ПРИРУЧНИК

ЗА ПОЛАГАЊЕ ДРЖАВНОГ
СТРУЧНОГ ИСПИТА
Треће измењено издање

I. ПОЈАМ УСТАВА И ИСТОРИЈСКИ РАЗВОЈ
УСТАВНОСТИ У СРБИЈИ
1. Појам и материја устава
Устав је највиши и основни правни акт једне државе.
Из овог појма произилази и материја устава, односно круг
питања која се уређују уставом. У савременим уставима то су,
пре свега: 1) територијална и функционална организација
државне власти и начин њеног функционисања; 2) уређивање
структуре и организације државне власти; 3) односи између
највиших државних органа, расподела надлежности међу
њима и основ за доношење аката из њихове надлежности; 4)
основи економског и социјалног уређења; 5) слободе и права
грађана, као и мањинска и етничка права; 6) начин
обликовања политичке воље грађана и облици њеног
изражавања, као и начин политичког представљања грађана.
Специфичност устава огледа се и у формалном смислу,
што значи са становишта органа који је надлежан за његово
доношење

и

поступка

доношења.

Устав

доноси

или

уставотворна скупштина, скупштина коју чине народни
представници изабрани управо и једино са задатком да донесу
устав, након чега им мандат престаје, или скупштина
(парламент) као законодавни орган, али, по правилу, по
посебном поступку који се примењује само на доношење и
промену устава, а који је сложенији од поступка по коме се
доносе закони.
На почетку је речено да је устав основни правни акт
једне државе. Ово својство устава произилази из тога што
2

Приручник за иолаЈање државноЈ сшручноЈ исииша

његове норме дефинишу основне принципе функционисања

државе, представљају основ и оквир за уређење државне

власти и свих друштвених односа у једној држави и утврђују
положај, права и слободе грађана који у тој држави живе.
Истовремено, устав је и највиши правни акт јер из њега
проистичу и са његовим одредбама морају бити у складу сви
закони и други општи акти ниже правне снаге. У теорији се
истиче да, поред ових правних својстава, устав представља на
одређени начин и политички акт зато што сваки устав, донет у
одређено време и од стране доносиоца који одражава
преовлађујућу политичку вољу.
2. Почеци и развој уставности у Србији до 1918. године
Почеци развоја уставности у Србији везују се за доба
Првог српскогустанка, а условљени су борбом за власт између
Карађорђа и нахијских војвода, са једне стране, и неодређеном
улогом Карађорђа и Правитељствујушчег совјета, са друге
стране. Из тог периода постоје одређени писани акти који
највише личе на двострано обавезујуће уговоре између вожда
и Правитељствујушчег совјета, а којима су регулисани односи
и расподела надлежности између ова два органа. Међутим,
укупне прилике у то време у Србији нису погодовале
доношењу устава у правом смислу те речи.
Први прави устав Србије је тзв. Сретењски устав из 1835.
године. Велики историјски и политички значај овог устава је
у томе што га је Србија донела самостално, без консултације и
сагласности Порте. Према овом уставу, Србија је имала три
централна државна органа: кнеза, Државни савет и Народну
скупштину. Кнез и Државни савет су делили извршну и
законодавну власт, при чему је улога кнеза била доминантна.
Кнез је, наиме, бирао чланове Државног савета као и све
државне чиновнике, а имао је и право вета на законе које

изгласа Државни савет. Народна скупштина је утврђивала
порезе и друге дажбине и одлучивала о задуживању Србије у
иностранству. Ипак, Народна скупштина је имала обележја и
модерних парламената у том смислу што је била у потпуности
изборни

орган

и

уставотворне

одлуке

доносила

је

квалификованом већином.
Сретењски устав је садржао и одредбе о људским, пре
свега личним правима, а садржао је и одредбу којом се
чиновницима гарантовала сталност запослења и државна
пензија за случај болести и старости. Нажалост, овако
напредан устав, донет под утицајем Француског устава из
1791. године, није одговарао ни унутрашњим приликама
тадашње Србије нити спољним факторима који су одлучивали
о њеној судбини. Кнез Милош, који је овај устав донео под
притиском народа, био је незадовољан тиме што је његову
власт ограничавао Државни савет. Осим тога, Аустрија,
Русија и Турска су се плашиле „лошег"утицаја овако
напредног устава на сопствени народ, посебно одредаба о
Народној скупштини и људским правима, те је Сретењски
устав суспендован после нешто мање од месец дана важења.
Као нарочито значајан за развој уставности у Србији,
треба поменути и Устав Србије из 1888. године који коначно
уводи парламентаризам у Србију, јер њиме Србија постаје
парламентарна монархија. Органи државне власти, по овом
уставу, јесу краљ, Народна скупштина, Влада и Министарски
савет.

Народна

скупштина

на

одређени

начин

има

законодавну власт, министри се бирају у Скупштини, Влада је
политички
4

одговорна

такође

скупштини,

гарантују

се

грађанска права, избори суПриручник
непосредни,
судство
јесшручноЈ
независно,
за иолаЈање
државноЈ
исииша
а уведена је окружна, среска и општинска самоуправа.

3. Уставни развој Србије у првој југословенској држави
Нова држава створена је у децембру 1918. године, а њен
први устав донет је 1921. године, познат као Видовдански
устав. Према њему, Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца је
била уставна, унитарна, парламентарна, наследна монархија
која је имала српско-хрватско-словеначки службени језик.
Почивала је, формално, на начелу поделе власти, али је власт
краља била доминантна над осталим органима. Централни
органи власти били су краљ, Народна скупштина и
Министарски савет, а судску власт вршили су судови. Овај
устав увео је и поделу државе на административнотериторијалне јединице: области, округе, срезове и општине, а
предвиђао је и облике локалне самоуправе за обављање
послова месног карактера, у које су, поред осталог, спадали:
јавни радови, прописивање услова везаних за изградњу
објеката, локалне финансије, локални путеви.
Устав из 1931. године донео је самостално, мимо
Народне скупштине, краљ Александар и зато се овај устав
назива октроисани устав. Њиме је, између осталог, званично
уведен нови назив државе Краљевина Југославија.

4. Уставни развој и распад друге Југославије
После завршетка Другог светског рата Уставотворна
скупштина је 1946. године донела Устав Федеративне
Народне

Републике

Југославије,

који

се

по

својим

решењима угледао на Устав Совјетског Савеза. Битна
обележја овог устава су да је он санкционисао стање настало у
току рата и социјалистичке револуције и да је, за разлику од
устава претходне Југославије, признавао постојање више
равноправних народа на подручју Југославије, што је

резултирало федералним уређењем. ФНРЈ је имала шест
федералних јединица шест република, а у саставу једне од
њих,

Србије,

образоване

су

две аутономне

јединице:

Покрајина Војводина и Косовско-метохијска област. Надаље,
Устав је стварао претпоставке за даље развијање нових
социјалистичких друштвено-економских односа, пре свега у
својинском смислу, уводећи друштвену својину, којом је
управљала држава. Организација власти се темељила на
принципу тзв. „демократског" централизма, што је заправо
значило да је овај устав искључивао сваки облик плурализма,
чак и када су у питању облици својине. После политичког
разлаза са руководством СССР- а Југославија је почела да
трага за властитим моделима развоја социјализма и убрзо су
предузете мере којима је даљи развој усмераван у правцу
деетатизације,

преношењем

државних

овлашћења

на

привредне организације и установе, и децентрализације преношењем овлашћења са савезних и републичких органа на
органе локалне власти.
Тиме се почетком педесетих година улази у период
такозваног самоуправног социјализма. Уведена је друштвена
својина над средствима за производњу, којом више не
управља држава већ радници који образују радничке савете
као облике остваривања самоуправљања у привреди и у
друштвеним делатностима-образовању, култури и социјалним
службама. Радни народ одређује се за носиоца све власти коју
врши посредством народних одбора. Престали су да постоје
Пре- зидијум Народне скупштине ФНРЈ и Влада ФНРЈ, а
уместо њих уведен је председник Републике и Савезно
извршно веће као носиоци извршне власти.
6

Приручник за иолаЈање државноЈ сшручноЈ исииша

Претходно уведене промене формализоване су Уставом
Социјалистичке Федеративне Републике Југославије из
1963. године који јача положај и улогу радног човека у
социјалистичком друштвено-економском систему. Концепт је
да произвођачи, управљајући средствима за која се каже да су
у друштвеној својини, управљају процесом производње, а
преко тога и целокупним друштвеним збивањима. Устав не
само да је променио назив државе већ ју је дефинисао као
„савезну државу добровољно уједињених и равноправних
народа и социјалистичку демократску заједницу, засновану на
власти радног народа и самоуправљању". Овде је као модел за
од- ређење државе послужила марксистичка теорија о
одумирању државе и њеном прерастању у стварну људску
заједницу.

Право

на

самоуправљање

добија

место

најзначајнијег људског права које се уставом утврђује као
неприкосновено.

Устав

из

1963.

године

први

је

социјалистички устав који је увео уставне судове.
Устав СФРЈ из 1974. године значајно је поменути пре
свега због тога што су његова решења у великој мери слабила
положај и улогу федерације а јачала улогу република, јачала
конфедералне елементе државе, што је значајно погодовало
потоњем распаду саме државе. Према његовим одредбама, у
вршење функција федерације на различите начине непосредно
су били укључени републички органи. У Савезној скупштини,
која је била организована на систему дводомости, грађани
нису били непосредно представљени ни у једном дому. У оба
дома налазили су се представници република и покрајина које
су биле сразмерно заступљене. Одлуке су се доносиле
консензусом. За извршавање савезних прописа били су надлежни органи република и покрајина, тако да федерација није
располагала инструментима за њихово спровођење. Судски

систем је био тако организован да је суђење завршавано у
републикама, односно покрајинама. Делегатски систем је
истиснуо

грађане

као

непосредне

бираче

из

система

одлучивања.
Федералне институције су функционисале само у оној
мери и онда када је то одговарало интересима република и
покрајина.
Унутрашње

прилике,

као

и одређена међународна

констелација снага довеле су до тога да су се, почев од Словеније и Хрватске, преко БиХ до Македоније, од 1990. до
1992. године, ове до тада федералне јединице својим
једностраним актима отцепиле и прогласиле за самосталне и
независне државе. Тиме је, уз трагичне догађаје који су
пратили отцепљење, посебно Хрватске и БиХ, престала да
постоји тзв. друга Југославија.
5. Устав Републике Србије из 1990. године
Устав Републике Србије из 1990. године је, са једне
стране, предвиђао да Србија остане у саставу федералне
државе (садржао је клаузулу о лојалности федералној држави
и њеном уставу), а са друге стране уређивао је целину уставне
материје једне државе која је сваког тренутка могла да почне
самостално да функционише.
Тај устав концепцијски је уредио положај Републике
Србије на битно другачијим основама, уводећи у уставно
уређење постулате грађанске демократије, као што су начело
владавине

права,

начело

поделе

власти,

политички

плурализам и широк круг људских слобода и права.
8

Устав карактерише тзв.Приручник
мешовити
систем
власти
који
је
за иолаЈање
државноЈ
сшручноЈ
исииша
типичан за бивше социјалистичке земље и више нагиње

парламентарном него председничком систему. У систем
власти кој и је у основи парламентарни (законодавна власт
припада

Народној

скупштини)

унети

су

елементи

председничкогсистема (непосредни избор председника Републике, право суспензивног законодавног вета и коначног
распуштања Скупштине на образложен предлог Владе).
Извршна власт припада Влади коју бира Народна скупштина.
Судска власт припада судовима, који су независни, а судијска
функција је стална. Оцену уставности и законитости врши
Уставни суд, чије су одлуке општеобавезујуће и извршне.
Што се тиче територијалне организације, по Уставу
територију Републике Србије чине аутономне покрајине и
јединице локалне самоуправе (општине, градови и град
Београд).
6. Уставно уређење Југославије Уставом из 1992. године
Савезна

Република

Југославија

је

настала

као

последица распада СФРЈ, одлуком две преостале државе
чланице, Републике Србије и Републике Црне Горе, да
наставе да живе у заједничкој држави, што је резултирало
доношењем Устава СРЈ 1992. године.
Тај устав је по свој концепцији веома сличан Уставу
Републике Србије из 1990. године, с тим што садржи ширу
лепезу људских и грађанских слобода и права и одредбу по
којој се у СРЈ, поред људских слобода и права које су у
Уставу изричито наведене, гарантују и оне које признаје
међународно право.
Савезна скупштина је била дводомо тело састављено од
Већа грађана и Већа република, чији су се представници
бирали непосредно на период од четири године. Председник
републике се такође бирао непосредним тајним изборима, на

Државна заједница СЦГ је имала Суд СЦГ. чије је седиште било у Подгорици. Савезна Република Југославија је имала и Савезни суд. унутрашње економске односе и људска и мањинска права. с тим да је исто лице могло да буде бирано за председника највише два пута. већином гласова посланика у сваком од скупштинских домова.период од четири године. По престанку СРЈ бивше федералне јединице су се конституисале као самосталне државе и ујединиле у специфичан државно-правни облик назван државна заједница Србија и Црна Гора. међународне економске односе. Уставну материју ове нове државне творевине уређивала су два уставноправна акта Уставна повеља државне заједнице СЦГ из 2003. Државна заједница Србија и Црна Гора Проблеми у функционисању савезне државе и тежње Црне Горе да се осамостали довели су до престанка постојања СРЈ потписивањем политичког споразума између представника Републике Србије и Републике Црне Горе и представника Европске уније. Државна заједница је имала Скупштину СЦГ. 10 Приручник за иолаЈање државноЈ сшручноЈ исииша Уставна повеља је предвиђала могућност да. Савезну владу је бирала Савезна скупштина. сматрана саставним делом Уставне повеље. али је имала међународноправни субјективитет. мада донета у форми посебног акта. држава чланица има право . после истека прелазног периода од три године. одбрану. председника СЦГ и Савет министара. Државна заједница није била држава већ заједница две државе које су на заједницу пренеле Уставном повељом одређене надлежности. који је имао пет ресора: спољне послове. 7. године и Повеља о људским и мањинским правима која је.

а Република Србија је постала самостална држава и сукцесор (правни наследник) бивше државне заједнице. године. године донела одлуку о свом осамостаљивању изласком из државне заједнице. II. као и основни политички разлози и мотиви његовог доношења. По мишљењу које је преовлађујуће на нашим просторима. који има положај суштинске аутономије у оквиру суверене државе Србије и да из таквог положаја Покрајине Косова и Метохије произлази обавеза свих државних органа да заступају и штите . УСТАВНА ПРЕАМБУЛА И НАЧЕЛА УСТАВА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ 1. Уставном повељом је такође било предвиђено да држава чланица која изађе из заједнице нема право на државни континуитет са СЦГ. проглашеног у Народној скупштини 8. указује на то да се тај устав доноси полазећи од државне традиције српског народа и равноправности свих грађана и етничких заједница у Србији. То што је она формулисана као мање конкретно правно правило од осталог дела устава. новембра 2006. у којој се изражавају циљеви и основна начела устава. Република Црна Гора је искористила ову могућности и после одржаног референдума 2006. не утиче на њену обавезност. Преамбулом се истиче да је Косово и Метохија саставни део територије Србије.Уставна преамбула Најчешће се састоји од једне веће реченице подељене у више ставова. преамбула има обавезујући карактер. Преамбула важећег Устава Републике Србије.да покрене поступак за излазак из државне заједнице. Постоје подељена мишљења о правној природи преамбуле.

Насупрот народној суверености у републикама. појам суверености се најчешће везује за: а) државну сувереност у смислу највише власти у 12 Приручник за иолаЈање државноЈ сшручноЈ исииша друштву. као и припадности европским принципима и вредностима. Начела устава Уставна начела представљају најопштије одредбе. подела власти. покрајинска аутономија и локална самоуправа. 2.државне интересе на Косову и Метохији у свим унутрашњим и спољним политичким односима. које се налазе на почетку нормативног дела устава и изражавају основне одреднице државног уређења и основне циљеве којима устав тежи. заштита националних мањина. владавина права. заснована на владавини права и социјалној правди. забрањује се сукоб интереса. Народна (грађанска) сувереност Народна (грађанска) сувереност означава народ. језик и писмо. којој су потчињени сви остали носиоци власти и . Иначе. утврђују се симболи државе. 3. утврђује световност државе. политички плурализам. утврђује равноправност полова. односно грађане као носиоце власти у држави. Уставом је Република Србија дефинисана као држава српског народа и свих грађана који у њој живе. одређују се носиоци суверености. Уставним начелима Устава Републике Србије дефинише се Република Србија. људским и мањинским правима и слободама. начелима грађанске демократије. међународни односи и положај странаца. а према Уставу СФРЈ радничка класа је била носилац суверености. у монархијама имамо сувереност монарха.

онда је у питању накнадни референдум. Устав Републике Србије утврђује да сувереност потиче од грађана. Народна иницијатива је право одређеног броја грађана једне државе да писменим путем траже од надлежног . у којем се грађани изјашњавају о правном акту или одлуци коју су предложили и формулисали државни органи. Референдум може да буде обавезан. Уставом је утврђено да ниједан државни орган. Према свом дејству референдум може да буде обавезујући или савешодаван. Такође. Такође. Ако се на референдуму потврђује акт или одлука који су претходно донети. б) независност државе у доношењу државних одлука без мешања спољних фактора и в) као правно неограничена власт која може да доноси правне акте какве жели. путем референдума.други субјекти унутар државе. народне иницијативе и преко својих слободно изабраних представника у највише државне органе чије одлуке на овај начин посредно изражавају вољу грађана који су их изабрали. ако је правним актима прописано да се о одређеним актима или питањима одлука доноси на референдуму. политичка организација. референдум може да претходи доношењу неке одлуке или акта и тада говоримо о ирешходном референдуму. а законима разрађен начин. нити успоставити власт мимо слободно изражене воље грађана. Референдум је облик непосредног изражавања воље грађана. ако обавеза одлучивања путем референдума није изричито прописана. група или појединац на може присвојити сувереност од грађана. Грађани ову своју вољу остварују на уставом утврђен. или факулшашиван.

5. уставнима јемствима људских и мањинских права. Однос све три гране власти се . а уређење власти почива на подели власти на 14 Приручник за иолаЈање државноЈ сшручноЈ исииша законодавну. у складу са израженом вољом грађана. а надлежни државни органи су дужни да. али то није неопходно. свих државних органа. Владавина права као уставна категорија подразумева да је власт државе. подвођењем свих и свега под владавину објективног права израженог кроз правне норме. Грађани у народној иницијативи могу да формулишу текст акта или одлуке чије доношење предлажу. 4. Тиме се истовремено гарантује и обезбеђује једнакост свих грађана. Начело владавине права спречава и ограничава арбитрерност у одлучивању и вођењу државних послова. група и појединаца ограничена објективним правним нормама утврђеним уставом и законом. Довољно је да писмено искажу свој став. поделом власти. Владавина права Владавина права се остварује слободним и непосредним изборима. уобличе правно ваљан текст. извршну и судску. јер се на све и свакога једнако морају применити сви прописи и свако може имати само она права и оне обавезе које су неким прописом предвиђене. Народна иницијатива представља један од облика непосредне демократије којим се изражава народна сувереност. независном судском влашћу и повиновањем власти Уставу и закону. Подела власти Сагласно Уставу. правни поредак Републике Србије је јединствен.државног органа да донесе или измени неки правни акт или одлуку.

Ово начело има за циљ да онемогући самовољно вршење власти. Што је подела власти на све три наведене вла. односно спајањем све три власти у над. то се може рећи да је правна држава јача. Начело поделе власти као демократско начело заправо значи расподелу јединствене државне власти на три основне гране: једну (законодавна). која другу је надлежна задужену за за доношење њихово закона спровођење (извршна) и трећу чији је задатак да контроли.нантну улогу да може пресудно да утиче на рад и одлучивање оста. извршне и законодавне власти у једном органу. Независно од тога да ли формал. 6.но постоји више различитих органа. Насупрот начелу поделе власти. Политички плурализам Уставом се јемчи и признаје улога политичких странака у демо. односно да се боље остварује начело владавине права. реч је о начелу јединства власти.ше правилно спровођење закона у пракси (судска).лежност једног органа. Истовремено.собној контроли. ако један од њих има тако доми. равномернија и уколико више почива на односима равно.теже и узајамне контроле.заснива на равнотежи и међу. при чему је утврђено да је судска власт независна.сти јаснија. односно сједињавање судске. кршење зајемчених људских и мањинских права или изазивање .лих органа.нице ове слободе утврђујући да је забрањено деловање политичких странака које је усмерено на насилно рушење уставног поретка. кроз мешање једне власти у надлежности друге.кратском обликовању политичке воље грађана и гарантује слобода оснивања политичких странака. имамо начело јединства власти које подразумева превагу. Устав одређује и гра.

да су цркве и верске заједнице одвојене од државе и да се ниједна религија не можеуспоста. 8. То значи да је слобода оснивања и дело. вршиоцима свих јавних функција да истовремено обавља. ограничена само у случајевима када би могла да угрози саме темеље државе и гарантоване слободе и права њених грађана. дакле. Устав утврђује да нико не може вршити државну власт или јавну функцију која је у сукобу са његовим другим функцијама. Институт сукоба ин. односно да јавни инте.ционалне или верске мржње. на.тереса разрађен је Законом о спречавању сукоба интереса.рес подреде свом или туђем приватном интересу. заправо.ју. због интереса изражених у тим пословима. могли објективно доћи у ситу. Забрана сукоба интереса Једна од значајнихуставнихновинајесте подизање на нивоустав. као и да је потчине себи.ацију да јавну функцију врше под притиском. Забрању.вања политичких странака.расне. Устав утврђује да је Република Србија световна држава.ног начела забране сукоба интереса. 7. границу слободе деловања по. С друге стране.вити као државна или обавезна. да је 16 Приручник за иолаЈање државноЈ сшручноЈ исииша религија приватна ствар појединца и да цркве и верске заједнице имају положај лица приватног права и.је се. владавине права и поделе власти. пословима или приватним интересима. са друге . те Устав забрањује да политичке странке непосредно врше власт. односно врше друге функције и послове у чијем би вршењу. Из овог произлази став уставотворца: са једне стране.литичких странака одређују напред поменута уставна начела народне суверености. Световност државе То уставно начело изражава однос између државе и цркве.

сти локалне самоуправе и територијалне аутономије врше у складу са Уставом и законом. Њихов положај је уређен Законом о локалној са моу пра ви. Јединице локалне самоуправе су општина. да се држава не меша у рад цркава и верских заједница. који има посебан уставни положај који је уређен посебним законом . То су готово све муслиманске земље.крајинску аутономију и локалну самоуправу. Покрајинска аутономија и локална самоуправа Према Уставу. које подлеже само надзо. Логична последица оваквог концепта локалне самоуправе и територијалне аутономије јесте то да оне у обављању својих послова подлежу једи. Краљевина Југославија је имала режим при.праве и територијалне аутономије јесу да право грађана на локалну самоуправу и територијалну аутономију представља уставом загаран.ни непосредно или преко изабраних представника одлучују о пита.знатих цркава. Данас нису бројне државе које на такав начин уређују однос цркве и државе.њима локалног значаја. увела режим одвојености државе и цркве.кве нису забрањене али не уживају никакве олакшице и помоћ државе. али и да је забрањено мешање цркава и верских заједница у државне послове.не. .товано право грађана којим се ограничава државна власт.меним уставима. могуће је однос цркве и државе уредити кроз режим државне цркве и режим признатих цркава. битне карактеристике локалне самоу. 1 Француска је прва држава која је 1905.но надзору уставности и законитости.ма у којима је једна црква проглашена за државну цркву. а остале религије и цр. Поред наведеног лаичког концепта државе.рууставности и законитости.Законом о главном граду.1 9. државна власт се ограничава правом грађана на по. што значи да органи државне власти могу контролисати само да ли се послови који су у надлежно. У јединицама локалне самоуправе грађа. који је најчешће заступљен у савре.стра. Режим државне цркве постоји у оним држава. град и град Београд. Велика Британија и поједине латиноамеричке државе у којима католичка црква има положај државне цркве. која је у овом режиму резервисана једино за државну цркву. Према уставном одређењу.

Остала начела Устава Остала уставна начела утврђују државне симболе Републике Ср.мује се заштита држављана и Срба у иностранству и обавеза Републи. као и право нормативне делатности у том кругу послова и одређене специфичности у погледу финансирања. Аутономне покра. Сама садржина територијална аутономије у свету варира и зависи од специфичности сваке државе која познаје овакве облике уређења своје територије. односно када не постоје услови за промену државног уређења из унитарног у федерално.смо као језик и писмо који су у службеној употреби. утврђују то да се службена употреба других језика и писама уређује 18 Приручник за иолаЈање државноЈ сшручноЈ исииша законом. територијално јединство и недељивост др. заставу и химну). територијална аутономија подразумева право на самоорганизовање и самостално одлучивањеууставом и законом одређеном кругу питања на датој те.ке Србије да развија и .не у централним државним институцијама.Територијална аутономија је право грађана на одређеном делу државне територије да се самоорганизују у посебне територијалне јединице када су специфичности тог дела територије државе самосталности од такве оног да који захтевају имају већи јединице степен локалне самоуправе. 10.ложај загарантован уставом.бије (грб. али мањи од онога који имају федералне јединице. српски језик и ћириличко пи.ва. По правилу.јине немају изворну уставотворну власт и нису посебно представље. прокла.жавне територије Републике Србије и неповредивост њених граница које се могу мењати само по поступку предвиђеном за промену Уста. Битно је то да је њихов по. утврђују Београд као главни град.риторији.

коју демократска држава не сме да пређе. Уставом се људска права га. јемчи се равноправност мушкарца и жене и развијање политике јед. Одредбе о људским правима су део материј е устава кој и се стално развија и проширује.ству са матичном државом. те да се они непосредно примењују. Уставним начелима утврђује се и то да странци имајуу Републици Србији сва права зајемчена Уставом и законом. Будући да се људска права гарантују и међународним актима. стање људских права на територији једне државе одавно није . ЉУДСКА И МАЊИНСКА ПРАВА Људска права изражавају однос појединца и државне власти у једној земљи. утврђује се да спољна политика Републике Србије почива на општепризнатим принципима и правилима међународног права.унапређује односе Срба који живе у иностран. Стога број.наких могућности.ва и потврђени међународни уговори саставни део правног поретка Републике Србије. на пример. као и то да су општеприхваћена правила међународног пра. III. изузев права која по Уставу припадају само држављанима Републике Србије (као што је. изборно право). подручје сло.рантују и прописују се механизми њихове заштите. Људска права представљају границу.боде појединца. тако да модерни устави без изузетка садрже одредбе о људским правима. врста и степен остваривања људских права представљају истинско мерило демократичности једног дру. утврђује се посебна заштита националних мањина ради пуне равноправности којом се чува њихов идентитет. његову приватну сферу. уз обавезу да морају бити у складу са Уставом.штва.

Међународни пакт о економским. Универзална декларација 20грађанским о правима човека.шичка. 1. б)према објекту заштите. Правни извори људских и мањинских права и слобода Имајући у виду то да је питање људских права. људска права могу да се деле на иојединачна .ке Србије прописује да се јемче и непосредно примењују људска и мањинска права зајемчена општеприхваћеним правилима међуна.родног права и потврђеним међународним уговорима. Постоји више подела људских права. право на живот.јединац. или на колекшивна. овде ћемо поменути само најзначајније међународне изворе људских права и мањинских права и слобода: Повеља УН.. економско-социјална и кулшурна ирава.унутрашња ствар једне земље већ постоје међународни стандарди минималне пале. као и то да Устав Републи. Колективна права су тековина модерних устава.јумима. иоли.индивидуална ирава. категорија и међународног права. лична права као.вима. право кретања. на пример.менули. То су права националних мањина. социјалним и културним пра. према различитим критери. Декларација . право свој ине. Међународни пакт о за иолаЈање државноЈ сшручноЈ исииша и политичкимПриручник пра. људска права се деле на лична.вима.ћем броју модерних устава. Историјски су прво настала појединачна.те гарантованих људских права. Мањинска права или права националних мањина јесу права која служе очувању националног идентитета. Најзначајније поделе су: а) према томе ко је носилац права. акоје носилац права по. и данас су садржана у најве. као што смо по. право на здраву животну околину и сл. право слободе мисли. када је носилац права група или колективитет.

Европска конвенција о спречава. У основ. отвореном и .њу мучења и нечовечних и понижавајућих казни и поступака.ска повеља о регионалним и мањинским језицима.о правима детета. Основна начела људских и мањинских права и слобода О томе какав и колики значај Устав даје људским и мањинским правима и слободама најбоље говори чињеница да је читав други део Устава у целини посвећен људским и мањинским правима.чених права.ним начелима овог дела Устава гарантује се неиосредна иримена зајем. Одредбе о људским и мањинским правима тумаче се у корист унапређења вредности демократског друштва. прецизно се ушврђују оЈраничења људских и мањинских права.ва због његове природе. при чему закон не сме да утиче на суштину зајемченог права.на повеља. утврђује сврхаусшавнихјемсшава. Јемства неотуђивих људских и мањинских права у Уставу служе очувању људског достојанства и остваривању пуне слободе и једнакости сваког појединца у праведном. само ако је то Уста. Уставом се јемче и као таква непосредно примењују људска и мањинска права зајемчена општеприхваћеним правилима међуна. 2. Конвенција о ропству.вом утврђено или ако је то неопходно за остваривање појединог пра.родног права и потврђеним међународним уговорима. док су у Европском систему заштите људских права то Европска конвенција о заштити људских права и слобода. утврђује општа забрана дискриминације. Европ. као и заштита људских и мањинских права и слобода. Тако. а законом се може прописати начин остваривања ових права. Европска социјал. сагласно важећим међународним стандардима људских и мањинских права и пракси међународних институција које надзиру њихово спровођење.

националне припадности. поред осталог. Уставом зајемчена људска и мањинска права могу законом бити ограничена само ако Устав допу.њена свака дискриминација. деца). заснованом на начелу владавине права.ди. непосредна или посредна. инвалидитета. да свако има право на судску заштиту ако му је повређено или ускраћено неко људско или мањинско право зајемчено Уставом и право на уклањање последица. по било ком основу.јевима без задирања у суштину гарантованог права. рођења.демократском друштву.стигне ма њим огра нича ва њем пра ва. старости и Истовремено. и у тим случа. Утврђено је.ђана да се обрате међународним институцијама ради заштите својих слобода и права зајемченихУставом. вероисповести. даље. пола. инвали. или физичког културе. 22 Приручник за иолаЈање државноЈ сшручноЈ исииша . Пред Уставом и законом сви су једнаки. политичког или другог уверења. а судови и други органи приликом ограничавања ових права дужни су. језика. психичког имовног стања. а нарочито по основу расе. друштвеног порекла. да воде рачуна о томе да ли постоји начин да се сврха ограничења по. као и право гра. Достигнути ниво људских и мањинских права не може се смањивати. утврђено је да се не сматрају дискриминацијом посебне мере које Република Србија може увести ради постизања пуне равноправности лица или групе лица која су у суштински неједнаком положају са осталим грађанима (нпр.шта ограничење и у сврхе и у обиму које Устав допушта. а Устав даље разрађује општу антидискриминациону одредбу тако што утврђује да свако има право на једнаку законску заштиту и изричито прописује да је забра.

Листа људских права и слобода Устав гарантује широку палету људских права. . Такође. и за- брањено је клонирање људи. будући да се посебним члановима утврђује поступање са лицима лишеним слободе. положаја слич. људски живот је неприкосновен. и права странаца. Устав прецизно утврђује и шта се не сматра принудним радом.но-економска и културна права. а сексуално или економско искоришћавање лица које је у неповољном положају сматра се. што је неопходан услов слободног развоја личности. која се могу групи. по Уставу. ни. Право на живот Устав јемчи кроз три вида остваривања.Устав гарантује да је људско достојанство неприкосновено и да су сви дужни да га поштују. Лична права и слободе: Достојанство и слободан развој лично.сти.ног ропству и принудног рада јесте гаранција да нико не може бити држан у ропству или у положају сличном ропству. Право на слободу и безбедност представља веома значајно и сложено право које Устав практично разрађује у три одредбе. а граница овог права је да тиме не крши Уставом зајемчена права других.3. политичка права и слободе.ни рад. Такође. у Републици Србији нема смртне казне. Неповредивост физичког и психичког интегритета значи да се гарантује да је физички и психички интегри. Забрана ропства. Пре свега. Свако има право на слободан развој личности.дицу.њен сваки облик трговине људима.себна права .тет човека неповредив и да нико не сме да буде изложен мучењу. као и по. принудним радом.сати на лична права и слободе. посебна права везана за дете и поро. као и да је забра. нечовечном или понижавајућем поступању или кажњавању. забрањен је сваки принуд.ко без свог слободно датог пристанка не може бити подвргнут медицинским или научним огледима. социјал.

на слободе имају право жалбе суду. Притвор је. према Уставу. пре свега. Јемчи се. на јези. Према лицу које је лишено сло. по Уставу. јавно расправи и одлучи о његовим правима и оба ве за ма.стоји одлука суда. о свој им правима. обавести о разлозима лишења слободе. о оптужби ко. а посебно о праву да о свом лишењу слободе обавести лице по свом избору.ја му се ставља на терет. Казну која обухвата лишење слободе може да изрекне једино суд. да је одређивање притво. свако има право да независан.ње слободе допуштено само из разлога и по поступку који је утврђен законом. као и . право свакога на слободу и безбедност и утврђује да је лише. непристрастан и законом већ установљен суд.да према притвореном лицу.ку који разуме. осно ва но сти сум ње која је би ла раз лог по кре тања по ступ. Лице које је лишено слободе има право да се одмах.жено право које подразумева следећа права. Право на правично суђењејетакође сло. Сва лица лише. као и оптужбе против њега. правич. који је дужан да хитно одлучи о законитости лишења слободе и да нареди пуштање на слободу лица које је незаконито било лишено слободе.ка. Прво.у случају лишења слободе без одлуке суда. Надаље. Како притвор представља драстично ограничење слободе.но и у разумном року.ња да је то лице извршило кривично дело.чује и изнуђивање исказа. 24подразу- мева право на бесплатног акосшручноЈ не говори Приручник запреводиоца иолаЈање државноЈ исииша или не разуме језик који је у службеној употреби у суду. могуће одредити када су кумулативно испуњена три услова: да постоји основана сум. Устав прецизно разрађује права притвореног и обавезе су.боде мора се поступати човечно и с уважавањем његове личности а забрањеноје свако насиље према лицулишеном слободе. ово право.ра неопходно ради вођења поступка и да о одређивању притвора по. што укљу.

нити му се може из.. да се брани и да сам или преко браниоца износи доказе у своју корист.на).ступан суду да му се суди у његовом присуству. у складу са законом. нити да призна кривицу.право на бесплатног тумача ако је слеп.је исказе против себе нити против лица блиских себи.знато са тим за шта је и на основу чега окривљено. нема казне без зако. као и право на бесплатног браниоца. јав ног ре да и мо рала у де мо кратском друштву. као и да добије примерено време и одговарајуће услове за припрему одбране. испитује сведоке и сл. глув и нем. Уставом се јемчи да се нико не може огласити кривим за дело које пре него што је учињено законом или другим прописом заснованим на закону није било предвиђено као кажњиво.са на ци о нал не без бед но сти. свако има право на суђење без одуговлачења. Устав предвиђа и посебан круг права окривљеног кој а су та. а не неким подзакон. Кривична дела и кривичне санкције могу се прописати само законом. И коначно. Посебна права окривљеног . као и ради заштите интереса малолетника и приватности учесника у поступку. право сваког ко је окривљен за кривично дело и који је до. Утврђује се . јавност се може искључити током читавог поступка или дела поступка који се води пред судом. пи. а обухватају: право да лице буде упо. Правна сигурност у оквиру казненог права представља Уставну разраду класичног правног правила пи1ит сптеп 5Јпе1еде. да с њим несметано општи. у складу са Уставом и законом. а није дужан да да.квог значаја да заслужују да буду уређена Уставом и конституише их као посебно право окривљеног. право на одбрану и ангажовање браниоца по свом избору.рећи казна која није била предвиђена.поред наведених класичних људских права.ским прописом. само ради заштите интере.1арепа51пе1еде (нема кривичногдела без закона.

. тј.вица.не или нематеријалне штете има свако коме је та штета проузрокова- неправилним државног радом на незаконитим органа. нити судска одлука може бити измењена на штету окри. Поред тога. као и право на жалбу и друго правно средство против одлуке којом се одлу.претпоставка невиности за свако лице док правоснажном судском одлуком не буде утврђена његова кри. Надаље. нико не може бити гоњен за кривично дело за које је правоснажном пресудом претходно већ ослобођен или осуђен. као елемената . Право на накнаду материјал.чује о његовом праву. свако ко је без основа или незаконито лишен слободе. притворен или осуђен за кажњи. Са друге стране.Сагласно овом праву. органи. Право на једнаку заштиту права и на правно средство јемчи грађанину једнаку заштиту свих његових права пред судовима и другим државним органима. геноцид и злочин против човечности не застаревају. утврђено је да кривично гоњење и извршење казне за ратни злочин. имаоцима јавних овлашћења.во дело има право на рехабилитацију. способност да буде носилац права и обавеза.вљеног у поступку по ванредном правном леку. Право на рехаби. 26Пунолетство наступа са навршених 18 година живота.литацију и накнаду штете. или за које је оптужба правоснажно одбијена или поступак правоснажно обустављен. ималаца или јавног овлашћења. ово пра. Право на прав. накнаду штете од Републике Србије и друга права утврђена законом.ну личност обухвата својство сваког лица да има правну способност.ма аутономне покрајине или јединицама локалне самоуправе.во обухвата и способност пунолетног лица да самостално одлучује о својим правима и обавезама. органа аутономне покрајине или јединице локалне самоуправе. обавези или правном интересу. Избор Приручник за иолаЈање државноЈ сшручноЈ исииша коришћења личног имена и имена своје деце.

вљанин Републике Србије не може бити протеран нити лишен држа. да је напусти и да се у њу врати.вљанства или права да га промени. из којег за државу а и за појединца произлазе одређена права и оба. укључујући и државне органе. нити у њима вршити претрес. док. Међутим. слободан је.рија.ма државни органи могу вршити претресање стана и других просто. по правилу. Уста. изборно право.вом се утврђују границе овог права тако што се прописује да држа. Неповредивост стана . Право на држављанство Држављанство означава посебан правни однос државе и појединца. Изузетно. и без суд ске одлу ке. спречавања ширења заразних болести или ради одбране Републи. Устав дозвољава улазак у туђ стан или друге просторије и вршење претреса тих просторија. Устав предвиђа под којим услови.ну заштитуу иностранству. једино својим држављанима обезбеђују остваривање људских права у потпуности.Уставом се јемчи право сваког да се слободно креће на територији Ре. дете рођено у Србији има право на држављанство Републике Србије ако нису испуњени услови да стекне држављанство друге државе.везе. Ово право може бити законом ограничено из следећих Уставом утврђених разлога: да је то неопходно ради вођења кривичног поступка.значи да нико. када је то потреб но ра ди не по сред ног хватања учиниоца кривичног дела или . без судске одлуке не може ући у туђи стан или друге просто.зу служења војног рока. Слобода кретања . на начин предвиђен за коном. Државе.ке Србије. заштите јавног реда и мира.публике Србије. на пример обаве.личног статуса.рије. са друге стране. држављани према својој држави имају посебне обавезе. Поред тога. право на стицање и престанак држављанства Републике Србије уређује се законом. на пример право на прав. Према Уставу.

Ово подразумева да се остане при свом уверењу или вероисповести. на начин предвиђен законом. а одступање је дозвољено само на одређено време и на начин прописан законом. Такође. осим за потребе вођења кривичног поступка или заштите безбедности Репу. појединачно или у заједници с другима. као и право да се не изјашња.ба података о личности изван сврхе за коју су прикупљени. да се оно промени према сопственом избору.исповести је такође комплексна слобода која обухвата више права: право на слободу мисли. јавне безбедности и реда.но уставно право.блике Србије. савести и веро. ако је то неопходно ради вођења кривичног поступка или заштите безбедности. Заштита података о лично. Слобода мисли.ва о својим верским и другим убеђењима. морала демократског друштва. као и право на судску заштиту због њихове злоупотребе.ских уверења. националне или расне . уверења и вероисповести. Забрањена је и кажњива употре. Уставом је утврђено и право грађана да буду обавештени о прикупљеним подацима о својој личности.сти представља једно од новијих права и обухвата заштиту података о личности. Уставна гаранција овог права постаје посебно значајна с обзиром на степен техничко-технолошког развоја. слобода и права грађана зајемчених 28уставом.спасавања људи и имовине. обрада и коришћење података о личности морају се уредити законом. и јавно или приватно изношење својих вер. Тајност писама и другихсредстава општења гарантована је као посеб. похађањем верске службе или наставе. држање. као идржавноЈ ради сшручноЈ спречавања Приручник за иолаЈање исииша изазивања и подстицања верске.чује слободно испољавање своје вере или убеђења обављањем вер.скихобреда. савести. Устав утврђује да ове људске слободе могу бити огра.ничене када је то неопходно ради заштите живота и здравља људи. а прикупљање. ова слобода укљу.

у суштини. Све цркве и верске заједнице су аутономне у уређивању своје уну. У Србији су све цр. права деце. пра. писањем. примају и шире обавештења и идеје. а Устав га формулише тако да нико није дужан да противно својој вери или убеђењу испуњава војну или другу обавезу која укључује употребу оружја.ко здравље. националну или расну нетрпељивост. право на психичко и физич. Утврђено је да лице ко. и слободне да јавно врше верске обреде. у складу са законом. сликом или на други начин траже. јавну безбедности или јавни ред.је се позива на приговор савести може бити позвано да испуни војну обавезу без обавезе да носи оружје.кве и верске заједнице међусобно равноправне и одвојене од држа. социјалне и добротворне установе и да њима управљају. Приговор са. Ова слобода може законом бити ограничена. Остваривање ове слободе уређује се законом. Уставом се утврђује положај цркава и верских заједница. ако је то неопходно ради заштите права и угледа других. У вези са овим слободама.трашње организације и верских послова. а утврђено је да једино Уставни суд и само у Уставом утвр. да оснивају верске школе.мржње. право на лични и породични интегритет.ђеним случајевима може забранити верску заједницу.ве. као и са Уставним начелом световности државе. представљају злоупотребу ових или ограничавање других Уставом утврђених права и слобода: ако њено деловање угрожава право на живот.вести такође спада у новија права. У питању су следећи разлози који. морала демо- .тета и непристрасности суда и заштите јавног здравља. или ако изазива и подстиче верску.во на имовину. чувања аутори. Политичка права и слободе Слобода мишљења и изражавања и слобода изражавања националне припадности јесте слобода да се говором.

Изра.ко право) и да буде биран . бирачко право. у скла ду са за коном. Слобода медија и право на обавештеност предвиђају да се слободно. оснивају новине и друга средства јавног обавештавања и да у Републици Србији нема цензуре. Изборно право има сваки пунолетан. свако има право на приступ подацима који су у поседу државних органа и организација који ма су по ве ре на јав на овла шће ња. чијим остваривањем грађани учествују у обликовању политичке воље др. Реч је о праву које је у пракси познато као тзв. Такође. за иолаЈање државноЈ сшручноЈправо исииша свакога да бира (активно бирач. спреча. Из бор но право је „најполитичкије" од свих политичких људских права. у складу са законом. којом се подстиче на дискриминацију.времено буде обавештен о питањима одјавногзначаја.жаве. непотпуне или нетачно пренете информације којом је повређено нечије право или интерес.ље. националне или верске мр.жавање националне припадности је слободно. а средства јав.вања пропагирања рата или подстрекавања на непосредно насиље или ради спречавања заговарања расне. Прописано је да надлежни суд може спречити ширење информација и идеја путем средстава јавног информисања само ако јето неопходно ради спреча. Надаље. на начин прописан законом. потпуно и благо.жње. свако има право да истинито. Загарантовано је право на исправку неистините.ног информисања дужна су да то поштују. као и право на одговор на објављену информацију.вања позивања на насилно рушење Уставом утврђеног поретка или нарушавање територијалног интегритета Републике Србије. непријатељство или наси. пословно 30способан држављанин Републике Оно обухвата ПриручникСрбије. без одобрења. што укључује право да се не изјашњава о својој националној припадности.кратског друштва и националне безбедности Републике Србије.

Уставни концепт овог права дат је у складу са највишим европским стандардима.ђен правни оквир за остваривање изборног права (материја евиденције бирача уређена је једним законом. Слобода окупљања гарантује да је мир.жавни орган у складу са законом. Устав утврђује и границе слободе удруживања. кршење зајемчених људских или мањинских права или изазивање расне. Слобода удруживања .ни. . Начин остварива. изузев члана 26. Закон почиње да се примењује по истеку две године од ступања на снагу. док се окупља.2 Изборно право је опште и једнако. обезбеђено је да се би.логије. прво прописујући да су забрањена тајна и паравојна удружења. с тим да окупљање у затвореном простору на подлеже одобрењу нити пријављивању. јасно су прецизирани послови вођења бирачког списка). а упис у јединствени бирачки списакјесте услов за остваривање изборногправа (Закон ојединстве. Удружења се оснивају без претходног одобрења.ње грађана на отвореном простору пријављује надлежном органу. синдикалног и сваког другог удруживања. уз упис у регистар који води надлежни др.ва других или безбедности Републике Србије.ном бирачком списку). Доношењем овог закона знатно је унапре. што до сада није био случај. морала. што значи да га има свако лице које испуњава напред наведене услове и да сва. а затим одређујући да Уставни суд може забранити само оно удружење чије је деловање усмерено на насилно рушење устав. Слобода окупљања се може законом ограничити само кад је то неопходно ради заштите јавног здравља.чији глас на изборима вреди једнако. Јемчи се слобода политичког. број 104/09) ступио је на снагу 24. децембра 2009.(пасивно бирачко право).ња из борног права уређује се законом. националне или верске мржње. Надаље.рачки списак води као електронска база података на основу јединствене методо. слободу да се остане изван сваког удружења. у складу са законом. пра. који се примењује од дана ступа на снагу Закона. која укључује и негативан аспект ове слободе. 2 Нови Закон о јединственом бирачком списку („Службени гласник РС".ног поретка. тј.но окупљање грађана слободно. Избори су слободни и непосред. а гласање тајно и лично.

слобода научноЈ иумешничкоЈ сшварања и здраваживош.шта. соци.ње права својине и других имовинских права стечених на основу закона.кона и уз накнаду која не може бити нижа од тржишне вредности. - Право на рад спада у ред сложених људских права јер је њиме обухваћено више конкретних права. Републику Србију.боде које Устав гарантује треба да служе и остварењу социјалне правде. Право својине може бити одузето или ограничено само ако су кумулативно (истовремено) испуњени следећи услови: да се ограничење вршиујавном интересу који јеутврђен на основу за. социјално-економска и културна права и сло. ираво на шшрајк.јална зашшиша.коме се гарантује: да државноЈ ради.вана на социјалној правди. судије. у политичка права и слободе спадају и подстицање уважавања разлика.Како Устав.литичких странака. Заштитник грађана.прописује се да судије Уставног суда. Поред наведених. ираво наслеђивања. јавни тужиоци. право на учешће у управљању јавним пословима и право на петицију.на средина. дефинишу. ираво на рад. У ова права спадају: ираво на имовину. да слободно Приручникправо за иолаЈање сшручноЈ исииша изабере који ће посао да обавља.ћи у члану 1. забрана изазивања расне. ираво на образовање. националне и верске мржње. између осталог. Наиме. под једнаким . . припадници полиције и припадници војске не могу бити чланови по. право да му. ираво на иравну иомоћ. здравсшвена зашшиша. овим 32 правом сва. аушономија универзишеша.ставља битну претпоставку слободне привреде и слободногтржи. предвиђа да је она. иензијско осиЈурање. Социјално-економска и културна права. Посебан значај међу овим слободама и правима имају: - Право на имовину којим се гарантује мирно (несметано) ужива. Ово право је једна од гаранција приватне својине и пред. засно.

буде до. - Право на штрајк. . . а женама.ни одмор и сл.ступно свако радно место (за које испуњава услове).ди или врсти делатности коју запослени обављају.лективним уговором.бољшање услова рада у најширем смислу те речи.Штрајк је колективна привремена обустава рада којој запослени прибегавају ради вршења притиска на послодавца да прихвати њихове захтеве који се односе на по. сходно приро. а Република Србија омогућује успешним и надареним ученицима слабијег имовног стања бесплатно високо образовање. Уставом се гарантује аутономија универзитета. на начин како се то уреди законом. Према Уставу. самостално одлучују о свом уређењу и раду. Такође. да се на ра. у складу са законом којим се уређује и оснивање школа и универзитета. омладини и инвалидима омогућује се посебна заштита на раду и посебни услови рада. Устав утврђуј е да се ових права нико не може одрећи. У условима тржишне привреде Уставом се гарантује и у складу са законом и колективним уговором остварује право на штрајк запослених. - Право на образовање је конципирано тако да се обим уставних гаранција разликује с обзиром на ниво образовања.них установа. Ово право може бити ограничено само законом. основно образовање је обавезно и бесплатно. а средње образовање је бесплатно (не и обавезно). право на безбедне и здра ве усло ве ра да.условима. огра ниче но рад но вре ме. која подразумева њихово право да. Садржина ових права утврђује се законом и ко. високошколских и науч. у складу са законом. днев ни и не дељ.ду поштује достојанство његове личности. Високо образовање је доступно свима под једнаким условима.

слобода о одлу.чивању о рађању. у односу на странце постоје и одређене специфичности. националне припадности. ирава и дужносши родишеља.зано само за појединца) које посебно добија на значају у нови. Права странаца . Поступак за остваривање овог права уређује се законом.вљанства. Устав јемчи пра. пола. држа. Посебна права везана за дете и породицу .- Право на здраву животну срединује колективно право (није ве. изборно право). Као и у другим земљама. Тако странци уживају једно само њима својствено право . ирава дешеша.је време са интензивним техничко-технолошким и привредним развојем савременог света.но су одговорне за заштиту животне средине. као и иосебна зашшиша иородице. мајке и дешеша.Устав у начелу гарантује странцима сва права која су утврђена Уставом и законом.ну средину.во уточишта у Републици Србији странцу који основано страхује од прогона због његове расе. вере. посебно су издвојена она која за циљ имају посебну заштиту деце и породице. у складу са међународним угово. То су: ира. припадности одређеној групи или због својих политичких уверења.Међу слободама и правима која гарантује Устав Републике Србије.ираво на ушочишше (азил). Република Србија и аутономна покрајина посеб. право на благовремену и потпуну обавештеност о њеном стању. као и обавезу свакога да чува и побољшава жи.вотну средину.ром. изузев оних која по Уставу и закону имају само држављани (на пример. те обухвата право на здравуживот.во на закључење брака и равноиравносш суиружника. 34 Приручник за иолаЈање државноЈ сшручноЈ исииша .

припадницима националних мањина Устав гаранту- је додатна индивидуална и колективна права. образовање.ништва на подручјима где традиционално и у значајном броју живе припадници националних мањина.них мањина непосредно или преко својих представника изабраниху савете националнихмањинаучествујуу одлучивању или сами одлучују о појединим питањима везаним за своју културу.вештавање и службену употребу свогјезика и писма. Индивидуална права остварују се појединачно. равноиравносш у вође. путем колективних права припадници национал. 5. законом и међународним уговором. Новина овог устава је забрана насилне асимилације. забрана насилне асимилације. Наиме.4. У посебна права припадника националних мањина спадају: за.њу јавних иослова. Мере одступања од људских и мањинских права Само у два Уставом утврђена случаја дата је могућност да се про.њина и утврђује да ће се њихова заштита од насилне асимилације уредити законом. ираво на удруживање и на сарадњу са сународницима. ираво на очување иосебносши. у складу са Уставом. Експлицитно се забрањује предузимање мера које би проузроковале вештачко мењање националног састава станов.пишу мере одступања од Уставом зајемчених људских и мањинских права. оба. док се колективна права остварују у заједници са другима.брана дискриминације националних мањина. Посебна права припадника националних мањина Поред људских слобода и права која се гарантују свим грађанима Републике Србије. При томе Устав веома прецизно . Уставом се забрањује свака насилна асимилација припадника националних ма.

ственим тржиштем рада.шна иривреда. дужину трајања и начин престанка мера којима се одређују одступа- ња од гарантованих људских и мањинских права са циљем да се ова ограничења сведу на најмању могућу меру.сти само у случају промашења ванредноI или ратно! стања. а забрањује акте којима се. ЕКОНОМСКО УРЕЂЕЊЕ И ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ Према Уставу.коном.рањем или злоупотребом монополског или доминантног положаја. а може се ограничити за. безбедности и . Одступања је могуће уве. при чему се утицај слобод. тако да су посебно за иолаЈање државноЈ сшручноЈ исииша забрањене рад. капитала и услуга. ради заштите здравља људи. самосшалносш иривредних субјекаша и равноиравносш ири. Приватно предузетништво је слободно. ограничава слободна конкуренција ства.ње усмерене против здравља. животне средине и природних богатстава и ради безбедности Републике Србије. Утврђује се да се права стечена улагањем капитала на основу закона не могу законом умањивати. Република Србија чини јединствено привредно подручјеса једин. супротно закону. слобода иредузешни- шшва. ошворено и слободно шржишше.прописује поступак увођења. основу економског уређење Србије чине: шржи.вашне и друЈих облика својине. IV.не привреде на социјални и економски положај запосленихусклађује кроз социјални дијалог између синдиката и послодаваца. 36 Јемчи се и заштита Приручник потрошача. Устав јемчи једнак положај свих на тржишту.

тереса. Државну имовину као облик јавне својине чине: природна бо. као и друга права одређена законом. године. задружну и јавну својину. у скла. Страна фи.приватности потроша. .би. а сви облици својинеуживајуједнаку правну заштиту. Устав познаје три облика својине: приватну. као и све нечасне радње на тржишту.зичка и правна лица могу стећи својину на непокретностима. својина аутономне покрајине и својина јединице локалне самоуправе.ираве. Ова два облика јавне својинејесу уставна новина уведена Уставом од 2006. Јавна својина може бити: државна својина.не својине отуђују се на начин и под условима прописаним законом. као и имовина коју користе орГани Републике Србије.јине јединице локалне самоуправе.Гатства.ду са законом и међународним уговором. Под условима утврђеним законом. добра за која је законом одређено да су од општеГ ин.ђен законом. начин њеног коришћења и располагања уређују се законом. Својина аушономне иокрајине и својина јединице локалне самоу. Природна богатства користе се под условима и на начин предви.сије на природним богатствима и добрима од општег интереса. тако да тек предстоји доношење закона који ће уредити начин коришћења и располагања својине аутономне покрајине и сво. а могу стећи и право конце. Средства изјав. физичка и правна лица могу стећи поједина права на добрима у општој употре.ти у државној имовини.ча. У складу са законом. Страна лица су на тржишту изједначена са домаћим. Устав допушта да и друге ствари и права могу би.

шумским и град.ју Република Србија.те животној средини или да би се спречила повреда права и на зако.учно.ским грађевинским земљиштем у приватној својини слободно је. утврђује се да је буџет правни акт који морају да има. односно прописати услови кори. Такође. и аутономне покрајине и јединице ло. при чему се утврђује посебна одговорност Републике Србије. државноЈ сшручноЈ исииша Приручник за иолаЈање . Законом се утврђују рокови у којима буџет мора бити усвојен.вара за свој рад.јине и јединице локалне самоуправе обезбеђују из пореза и других прихода утврђених законом. и да се заснива на економској моћи обве. Државне ревизорске институције која контролише извршавање свих буџета. Устав утврђује обавезу за све да чувају природне реткости и на.зника. Уставна новина је увођење уставног основа за посто.калне самоуправе за очување овог наслеђа.Коришћење и располагање пољопривредним. којој и одго. као и да је обавеза плаћања пореза и других дажбина општа.ну заснованих интереса других лица. Када су у питању јавне финансије Устав утврђује да се средства за финансирање надлежности Републике Србије. аутономне покра. културно и историјско наслеђе.јање посебног државног органа. аутономне покрајине и све јединице локалне самоуправе. самостална је и подлеже надзору Народне 38скупштине. у којем морају бити приказани сви приходи и расходи којима се финансирају њихове надлежности. Државна ревизорска институција је највиши државни орган ревизије јавних средстава. с тим да се законом могу ограничити.шћења и располагања да би се отклонила опасност од наношења ште. као и начин привременог финансирања.

Ове своје функције држава остварује преко појединих органа. а остварује се доношењем конкретних правних ака. Према Уставу.на скупштина. судских одлука. извршну власту Републи.сше доношењезакона. којој одго. због свеобухватности послова које држава обавља у вршењу те власти могуће је говорити о појединим функцијама државе. положај и однос са другим органима у држави. према Уставу.та. којима се решавају спорни односи међу правним субјектима. њихов састав. односно којима се заправо проверава да ли су закони и други прописи .ци врши Влада. која је та.вара за свој рад. УРЕЂЕЊЕ ДРЖАВНЕ ВЛАСТИ Мада држава по својој природи представља јединствен и цело. Законодавну власт. Сагласно Уставном начелу поделе власти.публици Србији.жавне органе који су носиоци појединих функција државне власти у Ре. Основна функција државноЈ орЈана који има извршну власш јесше непосредно и конкретно обављање мноштва државних послова који. Део Устава који се односи на уређење државне власти утврђује др.Народна банка је централна банка Републике Србије.торији. V. а њом руководи гувернер кога бира Народна скупштина. врши Народ.ма је циљ извршавањезакона. извршну и судску власт. Судска власт има функцију очувања и заштите утврђеног правног поретка.вит организам. О Народној банци доноси се закон. Основна функција државноЈ орЈана који има законодавну власш је.кође самостална и подлеже надзору Народне скупштине. у смислу вршења суверене власти на одређеној тери. уређење власти у Републици Србији почива на подели на законодавну.

штина је надлежна да: 1. одлучује о промени границе Републике Србије. 8. а то су да: Приручник за иолаЈање државноЈ сшручноЈ исииша .жности. 4.зависна и припада посебним државним органима . 12. 3. одлучује у рату и миру и проглашава ратно и ванредно стање. доноси и мења устав. расписује републички референдум. 1.правилно били примењени у конкретним ситуацијама. 10. 9. доноси рад служби безбедности. законе и друге опште акте из надлежности Републике Србије. 11. усваја буџет и завршни рачун Републике Србије. Сагласно Уставном начелу поделе власти. судска власт у Србији је не. усваја стратегију одбране. Народна скупштина има и одређене изборне надле. Положај и надлежносши Народна скупштина је највише представничко тело и она је орган који је носилац уставотворне и законодавне власти. 2. Поред тога. даје претходну сагласност на статут аутономне покрајине. Народна скуп. на предлог Владе.1. 6. У складу са наведеним положајем у систему власти. Народна скупштина 1.судовима. даје 40 амнестију за кривична дела. усваја план развоја и просторни план. 5. потврђује међународне уговоре кад је законом предвиђена обавеза њиховог потврђивања. надзире 7.

бира и разрешава и друге функционере одређене законом (на пример. дова.1. у складу са Уставом (што значи да судије и заменике јавних тужилаца бира само када се лице први пут бира на ову функцију). бира и разрешава судије Уставног суда (према Уставу врши из.бира Владу. избор и шрајање мандаша народних иосланика Народна скупштина је једнодома и чини је укупно 250 народ. бира и разрешава Заштитника грађана и надзире његов рад.јавнетужиоце. тако да избори бу. 6.них посланика. Изборе за народне посланике расписује председник Републ и. тако да се седница одржи најкасније 30 дана од дана проглашења . 1. Народни посланици се бирају на непосредним из.ке 90 дана пре истека мандата Народне скупштине.бор пет судија Уставног суда) .2. Сасшав Народне скуишшине.борима. У Народној скупштини обезбеђује се рав. Прву седницу новоизабраног сазива Народне скупштине заказује председник Народне скупштине из прет. 2. Републичкогјавногтужиоца. судије и заменике јавних тужилаца.ноправност и заступљеност полова и националних мањина.ходног сазива. надзире њен рад и одлучује о престанку мандата Владе и министара. бира и разрешава гувернера Народне банке. 4. 3. 5. Законом о доступности информација од јавног значаја предвиђе но је да по ве ре ни ка за ин фор ма ције од јав ног значаја бира Народна скупштина).бира председника Врховног председнике касационог су- суда. тајним гласањем.ду окончани у наредних 60 дана.

3. Конституисањем Народне скупштине (потврђивањем мандата две трећине народних посланика) престаје мандат претходног сазива Народне скупштине.не функције. а Народна скупштина је конституисана потвр.ђивањем мандата две трећине народних посланика. послове и дужности за које је законом утврђено да пред. Народни посланиктакође не може обављати ни другејав.коначних резултата избора. Од овог правила 42 постоји само један изузетак. Имунишеш народноЈ иосланика Према Уставу. Наиме. Народна скупштина може да успостави имунитет и ако се посланик ниј е позвао на имунитет. 1.родног посланика изражава се у два вида: - народни посланик не може бити позван на кривичну или било коју другу одговорност за изражено мишљење или за то како је гласао у вршењу своје посланичке функције и - народни посланик који се позвао на имунитет не може бити при.творен. На првој седници потврђују се посланички мандати. нити функционер у органима извршне власти и правосуђа. Мандат народног посланика почиње да тече даном потврђивања мандата у Народној скупштини и траје четири године.станка мандата народних посланика тог сазива Народне скупштине. односно до пре. је народни поПриручник за иолаЈање ако државноЈ сшручноЈ исииша сланик затечен у извршењу кривичног дела за које је . без одобрења Народне скупштине. нити се против њега може водити кривични или други поступак у коме се може изрећи казна затвора. Имунитет на. Народни посланик не може бити истовремено посланик у скупштини аутономне покрајине. народни посланици уживају имунитет.стављају сукоб интереса.

те. те су овим пословником одређени и функционери Народне скупштине и њихов положај.ку. Устав изричито предвиђа да у кривичном или другом поступку у коме је успостављен имунитет не теку рокови прописани за тај поступак. У питања о којима .5. он може бити притворен без одобрења Народне скупштине. Њих бира Народна скупшти. Сходно пословни. Међутим. Начин рада и одлучивања у Народној скуишшини Устав предвиђа два начина одлучивања у Народној скупштини.предвиђе.на. без обзира на то колико времена до тада прође. Изузешак од овоЈ иравила чини одлучивање о иосебно значајним иишањима ушврђеним Усшавом о којима Народна скуишши.4.на одлучује већином Јласова свих народних иосланика (квалификована већина). Пра.јући којој има имунитет. функционери Народне скупштине су председник.зација и рад Народне скупштине. када је против народног посланика покренут кривични поступак па се он није могао водити због постојања имунитетске зашти. што конкретно значи да неће моћи да дође до застарелости већ ће поступак бити настављен онда када конкретном лицу престане функција захваљу.на казна затвора у трајању дужем од пет година. Функционери у Народној скуишшини Пословником Народне скупштине уређују се унутрашња органи.вило је да Народна скуишшина одлуке доноси већином Јласова народних иосланика на седници на којојје ирисушна већина народних иосланика (иросша већина). на начин како је то предвиђено њеним пословником.ници и секретар Народне скупштине. потпредсед. 1. то не значи да такво лице никада неће одговарати за извршено дело. 1.

ју на ту функцију. Постоје и два. - давање претходне сагласности на статут аутономне покрајине.ва свих народних посланика спадају: - проглашавање и укидање ванредног стања. јавних тужилаца. -доношење закона којим Република Србија поверава аутоном- ним покрајинама и јединицама локалне самоуправе поједина питања из своје надлежности.ника грађана. питања о којима Народна скупштина од. - избор Владе и одлучивање о престанку мандата Владе и мини. - избор председника и једног или више потпредседника Народ. - избор и разрешење гувернера Народне банке Србије и Заштит. - избор судија и заменика јавних тужилаца који се први пут бира. а то су: 44 - промена Устава и - разрешење председника Републике. најзначајнија.стара. Приручник за иолаЈање државноЈ сшручноЈ исииша . - усвајање буџета и завршног рачуна. - прописивање мера одступања од људских и мањинских права у ратном и ванредном стању. председника су.дова. - одлучивање о одговору на интерпелацију.њу и престанку мандата. - избор председника Врховног касационог суда. Републичког јавног тужиоца.лучује двошрећинском већином укуиноЈ броја народних иосланика.Народна скупштина одлучује већином гласо.не скупштине. - избор судија Уставног суда и одлучивање о њиховом разреше.

7.посредног изјашњавања грађана о одређеном питању из надлежно. препоруке. са унапред одређеним дневним редом. према Уставу. али исто тако и у случају да је потребно настави.6.000 бирача. Право предлагања закона из своје области имају Заштитник гра.сти Народне скупштине. Референдум Одлука о расписивању републичког референдума. доноси се на . Редов.надне и неодложне околности или догађаји захтевају хитно заседање Народне скупштине. До ванредног заседања могуће је да дође уколико неке изне.рације. буџет.них посланика или на захтев Владе.воја и просторни план. Влада.ђана и Народна банка Србије. 1. Право иредлаЈања закона Право предлагања закона. Народна скупштина са. одлуке и закључци. 1.Акти које доноси Народна скупштина јесу:закони. план раз. има сваки народни посланик. других прописа и општих аката. скупштина аутономне по. резолуције. аутентична тумачења. као облика не. с тим да прво редовно заседања почиње првог радног дана у марту. Народна скупштина се састаје у редовним и ванредним заседа. предвиђеног за одржавање редовних седница.стаје се у ванреднозаседање на захтев најмање једне трећине народ. декла.ти са редовним (уобичај еним) радом након истека рока од 90 дана.но заседање не може да траје дуже од 90 дана. а друго редовно заседање почиње првог радног дана у октобру.њи ма. завршни рачун. Редовна заседања Скупштине одржавају се два пута годишње.крајине или најмање 30.

као ни питања која се тичу изборних надлежности Народне скупштине.захшев већине свих народних иосланика или на захтев најмање 100. Расиушшање Народне скуишшине је у надлежносши иредседника Реиублике. уређење власти. порески и други финансијски закони. Устав утврђује када Народна скупштина може бити распуштена.шни рачун. када мора бити распуштена и када не може бити распуштена. Устав предвиђа обавезни референдум чији је предмет акт о промени Устава ако се промена односи на преамбулу Устава. проглашавање ратног и ванредног стања. људска и мањинска права и слободе. увођење ванредног стања и амнестија.штина не изабере Владу. .8. закони који се односе на људска и мањинска права и слободе. односно ако се промена Устава тиче питања која су од суштинског значаја за грађане Србије. - 46 када председник Владе поднесе оставку а Народна за иолаЈање државноЈ исииша скупштина не изабереПриручник нову Владу у року од сшручноЈ 30 дана од дана констатације оставке председника Владе.000бирача.ских и мањинских права у ратном и ванредном стању или поступак за промену Устава. начела Устава. одступање од људ. Предмеш референдума не моЈу бити обавезе које произлазе из међународних уговора. Расиушшање Народне скуишшине Због великог значаја овакве одлуке за стабилност земље. Председник Републике је дужан дарасиусши Народну скуишшину у четири случаја: - ако у року од 90 дана од дана свог конституисања Народна скуп. буџет и завр. 1. Са друге стране.

- када се у Народној скупштини изгласа неповерење Влади а На.када Народна скупштина не изгласа поверење Влади а Народна скупштина не изабере нову Владу у року од 30 дана од дана не. председник Републике изражава државно једин. Надлежности председника Републике су да: 1. у случају проглашења ратног или ванредног стања поново се успоставља њена пуна надле.изгласавања поверења. Истовремено председник са распуштањем Републике Народне расписује изборе скупштине за народне посланике. Влада не може иредложиши расиушшање Народне скуишшине ако је иосшавила иишање своЈ иоверења или ако је иоднеш иредлоЈ да јој се изЈласа неиоверење. представља Републику Србију у земљи и иностранству.1.жност. која траје до окончања ратног. Народна скупштина која је распуштена врши само текуће или неодложне послове. Међу. Председник Републике 2. 2. односно ванредног стања. .родна скупштина не изабере нову Владу у року од 30 дана од дана изгласавања неповерења и .ство Републике Србије. Народна скупштина не може биши расиушшена за време ратног или ванредног стања. Председник Републике може да расиусши Народну скуишшину ако му Влада поднесе образложени предлог за распуштање. одређене законом.тим. Али. тако да се избори окончају најкасније у року од 60 дана од дана расписивања. Положај и надлежносши Према Уставу.

3. Уколико Народна скупштина одлучи да поново гласа о закону који је председник . односно у року од седам дана ако је закон до. 2. донесе указ о проглашењу закона.указомпроглашава законе. Такође. 4. дужан је да закон врати Народној скупштини на поновно одлучива. именује пет судија Уставног суда са листе коју предложи Народна скуп- штина. поставља и опозива указом амбасадоре Републике Србије. врши и друге послове одређене Уставом (на пример. кандидата саслуша за мишљење представника изабраних избор. указом распушта Народну скупштину и др. 7. предлаже Народној скупштини председника Вла- пошто де. председник Републике. 5.них листа.ње.2. 2.унапређује и разрешава официре Војске Србије.).нет по хитном поступку. прима акредитивна и опозивна писма страних дипломатских представника. 8. командује Војском и поставља. Ако не донесе указ о проглашењу закона у наведеним роковима. са које Народна скупштина бира пет судија). ПроЈлашење закона Председник Републике је дужан да најкасније у року од 15 дана од изгласавања закона. у складу са законом. уз писмено образложење разлога због 48којих Приручник за иолаЈање државноЈ сшручноЈ исииша је одбио да га прогласи. даје помиловања и одликовања. на основу предлога Владе. предлаже Народној скупштини носиоце функција. предлаже Народној скупштини листу од 10 кандидата за судије Уставног суда. 6. у складу са Уставом и законом (на пример.

не скупштине.блике нема право да други пут изгласани закон врати.ма. Иако председник Репу. Уколико мандат председника . Ако до тога дође. Ово стога што. Оцену да ли конкретни закон заиста садржи недостатке на које је указао председник Републике одбијајући да га прогласи. чак ни ако је Народна скупштина поново изгласала закон у истоветном тексту какав је био и први пут. законодавна власт припада Народној скупштини и као што нико нема права да доноси законе уместо ње. председник Републике нема право да трајно спречи Народну скупштину да донесе одређени закон. То значи да нема право да га поново врати Народној скуп.3.Републике вратио на одлучивање. Председник Републике је дужан да прогласи поновно изгласа. Дакле. тако да се избори окончају у наредних 60 дана. Избор. мандаш и иресшанак мандаша иредседника Реиублике Председника Републике бирају Јрађани. на неиосредним избори. предвиђено је да тада указ доноси председник Народ.кон садржавао и одредбе које нису у сагласности са Уставом.ника Републике.ни закон. тајним гласањем.ном скупштином.че од дана када председник Републике положи заклетву пред Народ. 2.штини. Изборе за председника Републике расписује председник Народне скупштине 90 дана пре истека мандата председ. у пракси је могућа ситуација да ипак протекне рок за проглашење закона. а да председник у том року не потпише указ о проглашењу. закон се изгласава већином од укупног броја посланика. Мандат председника Републике траје пет година и почиње да те. према начелу поделе власти. макар тај за. надлежан је да да само Уставни суд. тако је нико не може ни спречити у доношењу закона.

а Уставни суд је једи.више два пута.Републике истиче за време ратног или ванредног стања.тека три месеца од дана престанка ратног.касниј е у року од 45 дана одлучи о постој ању повреде Устава. Председник Републике ужива имунитет као народни посланик. Поступак разрешења покреће се на предлог најмање једне трећине народних посланика.дио Устав.кво решење предвиђено је превасходно да би се Приручник за иолаЈање државноЈ сшручноЈ исииша гарантовало да поступак разрешења председника .на на које је биран: - подношењем писмене оставке. Председник Републике не може обављати другу јавну функцију или професионалну делатност.ставља председнику Народне скупштине и о томе обавештава јавност или - разрешењем од стране Народне скупштине. 50 ова. Одлуку о разрешењу Народна скупштина доноси двотрећинском већином укупног броја народних посланика.ни надлежан да цениу којим случајевима јеУстав повређен. продужава се тако да траје до ис. коју председник Републике до. Пошто је једини разлог због кога председник Републике може бити разрешен дужности повреда Устава. Мандат председника Републике може престати пре истека време. а о његовом имунитету одлучује Народна скупштина већином гласова свих народних посланика. Пре расправе и одлучивања о поднетом предлогу за разрешење Уставни суд је дужан да нај. Једини основ за разрешење може бити ако је председникРепублике повре. Исто лице може да буде бирано на функцију председника државе нај. односно ванредног стања.

сасшав. Замењивање иредседника Реиублике Када је председник Републике спречен да обавља дужност или када мандат председника Републике престане пре времена на које је биран. када руководе једном или више унапред одређених обла. односно престанка мандата на који је биран. влада може бити једносшраначка - . 3. чиме се чува стабилност саме државе и њених институција. надлежносши и одЈоворносш Влада је носилац извршне власти у Републици Србији. замењује га председник Народне скупштине.ду образује парламент према политичким критеријумима.1. У састав Владе улазе председник Владе. један или више пот. Вла. Министри могу бити такозвани ресорни министри. Влада 3. који немају унапред одређену област којом руководе већ од председника Владе добијају конкретна задужења да се баве питањем које не спада ни у један ре.ке.сти и одговарају за стање у области.ставника политичке већине у парламенту.тички мотивисан већ правно заснован. Овакво стање може да траје најдуже три месеца. И у нашем правном систему.ководе или такозвани министри без портфеља.Републике не буде поли.сор или је заједничко за све или више ресора. Положај. Председник Народне скупштине дужан је да распише изборе за председника Република најкасније у року од три месеца од настанка спречености председника Републи. Стога. 2.4. као у многим другим земљама. од пред.председника и министри. односно областима којима ру.

зним ситуацијама. коалициона . што изражава став политичке већине да се вођење појединих ресора управе повери лич.жавне управе и врши надзор над њиховим радом.ностима изабраним према првенствено стручним. за извршавање закона и других општих аката Народне скупштине и за рад органа државне управе. Председник Владе води и усмерава рад Владе.када се образује од свих политичких странака у парламенту. усклађује рад за иолаЈање државноЈ сшручноЈ исииша чланова Владе и представља Владу. надлежности Владе су да: 1. 5. предлаже Народној скупштини законе и друге опште акте и да.је о њима мишљење кад их поднесе други предлагач (ако су за. конценшрациона . доноси уредбе и друге опште акте ради извршавања закона. Из овако утврђених надлежности и чињенице да је Народна скуп. усмерава и усклађује рад министарстава и других органа др. утврђује и води политику. 4. 3.литичке странке. Влада може бити и ексиершска.штина та која је бира произлази да је Влада одговорна Народној скуп. 2. обично у кри. 6.кон предложили народни посланици или бирачи). Према Уставу. .штини за политику Републике Србије. стара се о 52уједна- ченом политичкомПриручник деловању Владе. врши и друге послове одређенеУставом и законом.састављена искључиво од представника једне по. а не политичким критеријумима.састављена од две или више политичких партија које имају већину у парламенту. извршава законе и друге опште акте Народне скупштине.

Влада којој је престао мандат до избора нове Владе може да вр. мандат Владе може да престане и пре престан. о чему Народна скупштина гласа истовремено.старства одговорни председнику Владе. Избор. Кандидат за председника Владе Народној скупштини износи про. неизгласавањем поверења. То значи да мандат Владе увек престаје када преста. а почиње да тече даном полагања заклетве пред Народ.Министри су за свој рад и за стање у области из делокруга мини.браних изборнихлиста. Поред наведеног. било распуштањем Народне скупштине.не мандат народних посланика који су је изабрали . дакле после четири године.ши само одређене текуће и неодложне послове одређене законом. Мандат Владе траје до истека мандата Народне скупштине која ју је изабрала.ка мандата Владе може да дође и као последица неприхватања одго.вора на интерпелацију. Влада је изабрана ако је за њен избор гласала већина од укупног броја народних посланика.ном скупштином. оставком председника Владе. мандаш и иресшанак мандаша Владе Владу бира Народна скуишшина. Влади и Народној скупштини. пошто саслуша мишљење представника иза.било истеком њиховог мандата. Председник Републике Народној скупштини предлаже кандидата за председника Владе. и то: изгласавањем неповерења.них иосланика.грам Владе и предлаже њен састав.2. До престан. .ка мандата Народне скупштине. 3. већином од укуиноЈ броја народ.

3. или за гласање на седници Владе.тражење одговора и објашњења у вези са неким конкретним питањима или појавама из надлежности рада Владе или појединог члана Владе. Инtериелација Устав предвиђа да интерпелацију у вези са радом Владе или појединог њеног члана може поднети најмање 50 народних посланика. о одговору на интерпелацију расправља се и гласа.ја највише личи на посланичко питање. Председник и члан Владе уживају имунитет као народни посла. изгласавањем неповерења у На. Даље. Влада. за разлику од одговора на посланичко питање. као прво. а о њиховом имунитету одлучује Влада. наставиће да ради по усвојеном дневном реду.је не само по томе што је за њено подношење потребно најмање 50 народних посланика. већ пре свега по процедури која следи након достављања одговора на поднету интерпелацију и последицама до којих њено подношење може да доведе.Члану Владе може да престане мандат пре истека времена на ко.родној скупштини и разрешењем од стране Народне скупштине. ако Народна Приручник за иолаЈање државноЈ сшручноЈ исииша скупштина гласањем не прихвати одговор који је дала Влада . Садржина интерпелацијеје. 3. Ако Народна скупштина изгла.са да прихвата 54претходно достављени одговор. на предлог председника Владе. Међутим. заправо. Председник Владе и њен члан не одговарају за мишљење изнето на седници Владе или Народне скупштине. На први поглед интерпелаци. односно члан Владе коме је интерпелација упућена дужни су да доставе Народној скупштини одговор у року од 30 дана.ник. али се од њега битно разлику.је је изабран констатовањем оставке. Наиме.

Ако Народна скупштина изгласа неповерење Влади. Дакле. Уставом је предвиђено да се предлог разматра на првој наредној седници Народне скупштине. а најраније пет дана од њего. Ово отуда што неприхватање аргуме. односно њеном члану.сању о неповерењу Влади или члану Владе. како се та криза не би неограничено продужавала.верења Влади или члану Владе акојеза њеЈа Јласало више од иолови.или њен члан.не свихнародних иосланика. њој преста. логич. заправо.квој ситуацији прилично извесно да ће већина која није гласала за прихватање одговора потом гласати за неповерење Влади. приступа се гла.на последица већ констатованог губитка поверења. Пошто је у ова. дата је могућност подношења оставке пре него што се овом гласању приступи. Народна скупштина је ирихвашила иредлоЈ за изгласавање непо. 3. Стога је гласање о неповерењу. Гласање о неиоверењу Влади или члану Владе Гласање о неповерењу Влади или поједином њеном члану може зашражиши најмање 60 народних иосланика.је мандат.ђу Владе и скупштинске већине. О питању које је било предмет интерпелације не може се поново расправљати пре истека рока од 90 дана. Како је подношење овог предлога сигнал да постоји криза изме. уколико председник Владе или њен члан претходно не поднесу оставку.та Владе. а председник Републике је дужан да покрене поступак за избор нове Владе (да покуша да . односно члана Владе.ната који су дати у одговору од стране већине народних посланика јасно указује на то да су Влада. неприхватање одговора на интерпелацију је„увод" у превремени престанак манда.вог подношења. односно њен члан изгубили поверење скупштинске већине.4.

5.ну. тако да предвиђа да ако Влади или члану Владе не буде изгласано неповере. 56 Приручник за иолаЈање државноЈ сшручноЈ исииша . зна да нема потребну већину да„сруши" Владу или није сигурна да ли би такву већину заиста могла да обезбеди.рења стога што. могуће су ситуације у којима опозиција нарушава ауторитет и кредиби- литет Владеујавности тврдњама да је Влада изгубила скупштинску већи. Смисао овог захтева је у одређеној врсти политичког притиска на Скупштину да се јасно определи да ли и даље подржава Владу. Наиме.предложи новог кандидата за пред. у ствари.штину и распише ванредне парламентарне изборе.седник Владе је дужан да покрене поступак за избор новог члана Владе. Ако Народна скупштина у року од 30 дана не изабере нову Владу. Устав спречава да се подношењем предлога за гласање о неповерењу дестабилизује политичка ситуација у држави. председник Републике је дужан да распусти Народну скуп. пред.ње. У том случају Влади стоји на располагању могућност да подношењем захтева да се гласа о њеном поверењу докаже да и даље ужива потребно пове. 3. Међутим.рење и тиме прекине неосноване гласине и ојача своју позицију.седника Владе). Гласање о иоверењу Влади Влада може зашражиши Јласање о свом иоверењу. Када Народна скупштина изгласа неповерење члану Владе. али се не одлучује на подношење предлога за изгласавање непове. што значи да није могуће формирати нову скупштинску већину. потписници предлога не могу поднети нови предлог пре истека рока од 180 дана.

6. У случају да Народна скупштина не изабере нову Владу у року од 30 дана од дана констатације оставке председника Владе.публике је дужан да распусти Народну скупштину и распише изборе. Ако Народна скупштина не изабере нову Владу у року од 30 дана од дана неизгласавања поверења.ку председника Владе. Осшавка и разрешење члана Владе Функција члана Владе може престати пре времена на које је иза бран: . председник Ре. па јој Народна скуп. Осшавка иредседника Владе Председник Владе може поднети оставку Народној скупштини. пошто су чланови Владе изабра. Када Народна скупштина констатује оставку председника Владе.7.ни на његов предлог. ако је процена Владе била погрешна. 3. председник Републике је дужан да распу.де. Народна скупштина на првој наредној седници констатује остав. Али. 3.подношењем оставке председнику Владе или . председник Републике је дужан да покрене поступак за избор нове Вла. Влади престаје мандат.Народна скупштина је ирихвашила иредлоЈза изЈласавање иоверења Влади ако је за њеЈа Јласало више од иоловине свих народних иосланика.штина не изгласа поверење. Председник Владе оставку подноси председнику Народне скупштине и истовремено о њој обавештава председника Републике и јавност.сти Народну скупштину и распише изборе. а даном консшашације осшавке иредседника Владе целој Влади иресшаје мандаш. а председник Републике је дужан да покрене поступак за избор нове Владе.

-тако што председник Владе предложи Народној скупштини раз. У оба случаја престанка мандата члана Владе председник Владе је дужан да покрене поступак избора новог члана Владе. ако је то у интересу ефикаснијег и рационалнијег остваривања права и обавеза грађана и задовољавања њихових потреба од непо. а о предлогу за разрешење Народна скупштина гласа и одлука о разрешењу члана Владе је донета ако је за њу гласала већина од укупног броја народних посланика.средног интереса за живот и рад. Послове државне управе обављају министарства.решење појединог члана Владе. предузећима и . Сагласно Уставу. Такође. у складу са за коном. Државна управа је самостална. везана Уставом и законом. 4.праве. а унутрашње уређење органа државне управе и њихову организацију прописује Влада посебном уредбом. Послови које обавља државна управа утврђени су Законом о др.жавној управи. поједини послови државне управе могу се зако. Рад органа државне управе подлеже надзору Владе. Државна управа Државна управа је део извршне власти који. јединицама локалне самоу. обавља послове државне управе у оквиру права и дужно. Оставка се само констатује.сти Републике Србије. Послови државне управе и број министарстава одређују се законом. у складу са Уставом и законом. а за свој рад одговара Влади.ном поверити аутономним покрајинама. установама. поједина јавна овлашћења могу се законом 58 Приручник за иолаЈање државноЈ сшручноЈ исииша поверити и јавним агенцијама. органи управе у саставу министарства и по- себне организације.

Делатности и послови због којих се оснивају јавне службе.жаноЈ уЈрожавања сиоља и извршава друЈе мисије и задашке. која је кроз истори. . Војска Србије може се уиошребиши ван Јраница Реиублике Србије само ио одлуци Народне скуишшине. обучена и опремљена за вођене оружане борбе. па су стога положај и надлежности војске. као и друга питања од значаја за Војску Србије. а оснивачи јавних слу.кратским друштвима настоји се да војска добије положај државне институције уређене уставом и законом. специфичности обавља- ња војне службе.жби могу бити Република Србија. законом и иринцииима међународноЈ ирава који реЈулишу уиошребу силе. њи. аутономне покрајине и јединице ло кал не. органи.зација. традиционално.другим организација. као имаоцима јавних овлашћења.ма.хово уређење и рад прописују се законом. Војска Србије браниземљуод ору. Према Уставу Републике Србије. материја уређивања Устава. која ће бити под контролом цивилних институција. па чак и физичким лицима. војска је оружана сила организована. У савременим демо. Законом о Војсци Србије уређују се положај Војске Србије.ју имала и другачије улоге од одбране земље. у складу са Усшавом. 6. Војска Србије Историјски посматрано. Зако.ном о одбрани ближејеуређена надлежност Војске Србијеу одбрани. командовање и руковођење Војском Србије. састав и начела деловања Војске Србије. Овим законом уређени су демократска и цивилна контрола Војске Србије. јавност њеног рада.

примењује општа правила садржана у законима на конкретне случајеве.ном случају и изричући санкцију.кретне случајеве увек решава спор о одређеном праву. Судска власт је део државне власти који ауто. Судови .законе. судска функција спада међу најстарије државне функције. судови као независни и самостални др. За разлику од законодавне власти која ствара опште правило .ни акт којим решава спор.7. За разлику од управне власти која такође конкретизује. судска власт примењујући општа правила на кон. решава спорне односе међу правним и физичким лицима. Судови 7.1. значи са снагом државне власти.жавни органи који своју функцију врше на основу закона тековина су буржоаских револуција.иојам Историјски посматрано. Међутим. Битно обележје по којем се судска власт разликује од законодавне и извршне власти јесте постојање спора који се решава судском одлуком. тумачи их и ствара конкретно правило и појединач. утврђујући шта је право у конкрет. 60 Приручник за иолаЈање државноЈ сшручноЈ исииша . судска власт примењује та општа правила.ритативно.

Заштитник грађана је независан државни орЈан који шшиши ирава Јрађана и коншролише рад орЈана државне уираве. орЈана надлежноЈ за ирав. председника Републике. као и друЈих орЈана и орЈанизација. 5Закон о Високом савету судства („Службени гласник РС". Заштитника грађана бира Народна скуишшина.сник РС". као народни посланик. Према Уставу. године. 116/08 и 104/09). Заштитник грађана није овлашћен да коншролише рад Народне скупштине. године. доношењем Закона о уређењу судова. Овим су створене нормативне и техничке претпоставке за почетак функционисања новог правосудног система у Републици Србији. судови су самостални и независни државни органи који штите слободе и 3Закон о уређењу судова („Службени гласник РС". Процес је окончан током 2009. године избором нових носилаца пра- восудних функција у Републици и конституисањем државних органа који.7 Закона о седишти.У децембру 2008. број 116/08).на јавна овлашћења. по новом Уставу. имају значајне надлежности у правосуђу.ма и подручјима судова и јавних тужилаштава8 и Закона о изменама и допунама Закона о прекршајима9 почео је процес усаглашавања правосудног система Републике Србије са Уставом од 2006. иредузећа и усшанова којима су иовере. За свој рад Заштитник грађана одговара једино Народној скупштини. Уставног суда. број 116/08). Према новом Закону о уређењу судова. 6Закон о јавном тужилаштву („Службени гласник РС".3Закона о судијама. бр. 4 Заштитник грађана Увођење Заштитника грађана у систем државних органа Републике Србије представља уставну новину. 9 Закон о изменама и допунама Закона о прекршајима („Службени гласник РС". 7Закон о Државном већу тужилаца („Службени гласник РС". 8 Закон о седиштима и подручјима судова и јавних тужилаштава („Службени гла. већином гласова укупног броја народних посланика и он такође ужива имунитет. а његов положај и надлежности ближе су уређени Законом о Заштитнику грађана.4 Закона о Високом савету судства. бр. усаглашеног са Уставом од 2006. број 116/08).ну зашшишу имовинских ирава и иншереса Реиублике Србије.5 Закона ојавном тужилаштву.6 Закона о Државном већу тужилаца. судова и јавних тужилаштава. године. 116/08 и 104/09). број 116/08). . Владе.

8. у суђењу учествују судије професионалци и судије поротници. судија има право да судијску функцију врши у суду у којем је изабран и само уз своју сагласност може бити премештен или упућен у други суд да суди. на начин утврђен законом. као и општеприхваћених правила међународног права и потврђених међународнихуговора. закона и других општих аката када је то предвиђено за.ном утврђена права и интересе правних субјеката и обезбеђују устав. Начела о судовима Према Уставу Републике Србије. начела судства јесу: 1. расправљање пред судом је јавно и може се ограничити само у складу са Уставом. законом се може прописати да у одређеним судовима и у одре. судија не може бити позван на одговорност за изражено ми. при чему судиј а не може бити 62 лишен слободе у поступку покренутом збогсшручноЈ кривичног Приручник за иолаЈање државноЈ исииша . судска власт је јединствена на територији Републике Србије.2.ност и законитост. судови су самостални и независни у свом раду и суде на основу Устава.ђеним стварима суде само судије. 2.ра за судију бира се на три године.шљење или гласање приликом доношења судске одлуке. 5.коном. 9. а изузетно лице које се први пут би.права грађана. 4. 7. 3. суд суди у већу. зако. 6. осим ако се ради о кривичном делу кршења закона од стране суда. судска функција је стална. 7. а законом се може предвидети да у одређеним стварима суди судија појединац.

дела учињеног у обављању судијске функције без одобрења Високог савета судства. средстава јавног обавештавања и било које јавно иступање којим се непримерено утиче на ток и исход судског поступка. Врховни касациони суд је у судски систем Републике Србије уведен Уставом од 2006. судску одлуку може преиспитати само надлежни суд у зако. 7.3. потврђеном међународном уговору и пропису до. Помиловањем или амнестијом суд. као и да само судска власт може судијама да распоређује предмете по унапред утврђеним правилима.публици Србији. Врховни касациони суд Уставом сеутврђује Врховни касациони суд као највиши суду Ре.ном про пи са ном по ступ ку. Закон забрањује коришћење јавног положаја. да се судија који суди одређује независно од тога ко су странке и какве су околности правне ствари. Овим одредба. закону. Судске одлуке су обавезне за све и не могу бити предмет вансудске контроле.ска казна може се у целини или делимично опростити.ску одлуку. надлежан да одлучује о ванредним . Судске одлуке судови доносе у име народа и оне се заснивају на Уставу.ма доследно је спроведено начело независности судске власти. године. а његов положај и надлежности ближе уређује Закон о уређењу судо. између осталог. Врховни касациони суд је.писујући.нетом на основу закона.ва. да суд не може одбити да поступа и одлучује у ствари за коју је надлежан. између осталог. са седиштем у Београду. 10. а забрањен је и сваки даљи утицај на суд и притисак на учеснике у поступку. да је свако дужан да поштује извршну суд. Закон о уређењу судова даље разрађује ово уставно начело про. Такође.

Председнику Врховног касационог суда престаје функција пре истека времена на које је иза- бран на његов захтев. По правилу. Законом су утврђене и надлежности Врховног касационог суда изван суђења.ње није надлежан други суд. у складу са законом.ним средствима одлучује у већу од тројице судија. разматрање примене закона и других пропи. именовање судија Уставног суда. о сукобу надлежности између судова ако за одлучива. наступањем законом прописанихуслова за пре. давање мишљења о кандидату за председника Врховног касационог суда.станак судијске функције или разрешењем из законом прописаних разлога за разрешење председника суда. . бира Народна скупштина.зују као судови опште и посебне надлежности. на предлог Високог савета судства.ционог суда и надлежног одбора Народне скупштине. ако законом није другачије одређено. Врсше судова . Врховни касациони суд о прав. о преношењу надлежности судова ради лакшег вођења поступка или из других важних разлога.судски сисшем 64 Судска власт у Републици Србији припада судовима који Приручник за иолаЈање државноЈ сшручноЈ исииша се обра.са и рада судова. при чему одлуку о разрешењу доноси на предлог Високог савета судства.штина.правним средствима изјављеним на одлуке судова Републике Србије. Одлуку о престанку функ- ције Председника Врховног касационог суда доноси Народна скуп.4. као на пример утврђивање начелних правних ставова ради јединствене судске примене права. 7. по прибављеном мишљењу опште седнице Врховног каса. Председник Врховног касационог суда бира се на период од пет година и не може бити поново биран. Председника ВрховноЈкасационоЈсуда.

виши судови. виших. апелационих. Виши прекршајни суд.циони суд. седишта и подручја основних. Уставом је забрањено оснивање привремених. Основни суд оснива се за територију града. Управ- ни суд и Апелациони суд.ција. као и за питања унутрашњег уређе. При. Виши суд је непосредно виши суд за основни суд када је то одређено законом. Судови посебне надлежности су: привредни судови. Закон даље прописује да је Врховни касациони суд непосредно виши суд за Привредни апелациони суд.ше општина. Привредни апелациони суд је непосредно ви. Законом се уређује стварна и месна надлежност свих судова оп.Оснивање. а виши суд за подручје једног или више градова. прекршајни судови. надлежност.ше општина.ште и посебне надлежности.ња судова и примену Закона о судијама. а Виши прекршајни суд је непосредно виши суд за Прекршајни суд. Виши прекршајни суд и Управни суд. Прекршајни суд оснива се за територију града. судови опште надлежности су: основни судови. уређење и састав судова уређују се законом. организа. апелациони судови и Врховни каса. односно једне или ви. односно једне или ви. привредних и прекршајних судова уређују се посебним законом . Апелациони суд је непосредно виши суд за виши суд и основни суд. Оснивање. Апелациони суд оснива се за подручје виших судова. преких или ванредних судова.ши суд за Привредни суд. Према Закону о уређењу судова.Законом о седиштима и подручјима судова и јавнихтужилаштава. .вредни апелациони суд. односно више општина.

Председник суда обезбеђује законитост.ности у суду.слови везани за вештаке и сталне судске тумаче.вање суда. као и други послови везани за унутрашњу организацију и пословање суда када је то одређено законом или општим актом суда. који доноси министар правде уз претходно прибављено мишљење председника Врховног касационог суда.Судску управу чине послови који су одвојени од суђења а служе обезбеђивању услова за вршење судске власти. У послове судске управе спадају: уређивање унутрашњег пословања у суду. разматрање приту. позивање и распоређивање судија поротника.није уређује Судским пословником. по. стручни послови у вези са остваривањем права. Судска управа се детаљ. Пословима судске управе обезбеђују се услови за правилан и благовремен рад и посло. извршење кривичних и прекршајних санкција. доношење општих и појединачних аката који се односе на систематизацију.жби и представки. Председник суда представља суд. ред и тачност у суду. радне односе и друге опште акте којима се уређују односи у суду. руководи судском управом и одговоран је за правилан и благовремен рад суда. О спровођењу и правилној примени Судског пословника стара се председник суда издавањем наредби и упутстава. вођење статистика и израда извештаја. налаже отклањање не- правилности и спречавање одуговлачења у раду. финансијско и материјално по. унутрашњу организацију. обавеза и одговор. одређује браниоце по службеној 66дужности по азбучном редуПриручник са листе адвоката којесшручноЈ до. стара се о одржавању независности суди- .ним усавршавањем и обуком судиј а и судског особља.ставља за иолаЈање државноЈ исииша Адвокатска комора.словање суда и овера исправа намењених употреби у иностранству. послови у вези са струч.

ђе. о радним односима судског особља. Председник непосредно вишег суда има право да надзире судску управу нижег суда. о годишњем распореду послова и одступању од годишњег распореда послова. о удаљењу судије и судије поротника са дужности.писа у вези са уређењем и радом судова.писа. Секретар суда помаже председнику суда у судској управи и самосталан је у пословима који су му поверени од. Секрета- ра суда распоређује председник суда. а председник непосредно вишег суда може да у случају нечињења председника ни. току поступка.гање дела буџета за рад судова за текуће расходе и .не послове судске управе председник суда може поверити заменику председника суда или председницима одељења. Послове правосудне управе обављају Високи савет судства и министарство надлежно за правосу. Председник непосредно вишег суда може да тражи од нижег суда обавештења о примени про. као и све податке о раду. предла.луком председника суда. Председник суда никоме не може поверити одлучивање о правима судија на основу рада. Суд има једног или више заменика председника суда који заме.ја и угледу суда и врши друге послове одређене законом и Судским пословником.њују председника суда у случају спречености или одсутности. Правосудна управа обухвата спровођење закона и других про. Поједи. о одступању од редоследа пријема предмета и о одузимању предмета. Суд има секретара суда. у складу са Судским пословником. вођење личних листова судија. судија поротника и судског особља. Послови Правосудне управе које врши Високи савет судства јесу: утврђивање општих смерница за унутрашње уређење судова.жег суда донесе акте из његовог делокруга.

жно за правосуђе. давање сагласности на правилник о унутрашњој организацији и систематизацији радних места у суду.рише за други суд или за напредовање у виши Приручник за иолаЈање државноЈ сшручноЈ исииша 68 суд. предлагање дела буџета за инвестиције. постављење и разрешење судских вештака и тумача.пањем у предметима у прописаним роковима и поступањем по приту. пројекте и друге програме за рад правосудних органа. Мандат судији који је први пут изабран на судијску функцију траје три године.уређење и развој правосуд. би. У послове Правосудне управе које обавља министарство надле.жбама и представкама. ако у току вршења сталне судијске функције судија конку. на предлог ВисокоЈ савета судства. о његовом избору одлучује Високи савет судства. спадају: прикупљање статистичких и других података.ра за судију лице које се први пут бира на судијску функцију. а судијуна сшал.расподела ових средстава. . Ништав је сваки појединачни акт Правосудне управе којим се ди.5.них прописа. вршење надзора над наменским коришћењем буџетских средстава и вршење надзора над финансијским и материјалним посло.ва њем судо ва.ну судијску функцију бира Високи савеш судсшва. уређење развоја и одржавање базе прав. 7. Избор судија и иресшанак судијске функције ирема Усшаву Реиублике Србије Народна скупштина. старање о смештајним условима. По истеку три године судијска функција је стална.ног информационог система. поред осталог. Такође. опремању и обезбеђењу судова. надзор над посту.ра у самосталност и независност суда и судија.

Услови које лице треба да испуњава за обављање судијске функ. судијска функција престаје навршењем радног века судије. када трајно изгуби радну способност за обављање судијске функције. Законом је уређен и сам поступак избора.ма у току његове судијске каријере одлучује Високи савет судства као независан и самосталан орган састављен од стручних лица. док о свим осталим избори.Дакле. Судија се разрешава када је осуђен за кривично дело на безусловну казну затвора од најмање шест месеци или за кажњиво дело које га чини недостојним судијске функције. када не буде изабран на сталну функ. поједностављено речено. Устав је препустио да се законом утврде конкретни разлози услед којих престаје судијска функција. принцип независности судијске функције остварује се и тиме што Народна скупштина одлучује о избору судија само када се лице први пут бира на судијску функцију. Разлоге за разрешење утврђује Високи савет судства.ово је ситуација када се у законом прописаном поступку утврди да судија. Према Закону. .је . закону је препуштено да утвр. а не од политичких представника. не заслужује више да буде судија с обзиром на пропусте које је направио у дотадашњем раду. наступањем законом прописаних услова.ди и разлоге због којих судија може бити разрешен судијске функци. Такође. што се обично означава као нестручно или несавесно обављање функције.цију или када буде разрешен. када нестручно врши функцију или због учињеног тешког дисциплинског прекршаја.ције у одређеном суду уређују се законом. Судији престаје судијска функција на његов захтев. разрешењем из законом предвиђених разлога или ако не буде изабран на сталну судијску функцију.

Положај. надлежан је да: за иолаЈање државноЈ сшручноЈ исииша . Изборне чланове бира Народна скупштина. 7. од којихје један адвокат.Одлуку о престанку судијске функције доноси Високи савет судства. 70 Високи савеш судсшва. а други професор правног факултета. услови и поступак за избор изборних чланова Савета. надлежност.независан и самосталан орган који обезбеђује и гарантује независност и самосталност судова и су. Високи савет судства има 11 чланова. министар надлежан за правосуђе и председник над. године.Приручник иоред осшалоЈ.вим радом. Председник Савета представља Савет и руководи њего.ник Савета. Председник Врховног касационог суда је по положају председ. уведен је у систем државних органа Републике Србије Уставом од 2006. организација и начин рада Ви. Из.6. У састав Високог савета судства улазе шри члана ио иоложају и то су: председник Врховног касационог суда.борне чланове чине: шест судија са сталном судијском функцијом. трајање мандата и престанак њихове функције ближе се уређују Законом о Високом савету судства. Председници судова не могу бити изборни чла.дија.нови Високог савета судства. од којихје један са територије аутономне покрајине и два угледна и истакнута правника са најмање 15 година искуства у струци. као и осам изборних чланова. Мандат чланова Високог савета судства траје пет година. Против ове одлуке судиј а има право жалбе Уставном суду. Одлука Уставног суда је коначна.соког савета судства. осим за чланове по положају.лежног одбора Народне скупштине. Високи савеш судсшва Високи савет судства .

- одлучује о престанку судијске функције.дијском функцијом.ниоце кривичних и друГих кажњивих дела и улаГањем правних средстава предузима мере за заштиту уставности и закони.ног суда. Положај и надлежносш Јавно тужилаштво је самосталан државни орГан који Гони учи.бора на судијску функцију.1. бира судије који су на сталној функцији у виши или други суд.бира судије на сталну судијску функцију. - одлучује о правним лековима у дисциплинском поступку про.тив судија.сационог суда и председника судова. Јавно тужилаштво врши своју . упућивању и приговору о удаљењу судија. - одлучује о премештају. - предлаже Врховном касационом суду кандидате за судијеУстав. - предлаже Народној скупштини избор председника Врховног ка. - учествује у поступку за престанак функције председника Врхов..ног касационог суда и председника судова. - именује судије поротнике. - одлучује о питањима имунитета судија.тости. - доноси Етички кодекс. - одређује број судија и судија поротника за сваки суд. 8. - предлаже Народној скупштини избор судија приликом првог из. Јавно тужилаштво 8. - одлучује о неспојивости вршења других служби и послова са су.

а сви у јавном тужилаштву подређени су јавном тужиоцу.во изабран. РеиубличкоЈ јавноЈ шужиоца.2. Јавно тужилаштво чине: јавни тужилац. заменици јавног тужиоца и особљејавногтужилаштва. Оснивање. седишта и подручја другихјавнихтужилаштава уређу. на предлог Владе.ју се законом. када трајно из губи рад ну спо соб ност или раз ре ше њем. организација и надлежност јавног тужилаштва уређу. Републичком јавном тужиоцу престаје функција ако не буде поно. Републичко јавно тужилаштво је највише јавно тужилаштво у Републици Србији.шшина. потврђеног међународног уговора и прописа донетог на осно ву за кона. Оснивање. када сам то затражи. на иредлоЈ Владе.ју се законом. када наврши радни век. .функцију на основу Устава. закона. Одлуку о престанку функције Републичком јавном тужиоцу доноси 72Народна Приручник за иолаЈање државноЈ сшручноЈ исииша скупштина. Функцијујавногтужилаштва вршијавни тужилац. Реиублички јавни шужилац Републички јавни тужилац врши надлежност јавногтужилаштва у оквиру права и дужности Републике Србије. 8. бира Народна скуи. из за коном пред виђе них разлога. Седиште Републичкогјавногтужилаштва је у Бео.гра ду. Републички јавни тужилац бира се на период од шест година и може бити поново биран. ио ирибављеном мишљењу надлежноЈ одбора Народне скуишшине.

наступањем законом прописанихуслова . бира за заменика лице које се први пут бира на ову функцију. Заме.ник јавног тужиоца замењује јавног тужиоца при вршењу тужилачке функције и дужан је да поступа по његовим упутствима.3. Јавни шужиоци изаменици јавноЈ шужиоца Функцију осталих јавних тужилаштава врши јавни тужилац.вично дело на казну затвора од најмање шест месеци или за кажњи. . Мандат јавног тужиоца траје шест година и може бити поново биран. јавни тужилац и заменик јавног тужиоца разрешавају се када су правоснажно осуђени за кри. Државно веће тужи. Државно веће тужилаца бира заменике јавних тужилаца за трајно обављање функције у истом или другом јавном тужилаштву.ног тужиоца бира Народна скупштина. Јав. Мандат заменику јавног тужио. Државно веће тужилаца утврђује постојање разлога за разрешење и своју одлуку о томе доставља Влади. Према Закону о јавном тужилаштву.навршењем радног века и када трајно изгуби радну способност или разрешењем из законом прописаних разлога. а заменику јавног тужиоца ако не буде изабран на сталну функцију. када нестручно врше функцију или због учињеног тешког дисциплинског прекршаја. Јавном тужиоцу функција престаје и ако не буде поново изабран.лаца одлучује и о избору заменика јавнихтужилаца који су на сталној функцији удруго или више јавно тужилаштво. Јавном тужиоцу и заменику јавног тужиоца престаје функција на њихов захтев.во дело које их чини недостојним јавнотужилачке функције. на предлог Владе. на предлог Државног већа тужилаца. Народна скуп.штина.8.ца који је први пут изабран на ту функцију траје три године.

а Републич. Сисшем одЈоворносши ујавном шужилашшву Републички јавни тужилац одговоран је за рад јавног тужила.ном тужиоцу. За рад јавног тужилаштва и за свој рад Републички јавни ту.Одлуку о престанку функције јавног тужиоца доноси Народна скупштина.ног тужиоца могу уложити жалбу Уставном суду. 8. Против одлуке о престанку функције јавни тужилац и заменик јав. Сваки јавни тужилац подређен је Републичком јавном тужиоцу и свако јавно тужилаштво подређено је Републичком јавном тужилаштву. на предлог Владе.4. Јавни тужиоци одговарају за рад јавног тужилаштва и за свој рад Републичком јавном тужиоцу и Народној скупштини. Забрањено је политичко деловање тужилаца и заменика јавних тужилаца.жилац одговара Народној скупштини. а ниже јавно тужилаштво вишем јавном тужилаштву.ки јавни тужилац може издати обавезно упутство за поступање свих јавнихтужилаца. виши јавни тужилац може нижем јавном тужиоцу издати обавезно упутство за поступање. Нижи јавни тужилац подређен је вишем јавном тужиоцу.штва. Пошто у јавнотужилачкој организацији важи принцип хијерархи.је и субординације (надређености). Заменици јавног тужиоца одговарају за свој рад јав.ном тужиоцу. Одлуку о престанку функцијезаменикајавногтужиоца доноси Др.жавно веће тужилаца. 74 Приручник за иолаЈање државноЈ сшручноЈ исииша . а нижи тужиоци и непосредно вишем јав.

на јавна тужилаштва се оснивају за подручје Основног суда.минал и тужилаштво за ратне злочине оснивају се за територију Репу. Државно веће тужилаца за јавне тужиоце и њихо. тужилаштво за организовани кри.жилаштво.зовани криминал и тужилаштво за ратне злочине. виша јавна тужилаштва. основна јавна тужилаштва и јавна тужилаштва посебне надлеж. као и месна надлежност јавног тужилаштва уре. 8. а основ. осим ако законом није другачије одређено.ве заменике има исту улогу и функцију као Високи савет судства за судије. виших и основних јавнихтужилаштава. Државно веће шужилаца Државно веће тужилаца је самосталан орган који обезбеђује и гарантује самосталност јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца.5. Јавна тужилаштва посебне надлежности су тужилаштво за органи.блике Србије. Дакле. Врсше јавних шужилашшава Јавнотужилаштво Републике Србије чине: Републичко јавноту. Оснивање. Стварна надлежност јавног тужилаштва одређује се у складу са одредбама закона који важи за утврђивање стварне надлежности су.ности.8. Апелационо јавно тужилаштво оснива се за подручје Апелацио.да.ног суда.6. Више јавно тужилаштво оснива се за подручје Вишег суда.ђују се посебним законом. . Републичко јавно тужилаштво. апелациона јавна тужилаштва. седиште и подручја апелационих. Тужилаштво за организовани криминал и тужилаштво за ратне злочине имају седиште у Београду.

шем јавном тужилаштву.У том смислу и састав и надлежности Државног већа тужилаца ве. -бира заменике јавних тужилаца који су на сталној функцији за заменике јавног тужиоца у другом јавном тужилаштву или ви. од којих је један адвокат. минисшар иравде и иредседник надлежноЈ одбора Народне скуишшине. за разрешење јавнихтужилаца и Приручник за иолаЈање државноЈ сшручноЈ исииша . -утврђује разлоге 76 заменикајавнихтужилаца. од којих су шри члана ио иоложају и осам изборних чланова. и два угледна и истакнута правника са најмање 15 година искуства у струци. Чланови ио иоложају су: Реиу. између осталог. - предлаже Народној скупштини кандидате за први избор за за. осим за чланове по по ложају. од којих је један са територије аутономних покрајина.ва Државног већа тужилаца траје пет година.ома су слични саставу и надлежностима Високог савета судства. Републички јавни тужилац је по поло. надлежно је да: -утврђује листу кандидата за избор Републичког јавног тужиоца и јавних тужилаца и доставља је Влади. -бира заменике јавних тужилаца за трајно обављање функције заменика јавног тужиоца.жају председник Државног већа тужилаца. Изборне чланове чине: шест јавних тужилаца или заменика јавних тужилаца са сталном функцијом. Државно веће тужилаца. Државно веће тужилаца има 11 чланова.блички јавни шужилац.меника јавног тужиоца. Изборне чланове бира Народна скупштина. а други професор правног фа. Мандат члано.култета. - одлучује о престанку функције заменика јавних тужилаца.

- доноси Етички кодекс.кле.жи ла штва. уставни суд као посебан орган уведен Уставом СФРЈ из 1963.же правне снаге. али она најчешће об. - одлучује о приговору на одлуку о удаљењу јавног тужиоца и за. контроле уставности произлази из принци па хије рархије прав них аката.- одлучује о удаљењу Републичкогјавногтужиоца. појам уставног судства је везан за заштиту уставом гарантованих људских и грађанских права и слобода. Такође. морају да буду сагласни са уставом.тив јавнихтужилаца и заменика јавнихтужилаца. нормативна контрола која подразумева проверу и оцену да ли су одредбе садржане у законима и другим прописима у сагласности са уставним нормама (контрола уставности). УСТАВНИ СУД 1. Појам уставног судства Појам уставног судства. а код нас је. као што је на почетку речено. тј. као ак ти ни. као и да ли су одредбе подзаконских прописа и општих аката у складу са одредбама одгова. Контрола уставности у различитим земљама може да буде различито постављена. године. - одлучује о правним лековима у дисциплинском поступку про. да. -утврђује које су друге функције.рајућег закона (контрола законитости). послови или приватни интере- си у супротности са достојанством и самосталношћу јавног ту.меника јавног тужиоца. по коме за кони.ухвата и контролу законитости подзаконских општих аката. Ово је. која будући да су заштићена уставом уживају уставно-судску заштиту. . Уставну контролу могу да врше различити органи. VI.

политичких странака.диница локалне самоуправе са Уставом и законом. удружења гра. Поред тога.прихваћеним правилима међународног права и потврђеним међународним уговорима. 2) републичких органа и покрајинских органа или органа једини. 3) покрајинских органа и органа јединица локалне самоуправе. Уставни суд: Приручник за иолаЈање државноЈ сшручноЈ исииша . Одлуке Уставног суда су коначне.Уставни суд решава сукобе надлежности између: 1) судова и других државних органа.ни ца ло кал не са моу пра ве. опште.ца ло кал не са моу пра ве.ђана и колективнихуговора са Уставом и законом.2. 2) сагласности општеприхваћених међународних уговора са Уставом. синдиката. Положај и надлежност Уставног суда у Републици Србији Усшавни су је самосшалан и независан државни орЈан који шшиши усшавносш и законишосш и људска и мањинска ирава и слободе. 4) органа различитихаутономнихпокрајина или различитихједи. 4) сагласности статута и општих аката аутономних покрајина и је. 3) сагласности других општих аката са законом. извршне и општеобавезујуће. 78 Такође. 5) сагласности општих аката организација којима су поверена јав. Уставни суд је надлежан да одлучује о: 1) сагласности закона и других општих аката са Уставом.на овлашћења.

Поступак оцене уставности и законитости Поступак за оцену уставности и законитости могу да покрену: - државни органи. 2) одлучује о забрани рада политичке странке. Свако правно или физичко лице има право на иницијативу за по. обуставити извршење појединач. - као и сам Уставни суд.низације или удружења грађана. . Уставни суд одлуке доноси већином гласова свих судија Устав. - најмање 25 народних посланика.кретања поступка за оцену уставности и законитости. - органи територијалне аутономије или локалне самоуправе.1) одлучује о изборним споровима за које законом није одређена надлежност судова.ном гласилу.та чију уставност или законитост оцењује. као и прав.но дејство његових одлука уређују се законом.ног суда. Уставни суд може.ног акта или радње предузете на основу закона или другог општег ак. Закон или други општи акт који није сагласан Уставу или закону престаје да важи даном објављивања одлуке Уставног суда у службе. 3) одлучује о жалбама судија. до доношења коначне одлуке и под условима одређеним законом. Такође. 3. синдикалне орга. јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца на одлуке надлежног органа о престанку њихове функције и 4) одлучује о уставним жалбама. Уређење Уставног суда и поступак пред овим судом.

Поступак за оцену уставности не може бити покренут против закона чија је усклађеност са Уставом утврђена пре његовог ступања на снагу. Устав. ако се тим актима или радњама повређују или ускраћују његова људска или мањинска права и слободе зајемчене Уставом. у складу са редовним поступком за оцену уставности закона.жности.рена јавна овлашћења.Уставни суд може оценити сагласност закона и других општих ака. Приручник за иолаЈање државноЈ сшручноЈ исииша . Састав Уставног суда Уставни суд чини 15 судија који се бирају.ности закона који је изгласан али указом још није проглашен. Уставни суд је дужан да у року од седам дана изврши претходну оцену устав. Уставна жалба Свако има право да изјави уставну жалбу против појединачних аката или радњи државних органа или организација којима су пове.ни суд ће наставити да поступа према захтеву. 4. односно именују на девет година. Услов за то је да је поступак уставности покренут најкасније у року од шест месеци од престанка њиховог важења. 5. Уколи.ства за њихову заштиту.та са уставом. Пеш судија УсшавноЈ суда бира Народна скуишшина са листеод 10 кандидата које Народној скупштини предложи 80 председник Републике.ко закон буде проглашен пре доношења одлуке о уставности. ако су исцрпљена или нису предвиђена друга правна сред. На захтев најмање једне трећине народних посланика. или општих аката са законом. и по престанку њихове ва.

Пеш судија именује Оишша седница ВрховноЈ касационоЈ суда Ср.бије са листе од 10 кандидата које заједнички предлажу Високи савет судства и Државно већетужилаца. 6. - кад напуни законом прописане опште услове за старосну пензи. - повреди забрану сукоба интереса.седника.та које му предложи Народна скупштина. Уставом је утврђено да са сваке од предложених листа кандидата један од изабраних.ног суда највише два пута. - на његов захтев. Судија Уставног суда се бира и именује међу истакнутим правни.ју или - разрешењем. Престанак дужности судије Уставног суда Судији Уставног суда дужност престаје: - истеком времена на које је изабран или именован. односно именованих судија мора бити са терито. - буде осуђен на казну затвора или за кажњиво дело које га чини недостојним дужности судије Уставног суда. Тајним гласањем судије Уставног суда из свог састава бирају пред.цима са најмање 40 година живота и 15 година искуства у правној струци.рије аутономних покрајина. - трајно изгуби радну способност за дужност судије Уставног суда. Једно лице може бити бирано или именовано за судију Устав. Испуњеностуслова за разрешење утврђује Уставни суд. на период од три године.Пеш судија именује иредседник Реиублике са листе од 10 кандида. Судија Уставног суда разрешава се ако: - постане члан политичке странке. .

Устав је положај и остваривање права на територијалну 82аутоно- мију и локалну Приручник самоуправу уредио насшручноЈ следећим за иолаЈање државноЈ исииша основама: . 7. Сукоб интереса и имунитет Судија Уставног суда не може вршити другу јавну или професио. Јединице локалне самоуправе су општи. с тим што о његовом имунитету одлучује Уставни суд. VII.је аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе.ње може да поднесе Уставни суд. ТЕРИТОРИЈАЛНО УРЕЂЕЊЕ 1. градови и град Београд и у њима грађани остварују своје Уставом утврђено право на локалну самоуправу. Покрајине и јединице локал. одлучује Народна скупштина. односно именовање за избор судије Уставног суда. Аутономне покрајине (у даљем тексту: покрајине) јесу јединице територијалне аутономије у којима грађани остварују своје Уставом утврђено право на територијал ну аутономију.налну функцију нити посао. Судија Уставног суда ужива имунитет као народни посланик.не самоуправе имају статус правних лица. Иницијативу за покретање поступка за разреше.О престанку дужности судије. изузев професуре на правном факултету у Републици Србији. Уставне основе У оквиру територијалног уређења Републике Србије Устав позна. на захтев овлашћених предлагача за избор.не.

Та. што наравно укључује и право на повлачење поверене надлежности уколико се по. у складу са Уставом и законом. који подразумева да су једини. покра. и јединице локалне самоуправе. према којемје скуп. на сврсисходан начин. односно локалног значаја. при чему се законом уређује која су питања од републичког. односно покрајине. према којем Република Ср бија може за коном по ве ри ти по краји на ма и је ди ни ца ма ло. - принцип самосталности. - принцип скупштинског система власти.верени послови не врше ефикасно. покрајина може поједина питања из своје надлежности од лу ком по ве ри ти је ди ни ца ма ло кал не самоу пра ве.кође. односно унутар покрајине.виши орган власти ових територијалних јединица.њима која се. благовремено и законито. у зависности од тога ко је по ве рио по сло ве.штина покрајине и скупштина јединице локалне самоуправе нај.це локалне самоуправе и покрајине надлежне у питањима која нису у надлежности Републике. а .- на принципу супсидијарности. За коном се уређује надлежност Републике Србије и покрајина у надзору над извршавањем поверених послова.калне самоуправе поједина питања из своје надлежности. - принцип поверавања надлежности. Средства за вршење поверених послова обезбеђују се у буџету Републике Србије.јинског. могу остваривати унутар јединице локалне самоуправе. према којем покрајине. Скупштину покрајине чине посланици. Критеријум је да се ради о пита. самостално прописују уређење и надлежност својих органа и јавних служби. у складу са Уставом и својим статутом.

них мањина у скупштинама. културних.је. Аутономне покрајине 2.иојам. постојање територијалне аутономије значи да на делу др. у складу са законом. Усшавни иоложај. у којима грађани остварују право на покрајинску аутономију. односно својстава који на том делу државне територије посто. Разлика између јединице територијалне аутономије у унитарној држави и федералнихјединица у сложеној држави у томе је што једи.нице територијалне аутономије немају 84 суверену власт. који се бирају на период од четири године.скупштину јединице локалне само.гих држава.1.жавне територије постоји одређени степен самосталности и обавља. у нацио- којима налног а у живи састава омогућује се сразмерна заступљеност национал. оснивање и шеришорија Покрајине су аутономне територијалне заједнице основане Уста. који држава Уставом гарантује грађанима који живе и раде на том делу њене територије. историјских и других специфичности. Приручник за иолаЈање државноЈ сшручноЈ исииша .њу појединих послова. уз поштовање територијалног јединства и правног поретка Репу.вом.блике Србије. територијал- ним становништво тајним јединицама мешовитог гласањем.управе одборници. 2. а пре свега због постојања одређених националних. у оквиру спољне политике Републике Србије. на непосредним изборима. - принцип сарадње према којем покрајине и јединице локалне самоуправе имају одговарајућим терито- право да сарађују са ријалним заједницама и јединицама локалне самоуправе дру. Теоријски.

лов. угоститељство. Нове покрајине могу се оснивати. шумарство. риболов. култура. спорт. у складу са републичким законом. приређивање сајмова и других привредних манифестација. у складу са Уставом и својим статутом. Суштинска аутономија Аутономне покрајине Косово и Метохија уредиће се посебним законом који се доноси по поступку предвиђеном за промену Устава. заштита животне сре.ну покрајину Косово и Метохију. бање и лечилишта. уређују надле. на референдуму. самостално уређују питања за која је законом утврђено да су од покрајинског значаја: 1) просторно планирање и развој. тури.2.жене сагласности њених грађана. Предлог за оснивање нових или укидање. Уставом су дефинисане следеће области у којима покрајине.зам. здравствена и социјална заштита и јав. 2) пољопривреда. Надлежносш Покрајине. изра. односно спајање постојећих покрајина утврђују грађани на референдуму. Територија покрајина и услови под којима се може променити граница између покрајина одређују се законом. 2. а постојеће укидати или спаја. водопривреда.но информисање на покрајинском нивоу. избор. по поступку утврђеном за промену Устава. индустрија и занатство.ти.Република Србија има Аутономну покрајину Војводину и Аутоном. Територија покрајина не може се мењати без.жност. организацију и рад органа и служби које оснивају. речни и железнички саобраћај и уређивање путева. . 3) просвета.дине. друмски.

Аушономна иокрајина Војводина Новим Законом о утврђивању надлежности Аутономне покраји. у складу са законом.не Војводине10 усклађују се надлежности и положај ове покрајине са новим решењима Устава од 2006. односно у Бриселу.водине чине територије јединица локалних самоуправа у њеним гео. . 2. Приручник за иолаЈање државноЈ сшручноЈ исииша Закон о утврђивању надлежности Аутономне покрајине Војводине донет је у децембру 2009 („Службени гласник РС". уз по. у складу са Законом и Статутом. доносе буџет и завршни рачун и обезбеђују средства јединицама локалне самоуправе за обављање поверених послова.штовање територијалног јединства и правног поретка Републике Ср. утврђују симболе покрајине и начин њиховог коришћења и управљају покрајинском имовином на начин предвиђен законом. покрајине имају изворне приходе.пе.3. број 99/09). Аутономна покрајина Војводина је регија у којој се традиционално негују европски принципи и вредности и као таква може бити члан европских и светских удружења региона и у оквиру своје надлежности може оснивати представништва у регионима Евро.бије.графским областима (Бачка. Према Закону. покрајине се старају о остваривању људских и мањинских права.налне споразуме у оквиру своје Уставом утврђене надлежности. Сагласно одредбама Закона. 10 утврђене законом.територију Аутономне покрајине Вој. Аутономна покрајина Војводина може да закључује међурегио. године. Сагласно Уставу и закону. Закон уређује Аутономне могућност покрајине међурегионалне Војводине са сарадње одговарајућим територијалним заједницама других држава. Банат и 86Срем).Осим наведеног. у оквиру спољне политике Републике Србије.

таног обављања послова из надлежности АП Војводине.Према Закону.јинских органа у остваривању надлежности утврђених законом. односно на Уставом.јине аутономне покрајине као облика јавне својине. Влада. . При извршавању закона и других прописа Републике Србије. Зако. законом се утврђује да имовину АП Војводине чине ствари које на основу закона користе органи АП Војводине.дине у напред поменутим Уставом утврђеним областима. проширују надлежности АП Војво. По доношењу закона којим се уређује јавна својина биће уређен и начин коришћења и располагања имовином у својини Аутономне покрајине Војводине. на иницијативу извршног органа АП Војводине. међусобни односи органа Републике Србије и органа АП Војводине заснивају се на Уставом и законом утврђеним правима и обавезама републичких органа. успешног и несме. Законом се ближе уређује међусобни однос републичких и покра.ном се АП Војводини поверава знатно већи број надлежности из окви. у складу са Уставом. може основати сталну мешовиту комисију састављену од представника Владе и извршног органа АП Војводине. јавна предузећа и уста. законом и Статутом утврђеним правима и обавезама органа АП Војводине. као и друге покретне и непокретне ствари у складу са законом којим се уређује јавна својина. Сагласно томе. Једна од битних новина Устава од 2006.нове чији је она оснивач. Такође. град Нови Садје главни административни центар и седиште органа Аутономне покрајине Војводине.ра делокруга републичких органа него што је то до сада био случај. Ради законитог. године јесте увођење сво. Законом се.

Финансијска аушономија Финансијска аутономија је један од предуслова за самостално обављање послова. чија се врста и висина уређују посебним за коном. финансијска аутономија се посебно огледа у томе да покрајине имају изворне приходе којима финансирају своје надлежности.стално доносе свој буџет и завршни рачун. Поред тога што је предвиђено да покрајине само.не покрајине Војводине износи најмање 7% у односу на буџет Репу. 88 Са друге стране. уз претходну сагласност Народне скупштине.Аутономна покрајина Војводина има изворне приходе којима фи. 2.блике Србије.ложити ступање на снагу оспорене одлуке покрајине.4.Ја оишша акша. Правни акши иокрајине.5.нансира своје надлежности. који доноси њена скупштина. У том случају Уставни суд може. Влада може пред Уставним судом покренути поступак за оцену уставности или законитости одлуке покрајине. пре њеног ступања на снагу.ске аушономије. 2.тована је и тиме што је самим Уставом предвиђено да буџет Аутоном. а висина и врсте тих прихода утврђу. Устав предвиђа и механизме зашшише Приручник за иолаЈање државноЈ сшручноЈ исииша иокрајин. надзор над радом иокрајинских орЈана изашшиша иокрајинске аушономије Највиши правни акт аутономне покрајине је статут. О питањима из своје надлежности покрајина доноси одлуке и дру. до доношења своје одлуке. Финансијска аутономија покрајине гаран.ју се законом. од. Орган одређен статутом покрајине има право жалбе Уставном суду ако се појединачним актом . Законом се такође утврђуј е учешће покрај ина у делу прихода Републике Србије.

или радњом државног ор. Орган одређен статутом покрајине може по.средног.вља један одзначајнихдокумената Савета Европе. заједничког и општег интереса за локално становни. Појам и усшавни иоложај Локална самоуправа је право грађана да у оквиру Уставом зајем. Према Европској повељи о локалној самоуправи. 3. као и 2) право и способност органа локалне самоуправе да. којима се остварују њихови локални интереси.12 то је право и способност локалних власти да у оквиру законских ограничења уре. број 129/07). уређују послове и управљају јавним по.словима који су у њиховој надлежности. у Стразбуру и предста. децембра 2007 („Службени гласник РС". Према одредбама Закона о локалној самоуправи.гог општег акта Републике Србије или општег акта јединице локалне самоуправе. .1.ма утврђеним законом. у граница.штво. Локална самоуправа 3.ника.ђују послове и управљају битним делом 11 Нови Закон о локалној самоуправи донет 29.гана или органа јединице локалне самоуправе онемогућава вршење надлежности покрајине. а који су од интереса за локално становништво. 12 Европска повеља о локалној самоуправи донета је 1985. којим се повређује право на покрајинску аутономију.чених права учествују у одлучивању о питањима локалног карактера. и то непосредно и преко слободно изабраних представ.кренути поступак за оцену уставности или законитости закона и дру.11то је: 1) право грађана да управљају јавним пословима који су од непо.

моуираве.ју између насељених места и - да постоји седиште као гравитациони центар. Нови Закон о локалној самоуправи дефинише општину 90као основ. Теришорија и седишше јединице локалне самоуправе ушврђују се законом.ворних прихода јединице локалне самоуправе и буџета Републике Србије.укидању и иромени шеришорије јединице локалне са. - да представља економски повезани простор. Услов да би део територије Републике био образован као посебна јединица локалне самоуираве. Општине и градови се оснивају и укидају законом.динице локалне самоуправе чини подручје једног или више насеље. градови и град Београд. територију је. - да поседује развијену инфраструктуру и изграђену комуникаци.не и градови у Републици Србији основани су Законом о територи.јалној организацији Републике Србије. која је способна да преко својих органа . односно катастарских општина које улазе у њен састав. према Закону о локалној самоуправи.ну територијалну јединицу у државноЈ којој се остварује Приручник за иолаЈање сшручноЈ исииша локална самоуправа. у складу са законом.јавних послова под својом од.говорношћу и у интересу локалног становништва.јина поверила јединици локалне самоуправе обављање послова из своје надлежности.моуправе ирешходно се одржава референдум ше јединицелокалне са. Иначе. јединице локалне самоуправе су општине. Према Уставу Републике Србије. јесте: - да представља природну и географску целину. Послови јединице локалне самоуправе финансирају се из из. као и из буџета покрајине када је покра. О оснивању.них места. Све општи. према Закону о локалној самоуправи.

000 становника. При. Пожаревац.штина. било је обавезно да се на територији града образују две или више градских општина. Врање. Постојеће општине остају без обзира на број становника.да то није законска обавеза већ могућност. Краљево. Леско.но. Према раније важећим прописима. Нови Закон је дефинисао град као јединицу локалне самоуправе која представља економски. Према новом Закону о територијалној организацији РС. Сремска Митровица. Нови Сад. у складу са критери. статус града може имати и она јединица локалне самоуправе која има мање од 100. сада у Србији има 23 града и то су: Ваљево. када за то постоје посебни економски. Од овог правила Закон дозвољава изузетак да када постоје посебни економски. географски или историјски разлози. Устав је предвидео да се град оснива законом. Јагодина.чак и Шабац. Сомбор. Нови Пазар.праве (некадашње општине) које испуњавају критеријуме које пред. географски и културни центар ширег подручја и има више од 100. То значи да статус града могу да добију оне јединице локалне самоу. Панчево.000 становника само изузет. Крушевац.ка.јумима предвиђеним законом којим се уређује локална самоуправа. Ниш. а нове се могу оснивати када имају мање од 10.вац. Суботица.Ужице. Ча.види Закон о локалној самоуправи. Зрењанин.самостално врши сва права и дужности из своје надлежности и која има најмање 10. Лозница.000 становника. Са. Смедерево. Зајечар. Градске општине образују се статутом града и статутом се истовремено утврђује које послове из надлежности града обављају градске општине.000 становни. географски или историјски разло зи. . административни. Крагујевац.

Комуналну полицију град образује као унутрашњу организацио. путева. Законом се уређују сврха. Новодонетим Законом о главном граду предвиђене су посебне надлежности града Београда. заштите од пожара. овим законом је предвиђено оснивање комуналне полиције града Београда. Новина Закона о локалној самоуправи је то што је по први пут предвиђено да град. и то у области водопривреде.2. главног града Републике Србије. град Београдје посебна јединица локалне само. 3. децембра 2007. Такође. Положај града Београда. јавног информисања (оснивање телевизиј. број 51/09). односно управе образоване за поједину 92 Приручник за иолаЈање државноЈ сшручноЈ исииша 13Закон о главном граду донет је такође 29. Према Уставу. Комунална иолиција Веома значајну новину у области локалне самоуправе и обавља. уређује се законом о главном граду и статутом града Београда.ној полицији. послови комуналне полиције и њена овла шће ња. односно задовољавања потреба грађана у овој области.Град има надлежности које су Уставом поверене општини. а за.ња комуналне делатности представља доношење Закона о комунал. образује комуналну полицију и обезбеђује и орга. .14 чиме се стварају законске претпоставке за виши ни.ну јединицу у саставу јединственог органа градске управе.ни и граду.управе. 14Закон о комуналној полицији („Службени гласник РС".коном му се могу поверити и друге надлежности. образовање и унутрашње уређење комуналне полиције.ских и радио-станица. Град Београд има надлежности које суУставом и законом поверене општи. новина). а законом о главном граду13 могу му се поверити и друге надлежности. у складу са законом.низује вршење њених послова.во остваривања права.

чаја за комуналну делатност. реконструкцији. општина је надлежна да: 1) уређује и обезбеђује обављање и развој комуналних делатно. - остваривање надзора у јавном градском.сти. јединице локалне самоу. 2) уређује и обезбеђује коришћење грађевинског земљишта и по.штих аката из области комуналне и других делатности из надле.ског значаја. у складу са законом и прописима града. 3.3. приградском и другом локалном саобраћају. одржавању и коришћењу локалних путева и улица и других јавних објеката од општин. заједничког и општег интереса за локално становништво. Према Уставу. - заштита животне средине. У смислу овог закона. културних добара. 4) уређује и обезбеђује локални превоз. послови комуналне полиције јесу: - одржавање комуналног и другог законом уређеног реда од зна.праве су надлежне за послове који су од непосредног.жности града. - подршка спровођењу прописа којима се обезбеђује несметано одвијање живота у граду. Надлежносш јединица локалне самоуираве Према Уставу. као што је већ поменуто. - вршење контроле над применом закона и других прописа и оп.словног простора. 3) стара се о изградњи. улица и других јавних објеката од значаја за град.ња других задатака из надлежности града. .област. очување градских добара и извршава. локалних путева.

ства и трговине. ушврђује симболе општине и њихову употребу. а обавља и друге послове одређене законом.штите.5) стара се о задовољавању потреба грађана у области просвете. дечије за. Наведене надлежности представљају тзв. у складу са законом. здравствене заштите и социјалне заштите.ских и мањинских права.шти ну.верене послове. заштити и унапређењу људ. Општина самостално управља општинском имовином. изворне послове оп. спорта и физичке културе. Оне су детаљније разрађене Законом о локалној самоуправи. Уставом је предвиђена могућност да општина обавља и тзв. као и о јавном информисању у општини. што значи да се општини законом може поверити обављање појединих послова из надлежности 94Републике (послови за чије су обављање иначесшручноЈ надлежни Приручник за иолаЈање државноЈ исииша републички органи). у складу са законом. угоститељ. а такође оп. 6) стара се о развоју и унапређењу туризма. урбанисшички илан и ироЈрам развоја оишшине. 8) стара се о заштити.штине. културе.штинама на територији . 7) стара се о заштити животне средине. Такође. и прописује прекршаје за повреду општинских прописа. заштити од елементарних и других непогода. занатства.ма се целовито уређују поједине области друштвеногживота.ног земљишта. а свака од њих ближе ће бити уређена одговарајућим законима који. по.џеш и завршни рачун. доноси свој бу. заштити културних добара од значаја за оп. унапређењу и коришћењу пољопривред. Општина се стара и о остваривању. општина самосшално.

4.на општине.ка скупштине. организација и рад органа и служби. Одборник не може бити лице запослено у општинској упра. које бирају власши Скупштину грађани на непосредним изборима тај.џет и завршни рачун.не за коном и стату том. на период од четири године. Законом о локалној самоуирави ушврђено је да је скуишшина ои. број одборни. 3. расписује општински референдум и врши друге послове одређе. доноси план развоја и просторни план општи.сти јединице локалне самоуправе и др.ни општине не може биши мањи од 19 ни већи од 75. Статутом се уређују нарочито: права и дужности једини. нити лице које именује. Недоношење статута у року одређеном законом јесте основ за обавезно распуштање скупштине. .вљају и градови и град Београд. Као што је већ речено.це локалне самоуправе и начин њиховог остваривања.шшине највиши орЈан оишшине који врши основне функције иредвиђенеУсшавом. а доноси га скупшти. све послове из надлежности општина оба.законом општи- не чине локалне и одборници статутом. начин управљања грађана пословима из надлежно.ним гласањем. Број одборникаускупшти. оснивање и рад месних заједница. односно поставља скупштина општине.аутономне покрајине. Скупштина општине доноси акте из своје надлежности. може поверити поједине послове из своје надлежности. усваја бу. покрајина. при чему свака општина својим статутом утврђује број одборника у својој скупштини општине. Правни акши и орЈани јединице локалне самоуираве Највиши правни акт општине је статут.не.ви. својом одлу.ком.

публичком. У вршењу оснивачко-надзорних послова скупштина општине оснива службе. доноси акт о јавном задуживању општине. 96 Скупштина општине може се распустити ако: сшручноЈ исииша Приручник за иолаЈање државноЈ - не заседа дуже од три месеца.не.утврђује накнаду зауређивање и коришћење гра.управу. Скупштина општине у оквиру својих нормашивних надлежносши доноси статут и пословник скупштине. покрајинском и регионалном просторном плану и мишље. на предлог кандидата за председника општине.диних делатности. . именује и разрешава управни и надзорни одбор и директоре јавних предузећа.ње о законима којима се уређују питања од интереса за локалну само.носи прописе и друге опште акте.скупшти- на У оквиру општине својих бира и разрешава председника скупштине и заменика председника скупштине. трговинских и занатских објеката.ђевинског земљишта. јавна предузећа. изборнихнадлежносши. установа. оснивачко-надзорне и изборне. даје сагласност на њихове статуте и врши надзор над њиховим радом. програм развоја општине и поје. утврђује стопе изворних прихода општине.Надлежности скупштине општине могле би се груписати на нормативне. доноси урбанистички план и уређује коришћење грађевинског земљишта.ве општинског већа. расписује општински референдум и утврђује предлог одлуке о самодоприносу. до. даје мишљење о ре. прописује радно време угоститељских. поставља и разрешава секретара скупшти. организација и служби чији је оснивач. установе и организације утврђене статутом општине. бира и разрешава председника општине. буџет и завршни рачун. утврђује општинске таксе и друге локалне приходе који по закону припадају општини. бира заменика председника општине и члано.

Законске одредбе које се односе на органе општине примењују се и на органе града.15 Органи града и града Београда су. Јрадско веће и Јрадска уирава. општина има и друге органе одре. 15 О извршним органима општине и општинској управи биће речи у делу Приручни. орЈани оишшине су иредседник ои.шшине. има 110 одборника. с тим што скупштина града може имати до 90 одборника. као извршне орга. Поред скупштине општине. сходно Уставу и Закону о локалној самоуправи.ђене статутом. оишшинско веће и оишшинска уирава. по самом Закону о главном граду. Председник оишшине и оишшинско веће су извршни орЈани оишшине. према закону. поред скупштине општине. Према Закону о локалној самоу. Председника општине и општинско веће. бира скупштина општине.не.прави.да. скуишшинаЈра.- не изабере председника општине и општинско веће у року од месец дана од конституисања скупштине или у року од месец дана од дана њиховог разрешења или подношења оставке. а председник Народне скупштине расписује изборе за нове одборнике.времени орган који образује Влада. - не донесе статут или буџет у року утврђеном законом. а Скуп. Одлуку о распуштању доноси Влада.ка који обрађује Систем државне управе. Јрадоначелник.штина града Београда. . До конституисања нове скупштине општине и избора извршних органа неодложне и текуће послове из надлежности скупштине и извршних органа обавља при. у складу са законом.

сагласно Уставу. Прво. Влада може. Као прво. 3. Истовремено. године. Надзор над радом оишшине и зашшиша локалне самоуираве Устав предвиђа два вида надзора над радом општине.3. може да има соп. под условима одређеним законом. Уставом је предвиђена и заштита права општине. Влада именује привремени ор. орган одређен статутом општине има право жалбе Уставном суду ако се појединачним актом или радњом државног ор.гана или органа јединице локалне самоуправе онемогућава вршење надлежности општине.ствену имовину која је у својини јединице локалне самоуправе. Друго.5. Влада је дужна да обустави од извршења општи акт општи. водећи рачуна о политичком и националном саставу распуштене скупштине општине.пак за оцену уставности или законитости закона и другог општег акта Републике Србије или аутономне покрајине којим се повређује право на локалну самоуправу. И уставна за.ган који обавља послове из надлежности скупштине. орган одређен статутом општине може да покрене посту. 98 Приручник за иолаЈање државноЈ сшручноЈ исииша .6. Увође.ти скупштину општине.ње својине јединице локалне самоуправе једна је од битних новина Устава од 2006. Такође. распусти.штита локалне самоуправе има два вида.не за који сматра да није сагласан Уставу или закону и да у року од пет дана покрене поступакза оцењивање уставности или законитости. Својина јединице локалне самоуираве Јединица локалне самоуправе.

3.7. Финансирањелокалне самоуираве
Финансирање локалне самоуправе уређује се Законом о
финан- сирању локалне самоуправе, Законом о јавном дугу и
другим закони- ма. Јединица локалне самоуправе има свој
буџет и завршни рачун у које морају бити унети сви приходи
и расходи локалне самоуправе. Средства јединица локалне
самоуправе обезбеђују се из изворних и уступљених прихода,
трансфера, примања по основу задуживања и других примања
уређених законом. У изворне приходе локалне са- моуправе
спадају и локалне таксе. Јединице локалне самоуправе финансирају се из сопствених прихода, из буџета Републике, као
и из буџета покрајине, када је она поверила послове локалној
самоупра- ви. Уставом и законом предвиђена је могућност
јавног задуживања локалне самоуправе.
3.8. Месна самоуирава
Закон о локалној самоуправи предвиђа да се ради
задовољења потреба и интереса локалног становништва у
селима

оснивају

месне

заједнице,

као

облик

месне

самоуправе. Месне заједнице се могу образовати и у градским
насељима (кварт, четврт, рејон и сл.).
Месна заједница није јединицалокалне самоуираве.
Скупштина општине, односно скупштина града одлучује,
уз прет- ходно прибављено мишљење грађана, о образовању,
подручју за ко- је се образује и укидању месних заједница.
Актима месне заједнице, у складу са статутом општине,
односно града и актом о оснивању утврђују се послови које
врши, органи и по- ступак избора органа месне заједнице,
њихова организација и рад, начин одлучивања и друга питања
од значаја за рад месне заједнице.

Средства за рад месне заједнице обезбеђују се из: 1)
буџета оп- штине, укључујући и самодопринос, 2) донација и
3) прихода који ме- сна заједница оствари својом активношћу
(нпр. издавање у закуп по- словног простора).
Одлуком скупштине општине (односно града) може се
свим или појединим месним заједницама поверити вршење
одређених посло- ва из надлежности општине (града), уз
обезбеђивање за то потребних средстава. За обављање
одређених послова из надлежности општин- ске (градске)
управе, посебно у вези са остваривањем права грађана, може
се организовати рад општинске управе у месним заједницама
(месне канцеларије).
3.9. Локални избори
Закон о локалним изборима16уређује избор и престанак
мандата одборника скупштине јединице локалне самоуправе.
Према Закону, општина је јединствена изборна јединица, а
избори се спроводе по пропорционалном изборном систему,
што значи да се одборнички мандати расподељују између
изборних листа сразмерно броју гласова који је добила свака
изборна листа, с тим што у расподели мандата учествују само
оне изборне листе које су добиле најмање 5% гласова од
укупног броја гласова бирача који су гласали. Овај цензус не
важи само за изборне листе националних мањина.
Одборници се бирају на основу листа политичких
странака, њихових коалиција и листа које предложе групе
грађана. Право да бира и да буде биран за одборника
скупштине

општине,

односно

скупштине

града

има

држављанин Републике Србије који је навршио 18 година
живота,
100

пословно је способан
ииолаЈање
има државноЈ
пребивалиште
на
Приручник за
сшручноЈ исииша

16 Нови Закон о локалним изборима донет је 29. децембра 2007.

територији јединице локалне самоуправе у којој остварује
изборно право.
Изборе за одборнике расписује председник Народне
скупштине. Избори за одборнике морају се спровести
најкасније 30 дана пре краја мандата одборника којима истиче
мандат. Од дана расписивања до дана одржавања избора не
може проћи мање од 45 нити више од 90 дана.
Органи за спровођење избора су изборна комисија и
бирачки одбор.
Одборнику престаје мандат пре истека времена на које је
иза- бран: 1) под но ше њем остав ке; 2) доношeњем одлуке о
распуштању скупштине; 3) ако је правоснажно осуђен на
казну затвора у трајању од најмање шест месеци; 4) ако буде
лишен

пословне

способности;

5)

ако

му

престане

пребивалиште на територији јединице локалне самоуправе; 6)
ако изгуби држављанство; 7) смрћу.

VIII. УСТАВНОСТ И ЗАКОНИТОСТ
1. Хијерархија домаћих и међународних општих правних
аката
Правни поредак Републике Србије је јединствен, а Устав
је највиши правни акт Републике Србије, са којим сви закони
и други општи акти донети у Републици Србији морају бити
сагласни.
Потврђени међународни уговори и општеприхваћена
правила међународног права део су правног поретка
Републике Србије, при чему потврђени међународни уговори

не смеју бити у супротности са Уставом. Закони и други
општи акти донети у Републици Србији не смеју бити у
супротности са потврђеним међународним уговорима и
општеприхваћеним правилима међународног права.
2. Хијерархија домаћих и општих правних аката
Сви подзаконски општи акти Републике Србије, општи
акти организација којима су поверена јавна овлашћења,
политичких странака, синдиката и удружења грађана и
колективни уговори морају бити сагласни закону. Статути,
одлуке и сви други акти покрајина и јединица локалне
самоуправе морају бити сагласни закону, а сви општи акти
покрајина и јединица локалне самоуправе морају бити
сагласни њиховим статутима.
3. Објављивање закона и других општих правних аката и
забрана њиховог повратног дејства
Закони и сви други општи акти објављују се пре ступања
на снагу.
Устав, закони и подзаконски општи акти Републике
Србије објављују се у републичком службеном гласилу, а
статути и други општи акти покрајина у покрајинском
гласилу. Статути и други општи акти јединица локалне
самоуправе објављују се у службеном гласилу јединице
локалне самоуправе.
Закони и други оишши акши сшуиају на снагу најраније
осмог дана од дана од дана њиховог објављивања, а могу да
ступе на снагу раније само ако за то постоје нарочито
оправдани разлози, утврђени приликом њиховог доношења.
102

Закони и сви други општи акти не могу имати

Приручник за иолаЈање државноЈ сшручноЈ исииша

повратно дејство. То значи да се одредбе закона и других
општих аката не могу примењивати на ситуације које су

настале пре њиховог доношења, тачније ступања на снагу.
Изузетно, само поједине одредбе закона могу имати повратно
дејство ако то налаже општи интерес утврђен при доношењу
закона. Посебно правило важи за кривично законодавство. По
том правилу одредба кривичног закона може имати повратно
дејство само ако је блажа за учиниоца кривичног дела.
Генерално, забрана повратног дејства је једна од битних
гаранција заштите људских слобода и права и остваривања
начела владавине права.
4. Језик поступка

Устав гарантује право свакоме да користи свој језик у
поступку пред судом, другим државним органима или
организацијом која врши јавна овлашћења, када се решава о
његовом праву или обавези. Незнање језика на коме се
поступак води не сме бити сметња за остваривање и заштиту
људских и мањинских права.
5. Ванредно стање

Када јавна оиасносш угрожава оисшанак државе или
Јрађана На- родна скуишшина ироЈлашава ванредно сшање
тако што доноси од- луку о ванредном стању која важи
највише 90 дана. По истеку овог рока Народна скупштина
одлуку о ванредном стању може иродужи- ши за још 90 дана,
већином од укупног броја народних посланика. Приликом
проглашавања ванредног стања Народна скупштина може
ироиисаши мере којима се одсшуиа од Усшавом зајемчених
људских и мањинских ирава.
Док траје ванредно стање Народна скупштина се састаје
без по- себног позива и не може бити распуштена.

Кад Народна скуишшина није у моЈућносши да се
сасшане одлуку о ироЈлашењу ванредноЈ сшања доносе
заједно

иредседник

Реиублике,

иредседник

Народне

скуишшине и иредседник Владе, под истим усло- вима као и
Народна скупштина.
Кад Народна скуишшина није у моЈућносши да се
сасшане мере којима се одсшуиа од људских и мањинских
ирава

може

ироиисаши

Влада,

уредбомуз

суиошиис

иредседника Реиублике. Влада је дужна да ову уредбу поднесе
на потврду Народној скупштини у року од 48 сати од њеног
доношења,

односно

чим

Народна

скупштина

буде

у

могућности да се састане. У супротном, мере одступања
престају да важе 24 сата од почетка прве седнице Народне
скупштине одржа- не по проглашењу ванредног стања. Мере
одступања од људских и мањинских права које пропишу
Народна скупштина и Влада важе најдуже 90 дана, а по
истеку овог рока могу се обновити под истим условима.
Кад одлуку о ванредном стању није донела Народна
скупштина она ће је потврдити у року од 48 сати од њеног
доношења, односно чим буде у могућности да се састане. Ако
Народна скупштина не по- тврди ову одлуку, она престаје да
важи завршетком прве седнице На- родне скупштине одржане
по проглашењу ванредног стања.
6. Ратно стање
Рашно сшање ироЈлашава Народна скуишшина.
Кад Народна скуишшина нијеу моЈућносши да се сасшане
одлуку

о

ироЈлашењу

рашноЈ

сшања

доносе

заједно

иредседник Реиублике, иред- седник Народне скуишшине и
104

иредседник Владе.

Приручник за иолаЈање државноЈ сшручноЈ исииша

Проглашавајући

ратно

стање

Народна

скупштина

можеироииса- ши мере којима се одсшуиа од Усшавом
зајемченихљудских и мањин- ских ирава. Кад Народна
скупштина нијеу моЈућносши да се сасшане мере одсшуиања
од Усшавом зајемчених људских и мањинских ира- ва
заједноушврђују иредседник Реиублике, иредседник Народне
скуи- шшине и иредседник Владе. Све мере прописане у
периоду ратног стања потврђује Народна скупштина кад
буде у могућности да се са ста не.
Потребно је нагласити да Устав прописује да су
одсшуиања од људских и мањинских права у случају
проглашења ванредног или рат- ног стања, дозвољена самоу
обимуу којем је шо неоиходно и никада не смеју довесши до
разликовања ио основу расе, иола,језика, вероисиове- сши,
националне ирииадносши или друшшвеноЈ иорекла. Ове мере
у оба случаја престају да важе престанком ванредног,
односно ратног стања. Међутим, Усшав ушврђује и
шаксашивно набраја људска и ма- њинска ирава у иоЈледу
којих ни у случају ироЈлашења ванредноЈ или рашноЈ сшања
није дозвољено ироиисивање мера одсшуиања. Реч је о праву
на достојанство и слободан развој личности, праву на
живот, праву на неповредивост физичког и психичког
интегритета, забрани ропства, положају сличног ропству и
принудног рада, поступању да лицем лишеним слободе, праву
на правично суђење, праву на прав- ну сигурност у казненом
праву и другим правима утврђеним у ставу 4. члана 202.
Устава.

IX. ПРОМЕНА УСТАВА

ПредлоЈза иромену Усшава може поднети најмање једна
шрећина од укуиноЈ броја народних иосланика, иредседник
Реиублике, Владе или најмање 150.000 бирача.
О предлогу за промену Устава одлучује Народна
скупштина, а предлог се усваја двошрећинском већином
укуиноЈ броја народних иосланика. Ако не буде постигнута
потребна већина, у наредних годи- ну дана не може се
приступити промени Устава по питањима садржа- ним у
предлогу који није усвојен.
Ако Народна скупштина усвоји предлог за промену
Устава, при- ступа се изради, односно разматрању акта о
промени Устава. Народ- на скупштина усваја акш о иромени
Усшава двошрећинском већином укуиноЈ броја народних
иосланика и може одлучиши да усвојену ироме- ну Усшава
Јрађани иошврде на референдуму. Народна скупштина је
дужна да акш о иромени Усшава сшави на реиублички
референдум ра- ди иошврђивања ако се промена Устава
односи на преамбулу Устава, начела Устава, људска и
мањинска права и слободе, уређење власти, проглашавање
ратног и ванредног стања, одступање од људских и мањинских права у ванредном и ратном стању или поступак за
промену Устава. Промена је усвојена ако је за иромену на
референдуму Јласала већина изашлих бирача.
Акт о промени Устава који је потврђен на републичком
референду- му ступа на снагу када га прогласи Народна
скупштина. Ако Народна скупштина не одлучи да акт о
промени Устава стави на потврђивање, промена Устава је
усвојена изгласавањем у Народној скупштини, а акш о
иромени Усшава сшуиа на снаЈу када Ја ироЈласи Народна
скуишшина.
106

Приручник за иолаЈање државноЈ сшручноЈ исииша

Усшав не може биши иромењен за време рашноЈ или
ванредноЈ сшања.
За сировођење иромене Усшава доноси се Усшавни закон.
Уставни закон се доноси двотрећинском већином укупног
броја народних по- сла ни ка.
Уставним законом за спровођење Устава Републике
Србије од 2006. године утврђени су послови превођења
правног система Републике

Извори 1. закон) 5. 111/07 и 104/09 . Закон о одбрани („Службени гласник РС". број 111/07) 4. Закон о председнику Републике Србије („Службени гласник РС". тако што су утврђени рокови за избор и конституисање нових органа. 101/05 др.кона. број 104/09) 7. 88/09 и 88/09 Усшавно уређење - др. 35/00. број 98/06) 2.др. 75/03 . бр. закон.Србије из режима Устава из 1990. године у режим новог Устава. бр.одлука УСРС. Закон о Војсци Србије („Службени гласник РС". Устав Републике Србије („Службени гласник РС". Закон о избору народних посланика („Службени гласник РС". 116/07 и 88/09) 8.сник РС".испр. закон. закон) 108 . 18/04 и 85/05 .ни гласник РС". 116/07. рокови и начин усаглашавања појединих сегмената правног система доношењем одговарајућих закона и продужавањем важења постојећих законских решења до доношења нових са Уставом усаглашених закона и уређена друга питања која су неопходна за пуну примену новогУстава. закон) Закон о јединственом бирачком списку („Службени гласник РС". закон. 109/06 и 104/09 - 6.др. бр. број 98/06) 3. Закон о избору председника Републике Србије („Службени гла. Уставни закон за спровођење Устава Републике Србије („Службе. 57/03 .др. бр. за. др. др. 72/03 .

Закон о локалној самоуправи („Службени гласник РС".9. Закон о седиштима и подручјима судова и јавних тужилаштава („Службени гласник РС". Закон о комуналној полицији („Службени гласник РС". број 110/09) 19. Закон о Високом савету судства („Службени гласник РС". Закон о локалним изборима („Службени гласник РС".ни гласник РС". 116/08 и 104/09) 11. Закон о јавном тужилаштву („Службени гласник РС". број 116/08) 16. број 129/07) 23. Закон о уређењу судова („Службени гласник РС". Судски пословник („Службени гласник РС". број 103/07) 20. број 116/08) 17. Закон о судијама („Службени гласник РС". Закон о главном граду („Службени гласник РС". број 110/09) 18. 79/05 и 54/07) 10. бр. Закон о изменама и допунама Закона о прекршајима („Службени гласник РС". 116/08 и 104/09) 14. Правилник о Управи о јавним тужилаштвима („Службени гласник РС". Закон о Државном већу тужилаца („Службени гласник РС". бр. бр. Закон о територијалној организацији Републике Србије („Службе. 116/08 и 104/09) 12. Закон о Заштитнику грађана („Службени гласник РС". број 116/08) 13. број 129/07) 22. број 116/08) 15. бр. број 129/07) 21. број 51/09) . Закон о поступку пред Уставним судом („Службени гласник РС". број 129/07) 24.

зи наведени почетни мотив удруживања.но је да државе чланице спроводе заједничку спољну и безбедно. и то на Уговору о Европској унији и Уговору о функционисању Европске уније (за које се у текстови. Ова унија се заснива на међународним уговорима које су међусобно закључиле државе чланице. демократије. Приручник за слободе. који је својевремено био и главни разлог оснивања европских заједница као претеча данашње ЕУ. царинска и монетарна унија. Даља изградња интеграционих процеса у оквиру ЕУ превазила. Она својим 110 грађанима обезбеђује подручје безбедности.ва и поштовања људских права. према Уговору о Европској унији.ма овихуговора користи израз„уговори"). укључујући ту и права припадника мањина. ста. слободе.сну политику. иолаЈање државноЈ сшручноЈ исииша и правде. Европ ска унија је уте ме ље на на вред но сти ма по што ва ња људ- ског достојанства. он подразумева обезбеђивање успостављање трајног унутрашњег развоја који је тржишта и заснован на уравнотеженом економском расту.нију везу у до сада познатој историји европских народа. Уговором о ЕУ предвиђе. У својим односима са државама које нису чланице .билним ценама и високо конкурентној тржишној привреди. условно речено.носи пуној запослености и друштвеном развоју. владавине пра. У функцији наведеног. укључујући ту и постепено утврђивање заједничке одбрам бе не по ли тике. у оквиру ЕУјеуспостављена економска.ОСНОВИ СИСТЕМА ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ Једанбројевропскихдржавауспоставиојеизмеђусебенајнеп осред. економског аспекта оснивања Европске уније (даље: ЕУ). Што се тиче. под називом Европска унија. једнакости. који имају исту правну снагу. која допри.

. то уобичајених конститутивних је да је то творевина елемената организација међународна која.ја. Такође. Европску унију треба разликовати од Савета Европе (енгл. поред који чине међународну организацију таквом врстом организације. основана с циљем остварења и заштите основних демократских права и слобода на европском континенту (чије су чланице већина европских зема.додатне еле. Специфичности ЕУ као међународне организације Према уговору о ЕУ. Европска унија има својство правног лица. Такође.СоЕ). који је такође међународна регионална организаци.ља. Међутим. са седиштем у Стразбуру (Француска).) од институција/органа ЕУ. Европска унија европскихдржава. државе чланице су на ЕУ пренеле одређене надлежности ради остваривања заједничких циљева. ЕУ свакој држави чланици има најширу правну способност која се при знаје прав ним ли ци ма у скла ду са на ци о нал ним прав ним про пи си ма.ну. међу којима су и све земље чланице ЕУ).менте који је битно разликују од других међународних организација. садржи и друге . 1. због одређених сличности у називу треба разликовати и институције/органе Савета Европе (Парламентарна скупштина. ЕУ се залаже за поштовање међународног права у складу са принципима ПовељеУједињенихнација и слободнутргови.ЕУ. што значи да може закључивати споразу. Комитет министара.ја европских држава. поред осталог.ме са једном или више трећих држава или међународних организаци. СоипсИ о^ Еигоре . је што и регионална значи организација. Европски суд за људска права и др.

жаве чланице не могу на одговарајући начин 112 Приручник за иолаЈање државноЈ сшручноЈ исииша да остваре намераване циљеве сопственим акцијама.ције.правни. у областима које не спада.1. 1.ке. због обимности или дејства предложених акција.Европска унија као специфичан институционализован систем са. али који могу бити. Наиме.жаве чланице добровољно пристају на поштовање таквих одлука. Према одговарајућем пропису ЕУ (Уредба Савета/министара). Тако. што значи да надлежности које уговорима нису поверене ЕУ задржавајудржаве чланице. правна акта ЕУ постају саставни део правног система држава чланица.жност обухвата најзначајније области друштвено-привредногживота земаља чланица. сваки правни акт ЕУ преводи се на све службене јези. ЕУ интервенише само уколико др. Надлежносши ЕУ Надлежности ЕУ су одређене тзв. С друге стране. Наиме. службени језици Европскеуније сујезици држава чланица.риле државе чланице. али све више и немачки језик. од.носно примењују сопствена средства принуде у ту сврху. она нема класична принудна сред. као равно.ства која би применила у случају непоштовања њених одлука већ др. тзв. извршних и судских овлашћења и да њена надле. будући да има широк круг законодавних. . С друге стране. принципом позитивне енумера.ју у њену искључиву надлежност. радни језици испод министарског нивоа јесу енглески. Одређивање надлежности ЕУ врши се и у складу са принципима супсидијарности и сразмерности. ЕУ делује у оквиру надлежности које сујој уговорима пове. француски.држи и неке елементе државне организације. На основу принципа супсидијарности.

ње одлука на нивоу што је могуће ближем грађанима). садржина и облик предузете акције ЕУ не смеју да прекораче ону меру која је неопход. које одликују блиски и мирољубиви односи сарадње. Пошшовање основних ирава и слобода и блиски односи са суседима Повеља о основним правима Европске уније. државе чланице предузимају све неопходне мере да олакшају остваривање задатака ЕУ и. Према Уговору о ЕУ.не основне принципе права ЕУ. државе чланице предузимају све мере које су неопходне да би се обезбедило испуњење обавеза које произлазе из уговора или из аката институција/органа ЕУ.жавама. на основу и у складу са принципом сразмерности. што значи да основна права зајамчена наведеном конвенцијом чи. Унија развија посебне односе са суседним др. слободе и принципеутврђене наведеном повељом.да. Према Уговору о ЕУ. Међутим.2. уздржавају се од свих мера које могу угрозити остваривање циљева ЕУ. . 1. што значи да ЕУ поштује права. под којим се подразумева доноше. са истим циљем. ЕУ присту- па Европској конвенцији за заштиту људских права и основних слобо. према Уговору о ЕУ.боље остварени на нивоу ЕУ (садржина принципа супсидијарности се у наведеном смислу очигледно битно разликује од садржине принципа супсидијарности који се наводи у Преамбули .уводу Уговора о ЕУ.на за оства ри ва ња ци ље ва Уго во ра. У вези са тим.Такође. има исту правну снагу као и уговори.

царинска и монешарнаунија Европска унија предузима активности и доноси мере које имају за циљ да успоставе и обезбеде функционисање унутрашњег тржи- шта које подразумева подручјебезунутрашњихграница и гдејеобез. На нивоу ЕУ њени грађани су непосредно представљени у Европском парламенту. За земље чланице ЕУ уведена је јединствена монета евро. што значи да се држављанство ЕУ додаје националном држављанству и не заме. која подразумева. Право Јрађансшва ЕУ Установљено је и право грађанства ЕУ.ке царинске тарифе у њиховим односима са трећим државама.вршна фаза у успостављању економске и монетарне уније (скр. ЕМЏ). Економска.је тим лицима да се слободно крећу и бораве на територији држава чланица.беђен слободан проток роба. органима и телима.њен држављанин је сва. ЕУуважава принцип равноправности својихграђана пред ње- ним институцијама.1. услуга и капитала. као и друга права у вези са тим.кат на увоз и извоз између држава чланица. као једној од институција/органа ЕУ.4. као за.3. Она се заснива на царинској унији која се односи на сву робну размену и обухвата за. обезбеђивање слободног протока капитала и координацију економских и монетарних политика држава чланица ЕУ.њује га. енгл. Статус грађанина ЕУ обезбеђу. пре свега.брану царина и свих других дажбина које могу произвести исти ефе. као и увођење заједнич. Тако је за државе чланице ЕУ које испуњавају 114 Приручникиза иолаЈање државноЈ сшручноЈ исиишаза неопходне услове економске монетарне стабилности .ко лице које има држављанство неке од држава чланица. лица. 1.

1986. Ве. Наравно. Итали. Уједиње.публика („Европа дванаесторице" . Португалска Ре. године. 2. Велико Војводство Луксембург („Европа шесторице" . Република Финска. године). Данска). Чла. Република Аустрија („Европа петнаесторице" - 1995.јанска Република.1952. Треба истаћи да има земаља чланица које испуњавају неопходнеусло.1981. Ирска. Република Пољска.Утом смислууказујемо на постојање одредбиУго. Грчка Република („Евро. али га нису прихватиле као своју монету (нпр. евро једино законско средство плаћања од 1.нице ЕУ су: Француска Република. Краљевина Шпанија.лика Британија. Краљевина Белгија. године). односно у којима евро није једино законско средство плаћања. Краљевина Данска ("Европа деветорице". Шведска.усвајање јединствене валуте (тзв. Савезна Република Немачка. Краљевина Швед.но Краљевство Велика Британија и Северна Ирска.1973. Државе чланице ЕУ и државе кандидати за пријем у чланство Европска унија данас обухвата 27 европских држава са готово пола милијарде становника и великим .ве за усвајање евра.ска. Естонија. Бугарска).вора о функционисању ЕУ које се не примењују на„државе чланице које су предмет изузећа". Мађарска.је не испуњавају неопходне услове за усвајање евра (нпр. Словачка Репу- блика. има и држава чланица ко. Република Летонија . Краљевина Холандија. године).па десеторице" . године).унутрашњим тржиштем. Румунија. Чешка Република. године). критеријуми економског и монетарног приближавања - конвергенције) и које су прихватиле евро као средство плаћања. јануара 2002.

сне територије. Француском. блиских економских односа. Треба истаћи да су се грађани Швајцарске Конфедерације и Краљевине Норвешке. године. Јужна Џорџија и Јужна Сендвичка острва. државе чланице ЕУ су се сагласиле да им се придруже прекоморске државе и територије које имају посебне односе са земљама чланица. Јужне и антарктичке француске територије. Република Мађарска.рије у 116 Приручник за иолаЈање државноЈ сшручноЈ исииша Индијском океану. Репу. Сен Мартин. Мајоте.ска острва и Бермуда.блика Малта („Европа двадесетпеторице" . Државе које имају статус кандидата за пријем у чланство ЕУ јесу Република Турска. Република Бугарска и Румунија („Европа двадесетседморице" . Сен Еустасиус. Република Хрватска и Република Македонија.тив приступања ЕУ. Саба. Република Кипар. Република Словенија. пре свега. Република Литванија. У те државе и територије спадају Гренланд. Британске терито. . Британска Девичан. Валис и Футунска острва. Бонаре. Холандски Антили.2004. Холандијом и Великом Британијом. Придруживање ЕУ прекоморских држава и територија С циљем успостављања.2007. острва Туркс и Каикос. на расписаним референдумима (у Швајцарској 1992. године). године) већином гласова изјаснили про.ма ЕУ . Кајманска острва. Сен Пјер и Микелон. Куарачо. Британска Антарктичка територија. Ангија. држава које су имале статус кандидата за чланство у ЕУ. Фокландска острва. 3. године). Француска Полинезија.(Латвија). Монсерат. у Норвешкој 1994.Данском. Света Јелена и Зави. Нова Каледонија и Зависне територије. Аруба. Питкерн.

ЕУ. мај а. па и сама ЕУ. 4. једне од претеча данашње ЕУ . оснивачки су уговори ЕУ. које су својевремено као организације ме. 4.ске заједнице за угаљ и челик. године.ја у трговинском промету са државама чланицама.це.нистру иностраних послова Роберу Шуману) за оснивање посебне заједнице европских држава. Значи.разуми којима се мењају и допуњују наведени оснивачки уговори. односно спо. УЈовор о оснивању Евроиске заједнице за уЈаљ и челик Давне 1950.вило да је извоз њихових производа у државе чланице слободан. Са друге стране. почетни корак ка европској интеграцији у данашњем .У погледу третмана наведених придружених држава и територи. свака од придружених држава и територија примењује исти режим који примењује на државу чланицу са којом има посебне односе на свој трговински промет са државама чланицама.номски опораваку ратом исцрпљеној западној Европи и предупреди могућност избијања поновног ратног сукоба. примењује се пра. Развој европских интеграционих процеса . као и са другим придруженим државама и територијама. по иницијатору. и сви појединачни уговори о приступању (држава чланица) европским заједницама и ЕУ.1.оснивачки акти ЕУ Европске заједнице. првенствено с циљем да се обезбеди бржи еко. Настале су у периоду непосредно после Другог светског рата.Европ. представљају почетак пута ка данашњој својеврсној политичкој и економској интеграцији . Сви међународни уговори којима су основане европске заједни.ђународног карактера основале неке од западноевропских земаља. 9. представљен је план (познат као Шуманова декларација. тадашњем француском ми. као и уговори.

це. енгл. Према овом уговору.вање Уговора о оснивању Европске економске заједнице (скр. по чему се овај уговор назива и Пари. а ступили су на снагу 1958.2.ски уговор. Стим циљем. који је ступио на снагу 1952. Белгија и Луксембург . Овим уговором државе оснивачи су се споразумеле да као равноправни партнери воде заједничку и усклађену политику у за то доба изузетно важној области производње и трговине угљем и челиком.нич ке по љо при вред не по ли . заједничке Приручник за иолаЈање државноЈ сшручноЈ исииша трговинске политике и зајед. одлуке Високе службе биле су обавезујуће за све државе чланице заједни. Заједничку скупштину и Суд.Француска. Немачка. као институције/органе међународне организације коју су основали. што су и прве карактеристике наднационалног у надлежности једне европске организације. Шест европских држава . са роком важења од 50 година. УЈовори о оснивању Евроиске економске заједнице и Евроиске заједнице за ашомску енерЈију Следећи корак ка даљој европској интеграцији било је закључи.зивају и Римским уговорима. Италија. енгл. 4. ЕС5С). Савет (ми. Првенствени циљ закључивања Уговора о оснивању Европске еко ном ске зајед ни це би ло је фор ми ра ње и уре 118 ђе ње зајед нич ког тр.ске заједнице за угаљ и челик. ЕЕС) иУговора о оснивању Европске заједнице за атомску енергију (енгл. Еигоа^от .ЕАС) 1957.закључиле су 1951. по чему се ови уговори на. године.облику представљало је оснивање Европ. године у Риму. образовали су Високу службу.жишта. Ове уговоре је такође закључило шест држава чланица претходно основане заједнице. године. Холандија. године у Паризу Уговор о оснивању Европске заједнице за угаљ и челик (скр.нистара). заједничке царине.

капитала и људи.лагање и реализација заједничке политике. технолошка и регионална политика и извршене значајне институци. године.за Европску заједницу за угаљ и че. ЕЕЗ и Европску заједницу за атомску енергију.оналне промене (већи утицај у одлучивању . који је ступио на снагу средином исте годи.тичка сарадња држава чланица. године а ступио је на снагу 1967. И овим уговором утврђене су од. проширена искључива надлежност ЕЕЗ на области као што су заштита животне средине. И институције нове заједнице су конципиране слично институцијама претходно основане заједнице. у чијем је делокругу пред.једница (даље: ЕЕЗ) заснивала се на четири слободе: протока робе. Првенствена сврха закључивања Уговора о оснивању Европске заједнице за атомску енергију било је утврђивање циљева развоја истраживања нуклеарне енергије и њене употребе у цивилне сврхе од стране земаља чланица заједнице.лик.тике. истраживачка. услуга. Почетком 1986.говарајуће институције заједнице. образоване су заједничке институције/органи за све три европске заједнице .ром предвиђени су једна Комисија и један Савет (министара) за све три зајед ни це. Овим актом иницирана је европска монетарна и политичка унија и развој слободног унутрашњег тржишта. године државе чланице заједница су потписале Јединствен европски акт. који је ратификован 1965. стим што је основана Комисија уместо Високе службе. Наиме. Европ ска еко ном ска за. 4.3.не. У ства ри. регулисана спољнополи. овим угово. УЈовор о сиајању и Јединсшвен евроиски акш Уговором о спајању.

вању ЕЕЗ. одредбе којима се мења Уговор о оснивању Европске заједнице за угаљ и челик. године. економска и монетарна унија и. Најзначајније новине које садр. године потписан је Уговор о оснивању Европске униј е (кој и се назива и Уговор о Европској униј и или Уговор из Ма..лежност ЕУ у низу значајних области .конкуренција. године. године а ступио је на снагу 1999. одређених заједничких политика и посебних облика сарад. одредбе о ближој сарад. који је ступио на снагу крајем 1993.унутрашње тржиште. одредбе о полицијској и правосудној сарадњи у кривичним стварима.вања Савета министара). УЈовор из Амсшердама Уговором из Амстердама. Уговором о ЕУ успоставља се јединствено . одредбе којима се мења Уговор о оснивању Европске заједнице за атомску енергију. у вези с тим. трговина.Европског парламента и увођење квалификоване већине као преовлађујуће у начину одлучи. одредбе о зајед. Овај уговор садржи заједничке одредбе кој има се мења Уговор о оснивању ЕЕЗ (с тим што је Уговор о осни. као и спровођење. у складу са промењеним циљевима.стрихта . који је потписан 1997.њи и за вр шне одредбе. утврђује искључива над.овај уговор се назива и Уговор о Европској заједници).5. 4.ничкој спољној и безбедносној политици. УЈовор о оснивању Евроиске уније Почетком 1992. преименован у Уговор о оснивању Европске зај еднице . 4. рибарство и др. уз сагласност држава чланица.ње између држава чланица.привреда.4.по граду у Холандији у коме је закључен). пољо. измењени су и допуњени 120 Приручник за иолаЈање државноЈ сшручноЈ исииша уговори о трима европским заједницама и Уговор о ЕУ.жи овај уговор односе са на .

што ће омогућити да се смањи број чланова Комисије и повећа ефикасност њенограда. Најзначајније новине које садржи овај уговор односе се. на смањење броја посланика у Европском парламенту.ном већином. такође су измењени и допуњени уговори о трима европским заједницама и Уговор о ЕУ.стима безбедности и одбрамбене политике и утврђивање могућности постепених интеграција у областима које одговарају оснивачким циљевима заједница и ЕУ.Такође.6.виђено је да се значајно прошире области у којима се одлуке у Савету (министара). пред. 4. кој и је потписан 2001. 4. УЈовор о Усшаву за Евроиу Решења из Уговора из Нице нису била таква да су могла на један ефикасан начин да побољшају способност деловања и одлучивања у ЕУ и подстакну даље европске интеграције. проширивање задатака у обла. као и на то да свака држава чланица може предложити само по једног чла. поред осталог. УЈовор из Нице Уговором из Нице. године. Због . Исто тако.проширивање области у којима Европски парламент има право саодлучивања. као једне од институције/органа ЕУ. за убудуће биће уведен принцип ротације. године а ступио је на снагу 2003.на Комисије. У вези са саставом Комисије предвиђено је да када број држава чланица буде 27.7. каоједне од институција/органа ЕУ. доносе квалификова. гласови у Савету поново су систематизовани по јачини (у зависности од броја становника државе чланице). поготову у светлу будућих очекиваних проширивања.

предвиђао и формално пре. После дугих и врло напорних преговора представника држава чланица. требало да укине све до 122 сада важеће осни.Уговором оУставу за Европуустано.вљена је функција председника Европског савета. покренути су и одговарајући поступци. с обзиром на свој карактер и садржину.тим. у јуну месецу 2004. године пошто су се грађани Француске и Холандије.ца у међународном промету.туција/органа ЕУ. иначе.вачке Приручник уговорезакојима основане европске иолаЈањесу државноЈ сшручноЈ исииша заједнице и ЕУ .односно статус правногли. даљи процес изјашњавања о највишем правном акту ЕУ био је блокиран већ наредне. Уговор о Уставу за Европу је. као и да основна права која су зајемчена Европском конвенцијом о људским правима чине основне принципе права ЕУ.Уговор о ЕЗ и Уговор о ЕУ.тога су одмах у вези са тим предузете активности за превазилажење проблема. уместо ротирајућег председавајућег. 2005. као и да ЕУ и де јиге добијемеђународноправни субјективитет. За разлику од досадашње праксе.ну и безбедносну политику. као једне од инсти. уставни уговор је. поред економске. ако се има у виду самосталност у деловању која је дата Високом представнику за спољ. у политичку унију. и прецизиран делокруг сопственог министра спољних послова. осим Уговора о . на тим поводом организованим референдумима. године. слободе и прин. Међу.ципи утврђени у Повељи о основним правима ЕУ. Пошто је тај акт морао да буде ратификован у државама чланицама. усаглашен је и потписан текст Уго.вора о Уставу за Европу.растање ЕУ. већи- ном гласова изјаснили противусвајања тогуставногуговора. Тим актом утврђени су застава и химна ЕУ и прецизирано да његов саставни део чине права.

године. садржи основна решења преузета из Уговора о Уставу за Европу. децембра 2007. 4. УЈовор из Лисабона Требало је да криза у ЕУ. у ствари.дине и да ће ступити на снагу 1. Нова требало решења. Предвиђало се да ће Лисабонски споразум бити ратификован у парламентима држава чланица без већих потешкоћа током 2008. Овакав приступ је прихваћен да би се избегла обавеза изјашњавања и о том новом споразуму на референдумима у државама чланицама. као што је то био случај са изјашњавањем у вези с Уговором о Уставу за Европу. па самим тим и предупредила евентуална непожељна изненађења. године. би да утврђена обезбеде Лисабонским већу споразумом. уочи наредних . буде превазиђена утврђеним новим решењима у Уговору из Лисабона (тзв.оснивању Европске заједнице за атомску енергију. ко. одговарајућим изменама Уговора о ЕУ и Уговора о оснивању ЕЗ у форми амандмана на постојеће уговоре које су потписали шефови држава или влада др. која је настала после одбацивања Угово. Од држава чланица једино је Ирска била . реформски уговор).ра о Уставу за Европу на референдумима у Француској и Холандији. а која је потпуно блокирала напоре за ефикасније функционисање ЕУ и даље процесе европских интеграција.ји се популарно назива Лисабонским споразумом. Тај споразум.носно представља„филтрирану" верзију наведеногуставногуговора. 13. ефикасност и боље функционисање ЕУ и да отклоне институционалне препреке за проширење ЕУ.јунских избора за Европски парламент. јануара 2009. који би и даље остао на снази као посебан уговор. тј.8. го.жава чланица ЕУ у Лисабону (Португал). од.

иако је Лисабонски споразум у чешком парламенту био ратификован без већих пробле. као и од стриктне приме. Наведено изузимање од примене одређених обавеза омогућило је Великој Британији да не мора да расписује референдум да би се њени грађани изјаснили о овом споразуму. У вези са применом Лисабонског споразума. по датом обе. године. И Пољ. да би се на поно.јућа за све чланице ЕУ. године.вљеном референдуму у октобру месецу 2009.дуће има по једног члана у Европској . већином гласова изјаснили за споразум. Велика Британија је искористила право да буде изузета од учешћа у тешњој сарадњи у области правосуђа и унутрашњих послова.дине Ирци су се већином гласова изјаснили против. Такође. чешки председник је тај акт потписао тек пошто је Уставни суд Чешке прогласио да Лисабонски споразум није у несагласности са чешким прописима и пошто су уважени додатни захтеви Чешке у ве.Приручник прихваћен је захтев дасшручноЈ свака исииша земља за иолаЈање државноЈ чланица и убу. Када су у питању уступци Ирској у односу на примену 124 Лисабон. Тако је Лисабонски спора.зи са применом Лисабонског споразума.не Повеље о основним правима Европске уније која постаје обавезу. децембра 2009.ђани изјаснили о споразуму.ма. го.у обавези да распише референдум да би се њени гра. на првом референдумском изјашњавању о Лисабонском споразуму у октобру месецу 2008. Међутим.ска је добила право да буде изузета од стриктне примене Повеље о основним правима ЕУ.ћању од стране осталих чланица ЕУ да ће добити одређене уступке.зум коначно ступио на снагу 1. Гаранцију осталих земаља чланица ЕУ да ће такође добити право да буде изузета од стриктне примене Повеље о основним правима ЕУдобила је и Чешка.ског споразума.

укључујући ту и поли. Лисабонски споразум неће заменити до сада важеће оснивачке уговоре . за разлику од текста Уговора о Уставу за Европу. по правилу. питањима у вези са образовањем и бригом о породици и са забраном абортуса. не утврђује симболе који карактеришу суверене државе. а тај начин одлучивања је проширен још и на педесетак нових области.ђено као решење у тексту уставног уговора. фискалној политици. У ствари. Наравно. и надаље ће. као што су застава и химна ЕУ.јед ни цу.лучује о својој војној неутралности.комисији. с тим што је овај последњи (Уговор о оснивању ЕЗ) преименован у Уговор о функционисању ЕУ. као и да се повећа број посланика у Европском парламенту. доносити већином (простом и квалификованом). односно„Заједнице" више се неће користити.тику.Уговор о ЕУ и Уговор о оснивању ЕЗ. Лисабонски споразум. већ само назив„Европска унија". односно да Ирска у Комисиј и увек има свог члана. као једној од институција/органа ЕУ. што је било предви. важити Уговор о ЕУ и Уговор о оснивању ЕЗ. Наиме. Наиме. правима запослених. одлуке ће се убудуће у Савету (ми. уз усвојене измене. нема ни уједначавања назива законодавних аката ЕУ у заједнички назив„закони".ворима. раније закључени Уговор о оснивању Европске заједнице за атомску енергију и даље ће остати на снази. као и образовање и економску поли.нистара). и назив„Европска заједница". Једногласност . Најзначајнија новина у Лисабонском споразуму односи се на начин одлучивања у ЕУ. С обзиром на наведене промене у вези са оснивачким уго. У том смислу.цијску и правосудну сарадњу. Ирској су дате и гаранције да самостално од. у Уговору о ЕУ изричито се утврђује да ЕУ замењује и наслеђује Европску за.

као институције/органа ЕУ). пошто Ко. односно у овој функцији су спојене функција која је и до сада постојала под тим називом и досадашња функција комесара за спољне послове у Комисији. Конкретно. која ће.њавају министри спољних послова држава чланица).ју шефови држава или влада држава чланица ЕУ (који чине састав Европског савета. која је у ствари решење преузето из текста Уговора о Уставу за Европу.је Европски савет. Високи представник ЕУ за спољне послове и безбедносну политику је сада уједно и потпредседник Комисије (Европске комисије). Међутим. национални парламенти добијају право да надгледају рад Европског парламента.гућност испитају Приручник за иолаЈање државноЈда сшручноЈ исиишада .мисија. 126 парламенти држава чланица имаће мо. осим када је у питању Савет за опште послове (који сачи.седавати високи представник ЕУ за спољне послове и безбедносну политику ЕУ. јесте увођење функције председ- ника Европског савета. по правилу. уместо досадашњег ротирајућег система председништва на период од шест месеци.(консензус) и даље се примењује у одлучивању о питањима спољне политике. ово лице ће бити задужено за вођење заједничке спољне и безбедносне политике ЕУ. Високог представника ЕУ за спољне послове и безбедносну политику имену. Наравно. кога бира. и даље имати законодавну иницијативу. предложи неки нови пропис. Друга значајна новина. систем ротирајућег председништва остаје код различитих састава Савета министара (у зависности од проблематике која се разматра). социјалне политике и опо ре зи ва ња. са двоипогодишњим мандатом. безбедности. Према Лисабонском споразуму. којим ће пред.

У том смислу. ОснивачкиуЈовори који су на снази . у случају иступања државе чланице из ЕУ прописује посебна врста уго.9. кој и је правни инструмент за улазак једне државе у ЕУ. као законодавни орган.ступању. Лисабонским споразумом утврђен је број представника грађана (посланика) у Европском парламенту на 751 (према Уговору из Нице који је примењен на садашњи сазив Европског парламента број посланика је 736). утврђују се права и обавезе државе чланице која жели да иступи из чланства док се наведени уго.уговор о иступању. Комисија би убудуће. који одговара броју од две трећине држава чланица (уместо садашњих 27).вора . ЕУ постаје правно лице. како би све државе чланице дошле на ред да предложе и имају свог члана у Комисији.сности рада. поред осталог. Лисабонским споразумом Европски парламент. а то зна.родном плану. после 2014.одлучивања Европског парламента и Савета (министара) проширена на још педесет нових области. да би била ефикаснија. може да закључује уговоре и да буде члан међу. Тако се као пандан уговору о при. 4.нице из ЕУ (тзв. требало да има мањи број чланова (комесара). При томе. што ће знатно ојачати њен утицај на међуна. Према Лисабонском споразуму. излазна клаузула).њиваће се принцип ротације. добија још значајнијуулогу пре свега тиме штоје процедура са.народних организација. приме. ради повећања ефика. С друге стране. године.чи да. У систему ЕУ први пут се уређује поступак иступања државе чла.ли се доношењем тог прописа крши принцип суп си дијар но сти.вор не закључи и ступи на снагу.

Пољском. Аустријом. Великом Британијом.вор о оснивању Европске заједнице за атомску енергију. За разлику од осталих оснивачких уговора којима су основане европске заједнице. Летони. Саставни део оснивачкихуговора чине и бројни анекси. 128 Словени. па је престао да важи крајем јула 2002. Литванијом. у оснивачке уговоре спадају и сви за.јом. пречишћени (потпуни) текстови свих важећих оснивачкихуговора. Уговор о функционисању ЕУ (раније Уговор о оснивању ЕЗ. Словачком. ради лакшег коришћења у званичном службеном гласилу ЕУ -„Службеном листу Европске уније".ном листу Европске уније".ском.кључени појединачни уговори о приступању у чланство. за иолаЈање државноЈ сшручноЈ исииша .вачких уговора. а према којем су сва имовина и обавезе затече.ра и појединачни текстови њихових каснијих измена. и то са: Дан. Ирском. Кипром. Мађарском. Финском.јом. Иако су правно обавезујући основни текстови оснивачкихугово. Грчком. протоколи и декларације. године. Уговор о оснивању Европске заједнице за угаљ и челик је био закључен на период од педесет година. и тзв.времено закључиле посебан протокол. који се сматра анексом ранијег Уговора о оснивању ЕЗ. Малтом. који се такође објављују у„Службе. Чешком.Од оснивачкихуговора којима су основане европске заједнице и ЕУ сада су на снази Уговор о ЕУ. односно пре тога Уговор о оснивању ЕЕЗ) и Уго. објављују се. У вези с тим. Естонијом. Бугарском Приручник и Румунијом. Шведском. Као што је већ истакнуто. Шпанијом.ни на дан престанка Европске заједнице за угаљ и челик пренети на ЕЗ. Португалом. државе чланице су своје. поред основнихтекстова и измена осни.

може донети одлуку да се приступи разматрању предложе. када нису у питању значајне измене уговора. Европског парламента и Комисије. могу да поднесу Савету (министара) владе сваке од држа.жава или влада држава чланица. Посшуиаку вези са изменамауЈовора на којима се заснива ЕУ Предлоге за измене уговора на којима се заснива ЕУ. Уговор о ЕУ предвиђа и поједностављени поступак ревизије.вору о ЕУ.трашње политике и акције ЕУ (Део III у Уговору о функционисању ЕУ). На.10. Европски предложеним изменама. која треба да припреми препоруку у вези са предложеним изменама за посебну скупштину састављену од представника националних парламената.ва чланица. према Уго.ја доставе Европском савету предлог за ревизију свих одредби или дела одредби из Уговора о функционисању ЕУ који се односи на уну.ведени случајеви се подводе под уобичајени поступак ревизије. саветједногласно одлучује о . Европски парламент и Комиси. Европски парламент и Комисија. После консултовања Европског парламента и Комисије (и Европске централне банке. Европски савет може да сазове само конференцију представ. То је случај када владе држава чланица.ника влада чланица са мандатом да постигне договор о изменама.4.них измена. Међутим. уколико су у питању промене у монетарној обла- сти). Предлози се достављају Европском савету који. после консултовања Европског парламента и Комисије. по добијању сагласности од Европског парламента. Предлог измена усваја се једногласно. шефова др. У том смислу председник Европског савета сазива конфе.ренцију представника влада држава чланица.

5. 5. Комисије и Суда правде ЕУ уређена су у тзв. Надлежност и састав Европског парламента. да служи интересима ЕУ. према уговору о ЕУ. Европски савет.Измене уговора ступају на снагу тек пошто их све државе члани.ним ак тима. Институције ЕУ. Савета Европске комисије и Суда правде ЕУ утврђују се одредбама о институцијама у Уговору о ЕУ. ефикасност и континуитет њених политика и акција. састав и друга питања која се односе на Европску централну банку и Ревизорски суд садржане у Уговору о функционисању ЕУ. Свака од држава чланица може имати најмање шест а највише 96 представника (посланика).цама. На иницијативу . остварује њене ци. Евроиски иарламенш Европски парламент чине представници грађана ЕУ.љеве. Све институције ЕУ делују у оквиру надлежности које су им поверене уговорима.це ратификују у складу са поступцима прописаним њиховим устав. Европског савета. јесу Европски парламент. Европског савета. Европска централна банка и Ревизорски суд (Финансијски суд). Европска комисија (Комисија). ЕУ располаже институцијалним оквиром који има за циљ да унапређује њене вредности. да обезбеђује повезаност. институционалним одредбама Уговора о функционисању ЕУ. Међутим. док су одредбе које уређују надлежност. њеним грађанима и државама члани. Савета. Суд правде ЕУ. Њихов број не може бити већи од 751 (укључујући ту и 130 Приручник за иолаЈање државноЈ сшручноЈ исииша председника). и остала значајна питања која се односе на рад и функционисање Европског парламента.1. Институције/органи ЕУ Према Уговору о ЕУ. Савет.

Европског парламента и на основу њего- ве сагласности,
Европски савет доноси одлуку којом одређује састав
Европског

парламента.

Мандат

чланова

Европског

парламента траје пет година. Исто тако, на основу предлога
Европског парламента и на основу његове сагласности,
Европски савет доноси одлуку о непо- средном избору
чланова Европског парламента на основу једнообра- зног
поступка у свим државама чланицама. Одредбе наведене
одлуке ступају на снагу тек пошто буду прихваћене у
државама чланицама. Исто тако, по добијању мишљења од
Комисије и сагласности Савета, Европски парламент утврђује
правила и опште услове обављања ду- жности својих чланова.
Избори за европски парламент одржавају се у свакој
држави чла- ници посебно, независно од националних избора
или истовремено са њима, на непосредним изборима,
слободним и тајним гласањем.
Европски парламент бира из својих редова председника и
његов би ро.
Посланици у Европском парламенту су груписани по
политичкој, а не по националној припадности. У ствари, у
Европском парламенту преплићу се партијска припадност,
припадност држави чланици, ин- тереси грађана и свест о
интегрисаној Европи.
Седиште Европског парламента налази се у Стразбуру
(Францу- ска). Европски парламент држи годишње заседање састаје се другог уторка у марту. Међутим, на захтев већине
од укупног броја својих чланова, Савета или Комисије,
Европски парламент може одржати и ван ред но за седа ње.
С обзиром на овлашћења која има, Европски парламент
има зна- чајну улогу у систему ЕУ. Он, пре свега, зај едно са
Саветом, обавља законодавну функцију, што значи да заједно

са овим усваја законске акте у прописаном поступку. Такође,
заједно са Саветом учествује у усвајању буџета ЕУ. Европски
парламент

бира

председника

Комисије

и

Европског

омбудсмана.
Европски парламент може изгласати и неповерење
Комисији, што за последицу има то да су чланови Комисије
дужни да поднесу колективну оставку (у том случају Високи
представник ЕУ за спољне послове и безбедносну политику
подноси оставку само на функције које обавља у Комисији).
Европски парламент расправља о годишњем извештају који
му подноси Комисија. Такође, Европски парламент или
његови чланови имају право да постављају питања Комисији,
а ова је дужна да на њих да одговор. Исто тако, Европски
парламент може дати иницијативу Комисији за доношење
акта ради спровођења уговора.
Европски савет и Савет (министара) могу бити и
саслушани од стране Европског парламента. Европски
парламент је овлашћен да установи привремени анкетни
одбор ради испитивања тврдњи о по- вреди или лошој
примени права ЕУ, који је дужан да о томе поднесе извештај.
Посебан

начин

учешћа

Европског

парламента

у

одлучивању у си- стему ЕУ јесте и давање његове сагласности
на акте које је утврдио Савет. То је, на пример, случај када
Европски парламент дај е сагла- сност на припремљени текст
уговора о приступању, односно уговора о иступању.
Европски парламент одлучује већином гласова присутних
чланова, уколико уговорима за поједине случајеве није
другачије предвиђено.
Европском парламенту може поднети петицију сваки
132

грађанин ЕУ, као и свако
физичко
и правно
које
има
Приручник
за иолаЈање
државноЈлице
сшручноЈ
исииша
пребивалиште, одно- сно седиште у некој држави чланици о

питању које спада у делокруг рада ЕУ и које се њега тиче на
непосредан начин.
5.2. Евроиски савеш
Европски савет чине шефови држава или влада држава
чланица, његов председник и председник Комисије, с тим што
у његовом раду учествује и високи представник ЕУ за спољне
послове

и

безбедносну

политику.

Члановима

Европскогсавета, када се тако одлучи,у раду мо- же да помаже
по један министар, а председнику Комисије један члан Ко ми
сије кога он одре ди.
Европски савет бира свог председника квалификованом
већином на период од две и по године, са могућношћу само
још једног реизбо- ра исте личности на следећи период од две
и по године. Председник председава и руководи радом
Европског савета, обезбеђује припре- му за седнице и
континуитет рада Европског савета, усклађује ставо- ве и
постизање консензуса у оквиру Европског савета, подноси
изве- штај Европском парламенту после сваког састанка
Европског савета и представља ЕУ на спољном плану.
Све седнице Европског савета одржавају се у Бриселу
(Белгија).
За разлику од других органа ЕУ, делокруг и начин рада
Европ- ског савета није строго регулисан, што му обезбеђује
ефикасност

у

решавању

најзначајнијих

проблема

у

функционисању и развоју ЕУ и утврђивање дугорочне
стратегије ЕУ. У том смислу, Европски са- вет даје неопходне
подстицаје за развој ЕУ и утврђује опште поли- тичке
смернице, из чега, опет, произлази да он нема овлашћење да
доноси обавезујуће одлуке за државе чланице. Ипак, у
пресудним тренуцима за опстанак и будућност европских

интегративних про- цеса Европски савет је имао одлучујући
позитиван утицај и тако оправдао своју улогу утврђену
уговорима.
Поред осталог, према Уговору о функционисању ЕУ,
Европски са- вет, на пример, одређује стратешке смернице
деловања на законодав- ном и оперативном плану у оквиру
подручја слободе, безбедности и правде. Исто тако, на основу
заједничког годишњег извештаја Савета и Комисије, Европски
савет сваке године разматра стање запослено- сти у ЕУ и о
томе усваја закључке.
Европски савет се састаје два пута годишње, сваких шест
месеци, а сазива га његов председник. Европском савету
помаже у раду Гене- рални секретаријат Савета (министара).
Европски

савет,

по

правилу,

одлучује

једногласно

(консензусом), о процедуралним питањима простом већином,
док квалификованом већином (која се утврђује на начин
утврђен уговорима) одлучује о са- ставу Савета (министара) и
председавањем одговарајућим саветом (изузимајући Савет за
спољне послове, односно Савет за опште по- слове).
Председник Европског савета и председник Комисије не учествују у гласању када одлучује Европски савет.
5.3. Савеш (Савеш ЕУ, Савеш минисшара)
Савет чине представници држава чланица који су у рангу
мини- стра одређеног ресора. То значи да се састав Савета
мења у зависно- сти од области којој је посвећена седница
Савета. У том смислу, посто- ји девет различитих састава у
којима заседа Савет.
Када је реч о питањима у вези са усклађивањем
134

активности држа- ва чланица
областидржавноЈ
спољне
политике,
Приручник у
за иолаЈање
сшручноЈ
исииша
онда се састаје Савет за спољ- не послове (скр. енгл. САЕКС),

познат као Савет за опште послове, који иначе има задатак и
да координира рад осталих ресорних засе- дања Савета, као и
да припрема састанке Европског савета, у сарад- њи са
председником Европског савета и Комисијом. Остали састави
Савета су: Савет за економске и финансијске послове (скр.
енгл. ЕСО- Р№), Савет за области правосуђа и унутрашњих
послова (скр. енгл. ЈНА), Савет за области запошљавања,
социјалне политике, здравства и питања заштите потрошача
(скр. енгл. Р5СО), Савет за област конку- ренције (енгл.
Сотре^Шуепезз СоипсИ), Савет за области транспорта,
телекомуникације и енергије (скр. енгл. ТТЕ), Савет за
области пољо- привреде и риболова (енгл. АдпсиКиге ап^
ПзНепез СоипсИ), Савет за област заштите средине (енгл.
Епујгоптеп^ СоипсИ) и Савет за обла- сти образовања,
омладине и културе (скр. енгл. ЕУС).
Свако заседање Савета је подељено у два дела, на тај
начин што је први део посвећен расправи о прописима ЕУ, а
други осталим ва- жним активностима.Савет има седиште у
Бриселу, с тим што се нека његова заседања одржавају и у
Луксембургу.
Са изузетком Савета за спољне послове, којим председава
Висо- ки представник ЕУ за спољне послове и безбедносну
политику, ра- дом Савета у осталим саставима председава
свака од држава чланица у периоду од шест месеци, према
редоследу који је унапред одредио Европски савет, поштујући
систем

равноправне

ротације.

Главни

за-

даци

председавајућег су да унапред, за период свог председавања,
утврди датуме одржавања седница Савета, припреми предлог
днев- ног реда за седнице, сазива седнице, председава
седницама и састан- цима тела кој е за Савет припрема дневни
ред - Комитета сталних представника, као и да представља

Савет у односима са Комисијом. Председавајући Савета
значајно утиче на законодавну и сваку другу активност
Савета на тај начин што може да подржи или не подржи неки
предлог Комисије у том смислу.
Савет, по правилу, доноси одлуке квалификованом
већином, а у појединим случајевима предвиђеним уговорима
простом већином и једногласно (консензус).
Према Уговору о ЕУ, квалификовану већину од 1.
новембра 2014. године чини најмање 55% чланова Савета,
која укључује најмање 15 његових чланова који представљају
државе чланице које имају најма- ње 65% становништва ЕУ.
Посебним Протоколом о прелазним одред- бама утврђено је
како се одређује квалификована већина у Савету у периоду до
31. октобра 2014. године, као и у периоду од 1. новембра
2014. године до 31. марта 2017. године. До 31. октобра 2014.
године при утврђивању квалификоване већине долази до
одмеравања - пон- дерације гласова, с обзиром на то да у овом
случају државе члани- це имају различит број гласова (према
броју становника), па се број гласова довољан за доношење
одлуке одређује у односу на унапред утврђен број гласова
који представља већину држава чланица (када се одлука
доноси на предлог Комисије), односно утврђен број гласо- ва
од

најмање

две

трећине

држава чланица

другим

случајевима). При оваквом утврђивању квалификоване већине
члан Савета може тражити да се испита да ли државе чланице
које чине овакву квалифи- ковану већину имају најмање
62%укупног становништва ЕУ, па уколи- ко овај услов није
испуњен, сматра се да односни акт није ни усвојен. Између 1.
новембра 2014. године и 31. марта 2017. године, када акт
136

треба да буде усвојен квалификованом
ако то
члан
Приручник за иолаЈањевећином,
државноЈ сшручноЈ
исииша
Савета из неке земље чланице то тражи, акт ће бити усвојен

на исти начин на који се утврђује квалификована већина до
31. октобра 2014. године (ово је био посебан захтев Пољске
када се расправљало о решењима уЛисабонском споразуму).
Доношење одлуке на основу квалификоване већине у
претход- ним случајевима може да блокира најмање четири
члана Савета, што значи да у том случају нема одлуке Савета.
Савет има специфичну и значајну улогу у систему ЕУ. Он,
пре све- га, обавља законодавну функцију, заједно са
Европским парламентом, што значи да заједно са овим усваја
законске акте у прописаном за- конодавном поступку. Такође,
заједно са Европским парламентом, Са- вет учествује у
усвајању буџета ЕУ. Савет утврђује политику и усклађу- је
активности у складу са својим делокругом утврђеним
уговорима.
Савет својим одлукама преноси на Комисију овлашћења
за спро- вођење прописа које доноси, с тим што у посебним
случајевима може сам спроводити одлуке које је донео.
За припрему рада Савета и за извршавање задатака које му
он по- вери одговоран је Комитет сталних представника,
састављен од пред- ставника влада држава чланица.
Да би се квалитетно обављао рад Савета образован је и
Генерал- ни секретаријат, под руководством генералног
секретара, кога имену- је Савет.
5.4. Комисија (Евроиска комисија)
Према Уговору о ЕУ, до 31. октобра 2014. године
Комисија ће се састојати од по једног представника сваке
државе чланице, укључују- ћи и њеног председника и високог
представника ЕУ за спољне посло- ве и безбедносну
политику, који је и један од њених потпредседника, што значи
да ће Комисија до истека наведеног периода укупно имати 27

чланова. Такође, Уговором о ЕУ утврђује се да ће се од 1.
новембра 2014. године Комисија састојати од одређеног броја
чланова, укључу- јући и њеног председника и високог
представника ЕУ за спољне по- слове и безбедносну
политику, који одговара броју од две трећине држава чланица,
изузев уколико Европски савет својом одлуком не промени
овај број. То значи да убудуће Комисија неће имати обаве- зно
члана из сваке државе чланице, а чланови Комисије ће се
мењати од једног до другог састава на основу равноправног
система ротаци- је, како би све чланице дошле у ситуацију да
имају свог члана Коми- сије, при чему ће се водити рачуна о
томе да сваки састав Комисије одражава демографску и
географску слику свих држава чланица. Ман- дат чланова
Комисије је пет година, с тим што могу бити поново име- но
ва ни за чла на Ко ми сије.
Кандидата за председника Комисије, после спроведених
консул- тација, Европском парламенту предлаже Европски
савет, узимајући у обзир резултате избора за Европски
парламент. Уколико предложени кандидат не добије потребну
већину у Европском парламенту да би био изабран, Европски
савет је дужан да предложи новог кандидата.
На основу предлога сваке државе чланице и уз сагласност
изабраног председника Комисије, Савет усваја листу лица која
треба да буду именована за чланове Комисије (комесари). Као
колегијални орган, Комисија подлеже изгласавању поверења
од стране Европског пар- ламента. По изгласавању поверења
од стране Европског парламента, Европски савет именује
Комисију.

Иначе,

Европски

савет,

у

договору

са

председником Комисије, именује високог представника ЕУ за
138

спољ- не послове и безбедносну
политику.
По истом
поступку
Приручник за
иолаЈање државноЈ
сшручноЈ
исииша

Европски са- вет може опозвати високог представника ЕУ за
спољне послове и без- бедносну политику пре истека мандата.
Високи представник ЕУ за спољне послове и безбедносну
поли- тику води заједничку спољну и безбедносну политику
ЕУ, у складу са овлашћењима добијеним од Савета. Као члан
Комисије и један од њених потпредседника одговоран је за
активности ЕУ у међуна- родним односима и координирање
осталих аспеката међународне активности ЕУ.
Чла но ви Ко ми сије су у свом ра ду не за ви сни и мо гу
за сту пати са- мо интересе ЕУ. У том смислу и државе
чланице су се обавезале да ће поштовати независност чланова
Комисије. Приликом ступања на ду- жност чланови Комисије
се свечано обавезују да ће за време трајања мандата, као и
после његовог престанка, поштовати обавезе које про- излазе
из те функције, односно да ће се уздржати од сваке
активности која је неспојива са њиховим обавезама.
Председник Комисије утврђује смернице у оквиру којих
Коми-

сија

обавља

своје

послове.

Он

поставља

потпредседнике, које бира између чланова Комисије комесара, а сваког од чланова Комисије задужује за поједину
област или више области (нпр., унутрашње тр- жиште и
услуге; трговина; енергетика; конкуренција; запошљавање,
социјална политика и једнаке могућности; пољопривреда и
сеоски развој; здравље и заштита потрошача; проширење и
др.). Ова посеб- на задужења која су додељена члановима
Комисије они обављају под руководством председника
Комисије. Иначе, члан Комисије је дужан да поднесе оставку
када то од њега затражи председник Комисије.
Комисија о питањима која су на дневном реду њених
седница од- лучује већином гласова својих чланова.

тората). за унутрашње тржиште). пак. Да би се квалитетно обављао рад Комисије. .пут седмично ради доношења одлука о питањима из своје надлежно. образовани су генерални директорати.сти или. Комисија има право да самостално одлучује које ће прописе предлагати на усвајање Европском парламенту и Савету.. Генерални секретаријат (који надгледа рад генералних дирек. Генерални директорати су. По правилу. покретања иницијативе за доношење прописа. Комисија има 140 задатак да обезбеди успешно функционисање Приручник за иолаЈање државноЈјединственог сшручноЈ исииша унутрашњег тржишта. дужна да надгледа примену права ЕУ и да у случају повреде права о томе да образложено мишљење.јалну политику. Она је.Седиште Комисије је у Бриселу.кође.литике.нистрацијама држава чланица (нпр.штиту интереса ЕУ и представља ЕУ у међународним односима (што укључује и обављање преговара у име ЕУ ради закључивања међуна- родних уговора). законодавна акта ЕУ могу бити усвојена само на предлог Комисије. Комисија предузима потребне иницијативе за унапређење и за. Комисија одржава седнице један. опште и унутрашње службе. за послове запошљавања и соци. Комисија може изнети предмет пред Суд правде. Уколико повреда права не буде отклоњена. Комисија предлаже и прати извршење буџета ЕУ. због чега је често називана „чувар Уговора". са изузетком заједничке спољне и безбедносне по. по начину на који су конципирани. врло слични министарствима у адми. Та. за истраживање. у ствари. Основни задатак Комисије је да се стара о примени уговора (осни- вачких) институције/органи ЕУ и других у аката државама које доносе чланицама и институцијама/органима ЕУ.

Да би се обезбедио континуитет у раду Суда правде. Исто лице може бити поново именовано за судију без ограничења. судије бирају председника Суда правде из својих редова на период од три године. Основног суда и специја. У извршавању послова који су у њеној надлежности Комисија је овлашћена да самостално доноси одговарајуће правне акте (уредбе.5. Иначе.лизованих судова. судије за Суд правде се име.Сваке године. Суд иравде ЕУ Суд правде ЕУ се састоји од Суда правде. 5. Суд правде заседа у судским већима или у Великом већу.депега1). што значи да има 27 судија. по претходно приба. Седиште Суда правде је у Луксембургу. упутства и одлуке).стима ЕУ у протеклом периоду.ција у случају повреде правила конкуренције. случај код њених интервен. сваке три године вр.дати и на Општој седници. најкасније месец дана пре почетка редовног засе. а може засе. Комисија објављује извештај о активно.рано на ту функцију без ограничења. А^уоса^е . као што је.вљеном мишљењу одговарајућег одбора о подобности кандидата за функцију општег правобраниоца. на пример.це.ши се делимична замена судија (14.нују споразумом влада држава чланица. који се. именују споразумом влада држава чланица на период од шест . По претходно прибављеном мишљењу одговарајућег одбора о подобности кандидата за судску функцију. па 13 судија). Суд правде се састоји од по једног судије из сваке државе члани. на период од шест година.дања Европског парламента. такође. а лице које је већ било председник Суда правде може поново бити би.нилаца (енгл. Суду правде у раду помаже осам општих (генералних) правобра.

тив пресуда Основног суда може се улагати жалба Суду правде. по претходно прибављеном мишљењу одговарајућег одбора о подобности кандидата за функцију судије.ним предметима поступа Основни суд. Судије бирају председника Основног суда из својих . сваке три године врши се делимична замена Приручник за иолаЈање државноЈ сшручноЈ исииша судија. И када су у питању општи правобраниоци.ције у својим државама или су истакнути правници признате струч. да би се обезбедио континуитет у раду Суда правде. који својим досадашњим поступањем гарантују независност у свом раду. који предлаже Суду правде да донесе одговарајућу пресуду.новано за општег правобраниоца без ограничења. сваке три године врши се делимична замена општих право. поступајући свестрану анализу предмета који му је поверен и предложи решење у складу са правом ЕУ. Основни суд заседа у већима. Општи непристрасно правобранилац и независно. Да би се обезбедио континуитет у раду 142 Основног су.шти правобранилац предаје судији известиоцу.да. На предлогСуда правде. како би се Суд правде растеретио одређених врста предмета. И судије Основног суда се. Саветутврђујеу којим прав. Судије Суда правде и општи правобраниоци се именују између лица која испуњавају услове за избор на највише правосудне функ.бранилаца (сваки пут по четири општа правобраниоца). је дужан изврши да.ности. именују споразумом влада држава чланица на период од шест година. Основни суд је састављен од најмање по једног судије из сваке др.жаве чланице. с тим што исто лице може бити поново именовано за судију без ограничења. У одређеним случајевима про. Основни суд је надлежан за вођење првостепеног поступка.година. Тако обрађен предмет оп. Исто лице може бити поново име.

Комисије.тост аката органа или тела ЕУ која имају правно дејство према трећим лицима. Суд правде контролише законитост правних аката донетиху од. Осим када су у питању препоруке и мишљења као необавезујући акти. а њих именује Савет. које се односе на повреду уговора (оснивачких) или сваког другог пропи. И Основни суд има седиште у Луксембургу.говарајућем законодавном поступку.ске централне банке (ЕЦБ). а овај може бити поново биран за ту функцију без ограничења. Европ. аката Савета. Европски парламент и Савет.не. Европски парламент. одлучујући у одговарајућем зако.са који се односи на њихову . Одлуке специјализованих судова могу бити предмет жалбе Основном суду. као и закони.несу државе чланице.дружују Основном суду. Чланови Основног суда се бирају међу лицима која поседују спо. Чланови специјализованих судова се бирају између лица чија је независност изван сваке сумње и која поседују способности које се траже за обављање судске функције у државама из којих потичу. Ови судови у свом делокругу имају вођење првостепеног поступка код неких врста тужби у посебним областима.Утаквим случајевима Суд правде поступа каоуставни суд. Савет или Комисија. Суд правде је надлежан да пресудом одлучује о тужбама које под.собности које се траже за обављање судских функција у државама из којих потичу и која својим досадашњим поступањем гарантују незави.редова на период од три годи. који се при.сност у свом раду. могу установити специјалне судове.нодавном поступку. аката Европског парламента и Европског савета која имају правно дејство према трећим лицима.

Суд правде финансијске санкције пресудама има по овлашћење уколико Ко- наведеним да мисија изриче покрене одговарајући поступак због неизвршења пресуде од стра не државе чла ни це. али које га непосредно погађају. Такође. а тужба се доставља туженој страни. Суд правде оглашава ништавим оспо. Суд државе чланице (нижи суд или суд највише инстанце) може да упути захтев Суду правде да донесе одлуку у вези са тумачењем уговора (оснивачких) и исправности и тумачењу аката које су донели институције ЕУ. као и против одлука које су донете у виду уредбе упућене неком другом лицу. из напред наведених разлога.примену. У вези са донесеним предметима. Суд правде је надлежан да одлучује и у свим споровима између ЕУ и њених службеника. 144 Приручник за иолаЈање државноЈ сшручноЈ исииша .но лице може против одлука донетих против њега поднети тужбу Су. и свако физичко или прав.ду правде. Државе чланице и институције ЕУ пред Судом прав. Остале странке у поступку мора заступати професионални брани. која има право на од.равани акт.говор. злоупотребу овлашћења или ненадлежност. Подношење тужбе се објављује у „Службеном листу Европске уније".адвокат. органи или тела ЕУ.де заступа пуномоћник.лац . Затим се за тај предмет именују судија известилац и општи правобранилац. који се именује за сваки предмет посебно. односно која дејства акта који је проглашен ништавим остају на снази.ка. као претходном питању. битне повреде правила поступ. Уколико је тужба основана.

препоруке и мишљења не обавезују. Основни циљ Европског система централних банака је одржавање стабилности цена.стем. одлуке.је предузећима у државама чланицама уколико она не поштују своје обавезе које су засноване на уредбама и одлукама ЕЦБ-а. Европска централна банка је правно лице. У вршењу својих надлежности ЕЦБ је независна. воде монетарну политику ЕУ. Европска централна банка (даље: ЕЦБ) и националне централне банке држава чланица чија је монета евро.кве новчанице. односно подржавање опште економске политике која се води у ЕУ.зан и директно се примењује у свакој држави чланици. препоруке и мишљења.нетарној области. а њено седиште је у Франкфурту (Немачка). Уредба као акт ЕЦБ-а има опште дејство. Европска централна банка доноси мере које су неопход. Исто тако. енгл. а то су дужни да поштују институције/органи и тела ЕУ. док је одлука обавезна у сваком њеном елементу за оне субјекте на које се односи. Једино је ЕЦБ овлашћена да одобрава емитовање евра.ва чланица. С друге стране. сваки њен елемент је обаве. а само она и националне централне банке држава чланица могу емитовати та. С циљем обављања задатака Европског система централних бана. као и владе држа. .ка (даље: ЕСЦБ). које сачињавају Евроси. ЕЦБ доноси уредбе. енгл.не за остваривање задатака који сујој поверени. ЕСВ) и националне централ. Евроиска ценшрална банка Европска централна банка (скр.6. Државе чланице чија монета није евро и њихове централне банке задржавају своје надлежности у мо. ЕЦБ је овлашћена да изриче новчане казне и друге финансијске санкци.5.не банке чине Европски систем централних банака (скр. Е5СВ).

као и Европском савету. на период од три Приручник године. сачињену на основу предлога држава чланица. Чланови Извршног одбора имају мандат од осам година. Оперативно руковође.ца могу бити чланови Извршног одбора. 5. годишњи извештај о активностима ЕСЦБ-а и о монетарној политици за претходну и за текућу годину.ћих аката (препорука и мишљења). Ревизорски суд (Финансијски суд) Ревизорски суд (Финансијски суд) састављен је од по једног пред.ставника свих држава чланица. после консултовања Европског парламента. Савету и Комисији. потпредседника и остале чланове Извршног одбора (четворо) именује Европски савет између личности признатог угледа и искуства у монетарној и банкар- ској области. Чланови Ревизорског суда се именују на период од шест година и могу се поново именовати на исту функцију. Европска централна банка подноси Европском парламенту. а то су Савет ЕЦБ-а и Извршни одбор.нова Ревизорског суда.ње ЕЦБ-ом врши Извршни одбор. на препоруку Савета и после консултација са Европским парламентом и Саветом ЕЦБ-а. а иста лица не могу бити поново бирана на исту функцију. Органи одлучивања ЕЦБ-а руководе ЕСЦБ-ом. Својом одлуком Савет усваја листу чла.7. засиолаЈање тим што државноЈ се његов сшручноЈ мандат исииша може обновити. а председника. Савет ЕЦБ-а чине чланови Извршног одбора ЕЦБ-а и гувернери националних централних банака. . само држављани земаља члани. Они између себе именују председника Ревизорског 146 суда. али не и о законитости необавезују. Иначе.Треба истаћи да се о законитости уредби и одлука ЕЦБ-а може тражити тумачење Суда правде.

рава све приходе и расходе ЕУ. Европски парламент бира Европског омбудсмана после сваког избора Европског парламента.зависно и у општем интересу ЕУ. 6.риод мандата представника грађана . односно контролише све приходе и расходе сваког органа или тела чији је оснивач ЕУ. Ревизорски суд врши рачуноводствену контролу. При. Бирају се међу личностима које при. Седиште Ревизорског суда је у Луксембургу. поштовати обавезе које произлазе из те функције.туција на запажања Ревизорског суда. као и после његовог престанка.падају или су припадале установама рачуноводствене контроле у својим државама или које су посебно стручне за ову професију.Чланови Ревизорског суда обављају своје дужности потпуно не. По истеку сваке финансијске године ревизорски суд израђује го- дишње извештаје.тивности која је неспојива са њиховим обавезама. Улога Европског омбудсмана Као што је већ истакнуто. који се достављају институцијама ЕУ и објављују у „Службеном листу Европске уније". пак. Он доставља Европском парламенту и Савету изјаву о исправно- сти пословних књига и о законитости и правилности спроведених трансакција.ликом ступања на дужност они се свечано обавезују да ће за време трајања мандата. давати мишљења на захтев неке од институција ЕУ. односно прове. која се објављује у„Службеном листу Европске уније". заједно са одговорима тих инсти. Ревизорски суд може на своју иницијативу достављати у облику посебних извештаја запажања о посебним питањима или. и то за пе. односно да ће се уздржати од сваке ак.

сва ке годи не Европ ски ом буд сман под но си из ве штај Европ. Европски омбудсман је потпуно независан у вршењу својих функ. који имају саветодавну улогу.(посланика) у новом сазиву.рајућој институцији и подносиоцу жалбе. Одборе сазивају њихови председници на захтев Европског парламента. По добијању мишљења Европски омбуд- сман доставља одговарајући извештај Европском парламенту.траге Европски омбудсман констатује случај лоше управе. Мандат Европског омбудсмана може да се обнови.цијални одбор и Одбор регија.ција.1. посебно представници организација .ви одбора су независни у обављању својих дужности. одгова. 7. Економско-социјални одбор Економско-социјални 148 одбор чине представници из за иолаЈање државноЈ сшручноЈ исииша различитих економских иПриручник социјалних подручја организованог цивилног друштва. Члано. Савету и Комисији помажу Економско-со. Саве. односно нису дужни да поступају ни по чијим упутствима.та или Комисије. он о томе обавештава одговарајућу институцију.У случајевима када после претходно спроведене ис. која је поводом тога дужна да му достави своје мишљење. 7.ском парламенту о резултатима својих истрага. а могу се састати и на сопствену иницијативу. односно седиште у некој држави чланици. што значи на период од пет година. Иначе. Консултативни органи ЕУ Европском парламенту. Он је овлашћен да прима жалбе које се односе на случајеве ло- ше управе од стране институције/органа или тела ЕУ (овде су изузете одлуке Суда правде ЕУ) од сваког грађанина ЕУ или сваког физичког или правног лица које има пребивалиште.

ји су политички одговорни пред изборном . У случајевима када то сматра потребним. Мишљење Одбора се. Економско-социјални одбор заузима значајно место у по- консултовање ступку је припремања обавезно у одлука.ривање слободног кретања радника. Економско-социјални одбор може имати највише 350 чланова. Одбор реЈија Одбор регија чине представници регионалних и локалних органа који су изабрани у некој регионалној или локалној заједници или ко. остваривање слободе предузет.послодаваца и запослених (про. Такође.же дати мишљење и на сопствену иницијативу.ти Еко ном ско-со цијал ни одбор у свим слу чаје ви ма када сматрају да је то неопходно. превозници.ништва и либерализација посебнихуслуга.2. Савет. случајевима а његово утврђеним уговорима. доставља Европском парламенту.бодне професије. Одбор мо. На основу предлога сваке државе чланице. Савету и Комисији. Савет утврђује списак чланова овог одбора. заједно са записником са расправе.извођачи. Европски парламент. Чланови Економско- социјалног одбора из својих редова бирају председника на период од две и по године. сло.луку којом одређује састав Економско-социјалног одбора. трговци. његово консул. Иначе. доноси од. потрошачи и представници општег интереса). који се именују на период од пет година и њихов мандат се може об.новити. 7. Савет и Комисија могу консултова. на пример. занатлије.товање је обавезно када се у одговарајућем законодавном поступку до но се за кон ски ак ти који ма се пред виђају мере нео п ход не за оства. пољопривредници. на предлог Комисије. Тако.

беди да се уваже посебни интереси европских региона. Мишљење Одбора се. посебно у вези са питањима прекограничне сарадње. заједно са записником са расправе. у оквиру ЕУ делује Европска инвестициона банка. Основни задатакОдбора регијаје дау поступку одлучивања обез. односно о предлозима одлука које ће се примењивати на регионал.тереси грађана ЕУ. Чланови Европске инвестиционе банке су државе чланице. образовање.нови Европског парламента. Савет.требним.скупштином. Чланови Одбора регија не могу истовремено бити и чла. Одбор може дати мишљење и на сопствену иницијативу. на предлог Комисије. Савет утврђује списак чланова и њихових заменика. На основу предлога сваке државе чланице.пошљавање. 8. а могу га консултовати и у свим другим случајевима кад оцене да је то неопходно.). за.нансира . доставља Европском парламенту.ном и локалном нивоу (саобраћај. Чланови Одбора регија из својих редова бирају председника на период од две и по године. Европски парламент. Савет и Комисија обавезни су да консултују Одбор регија у случајевима утврђеним уговорима. Савету и Комисији. доноси одлуку којом одређује састав Одбора регија. здравство. Улога Европске инвестиционе банке Према Уговору о функционисању ЕУ. Њен основни задатак је да доприноси уравнотеженом и 150 Приручник за иолаЈање државноЈ сшручноЈ исииша складном развоју унутрашњег тржишта у ЕУ. Она обезбеђује зајмове и гаранције на непрофитној основи и фи. заштита средине и др. као специфична институција. који се именују на период од пет година и њихов мандат се може обновити. односно ин. У случајевима када то сматра по. Одбор регија може имати највише 350 чланова. култура.

одређене пројекте у свим секторима привреде. истовремено када се она достављају Европском парламенту и Савету. у вези с тим.жено мишљење о усаглашености предлога неког законодавног акта са наведеним принципом.нални парламенти учествују у интерпарламентарној сарадњи између националних парламената држава чланица и са Европским парламен. Такође. добијањем предлога европских законских аката који су достављени Европском парламенту и Савету и. обављањем надзора над поштова.тивно учествују у обезбеђивању несметаног функционисања и извр. при чему за те сврхе ко.бедности и правде.ни парламенти се обавештавају о поднетом захтеву). Комисија доставља . за покретање нових делатности. Савета и Комисије образло. без. Национални парламенти могу доста. осавремењивање предузећа и др. у поступку у вези са изменама (ревизија) уговора и поступку у вези са поднетим захтевом за приступање ЕУ (национал. на пример. Наравно. национални парламенти земаља чланица ак. Исто тако. Седиште Европске инвестиционе банке је у Луксембургу. пројекти намењени развоју мање развијених региона.ристи своја сопствена средства и средства са тржишта капитала. Улога парламената земаља чланица Према Уговору о ЕУ. Они се редовно информишу и на тај начин што им се достављају сва документа Комисије ради консултовања о значајнијим питањима функционисања ЕУ. национални парламенти учествују у оцењивању спровођења политика у оквиру подручја слободе. Услови за то се обезбеђују.шавања задатака ЕУ..том. 9.вити председнику Европског парламента.њем принципа супсидијарности. као што су. нацио. пре свега. који су од заједничког интереса за више држава чланица.

јима се одређују ставови и акције ЕУ. У вези с тим. у свим областима међународних односа ЕУ утврђује и води заједничке политике и акције.националним пар. У области заједничке спољне и безбедносне политике надлежност ЕУ покрива све области спољне политике и 152 Приручник за иолаЈање државноЈ сшручноЈ област безбедности. 10. У трећим државама и при међународним организацијама ЕУ представљају делегације ЕУ. У наступима у међународним организацијама и на међународним конференцијама државе чланице координирају своје активности и за.ништва држава чланица и делегације ЕУ у трећим државама тесно сарађују у циљу обезбеђивања поштовања и спровођења одлука ко. Наведену сарадњу координира Високи представник ЕУ за спољне послове и безбедносну политику. Комисија и Високи представник ЕУ за спољне послове и безбедносну политику могу подносити заједничке предлоге Савету за области спољних активности (изузимајући област заједничке спољне и безбедносне политике за којује задужен Високи представник). У том смислу. Европски савет усваја одлуке о стратешким интересима и циљевима у области међународних односа.ступају ставове ЕУ. које своје активности обављају под ру. и дипломатска и конзуларна представ. Спољне активности ЕУ и заједничка спољна и безбедносна политика Према Уговору о ЕУ. одређује циљеве .ламентима и годишњи законодавни програм. Европски савет исииша својим одлукама утврђује стратешке инте.носну политику. Такође.ресе ЕУ. У вези с тим.ководством Високог представника ЕУ за спољне послове и безбед.

Савет доноси одлуку о спровођењу оперативне акције ЕУ када то међународна ситуација захтева. усаглашеност и ефикасност акција ЕУ. с тим што Савет и Високи представник ЕУ за спољне послове и безбедносну политику обезбеђујујединство. Ви. Заједничку спољну и безбедносну политику спроводе Високи представник ЕУ за спољне послове и безбедносну политику и државе чланице. он представља ЕУ и у њено име во.ди политичке разговоре сатрећим странама и износи ставове ЕУу међународним организацијама и на међународним конференцијама. укључујући и питања која се тичу одбране. Савет доноси одлуке којима се од. а том одлуком се утврђују циљеви.не институција ЕУу овој области искључено је.ну и безбедносну политику и начин њиховог спровођења. На основу стратешких праваца и општих смерница утврђених од стране Европског савета. средства која се стављају на располагање. По правилу. Према изричитој одредби Уговора о ЕУ. доношење законских аката од стра.ређује став ЕУ о неком посебном питању међународног значаја. услови за спровође.ње акције и њено трајање.ничке спољне и безбедносне политике доносе се једногласно.и опште смернице за заједничку спољну и безбедносну политику. Савет својим одлукама формулише заједничку спољ. Својим предлозима Високи представник ЕУ за спољне послове и безбедносну политику доприноси утврђивању заједничке спољне и безбедносне политике и обезбеђује спровођење одлука Европског савета и Савета из ове области. обим. одлуке Европског савета и Савета из области зајед. Када је реч о питањима заједничке спољне и безбедносне политике.соком представнику ЕУ за спољне . Такође.

као и о зајед. Савет може да именује специјалног представника.Комитет за политич. Наравно. Посебно сталнотело које је образовао Савет. Приручник за иолаЈање државноЈ сшручноЈ исииша . На предлог Високог представника ЕУ за спољне послове и безбед.послове и безбедносну политику у његовом раду помаже Европска служба за спољне послове. Европски парламент два пута годишње разматра остварени напредак у спровођењу заједничке спољне и безбедносне политике и заједничке безбедносне и одбрамбене политике. У том смислу Европски парламент може да по.носну политику.ничкој безбедносној и одбрамбеној политици.ка и безбедоносна питања. Високи представник ЕУ за спољне послове и безбедносну полити.јата Савета и Комисије и особља националних дипломатских служби држава чланица.ка ЕУ за спољне послове и безбедносну политику. прати међународне догађаје у областима које су обухваћене заједничком спољном и 154 безбедносном политиком и доприноси утврђивању одговарајућих политика.ме поверава мандату вези са неким посебним политичким питањем. Европска служба за спољне послове тесно сарађује са дипломатским службама држава чланица.ку је дужан да се са Европским парламентом редовно консултује и да га информише о реализацији у вези са главним питањима и основним правцима заједничке спољне и безбедносне политике.ставља питања или да упућује препоруке Савету и Високом представ.нику ЕУ за спољне послове и безбедносну политику. То лице обавља своје послове под руководством Високог представни. која је састављена од службеника надлежних служби Генералног секретари. ко.

Она обезбеђује ЕУ оперативну способност. политика заједничке безбедности и одбране представља интегрални део заједничке спољне и безбедносне поли. Да би се државе чланице ангажовале на побољшању својих војних капацитета за извршавање предвиђених задатака у оквиру активности ЕУ на том плану. Политика за. треба да допринесе да се у блиској будућности постепено дође до ситуације када ће се утврђива. остале државе чланице морајујој пружити сву расположиву помоћ и подршку свим средствима. деловање ЕУ је одређено према надлежностима ЕУ у одређеним областима. уколико нека од држава чланица буде предмет оружане агресије на њеној територији. Ова агенција сагледава војне капацитете држава чланица и даје оцену њихове способности за извршавање задатака. Савет је основао Европску агенцију за одбрану. У складу са Уговором о ЕУ. Треба нагласити да.Према Уговору о ЕУ.једничке безбедности и одбране. па се тако разлику. односно ангажовање војних потенцијала држава чланица у мисијама изван ЕУ.ју области деловања: у којима ЕУ има искључиву надлежност. 11.сти и одбране доносе се једногласно. у ствари. у којима је подељена надлежност .ти заједничка одбрана ЕУ. према Уговору о ЕУ. према Уго. Међутим.тике. Врсте и области надлежности ЕУ Према Уговору о функционисању ЕУ. Одлуке Савета које се односе на политику заједничке безбедно. национална безбедност остаје у искључивој надлежности зе мље чла ни це. основа колективне одбране држава чланица ЕУ и инстанца за њено спровођење и даље је Организација Северноатлантског пакта ^АТО).вору о ЕУ.

У случајевима када је утврђена искључива надлежност ЕУ у од. у којима може предузимати иницијативе.2. 11. координирање или допуну активности. у којима предузима активности и води заједничку политику. упутства и одлуке) у тој области.1. ча. онда само ЕУ. и заједничка тр. монетарна политика за државе чланице чија је монета евро.ређеној области. Обласшиу којима иосшоји иодељена надлежносш Надлежности које обављају и ЕУ и државе чланице. у којима предузима мере у наме.говинска политика. животна Приручник за иолаЈање државноЈ сшручноЈ исииша средина.ционисање унутрашњег тржишта.транспорт. заштита енергија. потрошапростор . односно које су подељене између њихјесу:унутрашњетржиште. односно Европски парламент и Савет у законодавној процедури могу доносити обавезујућа правна акта (уредбе. 11. у којима усваја мере којима се утврђују основни правци политика. Обласши у којима ЕУ има искључиву надлежносш Искључиву надлежност ЕУ има у следећим областима: царинска унија.трансевропске мреже. социјална политика (за облике утврђене Уговором о функционисању ЕУ). социјална и територијална кохезија.вања биолошких морских 156 ресурса). у којима ЕУ во. економска. као и оне у којима води акције које имају за циљ пружање подршке. пољопривреда и рибарство (са изузетком очу. очување биолошких ресурса у мору у оквирима заједничке политике у области рибарства. утврђивање правила конкуренције која су неопходна за функ.ди акције за утврђивање и реализацију програма.између ЕУ и држава чланица.ри да осигура координацију политика земаља чланица.

као што су заштита и унапређење људског здравља. спорт и професионално оспособљавање. туризам.мају у земљама чланицама чија је монета евро. Европска унија може предузимати и иницијативе с ци. индустрија. Тако. посебне мере се предузи. Европска унија усваја мере којима се утврђују основни правци у области економске политике. технолошког развоја и свемира и води заједничку политику у области сарадње за развој и хуманитарне помоћи.нице могу да доносе обавезујуће правне акте у тој области. јавно здравље администрација држава чланица.слободе.љем усаглашавања социјалних политика држава чланица. за аспекте утврђене у Уговору о функционисању ЕУ.ма одговарајуће значајне активности. Поред наведених. образовање. култура. и ЕУ и државе чла. Европска унија пред. омладина.узима и мере за координацију политика земаља чланица у области запошљавања. координирање или допуну активности у областима које имају тзв.шке. постоје и области у којима ЕУ такође предузи. У вези с тим. и сарадња између . нарочито када је реч о утврђивању основних праваца тих политика. Надлежност доношење ЕУ у наведеним одговарајућих мера областима од стране подразумева Европског парламента и Савета у законодавној процедури. с тим што државе чланице не могу бити тиме ометане у обављању својих надлежности. У случајевима када је утврђена подељена надлежност. безбед. ЕУ предузима активности за утврђивање и реализацију програма у обла. Она је надлежна да води акције које имају за циљ пружање подр.ности и правде и заједничка питања суштинског карактера у области јавног здравља. европски карактер.сти истраживања.

сти у којима ЕУ дели надлежности са земљама чланицама. Она се заснива. пре свега. трговина људима и сексуално искоришћавање жена и деце. односно минимум правила како би се.3. . пре свега. Европски парламент и Савет утврђују у законској процедури мере које имају за циљ да се утврде правила. 158 Приручник за иолаЈање државноЈ сшручноЈ исииша утврђује минимум правила за де.финисање кривичног дела и санкција из те области. Судска и иолицијска сарадња Садржина сарадње у грађанским стварима у области судства у окви.вању судских одлука. сарадње у вези са прикупљањем доказних средстава и др. на узајамном призна. уједначила права лица у кривичном поступку и права жртава криминала. пре свега оних које се тичу признавања и извршења судских одлука.ром о функционисању ЕУ (раније Уговором о ЕУ) и она спада у обла. фалсификовање средстава плаћања) и др. стандардизовала процедура признавања судских одлука.је се доноси у законској процедури. онда се одговарајућим упутством (директивом). Када се укаже као неопходно уједначавање прописа из области кривичног права.11. безбедности и правде).воа усаглашености прописа у грађанским стварима. илегални промет дроге и оружја. на пример. Та сарадња укључује и доношење одговарајућих мера од стране Европског парламента и Савета у законској процедури. дефинисала кривична дела и санкције за посебно тешке облике криминала (тероризам. Она се заснива. У том смислу.ру ЕУ уређена је Уговором о функционисању ЕУ и она спада у области у којима ЕУдели надлежности са земљама чланицама (Простор слободе. ни. ко. И судска сарадња у кривичним стварима у ЕУ уређена је Угово. на узајамном признавању судских одлука.

спада у надлежности које ЕУ дели са земљама чланицама (Простор слободе. који су специјализовани за област превенције. . Еигоро1) за наведене финансијске преступе. који се ангажују из сваке државе чланице. које је први пут установљено Уговором из Нице.пљање и размена одговарајућих информација. Оно треба да буде надлежно за вођење истраге. Еигојиз^). као и мере за опера. Она обухвата све надлежне органе држава чланица (поли.тивну сарадњу између надлежних органа држава чланица. Европ ски пар ла мент и Савет мо гу у за кон ској про це ду ри да утврде одређене мере у овој области. безбедности и правде). енгл.онисању ЕУ (раније Уговором о ЕУ). царинске и друге надлежне службе). откривања кривичних дела и вођење истрага у тој обла сти. судија и полицијских органа једнаке надлежности. прику.жава чла ни ца. гоњење и подизање оптужнице у случајевима који су у вези са ангажовањем Европске полицијске канцеларије (скр.Уговором о функционисању ЕУ утврђује се улога посебног тела . чији је главни задатак да подржава и јача координацију и сарадњу између националних органа задужених за вођење истраге и гоњење починилаца тешких облика криминала.штем у Хагу. Она. састављено је од нацио. И садржина полицијске сарадње утврђена је Уговором о функци. енгл. са седи. као што је.налних тужилаца. Европско тужила. на пример. такође. У оквиру Европског одељења за судску сарадњу предвиђено је и оснивање Европског тужилаштва за борбу против преступа који погађају финансијске интересе ЕУ. Иначе.цијске.штво требало би да поступа пред надлежним судским органима др.Европског одељења за судску сарадњу (скр. ово тело.

У вези с наведеним. социјална и шеришоријална кохезија И област економске. То је. остварује се и посредством Европске полицијске канцеларије. у ствари.жби држава чланица и да координира међусобну сарадњу полиција држава чланица у области превенције и борбе против тешких обли- ка криминала који наноси штету заједничким интересима држава чланица ЕУ.ви пут установљена Уговором о ЕУ.ски фонд за регионални развој).У остваривању ових циљева ЕУ учеству. са седиштем у Хагу. и основани Ко. која је пр.је и посредством структурних фондова (Европски оријентациони и гарантни пољопривредни фонд. социјалне и територијалне кохезије спада у области у којима постоји подељена надлежност између ЕУ и држа- ва чланица.са ња уну тра шњег тржи шта је сте сма ње ње разли ка у сте пе ну раз вијености различитих региона. европска полицијска служба. Главни задатак јој је да подржава и утврђује активности полицијских органа и других надлежних слу. после Приручник за иолаЈање државноЈ сшручноЈ исииша консултовања са Одбором за економско-социјална питања и .Полицијска сарадња. Европски социјални фонд и Европ.хезиони фонд доприноси реализацији пројеката у области заштите животне средине и трансевропских мрежа у области транспортне инфраструктуре.4. Према Уговору о функционисању ЕУ. 11. Економска. у складу са Уговором о функционисању ЕУ. један од основних задатака Е У у вези са успостављањем и обезбеђивањем функциони. 160 Задатке и организацију наведених фондова.

захтева или мишљења.ђују Европски парламент и Савету редовном законодавном поступку.тиве. . социјалне и територијалне кохезије у вези са коришћењем наведених фондова. упутства и одлуке . необавезујуће акте.тзв. Савету. 12. Комисија је дужна да сваке три године подноси извештај Европском парламенту. одре. Правни акти ЕУ се доносе на основу образложеног предлога. Одбору за економско-социјална питања и Одбо. препоруке.Одбором регија. у вршењу своје надлежности одговарајуће институције ЕУ доносе уредбе. обавезујуће акте и препоруке и мишљења . иниција.ру регија о оствареном напретку у постизању економске.тзв. Поступак доношења и правни акти ЕУ Према Уговору о функционисању ЕУ.

геди1аИоп5) јесте правни акт који има општу приме.ну .везан за државе чланице на које се односи у погледу циља који треба остварити. 162 Тако.сти за државе чланице. правна и физичка лица на које се односи. својим одредбама уређује различите законо. с тим што је препуштено држави чланици да својим пропи. Упутство.2.ламент и Савет.мену путем прописа које би на основу ње донела држава чланица). у пракси се уважавају и у потпуности утичу на одређени начин поступања. Одлука (енгл.важи за све. . на предлог Комисије. директива (енгл. иако имају необавезујући карактер. Правни акши ЕУ Уредба (енгл. 12.сом утврди начин остварења тог циља. Ти акти.них аката ЕУ као закон. Уредбе и директиве које се односе на све државе чланице. Препоруке (енгл. орјпјопз) нису обавезујући акти и могу бити упућени државама чланицама (свим или појединим).12.ћују на неко пожељно понашање. Шгес^уе) јесте правни акт који је оба. ^ешјоп) јесте правни акт који је обавезујући у цело. обавезујућа је у свим својим деловима и директно се примењује у свим државама чланицама (нема простора за њену при. Законодавни иосшуици и законска акша ЕУ Иако Уговор о функционисању ЕУ не именује било који од прав. појединим групама или појединцима. гесоттеп^аИопз) и мишљења (енгл.давне поступке. које упу.жбеном листу Европске уније".1. редовни законодавни поступак постоји када Приручник за иолаЈање државноЈ сшручноЈ исииша Европски пар. објављују се у„Слу. као и одлуке у којима није назначено на кога се односе.

на пример. Редовни законодавни поступак према одредбама уговора се.ли о предлогу акта. када се усвајају мере за усклађива. када се доноси директива да би се олакшало оснивање и вршење самосталних делатности (признавање дипло. прво. после консултовања са Одбором за економско-социјална питања. сматра се да акт није усвојен. У том случају примењује се поступак који садржи тзв. сведочанстава и других исправа. као и усаглашавање прописа држава чланица у овој области). Уколико се или Европски парламент или Савет не сложе са заједничким предлогом који је дао Комитет за усаглашава.ње. када се доноси директива у вези са остваривањем слободе предузетништва.ју једнообразну заштиту интелектуалних права у оквиру ЕУ. после Основи сисшема Евроиске уније 163 .ма.шљавања. или и друго. после консултовања са Одбором за еко.заједнички усвајајууредбе. или и треће читање (овом последњем претходи усаглашавање посредством Комитета за усаглашавање). после консултовања са Одбором за економско-социјална питања.ње прописа држава чланица које за предмет имају успостављање и функционисање унутрашњег тржишта.јалног осигурања.номско-социјална питања.ства и одлуке. када се одлучује о мерама у области соци. у зависности од тога у којој фази поступка су се Европски парламент и Савет сложи. примењује у следећим случајевима: када се доносе директи. када се усвајају подстицајне мере с циљем унапређивања сарадње између држава чланица и подршке њиховим активностима у области запо. када се усвајају мере за образовање Европског права интелектуалне својине које обезбеђу.ве или уредбе којима се предвиђају мере неопходне за остваривање слободног кретања радника.упут.

бивалиште.фичним случајевима предвиђеним уговорима.да бирају и да буду бирани на избори. С друге стране.консултовања са Одбором за економско-социјална питања и Одбором регија. (на предлог Комисије и после добијене сагласности од Европског парламента). уред. када се усвајају одредбе којима се врши допуна права грађана ЕУ која произлазе из права грађанства ЕУ .да се слободно крећу и бораве на територији држава чланица. под истим условима као и њени држављани (после консултова. упутства и одлуке.султовања Европског парламента). одно.штинским изборима у држави чланици у којој имају пребивалиште и др. када се усвајају модалитети у вези са правом грађана ЕУ који имају пребивалиште на територији државе чланице чији нисудржављани .ма за Европски парламент у држави чланици у којој имају пребивали.ште. када се доносе директиве за усклађивање закона.тети у вези са правом грађана ЕУ који имају пребивалиште на тери. примењује у следећим случајевима: када се усвајају модали. када Савет уз учешће Европског парламента (који се консултује или даје сагласност. Посебан законодавни поступак према одредбама Уговора се.торији државе чланице чији нису држављани .би и подзаконских аката држава чланица који директно утичу на успо164 стављање и функционисањеунутрашњегтржишта (после Приручник за иолаЈање државноЈ сшручноЈ исииша . под истим условима као и њени држављани (после кон.да бирају и да буду бирани на општинским изборима државе чланице у којој имају пре.ња Европског парламента). посебан законодавни поступак постоји у специ. права да бирају и да буду бирани на изборима за Европски парламент и оп.сно одобрење) усваја уредбе. на пример.

као што смо већ истакли.консултова. Комишеш сшалних иредсшавника и иосебни комишеши За припрему рада Савета и за извршавање задатака које Основи сисшема Евроиске уније 165 му он повери. што је изузе. а Комисија може дати мишљење и на своју иницијативу. које чине представници . садржај. 13.варајућа подзаконска акта.ња Европског парламента и Одбора за економскосоцијална питања). с тим што у то. али и као својеврстан облик контроле рада Комисије у вези са припремом и спровођењем пропи.са. Комисија може бити законским актом овлашћена да усваја одго.ска акта могу бити усвајана на иницијативу групе држава чланица или Европског парламента. Успецифичним случајевима који су предвиђениуговорима закон. образован је Комитет .Утим случајевима Европски парламент и Савет достављају Комисији предлог акта. за различите области образована су од стране Савета посебна те. на препоруку Европске централне банке или на захтев Суда правде или Европске инвестиционе банке.1.ку поступка за усвајање акта могу затражити мишљење Комисије.одбори/комитети и радне групе.струч. Правна акта усвојена на основу законске процедуре сматрају се законским актима.на лица из држава чланица. 13.ла . Законским актом се прецизно одређују ци.так од правила да сва законска акта за усвајање од стране Европског парламента и Савета предлаже Комисија. Улога сталних тела у припреми и спровођењу прописа ЕУ За добру припрему седница Савета.љеви. ширина примене и дужина трајања датог овлашћења.

матрати на Савету.сталних представника (енгл. који прати међународна догађања у областима које су обухваћене заједничком спољном и безбедносном политиком и до.вани) стални комитети као помоћ у раду Савета. и о томе редовно обавештава и даје своје мишљење Савету и Комисији. Такође. Савет је образовао Комитет за запошљавање. Наведени комитети.приноси одређивању политика давањем одговарајућег мишљења Са. који прати стање за. Саветје образовао Комитет за економска и финансијска питања.носна питања. СОКЕРЕК). Савет је образовао унапређења стални и Комитет јачања с циљем оперативне обезбеђива- сарадње у ња области унутрашње безбедности. до. Осим наведеног комитета.вету.стављају заједничка мишљења Савету. образовани су и посебни (специјализо. која ће се раз. Већ смо указали на постојање Комитета за политичка и безбедо.послености и политику запошљавања у ЕУ и државама чланицама и који предлаже мере за подстицање сарадње између држава чланица у области запошљавања и тржишта 166 рада. Ради усклађивања политика држава чланица у области делова. уколико се за то укаже потреба. Приручник за иолаЈање државноЈ сшручноЈ исииша . састављен од сталних представ. решава се највећи број спорних питања у вези са предлозима.ника). који прати економску и финансијску ситуацију држава чланица и ЕУ.ника влада држава чланица (на нивоу амбасадора и њихових заме. чији рад он координира.ња унутрашњег тржишта. На седницама Комитета сталних представника и у бројним радним групама на нижем нивоу. врши надзор над монетарним и финансијским стањем и општим режимом плаћања у државама чланицама. скр.

што је. по правилу. развој и сарадњу и др.3.се који се затим са предложеним прописом разматрају на заседању Европског парламента. здравље и заштита потрошача.2. имају одбори Европског парламента.). Савет је такође успоставио један специфичан си. па и у целокупном законодавном поступку.) и који су. Сисшем иосебних шела у иосшуику извршења ироииса (комишолоЈија) У поступку спровођења прописа ЕУ.ском парламенту. То је систем посебних тела . који су бројни. буџетску контролу.стем контроле мера које Комисија предузима у извршењу прописа. саобраћај. рибарство.комитета. којима председава Комисија. пољопривреду и сеоски развој. састављена су од . Основи сисшема Евроиске уније 167 Ова тела. који су установљени одлуком Савета за различите области (заштита средине - више различитих ко- митета. трговина. у надле. који надгледа социјалну ситуацију и развој политика у области социјалне заштите у државама чланицама и у ЕУ и предлаже мере за унапређење сарадње у области социјалне заштите између држава чланица. енергетика и др.жности Комисије. запошљавање и социјална политика. Наведени систем је познат под називом„комитологија". бројни (има их више од две стотине). самим тим. пољопривреда. с обзиром на то да су образовани за различите области (за правна питања и унутрашње тржиште. Одбори ЕвроискоЈ иарламенша Веома важну улогу у поступку разматрања прописа у Европ. унутрашње тржиште. 13.Савет је образовао Комитет за социјалну заштиту. Они предлажу амандмане на предложене пропи. 13.

Уговор о оснивању ЕУ.гана ЕУ. Једин. конвенцијама и изјавама који су придодати уз њих).не банке (уредбе. Уговор о спајању. Комисије и Европске централ. односно тзв. Уговор из Амстердама.лима.Европског парламента. 14. Примарни извори ирава Примарне изворе права у ЕУ чине оснивачки уговори са њихо. извори права ЕУ могу се поделити на примарне и секундарне. одлуке). Савета.1. професионалаца из администрација држава чланица или припадника различитих интересних група. Уговор о Европској економској заједници. са свим анексима.ске уније и омогућавају његово функционисање чине својеврсни „правни систем Европске уније". као и сви појединачни уговори о приступању држава чланица ЕУ. упутства. Као и у другим развијеним правним системима. Право ЕУ Разноврсни правни акти који институционализују систем Европ.2. Уговор о оснивању Европске заједнице за атомску енергију. међународни уговори којима 168 Приручник за иолаЈање државноЈ сшручноЈ исииша се уређују међусобни односи ЕУ и других међународних орга- .ствен европски акт. који разматрају начине и мере које Комисија примењује у спровођењу донетих прописа ЕУ.представника држава чланица. међународни уговори закључени између држава чланица засновани на праву ЕУ. комунитарно право. протоко. 14.вим изменама (Уговор о оснивању Европске заједнице за угаљ и че.лик. Секундарни извори ирава Секундарне изворе права у ЕУ чине правни акти институција/ор. Уговор из Нице и Уговор из Лисабона). 14.

наче.зе које су преузеле државе чланице ЕУ. садржај. мере које се односе на заједничку спољну и безбедносну политику. Правне шековине ЕУ Када се говори о праву ЕУ и уопште о деловању ЕУ. 14. тако и на правна лица (привредна друштва и друге субјекте) и физичка лица .везујућихаката ЕУдржаве чланице предузимају све мере које су пред. односно то су.4. ацшз). У том смислу ЕУ може подржавати . скр. као и усвојене резолу. што је карактеристика међународних организација и међународноправних односа.ције и декларације ЕУ. Примена ирава ЕУ Једна од низа специфичности права ЕУ јесте то да се оно приме.низација и међународни уговори којима се уређују међусобни одно. ас^шз сотти. поред свих наведених примарних и секундарних извора права ЕУ. за спровођење правно оба. стручњаци уобичајено користе израз„правне тековине ЕУ" (фр.њује како на државе чланице. примена права ЕУ у пракси од стране држава чланица јесте основа за добро Основи сисшема Евроиске уније 169 функционисање ЕУ. надлежност за спровођење ових аката поверава се Комисији. Када су неопходни једнообра.ла и политички циљеви оснивачких уговора. 14.3. под којима се подразумевају сва права и обаве.паи^аЈге.си ЕУ и трећих држава. Према Уговору о функционисању ЕУ.предузетнике и грађанство ЕУ. Према Уговору о функционисању ЕУ.зни услови за спровођење правно обавезујућих аката ЕУ.виђене њиховим унутрашњим правом. што је карактеристично за право суверених држава (прин цип не по сред ног деј ства).

ских права и слобода. без обзира на њихову врсту и правну снагу. принципи основнихљуд.ња. Македонија и Србија). пре свега обезбеђивањем размене информација и запослениху адми. 15. Црна Гора. примењује ЕУ у односу према земљама западног Балкана које же. на пример. одиграо веома значајну улогу у успостављању принципа преимућства (супремације) права ЕУ над законодавством држава чланица у оним областима у којима су институције/органи ЕУ надлежни да доносе прописе. као што су. Босна и Херцеговина. треба нагласити да је Суд правде користећи наведено овлашћење.ћи конкретне пресуде.вима држава чланица. као и подршком програмима стручног усавршавања запослених у администрацијама држава чланица.нистрацијама држава чланица. О поштовању права ЕУ приликом тумачења и примене правних аката ЕУ стара се Суд правде.ле да постану чланице ЕУ (Албанија. Овај принцип „непосредног дејства и надређености права ЕУ"Суд правде ЕУјеу својој пракси примењивао увек када се радило о примени аката ЕУ. поступак стабилизације и придружива. тзв. кандидатура за чланство и приступање ЕУ Специфичан приступ.доносе.напоре држава чланица за унапре- ђење њихове административне способности да спроводе право ЕУ. Хрватска. „четири основне слободе кретања" и сл. У вези с тим. 170 Приручник за иолаЈање државноЈ сшручноЈ исииша . кроз своју праксу . При доношењу својих пресуда Суд правде је полазио и од општих принципа садржаних у оснивачким уговорима ЕУ и у уста. Придруживање.

регионална са. Споразумом о стабилизацији и придруживању прецизирају се општа начела и принципи на којима се заснивају међусобни одно. политички односи. људи и капитала) и трговински односи (слободан увоз производа из при. као и постепено усклађивање законодавства придружене чланице са правним тековинама ЕУ (а^ијз). који се закључује између ЕУ и сваке од придружених држава. Глав.билизацији и придруживању. пре свега. у ствари. посебна пажња се посвећује процесу стабилизације. временски оквир прилагођавања правног и економског система придружене чланице правима и обавезама које подразумева чланство у ЕУ. Период примене Споразума о стабилизацији и придруживању представља.них држава. а потом и на друге области у вези са трговином. на основне елементе правних тековина о унутрашњем тржишту.15.ни инструмент у остваривању наведених задатака је Споразум о ста. а завршава се окончањем прелазног периода утврђеног овим споразумом. како би били испуњени услови за канди.дружене чланице у државе чланице ЕУ и постепено укидање бари. Сиоразум о сшабилизацији и иридруживању и ирелазни сиоразум С циљем постизања стабилности система и институција наведе. Усклађивање са правним тековинама ЕУ започиње од дана потписивања Споразума о стабилизацији и придружи. примена права и правила конкуренције).1.радња. услуга. економски односи (слободан проток робе.си између страна уговорница.јера на увоз производа из држава чланица ЕУ.датуру за чланство у ЕУ. У почетној фази усклађивање се усмерава. Основи сисшема Евроиске уније 171 . до оспособљавања домаћег тржишта.вању.

којим се уређује примена појединих делова Спо- разума о стабилизацији и придруживању који не подлежу ратификацији.бодан извоз у земље чланице и постепена либерализација увоза из зе маља чла ни ца. Право трговинских друштава. Прецизни кораци у поступку усклађивања са правним тековина. треба истаћи да се правне тековине ЕУ у сваком конкретном случају преговарања распоређују по одређеним областима секторским поглављима којих.вању придружена чланица се обавезује на постепено усклађивање законодавства са правним тековинама ЕУ. у преговорима са Хрватском и Турском. Финансијске 172 услуге.ма ЕУ утврђују се посебним програмом који утврђују Комисија и при. режим трговинског промета. као и на његову стриктну примену. има укупно 35 (Слобода кретања робе. пре свега. Здравствена исправност . До потписивања Споразума о стабилизацији и придруживању од стране Савета. Значи. уобичајена пракса је да се примењује привремени или прелазни споразум. односно сло. Информационо друштво и медији.ке. кандидатима за чланство у ЕУ. као што су. после чега следи потписивање Спора. на пример. Јавне набав. Политика конкуренције. а да би ступио на снагу он подлеже и ратификациј и од стране сваке државе чланице. У вези с тим. Прописи о интелектуалној својини. Слобода кретања капитала. Слобода кретања радника.зума од стране Савета и придружене чланице. Право оснивања и слобода пружања услуга. потписивањем Споразума о стабилизацији и придружи.Споразум о стабилизацији и придруживању који су парафирале Комисија и будуће придружене чланице мора да одобри Европски парламент. Приручник за иолаЈање државноЈ сшручноЈ исииша Пољопривреда и сеоски развој.дружена чланица.

владавине права и поштовања људских права. Финансијска контрола. де. ветеринарска и фитосанитарна заштита.тика.ва. Предузетништво и индустријска политика. Социјална политика и запошљавање (укључујући и спречавање дискриминације и једнакост полова).браћај. једнакости. Животна средина.та. Наука и истраживање. безбедносна и одбрамбена политика.борности одобрени од стране Европског савета". Правда. Економска и монетарна поли. Статистика.Трансевропска мрежа. Образовање и култура. Финансијске и буџетске одредбе. Риболов. слобода и безбедност. Спољна политика.товати демократију. Институције.ни парламенти. Пореска политика. копенхашке критеријуме): - да су обезбедиле стабилност институција система.јима је утемељена ЕУ (поштовање људског достојанства. што ће гаран.2. Заштита потрошача и здравствена зашти. свака држава која поштује вредности на ко. владавину права и Основи сисшема Евроиске уније 173 . Енергетика. Правосуђе и основна пра. Царинска унија.мократије. Кришеријуми за иријем у члансшво ЕУ Према Уговору о ЕУ. слободе. Сао. под којима се подразумевају и права припадника мањина) и која се обавезује да их унапређује може да упути свој захтев за приступање ЕУ. Спољни односи.намирница. О овом захтеву обавештавају се Европски парламент и национал. То значи да државе које то желе могу да постану пуноправне чланице ЕУ уколико испуне следеће критеријуме које јеутврдио Европски савет (тзв. Регионална политика и координација структурних инструмената. При разматрању наведеног захтева„у обзир се узимају услови из. 15. Остало).

укључујући и оне које произлазе из политичке.стојање привредних субјеката способних да издрже конкурен. а то је постојање одговара. пре свега. може дати препоруку Комисији да отпочне преговоре о чланству.3. -да прихватају правне тековине ЕУ и да су способне да испуне преузете обавезе које произлазе из чланства у ЕУ.јућих административних капацитета. добро организоване и ефикасне управе (на централном и локалном нивоу) за доследно спровођење преузетих обавеза (тзв. потом.ве и доставља је Савету који. 174 пошто је претходно разматран стране држава Приручник за иолаЈање од државноЈ сшручноЈ исииша чланица. По одговору на посебан упитник Комисије (који садржи више хиљада конкретних питања). ЗакључивањеуЈовора о ирисшуиању ЕУ Захтев за приступање.жаве која је поднела захтев да отпочне преговоре о чланству у ЕУ. поред осталог.мишљење о спремности држа. који по разматрању захтева треба да овласти Комисију да припреми мишљење . . 15. мадридски критеријум).АУЈ5.поштовање и заштиту људских права и права мањина (политички критеријум). односно постојање.ријумом који је утврдио Европски савет.ног и економског система придружене чланице према наведеним критеријумима. Комисија израђује преговарачки оквир. Предмет ових преговора су. - да су обезбедиле постојање тржишне привреде и услове за по. са захтевом за оцену усклађености прав. упућује се Савету.теријум). о спремности др. ова даје оцену .цију на јединственом (унутрашњем) тржишту ЕУ (економски кри. Наведени критеријуми су накнадно допуњени још једним крите. економске и монетарне уније (правни критеријум). који треба да усвоји Савет.

које води Савет у сарад. својом одлуком мора да одобри Са.расподела места у Европском парламенту. Да би уговор о приступању ступио на снагу. зајед нич ка по љо при. Посшуиак исшуиања из ЕУ Према Уговору о ЕУ. свака држава чланица уколико то жели може да иступи из ЕУ и о томе обавештава Европски савет. као и рокови у којима ће се извршити потпуно преузима. Основи сисшема Евроиске уније 175 .вредна политика. по претходно добијеној сагласности од стране Европског парламента.ње обавеза које проистичу из чланства у ЕУ (нпр. која тиме добија статус кандидата.ма израђује се нацрт уговора о приступању којим се.4. 15. регионална политика и др. по претходно добијеној сагласности од стране Европског парламента. слобода кретања радника). Преговоре води Савет. На конференцији влада држава чланица може се донети одлука о отпочињању преговора са државом која је поднела захтев за при. подноси се на ратификацију свакој од држава чланица ЕУ.њи са Комисијом и Високим представником ЕУ за спољне послове и безбедносну политику. Уговор о приступању. Европски савет даје смернице за преговарање о иступању. усваја одлуку о закључењу уговора о иступању.вет. гласови у Савету.јем у чланство. који га и закључује са будућом државом чланицом. По успешно окончаним преговори. Савет. састав Еко ном ско-со цијал ног одбо ра и Одбо ра ре гија. који са дотадашњом државом чланицом закључује Савет. поред осталог. утврђује од когтренутка почиње пуноправно чланство нове државе чланице. у сарадњи са Комисијом.

Доношење одлукау Евроискојунији. треће проширено издање.^ех. - Инсшишуционални оквир Евроиске уније након ЛисабонскоЈ уЈовора. - Буквар евроиских иншеЈрација. 2007. ЈП„Службени гласник". новембар 2006. приредио и превео др Дарко Симовић. - Вернер Вајденфелд. Канцеларија за придруживање Европ. на службеним језицима ЕУ-језицима земаља чланица.пређење државне управе. Агенција за уна.Лишерашура за обласш„Основи сисшема Евроискеуније" - Ивана Божовић и Александар Завишић. 2008.вић. Факултет за услужни бизнис. ЕВРОПА од А до Ш. ЈП „Службени гласник". Извршна власт у Републици Србији 176 На основу Устава Републике Србије. превео и приредио Милутин Јање. Београд. ДРЖАВНА УПРАВА 1.ској унији. Београд. - РеформскиуЈоворЕУ изЛисабона. Сремска Каменица. 2005. Влада утврђује и води .) СИСТЕМ ДРЖАВНЕ УПРАВЕ I. уводне напомене академик проф. издавач: Фондација Конрад Аденауер за издање на српском језику. Основно о Евроискојунији. (Напомена: Преко интернета омогућен је приступ бази података ЕШ. 2008. јул 2003. Београд. децембар 2002. Београд. „приступ праву Европске уније". - Ивана Божовић. Београд. Волфганг Веселс (издавачи).ске уније који су објављени у „Службеном листу Европске уније". која садржи све прописе Европ. Влада је носилац Приручник за иолаЈање државноЈ сшручноЈ исииша извршне власти у Републици Србији. Агенција за унапређење државне управе. др Александар Фира.

литичког деловања Владе.штини законе и друге опште акте и даје о њима мишљење кад их поднесе други предлагач.политику. 2.лим члановима Владе давати обавезна упутства и посебна задужења. Ресорних министара има онолико колико је министарстава образовано Законом о министарствима. Државна управа је део извршне власти Републике Србије који вр. усмерава и усклађује рад органа државне управе и врши надзор над њиховим радом и врши и друге послове одређене Уставом и законом. доноси уредбе и друге опште акте ради извршавања закона.ља. усклађује рад чланова Владе.послове државне управе у оквиру права и ду.ва законе и друге опште акте Народне скупштине. изврша. Састав Владе и положај чланова Владе Владу чине председник Владе. представља Владу и сазива и води њене седнице.жности Републике Србије. Број потпредседника Владе и министара без портфеља одређује Народна скупштина при сваком избору Владе.ши управне послове . стара се ојединству по. Влада може имати министре без портфе. Председник Основи сисшема Евроиске уније 177 . ПредседникВладе води и усмерава Владу. предлаже Народној скуп. Председник Владе може оста. Влада је одговорна Народној скупштини за рад органа државне упра ве. на предлог кандидата за председника Владе. Председник Владе доноси одлуке и решења. један или више потпредседника Владе и ресорни министри. Члан Владе може захтевати да Влада одлучи да ли је при томе председник Владе прекорачио своја овлашћења. сходно програму и политици Владе.

изузев овла. Одлу. преноси потпредседнику Владе овлашћења према директору службе Владе који му је одговоран. одређује области у којима потпредседник Владе усмерава и усклађује рад министарстава и посебних организација. Минисшар може подносити Влади предлоге за уређивање пита.ке које председник Владе донесе објављују се у„Службеном гласнику Републике Србије".де може овластити потпредседника Владе да руководи пројектом из делокруга више органа државне управе.шћења на предлагање избора или разрешења члана Владе.Владе одлуком одређује потпредседника Владе који га замењује док је одсутан или спречен да врши своје дужности.зација.води пројектом из делокруга више министарстава и посебних органи. Председник Владе одређу. овлашћује потпредседника Владе да руко. одређује задужења министру без портфеља. он доноси решење које се не објављује у„Службеном гласнику Републике Србије". У свему осталом на положај потпредседника Владе примењују се законска правила која се односе на министре.ња из надлежности Владе и Народне скупштине и захтевати 178 да Влада заузме став о питању из његове Приручник за иолаЈање државноЈ сшручноЈ исииша надлежности. овлашћује члана Владе да преузме овлашћења члана Владе чији је мандат престао.је потпредседника Владе који га замењује за време одсутности или спречености са свим овлашћењима председника Владе. Министар је дужан да обавештава Владу о . оснива савете председника Владе и поставља и разрешава председника и чланове савета председника Владе. Поширедседник Владе усмерава и усклађује рад органа државне управе у областима које одреди председник Владе. Председник Вла. Ако при вршењу осталих надлежности председник Владе оцени да је потребно да донесе писмени акт.

Појам државне управе и врсте органа државне управе Државна управа је део извршне власти Републике Србије који вр.сшва се образују Законом о минисшарсшвима.ву минисшарсшава и иосебне орЈанизације. Министар је одговоран за спровођење програма и поли. нити вршити делатност која је по закону неспојива с дужношћу члана Владе. Министарство се образује за послове државне управе у једној или више међусобно повезаних области. на пример. већином гласова свих чланова Владе.послове државне управе у оквиру права и ду. Члан Владе не може бити на другој јавној функцији у државном органу. Органи државне управе су минисшарсшва. града Београда. Министар.свему што је битно за вођење политике и одлучи. орЈаниуиравеу сасша. Министарство Основи сисшема Евроиске уније унутрашњих послова и Министарство фи нан сија.лу и после сваке реорганизације настављају да делују као самостални органи јесу. Број министарстава. општине. за одлуке и мере које је донео или пропустио да донесе или предузме и за извршавање обавезнихупутстава и посебних заду.тике Владе. 179 . па самим тим и њихов делокруг. нити створити могућност сукоба јавног и приватног интереса. органу аутономне покрајине. града.жења која му је одредио председник Владе.ство одбране. Влада одлуке доноси на седници. 3.вање Владе. Органи државне управе образују се законом и њихов дел округ одређује се законом.ши управне послове . и то готово увек након сваких избора за народне посланике и образовања нове Владе након одржаних избора. Министарство спољних послова. подложан је променама. Минисшар.жности Републике Србије. Министарства која по прави.

По.ма.ве у саставу су.ган у саставу Министарства кривичних 180 правде. Законом о извршењу санкција.тор у министарству. Влада и Народна скупштина остварују преко министарства у чијем саставу је орган. а Управа за ветерину.Министарство може да има један или више органа управе у свом саставу (органа у саставу). која је ор.реска управа образована је Законом о пореском поступку и пореској администрацији. Управа за извршење заводских санкција. Ипак. инспекторати и дирекције.за стручне и с њима повезане извршне послове који се. УправасшручноЈ за заштиту Приручник за иолаЈање државноЈ исииша биља и Управа за шуме. Инспекторат за рад који је у саставу Министарства рада и социјалне политике и Републичка дирекција за робне резерве која је у саставу Министарства трговине и услуга. а дирекција . односе на привреду.носно инспекцијске и с њима повезане стручне послове.но. али и посебним законима који уређују одређене области (нпр. ако њихова природа или обим захтевају већу самосталност од оне коју има сек. кад се односе на орган у саставу. Орган у саставу може стећи својство правног лица кад је то законом одређено. по правилу. Пореска управа и Управа царина. Орга. које су органи у саставу .ни управе у саставу могу бити образовани Законом о министарстви.штином представља министар. Послове из свога делокруга орган у саставу врши самостал. Уирава се образује за извршне и с њима повезане инспекцијске и стручне послове. Врсте органа у саставу су управе. које су у саставу Министарства финансија. Орган у саставу пред Владом и Народном скуп. на пример. Органи упра. Овлашћења према органима државне управе. инсиекшораш за инспекцијске и с њима повезане стручне послове. Орган у саставу образује се за извршне од. министар усмерава рад органа у саставу и доноси прописе из његовог делокруга.

Пример посебне организације образоване као секретаријат је Републички секретаријат за законодавство. а завод за стручне послове који изискују примену посебних метода и сазнања и с њима повезане извршне послове.Министарства пољопривреде. образоване су Законом о министарствима).Органи државне управе поступају према .ства и водопривреде. . . 4. Секрешаријаш се образује за стручне послове значајне за све органе државне управе и с њима повезане извршне послове. закона.Републички завод за статистику. а законом се могу образовати и посебне организације с друкчијим називом. неирисшрасносши и иолишичке Основи сисшема Евроиске уније 181 неушрално. као на пример Републички сеизмолошки завод који је образован Законом о Репу.ве самостални су у вршењу својих послова и раде у оквиру и на осно. Републички хидрометеоролошки завод и Репу. Начело сшручносши. других прописа и општих аката. Средства за рад органа државне управе обезбеђују се у буџету Републике Србије.сши. али и посебним законима. Посебна ор.ђено.јати и заводи. а завода . Врсте посебних организација су секретари. шумар. Начела на којима се заснива рад органа државне управе Начело самосшалносши и законишосши.ганизација може стећи својство правног лица кад је то законом одре.блички геодетски завод.ву Устава. Посебне организације могу бити образоване Законом о министарствима.бличким сеизмолошком заводу или Дирекција за железнице која је образована Законом о железници. Посебна организација образује се за стручне и с њима повезане извршне послове чија природа захтева већу самосталност од оне коју има орган у саставу.Органи државне упра.

ни државне управе дужни су да странкама омогуће брзо и делотвор.Рад органа државнеуправе је јаван.ног значаја. Начело делошворносши у осшваривању ирава сшранака. законима и другим актима.Органи државне управе припремају нацрте закона.За штету коју својим незаконитим или неправилним радом органи државне управе проузрокују физичким и правним лицима одговара Република Србија.кује политика Владе. друге прописе и 182 опште Приручник за иолаЈање државноЈ сшручноЈ исииша акте за Вла.ду и предлажу Влади стратегије развоја и друге мере којима се обли.Органи државне управе старају се. о спровођењу посебних мера ради постизања пуне равноправности лица или група лица која су у суштински неједнаком положају са осталим грађанима. у складу са Уставом. Орга. Орган управе .ће једнаку правну заштиту у остваривању права.ве дужни су да поштују личност и достојанство странака.правилима струке.но остваривање њихових права и правних интереса. пре. . Начело сразмерносши и иошшовање сшранака. ОдЈоворносш за шшешу. . органи државне управе дужни су да користе она средства која су за странку најповољ. Орга.ма закону којим се уређује слободан приступ информацијама од јав. . непристрасно и политички неутрално и дужни су да сваком омогу.нија ако се и њима постижу сврха и циљ закона. Афирмашивне мере.ни државне управе дужни су да јавности омогуће увид у свој рад. обавеза и правних интереса. 5. . Органи државне упра. . Начелојавносширада.Кад решавају у управном поступку и предузимају управне радње. Послови државне управе Учесшвовање у обликовању иолишике Владе.

друге прописе и опште акте На.ну слободу и безбедност. . .Органи државне управе старају се да се рад јавних служби одвија према закону. Извршавање закона.Орга н и д ржа вне уп ра ве реша ва. Праћење сшања. физички и психички интегритет.ве решавају о жалбама и ванредним правним средствима на управне акте које су донели они или имаоци јавних овлашћења. друЈих ироииса и оишших акаша. имовину и остала људска права и слободе. Органи државне упра.шни послови. издају јавне исправе и предузимају управне радње. или сами предузимају мере или предлажу Влади доношење прописа и предузимање мера на које је овлашћена. зависно од надлежности.ју у управним стварима и доносе управне акте.ним стварима. За предузимање управних радњи којима се посеже у лич. Инсиекцијски надзор. изричу мере на које су овлашћени.Инспекцијским надзором органи државне управе испитују спровођење закона и других прописа непосредним увидом у пословање и поступање физичких и правних лица и. зави. решавају у управ. Сви ти послови свеобухватно се могу назвати извр. органи државне управе морају имати непосредни основ у закону. Сшарање ојавним службама.родне скупштине и Владе тако што доносе прописе.Органи државне управе прате и утврђују стање у областима из свог делокруга. према закону. Органи државне управе извршавају законе. проучавају последице утврђеног стања и. Решавањеууиравним сшварима. Орган управе у саставу министарства не може доноси.сно од резултата надзора. .у саставу министарства учествује у обликовању политике Владе преко министарства. воде евиденције. При Основи сисшема Евроиске уније 183 . .ти прописе.

сачињавају ана. информације и друге материјале и врше друге струч. према политици Владе.том. Правилници.Органи државне управе подстичу и усмерава. .Органи државне управе прикупљају и проучавају податке у областима из свог делокруга.ве врше послове и предузимају мере на које су овлашћени законом. Правилником се разрађују поједине одредбе закона или прописа Владе.снику Републике Србије". Осшали сшручни иослови.туа цији која има оп шти значај. . Министарства и посебне организације не могу прописом одређивати своје или туђе надлежности. Наредбом се наређује или забрањује неко понашање у једној си.новљавати права и обавезе које нису већ установљене законом.ју развој у областима из свога делокруга. 6. наредбе и упутства објављују се у„Службеном гла.лизе. Прописи које доносе органи државне управе Министарства и посебне организације доносе правилнике. Уиушсшвом се одређује начин на који органи државне управе и имаоци јавних овлашћења извршавају поједине одредбе закона или другог прописа. 184 исииша Руководилац органа Приручник државнеза иолаЈање управедржавноЈ можесшручноЈ да издаје дирекшиве којима одређује начин рада. наред. органи државне упра. нити физичким и правним лицима уста. поступања и . извештаје. Развојни иослови. Министарства и посебне организације могу доносити прописе само кад су за то изричито овлашћени законом или прописом Владе.бе и упутства.не послове којима доприносе развоју области из свог делокруга.

маже министру у оквиру овлашћења која му он одреди. Директиве се не сматрају прописима.понашања запослениху ор.стар не може пренети своја овлашћења у пуном правном капацитету. Министар представља ми. Ово ограничење произ. министар писмено овлашћује једног од њих да га замењује док је одсутан или спречен. Сшрукшура руковођења Минисшарсшвом руководи министар. Кад министарство има више државних секретара. па му због тога мини.начним стварима и одлучује о другим питањима из делокруга мини. нити за гласање на седницама Владе. .старства и стање у свим областима из делокруга министарства. који за свој рад одговарају министру и Влади. Министар је одговоран Влади и Народној скупштини за рад мини. Руковођење радом орЈана државнеуираве. Државни секрешар по.старства. Министарство може да има једног или више државних секретара.гану државне управе.да на предлог министра и његова дужност 185 Основи сисшема Евроиске уније престаје с престанком ду. Државни секретар је функционер кога поставља и разрешава Вла.1. Уређење органа државне управе 7. Министар не може овластити државног секретара за доношење прописа. Директивом се не може одређивати начин по- ступања и решавањаууправној ствари.жности министра.илази из правне чињенице да министра бира Народна скупштина. већ унутрашњим актима органа. доноси прописе и решења у управним и другим поједи. а да је државни секретар лице које поставља Влада. 7.нистарство.

.њава мишљења и врши друге послове за министра. Директора поставља Влада на пет година.ни савешникминисшра по налогу министра припрема предлоге. који за свој рад одговара министру. Секрешар минисшарсшва помаже министру у управљању кадровским. Права и обавезе посебног саветника министра уређују се уговором. сачи. на предлог министра. Министарство може да има секретара министарства. орган у саставу за иолаЈање државноЈ сшручноЈ исииша може има. према закону којим се уређује положај државних службеника.према мерилима ко.нистра. који за свој рад одгова- рају министру. Министар може именовати највишетри посебна саветника. према закону којим се уређује положај државних службеника.Министарство има иомоћнике минисшра.ти једног или више иомоћника дирекшора. који за свој рад одговара министру. Секретара министарства поставља Влада на пет година.стра. Помоћника министра поставља Влада на пет година. према закону којим се уређује положај државних службеника. ОрЈаном у сасшаву руководи дирекшор. 186 С обзиром на природуПриручник и обим послова. на предлог мини. Помоћник министра руководи заокруженом облашћу рада министарства за коју се образује секшор. Посеб. финансијским.на у саставу и одлучује о правима и дужностима запослениху органу у саставу. Директор решава у управним стварима из делокруга орга. а накнада за рад . према општим правилима грађанског права. информатичким и другим пи.тањима и у усклађивању рада унутрашњих јединица министарства и сарађује са другим органима.ја одреди Влада. на предлог ми.

Заменик директора помаже директору у оквиру овлашћења која му он одреди и замењује га док је одсутан или спречен. Основи сисшема Евроиске уније 187 .води пословима у једној или више међусобно повезаних области рада органа у саставу и за свој рад одговара директору и министру.бом о начелима заунушрашње уређење и сисшемашизацију радних ме. на предлог министра.сшау минисшарсшвима. који за свој рад од. на предлог директора.Помоћник директора руко. Директор не може овластити заменика на доношење пропи. Помоћника директора поставља Влада на пет го. који за свој рад одговара директору. Унушрашње уређење орЈана државнеуираве Унутрашње уређење и систематизација радних места у органима државнеуправе заснивају се на начелима која је одредила Влада Уред.2. према закону којим се уређује положај државних службеника. према закону којим се уређује положај државних службеника.шора. на предлог директора. Заменика директора поставља Влада на пет година. према закону којим се уређује положај државних службеника.дина. Посебном орЈанизацијом руководи дирекшор. Посебна организација има једног или више иомоћника дирек.са. на предлог председника Владе. 7.ника директора поставља Влада на пет година. Помоћ. иосебним орЈанизацијама и службама Владе. Помоћник директора руководи заокруженом облашћу рада посебне организације за коју се образује секшор. Посебна организација може имати заменика дирекшора.говара Влади. према закону којим се уређује положај државних службеника. Директора поставља Влада на пет година. који за свој рад одговарају директору.

ном секретаријату Владе и Управи за заједничке послове републичких органа. Генерал. посебној организацији. Изузетак су посебни 188 саветници министра. којизауопште заснивају Приручник иолаЈање не државноЈ сшручноЈрадни исииша однос. а у служби Владе ако је уредбом ко. послове за односе с јавношћу и административ. Посебне унутрашње једи. иосебне иужеуну. Секрешаријаш може да се образује само у министарству да би вршио послове који су везани за кадровска. Уже унутрашње јединице су одељење. Секретаријатом руководи секретар министарства. моЈу да се образују одељења.но-техничке послове који су значајни за рад министра. Секшор се образује да би вршио послове који представљају зао. Помоћник директора органа у саставу не мора да буде постављен да би руководио сектором. одсек и група.најдуже док траје дужност министра. Секретаријат може да врши послове и за орган у саставу.ника у .тичка питања.кружену област рада у министарству.јом је она основана прописано да њен директор има помоћника или више њих.нице су секретаријат и кабинет министра.шрашње јединице. Сектор може да се образује и у органу у саставу. финансијска и информа.Унутрашње јединице образују се као основне. Радни однос у кабинету заснива се на одређено време . Кабинеш минисшра образује се да би вршио саветодавне и про. Укупан број државних службеника и намеште. усклађивање рада унутрашњих јединица и сарадњу с другим органима. ако то налажу природа и обим његових послова. Основна унутрашња јединица је сектор.моћник руководиоца. Сектором руководи по. одсеци и Јруие. већ пословима у више међусобно повезаних области рада органа у саставу.токоларне послове. Ако се у органу или у органу у саставу не образује сектор.

у одељењу може да се образује више одсека и група. Одељење. Изузетно. на предлог Министарства за државну управу и локалну самоуправу. Кабинетом руководи шеф кабинеша. ако природа и обим послова налажу. који за свој рад и рад кабинета одговара министру. одсеци и групе. Одељење се образује да би вршило међусобно повезане послове на којима ради најмање осморо државних службеника или намеште. одсек или Јруиа могу да се образују у сектору или секре.таријату или изван њих. а групом руководи руководилац групе. а у одсеку .ника или и једних и других заједно.више група. . одсек или група. или да би пружали подршку спровођењу пројеката.си. водећи рачуна о броју државних службеника и намештеника у сваком министарству.жавних службеника или намештеника или и једних и других заједно. Одсек се образује да би вршио ме.ђусобно сродне послове који захтевају непосредну повезаност и ор. посебан назив који боље одражава њен делокруг.ганизациону посебност и најмање петоро државних службеника или намештеника или и једних и других заједно. Ужа унутрашња јединица не мора да се образуј е под називом одељење. одсеком руководи шеф одсека. Груиа се образује да би вршила међусобно повезане послове на којима ради најмање троје др. У кабинетима председника Владе и потпредседника Владе и у стручним службама управних округа могу да се образују једино одељења. одсек и група образују се изван сек.тора или секретаријата да би вршили послове из појединих области рада које нису у делокругу сектора или ако то налажу посебни пропи. Одељење. већ јој орган може дати Основи сисшема Евроиске уније 189 друкчији. Одељењем руководи начелник одељења.кабинету сваког министра одређује Влада.

одсеку или групи.воран председнику Владе. Правилник о унутрашњем уређењу и систематизацији радних места Унутрашње уређење органа и систематизација радних места у ње. сектор чији је делокруг највише повезан са европским интеграцијама.публичких органа и начелник управног округа. по правилу. Генерални секретар Владе.му одређују се правилником о унутрашњем уређењу и систематиза.јер његови службеникили место изван послови збогсвоје природе немогу бити сврстани ниуједнуунутрашњуједини. шеф Кабинета потпредседника Владе. односно служби.гу органа. 8.вилником да се уподоби одељењу. Самосшални намештеникчи- извршилац јеје је државни радно свихунутрашњихјединица. Ако послови европских интеграција нису непосредно у делокру. директор Управе за заједничке послове ре.трашња јединица која је образована под посебним називом мора пра. а правилник министарства садржи и пра. шеф Кабинета председника Владе.вила о унутрашњем уређењу и 190 систематизацију радних места Приручникза за иолаЈање орга. уз сагласност Владе. одсека или групе.али при томе морају бити испуњени услови за образовање одељења.државноЈ не у саставу сшручноЈ исииша тог . Генерални секретар Владе доноси правилник за службу Владе чи. директор службе Владе који је одго. а то је.ји му је директор одговоран.Ужа уну. директор посебне организације. он је дужан да одреди сектор у којем ће се они вршити. Он ради по упутствима и под надзором руководиоца органа. Правилник доноси министар.цу.цији радним места у органу.

односно врсте (за намештенике) у које су радна места разврстана.жавне службенике) и свакој врсти радних места (за намештенике). 2) руковођење унутрашњим је. односно директор органа у саставу. Основи сисшема Евроиске уније 191 .ну. 2) број радних места по сваком звању (за др. Министарства финансија и Службе за управљање кадровима.ложеног правилника) на мишљење Министарству за државну управу и локалну самоуправу. 5) услове за запослење на сваком радном месту. Предлоге за то дају директор службе. Правилник не може ступити на снагу пре него што Влада да сагла. описе послова радних места и звања (за државне службенике). 4) потребан број државних службеника и намештеника за свако радно место. Део правилника о систематизацији радних места садржи: 1) број државних секретара и државних службеника који раде на положају и опис њихових послова.министарства.диницама.јама. њихов делокруг и међусобни однос. 3) називе радних места. Пошто прибави мишљења Министарства за државну управу и локалну самоуправу. Министарству финансија и Служби за управља- ње кадровима.ње органа и дела којим се систематизују радна места. Део правилника о унутрашњем уређењу органа садржи: 1) унутрашње јединице у орга. 3) овлашћења и одговорности руководилаца унутрашњих јединица. Руководилац документациону органа основу доставља (која у правилник садржинском и смислу представља образложење правил. 4) начин сарадње органа с другим органима и организаци.ника са свим битним чињеницама које условљавају доношење пред. Правилник се састоји од дела којим се одређује унутрашње уређе.сност својим закључком.

стру надлежном за послове управе и Влади. Начелник уиравноЈ окруЈа усклађује рад окружних подручних јединица и прати примену дирек. У управном округу органи државне управе могу. 9.ван седишша орЈана државнеуираве. који за свој рад одговара мини.руководилац доноси правилник и доставља га на сагласност Влади. прати 192 рад Приручник за иолаЈање државноЈ сшручноЈ исииша запослених у окружним подручним јединицама и предла- же покретање дисциплинског поступка против њих. Управни округ има начелника.зима у Републици Србији образовано је 29 управних округа.ша окружне иодручне јединице свих орЈана државнеуираве које су обра. сарађује .зоване за њеЈово иодручје. прати остваривање планова ра- да окружних подручнихјединица и стара се оусловима за њихов рад. а територија сваког од управних округа обухвата одређени број општина и градова.дан или више послова државне управе образује правилником о уну. Уиравни окруЈјесше иодручни ценшар државне уираве који обухва. Уредбом о управним окру. односно о жалби кад су у првом степену решавали имаоци јавних овлашћења. Управне округе образује Влада уредбом.ва државне управе: да решавају у управним стварима у првом степен.трашњем уређењу и систематизацији радних места своју окружну подручнујединицу. Управни окрузи Уиравни окруЈсе образује ради вршења иослова државнеуираве из. по сопственој одлуци.тива и инструкција које су им издате. да врше један или више следећих посло. Орган државне управе који одлучи да у управном округу врши је. да врше надзор над радом ималаца јавних овлашћења и да вр ше ин спек циј ски над зор.

према закону којим се уређује положај државних службеника.слове одређене законом. који усклађује односе окружних подручних јединица органа државне управе и општина и градова са подручја управног округа и даје предлоге за побољшање рада управног округа и окружних и других подручних јединица ко. који одлучује и о правима и дужностима запо. У управном округу постоји сшручна службауиравноЈокруЈа.ручним јединицама органа државне управе које нису образоване за подручје округа.је органи државне управе имају на подручју управног округа. Начелник управног округа дужан је да све предлоге Савета управног округа проследи министру надлежном за послове управе и руководиоцима органа државне управе који имају подручне јединице на подручју управног округа. .са под. Управни округ има Савеш уиравноЈ окруЈа. прати оспособљеност запослениху њој и издаје јој инструкције. Начелника управног округа поставља Вла.штина и градоначелници градова са подручја управног округа.слениху стручној служби. заду. Министарство надлежно за пословеуправе надзире сврсисходност рада стручне службе управног округа. сарађује са општинама и градовима и врши друге по. Савет управног округа чине начелник управног округа и председници оп. Правилником о унутрашњем уређењу и систематизацији радних места одређују се и послови државне управе које Основи сисшема Евроиске уније 193 орган државне управе врши у окружној подручној јединици. Стручном службом управног округа руководи начелник управног округа. на предлог министра надлежног за послове управе.жена за стручну и техничку потпору начелнику управног округа и за послове заједничке свим окружним подручним јединицама органа државне управе.да на пет година.

директно или индиректно. делотворније и благовременије вршили ако би се образо. послови лучке капетаније и др.ручне јединице је у седишту управног округа. Седиште уже унутрашње је.) да би се ра. обавезе или правне интересе или које он надзире.динице која је у саставу окружне подручне јединице може бити ван седишта управног округа ако орган државне управе на тај начин по. геодетски и др. Орган државне управе може да образује подручну јединицу за аутономну покрајину ако је природа послова државне управе у цели.илазе из положаја аутономне покрајине. учесталост и територијална заступљеност послова државне управе и сарадња с другим органима. односно за град ако су послови државне управе таквог обима и учесталости (порески. преко једне или више ширих подручнихјединица.ну или више њих.) или такве при.Седиште окружне под. 194 Приручник за иолаЈање државноЈ сшручноЈ исииша .ни или већим делом непосредно повезана с посебностима које произ.стаје доступнији субјектима који пред њим остварују права.вала таква подручна јединица.ционалније. Окружне и остале подручне јединице органа државне управе у саставу су основнихунутрашњихјединица у седишту органа државне управе из чијег делокруга врше послове. Орган државне управе може да образује подручну јединицу за општи. Орган државне управе може правилником да образује ужу унутрашњу јединицу или више њих унутар окружне подручне јединице. Орган државне управе може да образује подручну јединицу за подручје два управна округа или више њих ако то оправдавају обим.роде (царински послови.

6) непосредно изврши неки посао ако оцени да се друкчије не мо.творност и економичност рада и сврховитост организације послова. упозори на уочене непра.10. 5) покрене поступак за утврђивање одговорности. 3) издаје 4) инструкције. Унутрашњи надзор састоји се од надзора над радом. Извештај о раду садржи приказ извршавања закона. наложи предузимање послова које сматра потребним.вилности и одреди мере и рок за њихово отклањање.спекције и од других облика надзора уређених посебним законом. инспекцијског надзора преко управне ин.шењу иоверених иослова државне уираве. Унутрашњи надзор Унутрашњи надзор је надзор који орЈани државнеуираве врше над друЈим орЈанима државне уираве и имаоцима јавних овлашћења у вр. Надзором над законитошћу рада испитује се спровођење закона и других општих аката. 7) предложи Влади да предузме мере на које је овлашћена. Надзор над радом састоји се од надзора над законитошћу рада и надзора над сврсисходношћу рада органа државне управе и ималаца јавних овлашћења у вршењу поверених послова државне управе. а надзором над сврсисходношћу рада дело. Министарство не може вршити надзор над радом другог мини. 2) утврди стање извршавања послова.старства. Орган државне управе овлашћен је да у вршењу надзора над радом: 1) захтева извештаје и податке о раду.же извршити закон или други општи акт. 195 Основи сисшема Евроиске уније других .

Министарство.дом посебне организације једино овлашћено да захтева извештаје и податке о раду посебне организације. издаје инструкције и пред. на објављивање имена запослених који су овлашћени за решава. ор. врши управна инспекција.ри.Приручник цима јавних овлашћења. утврди стање извршавања по. Надзор над радом органа у саставу врши министарство у чијем саставу је орган. предузете мере и њихово дејство и друге податке.ној ствари. стручну спрему запослених који врше радње у управном поступ.ложи Влади да предузме мере на које је овлашћена. у надзору над радом има сва општа овлашћења која су претходно наведена. Законом може бити одређено министарство које врши надзор над радом посебне организације. Инструкцијом се усмерава организација послова и начин рада запослених у органу државне управе и имаоцу јавних овлашћења у вршењу поверених послова државне управе.цијом се не може одређивати начин поступања и решавања у управ.ку.ганима којима су поверени послови државне 196 за иолаЈање државноЈ сшручноЈ исииша управе и у другим имао. као и прописа о управном поступку који се односе на ефикасност и ажурност у решавању управних ства.ви и канцеларијском пословању. Управна инспекција врши надзор у органима државне управе.ње у управним стварима и за предузимање радњи у поступку пре доношења решења.слова и упозори на уочене неправилности. при том. Министарство је у надзору над ра. Инструк. 11.општих аката и закључака Владе. Владе и Управи . Народне скупштине. Управна инспекција Надзор над применом закона и других прописа о државној упра. службама председника Републике.

управни инспектор поступа на начин утврђен тим за. Основи сисшема Евроиске уније 197 .носно других овлашћених лица. обавља орган градске управе. од. Поједини послови инспекцијског надзора зако. градова и аутономних покрајина. Против решења управног инспектора може се изјавити жалба у року од осам дана.гим прописом предвиђено да се за утврђену неправилност поступи на други начин.за заједничке послове републичких орга. судовима.куства у том степену образовања. јавним тужилаштвима. Послове из надлежности управне инспекције обавља управни ин. 12. Инспекцијски надзор 12. јавним правобранилаштвима и органима за прекршаје. Послове управне инспекције обавља министарство надлежно за послове државне управе.град. односно другим прописом.спектор. као поверене. Инспектор обавља непосредно ин.коном. Жалба не одлаже из вр ше ње ре ше ња. Ако приликом вршења надзора утврди одређену неправилност.ном се могу поверити органима општина. града Београда.на. Стручној служби Уставног суда. Надлежносшза вршење инсиекцијскоЈ надзора Инспекцијски надзор врше министарства преко инспектора. положен стручни испит и најмање пет година радног ис.спекцијске послове. Послове управне инспекције за град Бео. Управни инспектор може бити лице које има завршен прав. Ако је законом или дру.ни факултет. управни инспектор донеће решење којим налаже њено отклањање и одредити рок у коме се то мора учинити.1.

односно неправилности.ма. 3) ако прекорачи границе овлашћења. Права. 2) саслуша и узима изјаве од одговорних и заинтересованих лица. одно сно уредбом. уређаје. предложи или не одреди меру за коју је овлашћен.2.зе и сл. .зо ра: 1) прегледа опште и појединачне акте.12. а резултати мерења пружају основ за то. 4) узима узорке робе и других предмета ради анализе. 5) наређује мерења која обавља друга стручна организација кад предузеће или друга организација сама или преко одређене стручне организације врши мерења у одговарајућим области. постројења.ња самосталности и незаконитог утицаја на његов рад. Инспектор обавештава министра о појавама битнијег нарушава. објекте. 2) ако не предложи или не по. 6) предузима друге мере и радње за које је овлашћен законом.них законом и другим прописима и за свој рад су лично одговорни. експерти.сти. Инспектори су самостални у раду у границама овлашћења утврђе. Под пословном просторијом сматра се свака просторија у којој се обавља пословна делатност. овлашћења и одЈоворносши инсиекшора Инспектор има право и дужност да у вршењу инспекцијског над.. Инспектор је посебно одговоран: 1) ако у вршењу надзора не предузме.крене поступак пред 198 надлежним Приручник за иолаЈање државноЈ сшручноЈ исииша органом збогутврђене незаконито.мен тацију. обавезе. евиденције и другу доку. 3) прегледа пословне просторије. предмете и робу.

3) поднети пријаву надлежном органу за учињено кривично дело или привредни преступ и поднети захтев за покретање прекр. односно забране у складу са за. односно за обустављање од извршења општег акта предузећа.шајног поступка. односно поступањем. који садржи налаз стања и предложене одно. установе и друге организације ако нису у складу са Уставом и законом. Инспектор у границама овлашћења може: 1) наложити решењем извршење мера и радњи уз одређивање за то потребног рока.тор саставља записник.О сваком извршеном инспекцијском прегледу и радњама инспек.ва и друга организација. односно грађанин обавештавају инспектора о предузетим мерама наложеним у записнику. Записник се обавезно доставља предузећу.сно наложене мере.вљељуди или за другејавне интересе. 6) обавестити други орган ако постоје разлози за предузимање мера за које је тај орган надлежан. Предузеће. одно- сно установи и другој организацији односно грађанину над чијим је пословањем. 8) предузимати друге мере и радње за које је законом и другим про пи сом овла шћен. 7) покренути иницијативу код овлашћеног органа за обуставља. извршен увид. 2) изрећи мандатну казну. 5) донети мере обезбеђења у случају опасности за живот и здра.ње од извршења. устано. 4) издати привремена наређења.писа или другог општег акта органа или другог имаоца јавног овлашћења који врши послове државне управе.коном. односно за поништавање или укидање про. Основи сисшема Евроиске уније 199 .

стручно.нима општине. 12. који послове не обавља благовреме. 6) тражи извештаје. градова и аутономних покрајина.4. града Београда. градова и аутономних покрајина. града Београда.но.узећу. законито и савесно.вање одговорности у органу општине. непосредан инспекцијски надзор у свим пословима и са свим овлашћењима ако их органи не врше. града Београда. установи и организацији обавестити .спектор има у односу на те органе право и дужност да: 1) издаје обавезне инструкције за извршавање закона и других прописа и за вршење послова.3. 2) остварује 3) врши непосредан надзор над њиховим радом. 5) организује заједничке акције са инспекторима у органима оп. градова и аутономних покрајина. интересованим прекршајним органима и организацијама.штина. Инспектор је дужан да предузима и предлаже потребне превентивне мере и акције у циљу спречавања повреде закона и других прописа.12. Кад је вршење појединих инспекцијских послова поверено орга. увек кад то потребе захтевају. као и да контролише њихово из. 4) одузме овлашћење поједином инспектору и предложи утврђи. пред.вр ша ва ње. органима и правосудним другим за- органима. податке и обавештења о вршењу поверених по сло ва ин спек циј ског над зо ра. ин. Сарадња у вршењу инсиекцијскоЈ надзора Инспектор у вршењу послова надзора сарађује са другим инспек- торима. О начину вршења надзора 200 Приручник за иолаЈање сшручноЈ исииша Инспектор може о свом доласку ради државноЈ вршења надзора у органу.

Орган или организација којој је поднет захтев за покретање прекршајног поступка.јаву за учињено кривично дело или привредни преступ. предузећа. установе и друге организације односно грађа.ни дужни су да инспектору омогуће несметано вршење послова. прекршај или повреда радне дужности над чијом применом врши надзор. Основи сисшема Евроиске уније 201 .носно неправилности.сти и да о резултатима поступка обавести подносиоца пријаве. Ако инспектор оцени да је повредом прописа учињено кривично дело. ставе на увид потребна документа и предмете и пруже другу тражену помоћ. привредни преступ. отклоне најдуже у року од 60 дана.жности.кретање прекршајног поступка и захтев за утврђивање одговорности због повреде радне дужности. односно захтев за покре. Органи. Ако орган или организација не поступи по предлогу. инспектор обавештава о томе орган надлежан за предузимање мера против аката који нису у складу са Уставом.тање поступка за утврђивање одговорности због повреде радне ду. дужан је да о исходу поступка обавести инспектора. Инспектор је дужан да узме у поступак пријаве грађана. инспектор ће указати на то органу или организацији који је тај акт донео и предложити да се утврђене незаконитости.ћа и других организација у вези са пословима из њихове надлежно. односно одговорно лице у предузећу или организацији.функционера који руководи тим органом. захтев за по. од.гим прописом. Ако у вршењу инспекцијског надзора дође до сазнања да општи акт органа или организације није у сагласности са законом или дру. предузе. дужан је да без одлагања поднесе при. законом и другим прописима.

организације и грађани доставе у вршењу надзора. Имаоци .носе органи државне управе. они по природи и називу морају да одговарају прописима које до. Влада и органи државне управе задржавају и после поверавања послова државне управе одговорност за њихово извршавање. 13. Изузетно.Инспектор је дужан да чува. као службену тајну.5. Услови за обављање инсиекцијских иослова Инспекцијске послове може обављати лице које има високу струч.ства за вршење поверених послова државне управе обезбеђују се у буџету Републике Србије. При вршењу поверених послова државне управе имаоци јавних овлашћења имају иста права и дужности као органи државне управе.зацијама (имаоцима јавних овлашћења). општинама. законом се може одредити да поједине мање сложене послове инспекцијског надзора обављају инспектори који имају вишу стручну спрему.нима управе и најмање три године радног искуства. јавним предузећима. јавним агенцијама и другим органи.ну спрему одговарајућег смера. установама. 12. Поверавање послова државне управе Поједини послови државне управе законом се могу поверити аутономним покрајинама. Сред. податке до којих дође приликом вршења надзора или које му органи. градовима и граду Београду. Кад је имаоцима јавних овлашћења поверено доношење 202 пропи- Приручник за иолаЈање државноЈ сшручноЈ исииша са. Приликом вршења надзора инспектор мора имати легитимацију којом доказује својство инспектора. Образац легитимације и начин издавања прописује надлежни министар. положен стручни испит за рад у орга.

7) предложи Влади да предузме мере на које је овлашћена. животну средину. Орган државне управе овлашћен је да у вршењу надзора над радом: 1) захтева извештаје и податке о раду. града и града Београда. општине.же извршити закон или други општи акт. 6) непосредно изврши неки посао ако оцени да се друкчије не мо. Ако ималац јавних овлашћења и поред вишеструких упозорења не почне да врши поверени посао или не почне да га врши правилно или благовремено. Послови државне управе везани за обликовање политике Владе не мо гу би ти ни ком по ве ре ни. надзорни орган државне Основи сисшема Евроиске уније управе преузима извр.них овлашћења у вршењу поверених послова државне управе од. привреду или имовину веће вредности. ако би неизвршење посла могло да изазове штетне последице по живот или здравље људи. 5) покрене поступак за утврђивање одговорности.ређује се законом и он је надзорни орган државне управе. Орган државне управе који врши надзор над радом ималаца јав. Послови инспекцијског надзора могу бити поверени једино орга. При том. наложи предузимање послова које сматра потребним. надзорни орган државне управе има сва општа овлашћења у надзору над радом. 2) утврди стање извршавања послова.шење посла. 3) издаје 4) инструкције. 203 .јавних овлашћења дужни су да пропис чије им је доношење поверено објаве у„Службеном гласнику Републике Србије".нима аутономне покрајине. Надзорни орган државне управе дужан је да непосредно изврши поверени посао. упозори на уочене непра.вилности и одреди мере и рок за њихово отклањање. најдуже на 120 дана.

укидању или обуста. 204 Приручник за иолаЈање државноЈ сшручноЈ исииша 14.ви од извршења прописа ступа на снагу кад се објави у„Службеном гласнику Републике Србије". Сукоб надлежности између подручних јединица органа државне управе решава руководилац органа државне управе.на државне управе и имаоца јавних овлашћења и између ималаца јав. решавање о жалби. а ако он није у сагласности са Уставом или законом. министарство је дужно да Влади предложи доношење решења којим се поништава или укида пропис имаоца јавних овлашћења.сти са другим прописом или општим актом Народне скупштине или Владе. 14.ство је дужно да предложи Влади да га обустави од извршења и да пред Уставним судом покрене поступак за оцену његове уставности или законитости.ниховлашћења решава Влада. а министарство да њему достави образложени предлог како да пропис усагласи са Уставом.них овлашћења не поступи по предлогу министарства. законом.Ималац јавних овлашћења дужан је да пре објављивања пропи. Ако ималац јав. између орга. ако он није у сагласно.конитости прописа. Сукоб надлежности.2.сом или општим актом Народне скупштине и Владе.ним лицима у вршењу поверених послова државне управе. изузеће 14. Надлежносшза решавање сукоба надлежносши Сукоб надлежности између органа државне управе.1. министар. Решење Владе о поништавању. Имаоци јавних овлашћења сами одговарају за штету коју својим незаконитим или неправилним радом проузрокују физичким и прав.са прибави од надлежног министарства мишљење о уставности и за. Надлежносшза решавање о жалби . другим пропи.

од. 15. односно ди.ву у управним стварима из делокруга органа у саставу.3. Ако орган државне управе не донесе пропис. О изузећу ди.ректора органа у саставу решава министар. доноси га Основи сисшема Евроиске уније 205 Влада ако би недоношење прописа могло изазвати штетне . односно директор посебне организације. Решавање о изузећу службеноЈлица О изузећу службеног лица у министарству решава министар.нистар. О жалби на првостепено решење органа у саставу решава ми. Ожалби на првостепено решење имаоцајавниховлашћења доне. На првостепено решење министарства и посебне организације жалба се може изјавити само кад је то законом изричито одређено. О жалби решава Влада.ном није друкчије одре ђе но.зире рад органа државне управе. Влада над. усмерава органе државне управе у спровођењу политике и извршавању закона и других општих аката и усклађује њихов рад. ако зако.сено у повереним пословима државне управе решава министар.носно директор органа у саставу у управним стварима из делокруга органа у саставу. односно директор органа у саста. 14.О жалби на првостепено решење подручне јединице органа државне управе решава министар. а о изузећу министра и директора посебне организације решава Влада. О изузећу службеног лица у имаоцу јавних овлашћења решава руководилац надлежног органа имаоца јавних овлашћења.ректор посебне организације. Односи органа државне управе са Владом Рад органа државне управе подлеже надзору Владе. а у органу у саставу и посебној организацији директор.

њу политике и извршавању закона и других општих аката. Мини. који садржи опис стања у областима из њиховог делокруга.јединих послова из делокруга више органа државне управе. О уређењу Владе 16. Генерални секрешаријаш Владе 206 Влада има Генерални секретаријат Владе.последице по жи. Влада може оснивати координациона тела ради усмеравања по. руковођење координационим телом и сва друга питања везана за рад координационогтела.шњи план рада. Влада од.штим актом Владе.1. усклађује њихов рад и министарствима и посебним организацијама одређује рокове за доношење прописа. ради припреме годишњег плана рада Владе.не и друге послове за потребе Владе. Чланови координационихтела Владе могу бити само чланови Владе.ве који је у супротности са законом или прописом Владе и одредити рок за до но ше ње но вог про пи са.вот или здравље људи. . Влада је одговорна Народној скупштини и за рад органа државне упра ве. привреду или имовину веће вредности. податке о извршавању закона. 16. ако нису одређени законом или оп. животну средину. других општих аката и закључака Владе и податке о предузетим мерама и њихо. Министарства и посебне организације дужни су да сачине годи.вом дејству.старства и посебне организације подносе Влади најмање једном годишње извештај о свом раду. Влада закључцима усмерава органе државне управе у спровође. који је задужен Приручник за иолаЈање државноЈ сшручноЈ исииша за струч. Влада може поништити или укинути пропис органа државне упра.ређује и задатке координационогтела.

Генералном секретару Владе мандат престаје са пре. 5) обезбеђује учествовање Владе и њених представника у раду Народне скупштине. Генерални секретаријат: 1) припрема акте којима Влада надзире. 8) стара се о коришћењу средстава којима располаже Влада. Основи сисшема Евроиске уније 16.ником Републике.пис.ран је председнику Владе и Влади. кога поставља и разреша.цијама. Генерални секретар одгово. а предлаже и рокове за доношење прописа ако нису одређени законом или општим актом Владе. усмерава и усклађује рад министарстава и посебних организација и стара се о њиховом извршавању.ва Влада на предлог председника Владе.2. другим држава. Генерални секретар Владе води Генерални секретаријат Владе. 7) припрема и прати седнице Владе и њених радних тела и друге седнице у Влади. оставком или разрешењем.де којима она налаже обавезе министарствима и посебним организа. 9) припрема акте којима Генерал.це Владе и радних тела Владе. 2) стара се о извршавању аката Вла.ма и међународним организацијама. 6) обрађује материјале за седни. 4) стара се о извршавању обавеза Владе према Народној скупштини. сарадњу с председ. Службе Владе 207 . другим органима и организацијама.станком мандата председника Владе.Влада има Генералногсекретара Владе. 3) ако министарства и посебне организације не донесу пропис у року који је одређен законом или општим актом Владе. обавештава Владу о томе и предлаже јој рокове у којима они треба да донесу про.ни секретар остварује овлашћења према директорима служби Владе који су му одговорни и стара се о њиховом извршавању. стара се о извршавању аката Владе и о припреми седница Владе и помаже председнику Владе у другим пословима Владе.

а поставља их Влада.вља Влада на предлог Генералног секретара Владе. На службе Владе примењују се прописи о уређењу. Канцеларијом за придружива- ње Европској унији. финансирању и радним односима у органима државне управе.ставља Влада на предлог председника Владе. Ова лица такође има.де или Генералном секретару Владе. Директора службе Владе који је одговоран председнику Владе по. ради давања мишљења и пред. на предлог председника Владе. односно Генералног секретара. Директор службе може да има заменика и помоћнике. начину рада. на пет година.3. са Авио-службом Владе. а може је водити и министар без портфеља. . Службу Владе води директор који је одговоран председнику Вла. и прописује њихово уређење и делокруг. на пример. Радна шела Владе Влада образује сшалнараднашела. Остале директоре служби Владе поста. Директор службе је државни службеник на положају. 16. на предлог директора службе. са Службом за управљање кадровима. То је случај. ако је то предвиђено уредбом којом је служба основана.Влада уредбом оснива службе за стручне или техничке послове за своје потребе или за послове заједничке за све или више органа државне управе.лога у питањима из надлежности Владе и усклађивања ставова органа државнеуправе пре разматрања неког предлога Приручник за иолаЈање државноЈ сшручноЈ исииша 208 на седници Владе. То је случај.ју статус државних службеника на положају. Канцеларијом за сарадњу с медијима и Службом за људска и мањинска права. на пример. Директора службе поставља Влада на пет година.

Влада може да образује иовремена радна шела. Кабинеш иредседника Владе и кабинеш иоширедседника Владе Председник Владе и потпредседници Владе имају кабинете. које постављају и разрешавају председник Владе. Стамбену коми.4.сију. а повремена радна тела одлуком којом се утврђују и њихов задатак и састав.жај директора службе Владе који 209 је одговоран председнику Владе. ради разматрања појединих питања из своје надлежности и давања предлога. Шефу кабинета престаје . 16. Радни однос у кабинету заснива се на одређено вре. Кадровску комисију.ња и стручних образложења. Права и обавезе саветника који не буду засновали радни однос уређују се уговором. Влада има следеће комисије као своја стална радна тела: Административну комисију. Комисију за утврђивање штете од елементарних непогода и Ко. Стална радна тела образују се пословником.према мерилима која одреди Влада. који по њиховом налогу врше стручне и друге послове за њихове потре. мишље. односно потпредседник Владе Основи сисшема Евроиске уније и који имају поло. Председник и потпредседник Владе могу унутар кабинета имено.ме.мисију за расподелу службених зграда и пословних просторија. Одбор за односе са иностранством. Влада има следеће одборе. а накнада за рад .бе. док траје дужност председника Владе. Кабинете воде шефови кабинета. који раз. према општим правилима грађанског права. Одбор за привреду и финансиј е и Одбор за јавне службе.матрају материјале за Владу пре него што она одлучује о њима и дају предлоге Влади: Одбор за правни систем и државне органе. односно потпредседника Владе. као своја стална радна тела.вати саветнике.

шењима. Прописи и други акти које доноси Влада Влада уредбом подробније разрађује однос уређен законом. установе и друге органи. Влада доноси закључке.мандат са престанком мандата председника Владе.гана државне управе. СшрашеЈијом развоја Влада утврђује стање у области из надле.пе ради извршавања послова чија природа 210 Приручник за иолаЈање државноЈ сшручноЈ исииша захтева учешће више ор. 17. одлучује у управним стварима и у другим питањима од поје. начин рада и одлучивања Владе. Кад не доноси друге акте. оставком или разрешењем. Влада одлуком оснива јавна предузећа. именовањима и разре.требне за рад. Влада решењем одлучује о постављењима. 18. који садржи основне циљеве политике јавних финансија и макроекономске политике.жности Републике Србије и мере које треба предузети за њен развој. Влада доноси иословник којим прописује уређење. односно потпредседника Владе. у складу са сврхом и циљем закона. Декларацијом се изражава став Владе о неком питању. .зације. Органи државне управе оснивају заједничка тела и пројектне гру.ди нач ног значаја.је о другим стварима за које је законом или уредбом одређено да их Влада уређује одлуком. Међусобни односи органа државне управе Органи државне управе дужни су да сарађују у свим заједничким питањима и да једни другима достављају податке и обавештења по. Влада усваја меморандум о буџешу. предузима мере и уређује питања од општег значаја и одлучу.

Основи сисшема Евроиске уније 211 . јавним тужилаштви.У припреми закона и других општих аката министарства и посебне организације прибављају мишљења оних министарстава и посебних организација са чијим делокругом је повезано питање које се уређује. законом и другим општим актима. Односи органа државне управе са судовима.ни и председнику Републике преко Владе проследе обавештења. Послом из делокруга два или више органа државне управе управља онај орган државне управе у чијем делокругу је претежни део посла.ма и другим државним органима заснивају се на правима и дужности. па сагласност изостане. Ако акт споразумно доносе два или више органа државне управе.ма одређеним Уставом. или један орган уз сагласност другог. Однос органа државне управе са државним и другим органима Односи министарстава и посебних организација са Народном скупштином и председником Републике заснивају се на правима и дужностима одређеним Уставом. законом и другим општим актима.шњења и податке везане за њихове надлежности. Влада одлучује и о свим питањима која органи државне управе споразумно не реше. о спору одлучује Влада. обја. Министарства и посебне организације дужни су да Народној скупшти. 19. Народна скупштина надзире рад органа државне управе преко надзора над радом Владе и чланова Владе.

ни државне управе имају сва општа и посебна овлашћења 212 која према Закону о задржавној управи имају у Приручник иолаЈање државноЈ сшручноЈ исииша надзору над радом других ималаца јавних овлашћења. које је дужно да у року од 48 сати предложи Влади да покрене поступак за оцену уставности или законитости од. надлежно министарство налаже му да у року од највише 30 дана предузме мере потребне за извршавање општег акта.гих општих аката. Уставни суд може. Ако орган аутономне покрајине не извршава општи акт који је донео у оквиру по. закона и дру. Ако Вла. Орган аутономне покрајине дужан је да одлуку коју донесе достави у року од 24 сата надлежном министарству.слова из свог делокруга.Преко управног спора судови надзиру законитост појединачних аката органа државне управе донесених у управним стварима. Надлежно министарство може одредити да други орган аутоном. Министарства прате уставност и законитост одлука које донесу аутономне покрајине у свом делокругу.ца органа аутономне покрајине. да одложи ступање на снагу оспорене одлуке. ако орган аутономне покрајине не предузме мере које су му наложене. У сваком случају.не покрајине извршава општи акт или најдуже на 120 дана непосред. Орган . При надзору над радом органа аутономне покрајине у вршењу поверених послова државне управе.луке.да у року од 72 саста покрене поступак пред Уставним судом за оцену уставности или законитости одлуке. ако сматра да она није у складу са Уставом или законом. орга. до доношења своје одлуке. Односи органа државне управе са органима аутономне покрајине заснивају се на сарадњи и обавештавањуу оквируУстава. надлежно министарство дужно је да постави питање одговорности руководио.но преузети извршавање општег акта.

Јавност рада и односи са грађанима Органи државне управе дужни су да обавештавају јавност о свом раду преко средстава јавног информисања и на други прикладан на. 213 о органу државне управе који надзире њихов рад и начину Основи сисшема Евроиске уније . обавезама и начину остваривања права и обавеза. а у поступку пред Уставним судом сходно се примењу. Жалба се може поднети у року од 30 дана од дана достављања акта. градова и града Београда у питањима из њиховог делокруга заснивају се на пра.не.вима и дужностима одређеним законом. Односи органа државне управе са органима општина.ност и благовременост. Органи државне управе дужни су да на примерен начин. обавештавају странке о њиховим правима. Такође и јединице локалне самоуправе имају право на заштиту пред Уставним судом. градова и града Београда у вршењу поверених послова државне управе.на општина. 20. При надзору над радом орга. Запослени који су овлашћени за припрему информација и пода.така везаних за обавештавање јавности одговорни су за њихову тач.ко Уставом или законом зајамчено право аутономне покрајине.одређен статутом аутономне покрајине мо. града или града Београда повређено не. пре све.же Уставном суду поднети жалбу за заштиту права аутономне покраји. своме делокругу.је закон којим се уређују управни спорови.га у просторијама у којима раде са странкама. ако сматра да је појединачним актом или радњом органа државне упра ве или органа општине.чин. органи државне управе имају сва општа и посебна овлашћења која према Закону о државној управи имају у надзору над радом других ималаца јавних овлашћења. односно учињене радње.

а на одговарајућем месту унутар зграде истиче се распоред простори. Информација од јавноЈзначаја и ираво на досшуиносш Информација од јавног значаја је информација којом расиолаже орЈан јавне власши.контакта с њим и о другим подацима битним за јавност рада и односе са странкама. функција или радно место лица која у њој раде.послених.кона којим се битно мења правни режим у једној области или којим се уређују питања која посебно занимају јавност спроведу јавну расправу. Органи државне управе дужни су да свима омогуће прикладан начин за подношење притужби на свој рад и на неправилан однос за. органи државне управе ду.чу се лична имена. Органи државне управе морају остварити примерен однос са странкама и примати странке у току радног времена. ако подносилац притужбе захтева одговор. 21. грб и застава Републике Србије. садржана у одређеном .говори у року од 15 дана од дана пријема притужбе. Министарство и посебна организација дужни су да у припреми за.ја органа државне управе. На поднету притужбу орган државне управе дужан је да од.та. На улазу у службену просторију исти. На тражење физичких или правних лица. у року од 30 дана.1. насшала у раду или у вези са 214 радом орЈана јавне Приручник за иолаЈање државноЈ сшручноЈ исииша власши. На зградама у којима су смештени органи државне управе истичу се назив органа. Мишљења органа државне управе нису обавезујућа.Слободан приступ информацијама од јавног значаја 21.жни су да дају мишљења о примени одредаба закона и других општих ака.

ако би тиме: 1) угрозио живот. копија документа упути поштом. Орган јавне власти (орган власти) јесте: државни орган (што укљу- чује и органе државне управе). ор.цију од јавног значаја. као и организација којој је поверено врше. ОЈраничења ирава на досшуиносш информација Права се могу изузетно подврћи ограничењима прописаним зако. 21. Орган власти неће тражиоцу омогућити остваривање права на приступ информацијама од јавног значаја. факсом.не повреде претежнијег интереса заснованог на Уставу или закону.докуменшу. сигурност или које друго важно добро неког лица. на захтев. одно сно да ли му је она иначе до ступ на. 3) право на копију тог документа. односно у претежном делу државни орган. а односи се на све оно о че. омео или отежао спречавање или откривање Основи сисшема Евроиске уније 215 кривич.ног дела. електронском поштом или на други начин. 2) да му се информација од јавног значаја учини доступном тако што ће му се омогућити увид у документ који садржи информа. Свако има право: 1) да му буде саопштено да ли орган власти поседује одређену ин фор ма цију од јав ног значаја.ном ако јето неопходноу демократском друштву ради заштите од озбиљ.му јавносш има оиравдан иншерес да зна. као и право да му се. вођење . оптужење за кривично дело.ган локалне самоуправе.2. орган територијалне аутономије. здравље.ње јавних овлашћења и правно лице кој е оснива или финансира у целини. 2) угрозио.

одно.бљава права на приступ информацијама од јавног значаја. Орган власти неће тражиоцу омогућити остваривање права на приступ информацијама од јавног значаја ако тражилац злоупотре. када се понавља захтев за истим или већ добијеним информацијама или када се тражи превелики број ин фор ма ција. службена. Орган власти неће тражиоцу омогућити остваривање права 216 на приступ информацијама јавног значаја ако би Приручник за од иолаЈање државноЈ сшручноЈ исииша тиме повредио пра. или који други правно уређени поступак.це по интересе заштићене законом који претежу над интересом за приступ информацији. често. 3) озбиљно угрозио одбрану земље. 4) битно умањио способност државе да управља економским про. или међународне односе. извршење пресуде или спровођење казне. 5) учинио доступним информацију или документ за који је пропи.цесима у земљи. а због чијег би одавања могле наступити тешке правне или друге последи.сно који је доступан само одређеном кругу лица. националну или јавну без.номских интереса.цији која је већ објављена и доступна у земљи или на интернету. нарочито ако је тражење неразумно. право на углед или које .бедност.преткривичног поступка. или битно отежао остварење оправданих еко.сима или службеним актом заснованим на закону одређено да се чува као државна. или фер поступање и правично суђење.во на приватност. вођење судског поступка. Орган власти не мора тражиоцу омогућити остваривање права на приступ информацијама од јавног значаја ако се ради о информа. пословна или друга тајна.

2) ако се ради о личности. 21. да му стави на увид документ који са. стави му на увид документ који садржи тражену информацију. односно да му изда копију тог документа Основи сисшема Евроиске уније најкасније у року од 48 сати од пријема захтева.де неког лица. дало повода за тражење инфор.ност. Тражилац не мора навести разлоге за захтев. односно изда му или упу. као и што прецизнији опис информације која се тражи. а најкасније у року од 15 дана од дана пријема захте. односно за угрожавање или заштиту здравља станов. ако се ради о лицу које је својим понашањем.држи тражену информацију. осим: 1) ако је лице на то пристало.ма ције.ништва и животне средине. појави или догађају од интереса за јав.3. презиме и адресу тражиоца. Орган власти дужан је да без одлагања.ти копију тог документа. орган власти мора да обавести тражиоца о поседовању те информације. 217 . тражиоца обавести о поседовању информације.друго право лица на које се тражена информација лично односи.ва. нарочито у вези са приватним животом. Захтев може садржати и друге податке који олакшавају проналажење тражене информације. Ако се захтев односи на информацију за коју се може претпоставити да је од значаја за заштиту живота или слобо. име. Посшуиак Тражилац подноси писмени захтев органу власти за остваривање права на приступ информацијама од јавног значаја.жати назив органа власти. Захтев мора садр. а нарочито ако се ради о носиоцу државне и политичке функције и 3) ако је информација важна с обзиром на функцију коју то лице врши.

Уставног суда и Републичког јавногтужиоца не може се изјавити жалба. Ако орган власти на захтев не одговори у року.же изјавити жалбу Поверенику у року од 15 дана од достављања реше. у складу са законом. из оправданих разлога. односно упути копију тог документа.ној дужности обавештава Повереника. Ако орган власти сматра да су испуњени разлози за ускраћивање права на приступ информацији.Ако орган власти није у могућности.мацију издаје се уз обавезу тражиоца да плати накнаду нужних трошкова израде те копије. да му стави на увид документ који садржи тражену информацију. а у случају упућивања и трошкове упућивања. Против ових решења може се покренути управни спор. да у предвиђеном року обавести тражиоца о поседовању информације. Врховног суда Србије. Тражилац мо. Копија документа који садржи тражену инфор. Против решења Народне скупштине.што . дужан је да о томе одмах обавести тражиоца и одреди накнадни рок. тражилац може уложити жалбу Повереникуза информације од јавноЈзначаја. а Приручник зарешење иолаЈање државноЈ сшручноЈ исииша најдоцније у року од 30 дана од дана предаје жалбе. о томе доноси решење. 218 Повереник доноси без одлагања. о чему суд по службе. Увид у документ који садржи тражену информацију бесплатан је. да му изда. по. председника Републике.ња органа власти. који не може бити дужи од 40 дана од дана пријема захтева.ним просторијама органа власти. у коме ће тражиоца обавестити о поседовању информације. ставити му на увид документ који садржи тражену информацију. изда му. односно упути копију тог документа. Увид удокумент који садржи тражену информацију врши сеу службе. Владе.

у случају потребе. Повереникза информације од јавноЈзначаја Повереника бира Народна скупштина.ја.жиоцу.4. Повереник одбацује жалбу која је недопуштена.вереника. предузима мере потребне за обуку за. Орган власти доказује да је поступао у складу са својим обавезама предвиђеним овим зако. ради делотворне примене закона. неблаговреме. Повереник је надлежан да: прати поштовање обавеза органа власти утврђених законом и о томе извештава јавност и Народну скуп.ђења и унапређења права на приступ информацијама од јавног значаја. обавештава јавност о садржини Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја. 21. Повереник има заменика. Исто лице може бити бирано за Повереника највише два пута. решава по жалби против решења органа власти којима су повређена права уређена законом. кога бира Народна скупштина на предлог По. Повереник је самосталан и независан у вршењу своје надлежности. Против решења Повереника може се покренути управни спор. Повереник се бира на пе. Извршење решења и закључака Повереника. обезбеђује Влада. као и о правима уређеним наведеним законом.ном. обавља и друге послове Основи сисшема Евроиске уније 219 одређене законом.пак за . предлаже органима власти предузимање мера у циљу унапређивања њиховог рада уређеног законом. даје иницијативу за доношење или измене прописа ради спрово.риод од седам година. Решења и закључци Повереника обавезујући су.омогући органу власти да се писмено изјасни.послених у државним органима и упознавање запослених са њиховим обавезамау вези са правима на приступ информацијама одјавногзнача.штину.на и изјављена од стране неовлашћеног лица. а по потреби и тра. Повереник може да покрене посту.

Ако овлашћено лице није одређено.лежан је руководилац органа власти. и језици и иисма националнихмањина. 220 државноЈ сшручноЈ исииша истовремено са српским Приручник језиком заииолаЈање ћириличким писмом.ционалних мањина у службеној употреби су. Овлашћенолице орЈана власши Орган власти одредиће једно или више службених лица (овла.ном лицу. . Службена употреба језика и писама У Републици Србији у службеној употреби су сриски језик и ћири. одбија захтев решењем и пружа тражиоцима неопходну помоћ за остваривање њихових права утвр. На подручјима Републике Србије на којима живе припадници на. најмање једном годишње. 21. уз накнаду нужних трошкова. Овлашћено лице је пре свега надлежно да прима захтеве. без накнаде. израђује информатор са основним подацима о свом раду. у документ односно који доставља ин- садржи тражену формацију на одговарајући начин. 21.ђе них за коном.оцену уставности и законитости закона и других општих аката.5.личко иисмо. 22. Службена употреба других језика и писама уређује се за. односно дати му примерак информатора. Обавеза објављивања информашора Државни орган.шћено лице) за поступање по захтеву за слободан приступ информа.коном.вештава тражиоца о поседовању информација и обезбеђује увид информацију.6. за поступање по захтеву над. Државни орган ће заинтересова.ција ма од јав ног значаја. оба. омогућити увид у информатор. на основу Устава.

органа аутономних покрајина. дужности и одговорности запослених. Језик. дужности и одговорности грађана. остваривању права.ђанима.дова и општина (органа). Службеном употребом језика и писама сматра се нарочито употреба језика и писама у: усменом и писменом опште. гра. као и са странкама. текст на тим језицима исписује се после српског језика по азбучном реду. вођењу поступка за остваривање и заштиту права. Службеном употребом језика и писама сматра се и употреба језика и писама у ра.цијом која у вршењу јавних овлашћења решава о његовом праву и дужности употребљава свој језик и да се у том поступку упознаје са чињеницама на свом језику. Акоје вишејезика нацио. односно гра. вођењу прописаних евиденција од стране општинских органа и организација које врше јавна овлашћења на тери.торији општине (евиденција). предузећа и других организација кад врше јавна овлашћења (имаоца јавних овлашћења). У службеној употреби текст на језицима и писмима националних мањина исписује се после текста на српском језику испод или десно од њега.налних мањина у службеној употреби. као и других исправа које су од интереса за остваривање законом утврђених права грађана.дујавних предузећа и јавнихслужби. Свако има право да у поступку пред органом. као и у раду других организација кад врше послове утврђене законом којим се уређује службена употреба језика и писама. односно језици националних мањина који су у Основи сисшема Евроиске уније 221 службеној употреби у општини утврђују се статутом јединице . издавању јавних исправа. установа. истим обликом и величином слова. односно организа.њу органа и организација међусобно.Службеном употребом језика и писама сматра се употреба језика и писама у раду државних органа.

На територијама на којима су у службеној употреби језици наци. Првостепени управни или други поступак у коме се решава о правима и дужностима грађана води се на српском језику.пи са ста нов ни штва.локалне самоупра. Кад у поступку учествује једна 222 странка .ве. употреба језика у раду представ. Службена подразумева употреба нарочито: језика националних коришћење језика мањина националних мањина у управном и суд. употреба језика на гласачким листићима и бирачком материјалу. Поступак се може водити и на језику националне мањине који је у службеној употреби у органу. за иолаЈање државноЈпоступак сшручноЈ исииша на њен захтев. према њеној традицији и пра во пи су. издава. се. односно у организацији која води поступак.ва на тим језицима као пуноважних.ском поступку и вођење управног поступка и судског поступка на језику националне мањине. води на језику националне мањине који је у .оналних мањина имена органа који врше јавна овлашћења исписују се и на језику дотичне националне мањине.припадникПриручник националне мањине. употребу језика националне мањине у комуникацији органа са јавним овлашћењима са грађанима. Јединица локалне самоуправе обавезно ће увести у равноправну службенуупотребујезик и писмо националнемањинеуколико проце- нат припадника те националне мањине у укупном броју становника на њеној територији достиже 15% према резултатима последњег по. Језици националних мањина који су у службеној употреби у раду органа аутономне покрајине утврђују се њеним статутом.ничкихтела.ње јавних исправа и вођење службених евиденција и збирки личних података на језицима националних мањина и прихватање тих испра.

односно организација пред којом се води поступак. ако је на језику националне мањине вођен поступак.но лице води поступак на српском језику.ходно је питање о коме одлучује лице које води поступак. службе. осим ако једна од странака захтева да се поступак води на српском језику. записник. у ком случају ће се поступак водити на том језику.не мањине кој и учествуј е у поступку пред органом када пред њим није утврђена употреба језика и писама националне Основи сисшема Евроиске уније мањине у слу- жбеној употреби.ни текстови. Службено лице које води поступак дужно је да упозна странку који су језици у службеној употреби на подручју органа.оналне мањине у службеној употреби. Записник и одлуке у прво. одлуку.ске.ћена припаднику националне мањине који учествује у поступку пред органом када пред њим нијеутврђена употреба језика и писама наци. Утврђивање језика не коме ће се водити поступак прет. 223 Другостепено решење. Док се не утврди језик поступка.ступак. а странке у поступку имају сва права која су омогућена припаднику национал. језик поступка одређује орган. односно организације пред којом се води поступак и да затражи од странке да се изјасни на ком ће се језику водити поступак.разумеју. подне. Ако се странке не споразумеју о томе на ком ће се језику во. као аутентич.степеном поступку и у вези с тим поступком израђују се. односно организацији која води поступак о коме се стране спо.службеној употреби у органу. поступак се води на једном од језика који су у службеној употреби у органу. Кад у поступку учествује више странака чији језици нису исти. Странка у поступку чији језик није утврђен као језик поступка има сва права која су омогу. Другостепени поступак води се на српском језику.дити поступак. на српском језику и на језику националне мањине. исправе . односно организацији која води по.

Изјаве лица које учествују у поступку дате на српском језику. органи. да им се на њихов захтев достављају на њиховом језику отправци решења.жбеној употреби. записник или поједини његови делови превешће се на језик националне мањине. вештака и других лица која учествују у поступку на подручјима у којима није у службеној употреби језик националне мањине дате на језику националне мањине. преводе се на језик националне мањине ако захтева припадник националне мањине који је учесник у поступку. уносе се у записник на српскомјезику. ЈАВНЕ АГЕНЦИЈЕ 224 Приручник за иолаЈање државноЈ сшручноЈ исииша . предлоге.везама. Изја. На подручјима на којимајезици националних мањина нисуу слу. На захтев припадника националне мањине који јеуче. представке и друге поднеске. односно организације који воде поступак дужни су да припадницима народности који код њих остварују своја права и обавезе обезбеде: да у поступку код ових органа и органи.пак не познаје у довољној мери језик националне мањине.ве странака. сведока. Поступак се води уз помоћ тумача ако службено лице које води посту. тужбе. жалбе. да на свом језику подносе молбе.и друга писмена у другостепеном поступку и у вези с другостепеним поступком преводи првостепени орган или орга.зација употребљавају свој језик и писмо. односно језике на којима је вођен првостепени по сту пак.низација на језик. уверења. потврде и друга писмена. као и сведочанства.сник у поступку. пресуда и других аката којима се решава о њиховим правима и оба. II.

Јавна агенција има својство правног лица. поверити следећи послови државне управе: - доношење прописа за извршавање закона и других општих ака. Појам јавне агенције. нити га усклађивати са радом органа државне управе.ти рад јавне агенције. као јавно овлашћење. Агенцију за привредне реги. сшручне или реЈулашорне иослове од оишшеЈ иншереса. Оснивач (Влада) мора посебним законом бити овлашћен на оснивање јавне агенције. стручни и регулаторни по. 2. Јавна агенција оснива се ако развојни.стре и Агенцију за лиценцирање стечајних управника. 225 . нарочито ако се у целини или претежно могу финансирати од цене коју плаћају корисници услуга. Јавна агенција се финансира из: Основи сисшема Евроиске уније - цене коју плаћају корисници услуга агенције. За сада се Закон о јавним агенцијама делимично примењује на. Агенцију за приватизацију. Влада не може усмерава. које стиче уписом у судски регистар. - решавање у првом степену у управним стварима. Услови за оснивање. на пример.1.та Народне скупштине и Владе. Поверавање послова Јавна агенција је орЈанизација која се осниваза развојне. - издавање јавних исправа и - вођење евиденција. Јавној агенцији могу се посебним законом. Положај јавне агенције Јавна агенција је самостална у свом раду.слови незахтевају сталан и непосредан политички надзор и акојавна агенција може боље и делотворније да их врши него орган државне управе.

прилога покровитеља (спонзорстава).пристрасности. 2) послове 3) права. Акт о оснивању јавне агенције доноси оснивач и њиме уређује: 1) назив. Права оснивача нису преносива. одговорности и зараде директора и запосле. она одлуке Влади предлажу споразумно. Права оснивача у име Републике Србије врши Влада ако посеб. и делатности јавне агенције.- поклона (донација).ним законом није што друго одређено. не. седиште и сврхујавне агенције. Одлуке Влади предлаже мини. 5) права 226 и обавезе оснивача према јавној агенцији и јавне агенци. Приручник за иолаЈање државноЈ сшручноЈ исииша . стручности. обавезе и одговорности јавне агенције за обавезе у прав ном про ме ту. - буџета Републике Србије (финансирање поверених послова др. 4) делокруг и састав органа јавне агенције и њихов међусобни однос.ви јавне агенције у делокругу више министарстава.них у јавној агенцији примењују се општи прописи о раду. У погледу законитости. стручне спреме и оспособљености запослених који раде на повереним пословима државне управе и у погледу канцеларијског пословања. обавезе. на рад јавне агенције примењују се прописи везани за државну управу. На права.старство у чијем делокругу су послови јавне агенције. политичке неутралности. Ако су посло. употребе службеног језика и писма.жавне управе) и - других прилога и прихода које оствари према закону.је према оснивачу.

зи ре по сло ва ње јав не аген ције и вр ши дру ге по сло ве про пи са не за. Акт о оснивању јавне агенције објављује се у„Службеном гласни.6) средства која оснивач обезбеђује за оснивање и почетак рада јав не аген ције. кога именује оснивач међу члановима управног одбора које је именовао.ку Републике Србије". до. Оснивање јавне агенције уписује се у судски регистар. Управни одбор има председника. начине и услове стицања средстава за рад јавне аген. Уиравни одбор усваја годишњи програм рада.коном или актом о оснивању јавне агенције.носи прописе и друге опште акте јавне агенције изузев правилника о унутрашњој организацији и систематизацији радних места у јавној агенцији. Члан управног одбора именуј е се на пет година и може поново бити именован. финансијски план јавне агенције и извештаје које јавна агенција подноси оснивачу. 8) друга питања значајна за оснивање и рад јавне агенције. 7) изворе. над. Органи јавне агенције Органи јавне агенције јесу управни одбор и директор.ције. Управни одбор доноси одлуке већином гласова свих својих чланова. Све чланове управног одбора именује оснивач. 3. усмерава рад директора и издаје му упутства за рад. доноси појединачне акте јавне агенције. одлучује о правима. изузев кад део чланова именују корисници услуга агенциј е. Дирекшор заступа и представља јавну агенцију. руководи радом и пословањем јавне агенције. обавезама и одговорностима запослених у јавној агенцији. припрема 227 и Основи сисшема Евроиске уније спроводи одлуке управног одбора и врши друге послове .

не управе врши министарство у чијем су делокругу послови јавне агенције. Законито и наменско коришћење средстава јавне агенције и при. оснивач даје сагласност и на годишњи про. канцела.му запослених који решавају у управном поступку и овлашћења за решавање у управном поступку надзире министарство надлежно за пословеуправе. Директор се именује на пет година и мо. ЗАШТИТНИК ГРАЂАНА 228 Приручник за иолаЈање државноЈ сшручноЈ исииша . Дирек. III. 4. Надзор над радом јавне агенције у повереним пословима држав.ректора јавне агенције. Надзор над радом јавне агенције Поред именовања и разрешења чланова управног одбора и ди.грам рада.одређене законом или актом о оснивањујавне агенције. као и ефикасност и ажурност решавањаууправном поступку. стручну спре. на финансијски план јавне агенције и на друге акте одређе. пословање са странкама и корисницима.мену прописа којима се уређују јавне финансије и финансијско и рачу- новодствено пословање надзире министарство надлежно за послове фи нан сија.ног јавног конкурса.же поново бити именован. Јавни конкурс спроводи управни одбор. Директора именује оснивач после спроведе.не за коном.ријском пословању. Примену прописа о службеној употреби језика и писма.тор доноси правилник о унутрашњој организацији и систематизацији радних места ујавној агенцији.

предузећа и установа којима су поверена јавна овлашћења.ва утврђених законом и нико нема право да утиче на његов рад и по.1. органа надлежног за правну заштиту имовинских права и интереса Републике Србије. Заштитника грађана бира Народна скупштина. За.но бирано на ову функцију.них мањина и права особа са инвалидитетом.на специјализација за обављање послова из надлежности Заштитни. Заштитник грађана се бира на вре ме од пет годи на и исто ли це може би ти најви ше два пу та уза стоп. као и других органа и организација. Заменике Заштитника грађана бира Народна скупштина. Заштитник грађана се стара о заштити и унапређењу људских и ма њин ских сло бода и пра ва. . О Заштитнику грађана Заштитник грађана је независан државни орган који штити права грађана и контролише рад органа државне управе. Заштитник грађана је независан и самосталан у обављању посло.ци Заштитника грађана бирају се на време од пет година и исто лице може највише два пута узастопно бити 229 Основи сисшема Евроиске уније бирано на ову функцију. Приликом преношења овлашћења заменицима. Заштитник грађана за свој рад одговара Народној скупштини. већином гласова укупног броја народних посланика. права припадника национал. у оквиру овлашћења која им он пренесе.ка грађана.сту па ње. Заштитник грађана има четири заменика који му помажу у оба. Замени.вљању послова утврђених овим законом. равноправности полова.штитник грађана посебно води рачуна о томе да се обезбеди одређе. права детета. нарочито у погледу заштите права лица лишених слободе.

њем органа управе.вилност рада органа управе.кона. Заштитник грађана има право предлагања закона из своје надле. председника Републике.писа и општих аката.гих прописа и општих аката. Заштитник грађана је овлашћен да покрене поступак пред 230 Приручник за иолаЈање државноЈ сшручноЈ исииша Устав. Влада. Заштитник грађана није овлашћен да контролише рад Народне скупштине. других прописа и општих аката.ва грађана. судова и јавних тужилаштава. ако се њима уређују питања која су од значаја за заштиту права грађана. . Надлежност Заштитник грађана је овлашћен да контролише поштовање пра. Уставног суда. обавезни су да разматрају иницијативе које подно. других прописа и општих аката. као и да иницира доношење нових за. дру. Владе. односно Скупшти. односно надлежни одбор Скупштине.ним судом за оцену уставности и законитости закона. Заштитник грађана је овлашћен да Влади.ни поднесе иницијативу за измену или допуну закона и других про. ако се ради о повреди републичких закона. када сматра да је то од значаја за остваривање и заштиту права грађана. ако сматра да до повреде права грађана долази због недостатака у прописима. утврђује повреде учињене актима. Заштитник грађана је овлашћен да контролише законитост и пра.Заштитник грађана и заменик Заштитника грађана не могу бити чланови политичких странака. Заштитник грађана је овлашћен да у поступку припреме прописа даје мишљење Влади и Скупштини на предлоге закона и других прописа.жности. 2.си Заштитник грађана. радњама или нечиње.

Заштит. председник Уставног суда и функционери у органима управе дужни су да приме Основи сисшема Евроиске уније 231 . а који су од значаја за поступак који води. односно да иницира покретање дисциплинског поступка против запосленог у органу управе који је непосредно одговоран за учињену повреду. без обзира на степен њихове тајности.сленим у органу управе када је то од значаја за поступак који води. председ. Органи управе имају обавезу да сарађују са Заштитником грађана и да му омогуће приступ просторијама и ставе на располагање све по.рајућег поступка. Заштитник грађана има право несметаног приступа заводима за извршење санкција и другим местима на којима се налазе лица која су лишена слободе. прекршајног или другог одгова. одно.Заштитник грађана је овлашћен да јавно препоручи разрешење функционера који је одговоран за повреду права грађана. Ако нађе да у радњама функционера или запосленог у органу управе има елемената кривичног или другог кажњивог дела.носно за остварење циља његовог превентивног деловања. Заштитник грађана има право да обави разговор са сваким запо.датке којима располажу.ник грађана је овлашћен да надлежном органу поднесе захтев. осим када је то у супротности са законом. од. Председник Републике. као и право да са тим лицима разговара насамо. председник и чланови Владе. и то ако из поновљеног понашања функционера или запосленог произилази намера да одбијају сарадњу са Заштитником грађана или ако се утврди да јеучињеном повредом грађанину причињена материјал.на или друга штета већих размера.ник Скупштине.сно пријаву за покретање кривичног.

ако је такав поступак предвиђен. ако би подносиоцу притужбе била нанета нена. а који не може 232 бити Приручник иолаЈање државноЈ сшручноЈ исииша краћи од 15.докнадива штета или ако се притужба односи на повреду принципа добре управе. нити друга накна. нити дужи од 60 задана. Изузетно. Заштит.ла етичког понашања запослениху органима управе.да. Пре подношења притужбе подносилац је дужан да покуша да заштити своја права у одговарајућем правном поступку. односно од последњег поступања. Орган управе је обавезан да одговори на све захтеве Заштитника грађана.сније у року од 15 дана. неблаговремен рад или друга кршења прави. као и да му достави све тражене информације и списе у року који он одреди. . посебно на некоректан однос органа управе према подносиоцу притужбе. Заштитник грађана упутиће подносиоца притужбе на покретање одговарајућег правног поступка. Притужба се подноси у писаној форми или усмено на записник и на подношење притужбе се не плаћа никаква такса. 3. а неће покретати поступак док не буду исцрпена сва правна средства.Заштитника грађана на његов захтев најка.ник грађана може покренути поступак и пре него што су исцрпена сва правна средства. односно непоступања органа управе у вези са учињеном повредом пра ва грађа на. Поступак Заштитник грађана покреће поступак по притужби грађана или по сопственој иницијативи. Притужба се може поднети најкасније у року од једне године од извршене повреде права грађана.

да обавести Заштитника грађана о томе да ли је поступио по препоруци и откло. Ако орган управе не поступи по препоруци. ОРГАНИ ОПШТИНЕ Основи сисшема Евроиске уније 233 . ако постоји опасност да ће због неотклањања недостатка права подносиоца притужбе бити трајно и у значајном обиму оштећена. Орган управе је дужан. Скупштину и Владу. Извештај и сарадња Заштитник грађана подноси Скупштини редован годишњи изве. с тим што тај рок не може бити краћи од 15 дана. а може и да препоручи утврђивање одго. по.Након утврђивања свих релевантних чињеница и околности. Заштитник грађана у својој препоруци органу управе може утврдити и краћи рок за отклањање недостатка. Заштитник грађана може о томе да обавести јавност. нај. Заштитник грађана упутиће препоруку органу о томе како би уочени недостатак требало отклонити.ворности функционера који руководи органом управе.касније у року од 60 дана од дана добијања препоруке.ду органа управе.даци о уоченим недостацима у раду органа управе. IV. Изузетно.нио недостатак. 4.жба неоснована или може утврдити да су постојали недостаци у ра.штај у коме се наводе подаци о активностима у претходној години.штитник грађана може обавестити подносиоца притужбе да је приту. као и предлози за побољшање положаја грађана у односу на органе управе. За. Ако нађе да су постојали недостаци у раду органа управе. односно да га обавести о разлозима због којих није поступио по препоруци.

Председник општине је на сталном раду у општини.не функције локалне власти утврђене Уставом. . Председник општинеје.ним надлежностима. Избором. Општинска управа је посебан орган општине са Законом утврђе. на период од четири године. 2) да предлаже начин решавања питања о којима одлучује скуп. градоначелник. извршни органи општине су председник општине и општинско веће. из реда одборника.јућих органа општине врше скупштина града. Председник општине је надлежан: 1) да представља и заступа општину. године. У градовима и граду Београду послове из надлежности одговара.Органи општине су скупштина општине.штинско веће и општинска управа. Скупштина општине је највиши орган општине који врши основ. Председник општине У складу са одредбама Закона о локалној самоуправи.један од извршнихоргана општине. председник општине. председнику општине престаје мандат одборника.шти на. градско ве ће и град ска упра ва. Кан. О овом органу детаљно је било речи у делу Приручника који обрађује Уставно уређење. усмерава и усклађује рад општинске управе. 234 3) наредбодавац 4) да Приручник за иолаЈање државноЈ сшручноЈ исииша је за извршење буџета. као што је речено. а на осно. законом и статутом. иредседника оишшине бира скупштина општине.ву Устава Републике Србије. Према Закону о локалној самоуправи из децембра 2007. 1.дидата за председника општине предлаже председник скупштине општине. већином гласова од укупног броја одборника скупштине општине. оп.

борника. Ако скупштина не разреши председника општине.бран). свакако. Разрешењем председника општине престаје мандат и заменику председника општине. скупшти.на општине.ника председника општине и кандидате за чланове општинског већа.меника председника општине врши Основи сисшема Евроиске уније 235 се истовремено са избором пред. при чему је одлука донета ако је за њу гласала већина од укупног броја одборника у скупштини (на исти начин на који је иза.седника општине примењују се и на градоначелника. одборници који су поднели предлог не могу поново предлагати разрешење пре истека рока од шест месеци од одбијања претходног предлога. Избор за. Кандидат за председника општине предлаже кандидата за заме. 6) председник је општинског већа. Мандат му може престати и подношењем оставке а. и то из реда одборника. Одредбе Закона о локалној самоуправи које се односе на пред. по самом закону. 7) да врши и друге послове утврђене статутом и другим актима оп шти не. као и члановима општинског већа. као што је речено. И заменик . одговоран је за рад општинског ве ћа. сазива и води његове седнице. Заменика иредседника оишшине бира.том или одлуком скупштине. мандат престаје престанком мандата скупштине. представља општинско веће. стату.седника општине. Председник општине може бити разрешен пре истека времена на које је биран на образложени предлог најмање једне трећине од. Кандидата за заменика председника општине предлаже кандидат за председника општине. пошто су они и изабрани на његов предлог.5) да доноси појединачне акте за које је овлашћен законом.

Заменик председника општине замењује председника у вр.решење. Чланови општинског већа могу бити за. Истовремено са предлогом за раз.шењу његових права и дужности када је овај одсутан или спречен да их обавља. Општинско веће Општинско веће је други извршни орган општине. на предлог кандидата за председника општине. Као и председник општине и он је на сталном раду у општини.је. Избором му престаје мандат одборника.дужени за једну или више области из надлежности општине. Њега чине председник општине. Заменик председника општине може бити разрешен пре истека мандата на који је изабран на предлог председника општине или најмање једне трећине одборника. и то на исти начин на који је изабран. Закон је предвидео да општинско веће може имати до 11 чланова. избором им престаје одборнички мандат. а колико ће их бити у одређеној општини утврђује се њеним статутом.борника. на време од четири године и то већином укупног броја од. али не морају. бира скупштина општине. И чланови општинског већа бирају се истовремено са избо. заменик председника општине и чланови ко. Ни они не могу бити одборници.председника општине је изабран ако је за њега гласала већина од укупног броја одборника. а по функцији је члан општинског већа. Могу. 2. а скупштина истовремено доноси одлуку о разрешењу старог и избору новог заменика. бити 236 Приручник за иолаЈање државноЈ сшручноЈ исииша на сталном раду у општини. Општинско веће је надлежно да: .ром председника и заменика председника општине. те ако су изабрани из реда одборника. председник општине је дужан да предложи новог кандидата за заменика председника општине.

8) предлаже скупштини акт о организацији општинске управе. односно на. 4) врши надзор над радом општинске управе. 10) одлучује о изузећу начелника општинске управе. 5) решава у управном поступку у другом степену о правима и оба. статутом или другим општим актом или одлуком скупштине оп. у управним стварима из надлежности општине.ма грађана и других субјеката. поништава или уки. предузећа и установа и других организација. 2) непосредно извршава и стара се о извршавању одлука и дру.гих аката скупштине. 7) поставља и разрешава начелника општинске управе.штина општине. 6) стара се о извршавању поверених надлежности из оквира пра.шти не. ако скупштина не донесе буџет пре почетка фискалне године. односно начелника управе за поједине области.1) предлаже статут. Основи сисшема Евроиске уније 237 . установа и организација које су на основу одлуке скупштине општине надлежне да одлучују о појединим прави.да акте општинске управе који нису у сагласности са законом.челника управе за поједине области. 3) доноси одлуку о привременом финансирању. односно аутономне покрајине. 9) решава сукоб надлежности између општинске управе и других предузећа.везама грађана. као и сукоб надлежности изме- ђу општинских управа за поједине области.ва и дужности Републике. буџет и друге одлуке и акте које доноси скуп.

штих аката скупштине.ско веће примењују се на градско веће. председник општине и општинско веће. Општинска управа је надлежна да: 1) припрема скупшти- нацрте прописа и других аката које доноси на општине. члан општинског већа може бити разрешен пре истека времена на који је биран на исти начин на који може бити разрешен заменик пред. 3) решава у управном поступку у првом степену о правима и оба. пошто он од. поред то.не општине или престанком мандата председника општине а. предузећа и установа и других организација у управним стварима из надлежности општине.не и општинског већа. Када председник општине предлаже разрешење чла. а скупштина одлучује о оба предлога.везама грађана.га. општинска управа је посе. 238 4) врши Приручник за иолаЈање државноЈ сшручноЈ исииша управни надзор над извршавањем прописа и других оп. 2) извршава одлуке и друге акте скупштине. истовремено са предлогом за разрешење подноси и предлог за избор новог члана.говара за законитост рада општинског већа. Општинска управа Према Закону о локалној самоуправи. 3.Председник општине је дужан да обустави од извршења одлуку општинског већа за коју сматра да није сагласна закону. . Одредбе За кона о ло кал ној са моу пра ви које се одно се на оп штин. И општинском већу мандат престаје престанком мандата скупшти. председника општи.седника општине.на општинског већа.бан орган општине.

ске управе. За начелника управе за поједину област може бити постављено лице које има завршен одговарајући факултет (у односу на делокруг управе којом треба да руководи). њом руководи начелник општинске управе.лог општинског већа.сти поставља општинско веће.000 становника могу се. Када је општинска управа образована као јединствени орган. Општинска управа се образује као јединствен орган. Начелник за свој рад и за рад управе одговара скупштини општи. уз сагласност општинског већа. сваком од њих руководи начелникуправе за од. а у општина. 6) обавља стручне послове које утврди скупштина. на пред. до. а када се образују управе за поједине области. Основи сисшема Евроиске уније Општинска управа у обављању управног надзора може: 239 . Начелник. положен испит за рад у органима државне управе и најмање пет година радног искуства у струци.но оп шти ни.жавне управе и најмање пет година радног искуства у струци. на основу јавног конкурса.носи акт о унутрашњем уређењу и систематизацији радних места у општинској управи. положен испит за рад у органима др.5) извршава законе и друге прописе чије је извршавање повере.ма са преко 50.ређену област. председник општине и општинско веће. односно управе за поједине обла. Начелника општинске управе. на период од пет година. За начелника општинске управе може бити постављено лице које има завршен правни факултет. образовати општинске управе за поједине области. Акт о организацији општинске управе доноси скупштина општине.не и општинском већу. уместо јединствене општин.

4) издати привремено наређење.жени. с тим што председник општине може поставити највише три помоћника. примарна здравствена заштита.номски развој. Према самом Закону о главном граду. 3) поднети пријаву надлежном органу за учињено кривично дело или привредни преступ и поднети захтев за покретање прекр.не покрећу иницијативе. 2) изрећи мандатну казну. односно забрану. 5) обавестити други орган. с тим што у градској управи може бити постављено највише пет помоћника градоначелника. Помоћнике поставља и разрешава председник општине. Одредбе Закона које се односе на општинску управу примењују се и на градску управу. Помоћници председника општи.вотне средине. пропи.урбанизам.1) наложити решењем извршење мера и радњи у одређеном року. обавезама и интересима грађана и правних лица. предлажу пројекте и сачињавају мишљења у вези са питањима која су од интереса за развој области за коју су заду.). ако постоје разлози. у коме се решава о прави.сом или општим актом. у Београду се. У поступку пред општинском управом. за обављање послова помоћника 240 Приручник за иолаЈање државноЈ сшручноЈ исииша .ма. 6) предузети и друге мере за које је овлашћена законом. Статутом општине може се предвидети да се у општинској управи постављају помоћници председника општине за поједине области (еко. за предузимање мера за које је тај орган надлежан.шај ног по ступ ка. примењују се про пи си о упра в ном по ступ ку. заштита жи. у Градској управи. пољопривреда и др.

осим одредаба 22-37. број 98/06 2. Уредба оуправним окрузима. 20/92.др. закон. закон.градоначелника за економски развој поставља градски менаџер. закон и 101/05 . 71/05-исправка и101/07 3. бр.„Службени гласник Републике Основи сисшема Евроиске уније Србије". 67/93др. посебним организацијама и службама Владе.„Службени гласник Републике Србије". а за обављање послова помоћника за урбанизам . бр. Устав Републике Србије.„Службени гласник Републике Србије". Уредба о начелима за унутрашње уређење и систематизацију радних места у министарствима. закон. закон (престао да важи.„Службени гласник Републике Србије". 48/93. 55/05. број 81/07-пречишћен текст 6. Поред њих.„Службени гласник Републике Србије". Закон о државној управи. Закон о државној управи. Извори: 1. и члана 92 5. 53/93-др. Закон о Влади. Уредба о начину рада Савета управног округа.градски архитекта. број 75/05 241 . 6/93-УС. 48/94-др. број 15/06 8. 79/05-др. може се поставити још највише три помоћника за друге области. бр.79/05 и101/07 4. „Службени гласник Републике Србије". Уредба о службама Владе. број 15/06 7. 49/99-др.„Службени гласник Републике Србије".„Службени гласник Републике Србије". закон.

Међународни извори радног права јесу: • акти универзалног карактера (њих усвајају светске међународ.„Службени гласник Републике Србије". број 75/05 10. бр. 48/94-др. 53/93-др.„Службени гласник Републике Србије". Уредба о Кабинету председника Владе. број 75/05 12.шњег права. 79/05 и 54/07 17. 242 • билатерални Приручник за иолаЈање државноЈ сшручноЈ исииша међудржавни уговори (уговори који су закључени између две државе којима се уређују одређена . 45/91. бр. 120/04 и 54/07 14. 67/93-др. Уредба о Кабинету потпредседника Владе.9. Уредба о Генералном секретаријату Владе. број 61/06-пречишћен текст 11. Закон о службеној употреби језика и писама. закон 15. Закон о локалној самоуправи. ИЗВОРИ РАДНОГ ПРАВА Изворе радног права чине правни акти међународног и унутра.„Службени гласник Републике Србије". као што су Организација уједињених нација и Међународна организација рада). Закон о јавним агенцијама. бр.„Службени гласник Републике Србије". закон. закон и 101/05-др. закон. број 75/05 13. 18/05 и 81/05-исправка 16.не организације.„Службени гласник Републике Србије".„Службени гласник Републике Србије". „Службени гласник Републике Србије".„Службени гласник Републике Србије". Закон о Заштитнику грађана. Пословник Владе. бр. Закон о слободном приступу информацијама од јавног значаја. „Службени гласник Републике Србије". број 129/07 РАДНО ЗАКОНОДАВСТВО I.

порески и царин.ски службеници и Основи сисшема Евроиске уније 243 сл.ги општи акти којима се уређују радни односи и права по основу рада. општеприхваћена правила међу. колективни уговори.питања у обла. О одредбама Устава било је речи у делу Приручника који се одно. Због специфичности положаја запослених у неким држав.них .ним органима (запослени на пословима безбедности. поједина питања радноправног статуса држав. Најзначајнији акти Организације уједињених нација у области радног права јесу: Универзална декларација о правима човека (из 1948) и Међународни пакт о економским. па обаве. ако посебним законом није друкчије одре ђе но.зују државе чланице које су их ратификовале). који се примењује на радне односе у државним органима.сти рада и они обавезују само државе уговорнице). Од посебних закона нарочито је значајан Закон о државним службеницима. социјалним и културним правима (из 1966). У Републици Србији унутрашњи извори радног права јесу: одред. Закон о раду има карактер општег закона о радним односима и важи за све запослене и све послодавце. подзаконски акти.ритет) и конвенције (врло су значајне и имају правну снагу.народног права и потврђени међународни уговори саставни су део правног поретка Републике Србије и непосредно се примењују.). У оквиру Међународне организације рада усвајају се препоруке (немају обавезну правну снагу.кони. али имају политички и морални ауто.си на Уставно уређење. Према Уставу Републике Србије. правилници о раду и дру.бе Устава Републике Србије о праву на рад и правима по основу рада. за.

који се примењује на права и дужности државних службе. Закон о пореском поступку и пореској администрацији. Царински закон. у погледу права из рада и по основу рада.само када је то Законом о раду одређено.лицији.ма се запосленом дају мања права .Колективни уговор и правилник 244 о раду (даље: општи актза18иолаЈање ) и уговор о раду не исииша могу Приручник државноЈ сшручноЈ да садрже одредбе који. Закон о здравственом осигурању. Закон о извршењу кривичних санкција и други.њу радних спорова. . Закон о штрајку итд.сно уговором о раду . правилника о раду и уговора о раду.ног одно са са стра ним државља ни ма. одно. Закон о мирном решава. године (више пута мењан и допуњаван).ника и намештеника. За кон о за по шља ва њу и оси гу. сходно примењују одредбе Закона о радним односима у државним органима из 1991. па се на запослене у тим органима. Закон о условима за заснивање рад. а правилником о раду.лективним уговором и уговором о раду. посебан закон још увек није донет. Одређена права по основу рада уређују и следећи закони: Закон о безбедности и здрављу на раду. Права. Међусобни однос закона. обавезе и одговорности из радног односа уређују се и ко.службеника у тим органима уређују системски закони у областима које су у њиховом делокругу.рању за случај незапослености. колективног уговора. Када је реч о радним односима у органима аутономне покрајине и органима јединица локалне самоуправе. као што су. на пример. Закон о пензијском и инвалидском осигурању. Закон о по. Законом о државним службеницима прописано је да Влада и репрезентативни синдикати који су основани за територију Репу- блике Србије закључују посебан колективни уговор за државне органе.

ништаве су. карактеристичне за приватни сектор. Зато је и у упо. Поједине одредбе уговора о раду којима суутврђени неповољнији услови рада од усло. обавезама и одговорностима запосленог .редаба уговора о раду утврђује се пред надлежним судом. II. Ако општи акт и поједине његове одредбе утврђују неповољније услове рада од услова утврђених законом. Специфичност рада у државним органима Рад у државним органима није изложен деловању начела тржи- шне конкуренције која би побољшала његову ефикасност. Ништавост од.ном (осим ако законом није друкчије одређено). а право да се захтева утврђивање ништавости не застарева. као и друга права која нису утврђена зако. 18 Закон о раду употребљава израз„општи акт" као заједнички назив за колективни уговор и правилник о раду. Недостатак утакмице на тржишту рада.вац држава.редном праву правило да у државној управи и другим државним Основи сисшема Евроиске уније ор- ганима раде лица (државни 245 службеници) чији се радноправни статус уређује посебним . као и посебан положај државних службеника. већ су они и представници државне власти. Поред то.га. односно које се заснивају на нетачном обавештењу од стране послодавца о појединим правима.ва утврђених законом и општим актом.или утврђују неповољнији услови рада од права и услова који су утврђени законом. РАДНИ ОДНОСИ У ДРЖАВНИМ ОРГАНИМА 1.ма могу утврдити већа права и повољнији услови рада од права и услова утврђених законом. али се овим акти. посебан режим рада у државним органима. државни службеници нису само запослена лица чији је послода.ђивање. захтевају специфично уре. примењују се одредбе закона.

државни слу. за. судије.ма имају положај функционера.1.блике. Основна правила о државним службеницима 2. Сагласно томе. непристрасно и политички неутрално. материјално-финансијских. председник Репу. јавних тужилаштава. јавни тужиоци. 246 Приручник за иолаЈање државноЈ сшручноЈ исииша . Владе. 2. судова. Државни службеници раде на оним пословима који су приме. по правилима струке.меници јавних тужилаца и друга лица која на функцију бира Народна скупштина или поставља Влада и лица која према посебним прописи.тичких.рени искључиво државним органима. Републичког јавног правобранилаштва.Закона о државним службеницима.нални службенички кадар који ће поступати законито. Специфичност рада у државним органима условила је доношење посебног закона . Држава је дужна да обезбеди професио. судије Уставног суда. Подела се заснива на разлици послова које оба вљају. рачуноводствених и административних послова. Намештеник је лице чије се радно место састоји од пратећих помоћно-техничких послова у државном органу. Појам државних службеника и иојам намешшеника Запослени у државним органима деле се на државне службе. чланови Владе. информа.нике и намештенике. председника Републике.законом. Уставног суда и служби органа чије чланове бира Народна скупштина или с њима повезаних општих правних. служби Народне скупштине.жбеник је лице чије се радно место састоји од послова из делокруга органа државне управе. Државни службеници нису народни посланици.

Примена оишшихироииса о раду и иосебноЈ колекшивноЈуЈовора На права и дужности државних службеника који нису уређени Законом о државним службеницима или неким другим посебним за. ако Законом о др. који могу да се раде и у приватном сектору. Права и дужности послодавца у име Републике Србије врши руководилац државног органа (даље: руководилац).Намештеници оба. У Приручнику ће посебно бити обрађени они институти Закона о раду који се примењују и на државне службенике.вљају послове опште природе. непристрасно и политички неутрално и он не сме да . према правилима струке.4.2. На права и дужности намештеника примењују се општи прописи о раду (Закон о раду) и посебан колективни уговор за државне орга. 2. 2.не.3. Одређивање Републике Србије као послодавца омогућава континуитет радног односа при преласку из једног државног органа у други.ке Србије). Начела деловања државних службеника Државни службеник дужан је да поступа у складу са Основи сисшема Евроиске уније 247 Уставом. за. 2. Послодавац Послодавац државних службеника и намештеника је Република Србија.коном и другим прописом.коном или другим прописом примењују се општи прописи о раду и посебан колективни уговор за државне органе (закључују га Влада и репрезентативни синдикати који су основани за територију Републи. ако Законом о државним службеницима или посебним законом није друкчије одређено.жавним службеницима или посебним законом или другим прописом није друкчије одређено.

на техничке и друге услове потребне за рад и на заштиту од претњи. Забрањено је повлашћивање или ускраћивање државног слу. 3. знању и вештинама. а избор кандидата заснива се на стручној оспособљености.тата рада и потреба државног органа. на одмо ре и одсуства пре ма оп штим про пи си ма . накнаде и друга Приручник иолаЈање државноЈ сшручноЈ исииша примања. заступљеност полова и број особа са инвалидитетом одслика у највећој могућој мери структуру становништва.жбеника у његовим правима или дужностима. при запошљавању у државне органе води се рачуна о томе да национални састав. Права и дужности државних службеника 3.зити живот и здравље. полне. стручност и делотвор. Права државних службеника Државни службеник има право на услове рада који му неће угро. резул. националне или политичке припадности или због неког другог личног својства. посебно због расне. Нико не сме вршити утицај на државног службеника да нешто чи. Поред тога. има право: на за плату. напада и свих врста угрожавања безбедности на раду. Напредовање државног службеника зависи од стручности. Државни службеници имају пра.ни или не чини супротно прописима. 248 Поред тога. верске.ност свог рада.на раду изражава и заступа своја политичка уверења. а одговара за законитост.1.во и дужност да се стручно усавршавају према потребама државног органа и једнаки су кад се одлучује о напредовању и награђивању и остваривању њихове правне заштите. При запошљавању у државни орган кандидатима су под једнаким условима доступна сва радна места.

ради и послове који нису у опису његовог Основи сисшема Евроиске уније 249 радног места ако за њих испуњава услове. Државни службеник дужан је да одбије извршење усменог или писменог налога ако би оно представљало кажњиво дело и да о томе писмено обавести руководиоца.жавног органа ако је налог издао руководилац. 3.жавним службеницима трајно или привремено премештен. Налог који претпостављени понови у писменом облику државни службеник дужан је да изврши и о томе писмено обавести руководиоца. Државни службеник има и право да изјави жалбу на решење ко. односно орган који надзире рад др. на годишњи одмор од најмање 20 а највише 30 раднихдана.вих органа управљања. такође. по писменом налогу претпостављеног. правили.ма струке или да његово извршење може да проузрокује штету.2. због привремено . према мерилима одређеним посебним колективнимуго. у року од осам да. да буде члан синдиката и професионалног удружења и њихо.јим се одлучује о његовим правима и дужностима. Дужан је. изузев кад сматра да је налог супротан прописима.о ра ду и по себ ном ко. Дужносши државних службеника Државни службеник дужан је да изврши усмени налог претпоста. Државни службеник дужан је да прихвати радно место у истом или другом државном органу на које је према одредбама Закона о др.вљеног. што саопштава претпостављеном.лективном уговору. ако Законом о државним службеницима жалба није изричито искључена. односно ако није одређен краћи рок за њено изјављивање.вором. да.на од дана пријема решења.

Сиречавање сукоба иншереса Државни службеник не сме да прими поклон у вези с вршењем својих послова. државни службеник је дужан да. Државни службеник може. Он не сме да користи рад у државном органу да би утицао на остваривање својих права или права с њиме повезаних лица. Дужан је и да поштује радно време и правила понашања у др.жавном органу. али најдуже 30 радних дана (послови могу да трају и дуже од 30 радних дана ако је потребно да државни службе.ног државног службеника.повећаног обима посла или замене одсут. уз писмену сагласност руководиоца. објављивање ауторских дела . ради на радном месту нижем од свог. ван радног времена да ради за другог послодавца ако додатни рад није забрањен посебним законом или другим прописом.вих околности. изузев протоколарног или пригодног поклона ма. док трају те околности.3. нити било какву услугу или другу корист за себе или дру га ли ца. Он за то време задржава права која произлазе из његовог радног места. по писменом налогу претпостављеног. Државни службеник дужан је да чува службену или другутајну од. 250 Сагласност руководиоца ниједржавноЈ потребна заисииша доПриручник за иолаЈање сшручноЈ датни научноистраживачки рад.ник на положају замени другог или ако на положају не ради нико).ра могућност сукоба интереса или не утиче на непристрасност рада државног службеника.ка разлога. дужан је да о разлозима обавести непосредно претпостављеног у року од 24 сата од настан. Ако је спречен да ради.ређену законом или другим прописом.ње вредности. више силе или других непредвиди. 3. ако не ства. У случају елементарних непогода.

Државни службеник дужан је да о свом додатном раду обавести руководиоца.ног одбора или другог органа управљања правног лица може бити је.дино ако га именује Влада или други државни орган према посебном про пи су. Такође. заменик или помоћник директора правног лица. а члан управног одбора.и рад у културно-уметничким. спортским и сличним удруже. хуманитарним. не сме бити директор. Он не сме да оснује привредно друштво. нити да се бави предузетништвом. Основи сисшема Евроиске уније 251 .њима. јавну службу. али руководилац може забранити и такав рад ако се њиме оне. надзор. На државне службенике на положају примењују се и прописи којима се уређује спречавање сукоба интереса при вршењу јавних функција.могућава или отежава рад државног службеника или штети угледу државног органа.

них знања и способности и услова за рад.кретара министарства. помоћника директора органа управе у саставу министарства. директора посебне организације. потреб.шњих јединица у државном органу (начелник одељења. тара заменика Владе. заменика и помоћника директора посебне организације. 2) Извршилачка радна места јесу сва радна места која нису по- ложаји. и помоћника Републичког јавног правобраниоца. Влада поставља на положај помоћника министра. Положаји у судовима и јавним тужилаштвима одређују се актом Врховног суда Србије. 1) Положај је радно место на коме државни службеник има овла. Врсте радних места државних службеника 4. укључујући и радна места руководилаца ужих унутра. Звања се не везују за .ког јавног правобраниоца и начелника управног округа.4. руководилац групе).шћења и одговорности везане за вођење и усклађивање рада у државном органу.ства. у зависности од сложености послова. а положаји у осталим државним органима одређују се њиховим актима. директора службе Владе. се. Положај се стиче постављењем од Владе или другог државног органа или тела.1. Подела радних месша Радна места државних службеника. директора органа управе у саставу министар. у зависности од сложености и одговорности послова. Разврставају се по звањима. односно Републичког јавног тужиоца. заменика Републич. заменика и помоћника директора Генералног службе секре- Владе. овлашћења и одговорности деле се на: 1) положаје 2) и извршилачка радна места. шеф одсека.

сарадник. спе.чено високо образовање на студијама другог степена (дипломске академске студије . У звању вишег саветника раде се најсложенији послови који знатно утичу на постизање резултата у некој области из делокруга државног органа. специјалистичке академске студије. Звања су виши саветник. - мастер. специјалистичке струковне студије). За рад на пословима утом звању државни службеник мора да има стечено високо образовање на сту- . За рад на пословима у звању самосталног саветника државни службеник мора да има сте. У звању саветника раде се сложени послови који подразумевају примену утврђених метода рада. односно на основним студијама у трајању од најмање четири године и мора да има најмање пет годи. За рад на пословима у звању вишег саветника државни слу. самостални саветник. самосталан рад без надзора прет.мастер. млађи сарадник.литике. Стога је промена радног места услов за напредовање и стицање вишег звања. већ за послове радног места. уз по. млађи саветник.времени надзор претпостављеног.жбеник мора да има стечено високо образовање на студијама другог степена (дипломске специјалистичке академске академске студије студије.уз обраћање претпостављеном само о питањима вођења по.људе.цијалистичке струковне студије). референт и млађи референт. односно на основним студијама у трајању од најмање четири године и мора да има најмање седам година радног искуства у струци. саветник.сталног саветника раде се сложени послови који захтевају посебно специјалистичко знање и искуство.постављеног и доношење одлука у сложеним случајевима уз само општа усмерења и упутства претпостављеног. У звању само.на радног искуства у струци.

мастер.дијама другог степена (дипломске академске студије .најмање пет година радног стажа у државним органима. независно од послова које је лице обављалоудржавном органу. наиме.је радни однос у државном органу и оствари одређене године рад.вље ној про це ду ри. У овом случају.зумевају примену утврђених метода рада. наиме. Могућеје.стављеног. односно на основним студијама у трајању од најмање четири го. треба правити раз. да неко засну.ухватају ограничен круг међусобно повезаних различитих задатака и захтевају способност самосталне . Овакво законско решење обезбеђује таквом лицу могућност распоређивања на радно место разврстано у звање млађег саветника по поједноста. специјалистичке струковне студи. специјалистичке струковне студије). стекне високо образовање.вршен приправнички стаж обезбеђује једну годину радног искуства на пословима који захтевају одређени степен и врсту образовања) и алтернативно постављеног услова који се односи на дужину радног стажа у државним органима (пет година).мастер.дине и завршен приправнички стаж или .ног стажа на пословима који се обављају у звању које захтева нижи степен образовања и да. специ- јалистичке академске студије.је). У звању сарадника обављају се мање сложени послови који об. уз рад. односно на основним студијама у трајању од најмање четири године и мора да има најмање три година радног искуства у струци. уз редован надзор претпо. а услов за рад у том звању је стечено високо образовање на студијама другог степена (дипломске академске студије .лику између захтева (услова) који се тиче радног искуства у струци (за. специјалистичке академске студије. У звању млађег саветника раде се сложени послови који подра.

вог степена (основне академске студије. технички и други претежно рутински послови који обухватају широк круг задатака и могу захтевати познавање и при.ређени и подразумевају примену утврђених метода рада.мање пет година радног стажа у државним органима.мену једноставнијих метода рада или поступака. основне струковне студије).но и уз повремени надзор претпостављеног) може да ради државни службеник који има завршену средњу школу и најмање две године радног искуства у струци.стечено висо.министративни. али. тај рад захтева и појединачна упутства и редован надзор претпостављеног. На радним местима која су разврстана у звање референта (ад. поступака или стручних техника.завршену средњу школу и завршен приправнички стаж. За рад у звању сарадника државни службеник мора да има стечено високо образовање на студијама пр. а у звању млађег сарадника .ко образовање истог степена и завршен приправнички стаж или -нај. а раде се самостал. Рад у звању млађег сарадника подразумева послове истог степена сложености који су прецизно од. а у звању млађег референта (послови који обухватају ограничени круг сличних задатака) .времени надзор претпостављеног. поред општих усмерења. поступака или стручних техника уз способност решавања рутинских проблема. . односно на студијама у трајању до три године и најмање три године радног искуства у струци. уз општа усмерења и упутства и по.примене утврђених метода рада.

ну одређују се правилником о унутрашњем уређењу и системати.зацији радних местау државном органу (даље: Правилник).мастер. Доиушшеносш и начин иоиуњавања радноЈ месша Радна места. Кад се оба услова испуне. ако му раније није престајао радни однос у државном органу због теже повреде дужности из радног односа и није осуђиван на ка.зну затвора од најмање шест месеци.5. за рад на положају захтева се високо образовање на студијама другог степена (дипломске академске студије . Извршилачко радно место попуњава се: . Попуњавање слободних радних места 5. специјалистичке струковне студије).ном месту и услови за рад на сваком радном месту у државном орга. другим прописом и правилником о унутрашњем уређењу и систематизацији радних места у државном органу. Поред тога.1. спе. 5. руководилац одлучује да ли је потребно да се радно место попуни. потребан број државних службеника на сваком рад.2. Услови за заиослење Као државни службеник може да се запосли пунолетан државља.нин Републике Србије који има прописану стручну спрему и испуњава остале услове одређене законом.цијалистичке академске студије. односно на основним студијама у трајању од најмање четири године и најмање девет година радног искуства у струци. Радно место може да се попуни кад се испуне два услова: • да је радно место предвиђено Правилником и • да се његово попуњавање уклапа у донесени кадровски план.

• премештајем из другог државног органа по спроведеном интер.ни орган на радно место које је разврстано у исто. Ако се радно место не попуни премештајем.курса у други државни орган ако се о томе споразумеју руководиоци који руководе тим државним органима и ако државни службеник на то пристане.ном или јавном конкурсу или • заснивањем радног односа ако је на јавном конкурсу изабран кандидат који није државни службеник. непосредно ниже или непосредно више звање. . Државни службеник може бити преузет у други држав. а ако интерни конкурс није спроведен или није успео. • премештајем по основу споразума о преузимању.сто разврстано у непосредно више звање.ководилац може одлучити да поново спроведе поступак попуњавања радног места према редоследу радњи који је наведен. При попуњавању извршилачког радног места предност има пре. . Преузимање. са напре. али ру. Ако руководилац одлучи да рад. обавезно се спроводи јавни конкурс.мештај државног службеника из истог државног органа.Државни службеник може бити преузет без кон. Положај се увек попуњава постављењем.довањем или без њега. државни службеник који се преузима мора да испуњава услове за напредовање.жбеника из другог државног органа. Ако ни јавни конкурс није успео. Да би могао бити преузет на радно ме.• премештајем унутар истог државног органа. радно место се не попуњава. руководилац може спровести поступак преузимања државног слу.но место не попуни ни премештајем по основу споразума о преузимању. може да се спроведе интерни конкурс.

радном месту. Ако је изабран кандидат из истог држав. На интерном конкурсу могу да учествују само државни службеници из органа државне управе и служби Владе.ника унутар истог органа или премештајем по основу споразума о преузимању. стручној . а ако је изабран кандидат из другог државногоргана руководилац доноси решење о његовом премештајуу свој државни орган.ганима државне управе и службама Владе оглашава орган државне управе који попуњава радно место у„Службеном гласнику Републике Србије" и неком од дневних јавних гласила које излази у целој Репу.блици Србији. условима за запослење на радном месту. На интерни конкурс примењују се правила о јавном конкурсу.си решење о премештају. Интерни конкурс није успео ако конкурсна комиси. Јавни конкурс спроводи конкурсна комисија коју име. увек се доно.жавне управе и службама Владе може да се спроведе интерни кон- курс ако радно место није попуњено премештајем државног службе.ном органу.ју именује руководилац. руководилац доноси решење о његовом премештају с једног радног места на друго.нује руководилац. Јавни конкурс за попуњавање извршилачког радног места у ор. изузев оних о начину оглашавања и о року за подношење пријава. Кад интерни конкурс успе.Ради попуњавања извршилачког радног места у органима др. Оглас о јавном конкурсу садржи податке о држав.ног органа.ја утврди да ниједан кандидат није испунио мерила прописана за избор. Интерни конкурс оглашава Служба за управљање кадровима (у року од осам дана од дана пријема решења руководиоца органа о попуњавању извршилачког радног места). месту рада. ко. а спроводи га конкурсна комисија.

Неблаговремене. Рок за подношење пријава на јавни конкурс не може бити краћи од осам дана од дана оглашавања јавног конкурса у „Службеном гласнику Републике Србије".шење закључка. лично име лица задуженог за давање обавеште. оцењивањем стручне оспособљености.вор с кандидатима. не- допуштене. податке о доказима који се прилажу уз пријаву. Кандидате који су са најбољим резултатом испунили мерила про.писана за избор конкурсна комисија увршћује на . року у коме се подносе пријаве. Жалба подносиоца неблаговремене.вај у услове за запослење на радном месту и међу њима спроводи изборни поступак.ром или на други одговарајући начин. неразумљиве или непотпуне пријаве не задржава извр. дану и времену када ће се обавити усмени разго. писменом провером. знања и вештина. Изборни поступак може да се спроведе у више делова. дану и времену када ће се обавити провера оспособљености. знања и вештина кандидата у изборном поступку. Ако се у изборном поступку спроводи писмена провера.курсна комисија одбацује закључком против кога се може изјавити жалба жалбеној комисији.ња о јавном конкурсу. Конкурсна комисија саставља списак кандидата који испуња. адресу на коју се пријаве подносе. утврђује резултат кандидата према мерилима прописаним за избор. месту. знањима и вештинама које се оцењују у изборном поступку и начину њихове провере. приликом те провере кандидати се обавештавају о месту. У изборном поступку се. недопуштене.оспособљености. неразумљиве или непотпуне пријаве и пријаве уз које нису приложени сви потребни докази кон. усменим разгово.

руково.но лице државног органа саставља о томе писмену белешку. Јавни конкурс није успео ако конкурсна комисија утврди да ниједан кандидат није испунио мерила прописа.бере неког другог кандидата са листе за избор. Ако изабрани кандидат не ступи на рад у року који му је одређен. службе. изузев ако му руководилац из оправда. . односно о премештају.нос. руководилац до.листу за избор и листу доставља руководиоцу.Решење о пријемуу рад. по исте.Изабрани кандидат дужан је да ступи на рад у року од осам дана од дана коначности решења о пријему у радни однос. а ако је изабран кандидат који је већ државни службеник.дилац доноси решење о његовом приј ему у радни однос. Кандидат који је учествовао у изборном поступку има право да у року од осам дана од дана достављања решења изјави жалбу ако сматра да изабрани кандидат не испуњава услове за запослење на радном месту или да су се у изборном . . сматра се да решење о пријему у радни од. Уколико лично достављање није успело. односно решење о премештају доставља се свим кандида. Изабрани кандидат стиче права и дужности из радног односа у државном органу у који је примљен или премештен од дана ступања на рад. сматра се достављеним.ку осам дана од дана објављивања.тима који су учествовали у изборном поступку на адресу наведену у пријави на конкурс. након чега се решење објављује на огласној табли државног органа и. Ако је изабран кандидат који није државни службеник. Ступање на рад.ни однос.них разлога не продужи рок.носи решење о премештају. а руководилац може да иза.на за избор. Право на жалбу учесника конкурса. односно о премештају није донесено. који је дужан да изабере кандидата са листе за избор.

начин њихове провере и мерила за избор на радна места прописује за судове и јавна тужилаштва министар надлежан за правосуђе.жавним органима примењују се одредбе Закона о државним слу. изузев одредаба о саставу конкурсне комисије и о надлежности Службе за управљање кадровима. О томе да јавни конкурс није успео обавештавају се сви кандидати који су уче. а за остале државне органе тела одређена њиховим актима.ног и јавног конкурса за попуњавање извршилачких радних места у свим државним органима.на решење о пријему у радни однос.поступку десиле такве непра.ствовали у изборном поступку. под надзором службеног лица државног органа.ве и службама Владе.њују у изборном поступку. знања и вештине које се оце. Састав Конкурс. преузме у просторијама државног орга.вилности које би могле утицати на објективност његовог исхода. Влада уредбом ближе уређује спровођење интер. односно решење о премештају изабраног кандидата. Неуспех јавног конкурса. има право да.Јавни конкурс није успео ако кон.борном поступку није испунио мерила прописана за избор. Кандидат који је учествовао у изборном поступку има право да од дана објављивања решења на огласној табли државног органа. а најка. . стручне оспособљености.сније до истека рока за жалбу. На попуњавање извршилачких радних места у осталим др.курсна комисија утврди да ниједан кандидат који је учествовао у из. прегледа сву документацију јавног конкурса.жбеницима о интерном и јавном конкурсу у органима државне упра. .не комисије. Такође.

најдуже на шест ме сеци.нос у државном органу. Пробном раду не подлежу државни службеници на положају.но претпостављени.ђено време. пробни рад је оба. а нису приправници. док траје приправнички стаж. док траје дужност функционера. Радни однос на одређено време не може да прерасте у радни однос на неодређено време. 2) због привремено повећаног обима посла који постојећи број државних службеника не може да изврши. нити раде у кабинету.жавни или посебан стручни испит. државни службеник заснива радни однос на неодре.4. 3) на радним местима у кабинету.же да престане само у законом одређеним случајевима.3. Пробни рад Пробни рад је обавезан за све који први пут заснивају радни од. Радни однос на одређено време може да се заснује: 1) ради замене одсутног државног службеника. до његовог по. Радни однос на одређено време заснива се без интерног или јавног конкурса.вратка. За радни однос на одређено време. 5. Радни однос који је заснован на неодређено време мо. Трајање радноЈ односа По правилу. 4) ради обуке приправника.5. кад положи др. Пробни рад државног службеника прати његов непосред. изузев при пријему приправника. и траје два месеца. Пробни рад за радни однос заснован на неодређено време траје шест месеци. изузев приправнику. који после окончања пробног рада .везан само ако је радни однос заснован на дуже од шест месеци.

који су поднели оставку на положај или којима је положај укинут.љио на пробном раду. Државни службеник може после протека времена на које је постављен бити поново постављен на исти положај.5. према Закону о државним службеницима. који су већ на положају. а спроводи конкурсна комисија. Кад положај попуњава Влада интерни и јавни конкурс оглаша.ва Служба за управљање кадровима.ничка места захтевају спровођење конкурса и одсуство политичког утицаја на избор кандидата. Интерни конкурс обавезан је ако положај попуњава Влада.је се радни однос без права на новчану накнаду због отказа. 5. У осталим државним органима може се одмах спровести јавни конкурс.руководиоцу даје писмено мишљење о томе да ли је државни службеник задово. Поиуњавање иоложаја Европски стандарди предлагања кандидата за највиша службе. Листу кандидата конкурсна комисија доставља руководиоцу. коју за сваки појединачни случај именује Високи службенички савет. Државном службенику који не задовољи на пробном раду отказу. . Изборни поступак спроводи конкурсна комисија. којима је протекло време на које су поставље.ном поступку конкурсна комисија саставља листу од највише три кан. Сагласно томе. На интерном конкурсу кад положај попуњава Влада могу да учествују само државни службеници из органа државне управе и служби Владе који су у претходне две године оцењени оценом„нарочито се истиче". ради попуњавања положаја спроводи се интерни или јавни конкурс.ни. По окончаном избор. без интерног или јавног конкурса.дидата који су са најбољим резултатом испунили мерила прописана за избор.

курс није успео ако Влади није предложен кандидат за постављење на положај или ако Влада није поставила предложеног кандидата. начин њихове провере и мерила за избор на положај у Врховном касационом суду прописује председник Врховног касаци. али јесу дужни да о разлозима за то обавесте Високи службенички савет и Службу за управљање кадровима. Влади не може бити предложен кандидат за постављење на положај. Састав Конкурсне комисије. стручне оспособљености. Ако је конкурсна комисија утврдила да ниједан кандидат није испунио мерила прописана за избор. Јавни конкурс се спроводи ако интерни конкурс није успео. изузев одредаба о саставу конкурсне комисије и о надлежности Високог службеничког савета и Службе за управљање кадровима. Ако ни после јавног конкурса Влади не буде предложен кандидат за поста. Влада уредбом ближе уређује спровођење интерног и јавног конкурса за попуњавање положаја у свим државним органима. Ни руководилац ни друго надлежно лице нису дужни да Влади предложе кандидата за постављење на положај. али може да се покрене управни спор.но се примењују одредбе Закона о државним службеницима о интер.ном и јавном конкурсу кад положај попуњава Влада. Против решења Владе о постављењу на положај жалба није допуштена. .ном поступку. а интерни кон.стављење на положај.односно другом лицу надлежном да Влади предложи кандидата за по.вљење на положај или она не постави предложеног кандидата. знања и вештине које се оцењују у избор. за положај у Републичком јавном тужилаштву Републички јавни тужилац.оног суда. спроводи се нови јавни конкурс. а за остале државне органе тела одређена њиховим актима. На попуњавањеположајау осталим државниморганима сход.

6. ако поднесе писмену оставку.5. коначног решења којим му је одређена оцена„не задовољава" на ванредном оцењивању. ако му радни однос престане навршењем радног века или његовим писменим отказом. или ако положај буде укинут доношењем новог или изменом постојећег Правилника. органу аутономне покрајине или локалне самоуправе. или ако буде разрешен. Престанак рада на положају утврђује се решењем које доноси државни орган или тело надлежно за постављење . као и ако орган или тело надлежно за постављење др. ако сту. ако буде укинут положај. Државни службеник се разрешава с положаја ако му радни од. коначним решењем буде одређена оцена„не задовољава".круга државног органа у коме је и положај преузме други државни орган. коначног решења којим му је изречена дисциплинска казна престан.жавног службеника прихвати јавну препоруку Заштитника грађана за његово разрешење. Државни службеник се разрешава с положаја и ако му два пута. али не узастопно.шење коју изрекне Агенција за борбу против корупције или из других разлога предвиђених општим прописима о раду којима се уређује престанак радног односа независно од воље запосленог и воље по. Положај је укинут ако буде укинут државни орган. Пресшанакрада на иоложају Државном службенику престаје рад на положају кад протекне време на које је постављен. спровођења иницијативе за разрешење на основу мере јавног објављивања препоруке за разре. ако део дело.слодавца.ка радног односа.пи на функцију у државном органу.нос престане због: осуде на казну затвора од најмање шест месеци.

до протека времена на које је био по.жавног органа има право да.ме је и положај. Ако државни орган буде укинут.хватило јавну препоруку Заштитника грађана за његово разрешење .стављен. државни службеник коме је положај укинут постаје нераспоређен. али не узастопно.државног службе- ника.узео делокруг укинутог државног органа. 5. али може да се покрене управни спор. ако новим Правилником буде предвиђен исти или сличан положај и он за њега испуњава услове.вљен. Државни службеник коме је положај укинут услед укидања др. у ко. а ако не постоји постаје не рас по ре ђен. одређена оцена „не задовољава". који је поднео оставку на положај или коме је положај укинут доношењем новог или изменом постојећег Правилника има право да у истом државном органу буде премештен на друго радно место за које испуњава услове ако оно постоји. . Последице иресшанка рада на иоложају Државни службеник коме је протекло време на које је поста. као и ако је орган или тело надлежно за постављење државног службеника при. Иста права и дужности има и државни службеник коме је положај укинут услед тога што је део делокруга државног органа. Државни службеник који је разрешен с положаја јер му је два пу. Против решења жалба није допуштена.вљен.постаје нераспоређен.7. буде постављен на положај у државном органу који је пре. а ако такав положај не постоји има иста права и дужности као да му је положај престао протеком времена на кој е је поста. преузео други државни орган. а његов делокруг не преузме ниједан државни орган.та.

ни државни службеник који је засновао рад ни однос на одре ђе но вре ме.ним службеницима и остале способности које захтева радно место. сарадња са другим држав. Оцењивање Напредовање на више радно место није једини циљ оцењивања државних откривање службеника. предузимљивост.„добар". Оцењивање и напредовање државних службеника 6.зултати у једном . Од правила да се државни службеник оцењује једном годишње (у фебруару .„задовољава". При оцењивању вреднују се мерила за оце.1. Не оцењује се државни службеник који руководи државним органом.6.њивање.„истиче се" и„на.вљених циљева вреднују се квартално. Државни службеник се оцењује једном у календарској години .редовно оцењивање) постоји изузетак. прецизност и савесност. и Циљ отклањање оцењивања је недостатакау радудржавнихслужбеника.рочито се истиче". будући да се резултати постигнути у извршавању послова радног места и по. Оцену одређује руководилац решењем. стваралачка способност. Оцене су:„не задовољава".жавни службеник који је у календарској години радио мање од шест месеци без обзира на разлог. и то: резултати постигнути у извршавању послова радног места и постављених циљева. Резултати постигнути у извршавању послова радног места и поста. државни службеник чији ре.најкасније до краја фебруара текуће године за претходну годину. др.тате рада и стварање услова за правилно одлучивање о напредовању и стручном усавршавању. подстицање на боље резул. Наиме. самосталност.стављених циљева вреднују квартално.

Наиредовање Напредовањејепосебан обликнаграђивања државнихслужбени.ња и одређује му се коефицијент платног разреда чији је редни број истоветан редном броју платног разреда у коме се налази радно место са кога је премештен. .на коначности решења којим мује одређена оцена„не задовољава". Државном службенику коме на ванредном оцењивању буде од.ређена оцена„не задовољава" престаје радни однос даном коначно.кварталу буду вредновани најнижом оценом биће превремено оцењен оценом „не задовољава" и биће одмах упућен на ван ред но оце њи ва ње.Државни службеник коме је приликом редовног или превременог оцењивања одређена оцена „не задовољава" ванредно се оцењује протеком 30 радних дана од да.но место државног службеника разврстано. а ако такво радно место не постоји.сти ре ше ња. Државни службеник коме на ванредном оцењивању буде одре. Државни службеник напредује: 1) премештајем место или на непосредно више извршилачко радно . 6.ка.ређује му се платни разред са непосредно нижим коефицијентом у оквиру платне групе која одговара звању у које је извршилачко рад. Последице ванредног оцењивања.2. Ре шењем којим је на ванредном оцењивању одређена оцена „не задовољава" утврђује се и да државном службенику престаје рад ни однос. од.ђена оцена „задовољава" премешта се на радно место разврстано у непосредно ниже звање које одговара степену његовог образова.

За напредовање морају да буду испуњени усло. да буде премештен на непосредно више радно место ако му опет буде одређена оцена„на.средно виши положај. у истом или другом државном органу.мају се у обзир за следеће напредовање.жбеник који је премештен на непосредно више радно место јер му је два пута узастопно одређена оцена„нарочито се истиче" може.ном месту руководиоца уже унутрашње јединице у државном органу. Руководилац може да премести на непосредно више изврши. Непосредно више извршилачко радно место јесте оно чији се по. а не са мо не по. да буде трајно или привремено премештен на друго одговарајуће радно место у истом државном органу или привремено .слови раде у непосредно вишем звању. према закону којим се уређују пла. Држав ни службе ник може да на пре ду је на сва ки. и ако не испуњава услове везане за радно искуство.лачко радно место државног службеника коме је најмање два пута узастопно одређена оцена „нарочито се истиче" или четири пута узастопно „истиче се". или у истом звању али на рад. Државни службеник може да напредуј е и преласком у виши платни разред.2) постављењем на положај или виши положај. Изузетно.чито се истиче"). Премештај државних службеника због потребе рада Државни службеник може. постојање слободног радног места и радно искуство који су потребни за напредовање на више извршилачко радно место. Оцене на којима је засновано напредовање не узи.ви везани за однос оцена (два пута узастопно одређена оцена„наро. без промене радног места. државни слу. ако постоји слободно радно место и државни службеник испуњава услове за рад на њему.рочито се истиче". због потребе рада.те у државним органима. 7.

а изузетно може да буде продужен најдуже за још шест месеци. После тога руководилац . Привремени преме. Државни службеник може да буде привремено премештен на друго одговарајуће радно место у истом државном органу због заме. После протека времена премештаја др. ако то налажу организација или рационализација послова или други оправдани раз. Државни службеник може да буде трајно премештен на друго одговарајуће радно место у истом државном органу. Одговарајуће радно место јесте оно чији се послови раде у истом звању као послови радног места са кога се државни службеник пре. О привременом премештају државног службени. Државни службеник може да буде привремено премештен на одговарајуће радно место у други државни орган у коме је повећан обим посла. после чега државни службеник има право да се врати на радно место на коме је радио пре премештаја.жавни службеник има право да се врати на радно место на коме је радио пре премештаја.требна сагласност државног службеника. Државни службеник на по.ган.премештен у други државни ор.не одсутног државног службеника или повећаног обима посла.ка из једног у други државни орган руководиоци закључују писмени споразум. при чему задржава сва права на свом радном месту.штај траје најдуже једну годину. а сва права из радног односа остварује у државном ор.ложају не може бити премештен. За премештај државног службеника због потребе рада није по.мешта и за које државни службеник испуњава све услове. Привремени премештај у други државни орган траје најдуже шест месеци.лози.гану из кога је премештен.

зовања државни службеник обавезан је да остане на раду у државном органу најмање двоструко дуже од трајања додатног образовања. 8. Додашно образовање Државном службенику може да се омогући додатно образовање зна.ни службеник премешта доноси решење о премештају.вање обезбеђују се у буџету Републике Србије. Трошкове додатног образовања сноси државни орган. Др.државног органа из кога се држав. После додатног обра. Права и обавезе државног службеника који се додатно образује уређују се уговором. према посебним потребама државног органа.чајно за државни орган. Средства за стручно усаврша.жавни службеник има право на мировање радног односа ако додатно образовање захтева привремено одсуство с рада. 8.ње заснива се на програмима којима се одређују облици и садржина усавршавања и висина средстава за усавршавање.1.2.зује бира се на интерном конкурсу у државном органу. Стручно усавршава. а предност има државни службеник са вишим просеком оцене у последње три године. Програм општег стручног усавршавања државних службеника из органа државне управе и служби Владе за сваку годину доноси Влада. . Стручно усавршавање и оспособљавање 8. државних Програм службеника посебног доноси руководилац за сваку годину. Државни службеник који ће да се додатно обра. Сшручно усавршавање Државни службеник има право и дужност да се стручно усаврша.ва према потребама државног органа. на предлог Службе за управљање стручногусавр- шавања кадровима.

ца не урачунава се у приправнички стаж.ња пробног рада.вао на неодређено време полаже државни стручни испит до оконча. јавним тужилаштвима и Републичком јавном правобранилаштву који су обавезни да полажу правосудни испит. 8. Приправник полаже државни стручни испит до окончања при.ирииравнишшво Приправник је лице које први пут заснива радни однос у својој струци и оспособљава се за самосталан рад.3. Законом може да се предвиди посебан стручни испит који се по.правничког стажа. ни. Сшручно осиособљавање . Време проведено у радном односу код другог послодав. Изузетно радни однос у статусу приправника може се засновати и са лицем које је код дру.лаже уместо државног стручног испита. .гог послодавца било у радном односу краће од времена утврђеног за приправнички стаж у степену образовања који је услов за рад на тим пословима. Државни службеник на пробном раду који је радни однос засно. ради запослења на радним местима са посебним дужностима и овлашћењима.жбеници у судовима.ме мора да има положен државни стручни испит.иначе је дужан да једнократно врати све трошкове додатног образовања.4. Државни стручни испит нису дужни да полажу они државни слу.ти државни службеници у осталим државним органима који су поло. 8. Сшручни исииш Државни службеник који је у радном односу на неодређено вре.жили правосудни испит.

Уговор о стручном оспособљавању.вет месеци. 9. ради стручног оспособљавања.њем траје једну годину. После положеногдржавногили окончања приправничкогстажа посебногстручногис- и пита. За оспо.ног искуства и услова за полагање државног стручног испита. Одговорност за кривично .ци.веденогјавног конкурса.собљавања и после окончања приправничког стажа даје руководиоцу писмено мишљење о оспособљености приправника. Ментор одређује приправнику посебан програм оспо. после спро.ји одговарајуће радно место на које може да буде распоређен и ако се распоређивање уклапа у донесени кадровски план. приправник може да настави рад на неодређено време ако посто. на радним местима са вишим образовањем де.без накнаде.собљавање за рад лица са средњим образовањем уговор се закључу. Приправници се оспособљавају за самосталан рад према програму који доноси руководилац. односно стицања рад. Приправнички стаж на радним местима са факултетским образова. Руководилац одређује ментора који прати оспособљавање. . Одговорност државних службеника 9.1.је најдуже на шест месеци. а на радним местима са средњим образовањем шест месе.Приправник заснива радни однос на одређено време.Са незапосленим лицем руководилац може закључити уговор о стручном оспособљавању . Дисциилинска одговорносш Државни службеник је дисциплински одговоран за повреде дужности из радног односа. најдуже на годину дана. а уговор за оспособљавање за рад лица са високим образовањем.

8) додатни рад мимо услова одређених Законом о државним службеницима. 7) примање поклона у вези с вршењем послова мимо одредаба Закона о државним службеницима. 9) преузимање дужности директора. 4) неоправдано необавештавање непосредно претпостављеног о разлозима спречености за долазак на рад у року од 24 сата од настанка разлога. Лакше повреде дужности из радног односа јесу: 1) учестало закашњавање. неблаговремено или немарно извршавање послова или налога претпостављеног.дело или прекршај не искључује дисциплинску одговорност. 2) несавесно чување службених списа или података. 3) неоправдан изостанак с рада један радни дан. Теже повреде дужности из радног односа јесу: 1) неизвршавање или несавесно. 5) одавање службене или друге тајне. 4) повреда начела непристрасности или политичке неутралности или изражавање и заступање политичких уверења на раду. 3) злоупотреба права из радног односа. Повреде дужности из радног односа могу бити лакше и теже. 6) злоупотреба обавештавања о сумњи у постојање корупције. заменика или помоћника директора у правном лицу или повреда ограничења чланства у . неоправдано одсуствовање у току радног времена или ранији одлазак с рада. примање услуге или користи за себе или друго лице или коришћење рада у државном органу ради утицања на остваривање сопствених права или права лица повезаних с државним службеником. 2) незаконит рад или пропуштање радњи за које је државни службеник овлашћен ради спречавања незаконитости или штете. 5) повреда кодекса понашања државних службеника која није обухваћена неком од повреда дужности из радног односа предвиђених Законом о државним службеницима или посебним законом.

насилничко или увредљиво понашање према странкама или сарадницима. односно уживање алкохола или других опојних средстава у току радног времена. За теже повреде дужности из радног односа може да се изрекне: 1) новчана казна од 20% до 30% плате за пуно радно време. 14) повреда права других државних службеника и намештеника. у трајању до шест месеци.реда. 4) премештај на радно место у непосредно ниже звање уз . 13) незаконито располагање средствима. 10) оснивање привредног друштва. 9.2. јавне службе и бављење предузетништвом. 3) забрана напредовања од четири године. 12) непријављивање интереса који државни службеник или с њим повезано лице може имати у вези са одлуком државног органа у чијем доношењу учествује. 11) непреношење управљачких права у привредном субјекту на друго лице. 15) недолично. недостављање података руководиоцу о лицу на које су пренета управљачка права или недостављање руководиоцу доказа о преносу управљачких права. Дисциилинске казне За лакше повреде дужности из радног односа може да се изрекне новчана казна до 20% плате за пуно радно време. исплаћене за месец у коме је новчана казна изречена. 19) понављање лакших повреда дужности утврђених коначним решењем којимје изречена дисциплинска казна. 16) долазак на рад у алкохолисаном стању или под утицајем других опојних средстава. 17) ометање странака у остваривању права и интереса пред државним органом. исплаћене за месец у коме је новчана казна изречена. 18) неоправдани изостанак с рада најмање два узастопна радна дана. 2) одређивање непосредно нижег платног раз.органима правног лица.

О томе да ли је државном службенику раније већ била изречена дисциплинска казна води се рачуна само ако она није још избрисана из кадровске евиденције. Дисциилински иосшуиак Дисциплински поступак покреће руководилац. а државни службеник је на расправу уредно позван. на сопствену иницијативу или на предлог лица које је претпостављено државном службенику. . 9. Он може да се на расправи брани сам или преко заступника. а може да за расправу достави и писмену одбрану. При избору и одмеравању дисциплинске казне води се рачуна о степену одговорности државног службеника. Расправа може да се одржи и без присуства државног службеника ако за то постоје важни разлози. који се доставља државном службенику и на који жалба није допуштена. Дисциплински поступак покреће се писменим закључком. на којој државни службеник има право да изложи своју одбрану. а он може и да оснује дисциплинску комисију од три члана да уместо њега покреће и води дисциплински поступак и одлучује о дисциплинској одговорности.3. 5) престанак радног односа. тежини последица повреде дужности и субјективним и објективним околностима под којима је повреда дужности извршена. У дисциплинском поступку одржава се усмена расправа. Дисциплински поступак води и о дисциплинској одговорности одлучује руководилац.задржавање платног разреда истоветног редном броју платног разреда с кога је премештен.

по службеној дужности или на предлог државног службеника. Засшарелосш Покретање дисциплинског поступка. Решење о удаљењу с рада опозива се.4.9. а покретање и вођење дисциплинског поступка за теже повреде протеком две године од извршене повреде. у зависности од тога ко води дисциплински поступак. ако престану разлози због којих је донесено. Решење о удаљењу с рада доноси руководилац или дисциплинска комисија. или у наредне четири године од изречене дисциплинске казне за тежу повреду дужности. 9. Удаљење с рада Државни службеник против кога је покренут кривични поступак због кривичног дела учињеног на раду или у вези с радом или дисциплински поступак због теже повреде дужности може да се удаљи с рада до окончања кривичног. односно дисциплинског поступка ако би његово присуство на раду штетило интересу државног органа или ометало вођење дисциплинског поступка. 9. Дисциплинска казна брише се из кадровске евиденције ако државном службенику не буде изречена нова дисци-плинска казна у наредне две године од изречене дисциплинске казне за лакшу повреду дужности. као и вођење дисциплинског поступка за лакше повреде дужности застарева протеком једне године од извршене повреде. .5.6. Уиис дисциилинске казнеу кадровску евиденцију и њено брисање Дисциплинска казна изречена коначним решењем уписује се у кадровску евиденцију.

Одговорносшза шшешу Државни службеник је одговоран за штету коју на раду или у вези с радом намерно или из крајње непажње проузрокује државном органу. а против државног службеника кога је на положај поставио други државни орган или тело одређено његовим актима. право на надокнаду штете може да се оствари у парничном поступку. 9. Државни службеник се ослобађа од одговорности за штету коју је проузроковао извршењем налога претпостављеног ако је претпостављеном саопштио да извршење налога може да проузрокује штету. Ако Република Србија оштећенику надокнади штету коју је државни службеник проузроковао намерно или из крајње непажње. ако је он штету проузроковао намерно. има право да од државног службеника захтева .8. Дисциилински иосшуиак ирошив државних службеника на иоложају Дисциплински поступак против државног службеника кога је на положај поставила Влада води Високи службенички савет. Оштећеник има право да накнаду штете захтева и непосредно од државног службеника. За штету коју државни службеник на раду или у вези с радом проузрокује трећем лицу незаконитим или неправилним радом одговара Република Србија.9. висину штете и околности под којима је штета проузрокована утврђује руководилац или лице које он за то писмено овласти. Ако државни службеник одбије да надокнади штету.7. Постојање штете.

10.накнаду плаћеног износа у року од шест месеци од дана исплаћене накнаде штете. 2) споразу-мом. Руководилац и државни службеник могу да закључе писмени споразум о престанку радног односа државног службеника. Радни однос на одређено време престаје протеком времена на које је заснован. друкчије него у приватном сектору. Државном службенику на положају радни однос не може да престане писменим споразумом. статус државних службеника штити се од политичких притисака тако што се разлози за престанак радног односа посебно уређују. радни однос престаје даном коначности решења надлежног органа којим се утврђује престанак рада на положају. . Писменим споразумом одређује се и дан када престаје радни однос. тј. Република Србија одговара за штету проузроковану државном службенику на раду или у вези с радом. према општим правилима облигационог права. може се уочити да су врло ретки системи у којима радни однос престаје из истих разлога и у јавном и у приватном сектору. По Закону о државним службеницима. државном службенику престаје радни однос: 1) протеком времена на које је заснован. 5) на други начин одређен Законом о државним службеницима или посебним законом. У већини система. Државном службенику на положају коме по спроведеној иницијативи за разрешење на основу мере јавног објављивања препоруке за разрешење коју изрекне Агенција за борбу против корупције. Престанак радног односа Упоредноправно посматрано. 4) по сили закона. 3) отказом.

Државни службеник на положају писмени отказ подноси државном органу или телу надлежном за његово постављење. 3) после престанка разлога за мировање радног односа не ступи на рад у року од 15 дана. 4) ако неоправдано изостане с рада најмање три узастопна радна дана. 3) ако је нераспоређен. Државном службенику радни однос престаје по сили закона и из других разлога предвиђених општим прописима о раду којима се уређује престанак радног односа независно од воље запосленог и воље послодавца. Државном службенику престаје радни однос по сили закона: 1) кад наврши радни век даном навршења 65.Државни службеник може да поднесе писмени отказ најмање 15 дана пре дана који је у писменом отказу означио као дан престанка радног односа. а не буде премештен на друго радно место наредног дана од протека два месеца откад је постао нераспоређен. . 5) ако у року од једне године не положи државни стручни испит према плану и програму за степен струч не спреме који је стекао додатним образовањем. трећег дана изостанка с рада. 4) не положи државни или посебан стручни испит. 2) не задовољи на пробном раду. године живота ако има најмање 15 година стажа осигурања. Руководилац отказује радни однос државном службенику ако: 1) одбије премештај или распоређивање кад за њих није потребна сагласност државног службеника или неоправдано не ступи на радно место на које је премештен или распоређен. 2) ако буде осуђен на казну затвора од најмање шест месеци даном правноснажности пресуде.

говој стручној спреми. ако се државни службеник не сагласи с премештајем на ниже радно место. поста.ководилац води рачуна о томе на којим су пословима радили пре распоређивања. а предност имају они са бољим оценама у последње три године. уз своју сагласност.11.је нераспоређен. сви државни слу. У случају доношења новог Правилника. Ако новим Правилником нека радна места буду укинута или број државних службеника буде смањен. Према Закону о државним службеницима. ако Правилник буде тако измењен да нека радна места буду укинута или број државних службеника смањен. на прекоброј. . има право на премештај на друго слободно и одговарајуће место.жбеници распоређују се на одговарајућа радна места. Ако одговарајуће радно место не постоји. бити премештен на ниже радно место које одговара ње. прекобројни државни службеник може. Жалба не одлаже извршење решења о премештају и решења којим се утврђује да је државни службеник нераспоређен. Међутим. Права државних службеника при промени уређења државних органа У упоредним системима редовно је предвиђено да државни службеник приликом преуређења државних органа.нос даном коначности решења о престанку радног односа. руководилац доноси решење о престанку радног односа. Државном службенику престаје радни од. прекобројни државни службеници премештају се на друга одговарајућа радна места. а ако ни такво радно место не постоји.не државне службенике примењују се правила која важе за случај измене Правилника. пре него што му престане радни однос. при чему ру.

1. после интерног или јавног конкурса. државни службеници из укинутог државног органа постају нераспоређени. Коначно решење којим се утврђује да је државни службеник из органа државне управе и службе Владе нераспоређен доставља се Служби за управљање кадровима. Ако део делокруга државног органа преузме дру. Одлучивање о правима и дужностима државних службеника 12.круг не преузме ниједан државни орган. Служба за управљање кадро. ако Законом о државним .ги државни орган. Ако државни орган буде укинут а његов дело.ховог премештаја. не буде премештен у други државни орган.Ако државни орган буде укинут а његов делокруг преузме дру. он преузима и државне службенике из укинутог државног органа. он преузима и државне службенике који раде у преузетом делокругу.ма у евиденцију интерног тржишта рада и испитује могућност њи. Нераспоређеном држав. Положај нераспоређених државних службеника. 12.Док је нераспоређен државни службеник има право на накнаду плате према закону којим се уређују плате у државним органима (65% основне плате). Сва права из радног односа државни службеник остварује у државном органу чији је руководилац донео решење да је државни службеник нераспоређен.ном службенику престаје радни однос ако у року од два месеца. Одлучивањеу ирвом сшеиену О правима и дужностима државног службеника одлучује руково- дилац решењем.вима укључује податке о нераспоређеним државним службеници. .ги државни орган.

О жалбама државних службеника из осталих државних органа одлучују жалбене комисије које се образују њиховим актима. О жалби на закључак о одбацивању пријаве на конкурс за попуњавање слободних радних места жалбена комисија је дужна да одлучи у року од осам дана од дана њеног пријема. 12. слу- жби Владе и Републичког јавног правобранилаштва одлучује Жалбе.на комисија Владе. О жалбама државних службеника из органа државне управе. Жалбене комисије Жалбене комисије одлучују о жалбама државних службеника на решења којима се у управном поступку одлучује о њиховим правима и дужностима и о жалбама учесника интерног и јавног конкурса.Жалбена комисија судова и Жалбена комисија тужилаштва.2. а о жалбама државних службеника из судова и јавних тужилаштава .култет и најмање пет година радног искуства у струци да уместо њега одлучује о правима и дужностима државних службеника. Руководилац може писмено да овласти државног службеника који има завршен фа. Број чланова жалбене комисије одређује државни орган или тело надлежно за именовање и разрешење . Против одлуке жалбене комисије може да се покрене управни спор. Жалбене комисије су у свом раду самосталне и раде у већима од три члана. иначе се сматра да је жалба одбијена. Жалбена комисија је дужна да одлучи о жалби у року од 30 дана од дана њеног пријема ако Законом о државним службеницима није друкчије одређено.службеницима или другим законом или другим прописом није друкчије одређено. иначе се сматра да је жалба одбијена.

жбе Владе доноси Влада.сије и. тако да буде усклађен с њим. тако да тај број не буде мањи од седам (Жалбена комисија Вла. и нацрт доставља органу који припрема предлог ка. 13. Чланови жалбене коми. Кадровски план за органе државне управе и слу. У осталим државним органима кадровски план доноси руководилац ако посебним прописом није друкчије . Кадровски илан Кадровски план састоји се од приказа броја државних службени. од приказа броја приправника чији се пријем планира и броја државних службеника чији се пријем у радни однос на одређено време планира због могућег повећања обима посла. односно пет (остале жалбене комисије). Уређење кадровског система 13. а кадровски план за судове и јавна тужила- штва - министарство надлежно за послове правосуђа.дровског плана. у складу са средствима која су обезбеђена у буџету Републике Србије.ка према радним местима и броја државних службеника са радним односом на неодређено време који су потребни у години за коју се кадровски план доноси.де). Кадровски план доноси се у року од 30 дана од дана доношења закона о буџету. Предлог кадровског плана за органе државне управе и службе Владе припрема Служба за управљање кадровима.чланова жалбене ко.1. Сваки државни орган припрема нацрт свог кадровског плана истовремено са припремом нацрта закона о буџету. међу њима. председник жалбене комисије именују се на пет година и могу да буду поново именовани. након што прибави сагласност министарства надлежног за послове финансија.мисије.

њу кадровима и врши друге послове одређене законом или пропи. обавља стручне и техничке послове значајне за политику Владе у управља.сом Владе.на је за стручне послове везане за управљање кадровима у држав.ма Владе.се на њега.ну кадровску евиденцију доступни су руководиоцима и другим ли. Сваки државни службеник има право на увид у оне податке из Централне кадровске евиденције који се одно. посебно у области борбе против корупције. коју образује Влада. организује стручно усавршавање државних службеника. Служба за управљање кадровима.3.цима која одлучују о правима и дужностима државних службеника и управним инспекторима.ђење кадровског плана одговоран је руководилац. саветује органе државне управе и службе Владе како да управљају кадровима. .одређено. 13. Централна кадровска евиденција води се као информатичка база података. након што прибави сагласност министарства надлежног за послове финансија. Централну Ценшрална кадровска евиденција кадровску евиденцију о државним службеницима и намештеницима у органима државне управе и службама Владе води Служба за управљање кадровима. Подаци уписани у Централ. За спрово.ној управи. Служба за уирављање кадровима 13. задуже.2. пружа стручно-техничку помоћ Високом службеничком савету. Служба за управљање кадровима оглашава интерне кон кур се за сло бод на из вр ши лач ка рад на ме ста и ин тер не и јав не конкурсе за попуну положаја у органима државне управе и служба.

мештеника одређују се Правилником. знања и вештине оцењују у изборном поступку и одређује начин њихове провере. услови за запослење на њима и број на. Високи службенички савеш Законом о државним службеницима образован је Високи службе. доноси кодекс понашања државних службеника и врши друге послове одређене Законом о државним службеницима. као посебно тело које прописима који важе за органе др.ма. 14.4. Високи службенич.денцији интерногтржишта рада. . државним службеницима који желе трајни или привремени пре. Евиденција интерног тржишта рада садржи податке о слободним радним мести. Државни службеник има право да добије све податке о кадровским потребама садржане у еви. 13.но место намештеника потребно је да је оно предвиђено Правилником и да се његово попуњавање уклапа у донесени кадровски план.сти.мештај на друго радно место.жавне управе и службе Владе одређује какве се стручне оспособљено.нички савет. Подаци о државним службеницима уписују се у евиденцију интерног тржишта рада из Централне кадровске евиденције. Да би се попунило слободно рад. Посебна правила о намештеницима Радна места намештеника. податке о нераспоређеним државним службеницима и податке о другим кадровским потребама. прописује мерила за избор на радна места.ки савет има једанаест чланова. Такође. које именује Влада на шест година.Евиденцију интерног тржишта рада за органе државне управе и службе Владе води Служба за управљање кадровима.

Уговор о ра.цију. 15.старство надлежно за послове управе преко управне инспекције.нике.предовања државних службеника. О правима и дужностима намештеника решењем одлучује ру. односно распоређивање. односно распоређен. Ако намештеник одбије премештај.пушта. Управни инспектор дужан је да .Намештеник заснива радни однос уговором о раду.је може бити премештен. Намештенику се отказује уговор о раду увек кад услед промене унутрашњег уређења државног органа или уређења система државних органа више не постоји ниједно радно место на ко. односно распоређивању намештеника замењује по сили закона одговарајуће одредбе уговора о раду. 5) благовременост и правилност достављања података који се уписују у Централну кадровску евиден. 2) усклађеност попуњавања радних места са Правилником и кадровским планом. Надлежност управне инспекције Спровођење Закона о државним службеницима надзире мини.ду обавезно садржи одредбу према којој послодавац може решењем да промени оне састојке уговора чију једнострану промену закон до.4) законитост распоређивања. Одредбе Закона о државним службеницима о премештају и рас- поређивању државних службеника сходно се примењују на намеште. премештаја и на. Решење о премештају.ководилац или државни службеник кога руководилац за то писмено овласти. Управни инспектор надзире: 1) усклађеност Правилника са законом и другим прописима. 6) друга питања везана за радне односе у државним органима. 3) законитост спровођења интер- ног и јавногконкурса. накнаде и друга примања према закону којим се уређују плате у државним органима. отказује му се уговор о раду. Намештеник има право на плату.

лачко радно место сврстава у једну од 13 платних група.јент за положај одређује се према платној групи у којој се налази по.жавног службеника. 16. У свакој платној групи у коју су сврстана извршилачка радна места државних службеника постоји осам платних разреда.ђује се за сваку буџетску годину Законом о буџету Републике Србије. Основица је јединствена и утвр. Коефицијент за извршилачко .ложај.ступања. Коефицијенти за положаје и извршилачка радна места државних службеника одређују се тиме што се сваки положај и свако изврши. Коефици. Платни разреди изражавају напредовање на истом извршилачком радном ме. накнаде и друга примања државних службеника и намештеника.вицом за обрачун и исплату плата. Плата државних службеника и намештеника састоји се од основне плате и додатака на плату. Коефицијенти су утврђени Законом о платама државних службени.ти да по основу службеног надзора пониште или укину незаконита коначна решења којима је одлучено о неком праву или дужности др. Управни инспектор може жалбеним комисијама предложи. Плате државних службеника и намештеника Законом о платама државних службеника и намештеника уређене су плате.сту. Основна плата се одређује множењем коефицијента са осно.поступи по свакој представци из своје надлежности и да подносиоца представке обавести о исходу свог по.зи и доприноси који се плаћају из плате. У плату се урачунавају и поре.ка и намештеника (постоји 13 платних група за државне службенике и шест платних група за намештенике).

ном о платама државних службеника и намештеника. за пре. али су његове одредбе наставиле да се сходно примењују на радне односе у органи. Тај закон се после ступања на снагу Закона о државним службеницима више не примењује на радне односе у државним органима. Државном службенику који ступа на радно место руководиоца унутрашње јединице увећава се коефицијент за два платна разреда.ковремени рад и за приправност. за рад на дан празника који није радни дан. Државни службеник који ради на положају има право само на додатак за време проведено у радном односу.цијенти за радна места намештеника одређују се тиме што се свако радно место намештеника сврстава у једну од шест платних група.радно место одређује се према плат.сима и посебним колективним уговором за државне органе. Државни службеници и намештеници имају право на додатак на основну плату: за време проведено у радном односу (минули рад). у складу са Зако. Државни службеници и намештеници имају право и на накнаду плате. другим пропи. на накнаду трошкова и на друга примања. године (касније је више пута мењан и допуњаван). Државни службеници имају право и на додатак за додатно оптерећење на раду (за обављање послова који нису у опису њиховог радног места). за рад ноћу. Коефи. РАДНИ ОДНОСИ У ОРГАНИМА ЛОКАЛНЕ САМОУПРАВЕ На радне односе у органима локалне самоуправе још увек се сходно примењује Закон о радним односима у државним органима из 1991.ном разреду платне групе у којој се налази извршилачко радно место. III.ма локалне .

ном. ако законом није друкчије утврђено. 3) да има општу здрав.ста утврдити пробни рад. обавезама запослених и постављених. Као посебан услов за пријем у радни однос може се актом о систематизацији радних ме. За. и примењиваће се док се не донесе посебан закон којим ће се уредити радни односи у органима локалне самоуправе. од.самоуправе.послени и постављена лица не могу се у обављању својих послова ру. 6) да испуњава друге услове утврђене зако. обавеза и одговорности који Законом о радним односима у државним органима нису посебно уређени (суп. другим прописима или актом о систематизацији радних места у органу. Запосле. На запослене у органима локалне самоуправе и изабрана.сидијарна примена општих прописа о радним односима).У радни однос у органу локалне само. Пријем у радни однос.ствену способност.мити у радни однос у органу у складу са законом.вљање послова у органу.носима у погледу оних права.вљанин Републике Србије. . 5) да ниј е осуђивано за кривично дело на безусловну казну затвора од најмање шест месеци или за кажњиво дело које га чине неподобним за оба.носно постављена лица примењују се и општи прописи о радним од. Основна правила о радним односима у органима локалне са- одговорностима моуправе. Страни држављанин или лице без држављанства може се при. 2) да је пунолетно. .ководити својим политичким убеђењима нити их могу изражавати и заступати. у складу с Уставом и законом. односно постављена лица дужни су да своје послове обављају савесно и непристрасно. 4) да има прописану стручну спрему.ни и изабрана. и односно изабраних лица у органу одлучује функционер који руководи органом.управе може се примити лице под следећим условима: 1) да је држа. - О правима.

Ако то потребе органа захтевају. Приправници.ну може бити преузет без огласа у други орган за обављање послова који одговарају његовој стручној спреми и радном искуству ако се о томе споразумеју функционери који руководе тим органима и ако за.сно постављењу на функцију. Лице се прима у радни однос на основу: 1) акта о избору. За пријем у радни однос на одређено време не објављује се оглас. вишом или високом школ.сец.пеном школске спреме које је у другом органу или организацији про.послени на то пристане. преузимање и упућивање. . Запослени у органу може бити .разума о преузимању запосленог из другог органа.Лице са средњом. одно. Распоређивање. Приправник који положи приправнички испит може наставити да ради на неодређено време и бити распоређен на одговарајуће радно место ако у органу за то постоје услови. . Запослени у орга. 2) коначне одлуке функционера који руководи органом о избору између пријављених кандидата.ском спремом које није било у радном односу. као и лице с истим сте. прима се у радни однос на одређено време у својству приправника. а највише три месеца. функционер који руководи органом може распоре. Ради пријема у радни однос у органу обј ављуј е се оглас. Радни однос заснован на одре.ђено време не може да постане радни однос на неодређено време (осим за приправнике).Пробни рад може трајати најмање један ме.дити запосленог на друго радно место у истом органу које одговара његовој стручној спреми и радним способностима. осим ако се лице прима у радни однос у својству приправника. 3) спо.ве ло на ра ду краће вре ме од вре ме на утврђе ног за при прав нич ки стаж приправника с тим степеном школске спреме.

намерно или из грубе непажње. Поно. проузроковао органу. дужан је да му на то укаже. односно непосредног руководиоца. Кад запослени.же годину дана) у други орган без његове сагласности због повећаног обима послова. односно орган који врши контролу или надзор над радом орга.ну.послени у органу локалне самоуправе и постављена лица одговарају материјално и дисциплински.ва налоге функционера који руководи органом. односно постављенолице. односно постављено лице. мора без одлагања извршити. Одговорност запослених и постављених лица. односно постављено лице. У том случају. ако су они у границама закона. осим ако се ради о хитној ствари. .упућен (најду. незаконит. Плате. Дисциплински . . правном лицу или грађани. односно постављена лица за свој рад примају плату.За свој рад за.Запослени (или постављено лице) у органу локалне самоуправе дужан је да изврша.ном о платама у државним органима и јавним службама. Дужности запослених и постављених лица.вљену наредбу у писменом облику запослени.де тим органима. о чему ће известити непосредно виши орган.Запослени у органима локалне самоуправе и изабрана. запослени. у складу са Зако. односно непосредног руководиоца. ако се о томе споразумеју функционери који руково. сматра да је налогфункционера који руководи орга- ном.на у коме ради запослени. односно постављено лице. . Запослени и постављена лица дисциплински су одговорни за по. осим ако би извршење наредбе представљало кривично дело. Запослени (односно постављено лице) одговоран је за штету коју је на раду или у вези с радом. може задржати извршење налога.вреду радних обавеза и дужности.

њу од шест месеци у висини коју је имало у време престанка функци.ма локалне самоуправе и изабраних. 5) ако се по истеку рока мировања радног односа у складу са општим прописима о радним односима не врати на рад у року од 15 дана.ти на радно место у истом органу које одговара његовој стручној спре. а уколико се не може распоредити на тај начин или не прихвати радно место на које је распоређено. 2) ако не покаже одговара. односно постављених лица пре.стај е под условима и на начин утврђен законом.ми и радним способностима. Радни однос може престати на основу писменог отказа запосленог или постављеног ли.јуће резултате на пробном раду. 4) ако изгуби звање а нема одго. Престанак радног односа.је. Запосленом се отказује радни однос у следећим случајевима: 1) ако се у року од једне године од заснивања радног односа утврди да је радни однос заснован супротно закону. То право престаје заснивањем радног односа или стицањем права на пензију према прописима о пензијском и инвалидском осигурању.ца.Радни однос запослених у органи.сту на које је распоређен или упућен. 3) ако одбије да ради на радном ме.води ор ганом. .варајућег радног места на које се може распоредити у новом звању. Изабрано лице по престанку функције има право на плату у траја.поступак против запосленог води и дисциплинску меру изриче функционер који руко. а не може му се обезбедити радно место у истом или у другом органу (ово правило важи и за постављена лица). 6) када услед промена у организацији стекне статус нераспоређеног. престаје му радни однос и има право на плату . Постављено лице које по истеку мандата не буде поново постављено или које у току трајања мандата буде разрешено може се распореди.

ре и друге исправе у органу и да на други начин прибавља потребна обавештења. Против сваког решења или другог акта којим је одлучено о његовим правима и обавезама запослени.са о правима и обавезама запослених у органима локалне самоуправе.онеру који руководи органом. У вршењу над. Ако управна инспекција нађе да је повређено право запосленог у органу.ку од 15 дана не одлучи о поднетом приговору или ако запослени (од.дом поднетог приговора. . има право да поднесе приговор.но повређено право запосленог у органу. запослени. односно постављеног лица. угово.у трајању од шест месеци коју је имало у време када му је престао радни однос. односно постављено лице. односно постављеног лица. односно постављено лице може се обратити надлежном суду. односно постављена лица. односно постављених лица. а поводом тога је покренут поступак пред надлежним . указаће органу на учињену повреду. То право престај е заснивањем радног односа или стицањем права на пензију према про. односно постављено лице. писмено се обраћају функци. може се обратити управној инспекцији. запослени у органу локалне самоуправе.Ради остваривања својих права. Ако функционер у ро. решења. Ради заштите својих права запослени у органу. Ако управна инспекција нађе да је коначним решењем надлежног органа очиглед. Приговор се подноси функционеру који руководи органом.зора управна инспекција има право да прегледа акте.писима о пензијском и инвалидском осигурању. Надлежноступравне инспекције. . Остваривање и заштита права запослених и постављених лица.Надзор над применом пропи. врши управна инспекција.носно постављено лице) није задовољан одлуком функционера пово.

Запослени је физичко лице које је у радном односу код послодав. односно радно ангажује једно или више лица. обавезе и одговорности запосленог и послодавца. на намештенике се примењује Закон о раду. Под радним односом се подразумева однос по основу рада који се. банке.ЗАКОН О РАДУ Као што је речено. који су утврђени законом. а његову садржину чи. заснива уговором о раду.не права. на захтев запосленог. Према томе. осим ако Законом о државним службеницима није другачије одређено. обавеза и одговорности (нпр. што значи да се радним односом сматра и однос по основу рада између запо- сленог и државе (или јединице територијалне аутономије. одложи. Са друге стра.судом. по општим прописима.вољни однос између запосленог и послодавца. односно могућност да буде носилац права. јавна предузећа. осим на она права и обавезе из радног односа које нису уређене Законом о државним службеницима. односно локалне самоуправе) као .ће својим решењем. на државне службенике се не примењују оп. територијална аутономија и локална самоуправа.ца. колективним уговором или другим актом. привредна друштва. који закључују запослени и послодавац.). установе и др. односно страно правно или физичко лице које запошљава. Под правним лицем као послодавцем подразумева се сваки организаци. радни однос настаје као добро.они облик који има својство правног субјекта. односно постављеног лица извршење решења до доношења правноснажне судске одлуке.шти прописи о раду. Послодавац је и држава. IV.не. Послодавац је домаће. ОПШТИ ПРОПИСИ О РАДУ .

ако засну. .жног органа. 7) право на друге облике заштите.ни .за време трудноће и порођаја. Послодавац може бити и физичко лице (нпр. чине пра- ва. односно преко својих представника: 1) право на удруживање. која остварују непосредно. у складу са законом и општим актом). 5) права у случају болести.ник запосли раднике). 2) право на учешће у преговорима за закључива.послодавца. 6) право на материјално обезбеђење за време привремене неза. 2) право на безбедност и за.слени инвалид. 3) право на здравствену заштиту.слодавца. у складу са законом и општим актом (нпр. запосле. Садржину радног односа. 8) право на учешће у добити (учешће запосленог у добити оствареној у пословној години може се утврдити уговором о раду или одлуком по. смањења или губитка радне способности и старости. Запослени имају следећа основна колекшивна права из радног од. Одређене категорије запослених имају право на посебну зашти.је радни однос са кућним помоћним особљем или ако као предузет.послености.ту. обавезе и одговорности запосленог и послодавца.ради неге детета.ње колективних уговора. заснованог уговором о раду. а то су: запослена жена .штиту живота и здравља на раду. запослени млађи од 18 година живота. право на отпремнину или солидарну помоћ). 4) право на заштиту личног интегритета (ово право се односи како на заштиту телесног тако и на заштиту моралног интегритета). запо. Права запослених Запослени имају следећа основна индивидуална (иојединачна) права: 1) право на одговарајућу зараду. а који се заснива актом надле.носа.

вљање послова утврђених уговором о раду. .давца. као и о правима и обавезама које произлазе из прописа о раду и прописа о безбедности и заштити живота и здравља на раду. информиса. Обавезе послодавца Послодавац је дужан да: 1) запосленом за обављени рад исплати зараду. 3) запосленом пру.жи обавештење о условима рада. 4) право на консултовање. а код послодавца код кога није образован синдикат од представ. 4) обавести послодавца о свакој врсти потенцијалне опасности за живот и здравље и наста. организацији рада. 2) запосленом обезбеди услове рада и организује рад ради безбедности и заштите живота и здравља на раду. 4) запосленом обезбеди обављање послова утврђених уговором о раду. Обавезе запослених Запослени је дужан да: 1) савесно и одговорно обавља послове на којима ради.ње и изражавање својих ставова о битним питањима у области рада. 5) затражи мишљење синдиката у случајевима утврђеним зако. 3) обавести послодав. као и услове и правила послодавца у вези са испуњавањем уговорних и других обавеза из радног односа. правилима рада и пословања.3) право на мирно решавање колективних и индивидуалних радних спорова.ни ка кога одре де за по сле ни. 2) поштује организацију рада и пословања код посло.нак материјалне штете.ца о битним околностима које утичу или би могле да утичу на оба.ном.

зик.миравање (понашање којим се вређа достојанство запосленог или ли. односно инвалидност. политичко или друго уверење. брачни статус. Закон о раду разликује оишше узнемиравање (нежељено понашање узроковано неким од основа дискриминације којим се вређа досто. вероисповест. здравствено стање. искључење или давање првенства у односу на одређени посао када је природа посла таква или се посао обавља у таквим условима да карактеристике повезане са неким од основа дискриминације представљају стварни и одлучујући услов . Забрана дискриминације За бра ње на је не по сред на и по сред на дис кри ми на ција ли ца која траже запослење.ње и избор кандидата за обављање одређеног посла. националну припадност.ца које тражи запослење у сфери полног живота). рођење. социјално порекло. имовинско стање. 5) отказ уговора о раду.ништаве су. синдикатима или неко друго лично својство. 2) услове рада и сва права из радног односа. расу. као и запослених.вршавање. Одред. је. трудноћу. оспособљавање и уса. 3) образовање. Дискриминација је забрањена у односу на: 1) услове за запошљава. Забрањено је и узнемиравање као вид забране дискриминације. старост. Не сматра се дискриминацијом прављење разлике.Заједничка обавеза за послодавца и запосленог јесте обавеза да се придржавају права и обавеза утврђених законом. породичне обавезе. сексуално опредељење. боју коже. с обзиром на пол. општим актом и уговором о раду.јанство запосленог или лица које тражи запослење) и сексуално узне. чланство у политичким организацијама. 4) напредовање на послу.бе уговора о раду којима се утврђује дискриминација .

снивање радног односа јесте узраст од најмање 15 година живота.цији и систематизацији послова. и да је сврха која се тиме жели по сти ћи оправ да на. Утврђују се законом (ређе) или правилником о организацији и систематизаци. сту па њем у рад ни однос стиче сва пра ва и пре у зи ма све оба ве зе из радног односа. посебни услови се одре.носно предузетник. Лице са навршених 15 година живота. . врста и степен стручне спреме и други посебни услови за рад на тим послови.ју се организациони делови код послодавца.обављања посла. Правилником о организацији и систематизацији послова утврђу. а тај општи услов за за.ђују зависно од послова ради којих се заснива радни однос. у складу са законом.За разлику од општег услова за заснивање радног односа. и поред тога што је малолетно. Заснивање радног односа Услови за заснивање радног односа. Правилник доноси директор (ако је послодавац правно лице). Обавеза доношења правилника о организацији и .крене поступак за накнаду штете. од. врста послова. . 1. Општи услов за заснивање радног односа мора да испуњава свако лице са којим се заснива радни однос.ји послова (обично).ду и посебне услове утврђене законом или правилником о организа. Посебни услови за заснивање радног односа.Радни однос може да се заснује са лицем које испуњава општи услов прописан Законом о ра. Жртва дискриминације има право да пред надлежним судом по.ма.

нарочиту (посебну) здравствену способност и др.ком о организацији и систематизацији послова. тај рад не мо.је се стиче радом на одређеним пословима.систематизацији послова не односи се на послодавца који има пет и мање запослених. Радно искуство се не може поистоветити са радним стажом. што значи да обавезује послодавца да као посебан услов за заснивање радног односа мора за свако радно место да предвиди одговарајућу врсту и степен стручне спреме. који се обично утврђују правилни. због чега се у правилнику о организацији и систематизацији посло. знање страног језика. могу се односити на: знање и способности.са.ви). за разлику од радног искуства. . Стручна спрема је неопходан услов за заснивање радног одно.ну спрему. с обзиром на то да. Радно искуство је време проведено на раду у обављању одгова.требно радно искуство и обављањем привремених или повремених послова итд. положен стручни испит. ко. То је школска спрема одређене струке која се стиче у образовним установама. Други посебни услови за рад на одређеним пословима. радни стаж представља укупно време рада проведено на било којим пословима.рајућих послова (послова који су исти или слични пословима за које се заснива радни однос).ва одређује за сва радна места. радно искуство. јер запослени може стећи по.но искуство стиче радом на одговарајућим пословима. Знање и способности могу се дефинисати као својства запосленог да успешно обавља одређене послове. Иако се рад.ра бити рад остварен у радном односу. независно од стручне спреме коју има (представљају услов за рад на радним местима на којима се обављају најсложенији посло. Закон о раду од посебних услова изричито помиње само струч.

дина живота може да заснује радни однос само на основу налаза над.Страни држављанин или лице без држављанства може да заснује радни однос под условима утвр.ђеним Законом о раду и посебним законом. и ако испуњава посебне услове предвиђене посебним Законом о условима за заснивање радног односа са страним држављанима.ђен Законом о раду.њи. .Инвалидна лица заснивају радни однос под условима и на начин утвр.ца. Услови за заснивање радног односа с инвалидним лицем. Дакле. По том закону. Лице млађе од 18 го. о дугорочној производној кооперацији. о преносу технологије и о страним улагањима.ње. . Услови за заснивање радног односа са страним држављани. .лежног здравственог органа којим се потврђује да је способно за обављање послова за које заснива радни однос и да такви послови нису штетни за његово здравље. .Радни однос са лицем млађим од 18 година живота може да се заснује уз писмену сагласност родитеља. ако такав рад не угрожава његово здравље. односно ако такав рад није забрањен законом.ма и лицима без држављанства.ње није потребно ако странац заснива радни однос за обављање стручних послова утврђенихуговором о пословно-техничкој сарад.же да заснује радни однос: 1) ако има одобрење за стално настање. ако посебним законом није друкчије одређено. то лице може да заснује радни однос ако испуњава опште и посебне услове које мора да испуњава и домаћи држављанин. при чему ово одобре. странац мо. усвојиоца или старао. морал и образовање. односно за привремени бораваку Републици Србији и 2) ако је добио одобрење за заснивање радног односа.Услови за заснивање радног односа са лицем млађим од 18 година.

Радни однос се заснива уговором о раду. Уговор о ра. пре закључи.чаја за обављање послова за које заснива радни однос. пра. уговор о ра. . а тај уговор закључују послодавац и запослени. не може условљавати заснивање радног односа претходним давањем изјаве (која би била„ковертирана") о отказу уго. закључење уговора о раду и ступање запосленог на рад.Начин заснивања радног односа.запослени и предузетник. Кандидат који тражи запослење дужан је да. Преговарање. Према томе. кандидата обавести о послу. .ду потписуј у запослени и директор у том правном лицу. условима рада.вања уговора о раду.вора о раду од стране кандидата.ње кандидата и послодавца.Закључењу уговора о раду претходи преговара. Уговор о раду. а када је послодавац физичко лице .ва радни однос.даваца. осим ако се ради о пословима код кој их постој и знатан ризик за здравље жене и детета.узетник. .снивањем радног односа обухватају преговарање кандидата и посло. Уговор о раду се сматра закљученим кад га потпишу запослени и директор.вима и обавезама из радног односа. Послодавац не може од кандидата да захтева податке о породичном.ду може да потпише и запослени кога овласти директор. Такође. приликом заснивања радног односа. . односно предузетник. Послодавац не може да условљава заснивање радног односа тестом трудноће. одно. послодавцу достави исправе и друге доказе о испуњености услова за рад на пословима за које засни. Послодавац је дужан да. односно пред.Радње које су у вези са за. када је послодавац правно лице.сно достављање исправа и другихдоказа који нисуод непосредногзна. односно брачном статусу и планирању породице.

но време (у том случају се и радни однос заснива на одређено време). новчани износ основ. да.говарајуће одредбе закона и општег акта. а на права и обавезе који нису утврђени уговором о раду примењују се од. увећане зараде. радно време (пуно.ног односа даном ступања на рад. онда се сматра да је закључен на неодређено време. Ступање на рад.Запослени остварује права и обавезе из рад. 2) на одређе. у пи. рокови за исплату за. врста и опис послова које запослени треба да обавља. Уговором о раду могу да се уговоре и друга права и обавезе. Законом о раду прописани су обавезни елементи уговора о раду. . накнаде зараде и других примања запосленог.да. а то су: подаци о послодавцу (назив и седиште) и запосленом (име и презиме. трајање уговора о раду на одређено време.раде и других примања на која запослени има право. начин заснивања радног односа (на неодређено или одређено време). позивање на ко. односно правилник о раду који је на снази. дан почетка ра. Ако уговором о раду није утврђено време на које се закључује. Ако послодавац са запосленим не закључи уговор о раду пре ступања запосленог на рад. Ако запослени не . непуно или скраћено). врста и степен стручне спреме).не зараде и елементи за утврђивање радног учинка.лективни уговор. односно боравиште. Уговор о раду закључује се пре ступања запосленог на рад. за сно вао рад ни однос на неод ре ђе но вре ме. место рада. сматра се да је запослени. пребивалиште.сменом облику.ном сту па ња на рад.Уговор о раду може да се закључи: 1) на неодређено време (утом случају се и радни однос заснива на неодређено време). трајање днев ног и не дељ ног рад ног вре ме на.

осим ако није обезбе. . коју издаје општинска управа. Радна књижица се нала.гурању за случај незапослености утврђени су послови које обавља Национална служба за запошљавање. узимајући у обзир .Запослени има радну књижицу.ступи на рад да. по. а који се односе на повезивање лица које тражи запослење са послодавцем ради заснивања радног односа или другог радног анга. стажу осигурања и другим чињеницама од значаја за остваривање права из радногодноса и социјалногосигурања. прелиминарну селекцију лица која траже запослење.У радну књи. Радна књижица је јавна исправа. коју предаје послодавцу приликом заснивања радног односа. сматра се да није засновао радни од. Послодавац је дужан да за.ђен минимум процеса рада у складу са законом. Радна књижица.ном утврђеним уговором о раду.зи код послодавца док радни однос траје.жовања.посленом врати уредно попуњену радну књижицу на дан престанка радног односа.ју одговарајућу област.нос.вање. као ни за по шља ва њем на пословима са повећаним ризиком. Посредовањеу запошљавању. У погледу агенција важи ограничење да агенција не може да се ба ви за по шља ва њем мало летних ли ца. У радну књижицу се уносе подаци о запосленом.жицу забрањено је уносити негативне податке о запосленом.слодавцу. односно агенције за запошља. те да не може за време штрајка да посредује у запошљавању на пословима учесника штрајка. осим ако је спречен да ступи на рад из оправданих разлога или ако се послодавац и запослени друкчије договоре. . Послови посредовања у запошљавању обухватају: повезивање понуде и тражње на тржишту рада. у складу са прописима који уређу.Законом о запошљавању и оси.

утврђивање индивидуалног плана запошљавања са незапосленим. .сла. Док радни однос траје. Послодавац може да захтева да Национална служба за запошљавање или агенција за за.пред одређено.штине и радно искуство лица које тражи запослење.снивање радног односа или другог радног ангажовања.пошљавање непосредно понуди избор лица за заснивање радног од. на време чије трајање није уна. Врсте радног односа Радни однос на неодређено време. има право на накнаду трошкова слања пријаве за запослење.нос заснива на неодређено време. као и трошковајавног превоза ради разговора о запошљавању са послодавцем. . Обавеза послодавца да потребу за запошљавањем пријави Наци. односно без посредовања агенције.носа. као и врсту и ниво образовања. Тако заснован радни однос траје све док не престане на начин и под условима који су предвиђени законом. Радни однос на одређено време.Правилоје да се радни од. односно заснива се на време чије је трајање унапред одређено.услове за рад на одређеном послу код послодавца.рено на избор одговарајућих послова и технике активногтражења по. знања и ве. занимање.Радни однос на одређено време има ограничен рок трајања. Радни однос на неодређено време представља основни облик радног односа. али он самостално одлучује о избору и има право да запосли ли. саветовање усме. тј.оналној служби за запошљавање више не постоји. запослени који је засновао радни однос на .це без посредовања Националне службе за запошљавање. Незапослени који остварује право на материјално обезбеђење у складу са законом. 2. упућивање лица које тражи запослење послодавцу ради избора за за.

тако заснован радни однос непрекидно или с прекидима не може трајати дуже од 12 месеци. Рад ни однос на одре ђе но вре ме може да се за сну је: 1) ра ди оба.. при чему се под прекидом не сматра прекид рада краћи од 30 радних дана. Под пословима са повећаним ризиком подразумева.Уговором о раду може да се уговори пробни рад.Уговор о раду може да се закључи за послове за које су прописани посебни услови рада само ако запослени испуњава услове за рад на тим пословима. послови услед привременог повећања обима посла и сл. ти послови су: сезонски послови. ако запослени настави да ради најмање пет рад.слодавац и запослени могу један другоме отказати уговор о раду са отказним роком који не може бити краћи од пет радних дана. Пробни рад. 2) ради замене привремено одсутног запосленог. Запо. .вљања послова чије је трајање унапред одређено. Радни однос за обављање послова са повећаним ризиком. Радни однос заснован на одређено време постаје радни однос на неодређено време. у овом случају се радни однос на одређено време заснива до повратка привремено одсутног запосленог. За време пробног рада по.одређено време има иста права. послови који се обављају под земљом или .ју се нарочито тешки физички послови.д ре ђе но вре ме. који може да траје најдуже шест месеци.ђеногуговором о раду.сленом који за време пробног рада није показао одговарајуће радне и стручне способности престаје радни однос даном истека рока одре. . послови на изради одређеног пројекта. обавезе и одговорности као и запослени који је засновао радни однос на нео.них дана по истеку рока за који је заснован радни однос.

Радни однос за обављање послова ван просторија послодав. напорне и за здравље штетне послове.ром о раду није друкчије одређено.же да се заснује и за рад са непуним радним временом. . посебни услови рада утврђују се за нарочито тешке. односно код куће. Запослени који ради са непуним радним време.Радни однос може да се заснује и за обављање послова кућног помоћног особља. Радни однос са кућним помоћним особљем.сленог и других лица и не угрожавају животну средину.ца. односно код куће. у име и за рачун послодавца. ради обављања послова у домаћинству . осим ако за поједина права законом. Дакле. општим актом и угово. Запослени може да ради на пословима са повећаним ризиком само на основу претходно утврђене здравствене способности за рад на тим послови. Послодавац може да уговори послове ван својих просторија само ако нису опасни или штетни по здравље запо. на неодређено или одређено време.под водом. запослени обавља сам или са члановима своје уже породице. .Радни однос мо. при високој или ниској температури.мена да заснује радни однос код другог послодавца и да на тај начин оствари пуно радно време. Рад ван про.ни простор обезбеђује запослени. Дакле. .ма од стране надлежног здравственог органа.Радни однос може да се заснује за обављање послова ван про. односно у стану. Радни однос са непуним радним временом. у овом случају послов.ном има сва права из радног односа сразмерно времену проведеном на раду.сторија послодавца.сторија послодавца. Запослени који ради са непуним радним временом код једног послодавца може за остатак радног вре. под дејством штетних зрачења итд. а он може обављати те послове и код куће.

правнички стаж буде у истом степену стручне спреме као и започети.). . за занимање за које је то лице стекло одређену врсту и степен стручне спреме. а најмањи проценат зараде који се обавезно исплаћује у новцу не може бити нижи од 50% од укупне вредности зараде. Ста. прање и пеглање.лан рад у струци. пре истека приправничког стажа. ако законом није друкчије одређено. Ради до.тус приправника може стећи и лице које је већ било приправник.стати приправник иако му то није први радни однос у струци за коју се школовало.нички стаж законом или правилником о организацији и систематиза.Приправнички радни однос јесте радни однос у току чијегтрајања се запослени (приправник) припрема за самоста. приправ.(спремање стана. у скла. Вредност дела давања у натури мора се изразити у новцу.ду са законом. Приправници.ник има право на зараду и сва друга права из радног односа. општим актом и уговором о раду. чување деце итд. Приправнички радни однос заснива послодавац са лицем које први пут заснива радни однос. При томе. . при чему може да се уговори исплата дела зараде и у натури (обезбеђивање становања. његова зарада не може бити нижа од 80% основне зараде за послове за ко.цији послова утврђен као услов за рад на одређеним пословима. односно исхране). Приправнички стаж је време оспособљавања приправника за самосталан рад у струци и траје најдуже годину дана. припремање хране. Ова могућност је условљена тиме да и обновљени при. За време приправничког стажа.је је закључио уговор о раду. ако је приправ.вршавања прекинутог приправничког стажа то лице може поново по. радни однос престао. па му је.

Непуно радно време јесте радно време краће од пуног радног времена. непуно и скраћено. Запосле. скраћује на по сло ви ма са по ве ћа ним ри зи ком. Скра. Пуно радно време износи 40 часова недељно. Радно време може бити пуно. ако Законом о ра.Запосленом који ради на нарочито тешким.ни који ради са таквим радним временом остварује сва права из рад. То значи да за пунолетна лица траје краће од 40.ћено радно време утврђује се на основу стручне анализе.ђе од 18 година живота не може да се утврди у трајању дужем од 35 ча сова не дељ но). а за малолетна лица краће од 35 часова недељно. а највише 10 часова недељно (послови са повећаним ризиком).слене у државним органима. односно 36 часова недељно.скраћује се радно време сразмерно штетном дејству услова рада на здравље и радну способност запосленог. Радно време Радно време је време које запослени проводи на раду.коном или општим актом.ног односа као да ради са пуним радним временом. средстава и опреме за личну заштиту на раду постоји повећано штетно дејство на здравље запосленог . Скраћено радно време.3. Одредбе Закона о раду које се односе на радно време примењују се и на запо. на којима и поред примене одговарајућих мера безбедности и заштите живота и здравља на раду. у складу са законом.ду није друкчије одређено (нпр. да кле. пуно радно време за запослене мла. напорним и за здравље штетним пословима. али не краће од 36 часова недељно. Општим актом може се утврдити радно време у трајању краћем од 40 часова недељно. . Радно вре ме се. утврђеним за. .

траје осам часова. Прековремени рад не може да траје дуже од осам часова недељно. рационалније коришћење радног времена и извршење одређеног посла у утврђе.давац.радну недељу и распо. Радни дан. Послодавац код кога се рад обавља у сменама. Прерасподела радног времена врши се тако да укуп.врши посао који није планиран. Распоред радног времена у оквиру радне недеље утврђује посло.но радно време запосленог у периоду од шест месеци у току кален. . У случају прерасподеле радног времена. запослени је дужан да ради дуже од пуног радног времена у случају више силе. по правилу.тев послодавца. изненадног повећања обима посла и у другим случајевима када је неопходно да се у одређеном року за. На зах. Послодавац је дужан да оба ве сти за по сле ног о рас по ре ду и о про ме ни рас по ре да рад ног вре ме на нај ма ње седам да на пре про ме не рас по ре да рад ног вре мена. суштина прерасподеле јесте у томе да се у једном периоду ради дуже а . нити дуже од четири часа дневно по за по сле ном. боље коришћење средстава рада.ним роковима.на.дарске године у просеку не буде дуже од пуног радног времена. Прерасподела радног времена. организација рада. Према томе.ред радног времена може да организује на други начин.рода посла и организација рада то захтева .Запослени који ради скраћено радно време има сва права из радног односа као да ради са пуним радним временом.Послодавац може да изврши прерасподелу радног времена када то захтева природа делатности. .Радна недеља траје пет радних да. ноћу или кад при. радно време не може да траје дуже од 60 часова недељно. Распоред радног времена. Прековремени рад је рад дужи од пуног радног времена.

кидно. запослени у хитној помоћи. послодавац је дужан да обезбеди измену смена. Прерасподела радног времена не може се вршити на послови. под условом да му се дневни и недељни одмор обезбеди у обиму утврђеном законом у року који не може бити дужи од 30 дана. Запослени може да ради ноћу дуже од једне радне недеље.ма на којима је уведено скраћено радно време.да затражи мишљење . Запосленом који ради ноћу најмање три часа сваког радног дана или трећину пу. по мишљењу над. У том случају. У периоду за који је одређена прерасподела радног времена.ног радног времена у току једне радне недеље послодавац је дужан да обезбеди обављање послова у току дана ако би.у другом периоду краће од пуног радног времена. Запосле.мор између два радна дана у трајању од најмање десет часова непре.лежног здравственог органа. запослени има право на од. Прерасподела радног времена не сматра се пре ковре ме ним ра дом. болницама и другим организацијама које раде у континуитету). само уз његову писмену сагласност. Послодавац је дужан да пре увођења ноћног ра.Рад који се обавља у времену од 22 часа до шест часова наредног дана сматра се радом ноћу. тако да запослени не ради непрекидно више од једне радне недеље ноћу. Ако је рад организован у сменама. такав рад довео до погоршања његовог здравственог стања. за.посленом се коришћење дневног и недељног одмора може одредити на други начин и у другом периоду.ни ради ноћу или зато што се бави занимањем које такав рад захтева или зато што је обухваћен режимом сменског рада (нпр. . Ноћни рад и рад у сменама.

по пра.ње 30 минута. Време одмора урачунава се у радно време. Одмор у току дневног рада организује се на начин којим се обез.Запослени има право на одмор између два уза.вилу.ришћење недељног одмора ако природа посла и организација рада то захтева. 4. Одмор у току дневног рада не може да се користи на почетку и на крају радног времена.прекидно. Одмор у току дневног рада. Послодавац може да одреди други дан за ко.Запослени који ради пуно радно време има право на одмор у току дневног рада у трајању од најма. . . Одмори и одсуства Одредбе Закона о раду које се односе на одморе и одсуства при.мењују се и на запослене у државним органима. као и ако се ради са странкама.беђује да се рад не прекида. користи недељом. Дневни одмор. ако Законом о раду није друкчије одређено. Не дељ ни одмор.стопна радна дана (дневни одмор) у трајању од најмање 12 часова не. Запослени који ради дуже од пуног радног времена. а најмање десет часова дневно. Запослени који ради дуже од четири. а краће од шест часова дневно има право на одмор у току рада у трајању од најма. Ако је неопходно да запослени ради на дан свог недељног одмора.синдиката о мерама безбедности и заштите жи.ње 15 минута. ако природа посла не дозвољава прекид рада. Одлуку о распореду коришћења одмора у току дневног рада доноси послодавац.вота и здравља на раду запослених који рад обављају ноћу. Не дељ ни одмор се. има право на одмор у току рада у трајању од најмање 45 минута. .За по сле ни има пра во на не дељ ни одмор у траја њу од нај ма ње 24 ча са не пре кид но. .

Дужина годишњег одмора утврђује се тако што се законски минимум од 20 радних дана увећава по основу доприноса на раду. нити му се то право може ускратити. При утврђивању дужине годишњег одмора радна недеља рачуна се као пет радних дана.шњег одмора. Запослени има право на дванаестину годишњег одмора (сразмеран део) за месец дана рада у календарској години: 1) ако у календарској години у којој је први пут засновао радни однос нема шест месеци непре.кидног рада.послени не може да се одрекне права на годишњи одмор. Годишњи одмор. У свакој календарској години запослени има право на годишњи одмор у трајању утврђеном општим актом и уговором о раду. радног искуства.послодавац је дужан да му обезбеди одмор у трајању од најмање 24 часа непрекидно у току наредне недеље.ње 20 радних дана.мор после шест месеци непрекидног рада. . стручне спреме запосленог и других критеријума утврђених општим актом или уговором о раду.послени који први пут заснива радни однос или има прекид радног односа дужи од 30 радних дана стиче право да користи годишњи од. Под непрекидним радом сматра се и време привремене спречености за рад у смислу прописа о здравственом осигурању и одсуства са рада уз накнаду зараде. услова рада. 2) ако у . Ако је запослени за време коришћења годишњег од- мора привремено спречен за рад у смислу прописа о здравственом осигурању .има право да по истеку те спречености за рад настави коришћење годишњег одмора. а најма. Празници који су нерадни дани. За.Запослени има право на годишњи одмор. За. одсуство са рада уз накнаду зараде и привремена спреченост за рад у складу са прописима о здравственом осигурању не урачунавају се у дане годи.

у случају склапања брака.ги део најкасније до 30. има право на накнаду штете у висини просечне зараде у претход. Послода. У зависности од потребе посла.ња плаћеног одсуства у поменутим случајевима утврђује се општим актом и уговором . утврђене општим актом и уговором о раду.чајевима утврђеним општим актом и уговором о раду. уз претходну консултацију запосле.календарској години није стекао право на годишњи одмор због прекида радног односа дужег од 30 радних дана. Послодавац може да измени време одређено за коришћење годишњег од. а дру.мора ако то захтевају потребе посла. Плаћено одсуство је одсуство са рада уз накнаду зараде. Запо. па ако запослени користи годишњи одмор у деловима. Решење о коришћењу годишњег одмора запосленом се доста.слени има право на плаћено одсуство у укупном трај ању до седам радних дана у току календарске године. први део мора користити у тра.јању од најмање три радне недеље у току календарске године. сматра се да је запосленомускратио право на годишњи одмор. Ако послодавац не достави запосленом решење. послодавац одлучује о времену коришћења годишњег одмора.ног. Ако кривицом послодавца запослени не користи годишњи од. најкасније пет радних дана пре дана одређеног за коришћење годишњег одмора. порођаја супруге.на три месеца.вља најкасније 15 дана пре датума одређеног за почетак коришћења годишњег одмора. Време траја. Годишњи одмор може да се користи у два дела.мор. јуна наредне године. теже болести члана уже породице и у другим слу.вац је дужан да запосленом у случају престанка радног односа изда потврду о искоришћеном броју дана годишњег одмора.

односно . односно уговором о раду друкчије одређе.зе које се стичу на раду и по основу рада. старатељ и друга лица која живе у за. у дипломатска.Послодавац може запосленом да одобри одсуство без накнаде зараде (неплаћено одсуство). синдикату.коном. запослени има право на плаћено одсуство још: 1) пет радних дана због смрти члана уже породице. деца. усвојеник. родитељи. Чла. поли. 2) упућивања на рад у иностранство од стране послодавца или у оквиру међународно-техничке или просветно-кул. 2) два дана за сваки случај добровољног давања крви рачунајући и дан давања крви. 4) избора.штим актом или уговором о раду. школовања.но. односно именовања на функцију у државном органу. Неплаћено одсуство. Поред права на плаћено одсуство у поме. Обично се овакво одсуство одређује ради стручног усавршавања.служење војног рока. ако одсуствује са рада због: 1) одласка на одслужење.ње овог одсуства нису законом одређени. општим актом. ако за поједина права и обавезе за. осим права и обавеза за које је законом.Запосленом мирују права и обаве.једничком породичном домаћинству са запосленим. браћа. Мировање радног односа.тичкој организацији или другу јавну функцију чије вршење захтева да привремено престане да ради код послодавца. неговања болесног члана уже породице и сл. . односно до. Они могу бити одређени оп. општим актом и уговором о раду није друкчије одређено.новима уже породице сматрају се: брачни друг. сестре. 3) привременог упућивања на рад код другог послодавца. За време неплаћеног одсуства запосленом мирују права и обавезе из радног односа.нутим случајевима. 5) издржавања казне затвора.о раду. усвојилац. Случајеви и траја. . конзуларна и друга представништва.турне сарадње.

пошто државни слу.врати на рад код послодавца. Дужан је и да обавести послодавца о свакој врсти потенцијалне опасности која би могла да утиче на безбедност и здравље на раду. у складу са законом. Али.жавне службенике. одно. Општу заштиту уживају сви запослени. има право да се у року од 15 дана од дана одслужења. конзуларна и друга представништва.посебне категорије запослених. у трајању до шест месеци. Заштита запослених Постоје општа и посебна заштита запослених.изречене мере безбедности. у дипломатска.кона о раду (осим одредаба о заштити омладине. . односно мере безбедности. запослени је дужан и да поштује прописе о безбедности и заштити живота и здра.сно дослужења војног рока. Наведена права има и брачни друг запосленог који је упућен на рад у иностранство у оквиру међународно-техничке или просветно-културне сарадње.жбеник не може бити лице које није пунолетно) примењују се и на др. Општа заштита. престанка рада у иностранству.вља на раду како не би угрозио своју безбедност и здравље. И ове одредбе За. као и без. престанка функције. васпитне или заштитне мере . а посебну заштиту .бедност и здравље запослених и других лица.ту живота и здравља на раду. односно код другог послодавца. повратка са издржавања казне затвора. Радни процес мора бити организован тако да не утиче негативно на здравље запосленог. У том смислу: 1) запослени . на исто или друго одговарајуће радно место. васпитне или заштитне мере. 5.Запослени има право на безбедност и зашти. Запослени коме мирују права и обавезе из било ког од наведених разлога.

не може да ради прековремено ако би. нити дужем од осам часова дневно. 2) запослени са здравственим сметњама.же да се утврди у трајању дужем од 35 часова недељно. по налазу надлежног здравственог органа. психофизичких способности и доба жи. на основу налаза надлежног здравственог органа. Такође. топлоте. под водом или на великој висини. рад под земљом. не може да обавља послове који би изазвали погоршање његовог здравственог стања или последице опасне за његову околину.вота.већаним ризиком да утичу на његово здравље и живот с обзиром на његове психофизичке способности. та. професионалних или других обољења може да ради само запослени који. Он не може да ради ноћу. 3) који би. могли штетно и са по. Заштита омладине.Запослени млађи од 18 година живота не може да ради на пословима: 1) на којима се обавља нарочито тежак физички рад. утврђеним од стране надлежног здрав. 2) када је . Пуно радно време запосленог млађег од 18 година живота не мо. . буке или вибрације. уметности и рекламне делатности.ственог органа у складу са законом.на. спорта. На пословима на којима постоји повећана опасност од повре.ре. осим: 1) ако обавља послове у области култу.ђивања. у складу са законом. забрањен је прековремени рад и пре- расподела радног времена запосленог који је млађи од 18 година.кав рад могао да погорша његово здравствено стање. испуњава и услове за рад у погледу здравственог стања. поред посебних услова утврђених правилником о организацији и систематизацији послова. канцерогена или која проузрокују наследна обољења. као и ризик по здравље због хладноће.ји укључују излагање штетном зрачењу или средствима која су отров. 2) ко.

. Отац детета може да користи право на породиљско одсуство у случају кад мајка напусти дете.неопходно да се настави рад прекинут услед више силе. Породиљско одсуство траје до навршена три месеца од дана порођаја. без . умре или је из оправданих разлога спречена да користи то право. а нарочито на пословима који захтевају подизање терета или на којима постоји штетно зрачење или изложеност екстремним температурама и вибра.Запослена жена има право на одсуство са рада због трудноће и поро.послена жена и за време последњих осам недеља трудноће не може да ради прековремено и ноћу. а обавезно 28 дана пре времена одређеног за порођај. запослена жена има право на одсуство са рада ради неге детета до истека 365 дана од да. . под условом да такав рад траје одређено време и да мора да се заврши без одлагања. Отац детета може бити корисник права на од.давац нема на располагању у довољном броју пунолетне запослене. Она за време првих 32 недеље трудноће не може да ради прековремено и ноћу.ђаја (породиљско одсуство). на основу налаза надлежног здравственог органа. Заштита материнства.Запослена жена за време трудноће не може да ради на пословима који су. ако би такав рад био штетан за њено здравље и здравље детета.не породиљско одсуство на основу налаза надлежног здравственог органа најраније 45 дана. штетни за њено здравље и здравље детета. Породиљско одсуство и одсуство са рада ради неге детета. То право отац детета има и кад мајка није у радном односу. Запослена жена има право да отпоч. а посло.ног органа.на отпочињања породиљског одсуства. По истеку породиљског одсуства. као и одсуство са рада ради неге детета. у укупном трајању од 365 дана.суство ради неге детета. За. по налазу надлежног здравстве.цијама.

За време рада са половином пу. . у свакој прилици када се мајка детета и он тако договоре.са.валиду рада обезбеди обављање послова према преосталој радној способности. има право на накнаду зараде. у складу са законом. општим актом и уговором о раду није друкчије одређено.родиљског одсуства и одсуства са рада ради неге детета.ног радног времена. Одсуство са рада ради посебне неге детета или друге особе.шког степена психофизичке ометености. запослени остварује зараду. а за другу половину пуног радног времена . осим за случајеве предвиђе.Један од родитеља. одсуствује са рада или да ради са половином пуног радног времена. Ово право се остварује без накнаде зараде и за време њего. Запослена жена има право на породиљско одсуство и право на одсуство са рада ради неге детета за треће и свако наредно новоро.вог коришћења запосленом мирују права и обавезе из радног одно. по истеку по.ђено дете у укупном трајању од две године.икаквих услова. Заштита инвалида.накнаду зараде.та. Запосленом код кога је. Не пла ће но одсуство са ра да док дете не на вр ши три годи не живота.зијском и инвалидском осигурању. . За време одсуствовања са рада запослени остварује накнаду зараде. ако за поједина права законом.Послодавац је дужан да запосленом ин. .Један од родитеља детета коме је неопходна посебна нега због те. усвојилац. запослена жена. у складу са прописима о пен. има право да. односно стара. .тељ има право да одсуствује са рада док дете не наврши три године живота. За време породиљског одсуства и одсуства са рада ради неге детета. хранитељ.не прописима о здравственом осигурању. најдуже до навршених пет година живота детета. односно отац дете.

осим у случајевима и под условима утврђеним законом или ако јето потребно ради доказивања права и обавеза из радног односа или у вези са радом.жан да обезбеди обављање другог одговарајућег посла. .јима живи у породичном домаћинству. У случају теже болести.Запослени има право на одговарајућу зараду. Заштита личних података. о то. а повре. накнада зараде и друга примања Зарада.ду је дужан да достави у року од три дана од дана престанка разлога због којих није могао да достави потврду. уместо запосленог.да . као и право да тражи исправљање нетачних података. Ако запослени живи сам.сленима се гарантује једнака зарада за исти рад или рад исте вредно. која се утврђује у складу са законом.ду послодавцу достављају чланови уже породице или друга лица са ко.ме достави послодавцу потврду лекара која садржи и време очекиване спречености за рад. Запо. потвр. Зарада. потвр.кументе који садрже личне податке који се чувају код послодавца и право да захтева брисање података који нису од непосредног значаја за послове које обавља. Запослени је дужан да.утврђено да постоји опасност од настанка инвалидности на одређеним пословима . најкасније у року од три дана од дана наступања привремене спречености за рад у смислу прописа о здравственом осигурању.послодавац је ду.сти који остварују код послодавца.ништави су. . Обавештење о привременој спречености за рад. општим актом и уговором о раду. 6.Запослени има право увида у до. Лични подаци који се односе на запосленог не могу да буду доступни трећем лицу. Одлука послодавца или споразум са запосленим који одступају од овог принципа .

потребних за рад на по. сматра се зарада која садржи порез и допри. Радни учинак одређује се на основу квалитета и обима обављеног посла.ком о организацији и систематизацији послова. накнада штете због повреде на раду или професионалног обољења.носе који се плаћају из зараде. Под зара.дом.ји је нерадни дан . иста радна способност. накнада трошкова за време проведено на службеном путу у земљи или иностранству. одговорност и физички и интелектуални рад. јубиларне награде. Запослени има право на увећану зараду: 1) за рад на дан празника ко.ног односа. 2) дела зараде за радни учинак и 3) увећане зараде.словима за које је запослени закључио уговор о раду и времена прове.овогпринципа има још једну последицу. празнични поклони за децу запослених.не помоћи и др.лазак са рада. као и односа запосленог према радним обавезама. солидар.) и других примања по основу рад. бонуси и сл. Зарада за обављени рад и време проведено на раду састоји се од: 1) основне зараде. Основна зарада одређује се на основу услова. осим примања за која је Законом о раду одређено да се не сматрају зарадом (накнада трошкова за долазак на рад и од. утврђених правилни. ако такав рад није .запослени остварује пра.). зараде по основу доприноса запосленог пословном успеху послодавца (награде. 2) за рад ноћу и рад у сменама. накнада трошкова смештаја и исхра.не за рад и боравак на терену. Под радом исте вредности подразумева се рад за који се захтева исти степен стручне спреме. отпремнина због одласка у пензију.во на накнаду штете. Под зарадом се сматрају сва примања из радног односа. у складу са општим актом и уговором о раду. у наведеном смислу. Зарада се састоји од зараде за обављени рад и време проведено на раду.деног на раду.најмање 110% од основице.

Зарада се исплаћује само у новцу. Основица је .раду за стандардни учинак и пуно радно време. одлуку о висини ми.Запослени има право на накнаду зараде у висини просечне зараде у претходна три месеца. Зарада се исплаћује у роковима утврђеним општим актом и угово. ако за.нималне зараде доноси Влада. Минимална зарада утврђује се по радном часу.4% од основице. ако запослени у ноћној смени ради преко.ром о раду.суства. Ако су се истовремено стекли услови за увећање зараде по више основа (нпр. Ако послодавац и запослени уговоре минималну зараду.цената по сваком од основа увећања.ме које се изједначава са пуним радним временом. војне вежбе и . 4) по основу времена проведеног на раду за сваку пуну годину рада остварену у радном односу . односно радно вре.жа од минималне зараде утврђене одлуком Социјално-економског савета (или Владе) за период који претходи периоду за који се утвр. а најкасније до краја текућег месеца за претходни месец. за време одсуствовања са рада на дан празника који је нерадни дан.Запослени има право на минималну за. плаћеног од.0.времено). На кна да за ра де. . 3) за прековремени рад . за период од најмање шест месеци и не може бити ни. годишњег одмора. Минимална зарада.ђује минимална зарада.коном није друкчије одређено.најмање 26% од основице.основна зарада. а минимална зарада утврђује се одлуком Социјално- економског савета основаног за територију Републике Србије.де .најмање 26% од основице. у складу са оп.вреднован при утврђивању основне зара.штим актом и уговором о раду. . Ако тај савет не донесе одлуку у прописаном року. проценат увећане зараде не може бити нижи од збира про. најмање једанпут месечно. послодавац је дужан да ту зараду исплати запосленом у висини утврђеној за месец у којем се врши исплата.

с тим да не може бити нижа од минималне зараде. Он је дужан и да .кована болешћу или повредом ван рада.де и накнаде зараде достави обрачун.одазивања на позив државног органа. недостат. и то: 1) најма. - Послодавац је дужан да запосленом приликом сваке исплате зара. ако је спреченост за рад проузрокована повредом на раду или професионалном болешћу. 2) у висини 100% просечне зараде у претходна три месеца пре месеца у којем је наступила привремена спреченост за рад. Запослени има право на накнаду зараде и за време одсуствовања са рада због привремене спречености за рад до 30 дана. Накна. с тим да не може бити нижа од минималне зараде. ако законом није друкчије одре ђе но. најдуже 45 радних дана у календарској години. Обрачун. ако законом није друкчије одређено.ка сировина и других разлога који се не могу довести у везу са запосленим чији је рад прекинут. Он има право на рефундирање исплаћене накнаде зараде у случају одсуствовања запосленог са рада због војне вежбе или одазивања на позив државног органа. с тим да не може бити нижа од минималне зараде. ако законом није друкчије одређено.ду зараде исплаћује послодавац. хаварија. ако је спреченост за рад проузро.ње у висини 65% просечне зараде у претходна три месеца пре месеца у којем је наступила привремена спреченост за рад. Овакав прекид рада обично настаје због кварова. За по сле ни има пра во на на кна ду за ра де нај ма ње у ви си ни 60% просечне зараде у претходна три месеца.на на чији се позив запослени одазвао. од орга. евиденција и заштита зараде и накнаде зараде. за време прекида рада до којег је дошло без кривице запосленог.

На основу правно. и то: 1) за долазак и одлазак са рада. нај.мањеу висини три просечне зараде. 2) запосленом накнадутрошкова погребних услуга у случају смрти члана уже породице.Запослени има право на накнаду трошко. 6) за регрес за коришћење годишњег одмора. односно уговором о раду може да се утврди пра. солидарну помоћ и друга примања. ако законом није друкчије одређено. 5) за исхрану у току рада. у случајевима утврђеним законом или уз пристанак запосленог.ну евиденцију о заради и накнади зараде.раде. . Друга примања.ва у складу са општим актом и уговором о раду. а члановима уже породице у случају смрти запосленог (члановима уже породице овде се сматрају брачни друг и деца запосленог). односно накнаде зараде. Послодавац може новчано потраживање према запосленом наплатити обустављањем од њего. Накнада трошкова.ведено на службеном путу у иностранству. . Општим актом.ве зараде само на основу правноснажне одлуке суда.снажне одлуке суда и у случајевима утврђеним законом послодавац може запосленом да обустави од зараде највише до једне трећине за.води месеч. у висини цене превозне карте у јавном саобраћају. 3) за време про. ако послодавац није запосленом обезбедио смештај и исхрану без накнаде. 3) запосленом накна. 2) за време проведено на службеном путу у земљи. у складу са општим актом: 1) запосленом отпремнину при одласку у пензију.ду штете због повреде на раду или професионалног обољења. .во на јубиларну награду.Послодавац је дужан да исплати. 4) смештаја и исхране за рад и боравак на терену.

Пра. 2) укупан број запо.слених код послодавца. 2) 10% запослених код послодавца који има у радном односу најмање 100. - Право на исплату неисплаћених потраживања код послодавца над којим је покренут стечајни поступак има запослени који је био у радном односу на дан покретања стечајног поступка и лице које је било у радном односу у периоду за који се остварују права.Потраживања запослених у случају стечајног поступка. без обзира на укупан број запосле.слених ако утврди да ће због технолошких. економских или органи. запосленом припада право на разлику до нивоа права утврђених по Закону о раду. из технолошких. Програм је дужан да донесе и послодавац који утврди да ће доћи до престанка потребе за радом најмање 20 запо. Ако су права делимично исплаћена у складу са законом којим се уређује стечај.них код послодавца.логе престанка потребе за радом запослених. и то за најма. а највише 300 запослених на неодређено време. 3) број. а мање од 100 запослених на неодређено време.ни поступак.зационих промена у оквиру периода од 30 дана доћи до престанка потребе за радом запослених на неодређено време. ако нису исплаћена у складу са законом којим се уређује стечајни поступак. квалификациону . 7. Програм решавања вишка запослених нарочито садржи: 1) раз.ње: 1) десет запослених код послодавца који има у радном односу више од 20.ва се остваруј у у складу са Законом о раду. 3) 30 запослених код послодавца који има у радном односу преко 300 запослених на неодређено време. економских или организационих разлога.слених у оквиру периода од 90 дана. Вишак запослених Послодавац је дужан да донесе програм решавања вишка запо.

године старости и стаж осигурања запослених који су вишак и послове које обављају. трудноће.дирек.дом. подразумева просечна месечна зарада запосленог исплаћена за последња три месеца која претходе месе. 5) мере за запошљавање: премештај на друге послове.ћине зараде запосленог за сваку навршену годину рада у радном односу за првих 10 година проведених у радном односу и четвр. Критеријум за утврђивање вишка запослених не може да буде одсу. 7) рок у коме ће бити отказан уговор о раду. 6) сред ства за ре ша ва ње социјал но-еко ном ског по ложаја вишка запослених. 4) критеријуме за утврђивање вишка запослених. ради давања мишљења.тине зараде запосленог за сваку наредну навршену годину рада у рад ном одно су пре ко 10 годи на про ве де них у рад ном одно су. с тим да њена висина не може бити нижа од збира тре. преквалификација или доквалификација.ствовање запосленог са рада због привремене спречености за рад.та. Послодавац је дужан да пре отказа уговора о раду запосленом исплати отпремнину у висини утврђеној општим актом или угово. непуно рад. проузроковао .ром о раду. породиљског одсуства. а код послодавца код кога није образован управни одбор .структуру. неге детета и посебне неге дете.цу у којем се исплаћује отпремнина. Под зарадом се. односно предузетник.тор. намерно или крајњом непажњом. 8. Програм доноси управни одбор.но време али не краће од половине пуног радног времена и друге ме ре. рад код другог послодавца. Послодавац је дужан да предлог програма достави репрезента. Накнада штете Запослени је одговоран за штету коју је на раду или у вези с ра. у овом смислу.тивном синдикату код послодавца и Националној служби за запошљавање.

њом непажњом проузроковао штету трећем лицу.ду штете.послени подједнако одговорни и штету накнађују у једнаким делови. а коју је накнадио послодавац. у складу са општим актом.утврђује послодавац. у складу са законом и општим актом. сваки запослени је одгово. сматра се да су сви за. односно мишљења о отказном разлогу. 2) ако је природа повреде радне обавезе.ран за део штете коју је проузроковао. Ако штету проузрокује више запослених. За време оваквог удаљења са рада запосленом припада накнада . Постојање штете. о накнади штете одлучује надлежни суд.ња радне дисциплине. односно уговором о раду. односно крше. за штету одговарају солидарно. околности под којима је настала.тив њега покренут кривични поступак због кривичног дела учињеног на раду или у вези са радом или ако је учинио повреду радне обавезе која угрожава имовину веће вредности утврђене општим актом или уго. ње. Ако је више запослених проузроковало штету кривичним делом са умишљајем. Удаљење запосленог са рада Запослени може да буде привремено удаљен са рада: 1) ако је про. Ако се за сваког запосленог не може утврдити део штете коју је проузроковао. 9.послодавцу. Ако послодавац не оствари право на накна. ко је штету проузроковао и како се накнађује .ма. послодавац је дужан да му накнади штету. Ако запослени претрпи повреду или штету на раду или у вези са радом. или понашање запосленог такво да не може да настави рад код послодавца ни до истека рока за давање изјашњења. дужан је да послодавцу накнади износ исплаћене штете.вором о раду. Запослени који је на раду или у вези с радом намерно или крај.ну висину.

односно от. изрек. Накнада зараде исплаћује се на терет органа који је одредио притвор. односно нарушавање радне ди. И за време ова.сциплине. Ако се покаже да је удаљење са рада у наведеним случајевима би. а ако издржава породицу у висини једне трећине основне зараде. није такве природе да запосленом треба да престане рад.зараде у висини једне четвртине. .Послодавац може запосле.ду зараде обезбеђује и исплаћује послодавац. а по истеку тог периода послодавац је дужан да запосленог врати на рад или да му откаже уговор о раду збогучињене повреде радне обавезе. утрајању од једног до три радна дана. послодавац може да запосленом. запосленом. Накна.ности или да повреда радне обавезе.не меру привременогудаљења са рада без накнаде зараде.ди премештаја на други одговарајући посао.ни однос. ако сматра да постоје олакшавајуће окол.ло неоправдано (што се оцењује према исходу кривичног. Измена уговора о раду Измена уговорених услова рада. уместо отказа уговора о раду. За повреду радне обавезе или непоштовање радне дисциплине.ном да понуди измену уговоренихуслова рада (анекс уговора): 1) ра.квог удаљења са рада запосленом припада накнада зараде у висини једне четвртине. а ако издржава породицу у висини једне трећине основне зараде. Овакво удаљење са рада може да траје најдуже три месеца. припада разлика између износа накнаде зараде коју је примио и пуног износа основ не за ра де.казног поступка). за све време док није радио. 10. Запослени коме је одређен притвор удаљује се са рада од првог дана притвора. а удаљење трај е колико и притвор. нарушавања радне дисциплине или кривичног дела учињеног на раду или у вези са радом. .

-Овдеје реч о премештајуудру. кад се запослени премешта у филијалу. а који не може бити краћи од осам радних дана.туру или другу издвојену организациону јединицу истог послодавца. Премештајудруго место рада.ната за утврђивање зараде и других примања.јасни о понуди за закључивање анекса уговора у року који одреди по. Запослени је дужан да се из. . односно измењеногуговора о раду.слодавац.гог послодавца. Уз понуду за закључивање анекса уговора послодавац је дужан да запосленом у писменом облику достави и разлоге за понуду. Запослени може да буде премештен у друго место рада: 1) ако је де. позивања на одредбе колективногуговора или правилника о раду. сматра се да је одбио понуду за закључивање анекса уговора. 2) ради премештаја у друго место рада код истог послодавца. односно његовог организационог дела. Одговарајућим послом сматра се посао за чије се обављање тражи иста врста и исти степен стручне спреме који су утврђени уговором о раду. експози.послени у том року не изјасни о понуди.латност послодавца такве природе да се рад обавља у местима ван седишта послодавца. рок у коме запослени треба да се изјасни о понуди и правне последице које могу да настану одбијањем понуде.дом оспорава законитост анекса. 6) у другим случајевима утврђеним општим актом и уговором о раду. Ако се за. 4) ради примене мера за запошљавање из програма решавања вишка запослених.го географско место. 3) ради упућивања на рад на одговарајући посао код дру.због потреба процеса и организације рада. одређивања другачијих рокова за исплату зараде и других примања. задржава право да пред надлежним су. 5) ради одређивања другачијих елеме. Ако запослени прихвати понуду за закључивање анекса уговора.

треба за његовим радом. а најдуже годину дана. Запослени може да буде привремено упућен на рад код дру. Упућивање на рад код другог послодавца има привремени ка.ним случајевима и у другим случајевима утврђеним општим актом или уговором о раду.вање.2) ако је удаљеност од места у коме запослени ради до места у које се преме. Запослени са послодавцем код кога је упућен на рад закључује уго вор о ра ду на одре ђе но вре ме. По истеку рока на који је упућен на рад код другог послодавца запослени има право да се врати на рад код послодавца који га је упутио. Запослени може. уз своју сагласност. у свим наведе. и то док трају разлози за његово упући. ако је дат у закуп пословни простор у коме је запослени радио (а закупац има потребу за запосленима који су у њему радили) или акоје послодавац закључио уговор о пословној са. У сваком од ових случајева.шта на рад мања од 50 кт и ако је организован редован превоз који омогућава благовремени долазак на рад и повратак са рада и обез.вање. Уго во ром о ра ду за по сле ном се не могу утврдити мања права од права која је имао код послодавца који га је упутио на рад. доктрају разлози за његовоупући.радњи (а његов партнер искаже потребу за ороченим преузимањем одређеног броја запослених). да буде привремено упућен на рад код другог послодавца и дуже од годинудана. .рактер.гог послодавца на одговарајући посао ако је привремено престала по.беђена накнада трошкова превоза у висини цене превозне карте у јавном саобраћају. Ван наведених случајева. послови на које се запослени упућује морају одговарати врсти и степену његове стручне спреме. запослени може да буде премештен у друго место рада само ако на то пристане.

6) смрћу запосленог. Споразумни престанак радног односа.ња.четка примењивања те мере.ном утврђено да је код запосленог дошло до губитка радне способ- ности - даном достављања правноснажног решења о утврђивању гу.теља запосленог млађег од 18 година живота.11.Радни однос може да престане на основу писменог споразума послодавца и . 3) ако због издржа. 5) у случају престанка рада послодавца. 7) у другим случајевима утврђеним законом. забрањено да обавља одређене послове. Престанак радног односа Разлози за престанак радног односа одређени су законом. ако се послодавац и запослени друкчије не споразумеју.даном по. а не може да му се обезбеди обављање других по- слова - даном достављања правноснажне одлуке. односно правноснажној одлуци суда или другог органа. . 4) отказом уговора о раду од стране послодавца или запосленог.слени наврши 65 година живота и најмање 15 година стажа осигура. у складу са законом. па радни однос може престати само ако су за то испуњени прописани услови. Радни однос престаје: 1) истеком рока за који је заснован (по овом основу престаје радни однос на одређено време).чена мера безбедности. 4) ако му је изре. Запосленом престаје радни однос независно од његове воље и воље послодавца (по сили закона): 1) ако је на начин прописан зако.вања казне затвора мора да буде одсутан са рада у трајању дужем од шест месеци .битка радне способности. 2) кад запо. по одредбама закона.даном ступања на издржавање казне. 5) на захтев родитеља или стара. 3) споразумом између запосленог и послодавца. 2) ако му је. васпитна или заштитна мера у трајању дужем од шест месеци и због тога мора да буде одсутан са рада .

запослени има сва права из радног односа.Запослени има право да послодавцу откаже уговор о раду.же отказати уговор о раду запосленом као што га и запослени може отказати послодавцу.њене повреде обавеза утврђених законом.цом учини повреду радне обавезе утврђене општим актом или угово. најмање 15 дана пре дана који је запослени навео као дан престанка радног односа. Послодавац мо. а послодавац то може учинити само из разлога који су предвиђе.лог.ног. Отказ уговора о раду од стране послодавца. 2) ако запослени својом криви. од стране послодавца учи. 4) ако запослени учини кривично дело на раду . општим актом и уговором о раду.запосленог. 3) ако запослени не поштује радну дисциплину прописану актом послодавца. и то: 1) ако запослени не остварује резултате рада.ни за коном. . односно ако је његово понашање такво да не може да настави рад код послодавца. Ако запослени откаже уговор о раду због. Запослени то може учинити без обзира на раз. односно нема потребна знања и способности за обављање послова на којима ради.ву писменог споразума са послодавцем на иницијативу запосленог искључује право на новчану накнаду за случај незапослености).послени доставља послодавцу у писменом облику.ром о раду. Пре потписивања споразума. Отказ уговора о раду од стране запосленог. Послодавац може запосленом да откаже уговор о раду ако за то постоји оправдани разлог који се односи на радну способност запосле. Отказ уговора о раду за.њу права за случај незапослености (престанак радног односа на осно. његово понашање и потребе послодавца.сменим путем обавести о последицама до којих долази у остварива. послодавац је дужан да запосленог пи. као у случају да му је незаконито престао радни однос.

8) ако запослени одбије закљу. 6) ако запослени злоупотреби право на одсуство због привремене спречености за рад. . социјално порекло.графско) место рада код истог послодавца. политичко или друго уверење или неко друго лично својство запосленог. општим актом и уговором о раду. вероисповест. одсуства са рада ради неге детета и одсуства са рада ради посебне неге детета. национална припад.ност. примене мера за запошљавање из програма решавања вишка запослених. синдикату.упућивања на рад на одгова.рајући посао код другог послодавца.ских или организационих промена престане потреба за обављањем одређеног посла или дође до смањења обима посла.или у вези са радом. Оправданим разлогом за отказ уговора о раду не сматра се: 1) привремена спреченост за рад услед болести. 9) ако услед технолошких. језик. 4) чланство у политичкој организацији. пол.слодавца у року од 15 дана од дана истека рока за неплаћено одсуство или мировање радног односа у смислу Закона о раду. 5) ако се запослени не врати на рад код по. 3) одслужење или дослужење војног рока. 7) ако запослени одбије закључење анекса уговора о раду понуђеног ради: премештаја на други одговарајући посао због потребе процеса и организације рада.чење анекса уговора о раду понуђеног ради промене износа основне зараде или елемената за утврђивање радног учинка. накнаде зараде и других примања. економ. увећане зараде. у складу са Законом о раду. 6) обраћање запосленог синдикату или органима надлежним за заштиту права из радног односа у складу са законом. 5) деловање у својству представника запослених. 2) кори шће ње по родиљ ског одсуства. несреће на раду или про фе си о нал ног обо ље ња. премештаја на одговарајући посао у друго (гео.

веде основ за давање отказа. скривљене повреде радне обавезе.не. послодавац не може на истим пословима да запосли друго лице у року од шест месеци од дана престанка радног односа. послодавац може у упозорењу да запосленог обавести да ће му отказати уговор о раду ако поново учини исту или сличну повреду. запосленог писменим путем упозо. Уговор о раду отказује се решењем. односно одсуства потребних знања и способно.зорење достави на мишљење синдикату чији је запослени члан. без поновногупозорења. Ако постоје олакшавајуће околности или ако природа повреде радне обавезе или непоштовање радне дисциплине није довољан разлог за отказ уговора о раду. предност за закљу. Ако откаже уговор о раду запосленом у случају кад је услед техно. чињенице и доказе који указују на то да су се стекли услови за отказ и рок за давање одговора на упозорење.вања резултата рада. кривичног дела учињеног на раду или у вези са радом.лошких. . Ако пре истека тог рока настане потреба за обављањем истих послова.ри на постојање разлога за отказ уговора о раду и да му остави рок од најмање пет радних дана од дана достављања упозорења да се из. и обавезно садржи образложење и поуку о правном леку.Послодавац је дужан да пре отказа уговора о раду због неоствари. невраћања на рад после мировања радног односа и злоупотребе одсуства због привремене спречености за рад.чивање уговора о раду има запослени коме је престао радни однос. нарушавања радне дисципли.сти. економских или организационих промена престала потреба за обављањем одређеног посла или је дошло до смањења обима посла.јасни на наводе изупозорења. Послодавац је дужан да упо. у писменом облику.Уупозорењује послодавац дужан да на.

Послодавац не може да откаже уговор о раду.нику синдиката код послодавца.ма потребна знања и способности. општим актом и уговором о раду. у случају престанка радног односа.ти по истеку рока за који је заснован).За време труд.чин да стави у неповољан положај представника запослених за вре.Запосленом престаје рад. .сленом да откаже уговор о раду (међутим. ако представник запослених поступа у складу са законом. у зависности од укупног . Послодавац је дужан да запосленом. општим актом и уговором о раду.ме обављања функције и годину дана по престанку функције. ако је са тим запосленим радни однос заснован на одређено време. нити на други на. 2) председ. односно не.дикалном представнику. Посебна заштита од отказа уговора о раду. исплати све неисплаћене зараде. - Запослени комејеуговор о ра.ни однос даном достављања решења осим ако Законом о раду или ре. на. одсуства са рада ради неге детета и одсуства са рада ради посебне неге детета послодавац не може запо. ако представник запослених не поступа у складу са законом.шењем није одређен други рок. и то: 1) члану савета запослених и представнику запосленихууправном и надзорном одбору послодавца.кнаде зараде и друга примања која је запослени остварио до дана пре. Међутим. Отказни роки новчана накнада.ноће.ду у трајању од најмање месец дана а најдуже три месеца. посло. радни однос може преста.станка радног односа у складу са општим актом и уговором о раду.давац може да му откаже уговор о раду. 3) именованом или изабраном син. има право и дужност да остане на ра. породиљског одсуства.ду отказан зато што не остварује потребне резултате рада.

да зараде у висини утврђеној општим актом и уговором о раду.са обе уговорне стране) није могућ.везати послодавца да запосленом исплати накнаду штете у износу од највише 18 зарада које би запослени остварио да ради.стажа осигурања. суд ће на његов захтев оба. Ту одлуку суд може доне. . послодавац је дужан да запосленом исплати накнаду штете у висини изгубљене зараде и других примања која му припадају по закону.стао радни однос. ако постоје околности које оправдано указу.ју да наставак радног односа (уз уважавање свих околности и интере.ти и на захтев послодавца. ако запослени то захтева. Ако суд утврди да је запосленом незаконито престао радни однос. Поред враћања на рад. с тим што ће досудити запосленом накнаду штете у износу двоструко већем од претходно наведеног. с тим што му се за то време обезбеђује накна. а запослени не захтева да се врати на рад.О правима. у споразуму са послодавцем (односно надлежним органом послодавца). Незаконит престанак радног односа.да штете умањује се за износ прихода које је запослени остварио по основу рада.Ако суд донесе правно. . Запослени може. суд ће одлучити да се запослени врати на рад. да престане са радом и пре истека отказног рока. Остваривање и заштита права запослених Одлучивање о правима и обавезама запосленог. општем акту и уговору о раду и уплати доприносе за обавезно социјално осигурање. обавезама иодговорностима из радногодноса . Накна. 12. по престанку радног односа. и то зависно од времена проведеног у радном односу и година живота запосленог.снажну одлуку којом је утврђено да је запосленом незаконито пре. као и броја издржаваних чланова породице.

Општим актом и уговором о раду може се предвидети поступак споразумног решавања спорних питања између послодавца и запосленог. 13. Против решења којим је повређено право запосленог или кадје запослени сазнао за повреду права. (Овакви захтеви у погледу садржине акта послодавца не важе за понуду анекса уговора о раду. Рокови застарелости потраживања из радног односа. запосле. За по сле ном се у пи сме ном об ли ку до ста вља ре ше ње о оства ри.ма својство правног лица предузетник или запослени кога он овласти. Одлука арбитра је коначна и обавезује послодавца и запосленог. може да покрене спор пред надлежним судом. обавеза и одговорности. односно представник синдиката чији је запослени члан ако га запослени овласти.) Заштита појединачних права.битар којег споразумом одређују стране у спору (запослени и посло. запослени. Рад ван радног односа Рад може да се обавља и тако што лице које ради није у радном односу. Сва новчана потраживања из радног односа застаревају у року од три го.ђе на пра ва и оба ве зе. 2) код послодавца који не.давац) из реда стручњака у области која је предмет спора.ном мирује радни однос. Оно и тада стиче радноправни статус који му обезбеђује одре. . За време трајања поступка пред арбитром због отказа уговора о раду. са образложењем и поуком о правном леку.дине од дана настанка обавезе.вању права.цу .одлучује: 1)у правномли. .директор или запослени кога он овласти. Спорна питања решава ар.

послодавац може за обављање привреме. закључи уговор са одређеним лицем ради обавља.раду или оправку одређене ствари. 3) корисником старосне пензије. .). у складу са законом.чи. самостално извршење одређеног физичког или интелектуалног посла.ња послова заступања или посредовања (уговором се утврђује право на накнаду за заступање или посредовање и друга међусобна права и обавезе).ди такви да не трају дуже од 120 радних дана у календарској години да закључи. Уговор о заступању или посредовању.Привремени послови су краткотрајни континуирани послови (сетва. жетва и сл. уговор о делу. Послода. у писменом облику. 2) запосленим који ради непуно радно време .вац може.чи и са лицем које обавља уметничку или другу делатност у области културе у складу са законом. у писменом облику. већ с времена на време (одржавање реда на спортским приредбама и сл.Привремени и повремени послови. Уговор о делу. ради обављања послова који су ван делатности послодавца.до пуног радног времена.Послодавац може са одређеним лицем да закљу. Уговор о стручном оспособљавању и усавршавању. да закључи уговор о . Уговор о делу може да се закљу.Послодавац може да. у писменом облику. а који имају за предмет самосталну из.). а повремени послови су краткотрајни послови који се не обављају у континуитету. .них и повремених послова да закључи уговор са лицем које је члан омладинске или студентске задруге и које није старије од 30 година. Послодавац може за обављање послова који су по својој приро. уговор о обављању привремених и повремених послова са: 1) незапосленим лицем. Такође. . у писменом облику.

уговор о допунском раду са другим послодавцем. представљања. . Допунски рад.ном код послодавца може да закључи. 14.Физичко лице може самостално да оба. одмо ри и др.них. кад је то законом. унапређења и заштите својих професионал. 2) са ли.вља делатност као предузетник.стручном оспосо- бљавању и усавршавању: 1) са незапосленим лицем. за време утврђено програмом усавршавања. ради обављања приправничког стажа и полагања стручног испита. односно да обави специјализацију. Синдикат може да се оснује у складу са општим актом синдиката и уписује сеу регистар.них и колективних интереса. економских. .).Запослени који ради са пуним радним време. Синдикатом се. Послодавац може лицу са којим је закључио овакав уговор да обезбе. у писменом облику. Синдикално организовање запослених Синдикат. уз упис у регистар. сматра самостална.цем које жели да се стручно усаврши и стекне посебна знања и спо. . у смислу Закона о раду.Запосленима се јамчи слобода синдикалног органи. у складу са законом. Самозапошљавање.зовања и деловања без одобрења. Запослени . демократска и независна организација запослениху коју се они добровољно удружују ради за. односно специјализације. односно правилником о организацији и систематизацији послова предвиђено као посебан услов за самосталан рад у струци. радних.ди новчану накнаду (она се не сматра зарадом).собности за рад у својој струци. а највише до једне трећине пуног радног времена. културних и других појединач. као и друга права по основу рада. социјалних.ступања. Уговором о допунском раду утврђује се право на новчану накнаду и друга права и обавезе по основу рада (радно вре ме.

катом код послодавца сматра се синдикат који испуњава наведене услове и у који је учлањено најмање 15% запослених од укупног бро.приступа синдикату потписивањем приступнице. подгрупу или делатност.ву приступница. 4) ако има потребан број чланова на осно. под. односно јединице територијалне аутономије или локалне са. 5) ако јеуписан у регистар.не је ди ни це. Репрезентативним синдикатом за територију Републике Србије. групи.групи или делатности. Репрезентативним синдикатом код по. Синдикат има право да буде обавештен од стране послодавца о економским и радно-социјалним питањима од значаја за положај запослених. 2) ако је независан од државних органа и послодаваца.Синдикат се сматра репре. Репрезентативност синдиката.сти у који је непосредно учлањено најмање 15% запослених код тог послодавца.је.слодавца сматра се и синдикат у грани. .зентативним: 1) ако је основан и делује на начелима слободе синди. Репрезентативним синди. Послодавац је дужан да синдикату обезбеди техничкопростор. Овлашћени представник синдиката има право на плаћено одсуство ради обављања синдикалне функци. 3) ако се финансира претежно из чланарине и других сопствених извора.не услове и приступ подацима и информацијама неопходним за оба- вљање синдикалних активности.ње 10% запослених од укупног броја запослених у грани. а накнаду зараде плаћа послодавац. сматра се синдикат који испуњава прописане услове и у који је учлањено најма. односно чланова синди- ката.ја запослених код послодавца. односно на територији одређене територијал. групу. подгрупи или делатно. групи. .калног организовања и деловања.моуправе. односно за грану.

синдиката и удружења послодаваца. .Синдикат стиче својство правног лица даном уписа у регистар. 2) право на учешће у решавању колективних радних спорова.Утврђивање репрезентативности синдиката. Синдикат коме је утвр. и репрезентативност удружења послодаваца . Репрезентативност синдиката за територију Републике Србије. обавезе и одговорности запослених врши инспекција рада. 3) право на уче. Одбор чине по три представника Владе.њу инспекцијског надзора.воу. инспектор рада је овлашћен да решењем наложи послодавцу да у одређеном року отклони утврђене повреде закона. И послодавци имају право на образовање својих удружења по. Надлежност инспекције рада Надзор над применом Закона о раду. којима се уређују права.ност синдиката код послодавца утврђује послодавац у присуству пред. групи.слода ва ца. односно јединице територијалне аутономије или локалне самоуправе.зентативности синдиката и удружења послодаваца. на предлог Одбора за утврђивање репре. 15. општих аката и уговора о раду.ђена репрезентативност има: 1) право на колективно преговарање и закључивање колективног уговора на одговарајућем нивоу. других прописа о радним односима. у складу са законом. Ако инспектор рада нађе да је решењем послодавца о отказу уговора о раду очигледно повређено .ставника заинтересованих синдиката. Правна и пословна способност синдиката. односно у грани. У врше. 4) друга права. - Репрезентатив.шћеу радутрипартитних и мултипартитнихтела на одговарајућем ни. општег акта и уговора о раду.утврђује министар надлежан за рад. подгрупи или делатности.

ма и у органима управљања и надзора. нарочи.во на равноправност жена и мушкараца и уводи посебне мере које треба да обезбеде остваривање политике једнаких могућности. у области рада. градова и општина.до доно. на захтев запо. а запослени је повео радни спор.то. посебно уређена само питања која се најнепосредније односе на остваривање равноправности по. град и општина или који се финансирају у целини или у претежном делу из јавних прихода .право запосленог. Њиме се утвр. Приликом јавног оглашавања послова и услова за њихово оба. као један од закона из групе ан- тидискриминаторнихзакона.не упра ве и прав ни по ложај држав них службе ни ка обез бе де да кроз политику запошљавања најмање 30% лица мање заступљеног пола буде у свакој организационој јединици. РАВНОПРАВНОСТ ПОЛОВА Закон о равноправности полова. Закон ближе дефинише и начин остваривања права на једнакудо.ђује обавеза државних органа.лова у тој области. односно аутономна покрајина.ступност послова и положаја припадницима оба пола. органа аутономних покрајина. као и на руководећим мести. V. Овим законом су. а која нису уређена Законом о раду. те свих јавних служби и предузећа чији је оснивач држава. односи на посебне мере за постизање равноправности полова у процесу рада.шења правноснажне одлуке суда.сленог одложиће својим решењем извршење тог решења . То се.да применом афирмативних мера прописаних законима који уређују систем држав.вљање и приликом одлучивања о избору . ближе разрађујеУставом зајемчено пра.

а за од.једнако плаћање жена и мушкараца за истоврсни рад или једнако вредан рад код истог послодавца и на тај начин отклања могућност дискриминације по основу припадности одређеном полу.000 динара. у том смислу. а распон новчаних казни истоветан је казнама за непоштовање начела равноправности полова приликом одлучивања о избору запослених.000 до 25. које је нормативно уређено и Законом о раду.запослених забрањује се прављење разлике по полу (осим ако за то постоје посебни разлози утврђени у складу са законом који уређује рад). У вези са овим питањем (за. треба рећи то да. Послодавац има заштитизапосленолицеодузнеми- обавезуда равања. сексуалног узнемиравања и сексуалног уцењивања на радном месту које чини други запослени.сана је новчана казна у распону од 10. Супротно поступање послодавца такође повлачи прекр. Заштита овог права има за циљ да онемогући не. а свако кршење ове за.000 до 100.брана узнемиравања и сексуалног узнемиравања). Право на једнако плаћање за једнак рад везује се за рад код истог послодавца. оно подразумева заштиту од узнемиравања и.ње на послу. као и одсуствовање са посла због трудноће или родитељства не сме бити сметња за распоређивање на одговарајуће послове. За послодавца са својством правноглица пропи. Припадност одређеном полу.000 динара. која је у пракси при сутна.говорно лице код послодавца и за послодавца-предузетника новчана казна од 5. посебне мере које је послодавац дужан да предузме .шајну одговорност.бране повлачи прекршајну одговорност и послодавца и одговорност лица код послодавца. у смислу овог закона. професионално усавршавање и напредова.

или дискриминације због трудноће.ног преговарања било обезбеђено .шајну одговорност. Прописано је и право запосленог лица да писмено обавести послодавца о околностима ко. Закон посебно штити запослене који су пријавили послодавцу по.ни од нежељеног понашања на радном месту. а на. односно сексуалног уцењивања тако што изричито прописује да покретање таквог поступка од стране за.посленог не спада у разлоге који могу бити третирани као оправдан разлог за отказ уговора о раду или за проглашавање запосленог лица за вишак запослених.них код тог послодавца. утврђена је оба.алног уце њи ва ња. Непредузимање мера заштите од стране послодавца повлачи прекр. Право на стручно усавршавање и обуку у току рада остварују под једнаким условима запослени оба пола. материнства или родитељства.том од дискриминације по основу припадности одређеном полу.рочито потребу за заштитом од сексуалног узнемиравања или сексу.требу за заштитом од дискриминације по основу пола.веза послодавца да у сваком циклусу усавршавања или обуке води рачуна о томе да заступљеност оба пола одговара структури запосле. Заправо. Обавеза синдикалних организација да најмање 30% представ. престанак радног односа). а чији је циљ да се заштите запосле.је указују да је запослено лице изложено узнемиравању.(удаљење запосленог са рада.ника мање заступљеног пола укључе у састав одбора за преговоре јесте посебна мера коју Закон предвиђа како би у процесу колектив. Смисао ове посебне гаранције је да се осигура посебна заштита и за лица која пријављују потребу за зашти. узнемиравања или сексуалног узнемиравања. сексуалном узнемиравању и сексуалном уцењивању и тражи ефикасну заштиту.

вољно пензијско и инвалидско осигурање.лести.ном о пензијском и инвалидском осигурању. VI. Наиме. 2) осигурање за случај незапослености и 3) здравствено осигурање.право на инвалидску пензију. 1. Обавезно пензијско и инвалидско осигурање уређеноје Зако. бо.ка оба пола. 3) за случај смрти . инвалидности. Обавезним пензијским и инвалидским осигурањем обезбеђују се права за случај старости. па у том процесу треба обезбедити једнаку могућности запосленима оба пола да искажу своје потребе и да остваре своје ле. 2) за случај ин. Та сигурност предупређује ризике старости.блици Србији постоје три гране социјалног осигурања по основу ра. процес преговора ради закључења колективних уговора укључује веома осетљива питања као што су питања услова и цене рада. Пензијско и инвалидско осигурање Пензијско и инвалидско осигурање обухвата обавезно и добро.пра.во на породичну пензију и право на накнаду погребних трошкова.валидности .равномерно учешће представни. СОЦИЈАЛНО ОСИГУРАЊЕ Социјално осигурање обезбеђује социјалну сигурност по основу рада. без дискриминације и под једнаким условима. смрти и телесног оштећења. Права из обавезног пензијског и инвалидског осигурања је. 4) за случај телесног оштећења проузрокованог повредом на раду или . инвалидности. У Репу. То су: 1) пензијско и инвалидско осигурање.право на старосну пензију. незапослености и других социјалних опасности.гитимне интересе. смрти.да.су: 1) за случај старости .

ција. 2) лица која самостално обављају делатност. 2) кад наврши 40 (мушкарац).ти на друга лица. па престају смрћу корисника. Свака од ове три ситуације је довољна да се право оствари. Обавезно осигурана лица (осигураници) јесу: 1) запослени.Инвалидност је предуслов за стицање права на инвалидску пензију.Према Закону о пензијском и инвалидском осигурању. годину.право на новчану накнаду за телесно оштећење.вр ши 65 (му шка рац). Инвалидност постоји кад код осигурани. Инвалидска пензија. односно 35 (жена) година стажа осигурања и најмање 53 године живота. Средства за пензијско и инвалидско осигурање. Када је реч о првој од наведених ситуа.росну пензију моћи да оде мушкарац са навршених 64 године и шест месеци. 3) пољопривредници. осигураник стиче право на старосну пензију: 1) кад на. Та права су лична права и не могу се преноси. у којој ће у ста. Старосна пензија. односно жена са навршених 59 година и шест месеци живота и са најмање 17 година пензијског стажа. односно права из пензијског и инвалидског осигурања обезбеђују се.ка настане потпуни губитак радне способности због промена у здрав- ственом стању . . 3) кад наврши 45 година стажа осигурања. односно остварују код републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање. одно сно 60 (же на) годи на жи вота и нај ма ње 15 година стажа осигурања. .професионалном болешћу . актуелни закон предвидео је поступносту испуњавању услова у погледу година живота. Права из пензијског и инвалидског осигурања стичу се и остварују зависно од дужине улагања и висине основице на коју је плаћен допринос за пензијско и инвалидско осигурање и уз примену начела солидарности. што важи још за 2010.

Породична пензија. Осигураник код кога настане потпуни губитак радне способности. Новчана накнада за телесно оштећење.Право на породичну пензију могу оствари.њавају услове који се односе на године живота. стиче право на новчану накнаду.ти чланови породице: 1) умрлог осигураника који је навршио најмање пет година стажа осигурања или је испуниоуслове за инвалидску пен.Ово право могу стећи само осигураници који су доживели повреду на раду или су оболели од неке професионалне болести.године потребне за завршетак школовања. деца и родитељи. настала пре навршене 30. осигураник стиче ово право и ако има мање од пет година стажа осигурања). . 2) ако је инвалидност проузрокована повредом ван рада или болешћу под условом да је губитак радне способности настао пре навршења година живота прописаних за сти.ње проузроковано повредом на раду или професионалном болешћу износи најмање 30%. . повредом ван рада или болешћу.цање права на старосну пензију и да има навршених пет година стажа осигурања (ако је инвалидност. или 2) умрлог корисника старосне или инвалидске пензије. неспособност за рад или.новима породице умрлог осигураника сматрају се брачни друг. које се не могу отклонити лечењем или медицинском рехабилитацијом. Осигураник код кога телесно оштеће. проузрокована болешћу или повре. кад је реч о деци . Чла.зију. Ова лица остварују право на породичну пензију ако испу.ску пензију: 1) ако је инвалидност проузрокована повредом на раду или професионалном болешћу. .дом ван рада.проузрокованих повредом на раду. професионалном болешћу. године живота. стиче право на инвалид.

на основу уговора.дија до 26 година живота. Добровољно пензијско и инвалидско осигурање јесте осигу. лицу које изврши сахрану припада накнада погребних трошкова. Обавезним осигурањем обезбеђују се права за случај не. Обавезно осигурање за случај незапослености је део система обавезног социјалног осигурања грађана.шљавању и осигурању за случај незапослености. 2. студент основних сту. инвалидности.рање кој им се.Накнада погребних трошкова.запослености. а које се води на евиден. могу обезбедити права за случај старости. . у сми. које није за сно вало рад ни однос или на други начин остварило право на рад.слу овог закона.У случају смрти корисника пен. Незапосленим. лице коме мирују права из радног односа у складу са законом и лице које је испунило услов за пензију у складу са прописима о пензијском и инвалидском осигурању. 2. Према Закону. Осигурање за случај незапослености Осигурање за случај незапослености уређено је Законом о запо. и то: 1. или већи обим тих права од обима утврђеног Законом о пензијском и инвалидском осигурању.лидарности. здравствено осигурање и пензијско и инвалидско осигурање у складу са законом. спо соб но и одмах спрем но да ра ди.зије. којим се обезбеђују права за случај незапослености на начелима обавезности. незапослени је лице од 1 5 д о 65 година живота. не сматра се редован ученик. узајамности и со. смрти и телесног оштећења.цији незапослених и активно тражи запослење. као и друга права из овог осигурања. . новчана накнада.

3) престанка функције изабраних. Средства за остваривање права из обавезног осигурања обезбе. у складу са законом. као и ако запослени не остварује резултате ра.у већем износу од висине отпремнине утврђене Законом о раду.гурањем сматра се и прекид обавезног осигурања краћи од 30 дана.ђују се из доприноса за обавезно осигурање за случај незапослено. својевољно определила за новчану накнаду или посебну нов. у складу са одлуком Владе о утврђивању програма решавања вишка запослених у процесу рационализације. . именованих и постављених ли. Право на новчану накнаду. Непрекидним оси. и то: ако услед технолошких. осим лица кој а су се.сти и других средстава обезбеђених у складу са законом. уколико није остварено право на .ду са прописима о раду. 2) престанка радног односа на одређено време. у скла.да.чану накнаду . односно нема потребна знања и способности за обављање послова на којима ради. економских или организационих промена престане потреба за обављањем одређеног посла или дође до смањења обима посла.во на новчану накнаду ако је било осигурано најмање 12 месеци не.ју.Обавезно осигурано лице има пра. по основу: 1) престанка радног односа отказом од стране послодавца.ца. друга права у складу са законом. проб ног ра да. реструктурирања и припреме за приватизаци. привремених и по вре ме них по сло ва.прекидно или с прекидима у последњих 18 месеци.3. Незапослени има право на новчану накнаду у случају престанка радног односа или престанка обавезног осигурања.

односно међународним споразумом. 4) преноса оснивачких права власника. односно плата или накнада зараде незапо. а ако поднесе захтев по истеку рока од 30 дана. с тим што се у тај рок не рачуна време за које је незапослени по прописима о здравственом осигурању био привремено спречен за рад.ционалној служби у року од 30 дана од дана престанка радног односа или престанка осигурања. . Право на новчану накнаду нема незапослени који поднесе захтев по исте. односно осигурање.сленог у последњих шест месеци који претходе месецу у којем је пре.ног друштва. новчана накнада припада од дана подношења захтева. покретања ликвидационог поступка и у другим случајевима престанка рада послодавца. у складу са законом. Та накнада у сваком случају не може бити виша од 160% нити нижа од 80% минималне зараде утвр. односно члана привред. у складу са законом. 6) премештаја брачног друга. у складу са законом.ку времена за које би му право на новчану накнаду припадало. Новчана накнада припада незапосленом од првог дана од дана престанка обавезног осигурања.мировање радног односа или накнаду плате.стао радни однос. ако се пријави и поднесе захтев На. Висина новчане накнаде утврђује се у износу од 50% од основице коју чини просечна зарада.ђене у складу са прописима о раду за месец у којем се врши исплата новча не на кна де. у складу са посебним прописима и 7) престанка радног односа у иностранству. 5) отварања стечаја.

гим прописима којима се регулише одсуство са рада. васпитне или заштитне мере. у трајању до шест месеци.сеци. у складу са прописима о пензијском и инвалидском осигурању. новчана накнада припада незапосленом у трајању од 24 ме сеца уко ли ко не за по сле ном до ис пу ња ва ња пр вог усло ва за остваривање права на пензију. у складу са индивидуалним планом запошљавања.вљању привремених и повремених послова. према прописима из области рада или дру.раника. у складу са општим актом Националне службе. издржавања казне затвора. Новчана накнада може да се исплати у једнократном износу ради самозапошљавања.Право на новчану накнаду може трајати од три месеца до 12 ме. на захтев незапосленог. Исплата новчане накнаде обуставља се за време за које мирују права по основу незапослености.гов супружник упућен на рад у иностранство у оквиру . као и за време боравка у иностранству у случају када је незапослени или ње. Изузетно. изречене мере безбедно.ња у запошљавању сваких 30 дана.ња војног рока. привремене спречености за рад утврђене према прописима о здравственом осигурању.сти. Корисник нов. као и за време породиљског одсуства. и то за време трајања уговора о оба. у складу са индивидуалним пла.чане накнаде дужан је да се лично јавља Националној служби ради обавештавања о могућностима и условима запослења и посредова.ном запошљавања. недостаје до две године. Исплата новчане накнаде се наставља за време: трајања додатног образовања и обуке. одсуства са рада ради неге детета и одсуства са рада због посебне неге детета.у зависности од година стажа осигурања и година живота осигу. али не дуже од 30 дана од дана настанка привремене спречености. одслужења или дослуже.

наставља се право на новчану накнаду за преостало времеуутврђеном износу ако поно. у складу са законом. ако се од стране надлежног органа утврди да ради код послодавца без уговора о раду или уговора о привременим и по. конзулар.техничке или просветно-културне сарадње у дипломатска.ло време за које је признато право на новчану накнаду ако се пријави и поднесе захтев за остваривање права у року од 30 дана. Право на новчану накнаду престаје ако лице које остварује право буде избрисано са евиденције. у складу са овим законом.носи за здравствено и пензијско и . с тим што му се у стаж осигурања не урачунава стаж за који је већ остварио новчану накнаду.временим пословима и ако поднесе захтев за престанак права. остваривање или престанак права на новчану накнаду.Ова права припадају само незапосленим лицима која су корисници новчане накнаде и трају колико и право на новчану накнаду. Допри. ако преста. ако не обавести Националну службу у року од пет дана о промени која је услов или основ за стицање.снивања радног односа или започињања осигурања по другом осно. По престанку разлога за обуставу права незапослени остварује право на исплату новчане накнаде за преоста.во постане незапослен и ако је то за њега повољније.не да се води евиденција о незапосленом.на и друга представништва. Незапосленом коме је престало право на новчану накнаду због за.ву. пре истека времена за остваривање тог права. . Незапослени коме је престало право на новчану накнаду може да оствари ово право ако поново испуни услове за стицање права на новчану накнаду. Право на здравствено и пензијско и инвалидско осигурање.међународно.

нити се могу наслеђивати. Осигураним лицима.њу. којима се обезбеђују права из обавезног . Чланови породице корисника новчане накнаде имају право само на здравствено осигурање. Обавезно здравствено осигурање обухвата: 1) осигурање за слу. у складу са законом. Обавезно здравствено осигурање јесте здравствено осигура. Основица на коју се плаћају доприноси је износ новчане накнаде.гурању. Здравствено осигурање Здравствено осигурање уређено је Законом о здравственом оси.гом основу.ње којим се запосленима и другим грађанима обухваћеним обаве- зним здравственим осигурањем обезбеђују право на здравствену заштиту и право на новчане накнаде за случајеве утврђене Законом о здравственом осигурању.ња обезбеђују се уплатом доприноса за обавезно здравствено осигу. сматрају се осигураници и чланови њихових породица. 2) осигурање за случај повреде на ра.рање. Права из обавезног и добровољног здравственог осигурања не могу се преносити на друга лица. у смислу Закона о здравственом осигура. Обрачун и уплату доприноса за осигурање врши Национал.ду или професионалне болести. ако нису здравствено осигурани по дру.чај болести и повреде ван рада. 3. Средства за остваривање права из обавезног здравственог осигура. као и из других извора. Обавезно здравствено осигурање обезбе.ђује се и спроводи у Републичком заводу за здравствено осигурање.на служба.инвалидско осигурање садржани су у новчаној накнади и плаћају се на терет лица које прима новчану накнаду.

бр. 81/05. 63/06.сник РС". Осигурани. 49/99. Права из обавезног здравственог осигурања јесу: 1) право на здравствену заштиту. Закон о раду („Службени гласник РС". 62/06.станка ризика плаћања учешћа у трошковима здравствене заштите. 34/01. 83/05. 67/07. Закон о платама у државним органима и јавним службама („Слу. бр. 34/01. 49/05 и 79/05) 4.Закон о државним службеницима („Службени гласник РС". 48/91. као и осигурање на већи обим и стандард и друге врсте права из здравственог оси. као и друга правна лица. 39/02. Добровољно здравствено осигурање спроводи Републички завод за здравствено осигурање.ци су запослени и друга физичка лица која су обавезно осигурана у складу са Законом о здравственом осигурању.вљанима („Службени лист СФРЈ". 62/06 и 116/08) 5. 61/05 и 54/09) 6. .здравственог осигурања. 3) право на накнаду трошкова превоза у вези са коришћењем здравствене заштите.жбени гласник РС". у складу са за коном. бр. бр. бр. Извори 1. 116/08 и 104/09) 2.гурања. 11/7 и 64/89. осигурање грађана који нису обавезно осигурани. 64/07. Законо радним односима у државним органима („Службени гла. 115/06 и 101/07) 3.не спречености за рад осигураника. Закон о платама државнихслужбеника и намештеника („Службени гласник РС". 24/05. бр. 66/91. Добровољно здравствено осигурање јесте осигурање од на. 79/05. Закон о условима за заснивање радног односа са страним држа. 44/98. 2) право на накнаду зараде за време привреме. односно који се нису укључили у обавезно здравствено осигурање.

ки рад и обухватају примање и . Закон о мирном решавању радних спорова („Службени гласник РС". Појам канцеларијско пословање може се посматрати у ужем и ширем смислу. 5/09 и 107/09) 11. 125/04 и 104/09) 9. број 101/05) 7. Та заједничка начела и правила називају се правила канцеларијског пословања. ПОЈАМ И ЗНАЧАЈ КАНЦЕЛАРИЈСКОГ ПОСЛОВАЊА 1.жбени гласник РС". Закон о штрајку („Службени лист СРЈ".ваних на истим начелима. бр. бр.„Службени лист СРЈ". 64/04. бр. број 101/05) 8. Закон о безбедности и здрављу на раду („Службени гласник РС".них достигнућа која су применљива у канцеларијском раду. 107/05 и 109/05) 13. број 29/96 и „Службени гла. број 104/09) КАНЦЕЛАРИЈСКО ПОСЛОВАЊЕ I. Канцеларијско пословање у ужем смислу обухвата само послова. 63/06. бр. Закон о запошљавању и осигурању за случај незапослености („Слу. 84/04. оне послове који се односе на канцеларијско-технич. 34/03.ње са актима тј. Појам У вршењу канцеларијских послова полази се од искустава и науч. 85/05. Закон о пензијском и инвалидском осигурању („Службени гласник РС". број 101/05) 10. број 36/09) 12. На основу стеченихискустава утврђен је знатан број заједничких правила засно. 101/05. 42/92. 24/94 и 28/96 и „Службени гласник РС".сник РС". Закон о здравственом осигурању („Службени гласник РС".Законо равноправности полова („Службени гласник РС".

Добра организа.гана државне управе и органа који врше поверене послове државне управе и њихов службени саобраћај с другим органима. отпремање поште. 2.дају архивске грађе надлежном архиву. административно-техничко обрађивање предмета. поред по. експедитивно и рационално. архивирање и чување аката и предмета. организаци.).јама и грађанима. Да би одговорило задацима. канцеларијско посло. развођење аката и предмета.слова који спадају у канцеларијско пословање у ужем смислу и све административне. Без обављања канце- . Задатак канцеларијског пословања јесте да обезбеди правилно кретање и евидентирање аката и друге службене документације ор. економично. предузећа и посебних организација када врше јавна овлашћења одвија се уз примену правила канцела- ријског пословања и уз обављање канцеларијских послова. од чега у великој мери зависи њихов успешан и правилан рад. једноставно. уредност и правилност у извршавању основне функције (распоред радних просторија. завођење. Канцеларијско пословање у ширем смислу обухвата.мета.слове који су у непосредној вези с њима. излучивање безвредног регистратурског материјала и пре. употреба телефона. Значај Рад органа државне управе.ција унутрашњег пословања органа државне управе предуслов је за успешно извршавање послова државне управе. а имају за циљ да органима и организацијама обезбеде експедитивност и законитост.тека и др. административнотехничке и манипулативне по. аката и предмета. библио.прегледање поште. прегледно. распоређивање и достављање у рад аката односно пред. уредно. организација пријема странака.вање мора бити: тачно.

II. што се уклапа у појам канцеларијског пословања у ширем смислу. председника Републике и Владе. а на улазу у службену просторију истичу се лична имена. ПРОПИСИ КОЈИМА ЈЕ РЕГУЛИСАНО КАНЦЕЛАРИЈСКО ПОСЛОВАЊЕ Закон о државној управи садржи одредбу којом дефинише појам канцеларијског пословања тако да оно обухвата евидентирање.сту унутар зграде истиче се распоред просторија органа државне упра. разврставање и архивирање материјала који је примљен у рад органа државне управе или који настане у раду органа и сва друга пи. територијалне аутономије.тања у вези са пословањем органа државне управе.ве.блике Србије. којом је прописано да се на зградама у којима су сме.на о канцеларијском пословању примењују на органе државне упра. на све имаоцејавниховлашћења када врше . На одговарајућем ме.гли извршити своје основне задатке и послове за које су образоване и због којих постоје. Истим законом прописано је да се канцеларијско пословање уређује уредбом Владе. грб и застава Репу.штени органи државне управе истичу назив органа.ларијских послова органи државне управе. Законом о државној управи предвиђа се да се одредбе овог зако. локалне самоуправе. Значај канцеларијског пословања јесте у томе што обезбеђује ефикасно и уредно пословање органа државне управе. јавна предузећа и друге организације не би мо. Закон о државној управи садржи и одредбу о означавању органа државне управе.ве. функција или радно место лица која у њој раде. на службе Народне скупштине. чува- ње.

административнотехничко обрађивање аката. Сви наведени прописи примењују се и на службе Народне скуп. Уредбом о канцеларијском иословању органа државне управе предвиђено је да канцеларијско пословање обухвата: примање. праћење ефикасности и ажурности рада органа државне управе. Уиушсшвом о канцеларијском иословању орЈана државне уираве ближе се утврђују правила канцеларијског пословања. органа општина. ар. рукописа и преписа и Закону о републичким административним таксама. општина.ве државне управе из оквира права и дужности Републике.стао у раду органа и рокови за чување тог материјала. . прегледање.ву. градова и гра да Бе о гра да. председника Републике и Владе.хивирање и чување архивских предмета.не управе. рукописа и преписа. распоређивање. као и на предузећа и друге организације када врше јавна овлашћења.штине. достављање у рад и отпремање поште. као и на органе аутономних покрајина. Поред наведених прописа одређена правила канцеларијског по. обавезама и правним интересима грађана и других странака.равања потписа. градова. евидентирање. Упутству о облику и начину вођења уписника и о начину ове. Уредбом о кашеЈоријама реЈисшрашурскоЈ машеријала с роковима чувања утврђују се категорије регистратурског материјала који је на.поверене послове држав.вајући о правима. града Београда и аутономних покрајина када врше поверене посло.словања садржана су и у Закону о оверавању потписа. излучивање безвредног ре- гистратурског материјала и предају архивске грађе надлежном архи. предузећа и других организација када воде управни поступак реша.

правна лица и друге странке обра.рукоииса и иреиисаутврђују се облик и начин вођења уписника и ближе се уређује начин оверавања потписа. пре. III. која је саставни део закона.дећа значења: иоднесак је сваки захтев (односно образац који се користи за ауто. акшје сваки писани састав којим се покреће. За списе и радње у управним стварима. рукоииса и иреииса уређује се ове. Законом о реиубличким админисшрашивним шаксама уређују се републичке административне таксе. допуњује. . молба. приговор и друго саопштење којим се грађани. Уиушсшвом о облику и начину вођења уиисника и о начину оверавања иошииса. као и за друге списе и радње код институција. државних органа и организација.равање потписа или рукописа и потврђивање њихове аутентичности односно. рукописа и преписа.Законом о оверавању иошииса. мења. ОСНОВНИ ПОЈМОВИ У КАНЦЕЛАРИЈСКОМ ПОСЛОВАЊУ У канцеларијском пословању употребљавају се речи и изрази чије је значење утврђено у прописима о канцеларијском пословању органа државне управе или су општеприхваћени у пракси и имају сле. плаћају се таксе у износима прописаним Тарифом републичких административних такси. оверавање преписа и потврђивање истоветности преписа са ње говом из вор ном ис пра вом. пријава.ћају органима државне управе. жалба.кида или завршава нека службена радња органа државнеуправе. предлог.матску обраду података). органа територијалне аутономије и локалне самоуправе у вршењу поверених послова и организација које врше јавна овлашћења.

штампани. и то за време када се на њима ништа не ради. архивска Јрађа представља писани. електронски. културу и друге потребе. филмовани. иријемна канцеларија канцеларија у којој се је службена обављају просторија следећи - послови: информисање и пружање струч. роковникје место у писарници где се држе предмети у којима по.шеног поступка чувају сређени у истом омоту (кутији и сл.не по моћи стран кама за са ста вља ње под не са ка. графикон.ски. цртани. електронски и на други начин забеле- жени изворни и репродуковани документарни материјал од посеб. фотограф.) или физички предмет који се прилаже уз акт ради допуњавања. не по сред ни пријем поднесака од . примљени и настали у раду органа државне управе. обја. предузећа и организација у вршењу јавних овлашћења. иредмеш је скуп свих поднесака. као и микрофилмови о њима. цртеж и сл.ног значаја за историју. досијеје скуп више предмета који се односе на исту материју или на исто правно или физичко лице.са и докумената. фонографски.ступак није окончан. запи. фасциклаје скуп више предмета или досијеа који се после завр. табела. реЈисшрашурски машеријал чине предмети и акти.писи и документи.). без обзира на то када је настао. књиге и картотеке о евидентирању тих списа.ирилоЈ је писани састав (документ.шњења или доказивања садржине акта. фотографски и фонографски снимци и на други начин састављени за. аката и прилога. који се односе на исто питање или задатак и као такви чине јединствену целину. који је настао у раду органа државне управе.

је надлежном архиву или до његовог уништења.странака. закључака. отпремање поште.ције о предметима.ре ђе них пред ме та. аналишички машеријал представљају анализе. као и распоређивање поште. декларација. препорука. као и решавање од.ња.чување.канце. као и предлози за њихово доношење. тумаче. пријем.ма за рад. елементарно обавештавање странака о стању решавања њихових захтева и других поднесака. заједно са одговарајућим картицама из пасив. студије.вљају следећи послови: примање поднесака од странака.рање и прегледање. отва. достављање предмета и аката унутрашњим организационим јединицама. архиваје саставни део писарнице са истим или сличним услови. предлози и усвојени тек. као и остали регистратурски материјал. Изрази употребљени у Уредби о категоријама регистратурског материјала с роковима чувања имају следећа значења: ироииси и друЈи оишши акши су нацрти. правилника. упутстава. евидентирање пред. елабора. планова. одлука. архивскидеио је.не картотеке. статута. уредби. закона.канцеларија у којој се оба. чување