Ljudski kapital ? Zaposleni nisu samo jedan od najznacajnijih resursa firme.Oni su takodje najskuplji i najproblematicniji resursi.

Obzirom da je znacaj ljudskih resursa sve veci,upravljanje ovim resursima se posmatra kao strateski interes organizacije kojim se bave visi nivoi menadžmenta.Ljudski capital predstavlja ukupnu vrednost ljudskih resursa organizacije. Ljudski capital je direktno vezan sa performansama organizacije i njenom konkurenskom prednoscu.upravljanje ljudskim resursima moze biti efektivno i neefektivno.Ljudski resursi obuhvataju svo iskustvo, vestine i procene sposobnosti kontakte,preduzete rizike, i mudrosti pojedinaca sa jednom organizacijom.E#ksperti za ljudski capital su predvideli u buducnosti deficit vestina kod ljudskih resursa koji bi doneo stetu konkurentskoj poziciji organizacija ukoliko se ne bude investiralo vise u ljudski capital.

Kako i zasto su ljudi postali ljudski resursi?

Pojam ljudski resursi je novijeg datuma jer je uz mnogo osporavanja i kritika u novije vreme usao u upotrebu.Kriticari takvog nacina polaze od pretpostavke da je on ponizavajuci za coveka,jer ga izjednacava sa objektom upravljanja.Posto su ljudi najvece bogatsvo organizacije nedopustivo je da ih bilo ko dovodi u istu raven sa novcem masinom i informacijom.Prisatlice poistovecivanja ljudi sa resursima isticu da se time konacno sprecava praksa prema kojoj su svi drugi resursi znacajniji od ljudi.Pojam ljudski resursi poprima i novo znacenje.Njime se ne oznacavaju samo zaposleni nego i njihovi sveukupni potencijali.Drugim recima ljudsi resursi se posmatr4aju kroz prizmu ukupnih ljudskih vrednosti i potencijala.

Specificnost ljudskih resursa

Bez ljudi i njihovih potencijala nema ni organizacije i njenih uspeha.I ako su svi resursi organizacije vazni, ljudski resursi su najvazniji. -specificnost ljudskih resursa i njihov znacaj ogledaju se u sledecem: -ljudski resursi mogu da stave u funkciju sve umne ,fizicke i sve druge potencijale sa kojima raspolazu -ukupne rezultate rada cine vecim od pojedinacnih ostvarenih rezultata -rezultati rada zavise i od motivisanosti zaposlenih i menadžera -jedino covek moze oblikovati viziju -ljudski resursi imaju dugorocan uticaj na poslovanje organizacije -odnos organizacije prema ljudskim resursima ima visestruko dejstvo -ljudski res. Imaju sposobnost razvoja

-ljudsi resursi su povezani sa svim poslovnim funkcijama -ulaganja u ljudske resurse je isplativije od ulaganja u bilo koje druge resurse.

Nastanak pojma menadžment ljudskih resursa

pojam mendzmenta ljudskih resursa pojavljuje se 80g proslog veka.Do njegovog pojavljivanja uglavnom se govorilo o personalnom menadžmentu. Koji kasnije izrasta u menadžment ljudskih resursa i ne oznacava samo promenu ranijeg naziva nego i nov pristup usaledavanju zaposlenih i njihovih potencijala.preobrazajem personalne funkcije u jednu od kljucnih menadžment funkcija poslovi i aktivnosti koji se odnose na ljude naizad su postali deo menadžment aktivnosti.I najtvrdokorniji zagovornici tradicionalnog nacina rada i upravljanja pocinju da shvataju da su ljudi najdragocenijji potencijal organzacije.Upravljanje ljudskim resursima veoma je odgovoran i dinamican process,koji organizaciji pomaze da dodje do ljudi zeljenih sposobnosti a njenom menadžmentu da uticanjem na ponasanje pojedinaca i grupa obezbedi ostvarivanje zeljenih rezultata.Proces upravljanja ljudskim resursima podrazumeva mere i aktivnosti kojima ucestvuju dve strane.Na jednoj strani su jedni koji upravljaju, a na drugoj onima sa kojima se upravlja.

Definisanje menadžmenta ljudskih resursa

Upravljanje ljudskim resursima moze se definisati kao strategiski i koherentan pristup upravljanju najvrednijim sredstvima organizacije:ljudima koji radee u njoj, i doprinosi ostvarenju njenih ciljeva.Funkciju upravljanja ljudskim resursima opredeljuje niz medjusobno povezanih aktivnosti od kojih su najznacajnije:planiranje ponude i traznje za ljudskim resursima ,analiza poslova ,regrutovanje potencijalnih kandidata za popunu upraznjenih radnih mesta selekcija prijavljenih kandidata,socijalizacija novo zaposlenih, obuka i razvoj zaposlenih ,motivisanje ,zastita zdravlja zaposlenih ,postovanje zakonskih propisa…….Jedan od sonovnih principa upravljanja ljudskim resursima treba da bude:da pravi covek u pravo vreme bude na pravom mestu. -osnovne karakteristike pristupa upravljanja lj.r. su: -zadovoljava potrebu za strateskim pristupom upravljanja lj.r. -naglasena je vaznost obavezivanja na misiju -zaposleni se posmatraju kao sredstva u koje treba investirati -lj.r. se posmatraju kao izvor konkurentske prednosti

Ciljevi upravljanja lj.r.

opsti cilj jeste ostvarivanje uspeha kroz ljude.Menadžment lj.r. bavi se ostvarivanjem sledecih ciljeva: -nabavljanje i razvoj potrebnih lj.r. -vrednovanje zaposlenih u skladu s pokazanim rezultatima -postavljanje dobrih odnosa Top mendzment je orijentisan ka tome da ima produktivne zaposlene koji doprinose konkurenskim prednostima organizacije.Najznacajnije brige menadžera na operativnom nivou se odnose na produktivnost, kvalitet i uslugu.

Tvro i meko upravljanje lj.r.

Tvrdo upravljanje lj.r. Ono prihvata poslovno orijentisanu filozofiju koja se fokusira na potrebu da se upravlja ljudima na nacine koji ce organizaciji obezbediti dodatnu vrednoist i konkurentsku prednost.Radnici predstavljaju jos jedan kljucni resurs koji menadžeri koriste kako bikostvarili konkurentsku prednost svojih kompanija. Meko upravljanje lj. R. Ono naglasava komunikaciju, motivaciju i vodjstvo.Ono ukljucuje tretiranje ljudi kao vrednog sredstva , izvora konkurentske prednosti kroz njihovo obavezivanje i visok kvalitet.Ono stoga posmatra zaposlene pre kao sredstva nego kao objekte.

Osnovne uloge menadžmenta lj.r.

To su strateska i operativna uloga. Strateska uloga: Naglasava da su ljudi u jednoj organizaciji vredni resursi koji zahtevaju znacajno ulaganje.Strateski ljudski resursi se moraju posmatrati u istom kontekstu kao i finansiski,tehnoloski, i drugi resursi kojima se upravlja u organizaciji. Operativna uloga:

novi zaposleni moraju biti orijentisani ka organizaciji.supervizori se moraju obucavati.razvoj menadžmenta i tehnika za upravljanje nagradama Razlike: -u ciljevima koji se ostvarivanjem upravljacke i kadrovske funkcije zele postici -u nacinu vrsenja poslova i zadataka -u pogledu odgovornosti za obavljanje poslova i zadataka -u nacinu tretiranja zaposlenih -u pogledu menadžerske funkcije i kadrovske Tri karakteristike koje razlikuju upravljanje lj. i upravljanje kadrovima(slicnosti i razlike) Medju prvim autorima je bio Armstrong. .r.r. Menadment lj.dok to nije bio slucaj sa upravljanje kadrovima.r. od upravljanja kadrovima su: *upravljanje kadrovima je usmereno ka onima koji nisu menadžeri dok je upravljanje ljudskim resursima vise odnosi na upravljacko osoblje * upravljanje lj. -kadrovski menadžment kao i menadžment lj.r.r. naglasava znacaj ukljucivanja visih nivoa menadžmenta u upravljanju kulturom. -upravljanje kadrovima kao i menadžment lj. i upravljanje kadrovikma su: -strategije kadrovskog menadžmenta kao i strategije lj. istice da su liniski menadžeri odgovorni za upravljanje. proisticu iz poslovne strategije -upravljanje kadrovima kao i upravljanje lj. poseduje iste tehnike za selektovanje .r. dok upravljanje kadrovima istice ulogu liniskih menadžmenta * upravljanje lj.r.Kandidati se moraju intervjuisati .Operativne aktivnosti su takticke i administrativne po svojoj prirodi. balansira individualne potrebe kako bi ljudi dostigli maksimalni nivo i ostvarili sopstvenu satisfakciju i organizacione ciljeve. Slicnosti: Neki od osnovnih slicnosti izmedju upravljanja lj. je daleko vise od aktivnosti liniskih dzera.r.obuku .r.problemi sa sigurnoscu se moraju resiti i zarade i plate moraju biti utvrdjene.

Trendovi u okruzenju i njihov uticaj na menadžment lj. hotela . Kada je istok krenuo sa ubrzanom kapitalizacijom drustvenih odnossa .menjanja i prilagodjavanja organizacije.U nalazenju pravog posla neophodno je: -indetnifikovati i proceniti licne interese -utvrditi koliko su vestine povezane sa ciljevima karijere -indentifikovati institucije za planiranje karijere i trazenje posla -upotrebiti informacije o slobodnim mestima za posao -uspostaviti mrezu za trazenje posla -obezbediti znanja i vestine u pripremi prijava -razviti vestine potrebne za uspesno intervjuisanje za posao Faktori koji uticu na izbor posla . automobila.Prostor za rad vise nema znacaj koji je nekada imao.Povecava se ucesce zaposlenih u upravljanu preduzecem a uslovi rada i zaposlenja postaju sve povoljniji.na zapadu se zahuktao process njihove nuzne socijalizacije.r.Tehnicko tehnoloski progresi izmenili su concept .Moze se zakljuciti da je savremneo okruzenje zahvaceno velikim promenama a to su: -ubrzan naucno tehnoloski razvoj -zaostravanje trzisne konkurencije -povecani zahtevi potrosaca -promena nacina zivota -potreba stalnog preispitivanja.Poslovni ljudi mogu komunicirati i zakljucivati vazne poslove iz aviona.strukturu i izgled tradicionalne organizacije.broda. Kako doci do prvog posla Do pravog posla nije lako doci.Stvaraju se uslovi za dalju demokratizaciju i humanizaciju industriskih i proizvodnih odnosa. ili iz svog stana.

Specijalisti za ljudske resurse koriste opis posla i specifikacije kako bi otpoceli proces regrutovanja.sigurnost posla.nego i menadžeri koji rukovode poslovima za koje se traze novi ljudi. Priroda selekcije Proces selektovanja pocinje menadžer ili supervizor trebaju da zaposle pojedince kako bi popunili odredjenu prazninu. izazov i odgovornost.U procesu selekcije cesto ne ucestvuju samo strucnjaci za selekciju i zaposleni u sektoru za lj.Faktori koji uticu na izbor posla su: -ponasanje i karakteristike regrutovanja -karakteristike posla -karakteristike kandidata -politika ljudskih resursa -izvor regrutovanja Selektovanje ljudskih resursa Regrutovanjem se obezbedjuje grupa kandidata iz koje se biraju najpotencijalniji buduci zaposleni.Opis posla baziri na analizi posla identifikuje prazninu.Uvid u selekciju dolazi iz dve tradicionalne istine -dobar trening nece popraviti losu selekciju -ako vi ne zaposlite one prave vasi konkurenti ce to uciniti.Selekcija je proces u kojem se primenom utvrdjenih metoda .vestina i sposobnosti koje nosi jedan covek predstavlja uskladjivanje onoga sta kandidat moze da uradi i onoga sta treba organizaciji.Novija istrazivanja ukazuju da se uticaj pojedinih faktora o izboru posla menja u odnosu na ranije.r.Zbog toga psiholozi su postali nezaobilazni strucnjaci u tom procesu.na odluke o izboru posla presudan uticaj imaju sledece karakterisitke:visina plate.Selektovanje prave grupe znanja .za nimljiv posao i kvalitetan menadžment..benificija zaposlenih.geografska lokacija.Selekcija je nesto vise od odabira najboljih.Uocava se da maldi vise vrednuju fleksibilne programe.Odabiranje onih koji ce biti zaposleni jeste selekcija. .mogucnost napredovanja .Potreba za selekcijom i njena vaznost za upravljanje ljudskim potencijalima proizilazi iz cinjenice da se ljudi razlikuju.pravila i tehnika vrsi izbor izmedju vise kvalifikovanih kandidata a sa ciljem da se onima koji najvise odgovaraju zahtevima uspostavi radni odnos.

Razvijaju se na nasledjenim potencijalima.kao i da shvataju i resavaju probleme razlicite vrste.pod uticajem okoline i licnih aktivnosti.Ljudske sposobnosti se dele na -intelektualne -perceptivne -psihomotorne sposobnosti Intelektualne sposobnosti Odnosno mentalne sposobnosti odnose se na potencjal ljudi da procesuiraju verbalne.numericke i ostale informacije.Individualne razlike koje uticu na proces selekcije Poslovi su razliciti ali i ljudi takodje.Intelektuakne sposobnosti su: -perceptivna sposobnost(odnosi se na brze i tacne indentifikacije oblika i uocavanje malih razlika u vizuelno zahvacenim strukturama) -prostorna sposobnost(tice se sposobnosti kojom se odredjuue uspeh u zadacima koji zahtevaju razumevanje odnosa u prostoru) -numericka sposobnost(sposobnost brzog i lakog obavljanja racunskih zadataka) -verbalna sposobnost (sposobnost lakog i brzog razumevanja govornih simbola) -recitost (sposobnost lakoce i brzine upotrebe adekvatnih reci ) -sposobnost rezonovanja(sposobnost resavanja razlicitih problema pomocu misaonog procesa rezonovanja) Pojam i vrste inteligencije . Pojam i vrste sposobnosti Sposobnosti su psihicke osobine ljudi koje cine opste licne preduslove za postizanje uspesnih rezultata u odredjenoj oblasti.Za selekciju su najznacajnije razlike u sposobnostima i karakteristikama licnosti jer se one najcesce povezuju sa razlicitim radnim ponasanjem i uspesnosti u radu.U procesu slekecije utvrdjuje se koje je izmedju vise kandidata najkompetentniji za obavljanje odredjenog posla.Neko je sposoban i kavalifikovan za jedne poslove a neko za druge.

alijenacija. Osobine licnosti U sirem smislu taj pojam obuhvata psiholoske osobine pojedinca i sve sto jednu osobu cini razlicitom od drugih. kreativnost zavisi od 4 faktora: -znanja -intelektualnih sposobnosti -temperamenta -motivacije.Postoji vise vrsta inteligencije -tehnicka inteligencija(sposobnost uocavanja mehanickih odnosa ) -prakticna inteligencija(sposobnost resavanja svakodnevnih problema) -apstraktna int.) (razumevanje i kontrolisanje sopstvenih emocija.zabrinutost.uticaj nasledja na karakteristike licnosti: ekstraverznost.k ontrola.prisnost.razumevanje ponasanja drugih ljudi.optimizam.komformnost.ambicija.sposobnost pravilnog reagovanja u odredjenoj situaciji) Pojam i faktori individualne kreativnosti kreativnost se moze definisati kao sposobnost uocavanja problema i nalazenja novih resenja.Istrazivanja pokazuju da je pouzdanost jedina dimenzija licnosti povezana sa uspesnoscu.opreznost.(sposobnost resavanja apstraktnih problema) -socijalna(emocionalana intel.Indiv.kreativnost. Kompetencije .agresivnost.

Kriterijumi za selekciju i reference kandidata Kriterijumi za selekciju su oni standardi koji su toliko znacajni da pojedinac kako bi se zaposlio mora da ih poseduje.Kandidati koji ispunjavaju minimum trazenih uslova pozivaju se dqlje na intervju ili testiranje .Zatim kandidati koji ne udovolje fizickim i zdravstvenim zahtevima ne mogu biti primljeni u radni odnos.Reference se mogu dobiti iz nekoliko izvora .Reference nude informacije o verovatnoci da ce kandidat biti u stanju da izvrsi posao.Ako kandidati uspesno predju lekarski pregled vrsi se njihovo rasporedjivanje na posao.Zatim se vrse naknadna istrazivanja(provera referenci).Ako se pokaze da kandidat ima odgovarajuce kvalifikacije vrse se dodatni intervjui.mada je cesto prisutna kombinacija testa i intervjua. Metodi i instrumenti profesionalne selekcije Znacajan segment profesionalne selekcije je odabir odgovarajucih metoda za ispitivanje individualnih osobina i uskaldjivanje zahteva posla i individualnih mogucnosti.predispozicijama za ponasanje .Neke od referenca koje kandidat prijavljuje su: -akademske reference -prethodne radne reference -finansiske reference -potvrda da kandidat nije osudjivan -licne reference(preporuke) Proces selekcije Prvi korak u procesu selekcije vezan je za prijavu kandidata.Metodi selekcije se dele u dve grupe: -standardne (konvecinalne) -alternativne (nekonvecinalne) .vestinama . ili neceg drugog.Ako se odgovori kandidata tokom tog intervjua pokazu kao povoljni kandidatu se moze uslovno ponuditi posao.Kompetencija bi se mogla odrediti kao sposobnost uspesnog obavljanja odredjenog posla ili zadatka .znanjima.Medjutim ni jedna referenca ne nudi tacnost 100%.I pojedini autori nisu sigurni u to da li se kod kompetencije radi o ponasanju .

Testovi se mogu deliti na osnovu visih kriterujuma. numericke sposobnosti.Vecina njih se fokusira na specificne sposobnosti i vestine povezane sa poslom.odnosno kandidata za posao. Psiholoski testovi Svrha psiholoskih testova je procenjivanje razvijenosti inteligencije.biografija kandidata. intervjui.Dve osnovne grupe testova koje rade kandidati su psiholoski testovi i testovi vezani za posao.diplome. -polazeci od sadrzaja zadatka -polazeci od nacina postavljanja i resavanja zadataka -povodom nacina primene dele se na individualne i grupne .grafoloska ispitivanja . -dobija se dijagnoza razvijenosti odredjene individualne osobe -prave se bolje procene buduce radne uspesnosti kandidata.kreativnih sposobnosti i drugih znacajnih karakteristika ljudi.Neki poslodavci kupuju spremljene testove dok drugi razvijaju sopstvene.psiholoski testovi … Nekonvencionalni su:poligrafska ispitivanja .Primenom testova u procesu selekcije zadovoljavaju se dva cilja. Standardni izvori informacija o kandidatima Su: -prijava za posao -radna biografija -preporuke Testiranje kandidata Postoje razlicite vrste testova.Konvencionalni metodi su:prijava na oglas.testiranje na drogu i astrologija.

Testovi specificnih sposobnosti Postoji citav niz testova kojima se utvrdjiju spec sposobnosti.Testovi sposobnosti Testovi sposobnosti se koriste radi procenjivanja mogucnosti coveka da obavlja odredjene poslove.blagajnicama itd) -testovi verbalnih sposobnosti(usmereni su na sposobnosti brzog i lakog razumevanja govornih simbola) -testovi verbalne fluentnosti (odnosno recitosti) Testovi licnosti Licnost je jedinstvena mesavina individualnih karakteristika koje uticu na interakcije sa okruzenjem u deefinisanju licnosti.Njina se ispitiju dve stvari:opsta sposobnost.Problemi testova licnosti su:njima se ispituju kvalitativne a ne .razlike koje se u tom snalazenju javljaju kod kandidata.snalazenja u razlicitim situacijama.U mnostvu takvih testova posebnu paznju zasluzuju: -testovi perceptivnih sposobnosti(oni otkrivaju brzinu kojom testirano lice tacno indentifikuje oblik ) -testovi specijalnih sposobnosti (su sposobnosti za misljanja i predocavanja objekta u prostoru i odredjivanja njihovih odnosa) -testovi numerickih sposobnosti(potrebni su knjigovodjama.Za razliku od testova sposobnosti testovima licnosti utvrdjuje se stil ponasanja i nacin reagovanja ljudi u odredjenim situacijama.Najpoznatije vrste testova sposobnosti su: -testovi inteligencije -testovi specificnih sposobnosti -testovi kreativnosti -testov mehanickih sposobnosti -testovi senzornih sposobnosti Testovi inteligencije su najpoznatiji i najvise se upotreblojavaju.Testovi licnosti pruzaju relevantne informacije za predvidjanje buduceg radnog ponasanja testirane osobe.

Kod njihove knstrukcije vrlo je vazno slaganje sadrzaja zadatka u testu sa sadrzajem podrucja ispitivanja.Specificnu vrstu testova znanja cine testovi vestina.kojima se testirana osoba podstice da daje samostalne odgovore.Njima se meri individualna motivacija testirane osobe za odredjeni posao ili za odredjeno podrucje delovanja. . Testovi interesovanja Iako pojedini testovi licnosti sadrze delove koji se odnose na licne interese za te potrebe se koriste upitnici.kvantitativne osobine licnosti. Testovi sposobnosti sticanja vestina :njima se proveravaju sposobnosti kandidata za sticanje odredjenih vestina i znanja.Njima se utvrdjuje koliko su profisionalni interesi kandidata uskladjeni sa interesima uspesnosti u obavljanju odredjenih poslova.koji se izdvajaju u zasebnu kategoriju.nema pravih i pogresnih odgovora.Provera se obavlja na reprezentativnom uzorku radnih zadataka ili delova zadataka koje kandidat obavlja na pravim ili simuliranim masinama ili uredjajima.Dakle rec je o testovima kojima se utvrdjuje sposobnost kandidata da stekne vestine.Testovi znanja se upotrebljuju u postupku provere rezultata treninga. Testovi vezani za posao U pitanju su: -testovi uzoraka posla -testovi sposobnosti sticanja vestina -probni rad Testovi uzoraka posla se koriste za procenu podobnosti kandidata za obavljanje odredjenog posla.dobijeni rezultati se temelje na iskazima .Razlikuju se dve vrste testova licnosti: -objektivni testovi licnosti ili testovi prisilnog izbora -projektivni testovi .Upotreba testova inetresovanja se zasniva na cinjenici da su ljudi uspesniji u poslu ukoliko rade ono sto vole. Testovi znanja Usmereni su u pravcu utvrdjivanja odredjenih znanja testiranih kandidata.Zadaci se sastoje u nekoliko aktivnosti izmedju kojih se ispitanik treba da odabere onu kojom bi se najradije bavio.

Probni rad: je dobar izvor informacija o stepenu uskladjensti kandidata i njegovih potencijala sa poslom i zahtevima.vestine i sposobnosti povezane sa poslom.Tokom probnog rada prate se i ocenjuju rezultati rada i potencijali kandidata.Koeficijenti validnosti mere snagu veza izmedju testa i performansi.Koriscenjem intervjua zadovoljavaju se trti cilja: -prikupljaju se informacije o kandidatu -kandidat se informise o poslu i organizaciji -utvrdjuju se sposobnosti kandidata za uspesno obavljanje odredjenog posla Uopsteno intervjuisti tragaju za dokazima da je kandidat kompetentan i uspesan. Validnost i koriscenje testa Validnost je stepen u kome test zaista meri ono sto tvrdi da meri.Upotreba psiholoskih testova stvara odredjene dileme i probleme: -zbog slozenosti varijabli koje mere testovi ne mogu biti pouzdani pokazatelji buduce uspesnosti -postupci vrednovanja su vremenski zahtevni -kriterijumi radne uspesnosti cesto su neadekvatni i subjektivni -testovi se najcesce prilagodjavaju odredjenim kulturama Intervju Intervju se koristi kako bi se ocenilo znanje .Intervju se moze definisati kao osmisljen razgovor dveju ili vise osoba radi boljeg upoznavanja kandidata. Vrste intervjua Intervjui se mogu razvrstati prema -obliku -broju ucesnika .

obavlja se na pocetku procesa sa ciljem da se kratkim razgovorom eliminisu kandidati koji po proceni intervjuiste ne dolaze u obzir za posao.karaktrise detaljan razgovor sa kandidatom usmeren u pravcu utvrdjivanja njegove strucnosti sa zahtevima posla .Intervjuista je slobodan u postavljanju pitanja. Struktuirani koristi grupu standardizovanih pitanja koji se postavljaju kandidatima. Polustruktuirani podrazumevaju delimicno planiranje podrucja o kojima cese govoriti i delimicno omogucavaju intervjuisti da po svom nahodjenju postave pitanje. Vrste intervjua prema broju ucesnika -individualni intervjui(sastoje se iz neposrednog razgovora dva ucesnika. intervjuiste i intervjuisanog) -sekvencijalni intervjui (cine seriju dva ili vise individualna intervjua koji se odvijaju jedan za drugim) -panel intervjui ( su intervjui u kome nekoliko osoba intervjuise kandidata u isto vreme ) -grupni intervjui (su razgovori jednog ili vise intervjuista sa grupom kandidata istovremeno) Vrste intervjua prema ulozi u procesu selekcije -preliminarni intervju .-osnovnom pristupu -strategiji intervjuisanja Vrste intervjua po obliku Po obliku su -nestruktuirani -struktuirani -polustruktuirani Nestruktuirani nemaju unapred odredjen sadrzaj ni strukturu. -dijagnosticki .

karakterise ga razgovor sa kandidatima koji su prosli sve faze i odgovaraju zahtevima posla Specificne vrste intervjua -situacioni intervju .projektovan da kreira nemir i ostvari pritisak na kandidata da bi se videlo kako reaguje Osnovi intervjuisanja Vestine intervjuisanja se razvijaju kroz trening -planiranje intervjua (pocinje utvrdjivanjem vremena i mesta za intervjuisanje .a druga je da ce opustanje biti vece nakon perioda pritiska ) -strategija resavanja problema (problemi i pitanja koja se kandidatima postavljaju proizilazi iz opisa posla -strategija ponasanja (vezuje se za ispitivanje nacina kandidatovog ponasanja u realnim situacijama iz njegove proslosti ) . koristi opsta pitanja iz kojih se razvijaju ostala pitanja -stresni intervju .predstavlja zahtevanje od kandidata da daju specifican primer nacina na koji je upravljao problemima u proslosti -ne direktni intervju .-prijemni intervju .je intervju sastavljen od pitanja o tome kako bi se kandidat ponasao u specificnim situacijama na poslu -intervju opisa ponasanja .onaj ko intervjuise ne bi trebalo da govori vise od 25 % ukupnog vremena trajanja intervjua) Strategija intervjuisanja Najpoznatije srategije su -strategijas iskrenosti i prijateljstva( intervjuista se trudi da ostvari prijateljski odnos sa intervjuisanim) -strategija prijatno i neprijatno (polazi od dve pretpostavke da ce opustenija osoba biti otvorenija za saradnju .takodje je vazno obezbediti mir prilikom intervjuisanja) -kontrola intervjua (kontrola znaci poznavanje unapred informacija koje se moraju prikupiti .

Ovi signali su esencijalni deo konverzacije ali oni mogu ne namerno da obezbede povratnu informaciju kandidatu . neprimerna pitanja . pitanja koje usmeravaju odgovor.pitanja sa ociglednim odgovorima.usmerenih ka posebnom cilju.-strategija stresa (usmerena je u pravcu proveravanja kandidata u stresnoj situaciji) Tehnike ispitivanja neki od sugestija bi bile sledece -dobra pitanja (ova tehnika intervjuisanja zavisi od koriscenja otvorenih pitanja .pitanja koja ce retko dati istinit odgovor.) -NEVERBALNA KOMUNIKACIJA (dobar intervjuista izbegava da daje neverbalne signale .Na otvoreno pitanje se moze odgovoriti sa da ili ne ) -losa pitanja (odredjena pitanja bi trebalo izbegavati kao sto su .faktori koji se vezuju za intervjuistu .) PROBLEMI KOJI SE JAVLJAJU PRI INTERVJUISANJU Su:-brza procena(intervjuista treba da prikupi sve moguce informacije o kandidatu pre nego sto donese procenu) -isticanje negativnog (cesto jedna negativna karakteristika moze iskljuciti pojedinca pri cemu ni jedna pozitivna ne garantuje prihvatanje kandidata) -efekat zaslepljenosti (ovaj efekat je kad intervjuista dozvoli da neka dostignuca kandidata zasene ostale njegove karakteristike) -sklonosti (intervjuisti moraju biti u stanju da prepoznaju svoje licne sklonosti ) -kulturoloska buka( odgovori za koje kandidat veruje da su drustveno prihvatljivi pre nego cinjenicni odgovori ) -nesaglasnost intervjuiste FAKTORI KOJI UTICU NA REZULTATE INTERVJUA Su:-faktori koji se ticu kandidata .

fizicki izgled) Faktori koji se vezuju za intervjuistu .drzanje.situacija u kojjoj se intervju odvija.-faktori koji proizilaze iz situacije Faktori koji se ticu kandidata Istrazivanja pokazuju da su za ocenu kandidata znacajni i drugi faktori:(starost.pol. nepripremljenost intervjuiste .demografski faktori.Prenaglasavanje znacaja negativnih informacija o kandidatu. vrste i struktura intervjua … PRETPOSTAVKE ZA POBOSLJANJE INTERVJUA Intervju treba stalno unapredjivati.Nacini za to su: -struktuiranje intervjua -obucavanje intervjuista -povecaje broja intervjua i inervjuista -standardizovano ocenjivanje kandidata -ocenjivanje uspesnosti intervjuista NEKONVECIJALNI METODI SELEKCIJE KANDIDATA Primenom ovih metoda neiskljucuje se mogucnost primene tradicionalnih i drugih metoda.neujednacenost kriterijuma za procenu potencijala kandidata.preveliko pricanje intervjuiste… Situacioni faktori su:siktuacija na trzistu rada. predrasude intervjuiste .Osnovna namena im je da indentifikuju kandidate koji su skloni oblicima nepostenog ponasanja) -testovi na upotrebu droge -grafologija (je postupak analize rukopisa ) .etnicka pripadnost.Nekonvecijalni metodi su:-poligrafsko ispitivanje(obavlja se uz pomoci poligrafa) -testovi postenja (zbog osporavanja detektora lazi organizacije prelaze na testove postenja tipa papir crtica olovka. unutrasnji organizacioni faktori .

ODGOVORNOST ZA REZULTATE SELEKCIJE Odgovornost zavisi od toga ko donosi konacnuj odluku o izboru kandidata. koja obavlja prikupljanje kandidata. • centralizovana kancelarija za zaposljavanje Zadaci oko selekcije mogu biti centarlizovani unutar organizacione jedinice koja je deo odeljenja za lj.Drugo kontakt sa spoljnim izvorima kandidata je jednostavniji.-astrologija ZAVRSNE AKTIVNOSTI U PROCESU SELEKCIJE * ponuda posla Donosenje odluke o prijemu kandidata nije isto sto i zasnivanje radnog odnosa.poslova koji zahtevaju visok nivo higijene. r.Trece dozvoljava menadžerima da se koncetrisu na radne sposobnosti pre nego na intervjue.Zdravstveno stanje kandidata mora se proveravati u slucaju popunjavanja narocito teskih poslova. • clanovi tima koji treba da rade sa novim radnikom . • specijalisti za ljudske resurse ili menadžeri? Mnogi menadžeri insistiraju na tome da sami izvrse selekciju zato sto su sigurni da niko ne moze da izabere bolje zaposlene od njih samih. -evaluacija Verifikuje se pracenjem ukljucivanja novozaposlenih radnika u novu sredinu kao i analiziraNJE njihovih rezultata rada i njihovog napredovanja u poslu.odgovornih.r.Radni odnos se ne zasniva sa svim kandidatima koji su primljeni u radni odnos.zbog toga sto se kandidat moze opredeliti da ne prihvati odredjeni posao. Postoji nekoliko razloga zbog kojih je bolje da se funkcija zaposljavanja nalazi unutar jedne jedinice. -provera zdravstvenog stanja kandidata Teski odgovorni poslovi se mogu poveriti samo zdravoj osobi.Prvo bolje je da kandidati imaju samo jedno mesto na koje ce se prijaviti za posao.Neke organizacije imaju tradicionalnu praksu posedovanja jedinice za lj.Bolesno stanje utvrdjuje se lekarskim pregledom u stanju sa pravilima.

ciljevi njegove eventualne greske.Diskriminatorna praksa zaposljavanja.PROCES SELEKCIJE i IMIDZ POSLODAVCA Proces selekcije ima znacajnu dimenziju u vezi sa odnosima s javnoscu.odgovornostima iz radnog odnosa. Pojacanje interpersonalnog prihvatanja :cilj je da se olaksa ulazak zaposlenog u radnu grupu Redukovanje fluktuacije :redukovanje odlazaka zaoslenih iz jedne firme u drugu UOBICAJENE FAZE SOCIJALIZACIJE i ORIJENTACIJE Su: • • pripremna faza faza suocavanja .Poslodavci ne mogu da diskriminisu i na drugi nacin odbiju zaposlene kandidate iz bilo kojih drugih razloga koji su protiv zakona.Ko se prvih dana razocara u posao tesko se navikava na novu sredinu i uslove rada u njoj.neodgovarajuce testiranje mogu stvoriti nepovoljne utiske o poslodavcu.uslovima rada pravila ponasanja .organizacionom kulturom.Rec je o procesu u kojima ucestvuju dve strane i to :organizacija i zaposleni. SVRHA SOCIJALIZACIJE i ORIJENTACIJE Proces socijalizacije i orijentacije ima nekoliko specificnih ciljeva: • • • da kreira povoljan utisak (impresiju) da poveca interpersonalno prihvatanje da smanji obrt zaposlenih Kreiranje pocetne povoljne impresije ovaj utisak se javlja cak i pre nego sto se novi radnik prijavi na posao.Socijalizacijom i orijentacijom se novozaposleni uvodi u posao kako bi se pravovremeno definisali uslovi .namerna duga cekanja . nedolicni intervjui . SOCIJALIZACIJA i ORIJENTACIJA ZAPOSLENIH Socijalizacija je proces u kojem se novozaposleno lice uvodi u posao i upoznaje sa organizacijom.ljudima sa kojima ce raditi.Ako organizaciona stvarnost nije onakva kakvom su je zamisljali novozaposleni mogu nastati ozbiljni problemi.Kreiranje pozeljnog utiska doprinose informacije o tome kada i gde zaposleni treba da se javi prvog dana.

pravilima rada i ponasanja odgovoran je cin i veliki izazov za svakog coveka.Na osnovu tih informacija zainteresovani kandidati procenjuju da li ce se oni i dalje interesovati ili ce se opredeliti za trazenje drugogo posla.prilagodjavnje svojih vrednosnih i drugih stavova.• faza integracije Pripremna faza zapocinje u periodu razmisljanja o poslu i prikupljanju informacija. Faza suocavanja pocinje faktickim odstupanjem na rad novoizabranog lica.uklapanje u novu sredinu i stalno informisanje o nacinu ostvarivanja organizacionih ciljeva i ocekivanja. Faza integracije :karakterise je ovladavanje pravilima za i nacinom rada. • efektivno prenosenje informacija kod orijentacije Menadžeri bi trebalo da nadju najbolje nacine za prezentovanje informacija u procesu socijalizacije.Ovakvu percepciju treba da obezbede rukovodioci jedinicama za ljudske resurse.Suocavanje sa novom sredinom ljudima . • obezbedjenje potrebnih informacija novozaposlenima Sta je potrebno da novozaposleni zna. • evaluacija i prateci intervjui Menadžeri mogu da ocene efektivnost orijentacije sprovodjenjem intervjua sa novozaposlenima nekoliko nedelja nakon orijentacije. OBLICI ORIJENTACIJE .Za prilagodjavanje pravilima ponasanja potrebno je osposobljavanje za uspesno obaljanje posla.ovo se moze resiti pravljenjem liste informacija koje treba reci zaposlenima.Novi radnici mogu ignorisati vazne detalje u koliko im se predstavi previse informacija. POSTAVLJANJE EFIKASNOG SISTEMA SOCIJALIZACIJE i ORIJENTACIJE • priprema za novozaposlene Novi zaposleni moraju osecati da pripadaju organizaciji i da su joj vazni.prihvatanje dominantnih pravila ponasanja .Faza suocavanja obicno traje oko 2 nedelje.

obrazovanje. U teoriji i praksi obrzovanja zapolenih upotrebljavaju se :trening .neformalizovane i pomalo stihiske forme orijentacije.a zaposleni cestim promenama zahteva za radno mesto. Formalni podrazumevaju unapred definisane programe i aktivnosti uvodjenja novozaposlenog lica u posao i njegovog osposobljavanja za uspesan rad za razliku od neformalnih koji se oslanjaju na rutinske .r. Organizacija se prilagodjava stalnim promenama u okruzenju . Individualni :usredsredjeni su na orijentaciju i osposobljavanje pojedinca .Mogu biti : • • grupni i individualni formalni i neformalni Grupni: postaju aktuelni u slucaju prijema veceg broja novih radnika. OSNOVNE FAZE SISTEMA TRENINGA Su: • • • faza procene faza implementacije faza evaluacije (ocene) . TRENING i OBRAZOVANJE ZAPOSLENIH Savremeni uslovi privredjivanja ne predstavljaju samo potrebu prilagodjavanja organizacije nego i potrebu prilagodjavanja zaposlenih. ODGOVORNOST ZA SOCIJALIZACIJU i ORIJENTACIJU ZAPOSLENIH Socijalizacija i orijentacija zahtevaju saradnju izmedju jedinice za lj.Zajedno oni moraju da razviju proces socijalizacije i orijentacije koji ce preneti zaposlenima ono sto oni treba da nauce.obuka .Da bi se novozaposlenoj osobi pomoglo da se sto pre privikne na rad obezbedjuje joj se mentor.Upotrebno vreme znanja se skracuje zbog cega se fakultetsko obrazovanje shvata kao jedan od uslova za zasnivanje radnog odnosa . i drugih menadžera. razvoj.ucenje .

Nakon sto se problemi analiziraju moraju se razviti ciljevi treninga.Utvrdjivanje individualnih potreba i analiza znanja i vestina potrebnih za uspesno obavljanje odredjenih poslova koji zaposleni ima. podaci o gubicima.priprema za trening i sprovodjenje samog treninga.Zatim imamo implementaciju koja se sastoji iz selektovanja metodi treninga.Faza procene: planeri utvrdjuju potrebu za treningom i specificiraju ciljeve obuke i vrsi se razvoj kriterijuma. POSTAVLJANJE CILJEVA TRENINGA Uspeh treninga bi trebalo meriti u odnosu na postavljene ciljeve. primedbe.Izvori informacija mogu biti:zalbe zaposlenih.Poredjenjem zahteva posla saznanjem i sposobnostima zaposlenih moguce je indetnifikovati potrebe za treningom.Na kraju imamo fazu evaluacije (ocenjivanja) koja se sprovodi pracenjem rezultata treninga spram kriterijuma koju postavljeni za trening. zalbe kupaca.Ciljevi treninga mogu se postaviti u bilo kojoj oblasti: • • • • kvantitet rada kvalitet rada ustede u vremenu smanjenje troskova VRSTE TRENINGA ZAPOSLENIH SU: .. PROCENE POTREBA ZA TRENINGOM Trening se projektuje kako bi pomogao organizacijji da ostvari svoje ciljeve. nesrecni slucajevi. Analiza pojedinca: njom se daje odgovor na pitanje kome je i u kojoj meri trening potreban. Analiza zadatka: da bi se ona uradila potrebno je znati zahteve posla.Menadžeri mogu da indentifikuju potrebe za treningom kroz tri tipa analize: • • • analizu organizacije analizu zadatka(posla) analizu pojedinca Analiza organizacije:je prvi nacin da se odrede potrebe za obukom.Obrazovne potrebe u najvecoj meri zavise od strategije organizacije.Kako bi se procenile potrebe za treningom kroz ocenu performansi mora se prvo utvrditi neadekvatnost performansi.

televizija…) programirano ucenje (podrazumeva ukazivanje na odredjena pitanja . i drugi zaposleni.Neki od najpoznatijih metoda i obucavanja na poslu su : individualne instrukcije (instruktor obucava zaposlenog pokazujuci mu nacin na koji treba da obavlja zadatke rotacija posla (omogucava zaposlenima sticanje i iskustva za razlicitu vrstu poslova) pripravnicki staz (je period u kome se novo pridosli kadrovi upoznaju sa specificnostima posla) mentorstvo (koristi se za obucavanje maldih strucnjaka dodeljujuci im mentore) kooperativni trening (studenstka praksa i strucna praksa) studentska praksa (je trening na poslu uz kombinovanje sa instrukcijama datim unucionici.• • trening na poslu trening izvan posla TRENING NA POSLU Su: • trening na poslu : obicno ga obaljaju menadžeri.omogucavanje ucenicima da na njih odgovore i informisanje o tacnosti odgovora) ucenje uz pomoc kompjutera (polaznicima se obezbedjuju obrazovni programi koji se realizuju individualnim aktivnostima uz pomoc kompjutera) - .NPR masin bravar.vodoinstalater itd. visim skolama i fakultetima) strucna praksa (je obucavanje zaposlenih sa tradicionalnim zanatskim obrazovanjem.) - - - TRENING IZVAN POSLA Najkoriscenijji metodi su: predavanja audivizuelne tehnike (filmovi.automehanicar .Menadžer koji trenir zaposlenig mora da objasni ali i da pokaze zaposlenom sta treba da uradi.

- FAKTORI OD KOJIH ZAVISI IZBOR METODA TRENINGA Izabrani metod se moze smatrati primerenim ako : motivise polaznike da poboljsaju svoju uspesnost omogucava poboljsanje zeljenih vestina obezbedjuje obucavanim licima aktivnu poziciju u treningu obezbedjuje mogucnost vezbanja pruza informaciju o uspesnosti tokom ucenja pruza mogucnost za prilagodjavanje konkretnim problemima TRENING UCENJA i PRAKSA Ljudi uce razlicitom brzinom u razlicitoj meri su sposobni da primene ono sto su naucili.mala zavisnost predavaca .predlaganje svojih resenja za resavanje problema i atraktivnost za polaznike.njegova sustina je bazirana na zakonu koji kaze da ljudi imaju tendenciju ponavljanja ponasanja koja su im omogucila neku vrstu nagrade.- konferencije i rasprave (njihova prednost je sto omogucavaju dvosmeran nacin komunikacije) obucavanje u simuliranim radnim uslovima (odnosi se na obucavanje izvan posla u simuliranoj radnoj situaciji i sa simuliranom radnom opremom) metod slucajeva.Ljudi se razlikuju i prema tome koliko veruju da su sposobni da uce odredjene stvari putem treninga.Polaznicima je bolje dati pregled onoga sto ce raditi na treningu nego krenuti odmah sa treningom. Modeliranje ponasanja je kopiranje tudjeg ponasanja i jedan od najboljih nacina na koji ljudi uce. njegove karaketristike su :vezivanje za aktuelne probleme organizacije.Dva osnovna nacina na koji ljudi uce na poslu i van njega su: • • modifikovanje ponasanja modeliranje ponasanja Modifikovanje ponasanja . VREDNOVANJE USPESNOSTI TRENINGA .

Svakoj kategoriji odgovaraju razliciti metodi i nivoi obrazovanja. prvi nivo (usmeren je na osposobljavanje zaposlenih za uspesno obavljanje tekucih poslova i otklanjanje nesklada izmedju ocekivane i stvarne uspesnosti) drugi nivo (vezuje se za prosirikvanje individualnih znanja i stalno osposobljavaje za obavljanje odgovornijih zadataka unutar odredjenog posla) - . stavove) ponasanje (obuhvata merenje efekta treninga na izvrsavanje posla) rezultati ( poslodavci ocenjuju rezultate merenjem efekta treninga) - OCENJIVANJE USPESNOSTI TRENINGA - merenje rezultata nakon treninga (najocigledniji nacin za ocenu efikasnosti treninga jer on utvrdjuje da li pojedinci nakon treninga izvrsavaju zadatke na koji nacin to zele menadžeri) merenje rezultata pre i nakon treninga (ljudi obicno bolje izvrsavaju zadatke kada znaju da ce biti testirani. ideje .)primer: uzeli smo da proucavamo 20 daktilografa .Ocenom treninga porede se rezultati nakon treninga sa ocekivanim ciljevima.podelei smo ih u dve grupe. testirane i netestirane.Jedan nacin ocene treninga je utvrdjivanje troskova povezanih sa treningom i koristi. - OBRAZOVANJE ZAPOSLENIH NIVOI OBRAZOVANIH POTREBA Mogu se razlikovati 4 kategorije obarzovanih potreba.Vrednovanje uspesnosti obuke moze se sprovoditi u razlicitim vremenskim periodima.Testirani su pokazali bolje rezultate jer su zanli da ih neko testira.koncepte. • nivoi evolucije : reakcija (organizacije ocenjuju reakcije nakon treninga ) ucenje (organizacije ocenjuju nivoe ucenja merenjem stepena u kom su polaznici savladdali informacije. teorije.

PRETPOSTVKE USPESNOSTI OBRAZOVANJA i UCENJA Faktori koji uticu na uspesnost obrazovanja i obucavanja su: • • • • motivacija za ucenjje i usavrsavanje primena osnovnih nacela ucenja podrska menadžmenta organizacije u obrazovanju zaposlenih adekvatnost utvrdjivanja obrazovnih potreba MOTIVACIJA ZA UCENJE .metode.tehnike .- treci nivo (vezan je za razvoj individualne karijere i pripremu zaposlenih za obavljanje odgovarajucih poslova) cetvrti nivo (podrazumeva programe obarazovanja i usavrsavanja koji se zasnivaju na pretpostavkama o znanjima i vestinama u buducnosti) - VRSTE OBRAZOVNIH POTREBA Postoje cetiri tipa.postupke za uspesno obavljanje specificnih poslova) interpersonalne vestine (podrazumevaju neophodna znanja i vestine za uspesno komuniciranje i uspesno delovanje u gotovi svim oblastima posebno u obavljanju menadžerskih oslova) strategiske vestine (one se najcescejavljaju kao deo obrazovnih potreba menadžera srednjeg i najvikseg nivoa iako su sve vise neophodne i ostalim menadžerima kao i zaposlenima u celini). • • • • osnovna znanja i vestine (potrebni su svakom clanu organizacije zato sto savremeni poslovi zahtevaju sve visi nivo odredjenih znanja i vestina) tehnicke .odnosno strucne vestine (ukljuciju potrebna znanja.

c) dobra organizacija i koordinacija Koordinacija obrazovnog programa podrazumeva aktivnosti koje se odvijaju pre.obrazovni programi se lakse realizuju.koji se temelji na posebnim nacelima. a) opsta nacela ucenja .zaposleni koji se obrazuju moraju biti sposobni i motivisani za ucenje .Ona omogucava da se poalznici programa posvete ucenju bez nepotrebnih zastoja vecih poteskoca i ozbiljnih prepreka. b) PRIMENA NACELA UCENJA U osnomvi sistema obrazovanja zaposlenih je proces ucenja . .cemu se mogu nadati nakon obuke.treba obezbediti pozitivan transfer naucenog Jedan od znacajnih faktora ucenja i transfera naucenog je sistem nagradjivanja.neguje i razvija kulturu usmerenu na ucenje . Razvijanje organizacione kultire ucenja :odgovornost i zadatak menadžmenta organizacije je da oblikuje. Za polaznike je jako znacajno da znaju sta se od njih ocekuje. a) uloge i zadaci menadžera u podizanju motivacije:njihov zadatak je da potrebu za ucenjem ucine stalno aktielnom i neodloznom.znanje kao i da obezbedi klimu u kojoj se stalno uci i saznaje nesto novo.Najvecu odgovornost za obezbedjivanje motivacije za ucenje snosi menadžment organizacije. b) Postvljanje jasnih ciljeva ucenja i usavrsavanja Dosadasnja iskustva ukazuju da zaposleni najbolje uce ako su dobro upoznati sa ciljevima obuke i usavrsavanja.tokom i posle njegove realizacije.najbolje se uci i najduze pamti nauceno pomocu aktivnog vezbanja i ponavljanja .Njome se obezbedjuje entuzijazam za obrazovanje i ucenje kao i resenost da se ono sto je nauceno ne zaboravi nego da se primenjuje uprkos mogucim preprekama.Je zelja polaznika da nauci sadrzaj obrazovnog programa.polaznike treba stalno informisati o rezultatima koje tokom obuke i usavrsavanja ostvaruju .treba znati da postoje znacajne individualne razlike u krivuljama ucenja(neki polaznici uce brze a neki sporije) . a obrazovni sadrzaj se duze pamte ako imaju smisao za onoga ko uci .

dok sada moraju neprekidno da uce.Ovako steceno znanje vremenom gubi svoju moc.Ocigledno je da su se do 50 god.posto se praksa menadžmenta odvija u uzburkanom okruzenju pa je stoga potrebno permanentno inovirati znanja menadžera.pa je bilo dovoljno vremena da se menadžeri u proizvodnji polako privikavaju na njih i otkrivaju njihove mogucnosti .Osnovne pretpostavke su.a to znaci da su uspesno zavrsili odgovarajuce fakultete . uspesno ulazno obrazovanje usmereno na vestine u kojima organizacija zeli da bude razlicita i jedinstvena sve zaposlene treba tretirati kao ljude sa karijerom osnovno pravilo je stalno ucenje doobrazovanje i usavrsavaje obrazovanje na poslu postaje sve aktuelnije obrazovanje je vazan segment realizacije projektovane strategije potrebu za obrazovanjem treba posebno potencirati u vreme krize sistem obrazovanja zaposlenih podrazumeva i veoma aktivnu ulogu liniskog menadžera obrazovanje se koristi za prenosenje vizije i vrednosti (kontrola i menadžment buducnosti odvijace se kroz jacanje vizije zajednickih vrednosti) - POTREBE ZA PERMANENTNOM EDUKACIJOM MENADŽERA Uspesni biznismeni odnosno dobri menadžeri moraju imati veoma dobro formalno obtrazovanje .Najznacajnija obelezja ucesca organizacija su: stalno ucenje i podizanje nivoa prenosenje naucnog i stecenog znanja na druge . NOVI TRENDOVI U OBRAZOVANJU(UCESCA ORGANIZACIJA) Savremene organizacije su prinudjene da sve vise ulazu u proces obrazovanja i obucavanja zaposlenih.Medjutim to znaci da se svakom obukom i svakim treningom ostvaruju max. rezultati.specijalizacije pa i doktorate.nove tehnologoje uvodile u relativno duzim vremenskim periodima .Prve skole za direktore imale su dosta jednoobrazan univerzalni program.OSNOVNE PRETPOSTAVKE KVALITETNOG OBRAZOVANJA ZAPOSLENIH Potreba za prenosenjem znanja na druge postaje sve veca.

vestine . zaposlenom postaje jasno sta se od njega ocekuje i kakvi su mu ostvareni rezultati.vrednovanja njihovih rezultata i njihovog radnog ponasanja radi ostvarivanja organizacionh ciljeva.Menadžeri posebno izdvajaju sledece: povezivanje pojedinaca u timove objektivno vrednovanje uspesnosti posticanje razvoja karijere povezivanja sistema nagradjivanja A na drugoj srani zaposleni smatraju da su najznacajnije prednosti procenjivanja cine: .Procena uspesnosti sluzi za donosenje kvalitetnih odluka u vezi sa nagradjivanjem.Pracanjem.vrednovanjem i usmeravanjem performansi zaposlenih ostvaruju se dva vazna cilja i to: povecava se motivacija za rad utvrdjuje se plan buduceg razvoja zaposlenih Pracenjem i vrednovanjem radne uspesnsti.Proces pracenja procenjivanja i usmeravanja performansi ima brojne dimenzije i daje mnostvo relevantih informacija za kvalitetno odlucivanje.Rec je o formalizovanom procesu vezanom za odredjeni vremenski period.dobro razumevanje posla .Zaposleni zele da dobiju informaciju o svom radu da bi znali koliko su uspesni i sta treba da preuzmu na planu povecanja svojih znanja u buducnosti.- odanost ucenju kreiranje novih modela misljenja oslanjanje na znanja. CILJEVI PRACENJA i OCENJIVANJA RADNE USPESNOSTI Osnovni cilj je podizanje opste organizacione sposobnosti i ostvarivanje strategiskih ciljeva .Performansa moze biti definisana kao merljivi rezultat.sposobnosti jacanje konkurentske sposobnosti i strategiske prednosti putem uvecanja znanja OCENJIVANJE PERFORMANSI ZAPOSLENIH Ocenjivanje performasi je proces organizovanog i kontinuiranog pracenja.Bez valjane procene performansi gotovo je nemoguce planrati razvoj individulane karijere.Na osnovu nje utvrdjuje se varijabilni deo plate.

odnosno radne uspesnosti..Karaktersu ga sledece aktivnosti: odredjivanje posla i kriterijuma uspesnosti ocenjivanje uspesnosti pruzanje povratne informacije ODREDJIVAJE POSLA i KRITERIJUMA USPESNOSTI Je prv korak procesa ocenjivanja.Kljuce odrednice su: • • • tvrdjivanje globalnih zadataka i kljucnih aktivnosti odredjivanje standarda radne uspesnosti definisanje ciljeva .Taj postupak se vodi jednom a najvise dva puta godisnje.Najcesce se obavlja u okviru analize posla.To su: kvalitet posla kvantitet posla poznavanje posla odnos prema radu pouzdanost odgovornost sposobnost PROCES OCENJIVANJA RADNE USPESNOSTI Periodicno analizira kako bi se planirale i preduzimale aktivnosti za njegovo poboljsanje.povratna informacija o postignutim uspesnostima PREDMET OCENJIVANJA RADNE USPESNOSTI Mogu biti razliciti aspekti radnog ucinka.

Tu se naprimer misli na inicijative.Najznacajnije aktivnosti su: • utvrdjivanje zahteva rada uspesnoti .prenosenje znanja na druge.Podaci se mogu prikupljati na razne nacine:neposrednim opazanjem. Odredjivanje standarda raden uspesnosti Su znacajni jer pomazu zaposlenima da bolje shvate sta se od njih ocekuje da urade.Kod zaposlenog moze pojacati potrebu da se brine samo o svom radu neobaziruci se ni nasta drugo sto se u organizaciji desava.Utvrdjivanje globalnih zadataka i kljucnih aktivnosti Podrazumeva definisanje svrhe i cilja posla.U njemu kljucnu ulogu ima menadžer.Preelko oslajanje na individualni ucinak moze dovesti i do negativnih efekata.Mora se voditi racuna o ciljevima i interesima zaposlenih OCENJIVANJE USPESNOSTI Opredeljuju ga dve faze : • • utvrdjivanje nivoa informacija postupka ocenjivanja Ocena o uspesnosti se donosi na osnovu prikupljanja informacija o ponasanju i radu konkretne osobe.Zahvaljujuci njima zaposleni zna da li treba da menja svoj odnos prema radu i radnim obavezama.utvrdjianjem znacajnih rezultata i kritickih slucajeva.Standardi mogu biti razliciti. deskriptivni i kvalitativni kvantitativni i objektivno merljivi Definisaje ciljeva Ciljevi se definisu pojedinacno uj dogovoru sa onima na koje se odnosi .Podaci ocenjivanja uspesnosti mogu biti subjektivne i objektivne prirode. RAZGOVOR O USPESNOSTI Je sastavni i neobilazni deo celog procesa ocenjivanja uspesnosti odnosno njegov zavrsni cin.Individualni radni ucinak meren kroz kvalitet i kolicinu uradjenog nije dovoljan pokazatelj radne uspesnosti.kreativnost.Objektivi pokazatelji se odnose na merljiva svojstva individualnog rada.

Ona se pojavljuje u grafickom i verbalnom obliku. Cek liste se vezuje za konkretne oblike ponasanja na oderedjenom radom mestu.• • • • izbor odgovarajuceg metoda za procenu edukacija i obucavanje menadžera izbor metoda u saradnji sa zaposlenima odredjivanje buducih radnih ciljeva Po okoncanju rasprave o uspesnosti zaposleni zna kaKo je vrednovano njegovo ranije ponasanje.Liste prisilnog izbora sastoje se od niza serija tvrdnji kojima se opisuje radno ponasanje odredjene osobe.: .Skala procene je jedan od najprimenjivanijih i najpopularnijih metoda.ne go se poredi sa ostalim clanovima u timu. OCENJIVANJE RADNE USPESNOSTI POMOCU KOMPARATIVNIH METODA Vrednost pojednica se ne izrazava na nacin na koji se to cini kod skale procene .znakove . METODE ZA OCENJIVANJE PERFORMANSI Mogu stati u cetiri grupe: metode za ocenjivanje po kategorijama komparativne metode narativne metode specijalne metode METODE OCENJIVANJA RADNE USPESNOSTI PO KATEGORIJAMA Ovo su najjednostavnije metode ocenjivanja performansi.Liste slobodnog izbora se sastoje od desetak tvrdnji kojima se opisuje radno ponasanje znacajno za obavljanje odredjenom posla.Primenjuju se sledeci sistemi.Graficke skale procene mogu biti visestepene i za oznake korisitti brojeve .Cek liste se dele na liste slobodnog izbora i liste prisilnog izbora.prideve…Verbalan deskriptivna skala procene sadrzi stepene procene sa opisom odredjene dimenzije radne uspesnosti.Prednosti se vezuju za jednostavnost i mogucnost njenog prilagodjavanja organizacionoj stvarnosti.Nedostaci proisticu iz moguce subjektivnosti i sklonosti da se postupa linijom ne zameranja.

Clan ove jedinice intervjuise menadžera u vezi sa performansama svakog zaposlenog) - - OCENJIVANJE RADA USPESNOSTI POMOCU SPECIJALNIH METODA U specijalne metode spadaju: * ocenjivanje ponasanja * upravljanje putem ciljeva(MBO) Ocenjivaje ponasanja : pristupi ocenjivaje ponasanja imaju nameru da ocene ponasanje zaposlenog umesto nekih drugih karakteristika . postaje aktivan partner u procesu ocenjivanja .prosecne i neprihvatljive performase - - . kritican dogadjaj (kod ove metode menadžer cuva pisane zapise o pozeljnim i nepozeljnim akcijama zaposlenog.) metod poredjenja u parovima(se zasniva na oredjenjuradne uspesnosti unutar svakog moguceg para i timu.Kada se pojavi neki kritican dogadjaj povezan sa nekim od zaposlenih menadžer ga zapisuje) opis “esej” (metoda eseja zahteva od menadžera da da kraci opis performansi svakog zaposlenog.Rangiranju podlezu svi clanovi grupe od najboljeg do najgoreg.r.Cilj je da se u svakom paru odredi ko je bolji) grupno rangiranje (podrazumeva ocenjivanje radne uspesnosti clanova vecih grupa.Ovi zapisi opisuju aktivnosti zaposlenog pre nego sto ukazuju na stvarni rejting.Osobe cija uspesnost treba oceniti svrstavaju se u nekoiko grupa a zatim se te grupe rangiraju od najbolje do najslabije) OCENA RADNE USPESNOSTI POMOCU NARATIVNIH METODA Od nekih menadžera se moze zahtevati da se informacije u vezi sa ocenjivanjem iznesu u pisanoj formi.) pregled podrucja (kod ove metode jedinica za lj.• • • obicno rangiranje(se najcesce primenjuje za grupe od 15 do 20 ljudi .Neki od pristupa su : Behaviorally anchored koja poredi moguca ponasanja sa onim koje zaposleni najcesce ispoljava (BARS) rating scales Behavioral observation scales (BOS) se koristi za racunanje koliko puta je odredjeno ponasanje zaposleni ispoljio Behavioral expectation scales(BES) redja ponasanja neprekidno kako bi definisao vidne .

Njima su poznati standardi i ocekivanja u vezi radne uspesnosti.U takvoj ulozi se obicno pojavljuju clanovi radne grupe ili radnog tima koji su najbolji poznavaoci rada osobe koju treba oceniti.zaposleni ce pokazati bolje rezultate u njihovom dostizanju trece.ciljne performanse bi trebalo da budu merljive i trebalo bi definisati rezultate - FAKTORI OD KOJIH ZAVISI IZBOR METODA PROCENE RADNE USPESNOSTI Procenjivac mora dobro poznavati posao koja obalja osoba koja se procenjuje kako bi bio odmerniji u procenjivanju.panel procenjivaca koji se obicno sastoji od 5 clanova najcesce kolega na poslu.Pojedine organizacije se opredeljuju i za model tzv. • saradnici i kolege Osobe koja se ocenjuje ne pojavljuju se tako cesto u ulozi ocenjivaca.metoda za ocenjivanje se bira u skladu sa stanjem i zahtevima drugih faktora) broj radnih mesta na kojima rade zaposleni koji se ocenjuju(za procenjivanje uspesnosti veceg broja zaposlenih koji rade na razlicitim radnim mestima ) obrazovni nivo ocenjivaca - - KO PROCENJUJE RADNU USPESNOST? • neposredni rukovodioci Odnosno menadžeri su najcesci procenitelji radne uspesnosti.ako je zaposleni ukljucen u planiranje i postavljanje ciljeva drugo. specifira ciljne performanse koje se pojedinac nada da ce dostici tokom odgovarajucih vremena prvo.a za ocenjivanje velikog broja ljudi metod grupnog rangiranja) broj ocenjivaca (za manji broj ocenjivaca najprimerniji instrument je cek lista) raspolozivo vreme za ocenjivanje (ako raspolozivo vreme dovoljno za uspesno davanje ocene.Za ocenjivanje malog broja ljudi obico se koristi metod oredjenja u parovima.ako su ciljevi indentifikovani jasno i precizno.Upravljanje putem ciljeva MBO. _ svrha ocene (ako se ocenjivanjem zeli utvrditi da li je zaposlenom neophodna dopunska obuka. .Menadžeri vode zavrsni razgovor za ocenjivanim i zajedno sa njim izradjuju plan za poboljsanje uspesnosti i razvoja.Ukljucivanjem veeg broja ljudi u proces ocenjivanja povecava se i objetivnost date ocene.

Ocene se najcesce daju putem specijalnih upitnika.Takve ocene ne pruzaju objektivnu i dovoljno izdiferenciranu sliku o radnoj uspesnosti) greske u ocenjivanju - - GRESKE U OCENJIVANJU • halo efekat ili efekat(greska) zaslepljenosti Javlja se kada menadžzer ocenjije zaposlenog visoko ili nisko po svim stavkama.Organizacije u kojima takav sisitem funkcionise isticu da su njime zelele: • zaposlenima obezbediti vecu ulogu povecati upravljacke vestine menadžera povecati svoju konkurentsku poziciju u oblasti kojom se bave potrosaci i klijenti Zadovoljavanje novih klijenata. PROBLEMI i GRESKE U OCENJIVANJU PERFORMANSI ZAPOSLENIH Su: nejsni standardi radne uspesnosti (zbog nejsnih i nedorecenih standarda. • greske blagog i strogog ocenjivanja .zbog jedne njegove karakteristike.• samoocenjivanje Na predvidjenom instrumentu osoba sama ocenjuje svoju radnu uspesnost u odredjenom periodu. • podredjeni Postupak u kome podredjeni ocenjuju svog rukovodioca ili sefa naziva se obrnuta ocena ili vrednovanje prema gore .Razliciti ocenjivaci mogu prepisivata razlicita znacenja) tendecija davanja povoljnih ocena (tendencija davanja vece ocene od zasluzene dovodi do suzavanja raspona datih ocena.Mnifestje se u vidu nesposobnosti ocejivaca da prave razliku izmedju pojedinih dimenzija koje su predmet ocenjivanja. mnogi metodi procene ostavljaju veliki prostor za davanje subjektivnih ocena. interneta i sl.korisnika usluga postaje znacajan preduslov procene uspesnosti .

• greska kontrasta se ogleda u sklonosti ocenjivaca da neke osobine drugih ocenjuje ornuta u poredjenju sa nekim svojim znacajnim osobinama • greska konteksta pokazalo se da pojednici mogu biti razlicito vrednovani u zavisnosti od toga da li se procenjuju u kontekstu grupe ili individualno.pridavanjem veceg znacaja negativnim nego pozitivnim informacijama MERE ZA POBOLJSANJE PROCENE PERFORMANSI Najznacajnije mere za poboljsanja procene radne uspesnosti su: trening ocenjivaca (upozanvanje sa uobicajenim greskama ocenjivaca.delovanjem haloefekta i slicno moze pozitivno delovati na ocenjivace i njihov donos prema procesu ocenjivanja) pruzanje povratne informacije o kvalitetu ocene (povratna informacija doprinosu prevazilazenju odredjenih gresaka jer ocenjivacima pomaze da postanu svesni svojih gresaka . • greska slicnosti se zasniva na orijentaciji ocenjivaca da druge ljude procenjuje na osnovu slicnosti sa sobom.Takve greske se utvrdjuju poredjenjem prosecne vrednosti konacnih ocena sa srednjom vrednoscu skale za ocenu.vezane za fizicku privlacnost ocenjivane osobe . * ostale greske ocenjivaca mogu biti : .sastoje se u davanju vise ili nize ocene zaposlenom od one koja odgovara njegovoj stvarnoj uspesnosti. • greska centralne tendecije se vezuje za slucajeve kojima ocenjivac zaposlene ocenjuje tako da su im ocene bliske srednjoj vrednosti na skali za ocenu.) - . • vremenska greska u tome se posebno istice greska svezine odnosno cinjenica da ocenjivac bolje pamti novije dogadjaje i novije ponasanje.vezane za predrasude .

NAGRADJIVANJE i MOTIVISANJE ZAPOSLENIH Nagradjivanje zaposlenih smatra se najosetljivijom funkcijom upravljanja lj.Rec je o funkciji koja se ostvaruje kreiranjem sistema nagradjivanja.naknade i drugi oblici materijalnih naknada za ulozeni rad.Sistem nagradjivanja cine: • • materijalne kompenzacije i stimulacije nematerijalne kompenzacije i stimulacije MATERIJALNE NAGRADE KOMPENZACIJE i STIMULACIJE direktne materijalne nagrade Pod materijalnim nagradama poderazumevaju se plate .) horizontalno ocenjivanje (ocenjivac najpre ocenjuje jednu dimenziju radne uspesnosti svih osoba koje treba oceniti .Razgovor o radnoj uspesnosti mora biti proces saradnje menadžera i njihovih saradnika usmeren na postizanje zajednickih ciljeva i interesa.U tu svrhu mnoge organizacije zahtevaju da menadžeri i osobe o cijoj uspesnosti se raspravlja sacine dvojne procene uspesnosti u problema za naredni period.Njome treba mtivisati zaposlene da se ponasaju na nacin kojim se obezbedjuje puno ostvarivanje organizacionih ciljeva.Ocena se saopstava direktno tokom razgovora o njoj .Ocigledno je das postupak ocenjivanja treba da bude javan i vidljiv. • • direktne materijlane odnosno finansiske narade( dobijaju se u novcu i na ruke) indirektne materijalne nagrade (odnosno dobitke kojima se doprinosi povecanju individualnog materijalnog standarda iako ih zaposleni ne primaju u obliku plate) .Neophodno je utvrditi da li su ciljevi ostvareni i indentifikovati podrucja u kojima isu ostvareni kako bi se sacinio plan za njihovo poboljsanje.jer zaposleni ima pravo da zna svoju ocenu.U njemu znacajnu ulogu imaju obe strane.- koriscenje vise ocenjivaca ( svaki ocenjivac moze da pogresi ali zajednickim ocenjivajem vise ocenjivaca te greske se svode na minimum.Da bi se ostvarila svraha razgovora treba se dobro pripremiti.Zavrsni deo procesa je davanje poratne informcije o uspesnosti u prethodnom periodu i definisanje plana razvoja za buduci period putem uobicajenog razgovora o uspesnosti.zatim drugu i tako redom) poboljsanje metoda ocenjivanja (podrazumeva utvrdjivanje preciznih standarda i davanje precizni opisa ponasanja koje oznacavaju razlicite nivoe skale uspesnosti radi poboljsanja procene radne uspesnosti) - - RAZGOVOR O RADNOJ USPESNOSTI Jedna od najznacajnijih funkcija pracenja i ocenjivanja uspesnosti je poboljsanje i razvoj zaposlenih.r.

Tako se dolazi do pitanja koliko individualni posao donosi novca.Naosnovu toga obliku je se celu struktura zarada odnosno nagrada.- prvoj kategoriji nagrada (pripada sistem plata .prehrana .Procene poslova bodovnim metodom podrazumevaju: odabir kategorija poslova koji ce se procenjivati na osnovu niza zajednickih faktora povezanih za poslovima.slobodni dani i sl.) - NACIN UTVRDJIVANJA IKNDIVIDUALNIH ZARADA Utvrdjivanje individualnih zarada znacajna je aktinost u sistemu materijalnog nagradjivanja zaposlenih i vazan segment podsticanja dobrog i uspesnog rada.Procena posla moze posluziti i za pojasnjavanje nacina na koji se odredjuje osnovna zarada zaposlenih.NIJIhovo delovanje cesto zavisi od toga kako je koncipiran taj prvi oblik nagradjivanja odnosno koliko dobro su postavljeni temelji dalje stimulativne nadogradnje finansiskog nacina nagradjivanja. • bodovni metod ( rec je o posebnom pristupu u kojem se za svaki posao odredjuju bodovi na osnovu procene stepena sadrzaja kljucnih parametara utvrdjenih za procenu svih poslova).Savremene organizacije koriste brojne metode za utvrdjivanje vrednosti poslova i osnovnih zarada zaposlenih. Odabir niza faktora zajednickih svim poslovima koje treba proceniti Druge relevantne aktivnosti HAY metod - • .Tu spadaju penzisko i invalidsko osignuranje . METODI PROCENE POSLA Procena u organizaciji se istrazuju najcesce na bazi sledecih karakteristika: realivni znacaj posla vestine potrebe za njegovo obavljanje u poredjenju sa drugim poslovima tezina obavljanja posla u poredjenju sa drugim poslovima Vazno je da se zaposleni uvere da je visina naknade koju primaju za posao uskladjena sa naknadama koji ostali primaju za poslove koje rade.odnosno stimulacija povezanih sa individualnim ili grupnim radom zbog cega se tretiraju kao direktne nagrade) drugoj kategoriji nagrada (pripada citav niz materijalnih beneficija koje se sticu samim zaposljavanjem a koje su sa individualne tacke gledista ne novcane prirode.zbog cega se ne vezuju za radni ucinak i radnu uspesnost.Nacin davanja odgovora na to pitanje je procena poslova.zdravstveno osiguranje .

ukljucuje sve ove vestine znanja i sposobnosti koje posao zahteva resavanje problema .da li za svaku grupu poslova treba utvrditi istu zaradu ili u okviru svake grupe odrediti raspon zarada.da li poslove treba posmatrati pojedinacno ili ih treba kalsifikovati u kategoriji .Obicno se govori o tri tipa jednakosti pod kojom se podrazumevaju: • • • spoljasnja jednakost (visina zarade u organizaciji odgovara visini zarade za iste poslove na spoljnom trzistu rada) unutrasnja jednakost (visina zarade za razlicite poslove unutar organizacije odgovara njihovoj relativnoj vrednosti) individualna jednakost ( visina individualne zarade u organizacuji jednaka je individualnom doprinosu i individualnoj uspesnosti) U procesu oblikovanja osnovne strukture zarada mora se znati: .Zasniva se na tri faktora know how (znati kako).oznacava stepen neophodnog analiziranja i kreiranja posla odgovornost .Pri razmatranju struktura zarada poseban znacaj ima pitanje jednakosti i pravicnosti.kakov nivo zarada treba uspostaviti u poredjenju sa drugim organizacijama .koliko iznosi srednji iznos zarade za svaku grupu poslova . oznacava stepen odgovornosti posla i znacaj koji posao ima za organizaciju USPOSTAVLJANJE STRUKTURA ZARADA Neophodno je odrediti strgujktujru zarada kojom se oznacava zarada za svaki posao.koliko bi grupe poslova trebale da se preklapaju . .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful