ODRZIVI RAZVOJ

ODRZIVI RAZVOJ – ZA KOLOKVIJUM

1.NACELA ODRZIVOG RAZVOJA
Одрживи развој се заснива на шест начела:
КВАЛИТЕТ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ: Физичка издржљивост животне средине поставља границе
многим људским делатностима и указује да се потрошња природних богатстава мора
смањити.Морамо живети унутар тих ограничења како бисмо свом потомству могли оставити ову
планету устању у коме ће и даље моћи подржавати здрав људски живот.
БУДУЋНОСТ: Имамо моралну обавезу да будућим генерацијама не угрозимо могућност да
наmирују своје потребе.
КВАЛИТЕТ ЖИВОТА: Људска делатност, уз материјалне, има и друштвене, културне, моралне и
духовне димензије
ПРАВИЧНОСТ: Богатство, корист и одговорност требало би да се правично расподеле како
међудржавама, тако и међу различитим друштвеном групама унутар друштва, уз посебан нагласак
на потребе и права сиромашних и људи који са из било ког разлога налазе у неравноправнијем
положају.
ПРЕДОСТРОЖНОСТ: Уколико нисмо сигурни какав ће утицај неки поступак или развој
догађајаимати на животну средину, требало би применити начело предострожности и радије
"погрешити" на страну сигурности.
СВЕОБУХВАТНОСТ: Решавање сложеног проблема одрживости захтева да у процес решавања
буду укључени сви фактори који утичу на проблем.
2. DEFINICIJA ODRZIVOG RAZVOJA
Једна од првих дефиниција одрживог развоја појавила се 1980. године у Светској стратегији
заштите
(The World Conservation Strategy IUCN/WWF/UNEP, 1980):
Да би развој био одржив он мора узети у обзир социјалне и факторе животне средине, као и
економске; поштујући људске и природне ресурсе и дугорочне и краткорочне циљеве и
негативности алтернативних активности
Одрживи развој је континуални економски развој, али уз значајно редуковани утицај на животну
средину, уз пуно узимање у обзир животне средине на системски начин, као и социјалне политике, у
процесу формирања мишљења и доношења одлука.
Одрживи развој има три ослонца:
1. економију уз креирање стандарда
2. социјалну правду кроз елиминацију сиромаштва и побољшање квалитета живота
3. животну средину која обезбеђује да природни ресурси буду сачувани и за наредне генерације
Као четврти ослонац и важан фактор помињу се (политички) доносиоци одлука.
"Održivi razvoj je razvoj koji zadovoljava potrebe sadašnjice, a istovremeno ne ugrožava mogućnost
budućih genaracija da zadovolje svoje potrebe."
Неодржив развој (неки примери):
-повећање сиромаштва,
-уништавање природних ресурса,
-загађивање са ефектима на здравље,
-Неодржив развој је када се секу шуме без планског обнављања, када се лови риба у
количинама да је сутра можда неће уопште бити, Експлоатише минерална вода, лековито
биље, камен, шљунак, рудно богатство и друго,без одговорности за будућност. Неодржив
развој је и када купујете и возите аутомобил који јако загађује животну средину, а ви удишете
издувне гасове.
-Неодржив развој је када додајете превише пестицида у
земљиште на коме гајите храну, коју после ви или неко други једE
3. PRINCIPI I CILJEVI ODRZIVOG RAZVOJA
I POŠTOVANjE I BRIGA ZA ZAJEDNICU ŽIVOTA
• Poštovanje Zemlje i života u svoj njegovoj raznolikosti
• Briga za zajednicu života koja je ispunjena razumevanjem, saosećanjem i ljubavlju
• Poštovanje Zemlje i života u svoj njegovoj raznolikosti
• Čuvanje zemaljskog bogatstva i lepote za sadašnje i buduće generacije

društveni i ekološki imperativ • Osigurajmo da ekonomske aktivnosti i institucije na svim nivoima promovišući ljudski razvoj na pravedan i održiv način • Utvrdimo jednakost polova kao preduslov održivog razvoja i omogućimo univerzalni pristup obrazovanju . -Smanjenje gubitka prirodnih resursa.II EKOLOŠKI INTEGRITET • Zaštitimo i obnovimo integritet ekoloških sistema Zemlje. Promovisanje jednakosti polova 4. Obezbeđenje ekološke održivosti -Integrisanje principa održivog razvoja u politike i programe država. Stvaranje globalnog partnerstva za razvoj 4. Poboljšanje zdravlja majki 6. vrednosti i potrebne veštine za održivi način života • Poštujmo i uvažavajmo sva živa bića • Promovišimo kulturu tolerancije. primenom ekonomskih instrumenata . telesno i duhovno zdravlje. bez diskriminacije. -Da se osigura da sva deca ostanu u školi i steknu kvalitetno obrazovanje. Postizanje univerzalnog osnovnog obrazovanja -Da se osigura da sva deca imaju bar osnovno obrazovanje. opšte učešće u odlučivanju i pravednost • Integrišimo i u formalno obrazovanje i u životno iskustvo. sa posebnim osvrtom na prava urođenika i manjina IV DEMOKRATIJA. potrošnje i reprodukcije koji štite regenerativne kapacitete planete Zemlje. obezbedimo transparentnost i odgovornost vlasti. kvalitetno i kontinualno unapredjenje infrastrukture angazovanjem najstrucnijih raspolozivih kadrova. uz koriscenje svih dostupnih izvora finansiranja i uspostavljanje standarda u upravljanju infrastrukturnim sistemima • Zastita i koriscenje prirodnih resursa u skladu sa principima odrzivog razvoja. 8. 3. znanja. Borba protiv HIV/SIDA-e. Smanjenje smrtnosti kod dece 5. malarije. OBJASNITI NACELA ZIVOTNE SREDINE(nisam sigurna da je ovo odgovor na ovo pitanje) 1. -Postizanje značajnog poboljšanja uslova života za otprilike 100 miliona beskućnika. zdravstvenoj zaštiti i ekonomskim mogućnostima • Podržimo pravo svih. nenasilja i mira CILJEVI Ciljevi razvoja čine 8 ciljeva koje su svih 191 zemalja članica Ujedinjenih nacija dogovorile da pokušaju da ostvare do 2015 godine. obavezuje potpisnice na sledeće ciljeve: 1. Na planu infrastrukture • Razvoj. potpisana septembra 2000. primenom transparentnog postupka. uz poseban osvrt na biološku raznovrsnost i prirodne procese koji podržavaju život • Sprečimo nanošenje štete okolini. ljudska prava i dobrobit zajednice • Unapredimo studije koje se bave ekološkom održivošću i promovišimo slobodnu razmenu i široku primenu stečenih znanja III DRUŠTVENA I EKONOMSKA PRAVDA • Iskorenjivanje siromaštva kao etički. -Povećanje količine hrane za one koji pate od gladi 2. a slučajevima ograničenog znanja i svesti neophodno je da primenimo mere predostrožnosti • Usvojimo one načine proizvodnje. NENASILjE I MIR • Ojačajmo demokratske institucije na svim nivoima. Milenijumska deklaracija Ujedinjenih nacija. na prirodno i društveno okruženje koje podržava ljudsko dostojanstvo. do 2020. i drugih oboljenja 7. što bi ujedno bio i najbolji način očuvanja prirodne sredine. -Smanjenje na pola broja ljudi koji pate od gladi. Iskorenjivanje ekstremnog siromaštva i gladi -Smanjenje na pola broja ljudi koji žive sa manje od jednog dolara dnevno. -Smanjenje na pola broja ljudi bez stalnog pristupa pijaćoj vodi.

znanje. Na planu prostornog i urbanistickog planiranja • Stvaranje bolje organizovane i koordinisane lokalne vlasti. Na planu drustvenog razvoja • Institucionalno jacanje lokalne samouprave • Podizanje nivoa znanja izabranih i postavljenih lica. lokalne administracije i javnih preduzeca u cilju kvalitetnije izrade urbanisticke planske dokumentacije • Intenzivna promocija za ukljucivanje javnosti • Ugradjivanje principa dobre prakse i odrzivog razvoja u urbanisticku plansku dokumentaciju 3. DEFINICIJA EKOLOGIJE Nauka o životnoj sredini Ima svoj koren u grckoj reci “oikos” (dom. pojam. koje bi pratile izradu i implementaciju strategije • Pokretanje inicijativa za donosenje pravne regulative kojom se definisu prava i obaveze lokalnih samouprava u oblasti podrske lokalnom ekonomskom razvoju i stimulisanju zaposljavanja • Uvodjenje i promocija stimulativnih mera u oblasti lokalnog ekonomskog razvoja i zaposljavanja • Razvoj lokalne ekonomije na osnovu raspolozivih prirodnih resursa uz razvoj sistema za podrsku promociji odrzivog koriscenja resursa • Regionalno povezivanje • Unapredjenje rada inspekcijskih sluzbi koje su u nadleznosti lokalne samouprave kroz njihovo opremanje. rec. sa pratecim opstinskim odlukama i sa izgradnjom ili jacanjem institucija u okviru lokalne samouprave. Na planu zastite zivotne sredine • Donosenje strateskih dokumenata i unapredjivanje zastite zivotne sredine na lokalnom nivou • Uvodjenje ekonomskih instrumenata za podsticaj racionalnog upravljanja resursima • Promocija racionalne potrosnje • Uvodjenje sistema monitoringa i mera zastite i unapredjenja zivotne sredine • Promocija javnosti u radu i ucesca javnosti u odlucivanju 6. edukaciju i podsticanje preventivnog rada 4. unapredjenju infrastrukture i prostornog i urbanistickog planiranja i stvaranje institucionalnog okvira u lokalnoj upravi za ostvarivanje borbe protiv siromastva • Promocija opstine u cilju privlacenja zainteresovanih ulagaca • Pruzanje podsticaja za razvoj preduzetnistva i samozaposljavanje • Uspostavljanje dvosmernog dijaloga sa socijalno ugroZenim grupama 5. Na planu smanjenja siromastva • Stvaranje lokalnih strategija (akcionih planova) za smanjenje siromastva zasnovanih na ekonomskom i drustvenom razvoju. i “logos” (slovo. Na planu ekonomskog razvoja i zaposljavanja • Izrada i usvajanje lokalnih strategija ekonomskog razvoja i zaposljavanja.2. zaposlenih u opstinskim upravama i sire javnosti o konceptu odrzivog razvoja i metodama i tehnikama koje ovaj koncept obuhvata • Promocija zdravlja u najsirem smislu u svim sferama drustvenog razvoja i za sve kategorije stanovnistva • Valorizovanje tradicionalnih vrednosti kroz ekonomske aktivnosti • Stvaranje uslova u lokalnim samoupravama za lakse i pravednije ostvarivanje prava u sferi zdravstvene i socijalne zastite • Razmena “dobre prakse” i iskustava izme|u opstina u cilju smanjenja razlika u kapacitetima za drustveni razvoj • Podsticaj ukljucenju medija u programe razvoja drustva • Pokretanje inicijative za izmenu zakonskih propisa u cilju poreskih olaksica za ulaganje u drustveni razvoj 5. stanište). nauka ucenje) .

BIOTIČKI FAKTORI su organski faktori žive prirode koji obuhvataju: . i njegov uticaj na prirodu. Generalna skupština Ujedinjenih nacija prvi put raspravlja o globalnim problemima zaštite životne sredine. godine i koji je definisao ekologiju kao nauku “koja proucava odnose životinja prema okolnoj organskoj i neorganskoj sredini.Čovek kao poseban bioticki faktor.Uticaj životinja na biljke . krecnjaka) • promenljivost faktora sredine Ravnoteža faktora sredine i uzroci poremecaja • izmedu biotickih i abiotickih faktora životne sredine u prirodi treba da postoji ravnoteža • faktori prirodne ravnoteže su:  kružni procesi u vodi  kružni tok kiseonika  kruženje ugljenika  uloga biljaka  uloga biljoždera  uloga mesoždera i svaštoždera  uloga mikroorganizama 7. odnosno.orografske faktore (odlike reljefa) Odnose faktora sredine odreduju • priliv energije i njeno korišcenje • priliv i kruženje nutrijenata (neorganskih hranljivih elemenata nastalih mineralizacijom organskih ili raspadanjem neorganskih materija npr.Uticaj životinja na životinje. poticu od nežive materije. vetar. sa ovog aspekta ekologija posmatra organizme. DATUMI U MEDJUNARODNOJ POLITICI U VEZI SA ZASTITOM ZIVOTNE SREDINE 1968.Za jednu od prvih definicija ekologije uzima se ona koju je dao Ernst Hekel 1869.magnetizam. da bi danas definisala odnose u ekosistemima i njihovoj interakciji • Savremeno odredenje ekologije definiše ekologiju kao nauku o životnoj sredini (okolini. ali i protok energije i kruženje stvari u prirodi: kopnu.geofizicke faktore (gravitacija. FAKTORI EKOLOGIJE Svi ekološki faktori mogu se podeliti na: -biotičke i -abiotičke. kao sintezu svih naucnih disciplina koje proucavaju vezu izmedu živih bica i njihove sredine.klimatske faktore (voda. ABIOTICKI EKOLOSKI FAKTORI su faktori neorganskog porekla. temperatura) . vazduh.Medusobni uticaj mikroorganizama i njihov uticaj na biljke I životinje . vodi i vazduhu Osamostaljenje ekologije kao naucne discipline podrazumeva sistematizovanje znanja o ekonomiji živih bica na čijim se interakcijama sa neživom prirodom zasniva ukupan život • Najopštija i najšira moguca definicija ekologije jeste: nauka koja izucava uzajamne odnose izmedu organizama i njihove životne sredine Elementi opšte ekologije Ekosfera (životna sredina)koju cine: Biosfera (prirodni elementi životne sredine) Tehnosfera (radom stvoreni elementi životne sredine) 6. . talasna kretanja) . . okolišu). svetlost.Uticaj biljaka na biljke . vlažnost.edafske faktore (fizicko-hemijske i biološke karakteristike maticnog zemljišta) . kao i odnose u koje životinje dolaze prema drugim životinjama i prema biljkama” Kasnije se ova definicija širila obuhvatajuci i dopunjujuci ostali živi svet u medusobnu interakciju. 1970. a obuhvataju: . dakle.

Otkrivena ozonska rupa iznad Antarktika. godine smanji i dovede na nivo emisije iz 1990. 1979. godine i ratifikovanje Protokola o ozonu iz Montreala. delom halogenih vodonika fluora i ugljenika i fluorida. Svetska komisija za zaštitu životne sredine i razvoj (WCED) počinje sa radom pod predsedavanjem norveške premijerke Gro H. dok su se Rusija i Ukrajina obavezale da neće preći nivo emitovanja štetnih gasova koji su dostigle 1990. Ova Konferencije preporučuje stvaranje svetskog programa od strane Ujedinjenih nacija o zaštiti životne sredine. godine. Prva naftna kriza. Važan rezultat Konferencije je poziv na smanjenje emisije ugljen-dioksida za 20% do 2005. nakon što je došlo do katastrofe sa tankerom Amoco Cadiz. Indiju i za zemlje u razvoju nisu predviđena nikakva ograničenja emisije štetnih gasova. godine 2002. Naftna kuga u Bretanji (Francuska). 1992. Svaka zemlja pojedinačno ima različite propise što uglavnom zavisi od nivoa njenog ekonomskog razvoja. 1978. 1987. Nuklearna katastrofa u Černobilu. 1973. 1997. Konferencija o zaštiti životne sredine i razvoju u Riju de Žaneiru . U Stockholm-u se na inicijativu SAD-a i skandinavskih zemalja održava Konferencija o ljudskom okolišu (ECO I). metana. mentalnog i socijalnog blagostanja a ne samo odsustvo bolesti i drugih nesposobnosti Zdravlje svih ljudi uslov za postizanje opšteg mira i sigurnosti. 1986. 1983. Druga Konferencija država potpisnica Protokola iz Montreala održava se u Londonu. Hamburgu i Londonu (1989). U Torontu se održava Konferencija o klimi.2% ispod nivoa emisije štetnih gasova iz 1990. Ona predstavlja podsticaj za dalje konferencije u Hagu. 1982. Prva svetska konferencija o klimi u Ženevi: usvojen je svetski klimatski program (WCP). 8.U SAD-u se sa Clean Air Act po prvi put donosi sveobuhvatan zakon o zaštiti čistog vazduha (1972. godine. 1972. Za SAD je predviđeno smanjenje emitovanja za 8%. Brundtland-izveštaj (izveštaj WCED-a) objavljen je pod naslovom "Our Common Future". "Earth Summit"160 država Ujedinjenih nacija donelo je Konvenciju o klimi sa ciljem da se nivo emitovanja štetnih gasova u atmosferu do 2000. Generalna skupština UN-a usvaja World Charter for Nature.UNED. Druga svetska konferencija o klimi u Ženevi. Na Trećoj konferenciji država potpisnica Konvencije o klimi u Kyoto-u usvojen je Kyoto-protokol U jednom dodatnom protokolu uz Konvenciju o klimi propisani su razni dokumenti koji definišu ciljeve za smanjenje emisije štetnih gasova: ugljen-dioksida. . 1985. Drzave – potpisnice se obavezuju da ce do 2012 godine smanjiti emisije stetnih gasova na 5. Brundtland-izveštaj (izveštaj WCED-a) objavljen je pod naslovom "Our Common Future". za Narodnu Republiku Kinu. 1990. Donesena Agenda 21. godine Deklaracijom iz Rija prvi put je formulisano opširno objašnjenje održivosti i zahtevana je nacionalna strategija o održivostidonesene još dve Konvencije o biodiverznosti i borbi protiv dezertifikacije i postavljeni principi zaštite šuma. ZDRAVLJE Zdravlje je stanje potpunog fizičkog. Brundtland. azotnog dioksida. sledi Clean Water Act). 1987.

Стратешки циљеви у области достизања друштвеног благостања у Републици Србији : 1) стварање повољнијих економских услова на макро нивоу кроз повећање стопе раста. а тај проценат је мањи међу младима. -Достизање жељеног нивоа друштвеног благостања у Републици Србији зависи у првом реду од усвајања одрживих животних стилова у друштву. највећи се испољава у узрасту од 20. а категорије становништва с вишим и високим образовањем показују знатно мањи етноцентризам. С обзиром на то да се најмлађа група у ставовима према националним мањинама више не издваја од осталих старосних група (раније је била толерантнија од старије популације). 24 % више пута је доживело насиље у истом периоду. а прати их толеранција према различитим облицима вербалног и невербалног агресивног и насилног понашања. DRUSTVENO BLAGOSTANJE Друштвено благостање подразумева оне аспекте живота људи око којих постоји свеобухватно сагласје у друштву да представљају најзначајније предуслове за лични осећај среће. здравственог. од друштвеног и културног идентитета. Могућности младих да остваре своје потребе за самоутврђеним индивидуализованим животним стиловима су мале 15. удела улагања у БДП и greenfield улагања. 9. вредносних оријентација и повећања социјалног капитала. 10.  безбедан. KULTURA PARTICIPACIJE Култура партиципације у друштву није довољно заступљена: мали проценат грађана учествује активно у раду политичких странака. на ширем плану може се дефинисати као -однос између појединца и његовог животног окружења – физичког. KVALITET ZIVOTA Квалитет живота. ETNOCENTRIZAM Етноцентризам и опасност од његове радикализације Око 20 % грађана Републике Србије спремно је да прихвати етноцентричке ставове којима се изражава неповерење у друге и властита супериорност. премда у основи представља субјективан осећај задовољства сопственим начином живота појединца.6 % изјавило је да је претрпело физичко насиље. (24 %) младића се потукло у последњих годину дана.  партиципативан и  диференциран 12. друштвеног и економског. квалитета живота и добробити појединца.  здрав. док је 8. године. 13.7 % навело да је било сексуално злостављано )  насиље међу вршњацима 65 % ученика основних школа нашло се барем једном у последња три месеца у улози жртве насиља. . као и од достигнутог економског развоја. то се може протумачити као радикализација ставова младих. до 23. а то је учинило и 4 % девојака  насиље према животињама. NASILJA У порасту су поједини облици насиља :  насиље у породици (међу анкетираним женама 30. 2) промоцију и развој одрживих животних стилова.1 % да трпело је психичко насиље. Иако етноцентризам младих опада са узрастом. Највећи етноцентризам испољавају они који изјављују да су религиозни и да прихватају у потпуности учење своје цркве. удружења и интересних организација грађана.  солидаран. 46. а 28 % је учествовало на неки начин у насиљу. 14. 11. više proces nego stanje. ZIVOTNI STIL Одрживост подразумева животни стил сваког појединца у друштву који је:  еколошки свестан. više uslov za kojim treba težiti.Očigledno je bilo da je ovako definisan pojam zdravlja retko stanje.

STRATESKI CILJEVI POPULACIONE POLITIKE OBUHVATAJU : 1) заустављање и/или успоравање неповољних демографских тенденција тако што ће се подстицати рађање и стварати услови за стабилизовање броја становника.1 на 1. број 24/04) и Кјото протокол. Оквирне конвенције УН о климатским променама и Бечке конвенције.000 становника годишње Промене у укупном становништву Републике Србије од 1991.3 ‰ годишње. 6) увећање културног капитала очувањем.2.  Република Србија се. 2) стварање одговарајуће политике рађања и брига о младима. Становништво се од 1991. Република Србија је ратификовала сва четири амандмана Монтреалског протокола („Службени гласник РС”. Валидни подаци биће прикупљени за потребе иницијалне националне комуникације. POPULACIONA POLITIKA Феномен недовољног рађања је данас централни проблем у демографском развоју Републике Србије. до 2002. Становништво се смањило за 140. У АП Војводини је забележен пораст становништва супротно претходном међупописном периоду (1981− 1991). у саобраћају и у једном делу станова који се греју на тај начин. > Идентификовани проблеми су: непостојање националног инвентара гасова са ефектом стаклене баште. број 16/90). 18. грађанској партиципативности.3) промовисање вредности базираних на политичком либерализму. афирмацијом и презентовањем културне баштине Републике Србије. Популација АП Војводине повећала се за 61.  У Републици Србији се не производе супстанце које оштећују озонски омотач. када је забележено његово смањење. непостојање стратешких докумената који се односе на климатске промене . што у постојећим условима може да представља знатну препреку у одрживом развоју. године резултат су и великих насилних миграција током деведесетих. миграциона компонента је највише допринела ублажавању депопулације Републике Србије у последњој деценији XX века. 3) уважавање старења у свим аспектима политике развоја.600 или по стопи од . тржишној привреди и социјалној правди као доминантних у јавности и политичком животу. Смањење броја становника регистровано је такође први пут и у централној Србији. На територији Републике Србије тај гас углавном настаје при сагоревању фосилних горива у термоелектранама и топланама.800 или по стопи од 3. не сматра значајним емитером угљен-диоксида.800 или по просечној годишњој стопи од -1.  Расположиви подаци представљају процену и не могу се сматрати релевантним. до 2002. 17. FAKTORI RIZIKA PO ZIVOTNU SREDINU –SRBIJA Климатске промене и заштита озонског омотача Највећи део територије Републике Србије припада умереноконтиненталној клими с мање или више израженим локалним карактеристикама. 5) формулисање политике идентитета као дела дугорочне стратегије развоја културе. 4) повећање очекиваног трајања живота и повећање броја година у добром здрављу. 5) смањење смртности одојчади у правцу приближавања нивоима достигнутим у европским државама. 6) подстицање унутрашњих миграција ради уравнотежења просторне распоређености становништва и укидање фактора који утичу на „одлив мозгова” тако што ће се створити повољни услови за повратак и/или инвестирање дијаспоре у Републици Србији. у оквиру обавеза које проистичу из чланства Републике Србије у Оквирној конвенцији УН о промени климе. Република Србија је сукцесор Монтреалског протокола („Службени лист СФРЈ”. године смањило за 78. 4) подизање нивоа општег поверења грађана на 40 % и постизање натполовичног поверења грађана у већину модерних институција. Карактерише га мањи број живорођених него што је потребно за просто обнављање становништва. 7) развој политике управљања ризицима на нивоу Републике Србије 16. на основу степена индустријске активности током последњих десетак година.0 ‰. Практично.

предвиђена је изградња 29 регионалних (за више општина) депонија с рециклажним центрима и затварање постојећих депонија-сметлишта у свим општинама.  Не постоји адекватна инфраструктура због чега се отпадом загађују земљиште и површинске и подземне воде. рециклажа или одлагање отпада на безбедан начин 21. као и подстицати конкуренцију и укључити приватни сектор у област управљања отпадом. обезбедити тачне и потпуне информације.  Неопходно је јачати институције и органе задужене за планирање. неупотребљивим старим аутомобилима.  не постоји систем дозвола за управљање отпадом.  Увођење накнада за одлагање отпада на депоније обезбедиће подстицаје за смањење количине отпада који се одлаже и покривање трошкова улагања у мрежу санитарних депонија по стандардима ЕУ. од којих нека постоје и више деценија.  не постоје постројења за складиштење. ОPASAN OTPAD  Не постоје поуздани подаци о количини опасног отпада који ствара индустрија.  На територији Републике Србије не постоји депонија за одлагање опасног индустријског отпада. отпадним гумама итд. издавање дозвола. третман и одлагање опасног отпада. подстицајне мере и партнерство јавног и приватног сектора у управљању отпадом. који је у процедури усвајања. . отпадом од електричних и електронских производа. промовисати принципе. као и поновна употреба и рециклажа отпада и искоришћење отпада за добијање енергије.  неадекватно се поступа с медицинским отпадом.  Треба створити осећај одговорности за поступање са отпадом на свим нивоима. Организовано се сакупља око 60 % комуналног отпада и то само у урбаним областима.  отпадом који садржи полихлороване бифениле (PCB −polychlorinated biphenyl). једини је начин организованог поступања са отпадом.  Такође. осигурати уочавање проблема.  Велики је број и „дивљих” одлагалишта 20. контролу и праћење. батеријама и акумулаторима. предвиђена је изградња других постројења за третман отпада да би се успоставио интегрални систем управљања отпадом у Републици Србији. треба да буде основа успостављања система управљања отпадом у складу с међународним стандардима.  не постоје подаци о саставу и токовима отпада. OTPAD  Неадекватно поступање са отпадом један је од најозбиљнијих проблема у животној средини. у складу су с принципима одрживог развоја  Предлог закона о управљању отпадом.  Одлагање на депоније које нису у складу са стандардима и представљају сметлишта. HEMIKALIJE  Хемијска индустрија има веома значајну улогу у укупној индустријској производњи и спољнотрговинској размени Републике Србије (18 %). као што је смањење отпада на извору.  Постоји потреба за развијањем свести свих произвођача отпада.(стратегије примене механизма чистог развоја и националне стратегије заштите климе). а не величине непокретности.  Опасан отпад се привремено складишти у неодговарајућим складиштима. поновно коришћење отпада. неусклађена законска регулатива која се односи на емисију и имисију са регулативом ЕУ. 19.  Иницијативе имају за циљ да подстакну становништво на одговорнији однос према отпаду и на поступање са отпадом на одржив начин. То захтева постепену примену принципа пуне надокнаде трошкова и то на основу количине произведеног отпада. недовољно је управљање посебним токовима отпада: искоришћеним уљима.  отпадом из кланичне индустрије итд. > Према Националној стратегији управљања отпадом са програмом приближавања ЕУ.  Такође.  често се заједно одлажу комунални и опасни отпад.

око 15 % у индустрији и око 5 % у осталим делатностима. козметика.  Не постоји постројење за третман и складиштење радиоактивног отпада. око 80 % се користи у медицини.  није довољна међусекторска повезаност државних органа надлежних за различите фазе у животном циклусу управљања хемикалијама и хемикалије се неусловно складиште.  Сви индикатори су родно подржани. LOKALNA Agenda 21  Donesena na Svetskoj konferenciji o zaštiti životne sredine i razvoju. влакна.  није довољна техничка опремљеност лабораторија за квалитативно и квантитативно испитивање хемикалија и не постоји систем за праћење усклађености рада лабораторија с добром лабораторијском праксом.  стање постојеће инфраструктуре у хемијској индустрији је лоше и нема довољно новца за улагање у чистије технологије. 22.  непрописно се користе извори јонизујућег и нејонизујућег зрачења. Проблеми:  Законски оквир који се односи на хемикалије у Републици Србији није у сагласности с прописима ЕУ и не обухвата све области које су предвиђене европским прописима.Хемијска индустрија данас подмирује потребе земље за широким спектром производа почев од основних базних хемикалија. 24. године.  не постоји систем ране најаве ванредног догађаја и план за деловање у ванредном догађају и  не постоји инфраструктура за прописано складиштење радиоактивног отпада. односно ефеката које могу изазвати одређене хемикалије на људско здравље и животну средину.  Да би били међународно упоредиви.od "globalne Agende 21" do mnogobrojnih projekata širom sveta u okviru "lokalne Agende 21". u Riju 1992. индустријских хемикалија (неорганских и органских). ЈONIZUJUCE I NEJONIZUJUCE ZRACENJE  Од укупног броја извора јонизујућих зрачења који се користе у Републици Србији. лекови. godin  To je globalni akcioni program održivog razvoja u kojem su predviđene aktivnosti na svim nivoima i to tako da svi nivoi zavise jedan od drugog .  .  Четири локације на територији Републике Србије (без АП КиМ) које су контаминиране осиромашеним ураном након NАТО бомбардовања 1999. деконтаминиране су 2007. пестициди.  не постоји база података о изворима јонизујућих и нејонизујућих зрачења. Неадекватно складиштење радиоактивног отпада у Институту за нуклеарне науке „Винча” представља опасност по здравље људи и животну средину. детерџенти.  напуштени извори јонизујућих зрачења у индустрији и извори ван регулаторне контроле. одабрани индикатори су усаглашени с новом. INDIKATORI ODRZIVOG RAZVOJA  Избор индикатора одражава везу с кључним предложеним инструментима. преко интермедијерних производа до финалних хемијских производа чији се број стално повећава (ђубрива. боје. Идентификовани су следећи проблеми:  не постоји база података и систематско праћење хемикалија. године. полимери. као што су производи од нафте и гаса.  Стање јонизујућег зрачења прати се према Одлуци о систематском испитивању садржаја радионуклида у животној средини док се стање нејонизујућег зрачења не прати. Проблеми:  регулатива није усклађена с регулативом ЕУ. експлозиви итд. није адекватна мрежа праћења радиоактивности и нејонизујућег зрачења. ревидираном листом индикатора одрживог развоја УН која обухвата и индикаторе спровођења Миленијумских циљева развоја.). адхезиви. 23.

25. PROCES LOKALNE AGENDE .

26. FAZE LOKALNE AGENDE .

komunalni i industrijski otpaci.Kao tipične karakteristike (idelanog) procesa lokalne Agende 21 mogli bi da se navedu sledeći principi:  učešće lokalnih vlasti. u obnovljive izvore energije spadaju: 1. omladine. industrije 11.  postizanje cilja. koju je predložila Medjunarodna agencija za energiju 2000. 27.  učešće stanovništva. odnosno kretanje ka cilju mora uvek nanovo da se ispituje tokom ovog procesa i to na osnovu jasnih indikatora. ekoloških i socijanih aspekata.  dugoročan proces planiranja i razgovora. radi se o procesu tokom kojeg svi sudionici uče jedni od drugih. U skladu sa identifikovanim barijerama za korišćenje OIE mere/aktivnosti u Programu neophodne za njihovo prevazilaženje svrstane su u nekoliko grupa prema sledećim ciljevima: .9 %. koji se bazira na integraciji ekonomskih. novi obnovljivi izvori -male hidroelektrane -geotermalna energija -sunčeva energija -vetar -energija mora (talasi. nevladinih organizacija i privatnika.drveni ugalj.9 %.3 % i ostale potrošnje 8. poljoprivredni i životinjski otpaci. . novi način razumevanja politike (kooperacija i koncenzus) dolazi do izražaja. termalni gradijent) U strukturi potrošnje obnovljivih izvora energije najveće je učešće široke potrošnje od 57. godine. posebno žena.cilj broj 1 – Kreiranje podsticajnog regulatornog okvira za veće korišćenje OIE. plima i oseka. cilj je program delovanja s kojim se svi slažu (koncenzus) i koji je orijentisan ka osnovama održivog razvoja. zatim proizvodnje električne energije 21.9 %. biogas) i hidroelektrane 2. OBNOVLJIVI IZVORI Prema novoj definiciji. klasični : sagorljivi obnovljivi i otpaci (čvrsta biomasa.

cilj broj 2 – Donošenje i sprovođenje finansijskih mera radi podsticanja korišćenja OIE.. 28.cilj broj 3 – Donošenje i sprovođenje nefinansijskih mera i aktivnosti radi podsticanja korišćenja OIE. EFEKAT STAKLENE BASTE . .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful