deluje tmurno. da se onda uporedjuju medjusobno is a celim telom. hrapave i glatke. 22. Modul moze biti velicina glave. *niski minor kljuc (tamnu pozadinu sa malim kontrastom sivih tonova. vec kao sjajna ili mat. Za modul se obicno uzima velicina jednog ljudskog tela. Kompozija je delo sastavljeno od vise cinilaca objedinjenih u jednu celinu. idealizovana i karikirana. On dozvoljava veleru da dodje do punog izrazaja igrom svetlosti i senke. Element velicine u sadejstvu sa drugim likovnim elementima ima odlucijucu vaznost za organizaciju umetnickog dela. sake. Kosim polozajem se mogu posmatrati svi oni polozaji koji se nalaze na prelazu od vertikale do horizontale. moze biti veoma razlicit. velicina Velicina je element oblika koji odredjuje nejgov prostorni intezitet u odnosu na druge oblike i apsolutni proctor. 9. Za merenje proporcija upotrebljavaju se tri nacina: U prvom slucaju meri se telo kao celina i njegovi pojedini celovi. deluje uzvseno i izaziva u gledaocu osecanje ponosa. . Zbog toga je potrebno da njihov odnos bude jasan. likovnih elemanta i njihovih medjusobnih odnosa i likovnog motive koji ce omoguciti umetniku da izrazi svoj likovni dozivljaj. dele a sjajne i mat tekture. Zamisljena tacka spram koje se odredjuje smer nekog kretanja moze biti bilo koja tacka u prostoru pa se onda smer odredjuje u odnosu na tu tacku.tuzno) *niski major kljuc ( Tamna pozadina sa kontrastom svetlog i tamnog. a velicine izrazavaju aposlutnim sistemom mera. naizmenicnim ponavljanjem. slobode i bezbednosti. ili visina stopala do gleznja.*Srednji minor kljuc (oznacava srednje sivu pozadinu i dva slicna siva tona. Ima ekspresivnu moc i svojim pravcem u stanju je da nas vizuelno uzbudi id a pri tome izaziva razlicita raspolozenja. dostojanstva. biljaka i geometrijskih oblika po horinzontali naziva se friz. Kompozicija u kojoj dominira horizontalni pravac deluje mirno. Smer Smer je likovni elemenat koji oznacava prostornu usmerenost linije oblika. KOMPOZICIJA Pod pojmom kompozicije se podrazumeva izbor i medjusobni odnos likovnih elemenata. Likovne discipline crtanje. uzvisenosti. Velicina je prostorni intezitet oblika. menjanjem. Sukobi svetla su najjaci. Ona nam daje predstavu o povrsinskom izgledu ili povrsinskoj obradi na likovnom delu. a proporcija je odnos velicina unutar jednog oblika ili odnos izmedju pojedinih oblika unutar izdvojenih celina. 26. putem repeticije ili ritma. putem harmonije. Kao osnova za odredjivanje nekog smera obicno se uzima horizontalna zemljina kora kao oznaka za vertikalni polozaj. onda se naziva proporcijom oblika. Tekstura Je likovni elemanat koji je vezan za materijalna svojstva predmeta. ucestvuje u prikazivanju prostora i nosilac je kontrukcije likovnog dela. povrsine ili oblika je reativna u odnosu na drugu liniju. Osobine teksture mozemo upoznati culom vida i dodira. Smer je relativna vrednost koja zavisi od raznih okolnosti. grafika i vajanje dobijaju svoju pravu vrednost tek primenom kompozicije.) Uloga valera u jednoj likovnoj celini od presudne je vaznosti. po slicnosti. Realizacija likovne porukezavisice od mnogobrojnih stvaralackih cinilaca: materijala u kome se oblikuje. Kod treceg nacina merenja proporcija tela se razlaze na svoje prirodne delove.a pravac zemljine teze kao oznaka za vertikalni polozaj. Zbog toga se dve osnovne grupe tekstura. lica. Kod drugog nacina kao jedinica mere uzima se modul. vrednost povrsine. onda se to naziva velicina oblika. 13. 14.

jer je leva strana jednaka desnoj. muzici. CRTEZ KAO LIKOVNA DISCIPLINA Crtez je prikaz stvarnog il izmisljenog oblika na odredjenoj povrsini linijom. samo njemu svojstven likovni rukopis. Likovni izraz u crtezu obuhvata motiv. Ona je glavni nosilac forme. tada ona deluje hladno i dosadno. To je meij u dve dimenzije. skica i studija. Gradacija se u umetnosti moze primenjivati u okviru svakog likovnog elementa. osecanja id a snazno deluju na posmatraca. Tema je nosilac sadrzaja slike. Ponovljeni elementi doprinose jedinstvu likovne kompozicije. U realistickom slikarstvu boja se koristila s ciljem da se prikaze stvana boja predmeta u slici. Promene kod linije mogu da nastanu u izmenama duzine. Nastaje naizmenicnim ponavljanjem vise jedinica. U savremenom slikarstvu boja se koristi s ciljem da se pomocu nje prikaze i izraze umetnikova licna osecanja i raspolozenja. onda je jasna upecatljiva i snazna. secanje. Kada je niz kraci i povrsina manja. Kada se koristi u dugom nizu. podstice njegov stvaralacki rad. U nefigurativnoj sliki . oblika kretanja. 6. kroki. kod povrsine u velicini i boliku. potezom ili mrljom. kod teksture u glatkoci i sjaju. grafici. kao oblik i njegov lik u ogledalu. Da bi postojala osnova za ponavljanje oblika i organizovanje likovne kompozicije.Tacna repetacija nastaje ponavljanjem istih elemenata u nizu ili u svim pravcima u datom prostoru. Ono sto umetnika pobudjuje. Ritam je neizmenicno ponavljanje likovnih elemenata ili motive u odredjnim prostornim i vremenskim razmacima. detalje i proucava neki likovni problem. naziva se temom slike. primenjenoj umetnosti. Treca dimenzija je nestvarna. Nadahnuce za stvaralacni rad slikar nalazi u prirodi. ali mu se pri tome menja jedna ili vise osobina. Crtez s pojavljuje u raznim vidovima – kao tehnicki crtez. analizira i prikazuje svetlo. raspored linija i likovnu poruku umetnika. a nacin misljenja i izrazavanja bojom. Harmonija oznacava slad medju srodnim. bliskim i slicnim elementima unutar jedne likovne celine. KOMPONOVANJE SLICNIH ELEMENATA Predstavlja izbor slicnih elemenata i vrednosti. kojima se naglasavjau neke istaknute crte koje se podvrgavaju ismevanju. 15. Crtez je osnovno i najopstije izrazajno sredstvo pomocu koga na najlaski nacin mozemo prikazati vidjeno. 39. a najjace su ako se oblici dodiruju. literature. dubinu prostora i udaljenost oblika u njemu.a u tonskom lavirane nijanse razlicitih tonskih vrednosti jedne boje. Zasniva se na zakonitostima koje proizilaze iz gradacije. Interval je prazan prostor izmedju dva oblika. najcese vezan za ljudski lik. slkarstvu. Gredacija je postepeni prelaz iz jedne vrednosti odredjenog likovnog elementa u njegovu suprotnost. Repetacija sa varijacijom nastaje ponavljanjem jednog istog elementa. Kada temu mozemo prepoznati na sliki. Postoje dve vrste crteza: linearni i tonski. oblika. primenjenoj umetnosti i arhitekturi. KOMPONOVANJE PO NACELU KONTRASTA Pod kontrastom se podrazumevaju suprotnosti svetlog i tamnog. dozivljaj i sve ono sto mozemo izraziti recima. ahromatskih i hromatskih boja. Boja se na povrsini slike moze nanositi razlicitim cetkama. mastu. sugerise snagu i velicinu. U kontrastima razlike su vece ako su suprostavljane vrednosti blize jedna drugoj. nezavisno od stvarne istinske vrednosti u prirodi. 47. ponavljanje medjusobno slicnih boja. debljine. njoj su podredjeni svi likovni elementi. sto nazivamo fakturom slike. dva valerska stepena.U linearnom crtezu pojavljuju selinij. To je prikaz svojstvenih osobina odredjenog oblika ili motive linijom. Bez njega ne mozemo izraziti rad u slikarstvu. Kontrast su primenjivali umetnici koji su zeleli da izraze jake strasti. senke. Strukturu ritma cine likovni element ii razmak – interval. Harmonija se postize uspostavljanjem skladnog odnosa. Intervali prema velicini i stepenu raznolikosti mogu biti veliki srednji i mali. slikarska forma. Primenjuje se u dekorativnoj umetnosti i arhitekturi. velikih i malih masa. sirine i visine. jer nstaje najveci sukob. Skica je vrsta crteza koji sluzi kao pripremni crtez na osnovu kojeg se ostvaruje velicina. kada ona izaziva predstavu o dogadjajima ili vidjenom prostoru. velicina i slicno. Koristi se u dekorativnoj umetnosti. sve osobine predmeta ne smeju biti suprotne. u vidu poteza i mrlja.SLKARSTVO Slikarstvo je grana likovne umetnosti i kojoj slikar izrazava svoje misli i osecanja bojom na odredjenoj podlozi i povrsini. Suprostavljanje likovnih elemanata treba primenjivati sve do one granice u kojoj mozemo da uocimo izvesne odnose i preglednost. Oblici mogu biti kontrarni po jednoj ili vise osobina. Nacin nanosenja poteza i mrlja gradi umetnikov indivudualni. Karikatura je likovni saljivi crtez. valera. Kroki je vrsta brzog i lakog crteza cistih i jednostavnih linija sa malo detalja. Simetrija nastaje ponavljanjem dve ili vise oblika duz jedne ose u obrnutom redu. tehniku. podstice. Simetricka kompozicija deluje staticko i uravnotezeno. nozevima. Repetacija sa alternacijom je najbogatiji i najinteresantniji oblik ponavljanja. preko malih postepenih promena jedne njegove osobine. sve teksture i slicno. Linija prestavlja osnovni izrazajni elemnat crteza. to je fuguratuvna ili realisticka slika. Osnovna uloga boje u slici je da prikaze svetlost. karikatura.

Plakat je oglas. svode na znak.odbacenaje svaka veza sa stvarnim svetom. dekorativno slikarstvo. unikatno i primenjuje u svakodnevnom zivotu. symbol. da ostvari sintezu upotrebnog i estetskog. Ona istice likovne vrednosti korz boju i formu potpuno dovojuenu od teme. raspolozenje i prostor u koje je ziveo i radio.SLOGOVNO PISMO Razvilo se iz znakovnog pisma. OPREMA KNJIGE. originalno delo ravnopravno sa sotalim granama likovne umetnosti.ZNAKOVNO PISMO Slikovno pismo se vremenom preobrazilo u znakovno. a moze da bude vezna za arhitekturu. Slogono pismo je strogo vezano za jezik.FONETSKO PISMO Posebnu ulogu za razvoj fonetskog pisma imali su fenincani koji su prvi prilikom pisanja koristili slova. u njoj vlada mera. Slike se uproscavaju. Osobensot ove grane umetnosti ogleda se u tome sto se predmet oblikuje rucno. Klisa je ploca od drveta. Njegova svrha je da obavesti. PLAKAT Podrazumeva oblikovanje naslovne iposlednje strane knjige. 12. metala ili kamena na kojoj je izveden crtez rezanjem ili slikanjem u jednom od grafiskih ehnika. Prilikom izrade opreme knjige prvo se pravi skica. Primenjena umetnost se postepeno krajem 19 veka razvila u posebnu disciplinu. 37. Znakovno pismo se zadrzalo da danas i koristi se za lako i brzo vizuelno sporazumevanje. ubedi. Umetnik treba da odbaci sve sto je nebitno id a istakne u jednoj sazetoj formi na simbolican nacin sustinu likovne teme. red i ritam. Od nacina obrade ploce razlikujemo se tri vrste stampe: visoka. prijatnosti. 55. . 33. Pocinje da se razvija 5. Fenincanski alphabet imao je 22 uproscena slova. Knjiga je tokom istorije dozivljavala razne promene i zadovoljavala duhovne i stvaralacke potrebe coveka. ali je moguce otisnuti i u vise boja za ciju izradu je potrebno odabrati odredjene boje. Na pocetku bilo je slikovno i znakovno.industrijski dizajn. Tako odredjeni znak ili simbol oznacava slog. od kojih svaki oznacava odredjeni pojam ili ideju. udobnosti. kao sto su vitraz. Grafika ima veoma siroku primenu u industrisjko – stampraskom reprodukovanju i umetnickom stvaralstvu. 30. obavestenje koje poruku prenosti putem teksta i slike. 2. Likovno obavestenje mora biti povezano sa svrhom obavestenja. izvorno. zavede primaoca poruke.. dva spojena znaka oznacavaju dvosloznu rec. Slika se javlja u rznim vidovima. Izvodjeno jepomocu specificne pisaljke ciji vrh je na sveze oblikovanim plocicama ostavaljao trag u vidu klina. POmocu slkovnog pisma – crteza i slika covek je prikazivao dogadjaje. Grafika na grckom znaci vestina pisanja i crtanje rezanjem. Jedan od najpoznatijih oblika slogovnog pisma su hijeroglifi koji su nstali u Egiptu. 34. Tokom vremena se usavrsilo dobijajucu klinasti oblik po kome je dobilo naziv klinasto pismo. Osnovno izrazajno sredstvo u stvarnju grafike je linije. idejno resenje.SUMERSKO KLINASTO PISMO Ovo je jedno od znacajnijih slogovnih pisama. proctati i primiti poruku.proda. . GRAFIKA Je posebna grana likovne umetnosti koja nastaje utiskivanjem crteza i slika sa neke odredjene povrsine. funkciji lakog rukovanja. Odredjenu temu svaki slikar slika drugacije. poseduje prakticnu vrednost koja se ogleda u vrednosti materijala. naziva se likovna forma. obrazije. U razvoju grafike znacjanu ulogu imalo je pismo. duboka ili pomocu prese na graficki list u odredjnom broju primeraka. pravih i krivih linija. Sumeri si prvi upotrebljavali slogovno pismo. Grafika je crno bela. Istice se na javnim mestima da bi ga svako mogao videti. povrsina i boja. sastavljena od geometrijskih slika trouglova krugova. Izrazajna sredstva grafike su linija.pozove. Primenjena umetnost obuhvata: Primenjenu grafiku. mozaik i freska. PRIMENJENA UMETNOST Primenjana umetnost je grana likovne umetnosti koja obuhvata oblikovanje predmeta koji imaju primenu u svakodnevnom zivotu. Plakat je medij koji ima gotovo neogranicene mogucnosti sirenja poruka. Razvoj tehnologije stamparstva omogucio je da se knjige stampaju u velikom broju primeraka id a budu pristupacne sirokom krugu citalaca. koje se posle detaljno razradjuje kako bi bilo pripremljeno za filmovanje i stampanje. Umetnick agrafika predstavlja pravo. SLIKOVNO PISMO Je najstarije vreme njegovog nastanka se ne moze tacno utvrditi. Ta razlicitost u nacinu misljenja i izrazu pojedinih slikara. 51. Svaka rec ili njen odredjeni deo obelezavaju se znakom ili simbolom.000 pre nove ere na teritoriji Mesopotamije. kao samostalna stafelajska slika.

vertikalnih i kruznih poteza. VRPCASTO PISMO Predstavlja jos jedno jednostavno pismo. Glagoljicom je stampana prva knjiga Misal u Veneciji 1483. 75. Neophodno je da svaki ucenik prvo studiozno. Rusi. debljinu linije. nesto manji razmak se stavlja kod slova koja imaju prave i krive linije. Iz uncijalne cirilice razvila se i crkvena i svetovna azbuka kojima ce i danas sluze Srbi. prepisuje i vezba da pise Blok pismo je najjednostavnije pismo za brzo i lakopisanje. Broj slova i oblik nije bio isti kod svih naroda. Rimska katalna. Karolina. 67. Ujedinjenjem Srbije krajem 12 veka u vreme Stefana Nemanje cirilica ima zlatno doba u knjizevnosti. Posle turske okupacije Crbija gubi svoju politicku samostalnost. Kod nas promenu cirilicnog pisma izvrsio je Vuk Stefanovic kradzic.koje u svom najranijem obliku nije imalo utvrdjna slova. rotunda. Ono je postalo uzor za razvoj latinicie i cirilice. Najveci razmak se stavlja kod slova koja imaju paralelne prave linije. nagib. sastavljenje novih i prilagodjavanjem govoru pojedinih naroda. Za pisanje malih slova uzima se tri tacke. Gotsko pismo se javlja u nekoliko razlicitih oblika kao sto su: gotsko pismo se javlja u nekoliko razlicitih oblika kao sto su: gotska minuskula. U toku razvoja je menjala svoj osnovnu oblik i broj slova. U pecetku je imala 43 slova da bi taj nroj kasnije bio smanjen na 40. razmak izmedju slova. svabaher i faktur. pridrzavati se odredjenih merodskih postupaka. Kralo Velki je angazovao najbolje strucnjake iz te oblasti koji su stvorili novo pismo karolinu. Rimsko pismo je u pocetku svog nastanka brojalo 21 slovo. tekstura. Proporcija slova se odredjuju na osnovu sirine pera. Ukrajinci.RAZVOJ LATINICKOG PISMA Latinica je nasavrsenije pismo koje je anstalo od grckog pisma od grckog pisma spajanjem odredjenih slova. Gotica – u mnogim evropskim zemljama pojavom anicke umetnsti pisma su dozivela izvesne promene. Rimsko pismo u pocetku je imalo nekoliko oblika.RAZVOJ SLOVENSKIH PISAMA – GLAGOLJICA Glagoljicu je sastavio Konstantin Cirilo prema grckoj kurzinovoj munuskuli u 9 veku. Ono predstavlja jedan osoben oblik cirilica izkoje su izbaceni staroslovenski znaci za ona slova kojih nema u srpskom jeziku. Stvara se novo pismo gotica. potiskujuci ostala pisma iz upotreba. Uobicajan naziv za sve oblike rimskog pisma je kapitala. Slova pisana ravno drzanim perom daju vertikale koje sun a pocetku i zavrsetku horizontalno odrezane i horizontalne u vidu tankih linija koje stoje okomito na vertikalama. jer tako ne bi vodilo zeljenom rezultatu Svako pismo ima odredjene proporcije. njihov izgled u kompozociji.CIRILICA Je slovensko pismo mladje od glagoljice. Tako je nastala moderna latinica i nasa mala sliva. Slova se pismu kosodrzecim perom. Pise se ravno ili koso drzanim perom ili cetkom uz pomoc boje. U obuci pisma ucenicima se ne sme dozvoliti da sami slobodno idividualno oblikuju slova. vec je kao narodna prica. METODIKA LEPOG PISANJA Za obuku ukrasnog pisma neophodno je obezbediti odredjen pribor i prostor za rad. Velicina papira za pisanje odredjuje se na osnovu propisne srazmere kkoja iznosi 7:9 ili 7:10 78. Vek je od 46 slova izvorne cirilice zadrzao 24 i uzeo 6 novih slovnih znakova. bajca ili tusa. smisljeno i planski postupati radi postignuca uspeha u lepom pisanju. pesma prelazila sa oca na sina. debelih i tankih linija. okretanjem slova u pravcu pisanja i obogacivanjem novim oblicima. prmenom kosih. odrediti pojedine razmake medju pojedinim slovima i recima. pa se srpska knjizevnost povlaci u manastire gde se cirilica neguje i razvija. koje kada se savlada priza mogucnost stvaranja novih tipova modernog ukrasnog pisma. Latinica je svakim danom zauzimala sve veci prostor. Tako da se za visinu svih velikih slova uzima pet pecata – tacaka. 56. 65. Iz grcke unicijale uzeta su 23 slova i njima je dodato 14 slova iz glagoljice. Bosancica se nije ucila u skoli.latinicka pisma su se promenila. onosno visine i sirine. a za sirinu kod najveceg broja slova cetiri tacke. temeljno posmatra i proucava estetski izgled slova. . njihov ritmicki raspored. 50. Za ovo pismo karakteristicno je da se pise kosim drzanjem pera pod uglom od 45 stepeni. postavljanjem slova na desno. Najlepsi i najvazniji spomenik srpske obredne knjizevnosti iz tog perioda je Miroslavljevo jevandjelje. bestara.61.Propascu Zapadnogrimskog carstva 476.Napisana slova je potrebno povezati u jasnu estetsku celinu. BOSANCICA Je slovensko pismo koje je nastalo u srednjovekovnoj bosanskoj drzavi.najstarje latinicko pismo. Nastanak cirilice vezan je za bugarske vladare Simeona i borisa. Bosancica se zadrzala u upotrebi sce do 19 veka.GRCKO PISMO Grci su fenicansko pismo upotrebili i usavrsili uvodjenjem samoglasnika. gotski kurziv.44. a posle su preuzelijos Y i Z iz grckog alfabeta.

66. 72.Vise kadrova cine kompoziciju filma.friza.menjanja jedne ili vise osobina oblika.Nastao je krajem XIX veka i razvio se u posebnu umetnost krajem XX veka.Preplet se javlja u asirskoj i grckoj umetnosti. Filmovi mogu biti: umetnicki.obogacuje i ucvrscuje.prepleta.Prisutna je i u romanskim i gotskim katedralama.U srednjem veku palmeta se koristila za ukrasavanje namestaja.motive i boje moze uociti duh.Ona izdvaja likovnu kompoziciju u prvi plan. mora se voditi racuna da je svako slovo citko.odnosno volumena u odredjenom materijaluu zavisnosti od odredjenog prostora.u vidu mreze ili zvezdaste kompozicicje.elemenata biljnog i zivotinjskog sveta. Da bi kompozicija bila estetski lepa.opisati neki savremeni dogadjaj.za razliku od crteza.VAJARSTVO Vajarstvo je grana likovne umetnosti koja podrazumeva oblikovanje masa. jasno napisano prema propisnom kanonu. 79.primenjenoj umetnosti i slikarstvu (slika 71). 79. BORDURA Bordura je ornament koji ogranicava sliku ili neku likovnu kompoziciju. PALMETA Palmeta predstavlja stilizovani ornamentalni oblik u vidu palme.U nacinu organizovanja kompozicije koriste se nacela ponavljanja.slova.Vodi poreklo iz ukrasa arapske umetnosti.muzike izrazi svoje misli.velicine i oblika koji polaze iz jednog centra i kruzno se sire ka rubovima. drveta ili metalna pera.proticanja vremena.Javlja se u svim vremenskim razdobljima i kulturama kao osnovni element za ukrasavanje i ulepsavanje upotrebnih predmeta.Arabeska se upotrebljava u kaligrafiji. (slika 67). ARABESKA Arabeska (od italijanske reci arabesko) je ornament komponovan od linija.Filmom mozemo stvarati predstave prostora.spirale.dokumentarni i animirani.kristali).lavirinta i bordure.Za pisanje vrpcastih pisma mogu se koristiti pera koja su napravljena od trske.mentalitet.Kadar je raspored i organizacija figura i drugih predmeta u prostoru koji se mogu obuhvatiti objektivom kamere prilikom snimanja.od crno-belog do filma u boji. Visina slova se odredjuje na osnovu sirine pera i ona iznosi pet tacaka za velika slova i tri tacke za telo malih slova i dva produzetka za slova.govora.Vajarstvo se prema stupnju plasticnosti deli na punu plastiku (statua.slike i grafike gde su oblici i prostor nestvarni. 57. ORNAMENT Ornament oznacava ukras ili saru.premetanjem reda i ukrasavanjem oblika.Ornament se razvio od oblika i motive iz prirode i njihovim uproscavanjem i primenom geometrijskih oblika.Nalazimo je u prirodi (plodovi. Od svog nastanka do danas filmska tehnologija i process snimanja su se usavrsili razvijali od nemog do zvucnog. 79.privlacno. ROZETA Rozeta predstavlja kruzni ornamentalni oblik koji nastaje gradiranjem smera.Palmeta se najvise koristila u antickoj umetnosti kao dekorativan elemenat.zvuka. Ornament se javlja u razlicitim oblicima u vidu: rozete.Danas se preplet veoma cesto upotrebljava u dekorativnoj umetnosti i savremenom slikarstvu. ravno odrezan pod uglom od 75 stepeni.Kompozicija prepleta deluje interesantno.naizmenicnog menjanja rasporeda oblika.Igra isprepletenih oblika daje povrsini interesantan i zanimljiv ritam (slika 69). FILM Film je posebna vrsta vizuelne umetnosti koja omogucava svom stvaraocu da pomocu pokretnih sila.folklore odredjenog naroda.Primenjivan je u arhitekturi.skulpturi i slikarstvu kroz cije se oblike. Danas se ornament primenjuje u arhitekturi.Vajarstvo je trodimenzionalni medij.Nastaje komponovanjem geometrijskih oblika ili elemenata biljnog ili zivotinjskog sveta.prikazati vise puta predmete i motive iz naseg sveta fotografskim putem i preneti ih pomocu filmske trake na dvodimenzionalnu povrsinu filmskog platna i docarati odredjeni vizuelni sadrzaj.slikarstvu i primenjenoj umetnosti gde uproscena cista forma postaje jedini element likovnog oblikovanja.U vajarstvu su stvarni i mogu se doziveti vizuelno i taktilno. Sirinia pera odredjuje se po potrebi. .osecanja.cvetovi.umetnosti i savremenom slikarstvu.U kasnijim periodima oblik palmete se deformise i pretvara u neke nove oblike (slika 68).koji ritmicki oivicavaju povrsinu likovne kopozicije. 79. PREPLET Preplet je ornamentalni oblik koji nastaje preplitanjem linija.niski i ulegnutim).biljnih i zivotinjskih motiva.palmete.figura. Snimanje filmova odvija se u kadrovima.mobil) i reljef (visoki.ideje i poglede na svet.nakita i upotrebnih predmeta. 72. Vrh pera mora biti ostar.

koji podrazumeva odnos velikih i malih masa koji doprinosi bogatstvu vajarske forme.Zatvoren volumen je ispupcen.usled cega je razlika izmedju ravne povrsine i izbocenja mala.ako se ne uspostave harmonicni odnosi masa i prostora.Otvoren volumen omogucava prostoru da ulazi u volumen kao supljina i cini njegov sastavni deo.Niski reljef nastaje najmanjim izbocenjem plohe u prostor.Usled kretanja mobile gledalac moze videti skulpturu sa svih strana bez kretanja oko sculpture (slika 76).Gledalac je moze sagledati i doziveti ako je obilazi sa svih strana (slika75).Prostor okruzuje volumen i sledi oblik plohe. BOJA je u skulpturi najcesce vezana za prirodnu boju materijala od kojeg je sacinjena ili je naknadno nanesena na povrsinu skulpture.koje se ogleda u postavljanju masa u skladnu celinu.poseduje najvece ispupcenje ploha. 81.ploha.sjajna-mat.volumen. RELJEF predstavlja vajarsko delo kod koga su oblici oblikovani sa prednje srane i vezani za ravnu povrsinu.glina.U skulpturi se veoma cesto ispoljava i nacelo ravnoteze.ravnoteza i contrast. Za vajanje se upotrebljavaju razliciti materijali kao sto su: kamen.narocito u projektovanju raznih konstrukcija u realizaciji.Razlicitim odnosima masa nastaju oblici u skulpturi.tehnologiju materijela i druge naucne i tehnicke discipline.Odnos masa je vazno merilo pri oceni dela i vise i upecatljivije deluje nego realisticki odnos prema prirodi.Svojim razlicitim osobinama i kretanjem. 81.Povrsina na kojoj se namerno stvara tekstura odredjenih osobina naziva se faktura.Niski reljef je pogodan za izradu medalja. POVRSINA predstavlja spoljasnji omotac oblika.ali dovoljna dastvori igru svetlosti i senki.U jednoj vajarskoj celini mogu da nastupe razliciti odnosi masa: simetrija.On zatvara volumen i odredjuje nacin dodirivanja volumena i prostora.povrsina boja i linija.Analizirajuci odnose masa moci cemo sa vecom ili manjom sigurnoscu da utvrdimo vrednost vajarskog dela.Ako arhitektonsko delo preko elemenata pomocu kojih se izrazava neka funkcija ne zadovoljava svojim oblikom u punoj meri svoju namenu.ona je mnogolika.najmanja plasticnost ostvarena graviranjem.miran i uravnotezen. 57.Simetrija je jedan od najstarijih vidova u kome se skulptura ispoljava.Ona stoji slobodno i miruje u prostoru.Visoki reljef je slican punoj plastici.napetom glatkom plohom sa svih strana (slika 80). 76.zavise i osobine linija.masa.ispoljava se jedino u stvarnom prostoru i ispunjava ga svojim prisustvom.statiku.obavija je i omedjuje. Elementi vajarske forme su: prostor.Odgovarajuci izbor materijala nece sam po sebi predstavljati umetnicko delo.Neprekidan tok plohe daje obliku cvrstinu i stabilnost.meka-tvrda i sl.Vajarsko delo nastaje sjedinjavanjem mase materijala sa prostorom. MOBIL je puna plastika koja je konstruisana tako da se nalazi u labavoj ravnotezi u trodimenzionalnom prostoru.odnosno. 73.Jedno od najvaznijih nacela komponovanja masa predtavlja contrast.nalaze se u medjusobno razlicitim odnosima i stapaju se u cvstu jedinstvenu povrsinu gradeci pri tome odredjeni oblik.nejasnoce.Kada se mobil stavi u pokret. Umetnik za realizaciju svoje likovne ideje bira odgovarajuci material. 57.pokrecu se plohe razlicitim smerovima oko jezgra. Prva i najvaznija funkcija arhitekture je stanovanje.urezivanjem linija i obradom ploha ispod povrsine ploce (slika 77).jasno ga odvaja od prostora u vidu obrisne linije.konstrukcija i oblik. ARHITEKTURA Arhitektura je umetnost gradjenja funkcionalnih prijatnih objekata nemenjenih za razlicite potrebe coveka.U zavisnosti od svojstava kojima se volumen odlikuje i ugla gledanja.Ona odredjuje osobne oblika.prostora prema masi i mase prema prostoru i oznacava spoljasnji izgled plohe. VOLUMEN predstavlja deo prostora zatvoren nizom ploha koje prate njegove pregibe.On moze imati jako dejstvo.Spoljasnji izgled povrsina nazivamo tekstura.Po toku kretanja opisna linija moze biti isprekidana ili izlomljena. LINIJA svojim tokom kretanja opisuje i zatvara volumen.Povrsina moze biti glatkahrapava. 53.Plitki-ulegnutim nema nikakva ispupcenja.linija ozivljava o obogacuje povrsinu vajarskog dela (slika 84). Ploha (lik) nastaje projekcijom volumena.drvo.metal.Omogucuje prostoru da se dodiruje i prolazi kroz volumen. 76.Oslanja se na matematiku.zatvoren.koja se nalazi u prostoru na ravni.U zavisnosti od nivoa plasticnosti razlikujemo: visoki.Krece se strujanjem vazduha ili pomocu elektricne energije. .izazvace u nama osecaj zbunjenosti.tako da je prikazani lik samo jednim delom vezan za podlogu.Statua je likovno vajarsko delo ostvareno oblikovanjem volumena sa svih strana.Arhitektura je snazno vezana za nauku i tehnologiju. MASA je osnovno sredstvo za stvaranje oblika u trodimenzionalnom prostoru. PROSTOR je sastavni deo skolpture.moze biti pun napetosti. 73.S obzirom da je trodimenzionalna.Boja moze pokrivati celu povrsinu skulpture ili samo pojedine delove koje zelimo naglasiti.Volumen u odnosu na prostor moze biti otvoren i zatvoren.niski i ulegnutim reljef.Osnovni elementi arhitekture su funkcija.neprijatnosti i hladnoce.

U sl.Da bi se oblikovao prostor i volumen gradjevine.individualnih aktivnosti i kolektivnih zahteve. Svod predstavlja konstruktivni element u arhitekturi pomocu kojeg se zatvara gornja granica prostoraplafona.Po svom obliku moze biti jednoslivni ili viseslivni.stub.staklom.jer je najvaznija veza unutrasnjeg prostora zgrade sa spoljasnjim svetom.metal i sindra. .telo.celik. Stub najcesce ima osnovu.graditelji se sluze odredjenim konstrukcijama i oblicima koji zavise od gradjevinskog materijala. Konzolna konstrukcija ili armiranobetonska konstrukcija jezgra nastaje kada se na stub jezgra postavljaju.otudjenosti od coveka.slozeni.Osnovna mu je uloga da zatvara prostor i nosi krovnu konstrukciju.gubitkom prisnosti sa covekom. Zid moze biti sacinjen od opeke. Zid se moze rasclaniti pomocu stubova koji mogu biti razliciti.Polukruzni svod nastaje kondtrujisanjem od drveta polukruga i zidanjem pomocu opeke po njegovim konturama. kopmozitor komponuje muziku ili vrsi izbor govora i muzike.Unutrasnji prostor pregradjuje se zidovima koji nemaju konstruktivnu ulogu.Kupola se moze postaviti na kocku i na cetiri polukruzna luka.Rebrasti svod nastaje kada se polukruzni svod ucvrsti rebrima (slika 85).On po svom obliku moze biti polukruzni.To su prirodni materijali koji se u gradjevinarstvu upotrebljavaju od najranijih vremena.Prelomljeni luk deluje dinamicno. dogadjaj.lomljenog kamena ili betona (slika 86). Skeletna konstrukcija pravi se od celika ili armiranog betona.Skeletna konstrukcija pruza mogucnost da se zgrada podigne na visinu od nekoliko spratova.Krstast svod nastaje ukrstanjem dva polukruzna svida pod pravim uglom. Najcesce se uzimaju jednostavni sadrzaji koji su pristupacni. CRTANI FILM Oznacava posebnu vrstu filmova koji iluzuje.svod i kupola.Kombinovanjem savremenih materijala dobijaju se najpogodniji materijali za nove. Ulaz predstavlja najistaknutije mesto zgrade.okrugli.U arhitekturi razlikujemo tradicionalne i moderne materijale. Osnovni elementi konstrukcije.arkade. 66.nisu nosaci tereta.elipticnog paraboloida itd. Kompozitor nastoji da odredjeno raspolozenje.crep.daje utisak kretanja.da poveze unutrasnji sa spoljasnjim prostorom (slika 87). koji su veseli i duhoviti.vezuju naizmenicno kruzne ili cetvrtaste konzolne-ploce. Tako u arhitekturi savremenih materijala razlikujemo sledece konstrukcije: skeletna.drvo i opeka. Umetnicki sadrzaj animiranog filma sastoji se od ideje.uglasti.Zid se moze otvarati u vidu vrata i prozora.konzolna i ljuskasta konstrukcija.Skelet koji nosi spratove oblaze se sa spoljne strane zgrade opekom. pomocu zrteza pokreta u fazama. Ljuskasta konstrukcija nastaje kada se celicna mreza zalije tankim slojem betona koji oblikuje tanku opnu koja moze biti ravna.Prozori po obliku i velicini mogu biti razliciti: veliki. Kupola je svod u obliku suplje lopte.Svod nosi krovnu konstrukciju. Razlaze sadrzaj na odredjeni broj scena.krov.parabolicna itd.oblikovanja prostora i volumena u tradicionalnoj arhitekturi su: zid. PRvo reditelj filma vrsi izbor sadrzaja u skladu sa svojim umetnickim koncepcijama i mogucnostima. Svaki crtez se posebno snima da bi se kretanju filmske trake dobio utisak dinamike dogadjaja i neprekidno kretanje.Komercijalni internacionalizam u arhitekturi stvorio je gradjevine potpuno jednake tako da covek nije vise sposoban da razlikuje jedan ambijent od drugog. radnju. razumljivi.mali.aluminijumom ili plasticnim masama.Gradi se od opeke. na osnovu razradjenog scenarija.Konstruktivni elementi skeletne konstrukcije seku se pod pravim uglom i grade zatvoreni prostor zgrade u obliku pravilnih geometrijskih oblika.staklo i plasticne mase.Tradicionalni materijali su: kamen.luk.krstast i rebrasti.fazi. proprati i podrzi. stvara radnju i zaple. Prozor je otvor u zidu koji omogucava da u unutrasnjost zgrade ulazi svetlost i vazduh. obmanu postojanja pokrreta i zivota docaravaju pomocu specijalno uredjenih crteza. Odabrani sadrzaj reditelj razradjuje u scenario.ogranicenosto kreativnih.dok ovalni luk deluje mirno.savremene vizuelne zamisli.Krov se sastoji od krovne konstrukcije i pokrivaca koji moze biti razlicit kao sto je trska.Osnovu arhitekture cini odnos prostora i volumena.prelomljeni i ovalni.kapitel-glavu stuba.Prostor i volumen u arhitekturi uvek stoje u nekom medjudejstvu. koji svi zajedno objedinjeni daju odredjeni vizualni dozivljaj.Zid ima funkciju zavese.povijena.drvo. potrebno je nacrtati 24 crteza na kojima su prikazane faze jednog pokreta.konstrukcije i prozimanje unutrasnjeg i spoljasnjeg prostora. shvatljivi i pruzaju siroke mogucnosti stilizacije. pretvaranja jednog oblika u drugi.Novi materijali su: beton. Krov predstavlja povrsinu koja zatvara prostor kuce sa gornje strane.da se stvori maksimalno funkcionalan prostor.poluelipsoida.Prednost ove konstrukcije ogleda se u slobodnom rasporedjivanju prostora i organizaciji volumena u odnosu na skeletnu konstrukciju (slika 88).Vise povezanih stubova pomocu polukruznih ili prelomljenih lukova cine arkadu. koja postoji u sadrzaju. Savremeni nacini gradnje prouzrokovali su niz negativnih posledica keje se ogledaju u sledecim pojavama: nedovoljnoj paznji prema coveku. Da bi se u crtanom filmu dobio utisak neprekidnog kretanja koji traje jednu sekundu.Oni su proizvod industrijskog vremena.Konstrukcija ljuske pruza mogucnost slobodnog komponovanja unutrasnjeg prostora.zastora ili klimatske barijere.hiperbolicna.kamen. odredjuje ritam pojedinih scena i celog filma.aluminijum.Stubovi se mogu povezati polukruznim lukovima koji po svom karakteru mogu biti ostri.kamena ili drveta. dramske radnje animiranih crteza i muzike.

Graficka vrednost ovog materijala i metode rada slicne su uglenu. Trg je otvoreni veci prostor ovalnog. kako bi dosel do izrazaja specificne vrednosti olovke kao crtaceg materijala i realizovala se likovna ideja. a kasnije od srebra i bronze sa razrezanim vrhom. TEHNIKA CRTANJA Crtace tehnike nazivamo i delimo prema sredstvima pomocu kojih se izvodi crtez. Meke olovke se obicno upotrebljavaju za skiciranje. i bojenje. ostavlja suv mek trag koji se razmazuje na podlozi. mekani valerski prelazi i dubina prostora. Sledi umnozavanje crteza. igraliste i slicno. Sredina trga mora biti cista. a moze se koristiti i tonirani papir. crtac i urednici. Po zavrsetku kopiranja vrsi se planiranje pozadine. Osnovni elemensti urbanizma su ulica i trg. koristi se za izradu skica. Crtanje olovkom moze se ostvariti primenom razlicitih specificnih metoda. Za crtez olovkom koriste se razlicite vrste papira u zavisnosi od nacina rada i vrste olovke. Upotrebom ulja. Strip knjige se uglavnom planiraju od 46 do 60 strana. Dobijena smesa se presuje u vidu mina koje se posle oblaze drvetom. Prilikom crtanja dobro je kombinovati meke i tvrde olovke na istom crtezu. koja ce dati svima humanu okolinu i zadovoljiti humane potrebe stanovnista. bez skulpture i ukrasa koje treba postaviti na ivicama trga. 68. BOjenje se vrsi sa poledjine kako se ne bi ostetile njegove konture. Unose nemarno pogresnu kombinaciju humora i ironije. . Uglen za olovke je meksi od olovke. stvaranjem likova koji svojim autoritetom odrzavaju kontinuitet stvaralacke i citalacke znatizelje. 58. Osnovna svrha urbanizma treba da bude planiranje zdravih urbanih naselja. primenu leko citljivog i zabavnog stiva koje ce omoguciti tiraz. setalista i skulpture. Uz stambene zgrade nizu se “prateci objekti”:zabaviste. Crtanje slobodno ekspresivnom linijom i koriscenjem ugljena razlicite mekoce koji pruzaju mogucnost linearne gradacije tonova. U pocetku se pravilo od guscijeg pera. ambulante. studiozan crtez sa finim detaljima. Crtac je samo izvodjac odredjene ideje koja proizilazi iz odredjene price i onoga sto se zeli reci. Uredjeni crtezi snimaju se pojedinacno filmskom kamerom. Primena razlicitih crtacih tehnika mogu se postici razlicite likovne vrednosti:karakter i plasticnost oblika. Specificna graficka vrednost ovog materijala ogleda se u mogucnosti dobijanja belo – crnih kontrasta. Za crtez kredom najcese se koristi srednje gurbi zrnasti papir. a tvrde su bolje za precizan. Crtanje linearnom gradacijom pomocu paralenih linija ili ukrstenih linija. Kreda je crtece sredstvo koje ostvaruje prasnjav trag na povrsini papira. ravnomernih tonskih prelaza i nijansi. Stvara specificne efekte koji se ne mogu postici drugim crtacim materijalima. providan trag. svetlo i senke. Koristi se za crtanje. grci i Rimljani. Crtanje se moze ostvariti nizom specificnih metoda. zatim se montira zvuk zajedno sa slikom. Za odredjene crtace tehnike je svojstveno da se u odnosu na specificno stanje materijala za crtanje mogu koristiti u suvom ili tecnom stanju. Vostana kreda daje liniji specifican mastan potez koji moze da ostavlja neprovidan i lazuran. parkovi. parkiralista. trgovine. 71. Napor da se stripu priza status umetnosti do danas nije uspeo. Zbog svojih specificnih osobina uglen ima siroku primenu. Upotrebljavao ga je za rad jos pecinski covek crtajuci zivotinje i ljudske figure. On predstavlja srce i dusu grada i govori o njegovoj lepoti. OD procenta grafita zavisi mekoca olovke. radnju pomocu niza crteza i vrlo malo teksta. slikanje ili skiciranje u uljanom slikarstvu. kroki crtez i toniranje. Na kraju se vrsi kopiranje negative kako bi se dobio veci broj pozitivkopija koje sluze za prikazivanje. Za svoju osnovu koristi neku pricu sa odredjenom radnjom i licnostima. Danas se olovka dobija mesanjem grafita i gline. drustvene prostorije. krokija i studija.STRIP Strip je masmedijsko sredstvo koje prikazuje odredjeni dogadjaj.. Dobra strip prica podrazumeva primenu proverene pripovedacke i zanrovske tehnike. kretanje figure. kruznog ili polikurznog oblika. fontane. Fabricki se mekoca olovke obelezava oznakom ‘B’ i ona se krece od 2B do 8B. Ugljen je jedan od najstarijih crtacih materijala. OLOVKA Grafitna olovka se pocela koristiti kao material za crtanje krajem 17 veka. obogacuju ih smislom za lepo i ironiju.kako bi ostvario spoj vizuelnog i zvucnog u jednoj skeletnoj celini. Crtez ugljenom se izvodi na zrnastoj podlozi hartije ili kartona. Ulica oznacava niz stambenih objekata medjusobno povezanih. Stampaju se u cetvorobojnoj tehnici sa tvrdim povezom. Svaka crteca tehnika ima posebna svojstva i mogucnosti u realizaciji likovnog dela. cesto ima zelenilo. smola il nekih drugih masnih sastojaka kao veziva krede dobijamo masen krede.URBANIZAM Urbanizam je prostorno uredjenje gradova s obzirom na estetske higijenske i prakticne potrebe stanovnistva. U osmisljavanju stripa ucestvuje pisac. PERO Pero za crtanje su prvo koristili Egipcani. 71. VRsi slikar animator na osnovu scenarija. Sastoji se od belog krecnjaka u koji se moze dodati pigment boje. Osnovni problem koji se postavlja pred autora stripa je kao dobro ispricati pricu. Naziv je dobila od olova kojim se nekada pisalo i crtalo. Pricama daju teatralnost i humor. 63. voska. Koristi se skiciranje i nijansiranje. pesacki trotoari. On ih preoblikuje i stvara nove celine u kojima licnosti dobijaju nove osobine i sposobnosti.

Za rad perom moze se koristiti bilo koja vrsta tusa i mastila. mastilom i bajcom poseduje specificne vrednosti koje se ogledaju u belo – crnim konturama. ako je osusen. Dobija se mesanjem plinske cadji i odgovarajuceg vodotopljivog ili nevodotopljivog veziva. Guscije pero je crtace sredstvo koje je osetljivije na pritisak u odnosu na pero od trske i metalno pero. TUS. dok se tamne boje dobijaju od drveta kruske. 80. BAJC Tus se kao sredstvo za crtanje koristi vise od 2000 godina. koje se krecu od tankih preko debljih linija do fleka i mrlja. Upotrebljava se za crtanje. Postoje razliciti tipovi metalnih pera koji pruzaju frugacije mogucnosti likovnog izrazavanja linijom i olaksavaju process rada. Za rad je najbolje koristiti pero od trske bambusa. Proizvodi se u vise boja ii ma providnu strukturu. mogu ostvariti crtez pun osecanja. Kao vezivo se najcesce koristi gumiarabika. Za tuseve u boji koriste se specificne anilinske boje koje se mogu rastvarati u vofi. ispoljiti svoju osetljivost i proizvesti vrednosti svojstvene samo ovom crtacem materijalu. zelatin. laviranje i politiranje namestaja.Pero od trske je crtace sredstvo koje pruza najvece izrazajne mogucnosti i raznolikost poteza. Bajc je prirodni biljni pigment smedje boje u vidu praha u tecnom stanju. Za crtanjemastilom upotrebljava se specifican crtaci papir odgovarajuce povrsinske structure i upojnosti. papir ga lako upija. masline ili simsira. Mastilo je rastvor anilinske boje sa vodom i dodatkom gumiarabike. MASTILO. riblji mehur ili razlicita sinteticka veziva. ziletom ili brusnim papirom. Svetlije boje dobijaju se od rastvora ekstrakta drveta lipe i javora. Tus se radi na papiru ili staklu. moze se izbirsati ako je svez. hrasta. Zbog svojih prakticnih likovnih vrednsoti metalno pero je danas najvise u upotrebi. lepoti linija i mogucnosti sencenja i laviranjem. a tamnije od orha. Zbog svoje krutosti koriste ga oni ctaci koji zele da zabeleze jake utiske i dozivljaje. Crtez uradjen tusem ne dozvoljava vece ispiranje. Crtez uradjen tusem. Trska za crtanje mora biti odgovarajuce duzine i zamisljena tako da se mogu lako izvoditi linje razlicite osobine i vrednosti. Trska kao crtace sredstvo nema elasticnost i ostrinu kao sto ima metalno pero. Metalno pero je preciznije i izrazajnije od guscijeg pera i od trske. Razlicitim drzanjem i pritiskom pera mozemo ostvariti najvecu raznolikost linija i poteza. Razlicitim pritiskom pera mozemo dobiti najfinije promee debljine tako da linije. susenjem se dobija sjajan ili mat tanak film. .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful