GRA\ EVINSKI FAKULTET U BEOGRADU pismeni ispit

ODSEK ZA KONSTRUKCIJE 29.09.1998.g.
TEORIJ A BETONSKIH KONSTRUKCIJ A
BETONSKE KONSTRUKCIJ E 1

1. Konstrukciju ~iji su stati~ki sis-
tem, optere}enje i popre~ni presek pri-
kazani na skici, dimenzionisati u ka-
rakteristi~nim presecima prema M i T.
Na delu nosa~a A-B osiguranje od glav-
nih napona zatezanja izvr{iti vertikal-
nim uzengijama i koso povijenim profi-
lima. Mesta povijanja usvojenih kosih
profila odrediti grafi~ki, konstrukcijom
integralne krive.
2. Za usvojeni raspored armature za
nosa~ iz Zadatka 1, za presek u uklje{-
tenju, sra~unati napone u betonu i ar-
maturi.
3. Odrediti koliku silu P (povreme-
no optere}enje) pri istom optere}enju g
mo` e prihvatiti nosa~ iz Zadatka 1,
ukoliko mu je presek u uklje{tenju ar-
miran na na~in prikazan na skici desno.
U prora~un uzeti i pritisnutu armaturu
u preseku.
4. Sra~unati stati~ke uticaje u stubo-
vima POS S1 i POS S2 za vertikalna
(stalno, povremeno) odnosno horizon-
talno (vetar) optere}enje, a zatim ih di-
menzionisati prema M i N. Dejstvo
vetra je alternativno. Za du` inu izvi-
janja stuba POS S1 usvojiti l
i
= 4.0 m.

g = 40 kN/m w = t 20 kN/m
P
1
= 150 kN P
2
= 750 kN

5. Dimenzionisati centri~no zategnut {tap optere}en silama Z
g
= 200 kN i Z
p
= 250 kN,
pravougaonog popre~nog preseka, tako da karakteristi~na {irina prslina bude max. 0.15 mm.
Usvojeni popre~ni presek nacrtati u razmeri 1:5.

Za sve zadatke: MB 30 , RA 400/500

Napomena: Sva dimenzionisanja sprovesti po teoriji grani~ne nosivosti i propratiti crte` ima
usvojenih popre~nih preseka u razmeri 1:10 (1:5), sa svim neophodnim kotama i
oznakama. Eventualno nedostaju}e podatke usvojiti prema BAB 87.

TEORIJA BETONSKIH KONSTRUKCIJA 1
PRIMERI ZA VEŽBE
Konstrukciju čiji su statički sistem,
opterećenje i poprečni presek prika-
zani na skici, dimenzionisati u ka-
rakterističnim presecima prema M i
T. Na delu nosača A-B osiguranje
od glavnih napona zatezanja izvršiti
vertikalnim uzengijama i koso
povijenim profilima. Mesta povija-
nja usvojenih kosih profila odrediti grafički, konstrukcijom integralne krive. MB 30 , RA 400/500
Za usvojeni raspored armature, za preseke u uklještenju i u polju, sračunati napone u betonu i ar-
maturi. Za presek u uklještenju sračunati srednje rastojanje i karakterističnu širinu prslina.
STATIČKI UTICAJI
a. stalno opterećenje
A
g
= 0.625 × 40.0 × 6.0 = 150 kN ; B
g
= 0.375 × 40.0 × 6.0 = 90 kN
M
g
osl.
= 40.0×6.0
2
/ 8 = 180 kNm ; M
g
polja
= 9/128×40.0×6.0
2
= 101.25 kNm
b. povremeno opterećenje
Vrednosti statičkih uticaja usled povremenog opterećenja su sračunate pomoću tablica, prilog 3.3,
str. 496, BAB 87/2. VAŽNA NAPOMENA: u prilogu 3.4 na istoj strani krije se greška - NE
KORISTITI !!!
( ) ( ) 0 . 2 0 . 6
0 . 6 2
0 . 2 150 3
a L
L 2
Pa 3
M
. osl
p
− ×
×
× ×
· − × · = 300.0 kNm
( ) ( )
2 2
2
2 2
2
p
0 . 2 3 0 . 6 0 . 2 3 0 . 6 2
0 . 6 2
150
a 3 aL 3 L 2
L 2
P
A × − × × + × ×
×
· − + × · = 200 kN
( ) ( )
2 2
2
2 2
2
p
0 . 2 3 0 . 6 0 . 2 3 0 . 6 2
0 . 6 2
150
a 3 aL 3 L 2
L 2
P
B × + × × − × ×
×
· + − × · = 100 kN
Dijagrami M i T usled stalnog, povremenog i graničnog računskog opterećenja su prikazani na skici
1. u prilogu. Kako se traži samo dimenzionisanje u karakterističnim presecima, dovoljno je
razmotriti samo kombinaciju uticaja 1.6×G+1.8×P.
DIMENZIONISANJE PREMA MOMENTIMA SAVIJANJA
MB 30 ⇒ f
B
= 2.05 kN/cm
2
; RA 400/500 ⇒ σ
v
= 40 kN/cm
2

a. presek u uklještenju
M
u
= 1.6×180 + 1.8×300 = 828 kNm
Pritisnuta je donja ivica nosača, pa je oblik pritisnute zone preseka ili pravougaoni, širine B=75 cm,
ili, za slučaj da je neutralna linija u rebru, oblika T. Pretpostavlja se da je neutralna linija u ploči:
pretp. a
1
= 7 cm ⇒ h = 60 - 7 = 53 cm
P=150 kN
2.0 m 2.0 m
6.0 m
4
5
35
6
0
1
5
g=40 kN/m
2.0 m
75
20 20
A B C D
P=150 kN
TEORIJA BETONSKIH KONSTRUKCIJA 2
PRIMERI ZA VEŽBE
284 . 2
05 . 2 75
10 828
53
k
2
·
×
×
· ⇒ ε
b

a
= 3.5/9.641‰ ; µ = 21.560% ; s = 0.266
x = s×h = 0.266×53 = 14.12 cm < 15 cm = d
p

Pretpostavka o položaju neutralne linije je dobra, pa se potrebna površina zategnute armature
određuje iz izraza:

40
05 . 2
100
53 75
560 . 21 A
. potr , a
×
×
× · = 43.92 cm
2

usvojeno: 9 RØ 25 (44.18 cm
2
)
b. presek u polju
Maksimalni moment M
u
u polju je u preseku u kome je, za odgovarajuću kombinaciju uticaja, T
u
=
0. Sa dijagrama T
u
u prilogu, jasno je da je to presek na 2.0 m od slobodnog oslonca, gde je:
M
g
= 90.0×2.0 - 40.0×2.0
2
/ 2 = 100 kNm ; M
p
= 200 kNm
M
u
= 1.6×100 + 1.8×200 = 520 kNm
Pritisnuta je gornja ivica, pa je pritisnuta zona preseka pravougaonog oblika, širine b=35 cm.
pretp. a
1
= 7 cm ⇒ h = 60 - 7 = 53 cm
969 . 1
05 . 2 35
10 520
53
k
2
·
×
×
· ⇒ ε
b

a
= 3.5/5.754‰ ; µ = 30.617%

40
05 . 2
100
53 35
617 . 30 A
. potr , a
×
×
× · = 29.11 cm
2

usvojeno: 6 RØ 25 (29.45 cm
2
)

TEORIJA BETONSKIH KONSTRUKCIJA 3
PRIMERI ZA VEŽBE

TEORIJA BETONSKIH KONSTRUKCIJA 4
PRIMERI ZA VEŽBE
DIMENZIONISANJE PREMA GLAVNIM NAPONIMA ZATEZANJA
Na prethodnoj skici su prikazani dijagram graničnih transverzalnih sila T
u
= 1.6×T
g
+1.8×T
p
, kao i
odgovarajući dijagram smičućih napona τ
n
. Napominje se da je usvojeno za sve preseke z
b
= 0.9×h
= 0.9×53 = 47.7 cm = const., pa su dijagrami T
u
i τ
n
afini.
MB 30 ⇒ τ
r
= 1.1 MPa (član 89. Pravilnika BAB 87)
Na delovima nosača gde je prekoračena vrednost τ
r
potrebno je izvršiti osiguranje armaturom
(šrafirani delovi dijagrama τ
n
).
a. deo A-B
T
u
A
= 1.6×150 + 1.8×200 = 600 kN ⇒
7 . 47 35
600
A
n
×
· τ = 0.359 kN/cm
2

T
u
B,levo
= 1.6×70 + 1.8×200 = 472 kN ⇒
7 . 47 35
472
levo , B
n
×
· τ = 0.283 kN/cm
2

Kako je na čitavom delu A-B prekoračena računska čvrstoća pri čistom smicanju τ
r
, to je dužina
osiguranja λ
1
= 2.0 m. Osiguranje se vrši vertikalnim uzengijama i koso povijenim profilima, a
prema dijagramu τ
Ru
.
τ
n
A
= 3.59 MPa > 3τ
r
= 3.3 MPa ⇒ τ
Ru
A
= τ
n
A
= 3.59 MPa
τ
n
B,levo
= 2.83 MPa < 3τ
r
⇒ τ
Ru
B,levo
= ( ) 1 . 1 83 . 2
2
3
− × = 2.59 MPa
Potrebno je, radi pravilne konstrukcije dijagrama τ
Ru
, odrediti tačku preloma, odnosno položaj
preseka u kome je dostignut napon 3τ
r
:

0 . 2
x
83 . 2 59 . 3
1 . 1 3 59 . 3
·

× −
⇒ x = 0.767 m = 76.7 cm
usvojeno: m = 2 ; θ = 45° ; α = 90° ; URØ10 (a
u
(1)
=0.785 cm
2
)
Maksimalno rastojanje uzengija biće određeno iz uslova zadovoljenja minimalnog procenta
armiranja µ
uz,min.
= 0.20%.

2
. min , uz
) 1 (
u
u
u
) 1 (
u
uz
10 2 . 0 35
785 . 0 2
b
a m
e
e b
a m

× ×
×
·
µ ×
×
≤ ⇒
×
×
· µ = 22.4 cm
S obzirom na oblik dijagrama napona τ
Ru
i njegove vrednosti, usvojene su uzengije URØ10/10.
( ) ( ) 1 0 1 40
10 35
785 . 0 2
ctg sin cos
e b
a m
v
u
) 1 (
u
u , u
× + × ×
×
×
· θ × α + α × σ ×
×
×
· τ = 0.180 kN/cm
2

Na dijagramu u prilogu je deo napona koji prihvataju uzengije šrafiran vertikalnom, a deo koji je
potrebno prihvatiti koso povijenim profilima ukrštenom šrafurom. Sledi:
35 3 . 123 180 . 0
2
259 . 0 33 . 0
7 . 76 180 . 0
2
33 . 0 359 . 0
H
k , vu
×
1
]
1

¸

×

,
_

¸
¸

+
+ ×

,
_

¸
¸

+
· = 939.7 kN
TEORIJA BETONSKIH KONSTRUKCIJA 5
PRIMERI ZA VEŽBE
usvojeno: θ = 45° ; α
k
= 45° (ugao pod kojim se povijaju profili)

( ) ( ) 0 . 1 707 . 0 707 . 0 40
7 . 939
ctg sin cos
H
A
k k v
k , vu
k , a
× + ×
·
θ × α + α × σ
· = 16.61 cm
2

usvojeno: 4 RØ 25 (19.63 cm
2
)
Mesta povijanja kosih profila određena su grafički, pomoću integralne krive (vidi skicu, str. 3).
b. deo B-C
T
u
B,desno
= 1.6×70 + 1.8×50 = 202 kN ⇒
7 . 47 35
202
desno , B
n
×
· τ = 0.121 kN/cm
2

T
u
C,levo
= -1.6×10 + 1.8×50 = 74 kN ⇒
7 . 47 35
74
levo , C
n
×
· τ = 0.044 kN/cm
2
< τ
r

Dužina osiguranja λ
2
se sračunava iz dijagrama τ
n
na delu B-C kao:

0 . 2 44 . 0 21 . 1
1 . 1 21 . 1
2
λ
·


⇒ λ
2
= 0.287 m = 28.7 cm
τ
n
B,desno
= 1.21 MPa < 3τ
r
⇒ τ
Ru
B,desno
= ( ) 1 . 1 21 . 1
2
3
− × = 0.16 MPa
Osiguranje se vrši vertikalnim uzengijama, čiji se razmak određuje iz maksimalnog napona τ
Ru
:
usvojeno: m = 2 ; θ = 45° ; α = 90° ; URØ8 (a
u
(1)
=0.503 cm
2
)
( ) ( ) 1 0 1 40
016 . 0 35
503 . 0 2
ctg sin cos
b
a m
e
v
Ru
) 1 (
u
u
× + × ×
×
×
· θ × α + α × σ ×
τ ×
×
· =138.6×a
u
(1)
= 69.7 cm
Ovo rastojanje je veće od maksimalno dopuštenog:
cm 25
cm 25
cm 35 b
cm 5 . 26 2 / 53 2 / h
. min e
. max , u
·
¹
¹
¹
'
¹
¹
¹
¹
;
¹
·
· ·
·
Maksimalno rastojanje uzengija biće određeno iz uslova zadovoljenja µ
uz,min.
= 0.20%.

2
. min , uz
) 1 (
u
u
u
) 1 (
u
uz
10 2 . 0 35
503 . 0 2
b
a m
e
e b
a m

× ×
×
·
µ ×
×
≤ ⇒
×
×
· µ = 14.36 cm
usvojeno: URØ 8/12.5 (m=2) na dužini 50 cm > λ
2

c. deo C-D
T
u
C,desno
= 1.6×10 + 1.8×100 = 196 kN ⇒
7 . 47 35
196
desno , C
n
×
· τ = 0.117 kN/cm
2

T
u
D
= 1.6×90 + 1.8×100 = 324 kN ⇒
7 . 47 35
324
D
n
×
· τ = 0.194 kN/cm
2

TEORIJA BETONSKIH KONSTRUKCIJA 6
PRIMERI ZA VEŽBE
Kako je na čitavom delu C-D prekoračena računska čvrstoća pri čistom smicanju τ
r
, to je dužina
osiguranja λ
3
= 2.0 m. Osiguranje se vrši vertikalnim uzengijama:
τ
n
C,desno
= 1.17 MPa < 3τ
r
⇒ τ
Ru
C,desno
= ( ) 1 . 1 17 . 1
2
3
− × = 0.11 MPa
τ
n
D
= 1.94 MPa < 3τ
r
⇒ τ
Ru
D
= ( ) 1 . 1 94 . 1
2
3
− × = 1.26 MPa
Osiguranje se vrši vertikalnim uzengijama, čiji se razmak određuje iz maksimalnog napona τ
Ru
:
usvojeno: m = 2 ; θ = 45° ; α = 90° ; URØ10 (a
u
(1)
=0.785 cm
2
)
( ) 1 0 1 40
126 . 0 35
785 . 0 2
e
u
× + × ×
×
×
· = 18.13×a
u
(1)
= 14.24 cm
Kako je ovo rastojanje manje od maksimalnog, sledi:
usvojeno: URØ 10/12.5 (m=2) na dužini 2.0 m = λ
3

dodatna zategnuta armatura:
( ) ( ) 0 1
40 2
324
ctg ctg
2
T
A
v
mu
a
− ×
×
· α − θ ×
σ
· ∆ = 4.05 cm
2

usvojeno: 2 RØ 25 (9.82 cm
2
)
PRORAČUN NAPONA U BETONU I ARMATURI
a. presek u uklještenju
Pritisnuta je donja ivica nosača, pa je oblik pritisnute zone preseka ili pravougaoni, širine B=75 cm,
ili, za slučaj da je neutralna linija u rebru, oblika T. Iz praktičnih razloga, pretpostavlja se da je
neutralna linija u ploči, pa se položaj neutralne linije određuje kao za pravougaoni poprečni presek,
rešavanjem kvadratne jednačine oblika:
( ) ( ) 0 = + n 2 - s + n 2 +
s 2
2 1 2 1
2
α
× µ µ × × × µ µ × ×
MB 30 ⇒ E
b
= 31.5 GPa (član 52. BAB 87) ⇒
5 . 31
210
E
E
n
b
a
· · = 6.67

9
10 4 5 . 4 5
a
1
× + ×
· = 6.94 cm ⇒ h = 60 - 6.94 = 53.06 cm
a
2
= 4.5 cm ⇒
06 . 53
5 . 4
h
a
2
· = 0.085 ;
06 . 53
15
h
d
p
· · δ = 0.283
A
a1
= 9 RØ 25 ⇒
06 . 53 75
18 . 44
h b
A
1 a
1
×
·
×
· µ = 0.0111 = 1.11%
A
a2
= 2 RØ 25 ⇒
06 . 53 75
82 . 9
h b
A
2 a
2
×
·
×
· µ = 0.0025 = 0.25%
TEORIJA BETONSKIH KONSTRUKCIJA 7
PRIMERI ZA VEŽBE
Važna napomena:
Pretpostavljeno je da se neutralna linija nalazi u ploči, odnosno da je pritisnuta zona preseka pravouga-
onog oblika, koga karakteriše SAMO JEDNA širina. Stoga čitav proračun treba sprovesti sa tom,
jedinom, širinom (u konkretnom slučaju, b=75 cm), bez obzira da li je u opštim izrazima za proračun
napona kod pravougaonog preseka označena malim ili velikim slovom (B, b).
Ova napomena je suštinski izlišna, ali se eksplicitno navodi zbog uočenog velikog broja grešaka pri izradi
godišnjih i pismenih zadataka.
s
2
+ 2×6.67×(1.11+0.25)×10
-2
×s - 2×6.67×(1.11+0.25×0.085)×10
-2
= 0
s
2
+ 0.181×s - 0.151 = 0 ⇒ s = 0.3086 > δ = 0.283
Pretpostavka o položaju neutralne linije nije zadovoljena, pa se presek mora proračunati kao T
presek. U ovom slučaju spoložaj neutralne linije se sračunava iterativno, rešavanjem kvadratne
jednačine oblika:
( ) ( ) 0 n J s n F
2 2 1 Ib 2 1 ) s (
· α × µ + µ × + − × µ + µ × − ·
pri čemu je:

( )
2
s
1
b
B
2
s
b
B
=
J
2
2
Ib
δ −
×

,
_

¸
¸
− − ×

06 . 53 35
18 . 44
h b
A
1 a
1
×
·
×
· µ = 0.0238 = 2.38% ;
06 . 53 35
82 . 9
h b
A
2 a
2
×
·
×
· µ = 0.0053 = 0.53%
Sugeriše se iterativan postupak rešavanja zbog uočenog velikog broja računskih grešaka pri
eksplicitnom rešavanju kvadratne jednačine F
(s)
= 0. Kod izbora pretpostavljene vrednosti s, neop-
hodno je uočiti da je s > 0.3086 (dobijeno iz odgovarajućeg izraza za pravougaoni presek širine B=75
cm), pa se pretpostavlja npr.:
1. korak: s = 0.32

( )
2
283 . 0 32 . 0
1
35
75
2
32 . 0
35
75
J
2 2
Ib

×

,
_

¸
¸
− − × · = 0.109
F
(s)
= -6.67×(2.38+0.53)×10
-2
×0.32 - 0.109 + 6.67×(2.38+0.53×0.085)×10
-2
= -0.0094 ≠ 0
F
(s)
< 0 ⇒ 0.3086 < s < 0.32
2. korak: s = 0.31

( )
2
283 . 0 31 . 0
1
35
75
2
31 . 0
35
75
J
2 2
Ib

×

,
_

¸
¸
− − × · = 0.103
F
(s)
= -6.67×(2.38+0.53)×10
-2
×0.31 - 0.103 + 6.67×(2.38+0.53×0.085)×10
-2
= -0.0010 ≠ 0
F
(s)
< 0 ⇒ 0.3086 < s < 0.31
3. korak: s = 0.3088

( )
2
283 . 0 3088 . 0
1
35
75
2
3088 . 0
35
75
J
2 2
Ib

×

,
_

¸
¸
− − × · = 0.102
F
(s)
= -6.67×(2.38+0.53)×10
-2
×0.3088 - 0.102 + 6.67×(2.38+0.53×0.085)×10
-2
= 0
TEORIJA BETONSKIH KONSTRUKCIJA 8
PRIMERI ZA VEŽBE
F
(s)
= 0 ⇒ s = 0.3088
Važna napomena:
Iz prethodnog primera je potpuno jasno da je numerička razlika u položaju neutralne linije određene iz
izraza za pravougaoni, odnosno T presek izuzetno mala. Bez obzira na to, eventualne greške u proračunu
(pogrešan izbor oblika poprečnog preseka) se NE TOLERIŠU, jer rezultiraju velikim razlikama u
naponima u betonu.
Kada je određen položaj neutralne linije, sračunava se bezdimenzioni koeficijen J
IIb
:

( )

,
_

¸
¸
δ ×
− ×
δ −
×

,
_

¸
¸
− −

,
_

¸
¸
− × ×
3
2 + s
1
2
s
1
b
B
3
s
1
2
s
b
B
=
J
2
2
IIb


( )

,
_

¸
¸
×
− ×

×

,
_

¸
¸
− −

,
_

¸
¸
− × ×
3
283 . 0 2 + 3088 . 0
1
2
283 . 0 3088 . 0
1
35
75
3
3088 . 0
1
2
3088 . 0
35
75
=
J
2 2
IIb

J
IIb
= 0.091
a zatim i naponi i dilatacije u betonu i armaturi:

( ) ( )
2 2 2 IIb
2
a
b
1 s n J
s
h b
M
α − × α − × µ × +
×
×
· σ
M
a
= M = M
g
+ M
p
= 180 + 300 = 480 kNm

( ) ( ) 085 . 0 1 085 . 0 3088 . 0 10 53 . 0 67 . 6 091 . 0
3088 . 0
06 . 53 35
10 480
2 2
2
b
− × − × × × +
×
×
×
· σ

= 1.53 kN/cm
2


3088 . 0
3088 . 0 1
53 . 1 67 . 6
s
s 1
n
b 1 a

× × ·

× σ × · σ = 22.78 kN/cm
2


3088 . 0
085 . 0 3088 . 0
53 . 1 67 . 6
s
s
n
2
b 2 a

× × ·
α −
× σ × · σ = 7.38 kN/cm
2


3
b
b
b
10 15 . 3
53 . 1
E ×
·
σ
· ε = 0.484‰

3
a
1 a
1 a
10 21
78 . 22
E ×
·
σ
· ε = 1.085‰ ;
3
a
2 a
2 a
10 21
38 . 7
E ×
·
σ
· ε = 0.351‰
b. presek u polju
Pritisnuta je gornja ivica nosača, pa je oblik pritisnute zone preseka pravougaoni, širine b=35 cm.
Položaj neutralne linije određuje rešavanjem kvadratne jednačine oblika:
( ) ( ) 0 = + n 2 - s + n 2 +
s 2
2 1 2 1
2
α
× µ µ × × × µ µ × ×

6
10 2 5 . 4 4
a
1
× + ×
· = 6.33 cm ⇒ h = 60 - 6.33 = 53.67 cm
a
2
= 4.5 cm ⇒
67 . 53
5 . 4
h
a
2
· = 0.084
TEORIJA BETONSKIH KONSTRUKCIJA 9
PRIMERI ZA VEŽBE
A
a1
= 6 RØ 25 ⇒
67 . 53 35
45 . 29
h b
A
1 a
1
×
·
×
· µ = 0.0157 = 1.57%
A
a2
= 2 RØ 25 ⇒
67 . 53 35
82 . 9
h b
A
2 a
2
×
·
×
· µ = 0.0052 = 0.52%
s
2
+ 2×6.67×(1.57+0.52)×10
-2
×s - 2×6.67×(1.57+0.52×0.084)×10
-2
= 0
s
2
+ 0.279×s - 0.215 = 0 ⇒ s = 0.345
Kada je određen položaj neutralne linije, sračunava se bezdimenzioni koeficijen J
IIb
:

,
_

¸
¸
− ×

,
_

¸
¸
− ×
3
345 . 0
1
2
345 . 0
=
3
s
1
2
s
=
J
2 2
IIb
= 0.053
a zatim i naponi i dilatacije u betonu i armaturi:

( ) ( )
2 2 2 IIb
2
a
b
1 s n J
s
h b
M
α − × α − × µ × +
×
×
· σ
M
a
= M = M
g
+ M
p
= 100 + 200 = 300 kNm

( ) ( ) 084 . 0 1 084 . 0 345 . 0 10 52 . 0 67 . 6 053 . 0
345 . 0
67 . 53 35
10 300
2 2
2
b
− × − × × × +
×
×
×
· σ

= 1.68 kN/cm
2



345 . 0
345 . 0 1
68 . 1 67 . 6
s
s 1
n
b 1 a

× × ·

× σ × · σ = 21.34 kN/cm
2


345 . 0
084 . 0 345 . 0
68 . 1 67 . 6
s
s
n
2
b 2 a

× × ·
α −
× σ × · σ = 8.50 kN/cm
2


3
b
b
b
10 15 . 3
68 . 1
E ×
·
σ
· ε = 0.535‰

3
a
1 a
1 a
10 21
34 . 21
E ×
·
σ
· ε = 1.016‰ ;
3
a
2 a
2 a
10 21
50 . 8
E ×
·
σ
· ε = 0.405‰
Napomena:
U praktičnim zadacima NIJE OBAVEZNO uvrstiti u proračun površinu pritisnute armature u preseku
(ukoliko nije računski potrebna). Za slučaj A
a2
= 0, sledi s = 0.364, σ
b
= 18.6 MPa, odnosno σ
a1
= 216.1
MPa. Dakle, napon u zategnutoj armaturi se malo povećava (1.03%), uz značajno povećanje napona u
betonu (10.29%). Isto se uočava, doduše u manjoj meri, i kod preseka oblika T.
PRORAČUN KARAKTERISTIČNE ŠIRINE PRSLINA
Karakteristična širina prslina biće određena za presek u uklještenju.
Određivanje momenta pojave prslina
Moment savijanja pri kome nastaje prslina M
r
određen je izrazom:
TEORIJA BETONSKIH KONSTRUKCIJA 10
PRIMERI ZA VEŽBE
1 b bzs 1 i bzs r
W f W f M × ≈ × ·
W
i1
- otporni moment idealizovanog preseka (beton+armatura) za zategnutu ivicu preseka
W
b1
- otporni moment bruto betonskog preseka za zategnutu ivicu preseka
Radi jednostavnosti se savetuje da se proračun momenta M
r
sprovodi po približnom izrazu
(sa karakteristikama bruto betonskog preseka), pri čemu se dopušta da se proračunom tretira
SAMO REBRO poprečnog preseka, dakle W
b1
≈ b
r
×d
2
/6.
f
bzs
- čvrstoća betona pri zatezanju savijanjem, određena izrazom:
m , bz bz
4
m , bz
4
bz bzs
f 7 . 0 f
d
4 . 0
6 . 0 f 7 . 0
d
4 . 0
6 . 0 f f × · ≥
,
_

¸
¸
+ × × ·
,
_

¸
¸
+ × ·
Napominje se da se visina poprečnog preseka d u izraz za određivanje f
bzs
unosi u
METRIMA. Takođe se naglašava da se, u skladu sa članom 51. BAB, kod proračuna širine
prslina usvaja da je f
bz
= 0.7×f
bz,m

f
bzm
- srednja čvrstoća betona pri aksijalnom zatezanju - videti tabelu u okviru člana 51.
Pravilnika BAB 87, odnosno određena izrazom:
3
2
bk bzm
f 25 . 0 f × · ; f
bzm
i f
bk
u [MPa]
Zamenom konkretnih numeričkih vrednosti u prethodnim izrazima, sledi:
MB 30 ⇒ f
bz,m
= 2.4 MPa ⇒ f
bz
= 0.7×f
bz,m
= 0.7×2.4 = 1.68 MPa

,
_

¸
¸
+ × ·
4
bzs
60 . 0
4 . 0
6 . 0 68 . 1 f = 1.77 MPa = 0.177 kN/cm
2


6
60 35
W
2
1 b
×
· = 21000 cm
3
⇒ M
r
= 0.177×21000 = 3720 kNcm
M
r
= 37.2 kNm < M = M
g
+ M
p
= 180 + 300 = 480 kNm
Srednje rastojanje prslina
ef. z1,
2 1
Ø
0 ps
Ø
k k
10
e
a 2 l
µ
× × +

,
_

¸
¸
+ × ·
U prethodnom izrazu su upotrebljene sledeće oznake:
a
0
- čist zaštitni sloj betona do armature
e
Ø
- osovinsko rastojanje profila armature, ne veće od 15Ø ni od 30 cm
k
1
- koeficijent koji obuhvata uticaj prianjanja armature (k
1
=0.8 za glatku armaturu GA
240/360, k
1
=0.4 za rebrastu armaturu RA 400/500)
k
2
- koeficijent koji obuhvata uticaj naponskog stanja - oblika dijagrama napona
zatezanja po visini preseka pre nastanka prslina (k
2
=0.25 za centrično zatezanje,
k
2
=0.125 za čisto savijanje)
Ø - prečnik upotrebljene armature
TEORIJA BETONSKIH KONSTRUKCIJA 11
PRIMERI ZA VEŽBE
µ
z1,ef.
- efektivni procenat armiranja zategnutom armaturom, određen izrazom:
ef. bz,
a1
ef. z1,
A
A
· µ
A
a1
- površina zategnute armature u poprečnom preseku
A
bz,ef.
- efektivna površina zategnutog betona, za slučaj pravougaonog oblika zategnute zone
preseka određena kao:
ef. bz, ef. bz,
h b A × ·
pri čemu je visina sadejstvujuće zone zategnutog betona h
bz,ef.
određena kao
minimalna od sledeće dve vrednosti:
¹
;
¹
¹
'
¹
≈ −
× +
·
) b ( 2 / d x d
(a) Ø 5 . 7 a
. min h
I
) i (
ef. bz,

a
(i)
- položaj najudaljenijeg od zategnute ivice reda zategnute armature u
preseku
x
I
- visina pritisnute zone preseka pre nastanka prslina (stanje I)
S obzirom na uobičajene dimenzije preseka i prečnike upotrebljene armature, uslov (a) je najčešće
merodavan kod proračuna grednih nosača, a uslov (b) kod ploča.
a
0
= a
1
- Ø/2 = 4.5 - 2.5/2 = 3.25 cm
Ø = 25 mm = 2.5 cm ; k
1
= 0.4 (RA 400/500)
e
Ø
= 6.5 cm ; k
2
= 0.125 (čisto savijanje)

¹
;
¹
¹
'
¹
· · ≈ −
· × +
·
cm 30 2 / 60 2 / d x d
cm 75 . 28 5 . 2 5 . 7 10
. min h
I ef. bz,
= 28.75 cm

75 . 28 35
44.18
A
A
ef. bz,
a1
ef. z1,
×
· · µ = 0.0439 = 4.39%

2 ps
10 39 . 4
2.5
125 . 0 4 . 0
10
5 . 6
25 . 3 2 l

×
× × +

,
_

¸
¸
+ × · = 10.65 cm
Određivanje napona u zategnutoj armaturi
U prethodnoj tački su određeni naponi u betonu i armaturi u ovom preseku:
σ
a1
= 22.78 kN/cm
2
= 227.8 MPa ⇒ ε
a1
= 1.085‰
Napomena:
U praktičnim proračunima se može, ukoliko se eksplicitno ne traže vrednosti napona u betonu i armaturi,
sa dovoljnom tačnošću koristiti približan postupak određivanja napona u armaturi. Pojednostavljenje se
sastoji u usvajanju približne vrednosti za krak unutrašnjih sila z
b
≈ 0.9×h, pa sledi:
( )

,
_

¸
¸
− × + · − × + · −
× ×
≈ −
×
· σ
1 1 1 b a
1 a 1 a
a
1 a 1 a b
a
1 a
a
2
d
N M a y N M M ;
A
N
A h 9 . 0
M
A
N
A z
M

TEORIJA BETONSKIH KONSTRUKCIJA 12
PRIMERI ZA VEŽBE
Za slučaj čistog savijanja, poslednji izraz se svodi na oblik:
1 a 1 a b
1 a
A h 9 . 0
M
A z
M
× ×

×
· σ

Na ovaj način se eliminiše potreba tačnog određivanja položaja neutralne linije. U slučaju pravougaonog
preseka opterećenog na čisto savijanje to nije naročito značajno (rešavanje kvadratne jednačine), ali u
slučaju složenog savijanja, kada je potrebno rešiti jednačinu trećeg stepena, ili u slučaju T preseka, može
znatno skratiti proračun uz zadovoljavajuću tačnost.
Određivanje karakteristične širine prslina
Karakteristična širina prslina (fraktil 95%) se određuje iz izraza:
ps 1 a a pk
l 7 . 1 a × ε × ζ × ·

¹
'
¹

,
_

¸
¸
× β × β − ·

,
_

¸
¸
σ
σ
× β × β − · ζ
4 . 0
0 . 1
M
M
1 1
2
r
2 1
2
II
1 a
r , 1 a
2 1 a

β
1
- koeficijent kojim se uzima u obzir prianjanje armature (β
1
=0.5 za glatku armaturu
GA 240/360, odnosno β
1
=1.0 za rebrastu armaturu RA 400/500)
β
2
- koeficijent kojim se uzima u obzir dugotrajnost opterećenja (β
2
=1.0 za kratkotrajno
opterećenje, odnosno β
2
=0.5 za dugotrajno ili višestruko ponovljeno opterećenje)
M
r
- moment savijanja pri kome nastaje prslina
Zamenom konkretnih numeričkih vrednosti u prethodnim izrazima, sledi:

2
a
2
1
480
2 . 37
0 . 1 0 . 1 1
) 0 t ( 0 . 1
) 500 / 400 RA ( 0 . 1

,
_

¸
¸
× × − · ζ ⇒
¹
;
¹
· · β
· β
= 0.994
a
pk
= 1.7 × 0.994 × 1.085×10
-3
× 10.65= 19.5×10
-3
cm = 0.195 mm < a
pk,dop.
= 0.2 mm
Kako se pretpostavlja da se element nalazi u uslovima umereno agresivne sredine ("napolju"), do-
puštena vrednost karakteristične širine prslina je a
pk,dop.
= 0.2 mm. Dakle, sa aspekta graničnog
stanja prslina, element je korektno dimenzionisan.
Komentar:
Maksimalna širina prslina se, načelno, dobija u preseku sa MAKSIMALNIM NAPONOM u zategnutoj
armaturi (dakle, to nije nužno presek sa maksimalnim uticajima). U konkretnom primeru su u oba
razmatrana preseka dobijene približno iste vrednosti napona σ
a1
. U tom slučaju, redovno je merodavan
presek sa MANJOM POVRŠINOM ZATEGNUTE ARMATURE, jer se računski dobija veće srednje
rastojanje prslina (posledica manje vrednosti koeficijenta µ
z1,ef.
pri istim ostalim parametrima). Tako se za
presek u polju dobija l
ps
= 12.5 cm, odnosno a
pk
= 0.213 mm > a
pk,dop.
Ovaj komentar ima više retorički karakter. U praktičnim zadacima prsline treba računati u presecima sa
ekstremnim uticajima, odnosno u presecima koji su zadatkom precizirani.

TEORIJA BETONSKIH KONSTRUKCIJA 13
PRIMERI ZA VEŽBE

TEORIJA BETONSKIH KONSTRUKCIJA 14
PRIMERI ZA VEŽBE
Odrediti koliku silu P (povremeno opterećenje) pri istom
opterećenju g može prihvatiti nosač iz Zadatka 1, ukoliko mu
je presek u uklještenju armiran na način prikazan na skici
desno. U proračun uzeti i pritisnutu armaturu u preseku.
Zadatak se svodi na određivanje momenta loma za presek
poznate geometrije i mehaničkih karakteristika materijala.
Problem je detaljno obrađen na listu br. 3 Godišnjeg zadatka iz
Teorije betonskih konstrukcija, pa se ovde daju samo
najosnovnije napomene i uputstva.
Odmah treba uočiti sledeće:
a. presek je armiran manjom količinom armature od sračunate u Zadatku 1. To znači i
da mu je nosivost manja, odnosno da tražena sila P (povremeno opterećenje) svakako
mora biti manja od vrednosti P=150 kN iz Zadatka 1.
b. neutralna linija se SIGURNO nalazi u ploči, odnosno presek treba tretirati kao pravo-
ugaoni, širine B=75 cm. Naime, u ovom primeru je nosivost zategnute armature
Z
au
=A
a1
×σ
v
manja nego u Zadatku 1, pa, iz uslova ravnoteže normalnih sila, sledi da
je i sila D
bu
takođe manja od odgovarajuće iz prethodnog primera. To nužno znači da
je x
(Zad.2)
< x
(Zad.1)
, odnosno x < d
p
(x
(Zad.1)
=14.12 cm < d
p
).
c. posebno obratiti pažnju da li se traži da se i pritisnuta armatura u preseku obuhvati
proračunom. Neophodno je ispoštovati takav zahtev, jer se SAMO TAKO SPROVE-
DEN PRORAČUN POZITIVNO OCENJUJE, bez obzira na mali numerički uticaj
pritisnute armature na nosivost poprečnog preseka.
d. to što se proračunom obuhvata i pritisnuta armatura u preseku nipošto ne znači da je
ona bila i statički potrebna (dvostruko armiranje), odnosno nipošto ne sugeriše da je
dilatacija zategnute armature ε
a1
= 3‰. Ovo se posebno naglašava zbog uočenih
čestih pokušaja da se postupak određivanja momenta loma "pojednostavi" i "skrati" u
odnosu na postupak izložen na vežbanjima. U vezi sa ovim, treba naglasiti i sledeće:
- presek može biti dvostruko armiran (u računskom smislu) a da je dilatacija u
zategnutoj armaturi ε
a1
>3‰. Sloboda je projektanta da, usvajanjem nešto veće
dilatacije ε
a1
, dobije nešto manju količinu zategnute, odnosno veću količinu
pritisnute i ukupne armature.
- čak i ako se ignoriše prethodna napomena (nije naročito čest slučaj u praksi),
samim usvajanjem broja i profila armature vrši se zaokruživanje, koje remeti
sliku dilatacija u preseku u odnosu na računskih ε
b

a1
= 3.5/3.0‰.
Dakle, ukoliko je neophodno proračunom tretirati i pritisnutu armaturu u preseku, postupak
određivanja momenta loma može biti sproveden na jedan od dva načina:
1. način izložen u Godišnjem zadatku - određivanje položaja neutralne linije iterativnim
postupkom, sve do zadovoljenja uslova ravnoteže normalnih sila, a zatim određi-
vanje položaja unutrašnjih sila i konačno sračunavanje tražene vrednosti M
u
;
2. korišćenjem odgovarajućeg DIJAGRAMA INTERAKCIJE za zadati odnos pritisnute
i zategnute armature; ukoliko ovaj ne postoji, koristiti najpribližniji ili vršiti
interpolaciju rešenja grafički očitanih sa dva susedna, najpribližnija dijagrama.
TEORIJA BETONSKIH KONSTRUKCIJA 15
PRIMERI ZA VEŽBE
Prvi način može biti dug i nepopularan je zbog velikog obima posla koji je potrebno uraditi da bi se
sa dovoljnom tačnošću odredio položaj neutralne linije. Međutim, broj iteracija se bitno može
smanjiti ukoliko se sprovede kratka analiza na samom početku proračuna.
U Zadatku 1. presek iste geometrije je dimenzionisan na moment savijanja M
u
= 828 kNm, pri čemu
su dobijeni sledeći rezultati:
h
rač.
= 53 cm ; ε
b

a1
= 3.5/9.641‰ ; A
a1,potr.
= 43.92 cm
2

U konkretnom primeru, potrebno je odrediti nosivost poprečnog preseka armiranog sa 7RØ25,
odnosno sa A
a1
= 34.36 cm
2
. Geometrijske karakteristike ovog preseka su:
7
10 2 5 . 4 5
a
1
× + ×
· = 6.07 cm ⇒ h = 60 - 6.07 = 53.93 cm ; a
2
= 4.5 cm
A
a1
= 34.36 cm
2
(7 RØ 25) ; A
a2
= 9.82 cm
2
(2 RØ 25)
Ukoliko se zanemari promena kraka unutrašnjih sila (povećava se statička visina sa računskih h=53
cm iz Zadatka 1 na stvarnih h=53.93 cm u razmatranom primeru; svakako se povećava i koeficijent
kraka unutrašnjih sila ζ
b
), moguće je približno odrediti moment nosivosti preseka iz proporcije:
828
92 . 43
36 . 34
M
u
× ≈ = 648 kNm
Sa ovom vrednošću će biti određene dilatacije ε
b
i ε
a1
pomoću tabela za dimenzionisanje:
05 . 2 75
10 648
93 . 53
k
2
×
×
· = 2.627 ⇒ ε
b

a
= 2.67/10‰
S obzirom na prisustvo pritisnute armature u preseku, za očekivati je dalje pomeranje neutralne
linije ka pritisnutoj ivici preseka, pa je pretpostavljeno:
1. korak:
ε
b

a1
= 2.5/10‰ ⇒
10 5 . 2
5 . 2
s
+
· = 0.20 < δ = 0.278 = d
p
/h ⇒ D
bu
= D
bu1
, B = 75 cm
5 . 2
20 . 0
083 . 0 20 . 0
2 a
×

· ε = 1.457‰ ⇒ σ
a2
= 1.457×10
-3
×21×10
3
= 30.6 kN/cm
2

ε
b
= 2.5‰ ⇒
5 . 2 3
2 5 . 2 3
3
2 3
b
b
b
×
− ×
·
ε
− ε
· α = 0.733 (može se očitati i iz tabela za dimenzionisanje)
D
bu
= α
b
×s×B×h×f
B
= 0.733×0.20×75×53.93×2.05 = 1216.1 kN
D
au
= σ
a2
×A
a2
= 30.6×9.82 = 306.0 kN
Z
au
= σ
a1
×A
a1
= 40.0×34.36 = 1374.4 kN
ΣN = 1216.1 + 306.0 - 1374.4 = 142.0 kN > 0 ⇒ s < 0.20 ⇒ ε
b
< 2.5‰, ε
a1
= 10‰
2. korak:
ε
b

a1
= 2.3/10‰ ⇒
10 3 . 2
3 . 2
s
+
· = 0.187 < δ = 0.278 = d
p
/h
TEORIJA BETONSKIH KONSTRUKCIJA 16
PRIMERI ZA VEŽBE
3 . 2
187 . 0
083 . 0 187 . 0
2 a
×

· ε = 1.274‰ ⇒ σ
a2
= 1.274×10
-3
×21×10
3
= 26.75 kN/cm
2

ε
b
= 2.3‰ ⇒
3 . 2 3
2 3 . 2 3
3
2 3
b
b
b
×
− ×
·
ε
− ε
· α = 0.710
D
bu
= α
b
×s×B×h×f
B
= 0.710×0.187×75×53.93×2.05 = 1101.0 kN
D
au
= σ
a2
×A
a2
= 26.75×9.82 = 262.6 kN
Z
au
= σ
a1
×A
a1
= 40.0×34.36 = 1374.4 kN
ΣN = 1101.0 + 262.6 - 1374.4 = -10.8 kN < 0 ⇒ 0.187 < s < 0.20 ⇒ 2.3‰ < ε
b
< 2.5‰
3. korak:
ε
b

a1
= 2.314/10‰ ⇒
10 314 . 2
314 . 2
s
+
· = 0.188 < δ = 0.278 = d
p
/h
314 . 2
188 . 0
083 . 0 188 . 0
2 a
×

· ε = 1.286‰ ⇒ σ
a2
= 1.286×10
-3
×21×10
3
= 27.02 kN/cm
2

ε
b
= 2.314‰ ⇒
314 . 2 3
2 314 . 2 3
3
2 3
b
b
b
×
− ×
·
ε
− ε
· α = 0.712
D
bu
= α
b
×s×B×h×f
B
= 0.712×0.188×75×53.93×2.05 = 1109.2 kN
D
au
= σ
a2
×A
a2
= 27.02×9.82 = 265.2 kN
Z
au
= σ
a1
×A
a1
= 40.0×34.36 = 1374.4 kN
ΣN = 1109.2 + 265.2 - 1374.4 = 0 ⇒ ε
b
= 2.314‰ , ε
a1
= 10‰
Određivanje momenta loma:
( )
( )
( )
( ) 2 314 . 2 3 314 . 2 2
2 4 314 . 2 3 314 . 2
2 3 2
2 4 3
b b
b b
− × × ×
+ − × ×
·
− ε × ε
+ − ε × ε
· η = 0.385
z
b
= h × (1 - η × s) = 53.93 × (1 - 0.385×0.188) = 50.03 cm
Tražena vrednost momenta loma dobija se iz uslova ravnoteže momenata savijanja u odnosu na
težište zategnute armature:
ΣM
a1
= 0: D
bu1
× z
b1
- D
bu2
× z
b2
+ D
au
× (h - a
2
) = M
au
= M
u
+ N
u
× y
a1
Kako je x < d
p
, to je D
bu
= D
bu1
, odnosno D
bu2
= 0. S obzirom da je presek napregnut na čisto
savijanje, konačno sledi:
M
au
= M
u
= D
bu1
× z
b1
+ D
au
× (h - a
2
) = 1109.2×50.03 + 265.2×(53.93 - 4.5) = 68600 kNcm
M
u
= 686.0 kNm
Određivanje nepoznate sile P
Iz sračunatog momenta loma određuje se i tražena sila P:
TEORIJA BETONSKIH KONSTRUKCIJA 17
PRIMERI ZA VEŽBE
M
u
= 1.6×M
g
+ 1.8×M
p

8 . 1
180 6 . 1 686
8 . 1
M 6 . 1 M
M
g u
p
× −
·
× −
· = 221.1 kNm
( ) ( )· − ×
×
× ×
· − × · 0 . 2 0 . 6
0 . 6 2
0 . 2 P 3
a L
L 2
Pa 3
M
. osl
p
2.0×P = 221.1 kNm
P = 221.1 / 2.0 = 110.56 kN
Određivanje momenta loma pomoću dijagrama interakcije
A
a
= A
a1
+ A
a2
= 34.36 + 9.82 = 44.18 cm
2

A
a2
/ A
a
= 9.82 / 44.18 = 0.222 ; RA 400/500 ; a
1
/d = 6.07 / 60 = 0.101 ≈ 0.10
Dijagram koji najpribližnije odgovara zadatom preseku je dijagram br. 104 (Najdanović, Alendar,
Ješić), konstruisan za odnos A
a2
/A
a
= 0.25.
5 . 20
400
60 75
18 . 44
f d b
A
B
v a
×
×
·
σ
×
×
· µ = 0.1915 = 19.15%
Naravno, napred je uočeno da se neutralna linija nalazi u ploči, pa se presek dimenzioniše kao pravo-
ugaoni, širine B=75 cm.
Kako je presek napregnut na čisto savijanje, sledi N
u
. Očitavanjem sa dijagrama, za n
u
= 0 i µ =
0.1915 ≈ 0.19 sledi:
m
u
= 0.12 ⇒ M
u
= m
u
×b×d
2
×f
B
= 0.12×75×60
2
×2.05 = 66420 kNcm = 664.2 kNm
Greška u odnosu na tačno rešenje, dobijeno analitički, je oko 3%, što je i razumljivo (i sasvim
prihvatljivo) kad se u obzir uzme činjenica da je u pitanju grafičko očitavanje.
Greška u odnosu na tačno rešenje, dobijeno analitički, je oko 3%, što je i razumljivo (i sasvim
prihvatljivo) kod grafičkog očitavanja.
Od dijagrama datih u Priručniku, najpribližniji je dijagram 2.5.32. (str. 172, BAB 87/2), konstruisan
za odnos A
a2
/A
a1
= 0.25 (stvarno A
a2
/ A
a1
= 9.82 / 34.36 = 0.286):
5 . 20
400
60 75
36 . 34
f d b
A
B
v 1 a
1
×
×
·
σ
×
×
· µ = 0.1490 = 14.90%
n
u
= 0 ⇒ m
u
= 0.125 ⇒ M
u
= m
u
×b×d
2
×f
B
= 0.125×75×60
2
×2.05 = 69188 kNcm = 691.9 kNm
TEORIJA BETONSKIH KONSTRUKCIJA 18
PRIMERI ZA VEŽBE
DIMENZIONISANJE STUBOVA
Sračunati statičke uticaje u stu-
bovima POS S1 i POS S2 za ver-
tikalna (stalno, povremeno) od-
nosno horizontalno (vetar) opte-
rećenje, a zatim ih dimenzionisati
prema M i N. Dejstvo vetra je
alternativno. Za dužinu izvijanja
stuba POS S1 usvojiti l
i
= 4.0 m.
Dimenzionisanja sprovesti po
teoriji granične nosivosti i pro-
pratiti crtežima usvojenih pop-
rečnih preseka u razmeri 1:10,
sa svim neophodnim kotama i oz-
nakama. Eventualno nedostajuće podatke usvojiti prema BAB 87. Podaci za proračun:
g = 40 kN/m w = ± 20 kN/m P
1
= 150 kN P
2
= 750 kN MB 30 RA 400/500
Dijagrami statičkih uticaja usled stalnog (g), vertikalnog povremenog (p) i opterećenja vetrom (w)
prikazani su na dijagramima u prilogu, strana 2.
DIMENZIONISANJE STUBA POS S2
Stalno opterećenje MORA biti naneto na konstrukciju, dok povremena opterećenja (p,w) mogu, a ne
moraju delovati. Dakle, mogu nastati sledeće kombinacije opterećenja:
(1) stalno opterećenje (g) - stub je centrično pritisnut silom N
g
=280 kN
(2) stalno + povremeno opterećenje (g+p) - stub je centrično pritisnut silama N
g
=280
kN i N
p
=825 kN
(3) stalno opterećenje + vetar sleva (g+w) - stub je pritisnut silama N
g
=280 kN i N
w
=25
kN, dok se u vrhu stuba javlja i moment savijanja M
w
=200 kNm (zateže spoljašnju
ivicu stuba)
(4) stalno opterećenje + vetar sdesna (g-w) - na stub deluju sile N
g
=280 kN (pritisak) i
Z
w
=25 kN (zatezanje), dok se u vrhu stuba javlja i moment savijanja M
w
=200 kNm
(zateže unutrašnju ivicu stuba)
(5) stalno + povremeno opterećenje + vetar sleva (g+p+w) - stub je pritisnut silama
N
g
=280 kN, N
p
=825 kN i N
w
=25 kN, dok se u vrhu stuba javlja i moment savijanja
M
w
=200 kNm (zateže spoljašnju ivicu stuba)
(6) stalno + povremeno opterećenje + vetar sdesna (g+p-w) - na stub deluju sile
N
g
=280 kN (pritisak), N
p
=825 kN (pritisak) i Z
w
=25 kN (zatezanje), dok se u vrhu
stuba javlja i moment savijanja M
w
=200 kNm (zateže unutrašnju ivicu stuba)
Prve dve kombinacije nisu merodavne, jer je stub centrično pritisnut, a približno iste (odnosno čak
veće) sile pritiska se mogu javiti uz istovremeno dejstvo momenta savijanja (poslednje dve
kombinacije). Dakle, potrebno je analizirati samo kombinacije u kojima se javlja i savijanje, dakle
kombinacije u koje je uključeno dejstvo vetra.

5
.
0

m
3.0 m
1
.
0

m
4
.
0

m
4.0 m
POS S1
b/d=30/25
3.0 m
±w
g
4.0 m
w=±20kN/m
b/d=30/45
POS S2
b/d=30/80
POS 1
g g g=40kN/m
=150kN P
1
=750kN P
2 1
P =150kN
TEORIJA BETONSKIH KONSTRUKCIJA 19
PRIMERI ZA VEŽBE

TEORIJA BETONSKIH KONSTRUKCIJA 20
PRIMERI ZA VEŽBE
Sledeća činjenica koju treba uočiti je da je moment savijanja isti po apsolutnoj vrednosti, a razli-
čitog znaka. To praktično znači da će presek biti SIMETRIČNO armiran (bilo da je napregnut u fazi
velikog ili malog ekscentriciteta), a da se dimenzionisanje sprovodi pomoću odgovarajućeg
dijagrama interakcije.
Za potrebe naredne analize sračunavaju se eksploatacione vrednosti M i N u stubu za kombinacije
(3) do (6). Praktično, do istih zaključaka moguće je doći i upoređivanjem graničnih vrednosti M
u
i
N
u
, ali je očiglednija analiza sprovedena na eksploatacionim uticajima.
(a)

M = 200 kNm ; N = 280 + 25 = 305 kN
(b)

M = 200 kNm ; N = 280 - 25 = 255 kN
(c)

M = 200 kNm ; N = 280 + 825 + 25 = 1130 kN
(d)

M = 200 kNm ; N = 280 +825 - 25 = 1080 kN
Apsolutno maksimalna vrednost normalne sile u stubu se javlja za kombinaciju (c), a apsolutno
minimalna za kombinaciju (b), pri čemu je vrednost momenta savijanja u oba slučaja ista. Prak-
tično, SAMO OVE kombinacije mogu biti merodavne za dimenzionisanje stuba, što proističe iz
oblika dijagrama interakcije (skica dole).

Naime, razmatraju se samo dva ekstremna stanja naprezanja, za koja se pretpostavlja:
(a) dominantno naprezanje koje dovodi presek u granično stanje je PRITISAK, dok se
savijanje javlja "uzgred" - za očekivati je da je presek napregnut u fazi malog eks-
centriciteta, pa ga treba armirati simetrično bez obzira da li je moment savijanja al-
ternativan ili ne; elemet se u računskom smislu tretira kao "STUB", a merodavna za
dimenzionisanje je kombinacija sa maksimalnom silom pritiska - kombinacija (c)
(b) dominantno naprezanje koje dovodi presek u granično stanje je SAVIJANJE, dok
se aksijalno naprezanje javlja "uzgred" - za očekivati je da je presek napregnut u fa-
TEORIJA BETONSKIH KONSTRUKCIJA 21
PRIMERI ZA VEŽBE
zi velikog ekscentriciteta; treba ga armirati simetrično zbog alternativnog momenta
savijanja; elemet se u računskom smislu tretira kao "GREDA", a maksimalna
površina armature se dobija pri minimalnoj sili pritiska - kombinacija (b)
Sprovedena analiza se odnosi samo za konstantan moment savijanja. U slučaju da se, za različite kom-
binacije uticaja, dobijaju različite vrednosti momenata savijanja, potrebno je ispititati svaku pojedinačnu
(za svaku pojedinačnu vrednost momenta savijanja, odgovarajuća minimalna i maksimalna normalna sila).
Naime, može se dogoditi da se najveća površina armature dobije za kombinaciju uticaja pri kojoj ni
moment savijanja, ni aksijalna sila ne dostižu ekstremne vrednosti (videti zadatak 6, List 3. Godišnjeg
zadatka). Iskustveno, ukoliko je maksimalna vrednost bezdimenzionog koeficijenta n
u
manja od cca. 0.75,
obično su merodavne kombinacije sa minimalnim normalnim silama.
Na osnovu prethodno izrečenih stavova, za predmetni numerički primer sledi:
Kombinacija sa minimalnom normalnom silom
Za očekivati je da je presek napregnut u fazi velikog ekscentriciteta, pa se pretpostavljaju minimalne
vrednosti koeficijenata sigurnosti. Takođe, stalno opterećenje izaziva samo aksijalno naprezanje, pa
deluje POVOLJNO (smanjuje potrebnu površinu armature):
M
u
= 1.8×M
w
= 1.8×200 = 360 kNm
N
u
= 1.0×N
g
+ 1.8×Z
w
= 1.0×280 + 1.8×(-25) = 235 kN
MB 30 ⇒ f
B
= 2.05 kN/cm
2
(član 82. Pravilnika BAB 87)
05 . 2 45 30
10 360
f d b
M
m
2
2
B
2
u
u
× ×
×
·
× ×
· = 0.289 ;
05 . 2 45 30
235
f d b
N
n
B
u
u
× ×
·
× ×
· = 0.085
pretp. a
1
= 6 cm ⇒ a
1
/d = 6.0/45 = 0.133 ≈ 0.15 ; A
a1
= A
a2
; σ
v
= 400 MPa (RA 400/500)
Odgovarajući dijagrami interakcije pomoću kojih se može dimenzionisati presek sa ovim karak-
teristikama su:
– dijagram 116/117 (Najdanović, Alendar, Ješić): µ ≈ 0.70 ; ε
b

a1
≈ 3.5/10‰ - kako je
ε
a1
≥ 3.0‰, pretpostavljene vrednosti koeficijenata sigurnosti su dobre, pa se UKUP-
NA potrebna armatura sračunava iz izraza:
40
05 . 2
45 30 70 . 0
f
d b A A A
v
B
2 a 1 a a
× × × ·
σ
× × × µ · + · = 48.43 cm
2

A
a1
= A
a2
= 48.43 / 2 = 24.22 cm
2

– dijagram 2.4.12 (Priručnik za primenu BAB 87, tom II, strana 137): µ
1
≈0.35 ; ε
b

a1

≈ 3.5/10‰ - kako je ε
a1
≥ 3.0‰, pretpostavljene vrednosti koeficijenata sigurnosti su
dobre, pa se potrebna površina ZATEGNUTE armature sračunava iz izraza:
40
05 . 2
45 30 35 . 0
f
d b A
v
B
1 1 a
× × × ·
σ
× × × µ · = 24.22 cm
2

A
a2
= A
a1
= 24.22 cm
2

Tačno rešenje, dobijeno analitički: ε
b

a1
= 3.5/9.30‰, A
a1
= A
a2
= 24.32 cm
2

TEORIJA BETONSKIH KONSTRUKCIJA 22
PRIMERI ZA VEŽBE
Kombinacija sa maksimalnom normalnom silom
U ovom slučaju je dominantno opterećenje SILA PRITISKA, pa stalno opterećenje deluje NEPO-
VOLJNO (povećava potrebnu površinu armature). U ovom slučaju je realno očekivati 0‰ ≤ ε
a1

3‰ (oblast u kojoj su koeficijenti sigurnosti promenljivi) - pretpostavljene vrednosti će po potrebi
biti korigovane i proračun ponovljen:
M
u
= 1.8×M
w
= 1.8×200 = 360 kNm
N
u
= 1.6×N
g
+ 1.8×(N
p
+ N
w
) = 1.6×280 + 1.8×(825+25) = 1978 kN
05 . 2 45 30
10 360
f d b
M
m
2
2
B
2
u
u
× ×
×
·
× ×
· = 0.289 ;
05 . 2 45 30
1978
f d b
N
n
B
u
u
× ×
·
× ×
· = 0.715
Korišćen je dijagram 2.4.12 (BAB II): µ
1
≈ 0.32 ; ε
b

a1
≈ 3.5/1‰ - potrebno je korigovati pretpos-
tavljene vrednosti koeficijenata sigurnosti:
( ) ( )
0 . 1
0 . 0 0 . 3
6 . 1 9 . 1
9 . 1
0 . 0 0 . 3
1 a
min , uG max , uG
max , uG G , u
×


− · ε ×

γ − γ
− γ · γ = 1.80
( ) ( )
0 . 1
0 . 0 0 . 3
8 . 1 1 . 2
1 . 2
0 . 0 0 . 3
1 a
min , uP max , uP
max , uP P , u
×


− · ε ×

γ − γ
− γ · γ = 2.00
Sa korigovanim vrednostima koeficijenata sigurnosti ponovo se sračunavaju granične vrednosti
statičkih uticaja i bezdimenzioni koeficijenti m
u
i n
u
:
M
u
= 2.0×200 = 400 kNm ⇒
05 . 2 45 30
10 400
m
2
2
u
× ×
×
· = 0.321
N
u
= 1.8×280 + 2.0×(825+25) = 2204 kN ⇒
05 . 2 45 30
2204
n
u
× ×
· = 0.796
Sa dijagrama se očitava: µ
1
≈ 0.40 ; 0.5‰ < ε
a1
< 1‰ (ε
a1
≈ 0.80‰). Ukoliko se ne izvrši korekcija
koeficijenata sigurnosti, sledi:
A
a1
= 0.40×30×45×2.05 / 40 = 27.74 cm
2
= A
a2

Ukoliko se pak izvrši nova korekcija koeficijenata sigurnosti, sledi:
( )
8 . 0
0 . 0 0 . 3
6 . 1 9 . 1
9 . 1
G , u
×


− · γ = 1.82 ;
( )
8 . 0
0 . 0 0 . 3
8 . 1 1 . 2
1 . 2
P , u
×


− · γ = 2.02
M
u
= 2.02×200 = 404 kNm ⇒
05 . 2 45 30
10 404
m
2
2
u
× ×
×
· = 0.324
N
u
= 1.82×280 + 2.02×(825+25) = 2226.6 kN ⇒
05 . 2 45 30
6 . 2226
n
u
× ×
· = 0.805
Sa dijagrama se očitava: µ
1
≈ 0.41 ; 0.5‰ < ε
a1
< 1‰ (ε
a1
≈ 0.80‰). Nije potrebna dalja korekcija
koeficijenata sigurnosti, pa sledi:
A
a1
= 0.41×30×45×2.05 / 40 = 28.30 cm
2
= A
a2

Tačno rešenje, dobijeno analitički: ε
b

a1
= 3.5/2.78‰, A
a1
= A
a2
= 28.33 cm
2

TEORIJA BETONSKIH KONSTRUKCIJA 23
PRIMERI ZA VEŽBE
Očito, merodavna je druga kombinacija, sa MAKSIMALNOM normalnom silom.
usvojeno: ±6RØ25 (t29.45 cm
2
)
6
10 2 5 . 4 4
a
1
× + ×
· = 6.33 cm ⇒ a
1
/d = 6.33 / 45 = 0.141 ≈ 0.15
Napomene:
(a) bitno je ispititati obe kombinacije uticaja (minimalna, odnosno maksimalna normalna sila). Za isti
stub, izveden od MB 40, dobija se: za minimalnu silu A
a1
= 24.04 cm
2
, a za maksimalnu silu A
a1
=
21.16 cm
2
- dakle, merodavna je kombinacija uticaja sa MINIMALNOM silom.
(b) eventualnu promenu vrednosti koeficijenata sigurnosti treba raditi u granicama koje omogućava
grafičko očitavanje sa dijagrama (praktično, jedna iteracija). Što je vrednost koeficijenta n
u
veća, to je
ova korekcija značajnija.
(c) posebno je važno da se vodi računa koji dijagrami se koriste - rezultat proračuna je u jednom slučaju
površina UKUPNE, a u drugom samo ZATEGNUTE armatura. Uočeno je da su greške u konačnom
usvajanju potrebne površine armature veoma česte pri izradi praktičkih zadataka.
DIMENZIONISANJE STUBA POS S1
Za dimenzionisanje je, po pravilu, merodavna kombinacija uticaja za koju se javlja MAKSIMAL-
NA SILA PRITISKA. Dijagrami statičkih uticaja dati su u prilogu. Sledi:
stalno opterećenje: N
g
= 280 kN
povremena opterećenja: N
p
+N
w
= 225+25 = 250 kN ; M
w
= 40 kNm
eksploataciono opterećenje: N = 280 + 250 = 530 kN ; M = 40 kNm
Ekscentricitet po teoriji I reda
Ekscentricitet po teoriji I reda e
1
određen je izrazom:
530
40
N
M
e
1
· ·


= 0.0755 m = 7.55 cm ⇒
25
55 . 7
d
e
1
· = 0.302 < 3.5
Kako je e
1
/d < 3.5, po ovom kriterijumu je potrebno proračunom obuhvatiti i uticaj aksijalnih sila na
deformaciju štapa. Potrebno je proveriti i vitkost štapa.
12
25
12
d
d b
12
d b
A
J
i
3
d
. d
· ·
×
×
· · = 7.22 cm ⇒
22 . 7
400
i
l
d
d , i
d
· · λ = 55.4 > 25
Kako je vitkost λ > 25, izvijanje se mora uzeti u obzir.
Ekscentricitet usled netačnog izvođenja (imperfekcija)
Ekscentricitet usled imperfekcije se određuje kao:
¹
'
¹


·
cm 10
cm 2
300
l
e
i
0
; l
i,d
= 4.0 m ⇒
300
400
e
0
· = 1.33 cm < 2 cm = e
0,min.
usvojeno e
0
= 2 cm
TEORIJA BETONSKIH KONSTRUKCIJA 24
PRIMERI ZA VEŽBE
Ekscentricitet usled efekata tečenja betona
¹
;
¹
> · λ 50 4 . 55
0.2 > 0.53 = 280/530 = /N N
g
⇒ efekat tečenja betona se mora uzeti u obzir
Potrebno je najpre sračunati Ojlerovu kritičnu silu izvijanja stuba N
E
:
2
i
2
b b 2
i
2
i b E
l
J E
l
J E N
π
× × ≈
π
× × ·
S obzirom da je površina armature nepoznata, a da se ne očekuje da ona bitno utiče na vrednost momenta
inercije preseka (cca. 5%), dopušteno je i preporučivo Ojlerovu kritičnu silu izvijanja sračunati sa
karakteristikama bruto betonskog preseka.
12
25 30
12
d b
J
3 3
b
×
·
×
· = 39062.5 cm
4
; E
b
= 31.5 GPa = 31.5×10
6
kN/m
2

2
2
8 6
E
0 . 4
10 5 . 39062 10 5 . 31 N
π
× × × × ·

= 7590 kN
7590
280
N
N
E
g
E
· · α = 0.0369 ;
530
0
N
M
e
g
g
· · = 0
Za element srednje debljine d
m
:
b/d = 30/25 cm ⇒
( ) 30 25 2
30 25 2
O
A 2
d
m
+ ×
× ×
·
×
· = 13.6 cm ≈ 20 cm
pretpostavljenu starost betona u trenutku nanošenja opterećenja t
0
=28 dana, za element "napolju"
(relativna vlažnost sredine 70%), sledi konačna vrednost koeficijenta tečenja ϕ

= 2.6 (član 59. Pra-
vilnika BAB 87). Ekscentricitet usled tečenja betona e
ϕ
se sračunava iz izraza:
( ) ( )

,
_

¸
¸
− × + ·

,
_

¸
¸
− × + ·
×

ϕ ×
α −
α
ϕ

1 e 0 2 1 e e e e
6 . 2
0369 . 0 1
0369 . 0
1
g 0
E
E
= 0.21 cm
Dopunski ekscentricitet
Kako je λ ≤ 75, (oblast umerene vitkosti), moguće je koristiti metod dopunske ekscentričnosti za
uvođenje u proračun efekata teorije II reda. Zavisno od odnosa e
1
/d, dopunski ekscentricitet e
d
se
određuje iz jednog od sledećih izraza:
(a) 3 . 0
d
e
0
1
< ≤ :
d
e
1 . 0
100
25
d e
1
d
+ ×
− λ
× ·
(b) 5 . 2
d
e
3 . 0
1
< ≤ :
160
25
d e
d
− λ
× · ≥ 0
(c) 5 . 3
d
e
5 . 2
1
< ≤ :

,
_

¸
¸
− ×
− λ
× ·
d
e
5 . 3
160
25
d e
1
d

160
25 4 . 55
25 e 302 . 0
d
e
d
1

× · ⇒ · = 4.75 cm
TEORIJA BETONSKIH KONSTRUKCIJA 25
PRIMERI ZA VEŽBE
Ukupan računski ekcentricitet
e
2
= e
1
+ e
0
+ e
ϕ
+ e
d
= 7.55 + 2.0 + 0.21 + 4.75 = 14.51 cm
Za pretpostavljeno ε
a1
≤ 0, koeficijenti sigurnosti imaju maksimalne vrednosti, pa sledi:
N
u
= 1.9×280 + 2.1×250 = 1057 kN ⇒
05 . 2 25 30
1057
n
u
× ×
· = 0.687
M
u
= N
u
× e
2
= 1057×14.51×10
-2
= 153.4 kNm ⇒
05 . 2 25 30
10 4 . 153
m
2
2
u
× ×
×
· = 0.399
Sa dijagrama interakcije 2.4.13 (BAB II, str. 138) - simetrično armiran presek, rebrasta armatura,
a
1
/d = 4.5/25 = 0.18 ≈ 0.20 očitava se: µ
1
≈ 0.53 ; 1.0‰ < ε
a1
< 1.5‰ (ε
a1
≈ 1.20‰). Ukoliko se iz-
vrši korekcija koeficijenata sigurnosti, sledi:
( )
2 . 1
0 . 0 0 . 3
6 . 1 9 . 1
9 . 1
G , u
×


− · γ = 1.78 ;
( )
2 . 1
0 . 0 0 . 3
8 . 1 1 . 2
1 . 2
P , u
×


− · γ = 1.98
N
u
= 1.78×280 + 1.98×250 = 993.4 kN ⇒
05 . 2 25 30
4 . 993
n
u
× ×
· = 0.646
M
u
= N
u
× e
2
= 993.4×14.51×10
-2
= 144.1 kNm ⇒
05 . 2 25 30
10 1 . 144
m
2
2
u
× ×
×
· = 0.375
Sa dijagrama se očitava: µ
1
≈ 0.475 ; 1.0‰ < ε
a1
< 1.5‰ (ε
a1
≈ 1.25‰). Nije potrebna dalja korek-
cija koeficijenata sigurnosti, pa sledi:
A
a1
= 0.475×30×25×2.05 / 40 = 18.26 cm
2
= A
a2
Tačno rešenje, dobijeno analitički: ε
b

a1
= 3.5/1.27‰, A
a1
= A
a2
= 18.13 cm
2

usvojeno: ±4RØ25 (t19.63 cm
2
)
Usvojeni poprečni preseci prikazani su na donjoj skici.

TEORIJA BETONSKIH KONSTRUKCIJA 26
PRIMERI ZA VEŽBE
DIMENZIONISANJE ZATEGE - GRANIČNO STANJE PRSLINA
Dimenzionisati centrično zategnut štap opterećen silama Z
g
= 200 kN i Z
p
= 250 kN, pravougaonog
preseka, tako da karakteristična širina prslina bude max. 0.15 mm. MB 30, RA 400/500.
Zbog velikog broja nepoznatih veličina, presek se ne može direktno dimenzionisati tako da se
zadovolji postavljeni uslov graničnog stanja prslina. Stoga se presek najpre dimenzioniše po teoriji
granične nosivosti i usvoje oblik, dimenzije poprečnog preseka i raspored armature. Za tako usvojen
poprečni presek se odredi karakteristična širina prslina i uporedi sa zahtevanom vrednošću. Ukoliko
uslov zadatka nije zadovoljen, vrši se korekcija jednog ili više parametara koji će najefikasnije
dovesti do zadovoljenja postavljenog kriterijuma.
DIMENZIONISANJE
Z
u
= 1.6×Z
g
+ 1.8×Z
p
= 1.6×200 + 1.8×250 = 770 kN
RA 400/500 ⇒ σ
v
= 40 kN/cm
2

40
770 Z
A
v
u
. potr , a
·
σ
· = 19.25 cm
2

usvojeno: 6 RØ 22 (22.81 cm
2
)
Usvojeni poprečni presek je pravougaoni, dimenzija:
b ≥ 2×(a
0

u
) + m×Ø + (m-1)×5.0
b ≥ 2×(2.5+0.8) + 3×2.2 + 2×5.0 = 23.2 cm
d ≥ 2×(a
0

u
) + n×Ø + (n-1)×3.0
d ≥ 2×(2.5+0.8) + 2×2.2 + 1×3.0 = 14.0 cm
usvojeno: b/d = 25/15 cm
PRORAČUN KARAKTERISTIČNE ŠIRINE PRSLINA
Z = Z
g
+ Z
p
= 200 + 250 = 450 kN
Proračun sile pri kojoj nastaje prslina
MB 30 ⇒ f
bz
= 0.7×f
bzm
= 0.7×2.4 = 1.68 MPa = 0.168 kN/cm
2
(član 51. BAB 87)

E
b
= 31.5 GPa (član 52. BAB 87) ⇒
5 . 31
210
E
E
n
b
a
· · = 6.67
A
i
= A
b
+ n×A
a
= 25×15 + 6.67×22.81 = 527.05 cm
2

Z
r
= f
bz
× A
i
= 0.168×527.05 = 88.5 kN < Z = 450 kN ⇒ presek sa prslinom
Proračun srednjeg rastojanja prslina
Geometrijske veličine relevantne za proračun prslina prikazane su na skici.
a
0
= a
1
- Ø/2 = 4.5 - 2.2/2 = 3.4 cm
Ø = 22 mm = 2.2 cm ; k
1
= 0.4 (RA 400/500)
e
Ø
= 8.0 cm ; k
2
= 0.25 (čisto zatezanje)
TEORIJA BETONSKIH KONSTRUKCIJA 27
PRIMERI ZA VEŽBE
A
bz,ef.
= A
b
= b×d = 25×15 = 375 cm
2

375
22.81
A
A
ef. bz,
a
ef. z,
· · µ = 0.0608 = 6.08%
2 ps
10 08 . 6
2.2
25 . 0 4 . 0
10
0 . 8
4 . 3 2 l

×
× × +

,
_

¸
¸
+ × · = 12.0 cm
Određivanje napona u zategnutoj armaturi
81 . 22
450
A
Z
. a
a
· · σ = 19.73 kN/cm
2

3
. a
a
a
10 0 . 21
73 . 19
E ×
·
σ
· ε = 0.940‰
Proračun karakteristične širine prslina
ps a a pk
l 7 . 1 a × ε × ζ × ·
¹
'
¹

,
_

¸
¸
× β × β − ·

,
_

¸
¸
σ
σ
× β × β − · ζ
4 . 0
0 . 1
Z
Z
1 1
2
r
2 1
2
II
1 a
r , 1 a
2 1 a

2
a
2
1
450
5 . 88
0 . 1 0 . 1 1
) 0 t ( 0 . 1
) 500 / 400 RA ( 0 . 1

,
_

¸
¸
× × − · ζ ⇒
¹
;
¹
· · β
· β
= 0.961
a
pk
= 1.7 × 0.961 × 0.940×10
-3
× 12.0 = 18.0×10
-3
cm = 0.18 mm > a
pk,dop.
= 0.15 mm
Uslov zadatka nije zadovoljen. U cilju optimalnog izbora parametra koji treba promeniti kako bi
zahtevani kriterijum bio zadovoljen, sprovodi se kratka analiza.
Širina prslina direktno zavisi od:
- srednjeg rastojanja prslina
- napona u zategnutoj armaturi
Veličina koeficijenta ζ
a
, kojim se u proračun uvodi sadejstvo zategnutog betona između prslina, je
praktično irelevantna, jer je njegova vrednost veoma bliska jedinici.
Pored debljine zaštitnog sloja a
0
, koju možemo smatrati konstantnom, na veličinu srednjeg
rastojanja prslina utiču sledeći parametri:
- rastojanje profila e
Ø

- prečnik upotrebljene armature Ø
- usvojene dimenzije preseka (b,d) - preko koeficijenta armiranja µ
z,ef.

Realno je pretpostaviti da je veličina e
Ø
minimizirana, ali tako da obezbedi pravilno ugrađivanje
betona, te se i ona može smatrati konstantnom. Preostale veličine su u tesnoj vezi: usvajanjem
velikog broja tankih profila, smanjuje se Ø uz nužno povećanje dimenzija preseka, odnosno
smanjenje koeficijenta µ
z,ef.
; nasuprot tome, usvajanjem malog broja debelih profila, Ø raste uz
smanjenje µ
z,ef.
; nijedan od ekstrema nije dobar. To praktično znači da treba izbegavati upotrebu
najtanjih i najdebljih profila, odnosno težiti usvajanju 6 - 12 profila armature. U takvom slučaju,
iskustvo pokazuje da se srednje rastojanje prslina, za uobičajenue debljine zaštitnog sloja i raspored
armature, kreće u relativno uskim granicama (kako za savijanje, tako i za zatezanje):
GA 240/360: l
ps
= 12 ÷ 15 cm
RA 400/500: l
ps
= 10 ÷ 12 cm
TEORIJA BETONSKIH KONSTRUKCIJA 28
PRIMERI ZA VEŽBE
Preostali parametar koji utiče na širinu prslina je napon u zategnutoj armaturi, kao direktna funkcija
količine armature u preseku. Za slučaj da usvojena površina armature malo odstupa od računski
potrebne, mogu se očekivati sledeće vrednosti napona u armaturi:
GA 240/360: σ
a
= 120 ÷ 140 MPa ⇒ ε
a
= 0.57 ÷ 0.67‰
RA 400/500: σ
a
= 220 ÷ 240 MPa ⇒ ε
a
= 1.05 ÷ 1.15‰
Na osnovu izloženog, može se očekivati karakteristična širina prslina u sledećim granicama:
GA 240/360: l
ps
≈ 1.7 × 1.0 × 0.67×10
-3
× (12.0÷15.0) = (0.14÷0.17) mm
RA 400/500: l
ps
≈ 1.7 × 1.0 × 1.15×10
-3
× (10.0÷12.0) = (0.19÷0.23) mm
Dakle, ovo su vrednosti karakteristične širine prslina koje se mogu očekivati pri iskorišćenim
naponima u armaturi i relativno kompaktnim presecima, propisno oblikovanim u smislu obezbe-
đenja dovoljnih zaštitnih slojeva i čistog rastojanja armature. Praktično, proizilazi da se željena
širina prslina postiže SMANJENJEM NAPONA U ZATEGNUTOJ ARMATURI i to u onom
procentu koliko je prekoračenje postavljenog kriterijuma.
KOREKCIJA PRESEKA I PONOVNI PRORAČUN PRSLINA
U konkretnom slučaju, proračunom je dobijena vrednost a
pk
= 0.18 mm, što je 20% veće od tražene
vrednosti. To praktično znači da je potrebno površinu armature u preseku povećati za cca. 20%, uz
zadržavanje što većeg broja ostalih parametara.
Zadržavaju se oblik i dimenzije preseka, a menja samo prečnik usvojene armature:
usvojeno: 6 RØ 25 (29.45 cm
2
)
A
i
= A
b
+ n×A
a
= 25×15 + 6.67×29.45 = 571.35 cm
2

Z
r
= f
bz
× A
i
= 0.168×571.35 = 96.0 kN < Z = 450 kN ⇒ presek sa prslinom
a
0
= a
1
- Ø/2 = 4.5 - 2.5/2 = 3.25 cm
Ø = 25 mm = 2.5 cm ; k
1
= 0.4 (RA 400/500)
e
Ø
= 8.0 cm ; k
2
= 0.25 (čisto zatezanje)
375
29.45
A
A
ef. bz,
a
ef. z,
· · µ = 0.0785 = 7.85%
2 ps
10 85 . 7
2.5
25 . 0 4 . 0
10
0 . 8
25 . 3 2 l

×
× × +

,
_

¸
¸
+ × · = 11.3 cm
45 . 29
450
A
Z
. a
a
· · σ = 15.28 kN/cm
2

3
. a
a
a
10 0 . 21
28 . 15
E ×
·
σ
· ε = 0.728‰
2
a
2
1
450
0 . 96
0 . 1 0 . 1 1
) 0 t ( 0 . 1
) 500 / 400 RA ( 0 . 1

,
_

¸
¸
× × − · ζ ⇒
¹
;
¹
· · β
· β
= 0.955
a
pk
= 1.7 × 0.955 × 0.728×10
-3
× 11.3 = 13.0×10
-3
cm = 0.13 mm < a
pk,dop.
= 0.15 mm
Konačno usvojeni presek je isti kao onaj prikazan na skici, samo su šipke RØ25 umesto RØ22.

TEORIJA BETONSKIH KONSTRUKCIJA
P=150 kN P=150 kN Konstrukciju čiji su statički sistem, 20 35 20 g=40 kN/m opterećenje i poprečni presek prikazani na skici, dimenzionisati u karakterističnim presecima prema M i B C D T. Na delu nosača A-B osiguranje A od glavnih napona zatezanja izvršiti 2.0 m 2.0 m 2.0 m vertikalnim uzengijama i koso 6.0 m 75 povijenim profilima. Mesta povijanja usvojenih kosih profila odrediti grafički, konstrukcijom integralne krive. MB 30 , RA 400/500 60

1

Za usvojeni raspored armature, za preseke u uklještenju i u polju, sračunati napone u betonu i armaturi. Za presek u uklještenju sračunati srednje rastojanje i karakterističnu širinu prslina. STATIČKI UTICAJI a. stalno opterećenje Ag = 0.625 × 40.0 × 6.0 = 150 kN Mgosl. = 40.0×6.02 / 8 = 180 kNm b. povremeno opterećenje Vrednosti statičkih uticaja usled povremenog opterećenja su sračunate pomoću tablica, prilog 3.3, str. 496, BAB 87/2. VAŽNA NAPOMENA: u prilogu 3.4 na istoj strani krije se greška - NE KORISTITI !!! M osl. = p Ap = Bp = 3Pa 3 × 150 × 2.0 × (L − a ) = × (6.0 − 2.0 ) = 300.0 kNm 2L 2 × 6.0 ; ; Bg = 0.375 × 40.0 × 6.0 = 90 kN Mgpolja = 9/128×40.0×6.02 = 101.25 kNm

P 150 × (2 L2 + 3aL − 3a 2 ) = × (2 × 6.0 2 + 3 × 2.0 × 6.0 − 3 × 2.0 2 ) = 200 kN 2 2 2L 2 × 6.0 P 150 × (2 L2 − 3aL + 3a 2 ) = × (2 × 6.0 2 − 3 × 2.0 × 6.0 + 3 × 2.0 2 ) = 100 kN 2 2 2L 2 × 6.0

Dijagrami M i T usled stalnog, povremenog i graničnog računskog opterećenja su prikazani na skici 1. u prilogu. Kako se traži samo dimenzionisanje u karakterističnim presecima, dovoljno je razmotriti samo kombinaciju uticaja 1.6×G+1.8×P. DIMENZIONISANJE PREMA MOMENTIMA SAVIJANJA MB 30 ⇒ fB = 2.05 kN/cm2 ; RA 400/500 ⇒ σv = 40 kN/cm2 a. presek u uklještenju Mu = 1.6×180 + 1.8×300 = 828 kNm Pritisnuta je donja ivica nosača, pa je oblik pritisnute zone preseka ili pravougaoni, širine B=75 cm, ili, za slučaj da je neutralna linija u rebru, oblika T. Pretpostavlja se da je neutralna linija u ploči: pretp. a1 = 7 cm ⇒ h = 60 - 7 = 53 cm
PRIMERI ZA VEŽBE

15

45

6×100 + 1. pa je pritisnuta zona preseka pravougaonog oblika.TEORIJA BETONSKIH KONSTRUKCIJA 2 k= 53 828 × 102 75 × 2.45 cm2) PRIMERI ZA VEŽBE .0 m od slobodnog oslonca. gde je: Mg = 90.05 = 43. = 21. Mp = 200 kNm Mu = 1.11 cm2 100 40 usvojeno: 6 RØ 25 (29.560% . Tu = 0.05 × = 29.641‰ .617% 9 RØ 25 (44.02 / 2 = 100 kNm . širine b=35 cm. pa se potrebna površina zategnute armature određuje iz izraza: A a .12 cm < 15 cm = dp Pretpostavka o položaju neutralne linije je dobra.0 .617 × 35 × 53 2.969 ⇒ εb/εa = 3.8×200 = 520 kNm Pritisnuta je gornja ivica.05 = 1. potr.266×53 = 14. = 30.560 × 75 × 53 2.266 x = s×h = 0.92 cm2 × 100 40 usvojeno: b. jasno je da je to presek na 2.7 = 53 cm k= 53 520 × 102 35 × 2.18 cm2) A a . a1 = 7 cm ⇒ h = 60 .5/5. presek u polju Maksimalni moment Mu u polju je u preseku u kome je. µ = 21.284 ⇒ εb/εa = 3.05 = 2.40.5/9. za odgovarajuću kombinaciju uticaja. potr . Sa dijagrama Tu u prilogu.0×2. pretp.0×2. s = 0. µ = 30.754‰ .

TEORIJA BETONSKIH KONSTRUKCIJA 3 PRIMERI ZA VEŽBE .

to je dužina osiguranja λ1 = 2.1 MPa (član 89.33    0. min .180  × 76. odnosno položaj preseka u kome je dostignut napon 3τr: 3.59 − 3 × 1. Pravilnika BAB 87) Na delovima nosača gde je prekoračena vrednost τr potrebno je izvršiti osiguranje armaturom (šrafirani delovi dijagrama τn). u = m × a (u1) 2 × 0. pa su dijagrami Tu i τn afini.8×200 = 472 kN ⇒ B τ n . Napominje se da je usvojeno za sve preseke zb = 0. 35 × 0.59 MPa τRuB.8×Tp. α = 90° .1) = 2. µ uz = m × a (u1) m × a (u1) 2 × 0.9×53 = 47. deo A-B TuA = 1.3 × 35 = 939.6×Tg+1. odrediti tačku preloma. a deo koji je potrebno prihvatiti koso povijenim profilima ukrštenom šrafurom.levo = 1. Osiguranje se vrši vertikalnim uzengijama i koso povijenim profilima.83 2.7 472 = 0. τnA = 3. levo = Kako je na čitavom delu A-B prekoračena računska čvrstoća pri čistom smicanju τr.TEORIJA BETONSKIH KONSTRUKCIJA 4 DIMENZIONISANJE PREMA GLAVNIM NAPONIMA ZATEZANJA Na prethodnoj skici su prikazani dijagram graničnih transverzalnih sila Tu = 1.2 × 10− 2 S obzirom na oblik dijagrama napona τRu i njegove vrednosti.180 kN/cm2 b × eu 35 × 10 Na dijagramu u prilogu je deo napona koji prihvataju uzengije šrafiran vertikalnom.min.4 cm b × eu b × µ uz . usvojene su uzengije URØ10/10. MB 30 ⇒ τr = 1. a.9×h = 0.59 − 2.359 kN/cm2 35 × 47. τu .180  × 123.7 cm 3.6×70 + 1.359 + 0. Sledi:   0.1 x = ⇒ x = 0. = 0. a prema dijagramu τRu. kao i odgovarajući dijagram smičućih napona τn.59 MPa > 3τr = 3. radi pravilne konstrukcije dijagrama τRu.0 usvojeno: m = 2 . k =   − 0.7 cm = const.7 +  − 0.767 m = 76.levo = 2.283 kN/cm2 35 × 47.7 kN 2 2      PRIMERI ZA VEŽBE .83 MPa < 3τr ⇒ ⇒ τRuA = τnA = 3.7 TuB. URØ10 (au(1)=0.785 ⇒ eu ≤ = = 22.33 + 0.3 MPa τnB.levo = 3 × (2.6×150 + 1.8×200 = 600 kN ⇒ τA = n 600 = 0.83 − 1.785 × σ v × (cos α + sin α × ctgθ) = × 40 × (1 + 0 × 1) = 0..0 m.59 MPa 2 Potrebno je.259  H vu .785 cm2) Maksimalno rastojanje uzengija biće određeno iz uslova zadovoljenja minimalnog procenta armiranja µuz.20%. θ = 45° .

20%.8×100 = 324 kN ⇒ τC. desno = n D τn = URØ 8/12.7 PRIMERI ZA VEŽBE .8×100 = 196 kN ⇒ TuD = 1.21 MPa < 3τr ⇒ τRuB. k = θ = 45° .8×50 = 74 kN ⇒ B τ n .21 − 1. = 0. θ = 45° .1) = 0.7 Dužina osiguranja λ2 se sračunava iz dijagrama τn na delu B-C kao: 1.7 cm 1. max .min.016 Ovo rastojanje je veće od maksimalno dopuštenog: h / 2 = 53 / 2 = 26.36 cm b × eu b × µ uz .levo = -1. pomoću integralne krive (vidi skicu. αk = 45° (ugao pod kojim se povijaju profili) H vu . str.6×70 + 1.6×90 + 1.5 (m=2) na dužini 50 cm > λ2 196 = 0.5 cm    e u .21 − 1.21 − 0.7 cm b × τ Ru 35 × 0.7 τC.desno = 1. α = 90° .6×10 + 1.63 cm2) Mesta povijanja kosih profila određena su grafički. µ uz = m × a (u1) m × a (u1) 2 × 0.707 × 1. 35 × 0.desno = 202 = 0. čiji se razmak određuje iz maksimalnog napona τRu: usvojeno: eu = m = 2 .2 × 10 − 2 usvojeno: c.117 kN/cm2 35 × 47.TEORIJA BETONSKIH KONSTRUKCIJA 5 usvojeno: Aa .8×50 = 202 kN ⇒ TuC. levo = n 74 = 0.61 cm2 σ v × (cos α k + sin αk × ctgθ) 40 × (0.0) usvojeno: 4 RØ 25 (19.503 ⇒ eu ≤ = = 14. min .7 = = 16.6×au(1) = 69.6×10 + 1.503 × σ v × (cos α + sin α × ctgθ) = × 40 × (1 + 0 × 1) =138. 3). k 939.194 kN/cm2 35 × 47. b. URØ8 (au(1)=0.desno = 3 × (1.desno = 1. deo C-D TuC.044 kN/cm2 < τr 35 × 47.0 τnB.desno = 1. deo B-C TuB.44 2.287 m = 28.503 cm2) m × a (u1) 2 × 0.7 324 = 0.707 + 0.1 λ = 2 ⇒ λ2 = 0.121 kN/cm2 35 × 47.16 MPa 2 Osiguranje se vrši vertikalnim uzengijama. b = 35 cm  = 25 cm 25 cm    Maksimalno rastojanje uzengija biće određeno iz uslova zadovoljenja µuz. = min .

17 MPa < 3τr τnD = 1.1) = 0.1) = 1.0 m. BAB 87) ⇒ n = a1 = Ea 210 = = 6.94 MPa < 3τr ⇒ ⇒ τRuC.18 = = 0.desno = τRuD = 3 × (1. širine B=75 cm. rešavanjem kvadratne jednačine oblika: 2 s + 2 × n × (µ1 + µ 2 ) × s . δ = p = = 0.82 cm2) PRORAČUN NAPONA U BETONU I ARMATURI a.17 − 1. pa se položaj neutralne linije određuje kao za pravougaoni poprečni presek.TEORIJA BETONSKIH KONSTRUKCIJA 6 Kako je na čitavom delu C-D prekoračena računska čvrstoća pri čistom smicanju τr.0111 = 1.126 URØ 10/12.0 m = λ3 Kako je ovo rastojanje manje od maksimalnog.085 . URØ10 (au(1)=0.5 GPa (član 52.94 − 1.5 cm ⇒ Aa1 = 9 RØ 25 ⇒ µ1 = Aa2 = 2 RØ 25 ⇒ µ 2 = PRIMERI ZA VEŽBE .13×au(1) = 14.67 E b 31.6.785 × 40 × (1 + 0 × 1) = 18.785 cm2) 2 × 0. oblika T. to je dužina osiguranja λ3 = 2.5 + 4 × 10 = 6.desno = 1.0025 = 0.94 cm ⇒ h = 60 . čiji se razmak određuje iz maksimalnog napona τRu: usvojeno: eu = m = 2 .24 cm 35 × 0.25% b × h 75 × 53.06 Aa 2 9. Osiguranje se vrši vertikalnim uzengijama: τnC. pretpostavlja se da je neutralna linija u ploči. sledi: usvojeno: dodatna zategnuta armatura: ∆A a = Tmu 324 × (ctgθ − ctgα ) = × (1 − 0 ) = 4.5 5 × 4.5 15 = = 0. θ = 45° .06 A a1 44. za slučaj da je neutralna linija u rebru.06 h 53. Iz praktičnih razloga.5 (m=2) na dužini 2.94 = 53. α = 90° .11 MPa 2 3 × (1.26 MPa 2 Osiguranje se vrši vertikalnim uzengijama.283 h 53. presek u uklještenju Pritisnuta je donja ivica nosača.06 a2 = 4. pa je oblik pritisnute zone preseka ili pravougaoni.82 = = 0.2 × n × (µ1 + µ 2 × α2 ) = 0 MB 30 ⇒ Eb = 31. ili.06 cm 9 d a2 4.05 cm2 2σ v 2 × 40 usvojeno: 2 RØ 25 (9.11% b × h 75 × 53.

3086 < s < 0.67×(2.53×0.0.TEORIJA BETONSKIH KONSTRUKCIJA Važna napomena: Pretpostavljeno je da se neutralna linija nalazi u ploči.3086 < s < 0. neophodno je uočiti da je s > 0.32 − 0.31 .085)×10-2 = -0.283 Pretpostavka o položaju neutralne linije nije zadovoljena.085)×10-2 = -0.283) × −  − 1 × = 0. jedinom.31 − 0.0010 ≠ 0 F(s) < 0 ⇒ 0.38+0. Stoga čitav proračun treba sprovesti sa tom.67×(1.67×(2.109 + 6. bez obzira da li je u opštim izrazima za prora čun napona kod pravougaonog preseka označena malim ili velikim slovom (B. b).0.0094 ≠ 0 F(s) < 0 ⇒ 0.3086 (dobijeno iz odgovarajućeg izraza za pravougaoni presek širine B=75 cm). b=75 cm).38+0.102 35 2 2  35  F(s) = -6.30882  75  (0. Kod izbora pretpostavljene vrednosti s.25)×10-2×s . U ovom slučaju spoložaj neutralne linije se sračunava iterativno.38+0. ali se eksplicitno navodi zbog uočenog velikog broja grešaka pri izradi godišnjih i pismenih zadataka.181×s .283) × −  − 1 × = 0.312  75  (0.3088 .151 = 0 ⇒ s = 0.0053 = 0. širinom (u konkretnom slučaju.06 b × h 35 × 53.38% .283) J Ib = × −  − 1 × = 0.32 75 0. Ova napomena je suštinski izlišna.0.38+0.103 + 6.31 3.32 2.3088 − 0.109 35 2 2  35  2 F(s) = -6.25×0. pa se pretpostavlja npr.53)×10-2×0.82 = = 0.06 Sugeriše se iterativan postupak rešavanja zbog uočenog velikog broja računskih grešaka pri eksplicitnom rešavanju kvadratne jednačine F(s) = 0.11+0.67×(1.0. odnosno da je pritisnuta zona preseka pravougaonog oblika.53)×10-2×0. korak: J Ib = s = 0.322  75  (0.102 + 6. rešavanjem kvadratne jednačine oblika: F( s ) = − n × (µ1 + µ 2 ) × s − J Ib + n × (µ1 + µ 2 × α2 ) = 0 pri čemu je: J Ib = µ1 = B s 2  B  (s − δ )2 × −  − 1 × b 2 b 2  A a1 44.53×0.3088 2 75 0.3086 > δ = 0.67×(2.53% b × h 35 × 53.11+0. koga karakteriše SAMO JEDNA širina. 7 s2 + 2×6.: 1.085)×10-2 = 0 s2 + 0.18 A 9.31 75 0.103 35 2 2  35  2 F(s) = -6.38+0.53×0.085)×10-2 = 0 PRIMERI ZA VEŽBE .2×6.67×(2.0238 = 2. µ 2 = a 2 = = 0.67×(2.67×(2. pa se presek mora proračunati kao T presek.53)×10-2×0.38+0.32 . korak: J Ib = s = 0. korak: s = 0.

085) × (1 − 0.67 × 1. Položaj neutralne linije određuje rešavanjem kvadratne jednačine oblika: 2 s + 2 × n × (µ1 + µ 2 ) × s .TEORIJA BETONSKIH KONSTRUKCIJA 8 F(s) = 0 ⇒ s = 0.5 cm ⇒ PRIMERI ZA VEŽBE .38 kN/cm2 s 0.3088 Važna napomena: Iz prethodnog primera je potpuno jasno da je numerička razlika u položaju neutralne linije određene iz izraza za pravougaoni. εa 2 = a 2 = = 0.15 × 103 σ a1 σ 22.283  × 1 − × × 1 −   −  − 1 × 3 3   35  2 35 2    JIIb = 0.53 × 10 × (0.67 × 0. jer rezultiraju velikim razlikama u naponima u betonu.33 = 53.5 = = 0.085) 1− s 1 − 0. sračunava se bezdimenzioni koeficijen JIIb: B s 2  s   B  (s − δ )2  s + 2 × δ  × 1 −  J IIb = × × 1 −  −  − 1 × 3  2 b 2  3  b   J IIb = 75 0.33 cm ⇒ h = 60 .3088 s − α2 0.3088   75  (0.67 × 1.351‰ = 3 E a 21 × 10 E a 21 × 103 b. Bez obzira na to.3088 × = 1.53 × = 22.53 kN/cm2 −2 2 35 × 53.30882  0. Kada je određen položaj neutralne linije.53 = = 0.5 + 2 × 10 = 6.2 × n × (µ1 + µ 2 × α2 ) = 0 a1 = 4 × 4.091 + 6.6.085‰ .3088 − 0.67 cm 6 a2 4.283)2  0.085 = 6. eventualne greške u proračunu (pogrešan izbor oblika poprečnog preseka) se NE TOLERIŠU.3088 = 6.06 0.38 = 1.084 h 53.484‰ E b 3. odnosno T presek izuzetno mala.78 7.3088 − 0. pa je oblik pritisnute zone preseka pravougaoni.67 a2 = 4.78 kN/cm2 s 0.091 a zatim i naponi i dilatacije u betonu i armaturi: σb = Ma s × 2 b × h J IIb + n × µ 2 × (s − α2 ) × (1 − α2 ) Ma = M = Mg + Mp = 180 + 300 = 480 kNm σb = 480 × 102 0. širine b=35 cm.3088 + 2 × 0.3088 σ a1 = n × σ b × σa 2 = n × σ b × εb = εa1 = σb 1.53 × = 7.3088 − 0. presek u polju Pritisnuta je gornja ivica nosača.

15 × 103 σa 1 21.016‰ .345 − 0.279×s . uz značajno povećanje napona u betonu (10.345 × = 1.68 = = 0.535‰ E b 3. Isto se uočava.345 = 6.67 × 1.0.6 MPa.345 s − α2 0.053 + 6.405‰ 3 E a 21 × 10 E a 21 × 103 Napomena: U praktičnim zadacima NIJE OBAVEZNO uvrstiti u proračun površinu pritisnute armature u preseku (ukoliko nije računski potrebna). napon u zategnutoj armaturi se malo povećava (1.67 s2 + 2×6. Određivanje momenta pojave prslina Moment savijanja pri kome nastaje prslina Mr određen je izrazom: PRIMERI ZA VEŽBE .345 Kada je određen položaj neutralne linije. doduše u manjoj meri.67×(1. sledi s = 0.345 σ a1 = n × σ b × σa 2 = n × σ b × εb = εa1 = σb 1. sračunava se bezdimenzioni koeficijen JIIb: 2 2 s × 1 − s  = 0.52 × 10 × (0.57% b × h 35 × 53.03%). Dakle.345 − 0. σb = 18.34 kN/cm2 s 0.67 × 1. Za slučaj Aa2 = 0.52)×10-2×s .345  = 0.0157 = 1.68 × = 8.053     J IIb = 3  2 2  3  a zatim i naponi i dilatacije u betonu i armaturi: σb = Ma s × 2 b × h J IIb + n × µ 2 × (s − α2 ) × (1 − α2 ) Ma = M = Mg + Mp = 100 + 200 = 300 kNm σb = 300 × 102 0.34 σ 8.084 ) 1− s 1 − 0.82 = = 0.29%).45 = = 0.68 kN/cm2 −2 2 35 × 53.67×(1.57+0.67 × 0.084 = 6.50 = = 1. odnosno σa1 = 216.084 ) × (1 − 0.215 = 0 ⇒ s = 0.67 Aa 2 9.50 kN/cm2 s 0.52×0.57+0.TEORIJA BETONSKIH KONSTRUKCIJA 9 Aa1 = 6 RØ 25 ⇒ µ1 = Aa2 = 2 RØ 25 ⇒ µ 2 = A a1 29.364. i kod preseka oblika T.52% b × h 35 × 53.1 MPa.67 0.345 × 1 − 0.68 × = 21.0052 = 0.2×6. PRORAČUN KARAKTERISTIČNE ŠIRINE PRSLINA Karakteristična širina prslina biće određena za presek u uklještenju. εa 2 = a 2 = = 0.084)×10-2 = 0 s2 + 0.

4   2 f bzs = 1.4  0.srednja čvrstoća betona pri aksijalnom zatezanju .25 × 3 f bk .177×21000 = 3720 kNcm 6 Mr = 37.osovinsko rastojanje profila armature.6 + 4  = 0.koeficijent koji obuhvata uticaj naponskog stanja .4 = 1.  U prethodnom izrazu su upotrebljene sledeće oznake: a0 eØ k1 k2 . m d d   Napominje se da se visina poprečnog preseka d u izraz za određivanje fbzs unosi u METRIMA. m ×  0.4    f bzs = f bz ×  0.7×fbz.m fbzm .otporni moment idealizovanog preseka (beton+armatura) za zategnutu ivicu preseka Wb1 .prečnik upotrebljene armature Ø PRIMERI ZA VEŽBE .TEORIJA BETONSKIH KONSTRUKCIJA 10 M r = f bzs × Wi1 ≈ f bzs × Wb1 Wi1 .77 MPa = 0.177 kN/cm 0. BAB. kod proračuna širine prslina usvaja da je fbz = 0.oblika dijagrama napona zatezanja po visini preseka pre nastanka prslina (k2=0.koeficijent koji obuhvata uticaj prianjanja armature (k1=0. Takođe se naglašava da se. ne veće od 15Ø ni od 30 cm . u skladu sa članom 51.otporni moment bruto betonskog preseka za zategnutu ivicu preseka Radi jednostavnosti se savetuje da se proračun momenta Mr sprovodi po približnom izrazu (sa karakteristikama bruto betonskog preseka). Pravilnika BAB 87. fbzm i fbk u [MPa] Zamenom konkretnih numeričkih vrednosti u prethodnim izrazima.25 za centrično zatezanje.m = 2. pri čemu se dopušta da se proračunom tretira SAMO REBRO poprečnog preseka.8 za glatku armaturu GA 240/360.6 + 4  = 1. određena izrazom: 0.2 kNm < M = Mg + Mp = 180 + 300 = 480 kNm Srednje rastojanje prslina e  Ø  l ps = 2 ×  a 0 + Ø  + k1 × k 2 × 10  µ z1.čist zaštitni sloj betona do armature .6 + 4  ≥ f bz = 0.4 MPa ⇒ fbz = 0.7×fbz.125 za čisto savijanje) . k2=0.60   Wb1 = 35 × 602 = 21000 cm3 ⇒ Mr = 0.7×2.7 × f bz .čvrstoća betona pri zatezanju savijanjem. dakle Wb1 ≈ br×d2/6. fbzs . sledi: MB 30 ⇒ fbz.7 × f bz .4 za rebrastu armaturu RA 400/500) .68 ×  0. k1=0.68 MPa 0. ef.videti tabelu u okviru člana 51.m = 0. odnosno određena izrazom: 2 f bzm = 0.

5 .ef. Pojednostavljenje se sastoji u usvajanju približne vrednosti za krak unutrašnjih sila zb ≈ 0.78 kN/cm2 = 227.18 = = 0.Ø/2 = 4. 35 × 28.efektivni procenat armiranja zategnutom armaturom. sa dovoljnom tačnošću koristiti približan postupak određivanja napona u armaturi. ef.  = 28. određen izrazom: µ z1. ef.25 cm Ø = 25 mm = 2. = A a1 44.ef. = b × h bz.5 = 28. = min . ef.5 × Ø (a)  h bz.085‰ Napomena: U praktičnim proračunima se može.39 × 10 − 2  Određivanje napona u zategnutoj armaturi U prethodnoj tački su određeni naponi u betonu i armaturi u ovom preseku: σa1 = 22. pri čemu je visina sadejstvujuće zone zategnutog betona hbz. a uslov (b) kod ploča.8 MPa ⇒ εa1 = 1. ef. M a = M + N × (y b1 − a 1 ) = M + N ×  − a 1  z b × A a1 A a1 0. uslov (a) je najčešće merodavan kod proračuna grednih nosača. za slučaj pravougaonog oblika zategnute zone preseka određena kao: A bz.5  2.  I d − x ≈ d / 2 ( b)  a(i) xI položaj najudaljenijeg od zategnute ivice reda zategnute armature u preseku visina pritisnute zone preseka pre nastanka prslina (stanje I) S obzirom na uobičajene dimenzije preseka i prečnike upotrebljene armature. k1 = 0. . određena kao minimalna od sledeće dve vrednosti: a ( i ) + 7.TEORIJA BETONSKIH KONSTRUKCIJA 11 µz1. ukoliko se eksplicitno ne traže vrednosti napona u betonu i armaturi.125 × 10  4.39% A bz.25 +  + 0.5  = 10. a0 = a1 . = min . ef.5/2 = 3.efektivna površina zategnutog betona. ef. ef.75 6.9 × h × A a1 A a1 2  PRIMERI ZA VEŽBE .125 (čisto savijanje)  10 + 7.75 cm I d − x ≈ d / 2 = 60 / 2 = 30 cm  µ z1.9×h.ef. .5 × 2.0439 = 4.65 cm l ps = 2 ×  3.4 × 0.4 (RA 400/500) k2 = 0.5 cm . = Aa1 A a1 A bz. pa sledi: σ a1 = Ma Ma N N d  − ≈ − . ef. .2. .površina zategnute armature u poprečnom preseku Abz.75 cm  h bz.5 cm eØ = 6.

jer se računski dobija veće srednje rastojanje prslina (posledica manje vrednosti koeficijenta µz1. pri istim ostalim parametrima).koeficijent kojim se uzima u obzir prianjanje armature (β1=0. ili u slučaju T preseka. PRIMERI ZA VEŽBE .0 × 1. Tako se za presek u polju dobija lps = 12. redovno je merodavan presek sa MANJOM POVRŠINOM ZATEGNUTE ARMATURE.7 × 0. U konkretnom primeru su u oba razmatrana preseka dobijene približno iste vrednosti napona σa1. U tom slučaju. ali u slučaju složenog savijanja. dobija u preseku sa MAKSIMALNIM NAPONOM u zategnutoj armaturi (dakle.65= 19.0 za rebrastu armaturu RA 400/500) . može znatno skratiti proračun uz zadovoljavajuću tačnost.5 cm. Dakle. poslednji izraz se svodi na oblik: σ a1 = M M ≈ z b × A a1 0.5 za glatku armaturu GA 240/360.5 za dugotrajno ili višestruko ponovljeno opterećenje) . sledi: 2 β1 = 1.085×10-3 × 10.2 mm. U praktičnim zadacima prsline treba računati u presecima sa ekstremnim uticajima. = 0. sa aspekta graničnog stanja prslina.2 mm Kako se pretpostavlja da se element nalazi u uslovima umereno agresivne sredine ("napolju"). odnosno u presecima koji su zadatkom precizirani. Ovaj komentar ima više retorički karakter.5×10-3 cm = 0. odnosno apk = 0. odnosno β 2=0.dop. r   M r   ≤ 1.195 mm < apk. element je korektno dimenzionisan.0 ( t = 0)  480   apk = 1.994 × 1.0 ζ a = 1 − β1 × β 2 ×  II  = 1 − β1 × β 2 ×     σ   M   ≥ 0.7 × ζ a × εa1 × l ps 2  σa1.TEORIJA BETONSKIH KONSTRUKCIJA Za slučaj čistog savijanja.0 ( RA 400 / 500)   37.994  ⇒ ζ a = 1 − 1.dop. to nije nužno presek sa maksimalnim uticajima). dopuštena vrednost karakteristične širine prslina je apk.ef.koeficijent kojim se uzima u obzir dugotrajnost opterećenja (β2=1.moment savijanja pri kome nastaje prslina Zamenom konkretnih numeričkih vrednosti u prethodnim izrazima. načelno.dop. U slučaju pravougaonog preseka opterećenog na čisto savijanje to nije naročito značajno (rešavanje kvadratne jednačine).0 za kratkotrajno opterećenje.0 ×  β 2 = 1.2   = 0. Određivanje karakteristične širine prslina Karakteristična širina prslina (fraktil 95%) se određuje iz izraza: a pk = 1. Komentar: Maksimalna širina prslina se. kada je potrebno rešiti jednačinu trećeg stepena.213 mm > apk. = 0.4  a1  2 β1 β2 Mr .9 × h × A a1 12 Na ovaj način se eliminiše potreba tačnog određivanja položaja neutralne linije. odnosno β1=1.

TEORIJA BETONSKIH KONSTRUKCIJA 13 PRIMERI ZA VEŽBE .

čak i ako se ignoriše prethodna napomena (nije naročito čest slučaj u praksi). To nužno znači da je x(Zad. odnosno presek treba tretirati kao pravougaoni. posebno obratiti pažnju da li se traži da se i pritisnuta armatura u preseku obuhvati proračunom. Naime. b. Neophodno je ispoštovati takav zahtev. presek je armiran manjom količinom armature od sračunate u Zadatku 1. Dakle. način izložen u Godišnjem zadatku . u ovom primeru je nosivost zategnute armature Zau=Aa1×σv manja nego u Zadatku 1. to što se proračunom obuhvata i pritisnuta armatura u preseku nipošto ne znači da je ona bila i statički potrebna (dvostruko armiranje). Sloboda je projektanta da. treba naglasiti i sledeće: . 2. sve do zadovoljenja uslova ravnoteže normalnih sila. U proračun uzeti i pritisnutu armaturu u preseku. koje remeti sliku dilatacija u preseku u odnosu na računskih εb/εa1 = 3. PRIMERI ZA VEŽBE .5/3. jer se SAMO TAKO SPROVEDEN PRORAČUN POZITIVNO OCENJUJE.presek može biti dvostruko armiran (u računskom smislu) a da je dilatacija u zategnutoj armaturi εa1>3‰. c. korišćenjem odgovarajućeg DIJAGRAMA INTERAKCIJE za zadati odnos pritisnute i zategnute armature. iz uslova ravnoteže normalnih sila. odnosno veću količinu pritisnute i ukupne armature. pa se ovde daju samo najosnovnije napomene i uputstva.1).određivanje položaja neutralne linije iterativnim postupkom. pa. U vezi sa ovim. ukoliko ovaj ne postoji. postupak određivanja momenta loma može biti sproveden na jedan od dva načina: 1. sledi da je i sila Dbu takođe manja od odgovarajuće iz prethodnog primera.0‰. bez obzira na mali numerički uticaj pritisnute armature na nosivost poprečnog preseka. d. Ovo se posebno naglašava zbog uočenih čestih pokušaja da se postupak određivanja momenta loma "pojednostavi" i "skrati" u odnosu na postupak izložen na vežbanjima. dobije nešto manju količinu zategnute. a zatim određivanje položaja unutrašnjih sila i konačno sračunavanje tražene vrednosti Mu. Odmah treba uočiti sledeće: a. usvajanjem nešto veće dilatacije εa1. neutralna linija se SIGURNO nalazi u ploči.TEORIJA BETONSKIH KONSTRUKCIJA 14 Odrediti koliku silu P (povremeno opterećenje) pri istom opterećenju g može prihvatiti nosač iz Zadatka 1. ukoliko je neophodno proračunom tretirati i pritisnutu armaturu u preseku. . To znači i da mu je nosivost manja.1)=14.12 cm < dp). odnosno x < dp (x(Zad. 3 Godišnjeg zadatka iz Teorije betonskih konstrukcija. odnosno da tražena sila P (povremeno opterećenje) svakako mora biti manja od vrednosti P=150 kN iz Zadatka 1. odnosno nipošto ne sugeriše da je dilatacija zategnute armature εa1 = 3‰. samim usvajanjem broja i profila armature vrši se zaokruživanje. najpribližnija dijagrama. Zadatak se svodi na određivanje momenta loma za presek poznate geometrije i mehaničkih karakteristika materijala.2) < x(Zad. ukoliko mu je presek u uklještenju armiran na način prikazan na skici desno. širine B=75 cm. koristiti najpribližniji ili vršiti interpolaciju rešenja grafički očitanih sa dva susedna. Problem je detaljno obrađen na listu br.

93 cm u razmatranom primeru.5 cm Aa1 = 34.1 kN Dau = σa2×Aa2 = 30.5/9.457×10-3×21×103 = 30.07 = 53.36 cm2 (7 RØ 25) . εa1 = 10‰ 2.36 × 828 = 648 kNm 43.5 + 2 × 10 = 6.93 cm 7 . Aa1.4 kN ΣN = 1216.82 cm2 (2 RØ 25) Ukoliko se zanemari promena kraka unutrašnjih sila (povećava se statička visina sa računskih h=53 cm iz Zadatka 1 na stvarnih h=53.5 εb = 2. = 43.0 kN Zau = σa1×Aa1 = 40.5 = 0.0×34. Geometrijske karakteristike ovog preseka su: a1 = 5 × 4. U Zadatku 1. presek iste geometrije je dimenzionisan na moment savijanja Mu = 828 kNm.1 + 306.20 ⇒ εb < 2.1374.6×9.82 = 306.92 cm2 U konkretnom primeru.36 cm2.3/10‰ ⇒ s = PRIMERI ZA VEŽBE 2. korak: εb/εa1 = 2.6.278 = dp/h ⇒ Dbu = Dbu1.278 = dp/h 2.20 3ε b − 2 3 × 2.05 = 2. moguće je približno odrediti moment nosivosti preseka iz proporcije: Mu ≈ 34.36 = 1374.potr.20 < δ = 0.5 − 2 = = 0.5/10‰ ⇒ s = εa 2 = 2.05 = 1216.733×0.083 × 2.187 < δ = 0.641‰ . korak: εb/εa1 = 2. a2 = 4. pri čemu su dobijeni sledeći rezultati: hrač. odnosno sa Aa1 = 34.20×75×53.67/10‰ S obzirom na prisustvo pritisnute armature u preseku.93 648 × 102 75 × 2.0 kN > 0 ⇒ s < 0.627 ⇒ εb/εa = 2.5‰ ⇒ α b = Dbu = αb×s×B×h×fB = 0. Aa2 = 9.733 (može se očitati i iz tabela za dimenzionisanje) 3ε b 3 × 2.20 − 0.6 kN/cm2 0.5 + 10 0.457‰ ⇒ σa2 = 1.0 .3 + 10 . svakako se povećava i koeficijent kraka unutrašnjih sila ζb). potrebno je odrediti nosivost poprečnog preseka armiranog sa 7RØ25.3 = 0.TEORIJA BETONSKIH KONSTRUKCIJA 15 Prvi način može biti dug i nepopularan je zbog velikog obima posla koji je potrebno uraditi da bi se sa dovoljnom tačnošću odredio položaj neutralne linije.92 Sa ovom vrednošću će biti određene dilatacije εb i εa1 pomoću tabela za dimenzionisanje: k= 53.07 cm ⇒ h = 60 .5 = 1. B = 75 cm 2.5‰.4 = 142. = 53 cm . pa je pretpostavljeno: 1. za očekivati je dalje pomeranje neutralne linije ka pritisnutoj ivici preseka.93×2. broj iteracija se bitno može smanjiti ukoliko se sprovede kratka analiza na samom početku proračuna. εb/εa1 = 3. Međutim.

4. odnosno Dbu2 = 0.187 < s < 0.3‰ < εb < 2.8 kN < 0 ⇒ 0.0 kNm Određivanje nepoznate sile P Iz sračunatog momenta loma određuje se i tražena sila P: PRIMERI ZA VEŽBE . korak: εb/εa1 = 2.314 εb = 2.02×9.2 .278 = dp/h 2.03 + 265.274×10-3×21×103 = 26.083 × 2.36 = 1374.187×75×53.75×9.93 × (1 .314/10‰ ⇒ s = εa 2 = 2.314 − 2 ) zb = h × (1 .0×34.2×50.188 − 0.4 kN ΣN = 1109.710 3ε b 3 × 2.a2) = Mau= Mu + Nu × ya1 Kako je x < dp.1374.3 εb = 2.286‰ ⇒ σa2 = 1.93×2. εa1 = 10‰ Određivanje momenta loma: η= ε b × (3ε b − 4) + 2 2.314 − 2 = = 0.η × s) = 53.188 3ε b − 2 3 × 2.1374.75 kN/cm2 0.274‰ ⇒ σa2 = 1.6 kN Zau = σa1×Aa1 = 40.Dbu2 × zb2 + Dau × (h .0 kN Dau = σa2×Aa2 = 26.712 3ε b 3 × 2.314 = 0.083 × 2.3 − 2 = = 0.286×10-3×21×103 = 27.0×34.4 kN ΣN = 1101.3‰ ⇒ α b = Dbu = αb×s×B×h×fB = 0.3 = 1.188×75×53.5‰ 3.93×2.82 = 262.314 − 4 ) + 2 = = 0.2 kN Zau = σa1×Aa1 = 40.314 × (3 × 2.2 kN Dau = σa2×Aa2 = 27.2×(53.5) = 68600 kNcm Mu = 686.314 = 1.20 ⇒ 2.05 = 1101.0 + 262.6 .187 − 0.03 cm Tražena vrednost momenta loma dobija se iz uslova ravnoteže momenata savijanja u odnosu na težište zategnute armature: ΣMa1 = 0: Dbu1 × zb1 .TEORIJA BETONSKIH KONSTRUKCIJA 16 εa 2 = 0.4 = -10.712×0.36 = 1374.314‰ .4 = 0 ⇒ εb = 2.02 kN/cm2 0.187 3ε b − 2 3 × 2.0. to je Dbu = Dbu1.314‰ ⇒ α b = Dbu = αb×s×B×h×fB = 0.2 + 265.a2) = 1109. S obzirom da je presek napregnut na čisto savijanje.385×0. konačno sledi: Mau= Mu = Dbu1 × zb1 + Dau × (h .188 < δ = 0.710×0.188) = 50.93 .05 = 1109.314 + 10 0.82 = 265.385 2ε b × (3ε b − 2 ) 2 × 2.314 × (3 × 2.

90% b × d f B 75 × 60 20.222 . što je i razumljivo (i sasvim prihvatljivo) kad se u obzir uzme činjenica da je u pitanju grafičko očitavanje.125×75×602×2.2 kNm Greška u odnosu na tačno rešenje. dobijeno analitički.9 kNm PRIMERI ZA VEŽBE .10 Dijagram koji najpribližnije odgovara zadatom preseku je dijagram br.18 400 × = 0. najpribližniji je dijagram 2.6 × M g 686 − 1.1915 = 19.6×Mg + 1.25.8×Mp ⇒ M p = M osl. RA 400/500 .TEORIJA BETONSKIH KONSTRUKCIJA 17 Mu = 1.07 / 60 = 0.1 kNm 2L 2 × 6.36 400 × = × = 0.82 = 44.125 ⇒ Mu = mu×b×d2×fB = 0.0 − 2. dobijeno analitički.0 P = 221.8 3Pa 3 × P × 2. konstruisan za odnos Aa2/Aa1 = 0. sledi Nu. Greška u odnosu na tačno rešenje. 172. Alendar.1 / 2.32. Očitavanjem sa dijagrama.0 × (L − a ) = × (6.12 ⇒ Mu = mu×b×d2×fB = 0. Od dijagrama datih u Priručniku. za nu = 0 i µ = 0.101 ≈ 0.36 + 9. Kako je presek napregnut na čisto savijanje.0 )= 2.0×P = 221. a1/d = 6.1915 ≈ 0. Ješić). pa se presek dimenzioniše kao pravougaoni.15% = × b × d f B 75 × 60 20.25 (stvarno Aa2 / Aa1 = 9. µ= Aa σv 44. = p M u − 1. što je i razumljivo (i sasvim prihvatljivo) kod grafičkog očitavanja.1 kNm = 1.18 cm2 Aa2 / Aa = 9. (str.19 sledi: mu = 0.5.18 = 0.286): µ1 = A a1 σ v 34.1490 = 14.5 nu = 0 ⇒ mu = 0.6 × 180 = 221. je oko 3%. BAB 87/2).05 = 69188 kNcm = 691.36 = 0.0 = 110. konstruisan za odnos Aa2/Aa = 0.8 1. napred je uočeno da se neutralna linija nalazi u ploči. širine B=75 cm.05 = 66420 kNcm = 664. 104 (Najdanović.5 Naravno.82 / 34.56 kN Određivanje momenta loma pomoću dijagrama interakcije Aa = Aa1 + Aa2 = 34.82 / 44.12×75×602×2. je oko 3%.

dok se u vrhu stuba javlja i moment savijanja Mw=200 kNm (zateže spoljašnju ivicu stuba) (4) stalno opterećenje + vetar sdesna (g-w) . Dakle. 3.stub je centrično pritisnut silom Ng=280 kN (2) stalno + povremeno opterećenje (g+p) .0 m 4.stub je pritisnut silama Ng=280 kN. w=±20kN/m Dimenzionisanja sprovesti po teoriji granične nosivosti i propratiti crtežima usvojenih poprečnih preseka u razmeri 1:10. Np=825 kN (pritisak) i Zw=25 kN (zatezanje).TEORIJA BETONSKIH KONSTRUKCIJA 18 DIMENZIONISANJE STUBOVA P =150kN P =150kN P2 =750kN 1 1 Sračunati statičke uticaje u stug g g=40kN/m g bovima POS S1 i POS S2 za vertikalna (stalno.0 m 4. a približno iste (odnosno čak veće) sile pritiska se mogu javiti uz istovremeno dejstvo momenta savijanja (poslednje dve kombinacije).na stub deluju sile Ng=280 kN (pritisak) i Zw=25 kN (zatezanje). strana 2.na stub deluju sile Ng=280 kN (pritisak). jer je stub centrično pritisnut.stub je pritisnut silama Ng=280 kN i Nw=25 kN.0 m g = 40 kN/m w = ± 20 kN/m P1 = 150 kN 1. dok se u vrhu stuba javlja i moment savijanja Mw=200 kNm (zateže unutrašnju ivicu stuba) Prve dve kombinacije nisu merodavne. povremeno) odnosno horizontalno (vetar) optePOS 1 rećenje. potrebno je analizirati samo kombinacije u kojima se javlja i savijanje. dok se u vrhu stuba javlja i moment savijanja Mw=200 kNm (zateže spoljašnju ivicu stuba) (6) stalno + povremeno opterećenje + vetar sdesna (g+p-w) .0 m . PRIMERI ZA VEŽBE 5. a zatim ih dimenzionisati b/d=30/80 prema M i N. Dakle.0 m P2 = 750 kN MB 30 RA 400/500 Dijagrami statičkih uticaja usled stalnog (g). mogu nastati sledeće kombinacije opterećenja: (1) stalno opterećenje (g) . dok povremena opterećenja (p. Dejstvo vetra je POS S1 POS S2 ±w alternativno.w) mogu.0 m. Za dužinu izvijanja b/d=30/25 b/d=30/45 stuba POS S1 usvojiti li = 4.stub je centrično pritisnut silama Ng=280 kN i Np=825 kN (3) stalno opterećenje + vetar sleva (g+w) . vertikalnog povremenog (p) i opterećenja vetrom (w) prikazani su na dijagramima u prilogu. Podaci za proračun: 4. a ne moraju delovati. Eventualno nedostajuće podatke usvojiti prema BAB 87. Np=825 kN i Nw=25 kN.0 m 3. dok se u vrhu stuba javlja i moment savijanja Mw=200 kNm (zateže unutrašnju ivicu stuba) (5) stalno + povremeno opterećenje + vetar sleva (g+p+w) . DIMENZIONISANJE STUBA POS S2 Stalno opterećenje MORA biti naneto na konstrukciju.0 m sa svim neophodnim kotama i oznakama. dakle kombinacije u koje je uključeno dejstvo vetra.

TEORIJA BETONSKIH KONSTRUKCIJA 19 PRIMERI ZA VEŽBE .

. Za potrebe naredne analize sračunavaju se eksploatacione vrednosti M i N u stubu za kombinacije (3) do (6).TEORIJA BETONSKIH KONSTRUKCIJA 20 Sledeća činjenica koju treba uočiti je da je moment savijanja isti po apsolutnoj vrednosti. . Praktično.kombinacija (c) (b) dominantno naprezanje koje dovodi presek u granično stanje je SAVIJANJE. Naime.25 = 255 kN N = 280 + 825 + 25 = 1130 kN N = 280 +825 . razmatraju se samo dva ekstremna stanja naprezanja. dok se aksijalno naprezanje javlja "uzgred" .za očekivati je da je presek napregnut u fazi malog ekscentriciteta. a da se dimenzionisanje sprovodi pomoću odgovarajućeg dijagrama interakcije. To praktično znači da će presek biti SIMETRIČNO armiran (bilo da je napregnut u fazi velikog ili malog ekscentriciteta). (a) M ← = 200 kNm (b) M → = 200 kNm (c) M ← = 200 kNm (d) M → = 200 kNm . pri čemu je vrednost momenta savijanja u oba slučaja ista. pa ga treba armirati simetrično bez obzira da li je moment savijanja alternativan ili ne. što proističe iz oblika dijagrama interakcije (skica dole).za očekivati je da je presek napregnut u faPRIMERI ZA VEŽBE . elemet se u računskom smislu tretira kao "STUB". do istih zaključaka moguće je doći i upoređivanjem graničnih vrednosti Mu i Nu. . a različitog znaka. Praktično. SAMO OVE kombinacije mogu biti merodavne za dimenzionisanje stuba. a apsolutno minimalna za kombinaciju (b). za koja se pretpostavlja: (a) dominantno naprezanje koje dovodi presek u granično stanje je PRITISAK. dok se savijanje javlja "uzgred" . a merodavna za dimenzionisanje je kombinacija sa maksimalnom silom pritiska . ali je očiglednija analiza sprovedena na eksploatacionim uticajima. N = 280 + 25 = 305 kN N = 280 .25 = 1080 kN Apsolutno maksimalna vrednost normalne sile u stubu se javlja za kombinaciju (c).

dobijeno analitički: εb/εa1 = 3. pa se potrebna površina ZATEGNUTE armature sračunava iz izraza: A a1 = µ1 × b × d × fB 2.kako je εa1 ≥ 3.05 pretp.289 .70 × 30 × 45 × = 48.TEORIJA BETONSKIH KONSTRUKCIJA 21 zi velikog ekscentriciteta. može se dogoditi da se najveća površina armature dobije za kombinaciju uticaja pri kojoj ni moment savijanja.kombinacija (b) Sprovedena analiza se odnosi samo za konstantan moment savijanja. Na osnovu prethodno izrečenih stavova. 0. pa se UKUPNA potrebna armatura sračunava iz izraza: A a = A a1 + A a 2 = µ × b × d × fB 2. Iskustveno.15 .5/10‰ . A a1 = Aa2 = 24.0‰. za različite kombinacije uticaja.8×200 = 360 kNm Nu = 1. pa deluje POVOLJNO (smanjuje potrebnu površinu armature): Mu = 1. pretpostavljene vrednosti koeficijenata sigurnosti su dobre.05 kN/cm2 (član 82.35 . ukoliko je maksimalna vrednost bezdimenzionog koeficijenta nu manja od cca.8×Mw = 1. ni aksijalna sila ne dostižu ekstremne vrednosti (videti zadatak 6. dobijaju različite vrednosti momenata savijanja. elemet se u računskom smislu tretira kao "GREDA".05 = 0. Alendar.8×(-25) = 235 kN MB 30 ⇒ fB = 2.4. a1 = 6 cm ⇒ a1/d = 6. potrebno je ispititati svaku pojedinačnu (za svaku pojedinačnu vrednost momenta savijanja. odgovarajuća minimalna i maksimalna normalna sila). List 3. εb/εa1 ≈ 3. treba ga armirati simetrično zbog alternativnog momenta savijanja. pretpostavljene vrednosti koeficijenata sigurnosti su dobre.8×Zw = 1.30‰. Naime.05 b × d × f B 30 × 45 × 2.5/9.43 / 2 = 24.22 cm2 Tačno rešenje. σv = 400 MPa (RA 400/500) Odgovarajući dijagrami interakcije pomoću kojih se može dimenzionisati presek sa ovim karakteristikama su: – dijagram 116/117 (Najdanović.05 = 0.0/45 = 0.0×280 + 1. a maksimalna površina armature se dobija pri minimalnoj sili pritiska .22 cm2 σv 40 Aa2 = Aa1 = 24. Aa1 = Aa2 .43 cm2 σv 40 Aa1 = Aa2 = 48. εb/εa1 ≈ 3.75.0‰.085 2 2 b × d × f B 30 × 45 × 2.5/10‰ .kako je εa1 ≥ 3. n u = = = 0. stalno opterećenje izaziva samo aksijalno naprezanje. Ješić): µ ≈ 0. Takođe. za predmetni numerički primer sledi: Kombinacija sa minimalnom normalnom silom Za očekivati je da je presek napregnut u fazi velikog ekscentriciteta.0×Ng + 1. obično su merodavne kombinacije sa minimalnim normalnim silama. U slučaju da se. tom II. pa se pretpostavljaju minimalne vrednosti koeficijenata sigurnosti. Pravilnika BAB 87) mu = Mu 360 × 102 Nu 235 = = 0.35 × 30 × 45 × = 24.133 ≈ 0.22 cm2 – dijagram 2. strana 137): µ 1 ≈0.32 cm2 PRIMERI ZA VEŽBE .12 (Priručnik za primenu BAB 87. Godišnjeg zadatka).70 .

0×(825+25) = 2204 kN ⇒ n u = Sa dijagrama se očitava: µ 1 ≈ 0.9 − 1. Ukoliko se ne izvrši korekcija koeficijenata sigurnosti.max − γ u .33 cm2 PRIMERI ZA VEŽBE .TEORIJA BETONSKIH KONSTRUKCIJA 22 Kombinacija sa maksimalnom normalnom silom U ovom slučaju je dominantno opterećenje SILA PRITISKA.05 2226.8 = 2.5/1‰ .05 b × d × f B 30 × 45 × 2.max − (γ (γ uG .02×(825+25) = 2226.05 / 40 = 28.80 × ε a1 = 1.8×(825+25) = 1978 kN mu = Mu 360 × 102 Nu 1978 = = 0.0 = 2.805 30 × 45 × 2. dobijeno analitički: εb/εa1 = 3.1 − (2.6×Ng + 1.G = γ uG .8×200 = 360 kNm Nu = 1.8×Mw = 1. 0.0×200 = 400 kNm ⇒ m u = 400 × 10 2 = 0. pa stalno opterećenje deluje NEPOVOLJNO (povećava potrebnu površinu armature).715 = = 0.9 − 1.9 − (1.321 30 × 452 × 2.74 cm2 = Aa2 Ukoliko se pak izvrši nova korekcija koeficijenata sigurnosti.min ) (1.0 3.0 3.G = 1.0 − 0. sledi: Aa1 = 0.6) × 1.8×(Np + Nw) = 1.796 30 × 45 × 2.12 (BAB II): µ 1 ≈ 0.9 − 3.289 .max − γ uG . εb/εa1 ≈ 3. γ u .41 .8) × 1.5/2.00 × ε a1 = 2.82 3.41×30×45×2.0 − 0.05 Nu = 1.0 uP .05 Korišćen je dijagram 2.02 3. pa sledi: Aa1 = 0.6 kN ⇒ n u = Sa dijagrama se očitava: µ 1 ≈ 0.min ) (2.40×30×45×2.05 2204 = 0.5‰ < εa1 < 1‰ (εa1 ≈ 0. A a1 = Aa2 = 28.1 − 1.6×280 + 1.1− 3.8) × 0.6) × 0.0 − 0.0 − 0.0 = 1.8 = 1.1 − 1.80‰).P = 2.80‰).32 .05 Nu = 1.0 .02×200 = 404 kNm ⇒ m u = 404 × 102 = 0.0 Mu = 2.40 .max − γ uP .8×280 + 2. 0.4. sledi: γ u .324 30 × 452 × 2.0 Sa korigovanim vrednostima koeficijenata sigurnosti ponovo se sračunavaju granične vrednosti statičkih uticaja i bezdimenzioni koeficijenti mu i nu: Mu = 2. n u = 2 2 b × d × f B 30 × 45 × 2.05 / 40 = 27.potrebno je korigovati pretpostavljene vrednosti koeficijenata sigurnosti: γ u .pretpostavljene vrednosti će po potrebi biti korigovane i proračun ponovljen: Mu = 1.0 − 0.5‰ < εa1 < 1‰ (εa1 ≈ 0. U ovom slučaju je realno očekivati 0‰ ≤ εa1 ≤ 3‰ (oblast u kojoj su koeficijenti sigurnosti promenljivi) .30 cm2 = Aa2 Tačno rešenje.P = γ uP . Nije potrebna dalja korekcija koeficijenata sigurnosti.6 = 0.82×280 + 2.0 − 0.78‰.

izvijanje se mora uzeti u obzir.0755 m = 7.141 ≈ 0. DIMENZIONISANJE STUBA POS S1 Za dimenzionisanje je. dobija se: za minimalnu silu Aa1 = 24. Uočeno je da su greške u konačnom usvajanju potrebne površine armature veoma česte pri izradi praktičkih zadataka. Potrebno je proveriti i vitkost štapa.16 cm2 . Dijagrami statičkih uticaja dati su u prilogu.d = 4.5.15 6 Napomene: (a) bitno je ispititati obe kombinacije uticaja (minimalna.45 cm2) 4 × 4.0 m ⇒ e 0 = 400 = 1. po ovom kriterijumu je potrebno proračunom obuhvatiti i uticaj aksijalnih sila na deformaciju štapa. Mw= 40 kNm . 300 usvojeno e0 = 2 cm PRIMERI ZA VEŽBE . odnosno maksimalna normalna sila). Jd = A b × d3 12 = d = 25 = 7.22 12 12 i d. merodavna kombinacija uticaja za koju se javlja MAKSIMALNA SILA PRITISKA. merodavna je kombinacija uticaja sa MINIMALNOM silom. to je ova korekcija značajnija.rezultat proračuna je u jednom slučaju površina UKUPNE.55 cm ∑ N 530 ⇒ e1 7. Ekscentricitet usled netačnog izvođenja (imperfekcija) Ekscentricitet usled imperfekcije se određuje kao: e0 = l i ≥ 2cm  300 ≤ 10cm . (b) eventualnu promenu vrednosti koeficijenata sigurnosti treba raditi u granicama koje omogućava grafičko očitavanje sa dijagrama (praktično.04 cm2.4 > 25 d b×d id 7. izveden od MB 40. a u drugom samo ZATEGNUTE armatura.55 = = 0. po pravilu. merodavna je druga kombinacija. (c) posebno je važno da se vodi računa koji dijagrami se koriste .302 < 3. = Kako je vitkost λ > 25.d = 400 = 55. jedna iteracija).5 d 25 Kako je e1/d < 3.min. Za isti stub. li. Što je vrednost koeficijenta nu veća.dakle. M = 40 kNm ∑ M = 40 = 0.33 cm < 2 cm = e0. usvojeno: a1 = ±6RØ25 (±29. Sledi: stalno opterećenje: povremena opterećenja: eksploataciono opterećenje: Ekscentricitet po teoriji I reda Ekscentricitet po teoriji I reda e1 određen je izrazom: e1 = Ng = 280 kN Np+Nw = 225+25 = 250 kN N = 280 + 250 = 530 kN .TEORIJA BETONSKIH KONSTRUKCIJA 23 Očito.33 cm ⇒ a1/d = 6. sa MAKSIMALNOM normalnom silom.22 cm ⇒ λ = l i .33 / 45 = 0.5 + 2 × 10 = 6. a za maksimalnu silu Aa1 = 21.

02 .5 : d e1 < 3.4 > 50  Potrebno je najpre sračunati Ojlerovu kritičnu silu izvijanja stuba NE: N E = Eb × Ji × π2 π2 ≈ Eb × J b × 2 l i2 li S obzirom da je površina armature nepoznata.5 × 10−8 × αE = Ng 280 = = 0.3 ≤ (c) 2. Jb = b × d 3 30 × 253 = = 39062.5 ≤ e1 55.5 cm4 . dopušteno je i preporučivo Ojlerovu kritičnu silu izvijanja sračunati sa karakteristikama bruto betonskog preseka.5 × 106 × 39062. za element "napolju" (relativna vlažnost sredine 70%). 5%). Eb = 31.5 : d ed = d × ed = d × ed = d × λ − 25 e × 0. (oblast umerene vitkosti).21 cm   −1       Dopunski ekscentricitet Kako je λ ≤ 75.4 − 25 = 0. eg = Mg 0 = =0 N 530 N E = 31.53 > 0. dopunski ekscentricitet ed se određuje iz jednog od sledećih izraza: (a) 0 ≤ e1 < 0. Pravilnika BAB 87).5×106 kN/m2 12 12 π2 = 7590 kN 4.6 cm ≈ 20 cm O 2 × (25 + 30) pretpostavljenu starost betona u trenutku nanošenja opterećenja t0=28 dana.0369 − 1 = 0.5 GPa = 31.6  = (2 + 0) ×  e 1−0.3 : d e1 < 2.75 cm d 160 PRIMERI ZA VEŽBE .0369  ×2.5 − 1  160  d (b) 0.6 (član 59.1 + 1 100 d λ − 25 ≥0 160 λ − 25  e  ×  3. Ekscentricitet usled tečenja betona eϕ se sračunava iz izraza: eϕ = (e 0 + eg )×  e    αE ×ϕ∞ 1−α E 0. sledi konačna vrednost koeficijenta tečenja ϕ∞ = 2.TEORIJA BETONSKIH KONSTRUKCIJA 24 Ekscentricitet usled efekata tečenja betona N g /N = 280/530 = 0.0369 N E 7590 Za element srednje debljine dm: b/d = 30/25 cm ⇒ d m = 2×A 2 × 25 × 30 = = 13. a da se ne očekuje da ona bitno utiče na vrednost momenta inercije preseka (cca. Zavisno od odnosa e1/d. moguće je koristiti metod dopunske ekscentričnosti za uvođenje u proračun efekata teorije II reda.2   ⇒ efekat tečenja betona se mora uzeti u obzir λ = 55.302 ⇒ e d = 25 × = 4.

0‰ < εa1 < 1.78 3.2 = 1. PRIMERI ZA VEŽBE .399 30 × 252 × 2. rebrasta armatura. A a1 = Aa2 = 18.53 .4 × 102 = 0. str.51×10-2 = 153.0 − 0.1 − (2.simetrično armiran presek. Nije potrebna dalja korekcija koeficijenata sigurnosti.21 + 4.475×30×25×2.1 × 10 2 = 0.P = 2. 1.5/25 = 0. pa sledi: Aa1 = 0.6) × 1. Ukoliko se izvrši korekcija koeficijenata sigurnosti. a1/d = 4.05 / 40 = 18.05 153.0 + 0.98×250 = 993.51×10 = 144. 138) .78×280 + 1.20 očitava se: µ 1 ≈ 0.5‰ (εa1 ≈ 1.55 + 2.1 − 1. pa sledi: Nu = 1.4 = 0.13 cm2 usvojeno: ±4RØ25 (±19.26 cm2 = Aa2 Tačno rešenje.0‰ < εa1 < 1.1×250 = 1057 kN Mu = Nu × e2 = 1057×14.0 ⇒ nu = 993.4×14.2 = 1. 1.646 30 × 25 × 2.9 − (1.4 kN Mu = Nu × e2 = 993.25‰).05 Sa dijagrama interakcije 2. γ u .13 (BAB II.475 .9 − 1.G = 1.0 .375 ⇒ mu = 30 × 252 × 2. koeficijenti sigurnosti imaju maksimalne vrednosti. sledi: γ u .9×280 + 2.27‰.0 − 0.8) × 1.51 cm Za pretpostavljeno εa1 ≤ 0.98 3.5‰ (εa1 ≈ 1. dobijeno analitički: εb/εa1 = 3.20‰).4 kNm ⇒ nu = ⇒ mu = 1057 = 0.05 Sa dijagrama se očitava: µ 1 ≈ 0.1 kNm -2 144.75 = 14.63 cm2) Usvojeni poprečni preseci prikazani su na donjoj skici.4.18 ≈ 0.5/1.687 30 × 25 × 2.TEORIJA BETONSKIH KONSTRUKCIJA 25 Ukupan računski ekcentricitet e2 = e1 + e0 + eϕ + ed = 7.05 Nu = 1.

Ø/2 = 4.2 + 2×5.GRANIČNO STANJE PRSLINA Dimenzionisati centrično zategnut štap opterećen silama Zg = 200 kN i Zp = 250 kN.5 .81 cm2) Usvojeni poprečni presek je pravougaoni.potr. DIMENZIONISANJE Zu = 1. = Z u 770 = = 19. pravougaonog preseka.67 E b 31.68 MPa = 0.67×22. Zbog velikog broja nepoznatih veličina.0 d ≥ 2×(2.0 b ≥ 2×(2.4 (RA 400/500) k2 = 0.168×527.0 cm PRIMERI ZA VEŽBE . dimenzija: b ≥ 2×(a0+Øu) + m×Ø + (m-1)×5. vrši se korekcija jednog ili više parametara koji će najefikasnije dovesti do zadovoljenja postavljenog kriterijuma.81 = 527.7×2.8×250 = 770 kN RA 400/500 ⇒ σv = 40 kN/cm2 ⇒ usvojeno: 6 RØ 22 (22. Ukoliko uslov zadatka nije zadovoljen.8×Zp = 1.5 A a .0 cm usvojeno: b/d = 25/15 cm PRORAČUN KARAKTERISTIČNE ŠIRINE PRSLINA Z = Zg + Zp = 200 + 250 = 450 kN Proračun sile pri kojoj nastaje prslina MB 30 ⇒ fbz = 0.5 GPa (član 52.05 = 88. BAB 87) Eb = 31. k1 = 0. .2 cm eØ = 8.15 mm.2 + 1×3. BAB 87) ⇒ n = E a 210 = = 6.05 cm2 Zr = fbz × Ai = 0.8) + 3×2.5 kN < Z = 450 kN ⇒ presek sa prslinom Proračun srednjeg rastojanja prslina Geometrijske veličine relevantne za proračun prslina prikazane su na skici.7×fbzm = 0. MB 30.5+0. Stoga se presek najpre dimenzioniše po teoriji granične nosivosti i usvoje oblik.2 cm d ≥ 2×(a0+Øu) + n×Ø + (n-1)×3.8) + 2×2.6×Zg + 1.6×200 + 1. RA 400/500. a0 = a1 .2. Za tako usvojen poprečni presek se odredi karakteristična širina prslina i uporedi sa zahtevanom vrednošću. 0.0 = 14. tako da karakteristična širina prslina bude max.4 = 1.0 = 23. dimenzije poprečnog preseka i raspored armature. presek se ne može direktno dimenzionisati tako da se zadovolji postavljeni uslov graničnog stanja prslina.TEORIJA BETONSKIH KONSTRUKCIJA 26 DIMENZIONISANJE ZATEGE .168 kN/cm2 (član 51.4 cm Ø = 22 mm = 2.5+0.25 (čisto zatezanje) .2/2 = 3.25 cm2 40 σv Ai = Ab + n×Aa = 25×15 + 6.

73 = 0. Pored debljine zaštitnog sloja a0.napona u zategnutoj armaturi Veličina koeficijenta ζa.0608 = 6.srednjeg rastojanja prslina .prečnik upotrebljene armature Ø . na veličinu srednjeg rastojanja prslina utiču sledeći parametri: . iskustvo pokazuje da se srednje rastojanje prslina.15 mm Uslov zadatka nije zadovoljen. U takvom slučaju.. koju možemo smatrati konstantnom. smanjuje se Ø uz nužno povećanje dimenzija preseka.0 ( t = 0)  450   2 apk = 1.ef.18 mm > apk.5   = 0.08 × 10 −2 10   Određivanje napona u zategnutoj armaturi σa = σ Z 450 19.ef.0 ×  β 2 = 1. Ø raste uz smanjenje µz.rastojanje profila eØ .0×10-3 cm = 0. kreće u relativno uskim granicama (kako za savijanje.2 8.0 × 1. Širina prslina direktno zavisi od: .0 × 103 Proračun karakteristične širine prslina a pk = 1.preko koeficijenta armiranja µz.7 × ζ a × ε a × l ps 2  σa1.usvojene dimenzije preseka (b.4 +  + 0. kojim se u proračun uvodi sadejstvo zategnutog betona između prslina.ef.0 = 18. usvajanjem malog broja debelih profila.TEORIJA BETONSKIH KONSTRUKCIJA 27 Abz. To praktično znači da treba izbegavati upotrebu najtanjih i najdebljih profila. tako i za zatezanje): GA 240/360: RA 400/500: PRIMERI ZA VEŽBE lps = 12 ÷ 15 cm lps = 10 ÷ 12 cm . sprovodi se kratka analiza.0 ( RA 400 / 500)   88. odnosno smanjenje koeficijenta µz. = Aa 22.0   = 12.dop.12 profila armature.ef. Realno je pretpostaviti da je veličina eØ minimizirana.ef. 21.r   Z r   ≤ 1.4  a1  2 β1 = 1. U cilju optimalnog izbora parametra koji treba promeniti kako bi zahtevani kriterijum bio zadovoljen.d) . odnosno težiti usvajanju 6 . 375 2. Preostale veličine su u tesnoj vezi: usvajanjem velikog broja tankih profila.08% A bz. je praktično irelevantna.0 ζ a = 1 − β1 × β 2 ×  II  = 1 − β1 × β 2 ×    σ   Z   ≥ 0. ali tako da obezbedi pravilno ugrađivanje betona..81 = = 0.0 cm l ps = 2 ×  3.25 × 6. te se i ona može smatrati konstantnom. = 0. 22.961  ⇒ ζ a = 1 − 1. nijedan od ekstrema nije dobar. jer je njegova vrednost veoma bliska jedinici. nasuprot tome.940‰ = = 19.73 kN/cm2 ⇒ ε a = a = A a .ef.940×10-3 × 12.81 E a . = Ab = b×d = 25×15 = 375 cm2 µ z.961 × 0. za uobičajenue debljine zaštitnog sloja i raspored armature.7 × 0.4 × 0.

35 cm2 Zr = fbz × Ai = 0.TEORIJA BETONSKIH KONSTRUKCIJA 28 Preostali parametar koji utiče na širinu prslina je napon u zategnutoj armaturi. 21.17) mm lps ≈ 1.45 = 571.0 cm µ z.168×571.5 .15×10-3 × (10.0 × 1.5  = 11. = 0. samo su šipke RØ25 umesto RØ22. a menja samo prečnik usvojene armature: usvojeno: 6 RØ 25 (29.7 × 1. k1 = 0.0 ( RA400 / 500)   96.0) = (0.728×10-3 × 11.67‰ σa = 220 ÷ 240 MPa ⇒ εa = 1.0) = (0.Ø/2 = 4.25 cm Ø = 25 mm = 2.4 × 0. PRIMERI ZA VEŽBE .0785 = 7.0 ×  β 2 = 1.15 mm Konačno usvojeni presek je isti kao onaj prikazan na skici. kao direktna funkcija količine armature u preseku.2.45 = = 0. uz zadržavanje što većeg broja ostalih parametara.7 × 0.57 ÷ 0.728‰ A a .3 cm l ps = 2 ×  3.0   = 0. može se očekivati karakteristična širina prslina u sledećim granicama: GA 240/360: RA 400/500: Dakle.0÷15. = Aa 29.3 = 13.28 = = 15.4 (RA 400/500) .67×29.85 × 10 −2  σa = Z 450 σ 15.0 × 0. Za slučaj da usvojena površina armature malo odstupa od računski potrebne.85% A bz.45 cm2) Ai = Ab + n×Aa = 25×15 + 6.0÷12. što je 20% veće od tražene vrednosti. 375 .7 × 1. proračunom je dobijena vrednost apk = 0. Praktično.955 × 0. 20%.dop. KOREKCIJA PRESEKA I PONOVNI PRORAČUN PRSLINA U konkretnom slučaju.25 (čisto zatezanje) 8.5 cm eØ = 8.35 = 96.23) mm Na osnovu izloženog.ef.25 × 10  7. propisno oblikovanim u smislu obezbeđenja dovoljnih zaštitnih slojeva i čistog rastojanja armature.0×10-3 cm = 0.5/2 = 3.45 E a .25+  + 0. ovo su vrednosti karakteristične širine prslina koje se mogu očekivati pri iskorišćenim naponima u armaturi i relativno kompaktnim presecima.19÷0.0 ( t = 0)  450   apk = 1.0  2.18 mm. proizilazi da se željena širina prslina postiže SMANJENJEM NAPONA U ZATEGNUTOJ ARMATURI i to u onom procentu koliko je prekoračenje postavljenog kriterijuma.05 ÷ 1.14÷0. Zadržavaju se oblik i dimenzije preseka.15‰ lps ≈ 1.0 kN < Z = 450 kN ⇒ presek sa prslinom a0 = a1 .0 × 103 2 β1 = 1.28 kN/cm2 ⇒ ε a = a = = 0. k2 = 0.13 mm < apk.67×10-3 × (12.0 × 1. 29. To praktično znači da je potrebno površinu armature u preseku povećati za cca.955  ⇒ ζ a = 1 − 1. mogu se očekivati sledeće vrednosti napona u armaturi: GA 240/360: RA 400/500: σa = 120 ÷ 140 MPa ⇒ εa = 0.ef.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful