AUTORI

Dr BORIVOJ VRACARIC
profesor, general-major
JOSIP В А К С
blolng
Dr Sci COLIC
ш J(I1'CIIIik
Т I; INTNER
Ь
Mr pl1. MIODRAO MICKOVIC
pukovnik
De Л RAJ$\ C
puko vnik
DHAGOS STEVANOVIC
publicista
DrSci MlLENKO UVALIN
pukm•nik
ZA ( ZDA \ 'ACA
Mr STEVAN STANOJEVJC, п nacelnik CeniiY•
Dr NIKOLA Р О Р О У Ј С puko••11ik, zamenik nacelnika С ш ш а
Ы
VOJNOSTRUCNA Т
GLAVNI I ODGOVOR IUREDNIK
MILISAV rmknvnik
UREDNIK
SLA V!CA М NOVIC, pt·ofesor
ISHRANA
U PRIRODI
Trece п
BEOGRAD, 1990.
SLIKA NA KORICAMA
SremuJ Л ursinum)
Bokvicn (Piantago mtdla)
К NA STRANI KORICA
UDK 613.2:641(035)
м Л podagrarla)
SLIKA NA STRANI З
Divljn н (Rosa ca11ina)
IS II RANA u prjrocli 1 [autorj В о г ј о ј ... ct al.]. - З jzd.
- Bcograd: ј п ccntar. 1990 (Spl tt: Vojna
rjjo). 366 str. : ш ; 20 cn1. - З Ь н ш l jter atura)
Podaci о odgovornosti prcu7cti \11 prcljmjnarjja. п 10 000 н
- н str. 361-363.
1. м Dorjvoj
а u prjrodi - Priruenjcj
1Nit t'll 1111 ll pri •·odi п а С ј с н н j u Ь щ щ i п koji se mogll
u щ da izvore п u djvljoj щ Cilj ovc п ј е
da н а п da sc za н а • ш • Ы о н е jestjve djvljc
Ы ј fivotinj e koje п а ј с с i 11 7!\vjdnim kol jejr1lll11ll н ю da se nadll
Ll ш
CLP - Katal ogjzacjja ll Ь н
Central na Ь JNA
OD AUTORA POVODOM DRUGOG IZDANJA
Prirodn м е ј е vcoma bogata, ali se jos malo koristi svc
' sto onn PJ' Ll?.A Ь u pop; lctlLI ishrane. u Т Ы ulogtl ima to
sto mnogi nc znajt• kojc SLr divlje Ы ј zivotinje jcstive, kakva im ј е
l1ranljjva vrednost, gde sc mogu naCi i na kojj Ь za ishra
п Nas cilj ј е Ы о da ovor11 knjigom pruiimo te podatke Ы ш
prir·odc i svi rna koji sc n1ogu п с и si tuaciji da potr::\Ze izvore н u
cHvljoj pri rodi. Ci nj enica cla ј е prvo izdanje ovc knjjge u kratkom roku
ukazuje da ј е а а Ш а na dobar prijem kod nase javnosti.
Т о т е t1 prilog govorc i brojna pjsma upucena щ Posebno ,nas
raduje §to ј е knjiga omladjnu ј podstakla njenu п
na upo7navanju ј mogucnosti koje priroda pruza
ne samo З rekreac1ju, 1 za opstanak u surovim uslovima rata. U
okviru omladj nske organizacjje formirana su drustva Ш sekcije mladih
koji se bavc i jstrazivanjjma rasprostranjenosci i naCina upo-
Ь 7.'\ jclo divljih Ы i 7ivori nja. Pionjr u tom pogledu ј е Drustvo
mladih tstraztva& »Vlaclrmir Mandic- Manda« iz Valje\'a, koje vcc
п godina planski terenska istrazjvanja, drzi seminarc nn
omladinskim radnim akcijama i popularna predavanja za
C!anovi ovog drustva Ы su ю ј akcija sa omladin
cima iz drugih mesta na§c zemlje, koje doprjnosc jacanju bratstva i
jedi nstva i svojcvrsnim pri rrcmama omladinc za opstenaro<lnu ocl-
branu. ·
Sa zaclovoljstvom isticemo da ј е materija, koju obradujc
ova knjign, usla i u nastavnc programe nekih Љ skola.
Ko11ccpcija i namcna clrL1 gog izdanja ove knjige ostale su jstc, ali ј е
ono dopLinj cno u skladu sa novim saznanjima clo kojih smo dosli Lt raclu
п а ovim pitanj ima i sa predlozima Citalaca. Poglavlje )) Jesti\'O divlje Ы ј с
ю ј е novjm н В о Ј ј е su sistcmatizovana i dopunjena
poglav) jrt »Jcstive mor·skc п i п sredstva za lov
morskih zivotinja«. Na bazi novijih rezultata ispitivanja revjdirana ј е i
dopllnjcna Ь ш vrednosci divljcg Ы ј а ј unete su Ь
о hemijskom sastavu ј vrednosti djvljih Ь i gJjjva.
О О Л Ј О Л
Najzad, dodano ј е no,:o poglavlje »lmpt.'O'' iZo\•an п L1 pt·i t·odi«,
jcr п ю closli do zakl jucka da Ы za onc, koji dobrO\:oljno ј ј щ
odlazc u prjrodu, Ь ј Ј о korjsno da znaju kako da odaberu mesto za smes-
taj ј kako da ga ш е с е korisceCi improvizacjjc stamben jh objckata ј
ureclaja ocl yrjrucnih matcrjjala.
PredajuCi ovo izdanje п а п а щ с о nasoj п i nastav-
ni cjma Ь zahvaJj taj e1110 svima п а п Ь i mo-
li mo za dalju saraclnjtt i p r·cclloge. Poseb110 se l:oplo zah valj ujcmo svim
sat·adnici ma п а ю truclu cla sc pt'jpt'emi О novo щ
U Beogradu, jula 1977. god. /lutori
PREDGOVOR
!Judska п ш ш i zivotityamo ш а svoje pristalice i svoje p,·o-
п и Ь ljudskoj zajednici, kudrt j t {ovek tek znpoieo svoj pohod
ka osfobadanju od ш pt·irode, lakvrt Ш Ь ј е н Jkoi'O jedina
ш izbora. Olpori ш poteli da se jnvijaju 11 р о с е ш pt·oizvodt!Je ш
г dobara i tovekovog ш od pt·it·ode. Njihova podloga lefJ 11 щ
ш ш za г е ш е obifja, 11 ш ш /{ covekovoj illlziji da ј е
nekadaf1yu щ г vei pt·etvot·io " ш ш п а у о ш 11 н
da brzo zaborarJfja pollke koje ј е sticao pt·olazeci kroz н i lleda(e ш
st·oje н i и щ г Veliki dmftveni potresi, 1'0/ovi, • щ
ш kutaslroje, tm·odne godine iznenadno ш hlagostm!Je г 11
kt·aj,!Ju ш Kako s11 se ш snalazili 11 toj iznmadnoj щ ш
zavisilo ј е od tg'ihove ш i t•efenosli с а se ш п zlll, od tgihove
snage da se г и н navika, kao i otf pozllavmya pt·i,·ode.
Misit· i ш u Ь ш ш behu ш I?Ogatstva.
Р а ipak, kada ј е jedan nezodovo(jnik ш ш odbegao "pustinju,
ш о а о ј е da jede »skakavce i ш е divfji«.
Nafa dovna i nedavna г р н п е ш р г ш е г а koji pokazi!JII koliko ш
Ь ш а р ш da se pt'ihvati ovakva г ш ali,jof i uife, rla ј о ј se pmzi
otpot·. Ljudi su strahovali od ш г ш otl gladi, а ш videli fltr ш pri-
I'Oda 1/Udi, nistt ztrafi urednos/ tih ш ifi lliSII htefi da ih г JIVtlt'tiO
ш tl }Jrani ifla ј е mkll pod mktl sa ш и а п ј е ш i ш ш а pt·ed-
rasude beh11 jate i or.l а ш е ш Tako i 11 ш ш iz11mi1·aht1 cele
porodice za ш g!adni!J godi11a, lako ј е н inaie п е а о ш (jivi ш
11afih t·atnika.
Omyrguii, dakle, posebat1 dmftveni ishrane ш porom i
Ј ш о ш а polazeii i od pozitivnih ш sleitmih za ш gladi i rafot•a,
gmpa nafih struftyaku postavila ј е preda se zadatak da 11 с е о ovaj р о Ы е ш
1/1/ese nefto vife naucne s vetlosti. Zelelo se Ј а п о da sazna : koliki г
7
PREDGOVOR
i kakve vrsle div(je fiore i faune se krijlf 11 prirodi nafe е ш ј е kakva ј е fljihova
biolofka i hran(jiva vredmst; kakve r·aziike u tom н postoje s ш п а
Њ doba; kakav ј е nqjpodesniji na!in f!fihovog ш i konzervi-
ш а и
г т olpo!ela jof I!Joi. godine uz и р о ш о ш
za ш щ ( KOMNIS) i ш и pomol Inten-
dantske uprave DSNO i ш Ratne г г gmpa
( ACitnovii, Bogojevii, Colil, Cedofev, lvanifevii, Li11!11er, Lukii, ш
Mickovil, Podobnik, Radofevii, Ш SaviC, Stm·ina, StevatJOJJit, ш
щ и Zovit) pod г и ш pr·ofesora г Borivoja Vra!tlt·ita
ispitivala ј е 22 г Ш и obub/){/tajuti pri о ш п brdski i
planinski pojas i jedno ш podm!je. Ispitivanja Sli г 11 а п о prolete,
Leto,jesen i, "dva ш а а "zimu. Veii deo radova obav(jm ј е п а terenlf: pet·lu-
stracija koiifine i vrsla hrane, analize vilamina 11 pokr·eJnoj г nacin
ш щ i konzervisanja, sub.Jektivno п ш а i fiziolofko-psiho-
lofkog lifinka hrane i dr. Siozenije hemijske analize obav(jene Slf и centt·alnoj
labor·aloriji. Pm·alelna jeslive -div(je flot·e i Ј ш т е 11 7 podr11f;'a
ptiobaiskog pojasa i 6 ostrva Jadranskog ш о а izvrfila ј е и г
grupa ( Bakii, Bakota, Berovii, С о п Ziatar, М щ а ј ј а Skare) .
и ovih ш i.rtr·azivanja mogli Ы najkrate da se r·ezi-
ш ovako: prvo, 11 prirodi nafe е ш ј е sadr·zano Ј е veliko bogat.rtvo jesfive
flore i Ј ш т е drugo, dobrom ш r·ada mogutno ј е da ш т е р а i
veie gmpe (judi ф 11 prirodi Ю Ь za polrebe »prefJv(javanja«,
11 и Ю ш а щ izolacije, Ы о kao ю redovnoj ishrani, ako ј о ј 11edostqju
п ш i mineralni sastojci. п 11ekih od glavnih vilami11a
i ш щ и pt·irodi ш г neogra11i!ene, i to и ш godifnjem с о Ь и lrele,
por·ed Jiziolofkog llfinka, ovim nalznom isht·atre moze с а se postigne i п е щ т п ј
ш ш ll!inak, и fto se ш strah od gladi, а о п ј е р г е т а
щ po11ekad opasniji i od ш gladovatya.
Prema tome, potmcijaini korisnik ovih rezuitata ш о е da bude с е Ю и р о
11afe s/allovniftvo, kako 11 vanrednim ( Г nesreie, r·at) tako i ш
prilikama, а naro!ito о щ grupe koje se, vo(jom ili nevo(jom, nalaze iii se т о
Н 11 ш dodirtl sa prirodom, kao fto и planinari, izviila!i, ш
radllici, omladinske radne brigade, slanovnici щ nase(ja, zbegovi 11 f'a/11
ili posle ш kaJasJrofa, brodolomci, ieta!i, voj11e jedinice i dr.
Aii da Ы zatvoriii vrata eventuai11im iluzijama i preteratzo pojedno-
ш giedanjima п а ove ш vaija da se jasno istakne sledete:
ш za OVakaV nafin ishrane f1e fezi samo Ј pozilivnoj 1!/0tivaciji, nego,
isto toliko, u dobrom poznavanju prirode. Priroda je ptma Ы ali i
pretnji. О п а moze da bude ш aii i surova ш а с е а Sve zavisi od toga u koli-
koj meri vladamo naucnim saznanjima о n joj. и щ ci(j11 ireba
da и i ova knjiga. и t!foj s11, tra na!in ф prosef11o ш .
foveku, dala sva prakti!ka ф о ishrani и prirodi. и verodo.rtojnosl ovih
ispitivanja ne treba ш щ jet· ш provem10 ne а ш о п а »vlastitoj kozi« mgo
8
PREDGOVOR
i kroz »viastile ш istrazivafke grupe, kojoj nije щ Ю ni naufne
Ы п Ы strasti za ovakav ш Л ш za potptm()
ovladavanje ш щ е Ь dovo(jtJo с а se ktljiga jedanput profita,
ј Ј а niti da se, poputturistilkog г ponese г н Njen sadrzqj treba
nauciti! Т о te, pak, moze po!liii ш fkola i kurseva i, pogolovo, ш
praklilkog llvezbavat!fa п а terem1. Zato .r ш ш da с е zainter·e-
sova/le organizac[je i ш ( Planinarski savez, Pokrel got·ana, Ferijalni
savez,. Savez izr;idafa, Podmladak Crvenog kr·sta, Civilna za!tita, Savez za
ш vaspitat!fe Par·tizan i drugc) 11finiti sve fto od njih zavisi kako Ы г
ceno ю sazeto и ovoj kty'izi, pos!alo svojina fit·okih ш а а
A/i, pri ш о ш е ne ш е ш о da ш щ flo ј е jof vaznije od
и akfivnosli п а obrazovanju ш а а za koriftenje п izvot·a
hratle. Т о ј е zastita prirode. Prit·oda ј е izlozma ш ш i ш
ш fiji ј е pokreta! nqj!efic а ш fovek. S talna ю г od
!ovekove eksploatacijc ш Ы ј о Ј da se poveia ako Ы ij11di tlekontt·oli.rano i
ш ш 11 pohod 110 prirodne izvor·e hrane. Ј izuzettJOf/1 щ ,
treba se odnositi, р п svega, р е ш а fmmi (ptice, ш ш Zapravo,
njihova 11potreba za г dozvo(jena ј е samo u vanrednim prilikama
(rat). Rezerve Ы ј п е hrane neupor·edivo s11 vec'e, praktilki su 11eiscrpne, ukoliko
ne ы iz н г ф ш Ј ш п ш s toga ј е
i sloboda 11 и р о п Ы divijeg Ы ј а znatno Jira.
Ova ф navode 11as п а zak!jufak tla ј е neophoc/no da se, uporedo
sa ш 11 pogledtl korifienja prirod11ih izvora Ь г а п е tprovodi obrazo-
vanje i vaspitatlje korisnika kao ш prirode. Samo onaj ko prirodu postu-
je, stiti i neguje ima pravo i da se posluii njenim blagom.
Beogracl,
januar 1968. god.
General -pukovnik
dr Gojko Nikolif, s. r.
9
I. UVOD
Covek ј е tezjo ј dan-danas tezi da sto bolje upozna prjroclu ј
mogucnosti koje mu ona р ш а J edan od н ,·azloga ј е ј to sto
iz pt·irode с о Ы ј а hranu bez koje н е moie da opstane. А priroda ј е njen
ogroman, nepresusni izvor kojj ј е jos uvek nedovoljno iskoriscen.
Od oko 3 о о о о bjljnih vrsta, koje rastu na zemaljskoj kugli, Ь
jedna treCina moze da se jede, а covek stvarno koristi za jelo jedva oko
о о vrsta. Od oko z miliona zivot jnjskih vrsta, jede se oko 50. Т о
znaCi da о о п ш о bogatstvo hrane, koje prjrocla џ ostaje nejskorjs-
ceno. Glavni razlozj za ovo su е п а п ј е ukorenjene navjke и н
щ strah od trovanja ј gadljjvost.
Ukorenjene navjke, koje su н е tako retko r(\ave, cesto clovode do
nepravjJne jshrane ј ometaju с Ј а se ona poboljsa primenom vec clobro
п ј prjznatih п а с е а jsht·aoe, а cjme ј и и и njza
ш ј odomacenil1 namjrnica i ј е Ј а Isca stvar ј е ј sa predrasucla-
ma. Otucla se tl nas jos t1vek srecemo sa pojavom da jedni ne ј е с и п е е
vt'Ste щ povrca (kelj, mrkvu, spanac ј sl), а џ ne ј е џ
neke vrste mesa (npr. ovcjje). U pogleclu korjscenja za jelo divljeg
Ь ј divljih zjvocjnja, stvar ј е jos gora. Na ovo, sem п ј pred-
и и ј clrugj faktorj. U prvom и to sto mnogi ne znaju sta
moze cla se jede od onoga sto п а divlja pritoda pruza i na kojj naCin
moie da se pripl'etni za jelo. Sa п ш tesno ј е povezao ј strah od
trovanja, kojj ј е cesto preteran i neopravclan jer ј е veliki broj jestivih
Ы а relativno mali otrovnjh. Najbolji prjmer su glj jve. О с vise
п vrsta koje se mOgt! п а С tl п sumama i na nasjm li vacJama,
svega neko\jko ih ј е otrovno. No, ј pored toga, и nas se gljjve ј е с и veo-
ma malo. U nekim ш stanovnistvo cak sakt1plja pojedioe vrsce
gljjva, и jh ј proclaje na pijacj, ali ih ne jecle. Т о sto se и njzu и
djvlje zjvorjnje ne jeclu, najcesCi ј е razlog gacl!j jvost. Ovj fakrori jr1.1aju
razlicjr efekat t1 raznim krajevima oase zemlje i и raznim slojevima sta-
novnistva. Tako se tu ј tamo и jela о с mladih koprjva, stavelja
ili Ь pravi sos od kiseljaka, salata о с maslacka ili t racjncjce, paprj-
kas od џ corba od kornjaca, itcl. Meclutim, njje retka pojava da se
13
UVOD
u jednom naselju takya ћ jede, а u suscdnom п е Bilo ј е i ё
da su u godinama gladi р о ј е ј п с ј racljje umirali od nego da se
spasu н puzeve, zabe, divljc bllje ј sl. ё pt'jmere ј е
dala glad koja ј е ћ п ј Crnom Gorom 1916- 1918.
?o.di oe. Tada su н pol'ocli ce poumj rale ocl glacli. Lj t1di su
)Cli bezvredne pt'ec\mete, kao StO St1 hrastOva kora, koza od ћ opa-
naka i sl., а zbog л p1·eclrasuda ј gadlji vosti п se ћ
н zaba ili Ь ё Z.bog tOga, cla Ь bolje koristili t1 л
sve sto nam prj r·ocla prLiza, neopl10tlno ј е п se sa vt·stama divljjh
Ь ј zjvotinja koje Ш Ј с а Se jetiU, kao ј а t im gde mugLt с а SC
naclu, kako ш о н cla sc г od ot1·ovni.h i ш ' ' l'Sta,
kako se н za jelo ј п п P1·i tome teeba cla se ima u
vjd tl da jegraclsko stanovnistvo najvisc п otl prji'Qclc ј л
da se щ ё kol'jsrj џ Ь ј clomaCi m zjvotj-
njama. Seosko п ј е tl п kontaktLI sa pt·il'Oclom, bolje
ј е poznaje ј lakse ko t'lsti, mada jos Llvek neclo,,o[jno zbog ц г i
ћ navika. J:\ajn1anje pati od predrasuda i gadlji,,ost i stanov-
njst\'0 prjmol'skjh kt·aj eva, jer ј е п da sc l1rat1i п ш
zi votinjama, divljim salatama ј s l.
Potreba da se za ћ Ь djvJje Ь i н
postoji ј н i pored razvjjcne п Љ Ь i
domaCi ll п u planioskjm kraje,rjma л stanovnjstva ј е
л ё ј s iromasna, jcr kJjmatske prj\ike п е dozvolja,,aj u da se gaji
niz ''rsta ё ј о ё а l stovremeno, п е jedll se brojne jestjve vrsre
djvljeg Ь i zj,rotjnja. Radnici kojj raclc п а scCi jzgradoji н
i ш radoYima п а mestima udaljcoim ocl nasclja cesro me:;ecima
oskuclevaju н п hrani, dok S\rttda oko njjh ima Ь
od koga н da se pripremc \'COma ttktiS!lC corbe, val'jva, salate iJi
vitaminski cajevi. Planjnari, ё i ш Ы takocle
se malo koriste onjm sto jm cJj vJj a pr·iroda prt1:la, vec se о Ь с о о isklju-
civo hrane konzervama. щ jos vaznjjj razlog od ovih ј е taj sto
u п masovnim katast •·ofama dolazj do oskudjcc hrane ј pol'e-
ё л stanovnistva t1 postradaljm poclrucjima. Т о ј а л о
pokazujtt щ Steccna prj(jkom poplava ili zetnljotresa, а narocito
za vreme ratnih katastrofa. Ne tl'cba cla se Ы iz vida п (jnjenica
da ј е sada и akciji ј н п p r·ogt:am л п п izvora
hr.ane, cla Ы se п ё deficit Ll м п л neraz-
п podrucja ј podmit·ilc sve С с с р о с Ь с s veta za ћ
Cilj О С knjjge ј е cla ukaze na ё ю da se za н П щ ю
lj avaju one jestiYe divljc Ы ј zjvotj l1j e koje с с ё с ј u л
kolicinama mogu cla se nac.lu u na§oj :zem\jj. U zavisnosti ocl л
ш mogu da se Ь ј ј kao dupm!SkJ izvot'i г а п е za
ё • ћ п belanccvjnama i drug jm sastojcima,
ilj kao jedini izvori п ш е ю mozc da bude slucaj u ш п ћ
U V O D
katastrofa. е Ь smctouti s uma da jestive divlje Ь i п
Щ da posluze ј kao dobra г п ш щ щ za p rojzvod-
л konzervj, koncentrata ј ш л napjtaka .
J estivo divlje bllje р о svojoj oameni ј hranl jivoj vredoostj
moze cla se svrsta u nekoliko g r tapa :
Р о щ ш hiljkR i salole to н zcljaste Ь ё ј ј se li stovi ili ncznc
Ь Ь џ za prjpremanje salata, Ь ј varjva.
Ј I!tbne Ь su. onc Ciji koren, krtola, џ ј ј pl od, :zbog
bogatst va tl s krobLI, mo!-\' u cla pos lu7.e za prjpremanje plt'ea, kasa ili
hleba.
(·ajne Ь su one Cije sc liscc ili п naclzemni delovi upo-
Ь za sp1:cma11je с а ј а ili vjtaminskih napitaka.
Zafim·ke biljke slLI ZC da se njjma poboljsa uktts hrane ј џ
Ы Ь е papa:ikt1 i clrLige zacinc.
О с Љ Љ ћ Ь moze cla se L1potrebl za is l1 raou
samu jedan cleo (ljscc, ili koren, j\i p locl), а ocl clrugih clva ili vise, р а ј
syj c\e)o,, i.
. ш н jestitlOf!. /;ilja za\risi prvenstveno od dela
Ь Щ е kojj se korjstj za н Ј Љ с е ј е р о pravi lu, bogato п
ploclovi ё ј ш п а krtole, koreru i lukovjce su cesto
p raya sk sk I'Oba ј dl·ugih ё Neki plodovi i п su od\j(an
jz'' OI' т а щ о с а Zbug coga, p r·i п di,•Jjeg Ь za п treba
jmatj u vjdu da dovoljno kalorija ј ё moze da se Ь iz podzem-
п delova п ko1·cni, lukovicc) i plodova, dok ё ј zel jastc stab-
ljike prvenstveoj ё jmajLI zbog bogatstva u yjramjnjma. Kalo-
л ј vjtamjnska п jedsrivjh dj,•Jjjh Ь п ј е u pl'i-
logtl z i 3·
п vreclnost lisca i ћ delova Ь ј е rclativno mala,
kao sco ј е to slucaj i sa kultivjsanim povl'cem с ј р а ё kt1pusa,
kelja ј sl. Iz о о g oblccnih povrcnih Ь i salata dobija se ocl zz
do 70 kalorjja, zavjsno ocl vrste Ы Kaloricna п podzemnjh
del ova, ю krtola, znatno ј е veca ј s ljcna ј е kao kod г
Otucla sc iz о о g oblccnih hlebnih Ь Ь ocl н ч о kal01·jja.
Nal'Ocito viso l<LI kalo ricoL1 п jmaju orasj, lesnici, zi t·, п
U pog leciL1 vitamioskc п na prvom mestt1 SL1 poYrcnc
Ь i sa.l ate kao bogati izvoa·i yjtamjna С ј karotina.Djvlje о ё е ј е
Ь о а о u vitaminu С ш clt:Jovj Ь ne sadrze п а L
ш п С ima ju 1.nalo.
Zbog toga, za л п v itamjnjma п treba
upotreblja,•ati ё Ь i salatc, а za obezbedenje kalorjja blebne
bj(jkc ј clivl je vocc.
Vcoma ј е п da su с ј • Ј ј е г Ь i salate cak ј bogati je
и н п с о п Ь kako to pokazuje ovo uporec.le-
nje sadrzaja vitamina С ј п u 100 g nekih divljih ј ћ Ь
1 s
UVOD
Divlje Ь i lj е Vitamin С К а щ о
Kopriva 101 mg 1,6 mg
113 mg ј mg
Brasnjenik t tj mg ј mg
Jagorcevina ј О Ј mg 1,8 mg
Kiseljak 66 mg ј mg
Maslacak
33 rng Ј ј mg
н (list)
41 mg 4,8 mg
Krasttljak
.14 mg Џ ntg
Pitomo Ь Ј Ј ј с
К н р Ј О n1g о о mg
Kelj 111 mg 4.11 tng
р а п а с
19 mg 1,61 •ng
Salata zeiena
7 mg 0,.11 tng
Paprika zeiena а о mJ:: о mg
Cajne biljke su veoma bogate и vitaminu С kako to pokazuju po-
claci о koliCinama ovog vjtamina, koje se sadrze u 1 о о g pojedinih
cajnih Ь
lf!ljce bora
Gospin plasr
ё dttsica
R uza planin$ka (list)
Malina (lisr)
jagoda (li.st)
Sipak ..
82 mg
132 mg
44 mg
1 z6 ш
137. mg
118 mg
368 mg
Posto dnevne pot rebe coveka u џ С iznose u proseku 75 mg,
а vi tamina А 3 mg, to na osnovu naprcd naveclenih poclataka moze с Ј а se
zakljucj da te potrebe coveka mogtt lako da se poclmi1·e sa 100-zoo g
п vrsta divljeg bl lja, н u obzi r cla se vitamini delimicno
н prilikom kuvaoja.
Posto bllje tokom starcnja postaje sve bogatjje н н i
manje svarljivo) ј sve gorcc, to :r.a ishranu treba Ь prven-
st,reoo mlade Ь ё i naj jesti vije ј е mlado Ь н prolece ј Ј ј
п izbojci, koji н н jesen. U leto mlade blljke treba t raziti р о
y}aznim ј seoovitim mestjma, а bl:ati socnije li sce ј mlaae ovrske.
Gor6na se donekle uklanja rako sto se Ь а с а prva voda od kuvanja,
kako se ro Cini ј prjJjkom prjpreme spanaca. Neke Ь mogu da se jedu
16
UVOD
1 SJrove (salate, voce), Cime se obezbeduje vi5e vjtarnina ј mineraJjja,
koje se delimicno Ь prilikom kuvanja. Medutim, р о pravjJu, Ь
ј е mekse, svarljivije ј ukusnije kad se kuva.
Iskustvo pokazuje cla su jela ukusnjja, ako se spremaju od mesavi-
ne nekoliko vrsta djvljih Ь nego samo od jedne vrste. NaCin
pripremanja ovih jela ј е jstovetan kao prj pripremanju jela
od pjtomih Ь (v. »Pripremanje jela«).
DjvJje Ь ј Ј ј с moze da se sacuva za н vreme (konzervise) suse-
njem na vazdt1hu, u susnici pomocu Yruceg vazduha ili samokiselje-
njem У »Konzcrvjsanje hrane<<).
Gljive Stt, za razlikLI od jestivog divljeg Ь dobar д belao-
cevjna. U IOO g vrganja ј н jma 4,2 g, StO ј е YiSe nego ј tl nizu
kulrjvisanih Ы Posto О У е Ь е а п с е ј п е jmaju prjJicno visoku Ь
н п to gljive mogu clonekle da zamene namj rnice zivotinj-
skog porekla (mcso, 1nleko, ј а ј а ј nacloknacle njihoY neclostatak и
н Ovo ј е naroCito znacajno L1 slticajeyjma kada se oskudeva u
hrani za \' reme masovnih katastrofa. Od gljiva mogLI da se pripremaju
veoma ukus11c ё о Ь е paprikasi, L"izoto, przene glj ive i dr. (v. »Prjpre-
п jela«). One mogu da se konzervjsu п ili mariniranjem (v.
»Konzervisanje hrane«). Za prjpremu jela i п treba da se
beru mlac:Je gljjve, jer ih organjzam lakse vari i bolje iskoriscava.
Hranljiva vrednosr najcescih nasih gljjya prikazana ј е и и 4·
Trovan je divljim blljem i gljivama moze lako da se spreci,
ako se post uju sledeea pravila:
1. naucici da se dobro и otrovne divlje Ь i otrovne
Ј ј ј у е koje su opisane u ovoj knjizi. Lakse ј е da se nauCi ovih nekoliko
\' rsra nego da se upoznaju sve vrste jestivih djvljih biljaka, kojih ј е ogro-
man broj;
2. za н prvenstveno upotrebljavati Ь ј gljjve navedene
u ovoj knjizi, jcr ј е njihova upotrebljiYOSt proverena u praksi. Mogu
cla se koriste i one vrste koje ovde и opisane, ali ih lokalno stanovni-
srvo п za ishranu;
3· moze da se jede ј Ь koje jedu zivotjnje i ptjce, jer ono njje
otrovno.
Divljc 2ivotinjc SLt odJj cna zamena и domacih zjvotinj a.
Treba obavezno cla se korjste jer su dobar jzvor kalorjja, masti а naro-
cito Ь ш belancevina, koje н neophoclne za norma-
п rast, stanje ј racl organjzma. Т о а т ne pr.uzaju u potrebnoj meri
Ь te Ь samo biljr1a ћ t1brzo dovela do pothranjenosti.
U nas se Ь jecle lovna divJjac (zecevi, srne, jeleni, divokoze,
divlje svinje), razne ptice (fazani, divlji golubovi, divlje guske i plovke),
morske i rccne riqe. Medutim, postoji niz Yrsta diYljih zivotinja od kojih
и da se pripremaju veoma hranljiYa ј ukusna jela, а и nas se retko
jedu ili se uopste ne jedu. Т о su: vukovi, lisjce, jazavci, jezevi, veverice,
UVOD
puhoYj, tekunjce, Ј н с с П П С ptic<:, kornj:tce, rakovj, puze\·j, s koJ jke,
zabc, zclcmbaCi, zmijc ј dr·. U mnogim zcmljama ove 7.i,rotinjske \' fSte
se raclo jcdu ј prcdsta\•ljajl1 poslasricc. U nas ro nije sl ucaj zbog predra-
Sllda ј gaclljj ,·osrj. Metltltjl11, r·acli obogaCi,ranja н а п а ю с о kada
ј е oskl1clica u п ћ Ь savlatlari pr·ctlrasllclc ј gatlljj,•ost, tc upo-
Ы ј ovt• veon1a П ј н п Р о п vr-ed-
nostj i sadrzaju п tr r о о g ra п а sc sa mesom clomaCih zivo-
tinja, kako SC vjc\i iz o•>ih (>OCJataka za 111CSO pojecJinjh zivotinja:
K:t lot·ijn Н а о ё е ina
Jazavac 166
, (,
g
Tckunica 1'11
19
Poz vi110grads.ki 90 14 g
Zelembac 11; 11 g
Zmija 90
2 1

Govedina mrsava 110 g
Go\•Cdina srecl11ja 1 6 ' 9,6g
Teleti11a п ч 14,9g
ч е о divljjh zivorinja п sc za jclo н а isti п а с ю kao ј meso
clomacih п (v. п jcla«). Konzcrvjse se ш
njem, susenjem п а vazclt1hu i п kao se to Cini sa Ь ј
mesom domacih zivorjnja ( ' ' · п Г hranc«).
L ov di,rl jih Zi\
1
0tinja prcclstaYija problcm. Zaro se l1 О ј knjizj
iznosi gde pojedine vrsre п ю da sc natlu, u koje о Ь а godjne i dana, na
kojj naCin se love, kako se ю srcdSt\':1 za IO\'. Metlutim, u lovu ј
korisccnjl1 divljil1 zjvorjnja ш о т se г г щ sledeiih pl'm'ila :
1 . u norrnalnim щ • п sc с smcj tl loviti imp rovi-
zovanim sredstvima (raznc v r·src zamki, klopki i dr.), а Ь nedoz-
п sredsrvjr11a ё t r·ovanjc i sl). Ova sreclstva mogtt da
se L1potcebe samo kad ј е COVCkll z ivOt џ \1S1ed gJadi, а ne
rnogll cla se L1porrel1e varreno ot·u2jc i li clt·trp;a clozvoljena s reclstva;
z. mt·avij e lat've mogll cla sc L1potrcbc za i$h.r·ar1LI samo L1 kt·ajn)o/
osktr clicj hrane, jcr џ mt·avi с о п а koris11i za zasrirtt sllme ;
3. meso div ljih п pr:c trport·cbc т о г а se obavezno rlobt·o
sknvati, ispet'i ili isp,·ziti, da Ы sc t111i st ili para:titi, kojih u п ј с ш moze
da bllde.
Racionalisanje sa hranom i vodom и us1o,,ima krajnje os-
kudice ' ' anredno ј е vazno. Trcba pr·ecluzeti S\•e mer·e da se н
potrebe u п ј da se п Ь г koliCine
в
L:\' 00
Porrebc u н а п i 'rodi ю da se smanje ako se fiziNe.i п о р о а
time i encrgctski ю Jt'tdll ш п а ј ш ш ш Zaro tr џ ш os-
u hrani i vodi rreba jzbcgavari sve н ј nepotrcbne poslo,·e
i п а р о е ш • п hnme va!Jn г ш г na ono\jko dana
koliko sc prcclvitla da с е trajati poremecaj t1 snabdcvanjt1. Ovjm
ё п Ь rlodm'tlli jestit·o dit•(je Ь i zit
1
0iit!)e r·adi dopune. Ako
rcclovne п ncrna, Lr·ciJa se h raniti onim sro п cli\•lja
prirocla. Tr·cba rcziti tomc cla sc i Ll najtezim н svakodncvno
jctle /Jar ш klll'rmi, topli obcll. Ovo ј е narocito yazno zjrnj.
ш t•orle zah ceva cla se ш s lec\ece mere:
Ј cla sc fizicki napor·i svecltt na najmanju mcrl1, da se oclmara Ll
п Ll najtoplijc cloba clana i cla sc п prebacj na hlaclnijc
(lciove а п а п о с ј Lltl'O);
2. cla sc .i ziJcgava s uva, Ь н ј jako а С п ј е п а ћ а takotlc
i mcso, jct· џ zcll. У о с е i socno clivlje Ь mogtl dobm
(la poslu2c za zccJi . (.·fozc sc naceclj ti i sok od Ь
3· J-aspolozi,,c zalil1c voclc tJ·eba racionalno koristiti: pici pomalo
ј tt ш п ek0110111isati sa Yodom pri likom prjpr·c-
п н ј pri obavlj anju Jicne blgijene. U п п SVl1
vodu va lja kor·jstiti samo za pice ј za п
'9
ll. Т DIVLJE В
Ocl veli kog broja ю п (clivJjjh) vrsta bl lj aka koje L1 razli-
Citim okolnostima mogt•. da Ы za jelo, ovcle ј е naveden
М П bl'Oj, ј tO О с Onih koje Se CCSCC nalaze U znatnj joj koJiCini
i koje SLJ u naroclu manje-vi§c poznate ili su vec LJ Ь U prethocl-
• ю ш popisLJ щ r) Ь vrste stt grupisane р о Ы
(povrcnc, za salatt•, hlebne siro,rine, izvori masnoca, itd.). Opstepoz-
•late vrste, kao sro su, na primcr, buk,,a, leska, hrasc i sl., nisu posebno
opjs jvane, dok su ostale vrste opjsane u sazetom Ь kol iko ј е
LIZ sliku najneophoclnije cla Ь moze da se raspozna. Ј а sledecoj
tabeli prikazano ј е koje od ovih vrsta mogo da se upotrebe za koju

NEKA PRAVJLA ZA SAKUPLJANJE
I KORI5CENJE BILJAKA ZA JELO
Pri sakupljanju i korjscenju Ь vrsta samonikle flore treba
vocliti racona о nekjm osnovnim pravilima, ј tO :
1. Kada se Ы Jjstovi i drugi socni п Ь п
cleloyj (pupoljci, ovr5ci stabljika ј sl.), treba uvek braci sro mlade i
ю delove (narocito kada se ovi delovi sakupljaju za salato). Sta-
t·iji i manje socni dclo,rj imajo vise nesvarlji,re celuloze, manje korisnih
sascojaka i ccsto poCinjt• mar1je ili vise cla gorce.
2 . Uvek su socniji, svarljiviji i hranljiviji deJo,ri onih Ь koje
SLI rasle i razvile se и hlaclti о с п kojc su rasle п п а suncLI (izuzev
vrsta koje isklj tlcivo rastL1 na mcstima izlozenim п
3. Kacl god ј е ш delove zelene Ы treba braci ujutru,
dok ј е jos svezina.
4· Pri sakt1pljanju nadzemnih Ь delova, t reba uvek da se
beru samo svezi, zeleni, zclravi listovj i izclanci, а da se izbegavaju
svenuti, suvi, pozuceli listovi i izclanci ј oni koji su napadnuti raznim
parazitima.
21
Jf:ST IVO l) IVLJ LI BII .• J E
PR EG L E D Tabela 1
[ J)ctelina
1
Т DIVLJEG BILJA PREMA NAMENI
!
97
J)i,•lja jabuka - - -

l
7. f. 1 :t :; (.' т () '} (; tt р о 1 r с 1> i t i
1
1
1 l) ivlj a 89
-
L: pu 1•·t.: blj 1\' u:-> t
1 l) i\•lja mors ka Ь 42 +
Oivlja mrkva \10 -1 ··- -
f
l) i,•lja н - - ·- - - --
- - - - - 1-
"
о
"'
)) i,•lje 1·iblzle
- - - - -·
- - ·- - - - - -
+
•<.>
-"' l) i\•lje н 8z - Sj

- - -· - -· -··- - -" - -
+ +
..::
"
-
> Е Divlj i og rozd -· - - - -
- - - - ·- - - -
- + ':/:; о
""'
о « Oob,·icica 121
+ +
"
>
.Q
.
Ji
l),·emovac !80
+
-

.,

-
"
с
..3 е н
"

"" "'
« -"
Е
"
104 -
• " -·· 1- г г г 1_ 1_ 1_ г 1- 1- l l·
'U
" ,
"
"' .• с ...
..
""
(; logo\•ica 90 - - - - - - - - - - - - +
с
"
.iJ Е
и
u
3
v. 0..
ч
:0 "' "
""

"'
«

v с
Q.
""
v :=- Glog 91- 92 - - 1------..· --- - +
:; и
Е
"

" "' " "
Ђ
"'
G!'adska l.oboda 1-

"' "
:;
"
с
"
с с
и
34
..0
<.> џ
"
u и
" "
·v
о

з
с
Е

Е Е Е Е

f:
"
G11sja trava 78 +
- -
- _ 1_ 1_1_ 1_ 1_1_ 1.(.
;;
>
" "'·
"
"'
" " " "
0.. v.
""'
N о N N N
"
ll 1·asrov :i.i 1· -
- ·
-
+
- "- - - - - - - 1 1·
;:
0..
с с с о с
"
о о о с :;:
·g
"'
;;
" "' " "
.
" :2 :2 "'
1 13
+
....
--
-
п \'r:\t:\
\ 1
"'
;:;: :L :L N :L ::L ::L ::L i:3
J agoda 77
- - - - ·- -
-. ...
- - - - ·· 1- 1+
6 9
Ј agorcev i na Н
+
-
-
- - - - -
-· - - +
4 ј 7 s 10 !1 12
' 3 '4 lj
Jareblka R6 - -
-
-- - - ·-- - - -
г
Л s•·ccnjak z8 ..,..
·-· -- - - - - -
- - ·- ··-· -
J aeiCi 68- ·69
+
- - -
- -
-· - - - - - -· +
Bagrem
96
-
- -· - -· - - - - - 1 - -
н
н 169

- - -
+
- - - ·· - -- - - -
г ц б +
+
- - - - - -
џ ; z

- --
-
- - -
- --
-· - -
Jcla
- - - - - - -- - - - 1- 1- 1+
Bela r>lda
147 -- - - - - - - - - .
- - - -
Jcleojak 190
Bela slezovaca 18
+
+
- - - - - - - --
--
- - -
Ј щ С с а 41
13eli bor -· . -
- -
- -
- -
...
- - -
- -
К а с и n 184
г 13eli jaric 68
"
1 - -- -" - - - - - -- -
-
Kiseljak 2. 1 - 2 Z.
===1 -· 1-
В е ё s lez 61 т - - - - - - -· - -·
- + ·-
-
Kleka 4
Bok,•ica !28
т
+
- - ··- - - -- - ·- - -- -
н sravclj Ј т
Borovnica
- -
- - - - -
- -
..
-
.:_ Kopriva 10
+
Brasojeoik
30 r- -- - - - · -· - - ·-
- -
Kozja b!'ada 1)6
Brekioja 87 - - - - -·· - -- - - -- 1 -
({ 1·asuljak 144 1- + -
Breza 7 - 1 1 1- 1 -- - - - - -- - -
-
Kupine 72- 75
- --
Brula 161
Laoeu,,a 171 r +
---;;- - -1·
B1·usnica -
- - - - - - - ·- - - -
+
-
+
LavJji >.UfJ 1
43 +
1 +
В н а с а 13)
1 + - - - - - -- - - - - -
1 .es ki r1e rese -
-
B11jacl ; r . -t
. - -
- -- -· .. - - - -
·-"
н - - - 1 .- 1 1-
Bllkov _7ir - - -
..
+ - - - - ·- - - - -
l .. isac 2 4 +
п perje 1)4 - - - - -
--
- - - - - - ·- -
J. oboda ;6 1·
Cmi п 149- 150
+ +
-;- ·-
- - -
- - ·- - - -- -
Ј .okvanj р - - +-
Cfl!i slez 56 + ·- + - - - - - - -
l .. ucac 13
1- + -

+ +
- -
Crnju$a 113 ·- -
.._
- - - -
- - - - -- - -
Г .JU&pasra loboda
37 r 1- - -- - --
н mrcva
Ч kopriva 12 + - -
Ј
=

kopriva 120
+
1- - - - - - - - - -
·-
- Magri,•a
94
- ---
Cf\'Coa omaga 44
- - - -
-
- - - - - -- -· -- Majki.na dusica 126
-- .. _
т
Crvena н 3 5

1- - - -
- - - · ·- - - - - - :VIala kopriva 11 .,..
н s1nreka ј
:VIala rep11sina Jjl

162 +
- - - - - - - - - - - -
-
);{ala curica
н
1· -- --
Cu,•arkucc 61 - 67 1- ·r - . - - - ·-· -- -
- - - - · Mali ш ·,-s9 - - i- - - 1 - 1- 1 - 1 - 1- 1 +
Derel i•1e 98 Ј О С - - - - - - - - -
- -=-t::.
Mali н 145
2 2
23
JESTIVO DIVLJE B!LJE JEST!VO D!VLJE B! LJ E
2 )
4 6 7 8 9
10 11 1.2 ч 14 ј 4 6 7 9 10 11 tz
ч
ц lj
Mali srcanik 27
+ + + Pucavac ј О
+
Malina 76
+· +
п
6
Maljava brcza 8
+ + +
Ip-- 154
+ +
..1..
+
Maljava dobricica lZZ
+ +
Rogoz !82- 183
+
MaLja vi Cicak 1 5 3
+ + + +
Ruzicasta loboda
Ј
Maslacaka 40- (42
+ + + +
Ruzicasri nocurak IOJ
+ +
Matar 108
+ + +
ю 109
+ +
Maticnjak 124
+
Ь luk 170
+ + +
М е с ј а sapa О ј
.. ј
+ + + +
Sitni slez
57
+ +
Medeni kacunak 191
+ +
- l r- Sitni е а р ј а п Ј 6)
+ +
Medunika 71 .+ Sm.rca
+

47 + + Solnjaca 46
Mleclac
, ,
185
+
н 1
75 + + +
Mokrica 411
+ + Srcak о
+ + +
54 + + + + Srce11jak 25
+ +
Morska loboda 41
+ н !64
+ +
+
+
ш kacun I8j
+ + п 70 t-
Mrljava mrtva
Sapica 107
+ + + +
kopxiva
'19
+ + Scavlika 20
+
Mrtva kopriva 1 r8
+ + ј
+
Mukinja 88
+
Stavelj ч +
Muska bokvica 129
+ + Sulac 55
Musmulica
+ Sumska jagoda 77 + +
Nana Н
+ Sumska misjakinja 49 + + +
Navala 1
+ Sumska repusina 154
+ +
..1..
+
+
Netik 64
+ Sumska svilovina 102
+ + +
Nocurak 101
+ + + + Ы luk t67
+ +
Okruglasti divlji ltik !66
+ + + Tetivika 176
+
Okrugli divlji luk 168
+ + + Т resnja divlja 95
+
Omaga 4)
+· Trnjina 93 +
Ostak lj s
Troskot ZJ
+ +
Paprac z6
+ + + -r
Tr$ka 181
+ + +
Pasji luk 172.
Uskolista vili11a
Paruljasta ))reza
9 + + +
metla 174
+ + +
Pcgavi п 187
+
UskoJista \' Odena
Pepeljuga
31 + +
bokvica I j8
+
Petrovac 81
+ +
Uskolisti kacun 192 + +
Pescana bokvica р
+ Velika bokvica I. JO
+
+
Pitomi slcz о
+ Velika divlja loboda 40

п 111
+
\! elika mecja sapa 106
+ + + + +
Planinska bokvica
IJZ
+ + Veli ka repusina l jl
+ +
+-
+ +
Planinski bor
+
Velika slczovaca 59 +
Ј
Planinsko zclje
19
+ Veliki kacun ! 86 t
+
Pl.astak 1
93
+ +
Yeprina (79
Plucnjak 116
+ Vijusac •9 + +
Pogan.ceva t rava 117
+ Vilina. mctla 173
+ + +
Poljska loboda ј
+ Vimenjak 195 + +
Poljsko zclje 14
+ Virak 79- 80
Poponac llj
+ Vodena lj7
+ +
Pravi jag.lac 114
+ + +
Vodeni orah IJ9 +
Pticje mleko 178
+ + Vodeno zelj e 18
+
2.4 2.5
JESTIVO DJ\"LJE В
Ј 1 ј .. 1 6 7 8 9
Ј О IJ Ј 1 1 ј ч 1
Vodopija
ч r
- - -
У н а \":t Н ј
1- - -
\"mnjak
'94 1- - 1 - -
с ё с а IJS 1
39 + - - - -
Zecja soca 62
1 - - - 1-
+ -
-
Zclcnkasti vimenjak 196
• 1" - -
- 1-
1- 1- -
Zcljc Ј 1 .
-
. 1- - 1-
Zlatan
'77
.
1 1- - - - -
Zmijin lu k ј 1
+ ·- - -
ё 1; ј - 13 7 1- - t

- - - -
Zcdnjak 68
69
'
- 1 с
·-
- -
,_
1- -
м р а р м 2
f -- - - 1- 1- - - -
ш а е с ј а soca 6; 1 1
- ,.
- -1- 1" 1 - -
Zllti jaric
69 1 - -
7.uti lok\•aoj
..
-
ј
- - 1- -
5. Ј п о е biljke sc ocllikL1ju iJj jacim ш
а r1 eke su uYck LJ п щ llf1go•·kc, rc ako ј е jelo sp!"avljeno
samo od takvih Ь о с clajLJ JnLJ pr:jjat:Ul LJkLJS. Pojeclinc Ь vl"Ste
sadrzc i neke koji su н т ш ј о ј koJjCjnj za coveka,
з ј Ll \'C!ikoj н п mogLJ d:t Ь т u svim
takYim slucajevjma bolje ј е п ј п jelo koje se Ь
goro,,Jjenjem ш т rakvjh Ь ј d•·ugih kojc imaju п
ukLJs. ш п S\'akc Ь м ј е da li se odlikuje
posebnim ш ili п ilj saclr:i.i kaka'' skodljjvj sasrojak.
Pojedine Ь Yrste su vcoma ш щ i ccsto sc nalaze u znarnoj ko-
liCini, ali im ј е ukus jcclnolican; jclo otl tak,,jl, blljaka sc popravlja do-
clav·anjem oclgoYarajucih Ь п ukusa i prijarnog mj•·isa.
6. С а ј л е Ь sc • Ы LJ mesa,•ini, pri cemtt se
vocli racLtna о ю е da se mcsaju vrstc koje imnjLJ tlosta liitamina а ne
н sc prijarnim Ltkl!som i mit·isorl1 sa onima koje, i:-tko ncmaj u
ш н imaj tt prijatan LJ kLt$ ј mi•·is.
б
NAJCESCE VRSTE JESTIVIH DIVLJIH В
1. NA V ALA - ш .fi-
ll:-.: Ј Ј Ј П Ј щ ш
paprati (papt·at, mt1ska papt·at·, п а
џ а Ј с е pa111pt1nka, paprad, prap-
,·at, gl п щ ica, isrovr1i-
ca) (sl. 1 ). Ь
' 'isoka 30 do too с 1 ,istovi ј о ј
Ь r•·ayo jz zcmlje ј г п
tt krug. Sas,,j," mladi (pri\jkom
Ь • su kao puz, а
kasnije se razYijaju i postaju clu-
gacki, ш п i nejed-
oako zttpcasti. Pod zcmljom se na-
lazi veliki mesnati podanak.
ю п ј е skoro u celoj
nasoj zemlji, :1 rasrc р о SLJmama,
о с visil1 brda р а tlo p•·cko 1500 т
naclmorskc visjne.
Sasvim mladi, socn i, ј о neraz-
,· ijeni lisrovi, koji Sll jos LJvijcni l1
Sl. 1. - Nava\a - .\'tpbrodium Jili.\· """
sp i 1-altt kao puzc,.-a kt1cica, mogt1
cla se Ь za п
corbl, ' ' ariYa l pirea LJ п sa
Llrugjm divlj itl1 povJ·ccm (sl. z).
Sta1· iji, п lisrovi su cvi"Sti,
saclrzc dosta celulozc i smatraju sc
skoc!Jjjyim. Poclanak п
deo) sadrzi о с г о е sastojke ј п е
moze se н Ь • za н
Ј а mcstima п а kujima sc na1•ala
jaYija u vecoj п jedan CO\tCk
moZe za ј е а л cas da sakupi do
5 kg п lisrova. Ako ј е
skupljac Ь mozc da ј е
zameru sa н vrscom paprati,
ali ј е takva zamena bezopasna, jcr
se i ta vrsra л ю е cla Ь za
jelo.
z. К PAPRAT / /1-
у г ш jllix ш (papratka, si(Jla
Sl. - Na\.·ala Л л jilix Ш
mladj IJStO\· i u н puze,·a
Т DIVLJB BILJE
:
i
.
Sl. 3· - э - Pleridim11 aqui/imlfll
н Rasprostranjena ј е skoro
u celoj н а о ј zemlji, na sf j( njm
ali malo svezjjim mestima п е о
prethodna vrsta. Od nje se razf j.
kuje н р о tome sto su ј о ј
listovj sitnije jzdeljeni. Mladi fjs-
ю г vjk ''jtamjna od pret-
hodne vrsre ј Ы se za
hranu kuvani kao varjvo jfj barenj
kao spargla.
3· BUJAD - г ш aqlli-
ш ш (velika paprat, bujaca, gorska
paprat, orlo\'a paprat, stelja, host-
ni praprot; sl. 3). Vjsegodj snja
Ь vjsoka 50 do 150 cm. Ve-
fjki listovj su н а veoma clugackim
jakim. drskama koje su s clonje
strane Ы Trouglastog su
о Ь ј а i dvostruko do
izdeljeni.
Yeoma ј е rasprostranjena р о
celoj zemlji, od н brda р а do
visokih planina. Raste а suvljim
mestima и retkim, svetlijim suma-
ma, na proplancima, krcevinama,
sumskjm cistinama, na zapusrenjm
2.8
planinskim njivama i livadama i
sli c11im mestima, uvek na kiselom
tlu. Cesto se javlja na velikoj povr-
sini ј u ogromnoj kolicini. Mladi,
socni izdanci (sl. 4), braoi rano s
proleca, п а kojima se Hstovj jos
nisu razviJj, Ы se za
spravljanje Ь mesanih variva,
ј sl. Mogu da se Ы
bez ograoicenja ј ne ю opas-
п da sc zamene sa nekom slic-
nom Ь Na mes-
т na kojima se bujad javlja u
vecoj koljcini, jeclan covek moze
za jeclan cas с Ј а nabere clo 5 kg
SJ. 4· - В н ј а - н н н
snladi jcstivi
mladih jzdanaka. Podanak (pod-
zemna Ь bujadi dosta
velike Љ skroba. Moze se
vadici s jesenj ili krajem zime ј
mleci u brasno, р а cako ttpotreb-
ljavaci kao dodatak sjrovinama za
spravljanje hleba il.i se iz takve mase
moze jspiranj em jzdvojjti skrob.
4· К Е К А - ш COIIIIJ/If·
п poroclica C11pressaceae - cem-
presi (borovjca, venja, smreka, brj-
6am, brinje; sl. 5). Cetinarski Ь
vjsok 0,5 clo oko 3 m, в
п sa ostrim ј uskim zim-
zelenim listovima (cetinama). Vt·lo
sjcni cvctovi razvijajtt se tt pazuhu
listova. Plocl ј е Ь о Ы с а koja saz-
r·eva u jesen i p!avieasto-crr1kaste
ј е Ь о ј е
Sl. S· - Kleka - )JmiptrNI (IJI/IIIIMiit
Sl. s• P olegla kl_<k• - н
Т

DIVLJB BILJE
Rasprostranj ena ј е od pobrda
do srednjeg planinskog pojasa u
skoro citavoj nasoj zemlji, izuzev
primorja.
Cetjne se mogu Ы za
spravljanje aromaticnog vitamin-
skog с а ј а а isto tako ј Ь о Ы с е kojc
saclrze ј jzvesne ko\jCine secera.
В о Ы с е se korjsce i kao zacin pri
spravljanju razJjcitih jela, naroCi-
to ocl mesa divljaCi.
SJ jcno se Ы ј podvrs-
ta о Ы с е kleke polegla kleka -
щ п а п а koja ј е п ni za
i sa poleglim п а raste
iznad visinskog pojasa u kome se
javlja о Ы с а kleka (sl. а
CRVENA К }11-
nipems oxycedms (stnl'ika, smrcika,
Sl. 6. - Smrika - ш • щ
crvena boro,rjca, morska borovj-
ca, sl. 6). Zbun jli omanje drvo do
5-6 m Yisine sa kosim navise us-
Т DIVLJE BILJF.
mcrenim graoama. Slicna ј е pret -
hodnoj vrsti ali ј е veca i sa kt·up-
njjjm Ь crvcokasto-mrka-
sre Ь о ј е
н ј е u ё
sr·cdozcmoom podrucju, а zalazj ј
u kopnen.i deo oase zemJje tt S\' C
delove koji se odJikuju \•ecom
roplotom ј susnoscu (tz,r. Ь
rnedj п oaze) dospe,•aj uCi tt
ј ј п е do oko о о т nad moretn.
u nasetn primorjll ј е vrlo cesta
п а kameojarima, Lt 111ak iji (p•· i-
morskom sibljaktt) i п а degl'acli-
н povrsioama.
Boblce se ш korisriti presne,
mada jm ј е u kus malo prejako
al'omaticao о а terpeorio, ili l<l!va-
ne u vocli iJi mleku, а takotle i kao
zacin razlicitih jela, nat·oCito mcs-
п
6. PUKINJA - ш lllfll'-
г (sl. 7). Slicna ј е prcthoclnoj
vrsti, alj su ј о ј graoc povijene pre-
ma zemlji. В о Ь с с su ncsto kl'trp-
nije od Ь о Ь с а ю v•·stc ј
kad sazi'LI s\jc11e н Ь о ј с kao i kod
p•·cthoclnc ' ' rste.
Rasprost•·anjena ј е samo LJ prio-
balnom pojasu primOI'ja, ali ј е
•·ctla od ю п
potr·cba ј е kao ј kocl ю
Vl'Ste.
7· BREZA П е а ш
р о г о ј с а !Jellllrrcfflt' - breze Ь е а
b•·cza, 111' jza, З Ь jacJjka).
Or·vo ' ' isoko do 25 m, sa glatkom
belom pokozjcom prcko korc, ko-
ja se lj li Ska i а ko ocl\raja; п
su ј о ј tanke, savjr·ljiv·c, ct·veokas-
tomrkc Ь о ј е liscovi nistt veJiki ,
а о Ь ј е л о н stJ а р о ivjci
zt•pcast i. Z tlckastomrki cvetovi ra-
zvijajtt sc tt р щ Ј с с с jscov•·emeno
sa ю Muske t';tSC mogLJ cla
щ • do 10 с т i vise,
clok su %cnskc kr-acc i stoje usprav-
no.
л ј е u ш
ё cclc nasc zemlje, od brd-
skih prcdcla clo visokih planina,
а • а ы е na ш peskovicom
zemljistu tl reckjm svctlim suma-
ma, na jyjci suma, proredenim
sumskim П З г л po-
zariStima i sl.
f,i snj pupoJjci i sasvi m mlacli
listovi mogu da е в u
01CSavini Sa н djy)jim p0\' l'-
CCI11 za п с о Ы Т З i
pirea. Stal' iji listoyj н goiki
ј neprjjal ni za ј е о U п
r1·iJ ј kama t:CSC Se Ll tokt1 zjme ј
t'a110g p,·olcca Ь е ш н melju ј
mesajtt sa b.rasnom za ш
hlcba, а mogtJ da sc i pioprze kao
zamena za kaftl. Kacl se tt mladim
Ь izvrti rttpa, Ь se sok
(narocln.i nazjv Ь н а j\i musa),
koji sadrzi sccera i brezovo eterjc-
no ulje, ј moze da se pijc SYez,
п н kao sjrup ј na razliCitc
nacine sprcmljen. ()d jednog Ь
za 48 easova mo7.e da se Ь
prosecno 4,5 litaJ':I soka, а З celu
sezonu oko 170 п Р о п
podacima, u vremc gladi upotrcb-
ljavana ј е i bi'CZOYa kor-a п
п brasno kao sirovina za 11lcb.
SliCnu upot,·ebt•, alj tr н
manjoj mc1·i, i majll ј slcdccc v •·scc:
8. MALJA V А BREZA - П е
а п (pul1asta b•·cza, breza
cretusa). tl \• cccm ц п а е
zemlje u plat1inskim kl'ajcyjma,
р о svezitn ј vlazn im З i na
mocvarnim mcst itna (rrcsavama).
М а п ј а ј е о с г п v rstc.
9· PATULJASTA BllEZA
Bet11la ш u visokoplanin-
skim predeljma i mnogo ј е manja
od о Ь с prethodne vrste.
DIVI.JE BILJE
10. KOPRIVA - г diuica,
porodjca г kopriYc (za-
ra, YeJjka kopriva, zegavica, zgoca
kopri,•a, kropiva; sJ. 8). Viscgo-
disnja zeljasta Ь da
naraste i preko 100 cm u н
Ь ј е cctvrtasca. I. iscovi su
jajoliko-duguljasti, sa п
ш ш р о ј у ј с ј zupcasti.
S о Ь е п pokriven.i su ш
mekim cllakama. I stabljika ј li stovi
obrasli џ jos ј п lomJjivim
Н а а ш а ш kiseline koja zari ј
izazjva plikovc п а kozi. п џ
p; lccln.i н cvetovi skuplje11i
stt џ г п C\'ast
pri v rhu srablj ike ili л ogra-
п Cvcta juna ј jttla.
V coma ј е н Lt с с Ј о ј
zemlji, о с п clo visokih
planina. 1\aste р о п mes-
ш kao korov ukraj н
Sl. 8. Kopriva - Unira dioira
J ESTIVO DIVLJE BILJ E
oko naselja, torova, kraj ograda,
р о sumama, ё zapuste-
njm njjvama ј vocnjacjma ј na
sljcnim mestima, ё u т
т na т mestu.
Mladi izdanci i listovi, kao ј
ovrki т Ь т cla
se Ы za spravljanj e
Ь varjva, pjrea, za nadeve ј sl.,
а takode т da se prze na ulju
ili т lsuseni ј samlevenj u
prah т da se Cttvaju za kasniju
upot rebtt, а т о н ј svezi da se kon-
zervisu na razJjcjte naci ne. Ne
postojj opasnost da se т sa
т drugom т Ы ј
о т т ј т cla se upotreb-
ljavaju bez ogranicenja. ю
se najvjse Ы u prolece,
ali ј kasnije, р а i u jesen od nak-
nadnih izbojaka. Na т е ј т а na
kojjma se kopriva ja\•lja u vecoj
koljcjni jedan covek т о е za jedan
cas da nabere do 4 kg \jstova ј sol'-
nih ovrsaka Ь
SJjcno mogu da se Ы
vaju i sledeee vrste koprjva:
11. MALA KOPRIV А - Ur-
tica ш (sjtna koprj va, grcka
kopriva). Takoc1e ј е е о т а raspros-
tranjena u nas. Jednogodjsnja ј е
zeljasta Ы Manja ј е od velike
koprjve, а naraste do о с т Ljs-
tovj su ј о ј sitnjjj.
1 2. LJUT А KOPRIV А - Ut·-
tica н (drobna kopriva, vep-
r jma). J ednogodisnja ј е zeljasta
Ы п u _primOL"-
skjm predelima ј u т delovj-
т Makedonjj e.
13. STA VELJ - ш ш
porod"ica Poiyg<maceae - t roskoti
(poljsko zelje, konj ski stavelj , sta-
valj, savlje, scavelj; sl. 9).
Sl. 9· - - и и
ј е zeljasta Ь
koja naraste od 50 do 100 с т sa
ј а о т Ь т stab-
т Listovj su pri
т su veCi ј sjrj, а uz Ы
uzj ј т а о т а ј ј Svj listovj su р о
jyjci kovrdzavo naborani (sl. 1 о а
Cvetovj su sj tni, zelenkastj, т
gobrojnj ј nalaze se u т
т т prj vrhu ј u
gornjem delu Ь Cveta juna
ј jula.
Rasprost ranj en ј е u skoro celoj
nasoj zcm]jj i е о т а ј е cest od
nizina clo oko 15 0 0 т т
vjsj ne. Raste р о т ј т
mestima, oko potoka, jarkova, na
т т pasnjacj-
ma ј т cesto kao korov ј u
vecoj kolj( jnj.
Ј Е Т DIVI.JB IHLJE
Sl. Ј О - - Lis t ovi rll>. nilt н <li vl jcg zc lj:o: >) ! tavc lj и щ е х щ 1>) pOIJ·
( l/1111m•: pulfhtr) ; с !tnvljc ( Љ ш е х Sflllguinms); d) konjs ki stavelj ( ш х
ш с zcljc ( щ /)(lli enlia)
Sl. • о • - ll•'lltX н
Jjstovj ш о р da se ll po-
Ь za spravljanj c co1:bl,
variva, pjrea, za п а с е е ј sl., i t0 u
п koliCi ni. Skt1pljajt1
se о с а п о proleca с о kraja т а ј а
pre nego sto sc razvijc cvct na stab-
lji ka. Cesto mogL1 с а sc koristc i
naknac1ni listovj koji izbl ј а ј џ kra-
т leta ili u jesen, narocito posle
kosenja livade. Na т na kojj-
ma se scavelj javlja l1 vccoj ё
jedan ё moze za jedan cas da
sakupi с о z kg Ы lis-
cova.
Sljcno т da se Ы
vajtt ј ljstovi ј socni delovj ocl
sledecih vrsta:
14· POLJSKO ZELJE - и
ш е х н Ь \jvadsko ze-
ljc, djvlja Ы sl. о Ь Raspros-
н ј е u vecem delu nase
zemlje, а raste р о т т gc1e ј
prerhodna vrsta.
1 5. ST А VLJE - н ш е х н
glli11e11S (djvJjj stavelj, stagJjoa, sca\';
sl. о с Rasprostraoj eoo ј е t1 skot·o
celoj nasoj zemJjj i о а п ш sta-
n.ii\ tima о а kojima ј prethodne
vrsce.
16. К ST А VELJ -
ш ш ш (konjstak, trava
о с konj sraka, konj sko zelje, aliC-
nj ak; sJ. 1 od). Naraste i do 120 с т
u visina. Liscovi su prj т ve-
liki ј cesto pri dnu crvenkasti ј na
т petelj kama. \' eoma ј е ras-
33
JES'I'I\
1
0 DIVLJE BILJE
н п skoro u ccloj п а О Ј
zemljj, od njzina р а svc do Ы
2000 m ю vjsinc. Rasrc
п а sJj(;njm stanisrjma na kojima ј
п vrste.
17. ZELJE - Љ ш х н
(pitomo zelje, pitomj sta\•elj, cn-
g leski spanac, srpsko zelje ; sl. • о с
Slicno ј е pt·ethocJnjm vrstama, ali ј е
п vece ј mozc da п i
р г е о 2 т и п а Ь
moze cla bucle clebela kao prst.
1\asprostranj eno ј е t1 vecem clcltl
11ase zemlje, namcito u п
п а raste р о poJjjma i svc-
ш р а cak ј р о v[aznim Inestima,
ccsto и Ь naselja.
r8. VODENO ZELJE - й п
ш е х ш ш (vode11i
г е с п StaYelj, п konj stak). v.·Jo
ј е visoka ј п ш biljka.
п ј е и vcccm dclu
п а е zemlje, а rastc р о vcoma vlaz-
н i ш mestimao, bara-
ma, stajacim ''odama i slicnjm mc-
stima (sl. roa).
19. PLANI NSKO ZELJE
н ш е х ш п п kisclica,
alpsko zelje, alpski stavclj, н •
ravent, п ravet; sl. 11 ). Vi -
scgocljsnja zeljasta Ь sa snaz-
nom Ы koja mo7.e cla
naraste i do 2 т u н п
li stovi Sll veoma velikj, а mogLI
blti ciL1gack.i i clo 50 cm i vcoma
Љ Ы Ь
щ ј е sko1·o u celoj
nasoJ zemlji, ј ю samo tl п
skim predelima od oko 1300 clo
Ы 2500 т nadmorske visine.
Raste narocito п а mestima kuda
se krece iJj zadczava stoka, oko
planinskih н torova, ka-
и zarjm oko н potoka
34
ј р о drugjm п vlaznim
mcstima, cesto LJ veoma veljkoj
koJjcjnj, pokrjvajtJCi katkacl и nc-
п и povrsinu od р о
visc hcktara.
Sasvjm mla,J j, jos pomalo ZllC-
ka5ti Jjstovj ј mlacli jzclanci и
cla sc Ю za spt·emanje
tnCSa11ih salata, za corbc, varjya,
pit·ca, nacleve ј sl. Takollc mogu
cla sc kiselc kao и р и i cla se ostav-
ljajL1 а zimu. Bero se od п
prolcca ј Lt mkLt celog leta sve clo
ш jcscni, bttcll•Ci cla za svc to
vreme i?.bijaju п ш lis-
tovj. MogL• с Ј а sc Ь
bcz • п Stat·i ji li sto\' j su
k щ ј ј п з Ј а ш na
kojima se Ь javlja и ye]jkoj
п ј с а л covek moze ll р ю е
С с а п cas da п а Ь е г е kg
Ь listova ј izdanaka.
Sl. r 1, List zelja - н н
alpiniiJ
t 1 leto ј u jesen н idc spo-
• ј ј е р о ю и da se и
najmladi lisrovj. Koren sadr-
/ 1 skroba, ncsto secera, tanina i
tlt·LJgih materjja. Mozc cla sc kLiva i
н Ь za jclo.
20. SCA VLIKA - ш
tims (velik.i srav, vocleni sta valj,
п stir, sm•·kavc, sravolj ). Dos-
ta ј е н п u nas, а raste
llkeaj voda.
Paznja! Svc \' •·stc nasih zelja
• • Ь stt а jclo i п е postoji
п da sc sa nckom
П skoc\ JjivOtn VJ"StOm. ј е
Ј ј Ј й п ј е Ll tome sto
1t ckc vrste е а п ij e, а л е е kasni ј е
р о а ј и nagorkc ilj gorke. Zato
••·cl1a brati sto mlacJc listO\'C i
щ ali jmati na ш da ј е
zelja samo п п а е
1 skodJjjva.
21. К ш ш х aceto-
r,, (kjsclica, veliki kiseljak, kisavec,
·•J<Io\·ec, kiselca; sJ. 1 z). Vjsegodi s-
r•Ja zcljasta Ь koja more da а
Ј Щ С i do 100 cm u visinu. Ь
Ј t1zduz izbrazdana, cesto ј е crven-
ч Ь о ј е Najcesce se jz jeclnog
о • с п а razYija р о vise Ь
Ј ,jsroyj и strelastog Ь Mno-
Ь sitni crvenkasti. cvetovi
п su u metlastLJ CYaSt pri и
Cveta ocl maja do jula, а
ka tkada ј р о cJrLi gi р и u ј е е п
ј е р о celoj nasoj
/,<: mJji, а raStC р О SVCZUn ј Y\aznim
livaclama i cravnjacima, Ь po-
toka, р о retkim zatravljenim щ
sk jm ю i rubovima
suma. moze da se
r1 atJc и vclikom mnostvu, tako da
м Jj,•ada и vreme cvetanja Ь
т
Г OIVI. J E IJII. JH
St. 12. - Kiseljak - щ т а и м а
Mladj socnj Jjsto\rj ј izdanci su
prijatnog kiselog и и а Upotreb-
ljavaju sc sveZi za salatu ili н
а ё \rarj\ra, pirea, nadeve i
sJ., najcesce и п sa н
vrstama djy]jeg poYrca. Zbog clos-
ta velikih koJicjna oksalne kiseJi -
ne, ne treba ih koristiti mnogo и
jednom и jer tada mogll с Ј а
blldll skod[jjvi.
Sli cno se и Ь ј slecleca
Vt"Sta :
23 . MALI К - Ru-
ш acetose!/a (mala kiselica, ov-
cjji kjselj, sitni kiseljak). Raspros-
п ј е р о celoj nasoj zcmlji.
Raste р о suvljim, najcesce pcsko-
Yitim mestima, koja и siromasna Lt
kt·ecu, ј to od nizina do vj soko LJ
planjne. п ј е prethodnoj vJ:Sti,
ali ј е mnogo manji, JjstoYi и 111LJ
znatno п i izrazitije koplj asti.
2 3. TROSKOT - Р о у о п ш
fll'imlare, porodica п
3 5
Г DIVLJE Г
Sl. '3· - Troskot
rt·oskoti (pticji troskot, troska, clvo-
т pticji ciYornik, kamenicac,
troskovac, krttpnjk, molava, pticji
dresen, trcskovac, truskavac, ct:-
п щ ю а с а sl. 13).
. Jednogodisnja ј е zeljasta blljka,
н neugledna, п а ј с е с с polegla
р о zemJjj, veoma razgranata ј clan-
kovita, sa sitnim п
ti m listovima na sasvim kratkoj
peteljci. Cvetovi su sitni ruzi casti
ze]enkasci ili beli. od
proleea do jeseni .
Veoma ј е rasprostranjena Ы
u celoj nasoj zemlji, о с njzina р а
do oko 1200 т п visine.
Raste na poljima, niskim travnja-
cima, ttkraj puteva, na stazama, na
pLJstim mestima - н gcle sc
gazi i gde stalno gazenje oncmo-
н dtLigim travama da sc oclr-
ze; CCStO н neprekidni gLJSt
Cil im.
Mlacli listovi i mlacli п
Yrscj Ь mogLt da se Ltpo-
Ы н za spremanje п
salata, с о Ы variva i sl. Na mestjma
na kojima se ю javlja u vecoj
koJiCini, jedan covek moze za jedan
cas da nabere do 1 kg sitnih li stQ\ra
i ovrsaka Ы
36
Mogu da se Ы i sle-
clece vrste troskota :
24. LISAC - ш п
ј щ а с а praskvinac, andt·e-
se!J, broskova trava, kost ren; sl.
14).
Jednogodisnja zeljasta Ы vi-
soka 50.- So cm, sa razgranatom
c.lankovttom Ь clugLtljas-
t lm, kopljastim, prilicno sirokim
listovima ј zelenkasto-belim ili cr-
vcnkastim cvetovima, koji н slo-
п Ll klas pt:i vrl1t1 ogranaka stab-
lp ke. Cveta od jLala clo septembra.
п ј е skoro р о celo j
nasoj :tcmljj, а raste р о п
oko bara i mocvara, р о
Jarc1111a ukraj puteva, potoka na
,r]ai nim Jjvadama, р о Њ nizin-
skim sumama i slicnim т
cesto u velikoj п '
Mladi Jjsto\1i ј п ovrki stab-
ljika pre cvetanja mogu da se upo-
Ь а spravlj anje mesanih sal ata
Ь ј variva. '
Sl. '4· Lioac Р е џ о п н ы ptotcarta
Sl. Ij. - - Р о џ н ш /JiJ/ot·ta
25. К - ш
и (srcanj k, trava od srdo bo-
ljc, zeludnjak, jermen, п zelje;
sl. Ј 5). Listovi su mu sj ri, а u do-
Ј В П OIVLJE BILJE
dodaje se salatama, corbama ј va-
rivi ma. Seme more da se upotre-
bi kao zamena za Ь
zJ. MALI К - Po(J-
ш п ш Ы
ka sa jajoli kim ili kopljastim Jjsto-
vima. Rasprostranjena ј е na svi m
п veCim п а raste
na planinskim li,radama. К о г е sa-
clrzi closta skroba ј н i osusen ј
samleven moze da se koristi za
spt·avljanje kasa, kao dodatak н
gim hlebnim н ј sl. Od
korcna se н i џ н а ј kao
zamena rttskom caju.
28. К SRCENJAK
Р о Ј о и ш Т lma bele cve-
cove i duguljasto-kopljaste Iistove.
Raste na planiJ1skim livadama ј
kamenjarima svih nasih ,, jsokih
planina. Listovi i socni delO\Ij
Ь sadrze п С pro-
п i drugih materija. Mogu da
ojcrn delu suzavaju se u drsku. г
Cvctna S[ablji ka ј е dosta Љ о а а
p•·i vrhtt nosi klasastu cvast
,j,nih ш C\'Ctova. Ima oveCi
н podanak.
Rasprostranjen ј е u vecem delu
11:ase zemlj e, р о visokim brdi ma i
pl aninama, а rastc na vlaznim liYa-
\l:t ma ј u uvalama, cesto u ш
111 nostvu.
Sasvim mlacli li stovj ј stablj i ke
lt10gLa da se korjsce kao salata, za
о Ь е i vat:iva.
26. Р APRAC - ю f?yd-
1'11/Ji/Jer (paprica, papreni lisac, vo-
tkrla Ь vodena papri ka; sJ.
1 ()). Slican ј е Jj scu, samo ј е malo
•, i111jji od njega, а raste na slicnim
• т Cela Ь jma papren
н н Upocrebljava se kao zacin i
51. t6. - Paprac
- Р • Л • н • и
37
Т I)IVI.JE Г
sc Ы za salaru, corbe,
varjva i kao zamena za с а ј
29. VIJUSAC - Р о у о п н ш coll-
• н ш (papunac, petesak, cukun-
da). Ы se najcesce povjja р о
tlu. Raste р о livadama i poljima.
Rasprostranjen ј е skoro р о celoj
nasoj zemlji. Mlacli listovi se н
Ь za corbe ј var·jva. Seme
sadrzj proteine, skroba ј masnocc ј
Ы se za spremanjc kasa
ili se melj e н brasno za hlcb.
30. BRASNJENIK - Chello-
н и и porocljca
Chenopodiclcccle - pcpeljLtge ( cljv-
lj i spanac, cjganski spanac, д
jurko; sJ. 17). п zeJj asta
Ь koja naraste о с 30 do о cm,
sa uspravnom uglastom Ы
malo razgranatom, pokatakad cr-
venkastom. Ljsrovi su tamnoze]e-
п Ь о ј е kopl jasto-trouglasti, pri-
zemni jmaju duge peteljke, а о •
п ј ј su kao brasnom posuti. Mno-
gobrojni sitni neug ledni cverovj
belicastozelenkaste Ь о ј е slozenj su
pri vrhu Ь u klasastu cvast.
Cveta ocl maja do oktobra.
Rasprostranjen ј е skoro р о celoj
nasoj zemlji, od brdskih pt·eclela
р а sve do preko о о о m naclmorskc
visine, gde raste na clubrevitom
tlu, najvise na mestjma gcle se kre-
ce ј zadrzava stoka, oko stoca•·skih
letnjjh stanova ш toi'Ova, u
okolini planjnskih nasclja, staja,
oko piotova, pored ruteva ј Ш
п mestima, cesto u veli koj
kolicjnj. .
listovi i socni ovr§cj stab-
ljika upotrebljavaju se za spravlja-
п corbl, variva, pirea, za nac\eve
ј sl., sarni ilj, jos bolje, p01nesanj
sa и divljjm povrcem. Mogu
38
SJ. •7· Bral 11jc11ik - м н
и н
da se kor·iste od proleca do sre-
djne leta, а i kasnije, ali samo nak-
mlacli jzbojci ј socni listovj,
rnace Starj jj \jstovi postaju Ь ј
п Sasvim mlacli prolecnji
izbojcj pre razvijanja listova mogu
da se prirede kao spargla. Na mes-
cima na kojjma se brasnjenik javlja
и vecoj koliCinj, jedan covek moze
za jedan cas da п а Ь е с do 5 kg
Llpotrcbljjvih Ь delova. Mogll
se Ь bez ogranjcenja.
Ne postojj opasnost da se zameni
sa oekom sljcnom skodlj ivom bllj-
nom vr·stom, ali berac koji jos nije
clobar pozna,ralac ove Ь mo.Ze
cla ј е zameni sa п biljkama
- smrdljivom pepeljugotn (Che-
п ш ш ј st·colisnom р е
р е ј u gom С ш ђ ш
koje nisu otrovne, ali и nep-
r·ijaran mms, р о с е т и il1 ј е lako
• kad sc rastrljaju mecl u
prstima.
SJ jcno brasnjeniku upotreblja-
н se i sledece srodne vrste:
3 r. PEPELJUGA Chenopo-
н ш а Ь н ш (bela loboda, jLtrje,•ac,
и sl. 18). Jednogodi snja
/cljasta biljka. Stabljika ј о ј ј е us-
pt·ayna, do 1 m visoka, sa dugulja-
ю listovima р о ivici •·ec-
ko i nejednako zupcastim ј р о
povrsini п Cvetovi su
п н ј skuplj cni u sti -
1 ol i ke ј klasaste cvasti. Cveta jLma
1 jt1la.
\
1
eoma ј е п kao
с н о tl ccloj 11asoj zemlji . 'Ra5te
щ п clo Yisoko u п
poj::t5evima ш ploclnom zemljistu
ю minet·alr1im ю п а
npustenim п н oko naselja,
11:1 tlubri st ima i clrttgim щ
t1tm mestima, oko ogracla, и
р ш е а i sl .
\lladi ю i п ovr:ki srab-
lpkc н od п Ь п
/,1 п Ь \' at·i,·a, pirea
1 Kad su stal'i ji, п SLt.
t\:a mestima п а kojima sc pepeljuga
Ja\·lja и vecoj kolicini, je<.lan ё
111oze za jcclan cas cla sakllpi clo
1 kg clclova. MogtJ
tla se korisrc L>cz og•-anicenja. Se-
111C pepeljLIJJ;C sacl r.·'l. i п м ko]j-
l' i П svarlj i vil1 п )1 id •·ara,
н о с е ј п а п i ck i о с
н ј е Ш tt т g lac\j,
IJilo Ы za Ь
l11·asna za sp•·er11ar1je Ы с Ь а lJo
11 ekim poclacima, uport·eba Љ
koli cina brasna od п п ј ј е
и • jet· n10ZC da buc\e
skodljiva.
JESTIVO DI\'LJB BILJE
3 2. BASTENSKA PEPELJU-
GA - џ н ш р о Ј р е г ш н ш
Т .iscovi su ј о ј jajoliki, cluguljasti,
и izrazito п ј bez naro-
ё su mirisa, Ь ј е razgL"a-
nata, visoka 30 clo 50 crn. н ј а
Ь postaje с п е п а Cveca jllna i
ј н а
п ј е Ll ccloj nasoj
zemlji, о с п clo st·eclnje ю
kih bt·cla, а xasrc р о vlaznim rncst i-
ш kao k01:ov, п а recnim ostrvci-
rna ј sl., cesto ll velikoj п
Lisrovi se bez ikakvih п
п н н za с с н Ь е й
l'j У а i pjrea.
33· MALA TURICA - CIJe-
ш ш ш а е (mala pepcljuga).
Jednogodisnja zeljasta biljka viso-
...
,,
1 - ' "
'
Sl. t8. - Pepeljuga - ш """'"'
39
П DIVI. Jii BIL)I'.
ka do О cm, sa camoom Ь Mladi clclovi Ь а naroCito
kom ј Ь listo,rjma, sitni lisrovi, Ы sc bez jkak-
cYerovj sastavljaju stituljku cvast. vug ogranitenja kao salata, za
Cvcta jula ј avgusta. cor·be, ,,arjva i sl.
ю ј е skoro р о с е n LJUSPASTA LOBODA -
loj zemljj, а raste na sljC:njm mesti - / lll'iplfx nilms. п ze-
ma kao i prerhodne dve ' ' rste. ljasta blljka, sa н
Smatra se ' 'eoma л i rjm listovima, р о j,rjcj veCinom
njeni mladi listovi ј socni Г cluboko ы oclozdo sa sre-
Ь н Ь se а р Ј Ћ Ь ш ljt1s pama.
ljanjc ё variva i pirea. й ј е п и
cla sc korjste bcz п Sc- п й oasc zemlje
me male turjce щ ш о е da п Hrvatska) kao korov-
slu7i za jshrantt. п а Ь р о п vrtovj-
34· К LOBODA - й o ko й ј п а п ш
ю ш ш Ј cclnogud is- й
nja й Ь s::1 п Ь Cela mlacla bl ljka, а н а ю с о
ljikom visokum 30 clo 50 cm i listovi, upor rcbl java sc kao salaca,
ш rc,lc Ь Jis- za corbe, variva ј sl. U ш
to,rima. Sitni cvecovj slozeni str istocnim zemljama jecle se S\'eza
pr·i vr·hu u klasasttt cvast. sa kiselim mlekom.
H.asprostranjena ј е tt vecem delu 38. POLJSKA LOBODA -
nase zemlje, ё kao kor·ov, ф baslala. Rasprost ranjena
na sljcnjm mestima kao i prethod- ј е u veccm н nase zemlje, а
na vrsta. naroCito u nizjnama, oko reka, na
Mladi delovi Ь Ь recnim ostrvima i slicnim mesrima.
vaju se kao salata, za corbe, varjva, 39· RUZICASTA LOBODA
pirea i sl. - At,·iplex rosea (clivlja mala lo-
35 · CRVE NA PEPELJUGA boda). Takode ј е г г
- н ш mbmm (svraCije u vecem clelu nasc zemlje, ali na
jagocle). Manje ј е rasprostranjena suvljim mestima, kao korov.
о с prethodne vrsre, а raste na slic- 40. К DIVLJA О В О
п ј ш mestima, naroci to kraj ' 'ode. DA - / Jt,·iplex latarica. Raspros-
Miacli delovi Ь Ы о а п ј С З ј е nesto vi5c pret-
se kao salata, za с о г Ь е vari,ra ј п clvc vt·ste, а t·aste na zapus-
pirca. п mcstima, м п а zasla-
}6. LOBODA - A t,·iplex h01·- 11jenim п Т й ј р о recnim oba-
/en.ri.r (vclika loboda, Jobttda, н lama. Smarr·a sc za povrcc koje
deca loboda). н Ь ali pojacava apetit.
ј е veoma cest н ё а ј cla se п 41. К LOBODA -
podi vljala daleko od mesta na А lriplex pot·lulacoideJ, porodjca
koji ma ј е Ь gajena, tako da ш о Che11opodiaceae - lo bode. Jedno-
ze na mnogo mesta da se na<le kao godisnja Ь visoka do 30 cm,
c\jv]ja. sa crvenkastom, dosta razgrana-
rom Ь obrnuto jajolikom,
IJtrspasto-beljcastim, brasnjavim li -
ю koji su р о ivjci ccli, sa
• • neuglednim cverovima. Cve-
l .t s proleca.
Rasre u г predclima,
н uskom pojasu uz more, п а rlu
l.oje sadr:li dosta soli. MJadj socni
pmletnji izdancj ј listovi od k1·aj a
н do pocet ka ј п а п
н se za р • а Ј ј а п ј с с о г Ь
\':tt·iva, pi rea ј sl. Mogu da sc ko-
' iste bez ogranicenja i ne postoji
opasnost cla se :-:amene sa п
sli caom skoclljivom Ь
42. DIVLJA К Т
V А - Belc1 ш por:oclica
r щ - lobodc (gltrha
l) litva, lucla Ь Jeclnogoclisnja
/l' ijasta Ь cesto skoro polegla
р о t lu, sa prizemnim listovima ja-
Ы i na dugim
pcteljkama, а gornjjm listovima
; asiljenim ј u Ы romba. Cve-
ю su sjtni, neugleclni i mnogo-
н Cveta od juna do septembra.
Raste н primorskjm predelima
rta peskovjcom tlu duz о Ь а е Mla-
1\j lisrovj se Ь za sprav-
п corbl, variva i pirea. Koren,
koji й ј secera i skt·oba, upo-
( г с Ь Ј ј а У а se rakoc.le а н п ku-
' ' :111 jJi pecen. Svj dclovi mogu
t la sc Ь bcz џ п
tlj a. Ne postoji opasnosc da se
;rameni sa п Т п
Ь
43· OMAGA - Salicornitt he,·-
м - poroclica щ
lobode (omakalj , solnj aca, cak-
lj<.:oaca ; sl. •9)· J ednogoclisnj a ili
tlvogodjsnj a mesnata Ь koja
11araste clo 30 cm t1 visi ntr, sa
t' lankovjcom Ь mesnatim,
)ESTIVO DIVLJ E Bll. )E
'
.
1
Sl. 19. - Omaga - ht rbliUtl
debelim, katkada prj osnovi drve-
nascim gran6cama.
Raste u primorskim predelima,
neposredno uz morsku obalu, na
poplavnom muljevjcO{n zemlj istu,
SYuda gde dopire morska voda.
Od ranog proleca do pocetka juna
upotrebljaYaju se socnc Ь za
salatu, spravljanje corbl, variva i
sl. Sad rzj л nesto л
so\j, saharoze ј drugill sastojaka.
Moze da se Ь bez ogra-
niccnja ј ne postoji п da sc
zameni nekom п skoclljjvom
Ь
44· CRVENA OMAGA - Sa-
licomia j ruticosa, poroclica п
podictceae - lobode (crven.i o ma-
kalj, crvena solnjaca, crvena cak-
Jenj aca). Slicna ј е prethoclnoj vrsrj,
samo Stt ј о ј g rancjce neStO gusce ј
vise odrvenele, te jma ob!jk njskog
41
П [) JVt.J E BII, J!i
н ю ј е cr,' enkastc
Ь о ј е Korisci se na isci naCin kao ј
pretbodna vrsta.
4) · JURCICA - н ш а г
ш а porodica п -
lobode (sl. zo). Jednogodjsnja С
ј ш а Ь zeleno-zuckaste stai)-
Jjjke, razgranate pri zemlj i. Lisro,, i
su vlaknasti ј m]jcavi.
Ras prostranjena ј е u ф ш
slanim ј vlaznim me:;tima, н а g li-
nastoj, pesko\rj toj ј ј н л
podlozj.
Mlacli proletnji lisrovj Ј Ш Ј р Ј sc
koristiti kao varivo. щ clelujll
kao st·eclstYo za Ciscenje.
Sl. zo. -
':"""" ш !!Jal'ili ,JJtl
46. SOLNJ A(:A - Scllsolt! k(J/i ,
porocli ca ю ю - Ь
о п ј а с а г н caklinjca, sla-
njca, soljanka; sl. 21 ). Jeclnogocbl-
nja zeljasca blljka п н
п Ь о ј е pri zemlji raz-
g ranata. ListoYi su mesnaci i bez
Sl. 1 1. . ш п kuli
clrs kc (sedc na Ь vrhovi
su im s jJjascj ј ј boc!Jjjkavj .
щ п ј е н primorju,
na slanjm pescanjm, sljonkovitim
ili laporasci m п uz more.
Mladj p ro letnji ogranci koriste
se kao varjvo, kojc ne t reba soliri,
jcr ј е Ь sama slana. lz t ih raz-
loga Ы se ј kao zacinski
clodatak drug im ''ar j,rjma u nedo-
statkll soJj.
47· К - Ste/larin
ш porodjca т • -
karanfila ilj klj nCiea (mjsevina, mis-
je uho, crcvac, с е У с а sl. н
п zelj asta prizemna
Ь sa п ё nj sko р о
zemljj opustenom Ь veo-
ma SC З ј siri р о п
7.emlji sra. Do nji [jstiCi su jajoliki i
sa peteljkama, а о г ј ј uii i bez
pctc lj kc. Cvcra od proleca do je-
scnj mali m, Ь zvezdastim cve-
to v i т а
Veoma ю Ь р о
celoj nasoj zcmlji , ocl nizina р а do
vjsokj11 planjna, rastc Ll reclim sYet
liji m sLrmama, o ko meda, u Ы
nasclj a, na zapustcnim mesrima,
k•·aj potoka, р о zapustcnjm vjno-
ј nj jvama, ё kao о Ь
а п korov, р о obalama potoka,
щ а i drugjh voda, LJvek п а svc-
;rcm i do brom 7.emljjscu.
Cela socna Ь Ь е ko rena, а
ё listovi, С Ј а ј е ю
1 blagop; ш ј upot rcblj ava sc kao
, nJata, za spi·avljaoje corbl, vat:jva
i pirea. 1'\ajv i:k moze da sc ko J·istj
щ marta clo okrobra, а ј i п а п о
11 LJ:ie, р а ё е ю i а VJ"CJ11C blazjl1
;.-.ima. Na !11C$t jma gclc se javlja u
vccoj kolieini, jeclao covck а jctlan
t as Ш О С с Ј а SkL!pi С О 3 kp; L1 p0·
1 с Ы ј Љ Ь ћ clelova.
Slicno se ttpot •:ebljavajL• i sle-
tkce vrste:
48. MOKRICA - Stellnrir1 ш
lim ili щ ш ш (vLICja
1·cva, kurjacka creva). Dosta ј
1·asprosrranjena u nas i raste р о
\ laznim mestjma i u kraj vocla.
Bjljka ј е veea i jzdasni ja od mjsja-
п
49· К К
Slellaria Г Ш (sl. 2.3). Rastc
р о ,,Jaznjm i svezim mescjma u
11J"dskim ј planinskit11 sumama u
J ESTI VO DIVt.jE Щ Ј
SJ. 23 . - Sumska miSjakil\ja
- S lt /laria Г
celoj nasoj zem\jj. Znatno ј е veca ј
krupnjja od Ь mjsjakjnje. Mo-
gu se н za jelo samo
sasvjm mladi delovj ј ю u
manjoj koJjCini ј u mesavjni sa
clrugim ш povrcem, jer su
Ь ј brzo OC\' fSnu.
50. PUCAVAC - Silt lll' l'lli-
- · ..... г porodica Cm)·opl;)'llnceae -
SJ. 22. - Щ - \"tt llllfi• '""'"'
karanfili ili klinbli (pucaYica, pu-
п skripac, skl·ipalac ;
sl. ч
п Ь visoka do
Go cm, sa cankom ш pri
ћ razgranatom, sa а щ р ю п
p lavicasto;,:elenim koplj asrjm ili
kop\jasto-jajastim siJjatim \i:;to\:j.
ma. ћ vrhu Ь u rastresitoj
cvast j, nalaze se beli c\'etovi sa
5jrokom mehtlrastom casicom pll -
nom vazduha. Cveta od aprila do
jLJ ia.
4 3
Т Ц IHLJE
Sl . 24. - Pucavac - Jiltlif ''"lf.m·iJ
щ л biljka,
koja se cesto srece u brclskim i
planinskirn predel ima u celoj nasoj
zemlji, gde rasce р о л ob-
roncima, jvicama suma ј su-
maraka, livadama ukraj puteva i
staza i sl. Mladi proletnji izbojci,
socru vrhovi Ь ј mlado
lisce mogu da se Ы za
spravljanje salata, Ь variva ј
sl., i to bez ogranicenja. Ne pos-
toji opasnost da se ova Ь za-
meru sa nekom sliCnom skodljivom
biljkom.
5 1. LOKV ANJ - Nymphaea
а Ь а porodica l'{p11phaeaceae- lok-
п (lopoc, beli п Ь
cvit, lepen, Ь е е с п а trava, jeze1·ska
lilija; sl. 2 5 ). Visegocblnja п
biljka, ciji se koren razvi ja u mu-
lju na п stajacih voda, а kroz
vodtl se sve do povrsine prtl zajL•
duge socne lisne drske i cvetna
Ы Ljscovi su veliki, srca-
sto-bubrezastog oblika, odozgo
sjajru i plivaju na povrsiru Yodc.
Cvetovj su krupni, veoma lepj,
44
bcli i cakocle pljvaju na poYrsini
vode. Cvcta tl junu. .
Rasprostranjen ј е u celoj na5oj
zemljj, и nizim predelima,
gde naseljava skoro sve stajace
vodc, bare, lokYe u mocvarama,
pliea toplija jezera, priobalske de-
loYe reCica sa veoma sp01·im tokom
vode ј sli cna mesca. Cesto е nalazi
L1 v1·lo veljkoj koliCini п а jednom
mestLJ, pokrivajuCi liscem vodenu
щ i п а п hektara.
Koren ј poclanak, koj i ј е veoma
vcliki, sad1:zi vrlo vclike kolicioe
skr<>l1a, taojna i ш mate-
ei ja. Moze da se Ь za ћ
ш р е с е iU osuseo р а samle-
vcn u brasno, kao sirovina za hleb,
kase, а ш е poslastice i sl. Na mes-
tima na kojima sc lokvanj javlja
u vecoj Њ i na pogodnom
scanistu (plitka vocla Ш mesca sa
kojih se Yoda u н mescima
ili s jeseru povukla), jedan covek
za jedan cas da iskopa do
20 kg podanka. Seme lokvanja, kad
se proprzi, moie da sluzi kao za-
mena za kafu.
Sl. 25. - Deli l okvnnj
5 2 . ZUTI LOKV ANJ - ш
р и Ј l111et1m, porodica • и
t t•ae - lokvanji (iuti lepuh, zuti
lopoc, lekuta; sl. 26). Biljka s\ jcna
IJclom lokvanju, ali sa nesto sitnj-
ljm ј uglastim listovima, koji tako-
tle plivaju р о povrsiru vode. c,ret
ј е zute Ь о ј е manji ј е od cvcta
\)elog lokvanja i pliva л а povrsinj
\l()de. Cveta u junu.
H.asprostranjen ј е р о celoj п а о ј
ш i г а п stanistima
kao i bcli lokva11j, ali а о Ы с о
ima manje nego ove vrsr.c.
К о е п i poclanak sacll'ze closta
skroba, zar.im dek1itrozc, saha•·ozc
Sl. 26. - Zuti lokv:onl
i drugih mate1'ija. U sirovom л
sc п 'Posto se
pokisele u vodi, п
l l kus; kLJvani Ш peceru mogu cla
е opotrebe za jelo. Suseni ј sam-
lcveni u Ь а п о daju о Ь н siro-
п za hlcb, kase, razne poslas-
1 ice i sl. Prinos ј е о е с о manji nego
pt·i vaclenju belog lokvanja. Pro-
przeno seme takode moze da se
Ы kao zamena za kafu.
Т DIVLJE IJILJI:;
5 3· LUCAC - Alfim·ia o!fici-
na/is, porodica Cmciferae - krsta-
sice lucina, cesnjaca; sl.
27).
Dvogodisnja zeljasra Ь vt-
soka do о cm. Donji listovj su ј о ј
bubrezastog. а gornji srcastog ob-
lika, р о ivici su zupcasti. Pri vrhu
Ь п se sitru beli cvetovi
skupljeru u rastresitu cvast. Cveta
ocl maja clo ј н л а Cela Ь ш
л а beli luk (cesnjak).
Javlja se u celoj nasoj zemlji,
closta cesto u liscarskim, а recle Lt
mesovitirn liscarsko-cetinarskim
sumama, od nizjh brda sve do oko
1 200 m ш Yisine, katkada
i na krsevitim mestima obraslim
45
Т DIVLJf. 1\ILJE
ш na nesro ш mcs-
ri ma, ispod Ь u zivicama, р о
ivicalua sumskih puteva, л а zapus-
п mestima, cesro u vecoj ko-
п
Л Ј lacli п v rsci Ь i
listovi, koji jmaju ш ј ukus be-
luka, mogu se korj stiti od apJ·i -
la do juna, а naknadn.i socnijj jz-
ю i do jeseni, za п cm-
bl, varjva, pirea od п po\•r·-
ca, kao dodatak salatama, za zaCio,
а sitno iseckani kao zamena а bcli
н М о н da se Ы bt:z
п ј neskodljjyj Sll. Ne
postojj opasnost da se ova Ь
zameni sa nekom п skoLl lj i-
vom Ь Na mestima mt koj i
ma se н с а с javlja ll vccoj koli cillj,
ј с а п covek mozc za jeclan с а lla
sakupi do 3 kg Ь cle-
lova Ь е ш е moze cla se
Ь kao zaCin i zamena za
slaCicu.
MORGRUSA - Cokilr ш
ш porodica ш - krs-
rasice (morgrusa, morska gorusi -
ca; sl. z8). п zeljasra
Ь koja naraste u visi nu do
30 cm, sa cesto poleglom Ь
i ш п л ogran-
cima ј dosta ,,eJjkim lisro\rima, dvo-
struko п debeljm, mesna-
rjm i п beli jJi S\'Ctlo-
Ь ю sJozen.i su u cvasr.
п а vt·hu Ь ili njenill og r:a-
naka.
Raste u prjmorskim kt·ajevima,
uz samu н о Ь а н л а vcoma
slanom н do koga dopiru morski
talasj.
Mlacli nadzemni delovi Ь ј
socn.i !istovi jmaju specjfiCan ukus
п а slaCicu: mogu da se upotrebe
Sl. >8. CaJult н
kao zacin, zatjm kao salara, za
corbc, varjva ј sl. Ima podataka da
ј е u vreme gladj korcn morgruse
ш • u brasno ј Ы
а hleb.
5 5. SULAC О а ш Ь е tatario,
porodjca ш ю - krstasice
(clivlji н morsko zelje; sl.
z9). Vjsegodjsnja Ь visoka
50 clo 90 cm, sa razgt"anatom stab-
ljiko m. Listo,•i н ј о ј veli ki, odeb-
lj alj ј pct-asto jzdcljenj, s clonje
s1:rane sa bcli m CYt:stim dlaCicama.
Pr·i vt·I1LI Ь SLI st itasto-groz-
dasti ю Korcn ј е veJjkj, jak ј
mesnat .
Rasp1·ostranj cn ј е н prjobalnom
pojasu prjmo1·ja.
Koren se moze korjstiti presan
kao salata ili kuvan. Mlacli jzdanci
1 proletnjj listovi mogu se kor·is-
llli za spra\•ljanje Ь ј varjva.
56. CRNI SLEZ - Molnt sil-
' t•rft·is, porodjca м sle-
t ovj (gusCija tra\•a, djvljj slczetiO\•C,
Ь sumski slcz; sl. о
п п t·ede п
t el jasta Ь vjsoka od 30 с
а do 1 m, sa veoma п
Ь cc5to skom polcglo1u
р о zemljj. Li stovj su п п
l)() je ј slabo maJja,•i а п н
11:1 jednake 1·cznjcvc.
Cveta о с maja clo jt1 la п
k pi111 t·uzicast jm cvecovima г
п Ь zjJj cama.
п ј е р о celoj
:.-cmlji, od ojzina clo o ko 1 zoo m
11admo rske vjsinc, а 1·asrc р о Ћ
11itn ш obrasl jm rravom п
mcito niskom tt"avo m, na
п ј retko obrasljm mescjma, н
н og rada, zjyjca, р о mcdama,
kameni t jm nasurjm mcst ima, ccsto
oko j)i u Ь naselja, karkada i
Sl. 29. Tators ki i "l"c
( . '"''"'''
JESTIVO DI\' LJE Bll. ll·
Sl. 30. Crni slcz - Ј а Ј п
kao korov р о zapustenim njjvama,
н ј \'Ocnjacjma.
Mladi listovi, л i
Ь vrlo su prjjatnog ukusa i
od davnina se u mnogim zemljama
Ь sasvim mladi za me-
sane salate, а ј kasnije za • п
с о Ы vari\ra za nadeYe i sl. Mogu
da se koriste bez п od
ranog proleca do sredine leta, а
takode mogu da se н Ы
i л jesenji izbojci. Nema
opasnosti da se ova bllj ka п
sa nekom ш skodlji,•om Ь
kom. Na mesrjma gde se cesce
javlja, ј с а п covek mozc za jeclan
cas da н oko r, 5 kg t!potreb-
ljivih Jj srova. Seme sadrzi ulj a, а
П mJade pJodOVC CCStO Ll
svezem н rado jeclu deca.
н se Ь ј sle-
dece vt"ste koje su veoma srodnc
slezu :
47
Т DIVLJE BILJE
Sl. 31. - Sitni slez - Jifnll·o lfrJ:Itflo
57· SITNI SLEZ - Malflfl
neglecta (modrj slez, slcz-po-
zemljuh, koturac, solzeno zeljc;
sl. 3 1 ). Veoma cesro se nalazj u
celoj nasoj zemlji na slicnim mesti -
ma kao i л vrsta, а naro-
Cito ј е veoma cest kao korov oko
mesta. М а ј а ј е Ь
о с crnog sleza, а Jjsrovi SLJ ok-
ruglascjji, bez reznjeva i na clt•goj
drsci.
Mladi listovj sadrze znatno vik
vitamjna С i karotjna nego prct-
п vrsta i llpotreblja vajll se za
щ а cela socna Ь i za sprav-
ljanje Ь variva ј pi •:ea.
58. BELA SLEZOVAC::A
Malva pusil!a, koja ima р о vise
bledoruzicastih cvetova :.:ajedno na
dugoj drscj, а raste skoro u celoj
nasoj zemlji (sem Yisih planinskih
prcdela Slovcnije). I ljsrovi ј plo-
dovi sadrk vitamina С Listovi se
najccsce Ы kao salata,
ali ј kao kt•vani. Plodovi takode
mogu da se koriste za jelo.
59· К SLEZOVAC::A -
Malva alcea. Raste najccie u brcl-
sko-planinskjm predeJjma zapadne
polovinc nase zemlje (Siovenija,
Hrvatska, Bosna ј Hercegovina).
Cistovj ј mlacli i:tdancj se L!potreb-
ljavajLI а salatt•, corbc, variva ј
р ј • е а а mladj ploclovj mogtJ cla se
jccltJ ј svc:ti.
о Р Т О М SLEZ - A ltl;aea
о и а (tJ:ancJayjJj e, t"Umen cvet, treu-
da, g•·udicnjk). Raste п а ј с е с е LJ
primOJ·skim krajevima i toplijim
delovima Makedonije, ali ј е gaje-
11jem prosireno na skoro celu п
zcmlju. Cesto podivlja ј moze se
nacj ј van vrtO\'a. Vrlo lepa, de-
koratjvna, vjsoka Ь sa krup-
njm r-uzjcasrjm, zutim, Ь
ј ј ј tamnocrvenjm cvetoYjma. Jjs-
tovj se • Ы za gotovlje-
nje corbj, varjva, pirea, za zavijanje
sarmc ј sl.
т Т SLEZ
f-avalbem ш (stola, laksj
slcz). Raste u skoro celoj nasoj
zcmJjj, scm Ll planjnskim precleli-
ma Slovenjjc, а nalazi se р о Jjvada-
ma, jvicama п tlktaj meda
i zjvica. Mladi Jjstovj, izdanci ј
soC!1iji vriki Ь ocl proleca
clo pocctka leta ј oni о с п а п а с п Љ
izbojaka tt ј е е п Ь џ se
za С О Ь е Yat·jva, pirea, nadeve ј sJ.
6.z. ZEC::JA SOCA - Oxalis
poroclica Oxalirlaceae -
ki selice (zecji kiselj ak, cecelj, zecji
kupus, zecja п zajcja de-
teJjjca; sl. 3 z). Visegodjsnja nezna .
zeljasra Ь koja veoma liCi na
<leteljnu. Visoka ј е 5 do 1 5 с ш
Cvero,ri su na clugackim pcteJjka-
•na, beli sa н Ь zi-
licama, retko StJ ljubicastj. Cveta
aprjJa ј maja.
Rasprostranjena ј е Ll ccloj nasoj
zcmljj, od Њ brcla do oko .zooo m
п vis jnc. Raste tl sttmama,
п а svezjm, zascnjenim mcstima,
п а dobrom SLimskom llLiffiUSLI, ccs-
10 na trulim panj evima, klaclama ј
slicnim т
Mladj listovi i petcJjkc jmajt•
veoma п nakiseo, osvezava-
н Ь se ne-
п za ј с Ј о sirovi, za spre-
manje Sa)atC, COtbl, У Э а ј S) .
м ogu se kuvatj i kao с а ј
Zbog Yel ike koljcj 11e п
kjseline koju sadr:l.e, е trcba ih
jcsti u velikjm koliCinama, jcr rada
mogu da budu skodljivj.
Sl. 32. - soco - Oxalil ottloullo
Т OIVLJE BILJE
Sl. 33· - Netik - ш ш uo/i tnugrrt
63. ZUTA ZEC::JA SOCA -
Oxalis comiculata. Veoma ј е s)jcna
prethodnoj vrsti, samo su ј о ј listo,, j
tamnjje zelene Ь о ј е i sa Ь
preliYOffi, а Cvetovi zJat nO ZutC
Ь о ј е Rasprostranjena ј е ј raste
veCinom kao koro'' р о poljima i
vrtovjma nizih predela. U porrcb-
ljava se kao i prethoclna Yrsta.
64. К - !tllpatiens no/i
lcmgere, poroclica Balsaminaceae -
netici (netak, neclirak, kurjaca; sl.
33). Jcclnogodjsnja, socna zeljasta
Ы sa socnom stabljikom koja
moze da naL"aste clo б о cm р а i do
jednog metra. Listovj џ ј о ј naiz-
111Cnicnj, duguljasto-jajoJjki, р о jvi-
ci zupcasti. U donjem delu stab- ·
ljika ј е zadebljala l1 о Ь Ј ј п C\ro-
rova, а u gornjem delu ј е dosta
razgranata. Cveroyj su zuti ј dosta
krupni. Cveta od jula do avgusta.
49
Т DI\'LJE В Ч П
Raste р о ш humusom bo-
garim, zasencenim н u brcl-
skjm ј planinskim predeJjma veceg
dela nak ш ё u sever-
п krajevima. Cesto se javlja н
vclikom mnostvu.
Mogu da se Ь ё
Ы i listovi н п и pm-
lece dok ј е Ы jos sasvim mlada;
od п se spravljaju ё о Ь е vari va ј
pirej.
. 65. CUVARKUCA - ш ю
viiii/111 н ш porodjca ш
t·eae - ja•·iei (zecji н 7.ed njak,
va7.claziv; sl. 34). п Ь
ka sa п debeJ jm, п
ј п listovima poredanjm ll
н н pri zemlji, iz koje
izblja takocle mesnata stabl jika у ј
soka do 30 с щ na Cijem se vrhLI
г а ј ј а п п cvet.
Cveta jula ј avgusta.
Raste р о vjsjm brdjma ј planjna-
ma; na jstaknutim, svetljm ы
cima. Debeli о ё п (jscovj upotreb-
ljavaju se kao salata ј а spravljanje
variva. SJjcno se Ь ј
s(edeee \' fStC cuvarkuca:
66. PLAVA CUVARKUCA -
ш н ш Ш koja se javlj a
п а ё stanjstima.
67. MALA CUV ARKUCA
ш Ш schlechoni, koj:r raste na
п stanj srj ma.
68 BELI JARIC - Ј е н ш о
Ь н ш porodjca С г о ш а с е о е - ja-
··jei Ь с ј zednjak, П su)jevak).
ј ш а о с п а dugogodjsnja Ь
visoka do 10 с т p1·i zemJjj razgra-
п sa ш ј п ј ш us-
kim, ' 'a ljkast jm i veon1a п
1 jstov i ma kojj н Ь н
sa svj(, щ а а Pt·i г st.abljjke
J:a7.vi jaj u sc Ь ј ј Ь Ь
cvctovi. Cvcta о с juna clu Ь
Ј а Ј ј а se closr:a с с ю р о kamenj-
tim mestjma Ь i planinskih
pt·eclcla u ccloj п а о ј zemlji, cesto
tl vccoj п Ы
se ё ю Ь sa listo-
yjma а salate, spravljanje с о Ы ј
va•·jva. yfoze da se Ы bez
п ј ne pt·cti opasnost da
sc 'l.amcni sa nckom sblnom skod-
ljj\r()m vrstom.
69. 2UTI JARIC - ш
а С Ј е (zuti :Zednjak). Razlikujc se od
bclog п р о tome sto
jtna zute cvctove ј п ј е sitnija
Ы Javlja se na ё ш
ma, cesto u ё Р о
u kusu ј е malo ј щ а ј pri н
Ы ljutjnu ј dobar ј е а gotov-
п jela od п cljvJjeg р о
' ' rca. Kar·kacla sc Ь i za
sp1:avlj anje mcsanih salata .
..__,.._ 70. SURUCICA - Nlipe11clula
ф porodjca Ro.raceae -
t•uza ( koncara, g ripclj, zcludovo
zelj e, svj11ju•·ak; sl. 35). Visegodjs-
nj a zeljasta Ы koja nat-aste Ll
п clo 30 с т sa dtt gttljast im
listovima, clvost ruko l'eckasto iz-
clcljenim, tako da se sastoj e od
prcko zo parj Jjscjca. Na zilama
/
lttljkc nalaze se okruglj Ь
О П ю ј Cvet ovj su beli ј ј Ы
• н п ј п u grozdasru
• щ prj н cvctne Ь
, od apri la do jula.
Vcoma ј е п Ы
н celoj zcmJji , od
п i pobrda р о dosta ю u
р Ј ш ј п е
Kaste р о st• vjm Jivadama ј pas-
tlptcima, р о ivicama t•etki11 suma-
l:lka, ukraj staza i PL•teva; cesto sc
а 11 ckoj livacu nalazi u ' 'coma ve-
likom broju.
1\'\lacli prolctnji Ј ю 1110gt1 da
.,,. щ ю Ы kao salata, а
н knsnije jos samo kao k1.1vano
Ј о н с с Imajtt speejfiean ukus, te
Ј :nro Ь о ј е da se mesaju sa џ
, J.,·Jjjll1 povrcem. Gomolji ј т а ј
JESTIVO DI\'LJE BILJE
п н i podsecaju
na gorke bademe. blogu da se
Ы za jelo п ј na
п pripremljeni, а i u
п sa drugim krtolastim Ь
Ljkama za spl'avljanje kasa, hlcba ј
sl. Nc posroji opasnost od zamenc
sa nekom п 5kodljjvotn Ы ј
1- 0 111.
71. MEDUNIKA - п
ш н ш т а (mocval'lla н н с ј с а
I>Ltd jteljjca, osinka; sl. 36).
Srodna ј е ю п vrsti, ali
с mnogo visa ocl п ј е naraste
t' t· cko г t1 vis jnu, [jst.o\
1
i џ
:, t'Ltpniji i sa п JjstiCitna;
о е п netna о ш о Ј ј а cvecovj SLI
kt· trpnijj i takotle п Ll џ
clasto- merli castu cYast р г vrh u
п S(abljike, Ь о ј е su zuckasto-
-bele ј closta jakog ш rnir·i$a.
Н na mocvarnim mestima,
oko bara, pocoka ј jarkova, cesto
н veoma Yelikoj koljcjni na ј е с
Sl. 36. - Medunika - л и Г
JF.ST!VO DIVLJE B!LJE
nom mcstu. Javlja se u skoro celoj
nasoj zemlji, od nizina i Ь
р а dosta visoko u planinske pre-
dele.
)..fladi ю и da se и р о
е Ь ј а • а ј и kao povrce, ali ih ј е
zbog dosta jakog ё
mirisa bolje и Ы и mc-
sa,rjnj sa и divljim po,rrccm.
Predstavlja dobru п za ki -
selj enje. Na mestima gde' ј е ј ш а Ll
vccoj koli6ni jedan covek moze
za ј е с а п cas с а п а bere do 3 k g
t1 potreb)jjvih listova. Ne postoji
opasnost cla se ш sa nekom
sJicnom skodljivom Ь п vrs-
tom.
72.. KUPINA - Ь щ ji·uti-
ю porodica о ш е щ - ruze
( ostruga, п kupinjaca; sl.
3 7). Visegodjsnji Њ п visok do
2. m, Yeoma razgranat, sa dL1gim
po,•ijenim bodljastim Ь sa
krupnim perastim listoYima koji se
sastoje od р о 3 do ј zupcastih
jajolikih listiea na bodljika voj pe-
reljci . Cvecovj su beli jJi crveokas-
sto-beli, grupisani и ю cva-
stima na vrho,rima ogranaka i cve-
и и и celog leta. Pl od ј е u
obliku dosta и bobice, koja
Sl. 37· - Kupina - и Ь и frJtti<Otlfl
ј е kad sazri, crne Ь о ј е З
veoma slatka р о ukLtStl.
Н р о ivicama SLtma, Ll sverlim
и Llkraj livada, sraza, pLt-
teva, р о skoro celoj nasoj zemlji,
od nizih preclcla do srednjeg pla-
п п pojasa, ccsto l1 ш
Ш П
Od listova kupine mozc cla se
spravJja ukL1San п с а ј koji
р о aromi poclseca ш pravi (1·uski).
PlocloYi и ю voce,
koj e ю cla se jede п i prj-
п 11 3 l.'::t?: JjCjte п (Sl1VO,
kao kompot, pckmez, marmclacla,
sit'Up, zclc ј sl.). К и р ј п с С Jice
ni na jcdan Od Ott:OV11ih ili skod-
Jji vjh divljih ploclova.
О Ы с о ј kLJpini slicne Sl1 i sle-
clece
73- SUMSKA KUPINA - Ru-
щ ш V coma ј е ccsca i rasre и
YCCinj nasjh SUma, narocitO l! kon-
tinentaJnom delu zemlje. и
и ш о с Ь kupjoe, sa
sitnijjm bodljama, belim cvecovi-
ma ј sjrnijjm crnjm slarkim
plodovima.
74· NIZINSKA KUPINA -
Ь ш с о и ш Raste l1gla,rnom р о
vlaznim mestjma, oko rcka, po-
toka, mocvara ј sl. ь и
niskj, sa trodelnim listo-
vitna, koj i su s donje strane svetJlje
Ь о ј е belim cvcrovima ј sa plavj-
cascim, fir1jm pepeljkom posurim
plodovjma slatko-kisclkastog l1ku-
sa.
n. PRIMORSKAKUPINA -
Ь ш ш ш Raste р о suvim ј
kamenjtim mcstjma uglavnom u
р ј morskom podrl1Cjl1; cvetovi su
t·uzicasti, а plodoYi с ш slatki i
veoma ukLJSni.
16. MALINA - н Ь ш ш
11\:tljLtga, sunica, crlena kupina).
1 >1 п Ь yjsok do 1, 5 m,
.1 neparno jzdeljenjm listovima,
Ј ••11 и s donjc strane belicasti,
J ... Jim cvetoYima i п plodo-
' 1111:1, Yeoma ukusnim, nakjselo-
kim i aromatiCt1im.
Od svjh vrsta kupjna ј ma]jna
• • Ј ю Ь и se li scovj za sprav-
IJ.I 11jt: vitaminskih cajeva, а plodovj
11 ' и п voce ј sjro-
Н za ш kompota, clze-
• н • sirupa ј slatkisa.
17- SUMSKA JAGODA - Pra-
'''"'i'' t!esm, porodica Ro.roceoe, rL1ze
(J:II',odnjaca, marnica, џ
Ј 38). Njska zcljasta Ь sa
11 .tj r1 im podankom jz koga svake
Ь џ troclelni р о ivici
11 pcasri listovi i vrczc koje puzl1
ј - Sumskn jagoda - д >t!lo
JESTIVO DIVLJE BILJ E
р о zemlj i ; cvecovi и beli ј и
sani su р о nekoliko и gornjem
и cvetne Ь cveta od
aprila do pocetka ј и а Plodovi
su mali, veliCine sitnih \esnj ka,
Ј ј с п ј bobama; sazrevaj Lt od sredine
maja do sredine и crveni
su, nakiselo-slatki ј п
Raste р о svetlijjm ј otvorcni-
jim ш п а а sumarcit11a, sumskim
п ј pozarist itua, od ni-
п i pobrda do oko 1 500 m
п ш visine ti п
cesto ll ve]jkom ш и
Ocl Jistova jagocle spravlja se
veoma ukusan ј aromatican Yita-
minski с а ј а pJodovi se LlpOtreb-
\javaj u kao и ш voce, presni,
SLISCni (i za с а ј pripremljeni ю
kompor, slatko, dzem, и i sJ.
Na mestima gde se jagode jav-
ljajtl ll vecem mnostvu, jedan covek
moze za jedan cas da nabere oko
1 kg plodova. Ne postoji opasoost
da se zameni sa nekom slicnorn
skodljivom biljnom vrstom.
78. GUSJA TRA VA - Po-
tentilla а ш е г п а porodjca Rosouoe
- rl1Ze (bezanjca, bezanka, и
sl. 39). л zeljasta Ь
sa tankom Ы ш koja najces-
ce р и ј ј и perasto
п ш dt1gackim
zo cm, sastavljenim od р о 7 do 1 1
џ cluboko Ь lis-
tjca, koji и sa о н ј е strane srebr-
п Cvetovi Sll ј а п о
џ dosta ш а и se о с
maja clo kraja avgusta. Biljka ima
trajan podanak, cesto u Ь
gomolja ј dosta mesnat.
Javlja se u veljkom н nase
zemlje, narocito и severnijim pre-
delima, dok ј е и и и
Т DI\'LJE BILJE
Sl. 39· - Gusja й
- ь a11teriua
п е т а :\laj,rjse rasre u П ј
pobrdu, а rede u planinsk jm prc-
del ima, gde se п п а donji
planinski pojas. Rasre п а vlaznjm,
с е ю ј moc,•arnjm mcsrima, р о
vlaznim ј svezjm livadama oko
reCica, poroka, bara ј sJjcnih :.nesra,
н na otvorenim povrsinama i
cesto u veJ jkom mnostvu.
79· К - ш vul-
Г porodica м - ruze
(v•·kura, gospin plast; sl. 40).
Viscgodisnja zeljasta Ь koja
narasrc do 1 5 cm н visint1, sa lis-
ю koji н cllanoliko jzdeljenj,
oclozgo goli, а s с о п ј с п а
г о ё ј о oko zila, sa prjlcgljm dlaCi-
cama; ю џ sirn j џ
skuplj er1 j tl A'01'!1 jem
srabl ј ј kc t• Ћ mecJicasto
cvast. Cvcra ocl maja clo ј н п а
Ras1:c р о mtvoim п
Jjvadama i ' mcstima tl п
vcccm tlck1 tlaSC zemJj e, Ll g)avnom
U п с Ј е Ј О У П а CCSIO U
VCC(:I11 111110StYL1.
М Ј а с Ј ј Jistovi mogu cla se L1po-
т za п yjramin-
е а ј а а j:;ro tako ј za с о Ь е
\•ariva ј pjr·ea, sami il i cesce l1 me-
savill j sa clrugim zeljascim ,,r·stima.
Na П se javlja ll vecoj
koJiCini, jcdan COVCk Ш О е Za jedan
gusje trave mogtJ с Ј а se
Ы za spravljanj e t•kus-
nog viraminskog с а ј а i kao povrcc
za gotovljenje с Ь pirea, ј slicnil1
ј е Ј а sami ili u mesavini sa п • •
cJivljim povrcem. ю •
с Ј а sc ku а ј н pcku i dodaju sjrovj-
nama za :>pravljanje kasa, l1leba ј sl.
Na mestima na kojima se gt•sja t1-a-
va javlja u veJjkim п
ј е с а п covek moze za ј е а п cas cla
nabere do 3 kg listO\'a ј ј da nakopa
do 1,5 kg gomolja. е poscojj
opasnost da se zamcni sa nekom
sJjcnom skodJjjvom Ь
51. 40, Virak ш
• tla sakupi do •,5 li sto,·a. е
р щ ю ј opasno:;t cla se п sa
111 J..om skoclljiYOI11 Ь С Ю Ш
К о К К -
ш г rastc
11 p1·cclelima п р о
п pasnjacjma ј ш
i pctcljkc ш str ob-
I."Jj pr jJegJjm tiJ acjcamn, Hl
н о Ь Ј ј а najvisc tlo р о
Ј •v i11c krpasro п Upot•·cJ)-
Jf. lvajtl se й о i Jjsrovi л
1 I':> IC.
н 1. PETROV А С - д ш
'"fmtm·ia, р о щ ј с й П - - н а е
( l o':t\':1 cclog svcta, kt:avica, vcJika
ш sl. 41). /..cljasta blljkn,
1 о ј а moze tJa ll :'l l'aStC с Ј о 60 Clll џ
п sa kt·pasto izcleljet1jm, п а
grllblm li sto1•jma tamnijc
cit: t1C Ь о ј е CVCIO\Ii su zuti, sa-
1 11pljcnj u vitkc grozdovc p•·i Yrhl1
, н ш с Ь C1•eta od maja cln
f\111:1 .
р о tr:\l•nitn povrsinama uz
., т в ll svctlim retkjm
111Hama, ukraj scaza, od п ј е р
polmJa do srcdnjjh planina (clo
1 • ю т naclmot·ske п
\llacli listoyj clo п Ь
Ь sc za spravljanjc
1 т ё а ј а Ы а с а о п е а i
Ј .. 111 povrce, Ll 111CSavjoj Sa cii'L1p; j111
1cljasrim Ь а spt-avlj anjc
< ш Ь ј Ћ ј sJ.
Rz. DIVLJA RU:l:A - Н о и
и п й Л ш ft!ZC
(pasja fl1Za, gjpak, SipkOYiJ1:1, SCJ1LI-
IIka; sl. 4z). Т е о а razg1-anato
'•1 Ы ј е obt:aslo ј а kjm ti'110vi ma, kojc
mt·asrc u п clo 3 m, sa v ise
povijenih grana, sa neparno perasto
1/,(Jcl jenjm listovima, Ci ji su li stjCi
с н а Ј п ј р о jvici zupca.sti. Cvetovi
Т DIVLJE BII.JE
51. 41. - Petro\•ac - . J,z.ri111011ia и
su ve\jki, lepi, ш ilj beli ј
Yeoma п mirisa; C\'Cta maja
i ј в а Plod ј е н н
(sjpkinja), zreo ј е naranzasto-crvc-
п Ь о ј е sjajan, oko 1,5 cm dugacak,
sazreva septembra do oktobra.
Raste ukraj St1ma, u retkim, svet-
lim sllmarcima, medl1 Ь ю
puteYa ј staza, od п ј п а clo
srednj eg planjnskog pojasa, н sko-
ro celoj nasoj zemlji.
Mlacli lisrovi se Ь
za spt·avljanje н cajeva.
Zrcli plodoyj se takocle н
ljavaju za spraYij anje vcoma tlkt1S-
п ј п н с а
ј а а i za п н •
pcktnez, cliem, zele ј druge slatki-
se. Na mestitlla gcle ima Yise dj,,J jill
ruza ј kad dobro rode, jedan covek
moze za jedan cas da п а Ь е е do
3 kg plodova. Ne postoji
Sl. 42. - Divlja ruta - Rosa ttmma
da se zamene sa nekom sljcnom
skodljivom Ь Vl'Stol11.
83. POLJSKA RUZA - Nosa
щ Rasre р о sJjcnjm mescjma
kao ј prethodna \
7
fSta, ali u nesto
toplij jm uslovjma.
84. PLANI NSKA RUZA -
Roso pend11/ino. Raste р о planj n-
skjm sumama ј jma tamnoruzjcasce
Ш crvene C\'etove.
8 5. ZIMZELENA RUZA -
Rosa ш ш Raste u topljjjm
precleJjma, а narocito и н
Ljscovi su ј о ј zimzelenj, koscati,
sa о Ь е strane sjajnj.
Ljscovj ј ploclovi svih vrsra cli v-
ljih щ а Ь н se na iscj
naCin.
86. К - ш ш
cuparia, porodica Rosaceae - ruze
Ы smrdljikovina, Ь
sl. 43). Omanje sumsko drvo, koje
naraste do х о metara, retko ј п
uglavnom sa uspravnjm gra-
nama; liscovj su neparno perasto
izdel jcni, р о ivjci pli tko zupcasrj,
malo siljaci. Cvetovi su belj, neprj-
jatnog mirisa, grupisani u srjtoli ku
cvast; cvctaju sr·ecljnom maja. Plod
ј е dosta sjcna Ь о Ь с а kacla uzri
svetlocrvene ј е Ь о ј е sazreva sep-
rembra clo oktobra; р о ukusu ј е
slatkasto-r1akjsela i nagorka, ali
poslc slane ј prvih mrazeva t1 ve-
Jjkoj me1·i Ы gorCintr .
H.astc р о sumama L1 н
p.reclcljma L1 skoro celoj nasoj zem-
lji, scm L1 п clelovjma ј
Yojvotlar1Skoj ra п с ј jma ј е п а
brclima oko 500 т naclmorske
п р а clo 1900 m. Cesto ј е closta
brojna i skoro s,rake godine obiJno
rodi.
Plodovj, nar·o6to ubranj posle
slane ј prvog rnraza а п ј ј е su prj-
Jjcno gorkj), ш о н da se upotrebe
za spremanje п cajeva ј na
razJjcjte nacjne preradeni kao sum-
sko VOCC, П З О С ј О U ffiCSaYini Sa
drugitn djv)jjm vocem (vitamjnslci
konceotrati, dzemovj, pekmezi ј sl. )
Ne postoj i opasnosc cla se zamene
sa nekom sljcnom skoclljivom vrs-
tom. Na mcstjma gcle se jaYlja н
SJ. Н - й - щ а ш н р а а
!'( t:m broju, ј е а п covek moze
1 JC.:CJan CaS da nabere do kg
J>l<>tlova.
Н BREKINJA - Ј о г Ь щ г
porodica Rosaceae - ruze
• щ bokunja, brckLrlja, makol-
111t':t; sl. 44).
SJ. 44· - Brekinja - ш • н н
Vjsoko sLrmsko clrvo (visoko clo
10 m - re((c malo ,,jse), jako raz-
т ш ј guste ш Listovi н
oko т о cm, р о ivici su krpascj
1 п с ј е п а о н џ Cve-
1 о vi su bcJi, si п ј grt1pisani na
щ petelj kama, cvetaju ш а
ј а do juna. Plocl ј е clugulj asto-ok-
1'L1glasc, dugacak do • ,5 cm, najpre
т а kasnije, kad
sazri, postaje srned sa ш
1ackama; sazreva u oktobru.
Raste u velj kom delu na§e ш
ljc, u brdslcim ј planinskjrn svet-
Т DJVLJE BIL)E
lij im ј topljjjm н do yjgjne
od oko 1 500 m, naroCito na krec-
п na н ј suvljim mes-
tima. Plodovj sadr2e dosta tanina,
te str oporj, ali posle slanc i р п О
mraza postaju veoma ukusni i pocl-
secaju na musmule. Mogu da se
beru i ranije, р а da se ostavc cla
н Ы se na razli-
Cite п kao sumsko voce. Sa
jeclnog drveta moze da se п а Ь е е
р о п kilograma plodova.
Ne postojj o pasnost cla se ш
З nekom п skodJj iYOffi Ь
1101ll vrstom.
88. MUKINJA - Ь ш arir1,
porodica Rosaceae - ruze (mukov-
nica, muk, mok; sl. 45). VeCi Ь
jli otnanje drvo koje п do 10 m
u ,,jsjnu, sa sirokorn ј gustom kru-
nom. Listovi н celovirj, oko 1 о
(i do 14) ctn dugackj, а do 8 cm
sjroki, okruglasto-j ajoJjki, р о jvici
zupcasrj, sa don je scrane belieasrj .
М beli cverovj slozcnj
SJ. 4S· - Mukinja - и aria
jESTJ\'0 01\'LjE BILJ!!
su u rastresite grozdaste cvasrj.
Plod ј е bobi6lst, veliCinc ј Ы
ю graska, kad sazrj (ok-
robra), sveclo ј е с л е е do cr,rcno-
-narandzaste Ь о ј е
Raste р о retkim svcrlim sumama,
na stenjacima, medti retkim zbtt -
njcm, л а suncanim obroncjma, р о
obodjma livada tl brdskim ј й
skjm preclel ima, najcesce ш k1·cc-
njackjm tereni ma. Cesto с sr·ece tt
vecem broj tl.
Plod ј е closta mesnat, bt·asnas!·,
й н а poslc п
ј pt·,rog ш ј е znatno н п
Moze cla se Ь kao divlje
voce, ю ј Ј ј l1 mcsavioi sa н
gim plocJovima. Ocl н ј е а mogu
с Ј а se sprave ''eoma Ь п
u mesavini sa brasnom ј ј н
hlebnim si rovinama korjsri se za
п llleba ј sl. Sa п d•·veta
u п godini moZc da se nabc1·c
р о п kilograma pJodova.
К е postoji н da sc zamenj sa
nekom skicnom skocJJjivom Ь
kom.
89. DIVLJA KRUSKA - Pims
pil'nste,., porodica п - ruze.
Drvo, koje narasre do 15 т Yisine,
sa ш ш ј vcCinom
ш granama; ogranci imajtl
trnovire zavr5ctke. Listovi Stt jajo-
liki, н н veliki а sa gornje sm1ne
su glacki i п а sa doojc
Ь CYeto vi Stl beli sa iZL"azim
ш п н st·ecJioi, g1·11-
п р о nekoli ko na ш
kratkih letot-asra; evetaj tl ocl k а ј а
а р г ј а do г п maja. PlocJ ј е
п а п ј ј nego u а ј е п е k r·uske,
okruglast ј kad sazri, ю
-zelene ј е Ь о ј е Sazre,ra septembra
do okrobra.
Raste u rcrkjm S\retljjjm н
п р о ш н i р о
н а с ј ш а od pobrda do п
п pojasa. Cesto se na
jednom ш nalazj vise stabala.
Plotlovi SLt, ј kad ш dosta
tvrc]j ј oporj, а Ј ј kacl н а na-
ё kad н veoma Sll н
п i slatki. Mog1.1 se upot•·ebjti kao ј
cl1·ugo vocc - п jJi п а razJjcjte
п а ё ј е spravljeni, а takotJe se od
п p1·aviri kolaCi, mogll se
sa cli'Ligim п sirovj-
nnma а st:)l'avljanje Ь ј sl.
clrveta mo:l.e с Ј а se nabere
i clo 30 kg
90. GLOGOVICA - i>.J'!'tJcantha
с о с с п е п poroclica Ro.raceae - ruze
(djvJja п н Dosta
razgranat Њ н о kojj naraste do
1,5 111 u н sa п g rana-
ma u maJjm, kozastim, р о j,,jci
rctko ё Jisto,rima. Cve-
ю StJ bcli, а pJod ј е cf\rena Ь
ё п п н
g t"aska, koja sazre,ra od o ktobra
с Ј о cJccembra.
Raste u н а vrlo cesto sc
gajj р о parkovjma i п ј van
O\' Og р о с п ј а
. Mcsnatj deo plocJa ј е Ь
malo opor i mozc с Ј а se korisrj za
jelo prcsan ј ј prirc(len na razliCitc
ё (kao п za marme-
laclc, za ш kasa, hleba ј sl.).
V coma Ь rocli , а moze da se
с с џ tokt• с е Ј е zime. п
п slu:l.e kao zamet1a za kafu.
Ne molc cla se zamenj sa nekom
sljcnom skodljjvom Ь even-
н п moze da se п sa glo-
gom, cjji su plodovi neskodljivj ј
tako<le jestivi.
91. CRVENI GLOG- Cratae-
JESTI\'0 D!VLJ Е BILJE
Ь е za jelo presru jJi Ш п а
1
razJicjre nacjne, а osloboderu kos-
' с ј с а i kao sjrovina za spremanje
hranljivih kasa, Ь i sJjcno.
Sl. 46. - Crvc11i glog
- CralntfJ!.PS o.':_·J•nrdut//(1
•m O.')'aCa111hn, porodjca Ro.raceae -
н (gJogovac, Ь е Ј ј trn; sl. 46 ).
< Ј • с Њ п Ш п п koje
н do 5 m u п sa veoma
1.1zgranatom krunom i dosra trno-
\'1 1 jm granama. Ljstovj su velikj
1lo с т ј cluboko н na tri Ш
pct krpastih nejccJnako zupcastjh
п CvctoYi su Ь е Е ј Ј ј rede
1 ц џ р о nekoJjko u
н CYaSt; cvctaju maja do
п а PJocl ј е Ь щ
v<.:J jcjne т kad tiZt'j г
ю ј е Sazrcva scpcembra clo ok-
ю
ltaste и svctlim r·etkim sumama,
р о ш ivicama iit1ma, metJu
ю Veoma ј е •·asprogct-at1jen
р о skoro · celoj nasoj ш od
llizioa do Sl'ednjeg planjnskog poja-
sa, а jaYija sc pojedjnacno ili р о
1 н pri tneraka Ь
PJodovj (gJogjnje) н brasnasci i
о oakjseJi. Mogu da sc upotre-
Sa jednog Ь moze da se п а
Ь е е р о nekoJiko kjlograma plo-
cJova. Ne postoji opasnost da se
zameru sa п sJicnom skociJjj-
vom Ь vrstom.
92. BELI GLOG - ш
ш о п о у а Raste na п mestima
kao i prcthodna vrsta, а moze с Ј а
poraste i п vjsj. Ljstovi Sll
п е о с Ј џ Ь ј е щ na reznjcve,
а cvetoYi ю sjcnijj od п
gloga ј razvij aju se п PlocJ
ј е takode crven, а sadrZi samo р о
ј е с Ј • ш п dok п
vt·sta ima р о 2 do 3 semenkc.
Ь se na isti nacjn.
93· TRNJINA - ш spino-
sa, porodjca Rosateae - ruze п
trnula, crrti trn; sJ. 47). Njzak, jako
razgranat i gust Ь kojj н
do 2 т u visjnu. Ljsrovi su maJo
izduzeno - jajoliki, р о j,rjci sjtno
н :-.1nogobrojru sitnj Ь е Ј ј
cvetovj, п ili р о 2- 3
zajcdno, rasporederu su duz gran-
Cica; cveraju do pocetka
maja, pre listanja. Plod ј е plavicasta
okrugla ш velicine krup-
nog g raska, р о povrsjnj р о щ а
sivkastim pepeJ jkom; sazreva 1.1
ш i ш а zreJi plo-
doyj н clugo п а п
cesto с е Ј е zime.
Veoma ј е п п ј rastc
pojedinacno ili Ll \'ecem brojtJ, cesro
Ll 111CSa\rinj sa drugim zbunjem р о
н Ll retkim т SLI -
mama, р о iYicama н ukraj
puteYa, ograda, na п ј
п mestima, od п р а do
Т DIVLJ E BILJ E
preko 1000 т т VISi ne.
Plod ј е т slatkasto-nakiseo
i е о т а opor, а posle slane ј p rvih
т mnogo ј е ukusniji i т а
т а ј е oporosrj. Mo:Ze da se upor-
Ь sve:Z ili susen za jelo, za spr·c-
т cajeva, т za ra7. nc
vocne prerac1e\rine ј sl.
Sl . 47· - T rnj ina - и н rpi,JtJtrJ
94· MAGRIV А - ш ш
leb, porodica Rosnceac - ш е (l·a-
seljka). Ve6 Ь ili о а п ј е clrvo,
clo 5 т visjne, sa gjrokom l·crkom
щ L istovj su п
п oko 4 cm clt1gacki, okrLig-
lasro-jajoliki, р о ivici п ztipcas-
rj. Sitni beli C\'etovi g rupi sani
su l1 stitolike grozdaste cvas ri ;
cvctaju aprila do maja pre li stanja.
Plod ј е ш kostll nica veli -
6o
Cinc graska, socna i kad saz-
ri, crne ј е Ь о ј е
Rasre u т topli m p redeli-
ma, posebno u р ј т о ј н т а а se
mcstimicoo srece ј u ш
nom dclu nase zemlje, narocito na
џ se nala:r.i п а т
o bronci ma.
Ploclovi, koji stt closta slatkj,
ali i nag01· ki i opo rj, retko se upo-
t l·cbljavaju za jelo prcsni, vec cesce
p1·ct"ac.l eni ј u mesavini sa п
clivJjim о с с ш а ј ost1ikai za spre-
manjc п cajeva.
95· DIVLJA TRESNJA - н
mls ш porodica Л о а с е а е -
1·t1 %c т с т а tresnja). Sum-
sko cl1·vo, vjsoko 15 clo 20 m, sa
•·ctkom п Lisco\ri su jajasto-
-clu!; ulj asti, si ljati, cltlgackj neko-
Jiko santjmetara, р о jvici zupcasti.
Veoma Ј е р ј beli cvetovi javljaju
se istov1·cmeno sa т kra-
jcln aprjJa do pocet ka т а ј а Plod
ј е okrugla kostunjca, do 1 с т u
pr·ecojktt, kad sazrj (t1 avguscu),
crnc ј е Ь о ј е
Raste skoro u celoj nasoj т
ј ro р о mcsoviri m т na
nesro t•e<.Jim mest jma, р о т
ma, na rubovima ш о с nizih
b1·cla do o ko 1 500 т visine.
Plocl ј е slaclak, nesto nagorak ј
malo naki $eo. Ь se kao
SLimSko voce - prcsan ili na razli-
citc nacine pre•·aclen.
96. BAGREM - Robiflia
cloacacia, po1·odica н ш -
mahtmat·ke (bagren, bagrena, bela
bagrena).
Sumsko clrvo visoko 20 (do 25)
т sa ret kom krunom i granama
т т Jiscovi su neparno
perasto jzdelj eni 20- 2 5
• 111, sastavljeni od 9 do 17 jajoJjkih
ica kojj su р о ivjci celi. Brojni
l•cli, е о т а т cvetovi slozeni
11 u visece g rozdascc cvasri ; cve-
t.lfLI т т а ј а ili р о с е с о т juna.
l'lod ј е pljosnata т dugacka
1 tlo 10 с т
т ј е iz Severnc Amer·ike,
щ ј е clavno p1:enet ј vcoma
1:tsiren р о ]jvr·opi i zcml ji ,
l c clanas, na mnogim т sa-
1 п cele т najcesce р о
т tJ pobrtltt i tt clo njem
т pojasll, na pcsku ј ј
pc.:s kovitim zemljistima.
Cvetni g rozdovi mogu da se
ttpotrebe sa testom ј sccerom za
Jmtvljenje przenica, sblno pal a-
• т а od Љ cvecova sprav-
lpt se ukuSall т с а ј S\1eze
1 mekane т а п е saclric н
111aterije ј т da se kuvaj u ю
ю а rakode ј da se suse ј
о а razliCite nacine konzer vjsu. Se-
mc.: sad rzi dosta belancevina, р а
moze da se gocovi sliCno pasulju,
ш ј е tllje, koga ј т а tt е т е џ
mnlo nagorko. О с т rakode
н da se cl oblje brasno, о с koga
111ogu cla sc spravljaju kase ј hleb,
а о с ј ю ako sc т
ma iz nj ega oclstraoi ulj e. ·Propr-
п zrele scmcnke Stt trkusna za-
11\Ctla za kaftt.
97· DITELINA - Psou1ICC1 Ь
н ш п о а porodica Ј Ј е и ш о ш е -
ш н (veli ka mocl1-a cljetelioa,
•lctelina t11oclra cvjta, п
sl. 48). VisegocliSnja zeJjasta Ь
koja п clo 5 о cm u \' н
StabJjika ј о ј ј е ob•·asla retkjm ma-
н Listo\•i su tJ·odel11i , kao u
н а Ji st iCi su р о j,, ici celi.
Cvctovi su dosta yc\jki, Jjubl casti;
J ESTIVO DIVLJE BILJE
S[. 48. - Ditelir\a - т н л н м
cveta ju od т do т а ј а Rasrc u
т т naroCito u prio-
т pojasu prjmorja.
Н ш izdancj ј listovi
pre cvetanja 1- т da se
н Ь kao povrce za sprav-
lj anje Ь varjva i pjrea, т ili
jos bolje u mesavini sa ш ј т
т ' ' rsrama. Ne postoji opas-
nost da se т sa т sli c-
nom skodljivom biljkom; moze da
se п samo sa deteJjnom, koja
ј е neskodljjva ј cakoc!e jesriva.
98. BELA DETELINA - Т
н ш 1·epens, poiodica ш
- т (puzeca djetelina,
ш kume clere; sl. 49). Vi sego-
disnja zeljasta Ь niska rasta,
sa dosta razgranatom Ь i
н т п Sjcni, beli, а
pred precYetaYanje Ь
т
JES1'1VO Dl\' l.) E BI L) E
Si. 49· - Dela <lctcl ina - ш ш •
kasri cvetovi slozeni џ u Jopraste
svetnc gJa,•ice; cvetaju od т а ј а clo
avgusra.
Rasprostranjcna ј е р о livaclama
i pasnjacima sirom с е Ј е nasc zem-
Jje, od 11izina р а dosta visoko u
planine; cesto se javlja u ш
111110StVU, pokrj vajuCi Ye)i ke povr-
sjiJC.
li stoYi mogu da se korjste
kao ,,jtaminska salata ј ·po"rce,
п а ј с е с е и mesa,rini sa clrugjm
zeljasrim vrstama, а mogu i cl:t se
kjsele. Ponegcle se i cvetnt: g la vicc
Ь za ш ј jclo.
Takoae se и Ы ј mno-
gc cl1:uge vrste clctelina. Navcsccmo
neke od п
99· К DETELINA -
Т ј о н ш ш (sveclska clctc-
\jna, izrodica). Liske ove п
џ jajoJjke, cverovj beli ili rLJzicasti ,
а kasnije tamniji. н
6z
ј е р о Jjvaclama i pas11Jacima и
najveccm dclu nasc zcmljc.
too. К DETELINA
г ш ш (cr·vena dete-
п kravljaca, dcrcla). Njeni lis-
covi о Ь с п о jmaju bclu pegu, а
cvcrovj su п е о ш а
ј е п р о )i ,radama ј
jacima ю celc nase zem-
lje, а mcstimi cno е i gaji.
• о r . NOCURAK - Chamae-
п ш щ ш п ш pomclica Oe-
п - v•·bovnicc (kiprovj -
п v•·l')ov jca, svil ovin:t, ciperje;
sl. ј О п zeljasta Ы
visoka do п metra р а ј vise,
sa Llskjm Jistovima vcoma slicna
yt·bovirn, ocl kojih SLJ prizemni
poJ'C(Iani t l krtJg oko п stab-
\jjke, а gornji SLI п п obra-
cl uz Ь S\ 'C clo njenog
н а I{Cle sc nalazi klasasta cvast
sa ю ю cve-
covjma. (\'Cta о с juna с о a\rgusta.
Plod ј е ULII{acka uska п jz
koje posle jspada seme sa
belim vlaknjma.
Vcoma ј е rasprostranjena Ь
u svim nasim kt·ajc\rima od brdskih
p1·edcla р а с clo oko 2. 5 о о m
п visinc. J{aste u retkim
sumama, п а ш р о jvi-
cama stJma, na secir1a111a, krce,rina-
Ш IH\I'OCito П А р о pozarj sti-
ma, uz mecJc, џ u kraj StJmskih
pl'ttA'a i п а slicnim mestima, cesto
Ll veoma vcJj koj о ј ј п ј
Ml ac\j р щ с с п ј jzbojci, socnj Vl'-
ll OVi й Ь й listovj, ј pri-
zemt1 j i sa Ь tlpotrebljavajtt
с kao rana prolctnja salata, а rako-
de ј za п с о Ы varjva ј
pirca, naj ccscc џ sa ш
gim dj vljim povrcem. Mladi izbojci
1110gu с а SC џ kao Sparg\a.
\llado korenjc se ta ko<.le upotreb-
IJ.!Va kao spargla. Razvjjeni п
ш • u jesen, sadt·zi closra skro-
11.1, ш secera, п ј dt'liA'jh
111:\terija ј mozc а se upotreblja\ra
Ј Ы Ь kao с Ь п а
·.trovina i sl. r , isto\'i sc г Ь
IJ.I\'aju kao zamcna ј fa]sifj k::Jt н
\, о с а ј а т ј tlcJovj 11IOA' Lt с а С
ш bez п п Nc pos-
lojj opasnost cla sc п sa п с
1., 1 $0. - Nol: urok - ш н н flll,.f!, _JI·
llif•lillf!l
Т DIVLJE BI LJE
kom drugom л skodljivom
Ы Na mestjma na о ј ј т а se
ш javlja u т ko\ jcina-
ma, ј с а п covek moie za jedao cas
da sakupi do 3 kg listova ј Ј ј do 5 kg
mlac\jh izbojaka sa vrscima stab-
ljika il i do 2., 5 kg korena.
1oz. SUMSKA SVILOVINA
- н ш ш о п а ш ш ш '
Yt·bovjca). М а п ј а ј е о с p1·erhodne
vt·ste ј ima k.race в Jjs-
rove. It asprostranj ena ј е u svjm
п sumskjm ш ocl
п п brcla do yjsokih п
А С с l'aStC и mesovj tim \iScai:Skim ј
\jscarsko-cetinarskim sumama, is-
pou nesto retleg sklopa clrvcca i na
.• a sa manje trave. Lis-
toYi mogLI cla se korjste о с proleca
р а svc clo kasne jese11i, а Ь
и se kao salata, za corbe ј varjva
ј kao ш za е а ј
103 . Т NOCURAK
- Ш Г О Ш п nocu-
rak). л ј е skoro u
celoj nasoj zemlj i, а raste р о vlaz-
nim mcstima, pored jaraka i sl.
su н na dosra ш
petclj kama, Ы veoma raz-
н CYeto,ri su ш ј
и ili belicasti.
10 4 . DREN - С о т ш ш с po-
t·odica Comaceae - п ( dre-
drenovina, н sl. 5 1 ) .
п Ш о ш а ј е clrvo, koje retko
naraste Yise od 5 m. Listovi в п а
krarkoj petelj ci, р о ш jajoliki
iJj eJjpricni, р о iYicj celi, r 1'i У в
н clugackj clo 10 cm ј sa о Ь е
п malo malj avi. Cveto,rj su
sjtnj, щ ш н
џ stitOYC. Cveta rano u prolece
prc listanja. Plod ј е dLJguljasra crve-
п kostunica (drenjjna) sa cvrstim
JESTIVO OIVCJe BICJE
mesom, koja sazreva krajem av-
gusta, slarko nakiselog ј е i poncsro
oporog ukusa, а kad prezri sasvim
ј е mekana i Ь oporost.
Rasprostranjen ј е u najvecem
delu nase zemlje, od nizine do
srednjih planina, а ponegde se ј
gaji. Raste na toplijjm i svctlijim
mestima, u reaim sumama i р о nji-
hovoj ivici, medu Њ i р о
ivicama livada, na i bunj em
lim kamenjarima.
Sl. 51. - Drc:n - ContNJ lflll l
Zrco а narocito prezreo plod
\lcoma ј е п i prjjatan za jelo,
i syez i п Ь se,
sam ili п mesavjni sa п d iv-
sinka; sl. р Dvogodisnja ili vi-
segoclisnja zel jasta Ь koja na-
rasre do roo р а i znarno vise
п tt п Listo\'i su
' ' rlo veliki, krpasti i izdeljeni, а р о
ivici zupcast-i, hrapavi; п su
п manji. Ь ј е suplja i
pt·i г ш nosi п krupnu
iititastLI cvast sa ш brojem
п п belih ili :t.clcnkast ih cYe-
tO\•a. С с Ј а bl l.jka ј е с о ш а ш
п Cvcta juna.
н Я ј е Ll celoj oasoj
zemlj i, а t:ascc р о svczim ј ш
н ocl brdskill p1·eclcla Llo vi-
soko U П tl fCLJjm Я З
na proplanci ma ukraj potoka ј re-
Cica, Ll v \azn im п partijama
р о SLimat·kama ј sli cnim mesti ma.
:vi iacli listovi su socni . Upotrcb-
ljavaju se za salaru, corbc, variYa,
р ј с naclcve i sl. Ы sa
jos ncotvorenim cvcrnjm pupoljcj-
ma poparenc vrclom ''odom i uva-
п u brasno mogu da se prze na
ulju. r . isnc drske, sa kojih ј е ogu-
ljena pokozica, mogu da se marini-
raju i н za ш Svi ovi
dcJo,ri mogu da sc Ы
od t·anog proleca do srcdine lera, а
ljim ш za п pek-
mcza, ш а moze i cla se Jjl
џ ј cuva za н te da se L1potrcb-
Jjava kao SL!VO VOCC ili za spretna-
nje vocnog с а ј а . .
105. М Е С Ј А SAPA - l-lertl-
ш ю ш porodica ш
jn·ae- stitare (medvedi dlan, med-
vetla stopa, dezen, planinska petrLt-
64
Sl. р - М е ј а а р а
- и н н
щ о tako ј naknadni jzbojci u jcscn.
1 orcn saclrzi znarne kolicine secera
1 ' k1·oba i moze da se Ы
' Ь п sirupa; osuscn se •nclje
11 н i moze da se koristi kao
щ uz sirovine za ш
IIJt" Ы е Ь а а mestima na kojima
( mecja sapa javlja u vccoj koli -
Б Т Б Bll.JE
dalje od mora, р о ш е а ш а zidovj-
п i zapusrenim krovovima. Cesro
moze da se naae u С С О ј koJjCinj.
' llli, jedan COYek mozc za ј с с а п cas
Ј а sakt1pi do 5 п zc-
lj;ISI il1 delova, ili cla iskopa do 2 kp;
П Biljka mozc cla sc • Ь
Ipl va Ь е п п i nc ю
п da е zamcni sa ockom 1
<J I"Lif.\'0111
1
sJiCJIOI11, skoc!Jji\'0111 bllj -
i-<>111.
Sli cno se Ь i slc-
' Jt·('C vrste mecje sapc :
106. К М Е С Ј А SAPA
ш ш п
.. tpa, clttdalena). Javlja se na sli c-
111111 ш kao i pr·ethoclna y rsta.
. . . • -<k . Sl. S3· - Mat:u
< \"CtOYI su Ј О Ј ztr._ ·ast•.
- Crithqutm mtlrilil!IUIJI
• 07. SAPICA - ш г
ш Javlja se na . slicnim mesri -
lll:t, а ш а bele C\
1
Ct0\' C.
1 о М А Т AR - ш ш а
и Ш porodica ш -
··• i1a1·e ш morar, morski
kopcr, о ш а с а ј sculac; sl. 5 ;).
\ ' isep;oclisnja zeljasra Ь koja
'es10 raste u Ь Stabl ji ka
Ј О ј ј е g latka, zuckasta do о р а ј
1 О С \risoka, Sa St itast0111 CY:!Sti
н Yrhu, п о с Ycccg
н о ј а п п С С
1 ova. Listovi џ uski, kopljasri,
н modrozelenc hojc. Cela
l1i ljka ј е veoma aromaticna i jako
н Cveta sk<)l:o celo leto.
Rasprostranjena ј е Ll nascm pri -
Н ј na ш uz morsku
o\)alu, na ш clo kojih dopjl"u
11IOI"Ski talasj, а katkada ј nesto
Mlacli socni delovi i Jisrovi sadr-
ze nesro vitamina с i karotina, sla-
bog п ukusa i veoma н
М о п da se upotrebe za salatu,
za spravljanje Ь i varjva, ali
Ь jakog ш samo н ш
sa ш vrstama divljeg povrca.
109. SEDMOLIST - А е о р о
Њ ш podagm1·ia, porodica Umbelli-
.feme - stirare Ь а ј а п kozja н о а
J:egoYaca, regaca; sl. 5 4). Yiscgo-
п zelj asra bjlj ka, koja nat·asce
pr·eko 50 (do 100) с ш u visinLr.
Ь ј о ј ј е uspravna, izbt·azcla-
п iznutra SL1plja, а pri п raz-
granata. Lisrovi su pri -
zemni, п а dLtzoj drsci, izdeljeni na
7 jajol ikih li stova (otuda ш clolazj
i i111e) koji su р о jvici sirno zupcasrj.
Duz stabljjke ima malo JjstoYa,
Т DIVLJE BILJE
Љ od р о t ri ш а ј а siljasta
lisrica. Cvetovi su ш
beli, rctle ё sloieni u vcliku
St itaStll CVaSt pri Yrhu Ь
C\'Cta od aprila do pocctka sep-
rcmbra.
Sl. 54· Scd mol i 51
З п ј е р о celoj nasoj
ш od pobl'<.la р а do oko 1 500 m
п ю visine, а t·aste m1 н
nilll п mestima u п
sl!lnama, р о ivicama St1ma, Stlmar-
cima, ivkama liYada, Ь potoka
i п а п mestima, cesto u ' 'ecem
Т
Listovi su dosta aromaticni i р о
t1kusu poclsecaju na п о н
cla se koriste (mladi i mek$i) skoro
tl ю с е Ј е vegetacione pe1·i ode za
spra,rljanje corbi, variva i sl., naj-
66
bolje u mcsavini sa drugi m divlji m
povrccm, kome popra,rljaju ukus.
а mcstima sc javlja u vecoj
koJiCini, jcdan covek mOZe za je-
dan cas da п а Ь е е oko ) kg н
rrebl jivih li srova. Ne posroji opas-
п н se п sa п п
н Ь
1 t о DIVLJA MRKV А - Dau-
ю ,:rlf'OitJ, po1·oclica ш н -
1\ ritat·e (cli vlj a sargat·epa, mrkvica,
clivlji о с п 111er·l.in; sl. 5 5). Dvo-
п zcljasta Ь Ј ј ka, koja п
rastc clo о cm р а i 1 m)
tl visintl i ima closta и
vretenast, ё zuckast koren.
Ы ј е t1 spravna, c\osta raz-
п i suplj a. Listovi и clvo-
st ruko do cctvorosrruko perasto
1 olt IJcni. CvetO\'j su mnogobrojni,
11111, beli, prj vrhu Ь ј Ј ј
"1' 1 а п а а slozeni и posiri stit, koji
1' р о precvetavanju ll SI'Cdini П
н U п cvasri nalazc sc,
1 "' п mrljica, nekoli ko tam-
11• 11 1·venih, crnkasti l1 c,rctica. • е
1.1 щ aprila do pocet ka avgusta.
Ј asprost ran ј е п а ј е u celoj п а С ј
'111ijj, od п р а dosta ,,isoko н
Jlla r1ioe, а ja,rlja sc и vi sc vat·ij cteta
1" 1 ш Ћ п J11 CSt·ima ј
ш ali ј р о svezim i vlazl1im,
Ј ш gust kOI'OV р о zapUS\'Cilim
IIJIVama, ukraj ptrteva, kJ·aj ograc\a
1 IH<.:tJa, р О I'Ctkim SVCt Jjm Э
l щ i na п ш
Ј ,istovi su p•·jJicno aeomati cni i
н cla sc tiporrebljavajtl nar· o-
' о u prolecc, rano leto i ocl jcscnj ih
щ п ћ izbojaka, za п
'"''bl ј variva, sa111i ili, jos bolje,
11 mcsa,•jni sa ш clivl jim povt·-
И - Divl ja mrkvil П о щ щ Г
JEST I\'0 DIVLJE BILJE
cem о ш е daju ukus zacina. Koren,
cl ok ј е mlad, moze da se koristi za
jclo syez ili kuvan, а kasni je kao
zaci n, naroC:ito u supa111a. Mada u
0 \'0t porodjcj Ь ima i skod-
ljivih, р а i otro\•nih vrsta, divlj a
ш jm njje п ш о о slicna, р а ј е
pazJjjv sakupljac ne mo.Ze za111eni ri
sa nekom od takYih ' ' rsta.
Ј 1 1. К - п ш т е
о porodica E1·icaceoe - vl·e:;o,ri
(pt'pak, planicac; sl. 56). Razgra-
п zjmzeleni Ь ш koji ш о е cla
Sl . ј Planika - щ fl-.do
narastc ј do ye\jcine omanjeg drve-
ta visokog do 8 111. Ljstovi su mu
и р о jyjci retko
plitko zupcasti, kozasti ј sjajni i u
znatnoj meri podsecaju na lovoro-
YC. CvetoYi su mali, beli do zelen-
kastobeli i u grozdiCima sastavlje-
п ш od р о yjse cvetjca; cveta jos za
ш zjme. Plod su dosca и
loptaste, crvene Ь о Ь е (maginje),
vcli C:jne manjeg oraha, narandzas-
п Ь о ј е i spolja slicne ok rug-
loj zrcloj jagodi, brasnasti ј veoma
н н sazrevaju kasno н jesen ili
cak u zjmu, р а se cesce dogada da sc
п а jcclnom Ь ш н na\aze cvetovj i
zreli plodovi.
Ј Е DIVLJ ii IJ ILjf(
п п ј е samo u uzem
pt·imorskom pojasu i п а п
gde rastc U gusti m Ь
Ijacima (makiji), sa hrastom ces-
vinom, primorskom klekom, п
jascnom i ш zbui1::1StO-clr\re-
п Ь vrstama.
Plodo,ri su vcoma г п • i
ukusni, bogati secerom ј vitami-
nima, а narocito viraminom С
;\ f ogu da se jedtJ prcsni, ali ne u
vclikoj koliCini, jcr mop;u cla iza-
zovu lake prolazoc р щ е е с а ј е dok
su и 1nanjoj koli cir1i potpuno л
5kodlji,ri. Kt1vaj t1 sc ю komput,
pre•·aclujtJ tJ mam1clacJc i sl. Ne
postaji opasnost da sc zamcne sa
plodovi ma neke slicnc skodl jive
Ь
mogu da se upotreb-
ljavajt• kao zaCin Llmcsto lovOt·ovill
listova.
1 12. JAGOR(;EVINA - р
ш н а vulgaris, porodica ш
jap;lika (jaglac, н jaglice,
jagolnica, jaglec, krapce, igavec,
piskavka; sl. 57). Visegoclisnja ze-
Sl. S7· - ·
ljasta Ь visoka 5 do 10 cm.
f.istovi su pri7.emni, zt•ckastozelc-
ne Ь о ј е clugulj asro-jajastj, nabo-
68
rani, sa veoma iuazcnim lisnim
zilama, koje se н suiavaju u
н clr5ktl. CvetO\•i su
jasno zttti, na dt1iim pctcl ј kama
koj c i?.l">i jaj tl pravo iz p1·izcmnog
bok01·a. Cvera п а п о prolece.
• п п ј е skoi'O р о celoj
п а о ј zcmlj i, ocl п р а clo oko
1 2 00 111 н ю vjsine. Raste
р о livadama sa niskom н а • о н
!'Ctkim S\•etlim StJmama, na ш
skim rrorlancima, 111C<ltl Љ
р о ivicama suma ј п а mes-
l' i ma.
Cisto,,i satlrzc vcoma velike ko-
licit1C viramina С ј spaclajtJ н
najbogatije izyore ш
Ь vajtJ se svczi :r.a salatu,
zarjm za spravljanje с о Ы vari,ra,
pirca, nadeva i sl.
Smatra sc da vcc nckoli ko sve-
zih li stova н da zadovoljc
dnev11\'l potrcbu covcka za vitami-
п С Ne treba ill
u veli koj koliCi ni р о ю sadrze
р а u takvom slllcaju
mogtl tla bttdLI skodlji vi. Ne posroj i
п da se п sa li stovima
nekc drt1ge slicne vrste, koja Ь i u
а п ј о ј п Ь skoclljiva. Na
mesti ma п а kojima se г
javlja u nesto У е с о ј koliCini, jedan
CO\•Ck moze za jedan cas da nabere
clo 1 kg Ы listova. Lis-
rovi se mogu upor•·cbljavati ј za
Spl'avljanje vitaminskih п me-
п
п mogu da se ko •·iste i sle-
dccc v1·sre • п
113. К - ш н г
(vesnacak, rani jaglac, galcina, gre-
gorscica, jagorac, klj tJcarica, kunja-
vac, prvi cvit) . Nesto ј е manj e ras-
т п п ocl п vrste.
к - Pravi jaglac
jES'J'fVO DIVLJE В
Rasre ugJa,rnom р о livadama. Cve-
ю su ramnozute Ь о ј е i р о в
liko sc nalaze u obliku stitica na
cl ll zoj ,(r5ci.
r 14- PRAVI JAGLAC - Р г
ш н а г (lestegin ; sl. 5 8). Dosta
ј е н р о skoro celoj
nasoj 7.emlji. Rasre р о livaclama
visih b•·da i planina. Cvetovi stJ tnll
щ i stoje р о nckoli ko LJ
stitictJ na duzoj dr5ci.
1 1 5· POPONAC - ш
п pot·odic.a н -
popot1ci (slak, Jadolez, poljskl sl.ak,
п slak, п Ь caciOI',
ш sl 59). \Tisegodisnja ze-
ljasta Ь koja se kao povijusa
р н а р о zemlji ili LJ vi ja oko Sttsed-
nih e: ,·rstih Ь LisroYi SLJ stre-
lastog oblika. CYctovi н t1 н
lcvka ili fiSeka, а Ь о ј с su bE' I"' ili
р и п ' '"'io•· t:t• zjcaste. Cveta i
Sl. S9· - Poponac - н ш arvtlffit
JESTIVO OJ \'LJE BILJF.
Veoma ј е Ь
tt celoj nasoj zemljj, najccscc kao
korov. Ima ј е od nizina р а clo visih
brda. Rastc р о kamenjrim, suv-
ljim, slabo zatravljen jm mesrjma,
Ћ puceva ј staza, р о njjvama,
zaptt5tenjm oranicama i na
т
Mlacli Jjsto\ri se Ы •
za spravljanje corbj, varjva, pjrea,
za nadeve ј sJjcno, ј to bez ogranj-
п :Yialo Stari jj listO\' j jmaj u
п mirjs ј н ш р а ih treba
mcsarj sa н clivljim р о г с с
Na mesrima na kojima sc р о р о п а с
javlja u vecoj koliCini jeclan covck
mo7.e za jedan cas cla н о ј k).!;
н Ь listova.
Л о ј е sakt1pljac Ь
mozc da se clesi da ј е zamenj sa
slcdeCim vrsrama : vi jusasom (Po()'-
ш convofJ•II!IIS), kojj raste р о
sttmarcima ј rravnim mesrima kao
povjjt1$a, neskodlj iv ј е i jestiv, ј
''eljkjm vijusasom ( Р о л о ш ш Ј dll-
ш ш koji raste na :;licnim
mcsrjma ј takode ј е neskodljiv.
116. PLUCNJAK - ш
ria of!icillalis, porodjca п
cene- ga,rezj kudravac,
sl. о \ f jsegodisnja
Sl. о - PluCnjak - д oj/uin(J!iJ
zeljasta Ь mahom п а ј
moic da narastc i do 30 с т Stab-
ljika ј е d lakava. J_jsrovi so najve-
Cim dclom prizc1nni ј п Sll
l1 krug oko Ь
-jajoliki, su clo 1 ј cm, а
sil'Okj do ј cm, zclcni, с е ю sa be-
jj (;ast im j\ i п pcgama,
ccga poclsccajl! п а pluca
(i mc !) i im::t jLJ cltt gc peteljke;
р о н Stt k1·arkoc\Jakavi. Duz
C\'Ctnc srablji kc п se р о 2- 3
п а п ј а п а р н л п а lista sa
с о т я н pctcljkom ili i
lJe7. pctcljkc. Cvcto vi stt levkastog
o bli ka, а ј р с I'Li zicastj, а zatim
i ima ih р о
nekoli ko Lt ncpr.avilnoj cvasrj. Cve-
ta sredinom prolcca.
Rasprost ranjen ј е ti skoro celoj
nasoj zemljj, ali visc u sredjsnjm,
severnim ј severozapadnim kraje-
vima, od р о Ь а р а dosta visoko u
п Rasce р о Љ
cima, na prore,\enim mesdma, llkraj
sumskih staza ј uvek na
nesto svczijim mesrima. Ccsro se na-
lazi u vcccm b roju na jednom
m9ru. f
П а listovj, koji sadrze vjta-
mi ne С i А i drtt gih
Ы se za spravljanje
corbi, va1·iva, pi rea, za nadeve i sl.,
а t•ede ј za salat u, щ ili, cesce,
tt smesi sa clrug im djv\jjm povrcem .
.J clo spt·avljcno od mladih list ova
plucnj aka vrlo ј е ukusno. М
se upotrebljavatj bez ogranicenja
jer ne izazivajt1 nikakve poremeca-
je, а ne postoji 1li opasnost da se
zamene sa nckom drugom skoci-
Jj ivom bllj nom v rstom. Na mes-
tima na koj jma se plucnjak javlja
u vecoj koliCi ni, jedan covek moze
/:t jedan cas da sakupi ј do z kg
11 potrebljivih li stova.
117. POGANC:EVA TRAVA
JESTIVO DIVLJ E BILJ E
PhJSalis alkekengi, porodica So-
п - pomocnice (ljoska vac,
poljuskavac, '' llcja jabucica, mje-
Sl. 6•. trava - м
71
JF.STJVO OIVLJE BJLjE
и sl. 61). Vj5egodjsnja zc-
ljasra Ь visoka do 50 cm. Iz
razgranarog podanka raste и
na Ы cesto razgranata, sa
jajolikim listovjma. Cvetovi и zvo-
noliki, zclcnkastobele Ь о ј е cvctaju
и jtJnu. Plod su kao tresnja ш
crvene sjajne Ь о Ь с е koje se nalaze
zatvorene Ll и З koja
р о о Ы и poclseca na н papJ·iku
ш takoc1e crvene Ь о ј е saz1·c-
vajL1 rano и jesen.
Rasprostranjena ј е sko1·o u ccloj
nasoj zemlji, od п clo s rcclnjcA'
п pojasa, а п sc i
gajj kao Llkrasna bjJjka. Rastc р о
SL!mama, stenovjtim SLJ marci Ш
н ograda, u\rek na ncsto svc-
zij im mestjma, narocito п а krcc-
njackjm terenima.
Zrele Ь о Ь с е koje и slatko-
-kiselkasrog i cesto malo п
ukusa, sadrze dosta т С
seeera ј drugih sastojaka ј mogu da
se Ы и kao prijatno os-
и voce, presne ј Ј ј na raz-
licjte nacine preradene. Prj н
treba da se pazi da se ne otkjdaju i
delovj н casjce, koja ј е и
znatnoj meri gorka ј s kodlji va.
Mogu da se н bez
ogranicenja, а slicnih Ь о Ь с а tako
zatvorenih L1 mehurastoj casjcj,
koje Ь Ь skodljive ncma, te ne
postojj opasnost od nepozeljne zr.t-
п
1 18. MRTV А KOPRIV А -
д ш и ш а Ь н ш porodjca Labia!Cic
- usnat ice (bela kopriva, г
njca, Ь prjsadence). Vjsego-
disnja zeljasta Ь visoka do
30 р а ј 50 с т Ь razgranata,
sa cetvrtastom supljom Ь
koja ј е u gornjem и maljava.
ю su rasporetlenj п п
р о dva uz Ь ј р о Ь н
pocl sceaju na Jjstove р п н • е koprivc.
CvCIO\•i Stl Ь е Ј ј а г ј beloruzi
cascj. Cveta od maja do н а
н ј naknadno н jesen sve do
zjmc.
Rasprostranjena ј е u vecem delu
nasc zemlje, rede и njzjnama, а
п cesce и brclskjm predeJjma
svc do oko '500 m naclmorske
л Rastc р о sumarna, ivjcama
sumskih proplanaka, и Ь и
n jcm, п а Ш prot:ecleoim mes-
l:ima, п а и ј т
tr:avnjacima, ttkr·aj р и е У а ograda
i na sli cnjm т л
mo%c da sc п а е u vecoj koliCini.
Mlacli Jj stovj ј н socni de-
lovj Ь jmaju Ы а и prijatnu
и ј mogu da se и Ь
za п Ь salata, Ь
varjva, pirea ј sl. Koren i podzemno
Ы sadrie vitamina С ne.Sto
karotina ј secera. Mogu da se и
а ј н ј na raz\j(jce л и н
za jelo. Socnj delovj Ь mogu
bez ogranicenja da se korjsre od
proleca do kasne jeseni, а katkacf
н Ь delovj mog u da se
nacltr i is pocl snega. Ne postojj
opasnost da se zamenj sa nekom
sli cnom skodljjvom Ь Na
mcstima g de jma vj!ie mrtve kopri-
ve, ј е а л covek moze za jedan cas
cla sakupi clo 1 kg и Ь
Ь п tlclova.
М о и se Ь i sledecc
Vl"Ste mrtve koprive:
119. MRLJAVAMRTVAKO-
PRIV А - Ш ш ш (pe-
mrtva koprjva, medjc, vjnov-
lj e, prjsadnica, pezdecjvJje; sl. 62).
1\asprosrranjen ija ј е od prethodne
' 1 s1e, а od nje se и р о tome
о п а sredini Jjstova Ь ima
и Ь е и и а cvetovj и ј о ј
1 Ј п
11&1 61. - й н kopriva н ю н
н н
Ј 2 0. CRVENA MRTVA KOP-
It I V А - а ш ш ш {pur-
P"rna mrcva kopriva, medavac,
IJJ11'ka\jka, Ь jedoogodisnja
r lj asta Ь sa crvenim cveto-
,·rma. Raste na s[jcnjm mestima
1 ю ј prethodne vrste. Ras pro-
·1 ranjenija ј е od bele mrtve koprjve.
ё se н Ь и i sle-
rlr·c'c vrstc veoma sroclne mrtvoj
l. op1·ivi:
t 2 1. DOBRICICA - ю ш
IJNict·aceae (dobricavka, samobajka,
,, п ko nclerman, ognjen-
1 r·c, s marni slak; sl. 63). Visego-
ы zcljasta blljka, nesto п
or l mrtve koprive, sa ю
JHJzcCim, а delimicno и и
oll' lovima Ь Listovj su dosta
н п mrtvoj koprjvi, ali su vise
JESTIVO DJVLJI.! BILJE
bubre:lasto-srcastog Ь veoma
malo maljavi. Cvecovi и plavicas-
Ь Cvera od aprila do
kraja ј и а а cesto ponovo u jcscn.
Cela biljka ј е \' Coma л
Rasprostranj ena ј е Ll celoj л а о ј
zemljj, scm LJ и т
pojas ti. l\aste u retkim, svezjm
svetJjjjm Sllmama, na iskL"cenjm
mesrjma, sveiim ј vlainim livada-
ma ј З и Ћ z j-
vica, puteva, kao kor.ov р о zapL1s te-
п п vrtovima, п
ma ј ш п mestjma, ccsto u vc-
likoj п Mladi listovi ј socoi
vt·sni с е Ј о у ј Ь Ь
jtl se za sprav[janje mCSO\'jtih
za cot·be, variva, nacleYc i sl. Ь о
posebnog ukusa ne treba ј е ku-
vati samu vec и manj oj п и
mesavjni sa drugim Ь Na
mesti ma na kojima se javlja и vecoj
koJjcini ј е а л COYek moze za jedan
Sl. 63. - ё - btdtrnttn
JESTIVO 01\' LJE BILJE
cas da sakupj do 2 kg н Ь
clclova.
т 2 2. MALJA V А
- С е с о ш а г ш (maljava samo-
bajka, pikasta pokrjvka). Razlikujc
se od prethodne vrste р о tome sto
su ј о ј listo''j ј Ь mnogo ma-
ljavjji, а cela Ь ј е razvijenija.
\leoma ј е rasprostranjena, а rasre
visc u sklopljenim ш nego
п а п prostotLt.
п sastojke kao i п
v rsta i н Ы se na istj о с п
123. CRNJUSA - Р п т с п vul-
п г ю д - LJsoaticc
ш krizalj , ccliosCica, gt)l·-
tanka; sl. 64). VisegocliSnja ze-
Sl. 64. С н ј Ј а - м 1 ttlf.rU't.f
ljasta Ь koja naraste do 30 cn1
Ll н razgranata u vjse Ь
ka, veCinom poleglih, а rc<le Ltzcli g-
outih. Listovi su п jajo-
liko-duguljasti, о а щ '<1
о Ь е strane imaju malo malja. CYeL-
ni ogt-anci Ь uvek su п
Cvetovi su Ь ј н
ljeru pri ш cvetnog ograoka Ll
п п н cYast. Cveta
ocl druge polovine maja do avgusta,
74
а cesto ponovo i u jesen, narociro
na mestima koja se kose.
м ј е р о celoj na
soj zemlji, od п р а dosta ,,iso
ko н planine, gde moie da dopre '
do 2000 m. Rastc р о zatravljenjm
mestima, na livadama, pasnjacima,
р о ··etkim ш ivicama su
ma, retkjm svetli m н oko
puteva i staza i na slicnjm mestjma.
Ccsto mo7.e cla sc п u ч
п п а jcdnom н
Mladi Jjscovi ш da se tipo
• Ы za jc lo, rc<.le kao salatfl,
а cescc za sp•·avl janje Ь varjva ј
п jela, ш ј ј cesce, t1 mesa
Yini sa н Ь povrcem.
.\'logu da sc м bcz ogranjce
nja, jcr ne izazivaju njkakve р о п
mccajc, а nc posrojj ni opasnost cla
se zamenc sa nckom н skocl
Jjj,•om Ь Г
Slicno Ь н mogu da
se Ь i listovi od krup
nocvcrnc crnjusc - п gmn
dijfom, koj:t ј е OCSto VeCa, Sa YCCim
listovima i krupnijim cvetovima, а
javlja se na slicnim staniscima u pla
ninskjm predelima. l
124. К - Melis.rtl
п porodica Labiatae - н
oatjce б maticnjaca, р е с
Jjnj a mecvjca, с е Ј ј п ј а rojevac;
sl. 65). Viscgodisnja zeljasta Ы ј
ka sa п ш uspravnom jJi
katkad pri п poleglom Ь
ko m, koja п do о о с т
tt џ ю su naspramnj, ј а
joJikj, malo zavmuti, si ljasti, р о
ј vicj zt•pcastj; kao ј cela Ы
Ь su reclim а ј а ш а Otvo·
п Ы do belicastj cvetovi
razvijajtl se tl џ gornjih lis
LOva; cveta od juna do н
l)omovina Ы ј е Sredozemlje,
щ ј е gajeojem preneta u
mnlju ј danas ј е jma u brdskim
l" cdelima н grmlju, р о ivicama
ц а u svetljm toplijim sumama,
щ od naselja, uz ograde ј sl .
С е о gornji deo Ь ima vcoma
р • ijatan mirjs na Jjmut1 ј upotreb-
lptva se za spravljanje aromaticnog
, п napitka, koji ima ј lekovito
clt'jstvo. Jjstovj mogu da se koriste
1 kao zacin pri spravljaoju п
poslasrjca, umesto • ш ali sc nc
J<\IVaj u, jer timc Ь 111 ir js, VCC SC
,Joclaju na kraju priprernaoja jela.
1z5 . VRANILOVATRAVA -
r г ш г porodica Ь
lrlt' - usnatjce (vraojlovka, mra-
VInac, divJjj majoran, CObCr; S[. 66).
JESTIVO DIVLJE BII.J L
Sl. 66. - п trava - Orig,uJII!JJ lll/,gtll't
' pi, crveokasto-beblasci i slozeni u
н cvat prj vrhu Ь
Cveta od ju.na do н
Rasprostranjena ј е р о celoj na-
soj zemlji, od pobraa do srednjeg
planinskog pojasa. Raste р о retkim
sumarcjma, na kamenjarima, р о
ivicatna S\'Ctlih suma, oko Staza,
ukraj puteva i ograda i sl.
Sl. 65. - - •
С е о gornji deo Ь sa Jis-
ш i cvetovima Ь •
se za spravljanje veoma п
ј arotnatjcnog с а ј а koji ima ј leko-
vito dejstvo.
1 z6. К
Ш ш р и ш poroclica Labia-
tae - п (majCina н
Meli.rt" o[!irinr>ti< bakina dusica, cJivJjj bosj[jak, 111a-
V iscgodisnja Ь ka, koja naraste
Ј о о cm н visjnu, razgranata ј е i
ю Ustovi su jajoliki, do
.. с т dugacki, а cvetovi е о ш а le-
п cabrac; sl. 67).
Visegodjsnja biljka sa clrvenas-
tim prizemnim clelovima i mnogo-
brojojm izdancjma. Ljstovi su sit-
ni, jajoliki, dugacki do 15 ш
75
Т 01\'L}E I)ILJIO
а sirolci do 7 mm, sa malim udub-
ljcnjima р о poYrsin.i u kojima se
nalaze zlezde sa aromaticnjm uljem.
ю su sjmi, sYetlocrveni do
Ь ј Ь su u
okruglasto-Yaljkaste cvasti pri kra-
ju ogranaka. Cveta od proleca sko-
ro do jeseo.i.
S!. 67. - Majkina - Н н
Rasprostranjena ј е u celoj nasoj
zemJjj od п р а znatno visoko
u planine, gde se javlja velik broj
posebnih vrsta i podYt'Sta poznatih
pocl jstim imenom ј Yeoma slicnih
р о Ы delovanju i Ы
vosti, te mogtt da se smatrajLJ kao
jedna \'fSta. Raste р о SUY!jit11 sunca-
njm mestima, na щ niskim trav-
njacima, kamenitim mestjma, р о
retkim Љ ivjcama suma,
ukraj staza i puteva, cesto u veli -
kom П
Mirisni i aromaticni deloYi Ы
sa listovima i cvetovima upotreb-
ljavaju sc ccle godine za spravljanje
ukusnog ј lckovitog cajnog na-
pitka.
1 2.7. NANA - Mcnt!Ja, poro-
dica д - usnatjce (metva,
metvica, lju ta 11ana, paprena metva,
merlica; sJ. 68).
Pot'C(I а п е ( п pi-
J>eriltl), u prit·odi sc nala:.:e mno-
vt·stc nana, koje t·astu na
•·azlicit im ш Ll svim kraje-
vima nase 7.cmljc. Skoro sve su
• ю aromati coog mirjsa i
mogLJ cla sc Ы • za sprav-
Jjanjc Њ cajnih napitaka, koji
sLJ LJZ to ј Jekoviti. Tako se ll nas
mogLJ cla na,(LJ:
Sl. 68. - я - ш pipmtn
KUDRAVA NANA - Men-
tha crispa, Sa cJosta sjrokjm JaJO-
Jiko-duguJjastim Jjstovima, kucl-
' ov1111 ј р о ivici nejednako е с е
н н н raste р о svezijjm mestima.
SITNA METVICA - М е п
н р н е н ш sa sjrnjjim jajoJjkjm
щ na kratkim peteljkama ј
.1 Ь rede belj1n cvctovi-
111:1; raste na poplavlj enim podruc-
pma oko reka i potoka, kraj moc-
' :1..:1 i р о zabarenim livadama. Veo-
' а ј е aromaticna.
VODENA NANA - Mentha
'''fllrllica, raste LI tekucoj vodi i LJ
щ
DUGOLIST А NANA- Ment-
f,,, л takotle rastc л а vl.azoim
lltl'stima.
К METVICA - Men-
1/Jrl o1·vensis, raste р о vlaznim po-
lptila ј LJZ potokc, kao i drL•ge vrste
11 •·oda A1enlha.
1 2.8. BOKVICA Pltmlago ш е
'''''· poroc\ica Planlaginaceae - bok-
' ICC.: (bokYa, zi JovJak, trputaC, te-
\:.tv:lc; sl. 69). Visegodisnja ze-
I,.tsra Ь vjsoka 5- to с т
1 Jstovj su okruglasti, nesto izdu-
1'11i i postepeno prelaze u drsku, а
11.1 п su veoma primetne para-
11'111<:: Jisne zile; leie skoro pri zem-
IJi ilj SLI malo uzdignuti, а raspore-
п su u krug oko cvet11e Ь
P1i vrhu cvetne Ь nalazi е
v:tljkasta cvast, sastavlj cna od vc-
ltkog broja sitnih neuglcclnih cvc-
tova. Cveta и junu.
Veoma ј е rasprostranjena р о ce-
loj л а о ј zemlji, а raste р о Ы
olm1slim travnjacima i Jivaclama,
11:1 lcclinama, р о а п ј е gazcnim
st а а ш а ukraj puteva, р о jarcjma,
11\c.:c.lu niskom travom. Na tak,,im
щ ј е ima od nizjna р а do
(,JizLt 1500 т nadmorske visine.
M\adi listovi i bez zilave drske
Т OIVLJE BILJE
mogu da se bez ogranjcenja upo-
Ь za spravljanje Ь
varjva, pjrea i za nadevanje testa,
а щ m]adi i za mesane salate.
Mogu da se beru od ranog proleca
do srcdine leta pre cvetanja Ы
а i kasnije, ukoliko se naide na pri-
merke kojj su kasnije Ь naro-
citO se cesto javljaju naknadni jese-
nji mladi li stovi. Na mesti ma gde se
bokvica javlja tJ е с о ј kolicjni,
jeclan covek moze za ј е с а н cas cla
sakupi do 1 kg Ь listo-
va. Seme, koje sadrzj ulja, pokise-
lj eno u mleku, moze da sJLJzi kao
pt·i jatan zacjn,
Slicno se Ь н ј li stovi
о с slcclcCih vrsta bokvica:
St. 69. - Bokvica - ш •
12. 9. MUSKA BOKVICA -
Plantago lanceolata (muski zilovlak,
glavor, volcji jezik). Ima znatno
LIZC listove nego ю vrsta.
Raste р о nesto suvljim, peskoYi-
tij im mestima, ј moze da se nac.le i
na vecim nadmorskjm vjsjnama Lt
celoj nasoj zemlji.
77
)ESTIVO 01\'LJE 6/LJE
1 30. К BOKVICA
п ш а о г (velilci zilovlak, ve-
lilci trputac). Ljst ovi su ј о ј znarno
veci ј siri od prethodnjh vrsta.
Raste р о т i т cesto
т т т SadrZi vecc ko-
li cj ne vitamina С nego е prcd-
hodne vrste.
1 31 . PESCANA BOKVICA -
Plcmtago indica. Raste п а izrazito
pescanim т н vccem clelu
nase т Mogu da se upotrcb-
ljavaju а т о п mladi Jisto vi ,
jer kasnije postajLI rapavo-malj avi .
r 32· К BOKVICA
- Plantago ш о п а щ Ј (bokvica р е
о Ш Raste ю Ll visim pla-
п т u sko ro celo j
п а о ј т izuzev prjmorja.
133. В А С А К Pla11tago p.ryl-
н ш т bokvica,
bul1aCina, buaCica, buhacica). Raste
uglavnom u primorju i u pojedinim
т Makedonije. :Mogu da
se н Ь ю sasvim mJa-
di Jjscovi, jer н postaju н Ь
dlakavi.
' 34· CIGANSKO PERJE -
A.rclepia.r qt'iaca, porodica A!cle-
piadaceae - svilenice (svilcnica,
svil olan, svilni dubac svionjca ·
sl. 70). Visegodjsnj a Ь
koja moze da naraste u visi ni prcko
т р а ј do 2. m. Ь ј е uspravna,
suplja, obrasla sjtnjrn cllacicama.
Listovi н п cluguJj asto-
-jajasti, dugaclci clo zo cm, р о ivicj
celi, а nalaze se na kratkoj petcJjci .
CYetovj su malj, Ь Ш
crvene Ь о ј е skupljeni tr stitasce
cYasti. Biljka cveta od juna do
avgusta. I ma razgranat podzemni
podanak.
Cigansko perje ј е poreklom iz
Severne Amerike, а и Evropu ј е
preneta kao ukrasna Ь р а ј е
podivljala ј u Yelikoj т se rasi-
rila. Danas ј е т а и т kra-
Sl. 70. Cigartsko pcrjc - . lrtltpias
jevima nase zemlje, naroCito u
Ь Hrvatskoj, deloYima Slove-
nije, Bosni, а prodjre ј и
krajeve. aroCito ј е mnogo Ј т а Ll
Voj vodjni. Cesto raste и ' 'elikoj
т tr т trkraj reka, р о
ivicama Љ ј niskih prjrecnih
и (vrbaka, to polj aka i sl.).
;vfl adj proletnji jzdancj, koji su
dcbelj ј socni , mog1.1 d:j se L1potreb-
и za jelo kao с о т а ukusno
i н povrcc а varivo, pjre,
с о Ь с ј sl .). М о и cla se beru od
kr·:tja ma1'ta do pocetka juna. Vrlo
ј е Ы na т gde se
javJja Ll С С О ј п jedan COVek
moze za jedan cas da sakupi i preko
10 kg jzdanaka. Ne postoji opas-
nost da se т sa т sJjc-
norn т Ь
• и ZVON CIC - С а ш р т ш а
' •'/"'"mlus, porodica ш
zvonciCi (debeli koren, zijev-
1 н .1, repusnica). Dvogodisnja ze-
Ь и Ы koja
ш do 50 р а ј о с т т
I!'IOVi SU kopJjasti ј pri П
1' oma suzeni, р о ivici т а о zLrp-
' щ ј Jjstovj na cvctnoj Ь su
111anji, dl!gtJlj asci ј bez peteljke.
1 ' 'crovi St• dosta Yeli ki, lepi, zvo-
omli ki, plavo-ljubl castc Ь о ј е CYeta
щ apriJa р а svc tlo aygusta.
ltasprostr:a11 jcn ј е skom ta с е о ј
А о ј т а rastc р о rct kim ј
svetli jim stamama, o ko
od Љ p•·eclela р а
tlosta visoko и п
Mladi Jistovi i с е о н т
1:ol'lljj dco Ь и se upo-
щ Ь kao povree za spravljanje
щ Ы varjva, pirea, а i kao salata.
koren sadrzj skroba i т о
с se koristiti kao sirovina koja za-
• н п т Ne postoji opas-
ю da se т sa т т
т т т
Slicno т da se Ь и
• sledece vrste zvoncica:
136. GRONJASTI ZVONCIC
С а ш р т щ а ш (sl. 71 ).
Ncsto ј е з bi!j ka od prethodne
v1·ste. т listovi Stl srcoliko-
jajolilci ili jajoli ko-kopljasti, а gor-
н su pri osno vi srco!iki i obLihva-
и Ь Cvetovi SLt Ь
ю ј е Rastc р о Ji vadama и т
tlclu nasc т od brclskih do
Љ predela.
13 7· BRAZDASTI ZVONCIC
- С а ш р ш ш а н ш (sl. 7z).
Stabljika ј е ostro bridasta; Jjstovj
izrazito maljavi i р о jvici и
и cvetni grozd se и duz
Sl. 7' ·
JESTJYO DIYLJE О Ј LJb
Gronj asti ё
ш
С а ш р ш н п
SJ. 72. - Brazdas1i ё - ( . n111pm111/n
н ш
79
Т DI VLJ E BILJE
veceg dela Ь do njenog vt·ha.
Pored navedeni h, Ы
se ј prjmorske v rste zvonCica, kao:
р ј ramidalni zvonCic ili п
(Campanula ш medjcc-
ranski zvonCic С а ш р ш ш о щ
stt·e/lato) i druge.
138. ZEl:ICA - Phyte11111t1 spico-
ш porodica Campanulacet/C
zvonCiCi (zajka, clcbeli ko rcn, ko-
sjca, Ы sl. 73). Viscgo-
SJ. 73· ZcCica н ш
cblnja zeljasta Ь sa uspravnom
ncrazgranatom Ы koja
moze da naraste preko 30 р а ј do
70 с т Donji Jjstovi su na dug im
srcoljki, а gornjj dti gu-
ljasto-kopljasti i bez peteljkc. Р о
jvici su zpucasti. Cverovj su п а
vrhu Ь п u klasastu
cvast i zelenkasro-bele Ь о ј е Ћ
od maja do avgusta. Koren Ь
о
ј е mesnac i р о Ь podseea п а
mrkvu.
Mladj listovj mogu da se korj ste
salat u, spremanje с о Ы varjva ј
ptrea, а koren kao zamena za krom-
pjr. Pri branju З zeCice, ne-
ё ё moze da ih zameni
s::t Jjst ovjma krupne Ы ( Viola
odorata) ; rnC(Ititim, ova zamena ј е
bczopasna, posto se u nekim zem-
lj::tr-na ј li stovj od Ь upotreb-
Jjavajt1 za hranl1 (Nemacka).
139. OKRUGLASTA ZEl:ICA
. Ш or/;iculat·e. Veoma ј е
н prethodnoj vrsti, samo п
cvctovi sloi eni н н cvast
ј Ь su Ь о ј е Rast e
џ п livadatna ј reckjm
sumarcjma.
Pot·ed п а с с с п Љ da se
k o rjstc ј cl ruge vrste zeCica, kao:
Halcro\•a zcCica ( ш Halieri) ,
Ь ( Р у е н ш а Zahlbm-
ю ј d ruge.
14 0. К - Т а г а х
С o_fficinale, porodica ш
g lavoCike {:lutenjca, mlekaca,
caljjanska salata; sl. 74). Visego-
djsnja zeljasta biljka. List ovi џ ј о ј
Sl. 74· J\.tas latak - н ojjicind!r
'1 pr jzcmni ј poredani u krug oko
1 н 1 nc Ь р о jvici su zup-
1 ., rj, а kackacla i Ь useceni .
1 П Ь ј е suplja, п
,1., 1.0 р а i 30 cm u visin tt, а na vrhu
""' i slozenu cvernu glavicu sas-
1 1vljcnu od velikog broja Ы
111 111 cvetova. Cveta od marta clo
1 ю Р о cvetanjtt, sit no semc
11· sr1abdevano svil astom ш
11 н н pomoctl koje vecar· mo:i;e na
• щ da ga razncsc. 'U Citavoj
н nalazi sc bcli mlecni sok
tl .tJ!:OI·kog ш Pocl zemlj om е
11:1l:1'l.i closta debeo п г
111{· ю ј е
п ј е Ll с е Ј о ј nasoj
l'lll lji , ocl л clo vjsoko џ pla-
liltlt' : р о bastama kao ko rov, ukraj
• и ј puteva, р о щ ј п а а н
"J·•t·jma, li,radama, na pr jsojnim
11 ao:tt-na, р о zapustcnim nj iva1-na ј
mescjma, cesco u veoma ve-
lrl о ј ё cako da se u vreme
1 \ П с е а povrsina щ а kad
н precveca, zabclj.
t>. t ladi ljstovj pre cvetanja su
п п о od najbogatijih djvJjih povr-
1 1 vjcaminom С М о џ da se
н ш е Ь е za salatl1, za sp ravlj anj e
о • Ь ј Yariva, pjrea, za nacleve ј sl.
l 1eba brat j samo ml ade listove
• щ с с poscaju znatno ё 'U
' c·s1o Ы novi mladi listovi
l oj i mogu da poslu:lc и istc svrhe
1 а с п Kat kacla se ј zimi
1·.pocl sncga mogtr naCi Ь
llslovi. 'U п а moze cla sc а с е vi§e
,,a,·icteta ј podvrsta maslacka. Na
"'t·stjma gde se maslacak jav\ja u
• е с о ј masi, jedan covek moze za
Jl't l:\11 cas da sakupi do 2. kg rozeta
а џ Ь lisrovima.
l<..oren od maslacka, п u
Т DI\'LjE B1LJE
prolece ili jesen moze da se upo-
Ы п п krompiru il i
mr kvj . Takode moze da se jede ј
siro\', ali canko jsecen na kriske,
inace ј е mnogo cvrst. Ispecen ko-
ren sluii kao zamena za kafu .
К а о i о Ы с а maslacak, н da
se tlpotrebe i sleclece vrste:
14
1. MOl:V ARNI MASLA-
К - Т а г а х а т т щ Ima
ga skoro u celoj п а о ј zemlji, а
raste п а п mestima, р о
vlazoim livadama. Listovi џ mu
izdt1zeni i uskj.
142.. К MASLA-
l:AK - Т ш а х а с н т ш
Raste н jadl'anskom pl'imorju. Od-
likuje se cjme sto ima velik.i ј jako
debco п а cYeta u jescn .
143. LA VLJI ZUB - L eoflto-
rlofl ш porodjca ш
- glavoCike (golocej, locjoa). Ze-
ljasta Ь koja и svim svojj m
delovj ma sadrzj mlecni sok. Lis-
to vi su prjzemni i slo:leni u krug,
izduieni i perasto jzrezanj. Na
' ' rhu g ole Ь nalazi se cvctna
glavica sJicna maslackOYOj, ZutC
Ь о ј е Koren ј е Ы Cveta
Ll jesen.
Lavlji zub ј е primorska Ь
а raste najvise u uzem obalskom
п •
ZadebljaJj mesnati koren moze
cla se koristi kao hraoljiva sjrovjna
slicno krompiru.
144· KRASULJAK - Bellis
pet·etmis, porodica ш -
g lavocjke (bela rada, noYCic, tl'a-
ticnica, Yrtjpop, ј а п ј а с Jedioskj
cvit, obrnika, oroC.ica, t ratcrica ;
sl . 75).
\ ! jsegodisnja zcljasta Ы sa
o manjim Jj stovjma lopatjcastog ob-
8I
Т 01\'L.JE BILJE
lika poredanjm u krug o ko cvetne
Ы visoke 5-15 cm. Cvctna
glavica ј е р о jedna na Ь
okrugla, ima 1-1,5 cm u precniku,
u sredini ј е zuta, а р о o bodu bela
ili malo crvenkasta. Cveca od pro-
lcea do sredjne lera, а katkada i do
kasne jeseni.
Sl. 75· - Krasul jak - Л ш
Veo ma ј е rasprostranjen 11 celoj
11asoj zemlji, od najnj;bl, predela
do Yisokjh planjna, а raste р о liva-
clama, tra\•njacima, р о н
п н retk.im н
ukraj р щ е а na stazama р о kojima
se manje gazi i в а slicnim mestima,
cesto u vecoj koliCinj.
Mladj Jjstovj Ы н se
za salatLI, za spraYij anje corbl, va-
rjva, pjrea ј sl. Najvise mogtt cla sc
korjsce u prolece i pocet kom leta,
ali donekle ј tokom lcta ј u jesen
82.
od naknadnih izdanaka. Na mesti-
ma gclc sc krasuljak javlja u vecoj
koliCinj, jcdan covek moze za jedan
cas da sakupi do о 750 kg upotreb-
Jjjv ih listO\•a. Cvrsrj С • е ш ј pupoljcj
da se pokisclc u sjrcctu {;;>ctu)
ј Ы kao zamcna za ka-
pa•·. Cvc1nc g la\•jce ј \j srovj upo-
Ь џ sc kao zamena za с а ј
Svi dclo vj mogt1 cla se ko rjsce bez
Nc postojj opasnost
da se а п с ј sa п н
sli cnom skociJjjvom Ь
ю sc Ы ј lisrovi
ocl sJcclcCih vrsta:
ј MALI KRASULJAK -
Н е Љ silve.rt1·is, kojj ј е vcoma s]jcan
pt·etl10C)noj VI:Sti , а l:aste U nasim
щ г
146. JEDNOGODISNJI KRA-
SULJAK - !Jellif а ш ш а koji ј е
zeljasca Ы а raste
takode u prjmorskjm krajevi ma.
147· BELA RADA - д
ш ш vN/gare, porodica С о ш р д
siltte - glavoCike (volovsko o ko,
petrov cvet ; sl. 76). Zeljasta bi lj ka,
koja narasre do ј О i ,,jse с ш u
vjsj nu. Jjstova jma i prizemnih ј
na п Ь prilicno su
mesnatj, sjajni ј duboko Ы
sko1·o perastj . Cvctovj s11 slozeni na
' 'rhu cvecne Ы u glavicu,
ko ja se sastojj od belih obodnih i
ћ н sredj snih cvecjca. Raspros-
t1:a11j ena ј е ш р о celoj nasoj
%cmlj j, а rastc р о \jvaclama, traY-
Iljac.ima, otvorenim 1:etkjm
cima ј sl. , о с pobrda р а dosta
vj soko Ll planintl.
М listovi zaj edno sa mladim
socnjm vrsnim delovima Ы
pre cvetanja mogu da se tlpOtreb-
ljavaju za spravljanje corbl i varjva.
JESTlVO DI VLJ6 BILJI>
:'11 uz ograde i na slicnim mesrima,
od ni zina р а dosca vjsoko u plani-
n u.
1 7'' П с а rada - н и
• р с щ о ј opasnost da se zamene
с о с о п sl icnom Ь
1 11 Cl
1 к VODOPIJA - ш
п щ porodica ш - gla-
'" lkt· (zenetrga, п zucj-
CIJI с п trava, cigura; sl. 77).
\ 1 с щ п ј а zelj asta Ы koja
1111 • н 11 vjsjnu preko ј О i do
Mladi, socni i nesto nagor ki
ljstovi mogu da se Ь ј
za salatu, za spremanje с о Ы varj-
va, pjrca ј sl. Р о ukusu su dosta sljc-
ni maslackovjm. Mogu da se koriste
od proleca do ranog leta, а i u
jesen, kad naknadno Ы К о е п
vodopije se р е с е i Ы
kao zamena za kafu (cikorija), а
mozc da se kuYa i kao varjvo, i
ako ј е nagorak.
1 ,,, 1 т Ь ј е usp ravna, raz- •
1 с 111:t1:t 1.1zcluz izbrazdana. К о е п
Ј • J.lk, v•·ctenast ili valjkasc. п
l1 111vi :;u cluguljasti i per·asto iuc-
11 11, а о т ј ј Stl п kop.l jast i,
1'" lvct· i krupnjje zupcasti. Cvcto\:i Sl. 77-
" 11111op;obrojni, jasno-plave Ь о ј е
Vodopija - п in(ylua
1 "1.1 щ jt•la clo avgusta.
II •IJ ka ј е •·asprostranj ena u celoj
"' '"1 д ј а raste kao korov р о
IIIJ'"'•It' lli m njivama, )j vaclama, pus-
'''" • щ oko p tlteva i staza,
149· CRNI KOREN - Sc01·zo-
щ t·osea, porodjca ш -
g lavocike (roznati kacjak; sl. 78).
Visegodisnja zeljasta Ы koj a
naraste и vjsinu do 50 cm, р а : do
JESTIVO DIVLJE BILJE
jednog metra. Cela Ы ima mlec-
nog soka. List ovi su duguljasti,
uski, р о ivici citavi ј rede
slabo z'upcasti, sj roko prirasli uz
Ь Cvetna gla\rjca ruzjcaste
Ь о ј е razvjja se na vrhu Ь
Cveta od juna do avgusta. К о е п ј е
duguljast, mesnat, spolja crne Ь о ј е
Sl . 78. - Crni korcn н Щ а
Rasprost ranjena ј е u velikom
delu nase zemlje, narocito tl topJj.
jim pt·edelima. H.aste р о suncanim
livadama, t ra vnjacima, р о bt·e-
zuljcima ј Obroncima ј Ll retkim,
svetlim sumama. Mladi socni lis-
tovi mogu da se Ы kao
povrce, za spravljanje Ь ј va-
riva, а mesnati koren predstavlj a
veoma hranljivu namjrnjcu, koja
moze da se korjsti kao
sl icno т а ј kao salata.
Sljcno se Ы i vrsta:
150. К
- Jcorzonero п (spanski т ј
jak). se od prcthodne
vrste р о о т е §to su mu cvetne
glavice kao т :lute Ь о ј е
REPUSINA ILI titAK -
с ш spp., porodjca ш
- glavoci ke. U nas raste vise vrsta
ovih Ь ј to :
t ј 1. К REPUSINA -
г ш lappa (ve)jki cicak, repuh,
velika vaJ jt1ga, velika torica, veliki
Jopuh, komoclljjka). Dvogodisnja
zeljasta Ь visoka clo о р а
cak ј clo t 50 с т sa е о т а veJjkim,
do 50 с т dugackim т lis-
т na т т drs-
т Cverovi su sitni, crveni,
sakupljeni u grozdastu glavicu pri
vrhu cvetne Ь Plod ј е »Ci-
cak«, kojj se, kad sazrj, lako hvata
za dlaku divljaci i stoke ј za odelo.
е о т а ј е rasprostranjen р о celoj
11asoj т raste kao korov na
т т kraj ograda i
drugde.
1 5 2. . MALA REPUSINA
ш ш п ш (mali repuh, т
cicak, Cr\rcni Cicak, repicek, hostno
repje; sl. 79). М а п ј а ј е od pret-
п vrste, а rasprostranjena ј е
р о celoj т na т
mestjma kao ј veJjka t·epusina.
1 53 · MALJAVI titAK- Arc-
ш ш т п
veJiki maljavi cjcak). Razlikuje se
od pt·cthodnih vrsta т StO Sll
т и cvetne glavice isprepletane pau-
т vlaknima ј nesto se redc
nalazi od ovih vrsta.
1 ј 4· К REPUSINA -
1, ,1111111 ш Takode ј е reda
, "1 р vih vrsta, а nalazi se р о т
"'' т mladi i mekani prolet-
IIJI tzdanci ј SOCOC drske JiStOVa
" п Ы se п
1 11 • ili kuvani kao т
1 ' parglu, za corbe, variva ј
н Koren svih vrsta repusi na
toltZi velike п skroba, sluzi,
,,,.., (,\ sccera, nesto ulja, o•·ganskil1
• п i . druge materjjc, kao i

п т С Mozc с Ј а se
" 1 н п Ь za spt·avljanjc slat kog
• н (iskuvavanjcm), za с о Ь ј а п ј е
1" • ј щ т п ilj
• ј с ш koje se т sa
• п ili razenim brasnom ј
т т upo-
lllltljava za spremanje hleba, raz-
lltlt peciva, poslastica i sl. Takode
1 Ь za п supa
1 1111 Ы kao zamena za т i sl.,
1 1111JZC ј da se przi. Pecen i isrucan
l\1/1 kao т za kafll. Najbo-
1 tiiJi ј е т т т u
Ј - Mata - п ш ш и н
Ч pre nego sto п Tada
1'·' ј е i najbolje kopati. Koren т о е
1l.1 м i ostavlja za т а tako-
JESTIVO DIVLJE BILJE
tlc i konzervise mariniranjem. Lis-
rovi i koren svih vrsta repusina
т da se Ы bez
п ј ne postoji opasnost
da se т sa п п
т т
1 ј ј OST А К - ю ole-
ш porodica Composit'ae - gla-
voCi ke (gorCika, kostric, kostris,
susak; sJ. 80). jednogodisnja ze·
Sl. о - Ostak - н oleracua
lj asta Ы visoka 30 do 100 cm,
uspra vne, debele, suplje ј razg•·a-
п Ы н т
ш Listovi su bez petelj ke,
veli ki, т pod prstima т а п
plavieasto-zelene Ь о ј е i р о ivi ci
Ы Cverovi su i uckaste,
recle bele Ь о ј е
Siroko ј е п о с nizi -
na do srednj eg planinskog poj asa,
а raste Ltkraj puteva, kao korov u
JESTI\'0 DIVI.JE BII.JE
njivama i povrtnjacima, na neobra-
tlenim zemljistima i sl. tl citavoj na-
soj zem!ji.
Mladi prolernji listovi se н
Ы rede kao salata, а cescc
za spravljanje Ь i varj va.
156. KOZJA BRADA - Tm-
ш porodjca ш
positae - glavoCike Ы jar-
Cija trava, kozjaka, turovet; sl. 81 ).
Sl. 81. Kozja brada - • • • р и щ щ Ј
п recle п zc-
ljasta Ь uspr:tvne Ы vi-
soke 30 clo 70 с т mesnate, glatkc
i slabo razgranate, п mlcc-
ш sokom. Lisrovi su
uskj, siljati, pri osnovj trbusasto
prosireni, prjrasti uz Ь Cvet-
п gJavice su Ь о
ј е ј ј ш
planjnskog pojasa, rede pored pu
tcva ј na sJjcnjm mestima u cjtavo
1
nasoj zemlji.
MlacJj proletnji jzdanci i listov1
Ы se za •
н Koren sc t1jesen takoclc
н Ы kao vat"ivo.
1 5 7· VODENA BOKVICA -
А ш pltmltl.f!.O, poroclica ш
lrtm1e - kckc (podvoclna bokvica,
zaboctln, zabocunka, kornjaCina
а va, voclni trpotcc; sl. 8 z ). Vi
scgoclisrlja zeljasta Ь koja iz
mocvare, Ь iJj plitke vode iz
Ћ clo 40 с ш vjsine. Ljstovi Stl
izclt1zeni srcasto-jajastop; ј ј kop
щ obiika, н п
oko cvctne Ь ocl po]o,rine
щ Ы ј е sc grana u nekoliko pt·s
п sa broj nim sjtnijim Ь е Ј ј
Rasprostranjena ј е najvise р о
livadama od pobrda clo srednjeg 51. Sz. - Vode11a l>okvica _ Ш

п а


86
1 1 о 1 uzjcastjm cvctovima. Cveta
1 111111.
Н ·"PI'OStranjena ј е u celoj na-
"1 tcmljj р о mocvarama, ba1·ama,
Н П а \
1
)aznom ј CCSto pJav-
(1' н о tlu, na obalama ё ј
l"1111ka sa sporim tokom, od п п
,1.. п predcla. ё с ю sc
111 l.1t l tl velikoj koli cini.
1 o1·cn saclrzi vclikc ш skro-
lol, н о т а ј е hranljiv ј mo:i.e cla sc
''JIIIII't• bl kao hlcbna sirovina, za
l"·1vlj anjc meso,•itih kasa, pieea,
1 1 н poslastica i sl. Sve% о г с п
1• ш ali vcc Ь
1 н sascojkc ј more bez ogra-
llill' llja da se н Ь Ne
i" l',lclji opasnost cla se п sa
111 1 , н slicnom Ы
1 1<!111. Jedan covek ш о е u plit-
1 ''1 \•otli ili ш о ё а ј za jedan cas
l1 1\kopa do z kg korena.
н п о se Ь • i slecleca
1 1.\:
118. USKOLISTA VODENA
110 KVICA - ш ш
111 Razlikuje se od prethodnc
1 lt' р о ю с sto uze listove.
11 l'opmstranj ena ј е р о celoj nasoj
, lttlji, nesro ј е rc<.la ocl prethodne
1 1 ol(', а srece se i р о vcCim visina-
111.1
1 1 9· VODENI ORAH - ћ а
1'·' llrtltms, po1·ocl ica щ
н (vragol ic, kekavac, ora-
·'"- 1-asak; sl. 83). J eclnogoclisnja
t'I J:tsl:t hiljka sa tankom Ы
1 с 1111, koja 1110ZC с а naraste Ll н
llltt tl() 1 р а do 2. m; raste u vodi.
1 SU CCtVI:taSti, Ь п
1" 1 1 ' ' ici krupno н а sloze•1i
11 11 щ oko s•·edista Ь
1 1 ko cla plivaju п а н vode;
1'' н su jm naduvcnc u Ь
Т DIVLJ E BII.JE
mehura, re se tako odriavaju na
' 'odi. Cvera ј jula, karkada i do
а ' 'gusta belim cverovjma. Plocl ј е
crn, krupan, sa cetiri ostre bodlje
na S\· akoj strani; U cvrStOj Jjuscj
nalaze se veJjka bcla jezgra .
Raste р о barama, mlakama, plit-
kjm jezerima, mjrnjm rccnim ftl ·
kavcima i raznim stajacim vocla-
ma, u ш п pokriva-
jtiCi u ncprekidnom slojtt р о visc
cleserina hektara povrsine, tako
cla se pocl ш vocla п с vidi ( na
rrjme•· na skaclarskom Ы
St. 83. - Vodeni о а ћ - Tr11pa Nti!JINJ
J ezgro iz ploda j1na vcoma pri-
jatan н koji podseea na pjtomi
п jli orah. J'viogu se jesti pre-
sna, kuvana, р е с е н а przena ili
Г 01\' LJE BILJE
sasusena р а samlevena u brasno ј
н Ы za spravljanje hleba,
kasa i razliCitih poslastica. Veoma
su hranljiva. Plod se sakuplja u
jesen. Pogodnim nacjnom sakup-
Ijanja р о povrsini vode moze da sc
skupi za jedan cas р о zo i Yise kilo-
grama.
Ј о SRCAK - В и о ш ш 11111 -
щ porodjca В н о ш а с е п е
(vodoljub, Yoclena ltlcka, d jy.
lji ш sl. 85). Zeljasta о ё
r---
zemlji, а rasre р о mocvarnim
cima, barama, oko plitkih voda,
obala, potoka ј rcCica sporog toka
od nizina р а dosta vjsoko u щ
Koren ј е vcoma bogat hranljivim
materjjama i sadrzj znatne koliCint·
skroba, SCCCra, be\anceYina ј dru
g jh matcrija. U brasnu koje s<·
cloblja ocl OStiSenog korena
na kolicina hranljivih materija dos
rjze clo 73%. Ы se kao
п $it:ovina, za spt:cmanje kasc,
,·aznjh slatkisa i clt:. Od proprzt
п о korcna clobija se mlevenje111
н а i uckastobclc Ь о ј е prijat
nog slatkog ukusa. Moze da se ko
,·jsti bez п Ne postojj
opasnost da se п sa nekom
drugom slicnom skoclljivom Ь
kom. Na mestima na kojjma se st·
ё а javlja u vecoj koliCini, jedan
covek mo.Ze za jedan cas da jz,radl
do 3 kg korena.
161. BRULA - Trigfochitl Ш
ш ш porodica ш -
o·ozupci (morska brula, morsk 1
rrozubac, t rosipan; sl. 84). Vise
godi snja Ь sa debeljm podan
kom. Listovi su dugi, н
lascj, uspravni i useceni. Ы jt·
uspravna, ncrazgranata, socna, а
prj vrhu Ь se nalaze brojni
zclenkasti cvetovi.
Rasprost ranjcna ј е u primorjtl,
LIZ morsku Ь na slanom zem
lj.istLI ј ј na stenama.
MlacJj proletr1ji listovi н
lj avaju se kao varivo.
varna Ь sa uskjm tt'Obridnim
prizemnim listoyjma clo
jednog met ra i Yisokom cvetnom
Ь (do 70 cm). Pri н
Ь su brojni lepj ё
cvctovi sa spoljasnje strane Ь
casti, na duzim peteljkama, pore-
dani u stitoliku cvast. Cveta od
proleca do sredjne leta.
Rasprostranjen ј е р о celoj nasoj
162. tAPLJAN - ш
Ь porodica Liliaceae - Ј ј ј Ј ј а п ј
ё с р ј е caplj ez, с е р Ј ј а bazer, Ь с
den, volovski rep, morodak, п а
nuska; sl. 86). Visegodisnja zc
ljasta Ь sa socnim dugackim
88
6s. - - н н
1
86. Capljan - и а Ь ш
Т DIVLJE BILJE
Sl. s
7
. - C:>p lja.n - А р ж е ю а Ь Ј и
po<l•emne k rtole
crakascim listovima u krug ras-
poredenim oko cvetne Ы
koja naraste do о р а ј roo cm u
visinu. Pri vrhu Ь ј е cvast
koja se sastoji od veceg broja lcpih
beli castih cvetoYasa mrkim sarama.
Pod zemljom se na.lazi velik br?i
pt·scolikih krtola (sl. 87),
clo Ј о cm, Ь do Ј cm, na
p resektt н ili narandzasto-zute
Ь о ј е Cveta о с kraja maja do po-
cetka jula. .
Rasprostranjena ј е и vel1kom
deJu п а е zemlje na coplim bt·dskim
ј planinskim liYadama, medu ret-
kim Ь na veCim proplan-
cima u retkim i svetlim sumama, na
JESTIVO 1)1\"i_JE BILJE
zatJ·avljenjm delovjma srcnjaka i
п а sJjcnjm mesrjma, cesro na vecem
pt·ostoru ј u jzvanredno velikoj
' ё
Podzemne п sadrze ' 'clikc
koljcine skroba, nesto vitamjna С
secera, sluzi ј drugih materjja. Od
п se Ь kao щ
ш ј za ljude ј za scoku. Mogu sc
prjpremiri kuvane, pccene, kao ј
sirovi na za hleb ј razlicjre kasc Ll
Ш З З dt"LJgim Sirovinama,
jer sprcmljene same imaju sp.:cifi-
can UkUS kojj nije liVCk piijatal1.
Mogu da se korj ste bcz п
nja н svako doba gocljne, а ш н о
ј ю Ll jescn, kad su п т i
naj п marerj ј й т а
Ј е postojj opasnost da sc и н п с
sa п dr·ugom п skod-
ljivom Ь Na mcsrjma gdc
se ё javljaju u vecoj koliCini
i п а povoljnjjem zemJjj$tu jcdan
covek moZe za jedan cas da jskopa
ј do х о kg Ь krtola.
Sljcno moze da se Ь i sle-
deea vrsta :
163. Т tAPLJAN - .' lsp-
hodellus ш С о с а р ш (brden), koji
t-astc LJ primorskim krajevima ј Ll
dclovjma Makedonijc, razlikuje sc
ocl prethodne vrste sitnijim plo-
џ dok mu ј е cvast merli casro
г п cverne laticc SLI bclc
З З П ziJom.
164. SREMUS - ш ш
ш poroclica ш - п
(cremLJsa, sremusa, cremu:t.a, mccl-
v<::dj luk, SLJillSkj luk; sl. 88).
\fjsegodjsnja zelj as ta Ь sa LJS-
kom н podzcmnom ILJ -
kovjcom, ''isoka do 30 cm. Cis-
tovj Sll sirokj 3-5 cm, а dugackj
do z5 cm, socni su ј sjajni, а nalazc
se na du:Zoj socnoj drsci ј jzbijapl
ncposredno jz zemlje. Cverna stal)
lj ika ј е dugacka do 30 cm i prj vrh11
nosi glavjcastu cvast sastavljcn11
od brojnih sjtnih bclih cverov:1
Cvcta od aprila do juna. Cela Ь
intcnzjvno mirise na luk (l istovj n11
bcli luk - cesnjak, а lllkovjca 1111
П З П Ь С Ј О i crnog Juka),
1 ma ga LL celoj nasoj zemJjj o1l
v isih brcla р а sve clo t)l"eko r о о 111
п visinc, Ll svezim ј
п delovima liscarskih (bllkovjh)
ј Њ н SLima, 11 :1
Ь п ю 7.emlj jstu, ш
Sl. 88. ш н п и щ
1·ocito na mcstima na kojima upm
lccc duze lezi socg. Cesto se javlja
u velikoj mcri ј na veJjkoj povrsjr1i .
Mladi ј socni listavi do
а I'C(Ie i posle п sadrie ш
njje koliCine vitamjna С ј dos1:1
karotjna. Ы se р п
ili kllvani za salate, corbe, varj\
1
:1,
r•11 1 .1 , zaCin, nadev za testa ј sl.
о 111 sc od aprila do juna, rede i
1 1 11111.' . Na mesrima na koj jma
ц javlja u с с о ј kolitini,
1• 11 '" (·ovek moze za jedan cas da
н н clo 10 kg listova. CL1kovica
"1·1 ' aclrzi ncsto manje vitamina с
111 l ''l listovi, ali zato dosra slllzj,
1 111l)a i drugih materija,
lll\', l 't: sJjcno mladom lukLI kao
"111 , za dodatak jclu, kao salata,
1 111 щ za variva, jela ocl mcsa
1 ol1 Mozc bez п da se
l•olt•.li u tokLl cele godjne. U
"lllt" kad lisce jos njje •:azvjjeno
tll ··•· sast1sj lo i raspalo р а se
111 J'l tv • п tla ne mogu da naclu
1111 ,lkvi tragovi sremusa, lukovica
• 1 о р а п а mestjma п а kojima ј е
1 ""1• н о с с о prjsustvo ove Ь
111 с ,·adi probno о р а п ј е na
1111 11111:1 na kojima postoji о р
' 1' Ј щ а ,rerovatnoea da sc moie
"11 1 (\rjdj napred !). Jcdan covek
10111 ' u vegetacionoj sczonj, na
1111 lll п а kome se u е С О Ј
lo ol11 ј javlja, da iskopa za jedan
1 1 о 1 kg ё lukovice.
Nc1.,kusni sakupljac moze\ da
IIIH' IIj iiStOVC П Sa JiStOVima
1!11 н ( C:onvallot"ia ш koz-
11• ' ( Ј mm ш а т а ш mrazovca
r ш alllllfllflale) ili cemerjke,
.,)1(( 111: ј с ш е ( ш а Ь и т ј Ve-
' ,1/111111 г ш koji Stl skodljjvj
1•.1 1 o11·ovn.j. Kozlac sc katkacla na-
м а s]j cnin1 mestima kao i
Ј • 1 щ ali su mLI JjscoYi vjsc scJ·e-
11•• 111 kopljasrog Ы ш •
1 ll :lli\zj na otvorenjjim, suncani -
)1111 1 iopJ jjim mestima п а kojima
1, 111\IS п с raste i li stovi su mu znat-
"'1, ј manje socni; mrazovac
1 1 н 11:1 otvorenim livadama
Т DI\'LJ E BILJE
п nema sremusa ј jma т i
malo U\'rnute listove; cemerika
t"asce takode п а otvorenim rrav-
nim povrsinama, listovi su ј о ј
kruti i jzbrazdani paraleJnjm uzdu-
znim jakim lisnim zilama. Sto ј е
najvaznije, л ј е е о ш а lako
ш 11/vrdifi р о ш н dok listovi
н jzrazito mit"ifll fla beli luk
ё sve ove vrsce
uopste nemajt1 taj mjris, а kozlac
cak ј neprijatno mirisc.
п sremt1St1 н da sc ttpo-
Ы i sletiece vrstc clivljih
IL1kova:
r65 . ZMIJIN LUK - ш
Ш (pupa, brzak, kozjak,
lucka, cesnulok, cesnulek). Rascc
р о livadama i travnjacima prjsoj-
nih strana н skoro celoj nasoj
zemlji. LjstoYi mu imaju prjjatan
ukus i sadrze dosta vitamjna С
166. OKRUGLASTI DIVLJI
LUK - ш sphaeropraSflm. Jma
tamnocrvene cveto,,e i raste р о
suvim livadama и celoj nasoj zemlji.
167. Т
LUK - ш ш Ima
krupnjje Ь cycrove
i raste р о livadama ј travnjacima
U SYim copJjjim prede[jma nasc
zemlje.
168. OKRUGLI DIVLJI LUK
- ш д и ш Ima tamnocr-
п cvetove ј rasce р о SLl vim
mestima, zapustenjm njjvama ј na
s]jcnim mestima р о celoj nasoj
zem]jj.
169. BALUtKA - А и ш vi-
m:a/e ш ё Raste
na п sJabo zatra,•ljcnim
n1escima, na obroncima, medu ste-
nama, ukraj staza, njiYa i na slicnjm
mestima и celoj nasoj zemlji.
JESTIVO DIYLJE BILJI'.
170. К LUK- ш
Ь и ш Ima veoma е р е crvcno-
Ь ё cvctove i raste na vlaz-
nim planinskirn livadama, oko iz-
vora, na o balama potoka ј na sbl-
oim mcstima u svim planinskim
predelima nase zemlje. Njegovi
listovi, pored vitamina, sadr7.c i
ш а ш е ё proteina.
171 . LANEUVA - А Ш и ш l'i-
t'lot·iclliJ· (divlji Juk - ccsan, zmij ski
ё Ima zelenkastobele cvctovc
i t-as te р о п livaclama svi l1
planinskih predela nase ш Njc-
govi listovi sadrzc п п
ш С Mlatti listovi, Ь
i lukovica, pored toga sto sc upo-
Ь н kao i prethodne Vt'SI:c,
mogu i da se и u и и
ш ili da se ostavljaju п а
н п
Takode ш da se Ы
Yaj u mladi listovi, ш Ь
i lukoYice od niza ш vrsta
divljih lukova, kojc se и vecoj ili
manjoj mcrj п u щ п
krajevima. Nijedna vrsta divljeg
luka п ј е skod]j jva, moZe se koris-
titi bez п ј п е postoji
п direktne п sa ne-
kom skodljivom Ь vrstom.
Sve vrste divlj eg luka imaju ka-
п miris п а gajeni be li
lttk ili recle п а crni lt1 k.
172. PASJI LUK - щ ш
pelopl'(lsttm (djvlj i н п
luk, puric, si tna ljuti ka). Dvogoclis-
п il i Yisegodisnja zeljasra Ь
Stl mLt njski, н nasrra-
н н и Srabljika ј е gola, а pt·i и
ј о ј se п loptasta cvast sa belim,
ш н cvetovima.
Lukovica ј е okruglasta, bela i pone-
kad ima i male и sa strane.
п ј е u citavom prjo
п pojasu primorja, pored р и
tcva, и vinograda, na okopav1
п а а и и п stena.
Ы se Citava п
blljka и ј е е п zimi i u rano pro
lece kao varivo, sama ili cesce \1
mcsavini sa d1·ugim zeljastjm р о
vr·cnim Ь U ostalom del11
Ы se samo luko
vica kao 7.acin.
173. VILINA METLA- А
ј а д щ ojjicinalis, poroc\ ica Li/i(l
а ш е - ljiljani (spargla, р а ч а
Ь bctt·ka, п met l:'l,
п ё sl. 89). \ Tik
gocliSnja biljka sa zeljastom staiJ
ljikom, а jako t·azvijenim podzcm
nim drvenastim delo,rima. Na1·:1s
te do So cm р а i 1 m и и а
stabljika ј о ј ј е veoma я i
и obrasla ljuspastim i igliC:ts
ш Mnogobrojn.i sitni
, tovi su п а

Ј с Ь о Ы с а veliCine sitnog
\1 1 п с а kad sazri. Cveta u maJU.
H.t, rrostranjena ј е skoro u с о ј
", ,,
1
zcmlji, а п u
1 1 IJc·vima, od п п do brdsk1h
J'litkla, а dosta se i gaj i .. Lt
1, 1)1111 џ na poiJima, na
, 1 t l1 111 i sttvim mcstima, nal'oCito
111 i п 7.em-
l)l ' lll . . .
ц mlacl i, i mck1 tz-
llll lt 'i p1·cdstavlja ju LL kt1Sl10 po.vt:ce,
1 ..
1
,. sc п а ј с е с е Ь ili gotovt kao
1111' 0. О с п Ь mo-
l 11 , 1.1 sc ko1:isce samo и Se-
il'' masnocc, OSUSCilJ l propr-
1 111 plocl ј е dol1ra п za kafLL
1 1111.1 aromu ё Svi delovi
1111 н da sc korist·c bez п
"l 1 Nc postoji п da sc
1111\'IIC Sa nek0n1 и skod-
IJP 11111 Ь
е ё п о mogu da se upotrebe
Ј clc.:cc vrste:
1 7·1· USKOLIST А VILINA
1\1 Jo:TLA - А р а г а ш ш
III IV ј а spargla, п struna, zecji
l1t1, ё п п jcbel-
1 1 t). Rasprostranjenija ј е ocl pret-
'" н l11c vrstc, а raste ll retkim su-
ttt.ll\1:1 и i medu Њ ш ј е
175: SPARO:ZINA - щ
1'"' щ (gt·molika sparoga,
, IJ ·' · vHija, п prasCi ka).
•1:1l1ijika ј о ј ј е п i skoro ј е
t t11o11it-a. Ј С Ll pl'l-
н н prcdelima, а rastc и ret-
1 1111 svet li m и р о
111;1, Ы ј р о travnim mcstima.
1 ;6. TETIVIKA - ш as-
/'" 't, porodica п -
oltti'I)Cvci (tet ivica, bodJjjyj Sfak).
JESTIVO DIVLJE BI LJI'.
Visegodisnja Ы sa
bodljikavom Ь ю
srcoliko-trouglastim ili kopljastim,
р о ivicama bodljikavir:'. Cveta sit-
п zuckast im CVCIOYima, а pJod
ј е Ь о Ы с а koja ј е kad sazri, п
Ь о ј с
Raste samo u primorskom н
nase zemlje, и Ы i н
gcle obrasta i penje se uz. ш
п Ы i р о р и п о th о Ь а
vij a.
М izdanci, koji sc Ь е г н tt
prolece, dobra и п п
koja se и nckim delovi ma Da\ma-
ci je :<orisri ocl л п
177 ZLATAN - ш г
porodica Liliaceae - п
(zlatn.i ljiljan, и ljiljan, zlat-
noglav, ajdo,rska li lija, gojzdna
lilija; sJ. 90). Vjsegodisnja
Ь visoka do о cm. LtstovJ
siroko kopljastog Ы su п а
Sl.
90
. _ Zlatan - л ''ltlrlni!.,IJJJ
93
jESTIVO OIVLJE BILJE
SJ. 9r. Zlatatt - н nutrltl,_f,OII. н
srediru Ы u jednom pr·sljcnu
poredaru u krug. Pri vrhu Ь
na povijenim dr5kama nalaze se
р о d,,a do tri е р а cveta Ь
-crvenkaste Ь о ј е sa pegama sa
п strane. Cveta u maju ј
п Pod zemljom se nalazi dosta
п lukoYica koja ј е ljuspasta ј
zute Ь о ј е
H.asprostranjeo ј е u skom ccloj
п а о ј zemlj i od п brda р а
sYe do oko 1500 m nadmOl'skc
visi l1e. Raste Ll SLimama na п
proredenim mest ima, р о ш
l' Li bOYima, п proplaocima,
џ ш Ь ј sl. Ј а у ј а se
pojedinacno ili р о nekoliko prime-
п na jednom mestu.
LL1kovica (sl. 9') sadrzi dosta
skroba, sluzj, nesto vitami na с ј
94
Sl. 9•· Р Щ с mleko и
Н
d1·ugih matcrija. Moic da se upo
Ь za jclo kuvana ili р е с е о а
u Ы pi rea, kasa, kao dodatoa
si rovina za hleb, za spra, rljanjc
ш ш poslastica i sl. Moze da sc
susj ј п п trosi ili melje ll
п Sveze p1·zena ima
mJaclih pecenih krompjrica. Mo-
ze da se Ь bez ograni
с с о ј а Ne postoji opasnost da sc
zamerli sa nekom drugom slicnom
skocllj ivom Ь Na mestima
na kojima SC CCSCC ј а У Ј ј а jedan
covck moze za ј с а п cas da
0,5 ti o 0,750 kg lukovice.
r 78. Р Т С Ј Е MLEKO - О
п ш п ш Ь е Ј а н ш porodi ca U
lincene - lji ljaru (pupa, ё
sl. 9z). Yisegocljsnja mala ш
Ь koja naraste do zo cm LJ
1 11111. Jjstovi su п о ё п ј
\ lllln sirokj, dosta dugacki ј
ш zlebastj, sa belim pruga-
11 1 < vctovi su beli, zvezdasri ј
"1l.t /t' se na ћ Ь cvc-
н ј juna. Pod zcmljom se
11 1l .t11 oko 3 cm Ь okrttp;last.a
н <>\'ICa.
ICt, pmstt·anjeoa ј е u skot·o ccloj
"1 • • Ј z.cmlji, а rastc р о livadama,
11 ф г pt1tcv11 ј st:az::t ј
'' 1 • п mest jma.
1 .t JkOI' jce, kojc sac!1·:i.c closra
111 1ctljjvil1 п ш с Ј ф щ cla se
н za jelo џ а п с п i
с .111<.: Ll beasno kao hlcbna si,·o-
lll.t ј sl. Т г е Ь а paziti cla se nc
llttt'IIC sa lukovjcama nekjl1
llllllt ili otrovnih v1·sca, kao sto ј е
, , 11 .t;o\ vac ( ш ш ш т е
1l1 ' '' luko,,ice ovc н VI'Stc
11 11110 vece, ,, с е а Ь Ј ј ka SC П
lllfl р о tome StO ј е znatno vcca,
to,l, 93· - Veprir.a - RNI.'HJ м
П DIVLJE В Н .. Ј Е
]jsrovi su ј о ј mnogo veCi i sjri,
а cvct ј е krupan, \eykast i ocvore-
Ь Ь о ј е
1 79· VEPRINA - ш с ш а т
м ш porodica - п
(ko:>tri ka, veprinac, • п zele-
nika; sl. 93). Zjmzeleni ihunic
vjsok zo do 5 о а katkada i do 70
с т jako razgt·aoat. »Cisto\
1
i« su
jzcluzeno jajast i, si ljasti, kozasti ј
krurj. CYcta tl rano prolece malim
Ь cvetovi ma.
Plocl ј е avena Ь о Ы с а
п ј е u п
џ п а е ш л а topJjjim ј SLl\'-
Jjjm
Mladi, socni proletnji izc1anci
ш Ы se kao vuivo Њ ю
spar-gli. Przene semenke koriste
sc kao п za н
1 о DREMOV А С - ш
ш porodica ш ш
- dremovci (sunoYrat, Ь
vcliki ё sl. 94). \ fisegodis-
nja zeljasra Ь sa uskjm veoma
socnim liStO\' jma koji rastu pravo jz
zemljc ј poreclan.i su u krug oko
C\rcrne Ь Pl'i vrhu cvetne
Ь visoke do 40 cm, lepi beli
cvetovi, koji posuvraceru Yise,
skupljeru su р о nekoliko u amre-
lastu c\rast. Cveta od po]o,rine
apri la do kr:aja maja. Pod zemljom
sc п о с п а dosta krupna lu-
kovjca.
Rasprostranjen ј е ю н celoj
п а о ј ze1nlji, naroCi to u ш pr·e-
c1clima, а raste п а vlazni m mestjtna,
р о ш medu trskorn ј
scYarom, u retki m poplavljenim
SLJmama, vrba, t opola, jasena i dc,
cesto Ll veoma veJjkoj ko liCini na
jednom mestu.
LukoYica sadrzi znatne ko liCine
95
JESTIVO DIVLJE BILJE
Sl. 94· - Dremovac - Lumyum и
skroba ј sluzi te ј е veoma н п
Zbog sadrfine nekih alkalojda, с е
Ј а biljka ј е u р е п о ш п skod-
ljiva, zato luko\•jcu dobro iskuva-
ti, vodu bacjti ј skuvana lukovica
bez opasnostj moze da se upotreb-
ljava za spravljanje pirea, kasa, kao
sirovina za hleb, za spravljanje
raznih poslastjca ј sl. da se
kot·isti u toku с е Ј е godine, ali
н р о cvetanjtl ш clclovi
Ь п tako da ne ш о е cla
se prin1eti gde se pocl zemljom nala-
zi lt1 kovica. Na mestima na kojima
sc dremovac javlja u vecoj koliCini,
covek mo:le u mekoj zemlji cla
izvacli za jedan cas do 5 kg н
18 r. К - ш ш
fllllllis, porodica Ш - tra ve
(trst, trost, crstika, sirCica, makalj).
Visegodisnja Ь visoka z do
96
5 m, sa odrvenelom Ы
clebelom • do z cm. ю н
н н sjJjacj. Ima veoma
1·azvjjen podanak, dugacak i р о
nekoljko mctara.Cvctovi н smede
-crvcnkaste Ь о ј е i slozeni SLI u
mct lascu cvast pri ш stablji ke.
Cveta u jultt.
H.aspt·oscranjcna ј е u celoj nasoj
zcmljj. Н а с с р о Ь na moc
varnim i vla:tnim mestima, uz obalc
1:eka щ toka, р о Ь
ц ј п а mestima,
ccgto U VCOtn::l vcJjkom п
п а jcclnom ш н pro-
• п (trscacj).
Sasvim mlacJj j7.claoci i listovi
mogu da sc tlpotr·cbljavajtt i za
kttvanjc Ь i variva, ali samo
kratko vrcmc, jer veoma brzo po-
staju cvrsti ј Ь Mogtl
cla sc suse, а zatjm melju u brasno
ј korjsre kao dodatna sjrovjna za
spr·emanje hlcba. Kad sc Ь
ozlcdj, iz nje tccc gusta masa, koja
sc ubr·zo stvrdnc. Ona sadrzi dosta
smole i secera ј moze neposredno da
se korjsrj za jelo ј ј а spra,,Jjanje
t·aznih poslastjca. Podaoak sadrzj
п skroba, zatjm secera ј dru-
g ih rnaterija. п i sarnleven
daj c ocllicnu sirovinu za hleb, kase,
п п е poslasticc ј sl. Sa jedne vecc
barc i]j ш pokrivene trskom
da se dobl ju veoma velike
п svih ovih sirovioa, koje
ш da se koriste bez п
Ne postojj п da se zameoe
sa nekom clrttgom skoc\ljivom Ь
kom.
1 81. ROGOZ - Т у р и latif()-
lifl, porodica Typl1aceae - rogozi
(belj rogoz, zensk.i rogoz, botur,
SC\'ar, sas jka; sl. 95). Vjsegocblnja
J,llti.L, koja naraste od 1, 5- z,5 m.
\1111 <lcbeo л koji raste u
н pocl vodom. Iz podanka,
, I•LJ.LJU plavkasro-zeleni Jjscovj, du-
" lr 1- 2 m, uski, uzduz jspruga-
ol < ю se razvi jaju u t recoj
,,.JIIIj п а vrhu cvetne Ь i
Ј н su u uspravan kJjp dup; 20
rlo o \ 0 Cll1.
tl
Sl. 95· - Rogo• Г lat(folia
Н г п ј е u skoro ccloj
ll .t·.oj zcmlj i, а raste р о tnocvarama,
• н а п а ritovimg, tt·esavama, t1kraj
н ka i jczera, najvise u п ј ј
t lll lti :l. ih planinskih pl'eclcla, ccsto u
1 1 11111::1 veli kom moostvu.
щ rogoza saclrzi veoma
о р о sk roba, р а moze da se susi,
"" ljc i Ь za spravljanje
ltll Ј а kasa i sl. Mlade Ь
JESTIVO DJVLJE BILJE
takode mogu da se koriste kao
povrce. Zreli klasovi, koji lice na
kljp, mogu da se peku i jedu.
ё moze da se Ь i
vrsta:
183. USKOLISTI ROGOZ -
ђ р а ю (musk.i rogoz,
crt'ti rogoz). U nas ј е vcoma raspro-
stranjen, а raste na slicnim mestima
kao ј ю ' ' rsta.
1 84. KACUN - Orchis ш
porodica Orchidaceae - ш (ka-
н salep, divlji ю щ
ka, kokotek, ceptec; sl. 96). Visego-
djsnja zeljasra bi lj ka, visoka od
10 do 40 с т koja ispocl zcmlj e
razvija d\·a ok 1·uglasra jajoli ka go-
molja, н (proslogoclisnji) ma-
п а п (ovogodisnji), veCi.
Listm ј sirok.i kopljasti, socni ј
oll t':L>rajtt cvetntr Ь н koja
pri vrht• nosi vise crvenih, crven-
Sl. 96. - Kacun - п н
97
JESTIVO DIVI.-JB В Ц В
Ь ili reue be)jh cve-
tova. Cveta u aprjJu i maju.
Rasprostranjen ј е skoro tl celoj
nasoj zemljj, od brezt1ljaka р а do
oko 1500 m nadmorske visine.
Raste р о Sl1vim, Sl1nCanjm livacla-
ma i u retkim sveclim sumama i
sumarcima, cesto u vecoj koliCioi
na jednom mestu.
Gomolji kacuna saclrze vecc ko-
licine skroba, sluzi, zatim bclao-
п clekst rina ј dt•tlgih matcrija.
Mogo cla se prze kao mlacli krom-
pirjCi, da se ktJvaju i prera(luj tl п а
razne nacine (pi t:e kao ocl krompi t·a
ј sl. ). Posto so z-3 mint1ta п
u kljocaloj ''odi, а zacjm osuseoi ј
samleveni u brasno, daju п
salep, koji mo:Ze da se mesa sa ш
gim siro,rinama za spra,rljanje hleba
i raznih kasa, zacim za ku,ranje
''eoma zdravog i п zim-
skog pica, za п poslastice i sl.
М о е da se Ы bez og ra-
nicenja. а mestima na kojima se
kacun javlja u vecoj kolicini, jeclao
covek moze za jedan cas da iskopa
do 1 kg gomolja. Gomolji mog u da
se koriste u toku с е Ј е godioe, ali
ј е najpogodnije u vreme cvecanja
Ь ili neposredno posle toga .
(.; leto nadzemni cleo Ь se osusi
i satrune, te ne moze da sc primeti
gde se gomolji nalaze, okoliko se
mesto od ranij e nije Ь oocilo.
Ako. ј е sakopljac neiskusan, po-
stoji izvesna mogucoosr da se za-
meni sa otrovnom Ь mrazov-
cem ( Colchimm ш ali se
razli ka lako uocava. Liscovi ml·a-
zovca su ''eCi i н malo щ
[aSttl pravo iz zemlje i poredani so
u krug; Ь nema cvetnu Ы
ku, vec cvetna drska Ь pravo ii
zcmlje; cvec ј е jedan, krupan, Ј е у
kasrog Ы ruzicasto-otvoreno
Ы Ь о ј е i cveta u jesen katl
listo,ra ј о nema, dok se list0\'1
razlikuju tek na prolece kad Ь
nc cveta. Najznacajnija razlika ј е tl
tome sto mrazovac ima jednu ok
щ lukovicu, а kacun clve jajoli
kc, od kojih ј е jeclna manja, а н
vcca.
К а о salcp Ь se go
moJji i ocl sJeclecih vrsta Ь
18 5. MLEDAC - 01·chis ш а с
а (111t1Ski П rnuski salep ;
sl. 97 Ј е • о ). Ј .i$tOvi SLI t11LI pri dnLI
sa ш ш Cvetovi
Stl rt1zicasce Ь о ј е Cveta u majll i
п п ј е u skoro
celoj :t.cmJji, а raste pretczno р о
1·eckim sumama ј н
т К KACUN - Ot·
chis ш (veliki в mos
njica, celadasta kukovica). CvetoYi
su mu sivkastoruzicasti. c,reta u
maju i п Rasprostranjen ј е u
vecem deltt nase zemue.
187. PEGA VI KACUNAK -
Q,·chis ш (kukavicji vez, sa
rulja, krstenica, zgancek; sl. 97
clesno). Cvctovi su mu svetlolju
Ь s tamnocrvenim pegama i
crticama. Gomolj nije celovito ok-
rtlgao, vec ј cllanolik.
188. MOCVARNI KACUN-
Orchis faxiflora. Cvetovi su mtl
щ Ь о ј е Gomolj i su okrug-
Jasci. Rasprostranjetl ј е skoro р о
celoj nasoj zemlj i. Raste na vlazni m
mestima.
1 89. MALI KACUNAK - Or-
chis fridenlala (spasovsko cvece,
gozdna kukavica). Cvetovi su crve-
n.i i skoro okrugli. Siroko ј е ras-
proscranjen.
,,,,, JELENJAK - 01·chis pal-
< \ ·ctovi su Ь Ь о ј е
t • 1111olji su o krugli. Siroko ј е
. в
.. ,. . MEDENI KACUNAK -
'' Ј IISI11Iata. Cvet ј е crno- crvene
1 "i' ю ј е rasprostranjen.
,,, · USKOLISTI KACUN
11 /111 incamata. Listovi se razvijajLt
111 о paralelno sa cvetnom stab-
l)lllltol. (;omolji su dlanoliki. Kaste
it 1 \ l.1111i111 ј 1110Cvarnim J11eStima.
1 lll ol, l ј е t·asprostranjen.
1 '1 1 PLAST А К - А п а с а ш р Њ
1•.mml(//iJ (plastak, vracizclje. ot-
1." 1111. ). Cvetovi Stt п
1 '""'"lji su o kruglasti. Siroko ј е
1 • )•to•.lt·anjen.
1 ••7 Ml,"l ac Ort hil ш п и п ( levo) ;
1 f • • • • н щ Orfhis tlfatlllaln {des110)
JESTIVO D!VLJE BII.-JE
Sl. 98. - Vimcnjak - Plnla!Jihtrn bifolin
(lcvo) i zele11kasti vimenjak - P/nlanlbtra
Ь
194. К ш
conopea (crveni vranjak, koCijica,
sttcja kukavica, pukovca). ю
su svetlocrveni, retko beli. Siroko
ј е rasprostranjen. Raste р о ,,Jaz-
nim livadama.
195. VIMENJAK - Platanthe-
ra bifolia (volovod, gorov cvijet,
lij.epa gospica, turskl percin, mu-
hovnik, cepetac; sl. 98). Pri zemlji
su dva poveca eJipticna tista, а
ostali listovi uz cvetnu Ь
su manji i kopljasti. Cvetovi Stt
beli, retko zelenkast i. Dosta ј е
rasprostranjeo. Raste р о rctkim
planinskim sumama.
196. ZELENKASTI VIME-
NJAK - п chlot·atJtha.
Slicao ј е pret hodnoj vrsti. Cvetovi
su mu zelenkasti.
99

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful