Artur Klark…………………………………….....Izgubljeni svetovi 2001.

Artur Klark, IZGUBLJENI SVETOVI 2001. Preveo Zoran @ivkovi}

Adaptirao : Petar Popovi} 1

Artur Klark…………………………………….....Izgubljeni svetovi 2001.

PREDGOVOR Iza svakog ~oveka koji sada `ivi stoji trideset duhova, odnosno za toliko puta ukupan broj umrlih nadma{uje broj `ivih. Od osvita vremena pribli`no sto milijardi ljudskih bi}a hodilo je planetom Zemljom. Ovako po~inje roman '2001: Odiseja u svemiru' koji je izvorno objavljen jula 1968. godine. Ali njegova prva verzija, starija ~etiri godine, imala je slede}i po~etak... 1. POGLED IZ 2000. GODINE Izme|u prve i poslednje decenije dvadesetog stole}a zjapi ponor dublji od svih onih koje je i najnesputanija uobrazilja mogla da zamisli. Ponor je to koji razdvaja barut od nuklearne bombe, poruku otkucanu Morzeovom azbukom od globalne televizije sa neba, kraljicu Viktoriju, imperatorku Indije, od Kvame ^aka, vrhovnog predsednika Afri~ke Federacije. Ali nadasve - posredi je ponor koji stoji izme|u prvog leta, duga~kog tri~avih stotinak metara, kod Kiti Hoka i prve misije do Jupiterovih meseca, udaljenih milijardu milja. Sva ova zbivanja, me|u kojima, mereno ar{inima kulture, le`e vekovi, odigrala su se u rasponu od samo jednog, neverovatnog stole}a. Grmljavina sudnjeg dana tek {to je zamukla iznad atola Enivetok, kada se prvi 'Sputnjik' vinuo put neba. Na zale|u sazve`|a po~ele su da se kre}u zvezde koje nijedan astronom nikad ranije nije video, a kada je drevna pra{ina Mora Ki{a primila prve izaslanike sa Zemlje, duga usamljenost Meseca zauvek se okon~ala. Samo tren kasnije, mereno ~asovnikom Vaseljene, ^ovek je krenuo tragom svojih glasnika u kosmos. Projekat 'Apolo', koji je kao kakav rat bez krvoproli}a dominirao sedamdesetim godinama, sada je ve} postao deo istorije, sa svim svojim trijumfima i tragedijama. Posle njega, ni{ta vi{e nije moglo da ostane kao ranije. Kada bi ljudi podigli poglede prema Mesecu, oni bi bili svesni da ih njihovi sadruzi posmatraju odozgo. Tako|e bi se setili da ima i takvih koje Zemlja vi{e nikada ne}e mo}i da prigrli u svoje okrilje, kao {to je uzimala pod svoje sve njihove pretke od praskozorja vremena. Posredi su bili putnici koji nisu uspeli da stignu do odredi{ta ka kojima su krenuli, ali su umesto toga stekli svemirsku besmrtnost, dospev{i van upliva promene i truljenja. Jo{ pre kraja sedamdesetih godina, na Mesecu je osnovana prva stalna kolonija. U me|uvremenu, cena putovanja u kosmos desetostruko je sni`ena, a bi}e smanjena za jo{ toliko uvo|enjem nuklearne energije. Kratko razdoblje raketa-dinosaurusa, od kojih je svaka bila kadra samo za po jedan let, polako se pribli`avalo kraju. Umesto hiljadutonskih vi{estepenih grdosija, ~iji su kosturi sada po~ivali u dubinama Atlantskog okeana, ljudi su po~eli da grade nesravnjivo delotvornije aerosvemirske avione -

2

Artur Klark…………………………………….....Izgubljeni svetovi 2001.
d`inovske raketne letelice kadre da se vinu do orbite sa svojim tovarima, a potom da se vrate na Zemlju i krenu u novu misiju. Jo{, dodu{e, nije bio ostvaren komercijalni svemirski let, ali i on je ve} bio na vidiku. Od vi{e miliona kvadratnih kilometara Mese~eve povr{ine, samo je nekoliko postotaka bilo temeljito istra`eno, a za podrobno ispitivanje preostalih divljih prostranstava bila su potrebna jo{ stole}a. Niko, me|utim, vi{e nije verovao da tu ~ekaju zapretana neka iznena|enja; posredi je bila negostoljubiva, ali poznata teritorija, koja je predstavljala dom populaciji {to je brojala vi{e od hiljadu ~lanova. Prava granica nalazila se znatno dalje, u no}noj studeni sa one strane Marsove putanje, odnosno u u`arenom danu sa unutra{nje strane Venerine orbite. Vesnik zore i zvezda Ve~ernja~a, Venera je bila prvo gorko razo~aranje svemirske ere. Iako je jo{ 'Mariner II' izvestio o paklenoj toploti koja vlada na potpuno skrivenoj povr{ini, i dalje je bilo takvih koji su se nadali da je mo`da posredi neka gre{ka u instrumentima. Sada, me|utim, ~itavo mno{tvo sondi koje su nestale u zastra{uju}em kotlu kiteranske atmosfere nije vi{e ostavljalo nimalo mesta za bilo kakav optimizam. Venera je bila mrtva; ljudi }e je jednoga dana mo`da o`iveti, ali to }e se zbiti u dalekoj, dalekoj budu}nosti, pomo}u jo{ nero|ene tehnologije. Preostao je Mars, izvor tolikih tajni i podsticaj za silna izmi{ljanja, mo`da jedino drugo ku}i{te `ivota u Sun~evom sistemu. Posle vi{e `alosnih neuspeha, jedan televizijski skener kona~no je uspeo da se spusti na povr{inu; i dok je naprava trzavo milela kroz pusto{ pogre{no nazvanog Jezera Sunca, kroz njeno jedino pokretno oko gledao je ceo svet udaljen ~etrdeset miliona milja. Niko ko je imao prilike da ga vidi ne}e nikada zaboraviti prvi susret izme|u Marsovaca i ma{ine. Nimalo dramati~an i potpuno be{uman, bio je to jedan od najve}ih trenutaka u istoriji. Nepreduju}i polako na svojim {irokim, gumenim to~kovima, dok mu se video-kula neprekidno okretala, istra`iva~ki robot mileo je po suvoj, pra{njavoj ravnici, gonjen svojom bezumnom svrhom. Bio je prepu{ten samome sebi, bez ikakve pomo}i ili saveta sa Zemlje. Prizori koje su njegovi tvorci posmatrali nalazili su se ve} ~etiri minuta u pro{losti: svaka komanda koju bi oni poslali, iako bi hrlila brzinom svetlosti, stigla bi na Mars tek za isti toliki vremenski razmak u budu}nosti. Ravnica je bila prekrivena velikim, loptastim gromadama i robot se upravo kretao ka jednoj od njih. Njegovi konstruktori nisu bili zabrinuti; {titnik za otkrivanje prepreka na ma{ini upozori}e je pre no {to do|e do opasnosti od sudara i ona }e automatski skrenuti pod pravim uglom. Tako je bar teorija predvi|ala; ono, me|utim, {to se u praksi dogodilo bilo je prili~no razli~ito. Pre no {to je robot uop{te stigao do gromade, ona se pokrenula. Izdigla se povrh tla na mno{tvo zdepastih no`ica, polako odgamizala sa putanje istra`iva~a koji se pribli`avao i ponovo se primirila u mestu. Na svom neumitnom napredovanju, nesvestan prenera`enosti koju je izazvao kako na Zemlji tako i na Marsu, robot je na sli~an na~in uznemirio jo{ dve gromade; posle toga je izi{ao iz podru~ja gde su se one nalazile i vi{e nije sreo nijednu; deset ~asova kasnije obreo se u stupici u jednom kanjonu i delatnost

3

Artur Klark…………………………………….....Izgubljeni svetovi 2001.
mu se svela na emitovanje u pravcu Zemlje prizora golih stena, ~ije je neprekidno ponavljanje gotovo izludelo posmatra~e, sve dok mu se baterije nisu istro{ile. Ali naprava je obavila svoj zadatak; otkrila je `ivot na Marsu - i to prili~no razvijeni oblik `ivota. Trebalo je, me|utim, da pro|u godine - odnosno da sredinom devete decenije na planetu stigne prvi pohod - da bi se do{lo do odgovora na pitanje da li je posredi `ivotinjski, biljni ili neki tre}i oblik postojanja `ive tvari. Rani istra`iva~i znali su da }e otkriti `ivot: mogli su, me|utim, da se samo nadaju da }e prona}i i inteligenciju. Ali na Marsu se prostire isto onoliko kopna koliko i na Zemlji - budu}i da ovaj svet, koji je ina~e manji, ne raspola`e morima. Bile bi potrebne decenije da se tek valjano kartografi{e planeta, dok je doku~ivanje svih njenih tajni predstavljalo poduhvat koji se meri stole}ima. Glavni oblici `ivota na Marsu - 'lutaju}e kamenje' koje je brstilo mineralne pustinje, grabljivice sli~ne pijavicama koje su ih lovile u o~ajni~koj borbi za opstanak, jo{ okrutniji paraziti koji su tamanili ove potonje - ispoljavali su tek slaba{nu iskru inteligencije. Sa druge strane, ni{ta nije ukazivalo na to da su tu posredi pre`iveli degenerisani potomci nekih vi{ih stvorenja; kako je izgledalo, Mars nikada nije predstavljao uto~i{te Uma. Jo{ je, me|utim, prili~no bila rasprostranjena nada da bi se negde, u beskrajnim grimiznim pustinjama, ispod smrznutih polova ili u nedrima erodiranih brda, mogli prona}i ostaci civilizacija koje su bile u punom naponu kada su Zemljom vladali d`inovski reptili. Bio je to romanti~an san osu|en da polako padne u zaborav. Sa one strane Marsa ~ekali su ve}i svetovi i krupniji problemi. Zagonetni Jupiter, ~ija je masivnost hiljadostruko nadma{ivala Zemljinu, kopkao je radoznalost ljudi svojim tajnama. Mo`da se ispod uskome{anih oblaka amonijaka i metana nalazio `ivot, {to je cvetao u vreloj tami i pod pritiscima kojima nije bilo ravna ni u najve}im dubinama zemaljskih mora. Ako je stvarno bilo tako, onda je on bio podjednako nedosti`an kao i neka druga vaseljena; nije se, naime, mogao ni zamisliti takav brod koji bi bio kadar da prodre kroz to ogromno gravitaciono polje ili da se suprotstavi silama koje su besnele u atmosferi Jupitera. Od robotskih sondi koje su bile upu}ene u tu zastra{uju}u misiju nijedna nije opstala. Jednoga dana, mo`da ve} u po~etnim godinama novog stole}a, bi}e upu}en pohod sa ljudskom posadom u pravcu Jupiterovih meseca - Ioa, Evrope, Ganimeda i Kalista, miljenika oca bogova, dovoljno velikih da s puno prava ponesu naziv planete. Postojalo je, me|utim, premnogo posla da se obavi znatno bli`e mati~nom svetu gra|enje kolonije na Mesecu, na primer, ili podizanje mostobrana na Marsu - tako da su spoljni d`inovi morali malo da sa~ekaju. Iako }e u me|uvremenu biti upu}ivane robotske proletne misije prema svim velikim planetama, pa ~ak i u tamu sa spoljne strane Plutonove orbite koju poha|aju jedino komete, ljudi se jo{ ne}e otisnuti na ova samotna putovanja. [to se ti~e pohoda izvan Sun~evog sistema, u pravcu jo{ neotkrivenih planeta drugih zvezda, tek je {a~ica nau~nika verovala da }e tako ne{to ikad biti mogu}e. U najboljem slu~aju, me|uzvezdano putovanje predstavljalo je san koji je pripadao veoma

4

Artur Klark…………………………………….....Izgubljeni svetovi 2001.
dalekoj budu}nosti, bez ikakvog prakti~nog zna~aja tokom prvih stole}a svemirskog letenja. Bila je to veoma suvisla i veoma razlo`na pretpostavka, koja je ~esto ponavljana u spisima iz sedamdesetih i osamdesetih godina. Jer, ko bi ikad mogao i pomisliti... 2. SIN DOKTORA ^UDOLJUBA Odista, ko bi mogao? Ove re~i napisane su pet godina pre nego {to su prvi ljudi kro~ili na Mesec: ima, me|utim, izvesne ironije u ~injenici da projekat 'Apolo' ne samo {to nije 'dominirao sedamdesetim godinama', nego se dogodilo upravo obrnuto; prvobitni plan koji je predvi|ao deset misija na Mesec `alosno je smanjen. Ali ako uspemo da pre`ivimo sada{nje Vreme Nevolja, istorija }e postaviti stvari na svoje mesto i ispraviti perspektivu. Nije isklju~eno da }e do}i doba kada }e se samo po projektu 'Apolo' ve}ina ljudi se}ati Sjedinjenih Ameri~kih Dr`ava - pa ~ak i celog sveta svojih predaka, daleke planete Zemlje. Kada sam, me|utim, u prole}e 1964. godine dobio od Stenlija Kjubrika pismo u kome me je izvestio da bi `eleo da snimi 'poslovi~no dobar nau~nofantasti~ni film', spu{tanje na Mesec jo{ je izgledalo, u psiholo{kom pogledu, kao san daleke budu}nosti. Intelektualno, znali smo da je ono neumitno; emocionalno, me|utim, nismo mogli potpuno da verujemo u njega - ba{ kao {to i dan-danas ima budala koje jo{ ne veruju. Ali 1964. godinu treba sagledati u pravoj perspektivi: samo jedanaest meseci ranije jedan ameri~ki astronaut (Gordon Kuper na 'Merkjuriju 9') boravio je u svemiru; do prvog dvo~lanog leta na 'D`eminiju' (Grisom i Jang) prote}i }e jo{ ~itava godina; i dalje su se vodile `u~ne rasprave o prirodi Mese~eve povr{ine, podstaknute pehom koji je zadesio televizijske kamere na 'Rend`eru VI' petnaest minuta pre sletanja. Iako se iza pozornice odigravala velika delatnost (NASA je, na primer, svakoga dana tro{ila ~itav bud`et na{eg filma - preko deset miliona dolara), ipak je izgledalo da istra`ivanje svemira tapka u mestu. Ali predznaci su bili jasni; ~esto sam podse}ao Stenlija - i samoga sebe - da }e se film jo{ nalaziti na premijernom prikazivanju kada ljudi stvarno budu hodili po Mesecu. Ispostavilo se, me|utim, da sam prili~no potcenio predstoje}a zbivanja; premijerno prikazivanje u Torontu, na primer, pro{irilo se na jedanaestu, dvanaestu i trinaestu misiju 'Apola'... Na{ glavni problem bio je, dakle, da sro~imo takvu pri~u koju doga|aji iz narednih nekoliko godina ne}e u~initi zastarelom - ili, {to je jo{ gore, sme{nom. Morali smo da odgonetnemo budu}nost; jedan od na~ina da se to postigne bio je da se toliko udaljimo od sada{njosti da vi{e ne postoji opasnost da nas ~injenice preteknu. Sa druge pak, strane, ako se suvi{e odmaknemo u budu}nost, izla`emo se riziku da izgubimo kontakt sa publikom. Iako moto kompanije MGM ve} odavno glasi Ars gratia artis, nije velika tajna da filmske kompanije postoje prevashodno radi ostvarivanja dobiti. Morali smo stoga da imamo u vidu publiku koja broji sto miliona ljudi - uz milion gore ili dole, kako bi rekao general Tard`idson.

5

Artur Klark…………………………………….....Izgubljeni svetovi 2001.
Pre no {to sam krenuo sa [ri Lanke da bih se video sa Stenlijem, aprila 1964. godine, prelistao sam svoje objavljene pri~e u potrazi za takvom koja bi mogla da predstavlja zgodno polazi{te za jedan svemirski epos. Odlu~io sam se za veoma kratku storiju pod naslovom 'Stra`ar', napisanu 1948. godine preko Bo`i}nih praznika za jedan konkurs koji je raspisao BiBiSi. (Pri~a je pro{la nezapa`eno, a ba{ bih voleo da znam koja je dobila prvu nagradu.) U storiji je re~ o pionirskim danima istra`ivanja na Mesecu (1980 + ?); iako je ona kasnije ~esto uvr{}ivana u antologije, a pojavila se i u mojim zbirkama 'Pohod na Zemlju' i 'Devet milijardi Bo`ijih imena', ja }u je ipak ponoviti i ovde, budu}i da je posredi nezaobilazan uvod u '2001.' Evo, dakle, 'Stra`ara'... 3. STRA@AR Slede}i put kada budete videli pun Mesec visoko na ju`nom delu neba, pa`ljivo uo~ite njegovu desnu ivicu, a zatim po|ite pogledom nagore du` prevoja diska. Na mestu gde bi na ~asovniku stajala oznaka za dva sata primeti}ete mali, tamni oval; svako ko ima normalan vid na}i }e ga sasvim lako. To je velika, ogra|ena udolina, jedna od najlep{ih na Mesecu, poznata kao Mare Crisium - More Kriza. Sa pre~nikom od tri stotine milja i gotovo sasvim okru`eno prstenom veli~anstvenih planina, ono nije bilo istra`eno sve do na{eg dolaska, u pozno leto 1996. godine. Na{ pohod bio je veliki. Upotrebili smo dva vozila za te{ke terete da prebacimo zalihe i opremu iz glavne Mese~eve baze u Moru Vedrine, udaljene pet stotina milja. Imali smo i tri male rakete, koje su bile namenjene za prevaljivanje kratkih rastojanja u onim podru~jima gde su na{a vozila za kretanje povr{inom bila neupotrebljiva. Sre}om, najve}i deo Mora Kriza bio je veoma ravan. Tu se nisu nalazile one velike pukotine koje su predstavljale uobi~ajenu opasnost na drugim mestima; tako|e nije bilo kratera ni bre`uljaka. Na{i mo}ni traktori-guseni~ari prebacivali su nas bez te{ko}a na svako `eljeno mesto. Ja sam bio geolog - ili selenolog, ako ste ba{ sitni~avi - i nalazio sam se u skupini koja je istra`ivala ju`ne predele Mora. Prelazili bismo po stotinu milja nedeljno, kre}u}i se podno`jem planina, odnosno du` obale onoga {to je pre hiljadu miliona godina bilo more. Kada je na Zemlji `ivot otpo~injao, ovde se ve} gasio. Vode su se povukle niz obronke ovih ogromnih grebena, poniru}i u prazno srce Meseca. Preko tla kojim smo se kretali nekada se prostirao okean, bez plime i oseke, dubok gotovo pola milje; jedini trag vla`nosti sada je bilo inje, na koje se ponekad moglo nai}i u pe}inama ~iju tamu nikada nije oskrnavila pretopla Sun~eva svetlost. Putovanje smo zapo~eli u sporo Mese~evo svitanje, tako da nam je do no}i preostalo skoro nedelju zemaljskih dana. Nekoliko puta dnevno izlazili bismo u skafandrima iz vozila u potragu za zanimljivim primercima minerala, ili da ostavimo putokaze budu}im putnicima. Bio je to uobi~ajeni postupak, li{en bilo kakvih uzbu|enja. Nema ni~eg rizi~nog niti posebno napetog u istra`ivanju Meseca. Mogli smo da `ivimo udobno ~itavih mesec dana u na{im traktorima pod pritiskom, a ako bismo zapali u

6

Artur Klark…………………………………….....Izgubljeni svetovi 2001.
neprilike, uvek smo bili u mogu}nosti da radio-vezom zatra`imo pomo} i da ste{njeni na malom prostoru sa~ekamo dolazak nekog svemirskog broda koji bi nas izbavio. Upravo sam rekao da nema ni~eg uzbudljivog u istra`ivanju Meseca, ali to, naravno, nije istina. ^oveku nikada nije dosta ovih neverovatnih planina, tako surovih u odnosu na ne`ne bre`uljke Zemlje. Nikada nismo znali, dok smo kru`ili oko rtova i uzvisina ovog i{~ezlog mora, kakvi }e novi prizori iskrsnuti pred na{im o~ima. Ceo ju`ni prevoj Mora Kriza predstavlja prostranu deltu gde je nekad put u okean nalazilo mno{tvo reka, napajanih verovatno bujicama ki{e koje su {ibale planine u kratkom vulkanskom razdoblju kada je Mesec jo{ bio mlad. Svaka od ovih prostranih dolina predstavljala je izazov koji nas je mamio da se penjemo u nepoznate gorske predele. No, trebalo je da ispitamo jo{ ~itavih sto milja doline i jedino {to nam je preostajalo bilo je da bacimo ~e`njive poglede ka visovima koje }e neko drugi osvojiti. Na vozilu smo zadr`ali zemaljsko vreme; u 22.00 upu}ivana je poslednja radioporuka Bazi i tako bi se okon~ao radni dan. Napolju, stene bi i dalje plamtale pod gotovo okomitim Suncem, ali za nas je to bila no} sve dok se ponovo ne bismo probudili, osam ~asova kasnije. Tada bi jedan od nas pripremao doru~ak, sa svih strana bi se ~ulo zujanje elektri~nih aparata za brijanje, a neko bi uklju~io kratkotalasni radio sa Zemlje. Kada bi miris pr`enih kobasica po~eo da ispunjava kabinu, bilo je ponekad odista te{ko ne poverovati da nismo kod ku}e - sve je izgledalo tako uobi~ajeno i prisno, sem ose}aja smanjene te`ine i neprirodne sporosti kojom su predmeti padali. Bio je na mene red da pripremim doru~ak u uglu glavne kabine koji je slu`io kao kuhinja. I posle toliko godina mogu sasvim `ivo da se prisetim tog trenutka, jer je radio upravo emitovao jednu od mojih omiljenih melodija, staru vel{ku pesmu 'Dejvid od Bele Stene'. Na{ voza~ ve} je bio napolju, odeven u skafander, i pregledao gusenice traktora. Moj pomo}nik, Luis Garnet, nalazio se u kontrolnoj kabini i upisivao u brodski dnevnik neke podatke koje je prethodnog dana zaboravio da unese. Dok sam stajao kraj tiganja i ~ekao, kao svaka valjana zemaljska doma}ica, da kobasice porumene, pogled mi je lenjo lutao preko obronaka planina koje su zaklanjale ~itavo ju`no obzorje i i{~ezavale prema istoku i zapadu niz Mese~ev prevoj. Izgledalo je da su udaljene milju ili dve od traktora, ali znao sam da nas od najbli`e deli dobrih dvadesetak milja. Na Mesecu, razume se, predmeti ne gube obrise sa udaljeno{}u, kao {to je to na Zemlji, gde gotovo nevidljiva izmaglica umek{ava i rasplinjava njihove rubove. Planine su bile visoke deset hiljada stopa i strmo su se uznosile nad ravnicom, kao da ih je pre mnogo vremena neka podzemna erupcija izbacila u pravcu neba kroz rastopljenu koru. Podno`je ~ak i najbli`eg brega skrivala je od pogleda uzdignuta zakrivljenost povr{ine tla, budu}i da je Mesec veoma mali svet, tako da je od mesta na kome sam se ja nalazio obzorje bilo udaljeno samo dve milje. Podigoh pogled ka vrhovima koje jo{ niko nije osvojio - vrhovima koji su, pre dolaska zemaljskog `ivota, posmatrali okeane kako se povla~e i kako nevoljno uranjaju u sopstvene grobnice, odnose}i sa sobom nadu i obe}anu zoru jednog sveta. Sun~eva

7

Artur Klark…………………………………….....Izgubljeni svetovi 2001.
svetlost udarala je u te bedeme takvom silinom da su me o~i pekle, a samo malo iznad njih zvezde su postojano sjale na nebu, mrklijem i od najmrklije zimske no}i na Zemlji. Upravo sam se okretao na drugu stranu, kad kraji~kom oka spazih neki metalni blesak na samom vrhu velike uzvisine, koja je {tr~ala iz mora tridesetak milja zapadno odavde. Bila je to ta~ka svetlosti bez ikakvih razmera, kao da je jedan od ovih surih vrhova otrgao zvezdu sa neba; pomislih na trenutak da se to neki sun~ev zrak odbio od glatke kamene povr{ine i da je na{ao put do mog oka. Takve pojave bile su uobi~ajene. Dok je Mesec u drugoj ~etvrti, posmatra~ sa Zemlje mo`e ponekad videti kako veliki deo Oceanusa Procelaruma na~as zatitra u plavo-belim prelivima, kada svetlost blesne na njegovoj povr{ini skaku}u}i od sveta do sveta. Ali ne{to me je kopkalo da saznam koja bi to vrsta stene mogla da odra`ava svetlost tako jarko; popeh se u osmatra~nicu i upravih ka zapadu na{ teleskop promera ~etiri in~a. Ono {to sam video samo je jo{ vi{e pobudilo moju radoznalost. Planinski vrhovi postali su sasvim jasni i o{tri u mom novom vidnom polju, ali ono {to je odbilo Sun~ev zrak bilo je odve} malo da bi se moglo razaznati. Pa ipak, izgledalo je da ta stvar poseduje neku neodre|enu simetri~nost, a vrh na kome se nalazila bio je zadivljuju}e ravan. Dugo sam netremice zurio u tu ble{tavu zagonetku, napre`u}i o~i, sve dok po mirisu prepr`enog mesa koji se {irio iz kuhinje nisam shvatio da su kobasice uzalud prevalile put od ~etvrt miliona milja. Celog tog jutra, dok smo prelazili Morem Kriza pored zapadnih planina koje su se visoko uzdizale u nebo, vodili smo `u~nu raspravu. ^ak i kad smo u skafandrima izi{li u rutinsku {etnju, razgovor se nastavio preko radija. Bilo je sasvim izvesno, tvrdili su moji drugovi, da Mesec nikada nije znao ni za kakav vid inteligentnog `ivota. Jedini oblik `ivota koji je ikada postojao ovde bile su malobrojne primitivne biljke i njihovi tek ne{to manje degenerisani preci. Znao sam to isto tako dobro kao i oni, ali ima trenutaka kada nau~nik ne sme da se pla{i da }e od sebe napraviti budalu. "Slu{ajte", rekoh kona~no. "Ja odoh tamo, ako ni zbog ~ega drugog ono da zadovoljim svoju radoznalost. Ta planina je visoka manje od dvanaest hiljada stopa odnosno svega dve hiljade pod zemaljskom gravitacijom - a ja mogu bez prekida da provedem napolju dvadeset ~asova. Uostalom, oduvek sam `eleo da odem gore, u ta brda, a ovo je izvrsna prilika." "Ukoliko ne slomi{ vrat", re~e Garnet, "s tobom }e terati {egu ~itava posada kada se vratimo u Bazu. Ta planina }e se, po svoj prilici, ubudu}e zvati Vilsonova Glupost." "Ne}u slomiti vrat", rekoh odlu~no. "Ko se, uostalom, prvi popeo na Piko i Helikon?" "Ali zar u to doba nisi bio znatno mla|i?" upita Luis blago. "To je samo razlog vi{e za odlazak", odgovorih krajnje dostojanstveno. Te no}i smo rano oti{li na po~inak, po{to smo se prethodno uspeli traktorom dobrih pola milje uz strminu. Sa mnom je ujutru po{ao Garnet; on je bio dobar planinar i ranije smo ~esto zajedno preduzimali sli~ne poduhvate. [to se na{eg voza~a ti~e, on je izgledao prezadovoljan kada smo ga ostavili kraj vozila.

8

Artur Klark…………………………………….....Izgubljeni svetovi 2001.
Na prvi pogled, uspon je izgledao sasvim jednostavan na ovom svetu gde sve te`ine iznose samo jednu {estinu njihove normalne vrednosti. Jedina prava opasnost pri planinarenju na Mesecu jeste preveliko samopouzdanje; pad na Mesecu sa visine od {est stotina stopa podjednako je pogibeljan kao i pad sa stotinu stopa na Zemlji. Prvi put smo se zaustavili na prostranoj zaravni, ~etiri hiljade stopa iznad ravnice. Penjanje nije bilo suvi{e naporno, ali moji udovi ipak su bili uko~eni, jer odavno nisam planinario, tako da mi je kratak odmor odista bio dobrodo{ao. Traktor nam je sada izgledao kao si}u{ni metalni insekt daleko dole u podno`ju brega; pre no {to smo krenuli dalje, obavestili smo voza~a o napredovanju. U skafandrima je bilo prijatno sve`e, jer je ure|aj za rashla|ivanje izvrsno odolevao jari koju je stvaralo Sunce i odagnavao telesnu toplotu poja~anu stalnim naprezanjem. Retko smo me|usobno razgovarali, osim kada je bilo potrebno preneti neko uputstvo i razmotriti najbolji plan za dalje penjanje. Ne znam {ta je mislio Garnet; mo`da mu je izgledalo da je ovo najlu|i pohod grlom u jagode u koji se ikad upustio. Gotovo da sam delio isto mi{ljenje, ali radost zbog penjanja, saznanje da niko ranije nije pro{ao ovim putem i ushi}enje koje je pru`ao sve {iri vidokrug, davali su mi potreban podstrek. ^ini mi se da nisam bio posebno uzbu|en kada sam ispred nas ugledao kameni zid koji sam prvi put video kroz teleskop sa udaljenosti od trideset milja. Uzdizao se dobrih pedeset stopa iznad na{ih glava, a tamo, na zaravni, verovatno se nalazila stvar koja me je domamila preko ove neplodne pusto{i. Po svoj prilici, u pitanju je bila samo gromada koja se rasprsla pri padu nekog meteora pre mnogo godina; njene raspuknute povr{i jo{ su sve`e svetlucale kroz ovu nenaru{ivu, nepromenljivu ti{inu. Nije bilo izbo~ina na prednjem delu stene, tako da smo morali da upotrebimo lenger. Izgledalo je da su moje umorne ruke zadobile novu snagu dok sam zamahivao trokukim metalnim sidrom oko glave, a zatim ga hitnuo nagore, u pravcu zvezda. Prvi put se nije dobro zaka~io i lagano je pao kada smo povukli konopac. U tre}em poku{aju kuke su ~vrsto prionule, tako da ni zajedni~kim snagama nismo mogli da ih pomerimo. Garnet me je pogledao u nedoumici. Izgledalo je da `eli da ide prvi, ali ja mu se nasme{ih kroz staklo {lema i odmahnuh glavom. Sasvim lagano otpo~eh poslednji uspon. Zajedno sa skafandrom ja sam ovde te`io svega ~etrdeset funti, tako da sam pri penjanju uz u`e koristio samo ruke, a ne i noge. Na rubu sam zastao i domahnuo drugu; zatim sam se prebacio preko ivice, pridigao i upravio pogled napred. Morate imati na umu da sam sve do tog trenutka bio gotovo sasvim ube|en da ovde ne}u zate}i ni{ta ~udno ili neobi~no. Gotovo, ali ne i potpuno; postojala je nekakva smetena sumnja koja me je gonila napred. Sumnje je sada nestalo, ali je ose}aj smetenosti ostao. Stajao sam na zaravni {irokoj otprilike sto stopa. Nekada je bila glatka - suvi{e glatka da bi bila prirodna - ali meteori koji su plju{tali kroz nebrojene eone izdubili su i izbrazdali njenu povr{inu. Bila je zaravnjena da bi mogla dr`ati ble{tavo, grubo,

9

Artur Klark…………………………………….....Izgubljeni svetovi 2001.
piramidano zdanje, dva puta vi{e od ~oveka, koje se nalazilo sme{teno u steni kao kakav d`inovski, mnogostrani dragulj. U prvih nekoliko sekundi moj um verovatno nije iskusio nikakva ose}anja. A onda srce po~e br`e da mi udara i obuze me ~udna, neopisiva radost. Ja sam voleo Mesec, a sada sam dobio pouzdan dokaz da puzava mahovina iz Aristarhusa i Eratostena nije bila jedini oblik `ivota {to ga je on iznedrio u svojoj mladosti. Stari, omalova`avani san prvih istra`iva~a pokazao se kao ta~an. Ovde je, dakle, postojala Mese~eva civilizacija - a ja sam bio prvi koji ju je otkrio. Okolnost da sam do{ao mo`da sto miliona godina kasnije nije uticala na mene. Glavno je da se uop{te stiglo. Um je po~eo normalno da mi dejstvuje, da analizira, da postavlja pitanja. Da li je ovo neko zdanje, nekakvo svetili{te - ili ne{to za {ta u mom jeziku ne postoji naziv? Ako je u pitanju zdanje, zbog ~ega je podignuto na ovom krajnje nepristupa~nom mestu? Upitah se da li bi to mogao biti hram i na trenutak sam video pred o~ima vernike pri nekom ~udnom obredu kako uzalud prizivaju svoje bogove da ih sa~uvaju, dok `ivot na Mesecu i{~ezava zajedno sa umiru}im okeanima. Po|oh nekoliko koraka napred da bih iz blizine osmotrio stvar, ali izvesno ose}anje opreznosti zadr`avalo me je da se suvi{e pribli`im. Pomalo sam se razumeo u arheologiju i poku{ao sam da odgonetnem kulturni nivo civilizacije koja je po svemu sude}i zarubila ovu planetu i ugla~ala povr{ine ble{tave poput ogledala, ~iji sjaj kao da i dalje ispunjava moje o~i. Egip}ani su to mogli da urade, pomislih, da su njihovi neimari posedovali sav ~udesni materijal koji su koristile ove daleko drevnije arhitekte. Zbog malih razmera stvari, nije mi palo na pamet da mo`da gledam delo neke rase mnogo naprednije od moje. Ve} je i sama pomisao da Mesec uop{te poseduje inteligenciju bila gotovo nezamisliva, a i moj ponos mi ne bi dozvolio da se spustim na tako poni`avaju}i nivo. A tada opazih ne{to od ~ega me niz vrat podi|o{e `marci - ne{to toliko neupadljivo i toliko bezazleno da mnogi to uop{te ne bi primetili. Rekao sam da je zaravan bila izbrazdana meteorima; tako|e ju je prekrivao in~ima dubok sloj kosmi~ke pra{ine, koja se uvek talo`i po povr{inama onih svetova gde nema vetra koji bi je raspr{io. Ali pra{ina i brazde od meteora prestajale su sasvim iznenada na rubu {irokog kruga koji je obuhvatao malu piramidu, kao da ju je neki nevidljivi zid {titio od zuba vremena i od povremenog ali postojanog bombardovanja iz svemira. Neko je vikao u moje slu{alice i ja shvatih da me to Garnet ve} neko vreme neprekidno doziva. Nesigurno do{etah do ivice stene i mahnuh mu da mi se pribli`i; nisam se usu|ivao da govorim. Potom se vratih krugu obavijenom pra{inom. Podigoh komadi} razbijene stene i blago ga bacih ka sjajnoj zagonetki. Da je nevidljiva prepreka progutala kamen, to me ne bi iznenadilo, ali ovaj je samo udario o glatku, loptastu povr{inu i lagano skliznuo na tle. Znao sam da gledam ne{to {to nije imalo odgovaraju}eg parnjaka u pro{losti moje rase. Ovo nije bilo zdanje, ve} ma{ina koja je sama sebe {titila silama {to su prkosile ve}nosti. Te sile, ma {ta da su u stvari, i dalje su dejstvovale i mo`da sam im se suvi{e pribli`io. Na um mi pado{e sve vrste zra~enja kojima je ~ovek vladao i koje je

10

Artur Klark…………………………………….....Izgubljeni svetovi 2001.
ukrotio u pro{lom stole}u. Bilo je razloga da verujem da sam ve} isto tako mogao da budem nepovratno izgubljen kao da sam kro~io u smrtnosnu, be{umnu zonu neza{ti}enog izvora atomskog zra~enja. Se}am se da sam se tada okrenuo ka Garnetu, koji mi se pribli`io i onda nepomi~no zastao kao da je sasvim zaboravio na mene; nisam hteo da ga ometam, ve} se vratih do ivice brega, poku{avaju}i da priberem misli. Ispod se prostiralo More Kriza, nestvarno i ~udno za mnoge, ali meni najednom tako prisno i blisko. Podigoh o~i ka srpastom obli~ju Zemlje, koja je le`ala u svojoj zvezdanoj kolevci, i upitah se {ta su skrivali njeni oblaci u trenutku kada su ovi nepoznati neimari okon~ali svoj posao. Da li je to bila d`ungla puna izmaglice iz karbonifera, pusta obala koju su prve amfibije morale da prepuze da bi osvojile kopno - ili, jo{ ranije, duga samotnost pre pojave `ivota. Ne pitajte me za{to ranije nisam pogodio istinu - istinu koja mi sada izgleda tako o~igledna. U prvom odu{evljenju zbog otkri}a bespogovorno sam pretpostavio da je ovu kristalnu utvaru podigla neka rasa koja je vodila poreklo iz daleke pro{losti samog Meseca; ali sada, u meni je neodoljivom silinom po~elo da navire uvi|anje da je ona isto tako bila stranac na Mesecu kao {to sam to bio i ja. Za dvadeset godina nismo prona{li ni najmanji trag `ivota, osim nekoliko degenerisanih biljaka. Nikakva civilizacija sa Meseca, ma kakav da je bio njen usud, nije mogla da ostavi samo jedno znamenje svog postojanja. Ponovo pogledah ka ble{tavoj piramidi i ona mi se sada u~ini nesravnjivo dalja od bilo ~ega {to je imalo veze sa Mesecom. Iznenada osetih kako se tresem od glupog, histeri~nog smeha izazvanog uzbu|enjem i prenapregnuto{}u; izgledalo je najednom da mi se mala piramida obra}a i gotovo za~uh njene re~i: 'Izvini, ali i ja sam ovde stranac.' Bilo nam je potrebno dvadeset godina da probijemo nevidljivi {tit i da dospemo do ma{ine koja se nalazila unutar kristalnih zidova. Ono {to nismo mogli da shvatimo, kona~no smo razorili mahnitom silinom atomske snage; sada pred mojim o~ima le`e samo komadi}i one divne, blistave stvari koju sam jednom prona{ao gore na planini. Nisu posedovali nikakav smisao. Mehanizmi piramide - ako su to uop{te mehanizmi - pripadaju tehnologiji koja je daleko izvan na{ih obzorja, mo`da ~ak tehnologiji parafizi~kih sila. Tajna je po~ela da nas zaokuplja sve vi{e kako smo osvajali pojedine planete i kako je postajalo sve izvesnije da je Zemlja jedina u Sun~evom sistemu iznedrila inteligentan `ivot. Nijedna izgubljena civilizacija sa na{eg sveta nije mogla da sagradi tu ma{inu, budu}i da nam je debeli sloj meteorske pra{ine na zaravni omogu}io da ta~no odredimo njenu starost. Ona je bila postavljena na ovu planetu pre no {to je `ivot izronio iz okeana na Zemlji. Na{ svet bio je upola mla|i nego sada, kada je ne{to do{lo ovamo sa zvezda, projurilo kroz Sun~ev sistem, ostaviv{i pri tom ovo znamenje svog prolaska, i ponovo i{~ezlo u dubinama svemira. Sve dok je nismo uni{tili, ma{ina je ispunjavala zadatak za koji je bila napravljena; a priroda tog zadatka bila je krajnje jednostavna.

11

Artur Klark…………………………………….....Izgubljeni svetovi 2001.
Blizu sto hiljada miliona zvezda okre}e se u vrtlogu Mle~nog Puta i nema nikakve sumnje da je neka druga rasa sa sveta nekog drugog sunca u pro{losti ve} dostigla i nadma{ila nivo na kome se mi danas nalazimo. Mislim na one civilizacije iz dubine vremena, u samom osvitu Stvaranja, na prve gospodare Vaseljene koja je bila toliko mlada da je `ivot postojao tek na nekoliko svetova. Njihova usamljenst bila je nezamisliva: usamljenost bogova koji tragaju beskrajem, ali ne nalaze nikoga sa kim bi mogli da razmene misli. Oni po svoj prilici istra`uju zvezdana jata kao {to mi istra`ujemo planete. Svetova je moglo biti svuda, ali oni su po pravilu bili ili pusti ili nastanjeni stvorenjima u kojima se um jo{ nije za~eo. Takva je bila i na{a Zemlja - samo steci{te velikih vulkana ~iji dim jo{ prlja nebo - u ~asu kada je prvi brod sa bi}ima iz praskozorja vremena prispeo negde iz bezdana sa one strane Plutona. Nisu se zadr`ali na smrznutim spoljnim planetama, jer su znali da tu ne mo`e biti ni traga od `ivota. Odredi{te su im bile unutra{nje planete, koje su se grejale oko Sun~eve vatre, ~ekaju}i po~etak sopstvene istorije. Te lutalice su jednoga trenutka stigle i do Zemlje, koja je bezbedno kru`ila u uskoj zoni izme|u ognja i leda, i sigurno su odmah shvatile da ona najvi{e obe}ava od sve Sun~eve dece. Na njoj }e se u dalekoj budu}nosti roditi inteligencija; ali pred njima se nalazilo jo{ bezbroj zvezda i bilo je malo verovatno da }e oni ponovo pro}i ovuda. Ostavili su stoga stra`ara, tek jednog od mnogo miliona istih razbacanih {irom Vaseljene da budno motre na sve svetove koji nose obe}anje `ivota. Bio je to far koji je kroz bezbrojne eone strpljivo oda{iljao istovetnu poruku - da jo{ nije otkriven. Verovatno sada shvatate za{to je ta kristalna piramida bila postavljena na Mesecu, a ne na Zemlji. Njene graditelje nisu zanimale rase koje se jo{ nisu otrgle iz divlja{tva. Na{a civilizacija postala je zanimljiva za njih tek onda kada se pokazala sposobna da opstane, na taj na~in {to je ovladala tehnikom kosmi~kih letova i otisnula se sa svoje kolevke, Zemlje. To je izazov sa kojim se ranije ili kasnije moraju suo~iti sve rase. Re~ je, zapravo, o dvostrukom izazovu, budu}i da je u pitanju ovladavanje atomskom energijom, odnosno poslednji izbor izme|u `ivota i smrti. Po{to smo jednom pro{li tu krizu, bilo je samo pitanje vremena kada }emo otkriti piramidu i proniknuti u njenu tajnu. Eonima jednoli~ni signal sada je prestao i oni ~ija je to du`nost upravi}e ponovo svoje umove ka Zemlji. Mo`da `ele da pomognu na{oj mladoj civilizaciji, ali njihova starost je nezamisliva, a starci su ~esto bolesno ljubomorni na mlade. Kad god mi pogled sad odluta ka Mle~nom Putu, uvek se iznova zapitam sa kog }e od tih zgusnutih oblaka zvezda do}i izaslanici. Ako nemate ni{ta protiv jednog stereotipnog pore|enja, mi smo uklju~ili po`arni alarm i sve {to nam sada preostaje jeste da budemo strpljivi. Ube|en sam da ne}emo morati dugo da ~ekamo. 4. BO@I], [EPERTON

12

Artur Klark…………………………………….....Izgubljeni svetovi 2001.
Kada sam se prvi put sreo sa Stenlijem Kjubrikom, u Trejder Viksu, 22. aprila 1964. godine, on je ve} sakupio poprili~nu koli~inu gradiva iz nauke i nau~ne fantastike i nalazio se u izvesnoj opasnosti da poveruje u lete}e tanjire; ~ini mi se da sam stigao u poslednji ~as da ga izbavim od ovog zlehudog usuda. Jo{ od samog po~etka, on je imao odre|enu predstavu o svom osnovnom naumu i jedino je nastojao da prona|e najbolji na~in da ga sprovede u delo. @eleo je da snimi film o ^ovekovom odnosu prema Vaseljeni - ne{to {to jo{ nikada nije poku{ano, a jo{ manje ostvareno u istoriji sedme umetnosti. <Jednom prilikom optu`io sam svoje prijatelje iz odeljenja za reklamu kompanije MGM da poseduju naro~itu tipku za u{tedu na vremenu na pisa}im ma{inama, koja, kada se pritisne, automatski po~ne da otkucava: 'Jo{ nikada u istoriji sedme umetnosti...'> Razume se, postojalo je neizmerno mno{tvo 'svemirskih' filmova, od kojih je ve}ina bila sasvim bezvredna. ^ak i onaj mali broj koji je ra|en sa izvesnom ume{no{}u i prilje`no{}u bio je prili~no prostodu{an, vi{e zaokupljen de~a~kim uzbu|enjem oko kosmi~kog letenja nego dubokim implikacijama ovog ~ina po dru{tvo, filozofiju i religiju. Stenli je bio potpuno svestan ove okolnosti i stoga re{en da stvori umetni~ko delo koje }e gledaoce mo}no ispuniti ose}anjima ~u|enja, strahopo{tovanja... pa ~ak, ako bude primereno, i u`asa. Na drugom mestu sam opisao kako je do{ao na ovu zamisao (videti: 'Sin doktora ^udiljuba: ili kako sam nau~io da prestanem da se brinem i zavoleo Stenlija Kjubrika' - u knjizi 'Izve{taj o planeti tri', 'Harper & Row'). Uspeh koji je do`iveo zabele`en je ili razmatran milionima izgovorenih i napisanih re~i, ~iji je poprili~an deo sakupljen i mo`e se na}i u dopadljivoj knjizi D`erija Ejd`ela 'Stvaranje Kjubrikove 2001.' ('New American Library'). Moja pa`nja, me|utim, ovde nije vezana za film, ve} za roman, koji posmatram kao nezavisno i samostalno delo - bez obzira na to {to je pisan sa prevashodnom namerom da poslu`i kao osnova za film. Ovo je, razume se, obrnut slu~aj od uobi~ajenog stanja stvari. Ve}ina filmova snima se prema ve} postoje}im romanima, po mogu}stvu prema onima koji su bili bestseleri, {to naj~e{}e zna~i da poseduju jemstvo dobre pro|e. (Valjani primeri u ovom smislu jesu 'Prohujalo sa vihorom' i 'Doktor @ivago'). Postoje, zatim, filmovi koji se rade prema scenarijima posebno pisanim za njih, pri ~emu nema romaneskne verzije (niti uh! - 'romanizacije' filma). Svi ^aplinovi filmovi, na primer, ili 'Gra|anin Kejn' i 'Lorens od Arabije', spadaju u ovu kategoriju. Ovakva ostvarenja zami{ljaju se i realizuju od po~etka do kraja kao filmovi; jedina stvar koja postoji na papiru jeste scenario, odnosno na osnovu scenarija napravljena knjiga snimanja. <U scenariju se izla`u dijalozi, akcije, scene, i tako dalje, onim redom kojim }e se stvarno pojavljivati na ekranu. Bilo bi, me|utim, besmisleno i snimati ih istim redom, te u tom smislu knjiga snimanja pravi pregrupaciju kadrova koji se razvrstavaju prema mestu radnje, postavkama, glumcima.> Nekim genijalnim rediteljima polazilo je za rukom da pro|u i bez toga. Ma koliko zvu~alo neverovatno, smatra se da je Dejvid Vork Grifits dr`ao u glavi celokupan film 'Netrpeljivost'. Mislim da bi se Stenliju dopalo da je to isto uradio sa '2001.', pa i po cenu da pritaji kako li~no veruje da je tako ne{to teorijski nemogu}e. Ali, u svakom

13

Artur Klark…………………………………….....Izgubljeni svetovi 2001.
slu~aju, za njega je to bilo neizvodljivo u praksi - ako ni zbog ~ega drugog, ono zato {to je morao da ima ne{to prili~no opipljivo {to bi pokazao svojim finansijerima. Banke i filmske kompanije zahtevaju ne{to vi{e od nekoliko na`vrljanih listi}a hartije pre no {to odlu~e da u projekat ulo`e svoje ljubljene milione. Scenario, me|utim, nije umetni~ko delo, iako njegovo stvaranje nala`e poprili~nu ume{nost. Odnos scenarija prema filmu pribli`no je isti kao odnos muzi~ke partiture prema izvo|enju simfonije. Postoje ljudi koji umeju da ~itaju muzi~ku partituru i da '~uju' simfoniju - ali nema dva reditelja koja }e videti iste slike kada pro~itaju scenario. Dvodimenziono ustrojstvo raznobojne svetlosti o kome je ovde re~ neuporedivo je slo`enije od jednodimenzione senzacije zvuka - koja se, u na~elu, potpuno mo`e opisati na papiru. Jedan film je nemogu}e ovako predo~iti, premda se scenarista nalazi pred obavezom da poku{a taj neizvodljivi zadatak. Sa izuzetkom onog slu~aja kada je pisac scenarija istovremeno i reditelj, sve se mora izlo`iti do dosadnih pojedinosti; nije stoga nikakvo ~udo {to je scenarije podjednako mu~no kako ~itati tako i pisati. D`on Fauls je to sasvim prikladno opisao, rekav{i: 'Svaki romansijer koji je imao prilike da se lati pisanja scenarija poznaje ona tegobna ograni~enja - obavezno ula`enje u suvi{ne pojedinosti - koje film name}e. Pisati roman odgovara plivanju u moru; pisati scenario, pak, isto je {to i batrgati se u nekom gustom sirupu.' ('Da li je roman mrtav?' 'Books', jesen 1970.). Ja sam tek nejasno bio svestan svega ovoga 1964. godine, ali je zato Stenli bio dobro upu}en u stvar. Od njega je potekao predlog da, pre no {to prionemo na dirin~enje oko scenarija, pustimo malo ma{ti na volju tako {to }emo pri~u razraditi u ceo roman. Razume se, da bismo to uradili, morali smo da priredimo znatno vi{e gra|e nego {to }e mo}i da se upotrebi u zavr{noj verziji filma. Ali to nije predstavljalo problem. Svaki dobar romanopisac 'zna' daleko vi{e nego {to stavi na hartiju: isto tako, svaki sineast bi trebalo da bude svestan znatno {irih obzorja od onih izlo`enih u scenariju. Teorijski posmatrano, dakle, valjalo je najpre sro~iti roman (imaju}i neprestano na umu ekran), a potom iz njega izvesti scenario. Prakti~no, me|utim, ishod je bio znatno zamr{eniji; negde pred kraj, roman i scenario pisani su istovremeno, sa povratnim spregama u oba smera. Izvesni delovi romana pretrpeli su zavr{ne prerade po{to smo videli radne kopije filma zasnovane na scenariju sro~enom prema ranijim verzijama romana... i tako dalje. Posle nekoliko godina ovakvog rada, kada je roman kona~no bio objavljen, u~inilo mi se da bi na mestu predvi|enom za ime autora trebalo da stoji: 'Napisali Artur Klark i Stenli Kjubrik prema scenariju Stenlija Kjubrika i Artura Klarka' - dok bi u slu~aju filma redosled naprosto valjalo preokrenuti. I dalje smatram da bi ovako podeljeno autorstvo najve}ma odgovaralo zapetljanoj istini. Posle nekoliko la`nih po~etaka i jednog dvanaesto~asovnog pomnog pretresanja cele stvari, Stenli se kona~no, po~etkom maja 1964. godine, slo`io da pri~a 'Stra`ar' sadr`i prikladnu gra|u za film. Ali prema na{oj prvobitnoj zamisli - koja mi sada ne izgleda osobito prihvatljiva, premda se u ono vreme ~inila sasvim odr`iva - otkri}e

14

Artur Klark…………………………………….....Izgubljeni svetovi 2001.
vanzemaljskog artefakta trebalo je da predstavlja klimaks, a ne po~etak pri~e. Njemu bi prethodio niz peripetija ili pustolovina posve}enih istra`ivanju Meseca i planeta. Ovoj prvoj verziji dali smo ~ak i interni naziv (koji, razume se, nikada nismo nameravali javno da upotrebimo): 'Kako je osvojen Sun~ev sistem'. I tako sam ponovo po~eo da prebiram po hrpi svojih kratkih pri~a u potrazi za materijalom koji bi pogodovao ovoj zamisli. Kona~no sam izabrao pet dela: 'Nit koja je pukla' (iz zbirke 'Pohod na Zemlju'), 'Izvan kolevke, beskrajno orbitiraju}i...', 'Ko je to?', 'U kometi' i 'Pre raja' (sve ~etiri iz zbirke 'Pri~e sa deset svetova'). Na dan 28. maja 1964. godine prodao sam sva dela Stenliju i potpisao saglasnost da radim na predvi|enom filmu. Na{ prvobitni plan bio je razdragano optimisti~ki: pisanje scenarija - dvanaest nedelja; njegovo razmatranje - dve nedelje; revizija - ~etiri nedelje; razrada projekta ~etiri nedelje; vizuelizovanje, umetni~ki rad - dvadeset nedelja; snimanje - dvadeset nedelja; monta`a, pripreme za prikazivanje - dvadeset nedelja. Ukupan skor iznosio je osamdeset dve nedelje. Doda li se tome jo{ dvanaest nedelja za najavu premijere, dobija se kona~an zbir od devedeset ~etiri nedelje, <U izvorniku pogre{no stoji devedeset dve umesto devedeset ~etiri - prim. prev.> odnosno prete`an deo dve godine. Veoma me je ti{talo ovo ogromno razdoblje, po{to sam jedva ~ekao (kao i uvek) da se vratim na [ri Lanku; na svu sre}u, nijedan od nas dvojice nije tada ni slutio da }e se projekat protegnuti na ~itave ~etiri godine... Preostale mesece 1964. godine proveli smo u grozni~avom mozganju. Kako su nam na um dolazile nove zamisli, prvobitna koncepcija se polako menjala. 'Stra`ar' je postao po~etni, a ne zavr{ni deo filma; jedna za drugom, otpale se svih pet pri~a koje sam naknadno izabrao. Godinu dana kasnije, zaklju~iv{i (ne neizostavno ovim redom) a) da nije po{teno prema Stenliju dopustiti da kupi ne{to {to mu nije potrebno i b) da se od pomenutih pri~a jednoga dana mo`e napraviti drugi valjan film, ja sam ih otkupio od njega... Kada je Stenli prvi put obznanio svoje namere {tampi, izjavio je da }e naziv njegovog budu}eg filma biti 'Putovanje s one strane zvezda'. Priznajem da mi se ova verzija nikada nije dopala, budu}i da je nau~na fantastika obilovala raznovrsnim putovanjima i pohodima. ([tavi{e, nekako u isto vreme po~injalo je i snimanje filma 'Fantasti~no putovanje', u kome je glavnu ulogu igrala Rakel Vel~, dok je u svojstvu statista nastupalo deset hiljada krvnih zrnaca. Alternativni nazivi koje smo uzeli u razmatranje, ali od kojih smo kasnije odustali, bili su: 'Vaseljena', 'Tunel do zvezda' i 'Planetopad'. Tek jedanaest meseci posle po~etka zajedni~kog rada - u aprilu 1965. godine - Stenli se kona~no odlu~io za naziv '2001: Odiseja u svemiru'. Koliko me pam}enje slu`i, ovo je u celosti bila njegova zamisao. Uprkos velikim obavezama koje nam je nametao posao (slobodan dan prakti~no je iznosio ciglih dvanaest ~asova), vodio sam podroban dnevnik cele operacije. Bez `elje da vas zatrpavam sitnicama, koje bi mogle da zanimaju jedino fanati~ne kjubrikologe, izlo`i}u nekoliko izvoda iz ovog dnevnika sa nadom da }e oni uspeti da do~araju duh koji je pro`imao po~etak stvaranja '2001.'

15

Artur Klark…………………………………….....Izgubljeni svetovi 2001.
28. maj 1964. Predlo`io sam Stenliju da oni budu ma{ine koje organski `ivot smatraju za ku`nu bolest. Stenliju se to ~ini dopadljivo i ose}a da smo na pravom putu. 31. maj. Evo jedne zgodne zamisli koju, me|utim, ne}emo upotrebiti. Sedamdeset vanzemaljskih stvorenja - gole, crne piramide - voze se u otvorenim kolima Petom avenijom, okru`ena irskim policajcima. 20. jun. Zavr{io sam po~etno poglavlje 'Pogled iz 2000. godine' i zapo~eo rad na delu sa robotom. 1. jul. Poslednji dan rada na tekstu '^ovek i svemir' za 'Time' i 'Life'. Uzeo sam novu sobu, broj 1008, u hotelu '^elzi'. 2-8. jul. Pi{em u proseku od hiljadu do dve hiljade re~i dnevno. Po{to je pro~itao prvih pet poglavlja, Stenli ka`e: 'Pa ovo je bestseler.' 9. jul. Proveo sam skoro celo popodne u~e}i Stenlija da rukuje logaritmarom izgleda o~aran. 11. jul. Nameravao sam da razmotrim sa Stenlijem razvoj si`ea, ali smo gotovo sve vreme proveli u raspravljanju o Kantorovoj teoriji transifinitnih skupova. Stenli poku{ava da opovrgne paradoks da je 'deo jednak celini', tvrde}i da savr{eni kvadrat broja ne mora nu`no da bude istovetan celom broju iste vrednosti. Zaklju~io sam da je latentni matemati~ki genije. 12. jul. Sada imamo sve - izuzev si`ea. 13. jul. Nastavio sam rad na romanu prili~no uspe{no, iako me je ometala konvencija republikanske stranke. 26. jul. Stenlijev ro|endan. Oti{ao sam do Vilid`a i na{ao jednu ~estitku na kojoj je prikazano kako se Zemlja rasprskava; ispod je bilo napisano: 'Kako ~oveku da bude sre}an ro|endan kad svet mo`e svakoga ~asa da ode bestraga?' 28. jul. Stenli ka`e: 'Ono {to nam je potrebno jeste neka gromovita tema koja dose`e mitske razmere.' 1. avgust. 'Rend`er VII' se spustio na Mesec. Ostao sam kasno da bih posmatrao prvi televizijski prenos. Stenlija po~inju da zabrinjavaju skora{nje sonde za Mars. [ta ako one otkriju ne{to {to bi podrilo celu na{u postavku? (Stenli je kasnije stupio u vezu sa londonskim 'Lojdom' da bi izvidio mogu}nost osiguranja protiv jedne ovakve neprijatnosti.)

16

Artur Klark…………………………………….....Izgubljeni svetovi 2001.
6. avgust. Stenli predla`e da kompjuter bude `enskog pola i da ga nazovemo Atena. 17. avgust. Kona~no imamo ime na{eg junaka - Aleks Boumen. Ura! 19. avgust. Pisao sam vasceli dan. Dve hiljade re~i o istra`ivanju Jupiterovih satelita. Gnjavatorski posao. 7. septembar. Stenli izgleda presre}an: 'Ide kao podmazano.' Sastavio je listu od sto pitanja o na{im astronautima, poglavito u smislu: 'Da li spavaju u pid`amama?' ili '[ta jedu za doru~ak?' I tako dalje. 8. septembar. No}as sam imao nevolje sa stomakom. Sanjao sam da sam robot koga sklapaju. U velikom naponu energije uspeo sam da preradim dva poglavlja. Odneo sam ih Stenliju; veoma su mu se dopala i u to ime mi je zgotovio so~an odrezak, primetiv{i: 'D`o Levin ne radi ovo za svoje pisce.' 26. septembar. Stenli mi je dao da prou~im analizu mita u delu 'Junak sa hiljadu lica' D`ozefa Kembela. Veoma podsticajno. 29. septembar. Sanjao sam da je snimanje zapo~elo. Unaokolo se vrzmalo mno{tvo glumaca, ali ja i dalje nisam znao razvoj si`ea. 2. oktobar. Zavr{io sam ~itanje 'Afri~kog Postanja' Roberta Ardrija. Na{ao sam na jedan upe~atljiv deo iz koga bismo ~ak mogli da uzmemo naziv filma: 'Za{to ~ovekova vrsta nije i{~ezla u dubinama pliocena?... Znamo da bi bez poklona sa zvezda, bez slu~ajnog sudara zraka i gena, inteligencija nestala na nekoj zaboravljenoj afri~koj ledini.' Ardri, dodu{e, ima na umu mutacije izazvane uticajem kosmi~kih zraka, ali formulacija 'Poklon sa zvezda' izvrsno se mo`e primeniti na si`e za koji smo se trenutno odlu~ili. 6. oktobar. Sinula mi je jedna zamisao koja mi se ~ini od klju~ne va`nosti. Bi}a koja sre}emo u drugom zvezdanom sistemu jesu ljudi koji su odvedeni sa Zemlje pre sto hiljada godina, te su nam stoga u dlaku istovetni. 8. oktobar. Celo jutro smo raspravljali o si`eu, ali posle duge {etnje po suncu zavr{ili smo tako {to smo stali da posmatramo ~amce i la|ice na Ist Riveru. Odbacili smo sve usijane i nategnute zamisli - i sada smo se opredelili za Galakti~ki Mirovni Kor bez ikakvog nasilja i krvoproli}a.

17

Artur Klark…………………………………….....Izgubljeni svetovi 2001.
17. oktobar. Stenliju je pala na um luda zamisao o svojevrsnim robotimaposilnima koji stvaraju viktorijansku sredinu da bi se na{i junaci prijatno ose}ali. 20. novembar. Oti{ao sam do Prirodno-istorijskog muzeja da bih se video sa doktorom Harijem [apirom, upravnikom Antropolo{kog odeljenja, koji nema ba{ visoko mi{ljenje o Ardriju. Zatim sam se na{ao sa Stenom; raspravljali smo o odnosu vegeterijanskih i meso`derskih sklonosti primitivnog ~oveka. Sten `eli da na{i posetioci preobrate ^oveka u meso`dera; ja sam tvrdio da je on to oduvek bio. Vrativ{i se u '^elzi', nazvao sam telefonom Ajka Asimova sa kojim sam razgovarao o biohemijskim problemima vezanim za prelazak iz biljo`dera u meso`dere. 21. novembar. Pro~itao sam Likijevo delo 'Adamovi preci'. Postao sam poprili~no poti{ten, ali posle {esto~asovnog razgovora Stenu je sinula zgodna ideja. Na{i vanzemaljci sti`u na Zemlju i upu}uju na{e miroljubive pretke u komandoske borila~ke ve{tine, {to ovima omogu}uje da opstanu i napreduju. Prili~no smo se zabavljali razra|uju}i ovu zamisao, ali mi se ona ipak ne ~ini osobita. 22. novembar. Nazvao sam Stena i kazao mu kako smatram da nijedna od na{ih ideja o prizorima iz pro{losti nije valjana. On me je polako povratio iz neraspolo`enja; najednom sam se razveselio kada sam rekao: 'Kako bi bilo da se vanzemaljci nasukaju na Zemlju i da im je potrebna pomo} ~ovekolikih majmuna?' Ova zamisao (po svoj prilici ne odve} originalna, ali do vraga sa tim) otvorila nam je ~itavu lepezu novih si`ea koje sada obojica preispitujemo. 10. decembar. Po{to je video ekranizaciju Velsovog romana 'Ono {to }e do}i', Sten me je nazvao i rekao da u `ivotu vi{e ne}e da pogleda nijedan film koji mu ja preporu~im. 21. decembar. Skoro celo popodne provedeno kod Stenlija u planiranju kampanje za nagradu Akademije za koju je konkurisao sa 'Doktorom ^udoljubom'. Kad sam se vratio u '^elzi', ~ekala me je poruka od Alena Ginsberga da me on i Vilijem Berouz ~ekaju dole u baru. Rado sam im se pridru`io, nadaju}i se novim nadahnu}ima. 24. decembar. Polako privodim kraju pisanje kako bih imao Bo`i}ni dar za Stenlija. 25. decembar. Stenli je odu{evljen poslednjim poglavljima i ube|en je da smo pro{irili obzorja nau~ne fantastike. Tako|e je o~aran i razdragan {to je Bosil Krauter iz njujor{kog 'Time-sa' svrstao 'Doktora ^udoljuba' na listu 'Deset najboljih filmova', po{to ga je cele godine `estoko napadao. Nazvao sam Boslija: 'Kriti~ar koji se vratio sebi'. <Posredi je aluzija na poznati roman D`ona Le Karea, po kome je snimljen i film, pod naslovom '[pijun koji se vratio sebi' - kod nas preveden kao '[pijun'. U originalnom

18

Artur Klark…………………………………….....Izgubljeni svetovi 2001.
naslovu koji glasi 'The spy who came in from the cold', Klark menja re~ 'Spy' - {pijun re~ju 'Critic' - kriti~ar.> Na temelju ovih bele`aka moglo bi se zaklju~iti da je do Bo`i}a 1964. godine roman u su{tini bio gotov, tako da nas je posle toga ~ekao srazmerno lak zadatak da na osnovu njega izradimo scenario. I mi smo sami, {tavi{e, bili `rtve ove zablude odnosno, bar je sa mnom bilo tako. Ono ~ime smo, zapravo, raspolagali, bila je naprosto gruba skica dve tre}ine knjige, koja se prekidala na najuzbudljivijem mestu. Taman smo stigli kod ta~ke kada je Boumen zakora~io kroz Zvezdane Dveri - ali, izuzev u najop{tijim crtama, nismo imali pojma kako bi trebalo da se stvari dalje razvijaju. Postoje}i rukopis, me|utim, udru`en sa Stenlijevom trgova~kom ume{no{}u, bio je dovoljan da se sklopi pogodba sa MGM-om i 'Sineramom'; i tako je 'Putovanje s one strane zvezda' do`ivelo najavu uz gromoglasnu jeku fanfara. Celo prole}e 1965. godine nastavili smo da vr{imo prepravke i da pro{irujemo roman, kao i da neprestano odbacujemo ~itave delove za koje smo prethodno smatrali da su zavr{eni i potpuni. Sve to vreme, Stenli se uporedo bavio iznajmljivanjem osoblja, radio je na dizajnu, poga|ao se sa glumcima i tehni~arima i hvatao se uko{tac sa milionima drugih problema koji neumitno iskrsavaju ~ak i pri stvaranju najbezazlenijeg filma. Ritam rada postao je odve} grozni~av, tako da je samo mali deo zbivanja mogao da na|e mesta u mom dnevniku, a osim toga (na svu sre}u) tek se jedan sitan postotak cele te gungule ticao li~no mene. Moj glavni zadatak i dalje je bio da brusim roman, premda sam se stalno uplitao u tehni~ke rasprave sa glumcima i pomo}nim osobljem. (Ponekad su ovakvi razgovori imali katastrofalne ishode; obratite u tom smislu pa`nju na po~etak zapisa za 10. novembar, ne{to dalje.) 9. februar 1965. Video sam na televiziji Dalija kako iscrtava izlog jedne radnje u Petoj aveniji kao promociju za 'Fantasti~no putovanje'. Kad sam obavestio o tome Stenlija, on mi je uzvratio: 'Ne brini - ve} smo rezervsali izlog i za tebe.' 8. mart. Morao sam da se uprem iz petnih `ila da spre~im Stena da doktora Pola vrati iz mrtvih. Bojim se da mu je opsednutost besmrtno{}u natkrilila umetni~ke nagone. 6. april. Bio sam u glavnom {tabu KOMSAT-a u Va{ingtonu da bih prisustvovao lansiranju prvog komercijalnog telekomunikacionog satelita 'Rana Ptica'. Predstavljen sam potpredsedniku Hemfriju, koji je tako|e predsednik Ve}a za svemir. Izvestio sam ga da na popularizaciju svemira upravo tro{imo deset miliona dolara. Tako|e sam mu kazao da }e jedan junak u filmu biti predsednik Ve}a za svemir... kroz tridesetak godina. 'Oh', uzvratio je smesta H. H. H. 'ja nameravam da tada i dalje budem na istoj funkciji.' 12. april. Bilo je mnogo uzbu|enja kada mi je Stenli javio telefonom kako su Rusi izjavili da su otkrili radio-signale iz svemira. Pozvao sam Voltera Salivena iz

19

Artur Klark…………………………………….....Izgubljeni svetovi 2001.
njujor{kog 'Time-sa' i odmah razjasnio u ~emu je, zapravo, stvar; posredi su naprosto flukutacije kvazara CTA 102. 14. april. Prijem u izdava~koj ku}i 'Harcourt, Brace and World'. Me|u prisutnima su bili Bil Jovanovi} (predsednik), D`eremi Bernstin (~asopis 'New Yorker'), Denis Flanagan ('Scientific American'), doktor Robert D`estrou (iz 'Gadardovog svemirskog centra'), Stenli i Kristijen Kjubrik, Al Rozenfeld (urednik za nauku u 'Lifeu'), Silvester (Pet) Viver, Skot Meredit i jo{ mnogi drugi moji prijatelji. Vladalo je op{te uverenje da je prijem prire|en u ~ast budu}eg objavljivanja romana 'Putovanje s one strane zvezda' kod izdava~ke ku}e 'Harcourt', ali ja sam objasnio da to jo{ nije svr{ena stvar i da zavisi od toga koliko mogu da dobiju na ra~un hipoteke za zgradu. 19. april. Do{ao sam u ured sa oko tri hiljade re~i koje Stenli jo{ nije pro~itao. Tu sada vlada pravi mete`: me|u desetoricom zaposlenih nalaze se i dva tehni~ara iz Engleske. Zidovi postaju sve prekriveniji upe~atljivim slikama i ja ve} po~injem da se ose}am kao sitan zavrtanj u velikoj ma{ineriji. Neki }aknut tip, koji je uporan u zahtevima da ga Stenli po svaku cenu anga`uje, ve} nekoliko nedelja po vasceli dan sedi na klupi u parku preko puta na{eg ureda i povremeno prilazi zgradi. Samoodbrane radi, Sten nosi veliki lova~ki no` u aktovki. 1. maj. Na tre}em spratu hotela '^elzi' buknuo je po`ar. Zabrinuto sam ~ekao u foajeu dok su vatrogasci gasili plamen... Stalno mi se pred o~ima motalo kako jedini zavr{en primerak rukopisa nestaje u vatri i dimu... 2. maj. Okon~ao sam poglavlje pod naslovom 'Vaseljena' - uskoro }e ceo tre}i deo biti spreman za kucanje. Ura! Sten me je pozvao telefonom da mi ka`e kako mu se dopada 'Lebde}e ostrvo'. Ima ne~eg neobi~nog i ohrabruju}eg u ~injenici da se veliki deo gra|e, od koga sam ve} digao ruke, na kraju pokazuje kao sasvim podesan. 3. maj. Priveo sam kraju skicu za epizodu sa kvarom na anteni. 25. maj. Stenli ho}e da uvede u temu |avola iz 'Kraja detinjstva'... 7. juni. Lo{a kritika u 'Tribjunu': ka`u da bi trebalo da se dr`im popularisanja nauke, po{to sam kao prozaista pravi amater. Kraj juna. Pro~itao sam radni dnevnik Viktora Lindona; sasvim me je o{amutio. Milo mi je {to se ne bavim njegovim poslom. Za jednu scenu bila su potrebna ~etiri dresirana bradavi~ava svinj~eta.

20

Artur Klark…………………………………….....Izgubljeni svetovi 2001.
Nekako u to vreme vratio sam se na [ri Lanku posle jednogodi{njeg odsustva, da bih se ve} u avgustu ponovo pridru`io Stenliju u studijima kompanije MGM u Borem Vudu, petnaest milja severno od Londona. Njegovo carstvo sada se prili~no pro{irilo, umetni~ko odeljenje radilo je punom parom, a podignute su i impresivne kulise. Vreme koje sam posve}ivao poslu bilo je sada ravnomerno podeljeno izme|u naizgled beskrajnog razmatranja novih zamisli sa Stenlijem, prepravki romana i gotovo svakodnevnih savetovanja u studiju. 25. avgust. Iznenada mi je sinulo kako bi roman trebalo da se okon~a: Boumen stoji pokraj vanzemaljskog broda. 25. septembar. Posetioci iz NASA-e: doktor D`ord` Miler (pomo}nik upravnika) i 'Dik' Slejton (direktor operacija letnih posada). Po{to smo im sve podrobno pokazali, stekli su izvanredan utisak. D`ord` je dao nekoliko korisnih predloga i ~e`njivo je zamolio da dobije model 'Otkri}a' za svoje slu`bene prostorije kada budemo zavr{ili snimanje sa njim. Dik je kasnije izjavio da je rekao: 'Stenli, bojim se da vas je nasamario neki trgova~ki putnik koji prodaje upotrebljene kapsule.' Krajnje neverovatna stvar - podozrevam da su u nju ume{ani fini italijanski prsti Rod`era Karasa, Stenlijevog potpredsednika zadu`enog za publicitet. 1. oktobar. Stenli me je telefonom izvestio da ima drugi kraj. Ustanovio sam, me|utim, da sam zaboravio da ponesem njegov sinopsis kada sam sino} polazio od njega. Nesvesno odbijanje? 3. oktobar. Stenli na telefonu - brine ga kraj... izlo`io sam mu svoje poslednje zamisli i jedna od njih iznenada nas je obojicu privukla: Boumen regredira na nivo detinjstva i u poslednjoj sceni vidimo ga kao bebu. To je njegova sopstvena predstava o sebi na tom stupnju razvoja. A mo`da Kosmi~ka Svest raspola`e sklono{}u ka humoru. Saop{tio sam telefonom tu zamisao Stenu, koji nije bio ba{ odu{evljen, ali ja sam sada sre}an. 15. oktobar. Sten je odlu~io da poubija celu posadu 'Otkri}a' i da ostavi samo Boumena. Izgleda drasti~no, ali i na mestu. Uostalom, i Odisej je jedini pre`iveo... 17. oktobar. Prvi put sam video kako je Stenlija obuzela bespomo}na histerija dok smo razra|ivali neke komi~ne zamisli. U hibernakulumima ne}e biti nikoga - svi regruti su dezertirali, ali bez obzira na to misija se mora nastaviti. 19. oktobar. Studijska kola do{la su po mene i ceo dan sam proveo rade}i (ili poku{avaju}i da radim) sa Stenom. Uprkos tome {to mu je svaki ~as neko dolazio, {to je vodio duge telefonske razgovore sa Holivudom i {to nas je sputavao propis o zabrani

21

Artur Klark…………………………………….....Izgubljeni svetovi 2001.
prekora~enja odre|enog radnog vremena koji su doneli sindikati, uspeli smo ipak da poprili~no uradimo i re{ili smo (ponovo!) glavne si`ejne probleme. 26. oktobar. Razgovarao sam sa Stenlijem o njegovoj poslednjoj zamisli prema kojoj bi 'Otkri}e' bilo brod na nuklearno-impulsni pogon. Pro~itao sam jedan nedavno objavljen slu`beni izve{taj o tome i stvar mi se prili~no dopala - ali je osoblje zadu`eno za dizajn stalo otvoreno da negoduje. 10. novembar. Prilikom odlaska, zajedno sa Stenom i osobljem zadu`enim za dizajn broda za vo`nju na relaciji Zemlja-orbita, omakla mi se opaska da pilotska kabina li~i na kineski restoran. Sten je to, izgleda, ozbiljno shvatio i istog ~asa je naredio da se sve prepravi. Nekoliko dana sam morao da izbegavam susrete sa ljudima iz Umetni~kog odeljenja. 16. novembar. Proveo sam dugo vremena sa Stenlijem, raspravljaju}i o scenariju. Do{li smo do nekoliko dobrih zamisli, ali imam utisak da bi bilo najbolje ako nam vi{e nijedna ne bi pala na um. 18. novembar. Osetiv{i se prili~no bezvoljno, oti{ao sam u London i pogledao film Karola Rida o Mikelan|elu, pod naslovom 'Agonija i ekstaza'. Jedna stvar je posebno delovala na mene - ona scena, naime, kada neko izgovara re~enicu: 'Bog je stvorio ~oveka prema svom liku.' Uostalom, to je tema i na{eg filma. 30. novembar. Oti{li smo do kluba 'Oksford i Kembrid`' sa Rod`erom Karasom i Fredom Ordvejem (tehni~ki savetnik), gde smo se na{li sa doktorom Luisom Likijem i njegovim sinom Ri~ardom. Doktor Liki je ba{ onakav kakvog sam ga zami{ljao - pun odu{evljenja i ideja. Misli da ^ovek se`e u pro{lost najmanje ~etiri ili pet miliona godina. Tako|e mi je poverio da je napisao jednu dramu - fantaziju o primitivnom ~oveku za koju smatra da bi se od nje mogao snimiti dobar film. Re~ je o grupi antropologa koju vra}a u pro{lost jedna vra~ara. Kazao sam (kr{e}i sva svoja pravila) da bi mi bilo drago da vidim rukopis - {to je ta~no. 16. decembar. Moj ~etrdeset osmi ro|endan - i smrt Somerseta Moma. Poku{ao sam da to nekako dovedem u vezu (mo`da ~ak i u smislu nadmetanja?). 25. decembar. Bo`i} - ha, ha! Napredujem prema Jupiteru, polako ali sigurno. 26. decembar. Radio sam vasceli dan. Stan me je pozvao telefonom da mi se zahvali na poklonu i poslao je {ofera da mu donese ono {to sam napisao. Telefonirao mi je kasnije da mi ka`e kako mu se dijalozi ne dopadaju osobito. Slo`io sam se.

22

Artur Klark…………………………………….....Izgubljeni svetovi 2001.
Za Bo`i} 1965. godine svi smo stvarno bili u velikoj vremenskoj stisci i niko nije koristio prazni~ni odmor. Stenli je bio suo~en sa neodlo`nim krajnjim rokom. Ogromne kulise, za scenu sa iskopinom MNT-1, u kojoj se nalazio monolit prona|en na Mesecu, bile su postavljene u studiju [eperton, u jugozapadnom Londonu, i morale su biti uklonjene do prve nedelje nove godine, kako bi mogle da zapo~nu pripreme za neki drugi film. Stenliju je tako preostala samo jedna sedmica da snimi sve kadrove vezane za drugi klju~ni susret izme|u ^oveka i Monolita. Tek nekoliko godina kasnije pala mi je na um jo{ jedna veza koja spaja [eperton i svemir. Ako malo zavirite u remek-delo Herberta D`ord`a Velsa, roman 'Rat svetova', vide}ete da dvanaesto poglavlje nosi naslov 'Propast Vejbrid`a i [epertona'. Ovaj prvi opis oru`anog sukoba odista ispunjava ~itaoce stravom i u`asom: 'Kolos, kome je bila odrubljena glava, teturao se kao pijan, ali se nije sru{io na Zemlju. Nekim ~udom, povratio je ravnote`u i, ne vode}i vi{e ra~una gde gazi, podigao je visoku kabinu sa toplim zracima i pojurio brzo prema [epertonu. @ivi razum, to jest Marsovac u oklopu, bio je ubijen i raznet na sve ~etiri strane sveta, a ~udovi{te je sada bilo samo komplikovana sprava, stvorena za uni{tavanje. ^udovi{te je jurilo u pravoj liniji, jer se njime vi{e nije upravljalo. Naletelo je na toranj {epertonske crkve, oborilo ga, skrenulo u stranu, spotaklo se i sru{ilo sa strahovitom snagom u reku izvan mog vidika. Strahovita eksplozija potresla je vazduh, i stub vode, pare, blata i rasprsnutog metala podigao se visoko u nebo. Kada je kabina sa toplotnim zracima pala u vodu, voda se smesta pretvorila u paru. Trenutak docnije jedan ogroman talas gotovo vrele vode jurnuo je kao prljava plima ka okuci reke...' <H. D`. Vels: 'Rat svetova', Prevod Albina Vilhara - prim. prev.> Razume se, mi danas raspola`emo toplotnim zracima i kadri smo za znatno ve}e poduhvate nego Velsovi slaba{ni Marsovci samo sa jednom malom, takti~kom atomskom bombom. Pa ipak, to i nije bilo tako r|avo - u 1898. godini... 5. MONOLITI I RUKOPISI Jo{ ~uvam rasporedni list za prvi radni dan u [epertonu - dalekog i studenog 29. decembra 1965. godine. Iz sentimentalnih pobuda - ali i zato {to }e on jama~no zanimati ~ak i dobro}udne `itelje onog limba koga je neka holivudska pokondirena tikva jednom nazvala 'neceluloidni svet' - reprodukova}u ga ovde. Te{ko da ima boljeg na~ina da se do~ara nevidljivi posao iza kulisa na kome se temelji svaka sli~ica filma. U mom dnevniku taj prvi dan zabele`en je ne{to podrobnije: 29. decembar 1965. Kulise za MNT-1 su ogromne; posredi je druga po veli~ini scena u Evropi koja zbilja deluje veoma upe~atljivo. U pitanju je rupa razmera 150 x 50 x 20 stopa po kojoj stoji ra{trkana oprema. (Posredi su male ma{ine-kopa~ice na

23

Artur Klark…………………………………….....Izgubljeni svetovi 2001.
elektri~ni pogon, buldo`eri i sli~no; najzanimljivije je to {to bi sav ovaj alat stvarno mogao da se koristi na Mesecu!). Unaokolo se vrzma stotinak tehni~ara. Neko vreme prera|ivao sam sa Stenlijem scenario - pa smo ~ak i tokom ru~ka nastavili taj posao. Upoznao sam se sa glumcima i ustanovio da sam prili~no dobar stru~njak kada su oni stali da mi postavljaju pitanja iz astronomije. Ostao sam do {esnaest ~asova; do tada jo{ nije bilo nikakvog snimanja, ali su zato obavljene gotovo sve pripreme. Skafandri, oprema koja se nosi na le|ima i ostale stvar~ice izvrsno su ura|eni, a MNT-1 deluje veli~anstveno - iako je neko zamrljao crnu plohu; Stenli se razgoropadio kada sam mu to pokazao. Bilo je, naravno, vanredno te{ko osvetliti i fotografisati kao ugalj crnu plo~u monolita - i ceo kadar bi potpuno propao ako bi se na abonosnoj povr{ini pojavili otisci golih prstiju pre no {to su je dodirnuli astronauti sa navu~enim rukavicama. (Pet godina kasnije, u Smitsonovoj zadu`bini u Va{ingtonu, ukazala mi se prilika da stavim ruku u onu rukavicu koja je prva ostvarila dodir sa povr{inom Meseca.) ^uveni monolit, koji je izazvao toliko protivure~nosti i zabuna, predstavljao je zavr{ni proizvod jednog pozama{nog razvojnog procesa. U po~etku je vanzemaljski artefakat bio jedan crni tetraedar - najjednostavnije i najosnovnije od svih pravilnih tela, sa~injen od ~etiri istovetna trougla. Ovaj oblik pru`io je nadahnu}e i bio podsticajan za ~itavo mno{tvo filozofskih i nau~nih razmatranja (Keplerova kosmografija, ugljenikov atom, geodezijske strukture Bakminstera Fulera...), i umetni~ko odeljenje napravilo je ve}i broj modela razli~itih veli~ina koji su postavljeni u afri~ki i Mese~ev pejsa`. Ali zbog ne~eg, tetraedri nikada nisu predstavljali pravo re{enje, izme|u ostalog i zato {to je stalno postojala opasnost da se dovedu u sasvim nebitnu vezu sa piramidama. Izvesno vreme Stenli se nosio mi{lju da upotrebi providnu kocku, ali ispostavilo se da je nemogu}e stvoriti ovakvo telo neophodne veli~ine. Stoga se opredelio za pravougaono obli~je i nabavio blok providne plasti~ne mase te`ak tri tone - najve}i koji je ikada izliven u komadu. Na `alost, i on je izgledao neubedljivo, te je tako bio odlo`en u jedan kut studija, a na njegovo mesto je naru~ena potpuno crna plo~a istih razmera. Ja sam besomu~no pratio - a ponekad i predvi|ao - sve ove promene na svojoj pisa}oj ma{ini, ali ipak moram priznati da sam imao daleko lak{i zadatak nego odeljenje zadu`eno za kulise. Uprkos raznovrsnim problemima, kao {to su, na primer, bile ptice (ili mo`da {i{mi{i) koje su preletale d`inovsku pozornicu i tako se nakratko obrele usred Mese~evog pejsa`a, Stenliju je ipak po{lo za rukom da privede kraju snimanje pre jednonedeljnog roka. Monolit je bri`ljivo upakovan u vuneni omota~ i sklonjen na sigurno mesto gde }e ostati sve dok se ne bude ukazala ponovna potreba za njim otprilike godinu dana kasnije, prilikom snimanja poslednjeg sretanja u zavr{noj sceni hotelske sobe. Ekipa se vratila u Boremvud studio, a ja sam nastavio da razbijam glavu oko si`ea...

24

Artur Klark…………………………………….....Izgubljeni svetovi 2001.
7. januar 1966. godine. No}as sam shvatio da Zvezdane Dveri moraju biti Japet, na kome odnos izme|u svetla i senke iznosi {est prema jedan. Dostavio sam Stenu memorandum o tome. 8. januar. Rekordan dan - tri hiljade re~i i neka od najuzbudljivijih mesta u knjizi. Na smrt sam se prepao kada je kompjuter stao da otkazuje, po{to sam bio sam u ku}i sa elektri~nom pisa}om ma{inom... 14. januar. Zavr{io sam poglavlje 'Pakao' i doveo sam Boumena u hotelsku sobu. Sada ga valja izvesti odatle. 16. januar. Posle dugog razgovora sa Stenom uspeo sam da re{im ve}inu zaostalih si`ejnih problema. Odmah sam se dao na posao i u ~asu kada sam se, ve} sasvim malaksao, skljokao u postelju, imao sam najzad gotovo okon~anu prvu verziju zavr{nog dela romana. Sada stvarno mogu da ka`em da je kraj na vidiku - ali zar to isto nisam rekao ve} dva puta ranije? 17. januar. Oko podne bila je gotova prva skica poslednjih poglavlja. Od tada ose}am neku mu~ninu i stalno mi se vrti u glavi. Odve} sam iscrpljen da bih iskusio zadovoljstvo; jedino me ispunjava ose}aj olak{anja. Ceo dan sam se upinjao da valjano raspletem stvar; sre}om, sutra nisam obavezan da budem u studiju, tako da }u se po{teno odmoriti. 18. januar. Poseta lorda Snoudona koji je slikao Stenlija iz svih uglova za 'Life'. 19. januar. Stenli mi se javio telefonom da mi ka`e kako je veoma zadovoljan poslednjim poglavljima i kako ose}a da smo najzad nabasali na 'ono pravo'. Odu{evljen, poku{ao sam da mu na brzinu izmamim saglasnost da se postoje}a verzija da na prekucavanje i po{alje na{em agentu. 2. februar. Proveo sam ceo dan sa Stenom u razlaganju nekoliko novih zamisli, ali kao i uvek svaki ~as su nas prekidali; tako, na primer, morali smo da prisustvujemo testovima {minke za Garija Lokvuda i Kira Daleu (koji `elimo da izgledaju kao trideset petogodi{njaci). Boli me grlo i kao da sam se prehladio, tako da se Sten stalno dr`i podalje od mene. 4. februar. Prisustvovao sam projekciji jednog demonstracionog filma koji je Sten sa~inio na taj na~in {to je na brzinu izmontirao nekoliko kadrova da bi bud`ama iz kompanije pru`io kakav-takav uvid u tok zbivanja. Prizore u beste`inskom stanju muzi~ki je potkrepio Mendelsonovim 'Snovi|enjem u no} ivanjsku', dok je 'Antarkti~kom simfonijom' Vogena Vilijemsa 'pokrio' scene na Mesecu i specijalne

25

Artur Klark…………………………………….....Izgubljeni svetovi 2001.
efekte 'Zvezdanih Dveri'. Ishod je bio izvrstan. Izi{ao sam sa ube|enjem da u rukama imamo remek-delo - samo ako Sten bude uspeo da ga do kraja izvede. Nekoliko dana posle toga, utekao sam na [ri Lanku. Ali ne zadugo. 15. mart. Prekomorski telegram od Stena u kome mi tra`i 'tri minuta poetskog klarkovskog pripovedanja' o HAL-ovom nervnom slomu. Istog popodneva poslao sam mu narud`binu ekspresnom po{tom. (Nikada nije upotrebljeno...). Tako|e sam zapo~eo (poslednju)n reviziju i posao mi je prili~no i{ao od ruke. 20. mart. Ceo dan sam `estoko radio na romanu i negde oko dvadeset jedan ~as zavr{io sam poslednju radnu verziju ({ta, opet!). 2. april. Dodao sam nekoliko stotina poslednjih (?) re~i u rukopis i kona~no ga zaklopio. [to se mene ti~e, posao je zavr{en. Avaj, nije bilo tako. Nekoliko dana kasnije odleteo sam sa [ri Lanke u Lorens, u Kanzasu, na proslavu stogodi{njice tamo{njeg univerziteta. Poslao sam telegram Stenliju u kome sam ga izvestio da se vra}am u London da bih sredio poslednje formalnosti oko objavljivanja roman. On mi je odgovorio: 'Ne trudi se - nije jo{ gotov.' Javio sam mu da }u ipak do}i i tako sam i u~inio: 19. april. Prvi ceo dan proveden u studiju posle povratka - gledao sam snimanje u centrifugi. Zastra{uju}i prizor, propra}en u`asnim {umovima i prskanjem elektri~nih sijalica. Stenli mi se pridru`io za vreme pauze i samoinicijativno potegao pitanje datuma objavljivanja. Kada sam mu otvoreno zatra`io obja{njenje, zakleo se da uop{te ne poku{ava da zadr`i {tampanje romana do premijere filma. Objasnio je da javno prikazivanje ne}e po~eti sve do kraja 1967. ili ~ak po~etka 1968. godine. Ako prve projekcije i budu zapo~ele aprila 1967. godine (zapo~ele su, zapravo, aprila 1968), one }e biti ograni~ene samo na 'Sineramine' dvorane, tako da }emo imati malo 'lufta'. 23. april. Odvezao sam se sa Rod`erom Karasom i Majkom Vilsonom do jednog izuzetnog privatnog zoolo{kog vrta blizu Nanitona u kome se nalaze sve vrste velikih majmuna. Majk se prili~no namu~io snimaju}i {impanze, koji su se stalno bacakali unaokolo i srljali na kameru. Prili~no me je izvelo iz takta mladun~e gorile koje je bilo veoma sklono da krajnje zloslutno {krgu}e zubima... Sve u svemu, bio je to prijatan dan koji me je naveo na neke podsticajne zamisli o Gleda-Mesecu i dru`ini. 29. maj. Na{ poligon posetio je sovjetski ata{e za vazduhoplovstvo. Zagledao je svaku tablicu sa uputstvima na maketama svemirskog broda, a zatim rekao pomalo usiljeno: 'Nadam se da uvi|ate da bi sve to trebalo da pi{e na ruskom.'

26

Artur Klark…………………………………….....Izgubljeni svetovi 2001.
Krajem maja odleteo sam u Sjedinjene Dr`ave da bih prisustvovao zvani~noj najavi filma; odmah sam preduzeo sve {to je bilo u mojoj mo}i da uspokojim zabrinute glave{ine kompanije MGM koji su me saletali pitanjima u stilu: 'Kako Stenli napreduje?' Tom prilikom sam tako|e prvi put posetio Kejp Kenedi sa jednom sasvim malom grupom uglednika, koji su do{li na poziv D`ejmsa Veba, upravnika NASA-e, da prisustvuju lansiranju 'D`eminija IX'. Kao {to je to slu~aj sa svakim posetiocem, i mene je ispunilo ose}anjem si}u{nosti i strahopo{tovanja zdanje za monta`u letelica, kao i vozilo za prevoz brodova po tlu, mile}i transporter od tri hiljade tona, ~ija najve}a brzina (kada ne nosi nikakav teret) iznosi dve milje na ~as. Se}am se da sam posmatrao D`ord`a Milera, predsednika Odbora za astronautiku u Kongresu, kako isprobava upravlja~ke ure|aje na vozilu-kornja~i; skrenuo sam mu pa`nju na to da ne prekora~i propisanu brzinu, po{to mu tik iza le|a stoji vrhovni sudija Voren. Na `alost, letelica tipa 'Atlas-Agena' sa kojom je 'D`emini IX' trebalo da se sretne, nije uspela da u|e na orbitu, tako da je do{lo do odlaganja lansiranja ljudske posade. Zadivila me je stalo`enost upravnika Veba kojom je primio ovu neprijatnost; odmah se okrenuo prema kongresmenu Mileru i kazao mu: 'Bojim se da }u ponovo morati da se obratim va{em Odboru za ne{to malo para.' Narednog meseca opet sam se obreo u Londonu, i dalje nastoje}i da ubedim Stenlija da je roman zavr{en i da se rukopis mo`e pustiti u promet. Tokom jednog od mojih `ustrijih uveravanja, on je primetio: 'Stvari nikada nisu toliko lo{e kako se ~ini', ali ja sam bio odve} neraspolo`en da bih se saglasio. Stenlijevo stanovi{te bilo je da `eli da jo{ malo poradi na rukopisu, ali naprosto nikako ne sti`e da ugrabi vremena za to zbog veoma velikih obaveza u studiju. (Stvarno su bile ogromne i mene je neprekidno ispunjavala zadivljeno{}u Stenlijeva sposobnost da se hvata uko{tac sa desetak istovremenih i me|usobno prepletenih kriza, od kojih je svaka mogla da staje i po pola miliona dolara. Nije stoga nikakvo ~udo {to ga odu{evljava Napoleon...) Ali ja sam bio uporan u tvrdnji da bi on trebalo da se povinuje mom sudu, po{to sam ja pisac; {ta bi kazao da sam ja izrazio `elju da montiran film? Na kraju smo prona{li jedan kompromis - Stenlijev. On }e poku{ati, tokom bavljenja u kupatilu ili prilikom odvo`enja ku}i vlastitim rols-rojsem najve}om dozvoljenom brzinom od trideset milja na ~as, da pribele`i sve ispravke koje `eli da napravim. Na ovoj osnovi, Skot Meredit je kona~no dobio priliku da sklopi izvrstan ugovor sa izdava~kom ku}om 'Delacorte Press'. Stenli je, kao i uvek, bio ~ovek od re~i. Jo{ ~uvam devet strana memoranduma, sa~injenog od trideset sedam stavki, datiranog pod 18. jun 1966. godine; primedbe koje se tu nahode uglavnom su sasvim na mestu, premda povremeno umeju da budu i prili~no zajedljive: 1. Da li mo`e da se upotrebi re~ 'livada' za podru~je koje je opusto{eno su{om? 6. Odakle p~ele u podru~ju opusto{enom su{om? Od ~ega one `ive? 9. Da li leopardi re`e? 11. Da li je leopard u stanju da nosi ~oveka?

27

Artur Klark…………………………………….....Izgubljeni svetovi 2001.
14. Kako }e se knjiga pojaviti pre filma (cvrc!), ne vidim za{to se u njoj ne bi pojavilo ne{to {to bi bilo po`eljno da smo mogli da ostvarimo u filmu. @eleo sam da blok bude kristalno prozra~an, ali tako ne{to je bilo neizvodljivo. Voleo bih da je blok crn u romanu. 15. Ne ~ini mi se pogodan glagol '}ijukanje'. Moramo da se dogovorimo o tome kako oni op{te. 19. Ova referenca pomalo zvu~i kao neka scena iz 'Bambija'. 22. Doslovan opis ovih tekstova izgleda mi krajnje neprili~an. Time se raspr{ava cela ~arolija. 24. Ova scena mi je od po~etka izgledala nestvarna i pomalo neshvatljiva. Oni }e biti po{te|eni smrti od gladi, ali nikada ne}e postati presiti, svilenog runa i glatke ko`e, a ponajmanje zadovoljni. Tako ne{to ne de{ava se ni sada, u 1966. godini. Smatram da jednoga dana kocka treba da nestane, a zatim da Gleda-Mesec i njegovi momci, prolaze}i pokraj velikog kostura slona, koji su vi|ali mnogo puta pre toga na putu prema ispa{ama, iznenada budu privu~eni tim kostima kojima bi stali da zamahuju i vitlaju; to bi celom prizoru dalo dra` ~arolije kako na papiru u romanu tako i kasnije, na celuloidu u filmu; posle te scene mogli bi da se pribli`e biljo`dernim `ivotinjama sa kojima obi~no dele ispa{u i da ubiju neku od njih, i tako dalje. 27. Ne razumem {ta to zna~i. 33. Vi{e mi se dopada prethodna verzija...Izraz 'meseci su menjali mene' ~ini mi se u`asno stereotipan. Izraz 'bezubi tridesetogodi{njaci su skon~ali' tako|e je prili~no grozan. 37. Mislim da je ovo veoma r|avo poglavlje i da ne bi trebalo da bude uklju~eno u knjigu. Odve} je pedantno, nedramati~no i naru{ava divan prelaz od ~ovekolikog majmuna do 2001. godine. Da ovi odlomci ne bi stvorili pogre{an utisak, moram dodati da se u memorandumu nalazi i nekoliko veoma laskavih komentara koje mi skromnost nije dopustila da navedem. U stvari, Stenli je tu ponekad preterivao. On je naprosto podsticao moj moral ({to je stvarno bilo potrebno) prekomernim hvaljenjem upravo napisanih delova; zatim bi, tokom narednih dana, pronalazio sve vi{e i vi{e gre{aka, sve dok na kraju cela stvar ne bi pala u vodu. Sve je to predstavljalo deo njegovog neprekidnog traganja za savr{enstvom, {to me je ~esto izazivalo da ga podsetim na aforizam: 'Nijedno umetni~ko delo nikada nije zavr{eno; ono je samo napu{teno.' Bojim se da sam bio spreman da napustim brod pre njega. Ali divio sam se njegovoj ustrajnosti, ~ak i ako mi se nije dopadalo to {to sam poglavito ja njena `rtva. Stvari su dostigle vrhunac u leto 1966. godine; u mom dnevniku stoji zabele`en ovaj pateti~an odlomak: 19. jul. Gotovo sve se}anje na nedelje rada u hotelu '^elzi' kao da je izbrisano, a postoje i verzije knjige koje sam sasvim zaboravio. Potpuno sam izgubio ra~un (na svu

28

Artur Klark…………………………………….....Izgubljeni svetovi 2001.
sre}u) o revizijama i }orsokacima. Sve je to prili~no onespokojavaju}e - jedino se nadam da }e krajnji ishod biti vredan ulo`enog truda. Povod za ovako turobno raspolo`enje je shvatljiv. Stenli je odbio da potpi{e ugovor - po{to je 'Delacorte' pustio knjigu u {tampu i dao upe~atljiv najavni oglas na dve strane u ~asopisu 'Publisher's Weekly'. I dalje se pozivao na to da jo{ nije zadovoljan rukopisom i da `eli da jo{ malo poradi na njemu. Po~eo sam ozbiljno da razmi{ljam o tome da se obratim doktoru Likiju za preporuku o nekom vra~u na glasu, odnosno Skotu Mereditu da nabavi pribor za bacanje ~ini. Uzdr`av{i esnafske suze, 'Delacorte and Co.' je obustavio dalje {tampanje. Bio sam im izuzetno zahvalan zbog popustljivosti u ovoj zamr{enoj stvari i milo mi je {to sam im se odu`io, skromnim bestselerom 'Vremenska sonda'. Ispalo je ne mo`e biti bolje {to tada niko nije ni slutio da }e prote}i jo{ dve godine pre no {to knjiga kona~no ugleda svetlost dana u izdanju 'New American Library', u leto 1968. godine - vi{e meseci posle premijere filma. Posmatrano u globalu, sve se ipak svr{ilo kako treba - ba{ onako kako je Stenli predvideo. Ali ja znam i za lak{e na~ine da ~ovek zara|uje za `ivot. 6. OSVIT ^OVEKA Tokom novembra 1950. godine napisao sam kratku pri~u o susretu u dalekoj pro{losti izme|u posetilaca iz svemira i jednog primitivnog ~ovekolikog majmuna. Neki urednik u izdava~koj ku}i 'Ballantine Books' dao joj je domi{ljat naslov 'Pohod na Zemlju' kada je bila objavljena u knjizi sa istim naslovom, ali meni se vi{e dopadao 'Susret u osvit'. Kada sam, me|utim, za 'Harcourt, Brace and World' sa~inio izbor sopstvenih dela za zbirku 'Devet milijardi Bo`ijih imena', naslov je ponovo na tajanstven na~in promenjen u 'Susret u osvit'. Do danas vi{e nije bilo nikakvih preina~enja. Iako 'Susret' nije bio obuhva}en onim pri~ama koje je Stenli prvobitno kupio, on je veoma uticao na moja razmi{ljanja u po~etnim fazama na{eg poduhvata. U to vreme - pa ~ak i poprili~no kasnije - nosili smo se mi{lju da stvarno poka`emo neku vrstu vanzemaljskog bi}a, verovatno ne odve} razli~itog od ljudskog genotipa. No, ~ak nas je i to suo~avalo sa vanredno slo`enim problemima na planu maski, odnosno verovatnosti i ubedljivosti. Pote{ko}e vezane za {minku i maske mogle su jo{ da se re{e - kako je docnije pokazao Stjuard Friborn svojim sjajnim radom na ~ovekolikim majmunima. (Na moju veliku ozloje|enost, 'Oskar' koga je Akademija dodelila 1969. godine u ovom rangu pripao je filmu 'Planeta majmuna'! Pitam se, i to nipo{to u sebi, ve} iz sveg glasa, da li je `iri mo`da pre{ao preko '2001.' zato {to je mislio da smo koristili prave majmune.) Problem verovatnosti i uverljivosti po svoj prilici bi bio znatno ve}i, zato {to bi se lako mogao ste}i utisak kako je posredi samo jedan u nizu filmova o ~udovi{tima. Posle obimnog vr{enja opita, digli smo ruke od cele stvari, kako u okviru filma, tako i knjige, i po svoj prilici bilo je to ispravno re{enje.

29

Artur Klark…………………………………….....Izgubljeni svetovi 2001.
Ali pre no {to smo do toga do{li, ~inilo nam se razlo`no da poka`emo stvarni susret izme|u ~ovekolikih majmuna i vanzemaljaca, kao i da pru`imo znatno vi{e pojedinosti o tom doga|aju u pleistocenu, pre tri miliona godina. Poglavlja koja slede za ovim predstavljala su na{ prvi, nezamr{en poku{aj da poka`emo kako su ~ovekoliki majmuni mogli da budu obu~eni, uz puno strpljenja, da pobolj{aju vlastiti na~in `ivota. Samo zahvaljuju}i Stenlijevom geniju uspeli smo da razaberemo koje su slabe ta~ke na{e zamisli. Ona je bila odve} prostodu{na: ali, jo{ gore, nedostajala joj je ~arolija za kojom je on tragao, kako je objasnio u dvadeset ~etvrtoj stavci svog memoranduma, navedenoj ranije. U romanu smo kona~no do{li u priliku da ostvarimo `eljeno dejstvo na taj na~in {to smo izbacili sve pojedinosti i uveli naprave za superobu~avanje, Monolite, koji su, {to je ispalo jo{ zna~ajnije, obezbedili klju~ne vezivne teme izme|u razli~itih delova glavnog si`ejnog toka. U filmu je Stenli mogao da stvori znatno nagla{enije emocionalno dejstvo sjajnim kori{}enjem usporenog snimanja, upe~atljivih krupnih planova i muzi~ke poeme Riharda [trausa 'Zaratustra'. Zamrznuti trenutak na po~etku istorije, kada Gleda-Mesec, nagove{tavaju}i Kaina, hvata sa tla jednu kost i po~inje zami{ljeno da je prou~ava, pre no {to }e stati da vitla njome u rastu}em uzbu|enju, uvek uspe da mi ispuni o~i suzama. Taj prizor je najsna`nije delovao na mene dok sam sedeo iza U Tanta i doktora Ralfa Ban~a u bioskopskoj sali 'Dag Hamar{eld' i posmatrao projekciju koju smo priredili na zahtev generalnog sekretara Ujedinjenih Nacija. Najednom mi je sinulo da su tu po~ele sve nevolje - i da je upravo ovo zdanje mesto gde nastojimo da ih okon~amo. Istovremeno me je pogodila zapanjuju}a paralela izme|u oblika monolita i zgrade Ujedinjenih Nacija; postojalo je ne{to veoma ~udno u toj podudarnosti. Ako je posredi samo puka podudarnost... Prizor sa razmrskavanjem lobanje predstavljao je jedinu scenu koja nije snimljena u studiju; radili smo je na jednom polju udaljenom nekoliko stotina metara jedini put kada je Stenli izi{ao na otvoreno. Podignuta je mala platforma i na nju se popeo Gleda-Mesec (Den Rihter), okru`en kostima. Rubom polja jurili su automobili i autobusi, ali kako je kori{}en donji rakurs sa nebom kao pozadinom, oni nisu ulazili u kadar - premda je Stenli ipak morao da napravi kra}u pauzu zbog slu~ajnog prolaska nekog aviona. Kadar je toliko puta ponavljan i Den je razmrskao toliko kostiju, da sam se pri kraju pobojao da }e nam ponestati lobanja bradavi~avih svinja (ili tapira). Ali Stenli je kona~no bio zadovoljan i dok smo se vra}ali u studio, on je po~eo da baca kosti u vazduh. U prvi mah sam pomislio da je i ovde posredi joi de vivre, ali on je onda stao da ih snima malom kamerom - {to sve zajedno nije bio ba{ lak poduhvat. Jednom ili dva puta, jedna od pozama{nih kostiju koje su se brzo obru{avale umalo nije pala na Stenlija koji je zurio kroz okular; da nam je sre}a tada okrenula le|a, ceo projekat je mogao tu da se okon~a. U tom smislu, jedna ve} navedena Ardrijeva misao mogla bi, uz malu prepravku, da glasi: 'Inteligencija bi se ugasila na nekom zaboravljenom polju Elstrija.'

30

Artur Klark…………………………………….....Izgubljeni svetovi 2001.
Kad smo zavr{ili sa snimanjem scene u kojoj se kost vrti spram neba, Stenli se ponovo uputio u studio; ali sada je uhvatio jednu metlicu i po~eo nju da hita uvis. Jo{ jednom sam pomislio da sve to ~ini iz ~iste zabave; i mo`da je stvarno bilo tako. No, u isti mah, posredi je bio i nastanak najve}eg reza u istoriji filma: izme|u kosti-tojage i ve{ta~kog satelita, koje je na celuloidu razdvajao ni{tavan dvadeset ~etvrti deo jedne sekunde, le`alo je tri miliona godina istorijskog vremena. (U prvo vreme ovaj rez nije imao usmerenje prema budu}nosti, ve} prema pro{losti; sasvim sam zaboravio na to sve dok nisam primetio da su ~etiri naredna poglavlja prvobitno nosila brojeve od trideset pet do trideset osam. Sada mi, me|utim, izgleda logi~nije, a u svakom slu~aju manje zbunjuju}e, ako ih dam ovde, {to }e tako|e omogu}iti da knjiga dobije isto ustrojstvo kao i roman, odnosno film.) 7. PRVI SUSRET Gle~eri su se ve} povukli, a kontinenti su polako dobijali one oblike s kojima }e se susresti ^ovek kada kroz tri miliona godina bude pravio svoje prve zemljopisne karte. Razume se, sada su jo{ postojala manja odstupanja; Britanska Ostrva sa~injavala su deo evropskog kontinenta, a prevoj izme|u Azije i Amerike jo{ nije bio raspar~an u arhipelag Beringovog moreuza. Ogromna ravnica Sredozemlja tako|e nije bila potopljena; Herkulovi stubovi odoleva}e jo{ vekovima stihiji, sve dok kona~no okean ne odnese prevagu, udaraju}i istovremeno temelje velikom, ali i la`nom predanju o Atlantidi... Kakva li samo stvorenja krije ovaj svet, upitao se Klindar kada je prvi put ugledao zeleno-plavi globus. Veliki svemirski brod pro{ao je kroz Zvezdane Dveri pre samo nekoliko ~asova, tako da je cela posada jo{ bila pod utiskom veli~anstvenog planetopada. Svaki svet predstavljao je novi izazov, novi problem, sa svojim beskrajnim mogu}nostima `ivota i smrti - ali i sa skrivenom nadom da se u ovoj u`asno praznoj Vaseljeni na|u bra}a po razumu. Tokom proteklih pet stole}a, od kako je krenuo sa Eosa, Klindar je stupio na trideset svetova, provode}i na svakom od njih najmanje po deset godina. Na dva sveta je poginuo, ali to je bio neizbe`an rizik ovakvih istra`ivanja. Bio je pripravan da umre jo{ mnogo puta pre no {to se vrati na svoj mati~ni svet od koga ga je sada delilo hiljadu svetlosnih godina normalnog svemira. Sve dok njegovo telo ne bude sasvim uni{teno, doktori sa Eosa mo}i }e da ga vra}aju u `ivot. Osim svoje neobi~ne visine - preko sedam stopa - bi}a koja su radoznalo razgledala svet pliocena, u svemu su podse}ala na ljude. U njima je bilo vi{e ljudskog nego u bilo ~emu {to je ikada hodilo zeleno-plavom planetom. Tek bi podrobna ispitivanja pokazala da oni, zapravo, pripadaju sasvim druga~ijem evolucionom stablu. Priroda ume veoma ve{to da se poigra svojim podanicima... U kosmosu postoje milioni dvostrukih, uspravnih dvono`aca. Hiljade njih sasvim lako bi mogli u tamnoj no}i ili gustoj magli da izgledaju kao ljudska bi}a. Tek

31

Artur Klark…………………………………….....Izgubljeni svetovi 2001.
stotinak takvih vrsta, me|utim, sposobno je da se neopazice prokrijum~ari u ljudsko dru{tvo - ali nijedna ne bi mogla da pro|e ~ak ni najpovr{niji medicinski test. Uz neznatne plasti~ne korekcije, Klindar bi gotovo izgledao kao ~ovek. Bio je sasvim }elav i bez malja, a na {est prstiju ruku i nogu nije imao nokte. Ova obele`ja primitivne d`ungle njihova rasa izgubila je pre mnogo eona. Bez obzira na veli~inu, on se hitro kretao gipkim i veoma skladnim korakom. Mislio je i govorio znatno br`e nego {to }e to ~ovek ikada biti u stanju, dok mu je normalna telesna temperatura iznosila gotovo 40 stepeni Celzijusa. Njegov kostur i biohemija nisu nimalo li~ili na ljudske; ljudo`der koji bi bio dovoljno lud da okusi njegovo meso sasvim sigurno bi smesta umro. Pa ipak, da bi se u Vaseljeni prona{la vrsta toliko sli~na ~oveku, verovatno bi morali da budu istra`eni milioni svetova. Postojala je jo{ jedna velika sli~nost izme|u budu}ih Zemljana i Eosovaca: i jedni i drugi bili su neutoljivo ljubopitljivi. Sada kada su ovladali silama da krenu u istra`ivanje celog kosmosa, mogli su kona~no u potpunosti da uta`e svoju radoznalost. Geografske karte, fotometrijska snimanja, spektrohemijske analize - sve je to ve} bilo spremno. Posle godinu dana provedenih na orbiti, kucnuo je ~as da se spuste. Sli~no {rapnelima bombi, deset ble{tavih kugli bilo je izba~eno iz hiljadu stopa duga~kog mati~nog broda u pravcu velikog globusa prekrivenog gustim slojem oblaka. Kugle su se najpre razi{le, a zatim raspr{ile du` polutara i lagano spustile na planine, ravnice i mo~vare. Klindar i njegova dva saradnika krstarili su miljama iznad d`ungle pre no {to su ugledali zgodno mesto za spu{tanje. Iz kugle su najpre izi{la tri teleskopska kraka, a zatim se ona spustila lagano, poput mehura od sapunice, na tle koje }e jednoga dana nositi ime Afrika. Za trenutak, niko nije progovorio ni re~; svi su hteli da do`ive ovaj susret u potpunoj ti{ini. Kao {to je to bilo uobi~ajeno pri ovakvim pohodima, ista trojka uvek je sa~injavala jednu istra`iva~ku grupu, tako da niko ni pred kim nije imao tajni. Ovo im je ve} bilo pedeseto zajedni~ko spu{tanje i ti{ina ih je sjedinjavala i povezivala znatno prisnije od bilo kakvih re~i. Kona~no, Klindar pomeri jedan prekida~ na kontrolnoj tabli i kabinom se razlego{e prvi zvuci novog sveta. Posle mnogo vremena oni su ponovo do{li u priliku da slu{aju izvorne glasove {ume, {aputanje vetra kroz neobi~no drve}e i povijanje vlati trave, likuju}e ili samrtne krike `ivotinja i jednoli~no zale|e udaljene grmljavine prigu{eni `ubor obli`njeg vodopada. Jednoga dana, s lako}om }e mo}i da razaznaju svaki treptaj u ovoj kakofoniji zvukova; ali sada, ona je jo{ krila tajanstvene pretnje i budila davno zaboravljene no}ne more. Pored sve svoje mudrosti i pameti, ose}ali su se kao deca kada se prvi put suo~e sa nepoznatim u`asima no}i, i u srcima im se na~as javila ~e`nja za dalekim domom... Uobi~ajeni poslovi koje je nalagao postupak spu{tanja ubrzo su ih ponovo pretvorili u stalo`ene, profesionalne istra`iva~e-nau~nike. Najpre je u svim pravcima bila odaslata omanja grupa robota sa zadatkom da sakupljaju li{}e, travu i, ukoliko se uka`e prilika, sasvim sitne `ivotinje koje se kre}u dovoljno sporo da budu uhva}ene. Svi

32

Artur Klark…………………………………….....Izgubljeni svetovi 2001.
primerci koje roboti budu doneli bi}e pa`ljivo ispitani u izdvojenoj automatskoj komori, kako bi se izbegla svaka mogu}nost zaga|enja. Biohemijski uzorci brzo su izdvojeni niko nije o~ekivao da }e prvo provizorno ispitivanje pokriti sve vrste ovog kiseoni~nougljeni~kog sveta - i informacije su poslate na dalju analizu u mati~ni brod, koji je kru`io na orbiti dvadeset hiljada milja iznad povr{ine planete. Izgledalo je da nema opasnih mikroorganizama, ali `ivot predstavlja beskrajan raspon slo`enosti, tako da nikad ni{ta nije sasvim izvesno. Ovaj svet je i te kako mogao da im priredi smrtonosna iznena|enja, koja bi se ispoljila tek posle nekoliko pokolenja... U toku dana brodu se nije pribli`ila nijedna ve}a `ivotinja - {to nije bilo neobi~no, budu}i da se kugla nalazila na ~istini gde je jedino rastinje bilo malo, prore|eno grmlje. Ali kada je pao mrak, slika se sasvim promenila; Zemlja je o`ivela, a senke su se izdu`ile i uronile u no}. Za posmatra~e sa broda tama nije predstavljala pote{ko}u. Kroz infracrveni periskop videli su svet oko sebe kao po danu; mogli su pratiti boja`ljive biljojede na putu prema pojilu, kao i prou~avati taktiku krupnih grabljivica koje su ih lovile. Ovde je jo{ bilo tigrova sa po dva sabljasta zuba koja su im {tr~ala iz ~eljusti; ali kroz milion godina oni }e sasvim nestati, a Afrikom }e gospodariti lavovi. Bio je to spor, ponekad vrlo pipav, ali uvek veoma uzbudljiv posao - vr{iti popis jednog sveta koji se ne mo`e dodirnuti. Nekoliko puta, Klinder je promenio polo`aj broda da bi dobio novu panoramu, ali i da bi pouzdano ustanovio da osmatrane `ivotinje i biljke predstavljaju reprezentativni uzorak. A onda, druge nedelje istra`ivanja, kona~no je prona{ao hominide. Klindarovu pa`nju najpre je privukla buka koja je dopirala kroz mikrofone dalekog dometa. Uperio je periskop u tom pravcu i utvrdio kako mu granje drve}a delimi~no ometa vidik; ali i ono {to je uspeo da osmotri bilo je sasvim dovoljno da odmah donese odluku o preme{tanju broda. Oko pola milje ispred, na maloj ~istini nedaleko od obale gotovo isu{ene re~ice, leopard je upravo usmrtio svoju `rtvu. Pogureno je stajao nad telom neke nesre}ne `ivotinje koja je verovatno gasila `e| u plitkoj vodi; sa okolnog drve}a dopiralo je u horu ljutito re`anje. Bile su to tamne, prili~no krupne `ivotinje, koje su skakutale s grane na granu, tako da Klindar nije odmah mogao da uhvati neku od njih u `i`u teleskopa. Ali onda, iznenada, dok je {arao kroz lisnate kro{nje, u fokusu mu se neo~ekivano stvorilo jedno od stvorenja - i on ugleda kosmatu karikaturu vlastitog lika. Stvorenje je besno kri~alo, nemirno poskakuju}i na visokoj grani; njegova ljutnja bila je upu}ena leopardu. Druge `ivotinje na okolnim granama ~inile su to isto; bilo je o~igledno da ne mogu da naude ubici, ali njihovo kri~anje ipak je delovalo razdra`uju}e, jer velika ma~ka stade da se lagano udaljava, vuku}i okrvavljeno truplo svoje `rtve za nogu. Kada se le{ina okrenula prilikom tog vu~enja, Klindar se ponovo na{ao pred krivim ogledalom vremena. Netremice je zurio u rekonstrukciju vlastitih predaka od pre pet ili deset miliona godina; taj izraz lica, izobli~en grimasom smrti, mogao je pripadati bilo kom od njih. Postojalo je isto nisko, naborano ~elo, dva oka koje je delio mali razmak, mi{i}ava ali

33

Artur Klark…………………………………….....Izgubljeni svetovi 2001.
bezbrada vilica, istureni zubi. Klindar nije prvi put nai{ao na ovaj tip, zato {to su sli~ne varijacije bile prili~no rasprostranjene na mnogim svetovima, pa ipak uvek je ose}ao uzbu|enje pri susretu sa ovim dalekim srodnicima i tada bi mu se na trenutak u~inilo da izme|u njih ne le`i ogroman evolucioni ponor... Kada su leopard i njegova `rtva nestali sa vidika, prepla{en i ljutit hor lagano je utihnuo. Klindar nije skidao pogled sa periskopa. Polako i oprezno, hominidi su se spustili sa drve}a na kome se nisu ose}ali sasvim lagodno. Hodali su na sve ~etiri {ape, ali s vremena na vreme propeli bi se na zadnje udove i napravili nekoliko koraka u uspravnom polo`aju. Najednom, kao da su ponovo ugledali leoparda, po~eli su pani~no da be`e {to dalje od reke i drve}a. Dok su tr~ali, pretvarali su se u prave dvono{ce. Bili su u stanju da prevale zama{ne razdaljine, uop{te ne dodiruju}i tle prednjim {apama. Klindar ih je prili~no te{ko pratio, da bi ih na kraju sasvim izgubio iz vidnog polja. Nekoliko trenutaka kasnije, primetio ih je ponovo kako se uspinju uz gotovo okomitu izbo~inu jedne kamene litice. Bilo je o~igledno da se kre}u prema maloj skupini pe}ina koja se nalazila na oko pedeset stopa iznad tla. Skloni{te je bilo mudro izabrano, u prvom redu stoga {to je ulaz bio nepristupa~an velikim ma~kama. Opredeljenje za ovakvo mesto moglo je da bude nagonsko, ali je isto tako moglo da zna~i i osvit inteligencije. Ova stvorenja zaslu`uju punu pa`nju, pomisli Klindar. Za vreme dugih, ali i uzbudljivih ~asova provedenih uz periskop, on je polako nau~io gotovo sve o njima i dobio pouzdan obrazac njihovog pona{anja. Bilo ih je svega deset - ~etiri mu`jaka, tri `enke i tri mladunca; u fizi~kom pogledu, bili su u prili~no nezavidnom polo`aju, budu}i da su stalno `iveli na ivici gladovanja. Iako su prete`an deo hrane nalazili u travi i me|u grmljem, ipak nisu sasvim bili biljojedi. Jeli bi meso kad god bi mogli da do|u do njega; to se, dodu{e, doga|alo retko, prvenstveno zato {to su bili slabi lovci. Jedine `ivotinje koje su predstavljale njihov plen bile su kornja~e, mali glodari, a ponekad i ribe koje bi zalutale u pli}ak. Kako nisu raspolagali ni najjednostavnijim oru|ima, nisu mogli da iskoriste tako izuzetne, premda veoma retke prilike, kao {to je ostareli slon koji je odlu~io da umre u ovom kraju, ili antilopa koja je slomila nogu. Meso bi potpuno istrulilo pre no {to bi oni stigli da ga dosegnu potpuno slaba{nim zubima; osim toga, nisu bili u stanju da se suprotstave velikim meso`derima koje bi privukla neo~ekivana gozba. Bilo je pravo ~udo kako su do sada opstali, a budu}nost im nimalo nije izgledala ru`i~asta. Klindar nije uop{te bio iznena|en kada je jedno mladun~e skon~alo od gladi. Malo telo bilo je izba~eno iz pe}ine i prepu{teno hijenama. Ova bi}a jo{ nisu nau~ila korisne strane sahranjivanja mrtvih: ako ni{ta drugo, time je bar za divlje meso`dere ostajalo manje jevtine hrane. Ali Klindar, koji je iza sebe imao bogato iskustvo sa mnogih svetova, znao je da su svi ti nedostaci samo uslovni. Ova bespomo}na majmunolika bi}a imala su jednu veliku prednost u odnosu na sva ostala stvorenja zeleno-plave planete. Ona se jo{ nisu specijalizovala; jo{ nisu upala u stupicu nekog evolucionog cul-desaca. Gotovo sve druge `ivotinje u po ne~emu su ih nadma{ivale: u snazi, brzini, sluhu ili prirodnoj za{titi.

34

Artur Klark…………………………………….....Izgubljeni svetovi 2001.
Nije postojala nikakva sposobnost kojom bi se hominidi isticali, ali oni bi zato mogli da rade sve {to bi videli; i dok su ostale `ivotinje postale virtuozi u pojedinim oblastima, hominidi su se specijalizovali u sveop{toj osrednjosti - i upravo je ova ~injenica mogla, kroz milion godina, da predstavlja temelj njihovog opstanka i uspona. Po{to ne budu uspeli da se prilagode sredini, oni }e po~eti da sredinu prilago|avaju svojim potrebama. Mnoge druge hominidne rase krenule su druga~ijim putem. Vlastitim o~ima ili posredstvom svedo~anstava ranijih istra`iva~a, Kindar je video {ta se doga|a sa onima koji su se opredelili za neku specijalizaciju - premda to opredeljenje, razume se, nikada nije bilo svesno. Sretao je majmunolike ljude koji su mogli da tr~e brzo kao vetar, da plivaju ve{to kao ribe ili da love u potpunoj tami koriste}i sonarna i infracrvena ~ula; na jednom svetu sa izuzetno niskom gravitacijom ~ak je nai{ao na ljude koji su mogli da lete. Ve}ina ovih 'specijalista' bila je u toj meri uspe{na da nije postojala potreba da im se inteligencija razvije iznad sasvim niskog nivoa. Pa ipak, sve je njih na kraju ~ekala neumitna propast, iako su prethodno mogli da provedu milione godina u potpunom blagostanju. Ranije ili kasnije, prirodna sredina na koju su bili savr{eno naviknuti, po~ela bi da se menja, ali oni vi{e nisu bili u stanju da idu ukorak sa tom promenom. Nalazili su se odve} daleko od glavne raskrsnice evolucionog puta da bi mogli da se vrate natrag. Na ovom svetu, kona~na odluka jo{ nije bila doneta; neumitni izbor izme|u mozga i tela tek je trebalo da se odigra. Budu}nost se jo{ nalazila na terazijama. Pa ipak, u ovoj tropskoj ravnici jezi~ak na vagi ve} je po~eo polako da prete`e - u korist inteligencije. 8. GLEDA-MESEC Bilo je iznena|uju}e koliko su se brzo sve `ivotinje navikle na prisustvo broda; po{to on ni{ta nije ~inio, ve} je naprosto stajao na svom trokrakom postolju, za njih je uskoro postao sastavni deo prirodnog ambijenta. U podnevnoj pripeci, lavovi bi potra`ili pribe`i{te pod njim, a ponekad se doga|alo da slonovi i dinoteri taru i ~e{u svoju debelu ko`u o sistem ure|aja za prizemljivanje. Za prvi izlazak Klindar je, me|utim, izabrao trenutak kada unaokolo nije bilo nijedne od tih krupnijih i opasnijih zveri. Sa donjeg dela trupa broda po~ela je da se spu{ta providna, valjkasta cev pre~nika deset stopa; kada je dodirnula tle, kroz nju je stao da silazi tako|e providan lift, u kome se nalazio Klindar sa opremom. Zaobljeni zidovi su se otvorili i on je zakora~io u novi svet. Bio je za{ti}en od njega podjednako dobro kao da se nalazio u unutra{njosti letelice, pa ipak savitljivi i gipki skafander koji ga je obujmljivao od glave do pete gotovo da mu nije stvarao nikakve pote{ko}e. Imao je punu slobodu pokreta, budu}i da nije postojao spoljni vakuum koji bi uslovio da za{titno odelo bude kruto i ~vrsto. [tavi{e, on je ~ak mogao da di{e atmosferu koja ga je okru`avala - po{to bi je profiltrirala i pro~istila mala naprava koju je nosio na grudima. U vazduhu ove planete mogli su se nalaziti smrtonosni organizmi, ali on sam po sebi nije bio otrovan.

35

Artur Klark…………………………………….....Izgubljeni svetovi 2001.
Lagano je krenuo od broda, nastoje}i da sa~uva ravnote`u pri ovoj stranoj sili te`e i privikavaju}i se na te`inu opreme. Pored uobi~ajenih ure|aja za komuniciranje i registrovanje spoljnjih podataka, nosio je mre`e, kutijice za uzorke, geolo{ki ~eki}, bu{ilicu na eksplozivni pogon i namotaj tankog, ali veoma ~vrstog u`eta. Iako, dodu{e, nije raspolagao nikakvim napada~kim oru`jem, posedovao je neka izuzetno delotvorna odbrambena sredstva. Predeo kroz koji se kretao izgledao je potpuno li{en `ivotinjskog `ivota, ali on je znao da je to samo privid. Hiljade o~iju netremice ga je motrilo sa drve}a, iz trave i kroz nisko rastinje; dok je lagano i{ao stazom koju su biljojedi utabali do pojila, najednom je postao svestan da se promenilo i uobi~ajeno ustrojstvo zvukova. Stvorenja ovog sveta shvatila su da je ne{to strano prodrlo u njihove `ivote; ~itavim predelom zavladalo je pritajeno i{~ekivanje - prigu{eno uzbu|enje koje se samo otkrilo Klindaru. Nije predvi|ao nikakvu nevolju niti opasnost, ali ako ve} uslede, bi}e pripravan da ih do~eka. Jo{ pre polaska izabrao je odredi{te: veliku stenu na oko sto jardi od pojili{ta, gde je ubijen hominid. Blizu vrha nalazila se pe}ina koju su obrazovale dve gromade, nalegav{i jedna na drugu; tu }e na}i skloni{te i skrovi{te koje mu je bilo potrebno. Razume se, jedno ovako pogodno prebivali{te te{ko da je moglo biti nezauzeto; i odista, u njemu se nalazilo nekoliko velikih, uzmuvanih i nesumnjivo otrovnih zmija. Ali on nije obratio pa`nju na njih, po{to mu nisu mogle nauditi kroz ~vrst, ali i gotovo nevidljiv omota~ njegovog za{titnog odela. Postavio je kamere, usmerio dugodometne mikrofone, javio se brodu i stao da ~eka. Prvih nekoliko dana ograni~io se samo na osmatranje, ne preduzimaju}i ni{ta. Odgonetnuo je redosled kojim razli~ite `ivotinje idu do vode, tako da je na kraju mogao prili~no ta~no da predvidi njihovo pojavljivanje. Najvi{e pa`nje posvetio je maloj grupi hominida, sve dok ih nije ponaosob upoznao i nadenuo im prikladna li~na imena. Najstariji i najagresivniji, koji je vladao svim ostalima, prozvan je Sedoglavi. Zatim su tu bili Pogrbljeni, Jednoruki i Slomljeni Zub, ali najzanimljiviji je bio jedan mladi ~ovekoliki majmun koga je Klindar nazvao Gleda-Mesec, zato {to ga je jednom primetio u suton kako stoji na niskoj steni i nepomi~no zuri u obli~je Meseca koji se ra|ao na nebu. Sam taj polo`aj bio je neobi~an, budu}i da su hominidi retko ostajali u uspravnom stavu du`e od nekoliko sekundi u jednom navratu, ali ono {to je jo{ vi{e plenilo bio je nagove{taj svesnog ustrojstva misli i ~u|enja. Mo`da je u pitanju bio samo privid; pa ipak, Klindar je sumnjao da je i jedan drugi `itelj ovog sveta ikad zastao da posmatra Mesec. Tako ne{to, dodu{e, i nije bilo osobito mudro u ovoj sredini. Ma koliko izgledalo neobi~no, Klindaru je ipak laknulo kada je stvorenje koje je motrio odskakutalo natrag do pe}ine, izvan doma{aja budnih opasnosti no}i. Njegov prvi poku{aj da do|e do uzoraka nije urodio plodom. Jedna mala antilopa, sa dra`esnim, zavojitim rogovima, odvojila se od stada i krenula stazom prema pojilu; izgledala je prili~no smetena i zbunjena. Klindar ju je uhvatio na ni{an svog

36

Artur Klark…………………………………….....Izgubljeni svetovi 2001.
narkoti~kog pi{tolja, pa`ljivo izabrao mesnati deo slabine i povukao oroz. Gotovo ne~ujno, tane je pohrlilo ka meti. Antilopa se trgla, premda ne ja~e nego pri ujedu komarca. Za trenutak, to je bila jedina reakcija - ali biohemi~ari su ipak valjano obavili svoj posao. @ivotinja je napravila jo{ tri ili ~etiri koraka, a zatim se najednom skljokala na tle. Klindar je pohitao iz pe}ine da se domogne svoje `rtve. Stigao je do pola puta niz strmu liticu, kada je najednom sevnulo ne{to `uto i gotovo pre no {to je shvatio {ta se dogodilo, antilope je nestalo. Leopard koji se tu slu~ajno na{ao nadmudrio je inteligenciju koja je mogla da obujmi ~itavu Galaksiju. Neki lovci bi na ovo stali da psuju i proklinju; Klindar se, me|utim, samo nasmejao i ponovo vratio u pe}inu. Dva ~asa kasnije pogodio je Gleda-Meseca. Stigao je do palog hominida samo nekoliko sekundi posle hica. Ispod kosmatog krzna telo je bilo prili~no mi{i}avo, ali i slabo uhranjeno; bez ikakvih pote{ko}a, podigao ga je i poneo prema brodu, gde se moglo obaviti temeljito ispitivanje. Gleda-Mesec je i dalje bio u nesvesti, ali je ravnomerno disao kada ga je lift podigao u brod. Vi{e ~asova je mirno spavao u hermeti~ki zatvorenoj oglednoj komori, dok je ~itavo mno{tvo instrumenata merilo njegove reakcije, a snopovi zra~enja {arali unutra{njost njegovog tela kao da je na~injeno od stakla. Glava mu je bila obrijana, {to nije bio nimalo lak poduhvat, po{to je kosa Gleda-Meseca predstavljala gusto zamr{enu, slepljenu i prili~no nastanjenu grivu, a zatim su mu na lobanju postavljene elektrode. U mati~noj letelici, na hiljadu milja iznad Zemlje, veliki ra~unari sondirali su i analizirali ustrojstva mo`dane aktivnosti, nesravnjivo jednostavnije od njihovih; i kona~no, oni su doneli presudu. Kada je sve bilo gotovo, Klindar je ponovo poneo Gleda-Meseca do lifta i spustio ga na tle. Ostavio ga je, i dalje u nesvesnom stanju, oslonjenog o jedan od tri kraka i pomno motrio iz broda da mu se ne{to ne dogodi dok ne bude do{ao k sebi. U~inio bi to isto i da je u pitanju bila ma koja druga `ivotinja; stole}a putovanja kroz prazna prostranstva Vaseljene nau~ila su ga da gaji podjednako po{tovanje prema `ivotu, bez obzira na to u kom se obliku ispoljavao. Iako se nikada nije ustezao da ubije kada je to bilo neophodno, uvek je to ~inio preko volje. A onda, Gleda-Mesec se dremljivo pokrenu, po~e{a se po sve`e obrijanom temenu, o~igledno zbunjen, i podi`e na noge. Nekoliko jardi prili~no se zanosio i teturao u hodu, da bi potom postao svestan broda koji se nadnosio nad njim i stao da ga ispituje. Mo`da je pomislio da je posredi neka neobi~na vrsta stene, po{to nije ispoljio nikakav znak uznemirenosti. Nekoliko minuta kasnije, i dalje ne odve} siguran na nogama, obodreno je krenuo u pravcu pe}ine i ubrzo nestao sa vidika. Kada su sa mati~nog broda stigli izve{taji o profilu inteligencije i procene mo`danog kapaciteta, Klindar je dugo proveo razmi{ljaju}i o njima, razgovaraju}i i savetuju}i se sa kolegama, da bi kona~no zapitao velike kompjutere gore na orbiti o ekstrapolacijama u budu}nost. Ovde je postojao potencijal - nekoliko milijardi mo`danih }elija, koje su, me|utim, tek labavo bile povezane. Da li }e ovaj potencijal

37

Artur Klark…………………………………….....Izgubljeni svetovi 2001.
ikada mo}i da se otelotvori, zavisilo je od vremena i sre}e. Vreme se nije moglo po`uriti; ali zato sre}a nije bila sasvim izvan upliva inteligentne kontrole. Ovda{nja situacija predstavljala je op{te mesto u istoriji zvezdanih istra`ivanja, premda je za samog Klindara ona bila nova. Neretko, brodovi njegovih sunarodnika stizali su na svetove gde se neko stvorenje nalazilo na vododelnici izme|u nagona i svesne misli, i u prvo vreme vo|ene su ~este rasprave o najprikladnijim koracima koje je valjalo preduzeti. Neki su bili mi{ljenja da je bolje ostati po strani i prepustiti kona~nu odluku slu~aju i Prirodi; ali kada bi se tako postupilo, ishod bi gotovo uvek bio isti. Vaseljena je bila podjednako ravnodu{na kako prema razumu, tako i prema `ivotu; prepu{teni sami sebi, umovi koji su se nalazili u razdoblju osvita nisu imali izglede ni od jedan prema sto da opstanu. Ve}ina njih jedva da je stekla tragi~nu svest o vlastitom usudu pre no {to su utonuli u zaborav. Pod ovakvim okolnostima, izbor je bio jasan - premda ne bi ba{ sve rase bile dovoljno nesebi~ne da ga prihvate. Kada se moglo pomo}i nekoj vrsti koja je imala usmerenje ka razumu, ta pomo} nije uskra}ivana. Ali premnogo pomo}i tako|e je moglo biti kobno; spoljnje uplitanje moralo je da bude svedeno na najmanju mogu}u meru, ina~e se javljala ozbiljna opasnost da kultura u povoju postane tek izobli~en odjek jednog stranog dru{tva. Posmatrano u celini, naime, svaka vrsta je, ba{ kao i pojedinac, morala da stane na vlastite noge i da krene u potragu za sopstvenom sudbinom. Klindar je savr{eno bio svestan te neumitnosti dok je prou~avao hominide i pripremao se za ulogu Boga. Prohujala je velika oluja, tako da su mu neprijatna sve`ina i iskri~avost sveta oko njega gotovo ugrozili nepropustivu barijeru za{titnog odela. U ovakvo jutro, predstavljalo je pravi zlo~in ubiti; utehu nije pru`ala ~ak ni izvesnost da se na hiljade skrovitih smrti zbivalo svakog minuta na ovom blistavom predelu. Lovac sa zvezda stajao je na rubu savane i birao `rtvu. Daleko na obzorju video je beskrajno mno{tvo gazela, antilopa i zebri - ili stvorenja ~iji }e potomci jednom u budu}nosti nositi te nazive - kako pasu po moru trave. Podigao je oru`je do ramena, nani{anio kroz naro~iti teleskop i povukao obara~. Blesnuo je zra~ak svetlosti, jedva primetan u plamenom sjaju Afri~kog sunca, i jedna mlada gazela tako se brzo i be{umno skljokala na tle da nijedan drugi ~lan njenog stada nije na to uop{te obratio pa`nju. ^ak i kada se Klindar pribli`io da pokupi telo - bez ikakve druge ozlede do osmu|ene rupice iznad srca - krdo je ustuknulo samo nekoliko jardi i stalo da ga odatle posmatra, ne odve} uznemireno. Prebacio je gazelu preko ramena i krenuo `urnim korakom prema pe}ini hominida. Pre no {to je prevalio tri stotine jardi, shvatio je, {to mu se u~inilo prili~no zabavno, da mu se prikrada jedan sabljasti tigar koji je iznikao negde iz niskog rastinja na rubu ravnice. Spustio je gazelu na Zemlju i okrenuo se da se suo~i sa velikom ma~kom. Kada je tigar video da ga je nepoznati otkrio, prigu{eno je zarikao i otvorio {irom ~eljust, u`asno iskeziv{i kljove. Istog trenutka, ubrzao je korak.

38

Artur Klark…………………………………….....Izgubljeni svetovi 2001.
Klindar tako|e nije gubio vreme. Okrenuo je jedan prekida~ na svom za{titnom odelu i namah se vazduh ispunio groznim, talasavim urlanjem, kao da je hiljadu du{a kri~alo u ropcu. Najednom, krda biljo`dera u ravnici dala su se u stampedo; dobovanje kopita `ivotinja, sli~no udaljenoj grmljavini, nadja~avalo je ~ak i kakofoni~no zavijanje sirene. Tigar se munjevito propeo na stra`nje udove, `ustro prosekav{i prazan vazduh u gr~u iznena|enosti. Zatim se ponovo spustio na sve ~etiri {ape i, na Klindarovu krajnju zapanjenost, nastavio da mu se pribli`ava. Bio je veoma hrabar, veoma glup ili veoma gladan. U svakom slu~aju, bio je veoma opasan. Klindar podi`e svoj projekciono oru`je u polo`aj za paljbu i jedva da je imao vremena da ga pripremi za pucanje, kada tigar jurnu. Ovoga puta nije bilo vidljivog bleska, po{to se snop ra{irio u odve} {irokom luku da bi izazvao osobeno varni~enje. Ali kada se tigar na{ao na tlu, bio je ve} slep, po{to je upravo otvorenih o~iju pogledao u svetlost stotine sunaca. Klindar je bez te{ko}e uspeo da ga izbegne kada je ovaj stao da se tetura unaokolo, odmahuju}i masivnom glavom u krajnjoj pometnji. Prote}i }e najmanje jedan sat pre no {to veli~anstvena `ivotinja bude povratila normalan vid; dok se {evrdavo udaljavala, Klindar se nadao da se ne}e te`e ozlediti o neku prepreku koju ne bude videla. Jutarnju {etnju vi{e ni{ta nije poremetilo; ~ak se i ne zadihav{i od ove ve`be, Klindar je ubrzo stigao do strme litice gde su `iveli hominidi. Uop{te se ne skrivaju}i i di`u}i {to je mogao ve}u buku, polo`io je poklon tik pred ulazom u pe}inu. Zatim se povukao stotinak jardi, seo i stao da ~eka, uz strpljenje osobeno za bi}e koje je ve} do`ivelo hiljadu ro|endana i koje je moglo, ako je `elelo, da ih do~eka jo{ nebrojeno mnogo. Znao je da ga iz tame pe}ine posmatra mnogo o~iju - o~iju iza kojih su stajali tek ro|eni umovi, popri{ta `estokog okr{aja gladi i straha. Za hominide je bilo vi{e nego retko da dobiju na dar ovako ne{to, budu}i da su gazele bile nesravnjivo br`e od njih, a oni jo{ nisu bili vi~ni nijednom ume}u lova. Protekao je ~itav ~as pre no {to se najstariji mu`jak pojavio u senci otvora; netremice je zurio napolje nekoliko sekundi, a zatim je ponovo nestao u tami pe}ine. Jo{ jedan ~as ni{ta se nije dogodilo, a onda je do ulaza do{ao Klindarov prijatelj Gleda-Mesec; nervozno se osvrnuo oko sebe i po~eo da se spu{ta niz obronak litice. Odskakutao je do ubijene gazele, oko koje su sada zujali rojevi muva, i zastao tu za trenutak, o~igledno razjedan mu~nom neodlu~no{}u. Klindar je bez po muke mogao da ~ita um stvorenja. Da li da po~nem da jedem ovde, pitao se Gleda-Mesec u sebi, gde se izla`em opasnosti da i sam budem pojeden ili da ovu gozbu odnesem u bezbednost pe}ine, gde }u morati da je podelim sa ostalima? Onespokojavaju}i problem bio je razre{en kompromisom. Zario je zube u vrat gazele i uz puno napora odgrizao komad krvavog mesa. Zatim je prebacio le{inu preko ramena i uspentrao se uz liticu za~u|uju}om brzinom. Prvi ~as bio je zavr{en; iskusiv{i veliko zadovoljstvo, Klindar se vratio u brod. Nije o~ekivao da hominidi jo{ koji put danas izi|u iz pe}ine.

39

Artur Klark…………………………………….....Izgubljeni svetovi 2001.
Sedam gazela i dve antilope kasnije, postigao je prili~an napredak. Kada bi ostavio poklon u podno`ju litice, izi{la bi ~itava porodica i stala da se gosti. Iako im halapljivost nije prigu{ivala uro|eni oprez, oni su se ipak sve vi{e navikavali na njegovo prisustvo. Mada im je bio potpuno na vidiku, neobi~na i krajnje strana spodoba u svom blistavom za{titnom omota~u, oni kao da ga se uop{te nisu pla{ili. Klindar se svakoga dana primicao malo bli`e, sve dok se nije obreo na samo pedesetak stopa od trpeze. Pre no {to hominidi postanu potpuno zavisni od njega i zaborave kako da se sami staraju o hrani, on }e preduzeti naredni korak. 9. DAR SA ZVEZDA Jupiter je predstavljao blistavu zvezdu, koja je stajala gotovo okomito iznad Klindara, dok je i{ao kroz usnulu {ikaru jedan ~as pre svanu}a. Tamo gore, na udaljenosti od pola milijarde milja, nalazile su se Zvezdane Dveri - pre~ica kroz svetlosne godine koja je vodila do njegovog nesravnjivo udaljenijeg doma. Bio je to put sa mnogo ogranaka, od kojih je ve}ina jo{ stajala neistra`ena i vodila do mo`da nepojamnih odredi{ta. Na krajevima tek malog broja tih pobo~nih krakova nalazile su se samotne civilizacije, veoma prore|ene u ovom kraku galakti~ke spirale. Jednoga dana mo`da }e im se pridru`iti i ovaj svet; ali do tog ~asa moralo je da protekne jo{ najmanje milion godina. Hominidi nikada nisu izlazili iz pe}ina kada bi se spustila tama, ali Klindar ih je ~uo kako se ko{kaju i gun|aju u polusnu, pripremaju}i se da do~ekaju novi dan. Polo`io je svoj mito - mladog vepra - u podno`je litce, kuda su morali da pro|u. Ovoga puta, me|utim, nije se povukao. Seo je na samo nekoliko stopa od `rtvenika i stao da ~eka. Zvezde su izbledele sa nebeskog svoda - a poslednji je bio Jupiter. A onda, zraci sunca koje se ra|a po~e{e da pozla}uju pro~elje litice, spu{taju}i se sve ni`e, da bi na kraju prodrli u unutra{njost pe}ine. Iznenada, odatle stade da se razle`e uzbu|eno mrmljanje i piskutavo 'iik - iik', za koje je Klindar ve} znao da predstavlja znak za uzbunu. Hominidi su ga ugledali. Video je njihove kosmate prilike kako se vrzmaju po ulazu, u nedoumici {ta da preduzmu. Ako ne prikupe hrabrost da si|u dole u neko razumno vreme, Klindar }e oti}i. Ali ovoga puta, on }e sa sobom poneti i vepra, nadaju}i se pri tom da }e njegovi {ti}enici izvu}i zaklju~ak kako su hrana i prijateljstvo prisno povezani. Prijatno se iznenadio kada se ispostavilo da ne}e morati dugo da ~eka. Kre}u}i se polako, ali postojano, Gleda-Mesec se spu{tao niz obronak litice. Stigao je do na dvadeset stopa iznad nivoa tla, a onda zastao da osmotri situaciju. Verovatno je smatrao da je na ovoj visini i dalje bezbedan - i pod normalnim okolnostima to bi stvarno bilo tako. Samo bi okretan majmun bio kadar da se uspne uz ovu gotovo okomitu stenu - dok je ona bila nedostupna za sve velike ma~ke. Klindar izvu~e no` iz pojasa sa opremom i pre snagom nego ume{no{}u po~e da dere vepra. Ovo brzo komadanje ~vrstog mesa, pomisli on, mora da Gleda-Mesecu deluje kao prava ~arolija; samo je za nekoliko sekundi uradio ono na {ta bi hominidi

40

Artur Klark…………………………………….....Izgubljeni svetovi 2001.
utro{ili mnogo minuta kidanja i gri`enja. Kada je odsekao prednju nogu, pru`io ju je prema svom op~injenom posmatra~u. Bio je strpljiv, a Gleda-Mesec gladan, ali ishod nije bio neumitan. Snebivljivo oklevaju}i, stvorenje je jo{ dugo ostalo na padini litice, najpre se spustiv{i nekoliko stopa, a zatim se `urno uspentrav{i do pre|a{nje visine. Kona~no, odluka je bila doneta i on sakupi svu hrabrost. I dalje pripravan da munjevito utekne, Gleda-Mesec sko~i sa obronka stene i stade da se primi~e Klindaru, uz puno opreznosti i mudro poput raka. Na svakih nekoliko koraka za trenutak bi se uspravio, prave}i glimase i keze}i zube. O~igledno je poku{avao da poka`e kako mo`e da se brani ako se uka`e potreba za to. Utro{io je poprili~no vremena da bi prevalio poslednjih nekoliko stopa, stalno uzmi~u}i i zastajkuju}i. U me|uvremenu, Klindar se pretvarao da pohlepno odgriza koma|e mesa sa veprovog buta, izazovno ga podi`u}i u pravcu Gleda-Meseca. Najednom, but mu je doslovce nestao iz ruke i deli} sekunde kasnije GledaMesec je ve} bio na pola puta uz liticu, nose}i me|u zubima svoju nagradu. Strpljivo, Klindar ponovo po~e da odseca mesnatu trupinu, ~ekaju}i naredni potez svojih {ti}enika. Nije protekao ni pun ~as, kad se Gleda-Mesec vratio po novo sledovanje. Ovoga puta, za njim su se niz obronak litice delimi~no spustili Sedoglavi i Slomljeni-Zub, ljubopitljivi da vide kako je ostvario svoj juna~ki podvig. I tako se ovaj ogled iz primitivne diplomatije nastavljao iz dana u dan ponekad ujutru, pre no {to bi hominidi izi{li iz pe}ine, a ponekad uve~e kada bi se vra}ali iz dnevne potrage za hranom. Krajem sedmice, Klindar je bio prihva}en kao po~asni ~lan plemena. Vi{e ga se uop{te nisu bojali i okupili bi se u krug oko njega, posmatraju}i ga {ta radi sa udaljenosti od svega nekoliko stopa. Pojedina mladun~ad prisko~ila bi mu i ~ak ga dodirnula, iako bi ih zbog toga majke ljutito prekorevale; odrasli su, me|utim, i dalje izbegavali neposredan dodir. Bili su radoznali, ali jo{ ne i prijateljski nastrojeni. Za Klindara je to bilo ~udesno, gotovo nestvarno iskustvo - ovo svakodnevno saobra}anje izme|u dva sveta me|usobno udaljena milion godina. Dok su njegove kolege sondirale planetu najsavr{enijim ure|ajima svoje nauke, on se mentalno poistove}ivao sa stvorenjima koja jedva da su stigla do osvita razuma. Morao je da gleda kroz njihove o~i, da ne izgubi iz vida ograni~enja njihovih nezgrapnih prstiju, da uzme u obzir sporost procesa njihovih umova kada se na|u suo~eni sa ne~im novim. Sre}om, imao je na raspolaganju iskustva drugih kojima se upravljao u delanju; kada bi bio na izvi|a~kom brodu, tragao bi po gra|i sakupljenoj u pro{losti, u~e}i na primerima ranijih pohoda na drugim svetovima. Bio je u prilici da se okoristi njihovim uspe{nim potezima i da tako izbegava gre{ke. Ova stvorenja jedino su mogla da se obu~e posredstvom primera, zato {to ih je od upotrebe govora delilo jo{ milion godina. A kako su se pripadnici njihovog naroda isticali u svemu na {ta bi upravili svoje umove, Klindar je ubrzo postao najuspe{niji lovac na planeti. Iznenadilo ga je, a pomalo i uznemirlo, kada je ustanovio u kojoj meri u`iva u tome. Drevni nagoni nisu sasvim zgasli u njemu, iako je proteklo sto hiljada pokolenja od kada su zauzdani.

41

Artur Klark…………………………………….....Izgubljeni svetovi 2001.
Omiljeno oru`je bila mu je butna kost jedne od ve}ih antilopa; sa svojim ~vornovatim krajem, ona je predstavljala savr{enu prirodnu tojagu, nesravnjivo bolju od ma koje grane koja se mogla otkinuti sa nekog drveta. Samo jedan, dobro upravljen udarac njome bio je dovoljan da se usmrte `ivotinje velike ~ak kao sami hominidi, a mogla je da poslu`i i za rasterivanje znatno ve}ih stvorenja. Klindar je bio nestrpljiv da ovo prakti~no poka`e, pa je ~ak pomi{ljao na to i da priredi jednu name{tenu predstavu. Slu~aj je, me|utim, hteo da je sve ispalo sasvim nename{teno. Horda - koja jo{ nije zavredila naziv 'pleme' - sada ga je ve} potpuno poistovetila sa hranom i mu`jaci su bili spremi da krenu za njim ma kuda po{ao. ^ak bi i one `enke koje nisu bile zadu`ene za vo|enje brige o mladun~adi ponekad odustajale od sakupljanja li{}a i plodova vo}ki da bi mu se pridru`ile, u nadi da }e se domo}i dela njegove `rtve. Nai{li su na mrtvu zebru na samo stotinak jardi od izvi|a~kog broda; bila je okru`ena hijenama koje su je i usmrtile. Strvinu je ~erupalo {est {ugavih, odvratnih strvo`dera; uverene da ih ni{ta manje od lava ne mo`e omesti u poslu, one nisu prekinule gozbu kada je Klindar stao da se pribli`ava. ^uo je kako mu iza le|a {ti~enici nervozno mrmljaju, dr`e}i se na istoj udaljenosti. Kona~no, kada se Klindar sasvim primakao, hijene po~e{e da ga podozrivo motre, re`e}i pri tom i ne odstupaju}i ni koraka. On je bio prvi dvono`ac koga su one ikada vide}e - {tavi{e, i jedini dvono`ac na celom ovom svetu - ali ta neobi~nost nije ih uznemiravala. Bile su uverene da su kadre da za{tite svoj plen. Trenutak kasnije, ta uverenost je prili~no splasnula. Klindar im se primicao poput vihora, dr`e}i u svakoj ruci po tojagu - po{to je obema baratao podjednako ume{no - a onda po~e ne{tedimice da udara oko sebe po zabezeknutim `ivotinjama. Odve} pometene da bi mogle da mu se suprotstave, one se dado{e u beg, odvratno ski~e}i; ali tada, jedna od njih prikupi hrabrost, munjevito se okrenu i dugim skokom polete prema Klindarovoj glavi. Bio je to dobrodo{ao obrt; stvar nikako nije smela da izgleda laka, po{to bi u protivnom hominidi stekli odve} veliko poverenje u ovo primitivno oru`je i tako se doveli u pogubnu situaciju. Morali su da shvate da ih tojaga ne}e u~initi nepobedivima, odnosno da ishod svih budu}ih borbi prevashodno zavisi od njihove ume{nosti i snage. Pa ipak, Klindar nije bio izlo`en nikakvom stvarnom riziku; okr{aj u koji se upustio zarad hominida nije ba{ predstavljao oli~enje po{tene borbe ravnopravnih protivnika, ali mogao je da poslu`i svrsi. Sa jedne strane, on je bio znatno sna`niji i vi~niji od nezgrapnih ~ovekolikih majmuna, a u slu~aju potrebe mogao je da se kre}e brzinom za koju je bio kadar tek mali broj `ivotinja na ovom svetu. Sa druge strane, bio je potpuno za{ti}en savitljivom, ali i neverovatno otpornom i ~vrstom opnom koja ga je {titila od mikroskopskih ubica koje su vrvile u vazduhu i tlu. Hijena je, u stvari, bila bez ikakvih izgleda. Klindar se naglo povukao u stranu, a `ivotinja je prohujala pokraj njega; ta kretnja, registrovana njegovim ubrzanim ~ulima, li~ila je na usporen film. Dok je hijena jo{ bila u proletu, zadao joj je stra{an udarac - ali izgleda da je pri tom malo potcenio

42

Artur Klark…………………………………….....Izgubljeni svetovi 2001.
svoju snagu, zato {to je kost najpre pukla, a zatim se rasprsla, tako da mu je na kraju u ruci ostao samo patrljak. Ali to vi{e nije bilo va`no, po{to je hijena bila mrtva pre no {to je dodirnula tle. Ostale zveri, koje su se vratile da bi posmatrale borbu, punonade`no i{~ekuju}i njen ishod na maloj udaljenosti, postale su sasvim uverene u izli{nost daljeg suprotstavljanja i dale su se u pani~an beg. Tokom okr{aja, hominidi se, dodu{e, nisu pribli`ili, ali nisu ni prepla{eno utekli. Sada su stali da se primi~u, ispunjeni nervoznom radoznalo{}u, dok im je pa`nja ravnomerno bila podeljena izme|u Klindara i njegove `rtve. Uvek na ~elu svih pohoda, Gleda-Mesec je i ovoga puta prvi stigao do njega. Nagao se nad ubijenu hijenu, ispru`io {apu, dodirnuo trupinu i hitro ustuknuo. Jo{ dva puta je ponovio iste kretnje, sve dok se potpuno nije uverio da je `ivotinja stvarno mrtva. A onda mu se ~eljust iskrivi u sme{an izraz zapanjenosti i on se zabulji u Klindara, gotovo ne veruju}i sopstvenim o~ima. Klindar ispru`i desnu ruku sa drugom, neslomljenom tojagom i stade da ~eka. Bio je to pravi trenutak; bolji se nije mogao ukazati. Ako Gleda-Mesec sada ne bude stekao nauk, nikada to ne}e u~initi. Hominid je polako krenuo prema njemu, a onda se zaustavio i ~u~nuo na udaljenosti od samo pet stopa; nikada se ranije nije toliko pribli`io. Dr`e}i glavu blago nakrivljenu na jednu stranu u stavu pomne usredsre|enosti, zabuljio se u kost koju je Klindar ~vrsto dr`ao u ruci. A zatim je ispru`io {apu i dodirnuo grubu tojagu. Prsti mu se obavi{e oko njenog kraja i blago ga povuko{e. Klindar je za trenutak nije pu{tao, a onda olabavi stisak. Gleda-Mesec mu uze kost iz ruke, stade nekoliko ~asaka da je zagleda sa svih strana, a onda najednom po~e da je nju{ka i glo|e. Plima razo~aranja razli se Klindarovim umom; nauk je ve} bio zaboravljen. Za `ivotinju pred njim ovo je bio samo jo{ jedan zalogaj hrane - a ne i klju~ za budu}nost, alatka koja ga je mogla popeti na tron gospodara ovog sveta, kao i mnogih drugih. A onda je Gleda-Mesecu najednom sinulo. Sko~io je na noge i po~eo da skaku}e unaokolo, ma{u}i tojagom u desnoj ruci. Sve dok se kretao, bio je u stanju da ostane u uspravnom polo`aju; samo kada bi poku{ao da stoji mirno, morao je da potra`i oslonac slobodnih prednjih udova. Ve} se nalazio na pragu zastra{uju}eg i neopozivog prelaza od ~etvorono`nog ka dvono`nom stvorenju. Kratki ples trajao je oko pet sekundi; a onda, Gleda-Mesecu ne{to drugo sinu u svesti. Pojurio je prema mrtvoj hijeni u tako mahnitoj navali uzbu|enja, da njegovi ostali sadruzi, koji su u me|uvremenu ve} po~eli da se okupljaju na gozbu, prepla{eno ustuknu{e. Nespretno, ali zato uz puno snage koja je predstavljala nadoknadu za nedostatak ume{nosti, Gleda-Mesec po~e da udara tojagom po trupini, dok su ga ostali prenera`eno posmatrali. Jedino je Klindaru bilo jasno {ta se zbiva i samo je on znao da je ovaj svet stigao do prekretnice u vremenu. Stvorenju koje je najve}ma obe}avalo od svih ostalih on je dao prvo oru|e - i tako je otpo~ela istorija jo{ jedne rase.

43

Artur Klark…………………………………….....Izgubljeni svetovi 2001.
10. OPRO[TAJ SA ZEMLJOM Tokom narednih pet godina, dok su izvi|a~ki brodovi kru`ili uzdu` i popreko planetom, sakupljaju}i hiljade uzoraka i milione informacija, Klindar je jo{ mnogo puta posetio hominide. Vi{e nije i{ao u lov sa njima; lekciju su nau~ili zapanjuju}om {tavi{e, zloslutnom - brzinom i svi mu`jaci su sada znali kako da upotrebe tojagu kada se uka`e potreba za to. Ovo ga je nagnalo da zapo~ne uvo|enje novih oru|a, me|u kojima su najzna~ajnija bila kameni no`evi i ~eki}i. Ma koliko izgledale grube na prvi pogled, male ru~ne alatke predstavljale su d`inovski skok napred na polju tehnologije. One su umnogostru~avale delotvornost - pa, dakle, i izglede na opstanak - onih koji su se koristili njima. Prikladno oblikovanim kamenom mogli su se iskopati tvrdi korenovi ili ise}i so~ne grane koje bi ina~e bilo iscrpljuju}e i naporno sakupljati. A malim, okruglim oblutkom, koji zgodno pristaje u {aku, mogla se raspolutiti kost da bi se stiglo do mo`dine ili razmrskati `ivotinjska lobanja da bi se dospelo do najne`nijeg i najza{ti}enijeg mesa. Jednoga dana, ako sve bude teklo dobro, hominidi }e ne samo koristiti oru|a nego ih i 'praviti'; izra|iva}e ih od metala, pa od plastike i najzad od ~istih polja sile. Ali kako }e upotrebljavati ta oru|a - da li u dobre ili r|ave svrhe - nije se moglo predvideti; to }e tek vreme pokazati. Oni su dobili po~etni zamah, i to je bilo sve {to se moglo i smelo preduzeti kada je posredi jedna vrsta na ovom nivou inteligencije; ostalo je zavisilo jedino od njih samih. Ni{ta nije isklju~ivalo mogu}nost da krajnji ishod bude katastrofalan; takve stvari ~esto su se doga|ale u pro{losti. Neuspesi se nisu mogli izbe}i, ali je zato bilo mogu}e nadma{iti ih brojem uspeha; ako je jedan svet i bio izgubljen, preostali su mnogi drugi. Jer Klindarovi sunarodnici, nagonjeni podsticajima zapretanim u detinjstvu svoje rase, bili su ratari zvezdanih polja. Oni su sejali i ~esto `njeli, ali ponekad su morali i da iskorenjuju. Klindar je poslednji put stajao na afri~koj ravnici, razmi{ljaju}i o ovom opitu sa sudbinom. Nad njim se nadnosila kugla izvi|a~kog broda u kome su ve} hvatale maha energije {to }e ga uskoro vinuti put samotnih svemirskih visina. Na njegovom ramenu, nimalo se ne pla{e}i, sedelo je jedno mladun~e ~ovekolikih majmuna, prebiraju}i nestrpljivo po va{ima i kristalima soli u njegovoj spoljnjoj ode}i. Klindar je jo{ odavno skinuo svoj za{titni omota~; sada je ve} bio imun na mikrofaunu ovog sveta, a njegovo telo tako|e nije sadr`alo nikakvu pretnju po `ivot koji ga je okru`ivao. Na udaljenosti od samo nekoliko kora~aja, majka-hominid brstila je bobice; uop{te nije obra}ala pa`nju na svoje mladun~e, o~igledno uverena da se nalazi u sigurnim rukama. Nije mogla ni da nasluti, pomislio je Klindar, koliko su se pove}ali izgledi ovog malog stvora na opstanak. Zahvaljuju}i oru`ju i oru|u koje im je on dao, pleme je krenulo putem napretka; vi{e se nije nalazilo na rubu umiranja od gladi niti je bilo bez mogu}nosti za{tite i odbrane. ^ak su i velike ma~ke po~ele da izbegavaju ove `ivotinje ~iji su prednji udovi, iako nisu imali kand`e, bili kadri da zadaju nesnosni bol.

44

Artur Klark…………………………………….....Izgubljeni svetovi 2001.
Skala muzi~kih nota oglasila se iz komunikatora za Klindarovim pojasom; prijatelji su mu ve} postali nestrpljivi. Nije im mogao zameriti na tome; sve ove godine, oni su ostali izdvojeni od sveta koji im je stajao na dohvat ruke - dok je sav rizik, ali i trijumf i{ao njemu na du{u. Njihov red }e do}i kasnije, na drugim planetama, dok }e on posmatrati ure|aje i registratore iz bezbednosti broda. Gde li se deo Gleda-Mesec? Bio je siguran da se vrzma negde u blizini. Tri puta je prodorno zviznuo, {to je bio pozivni signal koji su hominidi odavno upamtili, a potom je stao da ~eka. Nekoliko minuta kasnije, oglasilo se kome{anje me|u niskim rastinjem i odatle je izi{ao Gleda-Mesec, nose}i preko ramena malu gazelu. Iskrivio je lice u grimasu i zadovoljno zaski~ao kada je ugledao prijatelja; pohitao je prema njemu, nezgrapno ali brzo skaku}u}i na tri noge, {to je uvek ~inio kada bi u jednoj od prednjih {apa nosio ne{to. Tokom poslednjih pet godina, Gleda-Mesec je sazreo i prili~no ostario; sada se ve} nalazio blizu - nesumnjivo nasilnog - kraja svog kratkog `ivota. Ali bio je u dobrom stanju, sa samo nekoliko olinjalih delova ko`e na grudima i bokovima i valjano uhranjen. Izgubio je levo uho u borbi sa nekom hijenom pre vi{e meseci, {to je samo po sebi predstavljalo simbol napretka. Nijednom od njegovih predaka ni na kraj pameti ne bi palo da se uhvate uko{tac sa re`e}im strvo`derima iz ravnica. I dalje dr`e}i mladun~e na ramenu, Klindar izi|e iz senke broda i krenu u susret prijatelju. Mo`da je ova beba dete Gleda-Meseca, ali to se nikako nije moglo pouzdano ustanoviti, po{to je parenje me|u hominidima jo{ bilo potpuno promiskuitetno, a postojani porodi~ni odnosi nalazili su se stole}ima u budu}nost. @enke su se odnosile kao majke prema svim mladuncima bez razlike, dok su im mu`jaci tako|e ravnomerno delili }u{ke kad god bi stigli. Ova ~istina sasvim je odgovarala. Klindar pru`i ruku prema Gleda-Mesecu i sa~eka. U po~etku je hominid izbegavao svaki dodir, naro~ito kada bi nosio hranu, ali sada vi{e uop{te nije bio snebivljiv. Sa puno poverenja, on ispru`i slobodnu ruku prema Klindaru i njih dvojica se dodirnu{e preko ponora koji ih je razdvajao. Klindar podi`e kosmatu {apu uvis, tako da se Gleda-Mesec nesigurno ispravi na stra`nje udove, u polo`aj koji su njegovi daleki potomci morali jednoga dana da steknu za stalno, ako su `eleli da oslobode svoje ruke i umove. Okrenuo se licem prema brodu i gotovo neprimetno klimnuo, {to je zna~ilo 'sada'. Skoro istog trena oglasi se kratak potvrdni ton iz njegovog komunikatora i on pusti da ruka Gleda-Meseca ponovo padne nadole. Stole}ima po{to se kosti malog hominida budu pretvorile u prah i dalje }e postojati ovaj dokument o njihovom rastanku i Klindar }e mo}i da posegne za njim kad god mu se to ushte. Kasnije }e mu dodati i druga svedo~anstva, u godinama i milenijumima {to su se pru`ali u budu}nost, sve dok ne bude kucnuo ~as - ako se to ikada dogodi - kada }e se kona~no umoriti od Vaseljene... i od besmrtnosti. Utihao poput dima koji leluja, mehur izvi|a~kog broda podigao se sa afri~ke ravnice i krenuo put neba. Gleda-Mesec nije opazio njegov nestanak; gazela koju je usmrtio sasvim mu je zaokupila pa`nju. Uskoro }e mu potpuno i{~ileti iz se}anja posetilac sa zvezda - ali ne i darovi koje mu je ovaj doneo.

45

Artur Klark…………………………………….....Izgubljeni svetovi 2001.
Njegovi potomci }e ih koristiti, sve ume{nije i ume{nije, sve dok ne bude do{ao trenutak za slede}i susret. Postojala je jo{ jedna nevelika, ali va`na stvar koju je trebalo obaviti i brod se zakratko zaustavio na Mesecu da bi se to sredilo. U lunarnoj pono}i, hladne stene se raspoluti{e i razmrska{e kada su mo}na polja sile posegnula u njih, kopaju}i jamu koja }e {tititi Stra`ara od svih predvidljivih smicalica koje su mu mogli prirediti prostor i vreme. Crni tetraedar postavljen je na podignuto polje, a zatim uklonjen izvan doma{aja svetlosti Sunca i svetlosti Zemlje. Razmrskana stena vra}ena je na svoje prvobitno mesto; kroz nekoliko hiljada godina, neprekidni pljusak meteorske pra{ine potpuno }e sakriti o`iljak. Ali zapretani magnetski signal ma{ine obznanjiva}e i dalje svoje prisustvo praznom nebu, tako da }e svaka inteligencija koja ovuda bude nai{la neizostavno registrovati neprekidni zov iz utrobe Meseca. Ako, kroz mnogo stole}a, potomci GledaMeseca budu stekli slobodu svemira, oni }e morati da zastanu ovde na putu prema zvezdama; a oni koji su ih poslali tim putem zna}e da im {ti}enici dolaze i pripravi}e se da ih doli~no do~ekaju. Ili }e se, mo`da, dogoditi da kultura nikne na ovoj planeti, pro|e kroz kratko razdoblje procvata u naivnom uverenju da se Vaseljena okre}e oko nje, a zatim ponovo utone u taman suton predsvesne misli, vrativ{i se u `ivotinjsko carstvo iz koga se izdvojila. Ovakvih civilizacija bilo je toliko da se ~ak nisu mogle ni nabrojati, a kamoli ispitati u Galaksiji od sto milijardi svetova. Iako su one mogle da obiluju ~udesima i da sadr`e mnoge zanimljivosti, ipak su se morale prenebre}i. U stvari, malo je njih bilo dovoljno dugove~no da do`ivi drugu posetu; bili su to samo kratkotrajni blesci razuma, koji bi zatreptali poput svitaca u kosmi~koj no}i. Ali kada se neka vrsta otisne sa svog rodnog sveta i postane svesna Vaseljene oko sebe, onda ona zavre|uje da se pa`nja upravi na nju. Samo ona kultura koja je u stanju da dosegne svemir mo`e istinski da nadraste stege vlastite sredine i da se pridru`i ostalima u osmi{ljavanju samog ~ina postanja. Takve kulture, dakle, valjalo je otkrivati i potpomagati, ako to zaslu`uju, ali to nije uvek slu~aj. Stra`ari-farovi koji trenutno punonade`no bdiju nad milionima planeta nisu uvek javljali dobre vesti, ve} ponekad i lo{e. Dok se brod dizao iz srca Tihoa, Klindar je bacio poslednji pogled na plavo-zeleni globus koji je nepomi~no stajao na Mese~evom nebu. Ka njemu je bila okrenuta Afrika, greju}i se na zracima skrivenog Sunca. Bilo mu je `ao {to ne mo`e du`e da ostane najmanje jo{ stotinak godina - ali zvali su ga novi svetovi, daleko dole niz nepojamne vrtloge Zvezdanih Dveri. Bilo je malo verovatno da }e on ikad saznati ishod lan~ane reakcije koju je zapo~eo ovde; sve je govorilo u prilog tome da }e ona zgasnuti kroz nekoliko pokolenja, ne ostaviv{i nikakvog traga za sobom. Na ranim stupnjevima razvoja, bolesti, promene klime ili nesre}e odve} su lako mogle da satru tek za~etu, jo{ nevi~nu inteligenciju, pre no {to ona dovoljno oja~a da se za{titi od slepih sila Vaseljene. Slepih - jer je tek valjalo ustanoviti da li zvezde i galaksije imaju i najmanje obzira prema umu, odnosno, da li poseduju ikakvu svest o njegovom postojanju.

46

Artur Klark…………………………………….....Izgubljeni svetovi 2001.
11. RO\ENJE HALA Filmu '2001: Odiseja u svemiru' ~esto je zamerano da mu nedostaje ljudska dimenzija i da nema prave junake - sa izuzetkom Hala. Sko~iv{i iz pleistocena pravo u svemir, Stenli Kjubrik je naprosto zaobi{ao sve probleme vezane za prethodni `ivot astronauta, za politi~ke i kulturne uticaje do kojih bi neizostavno do{lo posle otkri}a monolita, kao i za op{te podrobnosti o na~inu `ivljenja na po~etku narednog stole}a. O tome smo mogli da napi{emo ~itavu knjigu - u stvari, to smo i u~inili... Tek {to smo obavili taj posao, postalo nam je jasno da su sve te stvari neva`ne za glavnu temu filma. Da smo obradili ceo taj materijal koji se odnosio na ono {to je stajalo u pozadini, ne samo {to bi se du`ina filma pove}ala za nekoliko ~asova, a njegova cena za vi{e miliona dolara, nego bi i klju~ni motiv sasvim izi{ao izvan `i`e. Roman sadr`i samo nekoliko stranica vezanih za Zemlju u godini 2001. - dok je u filmu to potpuno prenebregnuto i odmah se stupa u svemir. Jedan od problema sa kojima se suo~ava svaki pisac nau~nofantasti~nih dela koji pi{e za {iroku publiku ogleda se u slede}oj nedoumici: koliko, naime, obja{njavati, a koliko pretpostaviti da je ~itaocima poznato. Sa jedne strane, SF autor ne sme ~itaoce da ostavi u nedoumici, ali u isto vreme mora da izbegava ona preru{ena dociranja, tako tipi~na za `anr, u stilu: 'Molim vas, profesore, objasnite mi...' Jedno vreme, Stenli se nosio mi{lju da izvrda ovoj pote{ko}i - bar kada je film u pitanju - na taj na~in {to bi na po~etak stavio svojevrstan dokumentarni preludijum, u kome bi poznati nau~nici i filozofi izrekli svoj sud o vrednosti i odr`ivosti na{e teme. Imaju}i sve ovo u planu, poslao je Rod`era Karasa na put oko sveta da snimi intervjue sa preko dvadeset stru~njaka na polju svemira, kompjuteristike, antropologije - pa ~ak i religije. Na ovom spisku nalazili su se astronomi Herlou [epli, ser Bernard Level, Fred Vipl i Frenk Drejk; zatim dr Margaret Mid (koja je bila veliki pobornik svemira znatno pre 'Sputnjika)', kao i veliki ruski nau~nik A. I. Oparin, prvi ~ovek koji je (jo{ 1920. godine) ukazao na verovatan na~in na koji `ivot mo`e da iznikne iz jednostavnih hemikalija primitivne Zemlje. Ovi intervjui, od kojih je ve}ina izuzetna i o~aravaju}a, ostali su neupotrebljeni - okolnost koja je s razlogom onespokojila neke od uva`enih i prezauzetih u~esnika u njima. (Prepisi nekih od ovih intervjua mogu se na}i u knjizi D`eroma Ejd`ela 'Stvaranje Kjubrikove 2001.'). Ispostavilo se, me|utim, da bi njihovo svrstavanje u film bilo pre svega estetski nemogu}e; osim toga, to i nije bilo neophodno. Na{a du`nost nije bila da podu~avamo publiku, budu}i da je taj posao za nas obavio vrtoglavi sled astronauti~kih zbivanja. Za vreme snimanja filma do{lo je do prvog svemirskog 'randevua' ('D`emini VI' i 'D`emini VII'). 'Luna IX' spustila se na Okean Bura i posredstvom nje prvi put smo dobili snimke Mese~eve povr{ine sa udaljenosti od samo nekoliko in~a. (Na `alost, ovaj poduhvat usledio je odve} kasno da bi umetni~ko odeljenje moglo da se koristi njegovim nalazima; sve na{e lunarne scene ve} su bile snimljene, ali, na svu sre}u, na{a u~ena naga|anja veoma su bila bliska stvarnosti). Najneverovatniji i najneo~ekivaniji doga|aj

47

Artur Klark…………………………………….....Izgubljeni svetovi 2001.
- otkri}e prvih prividno ve{ta~kih radio-izvora u svemiru - obznanjen je na samo mesec dana pre premijere filma (april 1968. godine). Danas se pouzdano zna da takozvani 'pulsari' predstavljaju prirodne objekte (neutronske zvezde), ali bilo je zanimljivo pratiti sa koliko su ozbiljnosti {tampa i nau~nici stali da pretresaju hipotezu o 'malim zelenim'... Krajem te iste godine, 'Apolo 8' u{ao je na orbitu oko Meseca i polovina ljudske rase imala je priliku da ~uje onu nezaboravnu Bo`i}nu poruku sa drugog sveta. Ako se sve ovo uzme u obzir, Stenli je ipak bio sasvim u pravu {to je svoju publiku smesta poveo u svemir, ne gube}i vreme na suvi{ne pripreme. Oprezan, sporohodan pristup imao bi za posledicu trenutno zastarivanje. Pa ipak, nije mi bilo ba{ pravo {to su pali u vodu mnogi delovi vezani za Zemlju, na kojima se kasnije temeljila epizoda pohoda na Jupiter (odnosno na Saturn, kako je bilo preina~eno u romanesknoj verziji). Tu se nalazilo nekoliko zgodnih (bar se nadam) uvodnih sekvenci, kakva je, na primer, ona u poglavlju pod naslovom 'Vaseljena', gde se opisuje film koji predo~ava prave razmere kosmosa. Video sam posle toga dva filmska ostvarenja (od kojih je jedno napravio ^arls Ims) snimljena upravo na ovu temu. Deo koji sledi usredsre|en je na rani razvoj HAL-a (odnosno 'Sokrata' ili 'Atene', kako mu/joj je prethodno glasilo ime. Vide}ete da je u toku pisanja HAL izgubio pokretljivost, ali je zato stekao ogromnu inteligenciju. Kada ve} govorimo o tome, hteo bih da raskrinkam jedan neprijatan i postojan mit koji datira iz razdoblja neposredno posle premijere. Kako je to jasno istaknuto u romanu ({esnaesto poglavlje), HAL je skra}enica naziva Heuristi~ki programiran ALgoritamski ra~unar. (Ne, nije mi namera da se dam u obja{njavanje {ta ovo zna~i; re}i }u samo da su time objedinjena najbolja mogu}a svojstva u pravljenju kompjutera.) Me|utim, bar jednom nedeljno, na|e se neki pametnjakovi} koji 'otkrije' da se do imena HAL do{lo tako {to se naziv ~uvene firme IBM pomerio za po jedno mesto nadesno u abecedi, na osnovu ~ega se smesta izvodi zaklju~ak da smo se Stenli i ja dali u propagandu ove cenjene institucije. Ta~no je, dodu{e, da nam je IBM pru`io obilatu pomo}, te nas je tim vi{e uo~ena podudarnost dovela u nepriliku i mi bismo bili svakako promenili ime kompjutera da smo to na vreme uo~ili. Iako verovatno}a da slu~ajno nabasamo ba{ na ovakvo ustrojstvo slova iznosi dvadeset {est na kub prema jedan, odnosno 17.576:1 (kako je ustanovio niko drugi do HAL mla|i - prekrasan ra~unar 9100A koji su mi poklonili moji prijatelji iz 'Hewlett-Packard-a' za Bo`i} 1969. godine), posredi je ipak puka podudarnost. Narednih sedam poglavlja sadr`e samo deo gra|e vezane za uvodna zbivanja na Zemlji koja smo Stenli i ja razradili; izostavio sam vi{e hiljada re~i posve}enih opisivanju i karakterizaciji likova, koje vi{e nisu zanimljive. (Ne postoji dokumenat o tome da sam ikada odgovorio na Stenlijevo pitanje: 'Spavaju li u pid`amama?'). Ono {to je, me|utim, ostalo i dalje je relevantno i to }e biti jo{ dugo - sve dok stvarno ne do|e do prvog susreta sa vanzemaljcima.

48

Artur Klark…………………………………….....Izgubljeni svetovi 2001.
Primeti}ete da u prvoj verziji svrha misije nije dr`ana u tajnosti; li~no sumnjam da bi u stvarnosti tako ne{to bilo mogu}e u okviru razdoblja koje je pretpostavljeno u filmu. Ponovo pro~itav{i, posle svih ovih godina, poslednje poglavlje - 'Pono}, Va{ington' - najednom sam se setio da sam, ta~no ~etiri godine po{to su te re~i bile napisane, primio poziv na ve~eru u Belu ku}u u ~ast prvih ljudi koji je trebalo da narednog Bo`i}a u|u na orbitu oko Meseca. Na `alost, ve} sam se nalazio na putu za [ri Lanku, tako da nisam iskoristio priliku da po`elim sre}an put Bormenu, Andersu i Lavelu. Nikada nisam potpuno oprostio Bilu Andersu to {to je uspeo da odoli isku{enju, za koje je kasnije priznao da mu je zatitralo kroz um, da putem radija izvesti Zemlju o otkri}u velikog, crnog monolita na tamnoj strani Meseca... 12. ^OVEK I ROBOT "Bruno", upita robot, "{ta je `ivot?" Doktor Bruno Forset, direktor Odeljenja za pokretne prilagodljive ma{ine, pa`ljivo odlo`i lulu u interesu boljeg sporazumevanja. Sokrat je i dalje pogre{no razabirao oko dva postotka izgovorenih re~i; ako bi njegov sagovornik imao jo{ i lulu u ustima, ovaj iznos bi se popeo i do pet. "Potprogram tri-tri-nula", re~e on odmereno. "[ta je svrha Vaseljene? Nemoj da zamara{ svoju lepu glavicu takvim problemima. Kraj, tri-tri-nula." Utonuv{i u razmi{ljanja, Sokrat ni{ta nije uzvratio. Tek kasnije istoga dana, ako bude razumeo izdato mu uputstvo, ponovi}e poruku ukoliko neko od ~lanova osoblja laboratorije zapodene ovu temu. Bila je to {ala, razume se. Ali posredstvom ovakvih trikova ~esto su se otkrivale neo~ekivane mogu}nosti i nepredvi|ena ograni~enja 'Autonomnog pokretnog istra`iva~a 5' - poznatijeg pod imenom Sokrat ili, alternativno, 'ona vra`ija gomila starudija'. Ali za Forstera, sve je ovo predstavljalo i ne{to vi{e od {ale, a njegovim saradnicima to je bilo poznato. Bio je ube|en da }e jednoga dana postojati roboti koji }e postavljati ovakva pitanja - spontano, bez podsticanja spolja. A tek neznatno kasnije, pojavi}e se i takvi koji }e umeti da daju odgovore. "Potprogram dva-pet-jedan", izgovori Bruno razgovetno. "Ispravka matice prepoznavanja za senatora Flojda. Obrisati: visina pet stopa jedanaest; uneti: visina {est stopa jedan." Ovo je trebalo da bude dovoljno, sem ako neki drugi prakti~ni {aljivd`ija nije tako|e upleo prste u robotovu memoriju. Dogodilo se tako jednom da je Sokrat pretvorio zdravicu na prijemu za supruge direktora u strastan pledoaje za dvadeset ~etvoro~asovnu radnu nedelju i pla}ene odmore, optu`iv{i na kraju za okrutnost svog tvorca, koga je u vi{e navrata pomenuo kao doktora Bruna Franken{tajna. Izlaganje je delovalo veoma ubedljivo; neke od prisutnih dama i dalje su podozrivo zagledale Bruna kada su odlazile. Vrata se otvori{e. Kre}u}i se lagano i skladno, Sokrat po|e u susret delegaciji.

49

Artur Klark…………………………………….....Izgubljeni svetovi 2001.
"Dobro jutro, senatore Flojd; dobro do{li u Odeljenje prilagodljivih ma{ina Op{te robotike. Ja se zovem Sokrat; voleo bih da vam poka`em neka na{a najnovija dostignu}a." Ovaj uvod o~igledno je ostavio dubok utisak na senatora i njegovu pratnju; oni su, dodu{e, imali prilike da vide fotografije Sokrata i njegovih prethodnika, ali ni{ta im nije moglo valjano predo~iti ~ari neposrednog iskustva sa skladnim ustrojstvom ~elika i kristala koje se kre}e i govori. Iako je robot imao pribli`nu veli~inu i oblik ~oveka, ipak je postojalo tek sasvim malo onih uznemiruju}ih nagove{taja ljudskog tela zbog kojih su metalna ~udovi{ta iz filmova strave i u`asa izgledala ili sme{na ili odvratna. Sokrat je posedovao sebi svojstvenu mehani~ku lepotu koja se morala prosu|ivati po vlastitim merilima. Noge, koje su stajale gornjim delom uglavljene u velika kru`na le`i{ta, istovremeno su predstavljale klize}e amortizere, svenamenske zglobnice i sko~ne prepone, postavljene u lagani okvir od metalnih {ipki. Sa svakim korakom, savijale su se i opru`ale zadivljuju}im ritmom, kao da su posedovale sopstveni `ivot. Iznad bedara - bilo je nemogu}e izbe}i neke antropomorfne odrednice Sokratovo telo sastojalo se od pravilnog valjka, pro{aranog ulaznim otvorima za postolje na kome je stajala elektronska oprema. Ruke su predstavljale vitkiju i tananiju verziju nogu; desnica se zavr{avala jednostavnom, troprstom {akom, kadrom da se bez prestanka vrti punim krugom, dok je na kraju levice stajala svojevrsna vi{enamenska alatka, koja je, me|u ostalim korisnim delovima, uklju~ivala vadi~ep i otvara~ pivskih boca. Sokrat je izgledao dobro opremljen za razl~ite prilike. Na gornjem delu njegovog tela nije se nalazila glava, ve} nepokriveni stativ sa razvrstanim kompletom senzora. Samo jedna TV kamera omogu}avala mu je da vidi u krug, posredstvom ~etiri {irokougaona so~iva usmerena na sve ~etiri strane kompasa. Za razliku od ~oveka, Sokratu nije bio potreban savitljiv vrat; bio je u stanju da gleda u svim pravcima istovremeno. "Projektovan sam", obja{njavao je dok je i{ao neobi~nim, ljuljaju}im pokretima prema Medicinskom odeljenju, "za sve tipove svemirskih operacija; mogu da dejstvujem samostalno ili pod centralnom kontrolom. Raspola`em dovoljnim opsegom ugra|ene inteligencije da uspe{no izi|em nakraj sa obi~nim pote{ko}ama, kao i da procenim jednostavne krti~ne situacije. Trenutni zadatak na kome radim jeste nadzor projekta 'Morfej'." "Kao da ima va{ naglasak", primeti kongresmen D`ozef Vilkinson doktoru Brunu sa sumnji~avim izrazom lica. "U pravu ste", uzvrati in`enjer, "ali ovde nije posredi snimak. Iako je za modalitet uzet moj glas, robot sam obrazuje re~i. Gramatika i sklopovi u celosti su njegovi - u ~emu je ponekad bolji ~ak i od mene." "Koliko je, zapravo, inteligentan?" "Nemogu}e je napraviti neposredno pore|enje. U izvesnim pogledima nije mnogo pametniji od malo bistrijeg majmuna. Ali kadar je za gotovo neograni~eno sticanje znanja, a tako|e se nikada ne umara niti mu je dosadno. Upravo smo stoga i

50

Artur Klark…………………………………….....Izgubljeni svetovi 2001.
mogli da ga primenjujemo kao zamenu za ljudsku posadu pri stvarno dalekim pohodima u svemir." "Ah, da, ta zamisao o Morfeju. Stvar me zanima, ali me od nje i podilaze `marci." "Pa, sad ste stigli na lice mesta i mo}i }ete sami da donesete sud." Robot je doveo grupu ljudi u veliku salu kojom je dominirala maketa svemirske kapsule u prirodnoj veli~ini. Bio je to valjak duga~ak dvadeset stopa, a deset visok, sa vazdu{nom komorom na jednom kraju; svuda unaokolo stajale su pumpe, elektronska oprema, ure|aji za snimanje i TV monitori. Nije bilo prozora, ali se zato mogao dobiti puni uvid u unutra{njost posredstvom niza televizijskih ekrana. Na dva monitora stajala je pomalo uznemiruju}a slika: krupni plan dvojice astronauta koji nisu bili u svesnom stanju. O~i su im bile zaklopljene, na obrijane glave navu~ene su im metalne kape, po telu su im stajale prika~ene elektrode i ure|aji za registrovanje raznih reakcija, ~ak je izgledalo da uop{te ni ne di{u. "Na{e uspavane lepotice", re~e Bruno kongresmenu Vilkinsu. (Za{to li samo, upitao se u sebi pomalo ljutito, ovde uvek prigu{i glas? Pa oni ga jama~no ne bi mogli ~uti ~ak ni da su budni.) "Vajthed je levo, a Kaminski desno." "Koliko to ve} traje?" upita Vilkins tako|e {apatom. "Sto ~etrdeset dva dana - ali Sokrat }e vam ve} sve potanko ispri~ati." Robot je zastao na ulazu u vazdu{nu komoru, bacio pogled unaokolo i zauzeo ozbiljan stav, poput nekog pravog govornika koji odmerava publiku. Ovo svakako nije programirana reakcija, pomisli Bruno; Sokrat to ili opona{a ili je sam do{ao do toga. Oduvek je ~inio takve stvari, dok su njegovi vodovi za u~enje titrali gotovo beskona~nim brojem permutacija. Ponekad je reakcija bila krajnje neprikladna i morala se odstraniti; ponekad je, me|utim, predstavljala zabavnu ideosinkraziju, kakav je, na primer, bio naizgled nesvrhovit kratak ples koji je Sokrat ~esto izvodio kada bi ponovo bio uklju~en posle du`eg razdoblja isklju~enja; postojali su i takvi slu~ajevi kada je bila korisna. Robotov proces obrazovanja neprekidno je trajao, ba{ kao i proces sticanja novih iskustava njegovih tvoraca. "Ovo je", po~e Sokrat, "projekat 'Morfej'. Pred nama su dvojica astronauta koje, kombinacijom odre|enih droga i elektronarkoze, odr`avamo u stanju hibernacije ve} du`e razdoblje. Koli~ina hrane i kiseonika koju uzimaju smanjena je u ovim uslovima za devedeset posto, {to uveliko pojednostavljuje probleme vezane za zalihe. Od podjednake va`nosti je i ~injenica da ova tehnika gotovo u potpunosti otklanja psiholo{ke stresove do kojih neizostavno dolazi kada grupa ljudi provodi vi{e meseci u ograni~enom `ivotnom prostoru." "[ta on zna o psiholo{kim stresovima?" promrmlja Vilkins. "Uop{te ne biste poverovali", uzvrati Bruno natmureno, pomisliv{i na nekoliko kriza kada se Sokrat bezmalo ljudski uzjogunio na po~etku svog razvoja. "Ova tehnika", nastavi robot, "razra|ena je za mogu}e pohode na spoljnje planete koji pretpostavljaju veoma dugotrajna putovanja. Tokom ovakvih putovanja, jedan robot kao {to sam ja u stanju je da vodi brod i da se brine o posadi. On bi ih

51

Artur Klark…………………………………….....Izgubljeni svetovi 2001.
automatski probudio na kraju puta, kao i u slu~ajevima kada bi to nalagale neke krizne okolnosti. Molim vas da sada pristupite monitorima, po{to }u demonstrirati svoje dnevne du`nosti." Sokrat je pri{ao ulazu u vazdu{nu komoru, a zatim obavio obred koji je o~igledno zapanjio sve kongresmene. Pomo}u troprsta desne {ake skinuo je vi{enamensku alatku sa kraja leve ruke i umesto nje stavio normalniju, petoprstu {aku koja je doslovce predstavljala veliku {apu oblo`enu mekanim jastu~i}ima. Cela operacija izvedena je istom brzinom kao i promena so~iva na kameri; posle ovog preina~enja, Sokrat je umesto svestranog zanatlije postao negovateljica. Robot je zakora~io u vazdu{nu komoru i trenutak kasnije pojavio se na televizijskim monitorima koji su prikazivali unutra{njost kapsule. Lagano je i{ao niz sredi{nju osu valjka, zabadaju}i pri tom oglednu sondu u naro~ita ku}i{ta na razli~itim tablama sa instrumentima kada bi pro{ao pokraj njih. Pokreti su mu bili brzi i sigurni, kao kod uve`banog ~oveka koji se odli~no razume u svoj posao. Stigao je do ljudi koji su spavali, nagnuo se nad njih i veoma ne`no proverio pode{enost njihovih skafandera i polo`aj biosenzora. Najednom je ovaj susret izme|u kvazisvesne ma{ine i potpuno nesvesnih ljudskih stvorenja zadobio ne{to zloslutno, ali i dirljivo u isto vreme; sve posmatra~e kao da je iznenada obuzela neka nevoljna napetost. ^ak je i Bruno, koji je bio o~evidac istog prizora najmanje stotinu puta ranije, kao glavni projektant i konstruktor, iskusio svojevrsnu me{avinu zebnje i ponosa. Kada se Sokrat uverio da je sve u redu, a zatim se uspravio i po{ao natrag prema vazdu{noj komori, kongresmenu Barniju iz Njujorka oteo se ~ujan uzdah olak{anja; ono {to je potom kazao predstavljalo je i mi{ljenje ve}ine njegovih kolega: "Ne bi mi se ba{ dopalo da odem na po~inak koji mo`e da potraje nekoliko meseci, a da pri tom o meni brine samo jedan robot-negovateljica. Jeste li sigurni da ne postoji nikakav rizik?" Bruno se nadao da }e neko postaviti takvo pitanje. "Preduzeli smo sve zamislive mere predostro`nosti", odgovori on. "Svaki pokret koji Sokrat u~ini posmatra se spolja. Ukoliko bi se dogodilo da ne{to krene naopako, istog trenutka bio bi aktiviran mehanizam za zaustavljanje - ali za tako ne{to sve do sada nije bilo potrebe. Dopustite mi da vam ne{to poka`em." Glavni in`enjer pri{ao je mikrofonu postavljenom u jednom zidu kapsule, okrenuo prekida~ i naredio: "Sokrate - proveri operacioni modus." Robotov glas iznenada se razle`e iz zvu~nika. "Nalazim se uklju~en na samostalni modus." Bruno se okrenu prema posetiocima. "To zna~i da je potpuno nezavisan u delanju, odnosno da su sve spoljnje komande isklju~ene. Nije, dakle, rob, ve} samosvesna jedinka. Obratite sada pa`nju, molim vas." Prozboriv{i u sebi kratku i be{umnu molitvu, on naredi: "Isklju~i sve sisteme sa kiseonikom - ponavljam: potpuno ih isklju~i."

52

Artur Klark…………………………………….....Izgubljeni svetovi 2001.
Sokrat je za trenutak stao u stavu uko~ene neodlu~nosti, ne napraviv{i nikakvu kretnju. A zatim, posle pauze koja je verovatno trajala samo jednu sekundu, ali je izgledala znatno du`a, on odgovori: "Odbijam izvr{enje naredbe. Posredi je kr{enje Prvog zakona." Bruno odahnu sa olak{anjem; ovi vodovi jo{ nisu bili sasvim provereni i on je svesno rizikovao. "Nastavi samostalni program", re~e on. Kada se ponovo okrenuo prema kongresmenima, na licu mu je zatitrao sme{ak zadovoljstva. "Vidite - dobro je uve`ban. Zna da bi isklju~ivanje sistema za napajanje kiseonikom dovelo u opasnost njegove {ti}enike, a to bi izazvalo kr{enje Prvog zakona robotike." "Prvog zakona?" "Da... negde stoje ispisani... ah da, evo ovde." Velika i prili~no zamrljana objava, o~igledno rukotvorina nekog amatera, visila je na zidu laboratorije. Na njoj je stajao ispisan slede}i tekst: ZAKONI ROBOTIKE 1. Robot ne sme da povredi ljudsko bi}e, niti da, uzdr`avanjem od delanja, dopusti da ljudsko bi}e bude povre|eno. 2. Robot mora da izvr{ava nare|enjima koja mu daju ljudska bi}a, osim ako se to kosi sa Prvim zakonom. 3. Robot mora da vodi ra~una o svom opstanku, osim ako se to kosi sa Prvim i Drugim zakonom. Isak Asimov (1920-1992) Pored teksta svakog zakona stajao je mali crte`. Prvi zakon je prikazivao dijaboli~no metalno ~udovi{te kako raspolu}uje helebardom nekog prestra{enog ~oveka, govore}i pri tom: 'Doktor Franken{tajn, pretpostavljam'. Drugi zakon bio je ilustrovan prizorom jedne uplakane dame-robota, koja u rukama dr`i svoju manju verziju; majku i dete upravo je izbacivao napolje, na nevreme, izvestan razjaren tip po imenu Bruno Forster. Uz Tre}i zakon bio je nacrtan jedan o~igledno lud i delimi~no razmontiran robot koji je izvr{avao samoubistvo odvrtkom i francuskim klju~em. Kada je zamukao smeh kongresmena, kojima su se o~igledno dopale ilustracije, Bruno je objasnio: "Jo{ nismo stigli do Tre}eg zakona, a verovatno postoje i takvi slu~ajevi kada je te{ko proceniti da li neki ~in predstavlja kr{enje Prvog ili Drugog. O~igledno je da se robotu-policajcu moraju izdati razli~ita uputstva nego robotunegovateljici. Ali u celini posmatrano, ova pravila su prili~no dobra osnova." "Isak Asimov?" upita kongresmen Mek Barni. "Je li to onaj koji je zatra`io pomo} od na{eg odbora pre nekoliko godina." "Ba{ taj - u pitanju je `ivahni starkelja koji je `eleo da napravi hemijsku laboratoriju pod visokim pritiskom da bi izu~avao `ivotne reakcije koje bi mogle da se

53

Artur Klark…………………………………….....Izgubljeni svetovi 2001.
odigravaju u uslovima neke d`inovske planete. Uspeo je da nam do kraja izvu~e dobrih pedeset miliona." Dok su se vra}ali prema kapsuli, kongresmen Vilkins pokaza u pravcu nje i re~e: "I dalje nisam sasvim ube|en da je ovako ne{to stvarno neophodno." "U ovom trenutku odista nije", slo`i se Bruno. "Ali sva na{a dosada{nja putovanja kroz kosmos bila su sasvim kratka. Do Marsa ili Venere deli nas samo po nekoliko meseci, a {to se Meseca ti~e - do njega sti`ete gotovo ~im se otisnete na put! Sa druge strane Marsove orbite, razmere Sun~evog sistema najednom se zna~ajno pove}avaju. Vo`nja do Jupitera traje najmanje godinu dana, u jednom smeru - usled ~ega se jo{ vode rasprave oko toga da li tamo uop{te treba upu}ivati ljude. "Ovo" - on pokaza prema svemirskoj kapsuli - "predstavlja na~in na koji se projekat 'Jupiter' mo`e sprovesti u delo. Hibernacija }e nam omogu}iti da uputimo pohode sa ljudskom posadom prema svim planetama. Razume se, niko ne tvrdi da se tu ujedno nalaze i krajnje granice." "[ta imate na umu?" uzvrati Bruno, do~epav{i se jedne od svojih omiljenih tema. "Nismo uspeli da prona|emo razumni `ivot na ostalim planetama iz porodice na{eg Sunca, {to zna~i da moramo pro{iriti polje traganja. Kako bi to bilo uzbudljivo sresti stvorenja mudrija od nas, ali i takva koja imaju potpuno razli~ite misaone procese! Mi verujemo da su na{i sistemi logike - odnosno oni koje ugra|ujemo u robote kakav je Sokrat - op{teva`e}i, ali to nije sigurno. Odgovor na ovo, kao i na mnogo drugih pitanja, le`i gore, me|u zvezdama." "Ali ve}ina nau~nika koji su istupali pred na{im odborom", re~e Flojd, "smatraju da }e let do zvezda zauvek ostati nemogu} usled ogromnih razdaljina sa kojima smo tu suo~eni. Oni tvrde da bi, uz sve pogonske sisteme koje smo kadri da zamislimo, takvo putovanje potrajalo hiljadama godina." "Pa {ta s tim?" upita Bruno. "Re{enje tog problema nalazi se upravo pred vama. Jo{ nismo sigurni da li obi~na hibernacija zaustavlja proces starenja, ali to je sasvim izvesno pri dubokom zamrzavanju - i neki nau~ni timovi ve} rade na tome, u Betezdi i San Antoniju. Lako mogu da predo~im sebi svemirski brod koji upravo kre}e na putovanje dugo deset hiljada godina, nose}i u budnom stanju jedino robote sli~ne Sokratu, koji bi se starali o svemu sve dok ne kucne ~as da se otkravi ljudska posada." Senator Flojd se zadubio u razmi{ljanje; izgledalo je kao da je smeo s uma demonstraciju koja je tako pomno pripremljena u njegovu ~ast. Tog ~asa je Bruno prvi put shvatio da je senator, koga je on poznavao prili~no dobro, veoma zabrinut zbog ne~ega tokom cele posete laboratoriji i da stalno izgleda duhom odsutan. Nije bilo ni traga od njegove uobi~ajene ljubopitljivosti. Bar ne do ovog trenutka, jer ne{to kao da ga je upravo vratilo u stvarnost. "Dopustite da stvari izvedemo na ~istinu", nastavi on. "Vi ste mi{ljenja da su mogu}i letovi do zvezda - dakle, ne samo do planeta - kao i da je izvodljivo sazdati robote koji bi bili operativni hiljadama godina?" "Svakako." "A ako skalu pomerimo na milione godina?"

54

Artur Klark…………………………………….....Izgubljeni svetovi 2001.
Kakvo mu je sad ovo ~udno pitanje, pomisli Bruno; {ta li to samo matori ima na umu? "Uz dana{nje materijale i tehnologiju, izvesno je da bi bilo nemogu}e napraviti robota koji bi trajao milion godina", uzvrati on oprezno, "ali u na~elu nije te{ko zamisliti doslovce besmrtan automat, pod uslovom da se njegova misaona kola na propisan na~in smeste u kapule. Kristal - dijamant, na primer - ima veoma, veoma dug vek; a ve} smo po~eli da ugra|ujemo memorije u kristale." "Sve je to veoma o~aravaju}e", ume{a se kongresmen Mek Barni iz Njujorka, "ali ja nisam robot, a vreme ru~ku je ve} pro{lo." Pokazao je prema Sokratu koji je u me|uvremenu izi{ao iz kapsule; po{to se njegova programirana demonstracija okon~ala, sada je stajao i ~ekao dalja nare|enja. "Njemu je mo`da dovoljno da se jedan minut prikop~a na zidni utika~, ali meni je potrebno ne{to konkretnije." "Uzimanje hrane", re~e Bruno, iskeziv{i se, "predstavlja krajnje nedelotvoran i prljav na~in da se stekne energija. Neki moji prijatelji u biotehnolo{kom odeljenju rade na istra`ivanju mogu}nosti da se to izbegne." "Hvala na upozorenju - tom projektu svakako ne}emo pru`iti potporu. Meni se svi|a ljudsko telo ba{ ovakvo kakvo je; uostalom, kad smo ve} kod toga, mi posedujemo jo{ jednu temeljnu prednost nad robotima." "Koju?" "Nas je u stanju da proizvede i nekvalifikovana radna snaga." Bruno se iz uvi|avnosti tako|e nasmejao, iako je ovaj vic ~uo najmanje sto puta ranije i ve} ga se pomalo zasitio. Uostalom, {ta se pa njime dokazivalo? Za Bruna, kao i za mnoge njegove kolege, ma{ine kojima je radio predstavljale su novu vrstu, oslobo|enu ograni~enja, truljenja i stresova organske evolucije. Jo{ su, dodu{e, bile primitine, ali u~ile su punom parom. Ve} su bile kadre da se hvataju uko{tac sa problemima ~ija slo`enost uveliko prevazilazi sposobnosti ljudskog uma. Uskoro }e same projektovati vlastite potomke da posegnu ka ciljevima koje homo sapiens mo`da nikada ne}e biti u stanju ni da shvati. Bilo je, dodu{e, ta~no da }e se ljudi jo{ izvesno vreme razmno`avati br`e od robota, ali je znatno va`nija bila ~injenica da }e jednoga dana roboti postati mudriji od ljudi. Kada taj dan bude do{ao, Bruno se nadao da }e ma{ine i dalje biti u dobrim odnosima sa svojim tvorcima. 13. IZ OKEANA, SA ZVEZDA ^etiri hiljade milja iznad povr{ine Marsa, opitna svemirska letelica 'Polaris 1XE' stajala je ukotvljena posle prvog putovanja kroz svemir. Njen tanan, vretenasti trup, sa svojim velikim zra~e}im povr{inama i prstenom niskopogonskih jonskih motora, rasprsnuo bi se u komadi}e usled otpora vazduha ukoliko bi brod ikada u{ao u neku atmosferu. Bio je to sklop sazdana za uslove svemirske sredine, ~iji su sastavni delovi spojeni na orbiti oko Zemlje; trenutno se nalazila na najmanjoj mogu}oj udaljenosti od jednog sveta, usidrena pomo}u mre`a tankih kablova izme|u dva nazubljena vrha

55

Artur Klark…………………………………….....Izgubljeni svetovi 2001.
Fobosa, unutra{njeg Marsovog satelita. Na ovoj kamenoj gromadi promera petnaest milja, masa broda iznosila je svega nekoliko stotina funti; U svim prakti~nim pogledima, on i njegova posada i dalje su bili na slobodnoj orbiti. Gravitacija je ovde tek ne{to malo prema{ivala jedan hiljaditi deo Zemljine. Sada, kada su se odgovornosti vezane za samo putovanje okon~ale, Dejvid Boumen gotovo da nije prestajao da se divi prizorima koje mu je pru`ila crvena planeta. Blistavi led ju`ne polarne kape, sme|a, ~okoladna i zelenkasta boja marija, beskrajno raznoliki ru`i~asti prelivi pustinja, kao i kretanja povremenih pe{~anih oluja u umerenim pojasima - sve su to bile slike ~ije ga gledanje nikada nije zamaralo. Na svakih sedam ~asova, d`inovski disk planete pro{ao bi ceo ciklus mena, od pune do mlade faze i natrag; ~ak i kada bi prema njima bila okrenuta tamna strana Marsa, crvena planeta i dalje bi predstavljala preovla|uju}u pojavu na nebu, zato {to je izgledalo kao da se neka ogromna, kru`na jama kre}e preko zvezda, gutaju}i ih jednu po jednu. Dejvid Boumen, stru~njak za biofiziku i kibernetiku, i dalje se, ne bez te{ko}a, privikavao na izvesnost da se stvarno nalazi ovde, na jednom od dva spoljnja ostrva Marsa - planete koja mu je ispunjavala godine de~a{tva i mladosti. Rodio se u Flegstafu, u Arizoni, gde mu je otac, Dejvid Boumen stariji, proveo najve}i deo radnog veka u opservatoriji 'Louel', sredi{tu svih istra`ivanja vezanih za Mars znatno pre po~etka svemirske ere. Proslava stogodi{njice opservatorije, kojoj su 1994. godine prisustvovala obojica, sada je izgledala kao da se ju~e zbila. Persival Louel, Boumen je ~esto mislio, odista je predstavljao renesansnog ~oveka, pravog izdanka svog vremena. Diplomata, orijentalista, pisac, sjajan matemati~ar i izvrstan osmatra~, Louel je usredsredio pa`nju nau~nog sveta na Mars i njegove 'kanale' po~etkom prve decenije dvadesetog stole}a. Iako se za ve}inu zaklju~aka do kojih je on do{ao danas zna da su pogre{ni, ipak je postao jedan od svetaca-za{titnika izu~avanja Sun~evog sistema, uspev{i da sa~uva `ivo zanimanje za planete tokom razdoblja kada su one ina~e javno zanemarivane. Izvrstan refraktorski teleskop, promera dvadeset ~etiri in~a, kroz koji je on posmatrao Mars nebrojene ~asove, i dalje se nalazio u upotrebi. Danas, sto godina kasnije, najve}a postaja na ovoj planeti nosila je njegovo ime - a ~ovek ~iji je otac li~no poznavao Louelove kolege uskoro }e zakora~iti svetom kome je veliki astronom posvetio ceo svoj `ivot. Stariji Boumen se iskreno nadao da }e mu sin stvarno sti}i na crvenu planetu, ali iako je de~ko bio odu{evljen zvezdama i mnoge no}i proveo u opservatoriji, njegovo pravo zanimanje bilo je vezano za pona{anje `ivih bi}a. Ovo ga je neumitno uputilo i na kibernetiku, odnosno na pomi~nu ni~iju Zemlju izme|u sveta robota i `ivotinjskog carstva. Pru`io je dragocenu pomo} u projektovanju kola i vodova, kao i kontrolnih mehanizama, koji su od njegovog broda napravili bezmalo `ivo bi}e, sa centralnim nervnim sistemom, ra~unarskim mozgom i organima ~ula koji su bili kadri da posegnu i do milion milja u svemir svuda unaokolo. Bila je veoma neobi~na ~injenica da ga je posao kojim je po~eo da se bavi od kako je napustio astronomiju doveo na Mars!

56

Artur Klark…………………………………….....Izgubljeni svetovi 2001.
^im je procedura pristajanja bila okon~ana, uputio je radiom poruku ocu: UPRAVO SMO BEZBEDNO PRISPELI NA FOBOS. DOMOROCI PRIJATELJSKI NASTROJENI. NADAM SE DA MO@E[ DA ME VIDI[ KROZ 'DVADESET ^ETVORKU'. DEJVID. Manje od pola ~asa kasnije prispeo je odgovor: @AO MI JE. U FLEGSTAFU OBLA^NO. POKU[A]U SUTRA, SVI TE VOLE. TATA. [ta bi stari Persival Louel rekao na sve ovo, upita se Boumen u sebi. A onda je primetio da jo{ ne{to sti`e sa Zemlje, najsjajnije zvezde na Marsovom nebu. Sistem za pisanje u komunikacionom ure|aju male satelitske baze - u kojoj je bilo ljudi jedino kada bi neki brod prispeo ili izlazio sa parkirne orbite prigu{eno je zazvonio, {to je zna~ilo kraj poruke. Boumen je dolebdeo do komunikatora, dr`e}i se pri tom desnom rukom za prihvatno u`e, i otrgnuo papirni pravougaonik. Morao je nekoliko puta da pro~ita ispisane redove da bi poverovao vlastitim o~ima. Zatim je stao da psuje, i to prili~no so~no, istovremeno na engleskom i navaho jeziku. Prevalio je pedeset miliona milja i ovog trenutka od Marsa ga je razdvajala udaljenost ne ve}a od one izme|u Njujorka i Londona. Kroz samo nekoliko ~asova transporter je trebalo da ga prebaci dole, u Port Louel. Ali upravo je saznao da od toga ne}e biti ni{ta; nije vi{e bilo vremena da ode do Marsa. Iz nekog neverovatnog razloga, Zemlja je uputila opoziv najbr`em i najnovijem brodu iz svoje flote i on je morao smesta da se vrati. Piter Vajthed dobio je nare|enja na obali Plamenog mora, gde je ~udovi{no sunce ve~no stajalo prepolovljeno linijom obzorja. <Upravo u vreme kada su ove re~i pisane, radio-osmatra~i su obznanili otkri}e - koje je me|u astronomima izazvalo nelagodnu zapanjenost - da se Merkur ne nalazi uvek istom stranom okrenut prema Suncu. Ovo je namah obesna`ilo ~itavu klasu nau~nofantasti~nih pri~a, ali prakti~no nije imalo nikakvog uticaja na ranije predstave o povr{inskim uslovima na planeti - prim. pisca.> Bio je upu}en na Merkur da instalira i nadgleda odr`avanje sistema za obezbe|ivanje `ivotnih uslova za prvu stalnu bazu na planeti u uskoj umerenoj zoni na rubu no}ne strane. Kroz nekoliko godina odavde }e polaziti pohodi u paklenu vrelinu dnevne zone, gde su se pri ve~nom podnevu mogli topiti metali. Ali prethodno je valjalo postaviti pouzdan mostobran na Merkuru i tako su po~ele da ni~u srebrnaste kupole Baze Jedan u maloj dolini gde zraci samrtnog Sunca nikada ne}e dopreti. Zraci su zauvek ostajali u u`arenom pojasu na planinskim vrhovima, dve hiljade stopa iznad postaje, pomeraju}i se za zanemarljivu marginu kako su nedelje prolazile, a planeta trpela svoje uobi~ajene godi{nje vibracije. Odrazni sjaj sa planina nije bio {tetan; naprotiv, on je pru`ao dolini svojevrsnu postojanu mese~inu, uz samo tra~ak one pogubne toplote. Vajthedu nije bilo `ao {to odlazi. On je ve} obavio svoj posao, a ako ~ovek nije bio geofizi~ar ili predani osmatra~ Sunca, neobi~na dra` Merkura brzo je kopnila. Kada se bude vratio na Zemlju, odlu~io je, oti}i }e na odmor na Antarktik. Ali istovremeno

57

Artur Klark…………………………………….....Izgubljeni svetovi 2001.
ne{to mu je - ispravno - govorilo da }e prote}i poprili~no vremena pre no {to bude u prilici da koristi odmor. Ne{to bli`i Zemlji, Viktor Kaminski nalazio se na orbiti hiljadu milja iznad zaslepljuju}e belog pokrova oblaka Venere. Za sve vreme tokom tri meseca koliko je ve} bio ovde, na Kiteranskoj stanici jedan, oblaci se ni na~as nisu razi{li, a promene boja i preliva izgledale su krajnje neuhvatljive. Oni su bili podjednako ve~ni kao dan odnosno no} - na Merkuru; nije isklju~eno da se Sun~evi zraci nisu probili do povr{ine Venere jo{ od onog ~asa kada se `ivot za~eo na Zemlji. Tako|e se jo{ nijedan ~ovek nije spustio kroz sloj oblaka i neposredno iskusio toplotu, tamu i pritisak skrivenog kopna planete. Ali zato se dole nalazilo ve} mno{tvo ure|aja, koji su neprekidno upu}ivali svoje izve{taje svemirskoj stanici, sakupljene prilikom ispitivanja negostoljubive sredine posredstvom radara, zvu~nih talasa, neutronskih snopova i ostalih sredstava iz arsenala planetnog istra`ivanja. [to se broj ste~enih informacija pove}avao, postajale su sve odre|enije odlike Zemljinog prvog svemirskog suseda; bilo je zadivljuju}e pratiti kako se stare tajne razre{uju, a nove iskrsavaju umesto njih na grani~nim podru~jima saznanja. [ta je, na primer, mogao biti uzro~nik postojane, neprekidne grmljavine na 125 stepeni severne geografske {irine i 52 stepena zapadne geografske du`ine? Zvuk je li~io na {um vodopada - ali na svetu ~ija je temperatura bila znatno vi{a od toplote supervrele pare vodopadi naprosto nisu mogli postojati. Mikrofonski ure|aji ustanovili su da se izvor grmljavine nalazi na razmaku od pet kilometara, ali ipak jo{ nijedna sonda nije uspela da ga locira. Postojala je samo jedna stvar koja je unosila malo uzbu|enja u `ivot Viktora Kaminskog, astronoma i planetologa. Venera je predstavljala neobi~an, neprijateljski nastrojen svet, ali se on ipak zaljubio u nju. (Oduvek je na planetu mislio kao na ne{to {to je `enskog roda.) Ali sada, na njegovu ljutnju i razo~arenje, Zemlja mu je nalo`ila da se vrati. Jo{ o tome nije imao pojma, ali tamo kuda je trebalo da po|e ~ekalo ga je ne{to znatno krupnije. Dve milje od obale Kvinslenda, hidrover 'Bombora' (vlasni{tvo Marija Lombinija, sopstvenika servisa za opravku motora u Kulangati) blago se propeo, a zatim polegao u vode Velikog Koralnog Spruda. Tri brata i jedna sestra Lombini skepti~no su posmatrali poslednja pode{avanja najnovijeg izuma svog gosta. Predmet pokraj koga je kle~ao Vilijem Hanter na prvi pogled je li~io na potpuno obi~nu dasku za serf sjajno`ute boje. Zaobljen prednji kraj bio je, me|utim, pro{aran nizom uskih proreza, tako da je spreda izgledao kao neki hipertrofirani usni organ. Dva ve}a proreza stajala su i na stra`njem delu, sa obe strane stabilizacionog peraja. Hanter okrenu odvrtku sa {irokom lopaticom i jedna nedavno montirana plo~a otvori se na pole|ini daske. U {upljini koju je ona pokrivala nalazili su se dva tanka gasna cilindra, nekoliko zgodno razme{tenih olovnih cevi i kontrolnih vodova, kao i mali

58

Artur Klark…………………………………….....Izgubljeni svetovi 2001.
manometar. Po{to je okrenuo jedan ventil i proverio mera~ pritiska, pa`ljivo je vratio poklopac na mesto. "Dr`ite se podalje", upozori ih on, uhvativ{i se za uvu~ene dr`a~e. Iznenada se razlegao otegnuti pisak gasa i daska po~e da podrhtava kao `ivo bi}e. "Izgleda prili~no `ivahna", re~e zadovoljno izumitelj. "Poku{ajte da me stignete." Spustio je dasku na povr{inu vode, ispru`io se po njoj i dao gas. Glatka plastika posko~i pod njim; uljana, plavozelena voda po~e da prijatnom brzinom promi~e na samo nekoliko in~a ispod njegovog nosa. Ostavljaju}i za sobom {iroku, penastu brazdu, zaputio se negde u op{tem smeru Novog Zelanda. Odve} je bio zadubljen u upravljanje daskom da bi imao kad da se osvr}e, ali znao je da ga 'Bombora' sledi na svom vazdu{nom jastuku. U susret mu je krenuo jedan veliki talas - i istog trena se pojavilo pitanje: preko ili kroz njega? Suo~en sa sli~nim probemima, Hanter je obi~no donosio pogre{ne odluke. Lagano je spustio nos daske, duboko udahnuo i ponovo dodao gas. Zakrivljeni zeleni zid nadneo mu se nad glavu i on bez otpora skliznu kroz njegovu povr{inu u bu~an podvodni svet. Silina talasa nosila ga je nekoliko sekundi u suprotnom smeru, prema kopnu, ali onda je uspeo da se izbavi iz njegovog okrilja i ve} trenutak kasnije izbio je sa druge strane, otresaju}i vodu sa lica i o~iju. Osvrnuo se i potra`io pogledom 'Bomboru', ali nije imao dovoljno vremena da je na|e po{to se ve} pojavio drugi talas; njegov vrh, rasparan vetrom, siktao je poput kakve divovske zmije. Ponovo je uronio u sjajan, zeleni, podzemni svet, dodaju}i malim hidromlaznicama trosekundne prilive energije. Ve} je izgubio ra~un o broju talasa kroz koje je prohujao, kada se najednom obreo u mirnoj vodi koja jedva da je bila ustalasana. Okrenuv{i dasku u krug, pogledao je u pravcu obale - i ne{to mu je zastalo u grlu kad je spazio velika, pogrbljena ple}a pokretnih, te~nih brda koja su ga razdvajala od kopna. Gde li se samo dela Bombora? A onda je shvatio da je hidrover iskoristio svoju brzinu da zaobilaznim ali manje uzburkanim putem stigne na pu~inu, tako da nije i{ao tragom serfa. U istom ~asu kada je primetio lebde}e vozilo, video je kako mu Mario ne{to signalizira - mo`da ga upozorava da ne poku{ava da se ponovo uhvati uko{tac sa ve} pre|enim talasima. Ako je Australijanac zbog njih nervozan, onda stvarno nije imalo smisla izlagati se riziku; opustio se stoga na dasci i stao da ~eka. 'Bombora' mu se fiju~u}i pribli`ila u oblaku kapljica; a onda, osetio je kako mu se srce steglo kada je ugledao kako Mario dr`i u ruci telefon. "Poziv iz Va{ingtona", re~e najstariji brat Lombini, po{to je isklju~io motore i spustio 'Bomboru' na njene plovke. "Kazao sam im da te nema ovde, ali izgleda da to kod njih ne pali." Dodao je Hanteru be`i~ni prijemnik i kada ga je ovaj, i dalje se ljulju{kaju}i na dasci, prineo uhu, za~uo je bespogovoran glas sa druge strane sveta. Samo je pokorno uzvratio: "Razumem, ser, odmah sti`em" - i vratio komunikacioni ure|aj Mariju.

59

Artur Klark…………………………………….....Izgubljeni svetovi 2001.
Biti vode}i stru~njak Svemirske agencije za pogonske sisteme imalo je i svoje nedostatke. Odmor mu se okon~ao jo{ pre no {to je i po~eo, tako da }e bra}a i sestra Lombini morati sami da privedu kraju rad na novoj napravi za serf, kao i da je izbace na tr`i{te. Jo{ je neprijatnija od toga bila neumitnost da je ovaj obrt zna~io kraj putovanja na Veliki Koralni Sprud sa Helenom. Ni{ta mu drugo nije preostalo nego da otka`e rezervaciju u 'Heron Ajlendu'. Pa ipak, mo`da sve i nije bilo tako r|avo; preplitanje posla i zadovoljstva samo je retko kad ispadalo na dobro. Ali ovo je, bio je svestan toga, prili~no slaba uteha. Dvadeset dve hiljade milja iznad Zemlje, na 'Intelsatu VIII', D`ek Kimbol bio je ne{to bolje sre}e. Nije predstavljalo lak zadatak domo}i se malo zasebnog prostora na velikom lebde}em splavu koji je sada nadgledao najve}i deo komunikacionog saobra}aja u oblasti Tihog okeana, ali njemu i Ajrin Martinson to je po{lo za rukom na najbolji mogu}i na~in. Skaredne spekulacije koje su se mno`ile sa razvojem svemirske ere nisu bile ba{ sasvim neosnovane. U uslovima potpunog odsustva te`ine, neke od najsmelijih ma{tarija sa umetni~kih dela kojima su ukra{eni indijski hramovi pre{le su u oblast prakti~nog upra`njavanja; vi{e nije bilo potrebno biti atletski gra|en da bi se nadma{ilo sve ono {to su nadahnuti kipari velikog hrama Konarak u Puri bili kadri da vide u uobrazilji. Predstavljalo je zanimljivu neobi~nost - koju psiholozi nisu propustili da naglase - da je reprodukovanje pomenutih umetni~kih ostvarenja bilo osobito popularno u svim ve}im, stalno nastanjenim semirskim stanicama. Postojali su, me|utim, i takvi koji su tvrdili da je seks pri nultoj gravitaciji prili~no naporan, kao i da ne pru`a puno zadovoljstvo. Jedna {kola mi{ljenja dr`ala je do najmanje tre}ine gravtacije - {to je zna~ilo da bi njeni zagovornici bili sre}ni na Marsu, ali i ve~no nezadovoljni na Mesecu. Dok je prebirao po se}anju u potrazi za narednom pozom, Kimbol je zaklju~io da su oni koji zastupaju to mi{ljenje ili odve} optere}eni sputavanjima, ili da, pak, nemaju dovoljno ma{te. Kod njega nijedno od ovoga dvoga nije va`ilo. Kada su se oboje ponovo upristojili za izlazak u javnost, on je otklju~ao vrata skladi{ne odaje za skafandre. U tom ~asu Ajrin je po~ela da se kiko}e. "Zamisli samo", re~e ona, "da do|e do nekakve gu`ve i da svi pohrle ovamo po skafandre." "Pa", isceri se kiselo D`ek, "imali bismo u tom slu~aju malo fore u odnosu na ostale. Kada si ponovo slobodna?" Pre no {to je devojka stigla da odgovori, neko se naka{ljao u zvu~nik postavljen u hodniku i odse~no rekao: "Umoljava se doktor Kimbol da se javi kontroli." "Oh, ne!" zavapi Ajrin. "Nemoj mi re}i da imaju sakriven mikrofon ~ak i ovde?" "Ako imaju", uzvrati Kimbol zloslutno, "onda ne}emo mi biti ti koji }e se na}i u nevolji. U mojoj je nadle`nosti da ovla{}ujem sve promene i nova uvo|enja

60

Artur Klark…………………………………….....Izgubljeni svetovi 2001.
komunikacionih instalacija, a neka sam proklet ako mi je i na kraj pameti palo da nalo`im ugradnju mikrofona u ostavu za skafandre." Sa malim zadocnjenjem je shvatio da Ajrin na to gleda mo`da druga~ijim o~ima. Ali pre no {to je ona uspela da do|e do re~i, strasno ju je poljubio i rekao: "Sa~ekaj pet minuta da vidim u ~emu je stvar." Zatim je skliznuo u hodnik. Dva ~asa kasnije, upravo kada je trebalo da ponovo u|e u atmosferu, najednom mu pade na um da se nije oprostio. No, dobro, javi}e joj se telefonom iz Va{ingtona. Tako }e biti znatno jednostavnije i lak{e. Doktor Kelvin Pul nalazio se na dubini od sto metara u Kornelskoj podvodnoj laboratoriji kraj Biminija kada je dobio nare|enje. Kao i svi aerosvemirski fiziolozi, i on je bio zaokupljen problemima vezanim za podmorski `ivot, ali ovoga puta imao je poseban razlog {to se vratio na more. Njegova specijalnost bilo je izu~avanje sna i ritmova za koje se pretpostavljalo da kontroli{u aktivnosti svih `ivih bi}a. Na otvorenom moru, kao i u dubinama do kojih Sun~eva svetlost nikada nije dopirala, dolazilo je do poreme}aja ovih ritmova; {tavi{e, izgledalo je da neke ribe nikad ne spavaju - i Kelvin Pul je `eleo po svaku cenu da ustanovi kako uspevaju da ostvare ovaj jedinstven podvig. Trebalo je da ne di`e glavu s posla, ali pogled sa prozora nije bio samo op~injavaju}e lep - nego i hipnoti~ki spokojan. Voda je bila toliko bistra da je vidljivost sezala i do dve stotine stopa, a prema slobodnoj proceni, pred o~ima mu se vrzmalo deset hiljada riba iz pedeset razli~itih vrsta - kao i nekoliko desetina varijacija korala. Iako je Sun~eva svetlost jo{ bila sjajna na ovoj dubini, ona je gotovo sasvim izgubila crvene i narand`aste prelive; svetom spruda preovla|ivao je plavozeleni preliv, veoma prijatan za o~i. Pod njegovim okriljem sve je postajalo nepojamno bla`eno - podvodni Raj koji jo{ ne zna za greh i smrt. To i nije bio ba{ sasvim privid, sada dok je Sunce jo{ stajalo visoko na nebu. S vremena na vreme, hitro bi promakla neka barakuda ili ajkula, ali to ne bi izazvalo ni najmanju uzbunu me|u nepreglednim mno{tvom potencijalnih `rtvi. U toku celog dana, dok bi posmatrao kroz prozor biolo{ke laboratorije, Pul nijednom nije video da jedna riba napada neku drugu. Tek u svitanje i suton dolazilo je do prekida primirja i sprud je postajao popri{te hiljade kratkih i samrtnih okr{aja. Upravo je gledao kako se jedan podmorski skuter vra}a u gara`u, udaljenu pedeset stopa, vuku}i planktonske mre`e i ure|aje za snimanje iza sebe, kada se oglasila zvonjava telefona. Isklju~iv{i centrifugu, koja je prili~no bu~no razdvajala neke proteinske uzorke, podigao je slu{alicu i kazao: "Pul ovde." Pa`ljivo je slu{ao jedan minut, povremeno klimaju}i u znak saglasnosti, a povremeno pu}e}i usne u znak neslaganja. "Svakako", re~e kona~no. "Sasvim je izvodljivo u praksi... pro~itali ste moj izve{taj. Postoji odre|en rizik... ali ja sam i dalje pripravan; osim toga, to sam ve} uradio sedam - ne, osam puta. Ali, ~emu `urba?... Pa, ako stvari tako stoje... Da, razume se, mogao bih da doletim do Va{ingtona za jedan sat, ako ovde dr`ite mlaznjak - ali postoji jedna velika smetnja."

61

Artur Klark…………………………………….....Izgubljeni svetovi 2001.
Podigao je pogled prema plafonu i pomislio na sto stopa vode koja se nalazila iznad metalne opne laboratorije. Na kopnu bi tu udaljenost mogao da pre|e za dvadeset sekundi - ali ima ve} mesec dana kako `ivi ovde dole, pri pritisku od ~etiri atmosfere. To }e biti prili~no te{ko objasniti. Niko jo{ nije prona{ao bezbedan na~in da se ubrza proces dekompresije; Pul je samo jednom u `ivotu video slu~aj aeroembolizma i od tada je imao puno razumevanja prema ovoj pogubnoj bolesti ronilaca. Nije nipo{to `eleo da pretvori vlastiti krvotok u soda-vodu, pa ~ak ni da rizikuje jedan jedini mehur komprimovanog vazduha u nekoj nezgodnoj arteriji. Nije bilo mesta raspravi sa zakonima fizike; Va{ington }e naprosto morati da se pomiri sa ovom pomalo neprijatnom ~injenicom. Da bi se uspeo uz ovih tri~avih stotinak metara vode, koja mu se nadnosila nad glavom, bilo mu je potrebno isto onoliko vremena koliko i za put od Meseca do Zemlje. 14. OTVORENIH RUKU U po~etku su se oglasile neke kritike upu}ene na ra~un izlaganja riziku, ali kako je vreme prolazilo, one su se sve manje ~ule. Svet je po~eo da uva`ava ume{nost i prilje`nost kojima je pristupljeno izvr{avanju misije, kao i da shvata da ovde nije posredi o~ajni~ko hazardiranje u stilu 'biti ili ne biti'. U svakoj prilici, samo su astronauti izra`avali punu uverenost u uspeh; a jedino je njihovo mi{ljenje i bilo merodavno u celoj stvari. Osim toga, zloslutno, bezglasno prisustvo MNT-1 nije ostavilo trajni beleg na celo ~ove~anstvo. Kada je po~etno uzbu|enje minulo, da bi na njegovo mesto do{lo pritajeno i bri`no strahovanje, usledila je re{enost da se otkrije istina na najbr`i na~in u okviru ljudskih mogu}nosti. Sve dok ne bude ustanovljen smisao te crne piramide, ~itav svet nalazi}e se u stanju neizvesnosti i ne}e biti kadar da preduzme nikakva dugoro~na planiranja. Iz dva dijametralno suprotna razloga, oni koji je trebalo da se late tako velikih me|unarodnih in`enjerskih poduhvata, kao {to su navodnjavanje Sahare, podizanje gibraltarska brana ili osnivanje farme na Sarga{kom moru, nisu vi{e bili kadri da otpo~nu poslove koji su stajali milijarde dolara i decenije rada. Bilo bi krajnje budalasto tra}iti ogromna sredstva na sli~ne projekte, ako tamo negde u kosmosu vrebaju neprijateljske sile sposobne da za~as potru plodove vekovnog pregala{tva. Drugi argument bio je tananiji, ali na svoj na~in ni{ta manje onespokojavaju}i. Stvorenja koja su sazdala MNT-1 o~igledno su se nalazila na znatno vi{em nivou razvoja od ~ove~anstva; uz pretpostavku da su oni spremni da podele sa nama svoja znanja, svako nastojanje da se i dalje samostalno razvijamo, bez njihove pomo}i, odgovaralo bi gra|enju brane i puteva golim rukama u situaciji kada bi oni mogli da nam ponude buldo`ere i kipere. Ljudski rod postajao je sve sputaniji usled neupu}enosti u stvar, tako da su ve} po~eli da se javljaju i predlozi koji su nalagali sveukupni napad na MNT-1 svim raspolo`ivim oru|ima nau~nog istra`ivanja. No, nije se podleglo ovoj psihozi; ma kakve tajne da je piramida krila; one bi verovatno bile uni{tene prilikom poku{aja da se nasilno

62

Artur Klark…………………………………….....Izgubljeni svetovi 2001.
prodre do njih. [tavi{e, mo`da je samo zdanje raspolagalo vlastitim odbrambenim sistemima - a pomenuta je jo{ i neprijatnija mogu}nost da bi neimare ove strukture, ako se ne nalaze odve} daleko, ozlovoljila akcija koja bi za posledicu imala o{te}enje njihovog vlasni{tva. Ova zbivanja ostavila su posebnog traga na berzama. Najpre je do{lo do blage oseke, a onda su sve deonice zna~ajno dobile na vrednosti kada se proneo glas da }e koraci koji se upravo preduzimaju u svemiru dovesti do op{teg napretka. 'Na kraju krajeva', napisao je jedan analiti~ar, 'na ovaj na~in mogla bi se otvoriti ogromna nova tr`i{ta za neke industrijske grane.' Nik, dodu{e, ni izdaleka nije znao {ta bi 'oni' hteli da kupuju, niti ~ime bi to pla}ali. Neki bistar i promu}uran momak sklopio je ugovor sa vi{e vode}ih kompanija za distribuciju filmova, kojim je otkupio vanzemaljska prava za ekskluzivno prikazivanje njihovih celokupnih kinematografskih fondova, pri ~emu nije uzet u obzir jedino Mesec, na koji je ve} stavio {apu MGM. U krajnje privatnom vidu, glavne li~nosti vlade bile su veoma zabrinute zbog mogu}e pretnje koju je moglo da predstavlja jedno dru{tvo neverovatno razvijenije od ljudske rase. Niko nije umeo da na zadovoljavaju}i na~in pru`i odgovor na pitanje zbog ~ega bi oni bili neprijateljski nastrojeni, ali ta se mogu}nost nije smela jednostavno prenebre}i. Smesta je, u punoj tajnosti, sastavljena jedna vojna komisija na najvi{em nivou koja je dobila zadatak da prou~i mogu}nosti globalne odbrane. Ne bi bilo mudro, smatralo se, verovati da bi na{i sistemi naoru`anja zna~ili neki veliki adut u eventualnom sukobu sa kulturom starijom najmanje tri miliona godina, pa ipak nuklearna eksplozija mogla bi da bude dovoljno neprijatna da zastra{i neko neprijateljski nastrojeno, ali nedovoljno motivisano strano dru{tvo. 'Mi smo neuporedivo mo}niji od kakvog osinjaka', objasnio je jedan general, 'ali ako nemamo vra{ki dobre razloge, bolje da ne ~a~kamo u njega.' Iako je ovo bilo donekle umiruju}e, ve}ina pesimista ose}ala je da glavni problem uop{te ne bi bio u tome da se 'oni' ne bi mogli braniti od atomske eksplozije ve} znatno pre u tome {to bi na{ na~in suprotstavljanja njima bio ekvivalentan nastojanju brazilskih domorodaca da kopljima obore supersoni~ni avion u niskom, bri{u}em letu. Optimisti su odbijali da poveruju da bi jedno razvijeno vanzemaljsko dru{tvo zauzelo neprijateljski stav. Oni su bili mi{ljenja da bi fantasti~no znanje prikupljeno tokom miliona godina morao da prati i odgovaraju}i razvoj etike i morala - po{to bi, u protivnom, takva kultura znatno ranije samu sebe uni{tila. Na stotine tananih i na~ina, be{umna piramida ostavila je svoj trag na svet. Postojalo je staro proro~anstvo da }e tek spoljnja pretnja mo}i stvarno da ujedini ~ove~anstvo; ono se sada obistinjavalo. Dr`avnici su ve} iza kulisa preduzimali grozni~ave mere da se okon~aju me|unarodna suparni{tva koja odavno postoje i ~ijih se za~etaka jo{ malo ko se}ao. Javili su se ~ak i izgledi da bi ideja o svetskoj vladi, prokazani san idealista, mogla uskoro da postane stvarnost, premda iz razloga koji nisu imali ba{ mnogo veze sa idealizmom.

63

Artur Klark…………………………………….....Izgubljeni svetovi 2001.
A {to se same misije ti~e, ve} je doneta odluka o jednom va`nom na~elnom stavu - mada je bilo i takvih koji su smatrali da se time nastoje da sa~uvaju pravila lepog opho|enja preko granice zdravog razuma. Sve dok ne bude ustanovila {ta ima protiv sebe, ljudska rasa }e se miroljubivo pona{ati. Bez obzira na pripreme koje se budu preduzimale na Zemlji, nikakvo oru`je ne}e biti upu}eno na Jupiter. ^ovekovi izaslanici po}i }e u susret nepoznatom otvorenih ruku. 15. VASELJENA "Ali, to je besmislica", usprotivi se Viktor Kaminski. "Nisam ti ja nikakva vra`ja filmska zvezda!" "Sla`em se", re~e D`il Mening, predstavnik za {tampu Svemirske agencije. "Ali zato si najpoznatiji astronom na svetu. Ako ti bude{ komentator, publika }e nam se i te kako umnogostru~iti. Sve velike televizijske mr`e pohrli}e da vr{e prenos... pored ostalog i zbog toga {to ih to ni{ta ne}e ko{tati." "Ali ja ~ak nisam ni osobito dobar astronom - ve} samo posebno zdrav: nepodlo`an ljudo`derstvu, homoseksualizmu, curenju iz nosa i sli~nim sklonostima 'ne`eljenim na putovanju'. Ili mi bar tako psiholozi ka`u." "Uozbilji se, Viktore - u~ini}e{ veliku uslugu celom projektu, a ne}e{ izgubiti mnogo vremena. Po{to bude{ pro~itao sinopsis, ceo posao mo}i }e da se obavi za jedno popodne." "Ali ja nemam nijedno slobodno popodne. Je li to stvarno toliko va`no?" "Mislim da jeste. Poslednja anketa koju smo sproveli gotovo nas je bacila u o~ajanje. ^ak i danas, dvadeset tri posto populacije obuhva}ene ispitivanjem smatra da nam je Sunce bli`e od Meseca, da na nebu ima tek nekoliko hiljada zvezda, kao i da one nisu naro~ito velike. U~inio bi veliku stvar za op{te obrazovanje i astronomiju ako bi se latio ovog zadatka." "Dobro, va`i, ali pod jednim uslovom: pristajem da govorim zvani~ni tekst emisije, ali ne `elim da imam nikakve veze sa bilo kakvim reklamama. Za to }e{ morati da anga`uje{ nekog od tvojih nacifranih glumaca. Sla`e{ se?" "Sla`em se", uzvrati Mening hitro. Znao je da je bolje imati vrapca u ruci nego goluba na grani. Uostalom, uz malo strpljenja, mo`da }e mo}i da se domogne i goluba... ^OVEK JE MERA SVIH STVARI! - blesnuo je slogan na ekranu; a zatim se, preko slova, pojavio ~uveni da Vin~ijev crte` ~ovekove figure postavljene u krug. "Ako ova izreka nije puka ta{tina, ve} u njoj stvarno ima istine", po~e komentator, "onda mo`emo da iskoristimo ~oveka kao ar{in za merenje Vaseljene. Razume se, posredi je sasvim kratak ar{in, te ga stoga uve}avamo hiljadu puta..." Zum na kameri se povukao i figura ~oveka stala je da se smanjuje, da bi na kraju postala jedva vidljiva. Zatim je po~ela da se umno`ava stotinama puta du` jedne prave linije - osnovice praznog kvadrata. "Ovo je na{ ~ovek - na{ ar{in - ponovljen hiljadu puta. Osnova kvadrata koji vidite iznosi jednu milju. <Nadam se da }e se do 2001. godine Velika Britanija i

64

Artur Klark…………………………………….....Izgubljeni svetovi 2001.
Sjedinjene Ameri~ke Dr`ave pridru`iti civilizovanom svetu i prihvatiti metarski sistem prim. pisca.> Sada }emo nastaviti da hiljadostruko umno`avamo razmere sve dok ne stignemo do ruba poznate Vaseljene. A po{to }emo napraviti svega nekoliko ovakvih skokova, zapi{imo sa strane kao podsetnik svaku novu razmeru do koje budemo do{li. Na donjem delu ekrana pojavio se ispisan broj 1.000. Zatim je kvadrat po~eo da se smanjuje, brojke su se brzo slu~ile u nerazgovetnu mrlju i nestale - a na ekranu se pojavio novi kvadrat, ispod koga je stajao broj 1.000.000. Ova nova merna jedinica, osnovica od hiljadu milja, bila je otisnuta u crte` isto~ne obale Sjedinjenih Ameri~kih Dr`ava; prvobitni kvadrat sa osnovicom od jedne milje i dalje se, premda jedva, mogao videti, ozna~en strelicom. "A sada sledi novi skok. Ponovo za hiljadu puta..." Blesnuo je broj 1.000.000.000 i u kvadratu osnovice milion milja pojavili su se Zemlja i Mesec - izgledaju}i prili~no si}u{ni. "Ve} smo stigli do astronomskog prostora i sada imamo posla sa brojevima ~ija nas ogromnost spre~ava da ih valjano pojmimo. Stoga nam je potrebna neka prikladnija mera i nju }emo dobiti ako primenimo najbr`u stvar u Vaseljeni - samu svetlost... Svetlosni zrak je u stanju da sedam puta obi|e na{ globus po polutaru u jednoj jedinoj sekundi..." Tik uz Zemlju blesnula je jedna ta~kica i ubrzo se preto~ila u krug, po~ev{i da orbitira oko planete ritmom od jednom u sedmini sekunde... "A da bi stigao do Meseca, potrebno mu je tek ne{to malo vi{e od jedne sekunde..." Ta~kica je napustila kru`nu orbitu i krenula prema si}u{nom disku Meseca, provev{i na putu 1,25 sekunde. "Preduze}emo sada jo{ jedan skok za hiljadu puta - ~etvrti po{to smo zapo~eli sa ~ovekom, dole na Zemlji..." Pojavio se prizor svih planeta sve do Jupitera - ~itav unutra{nji Sun~ev sistem: Sunce, Merkur, Venera, Zemlja, Mars i sam Jupiter. "Pri ovoj razmeri planete su odve} male da bi se videle; jedino mo`emo da prika`emo njihove orbite. Osnovica slike iznosi milijardu milja; svetlosni i radio-talasi mogu da prevale ovu razdaljinu za ne{to malo vi{e od jednog ~asa. Ova ~injenica najbolje odra`ava zapreminu prostora koji smo po~eli da istra`ujemo; po na{im merilima, on je ogroman. Svi ljudi koji su ikada `iveli, pore|ani jedan uz drugog, dosegli bi tek do jedne desetine ove du`ine. Ali u pore|enju sa razmerama Vaseljene, prostor koji vidite sasvim je ni{tavan. A sada pre|imo na skok broj pet... Kvadrat je ponovo stao da se smanjuje i na ekranu je zasvetleo broj 1.000.000.000.000.000. U sredi{tu nove slike nalazila se samo jedna ta~kica - Sunce. Planete su, razume se, potpuno i{~ezle. Ali obratite pa`nju: prvi put se ni{ta novo nije pojavilo u vidnom polju. ^ak ni ovaj hiljadostruki skok nije nas doveo do najbli`ih zvezda. Ako ho}emo da ih vidimo, moramo ponovo da sko~imo..."

65

Artur Klark…………………………………….....Izgubljeni svetovi 2001.
Blesnuo je broj 1.000.000.000.000.000.000 i u novom kvadratu se pojavilo na desetine svetlih ta~kica. Kona~no smo u{li u carstvo zvezda. Ima ih nekoliko stotina na slici, za koju je svetlosti potrebno sto pedeset godina da bi je premostila - svetlosti, da se podsetimo, koja od Zemlje do Meseca stigne tek za ne{to malo vi{e od jedne sekunde. Me|u ovim zvezdama na{e Sunce predstavlja sasvim prose~an primerak. Upravo stoga {to je ono tako prose~no - tako normalno - smatramo da mnoge druge zvezde poseduju sli~ne porodice planeta, premda ih, zbog udaljenosti, ne mo`emo razabrati teleskopima. Ono, me|utim, {to je jo{ va`nije jeste da dr`imo gotovo izvesnim da te strane planete tako|e moraju da poseduju `ivot. Pri ovoj razmeri, izgleda da su zvezde - na{a obli`nja sunca - nasumce ra{trkane. Ali kada budemo preduzeli sedmi hiljadostruki skok, vide}emo da se one ipak pokoravaju jednom ustrojstvu..." Zasijao je broj 1.000.000.000.000.000.000.000 i istog ~asa nestale su sve pojedina~ne zvezde. Postojala je samo velika spirala blistave izmaglice, koja je gotovo ispunjavala kvadrat. "Ovo je Galaksija - zvezdani grad koji se lagano okre}e i ~iji je na{e Sunce tek skromni `itelj predgra|a - negde otprilike ovde." Strelica je pokazala na jednu oblast koja se nalazila na oko dve tre}ine puta od sredi{ta spirale. "Svetlosti je potrebno sto hiljada godina da prevali ovaj ogroman kovitlac sunaca - ovo vaseljensko ostrvo. Osim toga, Galaksija se okre}e toliko polako da je od ~asa kada se `ivot za~eo na Zemlji ona napravila svega desetak obrtaja. Ovu skupinu zvezda mo`emo nazvati i Mati~na Galaksija. Zvezde koje vidite na no}nom nebu nalaze se u na{em {irem susedstvu - a ve}ina nam je sasvim blizu. One udaljenije obrazuju sjajno, pramenasto zale|e koje nazivamo Mle~ni Put. [ta mislite, koliko zvezda, koliko sunaca sadr`i cela na{a Galaksija? Ako ka`ete nekoliko miliona, veoma }ete pogre{iti. Pribli`nije bi bilo re}i nekoliko milijardi; pravi skor iznosi negde oko sto milijardi zvezda u Galaksiji. Svaka od njih je po jedno sunce - a na svakog mu{karca, `enu i dete koji sada `ive do{lo bi po trideset njih! Vrati}emo se ponovo na{oj Galaksiji, po{to razmotrimo jo{ {ire okvire ~iji je ona tek si}u{ni deo. Pove}ajmo stoga na{u razmeru za jo{ hiljadu puta... Da, izgleda kao zvezdano polje, ali ono to nije; svaka od ovih mrljica svetlosti predstavlja ~itavu galaksiju - od kojih bi ova mogla biti na{a. Na{ blistavi zvezdani grad od sto milijardi sunaca i sam je ovde sveden na puku zvezdicu! Da bi svetlost stigla s kraja na kraj ove slike, moralo bi da protekne sto pedeset miliona godina; to je granica do koje smo stigli posle osam skokova, od kojih je svaki bio hiljadostruko ve}i od prethodnog, dok je polaznu ta~ku predstavljao ~ovek... A sada - kona~no - dolazimo do kraja niza. Jer, ako napravimo jo{ samo jedan skok, prekora~i}emo granice samog svemira."

66

Artur Klark…………………………………….....Izgubljeni svetovi 2001.
U sredi{tu ekrana, ispunjavaju}i samo mali deo kvadrata koji je oivi~avao sve prethodne slike, stajao je globus svetlosti. Rubovi su mu bili pomalo rasplinuti, preta~u}i se u tamu okolnog prostora. "Ovo bi mogao da bude sveukupan plod Postanja - Vaseljena galaksija. Izvan ovog podru~ja, ni najmo}niji od na{ih teleskopa nisu u stanju da prodru; u stvari, mo`da to izvan uop{te i ne postoji. Na samom kosmi~kom obzorju, tamo gde le`e krajnje granice na{eg vidnog polja, i same galaksije i{~ezavaju sa vidika, kao da padaju preko ivica svemira. Nije nam poznato {ta se tamo zbiva; uop{te nije isklju~eno da je posredi ne{to {to na{i umovi nisu ni kadri da pojme. Vratimo se stoga sa ovih krajnjih obzorja do na{e Mati~ne Galaksije, sa svojih sto milijardi sunaca..." Ble{tavi globus Kosmi~ke Sveukupnosti stao je da se {iri vrtoglavom brzinom. A onda se, najednom, njegov jednoobrazni sjaj rasto~io u mnogobrojna zrnca svetlosti; ona su tako|e nastavila da se {ire i razmi~u, da bi se ekran ponovo ispunio malim vrtlo`jima i spiralama - od kojih su neke bile zbijene u jata, a druge stajale same. Jedna od njih se izdvojila i po~ela da raste, sve dok se nije raskrilila preko celog neba, a njene slu~ene ivice se kondenzovale u zvezdana ~vori{ta. "Ponovo vidimo na{u Mati~nu Galaksiju sa svojih sto milijardi sunaca", objavio je komentator. "Ve}ina njih nije ve}a od na{eg Sunca - {to zna~i da su odve} sitna da bi se mogla videti. Sve zvezde koje sada gledate predstavljaju d`inove; na{a je, me|utim, samo patuljak, iako to nama tako ne izgleda. A od tih sto milijardi sunaca, velikih i malih - koliko njih greje svetove koji nose na sebi `ivot? Mo`da ve}ina, budu}i da materija ima ista svojstva {irom Vaseljene. Poznato nam je da se `ivot javio nezavisno na Zemlji i Marsu; tako|e verujemo da on automatski ni~e na svim svetovima koji nisu ni odve} topli ni odve} hladni, koji imaju u izobilju kiseonika, ugljenika i vodonika i koje obasjava sun~eva svetlost nekoliko milijardi godina. Pa ipak, iako je `ivot verovatno ~est slu~aj u Vaseljeni, inteligencija je mo`da retka; u dugoj istoriji Zemlje ona je nastala samo jednom. No, uprkos tome, nije isklju~ena mogu}nost da {irom Galaksije postoje milioni razvijenih kultura - premda bi njih razdvajale provalije koje bi i sama svetlost godinama premo{}ivala." Pojavile su se dve strelice, upravljene na zvezde koje su toliko bile blizu jedna drugoj da je na fonu prore|enih spoljnjih krakova Galaksije izgledalo da su susedi. "Ako bi ovo bilo na{e Sunce i ako bismo uputili radio-signal do planete koja kru`i oko obli`nje zvezde, proteklo bi dve hiljade godina dok ne bismo dobili odgovor... Odnosno, posmatrano iz perspektive pro{losti, upravo bi sada valjalo o~ekivati odgovor na poruku koja je poslate negde na po~etku na{e ere... A ne zaboravite da je ovde posredi op{tenje sa jednim od na{ih najbli`ih suseda! Pa ipak, iako su potrebne hiljade godina da bi se putovalo sa zvezde na zvezdu, rasa koja je ostvarila odista veliki napredak mogla bi se latiti tog poduhvata. Za takve istra`iva~ke misije njoj bi na raspolaganju stajale robotske letelice - ba{ kao {to je i ^ovek najpre poslao sonde kao prethodnicu budu}ih pohoda na Mesec i planete."

67

Artur Klark…………………………………….....Izgubljeni svetovi 2001.
Na ekranu se pojavio niz nezgrapnih automatskih svemirskih letelica - od kojih su neke bile poznate, a druge, pak, o~igledno izmi{ljene - kre}u}i se preko zvezdanog zale|a ili upravljaju}i svoje televizijske o~i prema svetovima pored kojih su prolazile. "Druga mogu}nost jeste da se sazdaju ogromni kosmi~ki kov~ezi - pokretni planetoidi, koji bi bili u stanju da stole}ima putuju izme|u zvezda, dok bi se na njima ra|ala i umirala mnoga pokolenja... Moglo bi se pribe}i i hibernaciji, odnosno zamrzavanju u san li{en bilo kakvih promena, osoben za stanje odlo`enog o`ivljavanja; bu|enje bi u tom slu~aju izvr{ili roboti kada bi se vekovno putovanje pribli`ilo kraju... Ovim jo{ nisu iscrpene sve mogu}nosti. Neka veoma razvijena civilizacija bila bi kadra da napravi takve brodove koji bi mogli da dostignu gotovo svetlosnu brzinu. Prema Ajn{tajnu, nijedan materijalan predmet ne mo`e da se kre}e br`e od svetlosti; posredi je prirodna brzinska granica, ugra|ena u same temelje na{e Vaseljene. Me|utim, {to joj se vi{e pribli`avamo, samo vreme po~inje sve sporije da proti~e. Svemirski putnik mogao bi da prevali rastojanje do neke zvezde za samo nekoliko meseci - ili ~ak nekoliko ~asova - mereno njegovim lokalnim ~asovnikom. Ali samo i jedino mereno njegovim lokalnim ~asovnikom. Kada se bude vratio iz svoje misije, ustanovi}e da su u me|uvremenu protekle godine ili vekovi, da su mu svi prijatelji poumirali, a mo`da ~ak i da mu je mati~na civilizacija i{~ezla. To predstavlja neizbe`nu cenu zvezdanih istra`ivanja - razmene Vremena za Prostor, bez mogu}nosti povratka. Ipak, ta cena bi mogla da bude privla~na za stvorenja ~iji je `ivotni vek znatno du`i od na{eg. Kona~no, mo`da ni Ajn{tajnova teorija - kao ni tolike druge teorije u pro{losti - ne govori punu istinu. Nije isklju~eno da postoje neki tanani na~ini da se zaobi|u njena ograni~enja i tako prema{i brzina svetlosti. Mo`da ima i takvih puteva kroz Vaseljenu koje jo{ nismo otkrili - pre~ice kroz vi{e dimenzije, odnosno 'crvoto~ine u svemiru', kako ih je nazvao jedan matemati~ar; kroz takvu 'rupu' moglo bi se zakora~iti - da bi se istog trena izi{lo na udaljenosti od hiljadu svetlosnih godina. Ali ~ak i da se sve to ispostavi kao ta~no - premda ve}ina nau~nika smatra da je u pitanju puka ma{tarija - na istra`ivanje Vaseljene i dalje }e morati da bude utro{eno nezamislivo mnogo vremena. U kosmi~kim prostranstvima ima vi{e sunaca nego {to na svim obalama Zemlje postoji zrnaca peska; a kraj svake od tih trunki mogu da postoje civilizacije u pore|enju sa kojima bismo mi izgledali kao primitivni, glupi divljaci. [ta }emo re}i `iteljima sa takvih svetova kada se najzad sretnemo s njima? I {ta }e oni re}i nama?" "Hvala, Viktore", re~e Mening kada se ekran ugasio, a crveno svetlo u videore`iji prestalo da gori. "Znao sam da }e{ biti odli~an. Ne brini ni{ta zbog zamuckivanja, mi }emo to ve} srediti. Kako se tebi ~ini?" "Nije lo{e... nije lo{e... Ali vi{e bi mi se dopalo da nisi dodao ove besmislice na kraju." "A? Kakve besmislice?"

68

Artur Klark…………………………………….....Izgubljeni svetovi 2001.
"Pa te vi{e dimenzije, crvoto~ine u svemiru i sli~na naklapanja. To nije nauka, pa ~ak ni dobra nau~na fantastika, ve} najobi~nije fantaziranje." "Ali ba{ je tako stajalo u scenariju." "Zar je to bio razlog i da se snimi? Uostalom, ko je taj pametnjakovi} koji je mogao da sro~i ovakav scenario?" "Niko drugi do doktor Hejvud Flojd, ako ba{ ho}e{ da zna{. Predla`em da se objasni{ sa njim." Kaminski je to stvarno ~vrsto naumio, ali dogodilo se da je kasnije smetnuo celu stvar s uma. ^ekalo ga je mnogo posla koji je trebalo obaviti i mnogo znanja koje je valjalo ste}i, tako da je proteklo mnogo meseci pre no {to je ponovo pomislio na to. Ali onda je bilo odve}, odve} kasno. 16. GLASOVI PREDAKA ^ovekoliki majmun stajao je na kr{evitom bre`uljku, dr`e}i za{iljeni kamen i gledaju}i negde preko afri~ke ravnice. Nebo je bilo bez ijednog obla~ka, a u`areno sunce pr`ilo je po`utelu travu savane i zakr`ljalo drve}e koje je jedino bacalo senku. Na poluodstojanju, malo krdo gazela koje je paslo pomno je promatrao sabljasti tigar, {}u}uren u grmlju. Vi{e ~ovekolikih majmuna - mo`da desetak njih - bilo je ra{trkano pri vrhu bre`uljka. Oslonjena o veliku stenu, jedna `enka dojila je mladun~e; nedaleko odatle, dva ne{to starija mladunca prepirala su se oko komada mesa - poslednjeg ostatka neke male, raspar~ane `ivotinje. Jedan pogrbljen i sedokos mu`jak poku{avao je da isisa sr` iz slomljene kosti; jedan drugi je sklup~ano spavao; dve `enke me|usobno su se trebile od va{ki; bio je tu jo{ jedan mu`jak koji je prebirao po gomili sasu{enih kostiju, u potrazi za novim oru`jima. "Divan vam je model", re~e najzad Boumen, po{to su se on i njegova dva druga siti nagledali. "Hvala", uzvrati kustos za antropologiju. "Dali smo sve od sebe... bilo nam je potrebno nekoliko godina rada da privedemo posao kraju." Doktor En Brejlsford bila je privla~na crnka od svojih ~etrdeset godina, odve} `ivahnog izgleda za osobu koja je ceo `ivot posvetila fosilima. Iako je smatrana za ~uvenog istra`iva~a i bila veteran mnogih pohoda, nimalo nije izgubila na `enstvenosti; te{ko se moglo poverovati da je ona jedan od vode}ih svetskih autoriteta za primitivnog ^oveka. "To su, dakle, spodobe", re~e Filip Gud, Boumenov alternativni zamenik, "sa kojima su se susreli tvorci piramide ako su se spustili na Zemlju pre tri miliona godina?" "Ne neizostavno. Sve zavisi od podrobnosti njihovog traganja. Australopithecus verovatno nije bio naro~ito rasprostranjen; lako je mogao da ostane neprime}en me|u slonovima, `irafama i ostalim `ivotinjama koje su znatno vi{e privla~ile pa`nju. U stvari, on ~ak nije bio ni najizrazitiji predstavnik primata. Slu~ajnom posetiocu mogao je da izgleda kao samo jedan u nizu majmuna."

69

Artur Klark…………………………………….....Izgubljeni svetovi 2001.
Bilo je veoma te{ko, pomisli Boumen, zauzeti tako nepristrasan stav. Njegov ko zna koliko puta prapradeda stvarno nije bio neka izuzetna pojava, ali na predakovom ne vi{e sasvim `ivotinjskom licu stajao je izraz zami{ljene sete i tuge, dok ga je posmatrao kroz staklo diorame. Nije se stideo da prizna srodstvo sa ovim svojim dalekim prete~om, od koga ga je delilo nepojamno mnogo vremena. "Sumnjam", re~e on uzdr`ano, "da su bi}a koja su se spustila na Zemlju u pleistocenu bila slu~ajni posetioci. Upravo je to jedna od stvari o kojima bismo `eleli da porazgovaramo sa vama: njihove pobude." "Sve {to mogu da vam ka`em jeste to kako bih se ja pona{ala u takvim okolnostima. Primetila bih da Zemlja obiluje razvijenim oblicima `ivota, ali da nijedan od njih jo{ ne poseduje razum. Ipak bih, me|utim, mogla da pretpostavim - pa ~ak i da predvidim, s obzirom na znanje kojim bih nesumnjivo raspolagala - da }e se ovde pojaviti inteligencija kroz nekoliko miliona godina. Ostavila bih stoga za sobom izvesne inteligentne monitore - ili, jo{ bolje, detektore civilizacije. Mogla bih da ih postavim na Zemlji, premda bih shvatila da se tako izla`em riziku da budu uni{teni ili zatrpani pre no {to stignu da obave svoj zadatak. Nasuprot tome, Mesec bi predstavljao idealno mesto za sme{taj ovakve naprave naro~ito u slu~aju ako me jedino zanimaju civilizacije koje su dosegle do nivoa svemirskog letenja. Ne bi mi, naime, bile va`ne sve one kulture ~ija se primitivnost ogleda u tome {to nisu u stanju da se otisnu sa planete-kolevke. "Vi ste, dakle, skloni da MNT-1 obja{njavate teorijom po`arne uzbune - kako smo je mi nazvali?" "Da... to mi izgleda prili~no verovatno. No, mo`da je odve} verovatno. Same ljudske pobude u toj meri su raznovrsne da se svaki poku{aj podvrgavanja analizi jednog potpuno vanzemaljskog obrasca pona{anja nu`no pretvara u puko naga|anje." "Ali, za sada, moramo da se zadovoljimo naga|anjem, zar ne? Va`no je razmotriti sve mogu}nosti koje dolaze u obzir za slu~aj kada se i ako se budemo suo~ili sa stvorenjima koja su podigla MNT-1." Boumen pokaza na uko~en prizor svojih predaka. "Pogledajte koliko smo mi uznapredovali od tada! Ali dokle su za to vreme stigli neimari piramide? Ne uste`em se da priznam da me pomisao na to ponekad ispunjava strahom." "Mene tako|e pla{i. Ali upamtite, napredak nikada nije jednoobrazan; ~ak i posle tri miliona godina, oni ne moraju da budu nedosti`no ispred nas. Mo`da postoji odre|eni nivo razvoja inteligencije koji se ne mo`e prevazi}i. Nije isklju~eno da su ga oni ve} bili dosegli kada su stigli na Mesec. Uostalom, tek treba dokazati da je inteligencija uistinu zna~ajna po opstanak." "Ne mogu da se slo`im sa tim!" usprotivi se Boumen. "Samo je i jedino na{a inteligencija u~inila od nas ono {to smo danas: najuspe{nija `ivotinja na planeti!" "Kao antropolog, ja sam, razume se, naklonjena ^oveku. Posmatrano na kratke staze, inteligencija je nesumnjivo predstavljala zna~ajno preimu}stvo. Ali {ta biva ako uzmemo u obzir geolo{ke vremenske razmere - i kako uop{te definisati 'uspe{nu' vrstu? Moj prijatelj i kolega koji se bavi reptilima neprekidno me podse}a na ~injenicu da su

70

Artur Klark…………………………………….....Izgubljeni svetovi 2001.
dinosaurusi dominirali planetom vi{e od sto miliona godina. Me|utim, njihov koeficijent inteligencije izrazito je nizak." "Dobro, a gde su oni sada? Danas se vi{e ne mogu videti." "To je ta~no - ali isto se tako ne mo`e naprosto prenebre}i carstvo koje je opstalo sto miliona godina; to je hiljadu puta du`e od veka homo sapiensa. Mo`da postoji optimalni nivo inteligencije i nije isklju~eno da smo ga mi ve} pro{li. [to ako su nam mozgovi odve} veliki - te u tom slu~aju predstavljaju prokletstvo po nas, ba{ kao {to je silan oklop bio prokletstvo za triceratopsa. On se odve} specijalizovao u rogovima, bodljama i plo~ama; mi smo se odve} specijalizovali u mo`danoj kori. Krajnji ishod mogao bi biti isti." "Vi, dakle, smatrate da ~im neka vrsta prekora~i jedan odre|eni nivo inteligencije, ona po~inje da ispoljava te`nju ka i{~eznu}u?" "Ne tvrdim da je to bespogovorno ta~no; samo ukazujem na mogu}nosti. Nema nikakvog razloga da se pretpostavi kako Vaseljena ispoljava bilo kakvu zainteresovanost za inteligenciju - pa ~ak i za `ivot. Oboje mogu biti samo nasumi~ni, slu~ajni nuzproizvodi njenog ustrojstva i delovanja, sli~no prelepim {arama na krilu leptira. Insekt bi podjednako dobro mogao da leti i bez njih; isto tako, i na{a vrsta mogla je da opstane, kao... pa, recimo, ajkule, koje se nisu mnogo promenile u poslednjih nekoliko stotina miliona godina... ~ak i da smo bili ne{to malo manje pametni. Zavirite samo u dana{nje novine ili u istoriju celog dvadesetog stole}a." Doktor Brejlsford se osmehnula svojim sagovornicima koji su o~igledno zastupali suprotno mi{ljenje. "Ne... nisam pesimista", re~e ona, odgovaraju}i na njihove neizre~ene optu`be. "Samo stojim obema nogama na Zemlji i znam da tek si}u{an postotak svih vrsta koje su ikada `ivele na ovoj planeti ima danas potomke. Mo`da upravo stoga {to sam realna, i uvi|am va`nost va{eg projekta bolje od vas samih." "Nastavite, molim vas." "Ta stvorenja koja su podigla piramidu - koliko su daleko bila odmakla od nas u tehni~kom pogledu, po va{oj proceni?" "Verovatno ne vi{e od stotinak godina, pri na{oj sada{njoj stopi napretka." "Ta~no. Pretpostavimo da ona i dalje postoje, ~ak iako nisu mnogo napredovala u toku protekla tri miliona godina od kako su posetila Mesec. Shvatate li da bi to pre svega bio prvi neoboriv dokaz da inteligencija stvarno ima pozitivnu vrednost po opstanak. Ova ~injenica bila bi veoma ospokojavaju}a." "Iskreno govore}i, doktore", re~e Gud, "meni takva spokoj nije potreban. ^ak i ako inteligencija ima ograni~enu ili negativnu vrednost po opstanak, njen indeks udobnosti i dalje je veoma visok. Li~no se nikada ne bih menjao sa njima." On pokaza prema prizoru ~ovekolikih majmuna. Antropolog se nasmejala ovoj {ali kao i ostali, a zatim se ponovo uozbiljila. "Postoji, me|utim, jo{ jedna mogu}nost - kulturni {ok. Ukoliko bi oni bili odve} uznapredovali u odnosu na nas kada stupimo u kontakt, moglo bi se dogoditi da ne budemo kadri da pre`ivimo taj susret u psiholo{kom pogledu. Kao {to je istakao Jung

71

Artur Klark…………………………………….....Izgubljeni svetovi 2001.
pre pola stole}a, sva na{a htenja i stremljenja mogla bi se pokazati bespredmetna, tako da bismo potpuno izgubili orijentaciju i ostali kao paralisani. Imao je za to jedan zgodan izraz: na{li bismo se u situaciji da budemo 'bez snova'. Kao `itelji Atlantide, znate Herodot je tvrdio da oni nikada ne sanjaju. Oduvek sam smatrala da ih to ~ini osobito neljudskim - i dostojnim sa`aljenja." "Ja ne verujem u kulturni {ok", re~e Hanter. "Uostalom, mi i o~ekujemo da se sretnemo sa veoma razvijenim dru{tvom. Za nas to ne bi bilo tako porazno iznena|enje kao... pa, kao {to bi to bilo za ovoga ovde, ako bi se iznenada obreo usred Menhetna." "^ini mi se da ste odve}... optimisti~ki nastrojeni", uzvrati doktor Brejlsford; Boumen je naslutio da je ona zaustila da ka`e 'naivan'. "Ve} je pouzdano utvr|eno na na{oj planeti da su potpuno nesaglasna i nespojiva ~ak i ona dru{tva koja u kulturnom pogledu razdvaja samo nekoliko pokolenja." "Mo`da su na{i astronauti iz pleistocena bili svesni ove opasnosti - te su nas upravo stoga ostavili na miru sve ove godine." "Mislite?" re~e antropolog. "Pitam se da li je tako. Ako nemate ni{ta protiv, po|imo do moje kancelarije. Pokazala bih vam ne{to." Napu{taju}i Likijevu memorijalnu izlo`bu, pro{li su kroz niz velikih dvorana muzeja, sli~nih katedralama. S vremena na vreme, ostali posetioci bi prepoznali Boumena i onda bi se oko njega sjatila mla|arija u potrazi za autogramom. Od Guda i Hantera niko nije zatra`io potpis, ali oni su na to ve} bili navikli; s tim u vezi, Gud je ~esto navodio, ne bez izvesne primese ironi~nosti, jedan Miltonov stih: 'Vredni su i oni koji samo stoje i ~ekaju.' U celini posmatrano, Boumenov odnos sa njegova dva alternativna zamenika bio je izvrstan - {to nije bilo iznena|uju}e, budu}i da su im intelektualni i psiholo{ki profili bili krajnje bri`ljivo uskla|eni. Odnos me|u njima bio je kolegijalan, a ne takma~ki; neretko su igrali ulogu Boumenovih alter egoa, podnose}i mu izve{taje sa misija i putovanja za koje je on bio prezauzet. Razume se, i jedan i drugi su se nadali da }e ba{ na njih pasti kona~an izbor, ali odano su slu`ili Boumena, gotovo bez ikakvih trzavica. Povremeno je me|u njima dolazilo do neslaganja, ali nikada i do ozbiljnih sva|a - ba{ kao {to je to bio slu~aj i sa ostalih pet trojki. Psiholozi su valjano obavili svoj posao; dodu{e, sada su ve} raspolagali sa dovoljno prakse i iskustva. Svaki put kada bi zakora~io na neko mesto sli~no Prirodno-istorijskom muzeju, Boumena bi o{amutila beskrajna raznovrsnost `ivota koji je evolucija iznedrila na samo jednom svetu - planeti Zemlji. Dok je prolazio pored velikih ekrana sa panoramama prizora iz drugih vremena i sa drugih kontinenata, ponovo je shvatio svu neosnovanost pitanja koje mu je ~esto postavljano u vezi sa neimarima piramide: '[ta mislite, kako su oni izgledali?' ^ak i kada bi nekom vanzemaljcu bili poznati svi relevantni ~inioci o Zemljinoj klimi, geografiji, atmosferi i hemijskom sastavu, zar bi on ikada mogao da predvidi jednog slona, kita, `irafu, d`inovsku sipu, kljunara - ili samog ^oveka? Nije li, onda, bilo nesravnjivo te`e pogoditi ili bar naslutiti odlike `itelja jedne potpuno nepoznate, a

72

Artur Klark…………………………………….....Izgubljeni svetovi 2001.
mo`da i krajnje strane planete! Dodu{e, bilo je podjednako te{ko uzdr`ati se od naga|anja... Kancelarija dr Brejlsford bila je tipi~na za kustosa muzeja - prepuna knjiga, izve{taja, ~asopisa iz drugih institucija, zapakovanih i raspakovanih eksponata, a dva cela zida bila su zapretana stotinama malih ladica. Na radnom stolu stajalo je nekoliko lobanja; ona podi`e jednu i re~e: "Ovo je d`entlmen o kome smo razgovarali; ~elo mu jo{ nije Bog zna kako veliko, ali je ve} na~inio nekoliko koraka prema nama. Ovo o koracima va`i i u doslovnom smislu; jo{ ni dan danas, nijedan antropoid ne hoda dobro." S puno po{tovanja, vratila je lobanju na njeno pamu~no le`i{te, a zatim je po~ela da pretura po fasciklama, crte`ima, kartama i fotografijama koji su prekrivali njen prenatrpani sto. Kona~no, prona{la je jednu veliku knjigu, <Posredi je knjiga: 'The Search for the Tassili Frescoes' ('U traganju za freskama iz Tasilija') Henrija Lota Dutton, 1959.> otvorila je na ozna~enom mestu i pru`ila posetiocima. "Blagi Bo`e!" re~e Hanter. "[ta je, do vraga, ovo?" 'Ovo' je predstavljalo skicu jedne neodre|eno antropomorfne prilike, prikazane od pasa nagore. Izgledalo je da je glavu prekrivao svojevrstan {lem, u ~ijem se sredi{tu nalazilo jedno veliko, kiklopsko oko. Drugo, manje oko stajalo je u jednom uglu {lema; nije bilo nikakvih drugih pojedinosti. Naprosto se nije mogla zamisliti takva izobli~enost, odnosno umetni~ka sloboda, posredstvom koje bi se ljudsko lice preobrazilo u ovo obli~je. "Zapanjuju}e, zar ne? Posredi je paleolitski pe}inski crte`, prona|en u Sahari pre pola stole}a - ta~nije 1959. godine. Oni koji su ga otkrili bili su toliko op~injeni njime da su mu, verovali ili ne, nadenuli naziv 'Veliki marsovski Bog'. "Koliko je star?" "Oko deset hiljada godina. Prili~no je mlad u pore|enju sa va{im MNT-1 - ali i ve} pozama{no vreme{an po ljudskim merilima." Zavladala je duga i duboka ti{ina dok su trojica astronauta prou~avala crte`. Kona~no, Hanter upita: "Mislite li da je ovo stvarno svedo~anstvo o susretu sa vanzemaljcima?" "Iskreno govore}i, ne. Posredi je verovatno kakav iscelitelj ili vra~ koji nosi na glavi neku ~udnu kapu. Nisam vam rekla da je crte` prili~no prostran u prirodnoj veli~ini - visina mu iznosi oko osamnaest stopa - {to ukazuje na to da ga je umetnik koji ga je izradio smatrao prili~no va`nim." "Ili je mo`da u pitanju ne{to {to je na njega ostavilo dubok utisak. Pretpostavljam da bi iznenadna pojava skafandra u kamenom dobu izazvala ogromnu senzaciju." "Ne mora da zna~i; trebalo je da vidite |avoljeg plesa~a sa Nove Gvineje u punoj odori. Ali mislim da iz ovoga mo`emo da izvu~emo nauk; pretpostavimo na~as da je to stvarno bio posetilac iz svemira koji je nosio nekakvo za{titno odelo. Mislim da }ete se u tom slu~aju slo`iti da je umetnik iz kamenog doba ostvario pravi podvig, verno reprodukovav{i ne{to {to je bilo potpuno nepojmljivo za njega, odnosno sasvim izvan

73

Artur Klark…………………………………….....Izgubljeni svetovi 2001.
granica njegove vlastite kulture. Da li biste i vi bili kadri za tako ne{to, ako biste se sreli sa nekom supercivilizacijom?" Mo`da ne bismo - ali zato imamo kamere." "^ak i na fotografijama, mo`ete samo prepoznati stvari koje ve} poznajete. Oblici i boje jedne stvarno razvijene civilizacije mogli bi biti toliko neobi~ni da nas oteraju u ludilo prilikom poku{aja da ih odgonetnemo. Isto tako, njihove vremenske razmere mogle bi biti sasvim izvan na{e mo}i poimanja; {ta ako, na primer, oni do`ivljavaju vreme znatno br`e? Zamislite kako bi reagovao jedan australopithecus, kada biste ga provozali jedne no}i velikom brzinom po Brodveju." "Mislim da sam vas shvatio", re~e Boumen. "[ta bi onda trebalo da uradimo, ukoliko bismo se ikada na{li u nekoj sli~noj situaciji?" "Moj savet bi bio da se pretvorite u pasivne posmatra~e zbivanja i da ne poku{avate ni{ta da razumete. Snimajte {to vi{e mo`ete. I, naravno, uzdajte se da su bi}a koja ste sreli strpljiva, odnosno svesna va{ih ograni~enja." "A {ta ako nisu?" "Bojim se da bi vam onda izgledi za opstanak bili podjednako mali kao i australopithecusu koji bi izleteo iz automobila i poku{ao da pre|e preko Brodveja na crveno." 17. PITANJE Nedelje posve}ene poslednjim pripremama pre po~etka leta proticale su mirno i ni{ta ih nije remetilo. Postojao je samo jedan trenutak ispunjen dramati~no{}u i uskipelim ose}anjima: kr{tenje broda. Zvani~no, ve}ina svemirskih letelica ima samo brojeve. Nezvani~no, sve one poseduju imena, kao i ostali brodovi od po~etka sveta. Sami astronauti doneli su odluku da ovaj dobije naziv 'Otkri}e', prema naj~uvenijoj la|i koja je preduzela polarno istra`ivanje. Izbor je izgledao sasvim prikladan, budu}i da su kretali u podru~ja daleko hladnija od Ju`nog pola, a otkri}e novih podataka i ~injenica predstavljalo je jedini zadatak njihove misije. Ali kako krstiti svemirski brod koji se nalazi na orbiti dve stotine milja iznad Zemlje? Tradicionalni obred sa bocom {ampanjca o~igledno nije dolazio u obzir, a uva`ene dame od kojih se o~ekivalo da ga izvr{e verovatno bi se spetljale, neiskusno lebde}i u skafandru. Bio je stoga neophodan nekakav kompromis. Gotovo osamnaest puta na dan, brod je prolazio ta~no iznad svake ta~ke polutara. Najve}i grad pod njegovom putanjom bio je Najrobi, te se tako, jedne no}i, u njemu i odigralo kr{tenje. Svetla grada bila su poga{ena, a sve o~i uprte ka nebu, dok je prva dama sveta odr`ala kratak prigodan govor, a zatim, u ta~no odre|enom trenutku, kazala: "Krstim te 'Otkri}e'." Tog ~asa, svi su pogledi skliznuli na nju; stoje}i u svojoj plemenskoj no{nji, izgledala je veli~anstveno i blistavo. Op{te divljenje prekinuo je generalni sekretar koji je pritisnuo jedno dugme.

74

Artur Klark…………………………………….....Izgubljeni svetovi 2001.
Ta~no iznad glava posmatra~a, jedna zaslepljuju}a zvezda plameno je o`ivela; blesak ja~ine milijardu sve}a oblio je rasko{nim sjajem Svemirsku stanicu jedan i 'Otkri}e'. Blistavi tandem lagano se kretao sa zapada na istok, dok ga je ceo svet netremice posmatrao, kako neposredno sa Zemlje, tako i posredstvom kamera postavljenih na stanici. Najbr`e vozilo koje je ^ovek ikada napravio krstila je najbr`a od svih stvari u prirodi - svetlost. Drugi, znatno va`niji ure|aji vezani za program imali su manji publicitet; me|u njima je postojao jedan koji se odigrao u potpunoj tajnosti. Pre vi{e nedelja, izvr{en je kona~an izbor ~lanova posade i dvanaest alternativnih zamenika moralo je da se pomiri sa sudbinom. No, njihovo razo~arenje bilo je kratkog veka, po{to su znali da }e kucnuti i njihov ~as; ve} je po~elo da se pri~a o spasila~koj misiji - drugom pohodu na Jupiter - u koji bi svi bili uklju~eni. Dodu{e, ~ak i sada, u ovim poslednjim trenucima, jo{ se moglo dogoditi da neko od njih po|e sa 'Otkri}em'... U velikoj operacionoj sali Svemirskog centra, koja je vrvela raznim ure|ajima, nalazila su se samo tri ~oveka, od kojih jedan nije bio svestan onoga {to ga je okru`avalo. Ali prilika koja je le`ala na operacionom stolu nije ni spavala niti bila pod anestezijom, po{to su joj o~i stajale otvorene. One su prazno zurile negde u beskraj, uop{te ne vide}i besprekorno belu prostoriju i ostala dva ~oveka koja su bila u njoj. Lester ^epmen, upravnik misije na Jupiter, zabrinuto je pogledao glavnog lekara. "Jeste li spremni?" upita on glasom koji je bez razloga prigu{io u {apat. Doktor @iro prelete pogledom preko mera~a generatora za elektrohipnozu, opipa mlitav ru~ni zglob pacijenta i klimnu. ^epmen ovla`i usne i na`e se preko stola. "Dejvide - da li me ~uje{?" "^ujem." Odgovor je odmah usledio, ali glas nije imao nikakvu posebnu boju i sasvim je bio li{en ose}anja. "Prepoznaje{ li moj glas?" "Da. Vi ste Lester ^epmen." "Dobro. Slu{aj me sada veoma pa`ljivo. Postavi}u ti jedno pitanje i ti }e{ odgovoriti na njega. Zatim }e{ zaboraviti i pitanje i odgovor. Da li me razume{?" Ponovo je usledio samrtan odgovor, kao da ga izri~e neki zombi. "Razumem vas. Odgovori}u na va{e pitanje. Zatim }u sve zaboraviti." ^epmen zastade, hote}i da dobije na vremenu. Od ovoga je toliko zavisilo - i to mereno ne milionima, nego milijardama dolara - da se gotovo pribojavao da nastavi. Posredi je bio zavr{ni test, poznat samo {a~ici ljudi. O njemu su najmanje znali sami astronauti, po{to bi postao potpuno beskoristan ukoliko bi ga oni bili svesni. "Samo napred", obodri ga @iro, po{to je preduzeo sitno pode{avanje kontrolnih ure|aja generatora.

75

Artur Klark…………………………………….....Izgubljeni svetovi 2001.
"Evo pitanja, Dejvide. Sasvim si zavr{io sa obukom. Jo{ samo nekoliko ~asova i po}i }e{ na brod, a zatim }e otpo~eti zavr{no odbrojavanje. Ali jo{ ima vremena da se predomisli{. Upoznat si sa rizicima kojima se izla`e{. Zna{ da }e{ odsustvovati sa Zemlje najmanje pet godina. Svestan si da se mo`da nikada ne}e{ vratiti. Ako se na bilo koji na~in uste`e{... ako te more ma kakvi strahovi koje nisi u stanju da obuzda{... sve to sada mo`e{ da ka`e{. Niko nikada ne}e saznati pravi razlog. Imamo ve} spremljen medicinski alibi koji }e te za{tititi. Dobro razmisli. Da li stvarno `eli{ da ode{?" U operacionoj sali zavladala je duga ti{ina. Kakve li se misli, zapita se grozni~avo ^epmen, obrazuju sada u tom mozgu koji leluja na granicama sna, na ni~ijoj zemlji hipnoze? Boumenova obuka stajala je pravo bogatstvo; umesto njega mogao je, dodu{e, da po|e neko od njegovih alternativnih zamenika, ali bi ova izmena nesumnjivo izazvala emocionalne stresove i poreme}aje. Bio bi to krajnje ne`eljeni po~etak misije. I, naravno, postojala je i ona si}u{no mala mogu}nost da oba alternativna zamenika tako|e padnu na ovom ispitu. Ali oko toga nije sada valjalo lupati glavu... Kona~no, Boumen ponovo progovori. Sada se prvi put u~inilo da mu se u glasu pojavio tra~ak ose}ajnosti, kao da je `eleo da stvori utisak da je svoju odluku odavno doneo i da nema te spoljnje sile koja ga mo`e pokolebati ili odvratiti. "Idem... na... Jupiter", re~e on otegnuto. Isto su tako, svaki na svoj na~in, ubrzo odgovorili i Vajthed, Pol, Kaminski i Kimbol. I nijedan od njih nikada nije saznao da im je uop{te upu}eno neko pitanje. 18. PONO], VA[INGTON Prijem u Maloj Beloj Ku}i, kako su svi zvali rezidenciju potpredsednika, bio je jedan od glavnih doga|aja sezone. Mnogi nisu imali prilike da mu prisustvuju, zato {to su pozivnice bile ograni~ene samo na one koji su imali neke veze sa projektom; da to nije preduzeto, najve}i deo zvani~nog Va{ingtona sjatio bi se tamo. U stvari, svi su `eleli da se svetkovina odr`i u {to manjem i {to prisnijem krugu; bila je to poslednja zgoda da se svih {est astronauta sakupe na Zemlji, kao i prilika da se oproste sa mnogim prijateljima. Ovo, dodu{e, niko nije pomenuo, ali su zato svi bili svesni te okolnosti, te tako svetkovina nije bila samo obi~an prijem. Vladala je neka neobi~na, ose}ajna atmosfera ali ne ispunjena tugom ili zlim slutnjama, ve} pre uzbu|enjem i razdragano{}u. "Pogledaj ih samo!" re~e Anita Andersen, dok su ona i Flojd kru`ili po podijumu za igru. "Ima{ li neku predstavu o tome {ta sada stvarno misle?" Klimnula je u pravcu male skupine okupljene oko potpredsednika i gospo|e Keli; doma}ini su razgovarali sa Boumenom, Kaminskim, Vajthedom i Pulom. "Mislim da bih mogao da odgonetnem", uzvrati Flojd. "Sada ve} znam o njima isto koliko i psiholozi koji su ih testirali. Ali za{to te to zanima?"

76

Artur Klark…………………………………….....Izgubljeni svetovi 2001.
Upitao je ovo iskreno, bez ikakvog tra~ka ljubomore ili seksualnog suparni{tva. (Uostalom, ko bi mogao da bude ljubomoran na {estoricu ljudi koji se upravo spremaju da krenu sa Zemlje u misiju koja }e potrajati godinama, a mo`da i zauvek?) "@ena to te{ko mo`e da razume", promrmlja Anita kroz fon muzike, dok su se okretali oko malog ostrva drve}a postavljenog usred podijuma za igru. "Ostaviti sve ovde dole i otisnuti se u svemir, ne znaju}i pri tom uop{te {ta }e prona}i, niti da li }e se ikada vratiti natrag..." "Mislio sam da u tvojim `ilama te~e vikin{ka krv", prebaci joj Flojd blago. "Oduvek mi je bilo `ao njihovih `ena; mora da su provodile po pola `ivota u razmi{ljanju o tome da li su udovice." Bar je taj problem ovde izbegnut. Ucveljeno }e biti samo nekoliko devojaka, i to je sve." Flojd iznenada prigu{i glas. "Evo jedne od njih." Dr`e}i u naru~ju jednu prili~no puna~ku, `ivahnu plavu{u, D`ek Kimbol pro|e ple{u}i pokraj njih. Kada su ih zaklonili ostali plesni parovi, najednom se za~u zvonak kikot devojke koja se o~igledno nasmejala ne~emu {to joj je kazao njen kavaljer. "Ova u svakom slu~aju ne izgleda ucveljena", prokomentarisa Anita. "Izvrsno. Ne bi trebalo da se bavim tra~evima, ali ka`u da D`ek u`iva veliki ugled kod `enskog sveta. Mo`da je ona shvatila da nikako ne mo`e da ga zadr`i, pa sada poku{ava da {to vi{e izvu~e iz te propale stvari." "Najvi{e me zadivljuje Boumen; ~ula sam toliko protivure~nih pri~a o njemu. Da li je istina da nije osobito popularan?" "Zavisi od toga kako se gleda na stvar. On je perfekcionista. Ne mo`e da podnese ljude koji bilo {ta rade traljavo, ba{ kao ni ma{ine koje su pokvarene - a to prili~no ote`ava `ivot njegovih saradnika. Me|utim, izgleda da ga prati sre}a: jo{ nikada, naime, nije do`iveo nikakvu nesre}u. Mo`da je to i zaslu`io; u svakom slu~aju, potreban nam je takav sre}kovi}." "A {ta je sa ostalim ~lanovima posade?" bila je uporna Anita. "Da li ga oni vole?" "Vole ga; u protivnom, ispao bi iz misije. On raspola`e onim neodredljivim svojstvom koje nazivamo ume{nost upravljanja - ljudi }e verovati u njegove odluke i bi}e ube|eni da su one najbolje. Uostalom, tako }e i biti u devedeset devet odsto slu~ajeva. Jedino se nadamo da }e sa~uvati ovaj prosek i kada stignu do Jupitera." "Osoba koja mi se stvarno dopada", priznade Anita, "jeste doktor Pul. On zra~i ne~im toplim i prijateljskim - {to, naravno, ne zna~i da su ostali hladni i neprijateljski." "To je op{te mi{ljenje o Kelvinu. On se brine o ljudima - ali se ponekad pitam da li se o samome sebi dovoljno stara." "[ta si hteo da ka`e{?" "Te{ko je to objasniti; lako je mogu}e da vidim ne{to ~ega uop{te nema. Verovatno nisam u stanju da stvari sagledam iz medicinske perspektive - za jednog astronoma, psihologija je vra{ki zapetljana stvar. Ali ponekad mi se ~ini da se Kelvin odve} izla`e riziku. Nekoliko puta se za dlaku izvukao; u dva navrata umalo se nije udavio - prilikom testiranja ve{ta~kih plu}a. Svaki ~as di{e neobi~ne atmosfere, vrti se u

77

Artur Klark…………………………………….....Izgubljeni svetovi 2001.
centrifugama, isprobava medicinske naprave i vragolije. Vi{e se ne zna ni koliko je puta bio pod hibernacijom." "Prikazao si ga kao prili~nog osobenjaka. Iznena|uje me da je pro{ao psiholo{ke testove." Flojd se nasmeja. "On je autor mnogih od njih, a i sama zna{ koliko je mo}an sindikat lekara. Ali nisam kazao da je Kelvin psihopata. Mislim da je on, naprosto, samo neobi~no predan medicinski istra`iva~ koji smatra da je sam sebi najbolje zamor~e. Zdravo, Pole." Kada su se Hanter i njegova partnerka malo udaljili na podijumu za igru, Anita je odmah prokomentarisala: "^arobna je. Ko je ona?" "Polova prijateljica iz Australije - on ima neke poslove u Kvinslendu." "Vidi se." "Du{o - ho}emo li da igramo ili da pri~amo. Bojim se da ve} pomalo posustajem na oba plana." "Izgleda da nam gospo|a Keli {alje neke signale - hajde da se zaustavimo kada do|emo do nje." Nekoliko sekundi kasnije, pomalo zadihani, pristali su uz grupu okupljenu oko potpredsednika. Boumen i Pul su se u me|uvremenu negde izgubili, ali su Kaminski i Vajthed jo{ `ivo razgovarali sa Kelijevima. "Kako ste, gospo|ice Andersen?" upita potpredsednik. "Nadam se da nam ne zamerate {to smo vas na trenutak prekinuli u igranju." Bilo je ne~eg zameraju}eg u na~inu na koji je doma}in naglasio re~ 'gospo|ice'; Kelijevi su bili veoma staromodni i savr{eno su dobro znali, kao uostalom i svi ostali u Va{ingtonu, da Flojda i njegovu damu brak ne privla~i osobito. Pa ipak, voleli su Anitu, iako nisu sasvim odobravali njene nazore. "Gospodin Vajthed nam je ispri~ao o izve{taju va{eg Odbora u vezi sa vanzemaljskim oblicima `ivota, Hejvude. Ka`e da ste izradili shemu savr{eno delatnog stvorenja. Je li to ta~no?" "Imao sam na umu", re~e Vajthed `urno, "najnoviju studiju 'Rend Korporacije'. Ali ~ini mi se da mi potpredsednik nije ba{ poverovao." Svi su se nasmejali na ovo, budu}i da je Vajthedov hobi bio prili~no poznat. Iako je spadao u red vrhunskih svetskih stru~njaka na polju sistema za odr`avanje `ivota - jednom prilikom, na Marsu, uspeo je da, pravim ~udom improvizacije, punih {est dana sa~uva u `ivotu {esto~lani tim koji ostao bez zaliha kiseonika - tako|e je bio veoma ma{tovit, tako da je mogao dobro da zara|uje i kao profesionalni pisac. Bila je javna tajna da je objavio nekoliko izvrsnih nau~nofantasti~nih dela pod pseudonimom Pol Blek; isto je tako preuzeo na sebe sve menad`erske poslove oko serijalizacije, knjige, filma i televizijskih prava vezanih za misiju. ^esto je izgledalo da najve}i deo vremena provodi u starom zdanju 'Life-a'; s tim u vezi, {u{kalo se da je prime}en na barikadama podignutim u znak protesta protiv ru{enja ovog spomenika starine dostojnog po{tovanja. Flojdu je bilo potrebno nekoliko sekundi da bi se prisetio pojedinosti pomenute studije; tokom poslednjih nekoliko godina mora da je pro~itao - ili bar prelistao -

78

Artur Klark…………………………………….....Izgubljeni svetovi 2001.
najmanje hiljadu izve{taja, koji su mu se odavno svi izme{ali u glavi. Svemirska agencija bila je pod stalnim ugovorima sa univerzitetima, istra`iva~kim organizacijama i industrijskim firmama koji su za nju pravili astronauti~ke studije. Ponekad bi ishod ove saradnje bio podeblji tom grafikona i jedna~ina, a ponekad, opet, ono {to je jedan kriti~ki nastrojen kongresmen nazvao 'preskupo pla}ena nau~na fantastika'. "Koliko me pam}enje slu`i", re~e on, brzo pribiraju}i misli, "biolozi su postavili sebi slede}e pitanje: 'Ako nemamo nikakve apriorne predstave i po~injemo od ~istog lista hartije - kako bismo predo~ili jedan inteligentan organizam?'" "Nisam ba{ vi~an crtanju", re~e Flojd u znak izvinjenja, po{to je pozajmio olovku i par~e papira, "ali op{ti zaklju~ak bio je otprilike ovakav." Hitro je vukao linije, a kada je zavr{io, gospodinu Keliju samo se otelo jedno 'Uf!' "Kao {to znate", zakikota se Flojd, "lepota le`i u oku posmatra~a. Kad smo ve} kod o~iju, bilo bi ih ukupno ~etiri, {to bi trebalo da obezbedi potpuno vidno polje od trista {ezdeset stepeni. Nalazile bi se na najvi{em delu tela zbog dobre vidljivosti... ovako." Nacrtao je jajoliki torzo, na ~ijem je vrhu bila postavljena mala, konusna glava; nije bilo vrata, ve} su se dva dela tela naprosto pretopila jedan u drugi. Grubo skicirane ruke i noge bile su spojene na uobi~ajenim mestima. "Sa nestankom vrata, otklonjena je jedna od temeljnih slabosti; nama je on potreban samo zbog toga {to nam o~i imaju ograni~eno vidno polje, tako da okretanjem glave nadokna|ujemo ovaj nedostatak." "Za{to ne bi postojalo i peto oko na vrhu za gledanje nagore?" upita Kaminski glasom koji je nedvosmisleno odavao {ta on misli o celoj koncepciji. "Bilo bi odve} ranjivo zbog predmeta koji padaju. [tavi{e, i ova ~etiri oka morala bi da budu uvu~ena, a glava bi verovatno bila prekrivena jakim za{titnim slojem, zbog toga {to bi se tu negde morao nalaziti mozak, budu}i da je potrebno da nervna veza izme|u njega i o~iju - najva`nijih organa ~ula - bude {to je mogu}e kra}a." "Jeste li ba{ sigurni u to o va`nosti o~iju?" "Nisam - ali stvar izgleda prili~no verovatna. Svetlost je najbr`i i najdalekometniji prenosnik informacija. Svako stvorenje obdareno sposobno{}u da ose}a sigurno bi iskoristilo ovu pogodnost. Na na{oj planeti, o~i su nastajale sasvim nezavisno kod potpuno razli~itih vrsta tokom cele evolucije, ali krajnji ishod gotovo uvek je bio istovetan." "Sla`em se", re~e Vajthed. "Uzmite, na primer, samo oko oktopoda - ono je zapanjuju}e ljudsko. Me|utim, mi ~ak nismo ni daleki ro|aci." "Ali gde su nos i usta ovog stvora?" upita gospo|a Keli. "Ah", re~e Flojd pomalo {aljivim glasom, "to je bio jedan od najzanimljivijih zaklju~aka studije. Ispostavilo se, naime, da je na{ trenutni telesni sklop krajnje besmislen. Kakve li gluposti postaviti u istu cev jednjak i du{nik, a zatim nju smestiti u uzak i savitljiv vratni stub. Pravo je ~udo da se ne ugu{imo svaki put kada jedemo ili pijemo, po{to hrana i vazduh idu istim putem.

79

Artur Klark…………………………………….....Izgubljeni svetovi 2001.
Gospo|ica Keli, koja je pijuckala viski i sodu, pomalo `urno odlo`i ~a{u na sto bifea koji je stajao iza nje. "Ulazi za hranu i kiseonik trebalo bi da budu me|usobno sasvim nezavisni i da stoje na logi~nim mestima. Ovde. " Flojd je ucrtao ne{to {to je, na osnovu polo`aja gde se nalazilo, li~ilo na dve prekomerno velike bradavice. "Nozdrve", objasnio je, "najzgodnije je da se nalaze uz plu}a. Bilo bi ih najmanje dva para, sa pove}im razmakom izme|u njih, radi sigurnosti." "A usta?" "Pa, jasno - na prednjem ulazu u trbuh. Ovde." Elipsa koju je Flojd nacrtao bila je prevelika za pupak, premda se nalazila na odgovaraju}em mestu, ali je on brzo odstranio svaku sli~nost, dodav{i dva niza zuba. "U stvari", dodade on, "sumnjam da bi neko stvarno razvijeno stvorenje uop{te imalo zube. Ve} ih mi brzo gubimo, a i odve} je primitivno tra}iti energiju na sitnjenje i `vakanje tkiva kada ve} imamo ma{ine koje taj posao mogu da obave znatno delotvornije." Tog trenutka, potpredsednik neupadljivo odlo`i par~e prepr`enog hleba premazanog kavijarom koje je do tada u slast grickao.. "Ne", nastavi Flojd neumoljivo; "sva je prilika da }e im hrana biti potpuno te~na, a ceo aparat za varenje neuporedivo delatniji i ~vr{}i od na{eg primitivnog crevnog sistema." "Odve} sam u`asnut da bih upitao", re~e potpredsednik Keli, "kako }e se razmno`avati, ali mi je ipak malo laknulo kada sam video da ste ih opskrbili sa po dve ruke i noge, kao {to je sa nama slu~aj." "Pa, sa prakti~nog ili, ako ho}ete, in`enjerskog stanovi{ta, te{ko da se ovde ne{to bitnije mo`e pobolj{ati. Ako ima mnogo udova, oni po~inju da smetaju jedni drugima; pipci nisu odve} dobri za poslove koji zahtevaju preciznost, premda mogu da budu koristan dodatak. Izgleda ~ak da je i pet prstiju najsre}nije re{enje; mislim da bi {ake mogle da budu manje-vi{e istovetne {irom Vaseljene - ako to ve} ne bude slu~aj ni sa ~im drugim." "A meni se ~ini", re~e Kaminski, "da momci koji su projektovali ovog prija{ka nisu bili ba{ osobito vidoviti ovde. Kakva je svrha hrane i kiseonika? Puko sagorevanje kojim se proizvodi energija - stopom delotvornosti koja ne prema{a nekoliko tri~avih postotaka. Stvarno razvijena vanzemaljska bi}a morala bi sasvim druga~ije da izgledaju. Dozvoljava{?" Uzeo je olovku i hartiju od Flojda i brzim pokretima osen~io jajoliko telo, tako da se otvori za vazduh i hranu vi{e nisu mogli razabrati. Zatim je u visini pasa nacrtao uti~nicu za elektri~nu struju i spojio je duga~kim kablom sa uti~nicom u zidu udaljenom nekoliko stopa. Svi su prasnuli u smeh, sa izuzetkom Kaminskog, koji je samo namignuo. "Kiborg - elektromehani~ki organizam. Ali i on je samo prelazni oblik na putu ka vi{em stupnju - ~isto elektronskoj inteligenciji, koja vi{e uop{te ne bi imala telo od

80

Artur Klark…………………………………….....Izgubljeni svetovi 2001.
krvi i mesa. Robot, ako vam to lep{e zvu~i - premda se meni vi{e dopada naziv autonomni kompjuter." "A kako bi izgledao taj entitet?" upita potpredsednik. Pre no {to je Kaminski stigao da odgovori, Vajthed se ponovo domogao hartije i olovke i po~eo brzo da crta. "Mogao bi da bude sli~an jednom od na{ih sada{njih ra~unara", re~e on. "U protivnom - verovatno bi ovako izgledao." Pru`io je papir gospodinu Keliju; crte` je prikazivao jednostavan, neukra{en tetraedar. "Shvatam - sam MNT-1." "Ta~no, ser. Mo`da uop{te ne postoje neimari piramida - ve} jedino same piramide. Nije isklju~eno da su upravo oni ta superinteligencija." "Mislim da bi me to razo~aralo", re~e potpredsednik. "Ne znam {ta o~ekujete da }ete prona}i na Jupiteru, ali nadam se da }e biti uzbudljivije od ovoga." "Za{to? Ba{ bi to bilo zgodno", ume{a se gospo|a Keli, a onda, neo~ekivano, po~e da se smeje. Nekoliko trenutaka kasnije uspela je da se pribere, premda ne bez napora. "Upravo mi je pala na um jedna luda zamisao", re~e ona. "Pretpostavimo da ste u pravu i da oni po{alju sa vama svog ambasadora. Mo`ete li da zamislite paradu koja bi bila prire|ena u Petoj Aveniji u znak dobrodo{lice: u velikom kadilaku voze se predsednik i velika, crna piramida?" Potpredsedniku zaigra{e uglovi usana i ubrzo mu se celo lice pretvori u osmeh. Nije uputio nikakav komentar, ali svi su se setili pri~a o njegovim povremenim neslaganjima sa prvim ~ovekom dr`ave. Bilo je sasvim o~igledno da on mo`e da zamisli tu paradu - kao i to da mu se sama ideja prili~no dopala. Bila je to slavna no}; ranije, u toku dana, padala je ki{a, tako da je sve`e oprano nebo sada bilo neobi~no tamno. Boumen nikad nije video toliko zvezda nad Va{ingtonom; a onda, nedugo posle pono}i, najsjajnija od njih po~ela je da se uspinje na istoku. "Pogledajte, gospodine potpredsedni~e", re~e on, kada su stali da se opra{taju. "Na{e odredi{te - od koga nas deli osam meseci." Svi su zastali u ti{ini ispunjenoj jedino mislima, sasvim smetnuv{i s uma ostale goste, pa ~ak vi{e i ne ~uv{i blag muzi~ki fon orkestra za igru koji je jo{ svirao u ku}i. Oko njih je stajao usnuli grad, kojim je dominirao reflektorima osvetljen mehur kupole Kapitola. A iznad te utvarno bele polulopte polako se uspinjao Jupiter. 19. MISIJA NA JUPITER Kao i sve drugo u '2001.', i dobri, stari brod 'Otkri}e' do`iveo je mnogo preobra`aja dok nije stekao svoje kona~no obli~je. O~igledno nije mogla da bude posredi konvencionalna letelica na hemijsko gorivo, a izgledalo je gotovo izvesno da misija koju smo imali na umu mora koristiti nuklearnu energiju. Ali na koji na~in primeniti ovu

81

Artur Klark…………………………………….....Izgubljeni svetovi 2001.
energiju? Postojalo je nekoliko mogu}nosti: elektri~ni potisak koji koristi ~estice sa nabojem (takozvani 'jonski pogon'); mlazovi izuzetno vrelog gasa (plazma), kontrolisani putem magnetnih polja; struje vodonika koje bi kuljale kroz ispusne cevi po{to bi se zagrejale u nuklearnom reaktoru. Sve ove zamisli ve} su ranije isprobane na Zemlji ili prilikom svemirskih letova i za njih se znalo da su operativne. Kona~na odluka doneta je pre s obzirom na estetiku nego na tehnologiju; `eleli smo da 'Otkri}e' izgleda neobi~no, ali i uverljivo, futuristi~ki, ali ne i fantasti~no. Na kraju smo se opredelili za plazmeni pogon, premda moram da priznam da smo pribegli jednoj maloj obmani. Sve letelice na nuklearnu energiju moraju da imaju velike zra~e}e povr{ine da bi se oslobodile suvi{ne toplote koju stvaraju reaktori - ali sa ovim dodacima 'Otkri}e' bi izgledalo prili~no ~udno. Kako su, me|utim, na{i gledaoci ve} imali obilje povoda za ~u|enje, nismo `eleli da ih opteretimo jo{ i obavezom da pola filma provedu u neoumici zbog ~ega svemirski brod ima krila. I tako su radijatori otpali. Jedno vreme smo se nosili mi{lju - na veliku u`asnutost, kako je ve} pomenuto, osoblja iz umetni~kog odeljenja - da pribegnemo nekom potpuno novom pogonskom sistemu. Krajem pedesetih godina, ameri~ki nau~nici bili su zaokupljeni izu~avanjem jedne izuzetne zamisli (poznate pod {ifrom 'Projekat Orion') koja je teorijski omogu}avala da se pravo u svemir lansiraju hiljade tona korisnog tereta uz visok stepen delotvornosti. To je i dalje jedini poznati metod da se uradi ovako ne{to, ali iz sasvim o~iglednih razloga projekat 'Orion' nikada nije isproban u praksi. Posredi je sistem zasnovan na nuklearnim impulsima - svojevrsna atomska verzija 'fau-dva' bombi iz drugog svetskog rata. Stvar je zami{ljena tako da male (kilotonske) fisione bombe eksplodiraju, stopom od jedne svakih nekoliko sekundi, u neposrednoj blizini masivne potisne plo~e koja bi apsorbovala impuls eksplozije; ~ak i u svemirskom vakuumu, razorna snaga jedne ovakve mini-bombe dosti`e d`inovske razmere. Plo~a bi bila povezana sa svemirskom letelicom posredstvom amortizerskog sistema koji bi nivelisao impulse, tako da bi neustra{ivi putnici dobili jednoobrazan potisak snage jedne gravitacije - izuzev ako bi sam motor stao da se trese i podrhtava. Iako 'Projekat Ozma' zvu~i pomalo neverovatno, razra|ene teorijske studije i neki testovi u kojima je kori{}en konvencionalni eksploziv pokazali su da je on sasvim izvodljiv - kao i da bi bio mnogostruko jeftiniji od bilo kog drugog metoda svemirskog pogona. ^ak bi mogao biti jevtiniji, po jedinici putni~kog sedi{ta, i od konvencionalnog vazdu{nog prevoza - pod uslovom da se uzimaju u obzir samo letelice od preko milion tona. Ali celu stvar je stavio pod led Ugovor o zabrani vr{enja nuklearnih proba; izvesno je da }e prote}i jo{ prili~no vremena pre no {to se NASA ili neko drugi budu latili jednog tako zama{nog poduhvata, ali je i prijatno znati da sama mogu}nost postoji, za slu~aj da se ikada uka`e potreba za lunarnim ekvivalentom berlinskog vazduhoplovnog lifta... Nekako ba{ u vreme kada smo zapo~injali rad na '2001.' skinuta je zabrana sa nekih dokumenata iz projekta 'Orion' i oni su do{li u na{e ruke posredstvom nau~nika ozloje|enih zbog zamrzavanja cele stvari. O~arala nas je zamisao da prika`emo

82

Artur Klark…………………………………….....Izgubljeni svetovi 2001.
nuklearni impulsni sistem na delu, pa je ~ak napravljeno i nekoliko radnih modela takvog broda; ali posle nedelju dana Stenli je do{ao do zaklju~ka da bi odvajanje od Zemlje stopom od dvadeset atomskih bombi u minutu bilo odve} komi~no. [tavi{e imaju}i na umu zavr{etak filma 'Doktor ^udoljub' - ve}ini ljudi moglo bi da izgleda da se reditelj preterano sa`iveo sa naslovom sopstvenog ostvarenja i da je stvarno po~eo da 'Voli Bombu'. Tako smo odustali od projekta 'Orion', a jedini njegov trag koji je ostao kako u filmu, tako i u knjizi jeste ovaj naziv. Kako su to ve} pokazali odlomci iz mog dnevnika, puni neuroti~nih mesta, bile su nam potrebne dve godine mukotrpnog rada da bismo razvili si`ejnu liniju dela. Raspolagali smo po~etkom i (samo okvirno) krajem; sredi{nji deo nam se, me|utim, nikako nije uklapao. Imao sam ponekad utisak da smo se uhvatili uko{tac sa nekom sna`nom zmijom, nimalo voljnom na saradnju, pri~vr{}enom za oba kraja. Neprestano su se menjali imena i broj ~lanova posade 'Otkri}a', ali ono {to nam je zadalo najvi{e glavobolja bio je incident do koga je do{lo sredinom putovanja, odnosno ta~na priroda HAL-ove neposlu{nosti. Znali smo da }e poreme}ena komunikacija predstavljati sr` ovog problema (ba{ kao {to je to posredi i sa ve}inom ostalih problema), te smo stoga `eleli da do|e do takvog prekida radio-veza sa Zemljom koji se ne bi mogao lako otkloniti. Jedan od na}ina da se ovo postigne bio je da se u~ini nepokretna glavna usmeriva~ka antena broda - ili ~ak da se izgubi. Ispostavilo se da je to prili~no te{ko izvesti, ali kako }e odlomci koji slede pokazati, ipak nam je po{lo za rukom. U njima }ete tako|e na}i, uzgredno pomenut u nekoliko redaka, zametak kona~nog sukoba izme|u Boumena i HAL-a. Kroz mno{tvo preobra`aja pro{le su i Zvezdane Dveri - ta transdimenziona pre~ica kroz prostor i vreme koja vodi u neki drugi svemir. Prvobitno smo je smestili na najunutra{njiji Jupiterov mesec; imao sam utisak da bi ovakvoj napravi bilo potrebno gravitaciono polje neke d`inovske planete koje bi je ukotvilo. Isto tako, u to vreme jo{ nismo nemilosrdno poubijali sve astronaute sa izuzetkom jednog, {to nam je omogu}ilo da uputimo pre`ivele u kratkotrajno istra`ivanje ove nepravilnosti u ustrojstvu kosmosa pre no {to se otisnu u nju. Sve ove preliminarne radnje bile su drasti~no skra}ene u zavr{noj verziji knjige - a potpuno odstranjene u filmu. Tako|e smo se kolebali ozme|u Jupitera i Saturna kao odredi{ne planete 'Otkri}a'. U romanu smo na{li kompromisno re{enje, tako {to smo iskoristili 'dejstvo pra}ke' Jupiterovog gravitacionog polja da bismo pove}ali brzinu svemirskom brodu prema Saturnu. Na ovom na~elu temelji se i projekat o takozvanoj 'Velikoj Turi', koja bi trebalo da nam omogu}i da pro|emo pokraj svih spoljnjih planeta, od Jupitera do Plutona, krajem sedamdesetih i po~etkom osamdesetih godina, svemirskim sondama koje bi bile lansirane pomo}u ve} sada postoje}ih raketa. Planete }e u}i u najzgodniji raspored za izvr{enje jedne ovakve misije krajem 1976. godine i takvo njihovo ustrojstvo potraja}e ~etiri godine. Ako propustimo ovu priliku, na narednu koja bi bila pribli`no pogodna morali bismo da ~ekamo najmanje dva stole}a. Ukoliko je, me|utim, krajnja stanica Saturn, onda Jupiter mo`e da bude od pomo}i po godinu ili dve tokom svake decenije.

83

Artur Klark…………………………………….....Izgubljeni svetovi 2001.
Stenli i njegova ekipa zadu`ena za specijalne efekte proveli su mnogo ~asova rade}i na Saturnu, pre no {to je odlu~eno da se pre|e na Jupiter. Malo }e ko pore}i da Saturn, sa svojim veli~anstvenim sistemom prstenova, predstavlja najspektakularniju planetu u Sun~evom sistemu i meni li~no bilo je prili~no `ao kada smo odustali od njega. Ali {to smo pomnije reprodukovali ovaj izuzetan svet, on je izgledao sve manje verovatan. Jedan od razloga {to me je toliko privla~io Saturn (u romanesknoj verziji on igra glavnu ulogu) bio je i njegov deveti mesec Japet, jedno od najzagonetnijih tela u Sun~evom sistemu; Japet je {est puta svetliji na jednom kraju svoje orbite nego na drugom. Posle izu~avanja njegovih svetlosnih krivulja, do{ao sam do zaklju~ka da on mora da ima blistavi oval na jednoj polulopti i ovu okolnost sam iskoristio kao dobru pripoveda~ku osnovu. Bio sam stoga veoma prijatno iznena|en kada su mi doktor Kuk i doktor Frenklin iz astrofizi~ke opservatorije Smitsonovog instituta poslali svoj referat pod naslovom 'Obja{njenje svetlosne krivulje Japeta', u kome se nalazila jedna neobi~na referenca: 'Na{e vi|enje trenutnog stanja Japeta u izvesnoj meri je, premda na sasvim druga~ijoj osnovi, anticipirao Klark (1968). Mi se, me|utim, ne mo`emo slo`iti sa njegovom tvrdnjom da se u sredi{tu svetlog podru~ja nalazi neko neobi~no, crno zdanje.' U romanu sam koristio naziv 'Japet', a ne 'Iapet', i to je ponegde izazvalo nedoumice (D`eri Ejd`el se ~ak pitao da li je, mo`da, posredi neka igra re~i). Tek nedavno sam ustanovio zbog ~ega sam izabrao prvu, a ne drugu mogu}nost; to nesumnjivo ide na du{u mom starom prijatelju Viliju Liju. U svojoj divnoj knjizi pod naslovom 'Osvajanje svemira', koju je napisao u tandemu sa ^ezlijem Bounstelom 1949. godine, on isklju~ivo koristi 'J' kao po~etno slovo. Pretpostavljam da je ovde posredi nema~ka transkripcija gr~kog; na `alost, nisam vi{e u prilici da zatra`im pouzdano obja{njenje od Vilija. Po{to je vi{e od ~etrdeset godina popularisao putovanje svemirom, preminuo je na samo mesec dana pre leta 'Apola 11'. Na tamnoj strani Meseca, izme|u Vinerovog i fon Nojmanovog kratera, nalazi se jedan koji sada nosi njegovo ime. U petnaest poglavlja koja slede - od dvadesetog do trideset ~etvrtog - obra|ene su alternativne verzije incidenta, priroda Zvezdanih Dveri i na~ini ulaska u njih. Kako je obi~no dugo potrebno da bi se uvidelo o~igledno, preturili smo preko glave ~itavo more te{ko}a da bismo spasli neke od Boumenovih kolega, pa ~ak i da bismo uveli ceo svemirski brod, sa njegovom delimi~no desetkovanom posadom, u svemir koji se pru`ao sa druge strane Zvezdanih Dveri. Ne mogu da se setim koliko smo dana i nedelja stra}ili pre nego {to nam je postalo jasno da jedino Boumen treba da pre`ivi. Morali smo mnogo ranije da uo~imo mig koji nam je uputio Melvil; na po~etku svog kratkog 'Epiloga' on navodi jedan stih iz 'Knjige o Jovu': 'I samo ja jedini utekoh da vam ovo ka`em'. 20. PLATA ASTRONAUTA

84

Artur Klark…………………………………….....Izgubljeni svetovi 2001.
[est ~lanova posade krenulo je sa Zemlje u najve}oj mogu}oj tajnosti, odvojenim i nenajavljenim letovima - kako sa kosmodroma Bajkonur, tako i iz svemirske luke Kenedi. Svi su se prethodno oprostili sa ro|acima i prijateljima, a bilo je dato i mno{tvo intervjua. Nisu `eleli nikakav publicitet za vreme poslednjih trenutaka na Zemlji i ve}ini je po{lo za rukom da to izbegne. Do trenutka zvani~nog lansiranja bilo je preostalo jo{ ~itavih nedelju dana. Ovo pozama{no razdoblje i te kako je bilo potrebno da bi se privikli da rade i `ive na 'Otkri}u' u stvarnim uslovima koji }e vladati tokom misije - i koji se nikada nisu sasvim mogli opona{ati na Zemlji. 'Orbitalno sa`ivljavanje' moglo se izvesti bezbedno i u pravoj svetlosti, pri ~emu je Svemirska stanica jedan, koja je lebdela na udaljenosti od samo nekoliko milja, bila stalno pripravna da u slu~aju iznenadne potrebe pritekne u pomo}. Dodatna nedelja dana pre poletanja bila je zna~ajna i iz medicinskih razloga. Su{tinu stvari izrazio je doktor Pul, jezgrovito i jasno: 'Ovo }e nam omogu}iti da me|usobno izmenjamo klice.' Brod }e se nalaziti pod strogim karantinom; putnici ne}e mo}i da se zaraze nikakvom bole{}u spolja, a ako se dogodi da steknu nekakve alergije jedni na druge, jo{ je bilo vremena da se to ispravi. Postojalo je mno{tvo malih problema, ali zato ne i velikih - odnosno, bar ne tehni~ke prirode. Pa ipak, Boumena je jedna krajnje besmislena birokratska zavrzlama prili~no odvratila od daleko va`nijih stvari. Jo{ od ranih faza pripremanja misije, finansijska nadoknada za astronaute neprestano je predstavljala sporni momenat. Svi su se na~elno slagali da bi oni trebalo da budu dobro pla}eni - ali bilo je prili~no opre~nih mi{ljenja o tome {ta se konkretno podrazumeva pod tim 'dobro'. Posle dugotrajnog natezanja, zbog koga su bili izlagani kritici kako Svemirska agencija tako i sami astronauti, kona~no se do{lo do sporazuma koji je zadovoljio obe strane. U ovoj misiji, ~iji je svaki ~lan, sa izuzetkom doktora Pula, bio astronaut prve klase, odlu~eno je da startna osnova ostane na standardnoj visini za ovaj ~in - odnosno 34.945 dolara godi{nje po osobi. Prema posebnom ugovoru sa Federalnom agencijom za zdravstveno osiguranje, koja se nekako uplela u celu stvar, plata doktora Pula izjedna~ena je sa primanjima njegovih kolega - pa ih je ~ak i prema{ila, iz razloga koje niko nije ni poku{avao da shvati, dostigav{i sumu od 35.105 dolara. Me|utim - i upravo su tu otpo~ele sve nevolje - ovo je bila samo startna osnova. Za ovakvu misiju predvi|en je i leta~ki dodatak u iznosu od 25.000 dolara godi{nje, ba{ kao i pozama{na svota koja bi se isplatila prilikom povratka, odnosno poseban fond za ~lanove porodica astronauta u slu~aju njihove smrti ili trajne onesposobljenosti za rad. Boumen je upravo potpisivao platni ugovor u Upravnom uredu Svemirske stanice jedan, kada je sasvim slu~ajno primetio da leta~ki dodatak ne}e po~eti da te~e sve do trenutka ulaska na putanju prema Jupiteru. Sporna svota iznosila je samo pet stotina dolara po ~oveku, ali Boumen je bio sasvim siguran da je na ranijim misijama ispla}ivan puni dodatak po~ev od trenutka ukrcavanja na Zemljinoj orbiti, kada bi se svi ~lanovi posade stavili pod kapetanovu komandu, a brod postao operativan u svim pogledima - premda sam let jo{ nije po~eo. I

85

Artur Klark…………………………………….....Izgubljeni svetovi 2001.
tako je on poslao na Zemlju hitan memorandum, tra`e}i da se ova misija usaglasi po pravima sa prethodnim. Postoji jedan tip gra|anskog namesnika (sre}om, ne tako ~est kao {to to kriti~ari ponekad `ele da predstave) koji uvek odbija da prizna po~injenu gre{ku. Dogodilo se da Boumen dobije za sagovornika upravo takvu osobu. Ona nije htela da odstupi ni za korak, ali se ni Boumen nije dao. I tako je ispalo da je uporedo sa preuzimanjem komande nad brodom 'Otkri}e', vrednim vi{e milijardi dolara, on vodio sve `u}niju raspravu sa jednim anonimnim va{ingtonskim birokratom oko tri~avih pet stotina dolara dodatka. Oni su i dalje obasipali jedan drugoga radio-memorandumima kada je putovanje otpo~elo. 21. 'OTKRI]E' Posmatra~i, kamermani i komentatori na Svemirskoj stanici jedan uop{te nisu imali utisak da se brod stvarno kre}e. Razume se, ovde nije bilo ni pomena o grmljavini i silini kao prilikom poletanja sa Zemlje; jedini znak ubrzanja prilikom izlaska 'Otkri}a' iz parkirne orbite bio je nesnosan plavobeli sjaj plazminih mlaznjaka iz kojih su {ikljale struje jonizovanog gasa brzinom od vi{e stotina milja u sekundi. ^ak je i na brodu jedini zvuk koji su stvarale pogonske jedinice bilo slaba{no i udaljeno pi{tanje, dok je potisak bio tako nizak da te`ina prakti~no nije postojala. On }e ostati nepromenjen jo{ mnogo ~asova, sve dok iz mlaznjaka bude kuljala zvezdana tvar, vrelija od samog lica Sunca. Kada se njihovo dejstvo bude okon~alo, 'Otkri}e' }e hrliti ka zvezdama brzinom od gotovo trideset milja u sekundi. Boumen i Kaminski - koji je imao ulogu kopilota - nisu bili optere}eni slo`enim zadacima; njihova jedina du`nost bila je da nadgledaju sve sisteme i da preuzmu na sebe dono{enje odluka ako iskrsne neka situacija koja bi stajala izvan iskustva ili programa kompjutera. Ali pod normalnim uslovima 'Atena' je radila besprekorno, mere}i sve ve}u brzinu broda i proveravaju}i je iz sekunde u sekundu preko radara stacioniranih na Zemlji. S vremena na vreme, preduzela bi si}u{ne korekcije, potpuno neprimetne za ~lanove posade, koje bi dr`ale 'Otkri}e' na unapred prora~unatoj putanji. Manje od jednog ~asa posle polaska, obavestila je o bezbednom dostizanju prvog miljokaza na putu. Ova informacija bila je prevashodno namenjena kontroli misije na Zemlji, budu}i da ju je posada neposredno mogla pro~itati na instrumentima; pa ipak, hladan sopran kojim je bilo izre~eno obave{tenje ispunio ih je mnogim protivure~nim ose}anjima: "Upravo smo dostigli drugu kosmi~ku brzinu. Ponavljam: upravo smo dostigli drugu kosmi~ku brzinu." To je zna~ilo da je ve} negde iza njih ostalo ono {to je nekad predstavljalo krajnju metu raketnog in`enjeringa. Ma {ta da se sad dogodi, Zemlja vi{e nikada ne}e mo}i da ih vrati natrag. ^ak i kada bi naredne sekunde ostali potpuno li{eni energije, i dalje bi u`ivali slobodu svemira, po~ev{i zauvek da kru`e oko Sunca na nezavisnoj planetnoj orbiti.

86

Artur Klark…………………………………….....Izgubljeni svetovi 2001.
Pred njima su le`ali jo{ mnogi ~asovi ubrzanja, ali ovo je bila psiholo{ka prekretnica. Iako je oblacima zaodenut globus Zemlje jo{ ispunjavao nebo, mati~na planeta ve} ih je izgubila. Snaga gravitacije kojom ih je privla~ila sada je jedino mogla da im smanji brzinu; ali vi{e nije bila kadra da je potpuno obustavi, niti da promeni smer kretanja letelice. Nijedan ~ovek, ma koliko puta boravio u svemiru, nije mogao da ostane ravnodu{an prema ovom trenutku. Ose}anja su mu, dodu{e, zavisila i od onoga {to je ostavio za sobom; za ve}inu, to je bio ~as neizrecive tuge, sli~no poslednjem pogledu na dom moreplovca koji zna da se nikada ne}e vratiti. Ovo je, me|utim, bio odlazak koji ljudi nikada nisu iskusili pre poslednjeg pokolenja - znatno kona~niji odlazak sa sveta od svih ranijih umiranja, budu}i da Zemlja vi{e nije mogla da se domogne ~ak ni njegovih kostiju. Ubrzo potom, prva rezervoarska jedinica bila je odba~ena. Ubrzanje je palo na nulu kada su poslednje dragocene kapi goriva iscurile iz tankova i 'Otkri}e' je stalo da nepomi~no lebdi spram zvezda. Zatim su na scenu stupila specijalna eksplozivna punjenja i u ~asu kada su male, kompaktne rakete razdvojile dva stepena osetio se blagi trzaj. Bilo je neobi~no videti jo{ jedno delo ~ovekovih ruku kako lebdi u svemiru, tamo gde su se do pre samo jedan trenutak nalazili jedino Zemlja Sunce i zvezde. Kada su mlaznjaci ponovo po~eli da stvaraju potisak, odba~eni rezervoar polako je stao da zaostaje; sticao se utisak kao da pada natrag na Zemlju, ali to je, razume se, bio samo privid. Iskori{}eni deo postao je sada Sun~ev satelit bez ikakvih izgleda da se vrati na svet na kome je napravljen. Tri ~asa kasnije, prvi put u istoriji planiranih letova, 'Otkri}e' je dostiglo drugi miljokaz. "Upravo smo prema{ili tre}u kosmi~ku brzinu", oglasi se ponovo 'Atena'. "Ponavljam: upravo smo prema{ili tre}u kosmi~ku brzinu." Sede}i za svojim kontrolnim pultovima, Boumen i Kaminski izmenja{e poglede u kojima se o~itovala me{avina ponosa i strahopo{tovanja. Sada vi{e nisu umakli samo Zemlji, ve} su se oslobodili i Sun~evih stega. Izuzev ako hotimice ne uspore, sada su bili u stanju da projedre pored svih planeta - postepeno gube}i brzinu, ali i ne vra}aju}i se vi{e u Sun~ev sistem. Kroz nekoliko godina pro{li bi tako Plutonovu orbitu i nastavili dalje, polako ali neumitno, u pravcu zvezda. Moglo je da protekne i milion godina dok ne bi stigli do najbli`eg sunca, ali je sam dolazak tamo sada bio zajem~en. No, brzina je i dalje rasla, iz minuta u minut, tokom osam punih ~asova blagog ubrzanja. Zemja je sada postala blistavi, smanjeni srp, udaljen tri stotine hiljada milja u pravcu Sunca; iako ih je od nje, u astronomskim razmerama, delio samo jedan korak, ona je ve} izgledala dalja od Jupitera. Za posadu 'Otkri}a', Zemlja je sada predstavljala deo pro{losti i oni joj se mo`da nikada ne}e vratiti. Nasuprot tome, budu}nost je pripadala Jupiteru - i ni{ta, sa izuzetkom neverovatno malih izgleda za direktan sudar sa nekim velikim meteorom ili asteroidom, nije ih moglo spre~iti da stignu do njega. Jer

87

Artur Klark…………………………………….....Izgubljeni svetovi 2001.
brod je upravo, zadivljuju}om ta~no{}u, ulazio na kona~nu putanju ka dalekom odredi{tu. "Jedan minut od ulaska" re~e 'Atena'. "Isklju~enje glavnog pogona kroz deset sekundi." Daleko i jedva ~ujno {i{tanje mlaznjaka utonulo je u ti{inu. Sa njegovim prestankom tako|e je i{~ezao poslednji ose}aj te`ine, osim povremenih avetinjskih trzaja i cimaja kada bi niskoenergetski pomo}ni mlaznjaci vr{ili beskrajno si}u{na pode{avanja orbite. I ovaj postupak brzo je bio obavljen, a onda je 'Atena' objavila: "Nalazimo se na putanji za Jupiter. Prora~unato vreme putovanja dve stotine devetnaest dana i pet ~asova." 22. DUGI SAN Sunce je svakoga dana bilo udaljenije za po dva miliona milja, a Zemlja je postala tek najsvetlija me|u zvezdama. 'Otkri}e' je nezadr`ivo hrlilo u no}; pogonske jedinice bile su mu isklju~ene, ali su zato svi ostali sistemi dejstvovali punom snagom. Ovo je predstavljalo zavr{no razdoblje sa`ivljavanja, kada su ~lanovi posade sticali ume}a i ve{tine koji se nisu mogli nau~iti na Zemlji, pa ~ak ni na slobodnoj orbiti. Me|usobno su proveravali sposobnosti, prou~avali ono {to je bilo poznato ili se pretpostavljalo o jo{ dalekom odredi{tu i uve`bavali pozornost na la`nim uzbunama. Postojale su dve nesre}e koje su izazivale najve}u bojazan: po`ar i meteoriti. ^ak i vi{e od broda koji plovi morem, svemirski brod bio je podlo`an plamenoj stihiji. Na njemu su se nalazila ogromna skladi{ta usredsre|ene energije - hemijske, mehani~ke, elektri~ne, nuklearne - od kojih je svaka mogla nekontrolisano da se razmahne. Svakog drugog dana, u neo~ekivana vremena, Boumen bi nalo`io ve`bu ga{enja po`ara, a sve naprave za registrovanje pove}anja toplote podvrgavane su proveri gotovo fanati~nom pomno{}u. [to se meteorita ti~e, jedino se moglo nadati najboljem i pouzdati u statistiku. Bilo je neizvodljivo ostvariti potpunu bezbednost; svakoga dana, brod je bombardovan mnogim hiljadama ~estica pra{ine, ali je velika ve}ina njih bila toliko si}u{na da se trag koji su ostavljale na spoljnjom omota~u broda mogao videti jedino kroz mikroskop. Ono malo projektila koji bi uspeli da probiju prvi oklop zaustavio bi unutra{nji omota~. Kada bi se sve odigralo potpuno u saglasnosti sa planom, ne bi bilo nikakve potrebe da ijedan ~lan posade ostane izvan hibernakuluma sve do dolaska u blizinu Jupitera; 'Atena' je mogla potpuno sama da vodi brod. Na putovanju dugom sedam meseci, me|utim, bilo je razlo`no o~ekivati da se dogodi ne{to nepredvi|eno; stoga je i doneta odluka da jedan ~ovek uvek bude de`uran za slu~aj da se pojavi ne{to izvan programa. Ali svakom ~oveku, ma koliko on ina~e bio pribran i uravnote`en, bila je potrebna potpora, bar u onoj meri u kojoj i 'Ateni'. U protivnom, ose}aj izdvojenosti mogao je da ga potpuno nadvlada i on bi onda neumitno zakora~io u carstvo neljudskih zastranjivanja koja su, u ranim danima astronautike, bila uzro~nik mnogih nesre}a.

88

Artur Klark…………………………………….....Izgubljeni svetovi 2001.
Psiholozima se nije dopadao izraz 'prekid' zato {to je pobu|ivao primisao na ne{to naglo, iznenadno; ali ovaj naziv se odoma}io. Prvi ljudi koji su balonima leteli na velikim visinama i pionirski istra`iva~i podvodnog sveta iskusili su ovu pojavu jo{ pedesetih godina dvadesetog stole}a. Bio je to ose}aj udaljenosti i potpune odvojenosti od svakodnevnog `ivota, koji uop{te nije delovao neprijatno; naprotiv, izazivao je veliku razdraganost - i upravo se u tome ogledala njegova najve}a opasnost; u krajnjim slu~ajevima, naime, ovo ~uvstvo stvaralo je privid svemo}i. Zabele`eno je da su ronioci izranjali iz dubokih podmorskih baza bez opreme za podvodno disanje; astronauti su olako prenebregavali jasna upozorenja instrumenata. Nekima je uspelo da izbegnu posledice svoje brzopletosti i nehajnosti, ali ve}ina je stradala. Uzrok 'prekida' obi~no je bilo ograni~enje ~ulnih podsticaja; li{en normalnog pritoka poruka sa svih ulaznih senzora, uvek delatan mozak po~eo bi da gradi svoj svet, koji se samo retko kad poklapao sa stvarima. Lek za ovu boljku bio je jednostavan; ako se ~ovek udubi u obavljanje dodeljenih mu zadataka i ako se nalazi u stalnom op{tenju sa svojim kolegama, opasnosti gotovo da i nije bilo. I tako je odlu~eno da Boumen dobije zamenika; izbor je, bez mnogo dvoumljenja, pao na Pitera. Vajthed je ponekad nazivao samoga sebe 'in`enjer kome je dodeljena uloga Katice za sve'. Druga omiljena Vajthedova deviza bila je da svaki problem ima tehni~ko re{enje - tako da je jedino potrebno izabrati najbolje. Njegov genije za opravljanje kvarova na raznim napravama po svoj prilici je predstavljao samo drugi vid njegove prebujne ma{te, budu}i da je posedovao sposobnost da se poistoveti sa uzjogunjenim i pokvarenim ure|ajima i ma{inerijama. Bilo je ~ak i {u{kanja da on raspola`e paranormalnim mo}ima, jer kad god ve}ini in`enjera ne bi preostalo ni{ta drugo do da {utnu crne kutije oko kojih su se petljali, bilo bi dovoljno da ih on samo pogleda. Desetog dana putovanja, kada se kona~no zadovoljio besprekornim radom broda, Boumen je sazvao poslednji sastanak posade. Svako ko bi pogledao {estoricu ljudi okupljenih na komandnom mostu smesta bi ih podelio u dve kategorije. Boumen i Vajthed bili su u izvrsnoj fizi~koj kondiciji, dok su ostala ~etvorica izgledala jedro i puna~ko. Postojalo je ~itavo mno{tvo viceva o osu|enicima na smrt koji su kao poslednju `elju naru~ivali preobilne doru~ke i stoci koja se tovi za klanje. Ali re`im ishrane koji se zasnivao na jakoj i visokokalori~noj hrani predstavljao je veoma va`nu pripremu za dug san; izvesna koli~ina zaliha bila je neophodna ~ak i pri niskom nivou metabolizma hibernacije. Kada se budu probudili kroz ne{to vi{e od pola godine, ve}ina naslaga sala }e nestati. Isto }e biti i sa Zemljom - ovom blistavom zvezdom koja sada preovla|uje nebom. Naredni put kada ~etvorica spava~a budu otvorila o~i, njihova mati~na planeta bi}e nevidljiva u sjaju Sunca, dok }e Jupiter postati gospodar nebeskog svoda. Trenutak opra{tanja bio je sve~an; niko nije bio raspolo`en da pravi uobi~ajene po{alice, po{to su svi znali da se mo`da vi{e nikada ne}e sresti. [tavi{e, ~lanovi posade koji su bili odre|eni za hibernaciju - premda su i ranije podvrgavani ovom postupku i

89

Artur Klark…………………………………….....Izgubljeni svetovi 2001.
potpuno shvatali njegovu neophodnost - nisu ba{ bili radi da po|u u zale|eno izgnanstvo. Svaki od njih bez premi{ljanja bi se menjao sa Boumenom ili Vajthedom. "Ovo je za dokumentaciju", re~e Boumen, pomalo izve{ta~eno, posmatraju}i kraji~kom oka televizijsku kameru koja je snimala Komandni centar i neprestano izve{tavala Zemlju o situaciji na brodu. S obzirom na to da je 'Otkri}e' jo{ bilo srazmerno blizu mati~nom svetu, televizijski ure|aji i dalje su radili na nivou realnog vremena; kada brod, me|utim, bude odmakao na putu prema Jupiteru, sla}e se samo po jedna slika u sekundi - ali i to je bilo sasvim dovoljno za potrebe nadgledanja. "Obavljene su sve propisane provere i kontrole; nije bilo nikakvih neo~ekivanih problema. Ovo je deseti dan putovanja - vreme predvi|eno za po~etak hibernacije. Smatram da mo`emo da nastavimo prema programu. Ako neko ima kakvu primedbu, molim vas da to sada iznesete." Usledila je prili~no napeta ti{ina. Svako je ~ekao da neko drugi prvi progovori, ali niko to nije u~inio. Tako|e niko nije opazio da doktor Pul, koji je imao posebna tajna uputstva, pomno posmatra kako Boumena tako i Vajtheda, poku{avaju}i da utvrdi bilo kakav znak uznemirenosti. Ali sa zadovoljstvom je ustanovio da nema ni traga od toga. "Vrlo dobro", nastavi Boumen. "Svi znate {ta treba da ~inite. ^im budete spremni, molim vas, pozovite doktora." Sve je to zvu~alo veoma u{togljeno, bezli~no i zvani~no, ali ona druga, privatna opra{tanja odigra}e se daleko od pogleda televizijske kamere. Jedan za drugim, Kimbol, Hanter, Kaminski i Pul povukli su se u svoje kabine u centrifugi da obave poslednje pripreme. Zatim je svako vodio privatan razgovor putem radio-veze sa Zemljom i to je bio jedini put tokom putovanja da su brodski ure|aji za snimanje isklju~eni - kako bi se obezbedila neophodna diskrecija. Za ve}inu njih, ovo je bilo isku{enje koje bi rado izbegli, tako da im je u potaji bilo milo {to ne postoji neposredna komunikacija. Normalan razgovor sa Zemljom ve} je postao neizvodljiv, zato {to se dvosmerna radioveza odigravala sa dva minuta zaka{njenja. Neposredno pred polazak u hibernakulume, Pul je jo{ jednom podvrgao pregledu ljude sa kojima }e se uskoro otisnuti na dugi po~inak. Zatim je bilo jo{ taman toliko vremena da Boumen svakom ponaosob izdeklamuje posebnu verziju u osnovi iste ute{ne {ale za rastanak: 'Tako ti je to kad ~ovek ima sre}e! Pit i ja }emo da dirin~imo ovde sedam meseci, dok }ete vi da se dokono izle`avate.' Ubrzo su po~ele da pulsiraju elektro-narkoti~ke struje i operativna posada 'Otkri}a' stala je da se smanjuje na pet ~lanova... ~etiri... tri... "Gotovo", re~e Pul. "Spavaju kao novoro|en~ad." Pogledao je Boumena uz ozbiljan, zami{ljen izraz lica; bili su nasamo, po{to se Vajthed nalazio za kontrolnim pultom. "Kako se ose}a{?" upita. "Pomalo umorno, ali milo mi je {to je sve i{lo tako glatko. Ne brini za nas, Kele. ^im se dogodi da malo pose~emo prst ili ako nas obuzme neka zebnja, odmah }emo te probuditi." Pul se nasmeja. "Navodi{ me da se ose}am kao starinski doktor sa sela, koji se pita da li }e mu telefon dopustiti da spokojno provede no}. U redu - na posao sad."

90

Artur Klark…………………………………….....Izgubljeni svetovi 2001.
Boumen je namestio biosenzorne kai{eve oko Pulovih grudi i desne ruke, pa`ljivo proverio pojaseve za glavu i ubrizgao mu potko`nu injekciju pod visokim pritiskom. Za~uo se kratak pisak dok je droga lagano ulazila u Pulov krvotok. "Lepo sanjaj, doktore", re~e Boumen. "Vidimo se", uzvrati Pul, a zatim po~e da broji: "Jedan... dva... tri..." - ali dalje nije stigao. Boumen je za trenutak stajao i posmatrao svog zaspalog prijatelja, ose}aju}i pomalo zavist zbog oslobo|enosti od odgovornosti koju je ovaj u`ivao. A zatim, uz potpuno suvi{nu opreznost da ne di`e buku, on se udalji na vrhovima prstiju i pridru`i se Vajthedu na komandnom mostu. Zatekao je svog zamenika kako, uop{te ne kriju}i op~injenost, posmatra ~etiri mala panela na situacionoj video-tabli koja su nosila natpise: KAMINSKI, KIMBOL, PUL, HANTER. Na svakome se videlo malo sazve`|e svetlih zelenih ta~kica koje su pokazivale da je sve u redu. Isto tako, uz svaki panel stajao je mini-ekran preko koga su se veoma sporo {etale tri linije; njihov protok delovao je veoma hipnoti~ki, tako da je Boumen tek s naporom odvratio pogled. Prva linija prikazivala je disanje, druga puls, a tre}a EEG. Ali paneli sa natpisima BOUMEN i VAJTHED bili su prazni i be`ivotni. Njihovo vreme do}i }e tek kroz godinu dana, s druge strane Jupiterove orbite. 23. BEGUNAC Za Boumena je prvi nagove{taj predstoje}e nevolje bio tihi glas koji je rekao preko otvorene radio-veze: "Dejve - imam problema sa upravlja~em." Vajthed je ostavio utisak oneraspolo`ene, ali nipo{to i uznemirene osobe. Pre no {to je stigao da odgovori, Boumen je ugledao kako kapsula izranja iz senke broda, na samo dvadeset stopa ispod glavnog osmatra~kog prostora. Bila je pod punim gasom, kre}u}i se pribli`no u pravcu pru`anja putanje 'Otkri}a'. "U ~emu je stvar?" upita on. Nekoliko sekundi nije bilo nikakvog odgovora; kada se Vajthed kona~no oglasio, udaljenost kapsule ve} se pove}ala na sto stopa. "Papu~ica za gas se zaglavila na najvi{em stepenu", re~e on sasvim pribrano. "Malo }u se odma}i pre no {to bilo {ta preduzmem." To je bilo razborito; odbegloj kapsuli bilo je potrebno poprili~no manevarskog prostora. Osim toga, situacija jo{ nije postala zabrinjavaju}a; Boumen je bio sasvim siguran da }e Vajthed uskoro otkloniti kvar, kao {to se ranije uvek doga|alo. Sekunde su polako promicale; kapsula je i dalje pove}avala brzinu - i ve} se nalazila na tolikoj udaljenosti da se veoma te{ko mogla razabrati. Iako bi Vajthed bez pote{ko}a mogao da se vrati na mati~ni brod i sa razdaljine od mnogo milja, bolje je bilo previ{e ne oklevati, po{to }e mu glavni pogon, uklju~en na najja~u snagu, isprazniti rezervoare za gorivo kroz svega nekoliko minuta. Kapsula je sada predstavljala si}u{nu ta~ku, ~ija se udaljenost nije mogla od oka proceniti. Boumen je zato usmerio prema njoj navigacioni radar i sa iznena|enjem ustanovio da razdaljina iznosi svega dve milje. Ovu povoljnu okolnost bacila je,

91

Artur Klark…………………………………….....Izgubljeni svetovi 2001.
me|utim, u zasenak ~injenica da se kapsula ve} kretala brzinom od sto devedeset milja na ~as. "Pitere!" viknu Boumen. "Za ime sveta, {ta se doga|a? Zar ne mo`e{ ni{ta da preduzme{?" Prvi put, u Vajthedovom glasu osetio se prizvuk uznemirenosti. "Kontrole ne reaguju", re~e on. "Vadim glavni osigura~ da prekinem dovod elektri~ne energije. Javi}u ti se kad zavr{im." Sekundu kasnije, radio mu je zamukao. Dok je ~ekao, Boumen je potra`io kapsulu teleskopom i prili~no brzo je na{ao. Ne{to mu se skupilo u grlu kada je ugledao kako se magli~ast oblak sjaji na izduvnim cevima rakete, po{to je to bio znak da kapsula i dalje pove}ava brzinu. Gotovo istog ~asa javio se Vajthed. "Ne vredi", re~e odse~no. "Poku{a}u da je okrenem pomo}nim pogonom." Bio je to zapetljan manevar, ali i jedini pravi potez u ovom trenutku. ^ak i ako nije mogao da isklju~i glavni pogon, i dalje je bio u stanju da okrene kapsulu, tako da je dovede u suprotan smer od onoga kojim je do sada nekontrolisano ubrzavala. To bi moglo na kraju da zaustavi begunca, a zatim i da ga polako vrati natrag. Napet i bled, pro`et u`asnim ose}anjem bespomo}nosti, Boumen je netremice zurio kroz teleskop. U njegovom vidnom polju izgledalo je da se kapsula nalazi na udaljenosti od svega nekoliko stopa, tako da je mogao da razabere svaku pojedinost njenog sklopa. A onda, na njegovo veliko olak{anje, pojavi{e se kratki mlazevi na ispusnim cevima za kontrolu kapsule i ona po~e polako da se okre}e oko svoje ose. Izdajni~ki glavni pogon i{~ezao je sa vidika, i dalje rade}i punom parom; pred Boumenovim o~ima najpre se ukazala bo~na strana male letelice - a zatim i prednji osmatra~ki prozor u kome se videla prilika njegovog prijatelja u sede}em polo`aju. Da nije bilo sjaja koji je stvarala odra`ena Sun~eva svetlost na providnim panelima, ~ak bi mogao da razazna i Vajthedov izraz lica. "Uspelo ti je!" viknu on. "Hvala Bogu!" Kapsula se jo{ udaljavala brzinom od preko dve stotine kilometara na ~as - ali ova se sada smanjivala, a ne pove}avala, po{to je ispusni mlaz po~eo da igra ulogu ko~nice. "Izgeda da je tako", uzvrati Vajthed glasom koji je odavao ogromno olak{anje. "Znao sam da me 'Beti' ne}e izneveriti, ako postupam sa njom kako treba." Premda se ~inilo nesravnjivo du`e, proteklo je manje od jednog minuta pre no {to je Boumenu po{lo za rukom da ustanovi, ~ak i bez pomo}i radara, da se Vajthed vra}a. Kapsula je po~ela da se {iri u vidnom polju teleskopa - najpre polako, zatim brzo, a onda veoma brzo. "Jo{ ne mogu da smanjim ovaj vra`ji gas", re~e Vajthed. "@ao mi je {to }u da stra}im sve gorivo, ali bojim se da }u morati da se {etkam napred-nazad, sve dok ne utro{im celu zalihu."

92

Artur Klark…………………………………….....Izgubljeni svetovi 2001.
Boumenu je izgledalo da kapsula sada hita pravo prema brodu; pre{li su, dakle, sa lo{ega na gore. Na mesto bojazni da }e izgubiti Vajtheda do{la je sada jedna jo{ ozbiljnija opasnost. "Pazi na putanju", re~e on zabrinuto. "Mislim da si na kursu koji vodi u direktan sudar." "Znam", re~e Vajthed gotovo bez daha. "Poku{avam da je ponovo okrenem." Ali nije bilo vremena za to. Za trenutak je izgledalo da }e kapsula udariti pravo u osmatra~ke prozore Komandnog mosta. Ali onda, doslovce u poslednjem trenu, bo~ni mlaznjaci su proradili i odbegla letelica je skliznula iznad zakrivljenog omota~a broda, nestav{i iz Boumenovog vidnog polja. "Izvini zbog ovoga", re~e Vajthed. "Pro}i }u malo dalje slede}i..." Zvuk lomljave dopro je istovremeno preko radija i kroz sam sklop broda. Boumen je posko~io sa sedi{ta, o~ekuju}i da se svakog ~asa oglasi alarmni signal i sistem koji upozorava na o{te}enje. Ali nije bilo ni jednog ni drugog. Mora da su se brod i kapsula samo okrznuli - tako da nije do{lo ni do kakve havarije. Odnosno, bar ne na 'Otkri}u', ali {ta je sa kapsulom? "Pitere!" pozva on. "Jesi li dobro? ^uje{ li me?" Nije bilo nikakvog odgovora. Boumen je okrenuo poja~alo na radiju do kraja i stao pomno da slu{a. Veza je i dalje bila otvorena, ali to ni{ta nije dokazivalo. Nadao se da }e ~uti zvuk Vajthedovog disanja, ~ak i ako se ovaj nalazi u nesvesnom stanju usled nekog udara. Razume se, ukoliko se kapsula rasprsla, onda nije moglo biti nikakvog disanja - niti bilo kakvog zvuka, osim prigu{ene rike mlaznog pogona, ~iji je odjek uvek istom ja~inom dopirao kroz metalnu konstrukciju begunca. Pritajeno urlanje i dalje se moglo razabrati preko radija, ali nije postojalo ni{ta vi{e. Boumen je pozvao jo{ jednom, pa jo{ jednom; od Vajtheda nije bilo ni glasa. Istovremeno je brzo po~eo da prele}e pogledom preko monitora retrovizorskih kamera i najednom je ugledao kapsulu na udaljenosti od nekoliko stotina jardi. Na njegovo olak{anje, izgledala je neo{te}ena - premda je i dalje bila pri punom gasu. Bez obzira na to da li je bio mrtav ili `iv, Vajthed se jo{ nalazio u kapsuli koja se neumoljivo udaljavala od broda; nije, me|utim, postojalo ba{ ni{ta {to je on mogao da preduzme s tim u vezi. "Pitere!" zavapi Boumen. "Pitere, ~uje{ li me?" Odgovora nije bilo - ve} samo ona zalu|uju}a grmljavina mlaznjaka. Izgledalo je kao da ve~no traje - ali se onda, iznenada, okon~ala. Kapsula je kona~no iscrpla sve zalihe goriva. Jo{ jednom, Boumen je na~uljio u{i, ne bi li razabrao zvuk disanja kroz fon prigu{enog pucketanja otvorene veze. Mikrofon se nalazio na udaljenosti od samo nekoliko in~a od Vajthedovih usta; ako je u svemirskoj kapsuli i dalje bilo vazduha, trebalo bi ne{to da ~uje... To se dogodilo i uz uzdah olak{anja on sam po~e ponovo da di{e. Najpre se oglasilo neko prigu{eno praskanje, zatim nerazgovetno mrmljanje, kao kada pijanac

93

Artur Klark…………………………………….....Izgubljeni svetovi 2001.
govori u snu, da bi posle svega usledila jedna kratka, ali so~na psovka; Vajthed je ponovo do{ao k svesti. "Zdravo, Dejve", re~e on, pre no {to je Boumen stigao da ga prvi pozove. "Dobro mi je sad... pro{ao sam samo sa ~vorugom na ~elu... sve ostalo je na svom mestu. Daj mi polo`aj kapsule." Brzi pogled na radar kazao je Boumenu da je razdaljina izme|u broda i kapsule jo{ ispod pet milja. Bila je to krajnje tri~ava udaljenost - ali nevolja se ogledala u tome {to se veoma brzo pove}avala. Jer bez obzira na razdoblje ko~enja, kapsula je sada be`ala od 'Otkri}a' brzinom od ~itavih tri stotine {ezdeset milja na sat. Ovo je zna~ilo da joj udaljenost svakog minuta raste za {est milja - i tako neprestano, iz ~asa u ~as, iz dana u dan. Znatno ranije, me|utim, ova okolnost presta}e da bude od bilo kakvog prakti~nog zna~aja za Pitera Vajtheda. Boumen je kratko izvestio o ~injenicama, a potom brzo upitao: "Kolike su ti rezerve kiseonika, Pite?" "Oko... pet ~asova." "Samo pet!" "Da. Posao je bio takav da sam mislio da }e mi biti dovoljna samo jedna boca." Boumen nije izgovorio ono {to mu je sinulo u svesti, ali bio je siguran da je i sam Vajthed ve} do{ao do toga. Bez obzira na to koliko se kiseonika trenutno nalazilo u kapsuli, to je sada bilo svejedno. Nekoliko sekundi preko otvorene radio veze ni{ta se nije ~ulo; kona~no, prvi je progovorio Vajthed, glasom u kome se ose}ala poti{tenost: "Pa, izgleda da je gotovo, Dejve." "Vraga gotovo! Smesta kre}em u poteru za tobom. Dr`i se." Pre no {to je Vajthed odgovorio, usledila je nova pauza: "Ne mo`e{ to da uradi{... nema dovoljno vremena. Uostalom, zna{ i sam da ne sme{ da napusti{ brod." "I te kako smem; o njemu mo`e da se stara i 'Atena'. Evo me odmah." "Ne zavaravaj nas obojicu. Reci mi, koliki je vektor brzine?" "Pet stotina trideset stopa u sekundi." "Daj taj podatak 'Ateni' na obradu, ako ho}e{. Ja ve} znam odgovor." Duboko u srcu, znao ga je i Boumen. Ako se izlo`i riziku da napusti brod i ~etvoricu usnulih sadruga, na kraju bi stigao Vajtheda. Ali onda bi se obojica nalazila nekoliko stotina milja od 'Otkri}a' - i dalje se udaljuju}i od mati~nog broda pogubnom brzinom od pet stotina trideset stopa u sekundi. Spasila~ka kapsula morala bi najpre da obustavi tu brzinu, a tek onda da zapo~ne povratak. Uz tovar koji bi onda imala na grba~i, nikada ne bi uspela da stigne u polaznu luku. Pa ipak, Boumen je ubacio podatke u 'Atenu'. Odgovor je usledio istog trenutka: NEMOGU]E. Samo za trenutak, pre no {to su mu godine obuke povratile pribranost, osetio je kako ga je obuzeo slepi bes i po`eleo da je tresne pesnicom o hladne ekranske panele kompjutera. Ali to ne bi pomoglo ni Vajthedu ni njemu. Bilo je nemogu}e raspravljati se sa zakonima matematike, a glupo ljutiti se na njih. Ako ~ovek ve} izabere da `ivi po

94

Artur Klark…………………………………….....Izgubljeni svetovi 2001.
neumitnim jedna~inama koje odre|uje samo ustrojstvo Vaseljene, onda, kada za to kucne ~as, po njima mora i da umre. Pa ipak, Boumen je i dalje odbijao da prizna poraz; ljudi ne potpisuju kapitulaciju tako lako. Pala mu je na um Vajthedova omiljena deviza: 'Svaki problem ima tehni~ko re{enje.' To mora da je i sa ovom nevoljom - samo ga treba prona}i. Cela situacija bila je krajnje besmislena, krajnje ironi~na. Nalazio se u brodu kadrom da prevali pola milijarde milja svemirskog bespu}a i da pri tom putuje brzinom od mnogo hiljada milja na ~as - ali ipak nije mogao da pritekne u pomo} prijatelju koji je lagano odlazio u sopstvenu smrt na udaljenosti od pukih desetak milja. Ako se bude vratio na Zemlju, zar }e neko ikada mo}i da razume u`asnu dvoumicu sa kojom je bio suo~en? Do`ivotno }e ga proganjati isto, neizgovoreno pitanje: 'Ali ne{to si sigurno mogao da preduzme{?' Ovo, me|utim, nije bila televizijska 'spejs-opera', u kojoj glavni junak uvek u poslednji ~as vadi iz {e{ira spasonosan odgovor. Za ovaj problem naprosto nije bilo re{enja. "Dejve", za~u se iznenada iz zvu~nika. "Mo`e li brod da u~ini ne{to?" Iako Vajthed nije bio stru~njak za pogonske sisteme, ipak je morao da zna odgovor na ovo pitanje. Me|utim, sama ~injenica da ga je postavio ukazivala je na izvesno gubljenje samokontrole, ali Boumen nije mogao da mu zameri zbog toga. Davljenik se i za slamku hvata. "@ao mi je, Pitere", odgovori on blago i strpljivo. "Zna{ i sam da je glavni reaktor isklju~en, a svi pogonski sistemi stavljeni izvan pogona. Bilo bi potrebno vi{e od jednog dana da ih uvedem u dejstvo." Ali, ~ak i da je brod operativan - mogao je da doda - ne bi bilo pomo}i. Njegovo ubrzanje bilo je odve} malo, da bi mogao da stigne kapsulu za manje od pet ~asova. Tih narednih pet ~asova bi}e najdu`i u Boumenovom `ivotu. 24. PRVI ^OVEK ZA JUPITER Dok je Boumen razmi{ljao o tome {ta da preduzme, Vajthed mu je najednom postavio neo~ekivano pitanje. "Dejve", re~e on neobi~no stalo`enim glasom. "Da li se u na{oj blizini nalazi neki asteroid?" "Ne - bar prema efemeridama. Za{to pita{?" "Izuzev ako ve} nisam {enuo, napolju se nalazi ne{to - na udaljenosti od samo nekoliko milja." Boumenova prva reakcija bila je iznena|enje pome{ano sa razo~aranjem. Nije o~ekivao da }e Piter tako brzo podle}i, ali mo`da su to neke naknadne posledice onog udarca u glavu. Ni za trenutak nije poverovao u istinitost njegovih iskaza; svemir je bio tako nepojamno prazan, da je prolazak pored nekog slu~ajnog tela predstavljao bezmalo matemati~ku nemogu}nost. Vajthed je sigurno postao `rtva halucinacija; bi}e najbolje da ga malo razveseli.

95

Artur Klark…………………………………….....Izgubljeni svetovi 2001.
Ali ista pomisao ve} je pala na um i Vajthedu. "Ne... nemam privi|enja", re~e on, gotovo kao da je pro~itao Boumenove misli. "Evo ga ponovo - blesne svakih deset ili petnaest sekundi. Vi{e nema nikakve sumnje da se kre}e u odnosu na zvezdano zale|e... ne mo`e da bude dalje od pet do deset milja." "Mo`e{ li da mi da{ polo`aj?" Boumen je i dalje bio potpuno nepoverljiv, ali je ipak uklju~io {irokopojasni radar - i gotovo istog trena zinuo je od zaprepa{}enja. Vajthedov odjek dopirao je sada sa udaljenosti od dvadeset dve milje. Ali na trideset stepeni od njega, kao i na znatno manjoj udaljenosti, radar je registrovao jedan daleko ve}i odjek. "Blagi Bo`e!" ote mu se uzvik. "U pravu si! Vra{ki je veliko. ^ekaj da ga malo bolje osmotrim." Dok je ubacivao u teleskop koordinate dobijene na radaru, a zatim ~ekao da se veliki ure|aj upravi na odgovaraju}u ~etvrt neba, u glavi mu je vrvelo od protivure~nih ose}anja. Mo`da su obojica `rtve halucinacije; posmatraju}i celu stvar nepristrasno, to je bilo najverovatnije obja{njenje. A onda, samo nekoliko lagodnih sekundi, jedna prostodu{na, podsvesna `elja zadr`ala mu se u svesti. Oni nisu sami; tu je jo{ jedan brod, koji je upravo stigao da izbavi Vajtheda u poslednji ~as... Ali, razume se, to nije mogao biti brod sa Zemlje, {to zna~i da... Slika zvezdanog polja primirila se u `i`i teleskopa. U njenom sredi{tu stajalo je - u to vi{e nije bilo nikakve sumnje - ne{to veliko i o~igledno ve{ta~kog porekla, stvaraju}i metalne odsjaje kako se okretalo prema Suncu. Prstima koji su blago podrhtavali, Boumen podesi vi{i stepen uve}anja. A onda se fantazija raspr{ila i on je prvi put stekao pravi uvid u pune razmere nesre}e koja je zadesila pohod. Kona~no je saznao zbog ~ega se nijedan sistem za uzbunu nije uklju~io kada se Vajthedova kapsula sudarila sa brodom. Ona je proma{ila trup broda, ali zato pogodila deo koji nije bio ni{ta manje va`an. Okre}u}i se i dalje od siline sudara koji ga je otrgao, ceo kompleks daljinske antene polako je nestajao iza njih. Velika parabola promera ~etrdeset stopa, ~itav grozd manjih zdela oko nje, oprema namenjena da usmerava radio-snopove na putu kroz kosmos duga~ak pola milijarde milja - sve se to lagano vra}alo prema Suncu. "^udna stvar", re~e Vajthed kada je pro{ao granicu od {est stotina milja, "ali ne ose}am potrebu da uputim nijednu poruku. Sa svima sam se oprostio jo{ na Zemlji; ~ak mi je milo {to to ne}u morati jo{ jednom da uradim." Zastao je na trenutak, onda dodao: "Postojala je jedna devojka, ali ona mi je rekla da me ne}e ~ekati. Ba{ fino." U Vajthedovom glasu javila se neobi~na ravnodu{nost i odsustvo zanimanja. Izgledalo je da ve} po~inje da se odvaja od ljudske rase kako duhovno tako i telesno. Mo`da su odbrambeni mehanizmi uma neopazice stupali u dejstvo, prigu{uju}i plamene ose}anja, kao {to bi in`enjer na brodu koji tone isklju~io kotlove kako ne bi do{lo do njihove eksplozije u poslednjem trenutku.

96

Artur Klark…………………………………….....Izgubljeni svetovi 2001.
Posle kra}eg oklevanja, on re~e: "Voleo bih da vidim Zemlju; {teta {to je prikriva sjaj Sunca. Ali i Jupiter predivno izgleda; kao da je ve} nadohvat ruke. Nadam se da }ete uspeti... nadam se da }ete na}i ono za ~im tragate." "Da}emo sve od sebe", odgovori Boumen, kome je ne{to zastalo u grlu. "Ne brini za to." Upitao se da li je Vajthed shvatio da je kazao 'vi' umesto 'mi'. Svesno ili nesvesno, ve} je sam sebe obrisao sa platnog spiska pohoda. Napeti minuti sporo su odmicali, dok je Boumen i{~ekivao razvoj doga|aja uz me{avinu tuge i osuje}enosti. Ako je Vajthed `eleo da bude ostavljen nasamo sa svojim mislima, onda mu je to trebalo dopustiti; nije hteo da mu odvra}a pa`nju nekim lakim temama u ovakvom ~asu. Radio-veza sa kapsulom i dalje je besprekorno dejstvovala; nije postojao utisak udaljenosti ili razdvojenosti. Kad je u pitanju bila ovako tri~ava razdaljina, sasvim je mogao da poslu`i i oda{ilja~ male snage na komandnom mostu. Iako je on bio predvi|en prevashodno za komuniciranje sa svemirskim kapsulama koje rade u neposrednoj blizini broda, stvarni domet bio mu je znatno ve}i. Vajthed se oglasio prili~no neo~ekivano: "Postoji ne{to {to bih voleo da mi u~ini{, Dejve." "Samo reci." "Pusti mi neku muziku... ne{to veselo." "[ta bi ti se dopalo?" "Pa, recimo... 'Pastoralna simfonija'. Da, to bi mi ba{ prijalo." Negde na pola puta izme|u Marsa i Jupitera, u dva si}u{na i sasvim bliska mehura toplote i svetlosti po~eli su da se razle`u zvuci prole}a. Kada se simfonija okon~ala i sve ponovo utonulo u ti{inu, razdaljina izme|u broda i kapsule iznosila je vi{e od hiljadu milja. Ona se i dalje sasvim jasno mogla razabrati kroz teleskop, premda su finije pojedinosti ve} postale mutne. Svakoga dana, kapsula }e se udaljavati za novih osam hiljada milja od 'Otkri}a'; njeni budu}i polo`aji mogli su, dodu{e, ta~no da se predvide do ve~nosti, ali }e se ona uskoro stopiti sa zvezdanim zale|em. "Dejve", re~e najednom Vajthed, "da li me jo{ ~uje{?" Glas mu je zazvu~ao `ivahnije - manje dalek i ravnodu{an. Izgledalo je kao da je doneo neku odluku i kao da mu situacija vi{e nije beznade`na. "^ujem te glasno i jasno." "Ima jo{ jedan posao koji moram da obavim. @elim da ustanovim gde je do{lo do kvara. [to se mene li~no ti~e, to je sada svejedno - ali bi moglo da bude nekom drugom od koristi, ubudu}e." Ova pomisao ve} je pala Boumenu na pamet, ali je ostavio da predlog potekne od Vajtheda. Osetio je besmislen podsticaj da ka`e: 'Budi oprezan' - ali se uzdr`ao u poslednji ~as. "[ta misli{, {ta se dogodilo?" upitao je umesto toga. "Proveo sam u senci tridesetak minuta prilikom poslednjeg posla; jednog trenutka sam primetio da je postalo veoma hladno. Mora da je ne{to zakazalo u sistemu

97

Artur Klark…………………………………….....Izgubljeni svetovi 2001.
za grejanje. Ni{ta ozbiljno - verovatno je od hladno}e prsla jedna od cev~ica za dovod goriva. Pretpostavio sam da je negde stvorena rupa; gorivo koje je iscurilo odmah se smrzlo oko upravlja~kog mehanizma i blokiralo ga. Jo{ mi nije jasno kako je do toga moglo da do|e, ali ne vidim nijedno drugo suvislo obja{njenje. U svakom slu~aju, idem napolje da ustanovim u ~emu je stvar. U skafandru imam vazduha za jo{ trideset minuta. Pozva}u te ~im budem izvr{io dekompresiju kapsule." "^ekam", uzvrati Boumen. Bilo mu je te{ko da bilo {ta ka`e - pa ~ak i da da najjednostavnije odgovore. Jo{ ga je pro`imalo ose}anje potpune bespomo}nosti i sputanosti; samo}a }e ga tek kasnije stegnuti svojim kand`ama. Znao je ta~no kakav posao ~eka sada Vajtheda. Kada bude izvr{io dekompresiju kapsule, otvori}e vratnice i izi}i, dr`e}i se za naro~itu {ipku, a zatim uputiti prema stra`njem delu gde je sme{tena pogonska jedinica. Ne}e mu biti te{ko da skine za{titne poklopce i mo`da }e mu po}i za rukom da ustanovi kako je do{lo do kvara. To, dodu{e, nije bilo mnogo verovatno, ali vredelo je poku{ati. A u svakom slu~aju, ovako je bilo bolje nego pasivno ~ekati kraj. Jedan minut... dva minuta... Sigurno je do sada stigao na odredi{te. "Pitere... jesi li prona{ao ne{to?" pozva kona~no Boumen. Nije bilo odgovora. Pozvao je ponovo, pa ponovo. A onda je po~eo da se brine. Mo`da je ne{to negde zapelo... ali ako je to posredi, da li je i ovoga puta samo nesre}an slu~aj? Jo{ jednom je pozvao Vajtheda u mukloj ti{ini, ali ve} je bio siguran da nikada ne}e dobiti odgovor. Postoje trenuci kada se najve}e juna{tvo ogleda u tome da se umre tiho, bez mnogo pompe. Piter Vajthed odlu~io se upravo za to; vi{e se nije moglo tra`iti od njega. A kroz dva meseca, na udaljenosti od milion milja od svojih drugova, on }e biti prvi ~ovek koji }e sti}i do Jupitera. 25. ZADAH SMRTI Boumen je savr{eno bio svestan toga da je jo{ pre mnogo ~asova trebalo da probudi ostale kolege. Ali dok je Vajthed jo{ bio `iv, on naprosto nije imao srca za to; taj potez predstavljao je krajnje priznanje beznade`nosti. Ali sada ne}e vi{e oklevati ni ~asa, kako zbog sopstvene savesti i spokoja tako i zbog bezbednosti samog broda. Ose}ao je o~ajni~ku potrebu da ~uje ljudski glas ponovo; nikada ranije nije tako jasno shvatao kao u ovom ~asu da je ~ovek dru{tvena `ivotinja i da nije kadar dugo da opstaje u stanju izdvojenosti. A nijedan ~ovek pre njega, u svekolikoj istoriji ljudskog roda, nije iskusio ovakvu samotnost. Boumen se polako kretao kroz utihle hodnike; ko zna zbog ~ega, brod mu je ve} izgledao potpuno prazan, poput neke puste ku}e. Stao je da se spu{ta niz osu centrifuge, a kada ga je do~epalo njeno nejako gravitaciono polje, iznenadni povratak te`ine gotovo ga je oborio s nogu. Premda je ose}ao neodoljivu potrebu da malo legne i otpo~ine, bilo mu je jasno da ako bi se prepustio ovom porivu, san je mogao veoma dugo

98

Artur Klark…………………………………….....Izgubljeni svetovi 2001.
da mu potraje. Sada je, me|utim, predstavljao jedinog ljudskog stra`ara na brodu, tako da nije moglo biti govora o spavanju dok je jo{ na du`nosti. Sre}om, proces o`ivljavanja bio je automatski; nije postojalo ni{ta {to je on trebalo da uradi, nije bilo nikakve prilike da zbog umora po~ini nekakvu gre{ku. Kada bude izdao uputstva 'Ateni', ona }e ih sprovesti u delo nadljudskom nepogre{ivo{}u. U komori Kelvina Pula sve je bilo hladno i utihlo, ba{ kao i sve vreme tokom proteklih pet meseci. Biosenzorski pokaziva~i govorili su da je stanje normalno; disanje, telesna temperatura, krvni pritisak, bilo - sve se nalazilo unutar dozvoljenih granica. A prema nalazima 'Atene', koja je jedina bila kadra da da sud o tome, EEG je tako|e posedovao zadovoljavaju}u vrednost za ~oveka pod hibernacijom. Boumen je slomio sigurnosni `ig na dugmetu sa natpisom O@IVLJAVANJE, pritisnuo ga i sa~ekao. Najpre }e biti isklju~ene elektronarkoti~ke struje. Nije se mogla opaziti nikakva fizi~ka promena na ~oveku koji se nalazio u dubokom snu, ali su gotovo istog trena talasaste linije na EEG-ekranu dobile ve}e amplitude i postale slo`enije. Polako, a mo`da i nevoljno, mozak Kelvina Pula vra}ao se iz sveta snova. Dva minuta kasnije, 'Atena' je ubrizgala injekciju koja je bila pri~vr{}ena za Pulovu podlakticu; Boumen je za~uo prigu{eno {i{tanje dok je gas pod visokim pritiskom potiskivao nadra`na sredstva pod ko`u. Sada je trebalo da usledi i prva vidljiva reakcija; normalno bi se to dogodila posle tridesetak sekundi. Nije se zabrinuo kada se ni{ta nije zbilo vi{e od jednog minuta. A onda Pulovi o~ni kapci po~e{e da se mi~u i on sporo zevnu. Dijafragma stade da mu se di`e ritmom normalnog disanja, a on blago okrenu glavu u stranu. Minut kasnije, otvorio je o~i i zabuljio se negde kroz Boumena, sli~no novoro|en~etu koje jo{ nije kadro da razabere spoljnji svet. Ali onda mu je svest ispunila pogled i usne po~e{e da mu se mi~u. Bilo je nemogu}e ~uti ono {to je govorio, ako je uop{te i artikulisao smislene re~i. "Samo polako, Kele", re~e Boumen. "Sve je u redu." I sam se pomolio u sebi da je to {to je kazao istina. Pulove usne se ponovo pokrenu{e i glas mu je sada zazvu~ao kao slaba{no {i{tanje li{eno bilo kakvog smisla. Istog ~asa za~ula se 'Atena'. "Pulov kardiogram abnormalan. Preporu~ujem injekciju H6." Boumen zgrabi {pic iz ormari}a za hitnu pomo}. Ubrizgao je iglu u Pulovu mi{icu i, predose}aju}i najgore, skinuo masku za disanje zajedno sa bocom kiseonika. Ali injekcija je, izgleda, delovala. Pul je o~igledno sasvim do{ao k svesti, premda su mu se grudi neobi~no nadimale i spu{tale. Pogledao je Boumena u o~i i usne jo{ jednom stado{e da mu se mi~u. Kona~no mu je uspelo da progovori - samo dve re~i, pro`ete tugom i `aljenjem, ~ija je neopoziva kona~nost odagnala svaku nadu. "Zbogom, Dejve." Boumenova skamenjenost trajala je ne{to malo du`e od jedne sekunde: prekinuo ju je 'Atenin' spokojan, bezli~an glas koji je objavio: "Svi Pulovi sistemi otkazuju. Bi}e potrebno zameniti ih rezervnim delovima."

99

Artur Klark…………………………………….....Izgubljeni svetovi 2001.
"Zave`i, prokletnice", razdra se Boumen, stavljaju}i masku preko Pulovog lica i okre}u}i ventil za dovod kiseonika. Gas je pohrlio kroz plasti~ne cevi, a {um koji je stvarao pri tom li~io je na grozno parodiranje ljudskog disanja. Iako je znao da je to {to ~ini uzaludno, ipak je nastavio sve dok nije utro{io sav kiseonik; biosenzorni pokazatelji na ekranu odavno su se pretvorili u prave, besadr`ajne linije. Kelvin Pul ponovo je le`ao mirno i tiho; ni po ~emu se nije moglo zaklju~iti da vi{e nije pod hibernacijom. Ali Dejvidu Boumenu, komandantu jedinog ljudskog broda sa spoljnje strane Marsove orbite, ve} se ~inilo da se u vazduhu koji je blago strujao oko njega ose}a zadah Smrti. 26. SAM Boumen se nije se}ao koliko je dugo ostao uz Pulov grob koji se vrteo u centrifugi, ali sada je ponovo stajao na komandnom mostu, zure}i u nepromenljiv zvezdani svod. Bio je u stanju {oka, tako da je sve radio potpuno automatski, poput neke ma{ine, gotovo nesvestan bilo kakvog se}anja. Iako ga je umor ve} slamao, ~inilo mu se da mo`e da nastavi ovako u nedogled, da se sasvim li{i sna kao 'Atena', sve dok bude poslova koje treba obaviti i odluka koje valja doneti. Tragedija je prerasla u pravu katastrofu; ono {to se sada dogodilo moglo je da bude znatno ozbiljnije od gubitka Vajtheda. Nije bilo isklju~eno da je i Pulova smrt samo nesre}an slu~aj, neverovatan peh koji se vi{e nikad ne}e ponoviti. Ali ako je ne{to temeljito zakazalo u procesu o`ivljavanja, onda je sudbina njegovih kolega pod hibernacijom ve} bila zape~a}ena. A isti usud ~ekao je i Boumena; on, naime, ne}e biti sam u stanju da upravlja 'Otkri}em' kada kucne ~as da se brod uvede na zavr{nu orbitu. Niko nije bio toliki pesimista da predvidi jednu ovakvu situaciju, tako da nije postojao nikakav unapred odre|en postupak po kome je sada valjalo delati. Kada bi iskrsao neki potpuno neo~ekivani problem, on bi se uvek najpre posavetovao sa Zemljom, ako je to vreme dozvoljavalo. Sada je imao vremena u izobilju, ali nikome ni na kraj pameti nije palo da bi kontakt sa Zemljom mogao da bude neizvodljiv. Ukoliko bi se, naime, bilo koji deo radio-opreme pokvario, on se uvek mogao opraviti ili zameniti; jedina naprava koja nije imala zamenu, zbog svoje veli~ine i mase, bio je antenski sistem. Ko bi mogao i da pomisli da bi ne{to bilo u stanju da izbaci iz stroja ovaj kompleks, a da pri tom ne uni{ti i sam brod? Govore}i `argonom konstruktora, to nije bio verovatan nesre}an slu~aj - ali se ipak dogodio. Gubitak antene nije samo onemogu}io dobijanje medicinskih saveta sa Zemlje, ve} je doveo u opasnost i sam zadatak misije. Ma {ta da otkriju kada se pribli`e Jupiteru, ne}e biti na~ina da se o tome izvesti mati~ni svet. Postojala je, me|utim, jedna mr{ava prilika da se spase situacija. Udajenost antene jo{ nije bila velika, a i ona je putovala srazmerno malom brzinom. Mo`da je mogao da je se domogne i da obavi privremene opravke; ~ak i ako mu ovo poslednje ne bi uspelo, i dalje nije bilo isklju~eno da bi Kimbol i ostala dvojica bili sre}nije ruke - {to je zna~ilo da po svaku cenu mora da se do~epa izgubljenog ure|aja pre no {to se ovaj na|e sasvim izvan njegovog doma{aja.

100

Artur Klark…………………………………….....Izgubljeni svetovi 2001.
Izvr{io je bri`ljiva merenja brzine i razdaljine pomo}u brodskog radara, a zatim je obavio procenu mase koja se polako udaljavala u svemirski bezdan. Ubacio je te podatke u 'Atenu', postavio problem i spazio odgovor na ekranu bezmalo jo{ pre no {to je podigao prst sa poslednje dirke na tastaturi. Da, sa napunjenim rezervoarom za gorivo i uz maksimalnu opskrbljenost kapsule ostalim neophodnostima, bilo je mogu}e vratiti antenu, pod uslovom da se smesta da u poteru i da sve te~e bez problema. Ali vreme je brzo proticalo; izgledi na uspeh smanjivali su se svakog minuta. Ako ne bude krenuo u nekoliko narednih ~asova, poduhvat }e postati nemogu}. Kao i sve misije u svemiru, ova je tako|e nalagala tanano balansiranje izme|u vremena, prostora i tereta, a sam odgovor nipo{to nije bio o~igledan. Sti}i do odvaljene antene bilo je prili~no lako; kapsula je mogla da napravi dvosmerno putovanje za ~etiri do pet ~asova - da je samo to bilo dovoljno za re{enje problema. Ali Boumen je morao da sa~uva u rezervi pozama{an deo ukupne koli~ine goriva za potrebe usporavanja odbeglog ure|aja, a zatim i njegovog vra}anja na brod. Ovo je drasti~no smanjivalo op{tu sposobnost malog vozila, ograni~avaju}i mu brzinu koju je moglo da razvije gotovo na polovinu, tako da bi mu pod ovakvim uslovima za sam odlazak bilo potrebno pet ~asova, kao i isto toliko za povratak, a kapsula je mogla da ponese kiseonika za samo dvanaest ~asova. Preostajalo mu je, dakle, dva ~asa da ve`e antenu za svoju letelicu i da joj potre brzinu kojom se udaljavala; bila je to sasvim pristojna vremenska margina, premda se on ne bi ljutio i da je imao na raspolaganju malo vi{e. Bio je potpuno svestan rizika kojima se izla`e, ali njegove razmere ipak nisu bile tolike da odvrate jednog razumnog i pribranog ~oveka. Vajthedov peh nije se mogao ponoviti ni za narednih milion ~asova operativnog vremena; najve}a opasnost pretila mu je od neopreznosti, budu}i da je svemir bez milosti ka`njavao svaku pogre{ku. Iako }e ostaviti brod bez ijednog ljudskog bi}a koje bi se staralo o upravljanju, 'Atena' je mogla sama da se suo~i sa okolnostima. Ukoliko bi se dogodilo da se on ne vrati, ona bi kroz nekoliko ~asova probudila narednog astronauta. Ovim nije izlagao opasnosti svoje usnule kolege, nego im je, naprotiv, samo pove}avao izglede da ostanu u `ivotu i uspe{no privedu misiju kraju. Kada je pouzdano ustanovio da mu logika ne sadr`i nijedno slabo mesto, uneo je odluku u brodski dnevnik. A zatim je brzo ali savesno preduzeo pripreme za napu{tanje broda. Nije, me|utim, kretao sam, po{to ga je ~ekao jo{ jedan zadatak. Trebalo je izru~iti posmrtne ostatke Kelvina Pula svemirskim bezdanima. Svemirska kapsula 'Alisa' visila je u vazdu{noj komori, dr`e}i svoj sumoran tovar u mehani~kim rukama, sli~no nekoj robotskoj 'Pijeti'. Boumen je dva puta temeljito proverio sve njene sisteme: letelica je bila potpuno spremna za polazak. "Meri Sara Alisa", naredi on 'Ateni'. "Po~etak procesa ispumpavanja." "Meri Sara Alisa", trebalo je da uzvrati 'Atena'. "Po~etak procesa ispumpavanja." To se, me|utim, nije dogodilo.

101

Artur Klark…………………………………….....Izgubljeni svetovi 2001.
Njen neposredan odgovor bio je jedan zvuk koji Boumen nikad ranije nije ~uo, izuzev dok se nalazio na obuci. Bilo je to pi{tavo PING-PING-PING, sasvim jasno i glasno. Ta~no je znao {ta ovaj signal zna~i, ali i da je smetnuo s uma, 'Atena' ga je odmah podesila. "Naredba je u suprotnosti sa Pravilom petnaest", re~e ona. "Molim da se opozove ili ispravi." Boumen promrmlja kletvu. Nije imalo svrhe raspravljati se sa 'Atenom'; ona je imala svoja uputstva - ugra|ene zakone - i njih se slepo pridr`avala. Morao se toga ranije setiti; ~injenica da mu se potkrala gre{ka predstavljala je razlog za uznemirenost, ali bila je i shvatljiva u ovakvim okolnostima. Bio je veoma umoran i izuzeto napet; {ta li je samo jo{ izgubio iz vida ili prenebregao? Nije mogao da napusti brod ako nije bilo zamenika koji bi preuzeo komandu. 'Atena' je bila upu}ena u trenutno stanje stvari; nije imalo nikakvog smisla da poku{a da je obmane. Ona ga ne}e pustiti napolje - a bez njene saradnje, on nije bio kadar ~ak ni da otvori vazdu{nu komoru. Situacija je bila krajnje glupa i savr{eno je odra`avala tipi~an nedostatak inicijative koji su ispoljavali ~ak i najrazvijeniji kompjuteri. Proveo je ~itav sat analiziraju}i misiju sa 'Atenom', a ona ga ni jedan jedini put nije podsetila na to da uop{te ne mo`e da je zapo~ne ako... Kapetan 'Otkri}a' bio je tvrdoglav ~ovek, naro~ito onda kada se ose}ao osuje}eno. Bacio je pogled na svoj hronometar: vremena je jo{ bilo dovoljno; a zatim, ljut na 'Atenu' i na samog sebe, ali i dalje nepokolebljivo re{en da svoj naum sprovede u delo, izi{ao je iz kapsule, svukao skafander i vratio se na komandni most. Zakoni koji su upravljali 'Ateninim' pona{anjem nisu bili nenaru{ivi; kao i svaki kompjuter, ona se tako|e mogla preprogramirati, ali to je bio pipav posao i zahtevao je mnogo vremena. Najpre je morao da konsultuje dijagrame logike, kako bi ustanovio koji se koraci moraju izbe}i, a zatim je izvr{io proveru da odstrani svaku eventualnu ne`eljenu, uzgrednu reakciju, pro~e{ljao ceo novi program nekoliko puta i ispravio izvestan broj bezna~ajnih pogre{ki; na sve to oti{lo mu je ne{to vi{e od jednog ~asa, ali ovo je bila operacija koju je najmanje trebalo brzopleto obaviti. Ukoliko bi se ispostavilo da je revidiran program neta~an, moglo se desiti da ga 'Atena' pusti da izi|e iz broda ali da mu vi{e ne dozvoli da se vrati unutra. Pre no {to je napustio komandni most, proverio je jo{ jednom polo`aj odbegle antene, kako vizuelnim putem tako i preko radara. Sada se ve} nalazila poprili~no dalje i kada je obavio novo prora~unavanje, zabrinuto je ustanovio da }e imati na raspolaganju svega jedan ~as za svr{avanje svih poslova kada bude sustigao odbeglu napravu. Ali to je i dalje bilo dovoljno; sve {to je morao da uradi bilo je da se otpozadi spoji s antenom i da po~ne polako da je gura prema brodu. Operacija je izgledala prili~no jednostavno i on nije video gde bi se mogle pojaviti pote{ko}e. 'Atena' se vi{e nije protivila, niti je do{lo do oklevanja u vazdu{noj komori. Kada je izdao nare|enje, odmah su se otvorila vrata koja su vodila pravo u svemir.

102

Artur Klark…………………………………….....Izgubljeni svetovi 2001.
Sli~no nekoj si}u{noj, slo`enoj igra~ki, 'Otkri}e' je lebdelo u slobodnom prostoru negde izme|u Marsa i Jupitera, okru`eno zvezdama i dalekim sjajem Mle~nog Puta. Izgledalo je potpuno nepomi~no, pa ~ak i kao da ne rotira; u stvarnosti, me|utim, ono se jo{ udaljavalo brzinom od gotovo milion milja na dan od Sunca - od si}u{og, smanjenog Sunca, ~iji su bledi zraci odavno izgubili mo} da daruju toplotu. Brod se mogao posmatrati ~asovima, pa ~ak i danima, a da se na njemu ne primeti nikakav znak `ivota. Sada se, me|utim, jedan crni krug pojavio na trupu letelice, kada su se nevidljiva vrata otvorila u ni{tavilo. Iz tog kruga polako je izi{lo blistavo, nezgrapno obli~je svemirske kapsule. Boumen i Pul napu{tali su 'Otkri}e'. Uz puno napora, Boumen je stavio Pula u skafander, po{to nije `eleo da mu se pred o~ima odigra preobra`aj kome podle`e telo neza{ti}enog ~oveka u vakuumu. Bio je to izuzetno skup mrtva~ki kov~eg - ovaj oklop sazdan da mu sa~uva `ivot. Ali sada vi{e nikome ne bi koristio; bio je skrojen po Pulovim merama i njemu }e poslednji put poslu`iti. Podesio je tajmer na petosekundni rad motora i pritisnuo dugme za paljenje. Uz slaba{an pisak, mlaznjak je istog trenutka o`iveo; kratkotrajna plima te`ine, izazvana ubrzanjem od jedne petine gravitacije, potisnula ga je dublje u sedi{te. Kada je dejstvo sile prestalo, kapsula se udaljavala od 'Otkri}a' brzinom od dvadeset milja na ~as. Za jedan u`asan trenutak izgledalo je da su se metalne {ake male svemirske letelice zapetljale u mnogobrojne kai{eve skafandra, ali ipak mu je na kraju uspelo da ih oslobodi. Telo je onda stalo da plovi pokraj njega, izgubiv{i svaki kontakt; zajedni~ka im je bila jo{ jedino brzina kojom su se udaljavali od broda. Kelvin Pul je upravo krenuo putem na koji se Piter Vajthed ve} otisnuo pre njega. Za obojicu je sada va`ila neobi~na, ali i doslovna istina, da, naime, hrle u susret zvezdama. Brzina im je bila dovoljno velika da umaknu gravitacionom zagrljaju Sun~evog sistema; iako }e pro}i u neposrednoj blizini Jupitera, ~ak ni njegova d`inovska sila te`e ne}e uspeti da ih zaustavi. Nastavi}e dalje u ti{ini, prolaze}i jednu za drugom orbite spoljnjih planeta; i tek na kraju ove etape zapo~e}e njihovo pravo putovanje: putovanje koje se nikada ne}e okon~ati i koje }e mo`da nadstariti i samu Zemlju. Predstavljalo je zgodnu okolnost to {to je Boumen bio zaokupljen poslom, tako da nije imao vremena za tugu i `aljenje. Veoma bri`no je usmerio kapsulu prema odredi{tu od koga ga je sada delilo vi{e od pet stotina milja i dao signal za predvi|eno uklju~enje motora u trajanju od dvadeset pet sekundi. Odmakao je tek ~etvrt milje, ali ve} se kretao brzinom od preko sto milja na ~as, u trenutku kada se okon~alo razdoblje vo`nje pod gasom. 'Otkri}e' je ve} izgledalo neprijatno malo i daleko; uskoro }e postati jo{ manje. Na oko hiljadu stopa od broda, u prostoru je lebdeo jedva prepoznatljiv predmet, koji se naizgled nije micao, ali Boumen je znao da se on postepeno udaljava; kada se bude vra}ao, Kelvina Pula vi{e ne}e biti na vidiku. Jedino {to mu je sada preostalo bilo je da sedi i da ~eka da protekne pet ~asova dok 'Alisa' ne bude stigla do svog odredi{ta. Posle samo nekoliko minuta, morao je prili~no da napregne pogled da bi razabrao 'Otkri}e'; ono je postalo tamna i sitna zvezda koju su lako prigu{ivali njeni sjajni sadruzi. Jo{ pre no {to prevali pola puta, vi{e je ne}e mo}i videti golim okom; bilo

103

Artur Klark…………………………………….....Izgubljeni svetovi 2001.
mu je stoga milo {to je tako programirao 'Atenu' da mu u pravilnim razmacima {alje izve{taj o situaciji, izveden na osnovu stalnog pra}enja svih ure|aja i sistema. Spokojan glas koji ga je obave{tavao o temperaturi, pritisku i nivou zra~enja predstavljao je jemstvo da je sve normalno i uravnote`eno na malom svetu sa koga je on samoga sebe privremeno izgnao. Mogao je da se opredeli i za muziku, ali je ipak to izbegao: ona bi ga odve} podse}ala na poslednje Vajthedove trenutke. Kada se 'Otkri}e' vi{e nije moglo razabrati, on je poku{ao da se usredsredi na odredi{te kome je i{ao u susret; iako se odbegla antena lako mogla locirati pomo}u radara u kapsuli, kao i uprkos ~injenici {to je on znao ta~an ~as kada }e je susti}i, ipak mu je pao kamen sa srca kada je ugledao kako jedna zvezda pred njim postaje sve svetlija. Ubrzo je bio u stanju da razabere pojedinosti njenog sklopa - a onda, prili~no iznenada, do{lo je vreme da preduzme usporavanje ponovnim uklju~enjem motora u trajanju od dvadeset pet sekundi. Gotovo je sasvim zaustavio kapsulu na dobrih stotinak jardi od antene, po{to je `eleo da izbegne svaki rizik da je o{teti izduvnim mlazevima. Dok joj se lagano primicao, ispitivao je stanje u kome se nalazi i pravio je plan delanja. [est vitkih i zakriljenih metalnih rebara, koja su predstavljala glavne elemente paraboli~ne zdele, imala su oblik {ipki na ki{obranu i bila su gotovo podjednako krhka. Prekrivala ih je fina, metalna mre`ica, koja je ostavljala o~aravaju}i utisak dok se iskri~ila i presijavala na Suncu poput kakve d`inovske pau~ine. Po rubovima parabole bile su na~i~kane manje antene; neke su bile odvaljene i slobodno su se njihale. Jedno od glavnih rebara tako|e je bilo slomljeno, ali, posmatrano u celini, postojalo je iznena|uju}e malo o{te}enja. U sredi{tu velike zdele nalazio se univerzalni mehanizam za spajanje koji je mogao da je usmeri na bilo koju ~etvrt neba uz preciznost koja se merila deli}ima stepena luka; sa njim je bio spojen potporni antenski stub, koji je prilikom sudara bio izba~en iz svog le`i{ta, tako da su za njim ostali da se vuku prekinuti kablovi i `ice. Udar Vajthedove kapsule tako|e je zavrteo antenski sistem i on se sad okretao stopom od oko dva kruga u minuti; Boumenu je odmah postalo jasno da mora da obustavi ovo rotiranje pre no {to i pomisli da zapo~ne tegljenje prema mati~nom brodu. Izbliza posmatran, ovaj vrte}i ki{obran bio je neprijatno upe~atljiv i on se na{ao u nedoumici kako da se uhvati uko{tac sa njim. Boumen nije imao mnogo prakse u samom svemiru, tako da nije bio osobito ve{t u vanbrodskim delatnostima - bilo je, naime, neosnovano o~ekivati da ~ovek postane stru~njak za sve astronauti~ke tehnike. Teorijski, on je mogao da izvede bilo kakav manevar svojim kontrolnim mlaznjacima, pa ~ak i da napravi takav podvig kao {to je vezivanje ~vora mehani~kim prstima putem daljinskog upravlja~a, ili 'hvataljki'. Ali to je bilo samo u teoriji; nedostajala mu je, me|utim, praksa, tako da je, pribli`avaju}i se polako masi `ica i {ipki, po~eo da shvata da je zagrizao preveliki zalogaj za svoja usta. Da stvari budu gore, umor ga je ve} sasvim skrhao. Potpuno je zaustavio 'Alisu' na pedesetak stopa od antene, zako~iv{i je kratkotrajnim uklju~enjem retrogradnih motora, a zatim je po~eo da razmi{lja o

104

Artur Klark…………………………………….....Izgubljeni svetovi 2001.
narednom koraku. Ako poku{a da naprosto uhvati ovu cirkularnu testeru koja se sporo vrti, ona }e deo svog momenta preneti na njega, tako da }e i on po~eti da se okre}e. Bilo je ta~no, dodu{e, da je on mogao da potre ovo rotiranje pomo}u bo~nih mlaznjaka - ali upravo je to bila ona vrsta situacije u kojoj bi ~ak i najvi~niji radnik na svemirskim konstrukcijama postao beznade`no dezorijentisan. Najpre je pomislio da uhvati begunca sigurnosnim u`etom, koje bi odigralo ulogu lasa, ali onda mu je postalo jasno da bi time samo pogor{ao stvari - antena bi, naime, po~ela da namotava u`e oko sebe i da privla~i kapsulu sve dok se ne bi sudarile. Sam sudar, dodu{e, nije morao da ima ozbiljne posledice, ali prava opasnost vrebala je sa druge strane: moglo se dogoditi da se zapetlja u rotiraju}u masu, tako da vi{e ne bude kadar da se razmrsi i odvoji. Vreme je neumitno proticalo, ali on se nije usu|ivao da po`uri i prenagli. Morao je da razmisli mirno i pribrano, bez obzira na umor. U na~elu, re{enje ovog dinami~kog problema bilo je prili~no jednostavno; posredi je bio isti primer kao i kod pristajanja na svemirsku stanicu koja se okre}e oko svoje ose. Ukoliko joj pri|e iz smera ose rotiranja i po~ne da se vrti u njenom ritmu pre samog kontakta, spajanje }e biti blago i ne`no poput poljupca. Tada bi mogao da stegne glavna antenska rebra mehani~kim hvataljkama; po{to bi na taj na~in begunac ~vrsto bio spojen sa kapsulom, lako bi bilo potrti mu okretanje. Posle toga, proradio bi kosmi~ki buldo`er: najpre bi bila obustavljena brzina udaljavanja ovog neprocenjivog kr{a, a zatim bi usledilo njegovo {lepovanje na mati~ni brod. Na `alost, ovde nije posredi bio potpuno simetri~an sklop, kakva je svemirska stanica sa svojom jasno odre|enom osom oko koje se vrti. Velika, plitka zdela bila je grubo ulubljena sa jedne strane, dok joj je iz sredi{ta {tr~ala te{ka oprema - a uza sve to ceo konglomerat se jo{ nekontrolisano okretao u slobodnom prostoru. Boumen je stao lagano da manevri{e oko antene, ~uvaju}i bezbedno odstojanje i poku{avaju}i da otkrije gde se nalazi osa rotiranja. Nije pro{lo mnogo vremena, a on je postao beznade`no pometen. Um su mu sasvim preplavili prizori sporo okre}u}ih lu~nih rebara, `ica i blistave metalne mre`e, kroz koju su se zvezde pomaljale i nestajale, sve dok on vi{e uop{te nije mogao da razlu~i {ta stoji, a {ta se okre}e. Ukoliko bi prenebregao zale|e Vaseljene i usredsredio se na antenu, ne bi bilo nikakvih problema; ali nije bilo nimalo lako prenebre}i Vaseljenu. ^ak i da je bio u boljem stanju, neiscrpljen i nepoti{ten, svejedno bi podlegao ovoj opseni ranije ili kasnije. Niko nije potpuno imun na svemirsku bolest, ma koliko bio iskusan, ako joj okolnosti idu naruku. A ovoga puta, okolnosti su bile vi{e nego pogodne. Napad je nastupio iznenada, bez upozorenja. Zvezde i antena slile su se ujedno, a Boumenu se javio neodoljivi utisak da se brzo vrti u prostoru. ^vrsto je stisnuo zube kada mu je ovo hladno, nelagodno ~uvstvo - koje se nikada ne zaboravlja kada se jednom iskusi - pro`elo celo telo. Prikupiv{i svu snagu volje, poku{ao je da povrati kontrolu nad uskome{aoim utrobom.

105

Artur Klark…………………………………….....Izgubljeni svetovi 2001.
Prvi, neodlo`ivi zadatak bio je da zaklopi o~i i otkloni prizor uzvrtelog haosa da ga odagna kako mentalno tako i fizi~ki. Ovo je bilo od velike pomo}i; posle nekoliko minuta osetio je da je za dlaku izbegao neposrednu katastrofu. A onda se kona~no odva`io da baci pogled na tablu sa instrumentima - koja je, uostalom, predstavljala jedinu nepomi~nu stvar u njegovom svetu - i poku{ao je da usredsredi svu pa`nju na nju. Broj~anici i brojke polako su u{li u `i`u i od toga mu je uskoro bilo malo bolje. Nestalo je nelagodnog ose}anja koje mu se javilo u stomaku, ali on se nije odva`io da rizikuje novi napad tako {to bi ponovo pogledao kroz prozor. Jo{ se nije sasvim pribrao, kada ga je 'Atena' iznenada podsetila na neumitan protok vremena. 'Petnaest minuta do povratka', objavila je ona iz sada ve} prili~no odmaklog i sve daljeg broda. Samo petnaest minuta! To je bilo neverovatno. Boumen je bacio pogled na ru~ni ~asovnik da bi proverio ovaj podatak, premda uop{te nije ozbiljno posumnjao u verodostojnost 'Ateninog' obave{tavanja. Sada ili nikad valjalo je poku{ati ponovo. Izgledalo je nepojmljivo da ga, po{to je prevalio ovoliki put, osujeti kratkotrajna telesna slabost. Lagano je podigao pogled sa komandne table i upravio ga kroz prozor. Da vidimo, re~e on u sebi odlu~no. Ona ta~ka tik iznad servo-motora izgleda gotovo nepomi~na. Ako se pribli`im i zaka~im za nju... Blago je stavio u pogon stra`nji mlaznjak i 'Alisa' je po{la u susret rotiraju}oj zdeli. U isto vreme, ispru`io je mehani~ke ruke kapsule, otvaraju}i i zatvaraju}i hvataljke kako bi mogao da ih upotrebi ~im se uka`e prilika. U ~asu kada se dovoljno primakao, hvataljke su prionule za telo antene. Posle toga, stvari su po~ele da se odigravaju prili~no brzo. Najpre je osetio kako po~inje da se obr}e, po{to je antena za trenutak poku{ala da prenese svoje rotiranje na kapsulu. A onda, gotovo sli~na nekom jogunastom `ivom bi}u - u`d`ilitalom divljem konju koji nikako ne dozvoljava da bude zajahan - stala je da se trza i bacaka, svaki ~as menjaju}i pravac okretanja. Boumen je odmah shvatio {ta je posredi, ali to mu uop{te nije pomoglo. \avolja stvar postala je sli~na `iroskopu koga je zahvatila precesija, zato {to je na nju po~ela da deluje obrtna sila. Kapsula se prevrtala kroz prostor, okre}u}i i njega sa sobom. Kroz nekoliko sekundi antena }e uspostaviti novi, stabilni re`im rotiranja, koje }e biti znatno sporije zbog prisustva parazitske mase. Ali i to malo vremena bilo je dovoljno da on bude izba~en iz koloseka. Grozni~avo je otka~io hvataljke; u trenutku odvajanja, antena mu je prenela poslednji obrtni zamah i 'Alisa' je nastavila samostalno da se okre}e po inerciji ste~enoj u kratkotrajnoj simbiozi. Boumen je imao taman toliko vremena da jo{ prona|e dugme za uravnote`enje kapsule, kada ga je ponovo sustigla stara boljka. Osetio je i za~uo trenutno uklju~ivanje mlaznjaka u ~asu kada su `iroskopi i automatski pilot kapsule, koje nije obuzela mu~nina u stomaku, zapo~eli proces dovo|enja u stabilan polo`aj. Posle toga, usledila je duga ti{ina, koju je naru{io jedino

106

Artur Klark…………………………………….....Izgubljeni svetovi 2001.
'Atenin' bezose}ajni glas svojom objavom: 'Deset minuta do povratka. Ponavljam: deset minuta do povratka.' Ali on i dalje nije otvarao o~i. Tek kad je 'Atena' kazala: 'Pet minuta do povratka. Ponavljam: pet minuta do povratka' - on se najzad odva`io da pogleda spoljnji svet. Zvezde su stajale ospokojavaju}i nepomi~no; veoma hitro je osmotrio antenu - toliko hitro da nije imao vremena da uo~i njenu trenutnu grotesknost. Jedino {to je stigao da primeti - i to sa zadovoljstvom - bilo je da razmak me|u njima iznosi dobrih stotinak jardi. Znao je da je pretrpeo poraz, ali je bio odve} umoran da bi ga obuzelo neko dublje razo~aranje. Lagano je okrenuo 'Alisu' prema jo{ nevidljivoj zvezdi broda, dva puta proverio pravac kretanja i utro{io gotovo polovinu preostalog goriva da bi dao osnovni potisak kapsuli. A onda, kad su sve pripreme za bezbedan povratak bile okon~ane, izdao je nare|enje 'Ateni:' "Probudi me kroz tri sata" - i nalo`io joj da mu ponovi sva uputstva koja je dobila. Vi{e se ni~ega nije se}ao sve do ~asa kada je ponovo ugledao brod, od koga ga je delilo jo{ stotinu milja. No, 'Otkri}e' je po~elo postojano da se pove}ava iz minuta u minut, pretvaraju}i se iz zvezde u si}u{an svet; i kona~no, pred njim se ukazao otvor koji je vodio u vazdu{nu komoru. Jedna samo}a bila je gotovo zavr{ena; druga tek {to nije po~ela. (U ovoj verziji Boumenu polazi za rukom da o`ivi preostalu trojici hibernisanih kolega - Kaminskog, Hantera i Kimbola. 'Otkri}e' sti`e do Jupitera i ulazi na orbitu oko d`inovske planete.) 27. JUPIDELJA Parkirna orbita kojom se brod sada kretao predstavljala je elipsu duga~ku milion milja, koja se u perihelu pribli`ava Jupiteru na samo pedeset hiljada milja, da bi se potom udaljila sve do orbite Kalista. Ako bi to po`elelo, 'Otkri}e' bi moglo ve~no da se kre}e ovom putanjom, prave}i po jedan puni krug svakih sedam dana sve do kraja vremena. Ranije ili kasnije, ono }e pro}i na razdaljini od svega nekoliko hiljada milja pokraj svih unutra{njih meseca, tako da }e biti u prilici da ih podrobno osmotri. Iako ne}e mo}i da se spusti ni na jedan od njih, i dalje je raspolagalo dovoljnim zalihama goriva da preduzme svaku promenu orbite koja bi pobolj{ala osmatra~ke uslove. Ova sedmodnevna perioda bila je veoma pogodna. Po~etak prvog kruga oko Jupitera pao je u nedelju ujutro po zemaljskom kalendaru; to je zna~ilo da }e svake nedelje, do okon~anja misije, dolaziti u ta~ku najve}eg pribli`enja Jupiteru. Do najdalje ta~ke, koja se poklapala sa orbitom Kalista, stiza}e sredom uve~e, da bi potom ponovo kretalo natrag prema Jupiteru. Nije, stoga, bilo nikakvo ~udo {to je u svakodnevnom `argonu astronauta nedelja ubrzo prozvana 'jupidelja'. <Te{ko prevodiva igra re~i: na engleskom se nedelja ka`e 'Sunday', {to u doslovnom prevodu zna~i 'dan Sunca'; Klark menja prvi deo sintagme na taj na~in {to umesto 'Sun' (Sunce) stavlja 'Jove' (Jupiter), tako da nova kovanica sada dobija zna~enje 'dan Jupitera' - prim. prev.> Slu~aj je hteo da jo{ prvog ponedeljka, na samom po~etku puta ka apogeju, 'Otkri}e' pro|e na udaljenosti od samo trideset hiljada milja od satelita Evropa. Kasnije

107

Artur Klark…………………………………….....Izgubljeni svetovi 2001.
}e do}i do jo{ bli`eg primicanja, ali ovo je bila prili~no dobra prilika za posadu da se malo ve`ba u baratanju mnogobrojnim instrumentima. Astronauti su morali da steknu ume{nost da u najve}oj meri koriste dragocene trenutke kada svetovi, zbog ~ijeg su izu~avanja prevalili toliki put, stanu da prerastaju iz ta~aka u diskove, a potom i u sasvim kratkove~ne globuse. Skupina teleskopskih kamera, postavljena na pokretnom postolju sa spoljnje strane komandnog mosta, snimala je ~itav niz razli~itih prizora koji su se mogli posmatrati na monitorskim ekranima u brodu; ovi snimci istovremeno bi bili uskladi{tavani u kristalnu memorijsku jedinicu ~iji je kapacitet iznosio vi{e miliona visokokvalitenih slika. Posle zavr{etka susreta sa osmatranim telom, snimljeni materijal mogao se reprodukovati i natenane ispitivati pod razli~itim stepenima uve}anja. Postojalo je i vi{e spektrometara, koji su operisali u rasponu od kratkih ultraljubi~astih zra~enja do duboko u infracrveno podru~je. Pomo}u ovih instrumenata mogao se otkriti hemijski sastav svetova koji se ispituju, ali ono {to su oni registrovali bili su u stanju da u punoj meri protuma~e jedino stru~njaci na Zemlji. Nasuprot tome, infracrveni skener davao je podatke od neposredne vrednosti, za ~ije je razumevanje bio dovoljan i samo jedan pogled. On je stvarao 'toplotnu kartu' tela na koje je bio upravljen, {to je omogu}avalo da se odmah otkrije bilo kakav izvor termalne energije. Prvobitno napravljen za vojne potrebe, ovaj ure|aj mogao je da registruje elektri~nu centralu ~ak i ako se nalazila ispod hiljadu stopa leda. Budu}i da su svaka zamisliva civilizacija ili tehnologija - odnosno svako `ivo bi}e - morali da proizvode toplotu, infracrveni skener predstavljao je jedan od instrumenata u koje je posada 'Otkri}a' polagala najve}e nade. Najspektakularnija i najprotivure~nija naprava koja se nalazila na brodu bio je, me|utim, laserski spektrograf, na~injen naro~ito za ovu misiju, uprkos protivljenju pozama{nog dela nau~ne javnosti. Tim povodom, jedan kriti~ar sarkasti~no je primetio: 'Zar nije jednostavnije baciti atomsku bombu, pa onda fotografisati zgari{te koje posle nje ostane?' Zamisao na kojoj se temeljio instrument bila je sasvim jednostavna. Izuzetno sna`an laserski snop dovo|en je u `i`u kroz sistem ogledala na dato odredi{te koje je moglo da bude neki asteroid ili satelit udaljen vi{e stotina milja. U trajanju od deli}a sekunde, telo koje je pogodio laserski impuls zagrevalo se do stanja usijanja, stvaraju}i pri tom svoj osobeni spektar. Isti opti~ki sistem koji je emitovao zrak registrovao je i povratni blesak svetlosti, koji je zatim fotografisan i podvrgavan analizi. Ovaj metod je, dakle, omogu}avao da se ustanovi sastav jednog hladnog, tamnog i nedostupnog objekta koji juri brzinom od vi{e hiljada milja na ~as. Odmah posle obznanjivanja ove zamisli bilo je istaknuto da bi podvrgavanje dejstvu laserskog snopa, ~ak i ako bi pri tom naneta {teta bila ograni~ena na podru~je promera svega nekoliko in~a, moglo da bude smatrano kao neprijateljski ~in. U tom smislu su Boumenu izdata uputstva da upotrebi ovaj ure|aj jedino ako je izvan svake sumnje uveren u to da mu se na ni{anu nalazi neko nenastanjeno telo.

108

Artur Klark…………………………………….....Izgubljeni svetovi 2001.
Ono {to je on li~no ose}ao o laserskom spektrografu bilo je prili~no neodre|eno. Iako je u potpunosti podr`avao mirnodopski karakter misije, nije mu bilo te{ko da zamisli okolnosti kada bi nenau~na primena ove naprave mogla da bude vi{e nego korisna. Saznanje da nisu sasvim li{eni odbrambenih sredstava ulivalo im je spokojstvo. 28. JUPITER V Kre}u}i se sve sporije kako se pribli`avao najudaljenijoj ta~ki na elipsi oko d`inovske planete, 'Otkri}e' je preseklo orbite Ganimeda i Kalista - ali ovi meseci su se tada nalazili sa druge strane Jupitera. Pri povratku, brod je pored njihovih pro{ao i orbite Evrope i Ijoa. A onda je do{lo na red prvo pribli`avanje najunutra{njijem i u izvesnim pogledima najneobi~nijem satelitu - si}u{nom Jupiteru V. Na samo sedam hiljada milja iznad uskome{anog pokrova oblaka gasnog d`ina, prave}i pun krug na orbiti za manje od dvanaest ~asova, Jupiter V predstavlja najidealniji prirodni sinhroni satelit u Sun~evom sistemu. Budu}i da se Jupiter okre}e oko svoje ose za oko deset ~asova, 'V' stoji gotovo nepomi~no na njegovom nebu, odnosno sasvim se lagano pomera sa istoka na zapad, kako je to jo{ odavno bilo uo~eno. Nije bilo nimalo lako osmatrati Jupiter V. Si}u{an mesec, sa pre~nikom od samo sto milja, nalazio se toliko blizu Jupitera da je najvi{e vremena provodio pomra~en u ogromnoj kupastoj senci planete. A onda kada bi se pojavio na Sun~evoj svetlosti, kretao se toliko brzo, da ga je bilo prili~no te{ko kako prona}i tako i dr`ati u vidnom polju. Uslovi pod kojima se odigrao susret ujutro druge jupidelje nisu bili odve} pogodni; satelit se nalazio na udaljenosti od dvadeset hiljada milja i mogao se videti samo desetak minuta. Vremena je, dakle, bilo tek toliko da se baci brz pogled kroz teleskope, ali su zato kamere uspele da naprave nekoliko stotina snimaka malog sveta koji je brzo i{~ezavao. Za podrobno ispitivanje fotografija bilo je potrebno vi{e ~asova; me|utim, beskarajno ponavljanje kratera nastalih prilikom udara meteora, izlomljenih stena i mestimi~nih mrlja smrznutog gasa ubrzo je izazvalo zasi}enost i dosadu. Pa ipak, niko nije mogao da odvoji pogled od ekrana: i kona~no, po{to je vi{e od polovine snimaka reprodukovano, strpljenje se isplatilo. Klju~na sekvenca fotografisana je teleobjektivskim so~ivom upravo u ~asu kada je Jupiter V izronio iz senke. U prvom trenutku ekran je bio potpuno prazan, a onda se, kao nekom ~arolijom, opatvorio si}u{an srp, kada je mali mesec izi{ao iz pomra~ene zone. Kimbol je bio prvi koji je uo~io neobi~ni ovalni beleg nedaleko od terminatora. Zaustavio je sliku i zumirao je do najvi{eg stepena uve}anja. Jo{ dok je to ~inio, svim njegovim kolegama istovremeno se oteo uzdah iznena|enja. Deo strane koja je stajala okrenuta prema Jupiteru bio je poravnat, kao nekim kosmi~kim buldo`erom, tako da je nastala savr{eno kru`na zaravan pre~nika nekoliko milja. U njenom sredi{tu nalazio se pravougaonik o{tro povu~enih ivica; du`ina mu je pribli`no petostruko prema{ivala {irinu, dok mu je boja bila crna kao katran. Na prvi

109

Artur Klark…………………………………….....Izgubljeni svetovi 2001.
pogled, sticao se utisak da je posredi neki ~vrst objekat, ali astronauti su ubrzo shvatili da gledaju u senku; bila je to neka ogromna rupa ili udubina, dovoljno prostrana da u nju stane celo 'Otkri}e', koja je duboko ponirala u srce Jupitera V. Du`ina joj je iznosila najmanje ~etvrt milje, dok je bila {iroka mo`da punih sto jardi. Vreme i geologija kadri su ponekad da se na najneobi~niji na~in poigraju sa nekim svetom; ali ovde to nije bilo posredi. Vladala je neobi~na ti{ina puna i{~ekivanja u grupi koja se okupila u ve{ta~koj gravitaciji centrifuge zarad luksuza kafe koja se jedino tu mogla piti iz {oljica, a ne isisavati iz plasti~nih tuba. ^u|enje i uzbu|enje izazvani otkri}em ve} su minuli, da bi na njihovo mesto do{la znatno sumornija ose}anja. Ono {to je do sada predstavljalo samo mogu}nost - i to, istinu govore}i, veoma daleku - najednom se pretvorilo u zastra{uju}u stvarnost. Piramida podignuta na Mesecu bila je zadivljuju}a, ali ipak ni{tavna u pore|enju sa ovim. Jer ovo je bilo ne{to potpuno razli~ito - ~itav svet sa jednom odse~enom kri{kom, ba{ kao kada bi se kuvanom jajetu odrezao vrh. "Nalazimo se suo~eni sa tehnologijom", re~e Boumen pribranim glasom, "spram koje izgledamo kao deca koja se igraju prave}i kule u pesku." "To smo podozrevali od po~etka", uzvrati Kaminski. "Sada nas, me|utim, ~eka jedno va`no pitanje: jesu li oni jo{ ovde?" Jupiter V izgledao je potpuno be`ivotno, ali to nipo{to nije isklju~ivalo mogu}nost da ~itava civilizacija postoji miljama ispod povr{ine, na dnu ove pravougaone provalije. Stvorenja koja su postavila MNT-1 na Mesec pre tri miliona godina i dalje su mogla da se bave svojim tajanstvenim poslom. Mo`da su ve} primetila 'Otkri}e' i saznala sve o misiji. Nije isklju~eno da ih uop{te ne zanima primitivni svemirski brod koji orbitira na samom njihovom pragu; ili mo`da ~ekaju svoju priliku. 29. KONA^NA ORBITA Ova situacija bila je klasifikovana u uputstvima za misiju kao 'Dokazi o razumnom `ivotu - bez znakova aktivnosti', a na~in reagovanja u okviru nje podrobno je bio odre|en. U roku od deset dana ne}e preduzeti ni{ta drugo osim emitovanja niza prostih brojeva: 1... 2... 3... 5... 7... 11... 13... 17, u razmacima od po dva minuta, preko {irokog podru~ja radio-spektra. Gubitak kompleksa glavne antene nije, sre}om, osujetio ovu operaciju; oda{ilja~ male snage na kontrolnom mostu valjano je mogao da poslu`i kada je posredi bilo ovako kratko rastojanje. Uputili su signale, a zatim su stali da slu{aju na svim mogu}im u~estalostima, ali odgovora nije bilo. Premda su se iz ove okolnosti mogli izvesti najrazli~itiji zaklju~ci, postajalo je sve verovatnije da je si}u{an mesec napu{ten. Te{ko je bilo poverovati da se na njemu ikada nalazilo ma {ta drugo do privremenog logori{ta nekog pohoda - sa samog Jupitera ili sa zvezda?

110

Artur Klark…………………………………….....Izgubljeni svetovi 2001.
Dok su ~ekali, posmatrali i nastavljali ispitivanje preostala ~etiri meseca kad god bi im se za to ukazala prilika, Boumen je po~eo da se priprema za naredni korak. Ako to bude fizi~ki mogu}e, 'Otkri}e' }e u}i na orbitu oko Jupitera V. Kaminski je utro{io mnogo ~asova ispituju}i mogu}nosti za pristupnu putanju, dok je 'Ateni' bilo potrebno samo nekoliko ~asaka da je izra~una. Manevar je bio veoma te`ak, jer iako se sila te`e Jupitera V mogla zanemariti, satelit se nalazio duboko u ogromnom gravitacionom polju d`inovske planete. 'Otkri}e' }e morati da preduzme promenu brzine od preko dvadeset hiljada milja na ~as da bi stiglo na parkirnu orbitu oko malog meseca. Sam poduhvat bio je izvodljiv - ali se ironija ogledala u tome {to su ga omogu}ile tek prethodne nesre}e. Brod je sada bio vi{e od jedne tone lak{i nego {to se o~ekivalo u ovoj fazi misije, budu}i da su bila izgubljena dva ~lana posade, jedna svemirska kapsula i kompleks antene. To je bilo taman dovoljno da se ostvari razlika izme|u podviga koji se jedva mogao izvesti i manevra sa dobrom marginom bezbednosti. Kada se 'Otkri}e' jednom bude parkiralo na stalnu orbitu oko Jupitera V, nikada vi{e ne}e mo}i da je napusti; zalihe goriva bi}e mu potpuno utro{ene. Iako }e brod koji bude upu}en da ga do{lepuje natrag na Zemlju te{ko o~ekivati da ga zatekne ovde, lako }e otkriti njegov radio-far i bleskove stroboskopske svetlosti. Nuklearne baterije opskrbljiva}e ih energijom jo{ dvadeset godina; udaljenost na kojoj su se mogli otkriti iznosila je samo oko milion milja, ali to je bilo sasvim dovoljno. ^im se uverio u ta~nost prora~una, Boumen vi{e nije oklevao nijedan trenutak. Rok od deset dana se okon~ao: Jupiter V i dalje je }utao. Uputstva za misiju nalagala su u tom slu~aju slede}e: 'Nastaviti oprezno - a u slu~aju neprijateljske nastrojenosti, povu}i se.' Bio je to izvrstan savet - izuzev {to je uzmak bio nemogu}. Po{to su utro{ili i poslednju zalihu goriva, presekli su svoju jedinu odstupnicu. Posle vi{e od pedeset orbita oko Jupitera V, astronauti su kartografisali i ispitali celokupnu povr{inu, koja je najve}im delom bila prekrivena ledenom skramom smrznutog amonijaka. Nije bilo nikakvih tragova `ivota, niti nagove{taja bilo kakve delatnosti. Traganje za radio-emisijama ili elektri~nim interferencijama nije urodilo plodom; sve je i{lo u prilog zaklju~ku da je mali mesec potpuno mrtav. Teorija prema kojoj je on predstavljao svojevrsnu napu{tenu bazu, pa ~ak mo`da i grad-svet koji je davno stigao ovamo iz nekog drugog sun~evog sistema, polako je gubila upori{te. Njen glavni zagovornik bio je Hanter; na pitanje {ta misli gde se deo taj hipoteti~ki zvezdani narod, on je odgovarao: 'Smatram da su oni na{i preci.' Govorio je to gotovo ozbiljnim glasom, ne odustaju}i od svog stava ~ak ni onda kada bi bio suo~en sa svom silom antropolo{kih i geolo{kih dokaza koji su potezani kao protivargumenti. ^etvrtog dana, poslali su sa broda dve sonde za sporo spu{tanje - jednu na Kimbolovu Visoravan, a drugu na njen antipod. Izve{taju poslati radiom bili su nedvosmisleni: seizmografi nisu otkrili nikakve potrese, osetljivi geofoni nisu zabele`ili

111

Artur Klark…………………………………….....Izgubljeni svetovi 2001.
ni najslaba{niji {um iz kamenih nedara Jupitera V; na osnovu onoga {to je bilo dostupno instrumentima, postojao je samo jedan zaklju~ak: mali mesec predstavljao je mrtvu gromadu stene. Sa~ekali su jo{ dva dana da bi videli da li }e se, mo`da, pojaviti ne{to {to bi sobde mogle da ispitaju, a onda je Boumen kona~no doneo odluku. Ostali su to o~ekivali; svako od njih ve} je stavio Boumenu do znanja da bi on trebalo da bude taj koji }e krenuti u prvu izvidnicu. U kabini centrifuge, koja je nekada izgledala odve} mala, ali je sada, avaj, postala ve}a nego {to je potrebno, on je izlo`io svoj plan. "Imamo samo dve kapsule", po~e Boumen, "i obe }emo istovremeno upotrebiti: mislim da }e tako biti bezbednije. Ako se dogodi da jedna zapadne u neprilike, druga }e biti tu da joj pru`i pomo}. Obe kapsule idu do povr{ine; prva }e ostati na rubu provalije, dok }e se druga spustiti u nju, ali ne dublje od hiljadu metara - odnosno, i manje ako se pojavi bilo kakav znak opasnosti. U njoj }u se nalaziti ja, dok }e u prvoj biti D`ek." Kaminski i Hanter stali su odmah da gun|aju, ali Boumen im se samo osmehnuo i odlu~no odmahnuo glavom. "Morate da ostanete ovde i upravljate brodom. Ako se ne vratimo, ne postoji nikakav na~in na koji biste nam mogli pomo}i. Va{a du`nost je da posmatrate, da bele`ite i snimate sve {to se bude odigralo, kao i da se pobrinete da Zemlja dobije potpuni izve{taj - ~ak i ako to bude tek kroz pet godina." Strpljivo je saslu{ao nova protivljenja Hantera i Kaminskog, ali odluka koju je doneo bila je kona~na. Sva trojica bila su podjednako uve`bana i ve{ta, ali Kimbol je otkrio zagonetno mesto na Jupiteru V i ono je sada nosilo njegovo ime. Bilo bi nepravi~no kada on ne bi prvi kro~io nogom na tajanstvenu zaravan. Jedan ~as kasnije, vazdu{ne komore su se otvorile i dve male kapsule lagano su skliznule u svemir. Posle nekoliko sekundi pa`ljivog ko~enja, astronauti su obustavili orbitalnu brzinu i 'Otkri}e' je po~elo da se udaljuje od njih svojom pravilnom brzinom oko dve stotine milja na ~as. Sada su bili u slobodnom padu pod okriljem slabog gravitacionog polja Jupitera V. Spu{tanje sa visine od deset hiljada stopa ovde odgovaralo je na Zemlji padu sa manje od sto stopa; mogli su da sa~ekaju dok se sasvim ne pribli`e povr{ini, pa tek onda da pristupe ko~enju. Lebdeli su jedan minut na visini od hiljadu stopa, a onda je Boumen dao signal za poslednju fazu spu{tanja. Nije bilo nikakvih problema vezanih za prizemljenje, s obzirom na to da je tle bilo besprekorno ravno, tako da je doneta odluka da se spuste na samo stotinak jardi od ponora. Poslednji priliv energije potro je pet ili {est funti te`ine svemirske kapsule i Boumen se nekoliko sekundi zadr`ao tik iznad povr{ine da bi Kimbolu pru`io prvenstvo osvajanja malog sveta. A onda se i on prizemio na Jupiter V mekano kao perce. Bacio je pogled napolje, uverio se da je sa Kimbolom sve u redu i pozvao brod. "Boumen zove 'Otkri}e'. Spustili smo se na Jupiter V. ^ujete li me?"

112

Artur Klark…………………………………….....Izgubljeni svetovi 2001.
Kao {to je i o~ekivao, odgovor se jedva mogao razabrati. Za ovih nekoliko minuta koliko je trajalo njihovo spu{tanje, fiksirana orbita odvela je brod prema obzorju i on je upravo sada zalazio za ivicu satelita. "'Otkri}e' zove Boumena. Poruka primljena, ali snaga signala slabi. Sre}no. Stupi}emo ponovo u vezu kroz devedeset minuta." "U redu." 'Otkri}e' nije bilo udaljeno ni dvadeset milja, ali se ve} nalazilo izvan radiodometa. Neprikosnoveni zakoni nebeske mehanike dopusti}e da veza ponovo bude uspostavljena tek kroz sat i po, kada se brod bude pojavio iznad suprotnog obzorja malog sveta. Dvojici usamljenika, suo~enih sa zagonetkom starom tri miliona godina, ovo saznanje ulivalo je izvesno spokojstvo, ali ipak ne onoliko koliko bi oni `eleli. Podigav{i kapsulu na dvadeset stopa iznad povr{ine, Boumen je krenuo prema otvoru provalije. Dok se pribli`avao tamnom, zjape}em ponoru, iznenada se prisetio ne~ega {to mu se uvre`ilo u pam}enje jo{ u detinjstvu. Kada mu je bilo desetak godina, otac ga je poveo u Veliki Kanjon i {ok izazvan prvim vi|enjem te zadivljuju}e rane na licu Zemlje trajno mu se urezao u um. Pravougaoni bezdan kome je sada i{ao u susret bio je si}u{an u pore|enju sa d`inovskom zemaljskom formacijom - ali s obzirom na mesto gde se nalazio, usred ovog pustog sveta, na ~ijem je mastiljavom nebu stajao kao zakucan zastra{uju}i polumesec Jupitera, u podjednakoj meri je ulivao strahopo{tovanje. Pa ~ak i vi{e od toga, po{to je bio znatno dublji i zato {to se nije moglo ni pretpostaviti {ta se u njemu krije. Zaustavio je kapsulu na samo nekoliko stopa od ruba provalije i po~eo da posmatra ravne i glatke zidove koji su se sticali u jednu ta~ku u dubini. Naspramno zidno pro~elje bilo je obasjano svetlo{}u Sunca; ovaj osvetljen deo iznenada se prekidao o{trom linijom senke na oko ~etiri stotine stopa ispod povr{ine. Prigu{eni sjaj Jupitera, koji je okomito ponirao u bezdan, gubio je ja~inu na izvesnoj udaljenosti koju Boumen nije mogao da proceni. Ni{ta nije ukazivalo na postojanje dna; provalija je li~ila na klasi~no ve`banje u perspektivi: sve njene uporedne linije sticale su se u beskona~nosti. Vezao je malu svetiljku, koja mu je stajala na bo~noj strani kapsule, za sigurnosno u`e i pustio je da padne celom njegovom du`inom od hiljadu metara. Neobi~no, usporeno spu{tanje trajalo je tri minuta, a onda se u`e zateglo; svetiljka je sada predstavljala svetlu zvezdu, duboko dole spram pro~elja zasen~enog zida. Nije nai{la ni na kakve prepreke, niti je izazvala bilo kakve reakcije. Jupiter V nije odustao od svoje uobi~ajene ravnodu{nosti. Boumen je najednom shvatio da je preterao sa merama opreza. Ne samo {to je dragoceno vreme proticalo, nego su i zalihe goriva u kapsulama bile ograni~ene. Morali su da vode ra~una o svakom minutu. "Idem dole", re~e on Kimbolu. "Spusti}u se samo do kraja tvog sigurnosnog u`eta. Izvuci me ~im ti dam signal - ili ako ne budem odgovarao na tvoje pozive." Mogao je da se spusti slobodnim padom, a zatim da se vrati pomo}u mlaznjaka na kapsuli, ali nije bilo potrebe tra}iti dragoceno gorivo. Kimbol }e mo}i da ga izvu~e

113

Artur Klark…………………………………….....Izgubljeni svetovi 2001.
bez pote{ko}a, budu}i da }e teret na kraju sigurnosnog u`eta imati prividnu te`inu od samo pet funti. "Pri~aj celim putem, komandante", re~e Kimbol. "Ovde gore je prili~no samotno i pusto." Boumenu je ova molba dobro do{la. Bez obzira na to koliko se ~ovek navikne na nisku gravitaciju, uvre`ene reakcije milion zemaljskih predaka nisu se mogle lako odagnati. Morao je neprestano da podse}a samoga sebe da ponor kroz koji trenutno pada nije miljama duboka jama na njegovoj rodnoj planeti, na ~ijem bi ga dnu ~ekala neumitna smrt ukoliko bi se bezbednosno u`e prekinulo. Iako je ovde mogla da ga vreba neka opasnost, ona sigurno nije poticala od sile te`e i on je morao da prenebregne neprekidna upozorenja sopstvenih nagona. "Nalazim se na dubini od oko dve stotine stopa", izvesti on Kimbola. "Nastavi da me spu{ta{ istim tempom - jo{ se ni{ta ne mo`e razabrati, ali dobi}u bolji vidik ~im budem napustio osvetljeno podru~je. Nivo zra~enja i dalje zanemarljiv. Evo, napu{tam zonu Sunca... sada sam u senci, ali sjaj Jupitera jo{ je prili~no jak. I dalje nema ni pomena o dnu... ova rupa mora da je duboka najmanje pet milja... ose}am se kao mrav koji se spu{ta niz dimnjak... HEJ...!" Glas mu je zamukao u iznenadnoj plimi uzbu|enja. "[ta je bilo? Jesi li video ne{to?" upita Kimbol. "Da... mislim da jesam. Od kada sam napustio podru~je jarkog sjaja, o~i su mi postale osetljivije. Dole je neka svetlost... veoma slaba{na... vra`ije daleko. Sa~ekaj trenutak da podesim teleskop." Iz Boumenove kapsule, koja je sada stigla do gotovo pola milje ispod povr{ine Jupitera V, neko vreme se ~ulo samo te{ko disanje i metalno zveckanje. Sa ruba ponora, gde mu je mala letelica stajala nagnuta nad bezdan u meri u kojoj se odva`io da se izlo`i riziku, Kimbol je video Boumenovo si}u{no stani{te kao malu skupinu crvenih i belih identifikacionih svetiljki. Uzbu|enje i nestrpljivost rasli su u njemu dok je Boumen natenane baratao oko teleskopa. A onda su, preko zvu~nika radio-veze, iz dubine najzad doprle tri jednostavne re~i koje su mu uterale strah u kosti. "Oh, moj Bo`e..." kazao je Dejvid Boumen glasom u kome se nisu o~itovali ni uznemirenost ni strah - ve} samo krajnja neverica, zapanjenost. "[ta je?!" Za~uo je kako je Boumen duboko udahnuo, a zatim odgovorio tonom koji on ne bi prepoznao, ali koji je bio sasvim pod kontrolom. "Ne}e{ mi verovati, D`ek. Ali on svetlo dole... nisam pogre{io. Upravio sam teleskop tamo... i dobio savr{eno jasnu sliku. Najzad se vidi dno provalije - i ne samo da se vidi nego je i puno zvezda." 30. NEMOGU]E ZVEZDE "Ponovi to, Dejve", re~e Kimbol. "Nisam te jasno ~uo." "Kazao sam da je puno zvezda."

114

Artur Klark…………………………………….....Izgubljeni svetovi 2001.
"Da li sam dobro razumeo - zvezda?" "Da - na hiljade njih. Kao da mi se pred o~ima nalazi Mle~ni Put." "Slu{aj, Dejve - kako bi bilo da i ja malo pogledam?" Na Kimbolovo iznena|enje, Boumen je odmah pristao na ovu izmenu plana. Obi~no je bilo veoma te{ko odvratiti komandanta od neke procedure za koju se on odlu~io; u tom smislu, ~esto je navodio Napoleonovu izreku: "Naredba plus protivnaredba jednako je zbrka." <Te{ko prevodiva igra re~i koja se temelji na okolnosti da je osnova sva tri klju~na termina u izreci re~ 'order', koja zna~i i 'red' i 'naredba' 'Order plus counterorder equals disorder.' - prim. prev.> Sada, me|utim, ne samo da je hteo nego je i jedva ~ekao da promene mesta. U`e je bilo izvu~eno bez napora; Boumen je o~igledno uklju~io mlaznjake da bi pomogao. Kada se kapsula pojavila iznad ivice ponora, Kimbol je bacio pogled kroz prozor~i}; sa olak{anjem je primetio kako mu se prijatelj osmehuje, premda na pomalo zapanjen na~in. "Jesi li siguran da je sve u redu s tobom?" upita. Boumen klimnu. "Sasvim", re~e. "Spusti se i uveri se sam." Dok su besprekorno glatki zidovi promicali oko njega, neoskrnavljeni nikakvim belegama i nenagri`eni vremenom, Kimbol se najednom setio Alisinog pada u ze~iju jamu. Bilo je ne~eg nelagodnog u toj pomisli, po{to je na dnu neobi~ne rupe zapo~injalo kraljevstvo ~arobnja{tva, gde vi{e nisu va`ili normalni zakoni prirode. Prvi put mu je palo na um da se sada, mo`da, i ovde zbiva ne{to sli~no. Od samog po~etka su znali da se nalaze suo~eni sa naukom ve}om od ljudske. Ali nijednog ~asa nisu izgubili veru - nisu se usudili da izgube veru - u to da je posredi nauka koju }e u krajnjoj liniji biti kadri da pojme. Kako se duboko dole svetlost pove}avala i postajala svetlija, Kimbolu se javilo prvo, zloslutno predose}anje da ba{ i ne mora da bude tako. No, tu pomisao valjalo je {to pre odagnati od sebe, osobito na mestu na kome se sada nalazio. Ve} se pribli`avao kraju u`eta, odavno ostaviv{i iza sebe poslednje odra`ene zrake Sunca. Bio je potreban ~in fizi~ke hrabrosti da bi se okular podigao u visinu o~iju i nepokolebljivo pogledalo kroz njega prema svetlucavom kraju tunela. Boumen je bio u pravu! Izgledalo je kao da posmatra Mle~ni Put. Vidno polje instrumenta bilo je puno zvezda - na hiljade njih blistalo je u crnom jezgru ovog si}u{nog, smrznutog sveta. Neke ~injenice toliko su neverovatne da se u njih smesta poveruje, po{to ih niko ranije nije mogao ~ak ni naslutiti. Kimbol ni za trenutak nije posumnjao u ono {to su mu o~i registrovale, ali nije poku{ao da to shvati. Za sada }e se ograni~iti samo na pam}enje onoga {to vidi. A onda, iznenada, opazio je kako se zvezde kre}u. Izlazile su iz vidnog polja na levu stranu, dok su se nove pojavljivale zdesna. U prvi mah mu se u~inilo da gleda kroz neki tunel prokopan s kraja na kraj Jupitera V, pri ~emu je ono {to je video predstavljalo posledicu deseto~asovnog rotiranja malog meseca oko vlastite ose.

115

Artur Klark…………………………………….....Izgubljeni svetovi 2001.
Ali to je, razume se, bilo nemogu}e. Oni su se ve} kartografisali i pomno ispitali celokupnu povr{inu satelita, tra`e}i hotimice pri tom eventualni drugi ulaz, ali nisu na{li ni{ta izuzev gudura i amonija~nog leda. Kimbol je bio sasvim siguran da na antipodu ne postoji nikakav prozor kroz koji bi zvezde mogle da prosijavaju. Tog ~asa je, sa izvesnim zaka{njenjem - uostalom, on je bio komunikacioni in`enjer, a ne astronom - primetio ne{to {to je potpuno obesna`ilo ovu teoriju. Zvezde su se, naime, kretale na levu stranu; da je ova migracija izazvana okretanjem Jupitera V, onda bi njen pravac trebalo da bude gotovo pod pravim uglom u odnosu na ovaj. Rotiranje malog meseca nema, dakle, nikakve veze sa zagonetkom zvezdanog polja... Bilo je to sasvim dovoljno za jednog ~oveka pri jednoj poseti. "Vra}am se gore", pozva on Boumena. "Najbolje }e biti da porazgovaramo o ovome sa Vikom... mo`da }e on imati neko obja{njenje." Kada se pridru`io Boumenu na povr{ini satelita, u~inilo mu se da mu je ranije neverovatan prizor Jupitera rasprostrtog preko celog neba u podjednakoj meri blizak i ospokojavaju}i kao i bilo koji poznati predeo sa Zemlje. Jupiter je pripadao podru~ju njihove mo}i poimanja - a ako je on i krio tajne koje jo{ nisu odgonetnute, njihova priroda nije bila takva da nagna um u bezumlje. Ali stvar koja im je stajala pod nogama prkosila je svakom razumu i svakoj logici. ^ekali su bez re~i, zadubljeni u sopstvene misli, da se za~uje signal sa 'Otkri}a' u ~asu kada se ono bude diglo iznad obzorja. Sre}om, nije bilo nikakvih razloga za crne slutnje, po{to se brod pojavio ta~no na vreme; i dalje bez re~i, vinuli su mu se u susret i desetak minuta kasnije pro{li su kroz ulaz vazdu{ne komore. Astronauti su poznati ljubitelji ne{kodljivih, prakti~nih {ala; to je jedan od na~ina da ispolje svoju nadmo}nost nad Vaseljenom, koja nema smisla za humor. Kaminski i Hanter su, mo`da, u prvi ~as pomislili da ih Boumen i Kimbol zavitlavaju, ali ova sumnja potrajala je samo nekoliko sekundi. Posle dve orbite i sami su se spustili dole, ponev{i kamere sa dugofokusnim so~ivima da snime raspored zvezda na dnu ponora. Nije pro{lo ni nekoliko minuta, a Kaminski je do{ao do nove informacije. Izmerio je vreme protoka zvezda preko otvora i izra~unao da je potrebno petnaest ~asova za puni krug - dok je revolucija Jupitera V iznosila samo deset. Izgledalo je da, pod dejstvom neke ~arolije prostora ili vremena, gledaju kroz prozor postavljen na povr{ini jednog sveta, koji se pravi krug oko svoje ose jednom u petnaest ~asova, u neku neobi~nu, stranu vaseljenu. Kaminski se nalazio na dubini od gotovo pola milje, kada se na prozoru, prili~no naglo, pojavio novi prizor. 31. NE[TO OZBILJNO NIJE U REDU SA SVEMIROM ^ekaju}i na povr{ini, Hanter je ~uo i snimio svaku re~. "Poku{a}u dugu ekspoziciju sa hiljadumilimetarskim so~ivom", re~e Kaminski. "Neprijatno mi je {to to moram da priznam, ali ovo mi je prvi put da pravim astronomske fotografije... Hej!"

116

Artur Klark…………………………………….....Izgubljeni svetovi 2001.
"[ta je bilo?" "Ivica okvira postaje svetlija. Da, nema vi{e nikakve sumnje. Javio se veoma slaba{an sjaj du` bo~ne strane. Zna{, izgleda kao... moj Bo`e... tako je, to je u pitanju!" "[ta, za ime Boga?" "Izlazak sunca! Izlazak sunca! Pusti me da posmatram." Usledili su izlu|uju}i minuti ti{ine; do Hantera je dopiralo samo te{ko disanje Kaminskog, kao i povremeni zvuci instrumenata i kontrolnih ure|aja kojima se operisalo. A onda, najzad, astronom se ponovo javio iz ponora, glasom punim ~u|enja. "Jeste, posredi je sunce. Razmere su mu ogromne... potpuno ispunjava vidno polje. Kada bih mogao da ga celog sagledam, izgledalo bi veliko poput Jupitera. Nije G-nula tipa kao na{e Sunce. Veoma je zatamnjeno i crveno - ne moram ~ak da stavim ni crne filtre na teleskop. Sigurno je neki crveni d`in, poput Antaresa. Hej, pa to je dobra zamisao: mo`da je ovo stvarno Antares. Aha, evo i jedne sun~eve pege... izgleda prili~no mala, ali u nju bi lako moglo da stane ~itavo na{e Sunce... " Glas mu je ponovo zamukao i Hanter je jo{ jednom morao da obuzda nestrpljenje, sve dok se Kaminski nije ponovo javio: "Nema nikakve promene d`inovsko sunce i dalje mi zapre~uje vidik. Pro}i }e sati pre no {to se celo pomeri. Vratimo se na brod - hteo bih da malo prou~im ove fotografije. Tako|e bih voleo da izvr{im jedan opit, ako budem uspeo da iskam~im od Dejva saglasnost." "Kakav opit?" "I dalje imamo ve}inu sondi opremljenih instrumentima. Ovo je pravo mesto da ih upotrebimo." Kada su se vratili na brod, Boumen u po~etku nije pristao. Ako se i{ta baci u tunel, branio je on svoj stav, ~ak i pri ovoj niskoj gravitaciji moglo bi da stekne krajnju brzinu od preko sto milja na ~as. Niko nije ni{ta znao o eventualnoj {teti do koje bi ovo moglo da dovede - niti o tome kakve bi reakcije moglo da izazove. Kaminski je kona~no prekinuo raspravu istakav{i da su tvorci ovog mesta jama~no za{titili svoju konstrukciju od tako tri~avih nesre}nih slu~ajeva. Sigurno se doga|a da svakih nekoliko stole}a neki veliki meteor uleti u tunel neuporedivo ve}om brzinom od one koju bi mogla da razvije sonda u slobodnom padu. Kada je postignuta saglasnost o izvo|enju projekta, Kimbol je na sebe preuzeo ulogu bombardera. S obzirom na to da je 'Otkri}e', koje je kru`ilo na orbiti, moglo da prati sondu samo u toku nekoliko sekundi dok se nalazi pravo iznad otvora, svemirska kapsula 'Alisa' opremljena je prijemnim ure|ajima. Kimbol je pustio sondu nad ta~nim sredi{tem bezdana, a zatim odjezdio do njegove ivice, spustio se tu i isturio prijemnu antenu 'Alise' preko ruba tunela. Sonda je najpre padala letargi~no sporo, {to se i o~ekivalo s obzirom na veoma slabo gravitaciono polje Jupitera V. Instrumenti su zabele`ili sasvim blago povi{enje temperature, ali i ni{ta drugo {to bi bilo od nekog zna~aja. Nisu postojali radioaktivnost niti magnetno polje. A onda, na dubini od pet milja, brzina je po~ela da se pove}ava. Visina signala sonde stala je hitro da opada, {to je ukazivalo na za~u|uju}e veliki Doplerov efekat.

117

Artur Klark…………………………………….....Izgubljeni svetovi 2001.
Kimbol je morao neprekidno da pode{ava prijemnik kako bi mogao da prati signale, dok su se na radaru pojavile nemogu}e brzine i udaljenosti. Kroz nekoliko sekundi sonda je stigla do razdaljine od dve stotine milja - {to bi, doslovno shva}eno, zna~ilo da je pro{la kroz ceo Jupiter V i izi{la sa druge strane. Posle toga, postalo je sve te`e slediti je i ona se ubrzo na{la izvan dometa prijemnika. U ~asu poslednjeg kontakta, sonda je ve} dostigla dubinu od devet stotina pedeset milja; du`ina tunela, me|utim, nipo{to nije mogla da bude ve}a od sto milja - po{to je upravo toliko iznosio pre~nik malog meseca. Radar je besprekorno radio; Kimbol ga je veoma bri`ljivo proverio ~im se vratio na brod. Problem nije le`ao tu, nego u Jupiteru V - Hanter je prvi izrazio ono {to su sva ~etvorica ve} po~ela da podozrevaju. "Bojim se", rekao je on, "da ne{to ozbiljno nije u redu sa svemirom." "Pre mnogo vremena", re~e Kaminski, "nai{ao sam na jednu opasku koju vi{e nikada nisam zaboravio - premda sam smetnuo s uma ko ju je skovao. 'Svaka dovoljno razvijena tehnologija ne mo`e se razlikovati od ~arobnja{tva.' Ovde smo suo~eni upravo sa takvim ne~im. Na{i laseri, mezotroni, nuklearni reaktori i neutrinski teleskopi izgledali bi kao ~iste vrad`bine ~ak i najboljim nau~nicima iz devetnaestog stole}a. Ali oni bi bili u stanju da shvate kako ovi instrumenti rade - u manjoj ili ve}oj meri - ako bismo im se na{li pri ruci da im rastuma~imo teoriju." "Lako bih ja za teoriju", primeti Kimbol, "samo kada bih mogao da razumem {ta je, zapravo, ovo ovde - odnosno, kakva mu je svrha." "^ini mi se", re~e Boumen, "da postoje dve mogu}nosti: obe u podjednakoj meri nemogu}e. Prva je da je Jupiter V {upalj i da se dole nalazi svojevrsna mikrovaseljena. ^itava galaksija promera svega sto milja." "Ali prema radarskim pokazateljima, sonde su putovale hiljadama milja." "Mo`da dolazi do izvesne distorzije. Pretpostavimo da sonde postaju sve manje kako prodiru unutra. U tom slu~aju, izgledalo bi kao da su udaljene hiljadama milja, dok bi, u stvari, bile srazmerno blizu." "Ovo me je podsetilo", ume{a se Kaminski, "na jednu drugu opasku. Nils Bor je jednom prilikom kazao: 'Va{a teorija je luda - ali ne dovoljno luda da bi bila istinita.'" "Ima{ li ti neku lu|u?" upita ga Hanter. "Mislim da imam. Smatram da su zvezde - kao i ono sunce dole - deo na{eg svemira, ali ih mi vidimo kroz neki novi pravac prostora." "Pretpostavljam da ima{ na umu ~etvrtu dimenziju." "Sumnjam da je ovo tako jednostavno. Pa ipak, sva je prilika da su ovde posredi nekakve vi{e dimenzije. Verovatno neeuklidovskog tipa." "Ne{to mi je palo na pamet. Ako se spusti{ niz ponor, izi}i }e{ na udaljenosti od mnogo stotina hiljada svetlosnih godina. Ali kolika }e ti biti stvarna du`ina putovanja?" "Koliko je dug put od Njujorka do Va{ingtona? Dve stotine milja ako leti{ na jug. Ali dvadeset ~etiri hiljade ako krene{ suprotnim smerom preko Severnog pola. Oba pravca su u podjednakoj meri stvarna."

118

Artur Klark…………………………………….....Izgubljeni svetovi 2001.
"Pade mi na um", re~e Boumen, "da si mi jednom na Zemlji kazao da su te pre~ice kroz prostorvreme nau~ne besmislice - ~ista fantazija." "Odista?" uzvrati Kaminski spokojno. "Pa, promeni sam mi{ljenje. Dodu{e, zadr`avam pravo da ga ponovo promenim ukoliko iskrsne neka bolja teorija." "Ja sam samo priprost in`enjer", re~e Hanter pomalo agresivno. "Ovo {to vidim to je rupa koja ponire u utrobu Jupitera V, ali nigde ne izlazi. Vi, me|utim, tvrdite da to ipak ~ini. Kako?" Svi su ~ekali da Kaminski odgovori. Nekoliko trenutaka se naka{ljavao i zamuckivao, a onda mu se lice najzad ozarilo. "Mogu da objasnim jedino preko analogije. Pretpostavimo da si ti `itelj nekog dvodimenzionog sveta kakav je, na primer, list hartije - te, dakle, nisi u stanju da se kre}e{ ni iznad ni ispod njega. Ako sada nacrtam krug na tvom pljosnatom svetu i pri tom ostavim mali otvor u njemu, ti }e{ re}i da se jedino kroz njega mo`e u}i u krug. Sla`e{ se?" "Sla`em se." "Svako ko u|e u krug nema drugog na~ina da izi|e?" "Na to, dakle, cilja{. Krug bi mogao da predstavlja odse~ak valjka koji prolazi kroz dvodimenzioni svet. Ukoliko bih bio dovoljno mudar da uspu`em uz valjak na taj na~in {to bih pre{ao u tre}u dimenziju, potpuno bih napustio svoju ravnu vaseljenu." "Sasvim ta~no. Ali valjak bi mogao da se savije natrag u tvoj svet, {to bi ti omogu}ilo da se ponovo pojavi{ u njemu, samo na nekom drugom mestu. Tvoji prijatelji imali bi utisak da si prevalio put od ta~ke A do ta~ke B, ne pro{av{i pri tom prostor izme|u njih. Naprosto bi i{~ezao u jednu rupu, da bi izi{ao iz sasvim druge, udaljene hiljadu milja." "Ali kakva bi to bila prednost? Prava linija u dvodimenzionoj vaseljeni i dalje bi predstavljala najkra}e rastojanje izme|u ta~aka A i B." "Ne mora da zna~i. Sve zavisi {ta podrazumeva{ pod pravom linijom. Mo`da je ravan svet zapravo naboran, ali njegovi `itelji to nisu u stanju da primete. Ja nisam topolog, ali ipak mi je jasno kako mogu da postoje linije pravlje od pravih, ako bi neke od njih i{le kroz druge dimenzije." "Mo`emo ovako da raspravljamo do sudnjeg dana", re~e Hanter. "Ali ako na~as pretpostavimo da je sve to ta~no, {ta nam onda valja ~initi?" "Pa, izbor nam nije ba{ veliki. ^ak i kada bismo raspolagali neograni~enim zalihama goriva i kiseonika, bilo bi pravo samoubistvo otisnuti se u tu stvar. Ako je u pitanju i pre~ica, uop{te nije isklju~eno da je nesagledivo duga~ka. Pretpostavimo da se izlaz nalazi negde na udaljenosti od hiljadu svetlosnih godina - kakve bismo koristi imali ako putovanje traje jedno stole}e? Ne bi nam ba{ osobito zna~ilo {to smo u{tedeli devet stotina godina." Zaklju~ak je bio potpuno ta~an; a mo`da su vrebale i druge opasnosti, u podjednakoj meri nepojmljive ~ovekovom umu kao i ova nepravilnost u ustrojstvu

119

Artur Klark…………………………………….....Izgubljeni svetovi 2001.
prostora. 'Otkri}e' je stiglo do kraja svog puta; nije imalo drugog izbora do da ostane ovde na ve~itoj orbiti, udaljeno nekoliko milja od tajne kojoj ne}e mo}i da se pribli`i. Sli~no Mojsiju koji je gledao prema obe}anoj Zemlji, i oni su sada netremice posmatrali ~udesa izvan svog doma{aja. 32. LOPTANJE Posle izvesnog vremena, prozvali su je Zvezdane Dveri; niko nije ta~no znao ko je skovao ovaj naziv. A kako je ljudski um u stanju da primi sve, ma koliko neobi~no bilo, njena tajanstvenost ubrzo je prestala da ih proganja i mori. Jednoga dana }e, mo`da, shvatiti zvezdanu zagonetku na dnu provalije; nije isklju~eno da je odraz no}nog neba u lokvi mirne vode predstavljao za primitivnog ~oveka podjednako nere{ivu tajnu. Na raspolaganju im je stajalo jo{ dvadeset dana operativnog vremena pre nego {to budu morali da se podvrgnu hibernaciji, a imali su jo{ toliku zalihu goriva da kapsule preduzmu novih pet misija do povr{ine. Boumen je, me|utim, dopustio samo tri posete, a onda je nalo`io da se potpuno opskrbljene kapsule ostave spremne u njihovim vazdu{nim komorama za neku eventualnu budu}u potrebu koja mo`e iskrsnuti. Prilikom sva tri spu{tanja nisu saznali ni{ta bitno novo. Posmatrali su pravilan protok neobi~nih zvezda i d`inovskog crvenog sunca koji su besprekorno precizno promicali udaljenim krajem Kapije Zvezda - i dalje u smeru i brzinom koji se nikako nisu mogli dovesti u vezu sa okretanjem samog Jupitera V. Kaminski je proveo mnogo ~asova nad fotografijama, poku{avaju}i da identifikuje zvezdano ustrojstvo pomo}u astronomskih karata uskladi{tenih u 'Ateninoj' memoriji. Potpuni krah ovih napora nije ga ni razo~arao ni iznenadio. Ako je stvarno gledao kroz prozor Zvezdanih Dveri u neki udaljeni deo Galaksije, nije bilo nikakve nade da }e prepoznati prizor koji je tamo video. Jedna od mnogobrojnih zvezdica mogla je ~ak da bude i Sunce, ali bilo ga je nemogu}e identifikovati. Sa udaljenosti od svega nekoliko svetlosnih godina, zvezdani tipovi G-nula bili su sli~ni kao jaje jajetu. Tri preostale sonde opremljene instrumentima lansirane su u razmacima od po nedelju dana - tako da je na poslednju do{ao red neposredno pre zapo~injanja hibernacije. Sve su do`ivele istovetnu sudbinu: dostigle bi nemogu}e udaljenosti, a onda bi im prestajali signali. Najve}a zabele`ena dubina - u ovom svetu pre~nika samo sto milja! - iznosila je jedanaest hiljada milja... Posle toga, bilo je u~injeno sve {to se nalazilo u granicama ljudskih mo}i; zalihe su im bile gotovo na izmaku i kucnuo je ~as da se po|e na po~inak. U jednom pogledu, njihova misija uspe{no je okon~ana; otkrili su ono {to su bili upu}eni da prona|u - bez obzira na to {to nisu saznali {ta je posredi. U drugom pogledu, me|utim, pohod je pretrpeo neuspeh, po{to nisu mogli da upute na Zemlju izve{taj o svom otkri}u. Svi Kimbolovi poku{aji da ponovo uspostavi vezu pomo}u improvizovanih antena i preoptere}enim izlaznim kolima nisu urodili plodom. Za razliku od toga, dodu{e, dnevne poruke i novinski izve{taji neometano su pristizali, izazivaju}i u isto vreme ohrabrenje i osuje}enost. Bilo je dobro po moral znati da ih Zemlja i njihovi prijatelji nisu zaboravili, kao i da su pripreme za njihov povratak u punom jeku. ^injenica, me|utim, da nisu

120

Artur Klark…………………………………….....Izgubljeni svetovi 2001.
mogli da odgovore dovodila ih je gotovo do ludila - osobito stoga {to su dr`ali u posedu jednu tajnu koja bi iz temelja potresla ~ove~anstvo. Me|u astronaute tako|e je unosilo nespokojstvo neprekidno pristizanje poruka upu}enih Pulu i Vajthedu, kao i suo~avanje sa licima prijatelja i ro|aka koji su pozdravljali ljude mrtve ve} mesecima. To ih je neprekidno podse}alo na vlastitu nesigurnu budu}nost, sada kada je njihova hibernacija trebalo da otpo~ne. Postojala su i bolja mesta gde se moglo otpo~inuti, ali njihov izbor bio je sasvim mali. Jedino su mogli da se nadaju da }e u opho|enju sa njima Jupiter V zadr`ati svoju potpunu ravnodu{nost, dok budu pravili devedesetominutne krugove oko njega narednih tri, ~etiri ili pet godina, ve} prema tome za koje }e vreme sti}i spasila~ki pohod. Tokom poslednjih dana proverili su svaki deli} broda, uklonili svu suvi{nu opremu i poku{ali da predvide sve {to bi, eventualno, moglo da krene nizbrdo. Senka Pulove smrti prili~no ih je optere}ivala, ali oni je nikada nisu pominjali. Bez obzira na to da li ju je izazvala slu~ajna gre{ka ili gubitak otpornosti, sada se vi{e ni{ta nije moglo u~initi. Nisu imali nikakvu drugu mogu}nost do da nastave kao {to je planirano. Privode}i poslove kraju, jedan za drugim su se opra{tali i odlazili na dugi po~inak, sve dok na kraju nije preostao samo kapetan. Za Boumena je ceo ovaj postupak bio optere}en neprijatnim uspomenama; ve} je jednom ranije pravio iste {ale, na isti se na~in privremeno (bar se nadao) rastajao i kona~no ponovo ostao sam u usnulom brodu. Sa~eka}e da proteknu dva dana pre no {to se bude pridru`io ostalima. Jedan mu je bio sasvim dovoljan da proveri da li se sve odigrava bez pote{ko}a, dok }e drugi posvetiti samome sebi i prepustiti se u`ivanju u prenosu finalne utakmice svetskog kupa. Dodu{e, dok je bio na Zemlji, nikada se osobito nije zanimao za bezbol, ali kao i svi ~lanovi posade on je tako|e postao strastven poklonik sportskih prenosa koji su vr{eni sa rodne mu planete. Boumenu je sada bilo svejedno da li }e ostati budan dan vi{e ili manje, a bio je veoma radoznao da vidi da li }e tim 'Jenkija' iz Njujorka povratiti staru slavu posle vi{e godina tavorenja me|u osrednjim ekipama. Nije mnogo verovao u ovaj povratak, me|utim, budu}i da je tim 'Metropolitena' bio u izvrsnoj formi. I tako, na sada pustom komandnom mostu, Dejvid Boumen se oprostio od najneobi~nijeg neba koje je ijedan ~ovek ikad video. Polovinu je ispunjavao strmo zaobljeni predeo Jupitera V, pro{aran amonija~nim pokrovom; prete`an deo druge polovine zauzimao je sam Jupiter. Ogroman, opadaju}i srp gotovo se vidljivo smanjivao kako je brod zalazio u senku; udaljeno Sunce uskoro }e biti pomra~eno njime. Kada li }u ga ponovo videti, pomisli Boumen. Sun~ev sjaj ve} je upio u sebe zvezdu-ve~ernja~u zvanu Zemlja. Ali iako vi{e nije mogao da vidi svet ljudi, njegovi glasovi i dalje su odjekivali brodom, a prizor koji se video na glavnom monitorskom ekranu Komandnog mosta nesumnjivo bi doveo u nedoumicu mnoge razumne vanzemaljske rase. Jedno stvorenje, dr`e}i obema rukama nekakvu zatupljenu motku, ukipilo se naspram jednog drugog, u ~ijoj se {aci video mali, okrugli predmet. Oba su stajala na ravnom, trougaonom terenu, dok se ra{trkano oko njih u okamenjenim, i{~ekuju}im

121

Artur Klark…………………………………….....Izgubljeni svetovi 2001.
pozama nalazilo jo{ desetak jedinki. Na ne{to ve}oj udaljenosti, hiljade drugih prilika nepomi~no je sedelo u koncentri~nim nizovima sedi{ta. Stvorenje koje je dr`alo kuglu stalo je da zamahuje celim udom sve sna`nije i sna`nije. Najednom, toliko brzo da se kretnja gotovo nije mogla pratiti okom, kugla je bila hitnuta iz svog le`i{ta u pravcu stvorenja sa motkom. Ono se o~igledno nalazilo u velikoj opasnosti, ali projektil je proma{io ga|anu metu i samo prohujao mimo njega. Zatim je usledilo kratkotrajno vrzmanje po celom terenu, a onda je kugla vra}ena prvobitnom dr`a~u. Pre|a{nja ku{nja trebalo je, kako je izgledalo, da se ponovi... Ovoga puta, me|utim, `rtva je bila u stanju da se bolje za{titi. Iako mu je za{titno sredstvo bilo tanko i nedovoljno, stvorenju sa motkom po{lo je za rukom, sre}om ili ve{tinom, da pogodi nanovo upu}en projektil - pa ~ak i da ga velikom brzinom vrati preko glave svog d`elata. A onda, dok mu je me|u neprijateljima jo{ vladala pometnja, ono je po~elo da tr~i prema sigurnom zaklonu... Ali Boumen nikada nije saznao kako se okon~ao ovaj trk. U istom trenutku, oprezna i uvek budna 'Atena', koja je neprekidno bdila nad brodom, uklju~ila je signal koji je upozoravao na predstoje}i sudar. Slika sa Zemlje uklonjena je sa ekrana, kao da nikada nije postojala, a na njeno mesto do{li su bezli~ni prstenovi i paoci radarskog indikatora. Boumen je odmah razabrao poruku koja se tu o~itovala - iskusiv{i pri tom ose}anje ledene samotnosti koje mu se nije javilo jo{ od onda kada je poslao Kelvina Pula za Piterom Vajthedom u susret zvezdama. Ponovo je bio jedini gospodar broda, bez ikog ko bi mu pomogao ili ga posavetovao u trenutku krize. A ovo je odista bila kriza - jer na dvadeset milja ispred broda, ta~no na njegovoj liniji leta, ne{to je upravo izlazilo iz Zvezdanih Dveri. 33. POSLEDNJA PORUKA Trenutak kasnije, Boumen je pre{ao na ekran visoke definicije i do`iveo drugo iznena|enje. Predmet je bio sasvim mali - duga~ak svega {est stopa. Razmere su mu, dodu{e, bile odve} velike da bi bio meteor, ali i premale za svemirski brod. Nije znao da li da se ose}a razo~arano ili uspokojeno. Prikop~ao je opti~ki teleskop na radar i grozni~avo se zagledao kroz okular. Ono {to je video kako se svetluca na Sun~evoj svetlosti bilo je o~igledno metalno, o~igledno ve{ta~ko. Sekundu potom, oteo mu se zapanjeni uzvik; predmet koji je izvirao iz bezdana bila je jedna od svemirskih sondi koja je lansirana sa 'Otkri}a' u nedra Jupitera V pre nekoliko dana ili sedmica. Hitro je uklju~io radio i stao da pretra`uje telemetrijsko podru~je. Signal se odmah oglasio, sna`an i jasan. Sve sonde ovoga tipa, me|utim, imale su samo kratkotrajne zalihe energije, kako ne bi mogle da prave smetnje u spektru po{to obave svoju misiju; ali ova je i dalje vr{ila oda{iljanje. Brza provera i~estalosti potvrdila je ono {to je on ve} podozrevao.

122

Artur Klark…………………………………….....Izgubljeni svetovi 2001.
Posredi je bila poslednja sonda koju su uputili u Zvezdane Dveri. Nestav{i u dubinama ponora, ona je naizgled stigla do 'dubine' od jedanaest hiljada milja, kre}u}i se pri tom br`e od ijednog drugog objekta koji je ~ovek ikada napravio. Sada se, me|utim, vratila, i dalje besprekorno dejstvuju}i - svega dva dana kasnije. Letela je sasvim polako, uspinju}i se prema pro~elju Jupitera, da bi kona~no nestala sa vidika spram d`inovskog diska koji se nejasno nazirao; ali i dalje je mogao da je ~uje kako `ivahno cvrku}e dok je ulazila na orbitu koja mo`da jeste, a mo`da i nije postojana - ali i koja mo`e da bude, dr`ao je to za sigurno, jedino ishod razumnog planiranja. Ovo se naprosto nije moglo dogoditi slu~ajno niti pod dejstvom prirodnih zakona. Zvezdane Dveri vratile su im njihov dar; mora da su to u~inile hotimice. Neko ili ne{to znalo je da se oni nalaze ovde. "Govori Dejvid Boumen - snimam za brodski dnevnik. Sve se na 'Otkri}u' nalazi u potpunom redu i prema programu ja bi sada trebalo da se pridru`im Kaminskom, Hanteru i Kimbolu u hibernaciji. Ali ne}u to u~initi. Umesto toga, uze}u jednu od kapsula, koje su potpuno opskrbljene i snabdevene gorivom, i spusti}u se u Zvezdane Dveri. Potpuno sam svestan rizika kojima se izla`em, ali i smatram da su oni prihvatljivi. Bezbedan povratak na{e sonde posle samo dva dana prvedena dole predstavlja dokaz da svaki objekat mo`e neo{te}en da pro|e kroz Zvezdane Dveri u kratkom vremenskom rasponu. Raspola`em dovoljnom koli~inom kisenika za putovanje u jednom pravcu i spreman sam da se suo~im sa onim {to me bude ~ekalo na suprotnom kraju. Imam utisak da je ovo bio poziv - pa ~ak i znak prijateljstva. Pripravan sam da ga prihvatim kao takvog. Ako se ispostavi da nisam u pravu - pa, ne}u biti prvi istra`iva~ koji je u~inio takvu gre{ku. Bile, Vik i D`ek - ako vas ne budem vi{e video, sre}no i vratite se bezbedno na Zemlju. Govorio je Dejv, kraj snimka." 34. SVETOVI ZVEZDANIH DVERI Pisac koji se lati zadatka da opi{e civilizaciju nadre|enu sopstvenoj o~igledno poku{ava nemogu}e. I letimi~an pregled nau~ne fantastike od pre pedeset - pa ~ak i samo dvadeset - godina pokazuje u kojoj su meri jalova nastojanja da se makar i mal~ice zaviri u maglu vremena, ~ak i kada je posredi ovaj na{ ljudski svet. Jasno je da postoji jo{ manja verovatno}a za ispunjenje dugoro~nih predvi|anja; zamislite samo kako bi osniva~i Sjedinjenih Ameri~kih Dr`ava predvideli da }e izgledati njihova Zemlja 1970. godine! Prakti~no ni{ta u toj viziji ne bi imalo veze sa sada{njom stvarno{}u - koja bi im, {tavi{e, bila doslovce nepojmljiva. Stenli Kjubrik i ja smo, me|utim, na vrhuncu na{e 'Odiseje', poku{ali ne{to jo{ preteranije. Na{li smo se pred zadatkom da opi{emo - kao i da poka`emo na ekranu delatnosti i `ivotnu sredinu, a mo`da i fizi~ku prirodu, stvorenja koja su milionima

123

Artur Klark…………………………………….....Izgubljeni svetovi 2001.
godina ispred ~oveka. Ovo je, po definiciji, bilo nemogu}e. U tom smislu bi se s istim pravom moglo o~ekivati da Gleda-Mesec pru`i istan~an opis Dejvida Boumena i njegovog dru{tva. Problemu se, o~igledno, mo`e pristupiti samo posredno. ^ak i kada bismo prikazali neka vanzemaljska stvorenja i njihove navike i obi~aje, ona bi morala da nam budu veoma bliska po evolucionoj lestvici - recimo, ne vi{e od nekoliko stole}a pred nama. Te{ko da bi to mogla biti bi}a stara tri miliona godina koja su predstavljala snagu {to je stajala iza Crnog Monolita i Zvezdanih Dveri. Ali ne{to je u svakom slu~aju valjalo pokazati, premda su postojali trenuci o~ajanja kada sam se pla{io da smo sami sebe saterali u stupicu iz koje nema nikakvog izlaza - sa izuzetkom, mo`da, kraja po uzoru na roman 'Dama ili Tigar' <Roman Frenka Stoktona ~iji kraj ne donosi re{enje radnje, nego ostaje otvoren - prim. prev.> u kome bismo se oprostili od na{eg junaka u ~asu kada u|e u Zvezdane Dveri. No, bilo bi to samo polovi~no re{enje koje bi verovatno nagnalo gledaoce da nahrupe na bioskopske blagajne sa zahtevima da im se vrati novac koji su dali za ulaznice. (Kako je D`eri Ejd`el zabele`io, dogodio se bar jedan takav slu~aj, ~iji je akter bila izvesna gospo|a Patri{a Atard iz Denvera, u saveznoj dr`avi Kolorado. Ako je upravnik tamo{njeg divnog bioskopa 'Kuper Sinerama' odista pristao na ovaj ustupak, bi}u sre}an da mu nadoknadim tro{kove). Kona~no re{enje za koje smo se opredelili sada izgleda kao jedino mogu}e, ali pre no {to smo do{li do njega, stra}ili smo ~itave mesece na izmi{ljanje stranih svetova, gradova i stvorenja, u nadi da }emo prona}i ne{to {to bi prilikom prepoznavanja delovalo snagom {oka. Na kraju smo digli ruke od sveg tog materijala, ali ja se ne bih slo`io da je on bio suvi{an. U njemu su sadr`ane mogu}nosti koje su se morale odstraniti, ali da bi se to u~inilo njih je najpre trebalo napisati. Neki od ovih Izgubljenih Svetova Zvezdanih Dveri nalaze se na narednim stranicama. U radu na njima veoma su mi pomogla dva jednostavna pravila. Prvo dugujem gospo|ici Meri Popins: 'Ja nikad ni{ta ne obja{njavam'. Drugo predstavlja Tre}i Klarkov zakon: <Dobro, kad ste ve} navalili, evo i preostala dva. Prvi: 'Kada neki uva`eni, ali ve} postariji nau~nik izjavi kako je ne{to mogu}e, gotovo sigurno je u pravu. Kada, me|utim, ka`e da je nemogu}e, vrlo je verovatno da se vara.' ('Profili budu}nosti') Drugi: 'Jedini na~in da se otkriju granice mogu}eg jeste zakora~iti izvan njih, u nemogu}e.' Do{ao sam do zaklju~ka da ako su tri zakona bila dovoljna Njutnu, za{to ne bi i meni - prim. pisca.> 'Svaka dovoljno razvijena tehnologija ne mo`e se razlikovati od ~arobnja{tva'. Stenli je jednom prilikom izjavio da je u stanju da ekranizuje sve {to mo`e da se napi{e. Bio bih spreman da mu poverujem ukoliko bi mu na raspolaganju stajali neograni~eno vreme i neograni~en bud`et. Kako smo mi, me|utim, za jednu godinu prekora~ili predra~unsku procenu za ~etiri miliona dolara, bilo je vi{e nego umesno {to je problem stvaranja eksplicitnih supercivilizacija naprosto zaobi|en. Postoje stvari koje je bolje prepustiti ma{ti - a to je ujedno i razlog {to mnogi filmovi strave i u`asa pretrpe krah kada se na kraju pojavi neko pateti~no, kartonsko ~udovi{te. Stenli je izbegao ovu

124

Artur Klark…………………………………….....Izgubljeni svetovi 2001.
opasnost stvaranjem ~uvene 'psihodeli~ne sekvence' - ili, kako ju je kompanija MGM nazvala, 'kona~nog putovanja'. Stru~njaci su me uveravali da se ona najpotpunije mo`e iskusiti pod dejstvom raznih hemijskih preparata, ali ja nemam nameru da se li~no u to osvedo~im. [to se Stenlija i mene ti~e, mi jama~no tako ne{to nismo imali na umu, premda se ne bih smeo zakleti kada su u pitanju svi ~lanovi umetni~kog odeljenja i tima za specijalne efekte. Pomenuo sam ovu stvar, zato {to su neke zainteresovane grupe poku{ale da svojataju '2001.' Se}am se da mi je na jednoj nau~nofantasti~koj konvenciji neki nepoznati obo`avalac tutnuo u ruku nekakav paketi}; otvoriv{i ga, ustanovio sam da se unutra nalazi neki prah i anonimna zahvalnica u kojoj me je tajanstveni darodavac uveravao da je posredi 'najbolja stvar'. (Smesta sam sve bacio u toalet.) Ja se, dodu{e, ne razumem mnogo u droge da bih o ovome imao ~vrst sud, premda spadam me|u one koji ne bi imali ni{ta protiv da se propi{e smrtna kazna za odgajiva~e duvana, ali mi{ljenja sam da hemijski preparati za 'pro{irivanje svesti' izazivaju upravo obrnuto dejstvo. Ono {to droge stvarno {ire jeste nekriti~nost ('Ludo, momak!') i op{ta razdraganost, {to i ne mora da bude r|avo kada su posredi li~ni odnosi, ali zato zna~i smrt prave umetnosti... sa izuzetkom, mo`da, ograni~enih podru~ja muzike i pesni{tva. Ovo me je podsetilo na Kolrid`ovog 'Kublaj-kana', koji je napisan pod uticajem opijuma i koga je prekinula uporna i tri puta prokleta 'Osoba iz Porloka' - Porloka koji je, igrom slu~aja, jedno ljupko seoce na samo ~etiri milje od mog rodnog mesta. Svojevremeno sam po~eo da sastavljam parodiju na 'Kublaj-kana', ~iji je po~etak dosta obe}avao: Za Em-d`i-em je Kjubrik Sten Sazdao divan zvezdosvod Gde pisca ma{ta tra`i plen U pri~i {to je ni za tren Ljudskome duhu laki plod Na polju Elstri podi`e se tad Du` deset milja od kulisa grad... Na `alost, ili mo`da na sre}u, nadahnu}e mi je ovde presahlo i nastavak je ispao sasvim kljast: Da grdnog li mesta! Jo{ neba luk Ne obuze tako stra{an muk K'o kad zavapi zvezdano dete... ali ponajgori je jo{ bio kraj: Mesecima tra`e}' pri~e te,

125

Artur Klark…………………………………….....Izgubljeni svetovi 2001.
[to ljudskom duhu izmakle bi sve, Pisac o~ajan posta - kada gle! Tad sro~i ih i sre}an polete U morski huk; ali u buci toj Glas }ate Kjubriku objavi boj! Tri 'Sveta Zvezdanih Dveri' koja slede u izvesnoj meri su me|usobno nesaglasna, a i odudaraju od zavr{nih verzija romana, odnosno filma. (Bilo je i drugih, koji su sada ili zaboravljeni ili apsorbovani.) U prvom od njih, dolazi do susreta izme|u ne samo pre`ivelih astronauta nego i celog broda 'Otkri}e' sa besmrtnim stranim entitetom koji je hodio Zemljom pre tri miliona godina. Lete}e ostrvo koje predstavlja popri{te tog susreta duguje svoj nastanak pomalo Sviftu, ne{to vi{e Reneu Magritu, a ponajvi{e singaleskom kralju Kasapi I (pribli`no od 473. do 491. godine nove ere). U samom srcu [ri Lanke, na jednoj uzdignutoj steni pet stotina stopa iznad okolne ravnice, Kasapa je sagradio dvorac koji predstavlja jedno od arheolo{kih (i umetni~kih) svetskih ~uda. Dok se {etate me|u vetrovitim ru{evinama Sigirije, lako se sti~e utisak da ste, zapravo, stvorenje sazdano da leti vazduhom povrh nepreglednog mora d`ungle koja se prostire na sve strane. Sigirija odista neodoljivo podse}a na svojevrstan cejlonski Ksanadu - koji obuhvata vrtove u`ivanja, pune tamnoputih devojaka. 35. PONOVNI SUSRET Od Klindara koji se spustio na Zemlju jedne davne zore pre tri miliona godina nije ostao ni atom; no, iako se njegovo telo habalo i ponovo sazdavalo nebrojeno puta, ono je predstavljalo tek privremeno stani{te za tragala~ku inteligenciju koja je u njemu obitavala. Bivalo je preoblikovano u najraznovrsnije forme neophodne za neobi~ne misije, ali na kraju se uvek vra}alo u svoje osnovno humanoidno obli~je. [to se ti~e uspomena i ose}anja sakupljenih i isku{enih tokom ta tri miliona godina, koje je Klindar proveo na vi{e od hiljadu svetova, ~ak ni najdelotvorniji sistem za skladi{tenje ne bi bio kadar da ih sve dr`i u jednom mozgu. Oni su mu, me|utim, bili dostupni u svakom trenutku - ~ekaju}i odlo`eni u d`inovskom memorijskom pojasu koji je opasivao celu planetu. Kad god bi to po`eleo, Klindar je bio u stanju da o`ivi ma koji deli} sopstvene pro{losti u njegovoj ukupnosti. Ponovo je mogao da vidi, na primer, nekakav cvet ili nekog insekta koji su mu u magnovenju privukli pogled pre deset hiljada godina, da ~uje glasove stvorenja i{~ezlih ve} stole}ima, da oseti miris vetra sa svetova veoma davno nestalih na pogrebnim loma~ama vlastitih sunaca. Ni{ta ~ega bi ushteo da se seti nije bilo nepovratno izgubljeno. I tako, kada se signal oglasio i dok se zlatni brod pripremao za svoje putovanje, on je oti{ao u Dvorac Pro{losti i prepustio svoj um plimi drevnih uspomena. Kada je seansa zavr{ena, imao je utisak da je koliko ju~e - a ne pre tri miliona godina - i{ao u lov sa ~ovekolikim majmunima i pokazivao Gleda-Mesecu kako da prona|e kamenje koje se mo`e upotrebiti kao no`evi i sekire.

126

Artur Klark…………………………………….....Izgubljeni svetovi 2001.
"Budni su", kazao je tihi glas u dubinama njegovog mozga. "Kre}u se unutar svog broda." To je bilo dobro; bar su bili `ivi. Prema prvom izve{taju robota, brod je bio mrtav, tako da je pro{lo izvesno vreme pre no {to su shvatili {ta je posredi. Mora da su se prili~no iznenadili, pomisli Klindar, kada su se probudili toliko daleko od mati~nog sveta; nadao se da im ne}e biti krivo zbog toga. Gotovo da nije postojalo ni{ta {to je jedan besmrtnik cenio i uva`avao vi{e od iznena|enja; kada sve bude poznato u Vaseljeni, onda }e kucnuti ~as za umiranje. Polako se {etao promenljivim predelima svog malog sveta, nasla|uju}i se ovim trenutkom - po{to je svaki od tih susreta bio jedinstven i svaki dodavao ne{to novo ustrojstvu i smislu `ivota. Iako se nalazio sam na lebde}oj steni, neznano mno{tvo drugih stvorenja gledalo je kroz njegove o~i i delilo ista ~uvstva, a jo{ }e ve}i broj to tek ~initi u potonjim vekovima. Ve}ina njih bi}e mu sli~na po obliku, budu}i da je ovo bio susret koji je poglavito zanimao ona razumna bi}a koja su se mogla ozna~iti kao humanoidna. Ne}e, me|utim, nedostajati i razli~itiji entiteti, a ve}ina onih koji su sada ~ekali na predstoje}i susret bili su mu dobri prijatelji. Svim tim raznolikim posmatra~ima on je kratko otpozdravio - {to je predstavljalo beskrajno slo`enu i tananu varijaciju rasprostranjene {ale, koja se samo grubo mogla izraziti re~ima: 'Znam da svi humanoidi me|usobno veoma li~e, tako da }u, prepoznavanja radi, ja biti onaj koji }e stajati sa desne strane.' Nebeska stena nije bila jedini Klindarov dom, ali on ju je najvi{e voleo, po{to je obilovala uspomenama za ~ije o`ivljavanje nije morao da ide u Dvorac Pro{losti. Pre trideset hiljada godina delio je ovo mesto sa jednom rasplodnom skupinom koja je ve} davno bila ra{trkana {irom Galaksije, a dah tih dana i dalje je lelujao unaokolo, poput ne`nog milovanja ve~ne zore. Kako se, osim toga, njegovo stani{te nalazilo podalje od vetrometnih popri{ta velikih sredi{ta civilizacija, predstavljalo je idealno mesto za do~ek i uspokojavanje upla{enih ili uznemirenih posetilaca. Njih je ispunjavalo strahopo{tovanje, ali nisu bili sasvim izvan sebe od ~uda; ose}ali su se pre zbunjeno nego potpuno pometeno. Videv{i samo Klindara, ne}e biti svesni sila i mo}i {to su se sticale u `i`u u njemu; o tome }e saznati kada bude do{lo pravo vreme, ili mo`da ne}e uop{te. Gornja povr{ina velike stene bila je podeljena na tri nivoa: najvi{i je zauzimala vila, dok se na donjem nalazio prostor za spu{tanje i uzletanje letelica. Izme|u njih, na srednjem nivou, koji je zapremao vi{e od polovine raspolo`ivog terena, pru`ali su se travnjaci, ribnjaci, vrtovi i lugovi me|u koje je Klindar ra{trkao uspomene na hiljade svetova i stotine civilizacija. Radna sila koja je odr`avala u besprekornom stanju celu ovu nebesku lepotu nigde se nije mogla videti; tako|e je izdato nare|enje da se do kraja susreta uklone sve jednostavne `ivotinje i slo`ene ma{ine koje su vr{ile nadzor nad njima. Iako su bili potpuno bezopasni, travojed i potkresiva~ stabala mogli su da uteraju strah u kosti bi}ima koja nisu bila na odgovaraju}i na~in pripremljena za njih. Jedine `ivotinje koje su se sada videle na povr{ini stene bila su dva stvora jarkih boja, veoma

127

Artur Klark…………………………………….....Izgubljeni svetovi 2001.
sli~na lete}im }ilimima, koja su lepr{ala oko Klindara oda{ilju}i slaba{no, melodi~no zujanje. On im kona~no mahnu rukom i leta~i otprhnu{e sa vidika, negde me|u drve}e. Klindar se nikada nije `urio, izuzev kada je to bilo sasvim eophodno, budu}i da je hitnja bila znak nezrelosti - kao i smrtnosti. Ostao je dugo pokraj ribnjaka u srcu svog sveta, netremice zure}i u te~no ogledalo koje je odra`avalo nebeski svod i predstavljalo odjek okeana {to se pru`ao dole. Bio je prili~no ponosan na to malo jezero, budu}i da je ono bilo ishod jednog opita na ~ije je izvo|enje utro{eno vi{e hiljada godina. U njemu je obitavalo {est raznih vrsta riba sa {est razli~itih planeta; neprekidno su se pro`drljivo promatrale, ali ih je gorko iskustvo odavno nau~ilo da su im biohemije potpuno nesaglasne. I dalje mu je pogled bio uprt u ribnjak kada je u njemu spazio odraz zlatnog broda koji je skliznuo preko neba, zaputiv{i se prema mestu za spu{tanje sa druge strane stene. Podigav{i glavu, stao je da posmatra letelicu koja se polako zaustavila u vazduhu, dematerijalizovala svoj sredi{nji odeljak i izru~ila tovar koji je dovezla preko mnogo svetlosnih godina. Blistavi artefakt od metala i plastike koji se spu{tao do jedva vidljive `i`ne ta~ke polja privla~ne sile nije izgledao primitivnije od ve}ine letelica prvog pokolenja. Kona~no je dodirnuo povr{inu stene i u tom ~asu nestade polja koje ga je dr`alo, a brod ponovo uzlete u visine - odakle }e se, prema potrebi, opet pojaviti kroz sto ili hiljadu godina. Prva letelica sa Zemlje je stigla. Zbog ~ega li su samo ~ekali toliko dugo, upitao se on. Klindar je stajao, lako uo~ljiv, na vrhu {irokih stepenica koje su vodile do raketodroma. Na um mu je iznenada palo kako je te{ko zamisliti ve}u suprotnost od one izme|u dva broda koja su trenutno stajala na pisti. Novodo{li je bio veliki i nezgrapan, prekriven raznim delovima ure|aja i naprava, koji kao da su hteli da uteknu od mati~nog trupa. Njegova letelica, me|utim, koja se nalazila samo stotinak stopa dalje, bila je neuporedivo manja, a njeno vitko, zavojito obli~je, sli~no kakvom projektilu, predstavljalo je samo otelotvorenje brzine i snage. ^ak i kada je stajala nepomi~no, ~inilo se da }e se svakog ~asa vinuti u susret zvezdama. Posetiocima ona nije mogla proma}i i oni su se po svoj prilici beznade`no zapitali o silama koje je gone preko neba; Klindar je sasvim `ivo mogao da predo~i sebi njihovu iznena|enost. Prevalili su sav ovaj golemi put - mora da im je ve} postalo jasno da se nalaze u drugom sun~evom sistenu - i sada sigurno o~ekuju da se sretnu sa fantasti~nim stvorenjima neke strane evolucije. Ne{to {to je naizgled u podjednakoj meri ljudsko kao {to su i oni sami verovatno predstavlja poslednju stvar koju bi mogli da o~ekuju. Dodu{e, kasnije }e biti dosta prilika za sretanje sa neobi~nostima, ukoliko im se umovi poka`u kadri za to. Sada je ovde bila pretpremijera u vidu niza kiklopskih glava koje su sa~injavale bo~no stubi{te stepeni{ta. Iako nisu postojale ni dve koje bi bile iste, sve su bile pribli`no ljudske i sve su imale svoje uzore u stvarnosti. Neke nisu posedovale o~i, druge su ih imale ~ak ~etiri; neke su bile bez usta ili nozdrva, druge,

128

Artur Klark…………………………………….....Izgubljeni svetovi 2001.
opet, sa ovim otvorima; neke su raspolagale {irokopojasnim senzorima za zra~enje, druge su bile slepe za sve drugo izuzev za obi~nu svetlost. Davno je pro{lo vreme kada se Klindaru ve}ina njih ~inila ru`na, pa ~ak i odbojna; sada se, me|utim, u toj meri navikao na njih, da vi{e gotovo nije mogao da se seti koje su mu nekada bile mrske. Posle hiljadu svetova, ni{ta strano vi{e mu nije bilo neljudsko. Po~eo je polako da se spu{ta niz stepenice, prolaze}i pored isklesanih glava svojih nepomi~nih i utihlih prijatelja. Prilike koje su stajale u okviru prozora broda tako|e su bile nepokretne i samo su zurile u njega. Ni na kraj pameti im nije padalo koliko su samo hiljada puta broj~ano nadma{eni i koliko ih o~iju sada promatra kroz njegove. Stigao je do podno`ja stepeni{ta i zaputio se preko {arene zastirke od `i~ane mahovine koja je prekrivala poleti{te. Sa svakim korakom, mali, udarni talasi boja izranjali su iz osetljivog, `ivog tepiha, me{aju}i se i pretapaju}i u slo`ena, spletena ustrojstva koja su se lagano prituljivala, gube}i se u daljini. Klindar je i{ao kroz mre{kavo talasanje koje je stvarao vlastitim kora~anjem sve dok nije stigao na ~etrdesetak stopa od broda; bi}a koja su se nalazila unutra sada su ga mogla videti podjednako jasno kao i on njih. Zaustavio se i ispru`io ruke u gest koji je, {irom Vaseljene, imao istovetno zna~enje: 'Ne nosim oru`je - dolazim iz prijateljskih pobuda.' Zatim je stao da ~eka. Bio je uveren da ~ekanje ne}e dugo potrajati - mo`da nekoliko ~asova, a jama~no ne vi{e od nekoliko dana. Oni }e biti uzbu|eni i ljubopitljivi, ali }e, ma koliko bili oprezni, imati dovoljno pameti da uvide kako se potpuno nalaze u njegovoj mo}i. Kada bi on `eleo da im naudi, tanu{ni zidovi njihove letelice ne bi predstavljali nikakvu za{titu. A onda je - zar ve}! - jedna od prilika nestala sa prozora i zaputila se negde u unutra{njost broda. Ostale su nastavile da posmatraju, pode{avaju}i pri tom kontrolne ure|aje i govore}i u komunikacione naprave. Imali su nekakvo sredstvo za snimanje koje je bilo upravljeno na njega; nije mogao da se seti ni jedne jedine rase koja je bila bez toga. Na boku broda otvori{e se jedna vrata. Nezgrapna i zastra{uju}a u svom za{titnom odelu, na ulazu se pojavila jedna prilika, dr`e}i pozama{an, pljosnat paket. Stvorenja su nesumnjivo znala da mogu da di{u ovu atmosferu, ali su istovremeno bila svesna opasnosti od zaga|enja. Nastupala su oprezno i Klindar je to odobravao. Prilika je zakora~ila na mahovinu i na trenutak ju je pomela ~arolija udarnih talasa koji su zastrujali iz tog prvog koraka. Zatim je podigla pogled prema Klindaru i pru`ila paket u pravcu njega. Usledio je trenutak oklevanja, a onda je stvorenje krenulo napred. Polako, oprezno, hominid mu se pribli`avao, ostavljaju}i iza sebe okrilje metalne pe}ine. Klindar je ostao nepomi~an, opu{ten, ali ni{ta mu nije promaklo; u se}anju mu navre{e nebrojeni raniji susreti na mnogim svetovima. Stigav{i na udaljenost od samo jedne stope, stvorenje se zaustavilo, a zatim polako ispru`ilo otvorenu {aku. To je, dakle, na~in, pomisli Klindar, na koji se

129

Artur Klark…………………………………….....Izgubljeni svetovi 2001.
pozdravljaju; ovaj gest bio je rasprostranjen me|u dvono{cima i on ga je ranije ~esto sretao. Zato je odmah zauzvrat i sam pru`io ruku. Veliki prsti bez noktiju obavi{e se oko savitljive rukavice, ostvariv{i dodir preko svetlosnih godina i eona. Pogledi im se sreto{e, kao da }e umovi koje su o~i odra`avale naprosto zaobi}i medij jezika. A onda hominid obori pogled i dade paket Klindaru. Unutra se nalazilo na desetine listova od nekog lakog, krutog materijala, prekrivenih ilustracijama i crte`ima. Prvi je prikazivao jednostavan astronomski dijagram - o~igledno shemu planetnog sistema iz koga stvorenje poti~e. Strelice su uo~ljivo bile upravljene na tre}u planetu od sredi{njeg sunca. Klindar okrenu stranu. Ugledao je divan snimak u boji, na~injen nekom trodimenzionom tehnikom, jednog globusa vi|enog iz svemira - i istog ~asa prepoznao je kontinente. Pokazao je najpre na sebe, a onda u srce Afrike. Da li je ovo dovelo u nedoumicu posetioca? Bilo je nemogu}e doneti sud o reakcijama nekog drugog hominida sve dok se on prisno ne upozna; izraz ~ak i tako elementarnih ose}anja kao {to su strah ili mr`nja bio je gotovo sasvim proizvoljan, menjaju}i se od vrste do vrste. Bezmalo smetnuv{i na~as s uma svog posetioca, Klindar je netremice zurio u zatupasti trougao ~iji se oblik tako malo promenio za poslednjih tri miliona godina. Ali sve ostalo u njemu - sve biljke i `ivotinje koje je on upoznao, topografija Zemlji{ta, a verovatno i klima - sigurno je sada bilo preina~eno izvan prepoznatljivosti. Ba{ kao {to su se i ova bi}a promenila u odnosu na svoje divlje pretke koji su umirali od gladi. Ko bi mogao i da pomisli da }e se deca Gleda-Meseca uspeti toliko visoko? Iako je bio o~evidac sli~nih ~uda nebrojeno puta ranije, ona su ga uvek op~injavala. Pojedne rase bile su neverovatno upu}ene u vlastitu pro{lost; Klindar se upitao imaju li ova stvorenja koja su sada stajala pred njim bilo kakvu predstavu o putu koji su prevalila od pe}ine do svemirskog broda. Bilo je sasvim izvesno da ~ak ni ne slute ni{ta o putovanju koje ih je tek ~ekalo. Na~inili su prve, teturave korake prema zvezdama - ali sloboda svemira bila je tek simbol, i to ne uvek pouzdan, odre|enog nivoa razumevanja. Postojalo je ~itavo mno{tvo naroda koji su zastali tu, na pragu Vaseljene, pav{i kao `rtve samog suo~enja sa prizorom blaga ~ija je ogromnost bila prejak izazov za njihovu samokontrolu, a tajne odve} duboke za njihove umove. Neki su uspeli da pre`ive, ali po cenu okretanja le|a zvezdama i za~aurivanja u uske me|e neznanja vlastitog sveta. Drugima su duhovi postali tako rastrojeni da im je sasvim ponestalo volje za `ivot, tako da su im se planete preobratile u bezumne nemani. Jer postojali su neki darovi odve} opasni da bi se poklonili; za mnoge rase najpogubniji su bili dar istine i dar vremena. Dok je listao knjigu koja mu je data, zastaju}i da osmotri dijagrame i fotografije bremenite vizuelnim informacijama, Klindar se zapitao da li su ove novajlije spremne da se suo~e sa beskrajnim obe}anjem kako vremena tako i istine.

130

Artur Klark…………………………………….....Izgubljeni svetovi 2001.
Bi}e obasuti sabranim saznanjem i umetno{}u sa hiljadu svetova, ako budu po`eleli da ih prime. Uskladi{teni u bankama memorije same ove planete, nalazili su se odgovori na pitanja koja su ih od vajkada morila, ba{ kao i lekovi za sve bolesti, odnosno re{enja svih problema vezanih za materijale, energiju i distribuciju - probleme koje je Klindarova rasa toliko davno re{ila da sada gotovo nije verovala da su oni ikada postojali. Moglo im se pokazati kako da ovladaju sopstvenim umovima i telima, tako da mogu u punoj meri da razviju svoje mo}i, a ne da stra}e `ivote kao nedelotvorni duhovi, zabravljeni u ~udesnoj ma{ini kojom, me|utim, ne znaju da upravljaju. Tako|e su mogli da raskinu okove bola, tako da on postane stra`ar, a ne tiranin, koji bi slao poruke {to ih racionalan um mo`e prihvatiti ili prenebre}i po vlastitom naho|enju. Ali nadasve, bilo bi im omogu}eno da umru jedino kada to za`ele; pokaza}e im se mnogi putevi koji vode sa one strane groba, kao i cena koja se mora platiti za besmrtnost u svim njenim oblicima. Pred njima }e se raskriliti vidik beskrajnog vremena, uz sva obe}anja u u`ase koje ono sadr`i. Neki umovi su kadri da se suo~e sa tim, drugi nisu; upravo je ovde bila povu~ena me|a izme|u onih koji }e naslediti Vaseljenu i onih koji }e ostati samo hitroumne `ivotinje. Nije postojao na~in da se unapred odredi u koju }e kategoriju koja rasa pasti, sve dok ne kucne ~as istine - trenutak kome se ova rasa sada, uop{te ne znaju}i to, munjevito pribli`avala. Ispalo to na dobro ili na zlo, morali su da ostave za sobom igra~ke i opsene vlastitog detinjstva. Kada budu zavirili u umove i prou~ili istorije nebrojenog mno{tva drugih rasa, shvati}e da nisu jedinstveni - da su, zapravo, sasvim nisko na lestvici kosmi~kih dostignu}a. A ako, kao {to je to slu~aj kod mnogih primitivnih dru{tava, njihova kultura jo{ veruje u bogove i duhove, mora}e da odbace te fantazme i da pogledaju u o~i zastra{uju}oj istini. Od tog trenutka dele ih jo{ stole}a, ali jednoga dana mo`da }e i oni baciti pogled preko pedeset hiljada svetlosnih godina do srca Galaksije, gde }e spaziti kako me|u najdrevnijim zvezdama titraju d`inovske sile - i sta}e da se dive nepojamnim mentalnostima koje ih dr`e na uzdi. U me|uvremenu, ovde je bilo poslova koje je trebalo uraditi; jedan svet ~ekao je da primi svoje goste. Stena je po~ela da se kre}e, rotiraju}i oko svoje ose, {to je stvaralo utisak da blistave duge pojaseva kolaju preko neba. Sve ve}om brzinom, vazdu{no ostrvo hitalo je u pravcu vodopada koji se {irio preko celog obzorja; dve kule koje su ga bo~no oivi~avale nestado{e ispod ruba sveta. Nebo nad njima sada je postalo ploha beline, pro{arana prugama i nitima, koja se spu{tala zauvek sa zvezda. U ti{ini ispunjenoj prenera`eno{}u, ostrvo je udarilo u zid oblaka i zlatna svetlost sunca rasto~ila se u ru`i~asti suton. Tama je polako prerasla u no}, ali u njoj se ostrvo oblilo bledim sjajem koji je izvirao iz osetljive mahovine i drve}a. Izvan granice te rasvete ni{ta se nije videlo, sa izuzetkom pramenova magle i pare koji su promicali mimo njih neodredljivom brzinom.

131

Artur Klark…………………………………….....Izgubljeni svetovi 2001.
Stena je mogla da juri kroz haos koji je postojao pre ~ina Postanja ili da prelazi r|avo obele`enu me|u {to razdvaja `ivot i smrt. Kona~no, magla se po~ela razilaziti; mutna ustrojstva svetiljki prosijavala su kroz nebeski pokrov pred njima. I ubrzo, stena je izi{la iz zida oblaka. Dole se i dalje pru`alo beskrajno more, blago obasjano bisernobelim zra~enjem koje se slivalo sa kristalnih duga {to su se pru`ale sa druge strane neba. Ra{trkane povrh okeana, od nivoa talasa pa sve do krajnjih visova stratosfere, stajale su na hiljade vazdu{nih ostrva svih mogu}ih oblika, veli~ina i izgleda. Neka su bila blistavo osvetljena, dok su druga predstavljala tek puke obrise spram neba; ve}ina je bila nepomi~na, dok se izvestan broj kretao brzo i svrhovito, poput velikih prekookeanskih la|a na Zemlji koje koriste pono}nu plimu da bi se domogle neke velike luke, obasjane mnogobrojnim treptavim svetiljkama. Izgledalo je kao da je cela jedna galaksija uhva}ena i posejana svuda unaokolo, neopazice se pretapaju}i svojim gornjim rubom u svetlucavu pra{inu Mle~nog Puta. Posle tri miliona godina provedenih u divljini, deca majmuna najzad su stigla do prvog boravi{ta Zvezdanog Soja. (U verziji koja sledi - od poglavlja trideset {est do trideset devet - samo Boumen ostaje `iv i prolazi kroz Zvezdane Dveri. Stenli Kjubrik i ja jo{ smo tragali za krajem za koji smo ose}ali da mora da postoji - ba{ kao {to ka`u da kipar odvaljuje komadi}e granita u potrazi za figurom koja je skrivena negde unutra.) 36. BEZDAN Pogled mu je privukla planeta koja je po~ela da ispunjava nebo pred njim; ubrzo je ustanovio da je u potpunosti prekriva more. Na polulopti obasjanoj suncem, koja je bila okrenuta prema njemu, nije postojalo kontinenta, pa ~ak ni ostrva. Glatka i ni~im nenaru{ena, jedino se prostirala ploha okeana. Bio je to krajnje neobi~an okean - slamnato`ut u izvesnim zonama, odnosno kao rubin crven na mestu gde je Boumen podozrevao da se nalaze velike dubine. U sredi{tu diska, gotovo neposredno pod njim, presijavalo se, obasjano zracima sunca, ne{to metalno. A onda je, prvi put, postalo uo~ljivo dejstvo atmosfere. Oko kapsule kao da se obrazovala jedva vidljiva, jajasta opna, za kojom se vukla treperava pruga zra~enja. Boumen nije bio sasvim siguran, ali za trenutak mu se u~inilo da ~uje ropac vazduha stavljenog na muke; No, jedno je bilo sigurno: i dalje su ga {titile sile koje su ga vinule put zvezda. Letelica je bila projektovana isklju~ivo za vakuumsku sredinu svemira, tako da je vetar ja~ine i od svega nekoliko milja na ~as bio u stanju da je raskomada. Ali do krhke metalne {koljke nije dopro ni da{ak lahora; nevidljivi {tit dr`ao je na pristojnoj udaljenosti ognjeni bes ulaska u atmosferu. Metalno svetlucanje ispod po~elo je da se poja~ava, a onda je stalo i da sti~e oblik na njegove o~i. Sada je mogao da razabere da se sastoji od neverovatno lomnih kula koje su nicale iz okeana, uzdi`u}i se dve ili tri milje u atmosferu. Na gornjim

132

Artur Klark…………………………………….....Izgubljeni svetovi 2001.
nivoima kule su se pretvarale u podupira~e za tamnosvetlucave, kru`ne plohe, providno zelene kugle i prepletene lavirinte raznih ure|aja i naprava ~ija mu je svrha u podjednakoj meri bila nepojmljiva kao {to bi to drevnom ~oveku bila radarska stanica. Kapsula se spu{tala niz bo~nu stranu ustrojstva, na razdaljini od oko jedne milje, i on je najednom primetio kako se svuda oko njenog postolja, naizgled lebde}i na povr{ini mora, prostire bujno rastinje, obrazuju}i svojevrstan ogromni splav blistavoplave boje. Neke biljke uspinjale su se vi{e stotina stopa uz pro~elje kule, kao da su `elele da dosegnu sunce iz tamnih okeanskih dubina. Sva sila ovog rastinja uop{te nije odavala utisak nehata ili truljenja; velike kule koje su se uzdizale kroz njega kao da nimalo nisu marile za prekomerno biljno bujanje oko svojih podno`ja. Na zale|u crvenkasto`utog mora tamna plavet razraslog bilja stvarala je veoma `ivi i jarki kontrast. Kapsula se sada spustla do na samo nekoliko stopa iznad okeana i Boumen je opazio da je tvar od koje je sa~injena povr{ina neobi~no neodre|ena. Nije bila o{tro uo~ljiva, kao {to je to kod te~nosti; to ga je navelo na pomisao da je ovde, mo`da, posredi neki te`ak gas. Tik ispod kapsule, povr{ina je postala ulubljena, kao da je pritiska neki nevidljvi {tit. Rupa u fluidu - Boumen je ve} prestao da smatra neobi~nu tvar za vodu po~ela je da se produbljuje, a onda se okean zaklopio nad njim. Poput muve u }ilibaru, on je bio za~auren u mehuru kristalne prozra~nosti, koji ga je nosio nadole, prema neznanim dubinama. Pogled koji se pru`ao bio je op~injavaju}i, osobito za nekoga kome nisu bila strana podvodna istra`ivanja, pri kojima granica vidljivosti nikada ne prema{a dve stotine stopa - a u najve}em broju slu~ajeva nije bila ni blizu tome. Ovde je mogao da pronikne pogledom najmanje jednu milju, {to ga je kona~no u~vrstilo u uverenju da se ne kre}e kroz te~nost, nego kroz neki gusti gas. 'Dno' se naziralo tek kao {arenkasta, tamna izmaglica daleko ispod; mestimi~no su se mogla videti okruglasta mesta{ca svetlosti kako sjaje na njemu, razvrstana u pravilne nizove sve do maglovitog obzorja - sli~na svetiljkama nekog grada posmatranim kroz tanku koprenu oblaka. Na udaljenosti od pola milje razabrao je ni`e slojeve tih nebodernih jarbola; bili su obavijeni d`inovskim korenjem, me|u kojima su plivali - odnosno leteli ili lebdeli - obla~ci malih stvorenja. Iako je znao da se zemaljski pojmovi i predstave ovde ne mogu primeniti, on ih je ipak u umu ozna~io pre kao neke ptice nego ribe; razdaljina do njih bila je, me|utim, odve} velika da bi ih jasno razabrao. A onda, iz dubina je prema njemu nahrupilo ne{to {to nije bilo ni riba ni ptica. Predmet je imao cevasti trup, sli~no ranim mlaznjacima, sa razjapljenim otvorom na prednjem kraju, odnosno malim perajima ili kotvinim lopatama na stra`njem. U prvi mah, Boumenu se u~inilo da je posredi nekakvo vozilo; a onda, kada se zagonetka pribli`ila na svega nekoliko jardi, shvatio je da je u pitanju `ivotinja - koja se kretala kroz vodu sna`nim kontrahovanjem savitljivog kanala koji joj se pru`ao celom du`inom

133

Artur Klark…………………………………….....Izgubljeni svetovi 2001.
tela. Zaustavila se tik pred prozorom sada gotovo nepomi~ne kapsule i ostala tako da lebdi; tek tog trenutka Boumen je postao svestan da se na njoj nalazi jaha~. Na~as je pomislio da stvar, prika~ena za `ivotinju negde na tre}ini puta od prednjeg otvora, predstavlja nekog krupnog parazita. Ali onda je prilika iznenada sjahala, odvojila se od cevnate `ivotinje i bodro zaplivala prema nevidljivom mehuru koji je okru`ivao kapsulu. Boumen je imao izvrstan pogled na prekrasno, strujni~ko telo oblika torpeda, veoma sli~no ustavici ili {titonoscu koji se pripijaju za ajkule. Analogija je bila gotovo savr{ena, budu}i da je opazio ~ak i niz usisnih hvataljki kojima se stvorenje prika~injalo za svog doma}ina. A onda je primetio ~etiri velika, inteligentna oka kako {tr~e iz udubljenja na bo~nim stranama tela - gde su se po svoj prilici uvla~ila kada bi se `ivotinja kretala ve}om brzinom. Ovde se nalazio um koji je sada kontemplirao o njemu. Ustavica je iznenada po~ela da se kre}e du` spoljnje povr{ine za{titnog mehura, o~igledno ispituju}i svemirsku kapsulu. Cevasta `ivotinja, koja je sada bila bez jaha~a, ostala je da lebdi u vodi, blago pulsiraju}i s vremena na vreme. Posle nekoliko minuta gospodar joj je ponovo pri{ao i oni su brzo odjezdili u daljinu. Istoga trenutka kapsula je opet po~ela da tone; te{ko se moglo poverovati da je posredi puka podudarnost i Boumen se zapitao da li su ustavice vladaoci ovog polupodvodnog sveta. On, me|utim, nije video ni traga od udova - ali bez organa za manipulisanje bilo je sasvim izvesno da se nije mogla razviti tehnologija. Dno se sada ve} jasno razaznavalo i on ispod ugleda ne{to {to je li~ilo na fosforescentne palme - ali istoga ~asa je shvatio da je krajnje besmisleno razmi{ljati o ovom mestu u pojmovima Zemlje. Iako su predmeti dole veoma nalikovali palmama, bilo je sasvim izvesno da o nekoj analogiji ne mo`e biti ni govora. Imali su tanka, cevolika sabla, visoka dvadesetak stopa, koja su se okon~avala ~uperkom pernatih listova; ovi su neprekidno mahali po okolnom fluidu, verovatno u potrazi za hranom. Neka od stvorenja mora da su ga osetila dok je prolazio iznad njih, po{to su uspravila nagore svoje krake, u uzaludnom naporu da se do~epaju kapsule. Zasad svetlih, cevolikih `ivotinja miljama se pru`ao niz blagi obronak, koji se naglo zavr{avao gotovo okomitim grebenom. Kada je kapsula preletela preko ruba visoravni i stala da se spu{ta niz pro~elje grebena, Boumen je primetio da je poduprta mre`om puzavica. One su obrazovale slo`ene preplete koji su se neprekidno povijali, poput kakve ~udovi{ne, vi{ekrake morske zvezde; ponekad bi se malo razmakli, otkriv{i pri tom iza sebe duboke pe}ine u kojima su se svetlela netreperava, nesuvisla mesta{ca blistavosti. Hiljadama stopa kasnije, greben se pretvorio u ravnicu, sasvim slabo osvetljenu sjajem koji se pomaljao iz velikih visina. Bilo je o~igledno da je obra|ivana, budu}i da je bila razme|ena u velike kvadrate i pravougaonike, koji su se u ovom podmorskom sumraku prelivali crvenim i sme|im nijansama. Prve biljke koje je do{ao u priliku da izbliza osmotri izgledale su kao kakvi trono{ci izrasli iz morskog dna. Imale su po tri crne stabljike ili korena koji su se spajali u jedinstveno truplo na oko deset stopa iznad tla. Ono se potom nastavljalo daljnjih pet

134

Artur Klark…………………………………….....Izgubljeni svetovi 2001.
ili {est stopa, da bi se okon~alo velikom, preokrenutom zdelom. Postojalo je na hiljade ovakvih trono`aca, koji su sezali sve do maglovitog obzorja. Njihovi korenovi-noge stajali su ~vrsto zakopani u tlu; biljke bi povremeno izvukle po jedan krak, usporenom kretnjom pomakle se nekoliko stopa napred, a potom ga ponovo zakopale, pre no {to bi otpo~eo novi ciklus migracije. Procenio je da im brzina nije ve}a od jedne milje na ~as; ali za biljke - ako su ovo stvarno bile biljke - to uop{te nije bio r|av prosek... S vremena na vreme, neki beli trono`ac nagnuo bi se ka drugom, koji je stajao ukotvljen i dve zvonaste krunice spojile bi se u svojevrstan floralni poljubac ili biljno parenje. A zatim, posle pauze od nekoliko sekundi, dogodilo bi se ne{to jedinstveno i izuzetno. ^a{ica nepomi~ne biljke otrgla bi se sa svoje stabljike i stala da pliva poput kakvog `ivog suncobrana - dok bi se preostali deo stvorenja nemo}no skljokao na dno. Video je najmanje desetak ovakvih ~a{ica kako se pulsiraju}i udaljuju i primetio je da se sve kre}u u istom pravcu - pravo du` nizova svojih 'roditelja', sve dok ne bi nestale sa vidika. Posle toga, usledile su milje te{ko opisive, narand`aste mahovine, koja je posedovala jedno zapanjuju}e svojstvo. Sli~no cevastim biljkama koje je ranije sreo, one su tako|e osetile njegovo prisustvo - i na njega reagovale svetlo{}u. Dok je kapsula jurila preko ove podmorske tundre, jedna fosforescentna pruga {irila se pod njom, postepeno blede}i unazad, sve dok se na oko stotinak jardi pozadi ne bi sasvim utulila. A onda, daleko napred, ugledao je kako preko osetljive mahovine treperi i leluja pojas mle~ne beline. Odmah je shvatio da je ne{to moralo da ga izazove i ubrzo je dobio potvrdu za to. Jarkocrvena pokrivka, koja je izdaleka li~ila na plohu u`arene lave, gamizala je preko mahovine. [irina joj je iznosila svega pedesetak stopa, ali je napredovala na frontu prostranom bar jednu milju, ostavljaju}i za sobom pojas ogoljenog, sme|eg tla. U stvari, to nije bilo samo gamizanje, ve} pro`diranje puta, tamanjenje mahovinastog pokrova. Ali pobeda je skupo pla}ena, jer, kako je pokrivka grabila napred, i sama je bivala pro`dirana, i to takvim tempom da joj je {irina stalno ostajala pribli`no ista. Celom du`inom njene stra`nje ivice, pripijeni uz nju poput d`inovskih pijavica, nalazili su se providni krpelji veli~ine ~oveka; mogao se videti ~itav sklop njihovih unutra{njih organa, koji su pulsirali i otkucavali kako su se paraziti nasla|ivali hranom. Ali ko ili {ta pro`dire krpelje, zapitao se Boumen. Odgovor, me|utim, nikada nije doznao, budu}i da je pomalo uznemiruju}i prizor ubrzo i{~ezao pod njim. Stigao je do kraja oranica, kako je i dalje, u nedostatku pogodnijeg izraza, mentalno nazivao tle koje se pru`alo dole, i pred njim se sada uzdizao venac stenovitih brda. Izgledalo je kao da ih je neka prirodna erozivna sila, koja je ostavila velike pe}ine i stotinama stopa visoke podzemne galerije, isklesala iz raznobojnih slojeva. Iz tame jedne od {pilja {tr~ao je sve`anj crnih, bi~olikih ra{ljika ili pipaka; kraci su nepomi~no le`ali na pe{~anom morskom dnu, koje je nedavno do`ivelo nekakav poreme}aj, kao da je neko pomeo metlom povrh njega. Bilo je te{ko ne dovesti u vezu ove ra{ljike sa

135

Artur Klark…………………………………….....Izgubljeni svetovi 2001.
brazgotinama u pesku, ali iako ih je Boumen pomno posmatrao sve vreme dok su mu bile u vidnom polju, one se nisu ni mrdnule. Kapsula se kretala uporedo sa ovim brdima kada je, prvi put, Boumen postao svestan jednog sasvim razgovetnog zvuka iz spoljnjeg sveta, sa one strane zidova njegove za{titne ~aure. Bila je to udaljena grmljavina sli~na orkanu ili vodopadu i iz minuta u minut postajala je sve bu~nija. I kona~no, njegove ve} pomalo umorne o~i od neprekidnog smenjivanja crvene, sme|e i crne boje zahvalno otpo~inu{e na vitkom stubu blistavobele svetlosti, koji je uspravno hrlio put tmastog neba. Pojava je li~ila na izuzetno uzan snop reflektora, koji je naizgled izvirao iz jedne ta~ke visoko u brdima. Iako ga je njegova boja podsetila na svet koji je poznavao, okomiti zrak ipak ga je pomalo uznemirio - budu}i da je ovo bio prvi put da vidi svetlost koja grmi. 37. KOSMOPOLIS Blistava struna usijanja nicala je iz velike metalne pau~ine, koja je stajala razapeta na trima kamenim tornjevima visokim vi{e stotina stopa. Svuda unaokolo, vladalo je veliko ciklonsko nevreme; Boumen je ubrzo shvatio da mu se pred o~ima nalazi stacionarni tornado, od koga ga je delio nelagodno mali razmak. Koni~an levak tornada grme}i se dizao kroz milje i milje okeana {to se pru`ao nagore, sve dok sasvim nije i{~ezao sa vidika; Boumen je bio siguran da ovo d`inovsko grotlo se`e sve do samog svemira. Neka ogromna sila zadr`avala je milione tona fluida oko `estoko zra~e}eg snopa; ali o svrsi cele ove predstave mo}i Boumen je mogao samo da naga|a. Kapsula je projurila iznad erodiranih brda i razgoropa|enost podmorskog tornada postepeno se uti{ala za njom. Sada se kretao velikom brzinom preko gole pustinje, koja je bila ispresecana slaba{nim belim linijama; ove pruge pru`ale su se u svim pravcima, sli~no tragovima koje ostavljaju pu`evi, ali nigde se nisu mogla videti stvorenja koja su ih proizvela. Vi{e nije imao nikakvu predstavu o tome na kojoj se dubini nalazi ispod povr{ine ovog neobi~nog mora. Poslednji sun~evi zraci pritulili su se na mnogo milja iznad ta~ke gde se sad nalazio, pa ipak unaokolo je bilo prili~no svetlo. Povrh njega, `ive komete jurile su kroz okean-atmosferu, povremeno se pale}i i gase}i poput elektri~nih reklama; jednom je mimo njega proleteo, vrte}i se, veliki roj blistavih zavojnica; bilo ih je svih veli~ina i kretale su se u besprekornom uporednom poretku. A onda je svetlost nad njim po~ela da se poja~ava iz minuta u minut; i kona~no, razabrao je izvan svake sumnje da se pribli`ava nekom gradu. Jarko su ga osvetljavala crvena, ve{ta~ka sunca, razme{tena po nebu, koja su se pru`ala, dokle god je pogled dosezao, u oba smera du` obzorja. Pod njihovim zako{enim zracima ugledao je panoramu koja je bila toliko neobi~na i op~injavaju}a kao {to bi neandertalskom ~oveku izgledao Njujork. Nisu postojale ulice, ve} samo velika zdanja, sme{tena na {iroko rasprostranjenoj koordinantnoj mre`i, odnosno ravnom terenu na~injenom od neke tvari

136

Artur Klark…………………………………….....Izgubljeni svetovi 2001.
tamnocrvene boje, koja je mestimi~no bila pro{arana svetlim ta~kama. Neke konstrukcije predstavljale su poluloptaste kupole, druge su li~ile na d`inovske ko{nice, dok su tre}e izgledale kao prevrnuti brodovi, sa kobilicama koje su {tr~ale uvis poput {iljatih vr{aka. Iako su mnoge bile ravne i uglaste, zasnovane na nekoliko jednostavnih elemenata, druge su po slo`enosti bile sli~ne gotskim katedralama ili kambod`anskim hramovima; {tavi{e, jedna grupa zgrada u izvesnoj meri je podsetila Boumena na Angkor Vat. Prvi put je opazio `itelje sa udaljenosti od oko hiljadu jardi dok je ulazio u prva predgra|a. Bila je to skupina od pet ili {est jedinki, koje su i{le iz jednog zdanja u drugo, preko {iroke avenije {to je razdvajala konstrukcije. Iako jo{ nije bio kadar da im podrobnije proceni veli~inu, ipak je primetio da imaju po dve ruke i noge, kao i da hodaju u uspravnom stavu. Ali ~ak i sa ove udaljenosti, glava je izgledala najneobi~nija, a i na~in kretanja isto je tako bio ~udan. Stvorenja su se kretala sporom, fluidnom graciozno{}u - kao da se probijaju kroz neku gustu te~nost. U pore|enju sa ovim bi}ima, ljudi su li~ili na marionete sa cimavim i trzavim pokretima. Boumen je ubrzo zaklju~io da u gradu ne postoji povr{inski prevoz; sva vozila i{la su uskim koridorom, promera jedva pedesetak stopa i dvostruko toliko podignutim iznad tla. Video ih je desetak, raznih oblika i veli~ina, kako jure u svim pravcima me|u velikim kulama i nije mu bilo jasno kako uspevaju da se ne sudare. A onda je uo~io jedva vidljive svetle linije koje su obrazovale raznobojnu mre`u {to je zapo~injala u srcu grada, {ire}i se potom zra~no u svim pravcima do velikih udaljenosti. Neke linije bile su jarkocrvene, a druge plave, i visile su u vazduhu poput neke arabeske sastavljene od sjajnih `ica. Bilo je o~igledno da nisu napravljene od ~vrstog materijala, budu}i da su se kroz njih mogli videti drugi objekti. Pa ipak, du` tih pre|a, koje su predstavljale ili izvor energije ili sredstvo za kontrolu, hitro i bez oklevanja tekao je gradski saobra}aj. Naju~estalija prevozna sredstva bile su svojevrsne kuglice, u kojima su se nalazili po jedan ili dva putnika; li~ili su na mehure od sapunice koje lahor goni vazduhom, po{to su bili potpuno prozra~ni, sa izuzetkom jednog neprovidnog dela na podu. Sedi{ta su gledala napred, a uz njih se nalazio mali, koni~an stub u kome su po svoj prilici bili sme{teni komandni ure|aji. To je bilo sve; ali Boumen je znao da bi narodi Zemlje spremno platili milijarde za tajne koje tu mora da su zapretane. Postojala su i znatno ve}a vozila ovalnog oblika, u kojima se nahodilo i po dvadeset putnika, kao i druga prevozna sredstva koja su o~igledno kori{}ena samo za prevoz tereta. Du` jedne sjajne pre|e, vise}i na njoj poput ki{nih kapi na pau~ini, ali i kre}u}i se brzinom od dobrih sto milja na ~as, projurilo je niz kugli koje su sadr`ale jedino crvenkastu te~nost. Pro{le su pored Boumena u besprekorno pravilnim razmacima i izgubile se sa vidika negde u ogromnom prostranstvu grada. Ve} je bio za{ao me|u prve redove zgrada, kada mu se najzad ukazala prilika da pobli`e osmotri gradske `itelje. Kapsula je upravo prolazila, na visini od oko tri stotine stopa, pored velike, izobli~ene kupe, iski}ene malim balkonima. Na jednom od njih, prvi put je izbliza video jedno vanzemaljsko bi}e.

137

Artur Klark…………………………………….....Izgubljeni svetovi 2001.
Boumen je najpre imao utisak da mu pred o~ima stoji neki visok, izuzetno izdu`en ~ovek, odeven u blistavi, metalni kostim. Kada se jo{ malo primakao, uvideo je da je samo delimi~no bio u pravu. Stvorenje je, dodu{e, bilo visoko dobrih osam stopa, ali zato na sebi nije imalo nikakvu ode}u. Blistavi metal predstavljao je njegovu ko`u, koja je bila podjednako savitljiva kao i pancir - odnosno, kao i zmijska ko{uljica, premda op{ti utisak uop{te nije ukazivao na analogiju sa bilo kakvim reptilima. Glava nije bila nimalo ljudska; na njoj su se nalazila dva krupna, pljosnata oka, kao i mala, skoturana cev surle na mestu gde je trebalo da stoji nos. Iako nije bilo kose, tamo gde bi se o~ekivale u{i nalazile su se ~ekinjave dla~ice, za koje je Boumen zaklju~io da jama~no predstavljaju nekakve organe ~ula. Dok je prolazio na udaljenosti od pedesetak stopa od stvorenja, osetio je, uprkos abnormalnom i neobi~no obezli~enom psiholo{kom stanju u kome je bio otkako je krenuo sa Jupitera, iznenadnu plimu uzbu|enja, ~u|enja - i sasvim li~nog ponosa. Postao je prvi ~ovek u istoriji ljudskog roda koji je sopstvenim o~ima video jedno inteligentno vanzemaljsko bi}e; bila je to po~ast koja mu nikada ne}e mo}i da bude oduzeta. Pored toga, on nije do`iveo, kako su neki pesimisti~ki nastrojeni egzobiolozi predvi|ali, ni {ok niti ose}aj mu~nine. Iako je stvorenje pred njim nesumnjivo bilo veoma strano i neobi~no, ono nije izazivalo u`asnutost. Naprotiv, kao i sva `iva bi}a, tako|e je posedovalo svoju sopstvenu unutra{nju logiku i lepotu; ~ak i u stanju mirovanja, odavalo je utisak snage i gracioznosti. Ve} je pro{ao pored balkona, kada mu je palo u o~i da je pona{anje `itelja ovog sveta prili~no ~udno. ^ak i u ovakvom kosmopolisu nije se ba{ svaki dan moglo doga|ati da vam pored prozora proleti stvorenje sa neke strane planete, a osim toga Boumen je imao sve razloge da pretpostavi kako je on prvo ljudsko bi}e koje je ikada vi|eno na ovom svetu. No, uprkos svemu tome, neznanac ga je potpuno prenebregao. Ali osvrnuo se na vreme da vidi kako ipak nije pro{ao neprime}en. Stranac (ne, on je bio stranac ovde) je odustao od svoje poze ravnodu{nosti i sada je gledao pravo za njim. [tavi{e, dr`ao je u visini jednog oka neku metalnu {ipkicu prili~no sli~nu lornjetu. Boumen je u prvi mah pomislio da je posredi neka pomo}na opti~ka naprava, ali onda je shvatio da ga stvorenje snima - odnosno da ~ini neku radnju koja odgovara fotografisanju. Kona~no je spustilo ure|aj i nestalo sa vidika dok se kapsula sve vi{e udaljavala. Boumen je ustanovio da uop{te nije bio kadar da mu pro~ita izraz lica i prvi put je razabrao koliko je uve`banosti i iskustva potrebno da bi se mogla protuma~iti ose}anja ~ak i jednog ljudskog bi}a; mo`da }e se pokazati zauvek nemogu}e ~itati misli nekog stranog stvorenja samo na osnovu njegovog dr`anja. Dugo ~ekani Prvi Kontakt do{ao je i pro{ao na na~in koji je bio pomalo razo~aravaju}i, ali u isto vreme i prili~no tajanstven; postojala je, dodu{e, mogu}nost, pomislio je Boumen na~as, da je za lokalne `itelje ovo, zapravo, predstavljalo svojevrstan divlji i plahovit pozdrav.

138

Artur Klark…………………………………….....Izgubljeni svetovi 2001.
Kada je dublje za{ao u grad, postalo mu je sasvim jasno da su svi svesni njegovog prisustva, ali i da se hotimice pretvaraju da ga ne prime}uju. U sredi{tu jedne avenije, na primer, mala grupa stajala je okupljena oko nekakve uspravne plo~e sli~ne oglasnoj tabli ili osvetljenom znaku. Plo~om su se {etale nekakve {are i simboli, koje su posmatra~i veoma pa`ljivo prou~avali; Boumen se zapitao da li se tu saop{tavaju poslednje novosti, prodaju deterd`enti, navode kursevi na me|uzvezdanim menja~nicama ili objavljuju vremena polaska mehurskih vozila do udaljenih mesta. Ma kakve da su informacije bile posredi, me|utim, njemu je bilo nepojmljivo da one mogu biti zanimljivije od prolaska stranca iz svemira na visini od samo stotinak stopa - pa ipak, posmatra~i su ga potpuno prenebregli. Ali kada je malo odmakao, Boumen je u retrovizorskom ogledalu kapsule primetio da ga mnogi pogledaju preko ramena. Ipak, dakle, nisu bili sasvim nezainteresovani; no, i dalje je bio veliki broj onih koji se nisu osvrtali, ve} su samo pomno zurili u poruke koje je saop{tavala tabla. Sada je i{ao pravo niz jednu prostranu aveniju; pred njim, niz neobi~nih, zdepastih zdanja pru`ao se u daljinu sve dok se sasvim nije stopio u ru`i~astu izmaglicu obzorja. Na mnogima su se nalazile svetle plo~e, tako da su zdanja blistala poput raznobojnih dragulja. Druga su bila prekrivena neverovatno prepletenim i slo`enim rezbarijama ili gravirama, {to je Boumena neodoljivo navelo da ih uporedi sa kutijama od metala i stakla sa sopstvenog sveta. Kako je izgledalo, neimari ove planete zidali su za trajanja koja se mere stole}ima; grad je ostavljao utisak kona~ne i upotpunjene tvorevine, budu}i da nigde nije bilo ni traga od zidanja ili ru{enja. U prvi mah, to ga je iznenadilo; a onda se setio da su sve zemaljske gradove podizala kratkove~na, razvojna dru{tva, dok sada jama~no posmatra kulturu sasvim razli~itog tipa. Jo{ jedan dokaz koji je i{ao tome u prilog le`ao je u prostranosti grada; ovde nije bilo ni pomena od one omra`ene urbane prenaseljenosti tako ~este na Zemlji. Ni to nije bilo iznena|uju}e, budu}i da je svaka stvarno dugove~na civilizacija morala da uspostavi populacionu kontrolu. Sigurno su ve} pro{le hiljade i hiljade godina od kada su ova bi}a stabilizovala svoje dru{tvo i shvatila da je bolje ako milion njih `ivi u udobnosti nego da deset miliona gladuje u ruglu. Njihov vlastiti svet nije bio ba{ brz u uvi|anju ove mudrosti. Povremeno je prime}ivao, kao u nekom izobli~avaju}em ogledalu, o~igledne odraze zemaljskog `ivota. Iako nije bilo saobra}ajne gu`ve, osuje}enih voza~a ili u`urbanih pe{aka, ipak je opazio nepomi~an red strpljivih gra|ana koji su ~ekali da u|u u jednu veliku gra|evinu sa kupolom na vrhu. Zapitao se da li su to, mo`da, posetioci premijernih predstava, ljubitelji rasprodaja ili poklonici nekog njemu potpuno nepoznatog hobija; ma {ta bilo posredi, osetio je izvesno zadovoljstvo u saznanju da ~ak i u najrazvijenijem dru{tvu i dalje postoji ne{to za {ta treba ~ekati u redu. U jednom trenutku pre{ao je iznad ne~ega {to je moglo da bude {kola za dadilje ili de~ji vrti}. Posmatrao je prizor sa velikim zanimanjem, po{to su sva stvorenja koja je do sada video na ulicama bili odrasli; tek tog trenutka za~udila ga je ~injenica da jo{ nije primetio ni jednog jedinog mladog ~lana ovog dru{tva.

139

Artur Klark…………………………………….....Izgubljeni svetovi 2001.
Ali sada ih je najzad ugledao - desetak njih kako se igraju ba{ kao ljudska deca, u malom parku na krovu jedne niske, ovalne zgrade. Prizor je bio ljubak, gotovo pastoralan; video se mali zabran, koji je lako mogao poticati sa Zemlje, jedna biljka sli~na d`inovskoj orhideji, sa kojom to o~igledno nije bio slu~aj, si}u{no jezero sa vodoskokom u sredi{tu i nekoliko tajanstvenih ma{ina kojima su upravljale male, zadubljene prilike - koje je sa izvesne udaljenosti nadziralo dvoje odraslih. Sva deca bila su u dlaku iste veli~ine; Boumen je procenio da im visina iznosi oko pet stopa. Izgledalo je da su sva sazdana po istovetnoj meri, {to ga je navelo da se zapita kako se ova bi}a razmno`avaju. Iako nisu nosila nikakvu ode}u, sa izuzetkom o~igledno delotvornog opasa~a za koji su stajale zaka~ene torbe, kesice ili pojedine alatke, Boumen nije uspeo da primeti nikakav znak seksualnog podvajanja - pa ~ak ni samog seksa. Bilo je to samo jedno od mnogo hiljada pitanja od ~ijeg je odgonetanja za sada morao da odustane u nadi da }e jednoga dana ipak do}i do odgovora. Reagovanje dece na njegovo prisustvo potpuno se razlikovalo od reagovanja odraslih. ^im je kapsula pre{la preko njihovog vrti}a, ona su odmah napustila sve igre i upiljila se u njega sa o~iglednim zanimanjem i uzbu|enjem. Nekoliko njih upravilo je ruke prema kapsuli ili stalo da ma{e; jedan mali{an ~ak kao da je podigao ne{to {to je li~ilo na malu pu{ku. Kada je video napravu u ruci deteta, Boumena je obuzelo ose}anje nelagodnosti. To ga je podsetilo na 'zra~ne pi{tolje' kojima se igrao kao mali - a u jednoj ovakvoj supercivilizaciji igra~ke su lako mogle da budu sposobne za gotovo sve... Ustuknuo je kada je povu~en oroz, po{to mu je iznenada palo na pamet da bi ovde mogao da bude podjednako bezvredan kao i kakav zec postavljen za metu de~aku koji je dobio na dar prvu vazdu{nu pu{ku. Ali zbilo se jedino to da je iz 'oru`ja' suknuo sjajan kovitlaju}i prsten, munjevito stigao do kapsule i, ne na~iniv{i nikakvu {tetu, nastavio da se {iri u slobodan prostor. U vrti}u je zavladao pravi mete`. Dvoje odraslih brzo je pri{lo mladom deliji i smesta mu oduzelo igra~ku. Ubrzo potom, pro{ao je u blizini svojevrsnog centra za kupovanje - odnosno mesta koje mu je, u nedostatku boljeg izraza, najvi{e na to li~ilo. Posredi je bila ogromna, nepravilna konstrukcija sa desetinama uvu~enih spratova i najmanje pedeset blistavih nebeskih pre|a koje su se spajale sa njom na razli~itim nivoima. Du` tih putanja obavljao se stalni protok providnih kuglastih i jajolikih vozila, koja su otpremala razne vrste robe. Bilo je neobi~no videti kako hitaju kroz vazduh sasvim prepoznatljivi delovi name{taja kao {to su stolovi i stolice - za kojima su i{li krajnje neobi~ni delovi ma{inerija ili tankovi sa jarko obojenim gasom. Ni{ta, me|utim, nije ulazilo u zgradu, ve} su predmeti jedino bili izvo`eni iz nje. Tako|e nije bilo ni traga od mu{terija i kupaca, premda ovo nije bilo osobito iznena|uju}e; ~ak i na nazadnoj Zemlji, najve}i deo kupovina sada se obavljao posredstvom televizije. Kameje koje je u magnovenju opazio, dok je brzo jurio kroz grad, u podjednakoj su ga meri zbunile i odu{evile. Ve}ina zgrada imala je velike providne

140

Artur Klark…………………………………….....Izgubljeni svetovi 2001.
delove, kroz koje je tu i tamo prime}ivao u proletu njihove stanare. Jednom je ugledao veliku grupu kako stoji okupljena oko kru`nog korita, punog te~nosti koja se crvenkasto pu{ila, usisavaju}i je svojim gipkim surlama. Ovo je bilo prili~no shvatljivo, ali {ta je predstavljala te{ka, zelena magla koja je obrazovala potpunu prekrivku preko donje polovine prostorije? Postojala je i jedna takva zgrada u kojoj sila te`e kao da je sasvim poludela. Video je tu ravni od nekog blistavog materijala, sli~nog staklu slabog sjaja, koje su se ukr{tale pod svim mogu}im uglovima. Prilike su se kretale izme|u ili du` tih ravni, ne vode}i pri tom ra~una o konvencionalnoj podeli na 'gore' i 'dole'. Neke su i{le pravo nagore, druge pod uglom od ~etrdeset pet stepeni u odnosu na vodoravni polo`aj; ~esto se doga|alo da naprosto sasvim non{alantno skrenu pod pravim uglom, kao da se njihovo privatno gravitaciono polje preokrenulo, da bi ono {to je do malopre bilo zid sada postalo pod. Ovaj prizor uznemirio bi ~ak i nekog astronauta, koji je najve}i deo svog radnog veka proveo u beste`inskim uslovima. Bila je tu i jedna potpuno providna kupola pod kojom se odigravala nekakva manifestacija, igra ili umetni~ka predstava. Malu, kru`nu arenu okru`ilo je nekoliko stotina gledalaca, koji su sedeli na obrtnim stolicama. Ono {to su posmatrali bila je zaslepljuju}a - a za Boumenove o~i i bolna - demonstracija oblika i boja, kao da je neki suludi geometri~ar izlagao svoje tvorevine. Javljale su se naizgled ~vrste figure, koje su se potom me|usobno preplitale i me{ale, menjale perspektivu, udaljavale se do beskraja, iako su pri tom ostajale u istoj ta~ki. Povremeno su se pomaljali zalu|uju}i odsevi ne~ega {to je gotovo moglo da predstavlja neku drugu dimenziju; pojedine povr{ine koje su izgledale ispup~ene, iznenada su postajale ulubljene. Jednom ili dva puta, me|u gledaocima je zavladalo veliko uzbu|enje i oni su stali razdragano da ma{u vitkim rukama, ali Boumen nije uspeo da razabere povod koji ih je nagnao na to. A onda je karakter grada stao da se menja; zgrade su postajale sve ni`e i ra{trkanije, ali pred njim, na udaljenosti od nekoliko milja i delimi~no rasplinuta u ve~noj svetlosnoj izmaglici, uzdizalo se jedno d`inovsko zdanje, daleko najve}e od svih koje je do tada video. Iz sredi{nje kupole i kubeta zra~no su se {irila ~etiri glavna krila, koja su razdvajala ~etiri manja podeoka, tako da je glavni oblik zdanja donekle podse}ao na ru`u kompasa ili ogromnu morsku zvezdu. Boumen je procenio da joj je osnova {iroka najmanje jednu milju; kapsula se kretala pravo prema njoj. A onda mu je pogled privukao jedan drugi neobi~an prizor; njegova letelica i{la je iznad ne~ega {to je izgledalo kao {iroka plo~a sjajnog metala - ali nije postojao nijedan metal, izuzev u rastopljenom stanju, ~ijom bi povr{inom mogli da se mre{kavo {ire talasi}i. Javio mu se neodoljiv utisak da leti iznad jezera `ive. Talasanje su stvarale male ma{ine oblika kornja~e koje su se lagano kretale sjajnom povr{inom; ostavljale su za sobom {iroke, naborane brazde kojima je bilo potrebno nekoliko sekundi da bi se razi{le i izravnale. A tada se u sredi{tu jezera pojavilo ogromno ispup~enje, kao da je na~as izronilo ne{to poput podmornice - ili kita? - da bi odmah potom zaronilo u dubine.

141

Artur Klark…………………………………….....Izgubljeni svetovi 2001.
Sa one strane jezera, Boumen je najzad ugledao ne{to {to mu je bilo potpuno shvatljivo. Veliki bronzanocrveni torpedo jedino je mogao da bude svemirski brod; verovatno je isto bilo i sa blistavim, kristalnim kuglama i ovoidima koji su stajali parkirani uz njega. Mala povr{inska vozila jurila su na sve strane, si}u{ne prilike muvale su se unaokolo, a mogla se videti ~ak i osmatra~ka kula, na ~ijem su se vrhu nalazile neobi~ne naprave, kao i svetioni~ki far. Svemirske luke i aerodromi svuda su sli~ni, zaklju~io je Boumen; ali okolnost da ovda{nji `itelji manipuli{u svojim brodovima unutar gradskog atara najbolje pokazuje u kojoj je meri njihova tehnologija savr{enija od Zemljine. Kako je prolazio, jedna od kristalnih kugli po~ela je da se di`e, bez otpora i be{umno poput balona. Uspinjala se pravo nagore, savr{eno ravnomernom brzinom, sve dok nije nestala u tami nebeskog svoda. Boumenove misli odlutale su za njom i za trenutak obuzela ga je gotovo neizdr`iva nostalgija za Zemljom. Ali to je brzo minulo, po{to mu je sada ne{to drugo zaokupilo svest. Ono d`inovsko, zvezdoliko zdanje po~elo je sve razgovetnije da se pomalja pred njim. 38. ISPITIVANJE Kapsula je sada ponovo stala da se uspinje i pred njim je po~ela da se pomalja sredi{nja kula, sli~na planini ~iji se vrh probija kroz oblake. Bila je to veoma neobi~na planina, po{to je izgledalo da je na~injena od stakla ili kristala, pro{aranog nepreglednim mno{tvom tamnih linija i pre|a; du` ve}ine ovih niti kretali su se ~vori}i svetlosti - neki polako, neki zasenjuju}om brzinom. Kao {to bi lastavica ne~ujno skliznula u gnezdo svinuto visoko me|u tornjevima i potpornim lukovima neke velike katedrale, tako je i kapsula uletela u sredi{nju kulu. Ono {to je sa ve}e udaljenosti izgledalo kao puka maju{nost zamr{ene ornamentike, stalo je da se {iri, sve dok se nije pretvorilo u kru`ni tunel, pre~nika oko deset stopa. Nije bilo ba{ osobito prostrano, ali kapsula je ipak nastavila da juri nesmanjenom brzinom i tada je Boumen prvi put primetio plavu liniju svetlosti kako se prigu{eno sjaji u vazduhu pred njim, po svoj prilici slu`e}i kao vodi~. Tunel je i{ao kroz nekakav prozra~an materijal, {to je u Boumenu stvorilo utisak da se probija kroz jezgro nekog ledenog brega - ako se uop{te mogao zamisliti takav ledeni breg koji ne svetluca plavim i zelenim prelivima, nego bledocrvenim i zlatastim. Primetio je mno{tvo drugih obli~ja kako se kre}u oko njega u svim pravcima, uspravno i vodoravno, naizgled u susednim tunelima, ali bilo je nemogu}e jasno ih razabrati. A onda je izbio u jednu veliku {upljinu, sli~nu mehuru u ledu. Bila je to pribli`no poluloptasta prostorija, promera stotinak jardi, sa zidovima ~ija se zakrivljenost neprekidno menjala, tako da su povremeno bivali ispup~eni, a povremeno udubljeni. Tu se kretao du` jedne providne ravni na oko pedeset stopa iznad poda; sli~ne, isto tako prozra~ne ravni tako|e su se spu{tale iznad i ispod njega. Neke od njih bile su nepomi~ne, a neke pokretne; ove druge su prevozile neobi~no male sklopove i zagonetne delove ma{inerije. Prizor je, dodu{e, izazivao

142

Artur Klark…………………………………….....Izgubljeni svetovi 2001.
pometnju, ali je bio skladan; i tek tu, Boumen je najzad ugledao, razdvojene od njega klize}im kristalnim podovima, prve potpuno nehumanoidne inteligencije. Povrh njega, kretalo se u zbijenom poretku {est zdepastih kupa na ~itavoj {umi tanu{nih, cevolikih nogu. Prili~no su li~ile na morske sase koje idu na pipcima, ali Boumen nije uspeo da uo~i nikakve organe ~ula. Oko sredine svake kupe stajao je beli pojas koji je izgledao kao da je napravljen od krzna; na njemu su bile zaka~ene metalne plo~ice, i{arane uglastim hijeroglifima. Kapsula je zatim promakla pored nekoliko humanoida prekrivenih zmijskim krlju{tima, koji su ga ovoga puta pogledali sa neskrivenim zanimanjem. A onda je Boumen uo~io, otprilike dva sprata ispod, najupe~atljivije od svih stvorenja koja je do sada imao prilike da vidi; li~ilo je na d`inovsku bogomoljku iski}enu draguljastim ukrasima ili delovima opreme i hitalo je krupnim koracima napred, naizgled uop{te ne haju}i za ono {to se zbiva oko njega. Metalni udovi sjajili su mu se u svim duginim bojama difrakcione re{etke; pred Boumenovim o~ima jo{ nikada se nije pojavilo ne{to toliko o~aravaju}e, sa izuzetkom nekih tropskih riba kraj koralnih sprudova. Posle toga, pro{ao je pokraj ne~ega {to je moglo da bude robot ili svojevrsna me{avina ma{ine i `ivog organizma, pa ~ak i `ivotinja na~injena od metala. Li~ilo je na elegantnog, srebrnastog raka, a kretalo se na ~etiri zglobne noge, od kojih se svaka okon~avala malim, zdepastim to~kom; sva je prilika da je stvorenje po naho|enju moglo ili da kora~a ili da se kotrlja. Potom je video jedno jajoliko telo u koje su bili uvu~eni raznoliki udovi; na vrhu se nalazila mnogostrana glava, ~ije su sve facete imale duboko usa|ena so~iva. Sreo je i jedno veoma uznemiruju}e bi}e koje nije bio u stanju podrobnije da osmotri. Imalo je izgled blago pulsiraju}eg, zlatnog plamena, u ~ijem su sredi{tu sjale tri jarke i netreperave zvezde, sli~ne trojstvu rubinskih o~iju; izuzev ako ga ~ula nisu sasvim obmanjivala, Boumenu se u~inilo da ta stvar nestaje i pojavljuje se na razmacima od nekoliko jardi, ostavljaju}i za sobom avetinjski otisak u vazduhu koji se rasplinjavao tek posle nekoliko sekundi. Neodoljivo mu se javila pomisao da, mo`da, posmatra neko bi}e koje postoji, bar delimi~no, u nekoj drugoj dimenziji prostora i vremena; vi{e nije bilo nikakve sumnje da ovaj grad predstavlja steci{te mnogih svetova. Postojala su ~ak i takva stvorenja koja su naizgled bila biljke. Nisu se kretala vlastitom snagom, ve} su se nalazila u malim cevima ili kutijama, ispunjenim nekom svetlucavom, mutnom supstancom, iz koje su nicala njhova cevasta tela. Na prvi pogled, prili~no su li~ila na `alosne vrbe, a tanu{ni, `uti pipci neprekidno su im podrhtavali kao da ih je obuzela groznica. Pomicala su se u rasko{i sjajnosti koja se slivala sa prstenova jarkih svetiljki razme{tenih oko njih, tako da su, ma kuda po{la, uvek nosila sa sobom i vlastita, privatna sunca. A onda je pro{ao kroz veliku, zasvo|enu prostoriju i ponovo u{ao u jedan tunel, ovoga puta sasvim kratak. Na njegovom kraju obreo se u sali sa niskom tavanicom, ~iji je krov nosilo {est metalnih stubova razme{tenih u krug. Kapsula je pro{la izme|u njih i sasvim blago se spustila na pod u ta~nom sredi{tu kruga.

143

Artur Klark…………………………………….....Izgubljeni svetovi 2001.
Ovo je, dakle, kraj puta, pomisli Boumen uz uzbu|enje koje je sve vi{e raslo u njemu, iako ga je on jo{ uspe{no obuzdavao. Neko - ili ne{to - izlo`io se fantasti~nim naporima da bi ga doveo ovde; ali sa kakvim naumom? Jo{ samo nekoliko minuta, i sazna}e odgovor na ovo pitanje. Bezmalo istog trena kada je kapsula stala, javio mu se ose}aj da ga neko posmatra; utisak je bio toliko mo}an, toliko neporeciv, da je morao da se okrene i baci pogled preko ramena. Ali pozadi nije bilo ni~ega, izuzev stubova mutnog sjaja; ~ak se nije video ni trag od tunela kroz koji samo {to je pro{ao. Zid koji ga je okru`ivao bio je jednoobrazan i neprekidan; nije postojao nikakav ulaz, niti izlaz. A onda, sli~no magli koja gami`e kroz {umu, ne{to je stalo da mu zaposeda um i on je shvatio da se obreo pred nekom neodoljivom intelektualnom silom. Pod ovim bestrasnim ispitivanjem on nije iskusio ni strah ni nadu; sva ~uvstva su se ve} rasto~ila. Trenutak potom, iz pro{losti su pokuljale zaboravljene uspomene, kao da je po~eo da lista album starih fotografija. Ponovo je mogao da vidi, ~uje i omiri{e prizore iz vlastitog detinjstva u njihovoj celovitosti i jedinstvenosti. Lica koja ~ak nije ni prepoznavao stala su da promi~u pred njim, kao da je najednom prizvao iz dubina vremena sva poznanstva i iskustva koja je stekao tokom svog veka; protok je postajao sve br`i, tako da je uskoro digao ruke od poku{aja da razabere prilike koje su se smenjivale. Ceo `ivot vra}ao mu se ka po~etku, sli~no magnetofonskoj vrpci koja se okre}e unazad stostruko ve}om brzinom od normalne. Iznenada je ugledao 'Otkri}e', koje je li~ilo na kakav osvetljeni, stakleni model; uspeo je da mu vidi ~ak i najsitnije pojedinosti - sve one vene i arterije elektri~nih vodova, cevi za protok goriva, vazdu{ne i hidrauli~ne sisteme, kontrolna kola. Neki delovi bili su o{tri i jasni, drugi magloviti i zamu}eni. A onda je shvatio da je ovo bio teren koji je najpodrobnije poznavao; nije nikako mogao da vidi ne{to {to nije znao. Izgledalo je kao da je, iz nekog nedoku~ivog razloga, sam sebi postavio zadatak da mentalno predo~i brod - {to mu je i po{lo za rukom, premda u meri koja je daleko nadma{ala njegove normalne sposobnosti. Ali i to je mogao da bude samo privid; mo`da samo zami{lja da to radi... Tog ~asa usledilo je ne{to {to nipo{to nije moglo da bude stvarno. Vi{e se nije nalazio u kapsuli - pa ~ak ni u vlastitoj ode}i. Nag je stajao izvan nje i kroz prozor posmatrao vlastiti smrznuti lik za komandnom tablom. Ali to jo{ nije bilo sve. Iako nije mogao da skrene ili odvrati pogled, znao je da ga potpuno pro`ima sjajna, trodimenziona re{etka - gusto zbijena mre`a tankih, uspravnih i vodoravnih linija. Za trenutak se osetio kao osumnji~eni u policijskoj stanici koji stoji ispred merne karte. A onda je cela opsena minula isto tako brzo kao {to se i pojavila i on se ponovo obreo u kapsuli. Istog trenutka, vozilo se podiglo sa poda i be{umno izjezdilo iz sale, napustiv{i prostor koji su oivi~avali metalni stubovi. Ponovo je krenulo svetlim hodnicima i Boumen je jo{ jednom video strana obli~ja kako se pomaljaju i nestaju u prolazima velike ko{nice oko njega - ali sada mu vi{e nisu izgledala tako neobi~na kao prethodnog puta. A onda, pre no {to je shvatio {ta se zbiva, izleteo je iz d`inovskog zdanja i po~eo

144

Artur Klark…………………………………….....Izgubljeni svetovi 2001.
okomito da se uspinje kroz jarki podmorski sumrak. Uspeo je da baci samo jedan letimi~an pogled na grad kroz koji je pro{ao; trenutak potom, kosmopolis su zaprele magle koje su postajale sve gu{}e pri dnu kako je on hitao put neba. 39. NEBESKA STENA Pusti okean valjao se pod njim, nepro{aran nikakvim brodovima ili ostrvima. Jednom ili dva puta, Boumen je ugledao podvodna obli~ja koja su mogla predstavljati gusto zbijena jata riba ili neke pojedina~ne morske `ivotinje zapanjuju}ih veli~ina; ali nigde nije postojalo bilo {ta {to bi ukazivalo na to da se na ovom svetu nalazi civilizacija. Strpljivo je ~ekao, i dalje pod uticajem neobi~ne razdraganosti koja ga je obuzela jo{ onog ~asa kada se otisnuo sa Jupitea V: nije ose}ao ni glad ni umor, ve} jedino sveobuhvatno, de~je ~u|enje, kao i spremnost da prihvati sve {to bi moglo uslediti. Prvi je na redu bio jedan duga~ak, niski oblak - koji je predstavljao izuzetnu pojavu na ina~e ~istom i praznom nebu planete. A onda, kako je formacija postajala sve jasnija iznad obzorja, Boumen je shvatio da to uop{te nije oblak. Iako su mu ivice bile nepravilnog oblika, one su se okon~avale o{trim bridovima; preovla|ivali su zeleni, sme|i i crni prelivi, a mestimi~no su se pojedine ta~kice presijavale poput stakla obasjanog sada gotovo vodoravnim sun~evim zracima. Izgledalo je da je, sli~no stolu sa jednom nogom, uravnote`en u sredi{tu na jednom vitkom, plavozelenom stubu koji se dizao iz mora. Pro{lo je izvesno vreme pre no {to je Boumenu, zasenjenom ~udesima, postalo jasno da mu je sve {to vidi savr{eno poznato - premda sme{teno na nemogu}e mesto. Ovaj niski oblak bio je ostrvo, ~iji su rubovi ispoljavali tamne prelive zemlje, stenja i kamenja. Spremno je prihvatio ovu ~injenicu; bi}e vremena kasnije da se pozabavi manjim problemom vezanim za okolnost da ostrvo nepomi~no po~iva na nebu, povezano sa morem {to se prostiralo daleko dole jedino posredstvom nepouzdanog oslonca ve~no obru{avaju}eg vodopada. Kada se primakao bli`e, mogao je jasnije da razabere pojedinosti lebde}eg kopna; najpre je razabrao da je prete`an deo povr{ine prekriven rastinjem povrh koga su se, na nepravilnim razmacima, izdizale metalne kule i zdanja belih kupola. Blizu sredi{ta, nalazio se lanac niskih brda; sa vrha jednog od njih, tanu{an pramen pare zavojito je hitao put gotovo bezobla~nog neba. Istog trenutka, Boumen je postao svestan i dve druge pojave. Jedna je predstavljala sredi{nji vodopad - kako ga je Boumen za nu`du nazvao - koji nije pokazivao ni najmanji znak kretanja. Iako je izgledalo da se sastoji od vode, ona je bila nepomi~na; formacija je li~ila na smrznuti stub te~nosti visok dve ili tri milje, koji se bez ikakvog pljuska spu{tao u more li{eno talasa. Druga pojava odnosila se na okolnost da lete}e ostrvo nije stajalo samo; bilo je okru`eno desetinama malih satelita koji su tako|e u~vr{}eni lebdeli na nebu. U stvari nisu bili ba{ sasvim u~vr{}eni; neki su se pomicali sasvim lagano u raznim pravcima, sli~no la|ama koje se probijaju kroz zakr~enu luku. A onda je Boumenu postalo jasno da

145

Artur Klark…………………………………….....Izgubljeni svetovi 2001.
oni izgledaju mali samo zato {to se nalaze spram d`inovskog zale|a; satelit prema kome se upravo kretao po~eo je sve vi{e da mu ispunjava nebo. Bila je to ogromna gromada ili planina i{~upana iz tla, duga~ka jednu milju i debela oko hiljadu stopa. Njena poravnata gornja povr{ina bila je pomno ukra{ena terasama, travnjacima, ribnjacima i malim zabranima egzoti~nog drve}a; mestimi~no su se pru`ali {iroki, otvoreni prostori na kojima su stajala zagonetna obli~ja koja su mogla predstavljati kipove ili nepomi~na `iva bi}a, odnosno pri~vr{}ene ma{ine. U jednom kraju, reka je tekla do ruba stene - ali se ipak nije sunovra}ala u miljama duboku provaliju do okeana. Umesto toga, nastavljala je svoj tok ispod grube i kr{evite gromade, kao da ju je za nju prikivala neka sila mo}nija od gravitacije. Neka takva sila odista je morala da dejstvuje ovde - budu}i da su svi ovi milioni tona stene stajali bez ikakvog oslonca na nebu. Ovaj mikrokosmi~ki svet nalazio se na sredokra}i izme|u mora i svemira, kao ~lan arhipelaga vazdu{nih ostrva. Nebo se prostiralo kako gore, tako i dole, a blagi lahor lelujao je grane neobi~nog drve}a; pa ipak, ova lete}a stena izgledala je tako ~vrsto ukotvljena u praznom vazduhu kao da je po~ivala na nekom velikom planinskom vrhu. Boumenova kapsula i{la joj je pravo u susret. Spustila se na jedan prostran, besprekorno ravan travnjak od stotinak kvadratnih stopa, okru`en drve}em ~ije su se kro{nje sastojale od pljosnatih, okruglih plo~ica, naslaganih jedna preko druge. Travnjak je bio svetlozelene boje, koja se na prvi pogled ~inila kao da poti~e od trave; me|utim, tle su prekrivale neke bilj~ice sli~ne vi{elisnoj detelini. Boumen, dodu{e, nije odmah primetio ovakve pojedinosti, po{to mu je pogled stajao kao prikovan za drugu letelicu koja je po~ivala na istom ravnom proplanku okru`enom drve}em. Bio je to glatki projektil, naizgled na~injen od metala, koji se prelivao u svim duginim bojama, za{iljen na oba kraja. Nisu postojali prozori, niti je bilo nekog traga od vrata, a nije se mogao naslutiti ni pogonski metod; samo je oko jednog kraja trupa letelice stajalo nekoliko ravnomerno razme{tenih, simetri~nih ispup~enja. Pa ipak, uprkos prividnoj stati~nosti, projektil je izgledao kao da }e se svakog ~asa vinuti put zvezda; dok ga je netremice posmatrao, Boumen je na sopstveno iznena|enje ustanovio da mu ose}anje ~u|enja jo{ nije sasvim uta`eno. Ne{to mu je bridelo u venama dok je zurio u taj simbol mo}i i brzine, koji mu je stajao nadohvat ruke. Razdvajalo ih je svega pedesetak stopa prostora - ali koliko samo vekova vremena? Onda mu srce gotovo zastade u grlu - po{to je najednom opazio kako ga neka stvorenja promatraju iz senke neobi~nog drve}a. Nije oklevao da ih nazove stvorenjima, premda su, po merilima Zemlje, izgledala nepojmljivo strana. Ali njegova sopstvena merila prestala su da budu zemaljska; do sada je video toliko mnogo da je neopozivo shvatio kako je u svekolikoj istoriji Vaseljene pad genetske kockice mogao svega nekoliko puta da proizvede duplikat ^oveka. U umu mu se ve} za~elo podozrenje - ili mu je ono, mo`da, bilo

146

Artur Klark…………………………………….....Izgubljeni svetovi 2001.
usa|eno - da je poslat na ovo mesto zato {to su lokalna stvorenja ~inila najpribli`niju varijantu homo sapiensa, kako po izgledu, tako i po kulturi. Bilo ih je petoro, a kako on nije raspolagao nikakvim uzorom za razmere, pro{lo je izvesno vreme pre no {to je shvatio da su izuzetno visoka - dosti`u}i osam ili ~ak devet stopa. Tela su im bila prili~no vitka i u pogledu razmera uglavnom ljudskog tipa, ali on nije mogao ~ak ni da pretpostavi pojedinosti njihove anatomske gra|e, po{to su od vrata nani`e bila prekrivena gustom mre`om fosforescentnih pre|a koje su svetlucale i treperile poput zvezdanog polja. ^ak ni ~injenicu da su imala vratove nije trebalo uzeti zdravo za gotovo; Boumen se setio rasprava koje je slu{ao o prednostima fiksiranih glava sa o~ima za gledanje u svim pravcima. Ova stvorenja su, me|utim, bila sazdana po ljudskoj meri, po{to su raspolagala samo sa dva oka, postavljena u veoma velikim, elipti~nim dupljama koje su isko{eno stajale na mestu gde je trebalo da se nalazi nos. Od samog nosa, me|utim, nije bilo ni traga; ali ono {to je jo{ vi{e dovodilo u zabunu bilo je odsustvo usta. Sa izuzetkom dva prili~no lepa oka, postavljena dosta razmaknuto na blago ovalnoj glavi, ~ija du`a osa nije bila uspravna nego vodoravna, na licu nije postojalo ni{ta vi{e. Ali op{ti utisak koji je odavalo pet stvorenja, uprkos svoj njihovoj neobi~nosti, nije bio neprivla~an. Ljupka, zlatnobronzana boja njihove ko`e - ako je to uop{te bila ko`a - doprinosila je da ne izgledaju neprijatno ljudskim o~ima. Boumen je bio pripravan na ne{to daleko gore - {tavi{e, to je ve} imao prilike da vidi. Odmah je shvatio da ne}e imati pote{ko}a oko privikavanja na ova stvorenja; {tavi{e, mo`da }e se uskoro toliko prilagoditi na njih da }e mu prizor nekog drugog ljudskog bi}a stvoriti {ok. A {ta sad, upita se on u sebi. Da li da ~ekam da oni povuku prvi potez, ili oni to mo`da o~ekuju od mene? O~igledno je da im se ne `uri, a ako je suditi po kretnjama koje su do sada na~inili, ~ovek bi lako mogao pomisliti da ima posla sa nekim kipovima. Najednom, oko najvi{eg od pet hominida zavladao je neobi~an nemir. Blistava tvar koja mu je prekrivala levo rame postala je gurava i naborana; a onda je Boumen shvatio da se tamo, zapravo, nalazi neko malo, `ivo bi}e. Prome{koljiv{i se nekoliko puta, ono se otisnulo u vazduh, talasaju}i se i lepr{aju}i poput si}u{nog lete}eg }ilima ili maramice koju je poneo povetarac. U toku leta, boje su stale da mu se menjaju; u ~asu kada je prhnulo, nije se moglo razlikovati od blistave fosforescencije na kojoj je po~ivalo, ali posle samo nekoliko sekundi pretvorilo se u velelepno tkanje crvenih i zlatnih pruga. Iako je izgledalo premalo i kretalo se odve} {evrdavo da bi bilo razumno stvorenje, ipak se ~inilo da zna kuda se uputilo; i odista, ubrzo je dolepr{alo do plasti~ne kupole kapsule. Posmatraju}i ga sa male udaljenosti kako gami`e sa spoljnje strane prozora, Boumen jo{ nije bio u stanju da ga svrsta u neku klasu iz poznatog `ivotinjskog carstva; posredi je naprosto bila talasaju}a ploha boje. Nastavio je nepomi~no da ~eka, kada je iznenada ne{to neobi~no po~elo da se zbiva sa kapsulom. Instrumenti na maloj komandnoj tabli najednom kao da su poludeli, spoljnji manipulatori stali su da se opru`aju i savijaju, kao da oku{avaju vlastitu snagu, a ~ak su se i mlaznjaci za trenutak sami od sebe uklju~ili. Izgledalo je kao da se neki duh

147

Artur Klark…………………………………….....Izgubljeni svetovi 2001.
uvukao u ma{inu i stao da ispituje kako radi, a kada je ustanovio sve {to ga je zanimalo da sazna, onda ju je odbacio kao pohabanu igra~ku. Ali pre no {to je oti{ao, uklju~io je jo{ jedno kolo. Mali lete}i }ilim jama~no je znao {ta }e uslediti, po{to je naglo uzleteo i ostao da lepr{a na udaljenosti od nekoliko stopa. Nekoliko sekundi potom, vrata za slu~aj opasnosti automatski su izletela iz le`i{ta i do Boumena su prvi put doprli zvuci stranog sveta. Mo`da bi mu, posle mnogo meseci provedenih u ve{ta~koj sredini 'Otkri}a', ~ak i poznati {umovi Zemlje izgledali nestvarno i jedva prepoznatljivo. Ali ovde je postojao jedan zvuk koji nijedan ~ovek nikada nije mogao da zaboravi; bilo je to udaljeno mrmljanje mora - ve~ni dijalog izme|u uma i talasa. Dopirao je odasvud unaokolo - iz okeana koji je po~injao na dubini od dve ili tri milje i koji je prekrivao celu ovu neobi~nu planetu. Boumen je shvatio da je to d`inovsko more veoma plitko; ~ak i ako nije postojalo samo kopno, mora da je bilo mnogo sprudova koji su sezali gotovo do povr{ine, stvaraju}i tako ovo beskrajno `uborenje. Kada bi zatvorio o~i, lako bi mogao zamisliti kako stoji pokraj nekog dalekog zemaljskog mora. [apat okeana nije bio jedini zvuk, premda se najlak{e mogao razabrati. ^uli su se i prigu{eni uzdasi vetra koji je hujao kroz kro{nje tu|inskog drve}a - a povremeno i troglasje opadaju}ih nota sli~nih zvonjavi. Dopiralo je negde iz dubina male {ume koja je prekrivala prete`an deo ovog lete}eg ostrva; iako je neodovljivo podse}alo na zov neke ptice, u njemu se ose}alo zapretano premnogo snage da bi bilo pernatog porekla. Boumen je oprezno {mrknuo vazduh. Bio je siguran da ga ova bi}a ne bi izlo`ila vlastitoj atmosferi ako nisu znala da je on kadar da je di{e. Pa ipak, prili~no se iznenadio kada je ustanovio da ne mo`e da otkrije nikakvu razliku; vazduh koji mu je zastrujao u plu}a bio je savr{eno poznat. Mogao je da razabere ~itav spektar mirisa kapsule, od ozona, preko nafte, do slatkastih dezinfekcionih sredstava koja su mirisala na borovinu. A onda je shvatio da ga to, u stvari, i dalje obavija gotovo nevidljivi omota~, sli~an onome koji ga je {titio tokom putovanja. Zapitao se da li }e zbog njega mo}i da izi|e iz kapsule; upu}en mu je poziv koji je on bio spreman rado da prihvati, posle mnogo ~asova provedenih u sku~enom prostoru malog sveta. Otkop~ao je pojaseve, izmigoljio se iz kapsule i opru`io udove, dok mu je mali lete}i }ilim lepr{ao iznad glave, prave}i razdragane krugove. Sila te`e izgledala je potpuno normalna. Pro{etao se oko kapsule, odagnav{i uko~enost udova i u`ivaju}i u ve} gotovo zaboravljenom na~inu kretanja; poslednji put je kora~ao po obi~noj, vodoravnoj povr{ini pre godinu dana i na udaljenosti od neznano mnogo bilijardi milja. Ose}ao se kao invalid kome tek {to je dopu{teno da ustane iz postelje posle duge bolesti - prepu{taju}i se ponovo ste~enoj snazi, premda oprezno da se ne bi preopteretio. Slaba{no svetlucava opna, kroz koju su prodirali zvuci, ali ne i vazduh, ostajala je stalno na udaljenosti od nekoliko stopa, menjaju}i svoj oblik da bi mu se prilagodila.

148

Artur Klark…………………………………….....Izgubljeni svetovi 2001.
Imao je utisak da se nalazi unutar nekog d`inovskog mehura od sapunice, ~iju povr{inu nikako nije mogao da dosegne, pa ~ak ni da joj ta~no odredi polo`aj. Sva je prilika da je ovo predstavljalo deo postupka dekontaminacije i on se na~as zapitao da li je ovaj svet poguban po njega, ili je mo`da posredi obrnuto. Upitno je pogledao prema stvorenjima koja su i dalje stajala pod drve}em; i tada, prvi put, jedno od njih se pokrenulo. Napravilo je jednostavan i nepogre{iv gest, sporo kao u snu; istog trena, Boumen je shvatio da se njegove vremenske razmere razlikuju od njihovih. Ili mo`da oni nisu ose}ali potrebu da `ure; mo`da im je na raspolaganju stajala svekolika ve~nost. Najvi{i od pet hominida podigao je desnu ruku i tog ~asa spala je mre`a sjajnih pre|a, otkriv{i gipku, zlatnu cev razdeljenu u rozetu od osam simetri~no raspore|enih hvataljki, duga~kih otprilike po jednu stopu. Doslovce je izgledalo kao da se ruka stvorenja okon~ava morskom sasom - {to je Boumena oporo podsetilo na rasprave koje je slu{ao na Zemlji o nu`noj univerzalnosti {ake, odnosno ne~ega {to joj mora biti veoma sli~no. Bio je potreban tek jedan ovakav trenutak uvi|anja istine, koji usledi kada se ~ovek suo~i sa neumitno{}u o~iglednog, da bi se shvatilo gde su pomenute rasprave beznade`no skrenule sa pravoga puta. Ljudska {aka predstavljala je prvorazredni proizvod in`enjeringa - ali bila je i plod kompromisa. Stvorena je za manipulisanje te{kim teretima, da vr{i pritisak i izaziva dejstvo sile - da obavlja mehani~ke poslove. Ali postepeno su postajali sve potrebniji preciznost i tananost. ^ak je i za ^oveka davno minulo vreme lomljenja granja i kresanja kamena; njega je zamenilo doba pritiskanja dugmadi i okretanja prekida~a. A sada mu je pred o~ima stajao i sr{etak evolucije {ake. Posmatraju}i te vitke hvataljkice, Boumen je najednom postao svestan nezgrapnosti i trapavosti vlastitih prstiju i uhvatio je samoga sebe kako nehotice poku{ava da ih sakrije, ste`u}i pesnice. A onda je shvatio da stvorenje nekuda pokazuje i okrenuo je glavu u tom pravcu. Najednom su ga obuzeli uznemirenost i iznena|enje, po{to je izgledalo da mu je nare|eno da napusti ostrvo - da zakora~i preko ruba ove lebde}e stene i da se sunovrati u beskrajni okean miljama dole. Kao da je `eleo da potkrepi ovu naredbu, mali lete}i }ilim zalepr{ao je ispred njega, povev{i ga u pravcu ivice ponora. Sve je izgledalo krajnje neobi~no, ali on i dalje nije verovao da `ele da mu na bilo koji na~in naude. Krenuo je za svojim hromatskim vodi~em ka rubu ostrva i oprezno pogledao u bezdan. Ispred i ispod njega pru`ao se zakrivljeni kameni obronak, ~iji je ugao nagiba ubrzo postao strm kao krov ku}e, da bi potom potpuno nestao sa vidika. Niz ovo pro~elje, po~inju}i na samo nekoliko jardi od njegovih nogu, vodio je {iroki put na~injen od nekog glatkog, sivog materijala, koji se spu{tao niz padinu tako|e dokle god je pogled dopirao. Odavao je neodoljiv utisak novine, kao da je malo~as isklesan u kamenom telu ovog vazdu{nog sveta. Da li je ovo bilo neko isku{enje ili test, upitao se Boumen. Ali takva pomisao bila je krajnje prostodu{na i primitivna na jednom ovakvom mestu. A onda se setio da se

149

Artur Klark…………………………………….....Izgubljeni svetovi 2001.
nalazi pred stvorenjima koja su ovladala silom te`e; mo`da ovaj put koji je vodio nadole uop{te nije imao takvo usmerenje. Napravio je nekoliko prekomerno opreznih koraka, dok je lete}i }ilim ohrabruju}e lepr{ao pred njim. Dok je dr`ao pogled uprt u tle kojim se kretao, ose}ao se prili~no sigurno - i tako je prevalio jo{ desetak koraka. Znao je da se put zakrivljava nadole i da postaje sve strmiji; ~ula su mu, me|utim, govorila da ide potpuno vodoravnom plohom. Ali kada se odva`io da baci pogled unazad, na put kojim je pro{ao, stekao je nepogre{iv utisak da tamo stoji nizbrdica. Nije bilo ni tra~ka sumnje u to; gravitacija se isko{avala kako je on i{ao oko ovog malog sveta; ma gde da se nalazio, tle je pod njim uvek ostajalo vodoravno. Pogledao je napred - i umalo ga nije obuzela vrtoglavica, jer sada je do{ao red na planetu, iznad koje je lebdeo, da poludi; kako se spu{tao nadole prema njoj, okean se nakrivljavao pod uglom od ~etrdeset pet stepeni, tako da je sada izgledalo kao da jednim krajem hrli put neba. Bio mu je potreban veliki napor volje da bi odagnao ovu opsenu. Uostalom, na takve pojave ve} se navikao u kosmosu; i Zemlja je stvarala takve privide kada bi se na{ao na bliskoj orbiti. Ali ovde je postojala jedna temeljita razlika. Ranije je bio u beste`inskom stanju - gde se nije ose}alo dejstvo gravitacije. Ovde je, me|utim, bilo sile te`e i ona je sasvim rastrojavala zdrav razum. Upro je pogled u jednu ta~ku udaljenu samo nekoliko jardi pred sobom i stao da se kre}e prema njoj. Drve}e i terase sa gornje plohe ostrva ve} su potpuno nestali iza prevoja stene. Gledaju}i neprekidno u tle, umalo nije naleteo na jedno zdanje koje mu je zapre~avalo put. Izgledalo je podjednako novo kao i staza kojom je i{ao; ona ga je dovela pravo do pravougaonih, zelenih vrata ~ija je veli~ina bila taman tolika da kroz njih pro|e ~ovek. Sa izuzetkom tog ulaza, na pro~elju koje je bilo okrenuto prema njemu nije se moglo videti ni{ta drugo. [irina zida iznosila je oko trideset, a visina oko petnaest stopa, dok se sa one strane granica koje je on oivi~avao uzdizala sada potpuno okomita ploha vode, odnosno lice okeana koje je i{lo s kraja na kraj neba. Ko zna zbog ~ega, ovaj paradoks sada ga vi{e nije pomeo kao ranije. Postala su mu sasvim normalna kako vodoravna, tako i uspravna mora; jo{ su ga nervirala samo ona koja su se nalazila na sredini izme|u toga dvoga. Ali nije `eleo dugo da se premi{lja na ovom neobi~nom mestu, stoje}i poput muve na golom zidu stene. Mozak mu je govorio da mo}i i sile koje dejstvuju ovde ne mo`e da zadesi nikakvo iznenadno zakazivanje; te{ko da bi se jedna civilizacija odlu~ila da podi`e domove na nebu da se nije ose}ala potpuno bezbedna. I dalje je, me|utim, imao nagone majmuna iz primitivne d`ungle, koji se bojao da }e pu}i grana na kojoj stoji. Njegova rasa jo{ nije napravila savr{ene ma{ine, tako da on nije mogao potpuno da poveruje u njihovo postojanje. Zdanje koje se uzdizalo pred njim nudilo je mentalni spokoj, budu}i da }e odagnati prizor ovog nemogu}eg neba. Zastao je za trenutak pred samim vratima, pitaju}i se da li mo`da postoji ne{to {to je ostavio u kapsuli, gore na vrhu ostrva. Ne, nije zaboravio ni{ta {to bi moglo biti od

150

Artur Klark…………………………………….....Izgubljeni svetovi 2001.
pomo}i; u stvari, ako su ga sile ovog sveta osudile na propast, ni svekolike mo}i Zemlje vi{e ne bi bile kadre da mu pomognu. Nije bilo razloga za dalje oklevanje i on je odlu~no zakora~io kroz zelena vrata, koja su se automatski otvorila kada se on sasvim primakao. (U narednoj verziji - od ~etrdesetog do ~etrdeset drugog poglavlja - Kjubrik i ja sasvim smo se primakli kona~nom cilju. I dalje smo, dodu{e, bili zaokupljeni op~injavaju}im, premda dramatski neplodnim - a da i ne pominjem prakti~nu nesnimljivost - opisima vanzemaljskih svetova. Po~eli smo, me|utim, nepogre{ivo da uvi|amo sa ~im Boumen mora da se sretne i kakav treba da izgleda kraj njegovog putovanja...) 40. OKEANA Nedugo potom, ugledao je prvi grad. Ve} neko vreme, boja okeana postajala je sve svetlija, kao da mu se dno uspinjalo prema kopnu; kona~no je uspeo da razabere i konfiguraciju podvodnog tla - ra~unaju}i tu i tanu{ne spletove koji su mogli da predstavljaju auto-puteve podignute ispod mora. ^ak mu se u~inilo da vidi kako na nekim od njih te~e saobra}aj. A onda je kopno najzad isko~ilo iz okeana u velikom krugu promera oko deset milja, u dlaku sli~no pacifi~kom atolu. Prsten ~vrstog tla bio je na~i~kan jarko obojenim zdanjima, od kojih nijedno nije izgledalo odve} veliko ili visoko, a me|u njima se nalazilo dosta slobodnog prostora. Iz daljine, prstenasti grad ostavljao je razo~aravaju~i utisak obi~nosti i ni po ~emu se nije moglo zaklju~iti da ga nije sazdala ljudska rasa. Sa izuzetkom nekoliko veoma vitkih kula, na kojima su stajali {iroki, kru`ni diskovi prili~no visoko iznad nivoa tla, nije bilo ni traga od neimarskih fantazija koje je Boumen gotovo sigurno o~ekivao. A onda mu je postalo jasno da je veoma ograni~en broj suvislih na~ina na koje se mo`e zapremiti prostor, kao i da su oni istovetni {irom Vaseljene; a gotovo da vi{e nije bilo projekata, suvislih ili ne, koje neki preduzimljivi arhitekta ve} nije oku{ao na Zemlji. No, grad je ipak posedovao jedno neobi~no svojstvo; ve}ina zgrada spu{tala se pravo u more, kao da su bile sazdane za neka amfibijska stvorenja. Nije bilo nikakvih vozila niti letelica, a Boumen se nalazio na prevelikoj udaljenosti da bi mogao da odre|enije razabere lice nekog `itelja. Pa ipak, primetio je jednu pikantnu pojedinost pre no {to je kru`no ostrvo nestalo sa vidika. Sredi{nja laguna bila je pro{arana malim, pokretnim predmetima, ~ija se namena, ~ak i sa ove razdaljine, pouzdano mogla odrediti. Poslednja stvar koju je Boumen o~ekivao da }e zate}i na ovom svetu tako transcendentalne nauke bili su jedrenjaci; prijateljski, umiruju}i prizor cele te beskorisne `ivosti ispunio mu je srce toplinom. Sunce, i dalje uokvireno lukovima prstenova, nastavljalo je da zalazi; sada se ve} spustilo gotovo do obzorja. Be`e}i od njega, 'Otkri}e' je stiglo do samog ruba dana a u isti mah i do ivice mora, budu}i da linija koja je razdvajala vodu od neba nije vi{e predstavljala glatku, neprekidnu krivu. Bila je izreckana u desetine zubastih vrhova, kao da se povrh prevoja planete uzdizao planinski lanac.

151

Artur Klark…………………………………….....Izgubljeni svetovi 2001.
Pa ipak, to nisu bile planine, premda su {tr~ale iz mora do visina ve}ih od himalajskih. Izgledale su odve} pravilno i simetri~no, a njihove i`d`ikljale kule i stubovi-nosa~i stajali su u potpunoj nesaglasnosti sa strukturalnim zakonima kojima moraju da se pokoravaju svi prirodni objekti. Pru`ali su se kako na sever, tako i na jug, nestaju}i izvan vidnog polja kao da }e se ponovo sresti na antipodu. Bio je to prizor od koga je zastajao dah; posmatraju}i sve bli`e vrhove, koje je ve} dodirnuo pokrov no}i, Boumen pomisli koliko je ~udno da je dosegao prvi mostobran kopna u ta~nom trenutku zalaska sunca. A onda mu je pala na um jo{ jedna neobi~na podudarnost - da se, naime, kru`na {uma ovih nebeskih biljaka nalazila u samom sredi{tu svetlog diska planete, pravo ispod sunca. Istog trena, istina mu je najednom sinula pred o~ima. Pre mnogo vremena ovaj svet prestao je da se okre}e oko svoje ose i ostao zauvek okrenut istom stranom prema dvostrukoj zvezdi oko koje kru`i. Svitanje i suton sada su do ve~nosti bili prikovani za isti, nepromenljivi meridijan; du` njega, ovi visoki vrhovi stajali su kao granica izme|u no}i i dana, neprestano suo~eni sa suncem. 'Otkri}e' se spustilo ispod nivoa najvi{eg vrha i nastavilo sasvim polako da se kre}e uporedo sa vencem na udaljenosti od nekoliko milja. Sve ve{ta~ke planine bile su razli~itih konstrukcija; neke su sazdane ravno i uglasto, od sasvim jednostavnih elemenata, dok su druge bile neverovatno slo`ene, kao gotske katedrale ili kambod`anski hramovi, uveli~ani pedeset ili stotinu puta. Starost im se ni po ~emu nije mogla odrediti; mogle su da budu podignute koliko ju~e ili pre milion godina. Tako|e ni{ta nije ukazivalo na svrhu zbog koje su sazdane, niti je bilo mogu}e ustanoviti da li su zauzete. Mogle su da predstavljaju sve: od gradova, preko ma{ina i spomenika, do grobova - ili, naprosto, ludost nekog svemo}nog arhitekte. Nisu ~inile ni{ta, ve} su samo stajale i suo~avale se sa ve~nim praskozorjem. A onda je razabrao, oko osnove jednog od obli`njih vrhova, svetlucavu, kristalnu resu, kao da su se isprepletene staklene plo~e dizale iz okeana. 'Otkri}e' se spu{talo prema njoj; i tek tog ~asa Boumen je shvatio da ulazi u grad. Taj je izraz, dodu{e, bio prili~no neprimeren, ali na pamet mu nije padalo ni{ta bolje. Prvi utisak koji mu se javio bio je vezan za prazninu i prostor; ovde nisu postojali tiskanje i jurcanje besomu~nih slu`benika, niti zakr~eni kolovozi i plo~nici. [tavi{e, proteklo je prili~no vremena pre no {to je on uop{te spazio neki znak `ivota ili kretanja. Brod je prolazio pokraj okomitih ravni od neke metalne tvari, ~iji sklop kao da se preina~avao sa promenom ugla vi|enja. Za trenutak su izgledale ravne i glatke kao izbru{eni ~elik, a onda bi se oblile celim spektrom duginih boja, pona{aju}i se pri tom kao kakva d`inovska difrakciona re{etka. Izvesna podru~ja bila su prozra~na i upravo je kroz njih Boumen prvi put primetio jednog od stanovnika grada. ^injenica da ga je ovaj tako|e posmatrao bila je pomalo ironi~na, premda ne i iznena|uju}a. ^ak ni ovde, pomisli Boumen, jama~no se ne doga|a svaki dan da vam pokraj prozora proleti strana svemirska letelica duga~ka dve stotine stopa... Stvorenje je moglo da bude robot ili svojevrsna me{avina ma{ine i `ivog organizma; li~ilo je na elegantnog metalnog raka, a kretalo se na ~etiri zglobne noge, od

152

Artur Klark…………………………………….....Izgubljeni svetovi 2001.
kojih se svaka okon~avala malim, zdepastim to~kom. Sva je prilika da je stvorenje po naho|enju moglo ili da kora~a ili da se kotrlja. Imalo je jajoliko telo, u koje su bili uvu~eni raznoliki udovi, dok se na vrhu nalazila mnogostrana glava, ~ije su sve facete imale duboko usa|ena so~iva. Telo se uop{te nije pomicalo, ve} se samo glava okretala da bi pratila njegov prolazak. Boumen je poku{ao da osmotri prostoriju iza stvorenja, ali jedino je uspeo da razabere arabesku pro{aranu ne`nim, pastelnim prelivima; nije, me|utim, mogao da ustanovi da li ona predstavlja neko umetni~ko delo ili mo`da kakav nau~ni opit. Malo kasnije, ugledao je drugo metalno bi}e, ali ovoga puta u sasvim razli~itoj sredini. Nalazilo se u sredi{tu male, kru`ne slu{aonice ili amfiteatra, koja je bila preplavljena nekakvom zelenkastom penom u visini od dve ili tri stope. Iz pene su nicala mala drveta, sli~na `alosnim vrbama ili jasikama, ~ije je tanano lisje neprekidno podrhtavalo, kao da ga je uhvatila groznica. Na najvi{oj ta~ki svakog stabla nalazilo se ne{to {to je veoma podse}alo na orhideju; ove orhideje, me|utim, imale su sitne, zure}e o~i, kao i tanane pipke koji su se savijali i gr~ili poput nervoznih prstiju. Bilo je nemogu}e ne zaklju~iti da su ovde posredi razumne biljke koje op{te ili me|usobno ili sa robotom nekim slo`enim jezikom znakova. 'Otkri}e' se sada kretalo izme|u zidova od stakla ili metala koji su se okomito dizali iz mora; neposredno iznad njega nalazio se vodoskok ili mlaznica, koji je {ikljao do visine od najmanje dve stotine stopa, da bi se potom vodeni stub raspr{io i u {irokoj lepezi stao da pada u veliki, kru`ni {anac koji je opasivao vrelo poput kakvog oreola. Iz {anca su {tr~ale providne cevi u raznim pravcima, a kada se Boumen dovoljno pribli`io, postalo mu je jasno da ovde nije u pitanju puki ukrasni hidrauli~ni sistem, ve} deo prevoznog kompleksa more-vazduh. Svakih nekoliko minuta usledio bi treptaj tame u stubu koji je hrlio uvis i ne{to {to je bilo nalik kakvoj velikoj ribi bu}nulo bi u {anac, a zatim uletelo u jednu od cevi koje su se zra~no {irile. Boumen se nije iznenadio kada je prepoznao inteligentnu ustavicu koju je video me|u korenjem nebeskih biljaka, ali ovde je bilo i nekoliko drugih stvorenja koja su veoma podse}ala na delfine i foke. Izgledalo je kao da sva ona savr{eno dobro znaju kuda idu; jednog trenutka, Boumen je primetio dva delfinoida koja su se, naizgled iz ~iste razdraganosti, vinula iz {anca pravo u more. Posle ronjenja dugog dve stotine stopa, blistava tela istovremeno su im izbila iz vode, gotovo joj uop{te ne poremetiv{i povr{inu. Sticao se utisak da je ovaj grad bio sazdan za zajedni~ku upotrebu bi}a iz mora i sa kopna - ali do sada Boumen jo{ nije uspeo da primeti ni{ta {to bi makar i izdaleka podse}alo na ljudsko bi}e. Da li je mogu}e da je, uprkos svim argumentima koje su potezali egzobiolozi, hominidno obli~je bilo, zapravo, sasvim retko u Vaseljeni - ~ak mo`da jedinstveno? Nekoliko minuta kasnije, dobio je odgovor na to pitanje. 41. U ZEMLJI NO]I

153

Artur Klark…………………………………….....Izgubljeni svetovi 2001.
Stvorenje koje je stajalo na balkonu ispod koga se brod trenutno kretao imalo je dve ruke, dve noge, uspravan torzo koji se zavr{avao jajolikom glavom i dva oka; gotovo sva glavna svojstva ljudskog tela bila su prisutna i nalazila su se na pribli`no pravim mestima. Pa ipak, konglomerat je ostavljao potpuno stran utisak i tog ~asa je Boumen prvi put shvatio da je mogu}e nepregledno mnogo varijacija temeljnog ljudskog ustrojstva. Biolozi su mu skrenuli pa`nju na to, ali on im nikada nije sasvim poverovao. Stvorenje je bilo visoko svega oko pet stopa i izgledalo je veoma zdepasto, kao da poti~e sa neke planete na kojoj je sila te`e izuzetno sna`na. Dva krupna oka, za{ti}ena ko{~atim svodovima, stajala su na gotovo suprotnim stranama glave. Nije, me|utim, postojalo ni{ta {to bi se moglo nazvati licem; nije bilo ni traga ustima, nozdrvama ili u{ima. Kako li samo ovo bi}e jede i di{e? Budu}i da je izgledalo kao `ivo stvorenje, moralo je da poseduje neku vrstu metabolizma. A onda je Boumen pa`ljivije osmotrio dve tamne pegice, za koje je u prvi mah pretpostavio da su bradavice - i odmah je shvatio koliko je opasno donositi brzoplete zaklju~ke o vanzemaljcima. Ovo su bile nozdrve, razlo`no sme{tene u neposrednoj blizini plu}a. U to nije bilo nikakve sumnje, budu}i da su se jamice otvarale i zatvarale sporim, pravilnim ritmom. Ali gde su se dela usta? Boumen je nekoliko trenutaka uzaludno tragao za njima, jo{ uslovljen svojim ljudskim predrasudama. A onda mu je na um pao nauk koji su mu dale nozdrve i upitao se gde bi stru~njak koji vodi ra~una o delotvornosti smestio usni otvor; istog ~asa, odgovor je bio tu. Stvorenje je nosilo prili~no slo`enu ode`du koja mu je prekrivala telo do otprilike jedne stope ispod vrata; visila je u kai{evima sa metalnog okovratnika, izgledaju}i prili~no sme{no, kao kakav d`inovski kilt, kome je dodata svojevrsna ko`na torba u predelu pupka - premda, iskreno govore}i, Boumen ni za trenutak nije pomislio da stvorenje stvarno poseduje pupak. 'Ko`na torba' predstavljala je, zapravo, svojevrstan pokretan zastor ili {titnik; Boumen je najednom postao uveren da se ispod nje nalaze usta, suvislo sme{tena na ulazu u stomak. Istog ~asa je shvatio da mu ba{ ne bi bilo osobito milo ako bi ga ova bi}a pozvala na ve~eru, ali ipak je morao da prizna da je njihovo sredi{te za uno{enje hrane bilo bolje postavljeno od njegovog. Njih bi nesumnjivo ozlojedio ~ovekov vi{enamenski organ - za jedenje, govor i disanje - neprekidno izlo`en pogledima drugih. Zapitao se potom kako ova stvorenja me|usobno op{te; mo`da se njihova komunikacija uop{te ne zasniva na zvuku. A onda se setio da ni ve}ina `ivotinja na Zemlji nema vidljive organe za proizvodnju ili prijem zvuka, tako da odsustvo spoljnjih u{iju ni{ta nije dokazivalo. Bi}e ga je posmatralo dok je brod prolazio ispod njegovog balkona i u trenutku najve}eg pribli`enja u~inilo je ne{to {to je bilo potpuno ljudski. Zavuklo je ruku u jedan od d`epova svoje ode}e, izvuklo neku metalnu kutijicu i podiglo je u visinu o~iju. Zadr`alo ju je tu nekoliko sekundi, a zatim ju je ponovo odlo`ilo; Boumen je lako do{ao do zaklju~ka da ga je upravo fotografisao neki sakuplja~ biolo{kih neobi~nosti.

154

Artur Klark…………………………………….....Izgubljeni svetovi 2001.
Brod se sada lagano kretao kroz predgra|e, o~igledno po nekom unapred utvr|enom planu. Da li je svrha bila da se on poka`e lokalnim `iteljima, ili mo`da da se oni poka`u njemu? Njegov dolazak nije privukao veliku pa`nju; kolika bi se samo masa sveta iskupila na Zemlji, pomislio je on tim povodom, ako bi se znalo za dolazak nekog svemirskog broda sa stranog sveta. Bilo je, me|utim, o~igledno da su ovu planetu nastanjivala - ili pose}ivala - inteligentna bi}a mnogih rasa; tako|e je postojala mogu}nost da im pristojnost nije dopu{tala da zure u stranca. No, kako je ubrzo ustanovio, u tom pogledu nije bio u pravu. Prvo ve}e mno{tvo stvorenja opazio je na ivicama jednog prostranog, kru`nog terena ili dvori{ta. Grupa je stajala prili~no ra{trkano i nije brojala vi{e od sto bi}a najmanje {est osnovnih tipova. Pored dva varijeteta koje je ve} video, ovde su se nalazila visoka, vitka stvorenja gotovo ljudskog oblika, ali sa jajolikom glavom potpuno li{enom pojedinosti. Tu su bile i zdepaste kupe, koje su stajale na ~itavoj {umi tankih, cevolikih nogu; kona~no, videla se i jedna upe~atljiva spodoba sli~na d`inovskoj bogomoljki. Sva bi}a gledala su (premda Boumen nije imao pojma kako je to uspevalo jajoglavim stvorovima koji, naizgled, nisu imala o~i) u veliki mehur koji je visio u vazduhu na sredini terena; a u mehuru se nalazio - najzad! - savr{eno normalan ljudski lik. Boumen je nekoliko trnutaka zurio u njega sa olak{anjem zalutalog putnika koji je sreo svog zemljaka u tu|ini; a onda, uz gotovo fizi~ki {ok, u magnovenju je shvatio u kojoj je meri postao pometen i zbunjen. Lice je bilo njegovo vlastito; nije uspeo da prepozna samoga sebe. Usta u mehuru se opusti{e; a onda Boumenu po|e za rukom da se malo pribere. Pa i ranije si bio na televiziji, re~e on oporo u sebi; ovo nije pravi trenutak da se prepadne{ od kamere. (Ali gde je, do vraga, ta kamera?) A onda se razmere slike promeni{e, tako da je mogao da vidi celu unutra{njost kabine. Nevidljivo oko nastavilo je i dalje da se povla~i, sve dok model 'Otkri}a' u prirodnoj veli~ini nije zalebdeo pred malom skupinom pomnih posmatra~a. Boumen se upitao koliko ga oni ve} posmatraju i {ta su sve videli. Tada se brod pokrenuo i on je izgubio iz vida svoju publiku, premda mu ona nije izlazila iz pameti. Vi{e nije video samoga sebe. Ose}anje samopouzdanja kojim se ranije odlikovao sada je po~elo da ga napu{ta; video je premnogo i prebrzo, tako da su senzacije stale da ga zagu{uju. Mentalnom rastrojstvu doprinosila je i jedna okolnost na koju ranije uop{te nije ni pomi{ljao; stvar je bila u tome {to su mu nedostajale re~i za mnoge stvari koje je iskusio, tako da nije mogao da pribere misli o njima, niti da uspostavi neki poredak i smisao u onome {to je pre`iveo. Morao je, za nu`du, u magnovenju da izmi{lja nazive, iako je bio svestan da su oni samo privremeni, pa ~ak i da mogu da ga upute u pogre{nom pravcu. Neka od stvorenja koja je brzopleto svrstao me|u hominide lako su mogla da budu manje ljudska od robota (ako su to uop{te bili roboti). Tako|e nije bilo isklju~eno da na ovom svetu vi{e ne postoji razlika izme|u inteligencije za~ahurene u ma{inama i one koja nastanjuje tela sazdana od krvi, mesa i kostiju.

155

Artur Klark…………………………………….....Izgubljeni svetovi 2001.
Prizori koje je sretao po~eli su da mu se mute u svesti i u nekoliko navrata on je neodre|eno dugo samo prazno zurio preda se. Jednom prilikom, iznenada se obreo u okomitom vodenom stubu, ne znaju}i uop{te kako je tu dospeo. U prvi mah je pomislio da je vodu ranije zadr`avao valjkasti zid od stakla ili providne plastike - ali onda se jedno od pliskavicavih stvorenja probilo kroz tu prepreku i u{lo u vazdu{nu cev kroz koju se 'Otkri}e' lagano spu{talo. Delfinoid se kretao kroz vodoskok, ostaju}i stalno na istom nivou sa brodom, kako bi ga {to podrobnije osmatrao. Pro{ao je sa druge strane, bez otpora zaronio u zid vode i lako odjezdio, bu}kaju}i perajima. Na ovom neobi~nom mestu prestali su da va`e ne samo zakoni materije nego i zakoni gravitacije. Boumen je razabrao mno{tvo drugih tunela koji su se gubili u daljini kroz neverovatno bistru vodu; neki su bili uspravni, drugi vodoravni - a `itelji grada kretali su se njima, uop{te ne haju}i za konvencionalnu podelu na 'gore' i 'dole'. Ovde nije posredi bilo beste`insko stanje sa kojim se on srodio u svemiru; sude}i po na~inu na koji su stajala, stvorenja u ovim tunelima bila su normalne te`ine i ose}ala su se sasvim lagodno. Tamo gde su se dva tunela me|usobno ukr{tala u okomitoj ravni, ona bi non{alantno skrenula pod pravim uglom, kao da je sila te`e bila ukinuta, a zid se naprosto pretvorio u pod. Bio je to veoma zbunjuju}i prizor; nesumnjivo je, me|utim, da bi pokretne stepenice u podjednakoj meri pomele nekog neandertalskog ~oveka. Zid niz koji se sada spu{tao bio je dubok mo`da pet stotina stopa i okon~avao se jednim od podvodnih terena ovog amfibijskog grada. Primetio je u daljini, razlu~ene gustom praveti, linije otvorenih zdanja koja je mogao da opi{e jedino kao beskrovne - i uglavnom bezidne - zgrade. Stvorenja koja je nazvao ustavicama uplivavala su i isplivavala iz ovih podmorskih apartmana; ve}ina ih se kretala na vlastiti pogon, ali neke su koristile i male naprave, sli~ne torpedima. Boumen ni u snu nije pomislio da }e jednoga dana na svoje o~i videti kako ribe voze skutere; ~ak i sad, kada je malo promislio o tome, ideja mu je izgledala sme{na. Ustavice su bile veoma ljubopitljive; okupljale su se u jatima, zurile u brod i krenule za njim kada je 'Otkri}e' ponovo po~elo da se uspinje, opet pro{av{i pored panorame tunela koji se zrakasto {ire. Rupa u vodi postajala je sve {ira kako se primicao povr{ini; izgledalo je kao da izranja iz svojevrsnog staja}eg vira u sredi{tu nekog jezerceta. Oko njega su se kovitlali manji virovi, kao planete oko sunca, i Boumen se zapitao, predstavljaju li oni deo kakve pokretne, te~ne skulpture. Na um mu nije padala nikakva druga svrha kojoj su mogli da slu`e. A onda je stao da leti povrh ne~ega {to je moralo da predstavlja stambeno podru~je, budu}i da su se pod njim nalazili putevi koji su hitro proticali sli~no pokretnim trakama izme|u {iroko razmaknutih zgrada od kojih su sve bile razli~ite - odnosno, kako je ubrzo shvatio, i nejednake po razmerama. Neka zdanja sasvim bi pristajala urbanim atarima Zemlje, ali bilo je i takvih koja su li~ila na mala hemijska postrojenja u kojima su po svoj prilici obitavala stvorenja sa nastranim stambenim prohtevima. Druga su,

156

Artur Klark…………………………………….....Izgubljeni svetovi 2001.
opet, bila sazdana prema meri d`inova, ba{ kao {to su postojala i prebivali{ta u koja jedva ako su mogli da stanu Pigmeji. Kona~no, videla se i jedna prostrana, pljosnata pala~inka ~iji krov jedva da je dopirao do na dve stope iznad povr{ine tla... Dok je prolazio iznad ovog predgra|a - a u izvesnom smislu ceo grad je predstavljao predgra|e - Boumen je tu i tamo opa`ao odseve `ivota u domovima. Bilo je o~igledno da, bar za neke od lokalnih `itelja, privatnost nije zna~ila ba{ ni{ta, po{to su im stanovi bili providni poput akvarijuma. Jednom prilikom, primetio je u nekoj prostoriji tri raznobojne bube, velike poput ~oveka, koje su stajale okupljene oko zdele sa crvenkastom, pu{e}om te~no{}u i usisavale je kroz gipke surle. Na jednom drugom mestu video je mno{tvo stvorenja sli~nih kukcima d`inovskih razmera, koja su vredno tkala pre|u oko jedne ~aure duga~ke ~itavih deset stopa, koja bi povremeno lagano zatreptala. Ponovo je imao priliku da posmatra inteligentne biljke, koje su stajale u svojevrsnim valovima sa zelenim glibom, nji{u}i se ekstati~no dok su upijale zrake jarkog globusa. Upravo dok ih je gledao, jedno od stvorenja iznenada kao da se rasprslo u oblak magle koja se rasto~ila u si}u{ne, bele padobrane. Dok su se oni lagano spu{tali na tle, Boumenu je postalo jasno da je upravo prisustvovao ~inu ro|enja i smrti, ali ne u onakvom vidu kakav je ljudima bio poznat. A onda je grad ostao iza njega - sa svim svojim ~udesima li{enim smisla, svojim zalu|uju}im panoramama i fantasti~nim `iteljima; ponovo je do{ao u priliku da se malo opusti, posmatraju}i spokojne, veli~anstvene vrhove, opto~ene blagim, zlatastim sjajem ve~ne zore. 'Otkri}e' je ovoga puta prohujalo pokraj njih velikom brzinom, hitaju}i ka rubu no}i. Nebo se menjalo pred njim; preko obzorja prevla~ila se magla, zgu{njavaju}i se u veliku reku oblaka. Izgledalo je kao da nastaje negde tamo, u tami, a potom da se sliva prema liniji dana. Najednom, tok joj se ru{io u ogroman, be{umni vodopad, oivi~en dvema planinskim uzvisinama - usporena Nijagara, visoka pet, a {iroka pedeset milja. Privid vode koja se obru{ava bio je gotovo savr{en; ali ova lavina magle sunovra}ala se sa neba snenom tromo{}u i uranjala bez i najmanjeg pljuska u nepomi~no more. Planine-tornjevi ostale su za njim, a ubrzo su i poslednji zraci sunca zgasli na nebu. (Koliko li je samo miliona godina proteklo, zapita se on, od kada je sada nevidljiva zvezda poslednji put obasjala ove krajeve?) Bela duga prstenova i dva velika srpasta meseca stvarali su, me|utim, dovoljno hladne svetlosti, tako da se jasno moglo videti sve do obzorja; sada mu se, pak, ~inilo da leti iznad nepreglednog sne`nog polja, a ne vi{e povrh mora oblaka. Jednom se kretao na orbiti preko Antarktika pri punom Mesecu, na visini od svega nekoliko stotina milja; nije mu bilo potrebno mnogo napora da zamisli kako se ponovo nalazi tamo, ~ekaju}i da razmeni pozdrave sa Mirni ili Mek Murdom... A onda je promakao iznad jedne veoma neobi~ne planine. [tr~ala je povrh obla~nog sloja poput nekog d`inovskog ledenog brega - premda nijedno ledeno ustrojstvo nipo{to ne bi moglo da bude toliko visoko i tako prozra~no. Pogled mu je ponirao duboko u njenu unutra{njost, koja je bila pro{arana `ilama od nekog tamnog materijala; iako nije bio sasvim siguran, u~inilo mu se da neke od ovih `ila lagano

157

Artur Klark…………………………………….....Izgubljeni svetovi 2001.
pulsiraju, {to je u njemu stvorilo utisak da mu se pred o~ima nalazi neki d`inovski, anatomski model. Ili to mo`da nije bio model, ve} stvarna formacija, ma {ta da je predstavljala. Ovo, me|utim, nije bila ba{ najprijatnija pomisao. Posle toga usledila je jedino ploha mora oblaka - kroz koju je samo jednom prozra~ila neka velika, svetla mrlja, sli~na svetlima grada skrivenog ispod obla~nog sloja. Onda je i ona ostala pozadi i on se obreo sam pod lucima prstenova i potpuno stranim zvezdama. Do sada je ve} napravio polukrug oko ovog sveta i pribli`avao se sredi{tu no}ne strane. To se lako moglo zaklju~iti, po{to se veliki odse~ak na prstenovima, koji je na~inila pomra~uju}a senka planete, sada nalazio ta~no u zenitu; u razmerama ovog sveta, stigao je do najve}e mogu}e udaljenosti od {ume nebeskih biljaka. Ako bude nastavio istim kursom, ponovo }e do}i do dnevne strane. A onda je ne{to po~elo da pomra~uje zvezde - ne{to potpuno crno, {to se lagano dizalo preko neba. Za trenutak je pomislio da je u pitanju planina koja se ispre~ila ta~no na njegovoj putanji; nije, me|utim, postojala nikakva prirodna tvar koja bi mogla da usisava svetlost kao {to je to ~inio ovaj stub stigijske tmine. Jedva je uspeo da razabere tek primetan sjaj koji su stvarali izme{ani zraci dva meseca, odbijaju}i se od oblih, valjkastih zidova sli~nih ugla~anom abonosu; u ~asu kada je 'Otkri}e' ve} uranjalo u tu stvar i kada vi{e nije bilo nikakve mogu}nosti skretanja ili povratka, iz ponora Boumenovog se}anja izronio je na povr{inu jedan davno zaboravljeni stih. Usne su same po~ele o~ajni~ki da ga ponavljaju, kao da su posredi neke ~ini za odagnavanje zle kobi: '^ajld Harold do Tamne Kule sti`e.' A onda ga Tamna Kula potpuno prekri i njemu jedino bi `ao {to je video toliko mnogo, a saznao toliko malo. 42. DRUGI NAUK Iako nije bilo nikakvog udara ni zvuka, zvezde i oblaci su nestali. Brod se, me|utim, kretao kroz beskrajnu re{etku svetlosti blagog sjaja - maglovitu, trodimenzionu koordinatnu mre`u, koja kao da nije imala ni po~etak ni kraj. Za trenutak je izgledalo da 'Otkri}e' nastavlja da plovi zahvaljuju}i sopstvenom momentu sile; a zatim je po~elo da pada. Sve br`e i br`e, promicali su nizovi treperave svetlosti, dok je 'Otkri}e' tonulo, stalno pove}avaju}i brzinu. Bez ~u|enja - jer sada je stajao s one strane takvog ose}anja - Boumen je primetio kako ~vori{ta svetlosti prolaze kroz ~vrste zidove broda, hrle}i negde nagore; {tavi{e, video ih je kako struje i kroz njegovo sopstveno telo. Sada je tako brzo padao kroz koordinatnu mre`u, da se pojedina ~vori{ta svetlosti vi{e nisu mogla razabrati; slila su se u pulsiraju}e linije koje su treperavo promicale pravo uvis. Mora da se spustio ve} mnogo milja, tako da se sada jama~no nalazio daleko ispod povr{ine planete - pod uslovom da se odista kretao kroz stvarni svemir. Iznenada, sjajna re{etka je nestala, a sa neba koje se prigu{eno sjajilo po~eo je da pada u susret tami. I u toj tami brod se kona~no zaustavio.

158

Artur Klark…………………………………….....Izgubljeni svetovi 2001.
Ovo je bilo mesto bez obzorja na kome ni{ta nije ukazivalo na razmere. Stotinu stopa ili stotinu milja iznad njegove glave nalazila se beskrajna ravnica, veoma sli~na povr{ini crvenog patuljka iz koga je prispeo u ovaj sun~ev sistem. Bila je boje vi{nje, a ne{to svetliji ~vori}i svetlosti nasumce su se pojavljivali na njoj, da bi potom tumarali unaokolo nekoliko trenutaka poput `ivih bi}a, a onda, kona~no, i{~ezavali na tamnijoj pozadini. Da je Boumen bio imalo sujeveran, lako je mogao da zamisli da je ovo krov pakla. Na njemu nije bilo ni traga od otvora kroz koji je dospeo u ovaj podzemni svet. ^ekao je, na beskrajnoj, crnoj ravnici, ispod beskrajnog, sjajnog neba. A onda, prvi put od kada se otisnuo u ovu misiju, za~uo je zvuk. Bilo je to blago dobovanje, sli~no udaranju u bubanj, koje je iz sekunde u sekundu postajalo sve glasnije i prodornije. Nije poku{ao da se suprotstavi njegovom dejstvu, ve} je dopustio da mu hipnoti~ki ritam ovlada umom. Tog ~asa, u bolnoj tami ravnice pojavila se i svetlost. Najpre je to bila jedna zvezda, koja se toliko hitro kretala, da je utrla za sobom trag; zatim se ta prava linija pokrenula i ocrtala vodoravni kvadrat, koji se uskoro i sam pokrenuo, ostavljaju}i pri tom beleg kuda je pro{ao, sve dok se pred Boumenovim o~ima nije obrela utvara kristalne kocke. Dobovanje je postalo bu~nije, slo`enije. Sada su se ritmovi sudarali, poput talasa koji se me|usobno razbijaju na povr{ini olujnog mora. A kristalna kocka po~ela je da se sjaji. Najpre je izgubila prozirnost i oblila se bledom maglom u kojoj su se kretala razdra`uju}a, te{ko odrediva privi|enja. Utvare su stale da se stapaju u pruge svetlosti i senke, obrazuju}i pri tom prepletena, paokasta ustrojstva, koja su po~ela da se okre}u. Zavrteli to~kovi svetlosti slili su se potom u jedan, a paoci su se spojili u blistave pruge koje su lagano nestajale u daljini. Razdvajale su se pri tom u parove, a tako nastale udvojene linije otpo~ele su da osciluju jedne preko drugih, neprestano menjaju}i ugao preseka. Fantasti~na, proletna geometrijska ustrojstva treperavo su se pojavljivala i nestajala, kako su se sjajne koordinantne mre`e zaplitale i rasplitale; hominid je sve to posmatrao iz svoje metalne pe}ine - {iroko otvorenih o~iju, razjapljenih ~eljusti i potpuno prepu{ten dejstvu utisaka. Razigrana, talasasta obli~ja najednom su se pritulila, a ritam se pretvorio u jedva ~ujno, gotovo podzvu~no, pulsiraju}e dobovanje. Kocka je opet bila prazna - ali samo za trenutak. Prvi nauk bio je delimi~no uspe{an, na drugi je upravo do{ao red. EPILOG I tako se na kraju, posle mnogo pustolovina, Odisej vratio ku}i, preobra`en iskustvima kroz koja je pro{ao... Ja ne znam {ta sledi posle kraja '2001.', dok Dete-zvezda ~eka, 'pribiraju}i misli i mozgaju}i o svojim jo{ neisku{anim mo}ima.' Mnogi ~itaoci su protuma~ili zna~enje poslednjeg pasusa u smislu da je ono uni{tilo Zemlju, mo`da u `elji da stvori novi Raj.

159

Artur Klark…………………………………….....Izgubljeni svetovi 2001.
Meni takva pomisao nikada nije pala na pamet; jasno je da je ono aktiviralo nuklearni tovar na orbiti, ali bez {tete po mati~nu planetu, zato {to je 'vi{e volelo vedrije nebo'. Ali sada vi{e nisam tako siguran. Kada se Odisej vratio na Itaku i u sali za proslave otkrio svoj identitet zatezanjem velikog luka, koji je jedino on mogao da napne, poklao je trutove-prosce, koji su godinama tra}ili njegova dobra. Mi smo isto tako tra}ili i skrnavili na{a sopstvena dobra - predivnu planetu Zemlju. Za{to bismo, onda, o~ekivali bilo kakvu milost od Deteta-zvezde koje se vra}a? Ono bi nas podjednako nemilosrdno moglo osuditi, kao {to je i Odisej osudio Leioda, ~ija se glava 'otkotrljala u pra{inu dok je jo{ govorio' - uprkos njegovom zakasnelom, uzaludnom vapaju: 'Poku{ao sam da spre~im ostale.' Malo bi ko od nas znao za neki bolji odgovor, u slu~aju ako budemo morali da se suo~imo sa presudom zvezda. A takva 'Dies irae' mo`da je bli`a nego {to i u snu slutimo - jer razmotrimo samo slede}e ~injenice. Pre otprilike dvadeset godina na{i prvi radari velike snage po~eli su da obznanjuju Vaseljeni da se na Zemlji razvila tehnolo{ka kultura. To zna~i da su do danas ovi signali prevalili dvadeset svetlosnih godina, a njih }e biti mogu}e registrovati ~ak i kada budu stigli do znatno ve}ih udaljenosti. Koliko civilizacija ve} zna za na{e postojanje? Koliko ih je zainteresovano - i spremno da preduzme neku akciju? To mo`emo samo da naga|amo. Ono, me|utim, {to pouzdano znamo jeste da je pla~ elektronskog ro|enja na{e kulture ve} dospeo do najmanje sto sunaca, tamo negde do d`inovske Vege. Zaklju~no sa 2001. godinom, bi}e dovoljno vremena da stignu mnogi odgovori sa raznih strana. Ali bi}e vremena i za daleko vi{e od toga. Uprkos suprotnim tvrdnjama nekih nau~nika, koji bi trebalo da su do sada stekli bolji uvid u stvari, razvijena tehnologija jama~no }e biti kadra da sazdaje brodove sposobne da dostignu najmanje ~etvrtinu brzine svetlosti. Do novog milenijuma, dakle, mogli bi da stignu izaslanici sa Alfa Kentaura, Sirijusa, Prokiona. I stoga, ponavljam ono {to sam napisao jo{ 1948. godine: Smatram da ne}emo morati dugo da ~ekamo. Artur ^. Klark Kolombo 31. decembar 1970.

160

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful