GAJENJE LEŠNIKA

Pored višestruke i velike privredne vrednosti lešnika, treba istaći da u Srbiji postoji grub raskorak između stvarnih potreba za plodovima ove voćne vrste i stanja te proizvodnje, bez obzira na postojanje mogućnosti da se oni proizvode u znatno većoj meri, zahvaljujući pre svega pogodnostima agroekoloških uslova naše zemlje. Mnogobrojni su i raznovrsni činioci koji su doprineli ovakvom tretmanu i nezainteresovanosti naših proizvođača za lesku. Sistematskom istraživanju ove voćne vrste u nas posvećena je relativno skromna pažnja, što se ne bi moglo reći za druge zemlje u svetu koje imaju povoljne uslove za njeno gajenje, kao ni za druge voćne vrste. Nedovoljna znanja o lesci uticala su na sporije uvođenje u proizvodnju i podizanje većih plantažnih zasada, iako postoje vrlo povoljni prirodni uslovi za njeno gajenje u našoj zemlji. Leska se dugo smatrala samo šumskom vrstom i kada se počela gajiti kao kultura nije joj se poklanjala potrebna paznja. Bez stručnog pristupa gajenju leske nema uspešne i rentabilne proizvodnje, to podrazumeva i primenu savremenih agro i pomotehničkih mera. Lako razmnožavanje vegetativnim putem, povoljni prirodni uslovi treba da doprinesu podizanju novih savremenih plantažnih zasada na znatno većim površinama, kako bi naša zemlja uvoz supstituisala izvozom, a leska dala svoj doprinos povećanju standarda i obezbeđenju egzistencije većeg broja ljudi. Međutim, neadekvatne fitotehnicke mere, koje su do sada primenjivane ili bolje reći malo šta se primenjivalo, onemogućavaju intenzifikaciju proizvodnje ove veoma značajne voćne vrste. Leska predstavlja vrlo značajnu vrstu jezgrastog voća čiji su plodovi vrlo cenjeni na domaćem i svetskom tržistu. Jezgra lešnika u hemijskom pogledu predstavlja izvor velikog broja vrlo korisnih jedinjenja, kao što su ulja, belančevine, ugljeni hidrati, mineralne materije i vitamini. Sadržaj ulja u jezgri lešnika kreće se od 55% do 72%, belančevina 12% do 22%, ugljenih hidrata oko 14%, šecera od 2% do 10%, vode 5,8% i mineralnih materija od1,8%d 3%. Velika nutriciona i dijetoterapeutska vrednost jezgre lešnika omogućuje stalan porast potražnje i potrošnje od strane konditorske industrije, koja je i najveći potrošač, tako da ona danas postaje sve značajniji predmet međunarodne trgovine. Manja količina plodova koristi se i za stonu potrošnju. Pored ishrane plodovi nalaze široku primenu i u kozmetičkoj i farmaceutskoj

Leska počinje da rađa u 3 -4 godini. Od ploda oko 50% otpada na ljusku. Svetska potražnja za lešnikom je u stalnom porastu što ga čini deficitarnom robom. pa do 3. potrebno je dobro se informisati o proizvodnji tartufa na leski. nekoliko kilograma. Takođe đubrenje mineralnim đubrivima nije dozvoljeno ili je ograničeno. USA i dr. koja je zaštićena ljuskom.industriji. Kod nas se mogu pronaći sadnice lešnika inokulisani micelijom tartufa po ceni od 30 eura za sadnicu. Evropska Unija nema ograničavanja zasada pod leskom. Španija. Tolerantnost prema agroekološkim uslovima. Italija je vodeći proizvođač lešnika u Evropi i njihov način uzgoja su primer svim svetskim proizvođačima. Zavisno od uzgojnog oblika. zato mu je i cena visoka. Ministarstvo poljoprivrede subvencioniše ovu proizvodnju lešnika. razlog je mraz koji je značajno umanjio prinose. godine. kada se cena sa 5. rentabilna proizvodnja i povoljna cena na tržištu uticali su da leska u glavnim proizđačkim zemljama pređe iz ekstenzivne u intenzivnu proizvodnju. Nesumnjivo je da se crni. Proizvodnja samog ploda lešnika je mala. U svakom slučaju. Kod gajenja lešnika kojim se prizvodi tartuf treba imati u vidu da se zapravo radi o dve različite tehnologije. Sve ovo navodi da je proizvodnja lešnika za konditorsku industriju potpuno različita od gajenja tartufa na leski. to je iskorišćeno. omogućuje znatno bolje i duže čuvanje plodova od plodova drugih voćnih vrsta. tako i za beli zimski tartuf koji je veoma skup i na tržištu dostiže cenu i od 1000 eura za kilogram. S obzirom da se na korenu lešnika odvija simbiotski proces sa gljivicama. Postoji mnogo ograničenja u ovakoj proizvodnji.6 tona/ha. da se ne sme intezivno navodnjavati jer tartufi ne podnose višak vode u zoni korenovog sistema. koji je inače plitak. letnji tartuf može lakše proizvesti. Grčka. Vrednost oljuštenog lešnika (jezgra) na svetskoj berzi iznosi 7. po stablu. dok beli veoma teško ili samo slučajno. . i često se prikrivaju. formranja krune.8 € kg. Najveći svetski proizvođači su: Turska.5 € (najniža cena u proteklih 15 godina) za kilogram popela na čak 11€ za kilogram. odnosno mikoriza. Srbija uvozi 95% ploda lešnika da bi podmirila sopstvene potrebe. Plod donosi od 50-70 godina. Italija. Sledeće je. U današnje vreme lešnik se više pominje kao medijum onosno podloga za gajenje vrlo skupocenih gljiva tartufa Tuber sp. za inokulaciju mlade sadnice korena lešnika kako za letnji tartuf ili crni. a i iskustva kako kod nas tako i u okolnim zemljama su različita. gustina sadnje. Period pune rodnosti počinje sa 7-8 godina a period pune rodnosti 30-50 godina. s obzirom da su ulaganja veoma visoka. U punom rodu jedno stablo daje od 8-12 kg. Nizak sadržaj vode u jezgri. u poslednjih 10 godina cena je samo jednom imala promenu i to 2005. vremena starosti i drugih agrotehnickih činilaca lešnik donosi rod od 2. Parcela pod zasadom leske se međuredno ne sme obrađivati da se ne bi oštetio koren inokulisan tartufom.2 tone ploda. Životni vek leske je od 70-100 godina.

Potvrdu da lešnik zahteva dosta svetlosti nalazimo u njegovom gajenju oko Sredozemnog mora. Vrlo je značajno da su padavine pravilno raspoređene po mesecima.Ovo je slučaj u područjima gde nema . To znači da su klimatski činioci vrlo značajni i od njih zavisi njegovo uspešno gajenje. što se do sredine sedamdesetih godina prošlog veka nije praktikovalo. ali su njegovi zahtevi u pogledu klime strogo precizirani kada se gaji radi proizvodnje plodova. U fazi cvetanja vetrovi su vrlo štetni. U fazi intenzivnog porasta plodova i letorasta najpotrebnija je voda – to su meseci: maj i jun. peskovitom zemljištu. Ocenjuje se kao potrebno 700-800 mm taloga.AGROEKOLOŠKI USLOVI GAJENJA LEŠNIKA Lešnik zahteva u toku godine kako dovoljno vode u zemljištu. Nedostatak vode se manifestuje višestruko nepovoljno: plodovi otpadaju. kao i na plitkim zemljištima. U poslednje vreme podižu se plantaže lešnika koje se navodnjavaju. po tome što su zemlje najveći proizvođači svih plodova sa klimatskim uslovima u kojima nema mnogo niskih temperatura.25. Smatra se da je za lešnik povoljna lokacija sa hidrotermičkim koeficijentom od oko 1. Lešnik kao drvo može da uspeva svuda. a i jezgra su lošijeg kvaliteta. Italija. To se vidi. kvalitet plodova se smanjuje – krupnoća nije karakteristična. odnosno oko 70 mm mesečno. Lešnik je heliofit – to znači da su za njega pogodniji osvetljeni položaji. Kalifornija. Osetljivije su sorte na lakom. Tihi vetrovi u toku godine manje mu smetaju. pre svega. nedovoljno se formira jezgro. Španija. Zemljišta na kojima se lešnik gaji dosta su neplodna. Sa povoljnim klimatskim uslovima za gajenje lešnika isticu se: Turska. Osvetljenost se reguliše i brojem stabala po hektaru. Tuča – grad takode može štetno da deluje. Sve sorte su nejednako otporne na nedostatak vode. tako i relativne vlage u vazduhu.

Praksa je pokazala da svako proizvodno područje sa specifilnim klimatskim i pedološkim karakteristikama mora imati sopstveni sortiment. kao kriterijum za grupisanje sorti lešnika nije prikladan. Zemljište za lešnik bi trebalo da sadrži: 15-20% gline.. koloidi 14. U ovu grupu spadaju privredno .9%. U nas su činjeni pokušaji sa gajenjem lešnika koji nisu uspeli. kao i ona na kojima se veoma dugo zadržava površinska voda nisu pogodna za gajenje leske.92 – 7. Kaliforniji i nekim delovima Bugarske.2%.4 – 10. a to daje visok prinos.5 – 3. jer su uglanom stranooplodne. U Italiji sastav zemljišta izgleda: krupan pesak 35.5%. 250 . Za dobru rodnost je potrebna i dobra osvetljenost. Pitome sorte su postale pretežno od vrsti: Corylus avellana. Nije bilo uspeha zbog toga što zemljište nije odgovaralo fizickim osobinama.4%. duži je od ploda.12 – 0. posebno nekih sorti lešnika koje se gaje u Ukrajini. U divljem stanju lešnik se nalazi na krečnom i silikatnom zemljištu. Humus 2. po izgledu podseća na ''bradu''. 15-20% koloida. mnogo više nego kod drugih voćnih vrsta. 20-30% sitnog peska.5%. Samo jedno zalivanje u Bugarskoj dalo je prinos 10-15 kg/stablo. jer dobro uspeva na zemljištu pri vrednosti pH od 5 do 8. Trebalo bi nastojati da se prilikom izbora zemljišta za komercijalno gajenje lešnika izaberu ona koja traže najmanje ulaganja za dovođenje u odgovarajuće uslove. rodonačelnik sorta. A to će omogućiti zemljišta sa dovoljno hranljivih materija. pH 6. Kreč manje od 1. Omotač u ovih sorti je razrezan. fosfor (P2O5) 38 – 223 mg/kg.3%. Zemljišta sa visokim nivoom podzemne vode.4. Prema ovom kriterijumu se razlikuju četiri grupe. tj. U primeni je klasifikacija koja lešnik grupiše na: pitome. 30-50% krupnog peska. ODNOS LEŠNIKA PREMA ZEMLJIŠTU Zemljište je jedan od osnovnih činilaca za uspešnu proizvodnju pa se moraju ispitati njegove fizičke i hemijske osobine. GRUPE SORTI LEŠNIKA Uspešna proizvodnja leske zavisi od pravilnog izbora sorti. Glina 7. Prema reakciji zemljišta (pH vrednosti) lešnik je tolerantan.dovoljno padavina i gde je zemljište oskudno u vodi. Iz praktičnih razloga je usvojena klasifikacija koja za razvrstavanje sorti uzima morfološke karakteristike. a manji broj samooplodan. Corylus maxima i Corylus pontica. Pogrešno je uvreženo shvatanje da lešnik podnosi i uspeva u senci.300 ppm lako usvojivog kalijuma i 120 -140 ppm lako usvojivog fosfora. Način postanka.7 – 29. sitan pesak 22. Korać navodi da je za rast i razviće leske dovoljno plodno zemljište koje sadrži preko 3% humusa. plemenike. kalijum (K2O) 286 – 798 mg/kg. kulturne sorte i šumske forme. Rebov predlaže: 5-20% gline i 50% peska – ističe se i značaj humusa čak 10%. vode i vazduha u toku cele godine. Lešnik ne podnosi močvarna zemljišta. Iako nije veliki probirač zemljišta za lesku su najpogodnija rastresitita. Zemljište za lešnik mora biti takvo da omogućuje ravnomerno razvijenje korenove mreže kako lateralno. Postoji više načina da se grupišu sorte lešnika. ali se ne pravi razlika po sortama.22%.1 – 23. i to: Lambert-sorte. Reproduktivni organi su po periferiji krune što potvrduje zahteve lešnika za osvetljenjem kako bi se oni formirali. kao i 25% kreča.3 – 51. propustljiva i plodna zemljišta. Neophodno je da se omoguće 2-3 zalivanja u toku vegetacije. Ova grupa sorti ime je dobila po omotaču – njegovom izgledu i građi. tako isto i po dubini. azot (N) 0.

Razne forme šumskog lešnika. Veliki značaj ima i tržište. On je rasečen na dva dela i pri osnovi srastao. svrstane su u ovu grupu. u pogledu veličine takode su moguća velika variranja. Ove su forme prema svojim osobinama bliske celskim sortama. Sorte ove grupe su nastale kao lamberthibridi sa biološko-fiziološkim karakteristikama celskih sorti. U zrelih plodova omotač se povija i plodovi lako ispadaju. S tim u vezi razlikuju se sorte sa plodovima prikladnim za različite namene: za stonu upotrebu. jer se o njima ne radi. IZBOR SORTI LEŠNIKA Za proizvodnju plodova lešnika mora se predvideti odgovarajuci sortiment. susrećemo i vrlo veliko šarenilo plodova po krupnoći.značajne sorte sa ranijim vremenom sazrevanja plodova. Mnoge sorte ove grupe se ubrajaju u privredno značajne sorte. U ovih sorti je omotač iz dva mesta koja su u osnovi srasla. Plodovi lako ispadaju iz omotača. Prilikom izbora sorti mora se voditi računa o nizu činilaca. Značajna karakteristika u ovih sorti je takode grada omotača. koji se ne kultiviše. Zbog ogromnog broja varijanti. a po omotaču celskim sortama. za . Celske sorte. Potrebno je poznavanje biološke prirode sorti i njihovo ponašanje prema uslovima sredine. Omotač u osnovi nema cilindrično zadebljanje koje je karakteristično za lambert sorte. Lambert-hibridi. Ovde nije reč o sortama. Uglavnom su u ovoj grupi zastupljeni hibridi sorti iz ranije dve grupe (lambert i celske). Plodovi su slični lambert-sortama. već o razniim formama i slično. Šumske forme. Jezgro ovih sorti je dobrog kvaliteta pogodno za konzum i za industrijsku preradu. izgledu omotača i drugim svojstvima. U ovoj su grupi sorte s plodovima koji variraju od okruglastog do izduženog. odnosno namena proizvodnje. Celski hibridi. obliku.

oslobađanje iz omotača. Rese se otvaraju od sredine decembra do sredine januara.industriju (kremove) i kombinovanu namenu. atraktivnog izgleda i oblika. Ocena krupnoće plodova prema nameni je nejednaka. tanke ljuske i s visokim randmanom jezgra. Najbolje uspeva u predelima sličnim onim iz kojih vodi poreklo. obilno i redovno rađanje. Plodovi za potrošnju kao stono voće bi trebalo da su što krupniji. veličina ploda i otpornost na negativne temperature. bujnost. štetočinama. randman jezgra. kremova i dr. otpornost prema bolestima. odvajanje omotača (kupule). Sazreva rano u drugoj polovini avgusta. suši i sl. što se vidi iz tabele. plodovi bi trebalo da budu sitniji do srednje krupni. vrlo dobar (4).. a u drugom drugo. Odličan kvalitet označava (5). Pri izboru sorti bi trebalo imati na umu da su najznačajnija svojstva: rodnost. što predstavlja poteškocću o kojoj bi trebalo voditi računa. Jezgro bi trebalo da je pravilno i da se pokožica lako odvaja prilikom prženja. Samobesplodna je sorta i potrebni su oprašivači. dobar (3). autofertilnost ili interfertilnost. I plodovi se više cene ako su ujednačeniji po obliku i ispunjeni jezgrom. Za industriju čokolade. Sorta je protandrična. kvalitet plodova. a to su blago zatalasana podbrda. Žbun je srednje bujnosti. Nisu bez uticaja pri izboru sorti ni druge osobine: period ranog stupanja na rod. Tonda Gentlle delle Langhe Italijanska sorta postala odabiranjem iz prirodne populacije leske u oblasti Pijemonta. zbog toga se pojavljuju slučajevi da ista sorta ima u jednom kraju zemlje jedno ime. gde se najviše gaji. Poentiranje plodova nejednake krupnoće prema nameni. oblik ploda. Napominjemo da je lešnik pomološki nedovoljno obrađen. ženski cvetovi tokom januara. . dovoljan (2) i ne zadovoljava (1). Ne podnosi vlažna i maglovita podneblja. Faza cvetanja je značajno obeležje (cenjenije su sorte koje su kasnocvetne). okrugli ili ovalnog oblika. homogamija.

Nocchione. Dobri su: Tonda Gentile Langhe. Pogodan za konditorsku industriju.5 gr). pa je veoma traženo u konditorskoj industriji.2 gr). Cveta od sredine januara do sredine februara i homogena je sorta. Nocchione. Randman je ugla je od 44 do 46%. aromatično. Ovo je privredno najznačajnija sorta leske u našoj zemlji. Jezgro je sitno (1. Jezgro je sitno (1. Spada u grupu privredno značajnih sorti. Najviše se gaji u srednjoj Italiji. Plod je srednje krupan (2. Otporna je prema zimskim mrazevima. Randman je od 46 do 48%.2 gr) loptasto. Žbun je srednje bujnosti. u prvoj polovini septembra. Mortadella. Tonda di Giffoni . Cosford. Dobro se prilagodava različitim uslovima sredine. Sazreva srednje rano. Negret. loptastog do loptastospljoštenog oblika. čvrsto kvalitetno i dobrih organoleptičkih svojstava. boje slonove kosti.7 gr) okruglog oblika tamno braon boje i lako ispada iz omotača. Tonda Gentile Romana Sorta italijanskog porekla. Mortadella. čvrsta. Vrlo rodna sorta. vrlo kvalitetno. Tonda di Giffoni. Plod je srednje krupnoće (2. Samobesplodna je. okruglo. Otporna je na pozne prolećne mrazeve. Plodovi lako ispadaju iz omotača.Dobri su: Tonda gentile Romana. imaju tanku ljusku dosta tvrdu.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful