Komunikologija - skripta I

1.Komunikologija je nastala – sredinom 20 veka 2.Komuniciranje je izucavano i pre nastanka komunikologije – tacno 3.Znak je – culna jedinica,nadrazaj koji ukazuje na odredjeni objekat. 4.Iz pristupa Carlsa Morisa izvodimo zakljucak da je znak medju zavisna relacija izmedju – oznake i – oznacenog na kojoj za coveka nastaje – znacenje odredjenog znaka. 5.Kod je drustvenog i istoriski uslovljena konvencija o upotrebi znakova – tacno 6.Koja je funkcija koda? I Odredjuje sirinu semantickog polja znaka II utvrdjuje medjusobni odnos znakova III omogucava proces semioze i preobrazaj znaka IV vezivno je tkivo simbolijskih i semantickih sistema V pretpostavka je simbolijskoh sadrzaja svesti i emocija kao poruka

7.Semioza je proces? – u kome nastaje znacenje znaka.Cinioci procesa semioze su oznaka,oznaceno,znacenje i covek.Radojkovic citira Proces semioze je zivotno zbivanje u kojem se pod odredjenim uslovima,desava da nesto pocne da funkcionise kao znak,da igra ulogu znaka. 8.Semioloske discipline su: I semantika.Proucava odnos izmedju oznake i oznacenog.Pravilo da svaki poseban objekat,kao pojedinacni objekat ili klasa objekata podrazumeva odredjenu oznaku. II sintatika Proucava odnos izmedju znakova.Pravilo transformacije,stvaranje druge recenice iz prethodne III Pragmatika Proucava kako nastaje znacenje u dinamickom kontekstu,imajuci u vidu semanticko i sintaticka pravila 9.Simbolijski sistem je – Ogranicen ili neogranicen skup znakova,medjusobno povezanih odredjenim kodom ili kodovima. 10.Znacenje znaka/simbola zavisi od okolnosti pod kojim se znakovi upotrebljavaju.Njega odredjuju – Interpretator,mogucnosti kombinovanja znakova,vreme i prostor upotrebe,,postojanje aktivnog odnosa subjekta prema okruzenju kao svetu znakova 11.Prema Ferdinandu de Sosiru jezik postoji kao – I opsta mogucnost – langue II pojedinacno ostvarenje – parole 12.Ekstralingvisticki simbolski sistemi dele se na I kinezicki simboli II proksemicki simboli III tkz. Jezicke zamene IV specificni semioticki sistemi 13.Informacija je – Sadrzaj svesti ili saznanja do koga dolazimo u procesu semioze Strana 1

Komunikologija - skripta I
14.Komunikabilna poruka je ona poruka koja postize visok stepen izomorfizma znacenja kod subjekta komuniciranja,a stepen komunikabilnosti je odredjen: individualnim karakteristikama subjekta komuniciranja ; socijalnim kontekstom u kome nastaje i biva komunicirana 15.Strukturu poruke cine – I informaciono jezgro II redundansa III vrednosno ili vrednosno-persuazivni slojevi 16.Uzimajuci kao kriterijum izomorfizam znacenja poruke one se mogu podeli na I pragmatske II estetske 17.Dva osnovna znacenja poruke u komuniciranju mogu biti – na pragmatske i estetske izvedena je na osnovu stepena izomorficnosti njihovog znacenja za subjekte komuniciranja.Stepen izomorficnosti direktna je posledica simbolijskih sistema kojima se poruke organizuju 18.Jezik diskurzivnih i jezik prezentacionih simbola prepoznajemo po osnosvu I osobina osnovnih jedinica znacenja II karakteristika kodova III razlika u mogucnosti kombinovanja osnovnih jedinica znacenja IV razlika u mogucnosti medjusobnog objasnjavanja V razlika u iskazivanju znacenja 19.Svaki komunikacioni cin je - I izvor informacija iz okruzenja II enkodiranje poruke III interakcijske transmisije poruke IV recepcija poruke 20.Svaka komunikaciona situacija odredjena je I subjektima komuniciranja II socijalnim kontekstom III simbolskim sistemom IV karakteristikama medija kojim se ostvaruje razmena poruke 21.Komuniciranje je – sustinska ljudska interakcija primarnog drustvenog znacaja koja se ostvaruje razmenom informacija neposredno ili posredstvom medija u prostorno i vremenski odredjenom kontekstu sa odredjenim trenutnim efektima i relativno trajnim posledicama 22.Interpersonalno komuniciranje predstavlja razmenu izmedju dva ili vise pojedinca,neposredno ili posredstvom medija uz mogucnost - reciprocne izmenjivosti uloga posiljaoca 23.Glasina je drustveno nepotvrdjena poruka.Nepoznat je prvi oblikovatelj kao i posiljalac.Nepostoji nacin da se proveri njena istinitost.Moze biti istinita,delmicno istinita,neistinita. 24.Glasine u rumornom komuniciranju nuzno teze - I nivelisanju II distorziji III dramatizaciji 25.Vidovi komuniciranja u vecim drustvenim grupama su I ex-cathedra (skola,fakultet) II teatarsko(opera,balet) III komuniciranje na trgu IV komuniciranje u areni 26.Masovno komuniciranje je organizovano institucionalizovano i javno distributiranje poruke iz jednog ili vise komunikacionih centara posredstvom medija masovnog komuniciranja ka masovnoj publici. 27.Medij je – Podrazumevamo prirodnu ili vestacku supstancu nastalu sklopom prirodnih ili vestackih uslova posredstvom koje se ostvaruje komuniciranje cije su pretpostavke,posledice,motivi i efekti odredjeni medijem 28.Uzimajuci kao kriterijum prisustvo,odnosno neizbeznost u komuniciranju mediji se mogu podeliti – I primarne medije II sekundarne medije Strana 2

distraktivna .novi oblik komuniciranja.novine.a to su – I klasicni II moderni III postmoderni 31.Komunikologija se bavi komuniciranjem kao primarnom ljudskom interakcijom.U komunikologiji su razvijena 3 teorijska pristupa problemu medija i komuniciranja.plakat.Komunikologija kao nauka je ustanovljena u 20.medijski posredovano komuniciranje i bez ucesca medija se ne moze realizovati.XV veka kada je .informativna.neogranicenog broja ljudi sa mogucnostu reciprocne zamene uloga emitera i recipijenta u realnom ili asihronom vremenu.letak.Cetiri obrasca protoka informacija I registracija II konsultacija III alokucija IV konverzacija 37.Komunikologija .ali i nekim drugim medijem 34.Nabroj funkcije medija masovnog komuniciranja I informisanje II obrazovanje III zabava 36.Karakteristike masovne publike – ovaj pojam je srodan pojmu javnosti.Film je izraz u srpskom jeziku koji istovremeno oznacava – I medij masovnog komuniciranja II sadrzaj koji se posreduje tim. 40.Pod pojmom masovnog komuniciranja razumeju se izjave koje se javno.putem.Funkcije medija masovnog komuniciranja su edukativna.Cenzura je niz postupaka organa javne vlasti najcesce posebnih drzavnih organa ali i onih institucija koje raspolazu elementima drzavne vlasti.Teorijski modeli istrazivanja masovnog komuniciranja su I transmisioni II ritualno ekspresivni III model raspodele publiciteta IV recepcijski model 30.a to je bila Biblija 33.Stampa je zbirni naziv za knjiga.Stampa je pocela da se razvija sredinom . Strana 3 .Predstavlja razmenu poruka posredstvom kompjuterske mreze izmedju 2 ili vise.Pod sve tehnike manipulacije spadaju I dezinformacija II reklama III propaganda IV public relations 39.Gutenberg otkrio stamparsku presu sa pomicnim slovima i odstampao prvu knjigu. veku.strip 32.skripta I 29.pasivna i promenljiva u stavovima.ali je vise heterogena.Auditivnu strukturu svakog radio programa cine I govor II muzika III tisina IV ritam V zvucni efekti 35. 41.Masovno komuniciranje je uvek indirektno. .Masovnu publiku cine brojni pojedinci sa razlicitim biografijama koji medijskom sadrzaju pripisuju razlicita znacenja. tehnickih distribucijskih sredstava jednostrano prenose siroj publici.a javlja se kao I preventivna II suspenzivna 38.Virtuelno komuniciranje je .

Znakovi se klasifikuju po: . kodovi mogu biti: .spontani (postiže se konsenzus prihvatanjem normi) . pojava) . . konvencionalni) .) .nacinu nastanka . ideje.olfaktivni .. sociologija. lingvistika. bica.Pre komunikologije. . Zasniva se na principima: . kibernetika.reprezentativna (zamenjivanje objekta) .korelacije (konotacija) . antropoloija.slozenosti ..sire znacenje: kod=kodni sistem = znakovni sistem = simbolski ili semioticki sistem. ekonomija. politikologija.ekvivalencije (denotacija) .paralingvistički Strana 4 .. to je culni nadrazaj koji ukazuje na postojanje odredjenog objekta (predmeta.jednostavni (monosemični) .apelativna (ukazivanje na objekat) .auditivni .Komunikologija . komunikacija se proucavala kroz druge nauke.Na osnovu stepena konvencionalnosti.culnoj percepciji . subkodovi) .arbitrarni (formalni sporazum stručnjaka) .gustativni . skup jedinica i pravila koji se kombinuju u komuniciranju.opsti .taktilni .Po nastanku.lingvistički .Kod . naziv) .komunikaciona (nosioci informacija) .uze znacenje: skup ili sistem pravila koji omogućava razumevanje značenja znakova u jednom znakovnom sistemu.oznaceno (predmet. psihologija.vestački (arbitrarni.posebni (podkodovi.skripta I .vizuelni ..Znak je osnovna jedinica komuniciranja.Funkcije znaka: . kodovi mogu biti: .logicki (sužavaju značenjsko polje znakova) i oni su: .prirodni (signali) .oznaka (ime. kodovi mogu biti: .Po sirini upotrebe.Struktura znaka se sastoji iz dva elementa: .slozeni (polisemični) .ekspresivna (izražavanje stanja objekta) .

korišćenje znakova za subjekte komuniciranja koji vladaju ili ne vladaju određenim kodovima) .Enkodiranje je simbolsko organizovanje informacije kao poruke ("unošenje" informacije u poruku određenim kodom) .Simbol je mentalna jedinica i omogućava da pojmimo određeni objekat.odredjuje širinu semantičkog polja znakova . .kao skup/sistem normi je neizbežna pretpostavka nastanka simbolskih/semiotičkih sistema .drustveni .svojim postojanjem je pretpostavka simbolsog organizovanja sadržaja svesti i emocija kao poruka .pragmatika (nastajanje značenja u dinamičkom kontekstu .pravilo formacije i pravilo transformacije) . lingvističke . To je sadržaj mentalnog koncepta ili predstave koju određeni znak izaziva u procesu semioze. .Covekov kognitivni potencijal se izražava u broju i raznovrsnosti kodova kojma vlada.Komunikologija .mantički .naučni .semantika (odnos između oznake i označenog) .Cinioci semioze su: .Semioza je proces u kome nastaje značenje znaka.ekstralingvistički . .estetski revitalizuju značenja. oznaka .omogucava proces semioze .znacenje .utvrdjuje međusobni odnos znakova .Dekodiranje je tumacenje.interpretator (čovek koji uzima u obzir oznaku u odnosu na označeno u određenom kontekstu) .skripta I . .Discipline semiotike: .Simbolski sistem je skup znakova koji su međusobno povezani određenim kodom ili kodovima . ovladavanje kodovima. koji se može upotrebiti simbolički ako je u dometu čoveka.Signal je potencijalni znak.verbalne tj. odnosno nelingvističke Strana 5 . razumevanje značenja poruke korišćenjem istog koda kao i prilikom enkodiranja poruke.Simbolski sistemi se dele na: .Socijalizacija je ucenje.neverbalne.sintatika (odnos između znakova tj. . pa su njihova denotativna značenja potisnuta izborom mogućih konotativnih značenja) . .oznaceno .Svaki kod ima 5 funkcija: .

metajezička .fatička .nastaju od pidžin jezika. koja je nastala uvođenjem posebnog koda kojim se menjaju semantičke vrednosti određenih reči ili fraza. . služi da na verbalni način (usmeno ili pisano) drugima saopštimo sadržaj svesti i emocije.Kreolski jezici .Jezik predstavlja apstraktni simbolski sistem koji se može izraziti jedino usmenim ili pisanim govorom.Govor je usmena ili pisana realizacija jezika. .."satrovacki jezik" predstavlja vrstu zargona i javlja se isklučivo u arkanskim društvenim grupama. jer je jezik samo određeni deo govora.Funkcije jezika/govora: .Pismo je kodirani sistem određenog broja vizuelnih znakova.Semioticki sistem je siri pojam od simbolskog sistema jer uključuje i određeni broj ekspresivnih mogućnosti čoveka.opšteprihvaćena jezička varijacija u standardnom govoru.Govor kao primarni medij komuniciranja. .ekspresivna . koji predstavlja pretpostavku pisanog jezika/govora.prirodni .poetska .Argo .Zargon .Svaki poseban jezk je sistem verbalnih simbola. .Sleng . .) .usmeni . shvaćenog kao apstraktnog simbolskog sistema. igre.hibridni jezik nastao u komuniciranju društvenih grupa koje imaju različite maternje jezike. rituali.izmrli . . (Primeri: protokoli.veštački Po simbolskoj ekspresiji: . a ispoljava se kroz usmeni ili pisani govor.Opsta mogućnost jezika je langue. ..Ferdinand de Sosir: Jezik nije isto sto i govor uopste.Klasifikacije jezika/govora: Po trajnosti: .živi Po nacinu nastanka: .skripta I . kada pidžin postane maternji. . a individiualno ostvarenje je parole . kodiranih znakova.Komunikologija . tj.subkulturna jezička varijacija u standardnom govoru zasnovana na posebnim kodovima koje se razvijaju unutar društvenih grupa. .Jezik je dominantni i neizbezan verbalni simbolski sistem u komuniciranju . Strana 6 .pisani .Pidzin . .konativna .referencijalna .

visina. .uslov korisnosti . .culna percepcija (auditivne.ukrasni (odevanje. preznojavanje.) . .uslov verovatnoce .skripta I .. dikcija.informaciono jezgro . nasuprot pisanom koji je po pravili kognitivan. prevoz.Komunikologija .izomorfizam značenja: a) pragmatske b) estetske . taktilne. težina. "jezičke zamene") .paralingvistička (na marginama verbalnog iskaza .relacioni (darovi. mora da zadovolji dva pragmaticna uslova: . . logičan i linearan. ukrašavanje.Izomorfizam podrazumeva njenu sličnost.mimika (grimase) . nemušti kontakti) .Vrste neverbalnih simbola: .. afektivniji.ambijentalni (stanište. kože. ciljano i vrednosno.Jezicke zamene ...pauza u govoru. drhtanje. glasnost) .ekstralingvističa (kinezički i proksemički simboli tzv. neverbalne) .Vrste nelingvistickih simbolskih sistema su: .redudansa . dimni signali.usmeno . fragmentarniji.Usmeni govor je emocionalniji. radno mesto. bliskost ili (retko) identičnost značenja za subjekte komuniciranja Strana 7 . pantomima.pisano .Nastajanje informacije...gestovi (govor tela) . koji nastaje u procesu semioze.potpuno kodirani neverbalni simbolki sistemi unutar određenih grupa sa specifičnim razlozim grupisanja: brajova azbuka. intonacija.fiziološki (suze..Struktura poruke: .vrednosni ili vrednosno-persuazni slojevi na poruku utiče i socijalno-psihički kontekst u kome se ona saopštava..Poruka je simbolicki.telesni .Verbalno komuniciranje može biti: . odnosno vrednosno-persuazno organizovana informacija ili informacije.) . prostor/vreme.. kose.facijalni .biološki (boja očiju.simbolicki sistemi (verbalne. audio-vizuelne. deformacija tela) . .) .Informacija je tvorevina i sadrzaj svesti. jednoručni ili dvoručni "jezik" gluvonemih. vizuelne. pol.Vrste poruke: .) .

.Komunikologija . Estetska poruka. Osnovne jedinice značenja su skoro potpuno autonomne i poruke uopšte ne moraju da denotiraju bilo kakvo značenje.skripta I . poruke uvek imaju denotativno značenje. .ekspresivnih mogucnosti da se medijima poruka (ne)prosledi .posaljioca .Znacenje poruke zavisi od biolosko-fizioloskih i mentalno-psihičkih predispozicija kao i od referentnog okvira. sa mogućnošću konotacije. u zavisnosti od referentnog okvira subjekata komuniciranja i semiotičkih sistema. Poruke se oblikuju po principu diskurzivnosti linearnost i logičnost. što ukazuje na visok stepen monosemičnosti.Prema subjektima komuniciranja značenje poruke zavisi od: .Pragmatske poruke podrazumevaju visok stepen izomorfizma..Estetske poruke se enkodiraju i dekodiraju na emocionalno-afektivnom planu. tzv. . One se organizuju na kognitivnom planu. jer imaju viskok stepen arbitrarnosti. a osnovne jedinice značenja se mogu definisati jedna drugom (princip ekvivalencije). jezik prezentacionih simbola. Mogu imati više konotativnih slojeva. . tip ličnosti. . a sintaktička praila imaju veoma mali uticaj na oblikovanje poruka.Komunikabilna je ona poruka joja postize visok stepen izomorfizma znacenja kod subjekata komuniciranja. što ukazuje na visok stepen polisemičnosti.Referentni okvir je splet u mentalno psihičkoj strukturi čoveka. te se linearnost i logičnost menjaju istovremenošću i sinergijom. primaoca i same poruke Strana 8 .javna/privatna .Jezik diskurzivnih simbola ima za posledicu relativno fiksirano snačenjsko polje znaka. oznaka i označeno se u procesu semioze "proizvode" međusobno. koji nastaje u procesu socijalizacije.Biolosko-fizioloske i mentalno-psihicke predispozicije su genetsko nasledje (sposobnost čulne percepcije. jer se ono izvodi iz njihove simboličke strukture. . a kao posledica njegove: .socijalne određenosti . a kodovi se mogu uspostavlajti tokom organizacije (estetske) poruke i imaju vrlo niski arbitrarnost. gde svesni subjekt različito interpretira znak. zapravo može imati neograničen broj značenja.Kod jezika prezentacionih simbola. . kodovi su opšteprihvaćeni. psihomotoričke sposobnosti.materijalnog položaja . jezika diskurzivnih simbola čije su semantičke vrednosti poznati subjektima komuniciranja i relativno su nepromenljivi.odredjena brojem subjekata komuniciranja . U jeziku diskurzivnih simbola.posaljioca. Većina (estetskih) poruka ne podleže zakonu diskurzivnosti. Ovde je reč o porukama relativno fiksiranog značenja.funkcionalno organizovana oblast društvenog života u javnoj sferi .obrazovanja .podloznosti uticaju različitih oblika društvene svesti Prema socijalnom kontekstu. sa izuzetno niskim stepenom izomorfizma. . korišćenjem tzv.primaoca . poruka može biti: .

Primer: MEDIJI MASOVNIH KOMUNIKACIJA!? KA DEFINISANJU KOMUNICIRANJA Definicije zavise od: . nastajanje ljudskog govora 2.Ljudska svest se ispoljava kroz: . Zato treba obratiti pažnju na kontekst upotrebe oba izraza.prisvajanje prirode – rad .Komunikologija . kibernetika…). KOMUNICIRANJE i KOMUNIKACIJA nisu bezrezervni sinonimi. nezavisno od prethodnih epistemoloških varijabli.Tri vrste poruke kod masovnog komuniciranja: .aktuelna .poruka kao proizvodnja .idejno-filozofskog okvira. otkrice stampe 4.skripta I . dok je komunikaciona praksa posledica Medijacentricnost – obrnuto od sociocentricnosti.poruka kao ogledalo stvarnosti – istinita i objektivna . psihologija. mišljenje da odlučujuću ulogu u razvoju društva upravo ima komunikaciona praksa I sociocentricnost i medijacentricnost – mediji su ujedno i društveni proizvod i proizvođač društvenih promena TEORIJSKO ODREDJENJE KOMUNICIRANJA POJAM KOMUNICIRANJA KOMUNICIRANJE i KOMUNIKACIJA (koriste se kao sinonimi) Oba izraza upucuju na PRELAZ OD INDIVIDUALNOG KA OPSTEM. otkrice i razvoj kompjuterske mreže – interneta Sociocentricnost – uslovljenost drustvenog razvoja i komunikacione prakse zavisi više od materijalnih i ekonomskih faktora. antropologija. otkrice elektronskih medija 5.pravovremena .Komunikacione revolucije: 1. . Unutar komunikologije. sociologija. .Kod masovnog komuniciranja.objektivna .istinita . iskristalisale su se dve paradigme u razumevanju komuniciranja: Strana 9 .predmetnog okvira istraživanja/proučavanja (dubina istraživačkog zahvatanja u fenomen komuniciranja u njegovom totalitetu: celina fenomena ili pojedini njegovi aspekti).naučnog identiteta (lingvistika. otkrice pisma 3.poruka kao interpretacija stvarnosti . poruka treba da bude: .ljudske interakcije – komuniciranje .

čime po pravilu započinje novi komunikacioni čin. NAPOMENA: subjekti komuniciranja uglavnom se u našoj literaturi označavaju kao komunikator(i) i recipijent(i).KOMUNICIRANJE SVOJSTVENO SAMO LJUDIMA .trenutno ili vremenski odloženo reagovanje na informaciju/informacije. . ELEMENTI DEFINICIJE KOMUNICIRANJA .izbor (selekcija) informacije iz okruženja. DEFINICIJA KOMUNICIRANJA KOMUNICIRANJE JE SUSTINSKI LJUDSKA INTERAKCIJA.recepcije poruke. Komunikaciona situacija određena je: . .USLOVLJENA PSIHOSOCIJALNIM KONTEKSTOM. . U PROSTORNO I VREMENSKI ODREĐENOM PSIHOSOCIJALNOM KONTEKSTU.primalac/primaoci.interakcijske transmisije poruke i .Komunikologija .socijalnim kontekstom.skripta I KIBERNESTSKA i SOCIOANTROPOLOŠKA. KOMUNIKACIONA SITUACIJA Komunikacioni cinovi. RECEPCIJA PORUKE Podrazumeva: . dešavaju se u odredjenoj komunikacionoj situaciji. KOJA SE OSTVARUJE RAZMENOM INFORMACIJA/PORUKA. .culnu percepciju poruke. To nije tačno. . Strana 10 . KOMUNIKACIONI CIN Komunikacioni cin predstavlja dinamicki momenat komuniciranja. posebno u interpersonalnom komuniciranju. komuniciranje kao njihov niz u vremenu. što semantički implicira da primalac/recipijent nije komunikator.UVEK IZAZIVA TRENUTNE EFEKTE I RELATIVNO TRAJNE DRUŠTVENE POSLEDICE SUBJEKTI KOMUNICIRANJA Subjekti komuniciranja/komunikatori jesu: . tj.OSNOVNI ELEMENT DRUŠTVENE STRUKTURE . PRIMARNOG DRUSTVENOG ZNACAJA. NEPOSREDNO ILI POSREDSTVOM MEDIJA. SA ODREĐENIM TRENUTNIM EFEKTIMA I RELATIVNO TRAJNIM DRUŠTVENIM POSLEDICAMA. .INTERAKCIJA: PONAŠANJE I INTERPRETACIJA .subjektima komuniciranja. jer se komuniciranje kao (i) vremenski određena interakcija ostvaruje kroz kontinum komunikacionih činova. ali u suprotnom smeru. Faze komunikacionog cina: .dekodiranje poruke i . VREMENOM I PROSTOROM .posiljalac/posiljaoci.enkodiranje poruke. emiter/emiteri . odnosno recipijent/recipijenti .karkteristikama i specifičnostima medija posredstvom kojeg se ostvaruje razmena poruka.poruke/poruka.simbolskim sistemom unutar kojeg se informacije enkodiraju u poruke.

MASOVNO KOMUNICIRANJE . INTRAPERSONALNO KOMUNICIRANJE DIJALOŠKI ORGANIZVANO MIŠLJENJE JE PSEUDOKOMUNICIRANJE. mogu se prepoznati: .skripta I SUBJEKTI KOMUNICIRANJA Individualne karakteristike subjekata komuniciranja određene su njihovim: .KOMUNICIRANJE U VEĆIM DRUŠTVENIM GRUPAMA . neposredno ili posredstvom medija.(NE)UCESCE SEKUNDARNIH MEDIJA .INTERPERSONALNO KOMUNICIRANJE . VRSTE KOMUNICIRANJA . TRANSPARENTNOST SADRZAJA KOMUNICIRANJA . KRITERIJUMI I KLASIFIKACIJA KOMUNICIRANJA Komuniciranje je primarna ljudska interakcija koja se ostvaruje razmenom informacija/poruka.INTRAPERSONALNO KOMUNICIRANJE .. OBLAST DRUSTVENOG ORGANIZOVANJA .TAJNO KOMUNICIRANJE.Komunikologija . .BIOLOSKO-FIZIOLOŠKIM I MENTALNO-PSIHIČKIM PREDISPOZICIJAMA i REFERENTNIM OKVIROM. u prostorno i vremenski određenom socijalno-psihičkom kontekstu.RUMORNO KOMUNICIRANJE i .POSREDNO KOMUNICIRANJE: tehničko-tehnološke specifičnosti i ekspresivne mogućnosti medija. sa određenim trenutnim efektima i relativno trajnim društvenim posledicama.. (NE)POSREDNOST KOMUNICIRANJA .VIRTUELNO KOMUNICIRANJE SIMBOLSKI SISTEMI Polazeći od simbolskih sistema unutar kojih se informacije organizuju kao poruke i tako postaju sadržaj komuniciranja. .NEVERBALNO KOMUNICIRANJE. .NEPOSREDNO KOMUNICIRANJE: subjektima komuniciranja na raspolaganju svi simbolski sistemi.PEDAGOSKO KOMUNICIRANJE. Strana 11 .POSLOVNO KOMUNICIRANJE.VERBALNO KOMUNICIRANJE i .POSREDNO/INDIREKTNO KOMUNICIRANJE – svi sekundarni mediji (sinhrono i asinhrono). To još ne znači da nije moguće dokazati postojanje intrapersonalnog komuniciranja. . .JAVNO KOMUNICIRANJE.NEPOSREDNO/DIREKTNO/ KOMUNICIRANJE ”LICEM U LICE” (FACE TO FACE: F2F) – ljudski govor (uvek sinhrono).POLITICKO KOMUNICIRANJE. SOCIJALNI KONTEKST/AMBIJENT KAREKTARISTIKE I SPECIFICNOSTI MEDIJA . .RELIGIOZNO KOMUNICIRANJE.

kognitivna kompleksnost.uz mogućnost recipročne izmenjivosti uloga pošiljaoca i recipijenta. postoji komunikološko opravdanje da se ono tretira kao poseban. INTERPERSONALNO KOMUNICIRANJE Interpersonalno komuniciranje predstavlja: . .zavaravanje.vladanje simbolskim sistemima.grupe za odlučivanje i . posredstvom nekog medija.akcijske grupe. Strana 12 . oblik komuniciranja. .skripta I Dva dokaza: . . .MOGUĆNOST ČULNE PERCEPCIJE PORUKE.razrešenje sukoba. 2. . . . .razumevanje prirode uspostavljenog ili odnosa koji se uspostavlja.SPONTANO. KOGNITIVNE . Fakticko uobličavanje poruka.ukljucenost u interakciju. INTERAKCIJSKE .konflikt i .grupe za igru.UVEŽBANO.mogućnost sagledavanje interakcije iz socijalne perspektive komunikacionog partnera.razmenu poruka između dva ili više pojedinaca. ne može se svrstati ni u jedan od ostalih oblika komunikacione prakse čoveka i. njihovo upućivanje fiktivnim bićima kao stvarnim komunikacionim partnerima ili sebi samom. istina vrlo specifičan.sposobnost samoposmatranja i . .prigodne grupe. Pretpostavke komunikacione kompetetntnosti: 1. . sledstveno tome. . .smanjivanje napetosti. .katarktičke grupe. interpersonalnim komuniciranjem može upravljati prema sledećim ishodima: .sposobnost empatije . koje izaziva određene posledice u individualnom ili socijalnom životu čoveka pojedinca – jedinog subjekta ovakvog čina.upravljanje interakcijom.fleksibilnost ponašanja i .neposredno ili posredstvom medija. Pet tipova primarnog grupisanja ljudi: .društveni stil S obzirom na stepen komunikacione kompetentnosti.Komunikologija . . . . . .MOGUĆNOST MEDIJSKOG POSREDOVANJA PORUKE.PLANSKO.prekid komuniciranja. Vidovi interpersonalnog komuniciranja: .zbližavanje.saglasnost.

publike. .personalno prepoznatljiva.slicno socijalno poreklo.PLANIRANO -.Komunikologija . na određenom prostoru i u određenom vremenskom periodu.numericki odrediva. . između jednog ili više pošiljalaca i brojčano i personalno prepoznatljive grupe recipijenata .jasna podeljenost komunikacionih uloga.prethodno postojanje zajedničkog interes(ovanj)a za određeni sadržaj komuniciranja kod svih subjekata komuniciranja.komuniciranje u areni Kriterijumi razlikovanja od ostalih oblika komunikacione prakse: . VERBALNO KOMUNICIRANJE Vidovi: -. ukus ili stil života.STAMPANO KOMUNICIRANJE. .dijalog. . na osnovu postojanja trenutnog ili relativno trajnog zajedničkog interesa za sadržajni okvir komuniciranja. kao poseban oblik komunikacione prakse.komuniciranje ex cathedra. -.vizuelno. .sinhrono i Strana 13 . Karakteristike publike: .teatarsko komuniciranje .istovremena okupljenost na istom prostoru. Karakteristike verbalnog komuniciranja: -.uz latentnu mogućnost a) interpersonalnog komuniciranja između određenog broja subjekata b) depersonalizacije publike i njen preobražaj u astrukturalne društvene grupe sa asocijalnim ponašanjem (gomila).USMENO KOMUNICIRANJE: . predstavlja razmenu poruka.gde se na strani emitera pojavljuju pojedinac ili primarna društvena grupa.alokucija/monolog. . . U pitanju su cetiri empirijski prepoznatljiva vida komuniciranja u većim grupama: .a na recepcijskom polu specifična struktuirana društvena grupa – PUBLIKA. sklonosti. -. neposredno ili posredstvom medija.PISANO KOMUNICIRANJE. . .komuniciranje na trgu .RACIONALNO S obzirom na culnu percepciju poruke može biti: . navike. S obzirom na vremenski okvir komuniciranja može biti: .skripta I KOMUNICIRANJE U VECIM DRUSTVENIM GRUPAMA Komuniciranje u većim društvenim grupama (usovno: grupno komuniciranje). .auditivno ili .struktuiranost i do visokog stepena organizovanosti.

koje se razmenjuju u različitim oblicima komunikacione prakse. Neverbalno komuniciranje (poruke) može: . o masovnom komuniciranju.REGULISATI. . . svim zainteresovanim ljudima. .PONISTAVATI sadržaje (poruke) verbalnog komuniciranja.POTENCIRATI. . JAVNO I TAJNO KOMUNICIRANJE Kriterijum: dostupnost poruka.skripta I .korišćenjem zatvorenih medijskih kanala i .prostornim izolovanjem subjekata komuniciranja.upotrebom specifičnih simbolskih sistema (argo i šifre) RUMORNO KOMUNICIRANJE Specifičan oblik komunikacione prakse.sadržaji rumornog komuniciranja su polu-javni/tajni Rumorno komuniciranje je najstariji način komuniciranja i reč je.Komunikologija . NEVERBALNO KOMUNICIRANJE Razmena poruke među ljudima koje su organizovane neverbalnim simbolskim sistemima.ostvaruje se interpersonalnim komuniciranjem. Pojam javnog komuniciranja ŠIRI je od masovnog komuniciranja. .PROTIVRECITI ili . TAJNO KOMUNICIRANJE se dešava u interpersonalnom i nekim vidovima komuniciranja u većim društvenim grupama (primer).auditivno (prozodija) i .SINHRONO S obzirom na čulnu percepciju: . . Strana 14 .spontano i .VIZUELNO . zapravo.NADOPUNJAVATI. Karakteristike neverbalnog komuniciranja: .afektivno (PONASANJE) . Ostvaruje se: . Osnovne razlike: .asinhrono. jer: .poruka je podlozna PROMENI.taktilno VERBALNO I NEVERBALNO KOMUNICIRANJE U najvećem broju komunikacionih situacija u interpersonalnom i komuniciranju u većim društvenim grupama ISTOVREMENO SE RAZMENJUJU USMENE VERBALNE I – NEVERBALNE PORUKE. .ne postoji jedan KOMUNIKACIONI CENTAR.PRETHODITI. JAVNO KOMUNICIRANJE se poistovećuje samo sa MASOVNIM KOMUNICIRANJEM.

TRANSMISIONI MODEL. Poruka u rumornom komuniciranju: GLASINA Glasina nije isto što i TRAČ. takođe. poruke koja se.ne oblikuje se na osnovu svih relevantnih činjenica (pravilo ’druge strane’).Komunikologija .ne postoji način da se proveri njena istinitost. Zasićenost društva masovnim komuniciranjem proizvela potpuno novi tip kulture – MASOVNU KULTURU.NEISTINITA (dezinformacija) Uzroci nastajanja glasina i rumornog komuniciranja: . . GLASINA JE DRUSTVENO NEPOTVRDJENA PORUKA .RITUALNI/EKSPRESIVNI MODEL. širi rumornim komuniciranjem. TRAC je sadržaj rumornog komuniciranja za koji su zainteresovani pripadanici samo odredjenih drustvenih grupa i pripada privatnoj sferi.nepoznat je prvi oblikovatelj i pošiljalac.INDIVIDUALNI Sadrzajni okvir glasina: .DRAMATIZACIJI DRUSTVENI ZNACAJ MASOVNOG KOMUNICIRANJA Ako je komuniciranje osnovni element drustvene strukture.ne dolazi do svih pripadnika jedna socijalne zajednice KOJI TO ZELE. . masovnog društva.STEREOTIPI .skripta I . . Predominacija masovnog komuniciranja u društvenom životu uzrokovala pojavu komunikologije. Suštinska razlika: GLASINA KAO PORUKA NALAZI SE U POLJU JAVNOG INTERESA – većina pripadnika jednog soscijeteta zaintersovana je za da bude tačno informisana o nekom apsektu stvarnosti koji je sadržan u glasini.SOCIJALNI .Masovno komunciranje je uvek indirektno.RECEPCIJSKI MODEL. . .ISTINITA.NIVELISANJU .MODEL RASPODELE PUBLICITETA. TEORIJSKI MODELI ISTRAZIVANJA MASOVNOG KOMUNICIRANJA Razvijena su cetiri teorijska model istrazivanja i proucavanja masovnog komuniciranja: . Strana 15 . onda je masovno komuniciranje neizbežni element strukture savremenog. medijski posredovano komuniciranje i bez učešća masmedija ne može se realizovati. Moze biti: . . .PREDRASUDE Glasine teze: .poruku nije moguće KONTROLISATI kao u masovnom komuniciranju.DELIMICNO ISTINITA i . KARAKTERISTIKE MASOVNOG KOMUNICIRANJA .DISTORZIJI .

prema masovnoj publici. televizija. kao posredujućim faktorom u komuniciranju i neizbežnim strukturalnim elementom svake komunikacione situacije. Strana 16 . koji se u sredini nalazi. motivi. zbog čega je u društvenim naukama i komunikologiji artikulisana kao posebna društvena.skripta I Nije reč o svim medijma. Komunikacionu situaciju karakteriše jasna podela uloga između komunikacionih centara i masovne publike a komunikacioni čin složenost enkodiranja. POJAM MEDIJA Izraz medij potice od latinske reči medius. - Sve ove karakteristike masovnog komuniciranja determinišu i jasnu podeljenost uloga pošiljaoca (komunikacioni centar/i) i recipijenata (masovna publika) poruke. Oni mogu. ELEMENTI DEFINICIJE MASOVNOG KOMUNICIRANJA Masovno komuniciranje je organizovano. sadržaj. nasred.Komunikologija . ali ne moraju biti deo komunikacione sitacije.srednji. sa značenjima: . već komunikacioni centar. i . Sledeća karakteristika ovog oblika komunikacione prakse jeste neodredivost broja učesnika na recepcijskoj strani masovnog komuniciranja. nastalu sklopom prirodnih i/ili veštačkih uslova.usred. videotraka/videorikorder. film.primarni medij . posredstvom koje se ostvaruje komuniciranje.sekundarene medije PRIMARNI MEDIJ Primarni medij je LJUDSKI GOVOR. Već samo poreklo reči pokazuje da je u pitanju određeni POSREDNIK u komuniciranju. nemoguće komunicirati. DEFINICIJA MEDIJA Pod medijem. radio. magnetofonska traka/magnetofon. Budući da je medijski posredovano. nego samo o medijma masovnog komunicranja u koje spadaju: štampa. neizbežan u komuniciranju. nasuprot ljudskom govoru. koji je. Distributer poruka nije više usamljeni publicista. praktično. bez kojeg je. posredstvom nekog od medija masovnog komuniciranja. kategorija – masovna publika. Stoga je masovno komuniciranje nužno jednosmerno. kao i: gramofosnska ploča/gramofon. VRSTE MEDIJA Uzimajući kao kriterijum prisustvo: . u sredini. transmisije i dekodiranja poruka sa nužnim društvenim posledicama. koja izvire iz neizbežnosti medijskog posredovanja njihove interakcije i onemogućava zamenu uloga i recipročnost u razmeni poruka. treba podrazumevati prirodnu i/ili veštačku supstancu. efekti i posledice u manjoj ili većoj meri određeni samim medijem. audiokaseta/kasetofon. shvaćen kao medij. masovno komuniciranje nužno je javno komuniciranje. empirijski prepoznatljiva. SEKUNDARNI MEDIJI U odnosu na ljudski govor sekundarni su svi ostali mediji – od vatre i dima do kompjuterske mreže. vizuelni i audiovizuelni kompkat disk/odgovarajući rikorder ili personalni kompjuter. audio. čije su pretpostavke. Naredna karakteristika masovnog komuniciranja jeste da je ono uvek organizovano i institucionalizovano. institucionalizovano i javno distribuiranje poruka iz jednog ili više komunikacionih centara.

) i .POSTMODERNI KLASICNI PRISTUP Strana 17 .).. .MODERNI . U ovom izrazu bitna je sinhronost sistema. nastale sklopom prirodnih i veštačkih uslova. . VRSTE MASMEDIJA KLASICNI: .audiovizuelne MEDIJI I KOMUNICIRANJE Tri teorijska pristupa: .FILM ..).medije za intrapersonalno komuniciranje (diktafon.KLASICNI . radio.. .) Prema komunikacionoj praksi kojoj je određeni medij imanentan: .. MULTIMEDIJ Sistem više medija koji istovremenim delovanjem stvaraju istu poruku. novine.medije masovnog komuniciranja (štampa.vizuelne.STAMPA (knjiga. .. plakat.). posredstvom kojih se iz jednog ili više komunikacionih centara distribuiraju poruke prema neograničenom mnoštvu pojedinaca – masovnoj publici. televizija.auditivne i . interna televizija. strip) .) i . megafon.transmisione/distributerske. .video rikorder/video kaseta.skripta I KLASIFIKACIJA SEKUNDARNIH MEDIJA Po nacinu percepcije medijski posredovanih poruka: .prijemne).. kompjuterska mreža.medije za grupno komuniciranje (bubnjevi..magnetofon/magnetofonska traka. film. radio...medije interpersonalnog komuniciranja (pismo. pejdžer.kasetofon/kaseta. sa određenim i imanentnim mogućnostima simboličke ekspresije. vatra i dim.gramofon/gramofonska ploča...audiovizuelne medije (film.auditivne (bubnjevi.Komunikologija .DVD rlauer ili kompjuter/digitalni video disk KLASIFIKACIJA MASMEDIJA . .medije za virtuelno komuniciranje/multimedije (kompjuterska mreža). . letak.. MEDIJI MASOVNOG KOMUNICIRANJA Mediji masovnog komuniciranja (masovni mediji. svi štampani mediji. telefon.. kompjuter.vizuelne (vatra i dim.TELEVIZIJA OSTALI: ..). masmediji) predstavljaju tehničko-tehnološke strukture (odašiljačke.RADIO . televizija. u suprotnosti sa prostom akumulacijom medija. .CD rlauer/kompakt disk i . .

MODERNI PRISTUP Marsal Mekluan: ”MEDIJ JE PORUKA”. . Komuniciranje je razmena informacija/poruka među ljudima i posredstvom medija te su. nego sa samim medijima. KNJIGA Prvi stampani medij u istoriji ljudskog društva. što su suštinske razlike između nje i novina kao dva najdominantnija štampana masmedija u društvu. Štampa se u određenom tiražu (koji može biti i milionski) i u neograničenom broju izdanja. DEFINICIJA I KARAKTERISTIKE STAMPE Štampa je zbirni naziv za pojedinačne štampane medije masovnog komuniciranja: knjigu. . oni su samo ”sredstva komuniciranja”.skripta I Dzozef Klaper: MEDIJI SU ”BEZLIČNE TEHNIKE POSREDOVANJA”. čovek i sadržaj komuniciranja determinante koja ga presudno oblikuju.verbalnih. odnosno nestvarne medijske stvarnosti u kojoj se referncijal. uglavnom standardizovanih formata. Strana 18 . Posredovani sadržaji se bitno ne menjaju i knjiga nema vremenski određenu periodiku izlaženja.uredjaje kojima se stampa.materijal na kojem se stampa i .Komunikologija . plakat. Knjigom se posreduju isključivo vizuelne: verbalne i/ili ikoničke poruke. Iz ovakvog pristupa razvijena je teorija komuniciranja kao parasocijalnoj interakciji. POSTMODERNI PRISTUP Zan Bodrijar (knjiga ”Simulakrumi i simulacija”): sve sto se desava u takozvanoj ’stvarnoj stvarnosti’ jeste simuliranje simulakruma. Poslednja faza u razvoju knjige kao medija masovnog komuniciranja. letak. . novinu i strip. polako gubi i od koje smo svakim novim danom sve udaljeniji. čija je maksimalno pojednostavljena premisa u tvrdnji da ljudi ne komuniciraju sa drugim ljudima posredstvom medija. započeta krajem drugog milenijuma unutar savremene naučno-tehnološke revolucije.verbalno-ikonickih poruka. a mediji se nalaze u drugom planu.materijal kojim se stampa. stoga.pismo. MEDIJSKE SPECIFICNOSTI Medij iskljucivo vizuelnih. živeći u virtuelnoj stvarnosti. pragmatskih i estetskih poruka. Njihov najmanji zajednički imenilac je: a) identicna medijska struktura i b) posredeovanje isključivo vizuelnih: . pretezno verbalnih. stvarna stvarnost.ikonickih i . jeste pojava elektronske hiperknjige. Nastaje povezivanjem ograničenog broja listova (minimalno 49) papira određenih dimenzija. MEDIJSKA STRUKTURA Strukturu svih pojedinačnih štampanih masmedija čine sledeći elementi: .

prepoznaje umetnički. u zavisnosti od teleološke usmerenosti poruke na njima. polugodišnje i godišnje. označava: . Letak je znatno manjih dimenziija nego plakat.multinacionalne. Strip je homonimni izraz. Standardni plakat je pojedinačni štampani masmedij kojim se posreduju vizuelne ikoničko-verbalne poruke.nacionalne i .dnevne i . NOVINE Ovaj pojam objedinjuje sve dnevno i periodično štampane istoimene publikacije. Osnovna klasifikacija plakata.periodične novine. dok ovaj poslednji može biti reklamni. plakata i letka. Razlikujemo: .dve su najznačajnije osobenosti koje novine čine drugačijim štampanim medijem masovnog komuniciranja od knjige.informativno-politicke. Novine se mogu podeliti i na osnovu publike kojoj su namenjene i to na: . Njime se. U zavisnosti od sadržaja prepoznajemo: . Uobičajeno je da se periodične novine nazivaju časopisima i/ili magazinima. Periodične novine mogu biti: sedmične. jer je broj recipijenata poruka koje se posreduju njime prostorno i vremenski neodrediv. . Izuzimajući umetnički plakat. politički i ratni plakat.Komunikologija .skripta I PLAKAT I LETAK Plakat je prvi pojedinačni štampani medij koji se artikulisao kao masovni u socijalnoj praksi neposredno posle otkrića štamparske prese sa pomičnim slovima. Dnevne novine štampaju se svakodnevno ili pet/šest dana u sedmici i mogu biti: a) jutarnje ili b) večernje. istovremeno. čija je dinamika štampanja prethodno utvrđena. To je distributivni medij koji se štampa u velikim tiražima i postavlja na stacionarnim ili pokretnim javnim objektima i površinama. sa značenjem pruga ili traka. STRIP Pojam strip je u srpski jezik uveden doslovnim preuzimanjem istozvučne engleske reči strip. petnaestodnevne. mesečne. . Periodičnost novina i promenljivost sadržaja u njima . Zahvaljujući tome.pojedinačni štampani medij masovnog komuniciranja: strip-medij. vrlo retko.specijalizovane novine. ali i Strana 19 . a posredovane poruke promenljive u zavisnosti od periodike izlaženja. ovim medijem se po pravilu posreduju jednoznačne i direktivne poruke koje i estetskom ikoničkom teksturom treba da pojačaju upravo tu jednoznačnost. Najvazniju razliku između plakata i letka predstavljaju fizička veličina ovih medija i način njihove distribucije.lokalne.revijalne i . edukativni i propagandni plakat. tromesečne i. plakat je medij masovnog komuniciranja.

medij masovnog komuniciranja i . . kino… FILM KAO MEDIJSKI SADRZAJ Sadrzaji koji se posreduju filmskim medijem. bioskop. Strana 20 . denotiran brojnim izrazima: filmska/bioskopska/projekciona dvorana. Morfologija i sintaksa filmskog jezika može se prikazati analogijom sa usmenim/pisanim jezikom. strukturalno uvek čini određeni broj kvadrata i/ili pravougaonika (panela) u kojim je ikonički i verbalno data jedan sekvenca priče.animirani – crtani film i lutka-film. i tzv. balone. horor. POJAM I TEORIJSKO ODREDJENJE Izraz ’film’ u srpskom jeziku je.uredjaji za reprodukciju. a nastaje crtanjem (crtani strip) ili fotografisanjem (foto strip) po određenoj fabuli: strip-priča.Komunikologija . crtež ili fotografiju.uredjaji za snimanje. slično kao i strip – homonim. dakle otvorena ikoničko-auditivna simbolička struktura sa mnoštvom mogućih konotativnih značenja. Standardan pristup podrazumeva ikoničku poruku. Njime se istovremeno denotira: . Strip-priču. ljudskom oku. u toku snimanja filma i montaže. strelicom povezane sa likovima. mogu biti: . vestern. Filmski jezik je nastao i razvija se determinisan: . ali i nekim drugim. JEZIK FILMA Ekspresivne mogucnosti filma definisane su specificnim semiotickim sistemom koji se naziva – ’jezik filma’. mjuzikl. drama. tj. a simbolički spektar koji se u procesu stvaranja filmskog spektakla koristi obogaćuje njegovo semantičko polje i čini da film bude prvenstveno estetska poruka.situacioni okvir recepcije. istorijski spektakl. cine: . prvog audiovizuelnog medija masovnog komuniciranja. .sadržaj – skup ikoničko-verbalnih poruka u linearnom nizu – koji se posreduje tim medijem ili novinama.biloškom činjenicom da njegovu sintaktičku. naučna fantstika. dominantno.sadrzaj koji se posreduje tim. film komunikološki shvaćen kao poruka. STRUKTURA Strukturu filmskog medija. FILMSKI SPEKTAKL Filmski spektakl predstavlja različitim kreativnim postupcima i tehnikama.performativni – igrani film (sa mnoštvom žanrova: komedija.fizickom činjenicom da se u filmskom mediju dvodimenzionalno prezentira trodimenzionalna stvarnost . akcioni. površine u jednom panelu. kao i .skripta I . semantičku i pragmatičku strukturu mogu da čine. . Događaj se interpretira u prostorno-vremenskoj ravni u kojoj ga je u realnom životu nemoguće sagledati. .filmska traka – fizicki nosilac poruke. Faktografski aspekt stvarnosti uvek se pojavljuje kao predložak filmskog spektakla. oni simboli i izražajna sredstva koji su dostupni kameri. koji mu obezbeđuje denotativno značenje. izvedenu ikoničko-auditivnu rekonstrukciju stvarnosti.dokumentarni – dokumentarni film. triler…) i .informativni – filmski žurnal. medijem. u kojima se nalazi verbalna poruka.

PROJEKCIJE. Više kadrova oformljuje scenu. kadrovi izlaze ili ulaze u kvadratni kadar.. .dupleks i multipleks pozicije (slike na sliku). . koja se napaja tim strujama i isijava elektromagnetne/radio talase. kojom se auditivna poruka prevodi u elektronski ekvivlent. .otamnjenja ili zatamnjenja kadra. elipsasti.elipsa. više scena – sekvencu.VEDETIZACIJE. a sekvenca – rečenici. stvoreni uslovi da se njime masovno distribuiraju auditivne poruke u oblikovanim radio-programima.odašiljač/predajnik. INDUSTRIJA FILMA Od samog nastanka filmskog medija on postao okosnica nove industrije – industrije filma.studijska tehnika. . scena – sintagmi. okrugli.IDENTIFIKACIJE i . koja se zasniva na premisi da je i film roba. . . čija je struktura u tehničko-tehnološkom smislu konačno oformljena u prvim decenijama XX veka i. zvezdasti..SKRIVENE EROTIKE.metonimija. Film kao roba zasnovan je na principima: .flešbek i . .skripta I Ako je fotogram. od uključivanja do isključivanja kamere. Najčešće stilske figure u filmskom jeziku jesu: .studio u kojem se stvara auditivna poruka.Komunikologija . . RECEPCIJA FILMA Mentalno-psihički procesi: .odašiljačka/predajna antena. onda kadar u filmskom jeziku predstavlja ekvivalent – reči. Kadar je sve ono što se vidi i čuje u neprekinutom činu snimanja. kao osnovna jedinica pokreta. RADIO: NASTANAK I RAZVOJ Radio je prvi elektronski medij masovnog komuniciranja.rezovi.geometrizacija kadrova (romboidni. koji služi za stvaranje modulisanih struja visoke učestalosti/frekvencije. .HAPPY END-A. Sve ove stilske figure postižu se sistemom kadriranja. itd. na primer).vazduh/etar Strana 21 . ali i interpunkcijom filmskog jezika koju čine postupci: . RADIO: MEDIJSKA STRUKTURA Medijsku strukturu RADIJA čine: . . iskrzani. analogna fonemi u usmenom ili grafemi u pisanom jeziku/govoru. .pretapanje kadrova. a niz sekvenci – kratkometražni ili dugometražni/celovečernji film. time. Jezik filma takođe ima svoje stilske figure za oblikovanje filma kao poruke i specifičnu interpunkciju u njenoj strukturi.

TELEVIZIJA Vrste: . zasniva se na pet ekspresivnih mogućnosti: . prirodni ili veštački kanal veze. koja prima elektromagnene talase i pretvara ih u slabe struje visoke frekvencije i .radio prijemnik. ali tehničko-tehnološki obogaćen uređajima za stvaranje. . Slika realnog i tekućeg zbivanja je najznačajnija odrednica televizije. auditivno dopunjene slike.prijemna antena. predstava). nastala oblikovanjem poruke koja u svojoj Strana 22 .skripta I . pojačava. TELEVIZIJA: DRUSTVENA ULOGA Svi mediji. u realnom vremenu).KABLOVSKA. .RADIODIFUZNA. a narocito mediji masovnog komuniciranja. delovanje i (zlo)upotreba televizije imaju značaj civilizacijskog pečata po kojem će se i u dalekoj budućnosti prepoznavati epoha prelaska drugog u treći milenijum. najčešće. ”žive” i. . viđenje.omogućava uspostavljanje najkorektnije direktne povratne veze najširem krugu recipijenata Najznačajniji nedostatak: EKSPRESIVNO JEDNODIMENZIONALNI MEDIJ AUDITIVNA STRUKTURA: EKSPRESIVNE MOGUĆNOSTI RADIJA Struktura svakog radio programa. transmisiju i prijem audiovizuelne poruke – dinamične.DIGITALNA. .najbrži u posredovanju stvarnosti.ritmu. TELEVIZIJSKA SLIKA Nezavisno o koj televiziji da je reč strukturalno je ovaj masmedij vrlo sličan radiju (studijsko-odašiljačka tehnika. ostavljali su i ostavljaju određeni trag u individualnom i socijalnom životu ljudi.govoru.muzici. već prenos svakog događaja.najneposredniji i najprilagodljiviji masmedij. .Komunikologija .najrasprostranjeniji medij masovnog komuniciranja. i onog u studiju. bez koje ona kao masmedij ne bi postojala.zvučnim efektima. TELEVIZIJA: POJAM Reč televizija je neologizam nastao od grčke reči tele (daleko) i latinske reči visio (gledanje. televizijski prijemnik).tišini i . . produkcionom i recepcijskom smislu iziskuje najmanje materijalnih sredstava. demoduliše i time elektrosignal ponovo pretvara u odaslatu auditivnu poruku.SATELITSKA i . . .u tehničko-tehnološkom. koji te struje prime. SPECIFICNOSTI RADIJA Medijske prednosti: . ali postojanje. . TELEVIZIJSKI SPEKTAKL Televizijski spektakl je autentično televizijska prezentacija događaja u direktnom prenosu (pod direktnim televizijskim prenosom ne treba podrazumevati samo prenos događaja izvan televizijskog studija. kao zaokružene auditivne celine.

direktnih prenosa.igre (kvizovi.propagandne spotove.serije. . Ali. klasična cenzura ispoljava se kroz dva svoja oblika: .’slobodu štampe’.slobodu misli i govora/izražavanja i . što za posledicu ima televizijsko udvajanje stvarnosti.preventivnu cenzuru i . najcesce posebnih drzavnih organa. Strana 23 . mogu grupisati u: .muzičke video klipove i .serijale.Komunikologija . ali takođe i onih institucija koje faktički raspolažu instrumentima državne vlasti. Ovakva.teletekst i . . . VRSTE TELEVIZIJSKIH PROGRAMA Televizijski spektakl kojim se gledaocima posreduje događaj u toku može se. stoga. u žanrovskom smislu.dokumentarne reportaže. SLOBODA INFORMISANJA SLOBODA JE VREDNOSNO IMPREGNIRAN POJAM Sloboda informisanja u sebi agregira dve posebne slobode: . odnosno televizijski serijal. .filmovi. ali i subjektivnu/rediteljsku simboličkospektakularnu interpretaciju zbivanja koje se posreduje televizijom. . pored: . . televizijski program. koristeći estetske standarde postavljene u stvaranju igranih filmova i tehničke mogućnosti televizije.televizijske filmove. odnosno medija masovnog komuniciranja.snimljene emisije.skripta I strukturi nužno sadrži faktografsko-logički predložak stvarnosti.televizijske drame. SNIMLJENE EMISIJE Snimljene emisije se. CENZURA . u kojima obitava televizijski spektakl.INDIREKTNA CENZURA . odrediti kao – apsolutna televizija. takođe. . zapravo je ”emisija bez kraja” . SERIJALI Svaka ”sapunica” ili ”telenovela”.suspenzivnu cenzuru. čine.SAMOCENZURA KLASICNA CENZURA U najuzem smislu cenzura obuhvata niz postupaka organa javne vlasti. .KLASICNA CENZURA . Kada im to ne pođe za rukom serija postaje kič-proizvod. SERIJALI I SERIJE Sustinska razlika izmedju serijala i serije je u pretenziji autora ovog drugog žanra da seriju što više približe umetničkom izrazu. skrivne kamere). kao složenu strukturu.

AFEKTIVNA MANIPULACIJA Afektivna manipulacija ostvaruje se: . . Sledstveno.izazivanjem straha.estetizacijom poruke. . .kognitivnoj manipulaciji. Takodje: . ’utiska stapanja’.naoruzana tajnost.(zlo)upotrebom dece i . ’manipulatorsko kadriranje’ i . može se govoriti o: .drzavno oglasavanje.demagogijom komunikatora.stvaranjem tzv.kaznena politika u medijskom sistemu (dekriminalizacija i samoregulacija). ’kognitivne spojeve/amalgame’.apelovanjem na osećanja i .kontrola frekventnog spektra.laganje. Prema istraživanjima Vensa Pakarda (1994) i Filipa Bretona (2000) manipulacija se ostvaruje u dve psihološke ravni: afektivnoj i kognitivnoj. . ISPOLJAVANJE MANIPULACIJE U MASOVNOM KOMUNICIRANJU Strana 24 .afektivnoj i . MANIPULACIJA Mogucnosti masmedijske maipulacije izviru iz svih karakteristika masovnog komuniciranja. .(ne)jasnoćom poruke.korporativizam. . .sugerisanjem autoriteta. Pozivanje na osećanja je najstariji način masmedijske manipulacije u kome se uspostavlja direktna relacija između sadržaja poruke i emocionalnih slojeva u mentalno-psihičkoj strukturi čoveka brojnim tehnikama zavođenja: . . erotski motivi u reklamiranju najprozaičnijih proizvoda). . . .’Utisak stapanja’ izaziva se manipulativnim tehnikama zavođenja koje se oslanjaju na teoriju i praksu neurolingvističkog programiranja (NLP). ’afektivnog amalgama’ (npr.Komunikologija . .stilom komuniciranja. KOGNITIVNA MANIPULACIJA Kognitivna manipulacija služi se velikim brojem tehnika koje se mogu svrstati u dve velike grupe: .tzv.izazivanjem tzv. nego je posledica spoljnim uticajima.poreski sistem.vanredna ovlascenja. . SAMOCENZURA Samocenzura nije izraz odgovornosti koja proističe iz društveno nužnih ograničenja slobode informisanja zbog zabrinutosti za jednakopravnost svakog pojedinca u društvu.skripta I INDIREKTNA CENZURA Dzon Kin (Mediji i demokratija): .tzv.

PUBLIC RELATIONS. kultura je čovečanstvo”). Međutim. ali ne i primalac poruke na sasvim drugom komunikacionom polu.BRENDA) POZITIVNA JAVNA PREDSTAVA ODREĐUJE SOCIJALNU POZICIONIRANOST ODREĐENOG DRUŠTVENOG SUBJEKTA POJAM KULTURE Kultura ima podrazumevajuće značenje u svakodnevnom životu. PUBLIC RELATIONS REKLAMA I PROPAGANDA – AKTIVNOSTI ’IZNAD LINIJE’ PR AKTIVNOSTI – ’ISPOD LINIJE’ MASMEDIJI SU PROIZVOĐAČI PUBLICITETA (PRIMARAN I SEKUNDARAN. na običnu laž. jer bi tada bila nemoguća.od najuopštenijih (”Sa stanovišta antropologa. u uzem smislu.KULTURA JE SVE ONO ŠTO NIJE DEO PRIRODE.DEZINFORMACIJA.skup persuazivnih aktivnosti koje za krajnji cilj imaju odgovarajuće ponašanje ljudi. NEGO JE IZRAZ ČOVEKOVOG PRILAGOĐAVANJA PRIRODE SOPSTVENIM POTEREBAMA. ideje. . . a drugom samo političko značenje: reklamira se roba. uticalo na njihove stavove i socijalno ponašanje.do vrlo redukovanih (”Kulturu čine samo najsofisticiraniji izrazi ljudskog duha”).REKLAMA. PROPAGANDA Propaganda kao aktivnost je sinonim za.skripta I Najznacajniji vidovi ispoljavanja manipulacije (primene različitih tehnika u organizovanju poruke – masmedijskog sadržaja) jesu: . nije reč o očiglednoj laži. . etički. Reklama je i kao poruka i kao aktivnost niži stepen propagande.Komunikologija . REKLAMA I PROPAGANDA Reklama i propaganda istovremeno ukazuju na: . DEZINFORMACIJA Dezinformacija je najgrublji oblik manipulacije i svodi se.To je pojam OPOZITAN PRIRODI. mada se ove reči u svakodnevnom govoru često koriste kao sinonimi. . ali… Pojedini istraživači nabrojali 257 relevantnih definicije kulture: .vrstu poruka koje se distribuiraju u masovnom komuniciranju .PROPAGANDA i . propagandnu kampanju. Prvom pojmu vrlo često pridaje samo ekonomsko. ŠTO NIJE SAMONIKLO. organizacije. a sire za kontinum svih aktivnosti i postupaka koji se u društvu preduzimaju da bi se persua-zivno delovalo na građane. POZITIVAN ILI NEGATIVAN) POZITIVAN PUBLICITET USLOV JE ZA STVARANJE POZITIVNE JAVNE (MEDIJSKI INSTITUCIONALIZOVANE) PREDSTAVE (IMIDŽA . a propagiraju ljudi. TEORIJSKO ODREDJENJE KULTURE Kultura: materijalne vrednosti + svet simbola Strana 25 . Te laži jesvestan samo jedan od subjekata komuniciranja – emiter. KA DEFINICIJI KULTURE Zajednicko u svim definicijama kulture: .

KULTURA i PODKULTURA . tradiciju. SADRŽANIH U MASMEDIJIMA POSREDOVANIM PORUKAMA. korespondira sa klasnom i drugim (rasnom. kao najsloženije forme duhovnog stvaralaštva.MODERNIZACIJE (masmediji. ma kako je odredili.URBANIZACIJE i . konfesionalnom. ne bi bilo bez masmedija. NARODNA KULTURA Glavni atributi narodne kulture jesu: . tokom 20. KOJE SE OD PRIPADNIKA MASOVNE PUBLIKE USVAJAJU KAO DOMINANTAN KULTURNI OBRAZAC/OBRASCI U INDIVIDUALNOM I DRUŠTVENOM ŽIVOTU. KARAKTERISTIKE MASOVNE KULTURE MONOCENTRICNOST (nasuprot policentričnosti tradicionalne kulture) OPSTOST (namenjena svima. do potpune sveprisutnosti i u nerazvijenim delovima sveta. MASMEDIJI I MASOVNA KULTURA Masovne kulture. ELITNA KULTURA Elitna kultura. nauku i umetnosti.skripta I U uzem smislu: kultura je čovekov svet simbola (KULTURA JE KOMUNIKACIJA) koji se izražava kroz religiju. . masovnog drustva prepoznaju se dva osnovna istorijska tipa kulture: .posebnost.TRADICIONALNA KULTURA i . ciji je glavni socijalni atribut – ekskluzivnost.procesi ENKULTURACIJE i AKULTURACIJE TIPOVI KULTURE Iz retro-per-spektive savremenog. običaje. SOCIJALNO-ISTORIJSKA ODREDJENOST KULTURE Kulturna dinamika: . RAZLOZI NASTANKA I RAZVOJA MASOVNE KULTURE Masovna kultura nastajale je i razvijala se kroz procese: . kastinskom. moral. DEFINICIJA MASOVNE KULTURE MASOVNA KULTURA JE SKUP DUHOVNIH I IZ NJIH IZVEDENIH MATERIJALNIH VREDNOSTI. radno – slobodno vreme). a ne određenim društvenim grupama) EKLEKTICNOST (nasuprot orginalnosti) STANDARDIZOVANOST (na nivou prosečnog ukusa) Strana 26 .MASOVNA KULTURA. koji su nastali i doživeli buran razvoj. veka..samorodnost i ..) stratifikacijama u društvu. filozofiju. u prvom redu elektronskih.INDUSTRIJALIZACIJE. TRADICIONALNA KULTURA Dva vida: .Komunikologija .ELITNA KULTURA.NARODNA KULTURA i .

organizacija) sa mogućnošću recipročne zamene Strana 27 . te 1971. sentimenta… itd. razmenu poruka posredstvom kompjuterske mreže između dva. do 1971. mogucnoccu koriscenja svih baza podataka koje se nalaze u memorijama kompjutera uključenih u mrezu. radiotalasi. VIRTUELNO KOMUNICIRANJE Sustina novog oblika komuniciranja je u ukidanju razlike između svih klasičnih oblika komunikacione prakse. ikoničkih. 2.skripta I STEREOTIPNOST (ponavaljanje istih sižea: polnosti. auditivnih i audiovizuelnih poruka korisnicima kompjutera koji su deo mreže i to: 1.POLITICKI . koja je formirana u američkom Ministarstvu odbrane. 23 kompjutera. grupa.NAUCNO-TEHNOLOSKI NASTANAK KOMPJUTERSKE MREZE Kao vreme nastanka prve kompjuterske mreže može se uzeti period od 1967. holografskih). čija se tehničko-programska kompatibilnost i sinhronizovan rad obezbeđuje standardnim protokolima. lokalne mreze. mehanička – turbofolk) ROBNI KARAKTER (opsatanak određene vrednosti kao kulturne vrednost zavisi najpre od njene tržišne vrednosti) MASOVNA KULTURA U PROCESIMA GLOBALIZACIJE ’PREDISTORIJA’ MASOVNE KULTURE: druga polovina XIX i prva polovina XX veka GLOBALIZACIJA MASOVNOG KOMUNICIRANJA AMERIKANIZACIJA MASOVNE KULTURE KOMPJUTERSKA MREZA I VIRTUELNO KOMUNICIRANJE DRUSTVENI USLOVI . godine. 2. ponajpre interpersonalnog i masovnog komuniciranja. kada je u okviru Agencije za napredna istraživanja (Advanced Research Project Agency). Ovaj (multi)medij omogucava sinhronu i/ili asinhronu razmenu vizuelnih (pisanih. godine. mreznim konferencijama/forumima. štampanih. unutar novog medija mogu se prepoznati: 1. satelit) međusobno povezanih kompjutera. globalne mreze i 3.Komunikologija . više ili neograničenog broja ljudi (pojedinaca. elektronskom poštom i 3. globalni sistem racunarskih mreza – Internet.) HOMOGENIZOVANOST (uprošćavajuća – ”Marks za početnike”. projektovan i počeo uspešno da funkcioniše ARPANet – kompjuterska mreža sa. imanentna – bestseleri.EKONOMSKI . optički. VRSTE KOMPJUTERSKIH MREZA Polazeci od broja i karakteristika korisnika kompjutereske mreze. TEORIJSKO ODREDJENJE KOMPJUTERSKE MREZE Kompjutersku mrezu čini ogranicen ili neograničen broj različitim fizičkim kanalima (kabl – klasični. Novi oblik komuniciranja predstavlja.

Naucno-tehnoloska/informaticka revolucija: PROIZVODNJA INFORMACIJA (treci talas) Strana 28 .Agrarna revolucija: ZEMLJORADNJA (prvi talas) . pod odredjenim uslovima – HIPERTEKST: PORUKA ’BEZ GRANICA’) ALOKUCIJA (grupno i masovno komuniciranje) KONVERZACIJA (interpersonalno komuniciranje) MOGUCE SOCIJALNE POSLEDICE . OBRASCI PROTOKA INFORMACIJA REGISTRACIJA (centralno skladištenje informacija u elektronskoj formi – baze/banke ’podataka’) KONSULTACIJA (mogucnost pristupa uskladistenim informacijama.OBRAZOVANJE INFORMACIONO DRUSTVO .INTEGRISANOST ZAJEDNICE .ZASTITA PRIVATNOSTI .UMETNOST .SLOBODA U KOMUNICIRANJA .Industrijska revolucija: INDUSTRIJSKA PROIZVODNJA (drugi talas) .skripta I uloga emitera i recipijenata u realnom ili asinhronom vremenu.KLASICNI MEDIJI . prvenstveno interpersonalnog i masovnog komuniciranja.Komunikologija .RADNO I SLOBODNO VREME . čime se poništava veliki deo razlika između klasičnih oblika komunikacione prakse.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful