Dr.

Zbynek- Stransky

TEMELJI OPŠTE MUZEOLOGIJE
Uvod Sa pokušajem tumačenja pojma muzeologije dao sam, u uvodnom predavanju, strukturu sistema opšte muzeologije. Sada želim da pokušam da podrobnije rastumačim karakter i sadržaj Muzeologije. Nastojaću da posvetim posebnu pažnju onim delovima teorijskog sistema koji imaju direktno odlučujući značaj. Međutim, i ovaj uvod u temelje opšte muzeologije u početku nosi sve znakove teorijskog rada. Svestan sam da se u nekim gledištima još uvek krećemo samo na površini saznanja. Naša saznanja ne pokrivaju punu širinu i dubinu ove tematike i u nekim pravcima upućuju samo na početne tačke naše sistematizacije. Mišljenja sam, međutim, da se drugačije ni ne može postupiti. Niko ne može očekivati da će se jednim zamahom štapića, sam po sebi, ukazati čitav sistem saznanja. Osim toga, uvek se radi o dinamičnom sistemu koji se silom prilika i menja. Neophodno važnim smatram upravo pokušaj prikaza strukture tog sistema, jer samo taj pokušaj može da odigra vrlo važnu metodičnu ulogu kod dalje obrade opšte muzeološke problematike. Tu se o sprovedenoj logičkoj mreži koja je određena da ispuni teorijsku aktivnost kako bi se, pomoću njenih rezultata, postepeno, konkretnim saznanjem sadržine, ispunilo globalno saznanje predmeta. Sa takvim pristupom opštoj muzeologiji sigurno je da će u priličnoj meri nastati metateorijski aspekt. SISTEM OPŠTE MUZEOLOGIJE Stvaranje sistema muzeologije uslovljen je karakterom objekta koji se upoznaje. Stav upoznavanja objekta realizuje se u dve temeljne ravni: istorijskoj i strukturalnoj. U odnosu na to stvara se jedan od glavnih sastavnih delova sistema opšte muzeologije: od istorije shvatanja muzeologije, koja takođe uvažava i čisto teorijsku, do praktične tj. muzeografske strane. Drugi određujući sastavni deo tog sistema usmeren je na teorijsko saznanje objekta. To, naravno, pre svega zahteva rešenje temeljnog problema, tj. pitanje selekcije onih objekata, koji nose određene osobine. Ovaj način saznanja vodi ka stvaranju jednog teorijskog delimičnog sistema koji nazivam Teorijom muzealne selekcije, odnosno dokumentacije. Time, međutim, još nije donet proces saznanja. Ne radi se samo o identifikaciji objekata muzealnog karaktera, otkrivanju zakonske norme, obuhvatanju njihove vrednosti, već i o saznanju faktora koji odlučuje o njihovom čuvanju. Samo na taj način se može zadovoljiti društveni interes za muzealnu vrednost činjenice. Sa ovom drugom fazom procesa saznanja formuliše se drugi deo teorije, koju nazivam Teorijom muzealnog tesauriranja. Zakonske norme, koje uslovljavaju održavanje upoznatih vrednosti ih, s druge strane, izoluju i, pre ili kasnije, izdvajaju ih iz društvene svesti. Društvena svest je, svakako, sama po sebi inspirator tog procesa saznanja, ali samo ako takav proces retrogradno obogaćuje društvenu svest. U tome se sastoji tipično humanistički karakter ove aktivnosti. Potrebno je, s druge strane, u suprotnosti sa principima održavanja, upoznati one temeljne uslove koji, uprkos tome, omogućavaju široku upotrebu ovih vrednosti. To je cilj saznanja trćeg dela teorije, koju nazivam Teorijom muzejske komunikcije. Iz navedenog proizilazi da se ukupni proces saznanja muzeologije koncentriše na označeni predmet spoznaje i sa tog gledišta obuhvaćena saznanja stvaraju jedan

2

sistem. Međutim, saznanja muzeologije ne mogu trajno da ostanu na nivou teorije. Ona nastaju samostalnim ostvarenjem, a to je pitanje primene muzeologije. U tom slučaju, prisilno dolaze u odnose sa faktorima metodike i tehnike. Tako nastaje samostalni deo primenjene muzeologije koju nazivam praktičnom muzeologijom, odnosno, tačnije, muzeografijjom. Ovde ne mogu da opširnije razvijam sve navedene delove muzeologije. Ali smatram da je sasvim dovoljno ako u svojim daljim razlaganjima posebnu pažnju posvetim pre svega onim trima temeljnim teorijama, koje u sebi koncentrišu srž saznanja. Prije nego što započnem sa razradom ovih teorija, smatram da je potrebno sastaviti nekoliko opštih primedbi, koje se tiču ostalih delova sistema muzeologije. Pre svega želim da upozorim na to da se našim shvazanjem predmeta muzeologije i obuhvatanjem sistema saznanja istog modifikuje dosadašnji stav istorije muzeja, odnosno egzistencije muzeja. Ako pobliže posmatramo istorijsku literaturu koja je brojčano prilično jaka - nailazimo da se pretežno radi o takvim istoriografskim radovima čiji je značaj u tome da egzistenciji muzeja poklone svoja zapažanja. Radi se o radovima koje možemo smestiti u sferu kulturne istorije. Autori muzej obično posmatraju kao kulturnu instituciju, i s tog gledišta sledi i njihovo postojanje u opštem društvenom razvitku. Samo u retkim slučajevima u tim radovima primećujemo opažanje razvoja, na primer strast prema sakupljanju i stvaranju zbirnog fonda, saznanja o njihovoj prezentaciji i pojedinačne forme, ili stav prema opisu i tumačenju zbirnog fonda. Prema tome, može se reći da je dosadašnji istorijski stav prema muzejskoj realnosti samo spoljnji, tj. uzimaju se u obzir samo društvene funkcije, a ne primećuje se, međutim, unutrašnji muzeološki razvoj. Smatram stoga da je neophodno potrebno da istorijska tumačenja egzistencije muzeja treba razlikovati od predmeta muzeologije i da, prema tome, treba pokušati istraživati pre svega unutrašnji značaj ove ljudske aktivnosti. Jedino i samo tako zadazim ciljem istraživanja se može primeniti stvarni značaj i učiniti pokušaj da se pristupi rešenju vrlo važnog pitanja autohotnosti tog razvoja. Sa gledišta metateorije, važno je da u daljem shvatanju istorija muzeja ne bude samo goli predmet opšte kulturne istorije, već, u prvom redu, predmet muzeologije. U tome i leži važan razlog da se ovaj sektor uključi u sistem muzeologije. Druga grupa mojih primedbi se odnosi na shvatanje muzeografije. Ovde želim da naglasim da muzeografija nikako nije pasivni deo tog sistema. Teorijski može da zavisi od muzeologije, a s druge strane obuhvata primenu novih saznanja koja retrogardno moraju da utiču na samu srž muzeologije. Stoga oba dela moraju da stoje u suprotnoj relaciji. Za muzeografsku aplikaciju je vrlo važan odnos prema faktorima metodičnog i tehničkog karaktera. Tu podrazumevam metode, ali i upotrebu mehaničkih uređaja, a u novije doba i automatskih, koji uslovljavaju ostvarenje namere muzeologije. I upravo, obzirom na ove faktore, moraju se modifikovati teorijska saznanja, ali istovremeno i se moraju i konkretizovati. Tako se stvara specijalni teorijsko-metodički sadržaj muzeografije. Za sada nisam imao dovoljno vremena da se koncentrišem na podrobniju izradu ove aplikacije. Samo u saglasnosti sa napomenutim globalnim shvatanjem posvetili smo pažnju na katedri za muzeologiju, i takođe na muzeološkom odeljenju muzeja nekim delimičnim pitanjima. Radilo se poimence o pokušaju interpretacije muzeja kao instituta. U skladu sa ovim saznanjem, mislim da glavni sadržaj muzaografije čine pitanja koja su u vezi sa muzejom kao institucijom, tj. pitanja organizacije, uprave,

o definiciji muzealnih funkcija na stranama slovačkog časopisa Museum. koji je izašao 1966. kojim se on razlikuje od ostalih kulturnih institucija. MacMaster je izjavio "da.. Nasuprot tome. A sada možemo da pristupim kompleksnoj karakteristiki glavnih delova sistema opšte muzeologije. govoreći o značaju "dopunjavanja zbirki". A. niti nepoznati zadatak. Naučnu podlogu ove aktivnosti smatram temeljem kvalitativnog prenosa pojma samog sakupljanja ili rada na sakupljanju u pojam naučne dokumentacije. prema tome. tradicija je ovde vrlo velika.u muzeološkom sistemu upotrebljava u nekoliko kvalitativnih . To donekle odgovara i okolnosti da je muzeologija usko povezana sa dokumentarnoheurističnom disciplinom koja se upravo poslednjih decenija naglo razvija. 1967. Zapravo. iz definisanog predmeta muzeologije. odnosno selekcije. već naučno prikazivanje originala". Istovremeno tu moraju da se sasvim ogledaju glavni delovi muzeologije. Knorr je. tj. Generalno se u muzeju govori o zbirci ili sakupljanju. Stoga smatram da oni muzejski saradnici koji smatraju izlaganje zbirki gledaocima najvažnijim pozivom muzeja. na stranama časopisa Neue Museumskunde. temeljnom kariku u sistemu opšte muzeologije. navodi "da je naučno kompletiranje fondova najvažnija strana muzealne delatnosti. i. konzerviranje i oblikovanje naroda" (pedagoška funkcija). metodsko-tehnička strana selekcije objekta sakupljanja. Smatram da će ove kratke informacije biti dovoljne za temeljnu orijjentaciju našeg shvatanja opšte muzeologije. S druge strane. da u muzeju ne izlažu sve ono što bi bilo prikladno za izlaganje. godine. ona prati ovu aktivnost od samog početka. H. Ovo u egzistenciji muzeja nije nepoznato područje.) A.". Beneš koji je pisao. Zato shvatam teoriju muzejske dokumentacije. čuvanje i komunikacija. po opštem shvatanju. da se pitanja svrhe i funkcije aktivnosti sakupljanja u okviru delatnosti muzeja nikako ne interpretira jednostrano. mreže i društvenih funkcija. Ovde vredi napomenuti nekoliko stavova karakterističnih za ovo pitanje: Na seminaru u Essenu godine 1963. prema tome. pisao sledeće: "Specifičnost muzeja nije predmet u muzeju." Sovjetski časopis o sakupljačkoj delatnosti muzeja.kao što ćemo to još videti . Naprotiv. u diskusiji o predmetu muzeja koja se razmahala u godini 1963. Bilo bi poučno da našu pažnju najpre skrenemo na to kako savremena muzeologija shvata ovu aktivnost. sakupljanje.3 određivanja tipa. Vidljivo je. godine. svestan sam da je pojam dokumentacije vrlo dalekosežan i da se ." A dalje se navodi "da je upravo kompletiranje i iskorišćavanje zbirki primarnih izvora specifično obeležje istraživačko-naučnog rada muzeja". Teoriju dokumentacije delim na sledeće glavne grupe: a: Identifikaciju muzealnosti b: Selekciju nosioca. muzej ima tri glavna zadatka: istraživanje.. A upravo ovaj fundamentalni temelj moramo najpre da stvorimo u muzeju. Moje stanovište proizlazi. Neal pisao je: "Prva funkcija muzeja je sakupljanje. I naš autor J. drugo. TEORIJA MUZEJSKE DOKUMENTACIJE (SELEKCIJA) Predmet ove teorije je saznanje i selekcija nosioca muzealnosti. U američkom časopisu Curator (1965. a to nešto treba nabaviti pre nego što se izloži. zaboravljaju na dve temeljne činjenice: najpre da nešto izlože. već samo određene vrste eksponata. njihova zaštita. konstatuje da "izlaganje zbirki gledaocima i s tim vezana delatnost muzeja treba smatrati najvažnijim obeležjem muzeja.

a pre svega. KARAKTERISTIKA TEORIJE DOKUMENTACIJE Stvarnosti čovek prilazi iz raznih pozicija i upoznaje je i ocenjuje po mnogobrojnoj plejadi kriterijuma. koji u isti mah u ovoj selektiranoj formi postaju dokumenti prvog reda i tek onda. jer oni za njega nešto znače. sledi prenos informacije. naprotiv. To se lako može dokumentovati na sledećoj šemi: totalitarnost pojave -----------------------------------------. preko područja prenosa. u širokom okviru stava prema stvarnosti. s druge. Ostaje. iz tih se elemenata mogu crpsti vrednosti. pokazuju ovu vezu. Više puta govorim i o selektivnoj teoriji. s jedne strane. nastaje dokument. a. jedna opšta intencija. Povodom odnosa muzeologije . (F. makar u onim njenim elementima koji su autentični i nezamenljivi. neposredno povezuju. Pojam dokumentacije je veoma mlad. naročito u primeni njene teorije informacija. Kao što navodi van Riemsdijk u svom napisu Bibliographie et documentation. Kriterijum ovog stava. U ovo vreme smo svedoci širokog razvitka teorijskog i praktičnog razvoja. dokazuju specijalnost stava muzeologije." Opšta šema dokumentacije bila bi sledeća: (Područje prenosa) D1-----------------------I --------------------------D2 (dokument) (informacija) (dokument) To znači: s jedne strane usledi prijem informacije iz dokumenta prvog reda i otprema se.izvor-dokument. Njegovi počeci sežu u vreme posle Prvog svetskog rata.naročito pod uticajem mehanizacije i automobilizacije .koji se interpretiraju prilično različito . Posle Drugog svetskog rata kibernetika je ovoj delatnosti dala sasvim nov podsticaj. a i njihovo organsko povezivanje. na drugo mesto gde se fiksira u obliku dokumenta drugog reda. usled buke u području prenosa. susreće sa odnosom koji se razlikuje od drugih i čini prilično kontinuirani sastavni deo ljudske svesti. već. po mom mišljenju. Čovek koncentriše svoju pažnju i iz stvarnosti izdvaja objekte koji su bili sastavni deo razvitka prirode ili društva. Sa istorijskog gledišta se možemo osvedočiti da se čovek. Iz ove jasne konfrontacije sigurno je vidljivo da se oba stava dokumentacije nikako ne mogu identifikovati. kao nužno da ovde definišem one faktore koji. Ova šema ne važi za slučaj temeljne muzejske dokumentacije. Kratko rečeno: . Centralni pojmovi su: dokument i informacija.).I. ovaj pojam je nastao u vreme "kada bibliotekari nisu bili sposobni da slede iznenadni razvoj tehnike i njene menjajuće se strukture". gde je pisao: "Čim informacija prestane. i izbor prema njemu. U pogledu deformacije.D. zapravo. izašlom 1941. Njegove suprotne odnose . jer se samo njenim posredovanjem ova stvarnost može dokazati. iznova upoznati. Communicationes). odnosa ovog dela teorije i problematike dokumentacije .ispoljava se kod nekih autora .najbolje je. konačno. Goffman u American Documentation (1964.nastojanje da se veći deo problematike muzeologije prevede u sferu informacije i dokumentacije. i. međutim. menjaju se u istoriji. Zato ostavimo još otvoreno pitanje primene ovog termina za slučaj ove incipijentne teorije. Videćemo još u daljim delovima ovih nacrta opšte muzeologije kako je važno ovo diferenciranje dokumentarnih faza. definisao W. Ovo se čita na sledeći način: iz totalitarnosti pojave selektujemo direktne izvore dokumenta. U tome je nastojanje da se na neki način zadrži prolaznost stvarnosti. On to čini zato što je vezan za njih.4 nivoa. iako se oni ne isključuju. Smatram. stoga. nikada ne može biti D1 = D2.

koje upravo istražuju pomoću ovih specifičnih metoda. koji je izašao 1968. iz njihovih depozita. nivo primarne dokumentacije koja nam pruža selekciju autentičnih temelja. Lorentz objavio je svoja sopstvena iskustva iz poseta nizu muzeja u Evropi i. usredsrediti na spoznaju karaktera muzealnosti i njenu identifikaciju. s jedne strane. Na drugom mestu on kaže: "Muzejske zbirke nisu ništa drugo nego sakupljanje kompleksa izvora sa ciljem da služe pojedinim naučnim disciplinama. i došao do zaključka da se on realizuje u dva smera. tj. Moramo ih stoga izdvojiti. i. Stoga naše saznanje nosioca muzealnosti moramo još da proširimo saznanjem dokumentarnog odnosa prema stvarnosti. oni postaju autentični neposredni temelj (dokument stvarnosti). razlikovati. s tim u vezi. godine u Kölnu na Rajni. čime. jednu vrlo opširnu analizu načina sakupljanja u muzeju. Neustupny naveo je u svom radu o nauci u muzeju. propratnu dokumentaciju koja fiksira dobijenu situaciju objekta koji treba selektovati. s jedne strane. U nastavku ću nastojati da pobliže razjasnim glavne delove ove teorije. sa druge. Time što izdvajamo objekte mi upravo poništavamo ove veze. Tu nastaju. u bar najmanju ruku. može tražiti karakter muzealne stvarnosti. pokloni. odnos prema subjektu koji se upoznaje i ocenjuje. kaže Neustupny. i došao do zaključka da je nužno da se izrade . po mom mišljenju. prilično velika pažnja je poklonjena odnosu između istraživanja i stvaranja muzejskih zbirki. morali da čine . U tome se. čime postižemo priličnu izmenu funkcija nosilaca. ličan. Međutim. Međutim objekti koje mi selektujemo ne postoje nikada izolovano nego u izvesnoj vezi sa sredinom postojanja. koja je održana 1968. Nas nužno mora da zanima pitanje u čemu se sastoji specifičnost stava muzeja prema toj činjenici? Iz literature. po mom mišljenju. Aktivnost spoznaje muzeologije mora se stoga. možemo da upoznamo dva stanovišta: J. Sam sebi je postavio pitanje o svrsishodnosti takvih zbirki. I upravo je zato neophodno ustanoviti viši smer te delatnosti u kome je sakupljanje izvornih fondova deo naučnog istraživanja. Pre ili kasnije oni bi iščezli. nego i sa stanovišta dokumentacije. Ovde onda više ne vredi samo kao direktni odnos objekt . Iz tog razloga oni dolaze u sasvim novu konstelaciju. Određene nosioce muzealnosti ne možemo ostaviti u prvobitnoj stvarnosti. u prvom redu. IDENTIFIKACIJA MUZEALNOSTI Ovdje napominjem da jedan broj autora aktivnost sakupljanja smatra temeljnom delatnošću muzeja.5 muzealnost je takav kvalitet stvarnosti da je za čoveka esencijalan.kao izvore fondova pripadajućih naučnih disciplina. ovo "sistematsko" sabiranje muzejskih zbirki nije ništa drugo. do potraživanje i koncentracija izvora naučnih smerova.subjekt. Zato moramo biti svesni ne samo sa stanovišta metodologije saznanja ovih objekata. Uobičajena forma popunjavanja muzejskih zbirki. S. dokumentarni odnos prema totalitarnosti pojave. a. i zbog toga je potrebno štititi ove nosioce muzealnosti od opšteg i normalnog propadanja." Muzeji grade svoje zbirke ili bi to. Ovaj zadatak se ne može suplirati gnoseološkim slepilom i metodološkom slučajnošćuu u sakupljačkoj delatnosti u muzeju. Stoga je nužno. Ali. i ostalo. sama identifikacija muzealnosti ne ispunjava u celini intenciju saznanja. pre svega. s druge strane. razmena. kupovina. opet. Stoga je u interesu ljudskog saznanja da uči da razlikuje faktore koji određuju ovu muzealnost. jesu za stručnjake i nemaju nikakav naučni karakter. Objavio je da je našao police kilometarske dužine sa ogromnom množinom materijala. godine. Ovu novu dokumentarnu funkciju ne može da ispunjava svaki objekat. Na poslednjoj konferenciji ICOM-a.

naprotiv.6 kriterijumi izbora.i ako bi muzeologija trebalod da se faktički razvija u naučnu disciplinu. a nije se produbio ni nivo njihove prerade. prema tome. A ovaj . osim o koncentraciji takvih izvora koji mogu da pruže potrebne informacije u vezi predmeta njihovih saznanja. sve što je dokument ujedno je i izvor. Mi već znamo u čemu leži razlika između muzeološkog i opšteg dokumentarnog stava prema zadatku. međutim. imao je osjećanje "potrebe za naučnim planiranjem i programiranjem ove delatnosti". znatne uspehe na čisto naučnom frontu. a ne ukupni karakter nosioca. godine Melicharčik u svom radu Nauka o teoriji narodnosti uputio kad je naveo da nauka o teoriji naroda nije aktivnost sakupljanja etnografskog materijala. ukratko. ali zbirni fondovi istovremeno nisu porasli. sa dokumentarnog aspekta. Sastav dokumentacije Ukazanje --------------------------. u radu muzeja treba da dođe do temeljne promene . i kod nas 1945. Po mom mišljenju ovu razliku bismo mogli da rastumačimo ovako: Izvor nabavke: Izvor --------------------------------. tj. Ove discipline ne pokazuju nikakav drugi interes ni za sakupljanje ni za materijal sakupljanja. Time nipošto ne želim da podcenjujem ili omalovažavam rad ovih istraživača. veoma aktivni i njihovi predstavnici postižu. Naš je interes zapravo vezan za sakupljanje objekta. ne pokazuje potrebne kriterijume i ne grana se na nužnu metodičnost. međutim. Prof. izmeniti.nabavka informacija Od bilo kog izvora informacije smo primili informaciju u smeru saznanja interesa. pravo kad naglašava da takav rad nema jasan program. i da bi se zadovoljili programom koji bi onoga koji sakuplja doveo. odnosno. već iz različitih pristupa tom pitanju. po mom mišljenju. niti je došlo do nužnog dopunjavanja. Izvor i dokumentacija nije jedno isto. Lorentz ima. Prosuđuje se kvalitet ove informacije. cilju onoga koji sakuplja etikete sa kutija šibica. To znači da postajemo svesni temeljne razlike između izvora i dokumentacije.a to je. Sve što je izvor još uvek ne mora da bede dokument. Specifičnost muzeološke dokumentacije sastoji se u orijentaciji ovog dokumentarnog stava. i sa stanovišta angažovanih naučnih disciplina. Protivrečnost u navedenom stavu nikako ne proizilazi iz različitih interpretacija. U smeru saznanja intencije dokumentacione teorije muzeja radi se o dokumentarnom stavu prema stvarnosti. U pristupu stvarnosti sa stanovišta muzealnog sakupljanja ne ide se samo za aspekte izvora. Nisam uveren da bi neko od muzejskih radnika mislio da bi sakupljački rad muzeja mogao i dalje da se razvija na nivou prošlog sveka. odnosno približio. ovde da ukažemo i na živa iskustva. direktno zapovest vremenu . u principu. u pojedinim naučnim disciplinama. pre svega. Ali ne radi se samo o tome. na primer. Jer tu se ne radi ni o čemu drugom. sa odnosnim ukazivanjem. Nije nikakva tajna da postoji niz naučnih muzeja koji su. Sasvim je ispravno je. Možemo. u svom razmatranju. Neustupny je sasvim u pravu ako aktivnost sakupljanja obuhvata i prosuđuje samo u okviru. onda se rad na sakupljanju u muzeju mora.reflektuje se dokument U ovom slučaju se radi o saznanju o usklađivanju ukupnog karaktera jednog dokumenta sa dokumentovanom stvarnošću. o saznanju i identifikaciji pojedinih dokumenata. A zapravo to nije isto kao heuristični stav discipline. Da li. Samo verujem da je to potpuno dovoljan argument da istraživačka aktivnost samih naučnih disciplina još ne dovodi do sistematskog rada koji bi se onda ispoljio u stvarnom sistemu zbirnog fonda.

konzerviran i u muzej smešten original. Mislim da ovaj naučni stav prema dokumentaciji muzeologije neminovno dovodi do toga da će. ne ide se za pronalaženjem nekih potvrda stvarnosti. Sličan stav. samostalno. ona se. pre ili kasnije. Tek na temelju ovog saznanja može se identifikovati muzealnost objekta. koja. Muzealnost se. A nabavka tih originala jeste stvar pojedinih angažovanih naučnih disciplina. pre svega. a takav odnos je uvek nužno relativan i zavisi od faktora svesti društva. koja. na sociologiju. I muzealnost objekta vezana je na ovoj kompleksnoj strani. ali da bi se ona otkrila. Ali. SELEKCIJA NOSIOCA Muzealnost zavisi od kvaliteta nosioca. uspe da nam je dokaže ili ospori. koji ne bi pripadao jednoj grani koja je zastupana u nauci. koje označavaju nosioca muzealnosti. u muzejima doći do ispunjena i one naučne dokumentacije. specijalizovana dokumentacija ne može da pruži nikakva objektivna saznanja." . E. i 1964). Time se nikako ne bi smeo potceniti značaj tradicionalnih disciplina muzeja. Postavio je sledeću definiciju: “Predmet muzeja je sakupljen. već da oni nastaju od originala. Mislim. Jer objektivne vrednosti se mogu postići objektivnim saznanjem. Može se staviti prigovor da jedna tako shvaćena i. zastupa i Neustupny. međutim. "ne postoji nijedan predmet muzealne zbirke. u skladu sa opštim shvatanjem muzeologije. nego za otkrivanjem takvih potvrda. imamo samo poneku pretpostavku o muzealnosti objekta . prema tome kako se naše saznanje produbljuje i kompletira. i isti ispravno pokazuju". ima svoje dalekosežnosti i nije uslovljen samo smerom naših subjektivnih interesa. Ali relativno je i naše saznanje. A. ovde. kao i sama stvarnost. međutim. u savremenoj literaturi se ispoljavaju prilično oprečni stavovi. Zbog toga. na stranicama istog časopisa. ona se ne pojavljuje samo kao jednostavno prosuđivanje.muzealnih objekata.” Ovoj definiciji su se suprostavili. On je nužno relativan. na početku identifikacionog procesa saznanja. međutim. pokušao da definiše pojam muzealnog objekta sakupljanja. Pri tom se muzealnost bazira na proceni odnosa čoveka prema stvarnosti. tokom daljeg upoznavanja. Iz Knorrovog protivljenja je najvažnija konstatacija da "se muzealni predmeti ne mogu stvarati. definisan. Patzwell. a čiji stav prema stvarnosti. ne poseduje bazu izvora. U muzealnom istraživačkom radu on dobija funkciju jednog objekta koji se istražuje. Knorr i K.možda pod uticajem jedne angažovane naučne discipline. Muzeološki. mora upoznati. na stranicama Neue Museumkunde (1962. Tome bih želeo da dodam još sledeće: odnos vrednosti je objektivan. Iz toga proizilazi da dentifikujući stav može objektivno da se realizuje samo kao specifični proces upoznavanja. Po njegovom mišljenju. Stoga se prema ovim objektima ne može odnositi sa stanovišta pojedinih naučnih disciplina.7 stav upravo proizilazi iz pomenutog muzealnog karaktera stava. Ona je uvek povezana sa svojim nosiocima. a nikako nekog specifičnog "stvaranja" muzealnih predmeta. U pitanju nosilaca . jer se pre svega temelji na odnosu prema stvarnosti. a u muzealnom vaspitnom radu funkciju objekta za izložbu. i karakter nosioca je vrlo komplikovan. svaki komad muzealne zbirke spada u sferu neke naučne grane. vać kompleksno. pruža saznanja koja su na svaki način potrebna adekvatnoj dokumentaciji. Muzealnost ne nastupa. muzeološki stav ima zadatak integracije. Saznanju muzealnosti približavamo se postepeno. Prema tome. štaviše. zapravo. Strecher je. ne može odmah identifikovati ni direktno ni odmah.

sa druge strane. i to kao uvodni referat na zasedanju sekcije koja se neposredno bavila pitanjem predmeta muzealnog sakupljanja. A ovaj proces koji je upravo važan sa stanovišta . a s druge strane upotrebiti kao uspešno sredstvo za stvarnje i vaspitanje javnosti". Metaforično Gluzinsky kaže: "zanima nas samo ono kamenje koje nam je ostalo uprkos istorijske struje ". Muzejskoj disciplini je važan individualni. pre svega. Zbog toga ona ima. kulturni i vaspitni smisao u najširem smislu reči.u jednoj studiji koja je upravo u štampi . a. Beneša. tj. nasuprot. ona sama služi tim disciplinama posredstvom svog sopstvenog saznanja i doprinosa njima. Međutim. sa gledišta sakupljačke aktivnosti u muzejima. u muzejima angažovano prikrivene. a koji potiče iz 1963. preko istraživačkog naučnog rada. a ne da se nastoji da se samo upotrebe prethodna. koje su. po Gluzinskom. Upravo povodom ovog mog rada smatram potrebnim da se. ovaj proces upoznavanja niti po zamenljivim naučnim disciplinama.8 Nasuprot tome. itd. Beneš je pokušao.a nabrajanje tih autora mogli bismo još da proširimo . Uzrok za to on nalazi u tome da tu. J. Na temelju otkrivanja i pronaženja muzealnosti. navede da pojam sabiranja muzealnog predmeta ima svoj smisao i sadržaj samo u odnosu na pomenuti muzeološki stav prema stvarnosti. Gluzinskyog . po Benešu. Beneš. godine. Sa tog stanovišta. koja pri interpretaciji predmeta angažovane muzejske discipline njega potpuno iskorišćava. mogućnost dokazivanja autentičnih informacija o određenoj stvarnosti. saznaja. postoji diferencijacija u predmetu. muzeologija. I zbog toga je. konkretni predmet. Po mom mišljenju teorijska nastojanja Streichera. on dokazuje razlike i u metodološkoj sferi. u javnom interesu zaštiti. Gluzinsky u svom radu. da dokaže da postoji specifični muzealni predmet. tj. kao postojeću stvarnu tvorevinu. nije naznačio u čemu bi. a što je za sadašnju situaciju zacelo prilično marakantno. preuzeta. bila razlika između tako shvaćenog predmeta muzealne zbirke i tradicionalne muzejske discipline. u istorijske činjenice. pre svega njegova dokumentarnost. pri tome. Međutim. Deo te studije predavao sam na konferenciji muzeologije u Otavi. upravo ovo preispitivanje ove strane stvarnosti pretvara predmet sakupljanja u efektivnu muzealiju. međutim. originalni izvor onih informacija koje potvrđuju njegovu muzealnu vrednost. koji sam već naveo u svom prvom predavanju. po običaju. Muzealni predmet sakupljanja za koji se može dokazati da nosi obeležja muzealnosti nazivam pojmom Muzealije. Po njemu "muzealni predmet zbirke možemo okarakterisati u kompleksu određenog miljea. u časopisu Nationalmuseum (1967). s jedne strane. godine. izrazito integrišući udeo. koja je održana 1969. navodi da "su polazna tačka naučnog interesa u radu muzeja konkretno muzealni predmeti". ona se ne obazire na komplikovane odnose. Sam sam pokušao . Odlučujući faktor za njegovu specifičnost. po njegovom mišljenju. kao i heuristična.vidljv su izraz nastojanja da se rad muzeja postavi na naučnu osnovu. da se problematika muzeja reši sopstvenim putevima. muzealni predmet sakupljanja se može razlikovati kao objekt koji se selektuje iz totalitarnosti pojave. u skladu sa pojmom teorije selekcije. predmet muzealnog sakupljanja je primaran. bila bi.da doprinesem rešavanju ovog pitanja. po njegovom mišljenju. odnosno njegovu muzealnost. W. I upravo stoga je specifičan naučni zadatak muzeologije u pretvaranju ostavištine iz prošlosti. jer je pretpostavka njegove muzealnosti bila definisana. procese. Pri tome se nalazi. koju kao kulturnu vrednost i originalni izvor toga miljea treba. shvaćena kao autonomna disciplina. Ovaj interes da se problem muzealnog predmeta stalno proširuje uzimam kao dokaz ozbiljne analize sadržaja rada muzeja i muzeologije.

na to da ono. naime. mora stoga da se sasvim postavi na naučnu osnovu i da se širi na nivou naučnog istraživanja. sa stanovišta sadržaja informacije. već je isti po mom mišljenju tek u fazi tezauriranja. Za prateću dokumentaciju je potreban aktivni stav muzeologije. koji će se najviše približiti dokumentarnoj stvarnosti. međutim. U tome se sastoji temeljni naučni i kulturni doprinos primarnoj selekciji nosioca muzealnosti. Tu postoji. da se izbor muzealnih predmeta dosada vršio od slučaja do slučaja. Oni. To nije spoljašnji razlog. što je vrijedno i društvu donaša korist. To je upravo specifičan značaj za dalje širenje naučnog saznanja. odnosno i nemogućnost ponavljanja. Kai oznaku ove teorije ovde uvodim pojam tezauracije. S druge strane nužno je da se ovaj rad postavi u aktivni odnos. jezičke termine. ozbiljna razlika u nivou primarne dokumentacije i prateće dokumentacije. oni imaju višedimenzionalni značaj. Budući da se ovi temelji u pogledu njihove muzealnosti tj. Znam iz muzejske prakse. Budući da su ovi temelji originalni sastavni delovi stvarnosti. ukratko. takođe. neiscrpivi. Ovde upotrebljavam ovaj pojam pre svega s pozivom na njegovo . TEORIJA MUZEJSKE TEZAURACIJE Ova teorija obuhvata drugi deo spoznaje muzealnosti. Saradnik muzeja se najviše prepušta naravnoj selekciji tj. Između stvarnosti i dokumenta nema međupojma. U odnosu na specifičan značaj muzealnosti i njenih nosilaca ove radove je potrebno razraditi kompleksno. To bi. U novijoj literaturi susrećemo ovaj termin u nešto izmenjenom smislu. tj. On će tu izabrati onaj način ili vrste temelja.u ovom delu teorije još nije dovršen ili zreo za donošenje odluke. izvorna.9 selekcije . Iz tog razloga se ona vezuje na saznanje doprinosa teorije selekcije. Vrlo važan momenat je i ispravno razlikovanje pasivnog i aktivnog stava selekcije.već da ovaj izbor istovremeno pokazuje prateću dokumentaciju. sa najvećim osiguranjem. Važno je samo naglasiti da se ova stvarnost sama po sebi dokumentuje. termin je preuzet u sadašnju dokumentaristiku. bila definicija zadataka teorije muzejske dokumentacije. već uvek u odnosnim relacijama. Muzealna selekcija. Primarna dokumentacija je autentična. Već sam upozorio da se proces selekcije izvornog predmeta stvarnosti pretvara u dokument stvarnosti. Ovde on označava nabrajanje najvažnijih saznanja ili. i to onih discplina koje će se obuhvatiti tek u buduće. neposredna. na primer. oni ostaju. Ppomenuo sam. Iz tog pojma interpretacije. naravna selekcija. mogu da postanu zaobilazan izvor za čitav niz naučnih disciplina. koja bi u sebi sadržavala neku strukturu izvora. da se ovi objekti ne nalaze izolovano. odnosno dokumentacija. kao Thesaurus linguae latinae. ostane sačuvano. Stoga smatram za potrebno da se za veću izgradnju naučnosti selektivne aktivnosti dokumentarni stav prema stvarnosti ne ograniči samo na izbor glavnijih nosilaca informacija . Naravno da se ovakav način selekcije ne može zastupati po metodologiji. da se isključe svi slučajni faktori. kao što je to na pr. U tome se upravo nalazi jedinstvenost. jer u istoriji muzeja termin Thesaurus ima vrlo važnu ulogu. Tu se mora imati određeni stav prema relikvijama prošle i objektima saradnje stvarnosti i u tom pravcu se mora modificirati u opšti dokumentarni stav. adekvatno da se i ova muzejska dokumentacija okarakteriše kao izvorna. Stoga nije. Njime se označava kompleks predmeta koji su za vlasnika imali specifičnu vrednost i zato su bili čuvani posebno. jer je ista od naročite važnosti za upoznavanje suštine selektovanog predmeta zbirke. po mom mišljenju. u njihovoj kompleksnosti selektuju.

Stoga shvatanje ove terije direktno zavisi od shvatanja muzealije. tj. da zaista postane doprinos nauci. Omalovažava se značaj naučne deskriptive. Mnogi saradnici muzeja smatraju ovaj zadatak samo oktroisanim radom. ili tehničke strane u opemanju njihovih depoa. Objekte sa osobinom zbirke sakupljamo u posebnom odnosu prema stvarnosti. KARAKTERISTIKA TEORIJE TEZAURACIJE Za razliku od shvatanja pomenute muzejske literature. Stvaranje sistema zbirke ne može da se sprovede prema slučajnim ili spoljnim uticajima. radi o ozbiljnoj gnoseološkoj varci. U tome se. jer se time stvaraju nove relacije između pojedinih objekata. Istovremeno ne povećava se vrednost samo u količinskom pogledu. Sistem zbirke mora da proizađe iz unutrašnjosti njenih pojedinih elemenata. koji nema dublji smisao za stanovišta njihove naučne aktivnosti. po mom sudu. u ovoj teoriji se ne radi o nekim poslovima uskladištenja ili evidentiranja. Skupljanje temeljnica u zbirke muzeja nikada ne može da usledi slučajnim postupcima. takozvane. zalažem se za uvođenje. bez uvažavanja unutrašnjih veza. Već sam napomenuo da razlog tezauracije nije spoljni. stavljam ih u novu situaciju. koja proizilazi iz sledeće karakteristike teorije tezauracije.10 izvorno značenje. Za razliku od upotrebne uobičajenih termina: zbirke. i sa raznih muzeografskih aspekata. koja donekle ograničava destruktivno delovanje spoljašnjih i unutrašnjih faktora. sakupljanje ili muzealno-sakupljački rad. istina sa jednog drugog stanovišta. Ova intencija navodi nas na spoznaju da obuhvaćeni objekti koji zadovoljavaju kriterijume selekcije moraju da se izoluju i sakupiti iz odredjene situacije. Upravo se ovde stvara metodološka glavna baza iz metoda deskripcije i klasifikacije. samo administrativna nužda uprave. pri čemu dolaze do izražaja sve unutrašnje i spoljne relacije. koje uslovljavaju sistematiku zbirke. način njihovog čuvanja. To su studije i doprinosi koji se tiču registracije objekata zbirke. Iz toga proizilazi da se ovaj moment . mišljenje da opis mogu izvršiti srednji kadrovi nije izuzetak. momenat čuvanja. iako ga istovremeno zamišljam do kraja organski. Potrebno je da ova aktivnost dostigne tako visok gnoseološki i metodološki nivo. metode i tehnike njihove konzervacije i restauracije. Predmet teorije tezauracije u muzeju je. što neposredno proizilazi iz pojma vrednosti muzealne stvarnosti. i to u vezi nove stvarnosti koju on treba da obuhvati. Time što ih skupljam. Zbog toga. da iskoristimo njihov sadržaj informacija i obuhvatimo njihovu vrednost. već on proizilazi iz unutrašnje vrednosti muzealnosti. već u kvalitativnom. Posledice koje nastaju možemo najbolje da demonstriramo kod shvatanja registracije. u najširem smislu. njihov značaj. "sabirne delatnosti" čime se upravo izričito potvrđuje stvarno naučni karakter postulata. U tom poslu se nazire. međutim. a kamo li da ono bude podvrgnuto neadekvatnim kriterijumima. Pri svemu tome je značajno da se ovom pitanju prilazi sasvim izolovano. Teoriju tezauracije delim na: A: Sistematizaciju Tezaurusa B: Dokumentaciju Tezaurusa C: Zaštitu Tezaurusa U muzejskoj literaturi tom području se takođe posvećuje pažnja. Da bi se zbirka na taj način stvarala potrebno je upoznati značaj pojedinih objekata zbirke u njihovoj sveobuhvatnoj višedimenzionalnoj naravi. Tek njenim posredstvom možemo da doprinesemo stvarnom biću sakupljenih objekata. po meni. koji sam ovde označio kao dokumentarni odnos.

Sa muzeološkog gledišta može se reći da deskripcija sa strane pojave mora da nas dovede do samog bića i da ne može da ostane na površini. koji stoje međusobno u vezi na jedan tačno definisan način. On se razlikuje između saradnika zavoda za spomenike od seradnika muzeja. Samo tako ona može da postane instrument stvaranja sistema zbirke. Konačno je potrebno ovaj. sekundarne dokumentacije. Moramo shvatiti metodološke principe čitavog područja deskriptivne nauke. u bilo kojoj formi fiksirani. višedimenzionalna. Suprotno. da se poslužimo definicijom našeg metodologa V. već kao stalno otvoreni sistem. već zaheva. Međutim. proces i dokumentovati. Filkhorna. Time što smo u pojavi totaliteta upoznali nosioca traženih kvaliteta. naravno. Ona ne može ni sa stanovišta trrnutno primenjene naučne discipline da ostane jednostrana. a takođe i škartiranje. Fond zbirke. već mora da bude kompleksna. da shvatimo kao goli opis. naravno. drugi in fondo. nego kao fond koji u dokumentarnom odnosu prema izvesnoj stvarnosti stoje tako da je u određenom momentu mogu dokazati. skup predmeta. jedino mogući način za obuhvatanje sadržine informacije iz zbirnog fonda. takozvane. događaja ili saznanja. Samo ova sekundarna dokumentacija je. nego i sa stanovišta opštosti. Iz srži ovog saznanja nastao je direktno novi cilj. Kompleks objekata zbirke koji nisu stvarno ili genetički povezani ne može da čini sistem. dakle. ne mora samo da odgovara unutrašnjoj vezi pojedinih elemenata. Time u ovaj krug spoznaje ulazi i problematika materijalnog bića nosioca muzealnosti i njegovog optimalnog održavanja. Poslovi tezauriranja uslovljavaju se time da se fond zbirke mora posmatrati ne kao zatvoreni. različiti.11 dokumentacije. a to još manje može zbirni fond. nego mora i da zadovolji i sam dokumentarni odnos. nego nas sili da. u okviru posla tezaurisanja. međutim. Prvi osiguravaju vrednosti in situ. upoznamo i stranu održavanja kvaliteta. istovremeno. u skladu sa intencijom saznanja. i plašili. mora da se stvara u skladu sa spoznajom unutrašnjih veza u jedan sistem. Na ovaj način se može uopšteno karakterisati pojam teorije tezauracije. sa jedne generacije na drugu. Već sam napomenuo da proces tezauracije mora da se postavi na deskriptivnometodološku osnovu. Time se proširuje i sfera. i sortiranje. naravno. Proces tezauracije ne dovodi samo do spoznaje informativne i vrednosne strane sakupljenih muzealija. Stalno nedopunjavanje fonda zbirke ne iziskuje samo obogaćivanje sa novim materijalom. Sistem. znači kompleks objekata zbirke pretvoriti u sistem? Sistem je. Moment delatnosti sakupljanja izrazito je muzealan. . od fonda mogu da zavise i da budu povezani i oni predmeti koji su. A to je pojam koji je do sada muzejima bio skoro nepoznat. produbljuje i da se na tako shvaćen sistem zbirke nadovezuje i funkcija dokumenta i to ne samo u pojedinostima. jer nisu do sada imali nikakve kriterijume za delatnost sakupljanja. prema tome. On se niže i prelazi od jednog istraživača do drugog. zadovoljili smo samo primarnu intenciju saznanja. Šta. po svom izgledu i materijalnom karakteru. Deskripciju ne možemo. pojava. kog su se. mi ne stvaramo zbirne fondove radi njih samih. tj. odnosno delatnost sakupljačke orijentacije. u skladu sa karakterom muzealije. koja tako postaje važan pratilac samih izvora informacija. SISTEMATIKA TEZAURUSA U teoriji dokumentacije upoznali smo principe selekcije.

12 Pre svega. i ne mogu da stvore zaokruženi sistem. Svakako možemo da računamo sa uobičajenom formom publikacije naučnih radova. i pojam tezaurus. Prema tome nastaje zahtev da se upotpune i prodube saznanja. Ni tezaurus ni zbirni fondovi ne mogu da ostanu statični. I upravo sa toga stanovišta. Radi preglednosti. da ukažem na dalji važan momenat. Međutim. a to je stvaranje sistema sakupljanja. Apstraktni pravac je rezultat procesa saznanja. nego je to i važan faktor osiguranja sveukupnog sadržaja informacija zbirnog fonda. temeljna dokumentacija (morfološki nivo) 3. međutim. Radi se o shvatanju onoga što je bitno za ovu delatnost. Morali bi da isključimo sve slučajne. Zaključno. Škartiranje u muzejima mora. već bi mogao da delovati kao programator dalje sabirne delatnosti. samo od unutrašnjeg značaja. Samo tako bismo mogli da se osposobimo za preradu i korišćenje . moram. Prvi smo upoznali već u vezi sa selekcijom. naime diferencijacijom između novog pojma thesaurus i zbirnog fonda. Nasuprot tome. Tezaurus posmatram kao apstraktnu formu zbirnog fonda. Shvatljivo je da je u tome nužno obuhvatiti i ono što smo u muzejskom depou primili. tumačeća dokumentacija (sistematski nivo) Prva stepenica je relativno zaokružena. dok oni rade sa organski nastalim sistemima arhivskih fondova. još jedna primedba. uz izdvajanje onih elemenata koji dokazano počinju da gube svoje vrednosti. dakle. u skladu sa selekcijom i tezauriranjem. međutim. možemo da upotrebimo za označivanje čitavog temelja muzealne zbirke. dok se konkretni pravac ispoljava u realizaciji zbirnog fonda. dokumentacija nalaza (primarna deskripcija) 2. morali bismo donekle da se odreknemo i uobičajenih načina izražavanja i upotrijebimo brojčanu simboliku. ova publikacija ne bi mogla da nam osigura tešnju vezu između sakupljenih objekata zbirke i tumačenja tezauracije. Ova sekundarna dokumentacija ima nekoliko nivoa. Stvaranje zbirnog fonda vrši se u dva pravca: apstraktnom i konkretnom. pre svega da se shvati kao permanentno označavanje vrednosti zbirnog fonda sa stanovišta objektivnog traženja povećanja njegove ukupne naučne i kulturne vrednosti. sa gledišta prerade zbirnih fondova i njihovog daljeg korišćenja. subjektivne opise. Arhivari nam često prebacuju da mi samo "sakupljamo". ovde bismo mogli da navedemo celu hijerarhiju: 1. jer situacija nalaza se praktično ne može ponoviti. Ovaj pokušaj sistematizacije tezauracije je delimično odgovor na ove primedbe. a posebno u potrebnom obimu. smatram za potrebno da razlikujem ova dva stava diferenciranjem pojmova. Kada mi ovde ne bismo upotrebili ovu dokumentaciju. Ova sekundarna dokumentacija nije. Kada bi zbirne fondove želeli da opišemo. Videvši da tezaurus nužno sadrži pravu srž spoznaje čitavog zbirnog fonda. koju bih označio kao " sekundarnu" . Stoga je nužno da se ovde uvede posebna dokumentacija. otvorena je druga i treća stepenica i ona omogućava apsorpciju novih saznanja. DOKUMENTACIJA TEZAURUSA Ponovo sam ukazao proces spoznaje tezaurusa na potrebu fiksiranja. teško bismo mogli da radimo sa fondom na potrebnom nivou. u daljem smislu. sigurno ne bismo daleko stigli. Škartiranje mora da postane organsko-sastavni deo sakupljačke delatnosti kao protivteža aktivnom sakupljanju. To mora da se zasniva na čvrstoj gnoseološkoj bazi. Sa metodološkog stanovišta. se pitanje terminologije deskriptivnog jezika se ukazuje kao ozbiljan problem. Razlikovanje ovih pojmova je važno zbog toga što tezaurus u svom značaju nije samo odraz stvarnog stanja zbirnog fonda.

o medialnoj prirodi muzeja piše M. Nužno je da muzeologija razvija i ovu stranu upoznavanja objekta muzealnog sabiranja. Teorija dokumentacije zasnivala se na selekciji nosilaca muzealnosti i pojavi totaliteta. Potrebno je stoga znati kakav stav bi trebalo zauzeti prema ovom prirodnom dešavanju. W. a to su izložbe dugog i kratkog trajanja. objavljenoj 1965. Tome se u poslednje vreme priključuje i istraživanje posetilaca i forme obaveštenja. S obzirom da se ovaj momenat opšte pristupačnosti u konačnoj formi društva ogleda na sličan način kao i masovna komunikaciona sredstva. Pridev "muzejska" ne proističe iz spoljašnjih razloga. po svom procesu konzervacije izmenio svoju boju ili oblik. TEORIJA MUZEJSKE KOMUNIKACIJE Ova teorija je vrhunac procesa saznanja. odnosno. Veći deo svih sistema katalogizacije koji je trenutno uveden u svim muzejima celog svijeta ne odgovara deskriptivnom jeziku ni brojčanoj simbolici. godine u Stuttgartu. premda nam to izgleda kontradiktorno: mi bismo zapravo. ovaj proces mogao zaustaviti. Muzeologija mora. A to se naravno tiče i muzeografskog smera. a teorija tezauracije na momentu spoznaje i očuvanja ovih vrednosti. Sokal I Sneath su ukazali. sve selektirane vrednosti imaju smisao tek kad postanu sastavni deo ove svesti. Zbog toga smatram adekvatnim da ovu teoriju označim terminom muzejske komunikacije. Sigurno će pri tome upotrebiti moderna saznanja srodnih naučnih disciplina. O zadatku komunikacije muzeja pisao je H. što će se još u daljem razlaganju opširno prikazati . ova literatura se pretežno bavi samo delovanjem kulturnog obrazovanja i tehničkom i arhitektonskom stranom temeljnih formi prezentacije. na to da "automatska prerada muzejskih podataka čini duboki zahvat u nauku muzeja". mišljenja sam da bi teorijski deo morao da se posmatra u užem kontaktu sa opštom teorijom komunikacije. A to upravo nije tako jednostavan zadatak. ZAŠTITA TEZAURUSA I živa i mrtva materija podvrgnuta je procesu nastajanja i propadanja. prema tome. Međutim. u časopisu Curator (1963. nego kao izraz specifičnosti ove vrste komunikacije. Parker. u nepreglednom mnoštvu sabirnog materijala i tako se uključiti u dokumentacioni sistem. da stvori sopstvenu teorijsku delatnost i na taj način razvije sopstveni stav prema problematici. Brawne. na primer. kako bi se. . Tu se ne radi o tome da li je dotični objekt. hteli da publikujemo ono što smo tek mukom izolovali od stvarnosti. Teoriju muzejske komunikacije delimo u tri grupe: A ) Komunikacija prezantacije B ) Komunikacija edicije C ) Opšta komunikacija U muzeološkoj literaturi tek u najnovije doba srećemo slična shvaćanja. tačnije rečeno.13 zbirnog fonda.). ne samo trenutno. Samo na taj način možemo da odredimo da svi zahvati i materijalni značaj zbirnog fornda budu u skladu sa njihovom naučno i kulturno priznatom vrednosti. da njegova nije vrednost ograničena. u monografiji Neue Museen. i iskoristiti ih. Stoga je nužno upoznati i opšte pristupačnu stranu našeg predmeta. Međutim. Radi se prvenstveno o tome da nije oštećen sadržaj informacije. Svaki nosilac muzealnih vrednosti podleže ovoj zakonitosti. u američkom časopisu Taxon (1966). Pri tome je neophodno paziti da se uvaže svi postupci koji se mogu primeniti da bi se utvrdila muzealna vrednost. nego i u budućnosti.

koja se tek oformljuje. takozvano. Ceckl. tj. Prava spoznaja predmeta muzeologije prisilila me je da svoju pažnju poklonim pre svega srodnoj literaturi. da odigra veoma važnu ulogu u vezi sa psihom čoveka u naučno-tehničkoj civilizaciji b) Muzejska komunikacija temelji se sa muzealijama. Ona razlikuje. kao rezultat njihove naučne interpretacije. Postoje različita shvatanja rada javnosti. ne bi služili svojoj svrsi. a verovatno će i u buduće odigrati glavnu ulogu pri čuvanju specifičnih pozicija muzeja u okviru sredstava muzejske komunikacije. odnosno. komunikaciono istraživanje. Mi direktno radimo sa pojavama. Ovde pominjem samo definiciju iz priručnika koji je. Ova teorija. iza štampe. Najvažnije bi bilo da otkrijemo specijalnost ove muzejske komunikacije. pouke. On će. Ova sredstva teorija komunikacije shvata kao medije. ima medijalni značaj. teorije simbolike. Naša štampa. psihologije i sociologije. godine. pouke i bitna je za zabavu i dokumentaciju. odnosno muzej. jer. Ovo se još potkrepljuje okolnošću da je muzej usklađen sa temeljnim funkcijama ostalih medija. Wienera. A i drugo obeležje. Ovu specijalnost smo već upoznali u vezi sa opštom teorijom dokumentacije." U širenju raznih saznanja danas posreduje štampa. ali i elementi dokumentacije. naši muzeji. To nije samo akustičan. Ovaj momenat je posebno važan. odnosno muzealije. Teorija komunikacije tiče se našeg područja upoznavanja. radio. značajno je. koji je pisao: "Aktivno živeti život sa primernim informacijama. inače. Ona i ovde igra. a time i samostalnost teorije o muzejskoj komunikaciji uslovljavaju slijedeće činjenice: a) muzejska komunikacija ima višestruki značaj. A upravo u vezi sa ovom poslednjom funkcijom Ceckl pominje i muzeje i arhive. ove specijalnosti. Sredstva ovih masovnih komunikacija u stalnom su porastu. Time što dokazujemo da muzejska komunikacija. da u funkciji komunikacije muzealnosti nazremo i vidimo medijalne funkcije. film itd." Uveren sam da nije izraz jednostranosti ili olakog shvatanja. 1964. muzeologe. Svi ti mediji imaju zajedničku funkciju. i njihovim posredstvom objavljujemo neke informacije. Oni su nosioci informacija.14 Za obradu ove teorije koristio sam i ovu literaturu. međutim. univerziteti." Za nas. takozvane. opet smo na početku. Sa stanovišta teorije komunikacije. pedagogije. ispoljava se u potpunosti u medijalnim funkcijama. međutim. U literaturi koja se odnosi na ovu temu retko nailazimo na muzejsku tematiku. vizuelni ili povremeni događaj. muzej možemo da shvatimo kao neku vrstu medija. naše naučne laboratorije. S tim u vezi. . da ovaj izuzetno racionalni duh u istom sledu navodi i sledeće: "Potrebe i komplikovanost modernog života pred informacije stavljaju mnogo veće zahteve nego ikada ranije. polazi od važnog saznanja. Želim da naglasim da javna delatnost muzeja spada u područje masovnih prenosa informacija. Može biti da danas još nismo svesni njegove dalekosežnosti. Po meni. koja bi mogla da doprinese što dubljem upoznavanju našeg predmeta. u Minhenu: "Javni rad je svesno i stalno nastojanje da se izgradi i neguje međusobno razmenjivanje i poverenje u javnosti". televizija. koje pominje i Ceckl: "Za modernog čoveka saznanje o događajima u svetu jeste životna potreba. Na ovo područje koncentriše se. biblioteke i udžbenici moraju da zadovolje potrebe ovog procesa. izdao A. i s toga aspekta o njoj treba i prosuđivati. To dokazuje značaj informacione strane muzealnosti. zabave. Stoga koristim i pobude teorije informacija. kada ovaj autor u svojim navodima upravo muzeje stavlja odmah na drugo mesto. koje koristi u širokom obimu sve metodološke podsticaje svih angažovanih disciplina. momenat vrednosti. masovne medije i individualne medije. Muzejska komunikaicja donosi informacije. smatramo da je nužno napomenuti reči kibernetičara N.

Sakupljanje u renesansi je. Ova tendencija ka javnom izlaganju kulminirala je u vreme Francuske revolucije. Međutim upravo ovde nailazimo na temeljni problem. a. označio rezultate procesa saznanja. Jednostavno se izlažu muzealije. u radu u muzejskim exponatima (1964). poseban je način forme izraza koji. izražava određenu ideju i polazi od opšteg saznanja da vizuelna vest deluje brže i bolje nego apstaktna. međutim način čuvanja u kabinetima retkosti. PREZENTIVNA KOMUNIKACIJA Podsticaj prezentaciji proizilazi iz karaktera muzealnosti. To se može ustanoviti iz razvoja rada muzeja. Stoga moramo da se potrudimo da nađemo način prenosa koji će omogućiti da operišemo muzealijama kao informatorom. bilo izolovano od javnosti. Razlika između oba predmeta nalazi se u cilju naše spoznaje. kao exponat ili izložba. posredstvom objekta. da se ovde cilj zaštite spaja sa ciljem demonstracije. U prvom momentu to izgleda vrlo jednostavno. Knorr je pokušao da definiše specifičnost muzealne prezentacije u svom priručniku. upotrebljavamo ih kao ekspozite. umetničkim kamerama i prirodnonaučnim kabinetima jasno ukazuje na to. a rimski prilikom trijumfalnih povrataka ukrašavaju zgrade i forume. Carmela: Exhibition techniques (1962). poznaje izuzetni način izlaganja. U starogrčkoj kulturi blagu hrama. nije bio dozvoljen pristup javnosti.15 Oba ova momenta demonstriraju specifičnost muzejske komunikacije i time potvrđuju pravednost zahteva za samostalnim tumačenjem ove strane našeg predmeta. sa druge. godine. tzv.. Karakteru muzealije ne odgovara uobičajna forma komunikacije. Sovjetska autorka. kao što su to muzealni originalni predmeti. U ekspoziciji koja polazi od originala posreduju naučno-društvena saznanja o istorijskoj povezanosti i njihove zakonitosti u sistematski stvorenoj i oblikovanoj stvarnosti". tj. nije sa muzeološkog stanovišta potpuno identičan sa onim predmetom koji je bio uklopljen u fond zbirke radi nekog posebnog procesa saznanja. stoga. stolice ozdravljenja. umetnička sredstva izražavanja. Stoga je potrebno stvoriti poseban jezik za muzejsku komunikaciju. Ako želimo da objavimo ono što nam muzealije pružaju i koga one predstavljaju. Sadržaj grčkih Thesaura izlaže se na uvid javnosti kod olimpijskih igara. Srednji vek. muzealna prezentacija. Ali moramo da budemo oprezni. Po njegovom mišljenju. u skladu našim . istina.. s jedne strane. proizašao iz karaktera muzealija. odnosno njena forma. koji svoje relikvije zatvara u crkvene odaje. izašlom 1960. A. H. koji na određeni način uslovljava celokupni značaj muzejske komunikacije. zbog nekih obeležja odabrao. Konačno. koje je u svečanim prilikama bilo javno izloženo. itd. onda to znači da najpre treba da komuniciramo njihov doprinos kao informacije. Predmet koji sam iz pojave totalitarnosti. Samo u tom pravcu muzejska komunikacija može da bude delotvorna i može da ispuni svoje naučno i opštekulturno poslanstvo. u čijem se duhu i razvija stvaranje novovekovnih muzeja. Mi dolazimo do zaključka da su svi citirani autori saglasni u jednom: da je muzealna prezentacija forma informacije. koji bi. istorija muzeja nam za to pruža dosta dokaza. Kako suštinu prezentacije muzealija tumači savremena muzeološka lireratura? U načinu kako to shvaza američka publikacija H. Pokušajmo. Znamo da je značaj muzealija i sistema tezauracije usko povezan sa sadržajem informacije. "kriterijum muzealne izložbe nalazi se u suprotnost sa ostalim izložbama . usmena. Sličan je odnos između sakrivanja i izlaganja i u Grčkoj i u Rimu. pismeni dokumentacioni materijal. da to. Michajlovskaja navodi da je muzejska ekspozicija stvaralačka i naučna prerada teme koja se specifično izražava muzealnim sredstvom.

stalo do vizuelne informacije. Aranžer u izlogu izlaže cipele najmodernijeg tipa. Naravno da se tu ne radi samo o subjektu. posredstvom konkretnog. u okvuru teorije muzejske komunikacije. Narod ih posećuje jer mu nešto pružaju. izolovano naglašava. naime da je muzealna prezentacija jedna vrsta informacije. prema tome. Posetilac vidi predmet ovog ili onog oblika. Između načina prezentacije i posetioca nastala je relacija. jeste da je to posebna vrsta vizuelne komunikacije. i na taj način na njih skrećemo pažnju. koji poseduju moć izraza. i tome slično. po svoj prilici. Ako bih ja. prema tome. izlažem na taj način. Sadržaj primljenih informacija je proporcionalan broju obeležja koje predmet pruža. Međutim. i mi objavljujemo u muzealnom prikazu ili izložbi izvesne objekte. i to namjerno. koncert ili bioskop. Muzeologija mora sama da pokuša da. Izlažem na primer. Jezik je relativno najsavršeniji način informacija. Muzeologiji je. Oba su prošla dugi razvoj i sazdana su na zakonitosti ljudskog mišljenja. poučno. Tako proizilazi drugo važno saznanje: da se sadržaj muzejske komunikacije ne stvara sa strane pojave objekta. umesto izvorne muzealije upotrebio fotografiju. do kog će stepena bogaćenja doći njegova spoznaja. komplikovano jer u muzealnoj prezentaciji moramo naći način na koji bi. Kada bi posetiocu muzeja postavili pitanje šta mu pruža muzej. na primer. pak. tačnije rečeno.. On prima izvesne sadržajne podatke. prema tome. boje i materjalne strukture. Vizuelna informacija. tamo ima lepih predmeta. nego zbog njihovih svojstava. u muzealnoj prezentaciji nam nije dovoljna obična informacija eksponata. Stečena saznanja mogla bi da komuniciraju i na uobičajen način informacija. nego spoznaje njegovog svojstva. zasnovane na temelju izvornih vrela informacija. keramičku posudu. mogli da izrazimo apstraktno. odgovor bi. bio: ako je interesantno. stvar je njegovog znanja i koncentracije njegove misli. Dalje bitno obeležje muzejske komunikacije. ne može zadovoljiti načinom informacije koji nije vizuelan. na koji bi pojavom bila ukazana sama suština.16 teorijskim stavom. Analogno tome. Muzeologija se. načinom koji bi umanjio izvorni karakter jedne muzealije. čovek ovde vidi nešto što do sada nije video. bliže objasnimo. Time ih izoluje od svih ostalih mogućih tipova. koje takođe izolujemo od ostalih mogućih kompleksa. Svaka informacija ima izvestan sadržaj. da na njih upozori i podigne interesovanje za kupovinu istih. Ne dajem nikakav tekst objašnjenja. komunikacija. Sve te relacije imaju nešto zajedničko: posetilac nešto prima. ima dužu istorijsku prednost od informacije koja nije vizuelna. odnosno one predmete. takva izložba više ne bi nosila tipična obeležja neke muzejske komunikacije. Mi stoga biramo takve predmete koji imaju obeležja na koja želimo da upozorimo. To je. Šta želimo da postignemo time? Plakati nas pozivaju da posetimo pozorište. Po tome za nas proizilazi prvo važno saznanje. Matematika je još savršenija. Međutim ovaj način nije adekvatan značaju muzealnog predmeta. već obeležje uobičajene izložbene komunikacije. A to je dalji važan momenat karaktera muzealne . međutim. Međutim. tj. Ne izlažemo objekte zbog njihove pojave. spozna karakter i zakonitost na originalnim elementima zasnovane vizuelne informacije. premda istovremeno i ne proizlazi da bi to moralo da znači neku vizuelnu informaciju. Time što nešto objavljujem. Muzeologiji je stalo da se upozna suštinu muzealija. Generalno se može reći da je muzealna prezentacija jedan način objavljivanja.

Originalnost ili neoriginalnost ove informacije jeste proporcionalna nivou naučen prerade dokumentovanih činjenica. Mi upotrebljavamo termin ekspozicija (eksponat). Znam da je ovaj termin jezički ograničen. kako bi mogla da postoji pored subjekta. Kao temeljni cilj muzejeske komunikacije vidimo prezentaciju koja je vezana za zbirni fond. Što su glavna obeležja muzealne ekspozicije? Kratko rečeno: a) Ona komunicira srž tezaurusa. koje su u vezi sa opštim značajem ovih komunikacija. l'exposition temporaine. Informacija mora biti oblikovana na neki način. Sa stanovišta teorije muzejske komunikacije. I ovde vladaju izvesne zakonitosti. l'exposition permanente. Forme saznanja i održavanja muzealne prezentacije označavamo kao ekspoziciju ili izložbu. a s druge. koja se temelji na autentičnim temeljnicama upoznate stvarnosti. b) povremene i c) pokretne. c) To je poseban način vizuelne informacije. Dakle: muzealna prezentacija jeste delovanje. I muzealna ekspozicija ili izložba jeste stvaralačko delo. ovde imamo još jedan važan momenat. s jedne strane. prema tome. Ova posebna komunikacija proizlazi iz specifičnih . i izražava ne samo njegov ukupni sadržaj. s druge strane. već i stanje naučnog tumačenja. Podloga ove komunikacije. mora da bude naučno saznanje. Međutim. međutim. Realizacija pisanih informacija ima svoje formalne i sadržajne zakonitosti. Ova temeljna komunikaciona forma trebalio bi da ima svoj sopstveni termin. ne može temeljiti na površnom ili delimičnom znanju. Tu nailazimo na dva cilja komunikacije: to su. Konačno. sa tog gledišta. već pruža i tumačenje prikazane stvarnosti. stvaranje jednog tima jer to pojedinac teško ili nikako ne bi rešio. koje ima svoj cilj i svoje stvaralaštvo. kao i angažovanih naučnih disciplina. b) Ona ne predsavlja samu izložbu zbirnog fonda. To je. najizvorniji način prezantacije. tim pre što se ona služi objektom kao elementom. Realizacija pisanih informacija se objavljuje u formi publikacije. Za ove se većim delom upotrebljavaju i oznake kako bi se obeležilo spoljnje obeležje. stalne izložbe. najvećim delom. Skrenimo.17 prezentacije. Ukratko rečeno: s jedne strane se ovde koriste saznanja muzeologije. Iz tog razloga tezaurus i njegov sistem ne možemo da poistovećujemo sa sadržajem i sistemom naučne baze muzejske dokumentacije. oba ova smera moraju da dođu do izražaja baš u muzejskoj komunikaciji. Time se sadržajno poistovećuje sa temeljnim stavom muzejske dokumentacije. Nadovezujući se na praksu danas u muzeološkoj literaturi srećemo termin za muzejske izložbe. kao. Na taj način proizilazi da muzealna prezentacija bude realizovana na specifičan način. Oblici muzealnih informacija ne mogu biti rezultat neke slučajnosti ili trenutne ideje. u cilju stvaranja tezaurusa. koje su: a) stalne. na primer. svoju pažnju i na tipologiju muzealne prezentacije. u zbirnom fondu koncentrisane muzealije. To vredi i za slučaj muzealne prezentacije. Muzejski eksponat je. Ali to ne može da se opštim tokom naučnog rada označi i kao stvaralačko delo. oblika i boja. apstraktne spoznaje. Kvalitativna ekspoziciju se. odnosno zbirnih fondova i njihovog naučnog tumačenja. stoga. faktori koji su adekvatni zakonitosti prostora. U tome se sastoji njihova specifičnost. Spoznali smo da se prvi doprinos muzeologije nalazi. pre svega. i u njemu bi trebalo da i specijalnosti vizuelne muzejske komunikacije dođu do izražaja u najvećoj mogućoj meri. smtram da bismo muzealni način prezentacije morali da obuhvatimo u najužoj vezi sa ukupnim procesom saznanja muzeologije. Naučno saznanje se obavljuje u formi publikacije.

On je element u celom bogatstvu stvarnosti. postaju eksponati. je to dugotrajna forma. opet. Smatram prikladnim da se ove forme prezentacije označe terminom muzejske izložbe. b) ona je takođe informacija. Napomenuo sam da je tezaurus otvoreni sistem. d) Vremenski. i tako i do smisla i zadatka muzejske institucije. nasuprot. d) Vremenski i prostorno je ograničena. To bi bile temeljne forme muzejske prezentacije koje su adekvatne komunikacionim funkcijama muzealija. d) Ona je vremenski i prostorno ograničena. zapravo. Dok u izvesnom smislu ekspozicije imaju statički karakter. Važan je i odnos između ekspozicije i muzejske izložbe. koja se. Posao tezauracije je u stalnoj relaciji sa radom na terenu. jer izražava razlikovanje od uobičajenih načina izlaganja. To. . nego u većini slučajeva dokumentima nižeg reda. ne služi se muzealijama direktno. Svaki tezaurus je. To proizilazi iz zahteva da se uvede treća forma muzealne prezentacije. U interesu kompleksnog stava. trebalo da predstavljaju neku vrstu satelita. srazmerno veliki prostor gibanja. e) Muzeografska strana ovde nije sasvim specifična. dovodi do potrebe da se prezentuju i ova delimična saznanja i delimični kompleksi. naravno. Ovde se metod pokazivanja na svaki način izravnava sa metodom informacije. Muzejske izložbe bi. To potpuno odgovara pomenutoj sadržanoj strani. b) I ovde se radi o obaveštenjima. koji prate postojanje ekspozicije. e) Gore napomenuta obeležja uslovljavaju muzeografsku stranu muzejske ekspozicije. To je i u skladu sa institucionalnom funkcijom muzeja kao kulturnog centra. Koja su obeležja ove izložbe? To se može ukratko navesti: a) Tematski ona nadopunjuje ekspoziciju. međutim. koje. temelji na zadatku muzealija kao eksponata. Samo u toj formi globalno gledanje na dotičnu stvarnost dolazi do svesti društva. dinamičku komponentu. posle odgovarajućeg izbora. jeste da se prezentativni temeljni problemi. Nivo ove informacije ima.18 obeležja muzealija. samo delomični sistem. prezentirana muzealija. kao i u interesu tumačenja. c) To je vizuelna informacija. koju bih opštim terminom nazvao izložba. U nekim slučajevima može da se pretvori u putujuću formu. Pridev "muzejske" ovde je vrlo važan. međutim. Ovaj proces donosi čitav niz delimičnih saznanja i delimičnih kompleksa kod kojih se nazire muzealni značaj. za mesto i funkciju saznanja tezauracije u sistemu ljudskog znanja. na neki način obogaćuju i upotpunjuju. u stvari. muzejska izložba ima. To zavisi od nivoa naučnog korišćenja povremeno dokumentovane stvarnosti. Koja su obeležja muzejske izložbe? Opet kratko rečeno: a) ona prezentira delimična saznanja koja proizlaze iz naučno-selektivne i naučno-tesaurirajuće aktivnosti. čime je omogućena veća dinamičnost i mnogobrojnost tematskog izbora. odnosno predmetima izričito nemuzealnog karaktera. Pod tim razumevamo proširenje i temtske ekspozicije. koji su direktno povezani sa srži muzeološke delatnosti. c) Informacija je vizuelna.

Ovde mislim na komunikaciju sadržaja informacije zbirnih fondova putem najmodernije tehnike mehanizacije i automatizacije. Ako bi trebalo da ima naučni karakter. međutim. premda smo ih upoznali. Ne može se uzeti da bi njihovim posredstvom nastala mogućnost da se informacije prenesu u profesionalne informativne centre.19 KOMUNIKACIJA EDICIJE Sa stanovišta opštih zahteva koji se postavljaju muzejskoj komunikaciji ne možemo se. Edicija o izvorima ne može da bude površna. dolazi u obzir naučna eksplikacija zbirnih fondova. jer je njihov prenos informacije određen isključivo za posetioca. Nužno je. Upravo u vezi sa informativnom stranom objekta muzalnog sabiranja. To međutim uslovljava sistematski rad tezauracije u naučnom pravcu. Ovde postaje aktuelna forma edicije zbirnog fonda. To se. b) Zbirni fond nije kompleks izvora. jeste forma publikacija. Na neka teorijska i metodoška saznanja. Ovde. Ipak. međutim. Sa stanovišta muzeologije. Mi imamo interes za predaju. U tom pravcu se već uspešno odvija istraživanje u nizu muzeja. na generalnoj konferenciji u Kölnu 1968. ne radi se samo o naučnikovom radu. konstatuje: "za stvarnu publikaciju izvora. da se muzejska komunikacija realizuje još i na drugi način. veoma je važno da se i stečene informacije prenose. OPŠTE KOMUNIKACIJE . Međutim. kako bi sadržaj informacije fondova zbirki naših muzeja zaista postao sastavni deo široke struje naučnih informacija. ukazala je istorijska nauka o izvorima i njihova kritička izdanja. po mogućnosti što kompletnijih. Ovoj svrsi muzealne ekspozicije ili izložbe ne mogu da posluže direktno. Korišćenje ove nove tehnike znači ozbiljni preokret u radu muzeja. To je i neosporan put prema cilju. Ovo je uobičajeni način naučne prakse. Premda forma edicije ima veoma važan zadatak pri naučnoj komunikaciji sadržaja zbirnih fondova. Posledni nas je o tome obavestio E. Na području edicije muzealnih izvora stvarno smo još i danas u počecima. nego jedan sistem. a) J. opis i prezentacija stručnjaka sasvim su dovoljni". A sa tog stanovišta smatram ediciju zbirnog fonda glavnom formom naučne muzeološke publikacije. tako da sadržaj informacije zbirnog fonda dospe u informativnu struju savremenog društva. Neustupny izdavanje izvora priznaje muzejima kao vrlo važno. Najuobičajeniji način. ovde smatram potrebnim da makar u nekoliko tačaka ukažem na dva momenta. koji su važni sa stanovišta našeg teorijskog stava. stoga. zadovoljiti samo formama prezentacije. Tek tada edicija postaje stvarna komunikacija u radu sa zbirkama. poimenice tiče izvora pisanog karaktera. Zato se u ediciji ne može nastupati sa stanovišta izvornih kompleksa. jer se samo na taj način mogu pronaći najoptimalnije mogućnosti korišćenja. koje neki autori danas označavaju terminom arheografije. Ellin. u prvom redu. mišjenja sam da bi se u obzir morale uzeti još efektivnije metode. Smatram da u tome postoji izvesna zabuna. kao specifične i adekvatne karakteru muzealija. već sa stanovišta stvaranja njihovog sistema. informacija. a pre sve naučno-komunikacioni domet. naravno. Posetilac je ovde takav odlučujući faktor da bi prenos informacije bio jednak nuli. Mišljenja sam da je primenu novih postupaka potrebno proučavati u praksi sa stanovišta muzeologije. onda mora da doprinese i određenom iskorišćavanju objavljenih zbirnih fondova. A to ne postižemo na uobičajeni način naučne publikacije.

korišćenje funkcionalnosti vizuelnog govora sa stanovišta davaoca i primaoca. ovde se ne smeju mimoići forme. a posebno "logike" i "gramatike" vizuelne informacije. zatim pretpostavka daljeg razvitka forme prezentacije. jer možemo da napredujemo samo ako nadvladamo svoje zabune. da ona ispunjava dotle neispunjeno područje saznanja. Međutim. A mi želimo da napredujemo. kao što je pitanje karaktera kanala komunikacije u muzejskoj prezentaciji. ZAKLJUČCI Ovde sa pokušao da dam globalni sistem opšte muzeologije. I. u potpunosti da je to samo pokušaj. Time nisam ni izdaleka iscrpio celokupan sadržaj. obuhvatio glavne delove teorije muzejske komunikacije. Zbog toga se ovde ograđujem samo na ovu konstataciju u interesu potpunosti mojih interpretacija. filmova. metodike kompozicije muzealnih ekspozicija i izložbi. kao i muzeografskog. prema svemu tome. sa stanovišta saznanja definisanog predmeta. I sa stanovišta muzeološkog. Svestan sam.20 Ako gorepomenute komunikacije dokazano sadrže neka specifična obeležja. . 2) da muzeologija može da se sistematizuje na temelju specifičnog procesa saznanja. Priroda ovog predavanja mi ne dozvoljava da se bavim intenzivnijim studijama. onda se konačno ne može predvideti da za stvarnu komunikaciju sadržaja fonda zbirke uobičajene forme informacije mogu da imaju veliki značaj. One. I zato bi me veselilo kada bi moj pokušaj postao predmet vaše kritike. 3) da muzeologija može da se izgradi kao samostalan i specifičan sistem. kao što generalno znamo: put saznanja je komplikovan i trnovit. Ovde sam. ali i zahtev koji proizlazi iz sveopšte situacije našeg muzejskog rada. Ovde mislim na korišćenje predavanja. Ovde još uvek postoje mnogobrojne nepotpunosti. u grubim crtama. međutim. istina. bilo mi je stalo samo da dam temeljnu orijentaciju. To je zahtev našeg muzeološkog rada. Time sam nastojao da dokažem: 1) da muzeologija može da se sistematizuje. nisu nikako specifične i stoga ne nose obeležja koja se tipična za muzeje. Kako sam već u uvodu naveo. televizijskih prenosa i ostalo. Njega nam niko neće probijati. da muzeologija ima pravo na sopstveno postojanje. i da dopirnos njenog saznanja jeste objektivno obogaćenje nauke i time i veliki doprinos društvu.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful