VISOKA TEHNIČKA SKOLA STRUKOVNIH STUDIJA KRAGUJEVAC

SEMINARSKI RAD

Predmet: Javni gradski prevoz Tema: Autobuska stajališta – tipovi, projektovanje i oprema

Predmetni nastavnik:

Studenti:

Miroslav Božović

Sanja Djordjevic 184/2009 Kojić Sandra 183/2009

Sadržaj
1. 2. Uvod..............................................................................................................................................3 Tipovi autobuskih stajališta.........................................................................................................3 2.1 Podela autobuskih stajališta prema obliku..............................................................................3 2.2 Podela autobuskih stajališta prema položaju stajališta u odnosu na raskrsnicu.......................4 2.3 Podela autobuskih stajališta prema položaju..........................................................................5 2.3.1 Stajališta u odnosu na obeleženi pešački prelaz.........................................................5 2.4 Podela stajališta prema broju autobusa koji se mogu istovremeno opsluživati.......................6 2.5 Podela autobuskih stajališta prema režimu saobraćaja...........................................................7 2.5.1 Autobuska stajališta na jednosmernim saobraćajnicama............................................7 2.5.2 Autobuska stajališta na dvosmernim saobraćajnicama...............................................7 3. Elementi za projektovanje autobuskih stajališta.......................................................................8 3.1. Određivanje rastojanja između autobuskih stajališta...............................................................8 3.1 Izbor lokacije autobuskog stajališta........................................................................................8 3.1.1 Postojanje i koordinacija svetlosnih signala...............................................................8 3.1.2 Putnički prilaz i presedanja između linija...................................................................9 3.1.3 Uslovi automobilskog i pešačkog saobraćaja.............................................................9 3.1.4 Kapacitet autobuskog stajališta i kapacitet ulice......................................................10 3.2 Oblikovanje autobuskih stajališta.........................................................................................12 3.2.1 Merodavna vozila za oblikovanje autobuskih stajališta............................................12 3.3 Dimenzionisanje stajališta u traci.........................................................................................12 3.3.1 Oblikovanje autobuskih niša....................................................................................15 3.3.2 Autobuska stajališta u krivini...................................................................................15 4. Oznake i oprema autobuskih stajališta.....................................................................................15 4.1 Označavanje autobuskih stajališta........................................................................................15 4.2 Objekti i oprema autobuskih stajališta..................................................................................16 4.2.1 Tehnološki zahtevi...................................................................................................16 4.2.2 Postojeća rešenja objekata i opreme autobuskih stajališta kod nas...........................22 4.2.3 Predlog poboljšanja objekata i opreme autobuskih stajališta kod nas.......................24 Literatura............................................................................................................................................26 Literatura

2

TIPOVI AUTOBUSKIH STAJALIŠTA Autobuska stajališta se mogu podeliti na više načina u zavisnosti od sledećih obeležja: – prema obliku autobuskog stajališta – prema položaju autobuskog stajališta u odnosu na raskrsnicu – prema položaju autobuskog stajališta u odnosu na obeleženi pešački prelaz – prema broju autobusa koji se mogu istovremeno opsluživati – prema režimu saobraćaja 1. U naseljima i gradovima autobuska stajališta opslužuju pre svega sisteme javnog masovnog prevoza putnika ili neke njegove para-oblike. namenjene zaustavljanju autobusa odnosno ulasku i izlasku putnika. Vangradska autobuska stajališta su po pravilu “komunikacione tačke” sa daljinskim transportom putnika za naselja koja su u blizini puta. 2. Autobuska stajališta postoje i na vangradskoj i na uličnoj mreži. ukoliko sistem nije razvijen (recimo prigradski saobraćaj koji preuzima deo gradskog i sl.1 PODELA AUTOBUSKIH STAJALIŠTA PREMA OBLIKU Prema obliku autobuska stajališta mogu biti: 1) u krajnjoj (ivičnoj) saobraćajnoj traci 2) u autobuskoj niši: a) sa razdelnim ostrvom b) bez razdelnog ostrva: %3-sa punom širinom %3-poluniša 3 .). UVOD Autobuska stajališta su posebno oblikovane i označene saobraćajne površine na kolovozu puta ili ulice.1. Zbog više mogućih kategorija saobraćajnica i različitih oblika njihove realizacije i autobuska stajališta mogu biti izvedena na različite načine.

1 Autobusko stajalište u krajnjoj (ivičnoj) traci Slika 1.5 Autobusko stajalište u zasebnoj niši bez razdelnog ostrva 1.2 Autobusko stajalište u niši sa razdelnim ostrvom Slika 1.20 m Slika 1.15 .1 PODELA AUTOBUSKIH STAJALIŠTA PREMA POLOŽAJU STAJALIŠTA U ODNOSU NA RASKRSNICU Prema položaj u odnosu na raskrsnicu autobuska stajališta se mogu podeliti na autobuska stajališta: 1) ispred raskrsnice 1) iza raskrsnice 2) između dve raskrsnice 4                   .

11 Autobusko stajalište u niši iza raskrsnice .15.0 . autobuska stajališta se mogu podeliti na autobuska stajališta : 1) ispred obeleženog pešačkog prelaza 1) iza obeleženog pešačkog prelaza 5 .0 m Slika 1.1 PODELA AUTOBUSKIH STAJALIŠTA PREMA POLOŽAJU 1. 1.  Slika 1.7 Autobusko stajalište u protočnoj (krajnjoj) saobraćajnoj traci ispred raskrsnice .1 Stajališta u odnosu na obeleženi pešački prelaz Prema položaju u odnosu na obeleženi pešački prelaz.20.1.

Slika 1.1 PODELA STAJALIŠTA PREMA BROJU AUTOBUSA KOJI SE MOGU ISTOVREMENO OPSLUŽIVATI Prema broju i vrsti autobusa koji mogu da se istovremeno opslužuju autobuska stajališta se dele na: 1) autobuska stajališta za jedno vozilo 1) autobuska stajališta za dva ili više vozila 6 .20 Autobusko stajalište u saobraćajnoj traci iza obeleženog pešačkog prelaza na saobraćajnici sa po jednom saobraćajnom trakom u oba smera . Slika 1.Slika 1.19 Autobusko stajalište u niši ispred obeleženog pešačkog prelaza .18 Autobusko stajalište u krajnjoj (ivičnoj) saobraćajnoj traci ispred obeleženog pešačkog prelaza Slika 1.21 Autobusko stajalište u niši iza obeleženog pešačkog prelaza na saobraćajnici sa po jednom saobraćajnom trakom u oba smera 1.

25 Autobusko stajalište na jednosmernoj saobraćajnici sa jednom saobraćajnom trakom Slika 1.1 PODELA AUTOBUSKIH STAJALIŠTA PREMA REŽIMU SAOBRAĆAJA Prema režimu saobraćaja razlikujemo autobuska stajališta : 1) na jednosmernim saobraćajnicama 1) na dvosmernim saobraćajnicama 1.Slika 1. Slika 1. 1. zatim smanjena preglednost za vozila iz oba smera i veće rasipanje pešačkih tokova (pešaci ne žele da obilaze dva ili više autobusa da bi prešli preko pešačkog prelaza).1.1 Autobuska stajališta na jednosmernim saobraćajnicama Jednosmerne saobraćajnice mogu biti sa jednom ili više saobraćajnih traka.26 Autobusko stajalište na jednosmernoj saobraćajnici sa dve saobraćajne trake 7 .24 Autobusko stajalište za dva autobusa koji mogu ulaziti i izlaziti sa stajališta nezavisno jedan od drugoga Nedostatak ovih stajališta je pojava konflikta između pešaka i autobusa zbog prolaska pešaka između zaustavljenih autobusa.23 Autobusko stajalište za dva autobusa koji napuštaju stajalište istim redosledom kojim su ušli na njega Slika 1.

onda su ove konfliktne situacije izbegnute. i oblikovanje autobuskog stajališta 3. pored konfliktnih situacija između pešaka koji prelaze ulicu sa vozilima iza autobusa. lokacije. i broja onih koji putuju kroz nju. i u ovom slučaju je bolje pešački prelaz obeležiti iza stajališta kako pešaci koji prelaze ulicu ne bi ometali polazak autobusa sa stajališta. kao što su zakloni. može doći i do pojave konfliktnih situacija ovih pešaka sa vozilima iz suprotnog smera. Ako postoji samo jedna traka. F. 1. Međutim.Kod autobuskih stajališta na jednosmernim saobraćajnicama sa dve ili više saobraćajnih traka može doći do konfliktnih situacija između pešaka koji prelaze ulicu i vozila iza autobusa.28 Autobusko stajalište na dvosmernoj saobraćajnici sa više traka po smeru Kod autobuskih stajališta na dvosmernim saobraćajnicama. ODREĐIVANJE RASTOJANJA IZMEĐU AUTOBUSKIH STAJALIŠTA Rastojanja autobuskih stajališta treba da budu obrnuto proporcionalna odnosu broja putnika koji počinju ili završavaju svoje putovanje duž jedne deonice. ELEMENTI ZA PROJEKTOVANJE AUTOBUSKIH STAJALIŠTA Planiranje i projektovanje stajališta duž autobuske linije uključuje tri glavna problema: određivanje rastojanja. Rastojanja kraća od 300m prihvatljiva su samo za stajališta na zahtev (gde autobusi ne staju kada nema molbe za ulazak-izlazak) na slabo opterećenim linijama. klupe i znaci obaveštenja. Upotreba takvog rastojanja na redovnim autobuskim linijama veoma degradira kvalitet prevoza (brzinu. Slika 1. 2. Što se tiče stranih autora.27 Autobusko stajalište na dvosmernoj saobraćajnici sa jednom trakom po smeru Slika 1.Lehner predlaže da se u zavisnosti od gustine naseljenosti rastojanja između stanica kreću u sledećim granicama: – u centru grada – u perifernoj zoni 250 – 550 m 500 – 750 m – u prigradskoj zoni 600 – 1500 m 8 .1. komfor) i negativno utiče na iskorišćenje JGPP-a. Zbog toga bi kod ovih stajališta trebalo postaviti pešački prelaz iza stajališta. Osim toga česta stajališta čine da se ekonomski i fizički teško obezbeđuje oprema za autobuska stajališta.1.2 Autobuska stajališta na dvosmernim saobraćajnicama Dvosmerne saobraćajnice mogu imati jednu ili više saobraćajnih traka po smeru.

onda će vozač nastojati da smanji vreme zadržavanja na autobuskom stajalištu kako bi prošao kroz zeleno.1.1 Lociranje autobuskih stajališta na raskrsnicama sa jakim tokovima putnika koji presedaju 9 . Na presečnim tačkama dveju ili više linija. Koordinacija signala je značajan faktor pri lociranju autobuskih stajališta jer može veoma da utiče na brzine autobusa. Vozači tada žure pa se dešava da prolaze kroz žuto ili čak crveno svetlo čime izazivaju konfliktne situacije na raskrsnici. U tom slučaju vozač može da spoji čekanje na crvenom i stajanje na autobuskom stajalištu.1.1 Postojanje i koordinacija svetlosnih signala Ako postoje svetlosni signali na raskrsnici bolje je autobusko stajalište locirati ispred raskrsnice. Međutim. jer ako autobus ispred raskrsnice dolazi na početku zelene faze. da imaju dovoljno uređenog prostora za kretanje i da ne ometaju pešačke tokove na trotoaru. već se pažljivo zaustavljaju. 1. treba ispitati da li se dolazak autobusa ispred raskrsnice poklapa sa crvenom ili zelenom fazom na osnovu poznavanja plana tempiranja svetlosnih signala i vremena zadržavanja autobusa na autobuskom stajalištu. Jednostavno pravilo glasi da na ulicama sa linijskom koordinacijom svetlosnih signala naizmenična stajališta (pre i posle raskrsnice) rezultiraju najmanjim vremenskim gubicima. Na osnovu poznatog prostor-vreme dijagrama autobuska stajališta se mogu locirati tako da ukupni vremenski gubici autobusa na potezu budu minimalni. A kao što je već rečeno stajališta ispred raskrsanica sa svetlosnim signalima su i bezbednija od stajališta iza raskrsnice jer vozači autobusa pri približavanju raskrsnici nemaju razloga da žure kako bi prošli kroz zeleno.1.2 Putnički prilaz i presedanja između linija Putnički prilaz mora da bude pažljivo razmotren. V L J KT K VP T I A R O A I O O I UN K K J P E E AU OI R S D J NP A I A P L E R VL N O O ŽA S AA I T J T J LŠ A PAI A P L R V N OO L ŽA S AA I T J T J LŠ A Slika 2.1 IZBOR LOKACIJE AUTOBUSKOG STAJALIŠTA Glavni faktori koji utiču na izbor lokacije stajališta su: 1) postojanje i koordinacija svetlosnih signala 1) putnički prilaz i presedanja između linija 2) uslovi automobilskog i pešačkog saobraćaja 3) geometrija kretanja autobusa 4) međusobni položaj naspramnih autobuskih stajališta 5) kapacitet autobuskog stajališta i kapacitet ulice 1. autobuska stajališta treba da budu locirana tako da se na minimum svedu smetnje i pešačka rastojanja potrebna za presedanje između autobusa. Stajališta bi trebalo locirati tako da putnici koji čekaju autobus budu zaštićeni od saobraćaja.

ako su intenzivna desna skretanja iz ulice kojom se kreću autobusi. a naročito iz niše. Slika 2.3 Uslovi automobilskog i pešačkog saobraćaja Što se tiče saobraćajnih uslova pri određivanju mesta autobuskog stajališta poželjno je da se mesto stajališta odredi tako da se na minimum svede ugrožavanje bezbednosti i ometanje ostalog motornog i pešačkog saobraćaja.1.2 Autobusko stajalište je locirano ispred raskrsnice ako nema desnih skretanja (ili su slaba) U suprotnom slučaju. U tom slučaju nema desnih skretanja (ili su retka) koja bi presecala putanju autobusa te se izbegavaju loši međuuticaji autobusa i ostalog saobraćaja. Najvažniji činioci koje treba pri tom proučiti su: smetnje od skretanja ostalih vozila. Slika 2. U principu položaj stajališta ispred raskrsnice izaziva najmanje smetnji kada je poprečna ulica jednosmerna zdesna ulevo. niti ga ometati. bolje je autobusko stajalište locirati iza raskrsnice. 10 . sposobnost autobusa da se uključi u saobraćaj i vidljivost na pešačkim prelazima.1. Ovo je veoma bitno kod linijske koordinacije svetlosnih signala. Kad autobusi izlaze iz stajališta. oni ne smeju seći plotun vozila koja dolaze iza autobusa. ili kada je mali broj vozila koja skreću udesno iz ulice kojom se kreće autobus.3 Autobusko stajalište je locirano iza raskrsnice ako su učestala desna skretanja iz ulice kojom se kreću autobusi Autobusi koji izlaze iz autobuskog stajališta. a nema desnih skretanja iz bočnog prilaza. moraju se lako uključivati u saobraćajni tok.

1. a time i vreme opsluge) – autobuska stajališta na većem rastojanju od raskrsnice 11 .4 Kapacitet autobuskog stajališta i kapacitet ulice Kapacitet autobuskog stajališta i kapacitet ulice su faktori koji mogu da utiču na izbor lokacije autobuskog stajališta. Za određivanje broja autobusa po stajalištu na sat (namenjeno isključivo stajanju autobusa). Bitno je prilikom izbora lokacije stajališta izanalizirati i kakav nivo usluge bi postojao na tom stajalištu i saobraćajnicama kojim saobraćaju autobusi JGPP. Kapacitet autobuskog stajališta predstavlja broj autobusa koji se u jedinici vremena mogu opslužiti u posmatranom autobuskom stajalištu. za tok koji nije ometan saobraćajnom signalizacijom. koristi se sledeća formula: f '= 3600⋅ R h' 3600 R  ⋅ = ( D+ Ct )   BUS  h   a za za određivanje broja autobusa na sat za autobuski tok ometan saobraćajnom signalizacijom : f '= ( Z / C )⋅ 3600 ⋅ R ( Z / C ) ⋅3000 = [ tC + D( Z / C)] [ t C +D( Z / C) ]    BUS  h  gde je: h' – minimalni interval na autobuskom stajalištu tc – vremenski interval između uzastopnih vozila D – vreme stajanja autobusa na stajalištu za opslugu putnika (u sekundama) R – faktor redukcije za kompenzaciju vremena stajanja na stajalištima i neravnomernosti u dolasku Z – zeleno (plus žuto) vreme po ciklusu (u sekundama) C – dužina ciklusa (u sekundama) Na kapacitet autobuskog stajališta utiču: – tip stajališta – broj mesta na stajalištu – lokacija stajališta – način naplate vožnje – gabariti vozila – broj putnika – saobraćajna signalizacija – da li su opsluživanja nezavisna ili ne – operativna politika Sa aspekta većeg kapaciteta autobuskog stajališta bolje rezultate daju: – autobuska stajališta koja obezbeđuju istovremenu i nezavisnu opslugu više autobusa – autobuska stajališta u traci u odnosu na autobuska stajališta u niši (jer su manji vremenski gubici pri uključivanju u saobraćajni tok pri izlasku sa stajališta.1.

Pod kapacitetom linija JGPP-a smatra se kapacitet saobraćajnica linija JGPP-a izražen brojem vozila u jedinici vremena ili brojem putnika u jedinici vremena. smanjuju se redovi vozila. a vozila koja skreću desno ne moraju više da čekaju autobus) – autobusko stajalište locirati u niši nego u saobraćajnoj traci (jer autobusko stajalište u saobraćajnoj traci blokira saobraćajnu traku za ostala vozila i time znatno smanjuje kapacitet ulice ili prilaza raskrsnici) – autobuska stajališta locirati na većem rastojanju od raskrsnice Autobuska stajališta se mogu locirati i u posebnim trakama namenjenim vozilima JGPP-a. Kriterijumi koji se razmatraju pri uvođenju ovih traka su : – minimalna širina kolovoza i saobraćajne trake – najmanje 2 trake po smeru – minimalna frekvencija autobusa u vršnom periodu – ukupni bilans ušteda i dobitaka koji bi se ostvarili uvođenjem ovih traka Efekti uvođenja ovih traka su sledeći: – povećanje brzine kretanja vozilima JGPP – smanjenje vremena putovanja – povećanje frekvencije nailaska vozila – povećanje bezbednosti – poboljšanje uslova životne sredine – uštede u potrošnji pogonskog goriva – otežan utovar i istovar roba vozila za snabdevanje – smanjenje raspoloživog prostora za parkiranje – smanjenje kapaciteta saobraćajnica za individualna vozila 12 .Kapacitet ulice je uglavnom određen kapacitetom raskrsnica. vozila imaju više prostora za prestrojavanje i uključivanje u saobraćaj. Ovaj kapacitet se može iskazati sledećim obrascem : CV = 3600⋅ R th 3600 R ⋅ = ( D tC) + [ voz/h/liniji ] gde je: Cv – vozila na sat na posmatranom posmatranom preseku linije JGPP (maksimum) th – vremenski interval nailaska jedinica JGPP na liniji JGPP (u sekundama) tC – vremenski interval nailaska vozila na liniji JGPP (u sekundama) D – vreme stajanja vozila JGPP na stanici (u sekundama) R – faktor redukcije za kompenzaciju vremena stajanja na stajalištima i neravnomernosti u dolasku Sa aspekta manjeg uticaja autobusa na kapacitet ulice bolje je: – autobusko stajalište locirati iza raskrsnice (na taj način povećava se propusna moć raskrsnice. Uticaj autobusa na kapacitet ulica i signalisanih raskrsnica može se iskazati kapacitetom linija javnog gradskog prevoza putnika.

jer staju uz ivičnu traku.1 OBLIKOVANJE AUTOBUSKIH STAJALIŠTA 1.4 Preporuke za određivanje broja mesta za zaustavljanje na autobuskom stajalištu na osnovu broja zaustavljanja autobusa u vršnom času (zadržavanje autobusa na stajalištu 20-30 s) 13 . Tabela 2. Da li će se stajalište projektovati za zaustavljanje jednog ili više autobusa zavisi od: – broja linija na stajalištu – intervala na svakoj liniji u vršnom času – koordinacije redova vožnje – pouzdanosti rada – vremena zadržavanja autobusa na stajalištu Linije sa intervalima od 3-5 minuta obično zahtevaju najmanje dva mesta za zaustavljanje.13 Merodavna vozila za oblikovanje stajališta 1. Intervali između 5 i 10 minuta dopuštaju upotrebu jednog mesta za zaustavljanje ako su vremena zadržavanja kratka u poređenju sa intervalom i zakašnjenjima.1. Slika 2. Osnovne dimenzije i karakteristike ovih vozila data su na slici. a to su: standardni autobus i zglobni autobus.1. Odgovaraju putnicima. Međutim. pošto usporavanja autobusa često prouzrokuju da se preklope vremena zadržavanja dva autobusa.1 Merodavna vozila za oblikovanje autobuskih stajališta Pre nego što se pristupi oblikovanju autobuskog stajališta mora da se utvrdi koje je vozilo merodavno za projektovanje stajališta. i vozačima jer iziskuju najmanje manevrisanje. Australijski autori su dali tabelu za određivanje broja mesta za zaustavljanje na autobuskom stajalištu na osnovu broja zaustavljanja autobusa u vršnom času uz pretpostavku da se autobus na stajalištu zadržava 20-30 sekundi.2 DIMENZIONISANJE STAJALIŠTA U TRACI Stajališta u saobraćajnim trakama su najjednostavniji tip autobuskih stajališta. ova stajališta blokiraju saobraćajnu traku za ostali saobraćaj pa njihova primena treba da bude ograničena na trake rezervisane za JGPP ili lokacije gde je ostali saobraćaj manji i autobusi se kratko zadržavaju. Postoje dva merodavna vozila za koja se moraju dimenzionisati elementi autobuskog stajališta.

U slučaju 2.14 Dimenzionisanje stajališta u traci za standardni autobus i nezavisno odlaženje                                 Slika 2.                               Slika 2. Specifične vrednosti između ovih opsega zavise od dužine i minimalnog poluprečnika okretanja autobusa i željene brzine i bezbednosti u kretanju.BROJ ZAUSTAVLJANJA AUTOBUSA U VRŠNOM ČASU 15 30 45 60 75 90 105 120 150 180 BROJ MESTA ZA ZAUSTAVLJANJE NA AUTOBUSKOM STAJALIŠTU 1 1-2 2 2-3 3 3-4 3-4 3-5 4-5 5-6 Višestruka autobuska stajališta duž ivičnjaka mogu da pripadaju jednom od tri različita tipa dolaženja/odlaženja autobusa: 1) Nije dozvoljeno nikakvo preticanje 1) Dopušteno je nezavisno odlaženje. U slučaju 3 dolazni manevar je kritičniji i zahteva rastojanje od 8 do 11 m. običan i zglobni autobus. sem dužine vozila potrebno je rastojanje od 6 do 8 m između vozila za oba tipa. za obični i 10 do 13 za zglobni autobus.15 Dimenzionisanje stajališta u traci za zglobni autobus i nezavisno odlaženje 14      . ali ne i dolaženje 2) Dopušteno je nezavisno dolaženje i odlaženje U slučaju 1 stajališta zauzimaju dužinu ivičnjaka jednaku dužini merodavnog autobusa L plus 1.0 m za rastojanje između zaustavljenih autobusa.

17 Dimenzionisanje stajališta u traci za zglobni autobus i nezavisno dolaženje i odlaženje U oblikovanju autobuskih stajališta treba da se proceni odnos između fleksibilnosti kretanja i potrebne dužine ivičnjaka.1. 1. Za oblikovanje niša treba da budu ispunjena dva uslova: 1) Trotoar treba da bude dovoljno širok da bi primio putnike koji čekaju i omogućio lak prolaz drugih pešaka 1) Niše treba da budu locirane i oblikovane tako da autobusi mogu lako da se vrate u vozne trake Zbog visokog osovinskog pritiska niše trebaju da imaju kolovoz dimenzionisan za saobraćaj težih vozila. a veća dužina stvara duže pešačke distance i zahteva više zaklona i detaljnije informacije za putnike. Naročito su korisna na ulicama sa jednom trakom po smeru.1. Primer takvog stajališta dat je na slici. međutim autobusko stajalište se može projektovati i u krivini ako za to ne postoji druga mogućnost.16 Dimenzionisanje stajališta u traci za standardni autobus i nezavisno dolaženje i odlaženje                                        Slika 2. kao i na teško opterećenim višetračnim arterijama na kojima zaustavljanje u voznoj traci izaziva veće zastoje i remeti saobraćajni tok.1 Autobuska stajališta u krivini Princip je da se autobusko stajalište predviđa na deonici saobraćajnice koja je oblikovana bez horizontalnih i vertikalnih krivina i pregledna.1 Oblikovanje autobuskih niša Autobuska stajališta u niši obezbeđuju višu bezbednost i manji uticaj na ostali saobraćaj. Nezavisni dolasci su uvek poželjni za fleksibilniji rad ali zahtevaju 50 do 80% veću dužinu ivičnjaka od stajališta bez preticanja.                               Slika 2. 1. 15     .

Slika 2. OZNAKE I OPREMA AUTOBUSKIH STAJALIŠTA 2.3 su prikazani primeri označavanja autobuskih stajališta.3 Horizontalne oznake autobuskog stajališta za zaustavljanje dva autobusa 16             .1 OZNAČAVANJE AUTOBUSKIH STAJALIŠTA Za označavanje autobuskih stajališta bilo da su na kolovozu ili posebno izgrađenim nišama koriste se oznake prikazane na slici 3. Na slikama 3.26 Primer autobuskog stajališta u krivini 2.1.2 Horizontalne oznake autobuskog stajališta za zaustavljanje jednog autobusa                            L Slika 3. položaja u mreži i tehničkih karakteristika autobusa koji istovremeno koriste stajalište.1 Elementi horizontalne signalizacije za označavanje autobuskih stajališta U kombinaciji sa natpisom BUS obeležava se “front “ autobuskog stajališta čija dužina zavisi od njegovog značaja.2 i 3.              Slika 3. Sve oznake su žute boje.                      Slika 3.

00 m (ZG BUS) Slika 3. opreme stajališta i mesta gde se stajalište nalazi.50 .4 Prostor za putnike koji čekaju autobus Ovaj prostor za putnike koji čekaju autobus mora biti izdignut od kolovozne površine za najmanje 12 cm i oivičen celom svojom dužinom. Slika 3. broja mesta na stajalištu. OBJEKAT 3.50 min 14. U objekte i opremu koja može da se nađe na autobuskom stajalištu spadaju: – oznaka stajališta 17 min 1. domova zdravlja. i koji ujedno služi za prihvat ili otpremu putnika. Nekad se ovaj prostor izdiže od kolovozne površine i 20-25 cm zbog lakšeg ulaska u autobus.6 Rampe za lakši ulazak u autobuse Ove rampe bi trebalo postavljati na stajalištima u blizini bolnica.2 OBJEKTI I OPREMA AUTOBUSKIH STAJALIŠTA 2. Najbliži objekti treba da budu odmaknuti od prostora za putnike najmanje 1.5 m za stajališta sa nastrešnicom) i omogućio lak prolaz drugih pešaka.1 Tehnološki zahtevi Svako autobusko stajalište mora da ima na trotoaru prostor za putnike koji čekaju autobus. 14 m. 3.2.00 m (BUS) min 20.5 m. odnosno 20 m za zglobni autobus).2.5 Niski i visoki ivičnjaci Lakši ulazak u autobus može da se obezbedi i postavljanjem rampi za lakši ulazak. Slika 3. 3. Trotoar treba da bude dovoljno širok da bi primio putnike koji čekaju (min. staračkih domova i drugih objekata gde se očekuje da najveći broj putnika budu stare i bolesne osobe ili invalidi. Dužina ovog prostora zavisi od merodavnog autobusa (min.0 m za stajališta bez nastrešnice i min.

18 . drugim oznakama ili zelenilom. Ove table ne smeju biti zaklonjene drugom opremom. Primeri oznaka stajališta koje se koriste u svetu dati su na sledećim fotografijama. Table sa oznakom stajališta moraju da budu dobro uočljive i vidljive i vozačima i putnicima. savijen ili ne) Oznaka stajališta je najmanji sadržaj jednog stajališta.– sklonište za putnike – klupe za sedenje – informacione table – reklamni panoi – osvetljenje – zaštitne ograde – korpe za otpatke – telefonska govornica – razni kiosci. i dr. reklamama. prodavnice – automat za prodaju karata Osnovni tehnološki zahtevi koje treba da ispunjavaju navedeni objekti i oprema stajališta su sledeći : – da omoguće lako i nedvosmisleno uočavanje i prepoznavanje autobuskog stajališta od strane vozača i putnika – da pruže određeni komfor i zaštitu od vremenskih nepogoda putnicima koji čekaju autobus – da pruži korisnicima stajališta određene informacije – da obezbedi bezbednost svim korisnicima stajališta – da obezbedi i neke dodatne usluge na najopterećenijim stajalištima (telefon. kupovina karata. Ona mora da bude sastavljena od: – tabla sa oznakom da se radi o autobuskom stajalištu i nazivom stajališta – tabla sa brojevima linija koje stajalište opslužuje – stuba nosača (može biti izveden kao jednostruki ili dvostruki.) Oznaka stajališta je osnovni element opreme ostajališta.

pa je teško govoriti o nekom standardnom modelu.7 Primeri oznaka autobuskih stajališta u svetu Skloništem za putnike smatramo specijalno izgrađen objekat na stajalištu javnog prevoza čija je funkcija da putnicima obezbedi zaštitu od padavina i vetra i pruži im komfor dok čekaju nailazak vozila. Primeri nekoliko skloništa za putnike koja se koriste u svetu dati su na sledećim fotografijama.8 Primeri nekoliko dizajnerskih rešenja skloništa za putnike 19 .Slika 3. U svetu postoji veliki broj različitih vrsta skloništa za putnike. Slika 3.

iznajmljivanje reklamnog prostora).0 m – najmanja površina za jednog putnika u skloništu 1. čiščenje. Dimenzije skloništa mogu da budu vrlo različite ali postoje minimalne dimenzije koje moraju da se poštuju : – visina skloništa min.9 Primeri nekoliko skloništa za putnike u svetu Odluka o postavljanju skloništa za putnike može da se posmatra kroz tri faktora: Opterećenost stajališta – je najznačajniji faktor koji integriše osnovne karakteristike stajališta: – broj ulazaka/izlazaka putnika – frekventnost linije (od koje zavisi dužina čekanja) Izloženost atmosferilijama – faktor koji govori o prioritetnom postavljanju skloništa na mestima izloženim vetru i kiši (više se odnosi na stajališta na periferiji nego u centralnoj zoni grada) Mesto atrakcije – radi se o stajalištima koja zbog socio-ekonomskog okruženja predstavljaju poseban interes zbog većeg broja putnika (škole. starački domovi i sl. saobraćajnih stručnjaka (bezbednost. 5.5 m – širina skloništa min. preduzeća. biciklisti) – da se estetskim karakteristikama uklopi u okruženje – da bude bezbedno 20 . vidljivost) kao i komunalnih organizacija (održavanje.0 m – minimalna površina skloništa 5. pijace i sl.5 m u zavisnosti od tipa skloništa – dužina skloništa min. tržni centri.Slika 3.0 . 1.2. domovi zdravlja. 2.) ili vrste putnika na njima (bolnice.0 m 2 2 Sklonište za putnike mora da zadovolji sledeće tehnološke zahteve: – da štiti putnike od vetra i padavina – da obezbedi određeni komfor putnicima koji čekaju na prevoz – da obezbedi dobru vidljivost (bočna strana okrenuta smeru nailaska vozila mora da ima slobodno vidno polje) – da obezbedi nesmetano kretanje ostalim učesnicima u saobraćaju (pešaci.) Za postavljanje stajališnih objekata potrebno je dobiti saglasnost urbanista (usaglašenost sa okolinom).

Stajališta treba da su noću osvetljena uličnom rasvetom. Pri tom treba voditi računa da one ne prevagnu nad izgledom stajališta i da se stajalište ne pretvori u mesto isticanja reklama. One mogu sadržati sledeće informacije: – oznaku načina transporta – autobus. trolejbus ili tramvaj (na stajalištima gde se zaustavljaju različiti vidovi transporta) – red vožnje linija koje stajalište opslužuje – plan linija koje stajalište opslužuje – mrežu svih linija javnog gradskog prevoza – plan grada ili dela grada u kome se stajalište nalazi – podaci o osnovnim vrstama karata. a tamo gde ulična rasveta nije dovoljna treba obezbediti dodatno osvetljenje. Pošto na stubu nije moguće preneti korisnicima mnogo informacija.) U opremu stajališta spadaju i informacione table namenjene korisnicima stajališta. 21 . metal. za tu svrhu se mogu koristiti zidovi skloništa za putnike. Na zidovima skloništa se mogu isticati i reklamne poruke. plastika i sl.– da bude osvetljeno U okviru skloništa za putnike najčešće se nalaze klupe za sedenje koje mogu biti izrađene od različitih materijala (drvo. njihovim cenama i tarifnim zonama – spisak i brojevi telefona značajnih službi u gradu Slika 3.10 Primeri informacionih tabli Količina informacija na autobuskom stajalištu zavisiće od ranga stajališta i okruženja u kojem se ono nalazi.

6 m 22 . Na opterećenijim stajalištima trebalo bi omogućiti kupovinu karata na kiosku ili automatu smeštenom na stajalištu. Kiosci za prodaju karata mogu biti postavljeni kao samostalni objekti ili se mogu nalaziti u sklopu skloništa za putnike.0 m) koji sadrži sledeće table: – tabla sa nazivom stanice (33 x 15 cm) – tabla sa brojevima autobuskih linija koje staju na tom stajalištu (33 x 23 cm) – tabla sa redom vožnje (25 x 32 cm). daje obaveštenja ako kusura nema ili ako nema karata – broj prodatih karata treba da se automatski registruje – mora da bude tako konstruisan da omogući promenu cene i tarifa kad dođe do promene – mora biti snabdeven alarmnim uređajem i da bude zaštićen od nasilnog obijanja i oštećenja. visine oko 3. pričvršćena na stubu na visini oko 1.1. kao i otporan na potrese 1.Na nekim stajalištima može se postaviti metalna zaštitna ograda žuto-crne boje da bi se zaštitili putnici od motornih vozila i sprečilo parkiranje putničkih automobila u okviru stajališta.1 Postojeća rešenja objekata i opreme autobuskih stajališta kod nas Označavanje stajališta se vrši sa stajališnim stubom (zelene boje. Ako se umesto kioska prodaja vrši putem automata onda on moraju zadovoljiti sledeći tehnološki uslovi: – mora biti snabdeveni efikasnim uređajem za prepoznavanje monete i uređajem za sprečavanje ubacivanja nekih drugih predmeta osim novca – mora da omogući lako rukovanje i odabir vrste karte i tarifne zone – mora biti sposoban da vraća kusur.

0 0 Slika 3. moguće je da se naziv stajališta i informacija o brojevima linija koje staju na stajalištu označe na skloništu za putnike.00 23. 23 32. Umesto ovakvog sistema označavanja.00 15.3 3 . Pored reda vožnje od informacionih tabli može se na nekim frekventnijim autobuskim stajalištima naći i plan grada ili dela grada gde se autobusko stajalište nalazi. a nije redak slučaj da se i jedan i drugi vid označavanja nađu na istom stajalištu.12 Stajališni stub sa informacionim tablama Osim na stajališnom stubu ove table mogu da se postave i na stubovima ulične rasvete ili na nekom objektu.0 0 2 5 .00 .

25 0. tzv.50 3.”pečurka” omogućava zaklon od padavina. Nadstrešnice mogu biti otvorene i zatvorene.50 0.50 3.50 3. koriste se nadstrešnice.50) Slika 3.Slika 3.15 Primer otvorene i zatvorene nadstrešnice Prvi tip.00 2.14 Primeri nadstrešnica kod nas Na slici 3. Slika 3. Na fotografijama su prikazani neki primeri nadstrešnica kod nas.50 2.00 ( 3.50 1. daje dobru preglednost i ne ometa pešake u kretanju jer se noseći stubovi nalaze u sredini konstrukcije. 24 .50) 2. min 2. ali ne štiti putnike od vetra niti obezbeđuje dodatni komfor.15 dati su primeri dimenzija dva tipa nadstrešnica.50 0.00 ( 1.13 Plan grada na stajalištu Kao skloništa od padavina i vetra. za putnike koji čekaju autobus. Postoje razni dizajni nadstrešnica.00 4.

1 Predlog poboljšanja objekata i opreme autobuskih stajališta kod nas Analizom postojećeg stanja objekata i opreme i poređenjem sa tehnološkim zahtevima navedenim u tački 3. ali putnici ne mogu da vide nailazak vozila ako ne izađu. Primer jedne takve table postavljene na zidu skloništa prikazan je na slici 3.16. zaštitne ograde. podaci o mreži gradskih linija. osnovnim vrstama karata. reklamni panoi. 1. Zbog toga bi trebalo povećati informisanje putnika postavljanjem informativnih tabli sa sledećim informacijama: – red vožnje linija koje stajalište opslužuje – plan linija koje stajalište opslužuje – mrežu svih linija javnog gradskog prevoza – plan grada ili dela grada u kome se stajalište nalazi – podaci o osnovnim vrstama karata. korpe za otpatke. reklamne panoe.17. osvetljenje. prodavnice. Pošto na stubu nije moguće preneti korisnicima mnogo informacija potrebno je obezbediti i informacinu tablu na zidu skloništa za putnike na kojoj bi se istakle i ostale informacije kao što su plan grada ili dela grada gde se stajalište nalazi. table sa redom vožnje za svaku liniju i planom linije. Najnoviji tipovi nadstrešnica imaju savremen dizajn. broj telefona na koji se mogu dobiti informacije o prevozu. 25 .Drugi tip je poboljšan što se tiče zaštite od vetra i obezbeđuje i sedenje. njihovim cenama i tarifnim zonama – brojevi telefona na koje se može informisati o javnom gradskom prevozu Trebalo bi menjati postojeće oznake autobuskog stajališta sa oznakama koja daje više informacija o linijama javnog gradskog prevoza. sopstveno osvetljenje. telefonske govornice.1. Primer jedne oznake koja se koristi u nekim gradovima SAD-a i koja bi mogla poslužiti kao primer da se slična uvede i kod nas prikazana je na slici 3. Od ostale opremu na stajalištu se mogu naći i razni kiosci. Ova oznaka sadrži pored brojeva linija i naziv linije. njihovim cenama i tarifnim zonama kao i podaci o redu vožnje i plan linija ako ne mogu da se postave na stubu. mesta za sedenje. telefonske govornice a neke imaju čak i kiosk u svom sastavu. korpe za otpatke i dr.1 proizilazi zaključak da je najveći nedostatak nedovoljna informisanost korisnika stajališta.2.

što je naročito izraženo na perifernim delovima grada.2.Slika 3. osvetljenosti i bezbednosti korisnika i sve to uz poštovanje. nedovoljne informisanosti korisnika stajališta može se uočiti i nedostatak skloništa za putnike na mestima gde bi trebalo da budu postavljena.1. Zbog toga bi trebalo izvršiti detaljnu analizu svih autobuskih stajališta i prema opisanim faktorima u tački 3.17 Primer informacione table u okviru skloništa za putnike Osim preporuka navedenih u tački 3.16 Primer stajališne oznake Slika 3.1 doneti odluku o postavljanju skloništa na mestima gde su ona neophodna. Zatim je potrebno povesti više računa o čistoći stajališta. Pored toga trebalo bi obezbediti korisnicima kupovinu karata na najopterećenijim stajalištima putem kioska ili uvesti automate za prodaju karata. 26 .2.

org 27 . Saobraćajni fakultet.lacon4.com www. Saobraćajni fakultet. 2003 (10) Srđan Tomić: Međusobni uticaj parkiranih automobila na pešačkim stazama na kretanje vozila u žutim trakama. Diplomski rad. 1997 (11) P. 2004 (9) Dejan Simić: Analiza i unapređenje funkcionisanja JTP sa primerom na izabranoj liniji 9 u Beogradu.Zdravković: Povećanje kofora i informisanosti putnika na stajalištima i u vozilima javnog masovnog prevoza. 1987 (3) B.transportforlondon.natransit.com www. Beograd. Beograd.au www.Banković: Javni gradski putnički prevoz. Naučna knjiga. 2000 (6) K.com www.uk www. 1982 (2) V. Beograd.nsw.com www. Saobraćajni fakultet. S. Diplomski rad. Saobraćajni fakultet. Beograd.gov. 1987 (8) Žorić Aleksandra: Analiza i ocena sa predlogom poboljšanja karakteristika presedačke stanice: Novi Beograd. Beograd.org www. časopis Saobraćaj u gradovima br. Beograd. Beograd. Saobraćajni fakultet. S.the-bus-stops-here. Naučna knjiga. Diplomski rad.Milosavljević: Elementi saobraćajnog projektovanja – Horizontalna signalizacija.Saobraćajni fakultet.LITERATURA (1) R.Zdravković.mbta. i-busnet. Beograd (12) Internet sajtovi: www.blackbeltjones. 1998 (5) LJ. Beograd.de www.Vukanović.wall. Magistarski rad. 3-4/97. P.Kuzović: Kapacitet i nivo usluge drumskih saobraćajnica.sydneybuses.Stanić.gov.Lipovac: Lociranje autobuskih stajališta JGMPP u zonama objekata velike atrakcije kao funkcija bezbednosti saobraćaja sa posebnim osvrtom na Beogradske uslove. Vučić: Javni gradski prevoz – sistemi i tehnika. u javnom masovnom transportu putnika u Beogradu.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful