Glava 5 Gravitacija

Orbitiranje prirodnih i veˇtaˇkih satelita oko Zemlje, planeta oko Sunca, s c fenomen plime i oseke, prenos toplote strujanjem fluida, visoka temperatura unutraˇnjosti planeta, padanje tela koje ispustimo ka povrˇini Zemlje, ..., je s s prouzrokovano postojanjem sile gravitacije. Naime, naˇa stopala moraju da s se napregnu da izdrˇe naˇu teˇinu - silu gravitacije kojom Zemlja deluje na z s z naˇe telo. Vertikalan pad jabuke sa drveta je izazvan delovanjem iste sile. s Mesec orbitira oko Zemlje poˇto gravitaciona sila stvara centripetalnu silu s na rastojanju od stotina miliona metara (rastojanje Zemlje i Meseca iznosi 3 × 108 m). Ista sila odrˇava kretanja planeta oko Sunca, zvezda u galaksiji, z i galaksija u klasteru galaksija. U tom smislu je reˇ o univerzalnoj sili koja c deluje na isti naˇin na veoma razliˇitim rastojanjima i opisuje ogromana broj c c pojava. Moderna fizika opisuje gravitaciju Ajnˇtajnovom opˇtom teorijom s s relativnosti, mada mnogo prostiji Njutnov zakon univerzalne gravitacije nudi, mnogo prostije ali ipak dovoljno taˇno, opisivanje istih fenomena. c

5.1

Njutnov zakon univerzalne gravitacije

Njutn je prvi precizno opisao gravitacionu silu i pokazao da ona moˇe da z objasni i padanje tela na Zemlju i kretanja nebeskih tela. On nije medjutim prvi koji je doˇao na takvu ideju. Njegov prethodnik je Galilej koji je tvrdio s upravo to: da i jedna i druga vrsta kretanja imaju isti uzrok. Neki od Njutnovih savremenika, Robert Huk, Kristofer Vren i Edmund Halej, su takodje ˇinili napore i imali odredjene rezultate u razumevanju gravitacije. Njutn je c medjutim prvi koji je doˇao do taˇnog matematiˇkog obrasca i iskoristio ga s c c 127

128

GLAVA 5. GRAVITACIJA

da pokaˇe da su putanje nebeskih tela oblika takozvanih konusnih preseka: z kruˇnice, elipse, parabole i hiperbole. Ta teorijska predvidjanja predstavlz jaju veliki trijumpf jer je ve´ neko vreme bilo poznato da sateliti, planete i c komete imaju baˇ takve putanje, ali niko nije znao da objasni mehanizam s koji je dovodio do baˇ takvih putanja a ne nekih drugih. s Izraza koji opisuje gravitacionu silu je relativno jednostavan. Ona je uvek privlaˇna i zavisi samo od masa koje deluju njome i njihovog rastoc janja. Taj izraz se naziva Njutnov zakon univerzalne gravitacije i glasi izmedju svaka dva tela u vasioni postoji privlaˇna sila koja deluje c duˇ prave linije koja ih spaja. Ta sila je direktno proporcionalna z proizvodu njihovih masa a obrnuto proporcionalna kvadratu rastojanja izmedju njih. Za dva tela masa m i M , ˇiji se centri masa nalaze na c

Slika 5.1: Gravitaciono privlaˇenje duˇ linije koja spaja centre masa bilo koja c z dva tela. Intenzitet sile je ist za oba tela ˇto je u skladu sa tre´im Njutnovim s c zakonom medjusobnom rastojanju r (slika 5.1), ovaj izraz glasi F =γ mM , r2 (5.1)

gde je F intenzitet gravitacione sile, γ je konstanta proporcionalnosti koja se naziva gravitaciona konstanta. γ je univerzalna konstanta jer je njena vrednost ista svuda u univerzumu. Ona je odredjena eksperimentalno1 i ima vrednost N · m2 γ = 6, 673 × 10−11 kg2
1

Tekst o tome ko je i kada odredio.

ˇija je masa znatno ve´ a od mase najve´ih planina. 2 6 m)2 (6.5.2) Ukoliko zamenimo poznate vrednosti za masu i polupreˇnik Zemlje. da vidimo kako se dolazi do izraza koji ga opisuje. treba imati u vidu da je ona posledica delovanja cele s Zemlje. NJUTNOV ZAKON UNIVERZALNE GRAVITACIJE 129 u SI jedinicama (to znaˇi da. z Ako zamenimo mg u izraz za Njutnov zakon univerzalne gravitacije dobija se mM mg = γ 2 . r2 (5. ide i korak dalje. Kako sada znamo izraz koji opisuje s silu koja izaziva to ubrzanje. c privlaˇna sila ´e biti jednaka 6. 98 × 1024 kg g = 6. dobija se c jednaˇina koja odredjuje vrednost ubrzanja g c g=γ M . 38 × 10 kg To je oˇekivana vrednost za ubrzanje Zemljine teˇe a veoma je vaˇna ˇinjenica c z z c da ne zavisi od mase tela koje se kre´e u Zemljinom gravitacionom polju. silu ´emo obavezno dobiti u njutnima). Teˇina tela mg. Pogreˇno je misliti da je Zemlja stacionarna (ovde se ne misli na njenu s rotaciju oko sopstvene ose) dok se Mesec vrti oko nje. c c c Prisetimo smo da smo ranije naveli da je ubrzanje Zemljine teˇ. a r rastojanje do centra Zemlje (zapravo rastojanje centara masa tela i Zemlje). je u stvari gravitaciona sila izmedju tela i Zemlje. Ukoliko je reˇ o delovanje c c dva tela ˇije su mase po 1.673×10−11 N.1. 80 m/s2 . dobija c se N · m2 5. 000 m. na njenoj e 2 povrˇini i blizu nje. na nas. na nas.000 kg i nalaze se na rastojanju od 1. Ovo je izuzetno mala vrednost c c koja je u skladu sa svakodnevnim iskustvom. 2 . Nakon skra´ivanja mase m. 67 × 10−11 · = 9. Kada je reˇo teˇini c s c z naˇih tela na Zemlji. kao ˇto su planine. i prema U ovom izraˇunavanju g je zanemaren otpor koji vazduh pruˇa kretanju tela kroz c z njega kao i male varijacije polupreˇnika Zemlje. Takodje postoje efekti koji su posledica c rotacije Zemlje usled kojih je g manje na ekvatoru nego na polovima. osim ˇto u sebi sadrˇi Galilejevo tvrdjenje da sva s z tela padaju sa istim ubrzanjem.2 c Njutnov zakon gravitacije. Naime mi ne ose´amo delovanje c ˇak ni veoma velikih objekata.80 m/s . objaˇnjavaju´i tu ˇinjenicu s c c silom koja izaziva taj pad za koju je utvrdio da je univerzalna i da deluje izmedju svih masivnih tela u vasioni. kada mase merimo u kilogramima a rastojanje u c metrima. U stvari. jednako 9. r gde je m masa tela a M masa Zemlje.

130 GLAVA 5.2: Zemlja i Mesec se okrenu pribliˇno jednom za mesec dana oko z njihovog centra masa Slika 5.3: Putanje centra masa sistema Zemlja-Mesec i same Zemlje oko Sunca (talasasta linija). GRAVITACIJA Slika 5. .

rastojanje od tela do centra mase s Zemlje ´e biti r = R + h. odavde sledi da ´e u sluˇaju kada visina tela h bude jako velika. s c c c 5. 5. pri ˇemu je z c g ubrzanje Zemljine teˇe. Slika 5. izraz za drugi Njutnov zakon.3) Iz ove jednaˇine se vidi da ubrzanje opada sa visinom. u ovom sluˇaju. teˇina c c z tela biti veoma mala.1. (R + h)2 ˇto nakon skra´ivanja mase tela m za ubrzanje koje tela imaju pri slobodnom s c padu sa visine h u polju Zemljine teˇe. daje z g =γ M .4 predstavlja uproˇ´eni sc .1. Koliki uticaj c s ima Mesec na kretanja Zemlje se vidi se i po tome ˇto on svojim delovanem s deformiˇe eliptiˇnu putanju Zemlje oko Sunca ˇine´i je talasastom. Ukoliko ga oznaˇimo c c c sa g .1) c c biti mM mM F =γ 2 =γ . r (R + h)2 Telo koje se nalazi na ovoj visini takodje pada sa nekim ubrzanjem koje se oˇigledno razlikuje od g odredjenog jednaˇinom (5. odnosno ubrzanje tela koje slobodno pada u njenom z gravitacionom polju odredjeno jednaˇinom (5. telo c nalazi na visini h iznad povrˇine Zemlje.2). Kako je teˇina tela c z mg .1 Zavisnost ubrzanja Zemljine teˇe od visine z Podsetimo se da smo ranije definisali mg kao teˇinu tela mase m. NJUTNOV ZAKON UNIVERZALNE GRAVITACIJE 131 Njutnovom zakonu univerzalne gravitacije i u skladu sa zakonom akcije i reakcije. tako da ´e intenzitet gravitacione sile prema (5. Ove sile se razlikuju samo po smeru. daje c mg = γ mM .5. (R + h)2 (5. jednakom silom deluje i Mesec na Zemlju i Zemlja na Mesec. medjutim.1. pa ´e u nekom graniˇnom sluˇaju postati praktiˇno c c c c jednaka nuli. Ukoliko se.2 Plima i oseka Plima i oseka koje se javljaju na okeanima i morima su najvidljiviji rezultat delovanja gravitacione sile Meseca na Zemlju. Mesec i Zemlja uˇestvuju u rotaciji c oko zajedniˇkog centra masa kao ˇto je to prikazano na slici 5. U stvari.2.2).

49 0.70 3. Zaˇto? Odgovor se sastoji u tome da.1: Ubrzanja Zemljine teˇe za neke visine iznad povrˇine Zemlje. . plima i oseka zadrˇavaju svoj poloˇaj u odnosu na Mesec.132 Visina h (km) 1 000 2 000 3 000 4 000 5 000 6 000 7 000 8 000 9 000 10 000 50 000 ∞ GLAVA 5.08 2. Iz z z tog razloga se imamo pojavu plime dva puta dnevno. Poznata je ˇinjenica da se plima pojavljuje i sa druge.13 0 Tabela 5. plima se dogadja na strani Zemlje koja je z c bliˇa Mesecu.4: Plima i oseka izazvane na Zemlji gravitacionim delovanjem Meseca. dalje. daljoj strani Zemlje.93 1.68 4. u odnosu na Mesec. Kako Zemlja rotira oko svoje ose. jer je na tom mestu gravitaciono privlaˇenje od strane Meseca z c najve´e.69 1. pomerenja ka njemu.60 2.33 5. Iz tog razloga je voda sa strane z koja je bliˇa Mesecu. Kako voda moˇe da teˇe. Mesec privlaˇi Zemlju jaˇe s c c nego vodu koja se nalazi na daljoj strani Zemlje. iz prostog razloga jer je Zemlja bliˇa Mesecu.23 1. z s Slika 5. prikaz pozicije Meseca u odnosu na plimu koju je izazvao na vodenim masama na Zemlji. strane c c Zemlje. kao ˇto je i Zemlja pomerena bliˇe z s z od vode koja se nalazi na drugoj.53 3. GRAVITACIJA g (m/s2 ) 7.

Najekstremnije su tamo gde je i gravitaciona sila najve´a i rapidno se menja. ali je njegov uticaj otprilike jednak polovini uticaja Meseca. Ta materija se pri tom jako komprimuje i zagreva. Najniˇe plime se dogadjaju onda.5. Stoga se najve´e plime. b) Najviˇe i (c) najniˇe plime. s z Sunce. i pri tom kreira svetlost i X zrake koji mogu da Crna rupa je objekat ˇija je gravitacija toliko jaka da sa nje ne moˇe niˇta da ode. nazivaju se prole´nim. kao najmasivnije telo u naˇem planetarnom sistemu. NJUTNOV ZAKON UNIVERZALNE GRAVITACIJE 133 Slika 5.5: (a.6). Mesec i Sunce na jednoj liniji. Na slici 5. pojavljuju onda kada c c se Zemlja. z kada se Sunce nalazi pod pravim uglom u odnosu na lliniju koja spaja poloˇaj z Zemlje i Meseca. takodje utiˇe s c na pojavu plime i oseke. a to je u blizini crnih rupa3 (slika 5. Plima i oseka nisu pojave koje postoje samo na Zemlji ve´ se deˇavaju i c s u drugim astronomskim sistemima. 3 . dok im je dijametar (usled veoma c jake gravitacije) tek nekoliko kilometara. ˇak c z s c ni svetlost.1. One imaju mase ve´e od mase Sunca.6 je prikazana crna rupa koja se formirala u jednom binarnom sistemu (sistem koji se sastojao od dve zvede). Plimske sile koje stvara crna rupa su tako velike da prosto ˇupaju c materiju sa druge zvezde i usisavaju u crnu rupu. c U naˇoj galaksiji je registrovano nekoliko objekata koji su kandidati za crne s rupe.

Naravno. Ovo znaˇi da c c moˇemo da smatramo telo mase M praktiˇno stacionarnim. Putanja Meseca oko Zemlje. c • Sistem je izolovan od drugih masivnih tela.134 se registruju sa Zemlje. c nisu potrebni kompjuteri. orbite planeta. i c c . Te orbite c imaju slede´e karakteristike: c • Telo manje mase m orbitira oko tela mnogo ve´e mase M .6: Crna rupa koja usisava materiju sa bliske zvezde. i drugih nebeskih objekata koji c orbitiraju jedni oko drugih i interaguju gravitacionim silama. sa dovoljno velikom taˇnoˇ´u. Ovo nam dozvoljava da zanemarimo male efekte na putanje koji potiˇu od tela koja se nalaze c van posmatranog sistema. asteroida. meteora i kometa oko Sunca su veoma interesantne. galaksija. Medjutim. odnosno z c za njega moˇemo da veˇemo inercijalan sistem reference. Ako pogledamo van naˇeg planetarnog sistema s vide´emo nepojmljiv broj zvezda. i uzimaju´i je u obzir c mogu´e je manje ili viˇe taˇno opisati ih. telo mase m se naziva satelitom ve´eg tela.2 Keplerovi zakoni Danas stotine veˇtaˇkih satelita orbitira oko Zemlje zajedno sa hiljadama s c komada raznog otpada. jednaˇine postaju komplikovane pa se moraju reˇavati uz s c s pomo´ kompjutera. tela koja orbitiraju oko Sunca. Ukoliko je z z orbita zatvorena kriva. Takodje nam je dobro poznat oblik njihove putanje. GLAVA 5. Ove uslove zadovoljavaju. 5. za opisivanje orbita odredjene klase sistema. i mi ´emo se sada pozabaviti njima. kada je reˇ o sistemima c s c c sa viˇe objekata. GRAVITACIJA Slika 5. Svim tim kretanjima upravlja gravitaciona sila. svi Zemljini c sc sateliti (ukljuˇuju´i i prirodni satelit Mesec).

2. odnosno fokusu. sateliti ostalih planeta. hiperbola. Konusni preseci imaju fokuse. Orbita svake planete oko Sunca je elipsa u ˇijem c 5 jednom fokusu se nalazi Sunce (slika 5. Svaka planeta se kre´e tako da.7: Elipsa je zatvorena kriva kod koje je zbir rastojanja ma koje taˇke c na njoj od dva fokusa (f1 i f2 ) konstantan. dok elipsa ima dva. s c 4 . nemaˇki astronom koji je nakon paˇljivog studiranja c z (preko 20 godina) velike koliˇine podataka koje je sakupio danski astronom Tycho Brahe c (Tiho Brahe) u vezi kretanja planeta. c s • Drugi Keplerov zakon.8). 5 Putanja tela pod delovanjem gravitacione sile moˇe u stvari da bude bilo koji takozvani z konusni presek-kruˇnica. prvo su prouˇavane orbite planeta. kod kruˇnice postoji jedan i nalazi se zz z u njenom centru. pri ˇemu je telo ve´e mase u njegovog z c c ˇiˇi. KEPLEROVI ZAKONI 135 Slika 5. Odnos kvadrata perioda obilaska ma koje dve c planete oko Sunca je jednak odnosu tre´ih stepena njihovog srednjeg c Johannes Kepler (1571-1630).5. Staviˇe ovi zakoni vaˇe za bilo koja tela koja zadovoljavaju navedene s z uslove. Ve´ina tela u sunˇevom sistemu ima eliptiˇne orbite c c c ˇto znaˇi da ne mogu da ga napuste. a ne samo za planete Sunˇevog sistema. zamiˇljenja linija koja spaja Sunce i planetu. definisao tri zakona koji ih opisuju. c 4 za koje je Kepler definisao tri zakona koji u potpunosti opisuju njihovo kreˇ tanje. elipsa. prebriˇe jednake povrˇine za jednake s s intervale vremena (slika 5. • Tre´i Keplerov zakon.9). Istorijski gledano. Keplerovi zakoni kretanja c planeta glase: • Prvi Keplerov zakon. parabola.

z . Planeti je potrebno jednako vreme da stigne od taˇke A s c do B. Osenˇene oblasti imaju c jednaku povrˇinu. GRAVITACIJA Slika 5.9: Ilustracija drugog Keplerovog zakona.136 GLAVA 5. od C do D i od E do F .8: Ilustracija prvog Keplerovog zakona. Slika 5. Posledica toga je da se planeta brˇe kre´e z c kada je bliˇa telu mase M .

boravak ljudi u kosmosu je zanemarljiv s c za oko ˇetiri decenije od kako smo uspeli da savladamo zemljinu gravitaciju i c otisnemo se u kosmos. Slanje ljudi u kosmos je joˇ uvek veoma skupo a ˇesto i s c riziˇno. Krstarenje kosmosom ´e c biti izazova za dovoljno bogate. Vaˇno je takodje uoˇiti da Keplerovi z c zakoni govore o tome ˇta se deˇava a ne zbog ˇega se to deˇava. neugodan. hrabri i da imaju gvozdeni stomak. U toku pripreme astronauta za prve kosmiˇke c programa paˇnja je bila fokusirana da oni budu u perfektnoj fiziˇkoj kondiciji. dok je Njutnov zakon univerzalne c gravitacije. U jednom periodu je ˇak doˇlo do zastoja lansiranja ljudskih posada c c s u orbitu oko Zemlje usled dve velike katastrofe koje su se desile ameriˇkim c ˇatlovima. BESTEZINSKO STANJE I UTICAJ NA BIO SISTEME rastojanja od Sunca. ali i hrabre.turizam! Ve´ posc toje kompanije koje se bave prodajom vremena provedenog u kosmosu.3.3 Besteˇinsko stanje i uticaj na bio sisteme z U poredjenju sa velikom ekonomskom i nauˇom koristi koje imamo od posn tojanja veˇtaˇkih zemljinih satelita. a rate lagano i broj zemalja koje su spososbne da obavljaju svemirske letove. moraju da budu bogati. z c . zakon koji je odredio dinamiku Sunˇevog sistema. oni vaˇe za kretanje svih tela koja z zadovoljavaju ona dva navedena uslova. U medjuvremenu je narastao interes za ponovno spuˇtanje na s s Mesec. 2 3 T2 r2 137 (5.ˇ 5. Boravak ˇivih bi´a. tako da se verovatno nalazimo na poˇetku jednog novog perioda u koc jem ´e biti puno novih izazova za ˇoveˇanstvo. u najmanju ruku. U tom s s c s smislu su Keplerovi zakoni kinematiˇki. putnici u kosmos. Kosmiˇka bolest c Dakle. koja su se evolucijom dizajnirala da ˇive z c z 2 na Zemlji gde je g = 9. a obavljen je i odredjen broj komercijalnih letova. 80 m/s .4) gde je T period (vreme obilaska orbite) a r je srednje rastojanje. Napomenimo joˇ jednom da. iako su Keplervovi zakoni formulisani da s bi objasnili kretanje planeta oko Sunca. Za sada postoji samo jedan c c c vidljiv ekonomski rezon za obavljanje svemirskih letova . Jednaˇina koja izraˇava ovaj zakon glasi c z 2 T1 r3 = 1. c 5. u uslovima nulte gravitacije (g = 0) je.

sc Efekti dugog boravka u kosmosu Postoji niz efekata duˇeg boravka u kosmosu. GRAVITACIJA ali je ubrzo postalo jasno da to ne spreˇava veoma neugodne ose´aje u stomc c aku usled male gravitacije. z Trenutna posledica toga je ose´aj naduvenosti gornjih delova tela. Balans izmedju gubitka starog materijal kosti i novog materijala koji ga zamenjuje. c c c Ruski astronauti su. c napregnute na takav naˇin da onemogu´avaju gomilanje krvi u njima. Ovaj efekat je najizraˇeniji na kostima donjeg dela tela jer su one i z najve´e. obzirom na mesece koje su provodili na svemirskoj stanici ”Mir” postali specijalisti u treningu za duge boravke u kosmosu.138 GLAVA 5. Kada je reˇ o kostima. c c sada usled toga podiˇu krv ka gornjim delovima tela gde se ona gomila.6 sc Efekti na miˇi´e i kosti su sliˇni onima koje imaju stari ljudi i ljudi koji sc c su prinudjeni da usled neke bolesti vezani duˇe vreme za krevet. stalno jedan deo njihove mase zamenjuje novim materijalom. Takodje se vrˇe istraˇivanja i u smeru pokuˇaja da se ovaj efekat s z s anulira dijetama i/lli lekovima. ˇto usporava zamenu i odrˇavanja kosti u konstantnom s z stanju. gubimo ose´aj u njima jer z c smo usled neuobiˇajenog poloˇaja onemogu´ili krvne sudove da se kontrahuju c z c na naˇin kako to obiˇno rade. Vene i arterije u nogama su. 6 . preko koga inaˇe imamo s s c ose´aj za ”gore” i ”dole” u ovoj situaciji ne moˇe da uspostavi uobiˇajenu c z c orijentaciju. odnosno opuˇteniji. u uslovima na Zemlji uobiˇajene gravitacije. Te kontradiktorne informacije koje dobija naˇe telo ga dovodi u s stanje posebne bolesti koja se. u zavisnosti od toga sc c sc s koliko ih koristimo onosno ne koristimo. Dobro je z poznato da miˇi´i postaju ˇvrˇ´i. Naˇe unutraˇnje uvo. miˇi´ima i kostima. se remeti u uslovima gravitacije razliˇite od one na koja su naˇa tela c s navikla. krvni sudovi c c z koj se i dalje kontrahuju na naˇin da spreˇavaju gomilanje krvi u nogama. Poznat c c je efekat. da kada sedimo na nogama duˇe vreme. pomenimo samo probleme sa z krvotokom. ali na c duˇe staze ovakva raspodela krvi moˇe da izazove i znaˇajnije zdravstvene z z c probleme. naziva kosmiˇkom c boleˇ´u. poznato je c da se. Istraˇivanja joˇ uvek nisu dala odgovor na pitanje da li je u uslovima c z s male gravitacije ubrzan proces gubitka starog materijala ili je usporen proces stvaranja novog. Poseban problem je uve´ana koliˇina krvi u glavi astonauta usled c c ˇega orgnizam ima utisak da u celom telu postoji pove´ana koliˇina krvi. po analogiji sa morskom. Druga grupa fizioloˇkih problema se pojavljuje usled redistribucije fluida u s telu. U uslovima besteˇinskog stanja.

3.ˇ 5. ali ga svakako treba imati u vidu u sluˇaju sc c duˇeg boravka u besteˇinskom stanju. Dosadaˇnja istraˇivanja su bila skoncentrisana uglavnom na reprodukciju s z biljnih i ˇivotinjskih vrsta u kosmosu. gljive. gde u principu nije mogu´e konstruisati c rotiraju´e strukture na povrˇini koje bi stvarale utisak pove´ane gravitacije. Do sada je u kosmosu boravila jedna. . Nauˇna fantastika je obiˇno fokusirana na kolonizaciju nebeskih tela koja c c imaju neke sliˇnosti sa Zemljom. embrioni kokoˇi koji su bili oplodjeni na Zemlji manje od 24 s sati pre poletanja u orbitu. usled c s c c sopstvene rotacije. Obzirom da su kokoˇi. nisu uspeli da preˇive. Mogu´e je simulirati i uobiˇajenu z c c gravitaciju na koju smo navikli na Zemlji. kao ˇto su to na primer Mesec. nije s z c sasvim sigurno da ´e ljudi mo´i da se razmnoaˇavaju uspeˇno u uslovima c c z s nulte gravitacije. ribe z i vodozemci su pokazali da u njihovom boravku i razmoˇavanju nije bilo z problema. ve´ trudna. z z Reprodukcija u kosmosu Ukoliko se u budu´nosti bude razmiˇljalo o kolonizaciji kosmosa. i nakon povratka rodila zdravo i normalno dete. Medjutim. Na ovo c pove´anje organizam opet reaguje teˇe´i da je svede na normalnu. insekti. ali su se u kasc c nijem razvoju korigovali i bili normalni. ˇto nije dobro. Zeljaste biljke. c s Jupiterov ledeni satelit Evropa. c s c Naime. najsliˇniji ljudima. a za turiste bi mogla da se simulira gravitacija od 2 do 5 m/s2 . U c c s misijama koje su do sada izvedene. veoma ´e c s c biti vaˇno uzeti u obzir i pitanja vezana za razmnoˇavanje ljudske vrste u z z tim uslovima. U mnogim sluˇajevima su ˇivotinjski c z embrioni. Mars. ovaj efekat nije izazivao takve probleme kao ranije opisan miˇi´no-skeletni. zaˇeti u orbiti. z s od svih organizama na kojima su vrˇena istraˇivanja. gravitaciona ubrzanja na ovim nebeskim telima su izmedju 2 i 3 m/s2 . stvarati iluziju teˇine. BESTEZINSKO STANJE I UTICAJ NA BIO SISTEME 139 Telo reaguje na taj naˇina ˇto smanjuje ukupnu kollˇinu krvi u organizmu c s c a konsekvenca je pove´anje koncentracije crvenih krvnih zrnaca. Veˇtaˇka gravitacija s c Ukoliko bi ljudi morali da borave u kosmosu neki duˇi period (duˇe od godz z inu dana). ruska astroc nautkinja. bar unutar jedne generacije. ali to c z c znaˇi da ´e u ukupnom iznosu ovih crnaca da bude manje. poˇeli da se razvijaju abnormalno. bi´e potrebno da se konstruiˇu kosmiˇke stanice koje ´e.

pa se prema tome zove centripetalna.25). intenzitet centripetalne sile moˇemo da zapiˇemo u dva z s oblika v2 Fc = m . ve´a centripetalna sila c dovodi do kretanja po kruˇnici manjeg polupreˇnika. Kod kretanja pak po kruˇnici. sila trenja izmedju toˇkova i kolovoza. centripetalna sila je gravitaciona sila kos c jom Zemlja privlaˇi Mesec. Prema izrazu (2. centripetalna sila nije neka nova c z z . tada c c c je centripetalna sila. dobijamo s c z mv 2 r= . poledica.140 GLAVA 5. istu masu i linijsku brzinu. Kada se automobil kre´e u krivini. u sluˇaju kretanja Meseca oko z c Zemlje. itd. Ako to trenje c nije dovoljno veliko (mokar asfalt. kao ˇto je ve´ napomenuto. centripetalna sila je jednaka proizvodu mase tela i centripetalnog ubrzanja. . u zavisnosti od toga ˇta z c s prouzrokuje kretanje po kruˇnici. z U tom smislu su realnije kolonije koje bi bile konstruisanje u medjuplanetarnom prostoru gde je mogu´e stvoriti veˇtaˇku gravitaciju. centripetalna c sila je elektriˇna privlaˇna sila. Moˇe da se kaˇe da. (5. z c Centripetalna sila moˇe biti razliˇite prirode. Prema drugom Njutnovom zakonu. pri kretanju elektrona oko jezgra. mora da postoji centripetalno ubrzanje. Fc = mrω 2 . ako na telo ne deluje sila.5) r Ukoliko prvi izraz reˇimo po polupreˇniku kruˇnice r. c s c 5. Tako. Primeri za ovakve sile su. odnosno Fc = mac . sila trenja izmedju toˇkova automobila prilikom c skretanja u krivini. gravitaciona sila c Zemlje koja deluje na Mesec.. Fc Odavde se vidi da za.. Jasno je da to s ubrzanje mora da bude izazvano nekom silom koja je istog pravca i smera.4 Sile kod krivolinijskog kretanja Prema prvom Njutnovom zakonu. prevelika linijska brzina). ono je u stanju mirovanja ili uniformnog pravolinijskog kretanja. automobil izle´e iz krivine. GRAVITACIJA dakle na duˇe staze nisu pogodna za boravak ljudi. z kao ˇto smo videli. sila zatezanja koja deluje na telo koje zakaˇeno za kanap rotira.

nestaju uslovi za postojanje centipetalne i centrifugalne sile. Odnose se na dato c c nebesko telo. centripetalna na telo koje se kre´e po krivini.5. centripetalna sila mora da ima i odgoc varaju´u silu reakcije. za kretanje Meseca c oko Zemlje.10: Za kretanje istog tela jednakom linijskom brzinom po kruˇnici z manjeg polupreˇnika. i za svako od njih su razliˇite. Na primer. z Prema tre´em Njutnovom zakonu. U sluˇaju prekida veze (kidanje kanapa. a centrifugalna na telo c koje je odgovorno za takav naˇin kretanja. a centrifugalna na Zemlju.1 Prva kosmiˇka brzina c Prva kosmiˇka brzina je brzina koju treba da ima veˇtaˇki satelit neke planc s c ete. c c vrsta sile. c 5.5 Kosmiˇke brzine c Kosmiˇke brzine su karakteristiˇne brzine u astronautici. ˇiji je polupreˇnik putanje jednak ili vrlo blizak polupreˇniku te planete. hipotetiˇki prestanka dejstva c c Zemljine gravitacije na Mesec.. istoj je intenziteta a suprotnog smera od centripetalne sile i naziva se centrifugalna sila. proklizavanje automobila u krivini.). Pri rotaciji tela vezanog preko kanapa za ruku. Ova sila deluje na centar oko koga se odvija kruˇno c z kretanje. .5. ruka ose´a dejstvo centrifugalne c sile. c c c . Centripetalna i centrifugalna sila deluju na razliˇita c tela. 5. pa ´e telo produˇiti c z pravolinijsko kretanje. konstantnom brzinom. centripetalna sila deluje na Mesec. po tangenti na putanju..ˇ 5. potrebna je ve´a centripetalna sila. ve´ samo poseban naziv za svaku silu koja menja pravac brzine i c uzrokuje kretanje tela po kruˇnoj putanji. KOSMICKE BRZINE 141 Slika 5.

Kinetiv cka energija tela mase m koje se izbacuje brzinom v2 troˇi se na s vrˇenje rada protiv gravitacione sile Zemlje. pod uslov da na njega ne c deluju druge spoljaˇnje sile. Primetimo da u ovom izrazu ne figuriˇe masa tela m. c c jer je na jako velikim rastojanjima od Zemlje. u odnosu na Zemlju.7 Prilikom kretanja satelita mase m.5. GRAVITACIJA Sateliti koji se kre´u prvom kosmiˇkom brzinom. njeno polje praktiˇno jednako c nuli. 37 × 106 m.80 m/s2 i za polupreˇnik Zemlje r = 6. 91 km/s. Ovakvo telo s ulazi u zonu dejstva Sunca i postaje njegov novi satelit (kao ˇto to ve´ jesu s c planete). za c vrednost prve kosmiˇke brzine. toliko bi se (usled c trenja) zagrejalo da bi izgorelo. ne´ pasti na c c e Zemlju i osta´e u njenoj sferi dejstva kao satelit.142 GLAVA 5. odnosno c mg = 2 mv1 . Rad se pri tome vrˇi na putanji s s koja poˇinje na rastojanju R od centra Zemlje pa formalno do beskonaˇnosti. Zamenom vrednosti s za ubrzanje g = 9. Poˇto Zemlja ima atmosferu. po kruˇnoj orbiti oko Zemlje polupreˇz c nika R. se dobija c v1 = 7. prva kosmiˇka brzina s s c se raˇuna za visinu od oko 200 km gde vlada skoro idealan vakuum i nema c otpora u toku kretanja satelita. Uslov iz koga se moˇe dobiti traˇena brzina je da kinetiˇka energija z z c Ukoliko bi se telo kretalo prvom kosmiˇkom brzinom kroz atmosferu. 7 . r Odavde je prva kosmiˇka brzina data izrazom c v1 = √ gr. ispunjen je satelit da je gravitaciona sila izmedju satelita i Zemlje jednaka takozvanoj centrifugalnoj sili koja deluje na satelit pri njegovom kretanju prvom kosmiˇkokm brzinom v1 . Telo koje ima poˇetnu brzinu jednaku prvoj kosmiˇkoj brzini.2 Druga kosmiˇka brzina c Druga kosmiˇka brzina je najmanja brzina kojom treba izbaciti telo sa neke c planete da bi izaˇlo iz zone dejstva njenog gravitacionog polja. s 5. se kre´uu neposredno izc c c nad povrˇine planeta.

22 × 10 N. druga kosmiˇka brzina je povezana sa prvom slede´om relacijom c c √ v2 = 2v1 . c c 3. 2 km/s. ubrzanje Zemljine teˇe na povrˇini Zemlje jedz s nako γM/r. 5. Kolika je njena teˇina kada se s z nalazi na orbiti? 2. u proseku za 27.3 dana i da je njegova srednja udaljenost od nje 3. Tre´a je nac c c c jmanja brzina koju treba saopˇtiti telu da bi izaˇlo iz zone dejstva Sunca s s a ˇetvrta da bi otiˇlo izvan dejstva gravitacionog polja galaksije i otiˇlo u c s s vasionu. s .6. Kada je napravljena. i v4 ≈ 290 km/s.2). ZADACI 143 izbaˇenog tela bude bar jednaka njegovoj potencijalnoj energiji u polju teˇe. c z jer jedino u tom sluˇaju moˇe da je potpuno savlada.3 Ostale kosmiˇke brzina c Osim pomenute dve postoje i tre´a i ˇetvrta kosmiˇka brzina. njena teˇina s z 6 na povrˇini Zemlje je bila 4.5. 2 km/s.6 Zadaci 1. Koriste´i ˇinjenicu da je ubrzanje Zemljine teˇe g = 9. 5. odrediti c c z proseˇnu gustinu Zemlje. Medjunarodna svemirska stanica je konstruisana da funkcioniˇe na visini s od 350 km iznad povrˇine Zemlje.84×108 m od centra Zemlje. 80 m/s2 . Drugim reˇima. pa joj je vrednost v2 = 11. mora c z c da vaˇi uslov z 2 mv2 mM =γ . Moˇe da se pokaˇe da su njihove vrednosti z z v3 = 42. r Kako je. Smatraju´i da Mesec obidje Zemlju.5. prema formuli (5. odrediti period veˇtaˇkog Zemljinog satelita koji treba da orbitira na visini od s c 1500 km iznad povrˇine Zemlje. 2 r iz koga se za traˇenu brzinu dobija z v2 = 2γM .

c 2. 22 × 106 N = 4. 3 × 105 kg × 8. 80 × 106 N. . za period satelita se dobija T2 = r2 r1 3/2 T1 . γ Kako je proseˇna gustina Zemlje odnos njene mase i zapremine. 50 × 103 kg/m3 . zakljuˇujemo da unutraˇnjost Zemlje ima znatno ve´u s c s c gustinu od sredje vrednosti gustine. 80 m/s Primenjuju´i jednaˇinu (5. smac traju´i da je Zemlja pribliˇno lopta.2). 83 m/s2 = 3. 83 m/s2 . se dobija g =γ M N · m2 5. V πr 3 Kako je ova gustina oko dva puta ve´a od gustine ve´ine stena na c c povrˇini Zemlje. Iz jednaˇine (5. 3.3).7 Reˇenja s 1. Teˇina stanice ´e biti jednaka proizvodu njene mase m i ubrznanja z c Zemljine teˇe g na toj visini.144 GLAVA 5. teˇina stanice je z Q = 4. 96 × 1024 kg. 3 × 105 kg. Na osnovu tre´eg Keplerovog zakona. 98 × 1024 kg = 6. GRAVITACIJA 5. 2 2 6 m)2 (R + h) (6. 2 9. obeleˇavaju´i indeksom 1 veliˇine c z c c koje se odnose na Mesec a indeksom 2 one koje se odnose na veˇtaˇki s c satelit. za masu Zemlje se dobija gr2 M= = 5. Masu stanice ´emo na´i deljenjem njene z c c teˇine i vrednosti ubrzanja g na povrˇini Zemlje z s m= 4. dobija se c z ρ= M M = 4 3 = 5. za ubrzanje g na udaljenosti r = R+h = c c (6380 + 350) km = 6730 km. 73 × 10 kg Na osnovu ovoga. 67 × 10−11 · = 8.

odnosno r2 = (1500 + 6380) km = 7880 km. 93 h.7. RESENJA 145 U ovaj izraz treba zameniti date vrednosti ali treba imati u vidu da proseˇnu udaljenost veˇtaˇkog satelita treba raˇunati od centra Zemlje c s c c a ne njene povrˇine. Zams nena vrednosti sada daje T2 = 7880 km 3. 0 h = 1. 84 × 105 km 3/2 27. 3 dana · 24.ˇ 5. dan .

146 GLAVA 5. GRAVITACIJA .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful