Skripta iz Tehnologije Maj 2006.

OKVIRNA TEORIJSKA PITANJA ZA PREDMET MENAD MENT TEHNOLOGIJE I RAZVOJA Pitanja su data na osnovu dve knjige: 1. M. Levi-Jak i : Menad ment tehnologije i razvoja, igoja, Beograd, 2006. (pitanje 1-83) 2. M. Levi-Jak i , S. Marinkovi , J. Obradovi : Menad ment inovacija i tehnolo kog razvoja, FON, Beograd, 2005. (pitanje 83-110) 1. Razvoj tehnologije kroz istorijska razdoblja 2. Priroda, ovek, dru tvo i tehnologija 3. Tehnologija- definicija i karakteristike 4. Tipovi tehnologije 5. Specifi nosti informacionih tehnologija 6. Komponente tehnologije 7. Fragmentacija tehnologije 8. Tehnologija i produktivnost 9. Ciljevi i dualnost menad menta tehnologije 10. Strate ko i operativno upravljanje tehnologijom 11. Tehnologija ± eksterna sila i interni faktor organizacije 12. Resursni i marketin ki pristup menad menta 13. Analiza makro i mikro okru enja organizacije 14. Misija, ciljevi, strategija 15. Interni faktori organizacije 16. Model kompetentnosti organizacije zasnovan na tehnologiji 17. Analiza lanca vrednosti organizacije i grane 18. Rein enjering i organizacione promene 19. Integrativni modeli preduze a 20. Uporedni pregled modela: ameri ki, japanski i evropski menad ment 21. Dinamika tehnologije i menad ment paradigme 22. Tehnologija i organizacija ± teorijski pristupi 23. Tehnologija i organizaciona struktura 24. Model inovativne organizacije i odgovaraju e kompetentnosti 25. Faze ivotnog ciklusa organizacije 26. Konsolidacija razvojem organizacione kulture 27. Porterov model i pristupi konkurentskoj strategiji organizacije 28. Strategija rasta i razvoja organizacije 29. Stretegija stabilnosti organizacije 30. Strategija opadanja organizacije 31. Tehnolo ki faktori strategije: strate ka poslovna i tehnolo ka podru ja 32. Modeli technology-push, market- pull i strategy-pull 33. Osnovni tipovi tehnolo ke strategije 34. Tehnolo ke strategije lidera i sledbenika 35. Interni i eskterni izvori novih tehnologija 36. Nova tehnologija ili usavr avanje postoje e: tehnologija i profitailnost 37. Stabilna, fleksibilna i turbulentna tehnologija 38. Nastaju e, klju ne i bazne tehnologije 39. Priroda tehnolo kih inovacija: odnos nauka-tehnologija-praksa 40. Vreme tehnolo ke inovacije i strategije lidera i sledbenika 41. Efikasnost inovacijske aktivnosti 42. Indikatori inovacione aktivnosti 43. Projektovanje tehnologije proizvoda i procesa 44. Sekvencijalni i simultani model tehnolo ke inovacije 45. Razvoj i dizajn proizvoda 46. Razvoj usluga 47. ivotni ciklusi tehnologije proizvoda i procesa 48. Sazrevanje i supstitucija tehnologija u preduze u 49. Tehnolo ka i tr i na matrica 50. Tehnolo ko predvi anje 51. Novi pristup oceni investicija u novu tehnologiju 52. Karakteristike sistemskog pristupa i tehnolo ki sistem 53. Hijerarhijski sistemi i odnos tehnolo kog sistema i okru enja

2

54. Tehnolo ki sistemi, procesi i operacije 55. Osnovne podele tehnolo kih procesa 56. Struktura tehnolo kih procesa 57. Tehnolo ki procesi pripreme sirovina, hemijske, fizi ke i zavr ne prerade 58. Veze izme u tehnolo kih sistema 59. Op ta analiza tehnolo kog sistema: tehnolo ka matrica 60. Analiza strukture tehnolo kog sistema 61. Ekonomska analiza tehnolo kog sistema 62. Tehnolo ka analiza tehnolo kog sistema 63. Pojam i na ini upravljanja tehnolo kim sistemom, procesom i operacijama 64. Upravljanje automatizovanim tehnolo kim procesom-topla valjaonica 65. Internet, elektronsko poslovanje i ERP 66. Fleksibilnost proizvodnje, JIT i KANBAN 67. Fleksibilni proizvodni sistemi - FPS 68. Grupna tehnologija i fleksibilni proizvodni sistemi 69. Ocena fleksibilnosti tehnologije 70. Ljudski resursi u tehnolo kim sistemima 71. Materijali u tehnolo kim sistemima 72. Energija i voda u tehnolo kim sistemima 73. Transport u tehnolo kim sistemima 74. Podela opreme u tehnolo kim sistemima 75. Tehnolo ka dokumentacija 76. Izlaz tehnolo kog sistema: proizvodi i usluge 77. Primer tehnologije sa opisom odabranog tehnolo kog sistema 78. Dileme tehnonacionalizma i tehnoglobalizma 79. Globalne strategije preduze a 80. Prednosti i nedostaci globalne strategije 81. Strate ke tehnolo ke mre e i kooperativni profil firme 82. Strate ke alijanse: pojam, u esnici i forme 83. Modeli IR u organizaciji 84. Nauka, tehnologija i razvoj 85. Tehnolo ki, ekonomski i dru tveni razvoj 86. Osnovni pravci tehnolo kih promena 87. Tehnolo ka piramida 88. Pokazatelji tehnolo kog razvoja zemlje, grane, regiona 89. Model invencija-inovacija-difuzija i upravljanje ka njenjem 90. Tre a generacija IR u preduze u 91. Kriva u enja 92. Specifi na obele ja tehnolo kih inovacija u transferu tehnologije 93. Vrste transfera tehnologije 94. Na ini horizontalnog transfera tehnologije 95. Tehnolo ki napredak i pokazatelji 96. Stopa tehnolo kog progresa 97. Opredme eni i neopredme eni tehnolo ki progres 98. Neutralni i neneutralni tehnolo ki progres 99. Matrica ciljeva za ocenu performansi nove tehnologije 100. Aksiomi nau nog predvi anja 101. Vrste i oblasti predvi anja 102. Podela metoda tehnolo kog predvi anja 103. Izbor metoda predvi anja - kriterijumi 104. Delfi metoda predvi anja ± procedura 105. PATTERN metoda ± procedura 106. Morfolo ka istra ivanja, Brainstorming i Scenario metod 107. Metode i tehnike kreativnog mi ljenja 108. Metode evaluacije, rangiranja i selekcije tehnologije 109. AHP metod 110. NEWTECH expert choice

3

Dosadasnji period razvoja mozemo nazvati industrijska revolucija koja u danasnje vreme prelazi u informaticku revoluciju. covek. Filozofija je bila jasna ³standardni proizvod sa najmanjom cenom pobedjuje´. Razvoj tehnologije kroz istorijska razdoblja Periodizacija istorijskog razvoja je utemeljen na teholoskih dostignucima i mogucnostima odredjenog vremenskog perioda. Doba mehanizacije ± od kraja 19og veka kada je koriscenje elektricne energije uslovilo mahanizaciju operacija 3. Pojedine etape razvoja ljudskog drustva mogu se razvrstati prema razlicitim obelezjima koriscenih alata. Postindustrijsko doba ± period od 1950ih koji odlikuju novi i neocekivani izazovi. Dolazi do diferenciranja proizvoda. Inovacije proizvoda preuzimaju primat nad inovacijama procesa. Doba automatizacije ± od 1950te zasnovano na razvoju informaticke i tehnologije mikrocipa Razvoj kroz promene u oblasti organizacije i upravljanja: 1.1. Doba masovnog marketinga ± pocetak 1930te pomera se teziste sa proizvodne na trzisnu orijentaciju. Tehnoloske inovacije idu uporedo sa drustvenim promenama sto uslovljava nastanak ± poslovne firme. nova disciplina i novi podsticaji privrednoj aktivnosti. 2. 2. Pojam tehnologije danas ima daleko siri smisao zahvaljujuci: 4 . a buducnost pripada bio-tehnologijama i bio-inzenjeringu. Turbulentno okruzenje znacilo je da firma izlazi iz sfere poznatog marketinga i proizvodnje i da se okrece svetu novih tehnologija. a to je doba ³industrijskog razvoja´ koje karakterisu znacajna otkrica poput parne masine. Menadzeri dobijaju vecu ulogu u vezi sa tehnologijama. a narocito tehnoloskim inovacijama. U ovom periodu paznja je okrenuta ka razvijanju masovne proizvodnje koja progresivno smanjuje jedinicni trosak. tehnike i tehnologije. materijala. a evo nekoliko najcescih: Tri kljucna razdoblja u okviru industrijske revolucije: 1. 3. vrednovanje rada i slicne. drustvo i tehnologija Postoji evolucija u shvatanju pojma tehnologije koja je ranije iskljucivo posmatrana kroz procese u materijalnoj proizvodnji. 3. U istoriji tehnoloskog razvoja covecanstva izrazit i intezivan razvoj tehnologije se belezi u periodu od 1820 do 1900 godine. Razvoj naucnih metoda upravljanja namenjenih alokaciji sredstava. Doba pred-tejlorizma ± uvode se nove radne navike. za merenje. 2. Izdvaja se jos jedna podela: 1. proizvoda« Informaticko doba sa sobom donosi integraciju svih delova i funkcija u preduzecu zarad sticanja sto bolje prednosti preduzeca. konkurenata. Uspostavlja se i unapredjuje kontrola i koordinacija proizvodnih procesa. Doba masovne proizvodnje ± pocetak savremene istorije poslovnog zivota u SAD sa pocetkom 1820te godine. Periodizacija se moze vrsiti po vise kriterijuma. a marketing orijentacija sa sobom donosi svest o konkuretskoj borbi i borbi za nadmoc na trzistu. Doba masovne proizvodnje ± doba u kome se zahvaljujuci Tejloru i njegovim sledbenicima uspostavlja nova profesija ± industrijsko inzenjerstvo. Doba fleksibilne proizvodnje ± najveci znacaj u upravljanju se pridaje tehnologijama i ostvarivanju fleksibilnosti u proizvodnim sistemima. Doba energetskog inzenjerstva ± do kraja 18og veka kada se ljudska energija menja radom masina 2. Priroda.

Povecanje dohotka po stanovniku dovodi do rasta tehnoloskih dostignuca i usavrsavanja procesa sto vodi vecoj produktivnosti rada i dalje uslovljava rast dohotka. potrebe za zdravljem. Tehnologija shvacena na ovaj nacin podrazumeva metode koje se koriste za vantrzisne i trzisne aktivnosti. Tehnologija predstavlja organizaciju znanja za postizanje prakticnih ciljeva.1. metode i operacije koje karakterisu proces njihovog nastanka. efektima i uticajima tehnologije na sve oblasti covekovog zivota i delovanja. koji dalje uslovljavaju rast dohotka. Covek inicira sve u vezi tehnologija pa je samim tim njegova uloga apsolutno primarna. zastitom od delovanja prirodnih nepogoda. 5 . Dva prikaza povezanosti tehnologije.definicija i karakteristike Tehnologija obuhvata vestinu. Znacaj mesto i uloga coveka je primarna. Odnos tehnologije i prirode sagledava se kroz razvoj tehnologije kroz istoriju. zamena vestackim resursima. Prva znacajna funkcija ovog odnosa jeste teznja coveka da prilagodi prirodu svojim potrebama sto sa druge strane kao povratno dejstvo ima odgovarajuce efekte i uticaje na prirodnu sredinu. Tehnologija . reciklazi. Visi dohodak obezbedjuje tehnoloske inovacije u obliku novih i poboljsanih proizvoda. obnavljanju prirode i spercavanju icsrpljivanja istih novim tehnologijama. Poreklo reci tehnologija je u grckoj reci ³tehne´ oznacava vestinu. prirode. zastiti okoline. Covek delujuci na prirodu i drustvo razvija tehnologiju primerenu potrebama i ciljevima drustva. kretanjem iskazivanjem. pronalazenju novih. Podrazumeva prirodu i karakteristike onoga sto se proizvodi ± dizajn i osnovna svojstva proizvoda ± kao i nacine. drustva i coveka su prikazana na graficima ispod. Imaju se u vidu materijalne i nematerijalne potrebe: 1. a razlika je u tome ko nosi centralnu ulogu u tom zatvorenom lancu: dru Kada posmatramo tehnologiju i drustvo onda posmatramo odnos tehnoloskog napretka i drustvenog napretka i to kroz tri zatvorena ciklusa: 1. 3. znanje i sposobnost da se prave. Obuhvata upravljacke i prodajne tehnike kao i tehnike neposredno vezane za proizvodnju. Materijalne potrebe se definisu kao fizioloske. umece ili znanje da se nesto uradi ili obavi odredjeni posao i ³logos¶ koji znaci nauka. To znaci da tehnologija obuhvata nauku i vestinu i umece koje covek primenjuje da bi u prirodi i drustvu zadovoljio svoje potrebe. a zapocinje covekovom borbom za opstanak u prirodnoj sredini. u materijalnoj proizvodnji i van materijalne proizvodnje. Covek u svom aktivnom odnosu prema prirodi i drustvu razvija tehnologije podredjene njegovim potrebama. 2. Danas se sve vise poklanja paznja pazljivom crpljenju prirodnih resursa. Time se odredjuje mesto i uloga coveka i tehnologije. njenom prisustvu i delovanju u svim oblicima covekove delatnosti. i 2. koriste i izradjuju korisne stvari. Visi dohodak omogucava rast zivotnog standarda (i uz stalnu sklonost stednji stanovnistva) dovodi do vece stednje po stanovniku. 3.

obrazovanjem. mogu se posmatrati u dva pravca: 1. Specificnosti informacionih tehnologija Implikacije informacionih tehnologija u privredi i drustvu. Po tipu resursa koji koriste. Heterogenost 3. brainware ± obuhvata znanja i ekspertizu neophodni da bi se zadaci mogli obaviti Drugi model sadrzi 5 osnovnih komponenti koje se smatraju kljucnim u svakoj tehnologiji: 1. Analiza tehnickih karakterisktika 2. hardware 2. identitetom. participacijom. tehnoloska znanja sadrzana u dokumentaciji 4. software ± obuhvata sva znanja kako da se hardware iskoristi 3. software (apstraktne masine) 3. autonomijom. Informaciona tehnologija je tehnologija zasnovana na masinama koje aktivno obradjuju informacije. razlikuju se: 1. medjusobno uslovljenje i podjednako znacajne komponente: 1. obuhvatajuci FPS (fleksibilne proizvodne sisteme). Komponente tehnologije Autor Zeleni istice da svaka tehnologija sadrzi 3 nezavisne. Analiza ekonomskih karakteristika i informacionih tehnologija 1. IT (infoemacione tehnologije) ± ciji su osnovni resursi informacije koje obradjuju 2. TPT (treadicionalne proizvodne tehnologije) ± koje obradjuju fizicke resursei obuhavtaju fizicku opremu u proizvodnji 3. a ne zadrzavaju se samo na njihovom cuvanju i prenosu. teorijska znanja 5. Zavisnost od celine i konteksta 6. zajednistvom. makro fenomen 2. automatske fabrike. Hardware i software su medjusobno zamenjivi i komplemantarni aspekti. Sistemi u okviru IT otvoreni su prema okruzenju i komuniciraju sa njim bilo neposredno razmenom informacija. Tipovi tehnologije Razlika u tumacenju tehnologije postoji s obzirom na stepen opstosti i apstrakcije. Ekonomska analiza IT istice tri kljucne karakteristike informacija: 1. hardware ± fizicku strukturu i logicki raspored opreme ili masine 2. bilo u procesu ucenja kroz primenu.2. Nedeljivost u primeni 2. 2. Hibridne tehnologije ± SPT (savremene proizvodne tehnologije) koje obradjuju fizicke resurse i pod kontrolom automatizovanih informacionih sistema. tako da ovaj pojam tumacimo kao: 1. prakticna znanja 4 opste zajednicke karakteristike tehnologija su: 6 . mikro fenomen U najopstijem slucaju radi se o tehnoloiji kao projektovanom resenju. a u posebnim slucajevimarec je o konkretnim oblicima primene i izrazima primenjene tehnologije u praksi odredjenog tehnoloskog sistema. samoispunjenjem. robote. Nematerijalne potrebe obuhvataju potrebe za kreativnoscu. nalazenjem zivotnog smisla i druge« 4. nuzno prisutni u bilo kojoj informaionoj tehnologiji. 5.

Prelazak na novu tehnologiju uvek iziskuje dodatni porast troskova sto moze da uslovi cak i pad produktivnosti pre nego sto se zabelezi njen ocekivani porast. Opadanje pokazatelja produktivnosti moze se delimicno pripisati problemu merenja i pracenja odgovarajucih pokazatelja razvoja. proizvodi (usluge) 7. energija 7. a ostvaruje se vertikalnim i horizontalnim transferom tehnologije. produktivnosti. Svaki oblik fragmentacije moze se smatrati nepovoljnim. 8. Nova tehnologija predstavlja jedno od nacina. sto usporava ocekivani rast produktivnosti. Pojavu u fragmentaciji tehnologije posmatramo u tri slucaja: 1. 4. Fragmentacija tehnologije Pojava fragmentacije tehnologije moze se posmatrati u raznim domenima pojave i funkcionisanja tehnologije. racionalnosti. obuku kadrova. alati. Tehnoloske promene iziskuju nephodne investicije kao prateci element. Isto tako mora se uzeti u obzir sagledavanja prirode investicija i usporenog rasta produktivnosti. fragmentacija tehnologije nastupa i kada se unutar te oblasti znacajna pitanja posmatraju odvojeno i nezavisno. prepoznaju se u slucajevima kada se tri kljucna podrucja tehnologije ± tehnologija procesa. komponenti tehnoloskog paketa nophodnih da bi tehnologija zazivela u novoj sredini. 10 komponenti tehnologije su: 1. Tehnologija i produktivnost Tehnoloske promene pocivaju na intenzivnoj inovativnoj aktivnosti. efektivnosti. tehnologije su u sustini medjusobno veoma usko povezane isprepletene su tesko ih je razdvojiti sustinska analiza Tehnologija se uopsteno definise kao inteligentni miks tehnoloskih komponenti postavljen u skladu sa principima naucne zasnovanosti. oprema ± masine. 3. odvojeno posmatraju u organizaciono-funkcionalnom pogledu. sto se i naziva paradoksom produktivnosti. cak izuzetno stetnim za uspeh u poslovanju preduzeca. uslovljavaju kasnjenje u pripremi tehnoloskih inovacija. U praksi preduzeca ove vrste fragmentacije. energetske i materijalne stedljivosti. Nedostajuce komponente koje nije u stanju da razvije primalac tehnologije. jedan je odredjen skokovitim razvojem nauke i tahnologije. gradjevinski objekti 6. odgovarajuce strukturne promene u privredi itd. fragmentacija se javlja u transferu tehnologije i predstavljastetnu pojavu kada se trensfer obavlja uz nedovoljno prisustvo svih nuznih delova. dokumentacija 3. tehnologija proizvoda i informaciona tehnologija. 2. upravljanje 9. medjutim to ne bi smeo da bude izolovani faktor. Produktivnost i kvalitet smatraju se kljucnim faktorima uspesnosti preduzeca. zastite covekove okoline. gde u savremeno doba se trazi komplementarnost izmedju razlicitih vrsta investicija. materijal 4. pracene znatnim ulaganjima u resurse materijalne i nematerijalne prirode. organizacija 8. sredstava kojim se postize rast produktivnosti i kvaliteta. ali ipak ostaje cinjenica da je doslo do usporavanja rasta i razvoja u razvijenim zemljama. Osnovne komponente tehnlogije mogu se svesti na tehnoloski paket ± predmet tehnoloskog trensfera. moze presudno da utice na neupotrebljivost onih delova tehnologije koji su predmet transfera 2. Sve te posebne posebne mere pripreme. pojam fragmentacije se koristi kada se posmatra funkcija upravljanja tehnologijom odvojeno od svih ostalih funkcija u preduzecu 3. Savremeni razvoj karakterisu dva trenda.1. a drugi se odnosi na rezultate i primenu dostignuca nauke i tehnologije. 7 . tehnoloski ³know-how´ 2. mere i sredstva 10. covekov rad 5.

Ciljevi i dualnost menadzmenta tehnologije Upravljanje tehnologijom u preduzecu dugorocno se donosi na planiranje. 2. usmeravanje. efikasnosti (vrednost outputa i inputa) ± produktivnost u ravni efikasnosti predstavlja odnos upotrebljenih resursa i ostvarene proizvodnje (nizi jedinicni troskovi i veci profit) efektivnosti (vrednost outputa za kupce) ± produktivnost u ravni efektivnosti predstavlja se kao ukupna proizvodnost s aspekta krajnjeg korisnika. Osnovni ciljevi upravljanja tehnologijom u preduzecu obuhvataju: 8 . vodjenje. organizovanje.U praksi produktivnost treba saledavati uvazavajuci dvoznacnost tog koncepta kroz aspekte: Investicije i produktivnost ± paradoks. kupca proizvoda na trzistu (veca fleksibilnost i veci broj razlicitih proizvoda) 9. kasnjenje u prihavtanju uTI Investicije Produktivnost Vreme Investicije i produktivnost ± neefikasnost investicija Investicije Produktivnost Vreme 1. koordinaciju i kontrolu svih aktivnosti u vezi sa tehnologijom u preduzecu sa krajnjim ciljem da se neprekidno ostvaruje poslovni uspeh koji se iskazuje razlicitim opstim indikatorima uspesnosti.

a da pritom takva tehnologija nije efektivna. Ovaj konflikt medju ciljevima samo je pojavna. procese i operacije u cilju podizanja nivoa njihove efikasnosti. Isto tako predimenzioniranost uloge i potrebe za tehnoloskim invacijama. 2. uravnotezenje izmedju zadataka vezanih za ova dva kriticna domena. Stratesko i operativno upravljanje tehnologijom Razmatrajuci probleme upravljanja tahnologijom pravi se razlika izmedju strateskog i operativnog upravljanja. Uzroci neefektivnosti: 1. organizaciono u upravljacki deluje na tehnoloske sisteme. 2. tako da se znacajan problem u menadzment praksi istice balansiranje. Paradoks upravljanja tehnologijom se moze sagledati kroz odredjeni stepen knfliktnosti medju ciljevima operativnog i strateskog upravljanja.1. 3. Cilj ostvarenja efektivnosti znaci da se tehnologijom u preduzecu upravlja tako da ona uvek bude delotvorna u smislu onoga sto kupci traze. dilema tehnologije ili suprotstavljenost efikasnosti i inovativnosti u preduzecu. Ukoliko se upravlja tehnologijom uvazavajuci krajnji cilj. 1. Neka tehnologija moze se uciniti vrlo efikasnom. da se na trzistu javljaju novi proizvodi konkutenata koji cine postojecu tehnologiju nedelotvornom. u svakom trenutku. dakle treba eliminisati visoki intenzitet tehnoloskih inovacija. kod kreiranja novog proizvoda/usluge ili prvog prodora na novo trziste radi vece diverzifikovanosti proizvoda/usluga radi lakse i preciznije komunikacije sa dobavljacima i kupcima radi skracenja vremena pripreme i ciklusa nabavka-prodaja Upravljanje tehnologijom Stratesko upravljanje tehnologijom Dilema vece efektivnosti ili inovativnosti razresava se samo merenjem svih mera i resenja u upravljanju tehnologijom sa krajnjim ciljem ostvarivanja poslovnog uspeha. ucini sto racionalnijom i produktivnijom. a ovaj paradoks ili dilema resavaju se stalinim uravnotezenjem ili balansiranjem medju njima. 2. Ovaj cilj je sadrzan u zahtevu da se neprekidno. proizvodi mogu biti visokokvalitetni. 4. 2. Samo se tako moze odrediti prava mera ili ravnoteza izmedju podsticanja faktora koji unapredjuju efikasnost onih koji unapredjuju nuznu inovativnost. Operativno upravljanje tehnologijom 10. Ova dualnost ciljeva upravljanja tehnologijom u preduzecu tumai se kao konfliktnost. 9 . takdje moze da ugrozi polozaj preduzeca na trzistu. efektivnost tehnologije u preduzecu. Ostvarenje efikasnosti tehnologije ogleda se u nastojanju da se tehnologija u primeni u preduzecu. Operativno upravljanje u praksi znaci pracenje stanja sistema i uocavanje svihmogucih poremecaja koji mogu da ugroze delovanje sistema van granica njegovog dopustnog ponasanja Stratesko upravljanje vodi racuna o dugorocnim promenama i kriticnim pravcima promena koje preduzeca treba da usvoje kako bi prezivela i napredovala na u dinamickom okruzenju izrazene konkurencije na razvijenim trzistima. podrazumeva se i zadovoljavajuci nivo efikasnosti te tehnologije. ostvarenje efektivnosti. prevazidjena. nedovoljno izrazena traznja za proizvodima te tehnologije na trzistu u cinjenici da je postojeca tehnologija zastarela. niskih troskova. Nova tehnologija seu organizaciji strateski koristi: 1. ostvarenje efikasnosti tehnologije koja se u preduzecu nalazi ostverenje efikasnosti tehnologije koja treba da obezbedi proizvode za kojima postoji realna traznja na trzistu.

vezano za delatnost kojom se organizacija bavi Tehnologija je jedan od uticajnih faktora sireg makro okruzenja organizacije. strategija nabavke nove tehnologije smanjivanje rizika i neizvesnosti potpuno usvajanje nove tehnologije 11. sposobnost i kompetetnost kojima raspolaze Sve aktivnosti menadzmenta zapocinju analizom internih faktora organizacije i okruzenja. fleksibilnost i cenu. Jedna od takvih tehnika je SWOT analiza koja je veoma raspostranjena. Uskladjivanjem odgovarajuceg sklada. sigurnost-pouzdanost. uticaja okruzenja i po re svega trzista 2. dinamiku spoljnih uticaja prevodi u impulse za promene kljucnih internih snaga firme 2. Ostvarivanje tehnoloske strategije podrazumeva tri faze: 1. Tehnologija ± eksterna sila i interni faktor organizacije Okruzenje organizacije se posmatra na dva nivoa: 1. ako se ima u vidu krajnji cilj. u sustini medju njima konflikta nema. makro okruzenje koje obuhvata uticajne faktore na drustvenom nivou. razvijanje preduzeca i rast dobiti u promenljivom i dinamicnom okruzenju. koje najcesce obuhvata specificne uticaje u pripadnoj grani. mikro okruzenje. neposredno. uparivanjem eksternih uticaja i internih faktora organizacije. situaciju u samoj firmi i njenu objektivnu stvanost vezanu za resurse. a to je prezivljavanje preduzeca. u osnovi operacija kojima se kreira nova vrednost. Tehnologije direktno uslovljavaju karakter i sve kljucne dimenzije nove vrednosti koja nastaje u obliku proizvoda koje organizacija nudi na trzistu. polazi od situacije u okruzenju. Sire. ali i interni resurs. i 2. Oba pristupa su znacajna i treba ih povezati u jedinstvenu strategiju. Resursni i marketinski pristup menadzmenta Konkurentska strategija se uspostavlja polazeci u osnovi od dva osnovna pristupa: 1. 10 . 2. 12. prvi koji naglasava znacaj eksternih ³sila´ konkurentnosti. Drugi pristup je ³interni´ i polazi od konkurentnosti koja izvire iz unutrasnjih snaga i prednosti koje preduzece poseduje. Tehnologija je jedan od kljucnih resursa organizacije. Prevod ovog akronima glasi: S (snage) i W (slabosti) ± odnose se na interne faktore organizacije i O (sanse) i T (pretnje) ± odnose se na strateske faktore okruzenja. Svi uticaji makro okruzenja organizacije cesto oznacavamo akronimom PEST pa se i analiza ovih faktora naziva PEST analiza. 3. brzinu. drugi koji istice resurse i sposobnost ugradjene u kompetetnosti koje predstavljaju interne snage organizacije kojima ona jaca konkurentsku moc Prvi pristup se naziva ³eksterni´ ili ³spolja ka unutra´ i uglavnom polazi od dobrog razumevanja trzista. kojima se utice na konkurentske faktore firme: kvalitet. Tehnologija je snazan faktor promena organizacije i u odnosu na organizaciju predstavlja eksternu silu. tako da se jos nazvia i pristupom ³iznutra ka spolja´ ili resursni pristup. determinise se dinamika i razvnoji put svake organizacije u buducnosti. objektivno okruzenje u kome firma deluje.povrsinska kategorija. kupaca kao i konkurenata. Ovaj pristup se jos naziva i marketinski. Ovako povezan nacin pristupa podrazumeva stalnu interakciju eksternih i internih faktora i uvazava: 1.

3. ocekivanja u karijeri. rast. vremenska kompresija ± skracivanje vremena svih faza istrazivanja. Poslova ± donosi se na nivou poslovne jedinice ili nivou proizvoda i njome se nastoji unaprediti konkurentska pozicija proizvoda i usluga korporacije u specificnoj grani ili na odredjenom trzistu. vladinih agencija. globalizacija ± predstavlja teznju za ostvarenjem konkurentskih prednosti preko nacionalnih granica 2. Socio-kulturni uticajni faktori ± su promene zivotnog stila. politiku i procedure kojima se strategija sprovodi. zastita patenta. razvoja i primene tehnologija. kupaca. Tehnoloski uticajni faktori ± obuhvataju: izdvajanje drzave za IR. Analiza makro i mikro okruzenja organizacije Sire makro okruzenje definise se kroz delovanje: 1. ukupno izdvajanje odredjene grane za IR. Misija. Misija se moze iskazati veoma siroko. Ekonomski uticajni faktori ± razni ekonomski parametri. bogatstvo akcionara. Javlja se kroz: skracivanje zivotnog veka tehnologija. kao kljucnih aktera i ³stejkholdera| neposrednog okruzenja organizacije. potrebno je kvantifikovati ih. tehnoloska integracija ± odnosi se na: povezivanje razlicitih tehnologija u naporu ostvarivanja sto inovativnijeg proizvoda i povezivanje raznih subjekata (labarotorije. agencije«) u cilju objedinjavanja napora u razvoju i komercijalizaciji novih tehnologija 14. indikatori i uslovi koji imaju znacajni uticaj na organizaciju 3. obicaji. Osnovni pravci razvoja koji karakterisu savremeno doba i uslovljavaju promene u tehnoloskom okruzenju su: 1. kao naprimer: ostvariti zadovoljstvo kupaca ili interese akcionara i zaposlenih« Ciljevi su krajnji rezultati planiranih aktivnosti kojima se definise sta i u kom roku treba da se ostvari i kada god je to moguce. 11 . Akteri mikro okruzenja izlozeni su uticaju sila makro okruzenja organizacije. ciljevi. novi proizvodi i drugi« Analiza mikro okruzenja Analiza neposrednog ± mikro okruzenja obuhvata uticaje koji se vezuju za delovanje snabdevaca. regulativu i pravila ponasanja 2. Misija organizacije predstavlja cilj ili razloge postojanja organizacije. skracivanje vremena realizacije ideja. norme i vrednosti i mnogi drugi« 4. ugled« Strategija kao razvojni pravac organizacije predstavlja dugorocni razvojni plan kojim se efektivno upravlja prilikama i opasnostima okruzenja u skladu sa snagama i slabostima kao internim faktorima same organizacije. Korporativna ± objasnjava sveukupni razvojni pravac kompanije i njen odnos prema rastu i menadzmentu razliciih poslova i linija proizvoda. 2. strategija Razvojni pravci organizacije opredeljeni su kroz misiju. Funkcionalna ± vezuje se za funkcionalnu oblast i uspostavlja se radi ispunjavanja ciljeva i strategija vodeci racuna o maksimiziranju produkivnosti resura. aktivizam kupaca. interesnih grupa i pojedinaca. ciljee. Razlikujemo tri tipa strategije: 1. Politicko-pravni uticajni faktori ± vezuju se za zakone. strategije. krace vreme za ostvarenje rezultata sa odredjenom tehnologijom 3. trzisnih aktera. konkurenata.13. firme. Neka podrucja na koje se mogu odnosti ciljevi organizacije bi bili: profitabilnost. propise. Misijom se iskazuje sta organizacija obezbedjuje drustvu u vidu nove vrednosti koju kreira kao uslugu ili fizicki proizvod ili najcesce kao mesovitu ponudu roba i usluga.

Resursi se strateski ispituju s¶ obzirom na: 1. Resursi se posmatraju kao opipljivi i neopipljivi.15. i koji se zatim nastavljaju skupom aktivnosti kojima se dodaje vrednost. Kljucna kompetentnost u osnovi krajnjeg prozivoda doprinosi njegovim performansama koje korisnici dozivljavaju kao prednost. 17. Razlicita su obelezja kljucnih kompetentnosti koja se u osnovi svode na sledece: 1. materijalni i nematerijalni. retkost ± koja se odnosi na dostupnost resursa konkurentima 3. u srzi. Lanac se predstavlja ovako: Sirovine ± Primarna obrada ± Prerada ± Proizvodnja krajnjeg proizvoda ± Distribucija ± Prodaja Analiza lanca vrednosti grane Lanci vrednosti u svakoj grani. 12 . koje je rezultat napora u raznim oblastima rada. Model kompetentnosti organizacije zasnovan na tehnologiji Novi pristupi konkurentnosti firme polaze od koncepta kljucnih kompetntnosti koji naglasavaju tehnologiju. vrednosti ± koja se postavlja u odnosu na kriterijum konkurentske prednosti koju donosi 2. tehnoloske i slicne« Resursi predstavljaju snagu ukoliko kompaniji donose konkurentsku prednost. Interni faktori organizacije Interni faktori organizacije cesto se posmatraju kao resursi. posebno u koordiniranju diverzifikovanih proizvodnih vestina i integrisanju brojnih tehnologija 4. finansijske. Kompetentnosti su trajnija kategorija od preseka poslova i krajnjih proizvoda u odredjenom trenutku i imaju duzi zivotni vek od krajnjih poslova 3. imitabilnost ± kojom se postavlja pitanje koliko je tesko i skupo da drugi imitiraju konkretni resurs 4. organizaciju . stanje u njoj. Kompetetnosti nastaju kolektivnim ucenjem u firmi. a zavrsavaju se kada se putem distributera finalna dobra nadju kod kranjeg korisnika. a dalje se razgranicavaju na fizicke. kao pravac strateskog oslonca firme. u sustini konkurenstke borbe. 5. znanje i umece. Kljucna kompetentnost je ona koja se tesko imitira.koja se odnosi na pitanje organizacione spremnosti i sposobnosti da se resurs do kraja iskoristi u firmi 16. obuhvatajuci operacije nanize i navise. kompetetnosti ili se govori o ³kljucnim dimenzijama organizajije ³integrativnim modelima´ koji isticu one elemente koji predstavljaju specificni karakter organizacije i dobro oslikavaju situaciju. Analiza lanca vrednosti organizacije i grane Lanac vrednosti je povezani skup aktivnosti kreiranja vrednosti koji zapocinje osnovnim sirovinama i materijalima koji se dobijaju od snabdevaca. kao i sinergiju koja proistice iz takve orijentacije. Kljucne kompetentnosti cine konkurensku snagu ciju dinamiku odredjuju tehnologije. Konkurencija na trzistima proizvoda samo je spoljni izraz konkurencije kompetentnostima koja lezi u pozadini. sposobnosti. delatnosti se mogu odvojiti u dva segmenta. To je moc koju organizacije sticu jacanjem svoje ukupne baze znanja koja su opredmecena u fizickim komponentama tehnologije i neopredmecena u sposobnostima i vestinama da se tehnologija efikasno i efektivno upotrebi. ljudske. Kljucne kompetentnosti su kompetentnosti koje se prostiru preko vise posova i proizvoda firme i nalaze se u njihovoj osnovi 2. Naglasak na razvoju kljucnih kompentnosti podrazumeva napor da se indetifikuju bazicne moci firme kojima ce ona u duzem vremenskom periodu moci fleklsibilno da konkurise na promenjivim i cesto nepredvidljivim trzistima.

Reinzenjerig predstavlja fundamentalno novo osmisljavanje i radikalnu izmenu poslovnih procesa da bi se ostvarila poboljsanja u kriticnim savremenim merenjima performanse. kvalitet. 2. 2. Reinzenjering je radiklano novi proces organizacione promene koji kompanije koriste da bi unapredile svoju sposobnost ispunjavanja usluga potrosacima. Primarne operacije se izdvajaju po tome sto one neposredno ucestvuju u stvaranju i isporuci do kupca-korisnika nove vrednosti. Neke definicije reinzenjeringa su: 1. uloge i granica organizacije u povezanim aktivnostima kreiranja vrednosti. Pored toga u segmenut lanca vrednosti koji pripada organizaciji. Centar gravitacije za kompaniju bio bi deo lanca vrednosti koji je za nju najvazniji i u kome ima najveca znanja. Analiza lanca vrednosti organizacije Svaka kompanija ima svoj interni lanac vrednosti koji predstavlja sled kljucnih operacija u kojima se stvara nova vrednost. Reinzenjering se definise kao analiza i redizajniranje poslovnih i proizvodnih procesa kako bi se eleminisalo ono sto ne stvara novu vrednost. 3. Savremeni uslovi nametnuli su potrebu sustinskog preispitivanja svih aspekta organizacije jer 13 . omogucavaju napredak sekundarnih operacija Omogucavaju preispitivanje strukture lanca vrednosti Primenom modela lanca vrednosti donose se konkretne odluke: 1. Inovacije tehnologije omogucuju promene u lancu vrednosti u cetiri kljucna domena: Nove tehnologije menjaju nacin na koji firme aktuelizuju primarne aktivnosti u lancu vrednosti Nove tehnologije. Ovaj napor ka obezbedjuju radikalne promene naziva se i reinzenjering poslovanja preduzeca.Analiza se moze izvrstiti na osnovu profitne margine koja se moze ostvariti u bilo kom trenutku bilo gde na lancu vrednosti. posebno informacione. Moguce je razlikovati tri genericka tipa lanca vrednosti: proizvodni. razvoj tehnologije. 6. planiranje i finansijsku kontrolu. se samo ³finim doterivanjem´ i ³manjim popravkama´ ne moze zadovoljiti potreba za promenom u savremenim uslovima. pristupa i principa sto se naziva i novom filozofijom preduzeca. Lanac vrednosti se koristi u analiticke svrhe prilikom odredjivanja mesta. Angazovanje resursa ± koji resursi? Vertikalna integracija ± kako ce obaviti odredjenu aktivnost? Obim operacija ± na koliki obim se orijentisalo? Opseg operacija ± sa koliko aktivnosti se ovladava? Lokacija operacija ± u kojoj zemlji. upravljanje ljudskim resursima. profesionalnih usluga i mrezni. sagledava se u kojim delovima tog lanca se dodaje vrednost sto je osvnov za razdvajanje primarnih i sekundarnih operacija. 4. Reinzenjering i organizacione promene Organizacije su suocene sa stalnim naporom da unaprede konkurentsnot u uslovima veoma promenjivog poslovnog okruzenja koji nosi visok stepen neizvesnosti i rizika. 3. Sekundarne operacije ili operacije podrske posredno doprinose dodavanju vrednosti podrskom jednoj ili vise primarnih operacija i uglavnom se vezuju za nabavku. regionu? Unutrasnja povezanost ± da li se sticu prednosti povezivanjem na nov i razlicit nacin? 18. tako da se namece potreba radikalnog menjanja osnovnih stavova. vestine i strucnost ± a to je podrucje kljucnih kompetentnosti. 5. kao sto su troskovi. Reinzenjering dakle predstavlja potrebu da se pocne od pocetka i da se promene koje zadiru u sustinu organizacije i njenog funkcionisanja osmisle i sprovedu jer. usluge i brzina.

4. kadrovi. model ³sedam S´. Ovakav celovit pristup promenama sagledava se na razlicitim nivoima. systems) ± obuhvataju ulazno-izlazne tokove i sve aktivnosti koje se u njima odvijaju. Americke firme pribegavaju promenama u domenu tri S-a nazvanim tvrdim elementima: strukture. 2. razlikovanje medju organizacijama poredjenje medju njima zakljucivanje o najboljoj praksi i uvodjenje promena u kriticnim domenima kojima se ostvaruje reinzenjering organizacije ± njena sustinska tranzicija Tri modela koji na integralan nacin sagledavaju organizaciju su: 1. strategija (engl. 19. 1) Model ³sedam S´ i integrativni model poslovanja ³BIM´ (6) Model ³sedam S´ je razvijan krajem 70-ih godina. Sam reinzenjering je proces . 5. Oni nastoje da ukazu na kljucne tacke organizacije. integrativni model poslovanja (engl. Integrativni model preduzeca Savremeni modeli koji nastoje da celovito sagledavaju organizaciju nazivaju se integrativni modeli. a sto se ne moze predstaviti prostim zbirom pojedinacnih sposobnosti pojedinaca). staff) ± su ljudi u organizaciji. Ostala cetiri S: stil.mnogo je primera zastarelih. sistemi (engl. zajednicke vrednosti (engl. struktura (engl. stil (engl. stalni i neprekidni napor da se analiziraju i redefinisu kljucni procesi kompanije. 2. 4. 3. vestine i zajednicke vrednosti predstavljaju prioritet Japanskog menadzmenta. integracija podele zadataka i odgovornosti. kadrovi (engl. 14 . vestine (engl. postindustrijskom. 3. tehnoloskom). deskriptivni reinzenjering model. style) ± objektivno sagledavanje svih kategorija znacajnih za organizaciju. U modelu se istice sedam kljucnih dimenzija ili sadrzaja koji su neophodni u odvijanju aktivnosti upravljanja organizacijom: 1. a na nivou drustva se naziva i revolucijom (industrijskom. Rezultati istrazivanja studije ³U traganju za savrsenstvom´ sadrzani su u MekKinzijevom modelu ³sedam S´. structure) ± organizaciona sema. informatickom. Business Integration Model ± BIM). 7. 2. strategije i sistema kada stvari krenu nezeljenim tokom. Ovaj model je cesto upotrebljavan za razlikovanje i uporednu analizu menadzmenta japanskih i americkih firmi. i 3. strategy) ± podrazumeva pravac delovanja kojim se ostvaruje prednost nad konkurentima. otkrivaju njene kriticne domene koji omogucavaju: 1. 6. prezivelih poslovnih praksi koje su nekada bile uspesne ali to vise nisu. shared values) ± su opsteprihvacene vrednosti koje se isticu iznad svih ostalih u organizaciji. skills) ± podrazumevaju sposobnost i potencijal organizacije kao celine.

Takve kompanije (po teoriji Z) imaju: 1. 4. a ne prema sistemu zasluga. malo bavljenje kompletnom licnoscu. ljude ± podrazumevaju sve formalne organizacione strukture. 3. zaposljava svoje kljucne ljude dozivotno. 5. u odredjenom smislu implicitniji manje formalan sistem kontrole. 2. strukturru i sadrzaj poslova. dodeljuje odgovornost grupi. i dalje naglasak na individualnoj odgovornosti kao kljucnoj tekovini. specijalizaciju funkcija sa rotacijom koja je rezervisana samo za one koji napreduju uz menadzersku lestvicu. koji se uklapa u americku kulturu. 7. a redje pojedincima. indirektan nacin. rotira ih kroz razne funkcije. da svoje ljude tretiraju kao kompletne licnosti. mere uspesnosti. koji se nalazi u mnogim americkim kompanijama. individualno odlucivanje odozgo na dole. sto omogucava japanskim kompanijama: 1. ugovore o zaposljavanju koji traju samo onoliko koliko pojedinac daje svoj doprinos. 6. Uporedni pregled modela: americki. izvestan stepen participacije i donosenje odluka putem koncezusa. unapredjuje ih veoma sporo i to pre svega prema starosti. 2. Birokratski model koji se najcesce vezuje za cisto americki menadzment metod podrazumeva: 1. Vecina japanskih kompanija. 5. ekspertne sisteme.Integralni model poslovanja (engl. da izgrade poverenje koje olaksava odlucivanje putem koncenzusa odozgo na gore. 3. upravljanje kadrovima. 6. a kombinuje odredjena svojstva americkog i japansko modela. poslovne procese ± podrazumevaju kljucne definicije procesa. vise brige za kompletnu licnost. 3. 2. rukovodjenje. 2. odlucivanje i kulturu. brz fidbek i unapredjivanje. 7. individualnu odgovornost. tokova rada. 1. strategiju ± podrazumeva definisanje konkurentske. 4. japanski i evropski Poredjenje razlicitih menadzment modela i iskustava u medjunarodnim razmerama. trzisne strategije. 20. 4. 15 . Business Integration Model ± BIM) kao kljucne komponente istice: 1. sporije stope za napredovanje zaposlenih. organizacione i tehnoloske strategije. 2. uvodjenje informacionih tehnologija. 3. poslovne. eksplicitn formalni sistem kontrole. 4. da kontrolise zaposlene na suptilan. najcesce polazi od strategije kao jednog od kriticnih domena organizacije cija je sustina u tome da firma ostvari dugorocnu odrzivu prednost nad konkurentima u svakoj vrsti posla kojom se bavi. vise medjufunkcionalnih rotacija i naglasak na ostvarenju sto sirih vidika. tehnologiju ± odnosi se na telekomunikacije i mreze. 3. dozivotno zaposlenje. Istrazivanjem se indetifikuje novi model. stil. nazvan teorija Z. definisanje izlaza.

participativni model organizacije (1) Klasicni model se prevashodno koncentrise na odnos izmedju dve grupe zaposlenih u organizaciji. individualizam (samoispunjenje. teorijski dobro zasnovane pristupe. 22. mobilnost). postupna pomeranja ka ciljevima koji su siroko prihvaceni. konkurencija (konkurentnost. ali koji se stalno doteruju i ponovo oblikuju sa primanjem novih informacija. Polazni od toga da je menadzer pre svega racionalna osoba ± koja definise svoje ciljeve koji su zasnovani na kvantitativnim analizama korisnosti i prednosti. 3. (2) Participativni model je nastao kasnije i vezuje se za bihejvioristicki pristup u tretiranju organizacije. 16 . dugorocni rast (rast je dominantan cilj kako za firmu tako i za naciju). 4. formalizacija). integrisanost (vezanost pojedinca firmi. Druga skola menadzmenta koja je utemeljena na bihevijoristickoj teoriji firme. 1. 4. komunikacije). stavlja naglasak na teoriju moci ±bihevijoristickoj. klasicni model i 2. Dinamika tehnologije i menadzment paradigme U menadzment teoriji se isticu dve skole koje zastupaju razlicite poglede: Jedna je oslonjena na menadzment nauku. U Evropi se izdvajaju tri karakteristicne filozofije i prakse menadzmenta: 1. konsenzus (razvijen osecaj za grupu. zadovoljenje kupaca). i medju njima vrsi izbor optimalnog programa koji vodi najbolje mogucem ishodu. profesionalizam (profesionalni menadzeri. Menadzment u Japanu se zasniva na sledece cetiri osnovne kategorije: 1. 2. kada je rec o formulisanju strategije i njenoj implementaciji. 2. formulisanju strategije. perfekcionizam). Istina je sigurno negde izmedju navedena dva nacina razmisljanja. Ovaj model je u mnogome zasnovan na teoriji Y. Ova skola se koncentrise na ciljeve raznih struktura u organizaciji.Americki menadzment zasnovan je na cetiri osnovne karakteristike: 1. menadzmenta ± rukovodioca i 2. pregovaranje unutar firme i 3. orijentisanost na ljude 2. profitna orijentisanost (znacaj akcionara i kratkorocnih performansi). bihejvioristicke tehnike i politiku moci da bi ostvarili kohezivna. delovanje izmedju japanskog i americkog menadzmenta 21. ekonomiju i statisticku teoriju odlucivanja. oni samo spretno prilagodjavaju formalnu analizu. kvalitet (prilagodjavanje zahtevima kupaca. medju funkcijama). (proizvodnih) radnika. ulogu koalicija u strateskom menadzmentu i na praksu snalazenja. formulise razumljiv skup alternativa i programa delovanja. pregovora. 3. To znaci da u praksi menadzeri ne slede uvek visoko formalizovane. Tehnologija i organizacija ± teorijski pristupi Isticu se dva univerzalna modela: 1. Menadzment u Evripi karakterisu dva osnovna kvalifikativa: jedinstvo i diversifikivanost.

ljudski 23. posebno informacionih u organizacijama uslovljava sledece cetiri promene. a ne po osnovu polozaja koji pojedinac zauzima. i 3. matricni tip. koja je na potpuniji nacin sagledavala ljudje i organizaciju. bezlicni ekonomski pristup ljudima u organizaciji. Tako se u praksi cesto susrecemo sa proektno-matricnim tipom organizacije. Tri osnvona tipa organizacione strukture su: 1. (1) Funkcionalni tip se najbolje moze opisati kao hijerarhijska struktura zasnovana na jednoj funkciji ili disciplini (2) Projektna struktura zasnovana je na potrebi da se odredjeni zadatak u odredjeno vreme zavrsi. 2. 24. strukturni 2. (3) Matricna struktura polazi od toga da ljudi u organizaciji pripadaju funkcionalnoj hijerarhiji. javljaju se plice organizacije 2. Model inovativne organizacije i odgovarajuce kompetentnosti Jedan od domena koji je prihvacen kao kljucni i zajednicki u svim dosad poznatim modelima je tehnologija kao bazicni oslonac. 1. projektni. funkcionalni. i 3. Krajem dvadesetih i pocetkom tridesetih godina belezi se porast interesovanja za uticaj ljudskog faktora na delovanje organizacije . a da istovremeno mogu da ucestvuju kao clanovi tima u realizaciji odredjenih projekata.pristup ³medjuljudksih odnosa´ Krajem pedesetih godina teorija motivacije Abrahama Maslova postala je polazna osnova za organizacionu analizu. posebno uslovljenih tehnoloskim promenama. i ³teorija Y´ ± koja je polazila od pozitivnog pristupa uz potpuno poverenje u ljude. Model 17 . tehnoloski. kljucni faktor i domen za promenu u organizaciji.- - - Rani radovi u oblasti organizacije vezivali su se za razvoj skole naucnog menadzmenta sto je dovelo do preokupacije problemima strukture ili statickim elementima organizacije. Liker je dalje razvio ovaj pristup i zakljucio da kamen temeljac uspesne organizacije nisu nuzno pojedinci. veca je fleksibilnost unutar timova i medju timovima. balansiranom matricnom ili funkcionalnom matricnom organizacijom. navode se kljucne faze i pretpostavke za uspesno iniciranje manjih intervencija u odabranim organizacijama. U praksi postoje razni pojavni oblici navedena tri tipa i cesto su oni fluidni do te mere da je tesko prepoznati bilo koji id navedenih tipova. i 4. vec bi to mogli da budu drustveni organizmi. MekGregor ukazuje na dve teorije: ³teoriju X´ koja u sustini predstavlja negativni. Tehnologija i organizaciona struktura Primena novih tehnologija. U vezi sa tim moguca su tri osnova pristupa: 1. Kada je rec o promenama i razvoju organizacije. stvaraju se multifunkcionalni timovi koji ce planirati i upravljati promenama 3. kao sto je na primer radna grupa. autoritet je zasnovan na konkretnim doprinosima.

inovativne organizacije uvazava razvojne koncepte , a naglasak stavlja upravo na faktor tehnologije i tehnolosku inovaciju. Stopa po kojoj ce preduzece da uvodi novu tehnologiju zavisi od dva osnovna faktora: 1. specificno konkurentsko okruzenje u grani kojoj pripada, preduzece, i 2. stepen inovativnosti same organizacije. SUTI (stepen uvodjenja tehnoloskih inovacija) = F (KOG (konkurentsko okruzenje u grani), IO (inovativnost organizacije). Karakteristike inovativne organizacije su: 1. inovativna organizacija je otvorena ka promenama, inovacijama u svim njenim delovima i oblastima funkcionisanja; 2. inovativna organizacija uspesno upravlja promenama, ostvarujuci efektivnost na trzistu i prednost u odnosu na konkurente; 3. inovativna organizacija uspesno apsorbuje promene, ostvarujuci visok stepen efikasnosti u obavljanju osnovne delatnosti. U inovativnoj organizaciji neophodno je uspostaviti model organizacionih performansi i organizacionih promena koji bi imao osnovni zadatak: 1. da se njime uspostavi dijagnoza stanja u konkretnoj organizaciji, definise nivo organizovanosti, stepen inovativnosti itd. sto bi i znacilo da se odredi rang konkretne organizacije u odnosu na zeljenji model inovativne organizacije. 2. da se u kljucnim domanima konkretne organizacije sagleda potreba i mogucnost uvodjenja promene, da se promena, uvede, prati i kontrolise, tj. da se upravlja promenom ka zeljenom cilju uspostavljanja inovativne organizacije Polazeci od cinjenice da je kljucno obelezje inovativne organizacije ostvarenje dugorocne konkurentske prednosti, predstavlja se i model koji integralno povezuje cetiri komponente izrazitih kompetencija preduzeca u ostvarivanju konkurentnosti: 1. 2. 3. 4. upravljacke kompetencije i strateska orijentacija kompetencije zasnovane na resursima kompetencije zasnovane na transformaciji kompetencije zasnovane na izlazu - autputu.

25. Faze zivotnog ciklusa organizacije
Tehnoloske promene uslovljavaju razvoj i promene organizacije u celini, tako da se pitanja uspesnog upravljanja tehnologijom u preduzecu neposredno vezuju za faze rasta, zivotnog ciklusa firme kao celine. Model zivotnog ciklusa preduzeca polazi od razlicitih faza rasta kroz koje prolazi organizacija sve do stepena njene zrelosti. Sedam faza rasta organizacije su: 1. novi preduzetnicki poduhvat ± odnosi se na uspostavljanje novog posla 2. ekspanzija ± nastupa naglo i uslovljava veoma brzi razvoj posto se prethodna faza uspesno zavrsila: raste prodaja, broj zaposlenih, angazovani kapaciteti. 3. profesionalizacija i integracija - prelazak na novi rezim organizovanja rada firme u celini koja integrise novi posao kvalitativno novim i izmenjenim odnosom prema njemu

18

4. konsolidacija ± potreba da se unapredi organizaciona kulutura 5. diversifikacija ± posao se obogacuje, razudjuje i siri i tako se produzuje zivotni vek inicijalnog posla i obezbedjuje novi zamah rastu i razvoju 6. opadanje (revitalizacija) ± ako su sve prethodne faze obavile sve zadatke do faze opadanja ne bi trebalo da dodje kada je u pitanju firma kao celina, pojedini poslovi ce odumirati i nestajati, a novi ce pruzati dalju vitalnost odakle firma crpi novu snagu

26. Konsolidacija razvojem organizacione kulture
Konsolidovanje firme je jedan od znacajnijih koraka u fazi asimilacije promene u organizaciji. Iskusvo u organizacijama pokazuje da su otpori svakoj promeni veoma izrazeni uprkos tome sto su novi projekti koji se predlazu perspektivni i ocekuje se izuzetna dobit njihovim sprovodjenjem. Empirijski je utvdjeno da ce biti veoma mali broj onih koji ce u preduzecu podrzati novi program, oko 5% dok ce oko 90% ljudi da se nadje u ³cutljivoj vecini´. Glasni protivnici novog programa su takodje malobrojni svega oko 5%. Cutljiva vecina zaposlenih je puna dilema i stavlja primedbe ili postavlja pitanja sledeceg tipa: - Sumnjam da ce ovaj program biti bolji od onog prethodnog - Ako ovaj prezivi da li ja mogu da uspem u njemu? - Da li ce ugroziti moj polozaj i posao? Rad ma organizovanom i sistemskom menjanju organizacione kulture podrazumeva obracanje upravo grupi cutljive vecine koja ima neodredjene stavove i izrazava nesigurnost usled nedovoljno preciznijih informacija o novom projektu. Ljudi treba da promene nacin na koji: 1. dozivljavaju rad 2. razmisljaju o svom poslu i 3. rade svoj posao Utvrdjena procedura za transformisanje kulture organizacije ima osam osnovnih koraka: 1. pripremno obrazovanje (osnovni trening objasnjava koncept, upoznaje sa cinjenicama i predstavlja prednosti i koristi) 2. opravdavanje troskova i privrazenost zadacima (menadzeri odlucuju da li ocekivani rezultati opravdavaju troskove) 3. formira se izvrsno-upravni odbor za vodjenje projekta 4. bira se operativni rukovodilac projekta; 5. utvrdjuje se projektni tim izvrsilaca koji treba da bude sastavljen od ljudi koji ce biti odgovorni za funkcionisanje projekta kad on ozivi 6. neophodno je obezbediti profesionalno vodjenje 7. treba ostvariti aktivnosti sireg obrazovanja cutljive vecine; 8. treba napraviti pilot projekat

27. Porterov model i pristupi konkurentskoj strategiji organizacije Konkurentsko okruzenje predstavlja situaciju u kojoj se organizacija nalazi u svom specificnom konkurentskom ambijentu (odredjenoj grani, delatnosti). U analizi konkurentskog okruzenja polazi se od kombinovanih snaga okruzenja koje su od posebnog znacaja za strategiju firme, a vezuju se za konurente, snabdevace i kupce. Model ³5 konkurentskih sila´ ili Porterov model obuhvata sledece faktore: 1. opasnosti od novih firmi konkurenata

19

2. 3. 4. 5.

opasnosti od novih proizvoda ± usluga pregovaracke snage snabdevaca pregovaracke snage kupaca rivalitet medju postojecim firmama
Opasnost od novih firmi ± konkurenata

Pregovaracka snaga snabdevaca

Rivalitet medju postojecim firmama

Pregovaracka snaga kupaca

Opasnost od novih proizvoda/usluga

Ove sile deluju zdruzeno i opredeljuju prirodu i velicinu konkurencije oblikujuci time strategije firmi u konkretnom konkurentskom okruzenju.

28.

Strategija rasta i razvoja organizacije

Opsta strategije organizacije moze se odnositi na izbor izmedju: 1. strategija rasta ± ekspanzija operacija kompanije 2. strategija stabilnosti ± sto znaci ne menjati aktuelne, tekuce aktivnosti 3. strategija opadanja ± koja iziskuje onapore ka revitalizaciji ili povlacenju sto znaci redukovanje aktivnosti kompanije. Strategija rasta se osvaruje strategijama koncentracije ili diverzifikacije. Koncentracija ili fokus je strateska opcija kada kompanija poseduje atraktivnu liniju proizvoda koja imapotencijal daljeg rasta i razvoja. Koncentrisanje ka tim poslovima, proizvodima znaci jacanje resursa, sposobnosti i kompetentnosti. Ovo se postize intenim mgucnostima ili osloncema na eksterne izvore. Diverzifikacija se tradiconalno veze za opseg i distribuciju outputa firme koji je klasifikovan u obliku proizvoda, trzista ili poslova. Moze se tumaciti kao stepen rasprostranjenosti aktivnosti ili rezlultata aktivnosti koje su vezane za odredjenu organizovanu jedinicu poslovanja. Stepen u kome postize svoju konkurentnost na trzistu zove se konkurentskom strategijom. Tehnoloska diverzifikacija predstavlja stepen razlicitosti i diverzifikovanosti tehnologija kojima raspolaze firma. Diverzifikacija moze biti povezana (direktna komplementernost razlicitih tehnologija) ili nevezana (konglomerati koji povezuju finansijske i menadzerske aktivnosti) Diverzifikacija se moze gledati i kao opredmecena (odnose se na mogucnost da se dele aktivnosti u okviru lanca vrednosti medju povezanim poslovnim jednicama) i neopredmecena (prenosenje menadzmenta znanja u odvojenim lancima vrednosti) Razlikuju se 4 osnvne kategorija firmi: 1. firme sa jednim poslom (single business firm) orjentisane na jedan osnovni posao 2. firme sa dominantnim poslom koje su do odredjenog stepena diverzifikovane, ali najveci prihod ostvaruju od jednog dominantnog posla 3. firme sa povezanim polovima koje poseduju vise poslova u svom portfoliju povezanih zajednickim vestinama, sposobnostima i kompetentnostima

20

Srategija opadanja organizacije Kompanija se moze odluciti na strategiju revitalizacije ili povlacenja kada ima slabiju konkurentsku poziciju. 12. Strategije stabilnosti organizacije Kompanija se moze odluciti za ovu vrstu strategija. Made in China) Operacije ³kljuc u ruke´ (izgradnja proizvodnih kapaciteta u nadoknadu. Ponekad se organizacije odlucuju za takve poteze kao privremeno resenja ili tajmaut pre nago se steknu uslovi za izbor narednih strateskih koraka i odabira strategija rasta ili opadanja (revitalizacije ili opadanja). kada opada prodaja. je strategija kojom kompanija prepusta svoju nezavisnost u zamenu za sigurnost. cime se znacajno smanjuju troskovi. ali ne i kriticni. Bankrotstvo/likvidacija nastaje kada se kompanija nadje u teskoj situaciji da slabom konkurantskom pozicijom u grani koja nema perspektivu. 7. To je vrlo popularna strategija kod vlasnik malih biznisa. 4. Prodaja/divestiranje. transfer zrele tehnologije) BOT koncept (build. proizvodima i operacijama. domaca ili inostrana putem izvoza (nacin da se minimiziraju neki rizici partnerstva i udruzivanja. kao strategija povlacenja. npr. Ovo jedino ima smisla ako je menadzment u stanju da postignu dobru cenu za svoje akcionare i ukoliko zaposleni mogu da zadrze posao prodajom kompanije nekoj drugoj firmi. 30. je u otezanim okolnostima jedini izbor za komaniju. 5. Ostaje nada da ce druga firma imati resurse da ih povede putem odzravljenja ± profitabilnosti. nepovezane firme koje imaju poslove koji nemaju zajednicke resurse i kompetentnosti Vertikalni rast ± kompanija raste preuzimajuci funkcije snabdevanje i/ili distribucije Horizontalni rast ± sirenjem poslova i proizvoda na druge geografske lokaicije i/ili sirenjem proizvoda i usluga na domacim trzistima. Strategija rasta povaezuje se na razlicite mogucnosti kolaboracije i povezivanja izmedju firmi: 1. 6. Strategija zavisnosti. ako ne zeli da menja nista u poslovima. kao sto su marketing. dakle placa se kompenzacije licencoru) Fransiza (predstnistvo? Mekdonalds) Zajednicki poduhvat ili zajednicko ulaganje (strateski udruzivanje dva ili vise aktera radi ostvarenja strateskih ciljeva) Grinfild (podizanje postrojenja na cistom terenu) Sering proizvodnje (kombinovanje razlicitih kompatibilnih i komplementarnih resursa. 9.4. Posto niko nije zainteresovan da kupi slabu kompaniju u neatraktivnoj grani. 21 . firmi sleduje bakrotstvo ili likvidacija. a da se obezbedi rast i razvoj) 29. 11. Revializacija/preokret naglasava napore u rastu efikasnosti operacije i verovatno je najefikasnija kada problemi kompanije postanu izraziti. Merdzer (prijateljsko spajanje) Akvizicija (preuzimanje) Strateske alijanse (partnerstvo radi ostvarivanja strateskih ciljeva) Licenciranje (oblik transfera tehnologije. 8. Smanjuje se aktivnost kompanije. a profit se pretvara u gubitak. operate. 2. Ova strategija ne sme da se primenjuje dugo jer moze biti fatalna za organizaciju/preduzece. transfer) Menadzment ugovori (kada kompanija sa razgranatim poslovima i iskustvom u vodjenju kompleksnih i raznorodnih poslova iznajmljuje svoje menadzere) Prodor na nova trzista. 10. 3.

farmaceutska industrija. izmenjenom ulogom tehnologije u savremenim zaostrenim uslovima konkurencije na trzistima. 2. Modeli technology-push. 2. Top menadzeri se nadaju da kad su resi dugove kompanije. tehnologija predsavlja faktor okruzenja od determinisuceg znacaja kod identifikovanja strateskih podrucja poslovanja preduzeca (Strategic Business Area ± SBA) tehnologija predstavlja interni resurs ogranizacije kojim se determinisu strateske poslovne jednice (Strategic Business Units ± SBU) u okviru kojih se uz tehnoloski potencijal ostvaruju ciljevi poslovne strategije dinamika tehnologije u okruzenju organizacije kao eksterni faktor i postojeca tehnologija organizacije koja se neprekidno diverzifikuje i menja. 4. Kao izrazito tehnoloski aktivne grane isticu se hemijska industrija. posebno njenu strategiju Strateski menadzment tehnologije ostvaruje se kroz sledece korake: 1. market-pull i strategy pull Kad je rec o preduzecima u oblastima visoke tehnologije postoji nekoliko strategijskih opcija: 1. analiza relevantnih eksternih i internih tehnoloskih faktora kreiranje tehnoloske strategije implementacija tehnoloske strategije ocena performansi i kontrola Tehnoloska strategija polazi od sledecih cinjenica: 1. 3. eektronika. koje u odnosu na tradicionalne. 2. uslovaljvaju potrebu uspostavljanja tehnoloske strategije kao neprekidnog procesa generisanja. selekcije i izbora tehnoloskih alternativa. Taj izbor se odnosi na odredjenje strateskih tehnoloskih podrucja poslovanja ± STP za preduzece SBA se opisuje kroz 4 dimenzije: 1. poseduju i sustinski i kvalitativno nova svojstva. Neposredna veza tehnologije i strategije organizacije uslovljena je: 1. ona ce postati jaca i u boljoj poziciji da konkurise u atraktivnijoj grani. tehnoloski lider ± prvi na trziste 22 .To znaci da upravljanje firmom preuzimaju sudovi da bi se namirili dugovi komapnije. 3. saobracaj i telekomunikacije. Likvidacija je gasenje firme. 4. Ovde se zivotni ciklus smanjuje na 5 i manje godina. sto utice na sve aspekte i dimenzije organizacije. drustvena potreba za proizvodima ili uslugama tehnologija koja ce zadovoljiti potrebu u buducnosti tip potrosaca koji ce imati tu potrebu geografska regija u kojoj ce se javiti potreba 32. 31. 3. Tehnoloski faktori strategije: strateska poslovna i tehnoloska podrucja U pocetku tehnoloska strategija se zasnivala na analizi ekonomskih i marketinskih pokazatelja. ocene. 2. koji sve vise prepoznaju tehnologiju u osnovi svih operacija u organizaciji pojavom IT i ICT i savremenih proizvodnih tehnologija. Menadzment odlucuje da razmeni sto vise sredstava kompanije za gotovinu koja se zatim deli akcionarima posto se sve obaveze izmire.

horizontalni tansfer 4. Zasnovana na marketingu ± inovacije koje inicira marketing funkcija 2. Responzivna ± reaguje neposredno na zahteve kupaca da se uvede inovacija 2. kupaca kao krajnjeg korisnika svih usmerenih napora u preduzecu da se stvori nova vrednost u vidu proizvoda/usluge. Strategija Trzisna potreba Marketing IR Proizvodnja 33. market pull (slika) ± razvio se sa sve vecom potrebom uvazavanja trzista. Defanzivna ± znaci da se kao odgovor na novi proizvod konkurenata postojeci porizvod inovira Proaktivna strategija ± preduzeca nastoje da predvide i anticipiraju promene u okruzenju 1. Imitativna ± odgovor na novi proizvod koji su uveli konkurenti 3. Preduzetnicka ± uvodjenje inovacija sa visokim rizikom 3. Strategija nabavke ± kupovina nove tehnnologije. technology push ± pronalazak pokrece lanac inovativn aktivnosti koji ce se zavrsiti primenom i difuzijom inovacije. Osnovni tipovi tehnoloske strategije Reaktivna strategija ± preduzeca odgovaraju na traznju kupaca i aktivnost konkurenata 1. strategy pull (slika) ± medju inputima inovacijske aktivnosti dominiraju strateski faktori i opredeljenja organizacije koja su determinisana uz uvazavanje kompleksnog skupa uticajnih promenljivih u okruzenju i internih faktora vezanih primarno za kompetentnosti i potencijale same organizacije. Zasnovana na IR ± uvode inovaciju 2. tehnoloski sledbenik imitator ± drugi na trziste tehnoloski sledbenik modifikator ± kasno na trziste Poznata su 3 pristupa u sagledavanju strateske pozicije tehnologije i tehnoloske inovacije: 1. primarno je istraziti potrebe kupaca Trzisna potreba Marketing IR Proizvodnja 3.2. 3. 23 . ³Drugi bolji´ ± razvoj inovacije koju su uveli konkurenti 4. 1. Kritikovan usled velike zavisnosti od tehnologije IR Proizvodnja Marketing Trzisna potreba 2. Primarno je da se inovacije generisu. a sekundarna je njihova primena u proizvodnji i dalje realizacija na trzistu.

2. institucionalna stategija ± razvoj osnovnog karaktera i uloge organizacije korporativna strategija ± planiranje poslovnog portfolija strategija poslovnih jedinica ± jasan i detaljan plan ciljeva i zadataka BU koji ce ostvariti taj zadatak funkcionalne strategije ± donose se da bi se osigurala uspesna primena poslovne strategije u preduzecu 34. Tehnoloske promenljive ± su karakteristike nove tehnologije 4. 4. uceci od lidera Ostvarivanje konkurentnosti nizim troskovima jedan je od cestih pristupa ostvarivanja prednosti na trzistu. uskladjena sa uspostavljanim strategijama naistom i na visim nivoima Strategija tehnologije u preduzecu znaci opredeljenje za neku od sledecih mogucnosti: 1. tehnicki i finansijski resursi koje preduzece moze da koristi 3. 3. nova tehnologija kao zamena stare 4. Tehnoloske strategije lidera i sledbenika Tehnoloski lider Ostvariti najmanje troskove/vreme projektovanja nove tehnologije proizvoda i procesa Biti prvi kroz smanjivanje troskova putem efekata krive ucenja Primeniti tehnologiju koja obezbedjuje najnize troskove operacija kreiranja nove vrednosti Pionirski ce se pojaviti sa potpuno novim proizvodom/uslugom koja povecava vrednost za kupca Inovirati sve druge aktivnosti koje doprinose rastu vrednosti proizvoda/usluge za kupca Tehnoloski sledbenik Snizavanje troskova proizvoda ili operacija kreiranja nove vrednosti na osnovu iskustava lidera Snizavanje troskova istrazivanja i razvoja tako sto ce se imitirati proizvod/proces lidera Prednost Prednosti u troskovima Prednost diferencijacije Prilagoditi proizvod/uslugu ili sistem ispruke specificnim zahtevima kupca. Eksterni resursi ± su spoljni ljudski. Japanci su veoma uspesno primenili ovu ovu strategiju brzog sledbenika.Stratesko planiranje se razmatra na 4 nivoa u organizaciji: 1. diferencijacije i brze responzivnosti 3. Strateske vrednosti ± podrazumevaju razmatranje promenljivih 24 . eksterna tehnologija. poboljsanje postojecih tehnologija 3. Tehnoloska strategija: 1. Interni resursi ± raspoloziva sredstva jedne BU koja se mogu upotrebiti za razvoj odredjene tehnologije 2. dinamicka kategorija koja se neprekidno preispituje i menja 2. nova tehnologija ili nova sposobnost 4 grupe promenljivih posebno znacajne kada preduzece donosi odluku o nabavci i usvajanju odredjene tehnologije i treba ih ikljuciti u razmatranje: 1. primena postojecih tehnologija 2. vezana za mogucnosti kombinovanja razlicitih mogucnosti putem troskova.

a potom baznih tehnologija (Grafik) 25 . infoemacione tehnologije b c 37. Little daje podelu tehnologija na barem tri velike galerije: 1. Interni i eksterni izvori novih tehnologija Potrebe za novim tehnologijama ostvaruju se: 1. obezbedjenje odredjene razlicitosti resursa ± radi obezbedjivanja razlicitih kompetentnosti 3. a prerasti ce u bazne tehnologije 3. a marginalno ucestvuju u ukupnom prihodu. razvijena IR funkcija. podela rizika ± radi zajednickih snosenja troskova 3. koje cine bazu konkurentnosti organizacije na duzi period. nisu zasluzne za najvecu dobit. fleksibilna i turbulentna tehnologija Grafici i objasnjenja 157 38. najcesce koriste firme lideri spremne da preuzmu rizik radi preuzimanja ³dobiti pionira´ 2. Nastajuce. Artur D. Nastajuce tehnologije se jos uvek razvijaju i dozivljavaju svoju prvu primenu. Horzomntalnim transferom ± eksterna tehnologija. 36. Kljucne tehnologije su tehnologije koje je konkurentski znacaj najjaci. Investicije dovode do: (fale grafovi) 1. Vertikalnim transferom tehnologije ± interni razvoj tehnologije. One nemaju dugorocniji izgled da obezbede konkurentnost 2. ukazuju na slozenost problema upravljanja tehnogijom u preduzecu. Bazne tehnologije su tehnologije kojima se ostvarujeu proizvodi/usluge zasuzne za najveci procenat prihoda kompanije. zbog tri razloga se firme orjentisu na eksterne potencijele: 1. Stabilna.35. U buducnosti ce imati nagli uspon i poprimiti karakter kljucnih. snizenja funkcije troskova u celini 2. *Cista promena ± rezultat direktnih usteda vezanih za vecu efikasnost nove tehnologije a b *Sinergetskih promena ± nastalih kao rezultat dodatnih efekata nove. oslonjen na interne resurse pa samim time i skup sa neizvesnim izlazom. znaci kupovinu tehnologije. koncentrisanje resursa ± udruzivanje projekata radi strateske prednosti 2. Kombinovanje eksternih i internih izvora za razvoj primenu i komercijalizovanje novih tehnologija je najrasprostranjaniji model u praksi. Nova tehnologija ili usavrsavanje postojece: tehnologija i profitabilnost Protivrecnost potrebe za novom tehnologijom i racionalizacije koriscenja postojecih tehnologija. smanjivanja jedinicnih troskova zahvaljujuci sinergetskim efektima nove tehnologije. kljucne i bazne tehnologije Multitehnoloska korporacija je korporacija koja obavlja delatnosti sa barem 3 razlicite tehnologije.

gubi mogucnost prodaje svojih proizvoda jer je lider iscrpeo najveci deo trzisnog kolaca. svojom kasnijom pojavom. Tako je izuzetno bitno da se kasnjenje smanji izmedju otkrica i nastanka invencije i izmedju pojave invencije i njenog pretvaranja u inovaciju za preduzeca koja su usvojila strategiju tehnoloskog lidera. sledbenik) Upravljanje vremenskom sinhronizacijom trzisnih i tehnoloskih ciklusa: upravljanje kasnjenjem izmedju inovacije tehnologij proizvoda i tehnologije procesa. Tehnologija 3. Vreme tehnoloske inovacije i strategije lidera i sledbenika Potrebno je praviti razliku izmedju pojmova invencija i inovacija. Lideri zele produziti vreme difuzije inovacija. u primenjeno i komercijalizovano novo resenje. Strategija sledbenika u tehnoloski intenzivnim granama nisu delotvorne jer je intenzitet tehnoloskih promena takav da tehnoloski sledbenik. Upravljanje kasnjenjem izmedju faza istrazivanja i razvoja koje dovode nestanka tehnoloske inovacije i strateski fokus firme (lider. kasnjenje u produktivnosti i poslovni fokus 2. ³isplativost´ naucnih istrazivanja moze se sagledati samo pretakanjem istrazivanja u inovaciju. 26 . Postoji kasnjenje izmedju ove tri posmatrane kategorije. Konkurentsku prednost ostvaruju ona preduzeca koja uspostavljaju ravnotezu razvoja tehnologije i razvoja trzista. Inovacije podrazumeva uspesnu komercijalizaciju invencije. upotrebu. modifikatori i strategija drugi bolji. Invencija znaci dolazak do ideje i u osnovi svake inovacije nalazi se osnovna ideja. Iimitatori. Priroda tehnoloskih inovacija: odnos nauka-tehnologija-praksa Postoje razlike medju tehnologijama u pogledu njihove dostupnosti i sirine primene za prekticne potrebe. koriscenje ± to je proces kojim se invencija prenosi u privredu.39. Inovacija nastaje daljom razradom osnovne ideje koja znaci primenu. Efikasnost inovacijske aktivnosti Ekonomska opravdanost ulaganja u istrazivanje i razvoj. 41. U tehnoloski intenzivnim granama sve vise se odabira strategija lidera kao jedina konkurentski odrziva opcija. pocetna zamisao koja se naziva invencijom. su tehnoloski sledbenici i oni svu paznju usmeravaju na smanjenje kasnjenja u difuziji inovacija. Neke se potencijalno mogu koristiti za potrebe sirokog skupa korisnika jer podrazumevaju siri. nauka. tehnologija i praksa. i odgovarajuci poslovni efekti Upravljanje kasnjenjem u primeni tehnoloske inovacije: krive ucenja. u praksu. Upravljanje kasnjenjem u razlicitim delovima procesa tehnoloske inovacije moze se moze se razvrstati na sledeci nacin: Nauka 1. fleksibilniji skup uslova pod kojima mogu uspesno da se realizuju. Praksa 40.

3. Primer Japana pokazuje da se dobro osmisnjenim. okviru 42. Cetvrta baza podataka je baza podataka za mala preduzeca u SAD i ona sadrzi preko 8000 inovacija koje su uvedene tokom 1982 godine. neposredno merenje autputa inovacijskog procesa. Brojne studije posmatraju inovacije kao diskretne. intezivni transferi i pokretljivost istrazivanja i inzenjera u organizacije. 2. a ne samo odozgo na nadole (istrazivanje i razvoj ± proizvodnja). ulaza u inovativni proces. sve je jasnija potreba za menjanjem klasicnih inovacionih modela. Podaci obuhvataju pregled vise od 4000 inovacija nastalih tokom perioda od 15 godina. izolovane pojave. istaknuti znacaj proizvodno ± inzenjerskog odeljenja u organizaciji. Organizacija istrazivanja i razvoja i inovacioni procesi u okviru japanskog preduzeca poseduju tri znacajne osobenosti: 1. sto se odnosi na broj istrazivaca koji se bave istrazivanjem i razvojem u apsolutnom iznosu ili u odnosu na ukupan broj zaposlenih u preduzecu. Kljucna manjkavost ovakvog pristupa je sto se preduzece smatra crnom kutijom cije unutrasnje funkcionisanje i struktura nisu od znacaja kada je rec o odlukama ulaganja u istrazivanje i razvoj. Razvoj informacionih tehnologija omogucio je neposredno pracenje rezultata inovacijske aktivnosti. 70ih godina izgradjena prva baza podataka u okviru koje je indetifikovano 500 kljucnih inovacija koje su uvedene na trziste u periodu izmedju pedesetih i sedamdesetih godina dvadesetog. ili sa druge strane. To znaci da su nuzni novi pravci u istrazivaljnu tehnoloskih inovacija i da sumpeterijski model: invencija ± inovacija ± difuzija biva prevazidjen u uslovima radikalno izmenjene informacione tehnologije ± sto iziskuje odgovarajucu nadogradnju ili temeljnu izmenu. merenje autputa istrazivanja i razvoja posrednim putem koji podrazumeva pracenje ukupnog broja invencija koje su zasticene patentom. i 3. Dinamicka interakcija izmedju inovacija 27 . a pri tome se veoma malo zna o kontinuiranim dinamickim inovacijskim procesima. Treca baza podataka koja je imala za cilj da neposredno izrazi meru inovativne aktivnosti nastala je na Univerzitetu u Saseksu. Indikatori inovacijske aktivnosti Pristupi merenju. Prva baza u SAD. godine obuhvatila je 635 americkih inovacija koje su odabrane iz skupa podataka predstavljenih u industrijskim casopisima tokom sedamdesetih godina. strogo rangiranje i hijerarhija. sto se odnosi na merenje troskova izdvojenih sredstava za istrazivanje i razvoj. su se uglavnom u dosadasnjim radovima ogranicavali na jedan od tri moguca prilaza inovativnom procesu: 1. Suceljavanjem klasicnih stavova koje se bave tehnoloskim promenama i inovacijama sa promenama u prirodi i karakteristikama tehnoloskih inovacija u savremeno doba. Dva vec tradicionalna prisputa merenju tehnoloskih promena ± kroz izdvajanja za istrazivacko ± razvojni rad i kroz pracenje broja prijavljenih i registrovanih patenata ± samo su deo svih onih mogucnosti koje obelezavaju nastojanje da se neposredno meri inovativna aktivnost. Velika Britanija. kvantitativnom sagledavanju tehnoloskih promena. 2. Druga baza podataka koja je ustanovljena 1982. i odozdo na gore (proizvodnja ± istrazivanje i razvoj). merenje inputa.Smatra se da preduzece investira u istrazivanje i razvoj u onoj meri u kojoj sagledava mogucnost povracaja ulozenih sredstava i rast profita u buducnosti. optimalno organizovanim i upravljanim procesima moze poboljsati efikasnost inovacijske aktivnosti i sveukupna delotvornost tehnoloskih inovacija u preduzecu. Inovacijski procesi treba da teku dvosmerno.

projektovanje procesa (izrade. radikalne inovacij . Na nivou preduzeca. 43. ali ne ukida u potunosti sve prednosti i vrednosti individualno akumuliranog znanja i iskustva u preduzecu. projektovanje izgleda (forme) proizvoda. projektovanje funkcije proizvoda (funkcionalni dizajn). ocena i odabir projektata (detaljne studije izvodljivosti). Sa vremena na vreme. i 8. a podstaknuti su zahtevima traznje i pritiskom troskova sa jedne strane. ona se gradi na proslim iskustvima. Projektovanje tehnologije proizvoda i procesa Istrazivanje i razvoj novog proizvoda i procesa uz resavanje pitanja optimalnog dizajna i konstrukcije proizvoda. 3. Inovacioni procesi u znacajnoj meri teku kontinuirano i postepeno u okvirima preduzeca. troskove i druge detalje. 2. proizvodnje). testiranje ± vrsi se pracenje proizvoda posle komercijalizovanja (postkomercijalizacija) i u njoj moze doci do znacajnih unapredjenja proizvoda i procesa 44. 4. Tehnoloska trajektorija preduzeca je kontinualna. Treba jasno razgraniciti trajektoriju preduzeca od opste tehnoloske trajektorije: 1. 5. generalna specifikacija precizno predstavlja neophodne zahteve kako bi se resio problem dizajna i konstrukcije novog proizvoda. moze se predstaviti kroz sest osnovnih faza: 1. medjutim. radikalne inovacije prekidaju kontinuirani inovativni tok preduzeca i na skokovit nacin prekidaju postojece. projektovanje novog proizvoda ± osnovni koncepti novog proizvoda koji su u prethodnim fazama uspostavljeni. 2. Funkcionalne specifikacije ukazuju na osnovne karakteristike proizvoda. Funkcionalne karakteristike se prevode u specifikaciju proizvoda koja detaljno razradjuje samo proizvod i njegovu upotrebu. opsta tehnoloska trajektorija smanjuje. opisuju pravac kojim se tehnologija razvija u vremenu. 7. 3. Sekvencijalni i simultani model tehnoloske inovacije Klasican. 6. sada se pretvaraju u tehnicki izvodljiv. Dizajneri i konstruktori proizvoda pretvaraju koncept u skup funkcionalnih specifikacija. 9. 2. njegovu upotrebu. Opsta tehnoloska trajektorija je diskontinuirana. sekvencijalan pristup razvoju proizvoda je: 1. sa druge strane. Koncept tehnoloske trajektorije blisko je povezan za razmatranje ³tehnoloskoh rezima´ ili ³tehnoloske paradigme´ preduzeca. 4. 28 . namecuci potrebu za novim tehnoloskim procesima. Tehnoloske trajektorije. sa druge strane. osobine koje mora da poseduje. Inzenjeri procesa sada razvijaju specifikaciju procesa kojom se odredjuje kako ce se proizvod proizvesti. 5. efikasan proizvod koji se moze komercijalizovati. koncept trajektorije predstavlja kontinuiranu evoluciju tehnologije do tacke diskontinuiteta. ali i samog procesa ucenja i akumuliranog iskustva u radu sa tehnologijom. Prikupljanje ideja se zasniva na internim i eksternim izvorima. Marketing i istrazivanje i razvoj su cesto izvor novih ideja i kocnepcija o novom proizvodu/usluzi.na proizvodu i inovacijama na procesu jedan je od primera kako se mogu boklje sagledati zakonitosti inovativne organizacije da bi se bolje upravljalo njima. generisanje ideja o novom proizvodu/procesu odvija se prikupljanjem ideja i kreiranjem ideja. Trajektorija preduzeca odrazava sopstvene tehnoloske promene ucinjene u preduzecu tokom vremena. detaljno projektovanje tehnologije proizvoda i procesa.

To je pre svega organizaciono resenje koje unapredjuje integrisanost u organizaciji i rusi tradicionalne barijere izmedju razvoja proizvoda i razvoja procesa. usluge sa visokim ucescem kupaca u njihovom kreiranju i pruzanju Pravci unapredjenja i razvoja operacija usluga su sledeci: 1. tako da su usluge koje se pruzaju najcesce mesavina usluga i opipljivih proizvoda-roba. 3. tako da se konacna usluga moze sastaviti iz razlicitih modula 3. 8. ocekivanje kupca su standard prema kome se procenjuje usluga. Ciste usluge nastaju kada se u okviru uslege ne nudi i odgovarajuci proizvod. Prema stepenu ucesca kupca razlikujemo: 1. 4. pouzdanost. odrzavanje. 6. jednostavnost (simplifikacija proizvoda). ekonomska opravdanost. 5. usluge sa visokim ucescem kupaca u pruzanju 3. prelazi u model sa sve vecim preklapanjima i aktivnostima medju fazama. Razvoj i dizajn proizvoda Projektovanje novog proizvoda podrazumeva resavanje pitanja njegovog dizajna i konstrukcije. prilagodjavanje usluge specificnim zahtevima kuca 2. visoko responzivnoj organizaciji gore opisani model se jasno izdvojenim. 45. menadzer mora da racuna na izuzetne i neocekivane situacije 47. kada je rec o novim. a rast produkrivnosti ovog sektora je usporena jer se kreiranje i pruzanje usluga cesto kroji po zahtevu kupca. 9.Sve vise. trziste. Znacajni faktori su: 1. modularizovanje operacija koje cine uslugu. diversifikacija proizvoda. Mesoviti proizvodi koji se sastoje od roba i usluga gde je ravnopravna zastupljenost usluga i roba i Mesoviti proizvodi koji se sastoje od roba i usluga gde dominiraju usluge. zastita okruzenja 46. sekvencijalnim fazama. Interakcija sa kupcima uslovljava specificnost usluga. Zivotni ciklusi i tehnologije proizvoda i procesa 29 . Razvoj usluga Robe i usluge u praksi nisu jasno ragranicene. 2. da bi se doslo do modela istovremenog ili simultanog inzenjerstva. 7. proizvodnja (standardizacija. jednostavnost u koriscenju. Ovo je slozen proces koji ukljucuje brojne faktore o kojima se vodi racuna i koji se cesto javljaju kao ogranicenja u tom procesu. tako da se kvalitet usluge meri prema tim ocekivanjima 4. konkurentnijim modelima i pristupima inovativnoj. a robe se prodaju uz niz usluga koje ih prate. Simultano inzenjerstvo okuplja predstavnike razlicitih funkcionalnih oblasti i organizacije u naporu da se simultano ostvari razvoj novog proizvoda i procesa. usluge sa visokim ucescem kupaca u njihovom kreiranju 2. modularnost). Mesoviti proizvodi koji se sastoje od roba i usluga gde je vece procentualno ucesce robe.

30 . To se na kraju zavrsava zasicenoscu trzista. Stratesko upravljanje tehnologijom podrazumeva i odredjivanje stanja tehnoloskih inovacija i odnosa izmedju inovacija proizvoda i inovacija procesa. rast. Rast prodaje je u pocetku spor. Zivotni ciklus proizvoda predstavlja promenu prodaje i profita odredjene industrijske grane tokom duzeg vremenskog perioda. da bi se vremnom traznja za proizvodom izrazito povecala i prodaja pocela naglo da raste. faza specificnosti. pocinje faza opadanja u kojoj se prodaja smanjuje da bi konacno pala na nulu. Ovim modelom se otkriva veza izmedju proizvoda. i 4. Kada proizvod izgubi privlacnost za kupca. Najcesce se pominju cetiri osnovne faze: 1. Tehnoloske inovacije predstavljaju inovacije proizvoda i inovacije procesa. 2. Zivotni ciklus (vek) tehnologije predstavlja apsolutnu ucestalost inovacija proizvoda i procesa u proizvodnoj jedinici. Razlikuju se cetiri faze: 1. tao da ce prodaja dostici vrhunac u fazi zrelosti. tranziciona.Krive tehnoloskog progresa i zivotnog veka tehnologije i proizvoda. zrelost. i faza zrelosti. opadanje Uvodjenje novog proizvoda zrelost rast opadanje uvodjenje vreme U fazi uvodjenja posmatra se pojava novog proizvoda na trzistu. deo su analitickih tehnika sa kojima savremeni menadzer moze lakse da sagleda strateska pitanja upravljanja tenologijom i da analizira posledice strateskih odluka koje donosi. 4. procesa i tehnologija tokom zivotnog veka proizvodne jedinice. 3. fluidna. uvodjenje. 2. 3.

Pravovremeno uovacanje. koji svaki za sebe predstavlja jednu poslovnu jedinicu. smatra se da je proizvodna jedinica dosla u specificnu fazu. Vremenom. Dalje se moze konkurisati cenom boljim kvalitetom. U ovoj fazi organizacija je sasvim definisana kroz ciljeve i zadatke. Stratesko upravljanje tehnologijom se zbog svih ovih razloga mora stalno baviti uravnotezenjem: 1. nabavka i usvajanje nove tehnologije dovesce do podudarnosti izmedju trenutka zrelosti i opadanja stare i rasta nove tehnologije. napora usmerenih ka zameni. fluidnoj fazi inovacije proizvoda su dominante jer jos uvek je trziste nedovoljno odredjeno. Tehnoloska i trzisna matrica Da bi se blize odredila konkurentska sposobnost preduzeca cesto se koristi matricni prikaz njegovih proizvoda. koje su potrosaci na trzistu spremni da kupe i tako su ga potvrdili. Jedna od najvaznijih strateskih odluka vezanih za tehnologiju u preduzecu odnosi se upravo na odredjivanje trenutka i izbor nove tehnologije koja ce da zameni postojecu.stopa inovir U pocetnoj. U fazi tranzicije naglo rastu inovacije procesa kao posledica jasno odredjenog zahteva u pogledu proizvoda koje se nametnulo na trzistu. Kada inovacije procesa postanu dominantne u odnosu na inovacije proizvoda. iz ove faze prelazi se u fazu zrelosti kada inovacijksa aktivnost u celini opada. Sazrevanje i supstitucija tehnologija u preduzecu Neophodno je kontinuirano pracenje svih novih mogucnosti da postojeca tehnologija ne bi dosla u fazu zrelosti i zastarevanja. To znaci da se jasno izdvojio proizvod sa kljucnim osobinama i cenom. 49. proces 31 . a da prethodno pravovremeno nisu uvedene neophodne promene i supstitucija novim tehnologijama. sto prirodno vodi ka naglasavanju znacaja rastu inovacija na procesu. napora usmerenih ka odrzavanju zeljenog nivoa efikasnosti postojecih tehnologija u praski. supstituciji tih tehnologija. fluidni proizvod 48. i 2.

Matrice su velicine 2x2 ili 3x3. krecuci se unazad. gde su ose: stopa tehnickog napretka i tehnoloska pozicija. puteva koji bi omogucili ostvarivanje odgovarajucih modela razvoja. 3. povratnom vezom. Zadaci tehnoloskog predvidjanja ovog nivoa sastojali bi se u ispitivanju pojedinih pravaca. a planovi tehnoloskog razvoja su deo integralnog sistema planske delatnosti organizacije. Zadaci operativnog planiranja sastojali bi se u 32 . Tehnolosko predvidjanje Tehnolosko predvidjanje je polazna osnova. a na osama su predstavljeni: ucesce na trzistu i mogucnosti rasta. odnosi se na planiranje u uzem smislu ili operativno planiranje koje se zasniva na utvrdjenoj politici. a u slucaju B situacija W. moze se odrediti kao nivo na kome se odredjuje strategija tehnoloskog razvoja. Integralni proces planiranja tehnoloskog razvoja u preduzecu sagledava se kroz tri osnovna hijerarhijska nivoa: 1. Zdruzeno su predstavljeni potencijali rasta ± trzisni udeo i stopa tehnoloskog napretka ± tehnoloska pozicija. Treci. determinisuci element planiranja tehnoloskog razvoja. ukaze na teskoce i realnost ostvarivosti svakog od mogucih modela razvoja u buducnosti. 50. Tehnoloski portfolio ukazuje na sposobnost i moc preduzeca u odnosu na potencijal neke tehnologije i obuhvata duzi vremenski period. 2. Na ovom nivou prisutno je tehnolosko predvidjanje sa osnovnim ciljem da polazeci od modela sadasnjeg stanja i uspostavljanja veceg broja alternativnih modela buducnosti. i usvojenoj strategiji tehnoloskog razvoja. najvisi nivo. Trzisni portfolio predstavlja tekuce stanje i ocekivani razvoj postojecih i buducih proizvoda na sadasnjem nivou znanja. obuhvata aktivnosti ciji je cilj uspostavljanje politike tehnoloskog razvoja. Zadatak tehnoloskog predvidjanja na ovom nivou sastojao bi se u indetifikovanju ciljeva i potreba za odgovarajuci period u buducnosti i ispitivanju njihove realne ispunjivosti sa aspekta realnih tehnoloskih mogucnosti. Drugi nizi nivo planiranja tehnoloskog razvoja. U slucaju A najpovoljnija je situacija A. Slicna analiza moze da se uradi za portfolio tehnickih aktivnosti preduzeca. Prvi najnizi nivo.

5. merljive faktore u preduzecu. potrebno je ukljuciti veliki broj parametra i sagledati u potpunosti sve aspekte predlozenog resenja. slozenost tehnologije. Najcesce se navodi 1. bolja tehnoloska osnova i potencijal preduzeca u celini. 4. slozenosti proizvoda i delom od sistema upravljanja. veca mogucnost kontrole izvrsenja postavljenih ciljeva i zadataka. 7. 51. 2. Tehnoloski sistem se po pravilu javlja kao deo sireg sistema i rezultat je integralnog delovanja ljudi u raznim vrstama radnih procesa. 5. ocenu investicionog projekta tradicionlanim metodama poboljsati novom ocenom. sagledati potrebne uslove da predlozena nova tehnologija ispuni ocekivane prednosti. 8. 33 . 2. Strukturu tehnoloskog sistema odredjuju tri osnovna faktora. sprovesti konacnu evaluaciju. Tehnologije tokom razvoja postaju sve kompleksnije i skuplje. sagledati efekte na ukupan prihod preduzeca primenom cost-benefit analize. Struktura tehnoloskog sistema zavisi pre svega od prirode tehnologije. 3. Karakteristike sistemskog pristupa tehnoloski sistem Svaka proizvodnja. Novi pristup oceni investicija u tehnologiju polazi od toga da se sve prednosti i ocekivani efekti primene novih tehnologija mogu i moraju sagledati u okviru ocene investicionog projekta. 4. tako da je primenom tradicionalnog pristupa sve teze obezbediti svestranu ocenu novih tehnologija kroz jednoznacno definisanje ZA ili PROTIV realizacije odredjenog investicionog projekta. 2. slozenost proizvoda. bolja dokumentaciona baza i olaksano pracenje svih promena u tehnoloskom procesu. 8. svaki organizovan ljudski rad u korisne svrhe predstavlja u manjoj ili vecoj meri slozen sistem. 52.indetifikovanju redosleda aktivnosti koje su neophodne u realizaciji odredjene strategije. oceniti ocekivanu promenu merljivih faktora. kvalitetniji proizvod. 7. 6. pretociti opste prednosti u konkretne efekte. sagledati uticaj navedenih prednosti na profitabilnost predlozenog projekta. integralnom pristupu oceni investicija u nove tehnologije u preduzecu. sticanje iskustva sa novom tehnologijom kao kapitalni resurs nagomilanog znanja i umeca Novi pristup oceni investicija u savremenu proizvodnu tehnologiju podrazumeva sledecih osam koraka: 1. mogucnost da se bolje odgovori na zahtebe trzista. veca sposobnost "drzanja koraka´ sa konkurencijom. utvrditi prednosti nove tehnologije i opisati ih u opstim crtama. 3. Novi pristup oceni investicija u novu tehnologiju Ocena investicionog projekta se u tradicionalnom pristupu smatra odlucujucim korakom u donosenju investicione odluke. 1. 6. sledecih osam opstih prednosti novih tehnologija: veca fleksibilnost proizvodnje. U sirem.

a ulaz vodi ka transformaciji u tacno poznato determinisano stanje ± poznati i determinisani izlaz). tehnoloske (operacije kojima se neposredno menjaju karakteristike predmeta rada. slucajne (sistem kod kojih se na osnovu odredjenog poznatog ulaza ne moze odrediti ocekivano buduce stanje ± nepoznati. slucajni izlaz) 34 . ali su neophodne u procesu proizvodnje da bi se tehnoloski proces mogao obaviti). sistemski pristup obuhvata znanja ± metodologiju i zakonitosti opste teorije sistema koji se primenjuju u sagledavanju raznovrsnih pojava dinamicke prirode u realnom svetu. i 2. Tehnoloski sistemi po svojoj prirodi ubrajaju se u vestacke. U sustini. 2. sredstava za rad. proizvodne tehnoloske sisteme. proizvodnog procesa mogu biti: 1. Sustina proizvodnog tehnoloskog sistema je medjusobna uslovljenost i medjuzavisnost svih elemenata (objekata sistema) pri obavljanju funkcije transformacije materijala iz jednog oblika u drugi korisniji oblik. materijala. posmatranih preko njihovog atributa (cene. neproizvodne tehnoloske sisteme. organizovanog korisnog ljudskog rada. projektovane tehnologije. Sistem je skup elemenata koji se nalaze u medjusobnoj interakciji. otvoreni (sistem obavlja razmenu materijala. zatvoreni (nemaju razmene materijala. svesnog ucesca i delovanja coveka). Operacije sireg. 2. ljudksog rada) sa jedne strane i izlaznih elemenata (gotovi proizvodi) sa druge strane. U okviru proizvodnog tehnoloskog sistema izdvaja se proizvodni tehnoloski proces u kome se obavlja transformacija ulaza sistema u zeljeni izlaz.3. prirodni (nastaju bez organizovanog znanja. deterministicke (sistem kod koga je u svakom trenutku u potpunosti poznato stanje sistema. sistem upravljanja. energije i informacija sa okolinom) Prema transformaciji ulaza u odgovarajuci izlaz ili promenama stanja sistema. vestacki (nastali su svesnim. Karakteristike sistemskog pristupa Danas se sve vise u proucavanju razlicitih pojava u realnom svetu koristi takozvani sistemski pristup. da bi se na osnovu tih promena dobili proizvodi sa novim upotrebnim vrednositima). Tehnoloski proces predstavlja povezivanje tehnoloskih operacija radi pretvaranja nizih u vise upotrebne vrednosti uz svrsishodno delovanje coveka. Tehnoloski sistemi se izucavaju kako u sferi proizvodnje tako i van nje. otvorene. stohasticke (sistem kod koga se ulazom stanje transformise u jedno iz skupova mogucih stanja ± poznate mogucnosti izlaza) i 3. projektovane tehnologije. materijala. sistemi se dele na tri grupe. kolicine i kvaliteta). svrsishodnim delovanjem ljudi). sredstava za rad. ljudskog rada i gotovih proizvoda) sa relacijama koje postoje izmedju ulaznih elemenata (alata. 1. Prema prirodi svog nastanka sistemi mogu da budu: 1. pri cemu je njegova upotrebna vrednost na izlazu veca pod dejstvom svrsishodnog. Proizvodni tehnoloski sistemi mogu se definisati kao skup objekata (alata. i 2. Prema svom odnosu prema okolini sistemi mogu da budu: 1. ostale netehnoloske operacije (operacije kojima se ne menjaju karakteristike predmeta rada. pa je njihova osnovna podela na. 1. dinamicke i stohasticke sisteme. energije i informacija sa okolinom) i 2.

odredjeni nacin razmisljanja 2. Sistemski pristup proucava celinu kroz interakciju njenih delova. socijalisticki). Poslovni sistem u organizacionom smislu. pored proizvodnog sistema. Pored tehnoloskog sistema ciji je osnov smisao u obradi. staticke (sistemi koji sa protokom vremena ne menjaju svoje stanje) i 2. Siri sistem od poslovnog sistema je drustveno-ekonomski sistem. da se odrede ciljevi sistema i alternativni nacini za ispunjenje tih ciljeva) 53. kontrole i linijske i stabne odnose. sadrzi jos i novcane tokove. sto: 1. zasebnu celinu. specijalizaciju. metod ili tehniku analize i 3. moze da deluje kao zaseban privredni subjekat (preduzece). slozeni sistemi upravljanja. Savremene teorije posmatraju organizaciju kao sistem uzajamno nezavisnih delova i promenjivih. raspodele sredstava. i 3. a ovi podsistemi su rasporedjeni hijerarhijski.Sistemi se prema promeni stanja u vremenu mogu podeliti na. Hijerarhijski sistemi i odnos tehnoloskog sistema i okruzenja Moderna teorija organizacije razvija se iz klasicnih koncepcija organizacije koje su narocito isticale organizacionu strukturu. zastite na radu. 35 . funkcionalno predstavlja samo deo sireg proizvodnog sistema. logicki (osnovni zadatak je da se izvrsi struktuiranje problema. sistem zaliha. Organizacija se posmatra kao sistem sastavljen od medjusobno povezanih podsistema u okviru kojih se donose odluke. transporta. matematicki (osnovni cilj je da se resi problem optimizacije neke kvantitativno izrazene funkcije sistema) i 2. energetskih i informacionih tokova. Dva aspekta sistemske analize su: 1. pristup upravljanju sistemima Najznacajnije oblasti u kojima se primenjuju i razvijaju metodi sistemskog pristupa su savremena tehnologija.Sistemska analiza predstavlja metodologiju sistemskog pristupa proucavanje kompleksnih problema iz oblasti organizacije i upravljanja. sirinu. kontrole kvaliteta. Drustveno-ekonomski sistem podrazumeva karakteristike drustveno-ekonomskog uredjenja. hijerarhijske odnose. sistem odrzavanja. dinamicke (sistemi koji menjaju svoje stanje sa protokom vremena) Sistemski pristup podrazumeva: 1. autoritet. obezbedjuje jedinstvene osnove i metodologiju 2. od nizih ka visim upotrebnim vrednostima i koji neposredno odredjuje karakter proizvodnog sistema. 1. Polazi se od cinjenice da je proizvodni tehnoloski sistem odredjen kao deo sireg proizvodnog sistema. sadrzi u sebi i sistem nabavke. Medjusobna uslovljenost i zavisnost tehnoloskog sistema od okruzenja ogleda se u cinjenici da tehnoloski sistem. a ovaj kao element poslovnog sistema. i pored materijalnih. modeliranje intelektualnih aktivnosti. odnose vlasnistva nad sredstvima za proizvodnju. odnose u raspodeli koju su odredjeni nacinom proizvodnje i vrstom drustveno-ekonomske formacije (feudalni. Teorija sistema hijerarhijskog tipa (sa vise nivoa) nastala je u vezi sa nastojanjem da se teorija sistema poveze sa teorijom organizacije gde se opsta teorija sistema pokazala neprikladnom u predstavljanju unutrasnjih funkcija organizacije. prodaje. ostali delovi proizvodnog sistema su: sistem konstrukcije proizvoda. kapitalisticki. iako predstavlja integralnu. omogucava matematicku preciznost pri definisanju i koncepciji problema. transformaciji materijala iz jednog oblika u drugi. Poslovni sistem. obezbedjuje polaznu tacku za matematicke i racunarske simulacione studije razlicitih pitanja i problema analize i konstruisanja organizacije Tehnoloski sistem kao otovoren dinamicki sistem u bliskoj je vezi sa okruzenjem.

ali su neophodne u procesu proizvodnje da bi se tehnoloski proces mogao obaviti). projektovane tehnologije. Osnovne podele tehnoloskih procesa Proizvnodni tehnoloski sistemi se klasifikuju prema sedam razlicitih kriterijuma: 1. polufabrikata. Neproizvodni tehnoloski sistemi javljaju se u svim vanproizvodnim delatnostima ljudi (obrazovanje. pri cemu je njegova upotrebna vrednost na izlazu veca pod dejstvom svrsishodnog. 2. dinamicke i stohasticke sisteme. kultura«) U okviru proizvodnog tehnoloskog sistema izdvaja se proizvodni tehnoloski proces u kome se obavlja transformacija ulaza sistema u zeljeni izlaz. osnovnih jedinjenja. organizovanog korisnog ljudskog rada. tehnoloske (operacije kojima se neposredno menjaju karakteristike predmeta rada. 5. sklopova i 36 . 2. Tehnoloski sistemi. procesi i operacije Svaka proizvodnja. i to tehnoloski proces proizvodnje. ljudskog rada i gotovih proizvoda) sa relacijama koje postoje izmedju ulaznih elemenata (alata. proizvodne 2. da bi se na osnovu tih promena dobili proizvodi sa novim upotrebnim vrednositima). stepenu ulozenog rada. Proizvodni tehnoloski sistemi mogu se definisati kao skup objekata (alata. 2. Struktura tehnoloskog sistema odredjuju tri faktora. sistem upraljvanja Tehnoloski sistemi po svojoj prirodi ubrajaju se u vestacke. 4. projektovane tehnologije. otvorene. materijala. 1. sirovina i prostih jedinjenja. zdravstvo. materijala.54. 3. 1. ostale netehnoloske operacije (operacije kojima se ne menjaju karakteristike predmeta rada. sredstava za rad. neproizvodne 1. kolicine i kvaliteta). Operacije sireg. ljudksog rada) sa jedne strane i izlaznih elemenata (gotovi proizvodi) sa druge strane. 55. Sustina proizvodnog tehnoloskog sistema je medjusobna uslovljenost i medjuzavisnost svih elemenata (objekata sistema) pri obavljanju funkcije transformacije materijala iz jednog oblika u drugi korisniji oblik. Tehnoloski sistem se po pravilu javlja kao deo sireg sistema i rezultat je integralnog delovanja ljudi u vrstama radnih procesa. 1. Tehnoloski proces predstavlja povezivanje tehnoloskih operacija radi pretvaranja nizih u vise upotrebne vrednosti uz svrsishodno delovanje coveka. 2. pa je njihova osnovna podela na. slozenost proizvoda i 3. podsklopova i slozenih jedinjenja. proizvodnog procesa mogu biti: 1. posmatranih preko njihovog atributa (cene. sredstava za rad. svaki organizovan ljudski rad predstavlja slozen sistem. slozenost tehnologije. Tehnoloski sistemi se izucavaju kako u sferi proizvodnje tako i van nje.

i 3. obim proizvoda proizvedenih na isti nacin: 1. 2. zanatska izrada. 7. serijski. 4. pojedinacni nacin proizvodnje. 3. zavrsne obrade ± finalizacije. finalnih proizvoda. promena energetskog stanja 3. i 9. organizaciji proizvodnje. 3. i 3. sinteticki tehnoloski procesi. 4. metalurski. 7. 3. obrada 2. dinamici kretanja materijala u tehnoloskim procesima i prema stabilnosti uslova pod kojima se obavlja tehnoloski proces. 1. lancani nacin proizvodnje. fizicke obrade. tekstilni. 1. 2. 1. Struktura tehnoloskih procesa Razlicite kombinacije operacija ostvaruju izlazni proizvod u razlicitim oblastima covekova delatnosti. redosledu makroprocesa: 1. vrsti proizvoda. 6. dinamici i vrsti kretanja materijala u tehnoloskom procesu 56. 2. i 4. skledistenje Neke od osnovnih operacija su. cekanje 4. vrsti rada i vrstama delatnosti: 1. 5. 2. tehnoloski procesi pripreme sirovina. prekidni ili diskontinualni. tecnih i gasovitih materijala 2. vrsti rada koji se obavlja u njima. 2. saki korak se sastoji od razlicitih operacija koje se gupisu na razlicite tehnoloske procese. rudarski. 2. 1. neprekidni ili kontinualni tehnoloski procesi. hemijske prerade. 2. osnovnim sirovinama koje se koriste. 8. 5. radionicka. farmaceutski. nacin i mesto gde se obavlja proizvodnja. 3. 3. ekstraktivni. i 4. preradjivacki. hemijski. 6. masovni. obimu proizvodnje. transport cvrstih. kontrola 5. 1. fizicka integracija 5. 4. grupna. karakteru sredstava za rad. i 2. transport 3. poljoprivredni. prehrambreni tehnoloski procesi. drvni. 2. promena fizickog stanja 4. i 5. Simboli za opis aktivnosti u tehnoloskim procesima su: 1.6. metalsko-preradjivacki. drugim kriterijumima: 1. fizicka dezintegracija 37 .

termicka obrada 1. busenje 3. hemijski asocijaciju ± sjedinjavanje elemenata u nove supstance 1. 9. pecenje 2. kataliticke operacije 4. 7. 11. mesanje 2. suspendiranje 3. ciscenje gasova Tehnoloski procesi hemijske prerade: 1. Tehnoloski procesi pripreme sirovina. fotoliza 7. sejanje 6. fizicka asocijacija 1. struganje 2. izomerizacija Tehnoloski procesi fizicke obrade: 1. termicko sjedinjavanje 2. dihidrogenizacija 5. hidratacija 5. fizicka asocijacija fizicka disocijacija povrsinska obrada hemijska asocijacija hemijska disocijacija izomerizacija 57. susenje 4. hemijsku disocijaciju ± razdvajanje hemijskih jedninjenja na sastavne delove 1. fizicke i zavrsne obrade Tehnoloski procesi pripreme sirovina obuhvataju: 1. kataliticka sinteza 3. kaljenje 2. mehanicka obrada 1. biohemijske reakcije razjedinjavanja 6. redukcija 2. fino) 2. termicko razdvajanje 2.6. filtriranje 5. destilacija 7. apsorpcija 9. glodanje 38 . sitno. hidrogenizacija 4. hemijske. otapanje 3. brusenje 4. sejanje 2. srednje. elektroliza 3. fizicka dezintegracija 1. 10. otpustanje 3. 8. bioloska sinteza 6. frakciona destilacija 8. fizicka disocijacija 1. centrifugiranje 4. drobljenje (grubo. talozenje 3. adsorpcija 10. flotacija 2.

4. u prozivodnji. nezavisni ± tehnoloski sistemi koji nemaju niti jedan zajednicki element 59. P2 ± proizvode se kapitalna dobra K 4. 2. kapital i zemljiste. P0 ± materijal iz prirode MP pretvara se u materijal za dalju industrijsku obradu MO 2. varenje Tehnoloski 1. P1 ± energija iz prirode EP pretvara se u korisnu. Tehnoloska matrica upravo polazi od toga da se ulazne vrlicine transformisu u izlazne u oviru tehnoloskog procesa. procesi zavrsne obrade: livenje kovanje valjanje presovanje vucenje 58. povezani ulaznim elementima ± tehnooski sistemi povezani sa jednim ili vise ulaznih elemenata 3. nuzni elementi su rad.c. P3 ± proizvode se potrosacka dobra PS 39 . Analiza tehnoloskog sistema polazi od sagledavanja odnosa ulaznih i izlaznih elemenata tehnoloskog sistema. Proizvodna funkcija izrazava taj kljucni odnos polazeci od toga da je proizvod funkcija faktora proizvodnje P=f(a.b.5. kontrolisanu energiju EK 3. Tehnoloska matrica. Opsta analiza tehnoloskog sistema. Ulaz Tehnoloski proces Izlaz M A S I N A X TP1 TP2 TP1 TP2 TP3 TP4 TPn Tehnoloski sistemi mogu biti: 1.«) Za odvijanje odgovarajuceg tehnoloskog procesa. medjusobno uslovljeni ± tehnoloski sistemi kod kojih izlaz iz jednog sistema predstavlja ulaz u drugi sistem 2. dopunjeni sa faktorima tehnoloskog progresa i vremenskom dimenzijom. Veze izmedu tehnoloskih sistema Sagledavanje veza i uticaja dva ili vise tehnoloskih sistema u kojima deluje jedna ili vise tehnologija kojima preduzece raspolaze znacajan je pocetni korak analize sa krajnjim ciljem da se operativno upravljenje u preduzecu ucini sto kvalitetnijim. 3. Tehnoloska matrica obuhvata 6 tehnoloskih relacija: 1. i prikaza tehnoloskog procesa u kome se odvija transformacija ulaza u izlazne tokove. 5.

a sastoji se u odredjivanju operacija i tehnologije. E=mC2 61.Nuzan uslov za prihvatljivost tehnoogije je da aktivnost u svim procesima koji si odvijaju P0. Materijalni bilans pociva na postulatu o konzervaciji resursa koji kaze da ukupni priliv. koja se sagledava kroz odnos ulaznih i izlaznih velicina u nastojanju da se sa sto manjim troskovima obezbed sto veci izlaz.´A.verovatnoca da su ispunjeni ualovi za razvoj tehnoloskih sistema 40 . Sastavlja se na osnovu detaljne analize tehnoloskog procesa i promena u tehnoloskim operacijama. Analiza strukture tehnoloskog sistema Obavlja se za odredjenu industriju i obuhvata razmatranje razlicitih postupaka transformacije materijala od ulaza do izlaza. 6. 60. zahtevima izlaza U analizi tehnoloskog sistema osnovu cini razmatranje svojstava materijala. RM-rasutu materiju i G-gubitke. P4 ± obavlja se reciklliranje otpadnih materija u reciklirane otpatke RO P5 ± omogucava se reprodukcija stanovnistva C Prema konvenciji ulazni tokovi su predstavljeni sa . ³Nista ne moze da se pojavi ni iz cega i nista ne moze da pruzi ono sto nema. odredjen je: 1.5. koja se primenjuje kao polazna osnova za identifikovanje troskova. Broj i vrsta mogucih koraka ± makroprocesa. Svaki korak transformacije ili makroproces. Efikasnost tehnoslokog sistema je znacajna parcijalna analiza koja predstavlja veravatnocu da ce sistem funkcionisati i izvrsavati planom predvidjene zadatke. karakteristikama ulaznih elemenata 2. Matrica otkriva da se proces entropican u svim materijalima pod delovanjem cetvrtog zakon termodinamike. Pes=Pos+Psr+Pps+Pef+Prs Gde su: Pes ± verovatnoca da ce sistem funkcionisati Pos ± operativna spremnost da neprakidno funkcionise Psr ± sigurnost realizacije zadatka Pps ± verovatnoca da je sistem pogodan da bude usavrsavan Pef ± verovatnoca da ce si sipuniti pradvdjeni ekonomski efekti Prs .. a jedna od osnovnih parcijalnih analiza je materijalni bilans tehnoloskog sistema. Svi tehnolsoki procesi imaju na ulazu RE-rasutu energiju . ulaz u proces ne moze da bude manji od zbira izlaza iz tog procesa. Na bazi podataka o utroscima se i troskovima se izracunavaju ukupni troskovi te se u smislu minimiziranja troskova trazi optimalno resenje tehnoloskog sistema. M1=M2+Mr Materijal na ulazu = materijalu na izlazu + gubitak materijala Materijalni bilans se sacinjava na svim nivoima. Ekonomska analiza tehnoloskog sistema Ova analiza se obavlja za potrebe specificne industrije.P4 omogucuje reprodukciju stanovnistva C i to barem na minimumu zivitnog standarda. Einstein. kako bi se uradila mera efikasnosti tehnoloskog sistema. moze se dalje razraditi u pojedinim delovima do konkretnih operacija ili skupa tehnoloskih operacija. jer dopustivi sled i vrsta tehnoloskih operacija ovisi o fizickim i hemijskim svojstvima materijala. a izlazni sa +. tj.

Optimizacija tehnoloskog sistema podrazumeva krajnji cilj svih analiza tehnoloskih sistema i predstavlja element njegove parcijalne analize. odgovarajucih promena u toku i kolicini materijala 4. Y(t)/X(t) opt(max) Y(t) ± izlaz u zavisnosti od vremena X(t) ± ulaz u zavisnosti od vremena opt(max) ± zahtev za optimalnoscu u smislu maksimuma 63.62. Otvoreni ± izlazne informacije se ne mere i te informacije se ne vracaju nazad upravljacu Ulaz Sistem upravljanja Izlaz 2. Tehnoloskom analizom se utvrdjuje kako se deluje promenom tehnoloskih operacija na sire promene tehnooskog sistema. kao i na performanse pojedinih operacija da bi se obuhvatio svukupni efekat buduce promene. Postoje dva sistema upravljanja: 1. reprodukciju. Zatvoreni ± izlazne informacije se mere i te informacije se vracaju nazad upravljacu Ulaz Sistem upravljanja Izlaz Merni uredjaj Nacini upravljanja proizvodnim tehnoloskim procesom razlikuju se prema: 41 . troskova osnovnih obrtnih sredstava 2. Opsti postulat optimizacije se moze se moze formulisati kao: maksimizacija izlaza uz kontinuiran ulaz ili minimiziranje ulaza uz kontinuiran izlaz. procesom i operacijama Upravljanje je ciljem odredjeni informacioni uticaj jednog sistema na drugi. promena u svim ostalim operacijama tehnoloskog procesa Tehnoloska analiza podrazumeva neprekidno sistematsko ispitivanje alternativnih permutacija i promena tehnoloskih operacija i sintezu buducih tehnoloskih procesa. Tehnoloska analiza tehnoloskog sistema Ova vrsta analize se radi posebno za pojedine industrijske grane ili oblasti delatnosti. Promene u tehnoloskim operacijama se sagledavaju preko: 1. Osnovni cilj je da se poboljsaju performanse kroz analizu makroprocesa. Pojam i nacini upravljanja tehnoloskim sistemom. utrosaka ljudskog rada 3. koji tezi da izmeni ponasanje ovog sistema u odredjenom pravcu i treba da obezbedi pravilno funkcionisanje sistema. razvoj i promene u skladu sa kriterijumima cilja (efiasnisti i efektivnosti).

1. nacinu proizvodnje velicini serija karakteru proizvodnje opremljenosti rada Prema nacinu proizvodnje moguca je podela nacina upravljanja proizvodnim tehnoloskim procesom na: 1. sredstva za rad su razvijena u dovoljnoj meri kao i merni uredjaji koji omogucavaju upravljanje procesom on-line 4. fleksibilnije upravljanje i vece mogucnosti promena 4. ustede u ljudskom radu 2. a automatski funkcionisu bez prisustva coveka. proces je visoko mehanizovan uz mogucnost pracenja i merenja velikog broja parametara zahvaljujuci procesnom racunaru 3. Karakteristike automatizacije: 1. Automatizacija serijske proizvodnje nastupa pojavom FPS ± fleksibilnih proizvodnih sistema. povecati produktivnost u smislu efektivnosti i efikasnosti 2. upravljanje mehanizovanim tahnooskim procesom 3. matematicki modeli su razvijeni za specificne potrebe upravljanja tehnoloskim procesom sto omogucava ASU. potpuna mehanizacija rukovanja i obrade materijala 2. sistemi kompleksnog upravljanja Karakteristike tople valjaonice: 1. povecati rentabilnost 3. povecati ekonomicnost i efikasnost rada 4. prevazilazenje nedostataka nezeljenog subjektivnog uticaja 3. integracija pojedinacnih masina i operacija u jedinstven sistem 3. 2. 3. 64. radi se o kontinualnom procesu sa velikim kapacitetima u kom i mala poboljsanja proizvodnje i kvaliteta povecavaju srazmerno mnogo vise ekonomicnosti investicija u skupu opremu 2. upravljanje automatizovanim tehnolskim procesom Ciljevi upravljanja proizvodnim tehnoloskim procesom su oduvek bili isti: 1. Tehnoloski sistem se sastoji od: 42 . upravljanje tehnoloskim procesom jedincne proizvodnje 2. kontinuiranost proizvodnog procesa Korisni efekti automatizacije: 1. sistemi logicko-programskog upravljanja 2. sistemi optimalnog upravljanja 1. sa adaptacijom 3. Upravljanje automatizovanim tehnoloskim procesom ± topla valjaonica Kod automatizovanih sistema upravljacke odluke donosi covek. aktivnosti coveka se pomeraju ka kreativnijim poslovima Postoje tri sistema izgradnje automatizovanih sistema: 1. usmeravati operacije u tehnoloskom procesu ka sto uspesnijem pretvaranju nizih u vise upotrebne vrednosti. bez adaptacije 2. proces je vrlo kompleksan sa velikim brojem promenljivih koje uticu na kvalitet proizvoda 5. 4.

kontinualno poboljsanje performansina nivou cele organizacije putem porasta sposobnosti zaposlenih KANBAN je informacioni sistem koji je skrojen tako da kontrolise proizvodne zalihe u svakom koraku proizvodnog procesa. 65. Planiranje Glavne prednosti ERP-a su u integrisanju lanca snabdevanja. B2C (elektronske transakcije u kojima su kupci individualni potrosaci). Narucivanje 2. sredstva za rad. ulaza: celicni slabovi. eliminisanje svih gubitaka Participativni menadzment znaci ukljucivanje radnika i predstavlja posebnu filozofiju menadzmenta koja podrazumeva: 1.1. proizvodnje i administracije i stvaranju jedinstvenih baza podataka. U Japanu KANBAN znaci kartica. pomocni materijali. energija. elektronsko poslovanje i ERP (Enterprise resource planing) Razvoj interneta je u direktnoj vezi sa razvojem elektronskog poslovanja. 3. ERP obavlja: 1. Smestanje u magacin 5. Just In Time proizvodnje i participativnosti zaposlenih u kreiranju odgovarajuce organizacione klime. Nedostatak je sto su ovakvi sistemi veoma skupi i potrebno ih je prilagodjavati uslovima u kojima ce se koristiti. JIT i KANBAN Za pojam fleksibilne proizvodnje vezuje se koncept totalnog upravljanja kvalitetom ± Total Quality Management. Fleksibilnost proizvodnje. Nedostaju strucnih znanja da bi se ovim poslom bavili u kompaniji. Internet. 2. projektovani racunarski sistem. B2B (elektronske transakcije izmedju organizacija). Proizvodnja 4. potrebu da se osigura da proizvodi i usluge zadovoljavaju zahteve kupaca JIT je filozofija koja obuhvata: 1. softver za upravljanje procesom tehnoloski proces izlaz: toplo valjana traka odredjenih karakteristika U samom tehnoloskom procesu mogu se uociti dva nivoa upravljanja i jedan nivo regulacije. koje su dostupne za razlicite potrebe. KANBAN je sistem povlacenja koji znaci da radni centri kojima su potrebni delovi iz drugih centara izvlace ih prema svojim 43 . stalne napore za poboljsanje performansi 2. totalnu spremnost svih organizacionih nivoa da se ostvari savrsen kvalitet u svim aktivnostima 2. Koncept totalne kontrole kvaliteta predstavlja filozofiju upravljanja koja obuhvata: 1. Pracenje narudzbina 6. koriscenje neogranicenog inovativnog potencijala i energije zaposlenih kroz njihovu involviranost 2. materijal. Raspolozivost 3. C2C (transakcije u kojma se elektronski ostvaruje prodaja neposrednim putem). C2B (su transakcije u kojima pojedinci prodaju robu i usluge poslovnim jedinicama) ERP (Enterprise resource planing) ± softverski paket koji integrise operacije poslovnog sistema zasnovano na knjigovodstvenim informacijama koje su neophodne prilikom identifikovanja i planiranja svih resursa koji su neophodni da bi se ispunile narudzbine kupaca. 66.

masinska obrada 3. razvoj i unapredjenje kompjuterske tehnologije u celini FPS ± ima znacajnu ulogu objedinjavanja razlicitih organizacionih i tehnoloskih oblika i jedinstveni automatizovani proizvodni sistem Osnovni elementi FPS-a su: 1. da se ovlasti proizvodnja delova (proizvodni KANBAN) 67. grupna tehnologija 3. iznene alata) 2. kompjuterska kontrola masina i unutrasnjeg transporta Zanatska obrada Masinska obrada Montaza Automatizovan sistem zaliha CAD FPS ± su prilgodjeni za serijsku proizvopdnju srednjeg obima (200-20000 jedinica godisnje) i srednji obim delova (10-200 delova) Prema Kusiak-u FPS se sastoje od tri podsistema: 1. Za neometano delovanje ovog sistema mora se ispuniti odgovarajuci plan. Sistem koristi tromesecni planski horizont i mesecni planski ciklus. da se delovi transportuju sa jednog mesta na drugo (transportni KANBAN) 2. obrade. Tehnoloske promene znacajne za nastanak i razvoj FPS 1. Katice se koriste sa dva cilja: 1. a FPS razlikujemo prema broju komponenti s obzirom na njihov raspored: 1. FPC ± celija (vise FPM-ova) 44 . CNC. razvoj i unapredjenje tehnologije unutrasnjeg transporta 3. montaza Ovi sistemi su integrisani sa automatizovanim sistemom zaliha i kompjuterskom konstrukcijom proizvoda (CAD) FPS ± je odredjen skupom komponenti povezanih sistemom unutrasnjeg transporta koje vodi centralni kompjuterski sistem.potrebama. znantska obrada 2. FPM ± modul (NC masina+automatizacija kretanja delova. Fleksibilni proizvodni sistemi FPS ± su automatizovani sistemi sa razlicitim mogucnostima primene. DNC 2. CNC masine 4. razvoj i unapredjivanje masina radilica NC. automatizovani unutrasnji transport 5. fleksibilna automatizacija 2.

opisa proizvoda 3. kao sto su produktivnost i kvalitet. Grupna tehnologija i FPS U osnovi fleksibilnih sistema koristi se koncept grupisanja masina i delova. oblik ili postupak tehnoloske obrade. Prvi korak u evaluaciji fleksibilnosti je ocena tipa fleksibilnosti koja je od primarnog znacaja kad je u pitanju proizvodni sistem. Ovaj koncept podrazumeva grupisanje slicnih delova proizvoda u familije delova koje imaju zajednicka svojstva ± velicinu.. 4. a delovi u familije delova) Ono sto je bitno za razlikovane klasicne GT od koncepta GT u FPS je cinjenica da zahvaljujuci razvoju tehnologije organizacije celija u GT vise ne mora fizicki da se realizuje. organizacija proizvodne opreme u odgovarajuce celije od kojih se svaka sastoji od one opreme neophodne za proizvodnju i obradu odgovarajuce familije delova Osnovna ideja sadrzana u konceptu grupne tehnologije sastoji se u tome da se proizvodni sistem raspodeli na podsisteme shodno principu grupisanja masina za potrebe proizvodnje delova grupisanih u familije delova. Problem uspostavljanja grupne tehnologije moze se resiti: 1. FPG ± grupa (celija i modul) FPS ± sistemi (vise FPG ova u razlicitim oblastima) FPL ± linija (skup masina radilica koje su medjusobno povezane) 68. masina 4. fleksiblinost u stvari predstavlja meru potencijalnih mogucnosti koje sistem poseduje. metodom klasifikacije (grupisanje delovau familiju delova u zavisnosti od njihovih konstrukcijskih karakteristika. metod ukrupnjavanja (koristi se da bi se masine grupisale u masinske celije. Koncepcija koja se danas usko povezuje za FPS je GT(grupna tehnologija) u cijoj je osnovi zatev da se tehnoloski proces organizuje s obzirom na karakteristike proizvoda. identifikovanje i determinisanje familija delova prema kriterijumu 2.3. Grupe radnih masina ili grupe radnih mesta proizvode samo deo nekog proizvoda. Ocena fleksibilnosti tehnologije Sama ocena fleksibilnosti postaje slozenija imajuci u vidu cinjenicu da za razliku od drugih proizvodnih cliljeva. proizvodnog miksa 2. toka materijala 6. 5. Postoji fleksibilnost: 1. Radi se o neprekidnoj prozvodnji. 69. vizuelni metod ili metod kodiranja) 2. ekspanzije 7. modifikacije 5. Prakticna primena grupne tehnologije podrazumeva: 1. ona se obezbedjuje kroz odgovarajuca logicka resenja koja se putem razradjenog softvera implementiraju u konkretnim proizvodnim sistemima. Oni su postavljani tako da slede redosled operacija tehnoloskog procesa proizvodnje. inovacije 45 . koji nije nov i koji je prisutan u koncepciji grupne tehnologije koja je zasnovana na proizvodnji na grupi masina ili radnih mesta. Za neprekidan proces karakteristicno je da se obavlja diskretna proizvodnja i radno je intenzivniji od kontinuiranog procesa.

Doba automatizacije znaci i pomeranje kvaliteta ljudskog rada neophodnog za da bi se izvrsila odgovarajuca proizvodnja: 1. a covekove intelektualne aktivnosti vezane za obavljanje odgovarajuce proizvodne ili neproizvodne aktivnosti. ka sve izrazitijim zahtevima za fleksibilnoscu ljudi u obavljanju razlicitih vrsta poslova i zadataka. fleksibilnost u pogledu posla 2. proizvodni opis. obima materijala Navedeni tipovi fleksibilnosti se nadalje grupisu u dve osnovne kategorije: 1. kratkorocna fleksibilnost 4.8. Ljudski resursi u tehosloskim sistemima Ulaganje covekovog rada kao neophodnog ulaznog elementa tehnoloskih sistema sagledava se pre svega kroz nuznost njegovog prisustva u obavljanju osnovne delatnosti tehnoloskog procesa. u pravcu sve veceg broja potrebnih kvalifikacija 2. okvirna mera fleksibilnosti su podaci o broju varijanti proizvoda. dugorocna fleksibilnost 70. fleksibilnost sistema unutrasnjeg transporta 3. 9. trosenje njegove fizicke energije sve se vise zamenjuje radom masina u periodu mehanizacije. ka sve manjem prisustvu u samoj izvrsnoj funkciji 3. organizaciona fleksibinost 1. proizvodna fleksibilnost (konstrukcija. koji se proizvode i putem zivotnog veka proizvoda. fleksibilnost rasporeda radnih mesta i masina 3. tok materijala. Osnivna karakteristike ljudi u teholoskim sistemima su: 1. izradu softvera 4. Kvalitet zaposlenik 2. Tehnologije tek u spoju sa kvalifikovanim covekovim radom mogu da pruze odgovarajuce zeljene rezultate. Na strani inputa uvek je moguce odvojiti troskove neposredno vezane za proizvod od onih opstijih. obim i flaksibilnost ekspanzije) 2. Istorijski gledano menjaju se covekove uloge i mesta u tehnoloskim sistemima. vezano za sve vecu fleksiblinost tehologija 5. Tesko je uspostaviti jedinstvenu meru fleksibinosti FPS ali mera fleksibilnosti sistema se moze razraditi u vezi sa razlicitim aspektima fleksibilnosti koji su u FPS prisutni: 1. modifikaciju. procesna fleksibilnost (miks. materijal i fleksibilnost inovacije) Sledecoj korak sastoji se u sagledavanju sposobnosti sistema da obezbedi upravo takav tip fleksibilnosti sto se obavlja ispitivanjem inputa i outputa. fleksibilnost modula 2. Kvantitet zaposlenih 46 . fleksibilnost racunarskog sistema 4. Koriscenje covekovog fizickog rada. obradu podataka. ka poslovima koji su sve vise vezani za pripremu. zamenjuje se radom specificnih masina. menja se karakter ljudskog rada koji je neophodan da bi se odredjena ljudska delatnost mogla obaviti bilo u oblasti proizvodnje ili usluga. ka izrazitim zahtevima za timskim radom i zahtevane sposobnosti zaposlenih sve vise se identifikuju kroz oblike zajednickog rada u timovim razlicitih struka i funkcija 6. ka izrazenijim zahtevima za inovativnoscu i krativnoscu zaposlenih i novim ulogama i sposobnostim koje zaposleni treba da poseduju. Na strani outputa.

nose osnovna obelezja najvise zastupljenog materijala koji se nalazio u upotrebi u tom periodu. bakarno. unapredjivanje covekovih saznanja u oblasti njegvog delovanja na materijal unapredjivanjem: 1. Razvoj materijala je rezultat: 1.-om veku obuhvata revoluciju novih materijala: metalno staklo. mehanicka 47 . sirovine 2. u toku prve industrijske revolucije 2. superprovodnici. jednostavno transformise u druge vidove energije. specijalna vlakna. mehanicke. materijali 3. bronzano i gvozdeno doba predstavljaju bitne etape u kojima su stvaraoci. oslanjajuci se na ovladavanje odredjenim materijalima. spoljasnje obrade materijala 2. gotovi proizvodi Materijali u tehnoloskom sistemu posmatraju se sa dva znacajna aspekta: 1. osnovni materijali (trpe promene i neposredno su ugradjeni u sastav izlaznog proizvoda) pomocni materijali (pomazu realizaciji i nesmetanom odvijanju svih operacija u tehnoloskom procesu) Osnovni materijali koji ulaze u sastav gotovog proizvoda trpe promene i u zavisnosti od stepena njihove obrade razlikuju se: 1. druga generacija materijala. 2. koja sa svojim prednostima znacajno opredeljuje tehnoloski novi tehnoloskog sistema: lako se prenosi. plazma.-og veka moguce izdvojiti tri velike generacije materijala: 1. podrazumeva siru primenu celika i legura 3. Energija i voda u tehnoloskim sistemima Trosenje razlicitih oblika energije u tehnoloskom sistemu je jedan od osnovnih pokazatelja tehnoloskog progresa.71. prva generacija materijala nosi pecat rasprostranjene upotrebe gvozdja.-og veka. tecna i gasovita. Materijali u tehnoloski sistemima Kameno. delovanjem na subatomskom nivou materijala 3. u 20. materijal na izlazu Podela materijala s obzirom na krajnja svojstva gotovog proizvoda: 1. kombinovanjem razlicitih materijala Materijali se mogu klasifikovati prema agregatnom stanju: cvrsta. etape u razvoju ceovecanstva. poluproizvodi 4. biotehnoloskim procesom i vestackom sintezom zive materije 2. superlegure. pocev od druge polovine 19. Istorijska periodizacija materijala po kojoj je pocev od 18. tehnicke 3. materijal na ulazu 2. nudili nasim dalekim precima nova orudja. ekonomske 72. Energija koje se koristi u tehnoloskom sistemu ima razlicite oblike: 1. Istorijski gledano. treca generacija materijala. Posebno se istice elektricna energija. a samim time i nove drustvene politicke strukture. S obzirom na funkciju koju materijali treba da obave u odredjenom tehnoloskom procesu dele se na: 1. tehnoloske 2.

s obzirom na opstu namenu 2. savremena oprema. 73. Podela opreme u tehnoloskima sistemima U tehnoloskim sistemima oprema je ulazni element u tehnoloski proces i cesto se odredjena tehnologija identifikuje preko osnovne opreme koja je neophodna da bi se ostvarile projektovane tehnoloske operacije. Voda se u tehnoloskim sistemima koristi kao: 1. fabricke hale ± objekat ili drugu lokaciju na kojoj se obavlja tehnoloski proces. metalurgija 3. horizotalni 2. hidroelektricna b. tehnoloska voda: hidro-metalurgija. proizvodnja papira. vertikalni (koristi silu tezu) 3. Transport u tehnoloskim sistemima Unutrasnji transport opterecuje troskove izrade proizvoda a da pri tom njegova upotrebna vrednost ne raste i zato unutresnji transport treba svesti na najmanju meru. voda za hladjenje industrijskih peci. kontinualni 2. transport gasovitih materijala 2. 4. s obzirom na tehnoloske operacije 3. fleksibinosti kretanja materijala 1. Oprema u sirem smislu podrazumeva masine i uredjaje. Podela transporta u tehnoloskom procesu je moze da bude prema: 1. CAD/CAM sistemi Oprema se s obzirom na opstu namenu deli na: 1. polufiksirani tok 3. Oprema se u tehnoloskim sistemima moze klasifikovati na vise nacina: 1. proizvodnja tkanina. promenljivi tok 74. Specijalnu ± masine i oprema konstruisani za obavljanje specijalizovanih zadataka i teze se prilagodjavaju za neku drugu namenu 48 . diskretni 5. automatizovani 4. mehanizovani 3. hemijska toplotna elektricna a. diskontinualni 3. transport cvrstih materijala 2. 5. pravcu kretanja materijala 1. flotacija. za napajanje parnih kotlova. tehnickoj opremljenosti transporta 1. transport tecnih materijala 3. karakteru materijalnog toka 1. manuelni 2. termoelektricna sunceva i dr. 3. fiksirani tok kretanja 2. glinice 2.2. vrstama i obliku maerijala koji se transportuje 1.

sa jedne na drugu vrstu proizvoda. grubo drobljenje 2. izmenjivaci) 8. dozatori i dodavaci. oprema za ekstrakciju (za razdvajanje dveju komponenata) 15. granulatori) 5. oprema za mehanicko pranje ambalaziranje i pakovanje 18. kljucnih domena proizvodnog sistema. FPS podrazumevaju primenu CIM tehnologije i oni su automatizovani. oprema za transport ± (podni i viseci transporteri. kada mogucnosti njihovog reprogramiranja omogucavaju odredjenu fleksibilnost u obavljanju operacija. odsustvo subjektivnih cinilaca u obavljenju proizvodnje CAD/CAM sistemi. Imaju poseban znacaj u serijskoj proizvodnji. zupcaste. oprema za sabijanje i oblikovanje (prese. oprema za apsorpciju i adsorpciju (izdvajanje jedne komponente iz gasa) 17. kojim upravlja kompjuterizovani upravljac. Univerzalne masine su fleksibilnije Podela opreme s obzirom na operacije: 1. oprema za skladistenje (silosi i bunkeri) Roboti. opreme za mesanje i gnjetenje (razne mesalice) 4. Napredak mikroelektronike doveo je dodnovih racunarski upravljenih masina radilica u proizvodnji. ventilatori. oprema za klasiranje asortimana (razdvajanjerastresitog materijala) 3. oprema za destilaciju i rektifikaciju (za razdvajenje dve ili vise tecnosti) 14. vijcalne. ejektori. rad u uslovima opasnim po zdravlje coveka 7. komorne i tunelne peci) 12. do upotrebe sve savrsenijih robota. vakuum pumpe) 20. rotacioni i kontinualni reaktori. do potpune racunaske podrske projektovanju konstrukcije proizvoda ± CAD (Computer Aided Design) i racunarske podrske projektovanju procesa CAM (Computer Aided Manufacturing). cikloni. kompresori) 19. 49 . oprema za isparavanje (za izdvajanje pare) 9. gasovodi) 21. pneumatski i hidraulicni transporteri. injektori. nizi zahtevi za kvalitetom radne sredine 6. oprema za usitnjavanje 1. konvejeri. separatori) 6. oprema za susenje (za uklanjanje vlage. oprema za kondenzovanje i pranje (kondenzatori) 10. Vecina robota danas sastavljana je od jedne ili vise kontrolisanih ruku koje su fiksirane na osnovici. oprema za razdvajanje talozenjem (taloznici. oprema za kristalizaciju (zasiceni rastvori se se najcesce hladjenjem dovedu do kristala. oprema za przenje i pecenje (rotacione. pneumatski ili hidraulicni sistem. centrifugalne. pumpe (za stvaranje potrebne razlike pritiska sa bi se tecnost kretala u zeljenom smeru ± klipne. srednje drobljenje 3. konzistentnost i produktivost u radu 4. grubo mlevenje 4. duplikatori. oprema za komprimovanje ± kompresiju (duvaljke. Prva generacija je upotrebljana u automobilskoj industriji. rast produktivnosti upotrebljanih resursa 2. susare) 11. autoklavi) 13. Univerzalnu ± masine i oprema kostruisani za manje obime proizvodnje jer mogu da obavljaju vise funkcija i prilagodjeni su za obavljenje sirokog spektra operacija. reaktori (sarzni. oprema za razdvajenje filtriranjem (razdvajanje cvrstih od tecnih) 7. fino mlevenje 2. Prednost robota u proizvodnji: 1. sa mogucnoscu efikasnog prelaska. fleksibilni sistemi. visoka pouzdanost 3. centrifugalni taloznici. oprema za razmenu toplote (kotlovi. membranske. Intergisanjem CAD/CAM tehnologije dolazimo do CIM (Computer Integrated Manufacturing) kao izraz visokog stepena automatizacije.2. a snagu im daje elektromotor. kristalizatori) 16. nizi troskovi proizvodnje 5.

planske parametre (zadate. upravljacku akciju Danas se sve vise delatnost preduzeca ostvaruje kroz mesavinu proizvoda i usluga. Priozvodi kao izlaz iz tehnoloskog sistema odredjeni su kolicinom. robota. broj komada po proizvodu 5. broj i naziv operacije 2. Ukoliko se pracenjem karakteristika izlaza utvrde odstupanja od planom predvidjenih. tehnoloskog procesa i uslovima koji vladaju na trzistu prodaje. pracenje i merenje (ulaznih i izlaznih karakteristika i merenje procesa) 2. uporedjivenje stvarnog i zeljenog stanja 4. tehnoloska karta (pregled redolseda toka predmeta koji se obradjuje ili njegovog dela sa oblezavanjem pomocu simbola. kontrola i skladistenje) Moze da se sastavi po dva osnova: 1. Izlaz iz procesa transformacije ulaznih elemenata krece se od cistih dobara do cistih usluga. utvrdjuju se mere i upravljaceke akcije koje ce preko promene ulaznih elemenata. broj i naziv elemenata 4. Elementi upravljacke povratne sprege obuhvataju: 1. operacijski list daje deteljan opis tehnoloske operacije sa opisom sredstava za rad. Izlaz tehnoloskog sistema: proizvodi i usluge Kao izlaz iz tehnoloskog sistema javljaju se gotovi proizvodi i/ili usluge. operacija. transport. kvalitetom. a sve manje je cisto proizvodnih ili cisto usluznih preduzeca. Tehnoloska dokumentacija Tehnoloska dokumentacija treba da prikaze sve kljucne aspekte vezane za izvodjenje tehnoloskih operacije u okviru jednog tehnoloskog procesa. vreme obrade i slicno 3. dimanzije i bruto tezina materijala 6. vec se trosi cim se proizvede. opis izvodjenja operacije prema radnom broju zahvata 8. cekanje. Ove karakteristike izlaza uslovljene su ulazom i karakteristikama ulaza. cenom i vremenskom dimazijom. transportovati i kupiti radi kasnije koriscenja. zeljene vrednosti) 3. 50 . kvalitet. Cista usluga je neopredeceni proizvod koji se no moze skladistiti. Kao polazna osnova za izradu tehnoloske dokumentacije radi se crtez gotovog proizvoda kojie zeli izraditi odgovarajucim tehnoloskim procesom. rezime rada za izvodjenje odredjene operacije 9. a CAM racunarsku podrsku projektovanju procesa i racunarsko upravljanje svim operacijama uz koriscenje programibilnih savremenih numericki kontrolisanih masina (NC). da se podje od postojecih stedstava za rad pa da se definise redosled i vrste operacija koje se izvode na njima 2. tehnoloski postupak definise naziv i broj operacija sa opisom radnji u tehnoloskoj operaciji uz definisanje velicina kao sto su kolicina materijala. Cisto dobro je materijalizovani proizvod koji se moze skladistiti. Najcesci oblici tehnoloske dkumantacije: 1. da se podje od redosleda operacaija uz definisanje broja i vrste sredstava za rad na kojima se izvode 2. 75. sa opisom rada i detaljnim crtezom proizvoda. Obuhvata: 1. alata. dovesti do postizanja zeljenog stanja. oznaku masine ili radnog mesta na kom se operacija izvodi 3. alat 76. slozenost posla i elemente rada 7.CAD podrazumeva svestranu primenu racunarske grafike u konstruisanju proizvoda. funkcionalnu zavisnost ulaza i izlaza 5.

karbonatne oksidne sulfidne silikatne fosfatne Ulaz u tehnoloski proces za proizvodnju rude cine: ruda i jalovina. Tehnolosko jacanje se ostvaruje putem: 1. s obzirom na opipljivost ili opredmecenost u zavisnosti od toga u kojoj je meri prisutna prodaja prodaja materijalnih dobara (trgovina ± banka) 2. i siromasne. radna snaga. monometalne i polimetalne 2. 77. institucijama. proizvodnja rude (vadi se ili kopa ruda sa jalovinom). Rude se dalje dele i prema mineralnom i hemijskom sastavu na: 1. Tehnoloska globalizacija se vidi u sledecim pravcima: 1.Usluge se mogu klasifikovati na sledec nacine: 1. Tehnonacionalizam predstavlja tumacenje tehnoloskog razvoja kao obojenog nacionalnom pripadnoscu. srednje bogate. vece sanse za neslaganje i konflikt sto sve zajedno stvara slozene upravljackoorganizacione probleme. oplemenjivanje rude (odstranjuje se jalovina i povecava se procenat metala). Primer tehnologije sa opisom odabranog sistema Tehnoloski sistemi za proizvodnju rude Rudom se nazivaju svi minerali koji se mogu proizvesti na ekonomican nacin. gradja. regionalnom pripadnoscu ekonomskim polozajem zemlje i njenim politickim i drustvenim uredjenjem. internacionalna eksploatacija nacionalnih tehnoloskih sposobnosti 2. s obzirom na stepan u kome kontakt sa kupcem moze da utice na tip i vrstu usluge (doktori ± nastavnici ± taksi vozaci) Visi kontakt stvara dve vrste problema: 1. oprema i alati. celicne pregrade. teritorijalnom. vertikalnog povezivanja 3. 78. Rude sa sadrzajem metala srecu se u veoma razlicitim granicama pa ih delimo na bogate. Dileme tehnonacionalizma i tehnoglobalizma Tehnoglobalizam naglasava potrebu koncentracija tehnoloskih sposobnosti na globalnom planu medju razlicitim akterima. regionima i teritorijama. otvaranje rudista (isppituje se da li ce biti jamski ili povrsinski kop). kolaboracija (saradnja) medjudrzavnim i privatnim institucijama i organizacijama u pravcu razmene i razvoja njihovih znanja (know-how) 51 . eksploziv. s obzirom na stepen kontakta sa kupcima (bolnice ± posta) 3. Kada govorimo o nizim novoima pri pruzanju usluga govorimo o standardnim procedurama za pruzanje usluga. saradnjom u domenu istrazivanja i razvoja Firme stupaju u odnose medjusobne kolaboracije po bilo kojoj od gore navedenih mogucnosti bez obzira na geografsku poziciju i drzavnu pripadnost. traznja intenzivno varira 2. Faze tehnoloskog procesa su istrazni radovi (identifikuje se leziste rude i relativni parametri za izbor tehnologije). energija. horizontalnog umrezavanja 2.

Prednosti i nedostaci globalne strategije Prednosti: 1. barem 2 saradnika. kroz odnos firme i njenog konkurentnost okruzenja sa kojim se ona nalazi u suparnickom odnosu 2. veca fleksibilnost. 3. Globalne strategije preduzeca Kljucni koraci u kreiranju globalne strategije preduzeca podrazumevaju: 1. 79. bolje pregovaracke pozicije u odnosu na snabdevace) 2. kupcima i paraleleno) 52 . nizi troskovi proivodnje. siroki koopeativni profil (aktivno rade sa vise partnera. jacanje konkurentnosti Nedostaci: 1.generisanje inovacija u vise od jedne zemlje sto se odnosi uglavnom na aktivnosti multinacionalnih korporacija Tehnoglobalizacija i tehnonacionalizam se uzajamno ne iskljucuju vec se radi o dve simultane pojave. Strateske tehnoloske mreze i kooperativni model firme Strateska pozicija i snaga firme se sagledavaju: 1. veoma sirok kooperativni profil (koje imaju istovremeno barem 5 znacajnih kontakata kooperacije sa sanbdevacima. dominiraju odnosi sa snabdevacima i kupcima) 4. prisutni su sve veci rizici vezani za devizni kurs i odredjene trosove i prihode u odredjenim zemljama 5. konsolidovanje integralne strategije konkurantnosti u svetskim razmerama) 80. internacionaizovanje poslovanja (napori da se osnovna strategija okrene van granica sopstvene zemlje) 3. kroz odnose i veze firme sa njenim komplementarnim-saradnickim okruzenjem Na osnovu empirijskih istrazivanja utvrdjeni su dominanatni kooperativni profili: 1. medjusobno veoma povezane i isprapletene. bazicne strategije (osnovna strategija se donosi prvenstveno polazeci od nacionalnih uslova poslovanja) 2. fokusirana proizvodnja. koje odrazavaju karakter i sustinu tehnoloskih promena. fokusirane kompanije (imaju razvijene veze samo u jednom pravcu. povecanje troskova menadzmenta 2. redukcija troskova (eknomija obima. poboljsanje kvaliteta proizvoda (posledice koncentrisanja oko manjeg asortimana) 3. povecano interesovanje kupaca (posledica globalizacije) 4. koncentracija proizvoda moze da udalji odabrani program od zelje kupaca 4. uniformni marketing moze da umanji stepen prilagodjenosti lokalnom trzisnom ambijentu 6. globalizovanje strateskog upravljanje (integrisanje strategije u razlicitim zemljama. inregrisanje konkurentskih poteza moze da ugrozi prihode 81. najmanje sa dva snabdevaca) 3. opasnosti od standardizacije 3. horizontalno i vertikalno) 2. razvijanje osnovne. izolovane kompanije (veoma slabo ili nikako povezane sa drugim firmama.

Strateske alijanse: pojam. Istinski tehnoloski transparentne alijanse porazumevaju potpuno slobodno raspolaganje akumuliranim znanjem svih sastavnih jedninica alijanse kao osnove na kojoj se gradi komparativna prednost i ostveruje sinergija. Transparentnost alijense se definise kroz postojanje kanala i puteva komunikacije unutar alijanse kao i sposonosti usvajanja novih znanja i otvorenosti ka ucenju. i moze da bude u domenima horizontalnog i vertikalnog transfera tehnologije. saveznistvo. upravljacke kompetentnosti i strateska orijentacija 2. klijenti/kupci (osnovni izvor inovacije) Ono sto cini okosnicu u sustini strateske tehnoloske aljanse je sinergija tehnoloske moci koja se javlja kao efekat kod ucesnika. ravnopravnost u realizaciji zajednickih IR projekata Jedna moguca klasifikacija formi kooperacije se odnosi na razlikovanje razlikovanje formalizovanih i neformalizovanih oblika. znanja i tehnologije kojima raspolazu. Tehnoloska saradnja varira i s obzirom na ostvareni sadrzaj. Mreze i alijanse se grade sa tri grupe partnera: 1. ostvarivanje zajednickih tehnoloskih projekata 3. drugi konkurenti (partneri. najmocnije oruzje koje poseduju. kompetentnosti zasnovane na transformaciji 4. kompetentnosti zasnovane na ostvarivanju kooperacije i mreza 82. univerziteti. Shvatanje tehnologije kao konkurentske sile ne iskljucuje potrebu da se u cilju jacanja tehnoloskih potencijala kao nuznog preduslova konkurentnosti firme udruzuju u razlicite nacine ostvarujuci tehnolosku kooperaciju. Osnovo obelezje strateske tehnoloske alijanse je dugorocno jacanje tehnoloske konkurantnosti partnera ± kooperacija.Kooperativni profil je znacajna dimenzija korporativnog identiteta i dovodi se u vezu sa pozicijom kompanije u okviru mreza. 53 . jacanje tehnoloskih kompetentnosti partnera u relevantnim podrucjima 2. licence. da u kompleksni i nesigurni svet sa mnogo opasnih neprijatelja ne treba ulaziti sam. Strateska tehnoloska alijansa znaci: 1. ministarstva i agencije (veza sa kvalitetnim kadrovima) 3. Menadzeri su medjutim sporo poceli sa stvaranjem strateskih alijansi iz razloga gubljenja dela kontrole a menadzeri vole kontrolu. Jedna moguca klasifikacija formi kooperacije se odnosi na razlikovanje formalizovanih od neformalizovanih oblika. instituti. Tehnoloska saradnja varira i s obzirom na ostvareni sadrzaj moze i da bude u domenima horizontalnog i vertikalnog transfera tehnologije sve do kupovine novog preduzeca. sporazum o koleboraciji u specificnim oblastima. ucesnici i forme Strateske tehnoloske alijense su oblik tehnoloskih kooperacija i ugovorenih saradnjimedju firmama koje podrazumevaju zajednicke napore IR (istrazivanje i razvoj) i/ili inovativne aktivnosti za koje se pretpostavlja da ce uticati dugorocno na trziste roba i poziciju bar jednog partnera. Lideri kooperacija su poceli da spoznaju ono sto su lideri nacija oduvek znali. kompetentnosti zasnovane na izlazu-outputu 5. sporazum o kolaboraciji) 2. Cetiri klasicna tipa kompetentnosti: 1. zajednicka ulaganja. aktera takvog saveznistva. Strateske tahnoloske moci podrazumevaju puno poverenje i uvazavanje medju partnerima koji su spremni da dele i ono stratesko. Strateske tahnoloske alijanse su takve tahnoloske kooperacije kod kojih se podrazumeva zajednicka IR funkcija koja ce uticati dugorocno na trziste roba i poziciju bar jednog partnera. dakle. kompetentnosti zasnovane na resursima 3. alijansu.

Rast produktivnosti 5. Eksploratorni (dugorocno orijentisan. U 21. Znanje i kreativnost su u osnovi inovacionih procesa kojima se generisu nove tehnologije. Modeli IR u organizaciji U odnosu na stepen razvoja generickih tehnologija razvijaju se i tri modela industrijskog IR. intenzitet ± meren nivoom izdvajanja za IR u firmi 2. Razvoj nauke i intenzitet IR 3. ekonomski i drustveni razvoj 54 .83. Nauka. Povecanje kvaliteta zivota 9. Tehnoloski. Inovativne procese 2. Znanje su postulati. Procese obrazovanja 6. Razvoj procesa za stvaranje nove vrednosti. Ekoloska dimenzija Pokazatelji Nauka Tehnologija Praksa Vreme 85. uslovljeni su promenama tehnologije 7. Informacione i komunikacione tehnologije 8. priroda ± definisan tipom istrazivanja 1. Industrijski IR se definise kroz dve kljucne varijable: 1. a tehnologija primanjeni postulati sa ciljem zadovoljenja ljudkih potreba. veku znanje je pretpostavka razvoja i konkurantnosti preduzeca i privreda. sile koja pokrece razvoj privrede drustva i privrede. Sve vise se govori o potrebi uspostavljanja ekonomije znanja(KBE-Konowledge based economy) i drustva zasnovanog na znanju (KSB-Knowledge based sociaty). tehnologija i razvoj Nauka i tehnologija su kljucni faktori ekonomskog i drustvenog razvoja. Oslanja se na aktere i nacionalnom sistemu inovacija 4. Tehnoloski razvoj obuhvata: 1. okrenut ka izgradnji sposobnosti u komapniji da ostvari vece zahteve tehnoloskih promena) 2. zasnovan na proverenoj tehnoloskoj praksi) 84. Imitativni (durgi na trziste ili drugi bolji. Eksplotacioni (okrenut trzistu i razvoju proizvoda koji ce zadovoljiti zahteve kupaca) 3.

kao i stvaranje novih ili poboljsavanja postojecih sredstava za proizvodnju. nivih ili podoljsanja starih postupaka. ali to ne znaci da svaki tehnoloski i ekonomski napredak predstavlja i drutveni razvoj. tehnoloska promena dovodi do zeljenih ekonomskih rezultata i znaci napredak u odnosu na postojece stanje. osnovna istrazivanja odnose se na istrazivanja u svim oblastima covekove delatnosticiji je cilj prosiranje novih znanja. Svemir 87. Biologija i biotehnologija 5. Drustveni napredak Ekonomski napredak Tehnoloski napredak Transfer tehnologije 86. 1. Da bi se doslo do ekonomskog napredka treba ostvariti izlaz sa jednakim ili manjim ulaznim ulaganjem proizvodnih faktora. Fundamentalna. Tehnoloska piramida Bliski odnos izmedju naucno istrazivackog rada i tehnologije moze se sagledati preko grafickog modela poznatog kao tehnoloska piramida. On se ostvaruje putem horizontalnog i vertikalnog transfera tehnologije.Tehnoloski napredak se definise kao kao proces koji dovodi do stvaranja novih ili poboljsanja postojecih proizvoda. Novi oblici energije i stednja energije 3. Valorizacija okeana 7. 2. Ona prikazuje kako se broj kadrova angazovanih oko fundamentalinuh naucnih istrazivanja preko primenjenih i razvojnih do komercijalizacije prioizvoda i usluga sve vise siri. te kad se radi o IR funkciji kod koje se polazi od inovacije pa do primenjene tehnologije. Npr. bio bi krajnji cilj svih akcija i promena koje covek preduzima i uvodi napolju materijalne proizvodnje i van nje. Samo dobro odmerena. trzisno verifikovana. Tehnoloski i ekonomski napredak su potrebni preduslovi. Tehnologija u informatici 4. moze biti i obrnuta situacija. Takva tehnologije nakratko daju privid drustvenog napretka. Poloprivreda i agroindustrija 6. Osnovni pravci tehnoloskih promena Osnovne tehnoloske promene: 1. kada se uvode stetne tahnologije po okolinu ili ljudsko zdravlje. Novi materijali 2. Procena Naucna veza 55 . Drustveni napredak koji obuhvata napredak pojedinca i drustva u sredini.

Pokazatelji tehnoloskog razvoja zemlje. Sistem intelektualne svoina se u pravilu sastoji od robnih marki. Patentni sistem je prevashodno nastao radi zastite i informisanja. a manje upotrebljiv kada je IR jedan od veceg broja ulaznih elemenata Zakljucuje se da: 1. a usmerena su ka prakticnoj primeni naucno-tehnickog dostignuca u uslovima prakse gde se ocekuje njihova najveca delotvornost Razvoj proizvoda i procesa Komercijalizacija proizvoda. dizajna. proistice iz rezultata fundamentalnih i primenjenih istrazivanja. 4. patenata. ka odredjenoj ljudskoj delatnosti Razvojno istrazivanje. Komercijalna vrednost robne marke moze biti znacjna. grane. usmereno ka odgovarajucem prakticnom cilju. Model inovacija-invencija-difuzija i upravljanje kasnjenjem 56 . Dizajn se u Britaniji stiti preko tri zakonska prava: registrovani dizajn (do 25 godina). Copyright obezbedjuje zastitu za kreatore originalnog materijala koji se odnosi na literarna. copyrighta. poseban izgled ili vizuelni identitet proizvoda koji je rezultata karakteristika proizvoda. Ovim pravom se obezbedjuje da svako koriscenje/ostvarenje programa bude verno originalu i pravo na ekonomsku naknadu autora za koriscenje njihova rada. Rasprostranjen pokazatelj tehnoloskog razvoja zemlje odnosi se na broj pronalazaka patenata koji su rezultat organizovane IR aktivnosti. podrazumeva realizaciju proizvoda na trzistu i podrazumeva horizontalnu difuziju pronalazaka u svim oblastimau kojima mogu naci primenu Nedostaci: 1. a moze i pokrete i zvukove. TV ostvarenja. 89. umetnicka. boje mirise i slogane. Koristan samo kad je rec o jednostavnim. bazicnim aktivnostima 4. Prednosti modela treba iskoristiti 2. Pored znacajnog skracivanja vramena vertikalne difuzije inovacija. U praksi postoje inovacije koje naprolaze kroz sve te faze invacijske aktivnoasti 5. radio ostvarenja. 6. filmska. 5. Intelektualna svojina predstavlja sve ono sto je rezultat rada covekova mozga. industrijski dizajn pokriva ceo ili delove izgleda/pojave proizvoda. Tesko se mogu izdvojiti granice izmedju navedenih faza inovacijaske aktivnosti 2. bez povratne sprege 3. Robne marke i usluzne delatnosti ukazuju na poreklo robe da bi se ona diferencirala od ostalih prodavaca proizvoda ili usluge. Racunarski programi i baze podataka su obuhvaceni copyrightom od 1998. Vreme izmedju IR razvoja i ostvarenja se sve vise smanjuje. Koristan je samo kada se koriste osnovni pojmovi. Primenjeno istrazivanje. neregistrovani dizajn (do 15 godina) i umetnicki copyright. Jednosmeran model. Model ili uzorci. godine. muzicka. regiona Patenti. kao i poverljivih informacija.3. Znak ukljucuje logo. Ukazuje na faze ili korake koji su uobicajeni u sprovodjenju IR rada od ideje do proizvodne primene 4. Ulaganje u IR je isto tako jedan od pokazatelja napretka zemlje. treba istaci i povecane efikasnosti i skracivanje vremena prodora inovacije u svim oblastima primene 88. Ukazuje na znacajnu karakteristiku inovacijske aktivnosti u uslovima intenzivnog tehnoloskog napretka 3.

za preduzeca koja su usvojila strategiju tehnoloskog lidera. U trecoj generaciji jos je izrazitija stroga kontrola ka delatnosti odredjenoj potrebama poslovanja. sve u skladu sa potrebama pojedinih poslovnih jedinica. IR. ciljeve. koja bi tehnologija optimalno mogla da zadovolji strateske razvojne ciljeve. nase organizacije. jer mogu da ostvere znacajne konurentske prednosti ukoliko skkrete medjufazna kasnjenja u inovacionom ciklusu. Znacajno je da se kasnjenje smanji izmedju otkirca i invencije i njihovog pretvaranje u inovaciju. vremenski determinisu pojedine projekte. dok su modeli prve generacije blize strategiji tecnology-push. Treca generacija IR u preduzecu Prva generacija se zasniva na shvatanju u potrebi izdvojenosti i izolovanosti IR funkcije sto je kljucni preduslov vece efikasnosti rada i rezultata. kadrova. Izmedju inovacije. invencije i difuzije. Evolucija ka trecoj generaciji IR aktivnosti sve je brze ka trzisno orjentisanoj. od ideje do implementacije. Poznati su organizacioni modeli kod kojih su gde su odvojene od preduzeca organizacione jedinice. Druga generacija obuhvata modele koji su daleko vise prilagodjeni potrebama poslovnog razvoja preduzeca. marketinga. inovativnoj organizaciji koja polazi od modela market-pull ili strategy-pull. dospeca u odgovarauce proizvodne procese i na trziste. Smanjivanjem tih vremena moguce je stvoriti konkurentsku prednost. 57 . tj. koji se bave sustinskim pitanjima. proizvodnje. ili posedujemo novu tehnologiju. njene difuzije. Inovacija podrazumeva uspesnu realizaciju invencije. Ovakav model se oslanja na strategiju nade ili da ce u laboratoriji nastati komericijalno opravdana tehnoloska inovacija. tj. zajedicki u timu odredjuju pravce IR aktivnosti. pocetna zamisao koja se zove invencija.Invencija znaci dolazak do ideje i u osnovi svake inovacije nalazi se osnovna ideja. Tehnoloski sledbenici nasuprot tomu zele da smanje vreme od inovacije pa do pojave na trzistu. Najvisi nivo menadzera zajedno preduzeca zajedno sa menadzerima tehnologije. Vremensko kasnjenje Vremensko kasnjenje Vremensko kasnjenje Naucno otkrice Invencija Inovacija Difuzija Proizvodnja Trziste Tehnoloski lideri dobijaju skracivanjem ovog kasnjenja Tehnoloski lideri dobijajaju povecanjem ovog kasnjenja Tehnoloski sledbenici dobijajaju skracivanjem ovog kasnjenja 90. Napusta se model strategije nade i sve vise se cvrsto vodi politika upravjanja projektima inovacije tehnologije i organizacije u svim fazama. ali i stratesku opravdanost. Treca generacija upravljanja IR aktivnoscu podrazumeva uspostavljanje modela koji ce unapredjivati efikasnost IR aktivnosti. Dinamika tehnologije se cesto povezuje sa dinamikom organizacije kao celine. Usmeravanje IR aktivnosti ka strateskom razvoju integralnog modela preduzeca. treba naci naicina da se ona uspesno inkorporira u nasu organizaciju.

zivotni vek tehnoloske inovacije 2. Kriva ucenja predstavlja stepen u kome se prosecni trosak proizvodnje jedinice proizvoda smanjuje kao rezultat povecenja kumulativnog ukupnog outputa. odabir oblika transfera tehnologije sa optimalnim uticajem na razvoj sopstvenog IR rada. proces prenosenja inostrane razvijenije tehnologije u domace preduzece 2. intezitet IR u strateskom tehnoloskom podrucju kome pripada tehnoloska inovacija. U pocetku se radi o prvoj primeni. Ucenje dovodi do znacajnog opadanja troskova proizvodnje. Vrste transfera tehnologija Opste je prihvaceno da se transfer tehnologije deli po svom karakteru na: 3. (2) Horizontalni transfer tehnologije znaci prenos tehnoloskog znanja ± opredmecenog ili neopredmecenog na nova podrucja ljudske delatnosti. koja govori o odlaganju pozitivnih efekata u primeni nove tehnologije usled prilagodjavanja. horizontalni. Evo nekih faktora koji imaju uticaj pri transferu tehnologija. a zatim pocinje da deluje faktor ucenja kroz pozitivno iskustvo. troskovi uvodjenja dopunskih inovacija kako bi se centralna inovacija mogla u potpunosti primeniti 3. 92. prihvatanje tehnoloske inovacije uz ispitivanje mogucnosti njenog unapredjenja i razvoja sopstvenim IR potencijalima 6. (1) Vertikalni bi obuhvatao aktivnosti vezane za naucno-istrazivacki rad i to od fundamentalnih istrazivanja preko primenjenih razvojnih do inovacija. i 4. Kasnjenje izmedju trenutak investiranja i pocetka rasta produktivnsti posmatra se kao proces ucenja koji se predstavlja krivom ucenja. predonost pripada stabilnijim tehnologijama 4. proces transfea tehnologije iz domacih preduzeca u inostrana preduzeca 58 . Taj faktor ucenja koji raste sa iskustvom u radu deluje na podrucje proizvodnje i na podrucje takticke prodaje. vertikalni.91. usled smanjivanja troskova do cega ne dolazi spontano. vec samo ukoliko postoji stalan napor da se povecava efikasnost proizvodnje. prve proizvodne primene. a zavise od tehnoloskih inovacija: 1. a posebno na nove geografske prostore. Kriva ucenja Priprema uslova za uspesnu primenu nove tehnologije treba da se odvija sa citavim periodom eksploatacije tehnologije. Horizontalni transfer na nivou preduzeca obuhvata: 1. priprema uslova za prihvatanje inovacije u novoj sredini 5. proces difuzije tehnoloskih pronalazaka izmedju domacih preduzeca u okviru nacionalne privrede 3. Specificna obelezja tehnoloskih inovacija u transferu tehnologija Veza transfera tehnologije i tehnoloskih inovacija ogleda se kroz neka obelezja tehnoloskih inovacija koje imaju uticaj na transfer tehnologija. Na medjunarodnom planu transfer tehnologije predstavlja medjunarnodni i internacionalni promet znjanja neophodnog za razvoj proizvodnje i poslovanja u sirem smislu. 93.

Nacini horizontalnog transfera tehnologije Postoje tri osnovna tipa (horizontalnog) tehnoloskog transfera: 1. Q ± porast proizvodnje nastao boljim koriscenjem kapaciteta u tekucoj goidni. 2. N zap s ± oznaka za pokazatelj. 2. i 5. direktan transfer ± tehnologija koristi u istu svrhu. proces koji se odnosi na odlazak ljudi iz manje razvijenih sredina u razvijenija podrucja Elementi procesa transfera tehnologije mogu se sazeti kao proces cetiri I: ideja ± invencija ± inovacija ± imitacija. a indeks prethodnu godinu za koju se uzimaju podaci. p ± prosecna godisanja primanja radnika u prethodnoj godini. kupovina opreme. Tehnoloski napredak i pokazatelji Komponente tehnoloskog napretka: 1. 3. kooperacija. 95. kupovina licenci industrijske svojine. u potpuno novoj oblasti i na drugacije probleme. kupovina licenci know-how. zajednicka ulaganja U praksi tesko je naici na ovako jasno definisane transfere tehnologije. k ± kamata koja bi se dobila na pozajmljena sredstva u prethodnoj godini. V s ± vrednost osnovnih sredstava. ugovori o pruzanju tehnickih usluga 3. gde : Po  ( Z o ™ po  K o ™ ko ) Pi ± neto proizvod u tekucoj godini. Koeficijent povecanja tehnoloskog nivoa i napretka opreme: Fi o ! Pi  (Z i ™ po  K i ™ ko  Q ) . i ± prosecna ulozena sredstva u tekucoj godini. 4. 94. izracunava se po sledecoj formuli: 59 . i 3. jednostavni licencni ugovori 4. ugovori o dugorocnoj proizvodnoj saradnji Nacini transfera mogu da budu: 1. indirektan transfer ± koriscenje tehnologije za novu i drugaciju svrhu. N ± broj zaposlenih. Oprema Tehnicka opremljenost rada: Tos ! Vos din [ ]. Najcese je u pitanju kombinacija vise navedenih vrsta sto samo pokazuje da je velika isprepletanost postojecih transfera. Proizvod Globalna produktivnost predstavlja sintetski pokazatelj tehnoloskog progresa. nova primena ± tehnologija se primenjuje u izmenjenom obliku. 2. Na osnovu ugovora koji je sklopljen za transfer odredjene tehnologije isticemo cetiri osnovne vrste: 1. Indek i oznacava tekucu. ugovori o programiranju proizvodnje 2.4.

TIR IS din [ ] . Stopa tehnoloskog progresa Promene izazvane tehnoloskim progresom odrazavaju se na sve delove drustva. 5. terijal 4. 7. n ± broj radnika n 96. zemlji. N ± broj zaposlenih. inostranstvu daje dragocene informacije. Takodje proucavanje i merenje tehnoloskog progresa i poredjenje sa stopom progresa u grani. P ± ukupan prihod. Upravljanje N . Neki od pokazatelja i metoda za merenje tehnoloskog progresa: .razni aspekti produktivnosti . N ± ukupan broj radnika. Organizacija 10.tehnoloski nivo opreme . Zastita covekovog okruzenja 9.unapredjenje IR i inovativne aktivnosti itd« Pracenje tehnoloskog progresa u konkretnim uslovima preduzeca znacajno je sa aspekta unparedjenja proizvodnje i poslovanja u tim konkretnim uslovima. IS ± vrednost investicija. Energija Pokazatelj potrosnje elektricne energije: P ! e energije. s ± troskovi osnovnih i obrtnih sredstava 3.Gp ! Bp Tr  Tos ™100[%] . Investicije Pokazatelj inteziteta investicija u preduzecu: L ! broj zaposlenih. TIR ± ukupni troskovi za IR delatnost. Opredmeceni i neopredmeceni tehnoloski progres 60 .proizvodnja i trosenje elektricne energije . a i sam drustveni sistem deluje povratno na tehnoloski progres menjajuci njegovu stopu rasta. N ± N zap 6. gde BP ± bruto proizvodnja r ± troskovi radne snage. Kadrovi Kvalifikaciona struktura radnika: K n ! odredjene kvalifikacije 8. Analiza progresa je znacajna i sa strane buduceg napredovanja preduzeca. (Ovo pitanje takodje pogledati u na 132oj strani u knjizi ³Menadzment inovacija i tehnoloskog razvoja´) 97. Istrazivanje i razvoj Pe kWh [ ] . P ± ukupna potrosnja elektricne N zap Pi ! P .brzina i stepen sirenja novih tehnologija .

a doslo je do usteda u troskovima rada. sto sve vodi povecanju efikasnosti koriscenja faktora prozivodnje. K ± kapital) za opredmeceni tehnolsoki progres. je osnovni izvor neopredmecenog tehnoloskog progresa. Kapital (K) K2 B A K1 L2 L1 Rad (L) Grafik (1) Tacka A je pocetno stanje i pocetni odnos kapitala i rada koji daje odredjeni nivo proizvodnje. 2.Tehnoloski progres se moze smatrati pojavom koja izrazava svaku promenu u sredstvima za proizvodnju. U slucaju da novonastala kombinacija faktora L i K koji daju tacku D iskaze povecanje proizvodnje onda mozemo govoriti o cistoj ustedi zivog rada. Opredmeceni tehnoloski progres podrazumeva takav napredak kojim se povecava nivo autputa kao direktna posledica povecanja neto-akumulacije kapitala ili zamene dotrajale opreme savremenom te se menja starosna struktura opreme. Novonastalo stanje je tacka B. bez neto-akumulacije kapitala. Razlika izmedju opredmecenog i neopredmecenog tehnoloskog progresa je u sledecem: 1. u povecanju znanja i kvalifikacione strukture 61 . Ovo je tipican primer promene kombinacije faktora proizvodnje (L ± rad. tehnoloskim procesima i organizacionim formama proizvodnje i raspodele. ali bez novih investicija. vece znanje zaposlenih. a to je situacija kada su se troskovi konstantnog kapitala uvecali. Ovake promene su posledica tehgnoloskog progresa koji se sastoji u boljoj organizaciji rada. Neopredmeceni tehnoloski progres ima takodje kao rezultat pozitivno pomeranje funkcije proizvodnje. Poslovne i organizacione promene. Kapital (K) L2<L1 K2=K1 K2-K1 D A L2 L1 Rad (L) Grafik (2) Tacka A je pocetno stanje i pocetni odnos kapitala i radka koji daje odredjeni nivo proizvodnje.

ukoliko postize se neutralni tehnoloski progres. 2. ukoliko se stopa supstitucije rada za kapital takodje ne menja. a kapitanlo intezivan ukoliko se granicni proizvod kapitalno uvecava. ukoliko se povecava tehnicka opremljenost rada. Promene izazvane neutralnim tehnoloskim progresom ne uticu na promenu granicne stope supstitucije rada za kapital. ukoliko je tehnicka opremljenost rada nepromenjiva.zaposlenih i sve to bez dodatnih ulaganja u osnovna sredstva. 4. Ukoliko se tehnicka opremljenost rada Tor povecava. tehnoloski progres ne neutralan ukoliko se i produktivnost rada ostaje nepromenjen. 2. neutralni tehnoloski progres se postize i onda kada granicni proizvod kapitala ostane nepromenjen. a ujedno se Tor ! K L ostane konstantan P! K Q k! Q L u tom periodu povecava. Ukoliko se konstantuje nepromenjeni kapitalni koeficijent. dok kapitalni koeficijent K konstantuje rast kapitalnog koeficijenta Q . Neneutralni. uz porast produktivnosti rada. Koji dovodi do usteda u troskovima rada (radno-stedni): 1. Ne dovodi do usteda niti do vece upotrebe rada u proizvodnom procesu. tj. 3. Ovo je pojednostavljeni prikaz odnosa tehnoloskog progresa i proizvodne funkcije. Tipican primer neopredmecenog tehnoloskog progresa. Ukoliko se tehnicka opremljenost rada ne menja. 98. 62 . moze se govoriti o neneutralnom tehnoloskom progresu koji je radno-stedan. neneutralni tehnoloski progres je radnostedan. 5. Neutralni i neneutralni tehnoloski progres Neutralni: 1. Proizvod (Q) Q2 A Q1 F G Q Q* K1 K2 Kapital (K) Grafik (3) Rast kapitala sa nivoa na nivo je uslovio povecanje proizvodnje sa tacke A na tacku F koja pripada proizvodnoj funkciji.

da je realno ocekivati da ce se u buducnosti razviti slozeniji oblici pojava I dogadjaja. 101. tada se postize radno-intezivan tehnoloski progres. 4. a sve u cilju pojacavanja sansi za uspeh u buducnosti. koriscenje kapaciteta masina. S¶obzirom na ove vrednosti odredjuje se ukupna vrednost za matricu u celini. tezinski koeficijenti se dodeljuju svakoj od promenjivih navedenih na vrhu i to predstavlja ocenjenu znacajnost pojedinih faktora koju daju eksperti. Koriscenjem matrice ciljeva za izracunavanje indeksa produktivnosti u jednakim vremenskim razdobljima menadzment preduzeca stice mogucnost uvida u promene koje su nastupile primenom nove tehnologije. Na krajnjoj levoj strani nalaze se ocene od 1 do 10. ako se konstatuje nepromenjeni kapitalni koeficijent. koje se odnose na kvantifikovanje pojedinih stvarnih vrednosti posmatranih faktora u odredjenom periodu. Aksiom kontinuiteta ± koji govori o kontinuiranosti u razvoju pojava I dogadjaja koji pruza osnove da se buducnost I proslost sagledavaju kao kontinuirana celina. tehnicka opremljenost rada se moze povecavati. 3. ostati konstanta ili se smanjivati. Aksiomi naucnog predvidjanja Od najranijeg doba covek tezi ka tome da predvidi buducnost kako bi smanjio neizvenost. a granicni proizvod rada raste brze od granicnog proizvoda kapitala. kasnjenja u primeni nove tehnologije. 100. produktivnost rada se povecava. filozofska i naucna. 99. Izdvajamo dva osnovna pristupa predvidjanja: Od osnovnih aksioma naucnih predvidjanja pomenucemo cetiri: 1. Aksiom rasta ± koji se zasniva na uocenoj cinjenici da je realno ocekivati da su pojave I dogadjaji na uzlaznoj liniji I da se u buducnosti javljaju sve progresivniji I savrseniji oblici pojava I dogadjaja. slozenije. Na dnu matrice. Od svih nacina koje je razvijao kroz istoriju do danas su se zadrzali i pokazali kao najtacniji naucni metodi i saznanja. materijalni troskovi proizvodnje. Osnovna prednost ove matrice sastoji se u tome sto se oba aspekta ± efikasnosti i efektivnosti ± u odnosu na produktivnost mogu ukljuciti u kvantitativno razmatranje na taj nacin sto je izvrsena dekompozicija svih faktora produktivnosti. U matrici mogu biti predstavljeni razni faktori: rokovi isporuke. Cilj je jasan: kroz predvidjanje se planiraju i sprovode akcije kojima zelimo smanjiti neizvesnot i pretnje. Vrste i oblasti predvidjanja 63 . ako je tehnicka opremljenost rada nepromenjena. kapitalni koeficijent se smanjuje i elasticnost produktivnosti prema tehnickoj opremeljnosti rada je manja od jedinice e < 1 2. ukupan skart. Aksiom neazvisnosti bliskog I dalekog reda ± koji ukazuje na nezavisnost I nepovezanost u ponasanju pojave na kraci I duzi rok. Istorijski razvoj predvidjanja sagledava se kroz tri faze: religijska.3. Matrica ciljeva za ocenu performansi nove tehnologije Matrica ciljeva se koristi za sagledavanje produktivnosti u preduzecu posto je uvedena nova tehnologija. Aksiom kompleksnosti ± koji ukazuje na osnovnu istinu da su pojave u svom razvoju sve kompleksnije. a mogu biti dodati i drugi. a prosecna reperna vrednost je 300. Koji dovodi do usteda u troskovima kapitala (kapitalno-stedni): 1. neneutralni tehnoloski progres se postize ako se granicni proizvod kapitala povecava. 2. kvalifikaciona struktura radnika.

sistemska analiza. 3. 3. Predvidjanje vremena se odnosi na sagledavanje potrebnog vremena u buducnosti za sticanje i primenu odgovarajucih resusrsa. ekstrapolacija trenda. 8. Normativne metode polaze od buducnosti na taj nacin sto se prvo definisu ciljevi i zadaci u buducnosti. a zatim se obavlja analiza vracajuci se unazad ka sadasnjosti da bi se videlo da li se ti ciljevi mogu ispuniti uz ogranicenja koja se posebno ispituju. Eksploratorne metode koje polaze od proslosti i sadasnjosti i krecu se ka buducnosti na heuristicki nacin sagledavajuci i odmeravajuci sve mogucnosti koje tu postoje. analogije. 102. preduzeca. Neke eksploratorne metode: 1. 2. regiona. 2. 1.Predvidjanja mogu da se obavljaju na nivou nacionalne privrede. matrice odlucivanja Pored dva navedena pristupa razliciti autori na razlicite nacine vrse podelu metoda tehnoloskog predvidjanja. i 3. Organizacija postavlja ciljeve i zadatke. 9. 64 . Predvidjanje potreba i resursa odosni se na predvidjanje vrste i obima potrebnih resursa da bi se ostvarile operacije firme kojima se kreira nova vrednost u obliku roba ili usluga. 2. Neke normativne metode: 1. U zavisnosti od uskladjenosti potreba. 2. imajuci u vidu postojece resurse i tehnologiju sa kojo se raspolaze. Moze biti kratkorocno. rija igara. paneli. 3. 6. simulacija. vreme i rezultate. Za znacajne oblasti predvidjanja u organizaciji uzimamo one vezane za potrebe. 2. Predvidjanje predstavlja zajednicki deo aktivnosti vezanih za odlucivanje i organizovanje. 1. brainstorming d . matrice zavisnosti. prosta ekstrapolacija. PATTERN d . privredne grane. Podela metoda tehnoloskog predvidjanja Metode i tehnike tehnoloskoh predvidjanja se mogu svrstati u dve osnovne kategorije zavisno od pristupa: 1. 1. morfoloska istrazivanja i 10. individualne prognoze. intuitivne metode. teorija katastrofe. Jedna od mogucih podela je i sledeca: 1. 5. srednjorocno i dugorocno predvidjanje. Funkcija predvidjanja u preduzecu treba da obezbedi cvrstu povezanost razlicitih vrsta predvidjanja koja se obavljaju u okviru tog kompleksnog sistema. Danas se na osnovu svih ovih pokazatelja predvidjaju rezultati poslovanja. Sustina ovih metoda je da one nastoje da projektuju tehnoloske parametre i/ili mogucnosti u buducnosti polazeci od osnove akumuliranih znanja i iskustava u odredjenoj oblasti. Predvidjanje rezultata operacija. 7. a zatim odabira one akcije za koje se smatra da mogu ispuniti ocekivanja i sprovodi ih. delfi metod. resurse. Delfi metod. scenario metoda. resursa i vremena javljaju se odredjeni rezultati koji mogu biti izrazeni kroz razne pokazatelje. 4. nastoji da predvidi faktore i delovanje okruzenja. metod subjektivne procene ± intuitivni. 2.

tacnost. 1. vremensko uskladjivanje predvidjanja i rezultata predvidjanja sa potrebama i zahtevima organizacije. vremenski horizont 4. troskovi prikupljanja i predstavljanja podataka 2. 4. analiza zavisnosti. 2. 103. preciznost metoda ± empirijski podaci dobijeni primenom metoda u praksi omogucavaju da uporedjivanje tacnosti raznih metoda predvidjanja u raznim oblastima 2. teskoce vezane za prikupljanje podataka. Izbor metoda predvidjanja ± kriterijumi Postoje cetiri kriterijuma za uporedjivanje i izbor metoda predvidjanja: 1. 2. troskovi ± kriterijum koji se najcesce uzima pre svih ostalih Troskovi predvidjanja zavise u velikoj meri od: 1. 4. primena same metodologije i njeno trajanje. model dinamickog predvidjanja. same metode predvidjanja. analiza uzroka i posledice. analogija. i 5. izbor metoda predvidjanja u zavisnosti od konkretne situacije. Delfi metod predvidjanja ± procedura 65 . izbor ucesnika u sprovodjenju metoda tehnoloskih predvidjanja. 2. lakoca i jednostavnost primene metoda predvidjanja. Uspesnost i kvalitet predvidjanja zavise od dva faktora: 1. 4. kompleksnosti metode. 3. 3. podaci kojima se raspolaze ± nisu svi podaci primenjivi u svim metodama predvidjanja pa raspolozivi podaci mogu bitno uticati na izbor odredjene metode 3. morfoloska analiza. strucnost. racunarski i coveciji napori koji se tu ulazu. analogija razvoja. 6. zahteva za odgovarajucim podacima. 6. korelacija trenda. Troskovi se uglavnom sastoje iz: 1. 104. 5. Moguce teskoce vezane za pokretanje i s rovodjenje procesa tehnoloskih predvidjanja u organizaciji su: 1. 5. istorijska analogija. metoda krivih. obuka kadrova za koriscenje odgovarajuce odabrane metodologije.3. 7. 3. neznanje. vremenskog horizonta i oblasti predvidjanja. izbora metode tehnoloskog predvidjanja s¶ obzirom na potrebe i uslove pod kojima se obavlja konkretno tehnolosko predvidjanje 2. nerazumevanje najvisih menadzera za potrebe primene tehnoloskih i svih ostalih predvidjanja u preduzecu. 8. i 4. sposobnost i doslednost u primeni i sprovodjenju metoda. nedovoljno poznavanje ili nepotpuno sagledavanje potreba za tehnoloskim predvidjanjima u organizaciji. 2. supstitucija. 3.

definisanju mogucih odgovora na postavljena pitanja. uspostavljanje prioriteta ciljeva). OI zavrsetku Delfi procedure vrsi se prezentacija rezultata. 5. mada se najcesce obavlja u cetiri kruga. Naucno-tehnickih znanja iz oblasti za koje se predvidjanje vrsi i posedovanje prakticnih znanja u oblasti predvidjanja. Najpoznatija primena stabla znacajnosti jeste u okviru PATTERN metode. 2. i 3.Delfi metod se sprovodi ispitivanjem grupe eksperta putem serije upitnika. 2. Odredjivanje upitnika (20-25 pitanja) sastoji se u: 1. Ispunjeni upitnici vracaju se grupi za kordinaciju koja obavlja statisticku obradu rezultata predvidjanja. 3. kvantifikovanju odgovora radi obezbedjivanja dalje statisticke obrade. cime je i treci krug zavrsen. odredjivanju znacaja definisanih ciljeva u odnosu na utvrdjene kriterijume (odgovarajuce rangiranje tj. Ovu grupu sacinjavaju strucnjaci odabrani po tri kriterijuma: 1. Postoji vise varijanti sprovodjenja ovog metoda. 15 do najvise 100. definisanju pitanja vezanih za odgovarajucu oblast predvidjanja. Delfi metod se sprovodi ispitivanjem grupe eksperta putme serije upitnika u deset koraka: 1. Ponavlja se postupak statisticke obrade odgovora kao u prethodno navedenom koraku (6) ra se zatim obnavlja ceo postupak slanja i popunjavanja upitnika (7). Rezultati statisticke obrade dostavljaju se svim clanovima grupe kako bi stekli uvid uto kako je u celini izgledao odgovor grupe u prvom krugu. indetifikovanju ciljeva koje treba ostvariti u buducnosti. 6. a ovde je opisan jedan od klasicnih (osnovnih) pristupa ovoj metodi. definisanju tehnoloskih alternativa koje su neophodne za realizaciju potvrdjenih ciljeva. 10. 2. Nakon ispunjavanja upitnika zavrsena je uloga eksperata u prvom krugu. Prvi krug zapocinje dostavljanjem upitnika u kome bi trebalo da bude dovoljno mesta za upisivanje komentrara i argumenata samih ucesnika prilikom davanja odgovora na postavejena pitanja. 8. 7. Kljucne metodoloske komponente predstavljaju: 5. Planning Assistance Through Technical Evaluation of Relevance Numbers) bazira se na: 1. 105. Cilj PATTERN metode je da pomogne planerima u indetifikovanju dugorocnog razvoja koji se posluziti za postizanje odgovarajucih postavljenih ciljeva. struktura stabla znacajnosti. Najpre se odredjuje grupa za koordinaciju (5-10 strucnjaka) koja ima zadatak da organizuje. Kriterijum za izbor strucnjaka su posedovanje. Drugi krug predvidjanja pocinje ponovnim slanjem upitnika. 6. 66 . Odredjuje se grupa strucnjaka koja ce biti anketirana ± panel. i 3. poznavanje Delfi metode i njenog nacina sprovodjenja. Broj krugova u delfi metodi nije unapred definisan. 9. 4. 3. brojevi znacajnosti (ponderacioni koeficijenti). Pattern metod ± procedura PATTERN metod ± pomoc planiranju kroz tehnicku procenu brojeva znacajnosti (engl. Iako je postizanje saglasnosti jedan od uslova za prihvatanje prognoze sa zadovoljavajucom pouzdanoscu. kriterijumi znacajnosti. 2. poznavanje statisticke obrade rezultata. 7. sprovodi i statisticki obradi i analizira rezultate predvidjanja u odredjenom krugu. ne treba preneglasavati potrebu za postizanjem odgovarajuce usaglasenosti misljenja strucnjaka. Broj strucnjaka je najbolje da se krece izmedju 5. poznavanje same oblasti predvidjanja.

Morfoloska istrazivanja ± brainstorming i scenario metod Ovaj metod istrazivanja ukazuje na to da se nikako ne moze povuci jasna crta izmedju dve osnovne grupe predvidjanja. Brainstormig metoda Bukvalni prevod bi glasio mozdana oluja. 4. obrada podataka i izlazni rezultati ± odredjivanje broja najvece znacajnosti. 67 . uspostavljanje stabla znacajnosti. Razmotriti svaku ideju. Redefinicija glavnog problema 4. I normativni i eksploratorni pristup su primenjivi u ovoj metodi. svi parametri koji bi mogli biti obuhvaceni resenjem moraju se indetifikovati i obrazloziti 3. Postoji pet osnovnih koraka vezanih za morfoloski pristup: 1. 3. misli da bi se generisalo sto vise ideja (kvantitet) Sprovodi se u sest faza: 1. Uvod u postavljeni problem 2. Izrada liste predloga Scenario metoda Scenario je projektovana slika okolnosti i uslova za koje se ocekuje da ce postojati u buducem periodu. Osnovni koraci primene PATTERN metoda su sledeci: 1. Indetifikuju se indikatori i prate se njihove promene kao i razlozi tih promena i indetifikuju se buduci dogadjaji koji mogu imati uticaja na ove indikatore. Cilj je ustanoviti najbolji. multidimenzionalna matrica koja sadrzi sve parametre drugog koraka se uspostavlja. Neka od pravila su: 1. problem se mora eksplicitno postaviti i definisati 2. najlosiji i najverovatniji scenario buducnosti. najbolja resenja koja se indetifikuju u cetiri koraka dalje se analiziraju sa aspekta mogucnosti njihovog ostvarivanja u zavisnosti od raspolozivih resursa 6. Procena ideja 6. Matrica sadrzi sva moguca resenja 4. alternativu bez obzira na njenu vrednost 2. 2. Pored nekoliko razlicitih metoda predvidjanja koje moze ukljuciti. a neki je prevode oluja misli. Prikupljanje ideja 5. Predocavanje glavnog problema 3. definisanje kriterijuma. 9.8.intuitivnog metoda). Podrzavati izrazavanje neobicnih ideja. odredjivanje broja najvece znacajnosti. Nastala pocetkom 50ih i to je jedna od grupnih metoda kreativnog misljenja koja se najcesce primenjuje. obrada podataka i izlazni rezultati. odredjivanje brojeva znacajsnoti (uz ucesce panela eksperta i pomocu izabranog eksploratornog. Prioriteta ciljeva i listanje tehnoloskih alternativa. Sustina ovog metoda sastoji se u izradi morfoloskog modela koji predstavlja sematsku strukturu problema. Kroz opis postepenog razvoja hipoteticke situacije namera je da se paznja usmeri na akcije kojima bi se izbegle opasniosti i iskoristile mogucnosti. Kritika ideja je zabranjena jer je potrebna apsolutna sloboda misljenja 3. Ovako izdvojeni delovi posebno se posmatraju. misljenje. koji je razbijen na paralelene delove za razliku od hijerarhijske strukture koja je bila karakteristicna za metod stabla znacajnosti. ali ne i najverovatniju buducnost. sva resenja u morfoloskoj kutiji ispituju se sa aspekta ostvarenja postavljenih ciljeva 5. Scenario znaci mogucu. 106. ukljucuje i racunarsku simulaciju. Spada u grupu intuitivnih metoda.

usluga i procesa 4. energiju uvozne sirovine radnu snagu i druge« Moze se obratiti paznja na dve metode.Svaki scenario mora sadrzati sledece opste karakteristike: uverljivost. divergentni i konvergentni. Radikalne inovacije proizvoda. 107. Ignorisu se ogranicenja i prihvataju se razne mogucnosti. a racunica za odredjeni parametar se izvodi na sledeci nacin: Tezina=rang parametra za odredjenu tehnologiju/najvisi rang parametra medju kompariranim tehnologijama X tezinski faktor parametra Tehnologija sa najvecim tezinskim faktorom troskova tojest tehnologija koja najefikasnije koristi oskudne resurse je naravno ona koju treba preferirati. U zemljama u razvoju se ipak moraju razmotriti i neki drugi faktori jer cesto troskovi nisu presudni za rangiranje vec to moze biti naprimer minimalno koriscenje oskudnih resursa. preduzece ili drustvo u celini. Za implementaciju ideja 108. Metode evaluacije rangiranja i selekcije tehnologije Metoda poredjenja troskova je jedan od nacina rangiranja tehnologija. Konvergentno razmisljanje prati divergentno i suzava opcije koje su raspolozive u cilju postizanja odredjenog broja zadovoljavajucih resenja problema. Indetifikovanje novih trzisnih mogucnosti Problemi u kojima kreativno misljenje ima znacajnu ulogu su problemi koji nemaju samo jedno resenje. Metode i tehnike kreativnog misljenja mogu se grupisati po tipu: 1. ali ovde se radi o celini i kompromisu koji planer mora postici. odnosno inovacije procesa 3. Inovacije postojecih proizvoda i usluga u skladu sa zahtevima kupaca 2. Snizavanje troskova kroz efikasnije i efektivnije metode proizvodnje. Za uporedjivanje se koristi bruto profit i odnos bruto profita i fiksnih investicija. Formulisanje strategije 5. Problemi koji se oslanjaju na kreativno resavanje su: 1. Ovakav nacin rangiranja ne odgovara realnom stanju jer se ne uzimaju u obzir tezinski faktori koji daju realniji pogled na tezinu odredjenog ogranicavajuceg faktora. Divergentno razmisljanje razvija i siri proces razmisljanja ± pocinje specificnom idejom na koju dalje generise razlicite perspektive. Za evaluaciju ideja 3. Metode rangiranja se koriste za ocenu efikasnosti tegnologije uzimajuci u obzir ogranicenja u zemlji domacinu vezane za investicije. 68 . Kreativno razmisljanje obuhvata dva tipa procesa razmisljanja. Na kraju tehnologija sa najvise ustede odnosi prevagu. Metode i tehnike kreativnog misljenja Kreativnost je razvoj nove i originalne ideje koja je od vrednosti za pojedinca. slicnost sa drugim scenarijima. Naravno i medju otpalim tehnologijama ima onih koje po nekom parametru su neuporedivo bolji izbor. Zato se koristi druga metoda u kojoj se svakom ogranicavajucem faktoru dodeljuje tezinski faktor. korisnost i razumljivost. Za generisanje ideja 2. Prva u kojoj se ne dodeljuju tezinski faktori vec se na osnovu efikasnosti dodeljuju ocene. razmatranje svih kljucnih faktora. konzistentnost.

i to prema znacaju. Pretpostavlja se da su elementi bilo kog nivoa pod uticajem elemenata na nivou iznad. znanje i intuiciju u proces odlucivanja. ili 2. Nakon poredjenja izradjuju se matrice poredjenja po parovima za svaki nivo. Kao metod zakljucivanja NEWTECH koristi AHP ± metod analitickog hijerarhijskog procesa. Osnovni input u AHP su odgovori donosioca odluka na serije pitanja. iskustvo. NEWTECH Expert Choice NEWTECH Expert Choice je ekspertski sistem za podrsku odlucivanju o novim tehnologijama. Odgovori se dobijaju u verbalnoj formi. pruza odredjeni okvir.U nastavku pitanja opisati izradu jednog AHP zadatka - 110. 3. omogucava da se sve prednosti kolektivnog odlucivanja uvaze polazeci od znanja i sposobnosti pojedinca u organizaciji. i u vezi sa elementom na visem nivou hijerarhije. 69 . AHP predstavlja slozene probleme kroz model u obliku hijerarhije. NEWTECH kod izbora novih tehnologija razmatra preko stotinu promenjivih koje mogu da budu od znacaja prilikom. sto omogucava donosiocu odluke da rangira sve elemente u horizontalnom i vertikalnom smislu. Na kraju se kao rezultat dobija skala na kojoj se rangiraju dve alternative: 1. Donosilac odluke treba da rangira relativni znacaj svake od promenjivih (znacajnih za odlucivanje) prema konkretnim uslovima u njegovom preduzecu. Metod AHP Analiticki hijerarhijski proces ± AHP je metoda koja omogucava donosiocu odluke da ukljuci subjektivni stav. a zatim se koristi skala devet tacaka. odluke. uredjenju strukturu kao podrsku razumevanju kompleksnosti problema usvajanja nove tehnologije u preduzecu. donosenja. Zbir tezinskih koeficijenata elemenata na svakom nivou hijerarhije jednak je 1. .109. obezbedjuje osnove za uvazavanje ekspertnog stanja pojedinca iz razlictih delova organizacije. podrazumeva da se odluka mora doneti uvazavajuci mnostvo faktora. a to znaci da se u ovom modelu svaki element (faktor) vrednuje u odnosu na druge na istom nivou. da li usvojiti novu tehnologiju ili ne. Pitanje koje se postavlja preduzecima. Svaki nivo se sastoji od vise elemenata gde su elementi na istom nivou medjusobno nezavisni. Usvojiti novu tehnologiju (nova tehnologija ± DA). 2. Ovaj model je primenjen uz pomoc Expert Choice softverskog paketa. Odrzati prethodno stanje ( nova tehnologija ± NE) NEWTECH sistem za podrsku odlucivanju ima tri prednosti: 1. ali uporedivi. preferenciji i verovatnoci. Nakon poredjenja vrsi se sinteza svih vrednovanja i po strogo utvrdjenom matematickom modelu odredjuju tezinski koeficijenti elemenata hijerarhije. o usvajanju nove tehnologije. Expert Choice AHP metod su ugradjeni u softverski paket NEWTECH koji je prilagodjen za donosenje kompleksne odluke o tome da li usvojiti novu tehnologiju u preduzecu.

«i gotovo. 70 . uh.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful