You are on page 1of 73

METODOLOGIJA NAUNO ISTRAIVAKOG RADA

1. deo Uvod u metodologiju istraivanja vaspitanja i obrazovanja (Predavanja teze)

prof. dr Svetlana panovi

Metodologija nauke pojmovno odreenje


Postoje razliita gledaita o tome ta je nauka.
Teoretiari su saglasni da nauku ine objektivne i pouzdane istine o stvarnosti, saznati zakoni i zakonitosti koji u toj stvarnosti postoje, saznanja koja su praktino proverljiva, koja se mogu dokazivati, koja imaju opte vaenje, praktinu primenljivost i koja su saoptljiva ljudima (Banur i Potkonjak, 1999:13). Metodologija neke nauke je teorija (nauka, uenje) o istraivanju predmeta te nauke.

Konstitutivni zahtevi koje treba da ispuni svaka nauka

1. Da ima jasno definisan predmet kojim se bavi; 2. Da ima svoju metodologiju (polazite, metode, postupke, instrumente za prouavanje svog predmeta); 3. Da poseduje dovoljan fond saznanja o svom predmetu (nauni sistem saznanja); 4. Da raspolae jezikom kojim moe saoptavati saznanja o predmetu kojim se bavi (kategorijalni i ostali pojmovi, sintagme, termini, simboli i dr.).

Paradigme istraivanja vaspitanja i obrazovanja

Paradigma - matrica za naunu disciplinu koja obuhvata opteprihvaena uoptavanja, pretpostavke, verovanja, vrednosti i primere onog to je predmet naune discipline (Filsteadu, 1979, prema:
Mui, 1999).

U istraivanju na podruju drutvenih nauka polazi se od dve naune paradigme:


1. Paradigma razumevanja i 2. Paradigma pojanjavanja/tumaenja

Pregled karakteristika naunih paradigmi


Paradigma razumevanja
Shvatanje istraivanih pojava interpretativna paradigma Kvalitativni pristup Fenomenoloki pristup hermeneutika analiza Idiografska svrha Neoptruzivno/prirodno tumaenje Dinamika realnost Holistinost Vea uloga subjektivnosti

Paradigma pojanjavanja
Ustanovljavanje uzrono posledinih veza kauzalna paradigma Kvantitativni pristup Empirijsko analitiki postupci Nomotetika svrha Optruzivno/egzaktno merenje Statika realnost Partikularistinost Tenja prema maksimalnoj objektivnosti

Fenomenoloki pristup
Usmeren je na saznavanje same pojavnosti (fenomen pojava). Polazi se od intuitivnog saznavanja ostvarujui fenomenoloku redukciju (intuicija okrenuta prema objektu, iskljuuje se prethodna teorijska nadgradnja fenomena i svako dotadanje miljenje o njemu). Hermeneutika se nadograuje na fenomenologiju kao uenje o izlaganju, tumaenju i razumevanju tekstova, na temelju produbljene analize.

Odnos metodologije, logike, gnoseologije i epistemologije


Logika - Pri saznavanju predmeta svake nauke moraju se strogo i dosledno potovati logiki zahtevi i uvaavati logika teorija o pojmu, zakljuivanju, dokazivanju, suenju i sl. Gnoseologija - Kao teorija o mogunostima i dometima ovekovog saznanja, tei da otkrije opta naela, pristupe, orijentacije, pravce, oblike i metode koje mogu pospeiti i uiniti ljudsko saznanje moguim, uspenim, valjanim i istinitim. Epistemologija Ako govorimo o nauci, ona se usredsreuje na nauno saznanje i razmatra problematiku naunog saznanja u odreenoj oblasti. Pedagoka epistemologija se bavi uslovima, mogunostima, izvorima, dometima, verovatnou, objektivnou i istinitou pedagokog saznavanja vaspitanja.
(Banur i Potkonjak, 1999:19-20)

Metodologija nauno istraivakog rada u vaspitanju i obrazovanju/Metodologija pedagogije

Bavi se prouavanjem puteva i naina dolaenja do naunih saznanja u oblasti vaspitanja i obrazovanja.
Pedagoko saznanje karakterie:
objektivnost; asimptotinost (nedovrenost); sinteza indukcije i dedukcije; sinteza kvalitativnog i kvantitativnog izraza i

- pedagoka praksa kao kriterijum istinitosti.

Osobine linosti istraivaa

Intelektualne
Produbljeno poznavanje problematike koja se istrauje, opta pedagoka kultura, pasivno i aktivno sluenje stranim jezicima i dr.; Metodoloka osposobljenost za primenu istraivakih metoda i postupaka; Sposobnost organizacije sopstvenog rada i rada drugih (timski rad)

Karakterne
Upornost, istrajnost, hrabrost, emocionalni stav prema radu i korektan stav prema saradnicima

Vrste pedagokih istraivanja


Fundamentalna (bazina), teorijska, metateorijska istraivanja; Primenjena (aplikativna), operativna, razvojna istraivanja; Akciona istraivanja; Komparativna istraivanja; Longitudinalna istraivanja; Transferzalna istraivanja; Istorija sluaja i biografska istraivanja; Istorijska istraivanja; Futuroloka istraivanja; Reprezentativna i mala (mikro) istraivanja itd.

Akciona istraivanja
Varijanta razvojnih istraivanja (uvode se novine u vaspitno obrazovnu delatnost na temelju njihove naune provere); Onaj ko uestvuje u vaspitno obrazovnoj delatnosti je ujedno i istrauje; Visok stepen elastinosti, odnosno nacrt realizacije istraivanja se menja u toku same akcije (kada to zahtevaju okolnosti samog istraivanja); Moe se realizovati zajedniko akciono istraivanje (grupno meudelovanje nastavnika istraivaa); Akciono istraivanje je empirijsko istraivanje.

Etape pedagokog istraivanja



Izbor problema istraivanja; Izrada projekta istraivanja i stvaranje uslova za njegovo sprovoenje; Prikupljanje podataka o pojavi koja se istrauje; Statistika obrada prikupljenih podataka; Analiza i interpretacija dobijenih rezultata istraivanja (izvoenje zakljuaka o novim saznanjima do kojih se dolo u toku istraivanja); Objavljivanje izvetaja o istraivanju; Primena nalaza istraivanja u praksi.

Sadraj projekta istraivanja


Uvod Teorijski pristup problemu istraivanja Definisanje osnovnih pojmova Dosadanja istraivanja

Metodoloki okvir istraivanja Problem istraivanja Predmet istraivanja Cilj i karakter istraivanja Zadaci istraivanja

Hipoteze u istraivanju Varijable u istraivanju Metode, tehnike i instrumenti istraivanja Populacija i uzorak istraivanja Statistika obrada podataka Organizacija i tok istraivanja Struktura izvetaja o istraivanju Literatura Prilozi projekta istraivanja

Sugestije za izradu metodolokog okvira istraivanja Predmet istraivanja


Odreuje se ta se istrauje, pojava koja se istrauje i o kojoj se eli doi do odreenog saznanja.

Problem istraivanja
Najee se formulie u obliku pitanja i postaje osnovna vodilja u istraivanju.

Cilj i karakter istraivanja


Definie se opta namera istraivanja, eljeno stanje na koje su usmerene isztraivake aktivnosti. Ciljem se izraava svrsishodnost istraivakog projekta.

Zadaci istraivanja ui, konkretniji, operativniji

Hipoteze u istraivanju
To su pretpostavke o reenjima odreenih problema. Izvode se iz postojeih teorija, sprovedenih istraivanja i iskustava istraivaa. Obino se postavlja jedna opta hipoteza koja proizilazi iz cilja istraivanja i vie posebnih, koje proizilaze iz zadataka istraivanja.

Varijable u istraivanju
Na osnovu postavljenih hipoteza utvruju se, klasifikuju i operacionalizuju varijable u istraivanju. Varijabla je karakteristika (svojstvo, obeleje) koja se menja i razvija pod odreenim uslovima, kako u pojedinanom sluaju, tako i u masi sluajeva. Obino se navode zavisne i nezavisne
varijable. Potrebno je definisati zavisnu varijablu i utvrditi indikatore varijabli kao vidljive manifestacije.

Projekat istraivanja
Primer Rad u parovima u mlaim razredima osnovne kole
- izvod

(prema: Kundaina i Banur, 2000)

Problem istraivanja: Koliko je rad u parovima u mlaim razredima osnovne kole efikasniji u odnosu na klasine oblike nastave? Cilj istraivanja: Eksperimentalno uporeivanje efekata rada u parovima i frontalnog oblika rada kao i utvrivanje didaktikih vrednosti rada u parovima koje preferiraju uenici etvrtog razreda osnovne kole.

Zadaci istraivanja:
Osmisliti eksperimentalni program (pripreme za asove obrade nastavnog gradiva radom u parovima); Utvrditi da li postoji statistiki znaajna razlika u znanjima uenika kada je nastava organizovana radom u parovima, odnosno frontalnim radom; Utvrditi didaktike vrednosti rada u parovima koje preferiraju uenici IV razreda osnovne kole.

Opta hipoteza: Rad u parovima ima znaajne didaktike vrednosti i njime se mogu postii bolji efekti uenja nego u frontalnoj nastavi. Posebne hipoteze: Mogue je nastavnu temu (odabranu) obraditi radom u parovima Postoje statistiki znaajne razlike kada se nastava organizuje radom u parovima u odnosu na nastavu organizovanu frontalnim oblikom rada. Rad u parovima ima odreene didaktike vrednosti koje ga ine efikasnijim u odnosu na frontalni oblik rada.

Metode istraivanja
U istraivanju e se koristiti deskriptivna metoda i metoda eksperimenta sa paralelnim grupama. Deskriptivna metoda e se primeniti kod prikupljanja podataka, obrade i interpretacije. Metoda eksperimenta s paralelnim grupama e se koristiti u delu rada koji se odnosi na uporeivanje efekata nastave organizovane radom u parovima i nastave organizovane frontalnim oblikom rada. Ovom metodom se eli ispitati: koliko rad u parovima utie na to da uenici uspenije usvajaju nastavne sadraje i da li je stepen usvojenosti vei nego na asovima na kojima se koristi frontalni oblik rada.

Tehnike i instrumenti u istraivanju Istraivanje e se realizovati tehnikama testiranja i anketiranja. Testiranje e se sprovesti upotrebom testova kojima e se utvrditi: - Prethodno steeno znanje iz oblasti koja se obrauje u treem razredu; - Finalno znanje posle sprovedenog eksperimenta i - Meusobni odnos rezultata izmeu eksperimentalne i kontrolne grupe.

Anketiranje e se sprovesti anketnim upitnikom za uenike eksperimentalne grupe poto e se kod njih nastava organizovati putem rada u parovima. Njime se eli utvrditi didaktika vrednost rada u parovima koje preferiraju uenici etvrtog razreda. Upitnik ima 12 pitanja. Uvodni deo sadri uputstvo , podatke o ueniku, pol i opti uspeh koji su postigli na kraju treeg razreda.

Populacija i uzorak u istraivanju


Populacija osnovni skup iz kojeg se uzima uzorak istraivanja. Mora biti jasno odreena, precizno definisana sadrajem, obimom i vremenom (na primer, uenici IV razreda osnovnih kola u Somboru, kolske 2010/2011 godine). Uzorak deo populacije, podskup osnovnog skupa. Jedinice uzorka mogu biti: subjekti, grupe, varijable, aktivnosti, nastavni i drugi sadraji, vreme, izvori itd. Uzorci koji su zasnovani na teoriji verovatnoe: - prosti, sluajni uzorak - stratifikovan uzorak - sistematski uzorak Uzorci koji nisu zasnovani na teoriji verovatnoe: namerni, prigodni, kvotni

Metode u pedagokom istraivanju

Deskriptivna metoda
Odnosi se na opisivanje pedagokih pojava. Karakteristike naune deskripcije: Usmerena je prema usavravanju naunih saznanja (prema generalizaciji); Ne zaustavlja se samo na opisivanju, na prikupljanju i sreivanju podataka, nego obuhvata uporeivanje i suprotstavljanje, vrednovanje i interpretaciju podataka. Primenom deskriptivne metode trae se odgovori na sledea pitanja: ta e se opisivati? Kada e se opisivati? Kako e se opisivati?

Pedagoki eksperiment
Pojavljuje se jedino u istraivanju kauzalnih povezanosti sadanjih pojava. Osnovna karakteristika namerno, plansko izazivanje promena u cilju prouavanja njihovih posledica u strogo kontrolisanim uslovima s mogunou merenja izazvanih promena.

Pedagoki eksperiment - osnovni pojmovi


Varijabla - svaka karakteristika bilo koje pedagoke pojave kod koje posmatramo kvalitativne ili kvantitativne razlike koje se u njoj javljaju (razni uzrasti, nivo znanja, pol, razni oblici vaspitno-obrazovnih uticaja itd.). Nezavisna varijabla - ona koja deluje, koja predstavlja uzrok.
Zavisna varijabla - ona na koju se deluje. Njihov opti odnos: R = f (O,S)
R = reakcija, S = stimulus, f = funkcja i O = objekat ili organizam.

Pedagoki eksperiment - osnovni pojmovi


Zakon jedne varijable :
nastojanje da se prati delovanje samo jedne varijable (eksperimentalna varijabla => vaspitno-obrazovni postupak).

Eksperimentalni faktor:
svaki od oblika u kojima se pojavljuje eksperimentalna varijabla (razni nastavni postupci).

Parazitarne varijable:
one koje elimo eliminisati.

Parazitarni faktor:
oblici u kojima se pojavljuju parazitarne varijable.

Ex-post-facto postupak
Neku delatnost (nastavni postupak) unosimo namerno da bi smo izazvali vaspitno-obrazovni uinak. Taj faktor deluje od ranije, izvan nauno - istraivakog projekta. Odreuje se, dakle, efikasnost nekog faktora nakon to se (ex post) ostvarila injenica (fakt) njegovog delovanja, bez namernog unoenja u eksperiment.

Greke koje proistiu iz delovanja parazitarnih faktora


S izvor greaka lei u subjektima: predznanje uenika (prethodna iskustva ispitanika); opta mentalna sposobnost; marljivost; pol; socijalno poreklo; uzrast itd.

Greke koje proistiu iz delovanja parazitarnih faktora


G izvor greaka je u razlikama do kojih dolazi izmeu grupa u koje se uvodi eksperimentalni faktor, a koje se shvataju kao jedinstvene celine:
u vezi s vaspitaem/nastavnikom (strunost, pol, metodika sprema, ivotno doba itd.); u vezi s vremenom unoenja faktora; u vezi sa nekim drugim okolnostima (opta socijalna i radna klima); ponavljanje eksperimenta u veem broju kola/ustanova.

Osnovni modeli eksperimenta

Eksperiment s jednom grupom


Eksperiment sa paralelnim grupama Eksperiment s rotacijom faktora

Eksperiment s jednom grupom


Sukcesivni rad koji se ostvaruje s istim uenicima. Primer: edukativne radionice u zdravstvenom vaspitanju uenika prvog razreda osnovne kole. Eksperimentalni faktor (nezavisna varijabla)

Inicijalno stanje

delovanje faktora

finalno stanje.

ASF = ASf - ASi


Veliina napretka = AS finalnog stanja - AS inicijalnog stanja.

Eksperiment s jednom grupom


Ako se eli eksperimentom obuhvatiti uporeivanje efikasnosti vie faktora, onda se s istom grupom uenika sukcesivno primenjuju dati postupci. Ako imamo dva postupka, eksperiment tee na sledei nain:

Prvi ciklus: Inicijalno stanje

delovanje prvog faktora

finalno stanje i finalno stanje

Drugi ciklus: Inicijalno stanje

delovanje drugog faktora

Raunamo: prosenu efikasnost prvog faktora, prosenu efikasnost drugog faktora i razliku u efikasnosti ova dva faktora.

Eksperiment sa paralelnim grupama


Simultan (istovremeni) rad s raznim grupama uenika faktor po jedna grupa. Tok eksperimenta uz pretpostavku postojanja dva faktora: za svaki

Grupa A: Inicijalno stanje


Grupa B: Inicijalno stanje

delovanje prvog faktora

finalno stanje

delovanje drugog faktora

finalno stanje

Uporeivanje efikasnosti faktora: ustanovljavanje razlike u prosenom napretku pri primeni prvog te pri primeni drugog faktora.

Eksperiment sa paralelnim grupama


! Kontrolna grupa:
ako se uporeuje efikasnost novijeg postupka u odnosu na uvebani, ustaljeni nain rada, onda je druga grupa kontrola vrednosti postupka koji se uvodi u prvu grupu.

! Inicijalno stanje:
merenje polaznog stanja u procesu ujednaavanja grupa.

! Finalno stanje:
zavrna merenja uinka posle izvedenog eksperimentalnog programa i u eksperimentalnoj i u kontrolnoj grupi.

Eksperiment s rotacijom faktora


Kombinacija eksperimenata: s jednom grupom i s paralelnim grupama. Postoje dve ili vie paralelnih grupa u kojima se faktori rotacijom ciklino menjaju.
Prvi ciklus: Grupa A: IS Grupa B: IS

delovanje prvog faktora delovanje drugog faktora

FS; FS. FS; FS.

Drugi ciklus:
Grupa A: IS Grupa B: IS
delovanje drugog faktora delovanje prvog faktora

Tehnike i instrumenti u pedagokom istraivanju

Tehnike i instrumenti u pedagokom istraivanju pojmovno odreenje i klasifikacija


!
!

Tehnike - Naini prikupljanja podataka o prouavanim pedagokim pojavama. Instrumenti - Alat koji se u procesu prikupljanja podataka primenjuje.

Mogu se sistematizovati u dve grupe:


1. 2. Postupci koji polaze od dokumenata s podacima o pedagokim pojavama koji su ve od ranije sainjeni (rad na dokumentaciji); Postupci u kojima izrada dokumenata koji e se dalje obraivati predstavlja sastavni deo samog istraivanja.

Postupci u kojima je izrada dokumenata sastavni deo istraivanja


Dokumente izrauje sam istraiva (sistematsko posmatranje, intervju); Istraiva organizuje izradu instrumenata s podacima o pedagokim pojavama, a ispitanici popunjavaju instrument (test, anketni list, skalu procene) i time dopunjeni obrazac pretvaraju u dokument.

Tehnike i pripadajui instrumenti istraivanja

pri analizi sadraja pedagoke dokumentacije pojava i Protokoli pismenog snimanja pedagokih pojava

!
! ! ! ! !

Rad na dokumentaciji/ Analiza sadraja: Evidencioni list


Sistematsko posmatranje: Aparati za snimanje pedagokih

Intervjuisanje: Protokol intervjua


Anketiranje: Anketni list (upitnik) Testiranje: Test

Postupci procenjivanja i prosuivanja: Skale sudova

Paralelne forme instrumenata i baterije instrumenata


Paralelne forme instrumenata Instrumenti iste teine, mere istu pojavu, ali su zadaci ipak razliiti (najee vezane za longitudinalna istraivanja).
Baterije instrumenata Potrebno je vie razliitih instrumenata kojima se ispituju razni aspekti neke pojave u okviru istog pedagokog problema (testovi, skale sudova, anketni listovi, protokoli sistematskog posmatranja uenikovog rada itd.). Vezane su za transferzalna istraivanja.

Metrijske karakteristike instrumenata


Valjanost (validnost) Osobina da instrument meri ba ono to njime elimo da izmerimo (da prikupimo podatke koje elimo da prikupimo). Test znanja iz nekog predmeta je sadrinski valjan ako njegovi zadaci reprezentuju odgovarajuu nastavnu materiju datog predmeta. Pouzdanost (relijabilnost) Uobiajeno se definie kao svojstvo instrumenta da pri ponovnoj primeni sa istim osobama daje iste rezultate. Objektivnost Tie se iskljuivanja subjektivnih faktora tj. nezavisnosti rezultata merenja od merioca.

Diskriminativnost (osetljivost) Instrument mora biti osetljiv za razlike u onome to se meri. Ako su zadaci u testu preteki, mnogo ispitanika ima slabe rezultate, a ako su zadaci previe laki, mnogo ispitanika ima podjednako dobre rezultate. Obuhvatnost Instrument je obuhvatan ako moe da pokrije itavo istraivako podruje. Badarenost/standardizacija testa Broj poena koje ispitanik postigne na testu je njegov osnovni (sirovi, bruto) rezultat. Pri konstruisanju testa se utvruju norme za pretvaranje sirovih rezultata testova u izvedene ili vagane rezultate, odnosno u rezultate koji su podesni za utvrivanje uspeha pojedinca i za razna poreenja.

Rad na dokumentaciji/Analiza sadraja


Neki dokumenti iji sadraji se analiziraju u procesu pedagokog istraivanja Zvanina dokumenta
Dokumentacija kole
zakoni, uredbe, odluke, propisi dravnih organa, nastavni planovi i programi, udbenici itd. Matine knjige, dnevnici rada, letopisi, zapisnici nastavnikih vea, ueniki radovi, albumi fotografija, nastavna sredstva itd. Knjige, studije, izvetaji o istraivanjima, udbenici, prirunici, lanci, strune i naune rasprave itd. Arhitektura kolske zgrade, igralita oko kole, uionice, kabineti, laboratorije, fiskulturne sale sa nametajem i opremom, nastavna sredstva, kolske i druge zbirke itd.

Pedagoka dela
Trodimenzionalna sredstva

Postupak analize sadraja: 1. Sainjavanje liste svih raspoloivih izvora 2. Kritika ocena vrednosti izvora 3. Kategorizacija izvora 4. Definisanje jedinice analize sadraja (neophodno je da bude celovita, smisaona, dovoljno zasebna, diskriminativna u odnosu na druge jedinice da se moe: identifikovati, konstatovati, opisati, ako je mogue i kvantitativno iskazati). Ako ima vie jedinica analize, istraiva mora utvrditi kriterijume njihovog klasifikovanja i sreivanja. 5. Utvrditi instrumente za beleenje jedinica analize sadraja

S i s t e m a t s k o p o s m a t r a nj e
Predstavlja direktan put upoznavanja pojava na podruju vaspitanja i obrazovanja.
Svrha: da se to tanije evidentira i snimi pojava koja se posmatra. Tehnike posmatranja i registrovanja: 1. Posmatranje pomou tehnikih sredstava (fotografije, audio zapisi, filmski zapisi); 2. Posmatranje od strane ispitivaa, tj. posmatraa koji izrauje i popunjava protokol posmatranja.

Objekt posmatranja
Uzorak osoba koje se posmatraju pojedinci (uenici, polaznici predkolske ustanove, nastavnici itd.) ili grupe (odeljenja, grupe dece u igri, uenici u grupnom radu itd.); Uzorak aktivnosti koje se posmatraju (ta e se kod predvienih osoba posmatrati?);

Uzorak vremena (Kada e se izvoditi posmatranje?).

Svojstva ispitivaa
Razvijeni i osetljivi senzorni organi; Fiziki zdrav i mentalno sve u asu posmatranja; Sposobnost brzog i tanog procenjivanja bitnog; Razvijena distributivna panja; Sposobnost samokontrole i samosavladavanja (ispitiva mora ostati samo posmatra).

Registrovanje pomou pismenog protokola


Osnovni zadatak: to potpunije i objektivnije beleenje onoga to se uoava kod objekta posmatranja.

Primer: Protokol snimanja vaspitno - obrazovnog rada


1. 2. 3. 4. 5. 6. Projekat Ispitiva Vreme snimanja Mesto snimanja Lica koja se snimaju Aktivnosti koje se snimaju

Registrovanje trajanja uestalih pojava hronolokom lestvicom


Aktivnost. Minute Gleda u zadatak i razmilja + ? 1 Gleda ta pie drug + ? 2 Prati kroz prozor ta se deava + ? 3 Reava prvi zadatak + ? 4 Razgovara sa drugom + ? 4 Gleda ispred sebe 5 + ? Ponovo reava zadatak 5 + ?

Intervju
Plansko izazivanje verbalnih manifestacija linosti sa kojom se razgovara da bismo doli do novih saznanja u pedagogiji.
Prema sadraju: 1. vezani (unapred precizirana pitanja) 2. diskusija Prema osobama koje intervjuiemo: 1. direktni (razgovor sa osobom koju ispitujemo) 2. indirektni (razgovor sa okolinom o osobi) Prema broju ispitanika: 1. individualni 2. grupni

Intervju
Pripreme:
odreivanje i eventualno ureivanje mesta; odreivanje vremena; odreivanje pojmova bitnih za intervju (definisanje); izrada podsetnika (cilj, plan, uputstva u vezi sa taktikom razgovora itd.).

Tok intervjua
Povoljna atmosfera i poverenje; Tumaenje vanosti razgovora s ispitanikom; Obeanje anonimnosti i uveravanje ispitanika da se ne radi o ispitu; Mora se zadrati tema razgovora; Ne ulazi se u diskusiju sa ispitanikom; Ispitiva ne iznosi svoje miljenje; Ispitiva provocira potpuniji odgovor itd.

Protokol intervjua
Zaglavlje protokola
Opti podaci o ispitivau Opti podaci o ispitaniku Mesto i vreme intervjua Naziv istraivakog projekta Sadraj intervjua (sadraj odgovora, opaske i napomene ispitivaa)

A n k e t i r a nj e
Postavljaju se pitanja o: injeninim podacima, podacima o stavovima i podacima o miljenju ispitanika. Vana karakteristika --- p i s a n i o d g o v o r i Pripadajui instrument --- Anketni list ili Anketni upitnik Ekonomian instrument --- Istovremeno se ispituje vie osoba Tipovi anketnih pitanja: a) zatvoranog tipa (ponueni svi mogui odgovori) b) otvorenog tipa c) kombinovana pitanja.

Anketiranje
Pre primene ankete provodi se sondano ispitivanje (probna primena instrumenta). Ako se zapaze nedostaci - revizija instrumenta! I s k r e n o s t se moe poveati: anonimnou instrumenta; izbegavanjem pitanja za koje se unapred zna da e izazavati neiskrene odgovore; korektnim i paljivim uputstvima za popunjavanje ankete.

Anketiranje:vane preporuke
Trajanje - 10 do 20 minuta Ne pita se ono to se moe saznati iz drugih izvora. Postavljaju se jednostavna pitanja (a ne trivijalna). Izbegavaju se sugestivna, neprecizna i neodreena pitanja. Nepoznate termine je potrebno objasniti, protumaiti i definisati. Pita se samo ono to je neophodno za preduzeto istraivanje. Anketa se moe popunjavati na istom mestu, ali i poslati potom (e-mail) - dirigovano popunjavanje! Vane metrijske karakteristike: valjanost i pouzdanost.

T e s t i r a nj e
Testiranje Prikupljanje podataka o prouavanim pedagokim pojavama pomou testova.
Test Merni instrument koji se sastoji od meusobno povezanih zadataka kojima se neto meri i ustanovljava. Zadaci su isti za sve ispitanike. Precizirani su naini njihovog reavanja, kao i naini njihovog ocenjivanja, odnosno vrednovanja postignutih rezultata.

Vrste testova
Kriterijum podele
Prema nainu reavanja zadataka Prema nainu primenjivanja Po nameni Na osnovu onoga to se testira

Vrste testova
Usmeni, pismeni i testovi radnji Individualni i grupni Testovi za merenje postojeeg stanja, prognostiki i dijagnostiki Testovi mogunosti (testovi u uem smislu, testovi znanja i testovi sposobnosti) i Ostali testovi (testovi linosti, testovi u irem smislu) Testovi nivoa i testovi brzine Standardizovani i nestandardizovani testovi

Na osnovu nivoa merenog svojstva i brzine reavanja testa Badarenost testa

Konstrukcija testa etape


1. Sastavljanje zadataka na osnovu nastavnog sadraja kojeg treba obuhvatiti testom (razliiti zadaci priseanje i dopunjavanje, alternativni izbor, viestruki izbor, sparivanje, sreivanje itd.). Broj zadataka mora biti znatno vei od onog koji e biti zadran u testu. 2. Eliminacija zadataka koji ne odgovaraju postavljenim zahtevima ( po sadraju ne odgovaraju onome to se testom eli ispitati, nejasni i dvosmisleni zadaci). 3. Sastavljanje prve, preliminarne (sondane) verzije testa. Ona se proverava na reprezentativnom uzorku ispitanika. 4. Izrada konane verzije testa. Posle sondane primene testa, odreuju se metrijske karakteristike, vre korekcije, eliminiu neadekvatni zadaci, odreuje optimalno vreme potrebno za reavanje testa, koriguje se uputstvo i klju ocenjivanja, utvruje se redosled zadataka i dr.

Skaliranje
Koristi se pri proceni kvaliteta nekog proizvoda, uspenosti neijeg rada, karakteristika neije linosti i sl.
Odreuje se da li postoji ili ne postoji i koliki je stepen postojanja pojave koja se procenjuje. Instrument Skala sudova Moe se procenjivati: napredak uenika u oblasti u kojoj se vrednuje njegov rad, svojstva nastavnika/vaspitaa, saradnja kole, porodice i predkolske ustanove itd.

Skaliranje
Prema spoljanjem obliku razlikujemo: 1. Deskriptivnu i 2. Grafiku skalu Deskriptivna - Od vie tvrdnji procenjiva oznaava onu, koja po njegovom miljenju, najvie odgovara stvarnom stanju. Grafika - Vodoravna linija ispod koje se oznae ekstremne vrednosti i srednja, a procenjiva odreuje mesto koje odgovara stepenu osobine koja se procenjuje.

Skaliranje izvori greaka


Lina jednaina procenjivaa Rasprenost sudova Greka kontrasta Halo efekat Logika greka

Kako izbei greke?

Skaliranje izvori greaka


Obezbediti veliki broj procenjivaa Osobine se moraju jasno i jednoznano opisati Potrebno je menjati smer osobina (od pozitivnih do negativnih i obrnuto) Izbegavati izraz proseno
Rigorozni su zahtevi u pogledu mernih karakteristika valjanost, pouzdanost i objektivnost

Varijante skala sudova


1. Kontrolna lista ek lista (skala alternativnih sudova, kontrolnik) Sastoji se od niza karakteristika za koje procenjiva sudi da li se u neijem radu ili proizvodu pojavljuju ili ne. 2. Odredi ko skala Navodi se ime jedne ili vie osoba na koje bi se neka karakteristika mogla odnositi. 3. Skala rangova Ispitanik ranguje, odnosno odreuje mesto koje pripada veem broju osoba, stvari, postupaka i sl. (max-min)

Varijante skala sudova


1. Uporeivanje parova Uporeuju se dve po dve osobe, dva po dva objekta, dva po dva svojstva (primer: od dva uenika koji je iskreniji?) 2. Skala proizvoda Procenjivanje odreenih proizvoda vri se na bazi uporeivanja sa tipinim predstavnicima pojedinih kvalitetnih kategorija Postoje Skale rukopisa, Skale crtea, Skale tehnikih radova i sl.

Varijante skala sudova skala proizvoda


Postupak za izradu modela za procenjivanje uenikih radova: 1. Sakupi se vei broj istovrsnih radova. 2. Dovoljan broj procenjivaa procenjuje radove (preko 20). 3. Svaki procenjiva proceni svaki rad (proizvod).
Proizvodi kod kojih se gotovo potpuno slau procenjivai postaju model za procenjivanje uenikih radova (proizvoda) iste vrste.

Sociogram
Grafiki oblik iznoenja rezultata Odredi ko skale, a koji se tiu socijalne prihvaenosti/neprihvaenosti pojedinih lanova grupe (odeljenje, vaspitna grupa). Da bi se na odgovarajui nain izvelo sociometrijsko ispitivanje, potrebno je: Ispitanicima pruiti priliku da odabiraju i odbacuju onoliko lanova grupe koliko to ele; Ispitanicima dati jasan kriterijum na osnovu kojeg e izvriti odabiranje i odbacivanje osoba; Potrebno je da su pitanja razumljiva, a poeljno da je biranje tajno.

Literatura: Bakovljev, M. (1995). Osnovi metodologije pedagokih istraivanja. Beograd: Nauna knjiga. Banur, V. i Potkonjak, N. (1999). Metodologija pedagogije. Beograd: Savez pedagokih drutava Jugoslavije. Gojkov, G. (2005). Uvod u pedagoku metodologiju. Vrac: Via kola za obrazovanje vaspitaa Kundaina, M. i Banur, V. (2000). Metodoloki praktikum. Uice. Kundaina, M. i Banur, V. (2007). Metodoloki praktikum. Valjevo: Merlin company. Mui, V. (1977). Metodologija pedagokog istraivanja. Sarajevo: Svjetlost. Mui, V. (1999). Uvod u metodologiju odgoja i obrazovanja. Zagreb: Educa d.o.o. Risti, . (1995). O istraivanju metodu i znanju. Beograd: Insitut za pedagoka istraivanja.