1.Koje su tehnoloske pretpostavke radiodifuzije?

Tehnologija radiodifuzne delatnosti pociva na koriscenju elektromagnetnih talasa, nevidljivoj radijacijskoj energiji po mnogim karakteristikama slicnoj svetlosti . Postojanje ovih talasa je teorijski dokazao Dzejms Maksvel 1864. A nekoliko god kasnije njihova svojstva eksperimentalno je potvrdio Hajnrih Herc. Radiodifuzija svoj nastanak I razvoj duguje pronalasku telegrafa. Svet je zakoracio u eru telekomuniciranja 24 maja 1844 god kada je Morze poslao telegrafsku poruku iz Vasingtona u Baltimor, bio je to telegram koji je koristio zicane veze za prenos signala. Bezicna telegrafija je otkrivena 1896. I ona predstavlja prvi vid radiokomunikacije. 2.Koji faktori uticu na organizaciono programsko modeliranje radiodifuzne delatnosti ? Postoji vise okolnosti koje stvaraju uticaj na organizaciono programsko modeliranje radiodifuznih institucija, kljucne su 1.drustvena uloga I uticaj radiodifuznih medija 2.Ekonomski kapacitet radiodifuzne delatnosti 3.Radiodifuzni resursi kao ograniceni prirodni resurs 4>Tehnoloske pretpostavke radiodifuzije. 3.Koje vrste radiodifuznih organizacija predvidja domace zakonodavstvo u ovoj oblasti ? Postoje 4 radiodifuzne organizacije 1.ustanove javnog radiodifuznog servisa 2.komercijalne rtv stanice 3.rtv stanice lokalne ili regionalne zajednice 4.rtv stanice civilnog sektora 4.Koji su izvori prihoda radiodifuznih institucija? Javne radiodifuzne ustanove bile nacionalne, regionalne ili lokalne prihode obezbedjuju iz sledecih izvora: 1.pretplata 2.budzetske dotacije osnivaca 3.naknada za emitovanje reklamnih poruka 4.sponzorski prilozi 5.proizvodnja I prodaja programa 6.pruzanje usluga vezanih za proizvodnju programa 7.organizovanje koncerata. Komercijalne radiodifuzne ustanove koje su najcesce u privatnom vlasnistvu finansiraju se iz sopstvenih izvora, naknada za emitovanje reklama, proizvodnje I prodaje programa, pruzanje usluga za proizvodnju programa 5.Navedite kljucne razlike izmedju radiodifuznih institucija sa funkcijom javnog servisa I komercijalnih difuznih emitera? Izmedju drzavnog modela I servisa javnosti je vrlo tesko povuci ostru iociglednu razliku. Buduci da prakticno ne postoje javni servisi koji sa jedne strane ne racunaju sa nekom formom drzavnih subvencija dok su sa druge strane svi izlozeni znacajnoj regulaciji odnosno brizi drzave. Komercijalni model radiodifuzije finansijski posluje u uslovima takozvanog trzisnog liberalizma ali se ne nalazi potpuno izvan okvira regulatornosti drzave. Isto tako vecini javnih medijskih servisa zakonodavstvo dozvoljava da u odredjenom procentunjihovim programima budu zastupljeni I komercijani sadrzaji.

administrativno regulisanje medijskog trzista 3. Struja. U svetskim centrima ekonomske I politicke moci koji su zagovornici medijske slobode odnosno deregulacije medijske prakse svacene su kao preduslov liberalizacije otvaranja mnogih medijskih trzista. ali je na samim pocecima primene od narocitog znacaja bila integrisuca funkcija koju je radio ostvarivao u okviru nacija I drzava razudjenih na velikim prostranstvima. U granicama EU prihvaceni su standardi koji se odnose na nekoliko kljucnih regulatornih podrucja: 1. . Od tuda se sprovodjenje potpune deregulacije medijske prakse cini jos uvek dalekim koliko I ozivotvorenje ideje o drzavi blagostanja .Koje su prednosti digitalnih u odnosu na analogne tehnologije u radiodifuznoj delatnosti? Digitalna tehnologija donosi nove mogucnosti emitovanja radijskog I tv signala. Istovremeno je moguce emitovati nekoliko programa sto znaci da frekvencija vise nece biti ogranicavajuci factor.Koja naucna otkrica prethode tehnickom izumu radija? Stalna potreba za povecavanjem brzine odnosno ubrzanjem je osnovni pokretac kontinuiranog tehnoloskog napretka u medijskoj sferi. Tako je otprilike izgledao drustveni ambijent kada jedosao novi tehnoloski izumbezicni prenos el. U medjuvremenu je u demokratskim drustvima ostvaren pomak u toliko sto nosilac regulatornosti vise nije drzava vec nezavisna regulatorna tela koja tu svoju funkciju ostvaruju u interesu najsire javnosti.magnetnih talasa? Pronalazak radija je doneo mnogobrojne dobrobiti covecanstvu. Vec uveliko imamo u primeni telefon.medijska koncentracija 4. Digitalni signal nije poput analognog osetljiv na smetnje. to predstavlja znacajan korak u procesu deregulacije medijske sfere.medijska konkurencija 2. pa I avijacija se sve vise koristi kao sredstvo prevoza cime je brzina definitivno stupila na scenu svekolikog zivota.magnetnih talasa koji se brzo transformisao u novi mediji masovne komunikacije-radio. 8.U cemu se ogleda kljucni napredak ostvaren primenom bezicnog prenosa posredstvom el. 7.Objasnite znacenje pojma regulatornost u kontekstu radiodifuzne delatnosti ? Regulatornost prati radiodifuznu delatnost od njenog nastajanja . 9.obavezne kvote programa. telegraf. auto.kvote stranog vlasnistva 5. sto obezbedjuje veci kvalitet zvuka I slike jer nema refleksije niti sumova. Imperatib brzine I snazenje zahteva za ubrzanjem kojim se sada uveliko apstrahuju prostor i vreme prpoznatljiva je odlika novog razdoblja u koje stupa covecanstvo.regulisanje kontrola drzavne pomoci 6. Sada je bilo moguce da se ogromnim populacijama obezbedi pristup informacijama I drugim sadrzajima od zivotnog znacaja.makluan . Ono sto predstavlja radikalno novu karakteristiku razdoblja u kojem ce nastati novi mediji je el.6.

Izmedju pomenutog ministarstva I Radija A. da novi mediji kako kaze Makluan tlaci stare medije. Usvojen je Zenevski plan kojim su utvrdjeni kriterijumi raspodele frekvencija na srednjim talasima. 1929. U Evropi se osniva prva u Engleskoj a to je I dan danas najcuvenija radiodifuzna ustanova BBC. Prva radio stanica KDKA pocela je sa radom u Pitsburgu 2. Giljermo Markoni je kako izvori tvrde samo predstavio drugi nacin da se uradi ono sto je vec uradjeno. I patentirao je bezicni prenos podataka. 1926. Pojavljuju se organizacije koje mere njihovu slusanost. 1912.10.. Ministarstvo je radijskom preduzecu ustupilo konsesiju na ubiranje pretplata u trajanju od 15 god. jedan je od najfleksibilnijih medija I omogucava veliku slobodu uredjivanja I kreiranja emisija. Formira se drzavno telo koje na americkoj teritoriji uspostavlja kontrolu I neku vrstu monopola u ovoj oblasti-radio korporacija amerika. 1923.Tesla. Nakon donosenja zakona o radiodifuziji ova oblast se postepeno reorganizuje.Morze. isto tako nas uci da to jednovremeno predstavlja I impuls koji unutar postojecih medija pokrece procese njihovog daljeg tehnoloskog usavrsavanja.D.U danasnje vreme radio nikad nije bio . Problem u izvesnoj meri je bio tehnicke prirode jer je prvi radio funkcionisao na srednjim talasima to je bio lokalni radio skromnog dometa. Bez obzira na cinjenicu da se o radiju cesto govori kao o sporednom mediju. Pravu primenu ovaj tehnicki pronalazak nalazi u radu brojnih eksperimentalnih I amaterskih radio stanica u Americi. Zakonskim dokumentom radio akt. Vrlo brzo oglasavanje pocinje da bude finansijska pokretacka snaga radija.11.Objasnite karakteristicnu poziciju I ulogu radija u medijskom prostoru ? Istorija medija nas uci da iako pojava novih medija dovodi do ugrozavanja drustvene I ekonomske pozicije vec postojecih medija. Formiran medjunarodni savez za radiofoniju kojem je prstupilo 17 radiodifuznih drustava. cime radio dobija globalniji karakter. imali smo nekoliko stotina radio stanica a medju njima veliki broj onih bez ikakvih tehnickih I programskih dozvola. Kompanija Westing House je vrlo brzo osvojila masovnu proizvodnju jedostavnih uredjaja za prijem radio programa.Bel. U toku 1928. 11. 1935. Nielsen je formirao prvu agenciju te vrste. Osniva se Radio Beograd I ta godina je pocetak radiodifuzije u nasoj sredini. Ministarstvo poste I telegrafa kraljevine SHS bilo je ispred drzave ovlasceno za poslove uredjenja delatnosti ovog novog tehnickog sredstva.Pupin. Delatnost novog medija u tehnickom I programskom smislu u Americi je detaljnije uradjena 1927. Kraljevina JUgoslavija je pocela emitovanje visejezicnog radio programa za inostranstvo. do 1925. prvi programski zadatak je bio pracenje izvestavanja na predsednickim izborima. Krajem 20ih godina prelazi se na kratke talase. iz beograda zakljucen je ugovor kojem su utvrdjeni svi uslovi pod kojima ce svoju delatnost obavljati radio stanice. SAvremenu medijsku sliku Srbije karakterise visok stupanj neuredjenosti mnogih segmenata. 1925. 50ih godina kada je intenziviranjem koriscenja televizije izgubio neprikosnovenu poziciju stalnog informatora I izvora zabave je zapao u krizu. Sva slava vezana za pronalazak radija vezuje ponajpre Nikolu Teslu koji je uspeoda prenese radiosignal na daljinu 1897.1920. Deo pretplate I profita uzimala je drzava. Prodato je 5 milona radio aparata a do 1930. a 1919.Izlozite kratak istorijat nastanka I razvoja radija? Sa zvukom njegovim detektovanjem belezenjem I prenosenjem na daljinu eksperimentisalo se jos sredinom 19 veka. On zahteva najmanje ulaganja. Posle zakona o radiodifuziji veoma vazan document koji donosi projekciju reorganizacije I daljeg razvoja radiodifuznih sektora je strategija razvoja radiodifuzije u Republici Srbiji do 2013 god. Donet je prvi zakon o radiu. bez sumnje uspostavio je svoj specifican prostor I delokrug u okviru svakolike medjiske prakse. 14 miliona.Edison.

dramske I dokumentarne forme. Govor je kljucni element za ostvarivanje prepoznatljivosti jedne radio stanice. 14. DAnasnjem funkcionalnim usmerenjem radija dominira takozvani infotajment. Govor na radiju u najvecem broju slucajeva je unapred pripremljen I to je razlog da on veoma cesto poprima karakter knjizevnog ili institucijalnog govora. tisina.aktivna uloga.Koja su izrazajna sredstva radija ? Osnocna izrazajna sredstva su: govor.zabavna 3. Zbog te cinjenice svaka radio stanica nastoji da uspostavi I odneguje sopstveni stil govornog obracanja svoji slusaocima.jednostavan govor. Isto tako govorne informacije se slabije I teze pamte od vizuelnih a to zahteva ponavljanje istih. Lokalni komercijalni radio je najprostranjenija programsko organizaciona forma radijske delatnosti.ilustrativna funkcija-muzika ilustruje centralni govorni sadrzaj emisije ili dramski predlozak u slucaju radio drame.informaivna 2. 13.edukativna.prisutniji u medijskom prostoru osim pre te krize. 16.Jedan od prihvatljivih modela govora na radiju mogao bi podrazumevati sledece: 1.KOje su osnovne programse funkcije radija? Osnovne funkcije su 1. 2. 1.tu je muzika sadrzaj emisije 3. Bez prisustva govora na radiju gotovo da bi sve funkcije ovog medija bile dovedene u pitanje. neka vrsta kombinacije informacije I zabave. Vremenski factor tj ogranicenje vremena koje je na raspolaganju za realizaciju programa namece konciznost govornog obracanja. 4.Koji su uslovljavajuci faktori menadzmenta radija ? Iz knjige . Danas postaje uobicajeno da program radija bude zastupljen na mobilnom telefonmu. internetu. Time se izmedju radija I slusalaca uspostavlja prisnija komunikacija.pasivna uloga koja je karakteristicna za govorno muzicke emisije u kojima sluzi kao prelaz sa teme na temu. muzika. To potvrdjuje istorijsko pravilo po kojem svi mediji nakon razdoblja svoje dominacije na medijskoj sceni izmestaju ka domenu zabave. Na ovim funkcijama se zasnivaju najkarakteristicnije radiofonske forme I zanrovi informativne. 12. to naravno nije svakodnevni govor vec neka vrsta srednjeg govora radija koji predstavlja mesavinu institucionalnog I svakodnevnog govora. Neophodno je da govor bude sto jasniji jer po Makluanu je radio hladno odnosno opstilo nize odredjenosti. zvuci. I televiziji. Licni govor. 15.Koje su specificnosti govora na radiju ? Govor je najznacajnije I osnovno izrazajno sredstvo radija. Medjutim s obzirom na okolnost da se radio obraca nepoznatom I odsutnom slusaocu neophodno je tako govorno obracanje koje ce delovati spontano I neposredno. Jednom opstijom podelom prethodna izrazajna sredstva bi smo mogli oznaciti kao verbalna I neverbalna.srednji govor 3.prethodno skiciran govor 2. ona cini prosecno 60-90% programa.Kakva je uloga muzike u radijskom programu ? Uloga muzike kao izrazajnog sredstva radija moze biti trojaka .

19.Sta podrazumevamo pod formatom radija ? Najrasprostranjeniji format radio stanice je muzicki format. Americka telegrafska I telefonska kompanija AT&T pocinje da emituje eksperimentalni tv program 1927.Koji su osnovni programski formati radija ? Osnovni formati radija su: 1. Nipkovljev Bertov system su nekoliko godina funkcionisali paralelno ali pocetkom 30ih prednost priprada el. decija umro sam 21. Tv slika je putem kratkih radio talasa preneta preko okeana iz engleske do amerike.govorno muzicki format 3. Format najdoslednije odrazava karakteristike emitovanog programa elektronskog medija I time obezbedjuje prepoznatljivost kod slusalaca.Izlozite kratak istorijat televizije ? Televizija kao mediji komuniciranja I kao tehnoloski pronalazak rezultat je niza znacajnih otkrica mnogobrojnih naucnih disciplina.govorni format.Koji su osnovni organizaciono programski modeli radijske delatnosti ? Na samim pocecima uspostavljena su 2 bazicna modela. Jedan koji je oblelezen teznjom ka profitu I ekonomskoj isplativosti karakteristican za americki radiodifuzni proctor.BBC. Izum od kljucnog znacaja je katodna cev koja je koriscena na obe strane televizijskog sistema. Drugi tzv evropski model radija koji od pocetka pozicioniran kao nacionalni radio koji ce biti u sluzbi drustveno pozeljnih ciljeva I Interesa. Prvi funkcionalni tv system formiran je 1932. u americi ovaj format pokriva 77% ukupnog radio programa. Postoje: 1. Konkurencija koju je radiju nametnula TV uslovila je razvoj sekundarnih mreza nacionalnih radija iz cega je proistekla I nova struktura radijskih emitera: 1. A 1928 se formira tv stanica. 25.17.Sta je TV ? Elektronsko sredstvo masovnog komuniciranja svoj program emituje preko el.muzicki format 2. talasa I kablovske ili televizija je pre svega tehnicko sredstvo preko koga se ostvaruje preenosenje pokretnih zvucnih slika na daljinu. Od 1930-32 proizvedeno je 20.satelitska 3. Veku.tv visoke definicije 4. Paul Nipkov je 1885 patentirao el. Dakle prva I najopstija klasifikacija je nacionalni radio I komercijalni radio iz ova dva najopstija pravca razvoja radijske delatnosti nadalje su proistakle razlicite vrste servisa. Drugi takodje vazan izum je vakumska cev koja je sluzila kao . ceo process se odvija javno I masovno.kablovska 2.poslovna.teleskop koji se smatra pretecom televizije.magn.mag.opsta(ista kao javnasamo bez informativnog programa) 3.4. na jednoj kao analizator(kamera) a na drugoj kao uredjaj za sintezu(ekran).televiziji.maticni radio 2.tv otvorenog kruga 6. A izum 20.tv zatvorenog kruga 5. Skotski inzinjer Dzon Logi Bert uspeo je da bezicno prenese sliku sa potkrovlja u prizemlje kuce u kojoj je eksperimentisao a 1928..nezavisna 8.regionalni 3. Zamisao o televiziji pripada 19. U fizickom smislu rec televizija oznacava prenosenje transmisiju I dostavljanje slike I zvuka na daljinu pomocu el. talasa.njenu osnovu predstavlja tzv scanning dics poznati kao nipkovljev tocak .000 bertovih tv prijemnika. 20. 1.komercijalna 7.specijalizovana(muzicka informativna verska ) 18.lokalni.1925 je zvanican datum nastajanja ovog medija tzv elektricne televizije.javna radio stanica(funkcija javnog servisa) 2.

pronalazac je Li De Forest. 1956.se pojavljuje magnetoskop. 1965. Se otvara nov studio na kosutnjaku. neki tvrde da se to dogodilo 1935. Menja ime u RTS I finansira se iz pretplate. Zvanicni poceci emitovanja tv programa u Srbiji vezuju se za 1958. Sredinom 1965. Je obelezila nabavka I pocetak koriscenja magnetoskopa sto je omogucilo odlozeno emitovanje odnosno snimljenu televiziju. U Francuskoj a neki 1939. Nakon rata tv preuzima apsolutni primat u odnosu na druge medije. Februara 1950. Do 1970. Americka kompanija Bell ekspereimentise sa tvom u boji. 1958-66 emitovan je tzv eksperimentalni program.Kraj XX veka pripao je DVD tehnologiji slici visoke rezolucije I digitalnoj tehnologiji. 23 avgusta pocelo je emitovanje probnog programa RTB. program je emitovan iz improvizovanog studija u visokoj tehnickoj skoli u Beogradu. Izgradjen toranj na Avali 1966.pojacivac signala. njegovom prenosu posredstvom el. 22. Beogradjani su prvi put mogli da prate na javnim mestima tv sliku. 1994 na scenu stupaju prve komercijalne tv stanice. a BBC tek 1967. U Americi pocinje redovno emitovanje tv programa u boji. U nemackoj a neki 1936. Citava teritorija Srbije bila je pokrivena emitovanjem tv signala. 1929. 1953. 1992. ceo process se odvija brzinom svetlosti. 1961. Iz knjige 23.Sta nam govore rezultati SWOT analize u vezi potencijala elektronskih medija u Srbiji? . Veoma mali broj gradjana Beograda prvi put je bio u prilici da vidi prenos tv slike 1938. talasa do prijemnika u kojima se odvija obrnut process tj preobracanje el.mag. Formira se Evropska radiodifuzna unija u ciji sastav su usle 23 nacionalne radiodifuzne organizacije. Podaci o prvom redovnom emitovanju tv programa nisu sasvim usaglaseni. Nastupa era kolor televizije a 1980.signal su televizijska kamera za video signal I mikrofon za audio signal.signal. U vreme trajanja drugog jesenjeg sajma kompanija Philips izgradila je pravi tv studio I demonstrirala svoju televizijsku tehniku. 70e godine proticu u znaku pojave nove opreme za snimanje I naknadno gledanje tv programa-kucni video rekorder. U engleskoj iz studija BBC a neki 1938. 1971. signala u opticku sliku I zvuk. Tehnicki uredjaji kojima se ostvaruje prva faza u radu televizijskog tehnicko sistema tj transformacija opticke slike I zvuka u el.Kako funkcionise tehnicki system televizije? Televizija je tehnicki system koji se zasniva na transformaciji slike I zvuka u el. II svetski rat prouzrokovaoje veliki zastoj u razvoju. U Americi. emitovala tv program I vrsila prenos slike na daljinu veci od 30m. Otvoren novi studio u Aberdarevoj.