ODRZIVI RAZVOJ ZA KOLOKVIJUM

1.NACELA ODRZIVOG RAZVOJA

:
:

.
.
:
m .
: , , , ,

: ,
, ,

.
:
,
"" .
:
.
2. DEFINICIJA ODRZIVOG RAZVOJA
1980.

(The World Conservation Strategy IUCN/WWF/UNEP, 1980):

,
;

,
, , ,
.
:
1.
2.
3.
() .
"Odrivi razvoj je razvoj koji zadovoljava potrebe sadanjice, a istovremeno ne ugroava mogunost
buduih genaracija da zadovolje svoje potrebe."
( ):
- ,
- ,
- ,
- ,
, ,
, , , , .
,
.
-
, E
3. PRINCIPI I CILJEVI ODRZIVOG RAZVOJA
I POTOVANjE I BRIGA ZA ZAJEDNICU IVOTA
Potovanje Zemlje i ivota u svoj njegovoj raznolikosti
Briga za zajednicu ivota koja je ispunjena razumevanjem, saoseanjem i ljubavlju
Potovanje Zemlje i ivota u svoj njegovoj raznolikosti
uvanje zemaljskog bogatstva i lepote za sadanje i budue generacije

II EKOLOKI INTEGRITET
Zatitimo i obnovimo integritet ekolokih sistema Zemlje, uz poseban osvrt na bioloku
raznovrsnost i prirodne procese koji podravaju ivot
Spreimo nanoenje tete okolini, to bi ujedno bio i najbolji nain ouvanja prirodne sredine, a
sluajevima ogranienog znanja i svesti neophodno je da primenimo mere predostronosti
Usvojimo one naine proizvodnje, potronje i reprodukcije koji tite regenerativne kapacitete
planete Zemlje, ljudska prava i dobrobit zajednice
Unapredimo studije koje se bave ekolokom odrivou i promoviimo slobodnu razmenu i iroku
primenu steenih znanja
III DRUTVENA I EKONOMSKA PRAVDA
Iskorenjivanje siromatva kao etiki, drutveni i ekoloki imperativ
Osigurajmo da ekonomske aktivnosti i institucije na svim nivoima promoviui ljudski razvoj na
pravedan i odriv nain
Utvrdimo jednakost polova kao preduslov odrivog razvoja i omoguimo univerzalni pristup
obrazovanju , zdravstvenoj zatiti i ekonomskim mogunostima
Podrimo pravo svih, bez diskriminacije, na prirodno i drutveno okruenje koje podrava ljudsko
dostojanstvo, telesno i duhovno zdravlje, sa posebnim osvrtom na prava uroenika i manjina
IV DEMOKRATIJA, NENASILjE I MIR
Ojaajmo demokratske institucije na svim nivoima, obezbedimo transparentnost i odgovornost
vlasti, opte uee u odluivanju i pravednost
Integriimo i u formalno obrazovanje i u ivotno iskustvo, znanja, vrednosti i potrebne vetine za
odrivi nain ivota
Potujmo i uvaavajmo sva iva bia
Promoviimo kulturu tolerancije, nenasilja i mira
CILJEVI
Ciljevi razvoja ine 8 ciljeva koje su svih 191 zemalja lanica Ujedinjenih nacija dogovorile da pokuaju da
ostvare do 2015 godine. Milenijumska deklaracija Ujedinjenih nacija, potpisana septembra 2000,
obavezuje potpisnice na sledee ciljeve:
1. Iskorenjivanje ekstremnog siromatva i gladi
-Smanjenje na pola broja ljudi koji ive sa manje od jednog dolara dnevno.
-Smanjenje na pola broja ljudi koji pate od gladi.
-Poveanje koliine hrane za one koji pate od gladi
2. Postizanje univerzalnog osnovnog obrazovanja
-Da se osigura da sva deca imaju bar osnovno obrazovanje.
-Da se osigura da sva deca ostanu u koli i steknu kvalitetno obrazovanje.
3. Promovisanje jednakosti polova
4. Smanjenje smrtnosti kod dece
5. Poboljanje zdravlja majki
6. Borba protiv HIV/SIDA-e, malarije, i drugih oboljenja
7. Obezbeenje ekoloke odrivosti
-Integrisanje principa odrivog razvoja u politike i programe drava;
-Smanjenje gubitka prirodnih resursa.
-Smanjenje na pola broja ljudi bez stalnog pristupa pijaoj vodi.
-Postizanje znaajnog poboljanja uslova ivota za otprilike 100 miliona beskunika, do 2020.
8. Stvaranje globalnog partnerstva za razvoj
4. OBJASNITI NACELA ZIVOTNE SREDINE(nisam sigurna da je ovo odgovor na ovo pitanje)
1. Na planu infrastrukture
Razvoj, kvalitetno i kontinualno unapredjenje infrastrukture angazovanjem
najstrucnijih raspolozivih kadrova, primenom transparentnog postupka, uz koriscenje
svih dostupnih izvora finansiranja i uspostavljanje standarda u upravljanju
infrastrukturnim sistemima
Zastita i koriscenje prirodnih resursa u skladu sa principima odrzivog razvoja,
primenom ekonomskih instrumenata

2. Na planu prostornog i urbanistickog planiranja

Stvaranje bolje organizovane i koordinisane lokalne vlasti, lokalne
administracije i javnih preduzeca u cilju kvalitetnije izrade urbanisticke planske
dokumentacije
Intenzivna promocija za ukljucivanje javnosti
Ugradjivanje principa dobre prakse i odrzivog razvoja u urbanisticku plansku
dokumentaciju
3. Na planu ekonomskog razvoja i zaposljavanja
Izrada i usvajanje lokalnih strategija ekonomskog razvoja i zaposljavanja, sa
pratecim opstinskim odlukama i sa izgradnjom ili jacanjem institucija u okviru lokalne
samouprave, koje bi pratile izradu i implementaciju strategije
Pokretanje inicijativa za donosenje pravne regulative kojom se definisu prava
i obaveze lokalnih samouprava u oblasti podrske lokalnom ekonomskom razvoju i
stimulisanju zaposljavanja
Uvodjenje i promocija stimulativnih mera u oblasti lokalnog ekonomskog
razvoja i zaposljavanja
Razvoj lokalne ekonomije na osnovu raspolozivih prirodnih resursa uz razvoj
sistema za podrsku promociji odrzivog koriscenja resursa
Regionalno povezivanje
Unapredjenje rada inspekcijskih sluzbi koje su u nadleznosti lokalne
samouprave kroz njihovo opremanje, edukaciju i podsticanje preventivnog rada
4. Na planu drustvenog razvoja
Institucionalno jacanje lokalne samouprave
Podizanje nivoa znanja izabranih i postavljenih lica, zaposlenih u opstinskim
upravama i sire javnosti o konceptu odrzivog razvoja i metodama i tehnikama koje
ovaj koncept obuhvata
Promocija zdravlja u najsirem smislu u svim sferama drustvenog razvoja i za
sve kategorije stanovnistva
Valorizovanje tradicionalnih vrednosti kroz ekonomske aktivnosti
Stvaranje uslova u lokalnim samoupravama za lakse i pravednije ostvarivanje
prava u sferi zdravstvene i socijalne zastite
Razmena dobre prakse i iskustava izme|u opstina u cilju smanjenja razlika u
kapacitetima za drustveni razvoj
Podsticaj ukljucenju medija u programe razvoja drustva
Pokretanje inicijative za izmenu zakonskih propisa u cilju poreskih olaksica za
ulaganje u drustveni razvoj
5. Na planu zastite zivotne sredine
Donosenje strateskih dokumenata i unapredjivanje zastite zivotne sredine na
lokalnom nivou
Uvodjenje ekonomskih instrumenata za podsticaj racionalnog upravljanja
resursima
Promocija racionalne potrosnje
Uvodjenje sistema monitoringa i mera zastite i unapredjenja zivotne sredine
Promocija javnosti u radu i ucesca javnosti u odlucivanju
6. Na planu smanjenja siromastva
Stvaranje lokalnih strategija (akcionih planova) za smanjenje siromastva
zasnovanih na ekonomskom i drustvenom razvoju, unapredjenju infrastrukture i
prostornog i urbanistickog planiranja i stvaranje institucionalnog okvira u lokalnoj
upravi za ostvarivanje borbe protiv siromastva
Promocija opstine u cilju privlacenja zainteresovanih ulagaca
Pruzanje podsticaja za razvoj preduzetnistva i samozaposljavanje
Uspostavljanje dvosmernog dijaloga sa socijalno ugroZenim grupama
5. DEFINICIJA EKOLOGIJE
Nauka o ivotnoj sredini Ima svoj koren u grckoj reci oikos (dom, stanite), i
logos (slovo, pojam, rec, znanje, nauka ucenje)

Za jednu od prvih definicija ekologije uzima se ona koju je dao Ernst Hekel 1869. godine i koji je
definisao ekologiju kao nauku koja proucava
odnose ivotinja prema okolnoj organskoj i neorganskoj sredini, kao i odnose u koje ivotinje dolaze
prema drugim ivotinjama i prema biljkama
Kasnije se ova definicija irila obuhvatajuci i dopunjujuci ostali ivi svet u medusobnu interakciju, da bi
danas definisala odnose u ekosistemima i njihovoj interakciji
Savremeno odredenje ekologije definie ekologiju kao nauku o ivotnoj sredini (okolini, okoliu),
odnosno, kao sintezu svih naucnih disciplina koje proucavaju
vezu izmedu ivih bica i njihove sredine; sa ovog aspekta ekologija posmatra organizme, ali i protok
energije i kruenje stvari u prirodi: kopnu, vodi i vazduhu
Osamostaljenje ekologije kao naucne discipline podrazumeva sistematizovanje znanja o ekonomiji ivih
bica na ijim se interakcijama sa neivom prirodom zasniva ukupan ivot
Najoptija i najira moguca definicija ekologije jeste:
nauka koja izucava uzajamne odnose izmedu organizama i njihove ivotne sredine
Elementi opte ekologije
Ekosfera (ivotna sredina)koju cine:
Biosfera (prirodni elementi ivotne sredine)
Tehnosfera (radom stvoreni elementi ivotne sredine)
6. FAKTORI EKOLOGIJE
Svi ekoloki faktori mogu se podeliti na:
-biotike i
-abiotike.
BIOTIKI FAKTORI su organski faktori ive prirode koji obuhvataju:
- Uticaj biljaka na biljke
- Uticaj ivotinja na biljke
- Uticaj ivotinja na ivotinje.
- Medusobni uticaj mikroorganizama i njihov uticaj na biljke I ivotinje
- ovek kao poseban bioticki faktor, i njegov uticaj na prirodu.
ABIOTICKI EKOLOSKI FAKTORI
su faktori neorganskog porekla, dakle, poticu od neive materije, a obuhvataju:
- klimatske faktore (voda, vazduh, vlanost, svetlost, vetar, temperatura)
- geofizicke faktore (gravitacija,magnetizam, talasna kretanja)
- edafske faktore (fizicko-hemijske i bioloke karakteristike maticnog zemljita)
- orografske faktore (odlike reljefa)
Odnose faktora sredine odreduju
priliv energije i njeno koricenje
priliv i kruenje nutrijenata (neorganskih hranljivih elemenata nastalih mineralizacijom organskih
ili raspadanjem neorganskih materija npr. krecnjaka)
promenljivost faktora sredine
Ravnotea faktora sredine i uzroci poremecaja
izmedu biotickih i abiotickih faktora ivotne sredine u prirodi
treba da postoji ravnotea
faktori prirodne ravnotee su:
kruni procesi u vodi
kruni tok kiseonika
kruenje ugljenika
uloga biljaka
uloga biljodera
uloga mesodera i svatodera
uloga mikroorganizama
7. DATUMI U MEDJUNARODNOJ POLITICI U VEZI SA ZASTITOM ZIVOTNE SREDINE
1968.
Generalna skuptina Ujedinjenih nacija prvi put raspravlja o globalnim problemima zatite ivotne sredine.
1970.

U SAD-u se sa Clean Air Act po prvi put donosi sveobuhvatan zakon o zatiti istog vazduha (1972. sledi
Clean Water Act).
1972.
U Stockholm-u se na inicijativu SAD-a i skandinavskih zemalja odrava Konferencija o ljudskom okoliu
(ECO I). Ova Konferencije preporuuje stvaranje svetskog programa od strane Ujedinjenih nacija o zatiti
ivotne sredine.
1973.
Prva naftna kriza.
1978.
Naftna kuga u Bretanji (Francuska), nakon to je dolo do katastrofe sa tankerom Amoco Cadiz.
1979.
Prva svetska konferencija o klimi u enevi:
usvojen je svetski klimatski program (WCP).
1982.
Generalna skuptina UN-a usvaja World Charter for Nature.
1983.
Svetska komisija za zatitu ivotne sredine i razvoj (WCED) poinje sa radom pod predsedavanjem
norveke premijerke Gro H. Brundtland.
1985.
Otkrivena ozonska rupa iznad Antarktika.
1986.
Nuklearna katastrofa u ernobilu.
1987.
Brundtland-izvetaj (izvetaj WCED-a) objavljen je pod naslovom "Our Common Future".
1987.
Brundtland-izvetaj (izvetaj WCED-a) objavljen je pod naslovom "Our Common Future".
U Torontu se odrava Konferencija o klimi. Ona predstavlja podsticaj za dalje konferencije u Hagu,
Hamburgu i Londonu (1989). Vaan rezultat Konferencije je poziv na smanjenje emisije ugljen-dioksida za
20% do 2005. godine i ratifikovanje Protokola o ozonu iz Montreala.
1990.
Druga Konferencija drava potpisnica Protokola iz Montreala odrava se u Londonu.
Druga svetska konferencija o klimi u enevi.
1992.
Konferencija o zatiti ivotne sredine i razvoju u Riju de aneiru - UNED, "Earth Summit"160 drava
Ujedinjenih nacija donelo je Konvenciju o klimi sa ciljem da se nivo emitovanja tetnih gasova u
atmosferu do 2000. godine smanji i dovede na nivo emisije iz 1990. godine
2002. godine
Deklaracijom iz Rija prvi put je formulisano opirno objanjenje odrivosti i zahtevana je nacionalna
strategija o odrivostidonesene jo dve Konvencije o biodiverznosti i borbi protiv dezertifikacije i
postavljeni principi zatite uma.
Donesena Agenda 21.
1997.
Na Treoj konferenciji drava potpisnica Konvencije o klimi u Kyoto-u usvojen je Kyoto-protokol U
jednom dodatnom protokolu uz Konvenciju o klimi propisani su razni dokumenti koji definiu ciljeve za
smanjenje emisije tetnih gasova: ugljen-dioksida, metana, azotnog dioksida, delom halogenih vodonika
fluora i ugljenika i fluorida.
Drzave potpisnice se obavezuju da ce do 2012 godine smanjiti emisije stetnih
gasova na 5,2% ispod nivoa emisije tetnih gasova iz 1990. godine. Svaka zemlja pojedinano ima razliite
propise to uglavnom zavisi od nivoa njenog ekonomskog razvoja. Za SAD je predvieno smanjenje
emitovanja za 8%, dok su se Rusija i Ukrajina obavezale da nee prei nivo emitovanja tetnih gasova koji
su dostigle 1990. godine, za Narodnu Republiku Kinu, Indiju i za zemlje u razvoju nisu predviena nikakva
ogranienja emisije tetnih gasova.
8. ZDRAVLJE
Zdravlje je stanje potpunog fizikog, mentalnog i socijalnog blagostanja a ne samo odsustvo bolesti i
drugih nesposobnosti
Zdravlje svih ljudi uslov za postizanje opteg mira i sigurnosti.

Oigledno je bilo da je ovako definisan pojam zdravlja retko stanje, vie uslov za kojim treba teiti,
vie proces nego stanje.
9. DRUSTVENO BLAGOSTANJE

,
.
10. KVALITET ZIVOTA
,
,
- , ,
.
-
,
, ,
.
11. ZIVOTNI STIL
:
,
,
,
,


12. NASILJA
:
( 30,6 %
, 46,1 % , 8,7 %
)

65 % ,
24 % , 28 %
, (24 %) , 4 %
,

.
13. ETNOCENTRIZAM

20 %
.

,
.
, 20. 23. .

( ),
.
14. KULTURA PARTICIPACIJE
:
, ,
.

15. :
1) ,
greenfield ;
2) ;

3) ,
,
;
4) 40 %
;
5) ;
6) ,
;
7)
16. POPULACIONA POLITIKA

.
. 1991. 2002. 78.800
-1,0 .
. 140.600 - 2,3 .
(1981
1991), . 61.800
3,1 1.000
1991. 2002.
,
.
,
XX .
17. STRATESKI CILJEVI POPULACIONE POLITIKE
OBUHVATAJU :
1) /
;
2) ;
3) ;
4) ;
5)
;
6)

/ .
18. FAKTORI RIZIKA PO ZIVOTNU SREDINU SRBIJA


.
( , 16/90),
.
( ,
24/04) .
.
,
, -.
,
.
.
,

.
> :
,

( ),
.
19. OTPAD

.
60 % .
,
.

20. PASAN OTPAD
.

.
,
.
, : ,
, ,
, .

,
,
,
,
, ,
,
(PCB polychlorinated biphenyl),
.
> ,
29 ( )
- .
,
,
,

, ,
.
, ,
,
.
, .


.
.
,
, , ,
.

, ,
,
21. HEMIKALIJE

(18 %).


, ,
( ),
(, , , ,
, , , , , .).
:

.
:
,
;


;

;

.
22. ONIZUJUCE I NEJONIZUJUCE ZRACENJE
,
80 % , 15 % 5 % .
.

.

.
( )
N 1999. , 2007.
.
:
,
,
,
;
,

.
23. INDIKATORI ODRZIVOG RAZVOJA
.
, ,

.
.
24. LOKALNA Agenda 21
Donesena na Svetskoj konferenciji o zatiti ivotne sredine i razvoju, u Riju 1992. godin
To je globalni akcioni program odrivog razvoja u kojem su predviene aktivnosti na svim
nivoima i to tako da svi nivoi zavise jedan od drugog - od "globalne Agende 21" do mnogobrojnih
projekata irom sveta u okviru "lokalne Agende 21".

25. PROCES LOKALNE AGENDE

26. FAZE LOKALNE AGENDE

Kao tipine karakteristike (idelanog) procesa lokalne Agende 21 mogli bi da se navedu sledei principi:
uee lokalnih vlasti,
uee stanovnitva, posebno ena, omladine, nevladinih organizacija i privatnika,
dugoroan proces planiranja i razgovora, koji se bazira na integraciji ekonomskih, ekolokih i
socijanih aspekata, cilj je program delovanja s kojim se svi slau (koncenzus) i koji je orijentisan
ka osnovama odrivog razvoja, radi se o procesu tokom kojeg svi sudionici ue jedni od drugih,
novi nain razumevanja politike (kooperacija i koncenzus) dolazi do izraaja,
postizanje cilja, odnosno kretanje ka cilju mora uvek nanovo da se ispituje tokom ovog procesa i
to na osnovu jasnih indikatora.
27. OBNOVLJIVI IZVORI
Prema novoj definiciji, koju je predloila Medjunarodna agencija za energiju 2000. godine, u obnovljive
izvore energije spadaju:
1. klasini : sagorljivi obnovljivi i otpaci (vrsta biomasa,drveni ugalj, poljoprivredni i ivotinjski
otpaci, komunalni i industrijski otpaci, biogas) i hidroelektrane
2. novi obnovljivi izvori
-male hidroelektrane
-geotermalna energija
-suneva energija
-vetar
-energija mora (talasi, plima i oseka, termalni gradijent)
U strukturi potronje obnovljivih izvora energije najvee je uee iroke potronje od 57,9 %, zatim
proizvodnje elektrine energije 21,9 %, industrije 11,3 % i ostale potronje 8,9 %.
U skladu sa identifikovanim barijerama za korienje OIE mere/aktivnosti u Programu neophodne za
njihovo prevazilaenje svrstane su u nekoliko grupa prema sledeim ciljevima:
- cilj broj 1 Kreiranje podsticajnog regulatornog okvira za vee korienje OIE,

- cilj broj 2 Donoenje i sprovoenje finansijskih mera radi podsticanja korienja OIE,
- cilj broj 3 Donoenje i sprovoenje nefinansijskih mera i aktivnosti radi podsticanja korienja
OIE.
28. EFEKAT STAKLENE BASTE