Fakultet Humanističkih Nauka u Beogradu Smer za Engleski jezik i književnost 2006/07

PREGLED ISTORIJE ENGLESKE KNJIŽEVNOSTI U PERIODU OD XVII VEKA I VEKA ROMANTIZMA (1700-1832)

beleške sa časova književnosti 2006/7

Mihajlo Ravić

Sadržaj

UVOD U PERIOD RACIONALIZMA I KLASICIZMA (1700-1740) 1. DRUŠTVENO ISTORIJSKA POZADINA KLASICIZMA KNJIŽEVNE PRILIKE: KLASICIZAM 1. 2 Džon Lok (1632-1704) 1. 3 Dejvid Hjum (1711-1776) 1. 4 Aleksandar Poup (1688-1744)-Esej o kritici (1711) . godina-Esej o čoveku (1733-34). godina KLASICISTIČKA PROZA-Džozef Adison (1672-1719)-Ričard Stil (1672-1729) Danijel Defo (1661-1713);“Mol Flanders” , Džonatan Svift (1667-1745) “Guliverova putovanja”

2.SENTIMENTALIZAM U ENGLESKOJ KNJIŽEVNOSTI (1740-1800) 1.1 Uvod 1.2 Društveno-istorijska pozadina sentimentalizma 1.3 Književne prilike -Semjuel Ričardson (1689-1761), Henri Filding (1707-1754), Tobajas Smolet (1721-1771) , Lorens Stern (1713-1768) , Oliver Goldsmit (1730-1774) *Gotski roman*, Sentimentalistička proza i drama, Prozni pisci sentimentalizma ; dr Semjuel Džonson (1709-1784) , Džejms Bozvel (17401795) , Edvard Gibon (1737-1794), Predstavnici drame; Oliver Goldsmit (1730-1774), Ričard Brinzli Šeridan (1751-1816), ; Poezija sentimentalizma; Viljem Koling, Tomas Grej, (17161771), Viljem Kuper (1731-1800) 3. PREDROMANTIZAM; Robert Berns(1759-1796), Viljem Blejk(1757-1827) 4. ROMANTIZAM (1800-1832) ; Društveno-istoriske prilike i poetika, Viljem Vordsvord (1770-1832), Semjuel Tejlor Kolridž (1772-1834), Džordž Gordon Noel Lord Bajron (1788-1824), Persi Buš Šeli (1792-1822), Džon Kits (17951821)

2

1. Uvod Postoji različitih pristupa o saglasnosti o tome da je u Engleskoj prva polovina XVIII veka jedinstven period kako po književnim a donekle i ideološkim karakteristikama. Zatim ima raznih mišljenja i o tome koliko je raznih završnica tog perioda, kao što je 17440. godina , godina Popove smrti ili 1745. (Sviftova smrt) , ali su se autori valjda nekako složili da je granica 1740. godina, zapravo datum izlaska Ričardsonove “Pamele”, kojim započinje roman u modernom smislu. Pritom ne treba skrenuti sa uma da su godine jako približne i da se razvoj mišljenja i osećanja određenih ljudskih grupa ne može nikada sasvim jasno utvrditi. U Engleskoj se doba racionalizma I klasicizma podudaraju, klasicizam traje nekih 40- ak godina, 1700-1740. Što se tiče književno-ideoloških karakteristika nazivi su poznati prema onima koji su se tada smatrali najvažnijim. Racionalizma ima u filozofiji a klasicizma u književnosti. Racionalizam se javlja kao opis idejne podloge a klasicizam kao odredba književnih ideala. Osim naziva “doba racionalizma” ili malo zvučnije “The Age of Reason”, najčešče čujemo oznaku “klasicizam” zbog toga što sam termin i puno značenje te reči podrazumeva književnost koja pretenduje da bude klasična, a ne ona koja je objektivno takva. Interesantno je da Englezi vrlo rado nazivaju ovo doba “Augustin Age”-u poredeđenju sa Avgustinovim “Zlatnim vekom” i “The Age of Pope”-zbog toga što su pisci, laskajući sebi, voleli da pronalaze sličnosti između svog doba i Avgustionovog u starom Rimu. U našim prevodima ćemo naići na naziv “doba prosvećenosti”-usvojeno od “Istorije engleske književnosti”-Akademije nauka tadašnjeg SSSR-a, ali bi možda bilo bolje reći “prosvetiteljstvo” zbog toga što nije stvar u tome što su književnici tada bili prosvećeni već zbog toga što su želeli da svojim delima prosvećuju. Termin “Enlightenment” je takođe u istom značenju, ali je češći sa pojavama u drugim evropskim zemljama. Prema mišljenju Puhala taj termin nije najpogodniji, jer prosvetiteljska ctrta/nota/karakteristika ipak postoji u enegleskoj književnosti ovog vremena, ali ne toliko istaknuta jer nema toliko širokog demokratskog strujanja i istovremenog uticaja kao u drugim zemljama evropskog kontinenta.

3

1. DRUŠTVENO ISTORIJSKA POZADINA KLASICIZMA Revolucijom od 1688-1689. godine omogućen je neometan ravitak kapitalističke privrede koji će kasnije pretvoriti Englesku u izrazito trgovačkokapitalističku buržoasku državu. U ovom periodu Engleska je bila pod vlašću Viljema III i kraljice Ane, kao i kraljeva nemačkog porekla iz hanoverske dinastije-Džordza I i Džordža II. Naime, nedovoljnim ulaganjem u industriju to jest- manufakturu, gradska trgovačko-bankarska buržoazija koju predstavlja vigovska partija- to jest predstavnici gradske buržoazije se zapravo bogate finansiranjem skupih ratova svoje vlade i iskorišćavanjem kolonija što je i ujedno i podloga za “industrijsku revoluciju” koja počinje krajem veka brzim prelaskom na fabrički način proizvodnje. Na selu se ponovo vraća davno započeti proces “ograđivanja” koji rezultira oštrom klasnom diferencijacijom; krupni i sitni zemljoposednici okupljaju svu zemlju i pretvaraju svoja imanja u čisto kapitalističke jedinice, dok sitni seljaci propadaju, postaju poljoprivrednici ili se sele u Ameriku:) *Državna vlast, koja u gotovo celom periodu , osim torijevske vladepredstavnika seoskog veleposedničkog plemstva, u rukama vigovaca (to jest vrhova trgovačko-bankarske buržoazije) bila je prisiljena da učini nešto za svo to gladno ljudtsvo koje je propadalo u ovom periodu zbog toga što je industrija bila nedovoljno razvijena i nije još mogla da zaposli toliko broj naroda. Oni su međutim, preko “Poor Law” zakonodavstva (započetog još pod Elizabetom) omogućavali izvesnom broju siromaha da tek održe svoje živote, dok su s druge strane pooštrili kazne za sve prestupe protiv privatne svojine. Politički život Engleske karakteriše veliku borbu između vigovaca i torijevaca. Naime, vigovci su bili napredniji i uživali su masovnu podršku koju su stekli “slavnom revolucijom” u kojoj su iscrpli svoju naprednost i postali oligarhijska grupa buržoaskih vrhova koja uopšte nije bila orijentisana ka demokratiji i ozbiljnim reformama društva, već im je glavni i jedini cilj bilo obezbeđivanje slobode trgovanja i zarađivanja kako bi nahranili svoj klasni sloj. Sa druge strane, među torijevcima je bilo tu i tamo eksremista koji su priželkivali povtarak Stjuarta i apsolutne monarhije, ali su ostali već finansijski potkovani svojim već pretežno kapitalističkim - organizovanim veleposedima- gunđali o porezima i neefikasnom opozicijom kao i o stranim kraljevima stranog porekla koju je vigovska vlada dovela na presto. *Što se tiče ratova koje je Engleska vodila u vremenu kada je sve jače učestvovala na svetskoj političkoj sceni treba istaći rat za špansko nasledstvo u kome su se evropske sile borile za za posede oronule španske monarhije gde je Engleska osvojila Gibraltar I postala vodeća sila. Značajna ličnost je vojvoda od Marlboroa.Od idejnih događaja mora se spomenuti unija sa

4

senzualističko shvatanje sveta I učenje o idejama. . treba istaći dve Jakobitske pobune (1715. 1745) . Čak. Ruso. godine kada Engleska postaje “Velika Britanija” i ujedinjuje celo ostrvo pod jedinstvenu upravu. sprovedena 1707. -ŠAFTBERI: Verovao je u ljudsku moralnu svest I iznosio je svoje stavove racionalistički I nije se pozivao na religiju. bio je deista (l.takve ideje su neminovno izazvale negodovanje takvog stava u društvu. gde nije ostalo mnogo mesta za mistične zanose i religiozne forme mišljenja i osećanja jer su politički interesi i naučne misli prestali da se pretvaraju u religiozne oblike gde je samim tim idejni svet Engleske postao svetovan i razumski.ukratko. “Basna o pčelama” alegorijom dokazuje tezu da su poroci I nemoralni postupci pojedinca uslov za blagostanje u društvu. dakle obrazovanjem I vaspitanjem. Deizam igra važnu ulogu u filozofiji 18. Volter.Škotskom. Lesing). fil. Najvažnije ideje I tragove ovog perioda ostavlja nesumnjivo Lok u svojim spisima I otud mu I naziv “ Prorok vigovske Engleske ”. tako da poetika gledana u celini daje utisak izveštačenosti. ali se od momenta stvaranja svet kreće po logičnim zakonima bez učešća natprirodnog. Osnovni stav je bio da je englesko društvo bilo idealna harmonična sredina. obe nasilno ugušene što je onemogućilo gorštacima da ruše vlast već ih je osiromašilo I nateralo na emigraciju. mišljenje da je Bog prauzrok I tvorac sveta. Bernard Mandervil u svom delu. ni Poup ni ostali knjizevnici nisu bili baš toliko zaslepljeni da ne vide nedostatke tadašnjeg društva. sposobnostima I ograničenjima razuma obeležavaju ovaj period. Tada je ( već Velika Britanija) imala I svoje unutrašnje poteškoće. Izuzeci su Defo I Svift koji malo zalaze u realnost tadašnjeg društva-satira. Pisci I mislioci ovog perioda zastupali su različite stavove o filozofskom idealizmu naglašavajući ljudski razum. Naravno. naročito sa siromašnim škotskim gorštacima koji su se borili protiv centralizovane vlasti I prizeljkivali povratak Stjuarta. deus bog. ali ne priznaje nikakva čuda niti bilo kakav bozji uticaj na tok sveta. njegovo opšte prihvaćeno empirističko. ** Mali je broj radikalnih mislioca koji su racionalistički gledali na stvarnost. ali englesko prosvetiteljstvo I njegova crta je bila namenjena samo vigovcima jer su baš i pisci I predstavnici racionalizma bili vigovci. smatrao je da Bog jeste tvorac svega postojećeg. ali su ih smatrali sporednim uzrocima. 5 . bilo je onih koji su zanemarivali Lokove principe I uvrstili su neke dodatne elemente. veka . Društvo moze da se formira isključivo uz pomoć prosvećivanja. Idejna atmosfera doba racionalizma je u svetu praktičnih interesa i trke za zaradom.

obožavanje klasične. Prava priroda je zanemarena gde je samim tim glavni akcenat stavljen na proučavanje psihologije čoveka. rimske i grčke književnosti koja datira iz renesanse. bili slabo prihvaćeni. naravno . Dešava se to da glavna grupa pisaca zauzima “klasicistički” stav prema književnosti jer ima prilično čvrste osnove za to kao što su. 1.1 KNJIŽEVNE PRILIKE: KLASICIZAM Osnovni ton engleske književnosti 17. Toso i dr. zapravo. sistematičnost i intelektualni red na formu i obilk. čiji su elementi jasnost. Činčio. Dok Racionalizam u 17.Zatim. Pisci klasicizma nisu analizirali spoljašnju. Tolandovo delo “ Miltonov život” je knjiga u kojoj je autor prvi izneo Miltonova racionalistička razmišljanja. veka.Platonov stav. Tu se neguju misli i ideje i začinju dela. kao što je “pricip Verovatnosti” (priroda-prirodnost). a o njima i raspravljaju teoretičari. elementi klasicizma jesu naglašeni od strane kniževnika. prema ličnim političkim interesima i prijateljskim vezama. ali je u svojoj teoriji pokušao da odvoji stvari od oseta naglašavajući da one ne postoje objektivno. Dalje. Nekadašnje kafane.veka daju buržoasko-aristokratski pisci. dok je Kolins negirao besmrtnost duše. već unutrašnju duhovnu stranu realnosti sa izuzetnom realističnom 6 . van nas samih. okupljeni u Londonu. Džordž Barkli je razvio –pazi sad-subjektivističko-idealistički filozofski sistem  I pošao od Lokovih stavova da mi. unutrašnje i duhovne prirode. već da predstavljaju skup oseta. Bitne odlike klasicizma su racionalistički stavovi Džona Loka i Dejvida Hjuma koji su ujedno i podloga u postavljanju klasicističkih pravila. Džon Toland i Entoni Kolins su. jedno od osnovnih pravila klsicističke teorije jeste reflektovanje prirode u umetničkom delu-zapravo.veku predstavlja zdrav razum i posledicu Dekartovog racionalističkog metoda. koje su još u Drajdenovo doba bile omiljena stajališta sada postaju književni klubovi jasno podeljeni. koji još dugo ostaje jedini književni centar. Dalje. na klasicističke teorije prvenstveno su uticali Aristotel svojom “Poetikom” i neki italijanski teoretičari takođe iz 17. U ovom periodu imitacija prirode nije realistična niti naturalistička već prema klasicizmu treba napraviti jasnu razliku ismeđu sveta i one druge. Veoro. U svom delu “Tumačenje razmišljanja o principima ljudskog znanja” najviše se oslanja na platonistički objektivni idealizam. spoznajemo svet I “stvari” oko sebe na nivou oseta. i otkriti ono što je lepo u umetničkom delu gde se ističe ljudska priroda. takođe.

moralista i satiričar. ali je prednost ipak data latinskim piscima i misliocima. Sa druge strane. *Tri jedinstva. do vrline. složili su se Šaplen i Dobinjak.Jedinstvo radnje je opšte pravilo. Gore spomenut “Pricip Verovatnosti” o kojima su teoretičari raspravljali pokušavajući da definišu poetiku klasicizma. primerom dramske radnje gde tragedija sledi ovaj pricip zbog istorijskih činjenica. ***Konačni oblik klasicističke teorije daje Nikola Boalo. Cilj umetnosti jeste u tome da bude dopadljiva 7 . zapravo je povezivao jedinstvo vremena i smatrao je da radnja treba da traje 12. klasicisti smatraju da je imitacija prirode u antičkom periodu idealna priroda. u stanju da razlikuje istinu od laži i najvažniji je u ocenjivanju i vrednovanju lepog.proširiju ga na ono mesto do kog se može stići za 24 h. Pisci. a da odnos glavne radnje i epizoda mora biti tačno određen kako ni jedna prateća radnja ni u kom trenutku ne bi mogla da remeti ili prekida glavnu. verovatnost a ne istina je služila pesniku da pesmom čoveka dovede do idealnog. a kada su govorili o jedinstvu mesta. Formulisao ga je Aristotel i njega prihvataju i italijanski teoretičari 16. Kao modele treba uzimati antičke pisce. da bi se tek kasnije bavio teorijom. a tek kasnije francuski. Šaplen smatra da delo treba da predstavlja jednu radnju sa jednim junakom. dok su Šaplen i Dobinjak ovo jedinstvo vremena produžavali na čak na 30 h.preciznošću. dok ostala pravila uglavnom služe dramskoj poeziji.Kornej je imao svoj stav.francuski teoretičari svoje stavove potkrepljuju Aristotelovim zaključkom da je zadatak pesnika da iskaže i da stvara ono što je moguće prema zakonu verovatnosti. sati. koji je smatrao da pricip verovatnosti mnogo zavisi od toga koliko istorija sama po sebi ima upliva u neko književno delo. a to je istina koja predtavlja istinu imitacije(podražavanja) 2). “Poslanice”. veka. Predmet umetničkog dela je istina. 3). Osnovni principi njegove poetike nalaze se u njegovom delu”Art Poetic” i to posebno u tekstu-“O pesničkoj umetnosti”. da se razumemo. napisao je “Satire”. Razum ima prednost nad osećanjem i maštom i jedini je.gde postoje četiri teze: 1) . 4). kao i o “tri jedinstva” i “teoriji književnih rodova “ sledi sada: *Verovatnost. Među tadašnjim fransuskim teoretčarima koji su se tome protivili najviše se ističe Kornej. Prema Aristotelu.

basna i proza). koji primat daje strahu i divljenju. logičko rasuđivanje i posebno interesovanje za moralne probleme.White Paper ljudskog uma. prema tome Aristotelova i Platonova mišljenja su neraskidivo povezana(smatra Lok). na neki način nedostojna pažnje teoretičara. ali je svestan neraskidive povezanosti sa osećanjima. Dalje. senzaciju (osete koji postoje. *Teorija književnih rodova-(tragedija. Najpoznatiji pisac basni u 17. On pravi razliku između racia i osećanja. Naime. Što se tiče teorije komedije ona je vrlo oskudna jer se uglavnom svodi na ličnosti uzete iz nižih slojeva društva i njihove svakodnevive gde je rasplet srećan a intriga fiktivna. osim Korneja.Krajem 17. komedija.smatra. darkness) a mešanje osećanja i oseta se uvek dešava. dakle on govori o iskustvu. U poređenju sa klasicističkom dramom značaj klasicističke proze je znatno manji. Svo znanje .U teoriji tragedije francuski teoretičari polazeći od Aristotela. treba istaći i jak stilski izraz. veka dolazi do rascepa između francuskog klasicizma baš po pitanju antičkog nasleđa. pominje opažanje (posmatranje objektivne stvarnosti) . “Tabula Rasa” . preciznost izraza. prozni pisci uspevaju da izbegnu pravila i ne ugledaju se na antičke primere (uzore) . formi tragedije. zaključuju da radnja u tragediji treba da bude složena. znanju i razumu.. pa su bitne odlike ove proze: jasnost. koja su prema njegovom mišljenju “ stvar za sebe “ i ne mogu uticati na umetničko stvaranje. zapletu i raspletu i većina francuskih kritičara se prema tome slaže sa Aristotelovom teroijim “Katarze” . 1. jednostavnost. ali nemaju direktnog udela u stvaranju umetničkog dela) i refleksiju(odraz). takođe. veku bio je Žan Lafonten. preuzeta iz istorije. on smatra da se ideja može iskazati rečima (fiction. U klasicističkom periodu basna je smatrana nižim pesničkim rodom. “An Essay concerning Humane Understanding” (1690) . ali i dve suprotnosti-razum i nadahnuće ( to jest maštu). Subjektivna stvarnost se već nalazi u svakoj individui. koja na osnovu nje stvara objektivnu stvarnost.2 Džon Lok (1632-1704) Nesumnjivo je da je “ideja” osnovni element o kome treba raspravljati. -Lok prezire intuitivne i imagitivne sposobnosti uma i uzdiže one racionalne. to jest ekspoziciji. Kod Loka nema imitacije prirode i veza između subjektivne i objektivne stvarnosti je neraskidiva. ali istovremeno i jednostavna i da junak ne treba imati naglašene mane niti vrline već da se opširno govori i o strukturi. a jedan od protivnika bio je Pero. Uz Boaloa stali su Rasin i Lafonton. Ideja je osnovna crta čovekovog karaktera i predstavlja subjektivnu stvarnost. stiče se iskustvom koje je bazirano na čulnim impresijama i ne postoje “urođene ideje” jer se znanje ne javlja u razumu 8 .

koji zavise isključivo od posmatrača. stil) i o spoju između života i umetničkog stvaranja. Nema potpunog formiranja subjektivne stvarnosti jer je svestan da dolazi do otuđenja ukoliko nešto posmatramo bez prisustva subjektivnosti. godina (neproveren podatak ). 4 Aleksandar Poup (1688-1744) Trgovački sin. Posle prve zbirke 9 . Sreća je univerzalna. jednostavnosti izraza i u utisku koji pisac ostavlja na čitaoca isključivo čitaočevom percepcijom. Hjum smatra da senzacije nisu oseti već su to dve emocije: osećanje i pamćenje. 1. “A Treatise of Human Nature” ( 1739-1740). od rođenja je bio podložan raznim dečijim bolestima te je time postao invalid.je napisao u formi originalnosti. prema tome sreća pojedinca i drugih je pralelna i ciljevi su harmonični. umesto problema suštine. Ove impresije. Prvo je objavio pastirske pesme “Pastorale”. ali I sadržinski bez umetničke vrednosti. Kao osoba imao je I negativne karakteristike.prema njegovom mišljenju postaje problem uzročnosti. to jest metafizičarima (religija. nizak I pogrbljen.u kojoj predstavlja naš racionalistički sud kao jednostavne impresije udružene sa običajem gde neminovno tome iščekivanja proizilaze iz ličnog iskustva. U drugoj i tećoj knjizi ovog dela bavi se ispitivanjem strasti i morala. Problem znanja. poput veličine ili broja) i sekundarne kvalitete ( poput boje. a kasnije se priključuje državnoj službi. Ukratko rečeno. on deli na primarne(merljive. pitanjem “dobrog i lošeg” što je u vezi s dušom čoveka. godine koje su imale vrlo konvencionalnu formu.nezavisno od utiska koji su primljeni iz spoljašnjeg sveta. njegovim duhom. Poup je tvrdio da ih je napisao sa 16. ali pristajanje čovekovog uma na verovanje jeste u skladu sa razumom. Bio je rimokatolik što mu je omogućilo da se školuje na univerzitetu.1709.mirisa). vera se ne razlikuje od razuma. zvuka . 1. On ovde govori o metafizici.3 Dejvid Hjum (1711-1776) Za razliku od Loka. uobražen I smatrao je sebe genijem pa je samim tim I oštro reagovao na bilo koju kritiku. “Personal Identity”. izuzetno mršav.

mada I uticaje renesanse (posebno Dante I Bokačo). *Što se tiče književne forme I izraza. Sonet je izbačena forma. godine. satira. Vrlo brzo postaje član aristokratskog društva pisaca. zapravo nešto što zavisi od samog subjekta. preciznost. na primer u delima istih uzora traže se različiti elementi koji najviše odgovaraju opšteprihvaćenim stavovima određenog vremena. još od Drajdena se neguje herojski kuplet (distih) I on se smatra najpravilnijim metričkim oblikom.obrazovanje . odlazi u London gde živi kao profesionalni pisac. Poupova tema je ovde književna kritika. “Esej o kritici”. Prema teorijskim stavovima kako antičkih tako I klasicističkih pisaca. prošireno izdanje 1714. ali I da poučava gde se od pisaca ne traži samo lepota već I originalnost izraza.1712. klasicisti smatraju da da su najvažniji književni rodovi ep I tragedija. godine. zatim prevod “Ilijade”-1720.pesama. Drugo. U tim žanrovima oseća se didktička svrha kao I moralno-poučni elemeni. ali I teoretisanje o književnosti. Kod Poupa I pesnika klasicizma nailazimo na stavove Horacijeve poetike. godine što mu je I najznačajnije delo. Jasno je da prema Horacijevom uzoru On I piše ovaj esej. “Otmica vitice”-1715. To je bila slika vaspitanog dzentlmena. godine) Esej u stihu herojskog kupleta ( rimuju se prva dva I sledeća dva stiha ). To je jedan od razloga zašto su kasnije romantičari klasicističku poeziju smatrali nepoetičnom. ali se najviše razvija esej u stihu. tako da je ono po svojoj formi 10 . objavljuje svoj “Esej o kritici”. umerenost . Ostala dela su “Esej o čoveku”. Komponovao je ovo delo samostalno. Pod “ prirodom” Poup podrazumeva unutrašnju ljudsku prirodutalenat. humanistička poezija. Engleski klasicisti su u klasičnoj književnosti antičkog perioda tražili osobine koje predstavljaju sliku idealnog sveta I upravo to su želeli da reflektuju na svoje vreme: razumnost. Anyways. Osnovni ton književnosti ovog doba daju aristokratski pisci okupljeni u Londonu gde uz obozavanje klasične književnosti koja datira još iz renesanse se različito preslikava kako u periodima tako I u delima. originalnost. Poup se već u prvom delu eseja obraća kritičaru.esej. posebno u esejima. pisac treba da zabavlja. Prema uzoru na Horacija. u prozi vrste koje su bliže etici I nauci. godine se pojavljuje I izdanje njegovog najobimnijeg dela “Dansijada”. 1728.Aleksandar Poup (1711.umerenost u osećanjima. tako da se sva ozbiljna poezija u ovom peiodu piše ovim kupletom. lepota u izrazavanju (stil) ….istaknutog teoretičara starog Rima koji je bitan za klasicizam svojim delom “Ars Poetic”. klasicističko shvatanje da I u formi (stihu) može da se raspravlja o teorijskim stavovima I temama izvesnog perioda u vidu eseja. U Engleskoj.

Što se tiče Lokovog uticaja na ovaj esej. dok se Poup obraća I kritičaru I definiše veštinu suđenja). Dok racionalisti govore o neraskidivoj povezanosti subjekta I objekta.“rasprava Ars Poetic” su se obraćali pesniku I definisali veštinu pisanja. autora. Uspostavljanje relacije kritičar-pesnik. Izlaganje datih tema. znanje je neminovni element umetničkog stvaranja I kritike. ali I kod kritičara. njegove teme nisu čvsto povezane I nisu logičkim redom raspoređene. Poup gotovo nadmašio Drajdena. znanje. vrednosti ( postojeća tradicija ). Poup govori I o osećanjima koristeći iste elemente koji važe za stvaraoca u klasicizmu. a to su. kao I opšte znanje. prema osnovama tih već prihvaćenih standarda umetničkog dela. Za razliku od ostalih klasicista on govori o muzama. nadahnuću. 1*** U prvom delu govori o ukusu kao važnom elementu I kao osnovom za kritički talenat I o prirodi čoveka kao osnovnom merilu kojim kritičar treba da se rukovodi pri ocenjivanju I vrednovanju književnog dela. inspiraciji (Platon) .verovanje u pravila u svrsi imitacije (podražavanja) prirode. 2***U drugom delu uspostavlja tu nerskidivu vezu između stvaraoca I kritičara (…”which is still the same” ). subjektivizam-objektivizam mora biti uravnotežena kod kritičara. Očiglednost osećanja. prema tome umetničko delo mora proći kroz ruke kritičara. Razlikuju se samo po Sudu ( Judgment ). koje postoje kod stvaraoca. ali ne insistira na tome da ih klasicisti primenjuju u toj meri. on se vraća 11 .život. Kritičari smatraju da je savršenstvom izraza I formom . Ograničen nivo ljudskog uma je najstrašnijia stvar. potreban je I kvantitet I kvalitet znanja iz određenih oblasti. Poup pominje ove stavove. Prema Poupu. prema njegovom nahođenju I nekim stavovima kojima izražava prolazne klasicističke ideje mogu se smatrati I zabludom određenog perioda. Autor ne može ili po mom mišljenju ne sme da sudi o svom delu zbog toga što će uvek biti subjektivan. Relacija razum-osećajnost . On piše herojskim distihom koji je zahvaljujući njemu postao standardni pesnički oblik prve polovine 18. Poup prati osećanja I govori o tome kako kritičar vidi delo upoređivajući originalnost I jasnost izraza sa standardima koji su prethodno postojali. celovitost. prema tome značaj eseja je I sagledavanju znanja I perioda nastanka istog I On tvrdi da uvek treba tragati za novim znanjima. Posmatraju se svi elementi. samo spolja gledano je skladno komponovan. bez obzira na to kada je nastalo umetničko delo. Sloboda umetničkog stvaranja ima određene granice. veka. ta prirodnost je vanvremenska kategorija I umetničko delo se posmatra kao celina a ne njena spoljašnjost. utisak. Ovaj esej. Naime. na primer.originalno (Horacije I Boalo.informisanost. *Prvenstveno prirodnost. vrednovanje dela I prirodnost. snaga izraza I lepota. To su klišei po kojima se I stvara I kritikuje delo. zavisi da li ćemo novonastalo umetničko delo uvrstiti u plejadu pravih umetničkih dela. iskustvo.

Poup je pisao I lirska dela. on već u predgovoru ističe da kao pesnik želi da bude umeren. Zbirka pesama “Stihovi za sećanje na nesrećnu damu” je elegija posvećena nesrećnoj ženi koja se ubila. Ep je napisan herojskim kupletom I spada u herojsko-komična dela.preuzeti su iz Drajdenovog dela. Poupov “Prevod Ilijade” više liči na njegovo stvaralaštvo nego na Homerovski ep jer je on prevod shvatio I uradio kao adaptaciju teme prilagođenu svom vremenu. prema tome posmatrati deo po deo. Glavni lik se zove Tibol. 12 .je komično-satirični ep. Ovaj spev je zapravo njegova vizija I kritika prema visokom društvu (njegov kriticizam je prisutan od samog početka dela I ironija je višesmislena). Posmatra I kritičara I pesnika kroz periode. uma I celine. on zapravo daje čitavu plejadu mitoloških bića. sama sadržina epa ukazuje da je to parodija na klasičan ep. zbog čega su im porodice zavađene?:) Iz tadašnjih kritika se saznaje da su obe porodice bile Poupovi prijatelji.elementima suda. teme. Ovi motivi.mladi Lord. to jest takmičenje pisaca. “Dansijada”. gde je zapravo želeo da ih pomiri I da im na šaljivi način predstavi naizgled ozbiljan problem. ličnosti I drugo. godine bila su samo dva pevanja. Spev je posvetio Arabeli koja se u delu zove Belinda. “The rape of the Lock” je ep I u prvom izdanju iz 1712. ali govori I o čoveku uopšte u okviru umetničkog stvaranja. Svečanost krunisanja pretvorena je u igru. Tema je zasnovana na stvarnom događaju. ali ne I nedosledan. Glavna božanska ličnost kojoj se Poup obraća I koja vodi predstavu je boginja Glupost. a dati sud za celovito umetničko delo. ali sa manje uspeha. To je bila Eloiza Abelard. kritičara. koji u istoriji književnosti predstavlja jednu od najopširnijih polemika. “Esej o čoveku” – Aleksandar Poup (1733-4) On ovde govori o posmatranju objektivne I subjektivne stvarnosti. Osim teme. o ljudskom znanju I sve to zavisi od individue. Naime. Zato je prevodio herojskim distihom strogo se pridržavajući klasicističkih normi i vodeći računa o dikciji. Osnovno motivika je zapravo iz srednjevekovne priče o nesrećno zaljubljenoj ženi. Podeljena je na četiri dela ( kompoziciono slična “Otmici vitice” ). U osnovi je krunisanje junaka za kralja gluposti.što se posebno vidi u drugom pevanju I što je u pricipu predstavljala parodiju na junačke igre iz Homerove Ilijade. iz osvete zbog neuzvraćene ljubavi je na prevaru odsekao pramen kose mladoj plemkinji Arabeli Fermor.

dobija državnu stipendiju za putovanje po Evropi. Zatim. o njegovoj prirodi. koju stičemo rođenjemdo civilizacije u kojoj posmatra odnos instinkta I razuma. Po povratku sa putovanja koje je trajalo tri godine. racionalističkog klasicizma. *U četvrtoj raspravlja o etičkom problemu. is right”. *U drugoj govori o samoljublju I razumu kao glavnim pokretačima čovekovog života. Za njega je forma stvar praktičnog idividualnog izbora a ne nadahnuća. što je I stav većine pesnika tzv.sažet. Značajan stav je taj da čovek ne može da upozna svoju budućnost jer mu baš to omogućava da živi u nadi. ali se međusobno dopunjuju I Poup ih gledano skupa poredi sa porokom (strašću ). zatim I ističe ideju o lancu stvorenja gde čovek zauzima središnje mesto. *U trećoj poslanici govori o čovekovom odnosu prema društvu I ističe da ne treba odvajati ljudsko društvo od prirode i svemira. Zbog ove pesme postaje popularan i prihvaćen od strane vigovske partije i dobija doživotnu državnu službu. njegovom mestu u svemiru. ali ne I nesavršen.eseji objavljivani u periodičnim publikacijama. to jest pitanju čovekove ovozemaljske sreće I zaključuje da nema sreće u materijalnim stvarima već u vrlini. Tokom boravka 13 . gde čovek pokušava da se uzdigne do nečeg van njegovog shvatanja. Kasnije je studirao u Oksfordu gde se istakao uspehom u klsičnim jezicima ( grčkim i latinskim). između životinja I božanstva. KLASICISTIČKA PROZA Džozef Adison (1672-1719) Najvažniji predstavnici klasicizma su Ričard Stil i Džozef Adison i mora se reći da se proza dosta razvijala u engleskom klasicizmu. 1704.kao neku vrstu pripreme za diplomatsku službu. kao posledicom samoljublja I vrlinom koja proističe iz razuma. *U prvoj govori o čoveku uopšte. Takođe je napisan herojskim distihom I podeljen je na 4 poslanice. Adison je rođen u Ličfildu a otac mu je bio paroh što mu je omogućilo da se školuje u londonskom Charterhouse-u. čovek je srećan ako je moralno zadovoljan sobom I srećom oko sebe. gde se i sprijateljio sa Ričardom Stilom. godine piše svoju dužu pesmu “Ratovanje” u herojskom distihu u kojoj slavi pobedu Vojvode od Marlboroa kod Blenhajma. Završava rečima: ”Whatever is. Oba elementa su u suprotnosti. samoljublja I društvenosti. On insistira na postojanju harmonije u razvijanju ljudskog društva od prirode. a posebno značajna vrsta je “periodični esej”. Posebno kritikuje oholost.

narodne balade i čitavu seriju kritičkih eseja je posvetio Miltonu i njegovom “Izgubljenom Raju”. Adisonov i Stilov zajednički rad odnosio se samo na periodičnu esejistiku. kojima je glavno sedište bilo KitCat Club. Sir Andrew Freeport. Nekima od njih nisu davana lična imena jer se vrlo malo pojavljuju.temu je preuzeo iz starorimske istorije i govori o odbrani poslednjeg republikanca Katona od Cezara i o njegovom samoubistvu. Razvoju estetike 14 . godine ). Spectator i daje program u kome se predstavlja kao obrazovan čovek srednjih godina koji dobro poznaje svet i uopšte ne želi da ulazi u političke rasprave jer se od takvog sveta distancira. Ovim delom je dokazivao da samo religiozna načela mogu stvoriti velikog čoveka. Pisao je o dramatičarima restauracije. Družio se sa poznatim piscima . Adison i Stil osnivaju nov časopis “Spektator”. Akcenat je stavljen na njegovu narav i psihologiju. biva smešten u u različite situacije. 1709. a svaki broj časopisa je sadžavao po jedan esej . Will Honeycomb. pisao je i klasicističku tragediju.). ali je ipak najznačajniji njegov esejistički rad. Posebnu grupu napisa u Spektatoru čine Adisonovi književno-kritički i estetički eseji. Posle gašenja časopisa. Captain Sentry. Ričard Stil (1672-1729) Rođen je u Dablinu u građanskoj porodici i otac mu je bio pravnik. ali zato najupečatljiviji lik Rodžer Karveli.koji je izlazio svakog dana osim nedelje.. Pored esejistike. u “Spektatoru” nema političkih članaka a za drugi broj časopisa karakterističan je “Spektatorov klub” koji predstavlja grupu izmišljenih lica kao predstavnika svih važnijih slojeva društva i profesija (Sir Roger de Coverley. a pisanjem eseja se bavio zajedno sa Stilom. Pisao je i komedije “The Funeral”. posebno u književnosti. isticao je lepotu iz početka engleske književnosti i to . učestvovao je u kaganskim druženjima i bio je cenjen zbog svoje učenosti. “Katon”. sa insistiranjem na moralnosti. Ovim su se obavezali na političku neutralnost. zato se ova nova književna vrsta i zove periodični esej.vrlo jednostavne tematike. Na samom početku je naglasio da će u časopisu biti reči o poeziji. godine Stil je pokrenuo časopis “Brbljivac” koji je izlazio tri puta nedeljno sve do 1711. U prvom broju časopisa Adison se predstavlja kao Mr.prozni spis “Hrišćanski junak “ (1701.. Završio je Čarter Haus i studirao u Oksfordu da bi posle studija otišao u vojsku.u Londonu. godine. Autori su ga proizveli u pravi književni lik. politici i životu modernog sveta. Ova moralistička crta postaje novina za ovaj period i jedna od osnovnih elemenata Stilovog rada. dve godine. ali bez nekog velikog uspeha. Tamo je i počeo da piše važnije delo. U suštini to je bio protest protiv amoralnosti i zalaganja za moralni ideal.

Defo je bio pristalica vigovaca i bavio se raznim zanatima. Torijevci su počeli da napadaju kralja Viljema III. Sve članke je sam pisao. E sad. Ovo delo objavljeno je 1701. a istovremeno odgovorili na klasicističke zahteve jer su insistirali na znanju. zanimljivo je i da je nekoliko puta bankrotirao. ali politički gledano vrlo uspešna. godine a već 1703. Sin londonskog mesara. Ovi eseji su temelj razumevanja poezije koja će se razvijati tek kasnije u sentimentalizmu. koja je vrlo dvosmislena pa ga torijevac – ministar 15 . najpoznatiji je njegov časopis “The Review”. 1703. Preko 20. godine do 1713. sramni stub. Iako je “The Spectator” kratko trajao. Posle ovog časopisa. Stil osniva novi “Gardijan” ( 1714. godine menja prezime dodajući francusko “de” na već postojeće (Defoe). Nije bio baš obrazovan i u pisanju se koristio životnim iskustvom. Danijel Defo (1661-1713) Njegovo pravo prezime bilo je FO ( foe=neprijatelj:). Zato je. Adison je posebno doprineo serijom eseja-“ Uživanje mašte”.književna vrednost njihovog rada je uglavnom istorijska. prema njegovom mišljenju. Oni su postavili i ostvarili standarde racionalističke proze. svaka vrsta engleskog nacionalizma smešna. Književno gledano. godina bavio se novinarstvom. pisao je o politici. zbog čega je Defo napiso satiru herojskim distihom “Čistokrvni Englez” u kojoj se vraća istorisjkim činjenicama i dokazuje Englezima da nisu čista nacija. Pokrenuo je nekoliko periodičnih publikacija. Bio je vigovac i svojim pisanjem se borio za vigovsku partiju. ova satira je vrlo slaba. Naime. pa i romantizmu.eg isključivo zbog njegovog porekla. godine. Izveden je na tzv. moralu i estetici tog vremena. ekonomiji i socijalnom životu Engleske i smatra se da je začetnik engleskog novinarstva. ali nije doživeo pređašnju slavu zbog izmenjenog stila pisanja(Adison je bio uzor engleske književnosti i učitelj pismenosti). izvršio je značajan uticaj na englesko građansko društvo jer je imao i poučan i zabavan karakter. godine je završio u zatvoru.o politici i ekonomji i trudio se da bude objektivan. teško je izmeriti jezičke i stilske osobine nekog dela. Što se tiče njegovog književnog rada. pitanje stila je vrlo kompleksno kako za teoriju tako i za istoriju književnosti. pa je u zatvoru napisao “Himnu sramnom stubu”. obeležava ga politička crta. koji je nastao pre “Spektatora” i trajao je od 1704.misli.zbog samog značenja reči. godine )dok je Adison pokušao da obnovi Spektatora.

upoznaje još jednog gospodina koji btw ima umobolnu ženu i započinje aferu sa njim... umesto dotadašnjeg Beti.. tzv. Ona zatim odlazi u London i rađa njegovo dete koje daje na staranje nekoj seljanci uz novčanu nadoknadu i udaje se za bankara sa kojim provodi pet godina braka(on umire u 48. Glavnu junaknijnu zovu Moli. iako ima već dva sina i dve kćeri. Defo počinje da radi kao dvostruki špijun. ali to što ukrade prodaje ženi koja ju je porodila i upušta se u život lopova. Prerušavala se čak i u muškarca i imala je saučesnika koji je obešen. godini upoznaje bankara i odlazi u Lanšajer gde se udaje za plemića Džejmija. Položena mu je kaucija i on odlazi u Francusku i time je rešava obaveze prema njemu i u međuvremenu im umire dete.. godine u Kolčesteru (Eseks) gde biva zbrinuta od strane parohijske uprave sve do 14. godina. Njena starateljka Nana tada umire i nju preuzima predsednica Doma. odlazi u Virdžiniju na osam godina i tamo otkriva da joj je muž u stvari brat.Gospode Bože. a svekrva majka! Svom bratu je rodila troje dece i vraća se u Englesku. Bio je začetnik engleskog romana. Opet se udaje. jedan gospodin je spašava itd itd itd. a ovakvi postupci u književnosti su tipični za ovaj period. Danijel Defo “Mol Flanders” Predgovor ovog dela je napisao Defo... dolazi u Bato. sa njim ostaje šest godina i rađa mu još dvoje dece. a ona sama uzima ime “gospođa Flanders” i odlazi u London. “istorije određenih ličnosti” pisane u duhu realističke etike i morala tadašnjeg vremena. tako i dobija ime “Moll”-secikesa. Ostaje u drugom stanju. godini) i njemu rađa JOŠ dvoje.Harli izvlači iz zatvora. a roman je u narativnoj formi prvog lica. počeo je da razmišlja na drugačiji način.. a kada je napunio 60. ali razbludna Moli se zaljubljuje u starijeg sina sa kojim ima aferu a udaje se za mlađeg kojem rađa dvoje dece a on umire nakon pet godina. a njeno pravo ime se nalazi u spisima zatvora Njugejta gde je i rođena (pošto joj je majka bila osuđena na robiju a kasnije je proterana u Ameriku). Prvo sećanje Moli vezuje ca Cigane kojih se oslobađa kada je imala 3. godine u Domu za žene. gde će se dešavati razne spletke. ali on to isto čini misleći da je ona puna love.nešto poput lične ispovesti (ROMAN ISTORIJE POJEDINCA). Odvodi je kući. Mol zatim počinje da krade. zatim se preudaje za “uspešnog trgovca” koji završava u zatvoru zbog dugova nakon dve i po godine. Defo je sigurno bio inspirisan “Ženom iz Bata” kada je pisao ovu knjigu:). misleći da je bogat. ako sam dobro izbrojao do sada je rodila 11-oro dece. Mol pomaže prijateljici da se uda za kapetana. -U ovom romanu priča je u prvom licu. 16 . U svojoj 42. Mol ostaje udovica sa 1200 funti prihoda.

Tek kasnije počinje da piše ozbiljnu društvenu satiru. Nracija je primarna. *Njegov književni rad bio je veoma obiman. ali i o političkom i književnom životu Engleske tog doba. godine dok je on boravio u Londonu. iako se ona bavi spletkama. Bio je član nekih književnih klubova ( Skriberijus). Tokom studija nije bio naročito uspešan.humoristično delo. to jest herojskokomična parodija( ton u delu je ozbiljan i svečan iako je tema banalna). a ona u Irskoj. posvećeni aktuelnim događajima. emotivno razočaran zbog Stele svoj talenat je preusmerio prvenstveno ka pisanju oštrih političkih napisa u prilog svom irskom narodu. Nenaviknut na seoski život. u takvoj Engleskoj. laskajući joj tako ju je i zvao da bi je kasnije i oženio. Uz sreću. ali vešto izbegava policiju. krađom i prostitucijom. Pretpostavlja se da je Defo želeo da naslika naličje engleskog društva a posebno da se uhvati u koštac sa konvencionalnim moralizatorskim stavovima tadašnjeg društva. Svift podučava Stelu. Kasnije se ispostavlja da su oni brat i sestra po ocu! Od 1710. lukavstvo i podmićivanje ona izlazi iz zatvora i poslednje godine svog života provodi kao ugledna i bogata dama. Istovremeno. godine postaje sekretar svog daljeg rođaka Viljema Templa koji je bio diplomata ( smatra se da mu je on bio pravi otac).1713.koji daju odgovore na neka moralna pitanja.politički napisi. uglavnom zbog neposlušnosti a ne zbog neznanja. ne toliko uspešne pa započinje crkvenu karijeru. svakodnevno su se dopisivali i ta pisam su posthumno objavljena. 1689.Templova službenica Esteri Džonson.oštra satira humorističnog tona gde on predlaže siromašnim slojevima društva (osobito irskog naroda) šta da rade sa svojom decom pošto nemaju sredstava da ih izdržavaju dok istovremeno predlaže 17 . Značajna su jer su predstavljala zbirku dokumentovanog materijala o Sviftu. Nesumnjivo je da je Mol vrlo kontroverzna ličnost.kao da je danas iole drugačija?:) Džonatan Svift (1667-1745) Rođen je u Dablinu i bio je pristalica torijevaca i potiče iz konzervativne angliganske porodice. *“Meditacija o dršci od metle”.Defo je na neki način opravdava. a prva je bila pod nazivom “ Skromni predlog”.a pošto mu je bilo blisko irsko nacionalno biće posebno se pozabavio upoznavanjem čitalaca teškim životom u Irskoj. Dobio je svešteničko zvanje i parohiju u Irskoj. U starosti gubi pamćenje. eseji (zabavnog i satiričnog karaketra). nakon dve godine se vraća kod Templa do njegove smrti. premda ima i dijaloga koji us mnogo uspešniji i življi nego u “Krusou”. Iz ovog perioda poznati su njegovi eseji i rasprave. U tom periodu.

Pojavljuje se Ezop i definiše pčelu kao predstavnika antike(starog) a pauka kao predstavnika modernog doba. Smatra se da ona stvara nešto korisno.koja ima elemente basne gde pauk govori o svom trudu. postaje zreliji. a treći ga potpuno odbacuje. Martinu i Džeku (predstavnici 3 grane hrišćanstva: rimokatoličanstva. Ovaj prozni spis je snažna satira upućena ponašanju engleske prema irskoj zajednici. Knjiga je podeljena na četiri dela( svaki deo ponaosob). Sastali su se predstavnici vlasti da vide šta da urade sa piscima koji kritikuju državu i crkvu. oslikava se njegov lik. a moderni pisci zastupaju tezu da treba biti originalan u svakom pogledu. Stoga je ovo dvosmisleno alegorijsko delo. navodno predstavljajući čitaocima vrlo neobična. egzotična mesta i njihove stanovnike. Interesantana je i njegova rasprava tzv. Prvi ga nosi takvog kakav jeste. *”Priča o buretu”. a u centru priče je epizoda o trojici braće. Uglavnom se svodi na naraciju. radu i originalnosti pri pravljenju mreže. drugi brat ga prihvata. poevzuje ih samo glavni junak. a pčela o vosku. dok pauk ima otrovni sok. Da. Naime. Svi delovi su nezavisni međusobno. oštro i satirično predlaže siromašnim Ircima da svoju decu daju državi. kroz šta mi prvenstveno sagledavamo socijalnu a zatim ljudsku satiru.skup nepovezanih. Smatra se da je treći deo napisan poslednji. U delu se nižu doživljaji kapetana Gulivera tokom njegovih plovidbi. Petru. godine. ali tek kada se dublje zađe u tematiku ovog dela.rasprava između starih i novih knjiga. U osnovi su se stari pisci zadržali na klasicističkom tumačenju da su grčka i rimska dela nedostižan uzor od kojih pisci treba da uče. a poenta glasi :”Oteli ste nam sve što imamo. ali prepravlja. ostaje samo da počnete kao ljudožderi da jedete našu decu”. *”Bitka knjiga”. ima drugačiji pogled 18 . i od početka pa do kraja romana znatno menja svoj karaker. Da ih jedu. Džonatan Svift “Guliverova putovanja” Knjiga je objavljena anonimno gde je Svift namerno isticao putopisnu stranu ovog dela. Na ovim putovanjima Guliver sreće mnogo različitih ličnosti. Kroz razne doživljaje on stiče iskustvo. “Rasprava između pauka i pčele”. ali vrlo duhovitih priča i eseja. a onim višim slojevima da se tom decom hrane. medu i svojoj vrednoći. to jest antičkih i savremenih. može se smatrati oštrom društvenom satirom i značajnim alegorisjkim delom. anglikanaca i protestantizma) koji od oca nasleđuju svaki po jedan kaput( Sveto pismo). Ovo delo je napisano oko 1704.engleskom vladajućem sloju šta da rade u tom slučaju. da.

19 . Svift je pisao i poeziju u mladosti. ali su zverskog karaktera( simbolično predstvljanje ljudske prirode). tako da životinje zapravo vladaju ljudima i da su bića visokih moralnih vrednosti. Osim proze. -Džon Drajden. Uvod Naziv potiče od reči “sentiment”=osećanja. takođe karakterističan za antičku tradiciju.. Govoreći o ostrvu čarobnjaka posebno je istaknut bajkovit element. opisi zemalja su vrlo precizni sa elementima komike( bitka sa pacovom ili borba sa osama). članovi te zajednice kao nosioci idela utopije nisu ljudi. Svift je na ironičan način obrnuo situaciju.prema svetu itd.salbija satira o razvoju nauke. proza restauracije SENTIMENTALIZAM U ENGLESKOJ KNJIŽEVNOSTI (1740-1800) 1. Svift alegorijski ismeva i vigovce i torijevce. tehnologije o zdravorazumskom razvijanju društva. koja je prema njegovom mišljenju verovatno bila neka vrsta pretnje ljudskom spokoju. Kasnije su njegovi stihovi uglavnom bili humoristični i satirični. Pisao je i parodije.. Pisao je klasicističke ode. Ovo je kratak prelazni period između klasicizma i romantizma i javlja se kao odgovor na klasicističke klišee. treći deo ne utiče mnogo na razvoj satire-poput nekog intermeca (međuigra). a alegorija je najprisutnija u prva dva dela. već konji koji vladaju Jahuimakoji su po svemu slični ljudima. Guliver se nalazi u harmoničnoj zajednici u kojoj vlada pravda i humanost. čiji vladari koriste Guliverovo prisustvi radi zastrašivanja naroda. ali i kritičare. Naracija je u prvom licu jednine. On želi da prikaže moguću zlouptrebu navike. ali je prestao nakon Drajdenovih kritika. U slici Lapute. Četvrti deo je najinteresantniji i najviše zbunjuje čitaoce.

Greja nije služila ulepšavanju stvarnosti. na utopiji sa nadom u bolju budućnost.roman koji je 20 .Tomsona. U drugoj polovini 18. “grobljanska lirika”. ali i komedije (“Ona se spušta da bi osvojila”) i roman “Vejkfildski sveštenik” u kojem kritikuje buržoasku demokratiju i zadržava se .. snovi o smrti. poznatom po čuvenoj “Elegiji napisanoj na seoskom groblju” u kojoj poredi površan život bogataša sa srećnim životom ljudi na selu. “Noćne misli”) gde je on predstavio početak jedne nove škole i vrste poezije. Njegovom nastanku pogodovale su različite protivurečnosti u tadašnjem kapitalističkom društvu. roman-parodiju na prosvetiteljske romane sa tematikom svakodnevnog porodičnog života i najpoznatiji putopisni roman “Sentimentalno putovanje po Italiji i Francuskoj”. 3. a posebno poezija dobija vid protesta protiv bednog položaja seljaka. poput Tomasa Mora. iako se razvijaju sva tri žanra). ELEMENTI POVLAČENJA U SEBE.Sentimentalizam kao književni pravac nastaje i razvija se samo na teritoriji Engleske. razmišljaju o smrti. OPISIVANJE NEKIH INTIMNIH DOŽIVLJAJA Engleska sentimentalistička poezija zastupljena u spevovima “Godišnjih doba”. Oliver Goldsmit je pisao sve žanrove ( spev “Napušteno selo”). teme iz prirode i seoskog života gube svoje idilične crte.. a onda dodaje i elemente porodičnog romana a radnju usredsređuje na sudbine pojedinaca. tzv. 4. a kasnije i u delima T. godine počinje procvat sentimentalističkog romana. 2. sa zaoštravanjem sukoba u društvu.USAMLJENOST. veka. Suštinu sentimentalističke umetnosti čine: 1. niti je bila bezlično opisivanje prirode.. Posle 1760. napisao je “Tristram Šendi”. “grobljanska škola”. duševni nemiri. Elementi grobljasnke lirike se posebno reflektuju kroz poeziju Tomasa Greja( najznačajniji pesnik sentimentalizma). IZRAŽAVANJE LIČNIH OSEĆANJA I RAZMIŠLJANJA. već na primer kao u Jangovim delima (“Žalopojka”. Predstavnici ove škole uglavnom tuguju zbog prolaznosti života i ističu besmrtnost duše. sa spoljašnjeg ka unutrašnjem( stoga najprirodniji izraz nailazi u lirici. prvenstveno zaslugom Viljema Kupera u čijem opisnom spevu “Zadatak” slika seoski život upotpunjen satiričnim elementima(romantičarski element). PRELAZAK SA OBJEKTIVNOG NA SUBJEKTIVNO. najpoznatije stavove sentimentalizma izrazio je Viljem Kolins “Oda večeri”. Osim njega. Lorens Stern se smatra neobičnim piscem. U ovoj elegiji preovlađuju setna osećanja. pa samim tim stvaralaštvo..

godine smaknućem Luja XVI. američkih država. kada je engleska buržoazija zauzela negativan stav prema politici Maksimilijana Robespjera i 1793 ponovo zaratila sa Republikom Francuskom i nastavila ratovanje za vreme Napoleona pa sve do njegove smrti 1815. Engleska vodi ratove za širenje kolonijalne vlasti sa Francuskom (Rat za kolonije. na primer Goldsmit zadržava neke klasicističke pesničke osobine. Od bezazlene pobune zbog poreza na čaj.sklonost ka apstrakciji. pojedinci se ocenjuju prema svojim različitostima. što je očigledno u romanu “Tristam Šendi” gde skreće od normi ljudske prirode i vidi nekakav znak čovečnosti. što je više romantičarski element. godine 21 . Prema njegovom mišljenju. Amerika počinje “Rat za nezavisnost”(1775-1783). DRUŠTVENO-ISTORIJSKA POZADINA SENTIMENTALIZMA U ovom periodu u Engleskoj se snažno razvija tekstilna industrija. Osnovno pravilo mu je odstupanje od bilo kakvih zakona. domaću buržoaziju. gradsko i seosko stanovništvo.og imala je odjek i u Engleskoj. to jest ličnim osobinama. distih.parodija na prosvetiteljske putopise. GODINE KADA VODSVORD I KOLRIDŽ OBJAVLJUJU “LIRSKE BALADE”. 17541763). a Stern “Otac sentimentalizma” ima više skeptičan nego sentimentalistički stav prema stvarnosti. Kao pravac. U ovom periodu značajnu ulogu imaju kraljevi poreklom iz hanoverske dinastije Džordž II. a od 4. vizije) a Vodsvordov predgovor se smatra manifestom romantizma. Francuska buržoaska revolucija 1789. halucinacije. KRAJ OVOG PERIODA SE DOGAĐA 1798.. dok nisu počela buržoaska smaknuća.san. nauka. u početku engleska javnost se pozitivno izjašnjavala o revoluciji. jula 1776 doneta je “Deklaracija o nezavisnosti”. Kolonije su se posle rata otcepile od matične Engleske i postale SAD. koji je bio vigovac i Džordž III koji je bio torijevac. normi.koje su po sadržaju prekretnica( novi elementi. grade se nove fabrike i Engleska postaje znatno bogatija zemlja od ostalih evropskih država. Bez obzira ona i dalje ostaje podeljena na (normansku) buržoaziju. izbacuje je u potpunosti i zauzima Indiju i 13. logike i zdravog razuma. sentimentalizam nije bio baš jasno određen.

Što se ideologije tiče. egzotično. Ovakvi stavovi do danas se označavaju kao “rusoizam”. u dve rasprave 1739. SEMJUEL RIČARDSON (1689-1761) 22 . u principu zasniva stav na prelazu od Lokovog ka Barklijevom.da spoljašnji svet postoji samo kao skup opažanja u ljudskom umu. a ne kao objektivna realnost i da bez opažaja čovek ne zna ništa jer su samo opažanja realna. Dr. Goldsmit. samo što ovi elementi nisu bili opšteprihvaćeni kao i u prethodnom periodu. On. na primer u gotskom romanu izražava se izvesni stepen sentimentalnosti uglavnom kroz nešto čudesno. Šeridan) u nekoj meri razvijaju ove sentimentalističke odlike. Dakle. Filding.značajna vrsta je “GOTSKI ROMAN”.klsicistički stavovi datiraju do 70.ih godina 18-og veka i doživljavaju neku vrstu preporoda u delima Džonsona i njegovog kluba. najuticajniju kritiku racionalizma dao je baš Hjum sa njegovim tipovima ljudske ode( ima ih tri ). Racionalističko. i 1748. Uporedo sa sentimentalističkim stavovima uperenim protiv racionalizma razvija se i pokret za obnovu religije. razvija se ideja o lepoti netaknute prirode iz spoljašnjeg sveta i ovaj vrlo složen stav predstavlja izliv socijalne antipatije i povlačenja u sebe ili u religiozne mistične fantazije(Blejk). Najbliži ovom skepticizmu bio je Stern i to u “Tristamu”. Roamanopisci unose novine u o ovaj žanr. Većina pisaca su bili poluprofesionalci što je uticalo na njihovo stvaralaštvo i zato postoji mnoštvo raznovrsnosti u tematici. godine.KNJIŽEVNE PRILIKE SENTIMENTALIZMA U ovakvom periodu književne prilike se definišu kao nehomogene kako po ideji tako i po tematici. koji formiraju dobrotvorne ustanove u kojima volontiraju aristokratkinje). Džonson je bio daleko od Poupovih racionalističkih stavova koji su u ovom periodu bili pod oštrom kritikom sa svih strana. a posebna. To su bile ideje o dobroti prirodnog čoveka i o negativnom uticaju civilizacije na čoveka i njegov život. Engleska inteligencija je bila spremna da prihvati ideje velikog francuskog mislioca Žan Žak Ruso-a. to jest METODIZAM( osnivači su braća Čarls i Džon Vesli. Prozni pisci ovog perioda ( Ričardson.

Plemić je podjednako ubedljivo predstavljen. Ova vrsta romana bila je posebno popularna među ženama i u Francuskoj. Bljah. Ovo je prvi roman u pismima u Engleskoj. Na početku romana. Radi uverljivosti dao mu je sve osobine džentlmena (lepotu.:) Da bi se na kraju on pokajao. stvarno. Iz Klarisinih pisama prijateljici gospođici Han(kontrast) ostvaruje se slika jedne samostalne i vrlo ponosne devojke. “Pamela” se uvrstila među najznačajnije romane koji su izvršili prevrat u engleskoj književnosti. On je neprestano saleće želeći da je zavede. junakinje koji bi. Ričardson je stvorio još potpunije psihološke portrete u romanu “ Klarisa Harlou”. Završio je zanat i oženio se ćerkom svog gazde i postao vlasnik štamparije. “Klarisa” se smatra najvećim književnim uspehom Ričardsona. “Pamela” ima jednostavnu fabulu. odlazi sa plemićem Lawlejkom koji samo želi da je zavede što mu ne uspeva pa je odvodi u javnu kuću. pa je on u stvari engleska verzija Don Žuana. ona je skormna devojka iz dobre porodice koja do kraja romana ne dozvoljava da se potpuno promeni. a delo izgleda kao dokument. obrazovanje i vaspitanje). Fabula je jednostavna: devojka iz dobre građanske porodice beži od kuće kako bi izbegla neželjenu udaju. Roman je sačinjen od dve sveske jer je pisac želeo da sve do kraja iscrpno formuliše. nakon njega roman “Sir Čarls 23 . a Pamela ostaje da živi sa mladim gospodarem gospodin BI. ali i nedostatak moralnog osećanja. Ovo je takođe pikarski roman. Mislim. Ovde je formom u potpunosti postignuta objektivnost kojoj je Defo težio jer je pisac “isključen”. što je osnovni nedostatak njegovog stvaralaštva.. prijateljima itd. Pisma tumačimo kao ispovest jer govori o intimnim doživljajima i psihičkim stanjima koja nastaju kada pisac ima nešto važno da nam saopšti. kaje se što je pobegla od kuće. otac mu je bio stolar. U njemu je zlo predstavljeno kao posledica društvenih uticaja. pikarski roman. bio suviše idealan. Pisao je pisma umesto nepismenih žena što je bio povod da napiše svoj prvi roman “Pamela Endrus-nagrađena vrlina”. pisac je uspeo da se uživi u njegov lik i predstavio ga je kao demoskog zavodnika.. Ona beži od njega i živi povučeno. gde potkupljuje prostitutke da je drogiraju i siluje je. ona je siromašna devojka koja radi kao sobarica u vlastelinskoj kući i na početku romana umire stara gazdarica. što ona odbija i ubrzo ona umire od tuge a On gine u dvoboju sa njenim rođakom. te se ovaj roman smatra prvim feminističkim romanom. ona se uspešno brani i pobeđuje ga svojom vrlinom nateravši ga da je oženi. ponudio joj brak. Bila je to nova vrsta romana.Ričardson je pripadao građanskom staležu. ali su pisma preopširna. inače. sazreva i postaje prava tragična junakinja. Formom se pojačava uverljivost lika gl. Roman je postigao veliki uspeh u čitavoj Evropi. Ipak. Pamela piše svojim roditeljima..roman u pismima. epistolarni (pismeni). poput onih iz renesansnih drama.

Školovao se u Fitonu.Povod za pisanje njegovog prvog romana “Džozef Endrus” bio je Ričardsonov roman “Pamela”. ovaj roman nije sav u pismima(ima nekoliko pisama). godine donošenjem odluke o licenciranju pozorišnih komada(veruje se da je baš neka njegova komedija povod za donošenje ovog akta). seljaci. a podlogu za razvitak fabule čini baš njegovo i Džozefovo putovanje od Londona do imanja lejdi Bubi( savladavanje raznih prepreka. Oženio se(1734) izvesnom Šarlotom Kradok koja je ubrzo i umrla(1743). koji dovodi Džozefa u istovetne situacije u kojima je bila Pamela.. gospodinom Bubijem. Osim ovih. Pokreće časopis “Champion” koji je vrlo kratko trajao. plemić. Pojavljuje se i lik Abrahama Adamsa. a Filding je pokušao da ovekoveči njen lik u kasnijim delima. građani. Muška čednost je predstavljena vrlo groteskno jer on biva napastvovan sa svih strana. godine gde je i živeo.sveštenik. Kasnije je oženio služavku koja je živela u njihovoj kući. od gospođice Slipslop(skorojevićka opterećena obrazovanjem i upotrebom stranih reči). Za razliku od Ričardsonovog..Grandison” u kojem je radnja za nijansu življa.) Tako da sve ovo predstavlja široku sliku društva Engleske. susrete na putovanjima relaciji Londonprovincija i obrnuto. HENRI FILDING (1707-1754) Po svojim delima i načinu života se razlikuje od Ričardsona. a u slobodno vreme je piso(poluprofesionalni pisac). odlazi u Lisabon gde umire i tu je sahranjen. ali su moralni problemi manje naglašeni. Ovaj posao sse prekida 1737. komični doživljaji.. Upisao je prava i postao advokat. sa imanj na kojima se pojavljuje i Šanela(Pamela). kasnije je radio kao mirovni sudija u Vestminsteru. tuče. U početku je pisao komedije i šaljive pozorišne komade i tako je zarađivao za život. vrlo lagodan. glavne elemente u radnji romana Filding daje opisujući Džozefove doživljaje. Imali su dvoje dece. te je komični efekat ovde zasnovan na tome što se na mušku vrlinu u to vreme gledalo mnogo drugačije nego na žensku. Rođen je u pokrajini Samerset u osiromašenoj vlastelinskoj porodici. u osnovi je subjektivno pripovedanje autora. Njegova gazdarica njega saleće i on je odbija.. malograđni. Parodija se ogleda u tome što je Džozef Pamelin brat. Autor oslikavajući predstavnike različitih društvenih slojeva iznosi i svoje socijalno 24 . . uobražena malograđanka sa još uobraženijim mužem. a u London odlazi 1728. Razboleo se od neke vrste reume. Ovaj roman komponovan je po uzoru na pikarske romane( “Don Kihot”). a u romanu postoji i lik Šanele Endrus (Pamela).

Tokom rata sa 25 . Ameliji. Što se tiče kompozicije. Po spoljnim elementima(forma. Autor je suzio viziju ljudskog društva samo na London i na svet kriminala koji je poznavao jer je radio svojevremeno kao sudija. TOBAJAS SMOLET (1721-1771) Rođen je u Škotskoj. na vrlo satiričan način ismeva plemstvo i sve one koji smisao života vide u novcu. Zbog roditeljske bezosećajnosti brak im propada i žive u bedi. ali i sirotinje što je i sam bio po svom socijalnom statusu. u plemićkoj porodici i prema škotskoj trdiciji.trgovce. ali opisuje i njihove reakcije. krčmare i buržoaziju.opredeljenje. Njegov treći roman “Amelija se razlikuje od prethodna dva. Naracija je direktna kako bi zainteresovala čitaoce. Ima formu pikarskog romana i ono što je najznačajnije jeste antiteza koju on daje naglašavajući suprotnosti između Toma Džonsa i Blifila kao glavnih junaka. Filding želi da prikaže prirodnost. Započeo je školovanje na Univerzitetu u Glazgovu. drugi roman “Tom Džons” je dosta napredniji i smatra se jednim od najbolje komponovanih romana tadašnje književnosti. Prvo delo mu je bila drama “Kraljeubica”. U tim opisima često ostaje površan(što je mana romana). tehnika pisanja) ovaj roman jeste blizak modernom romanu. ali ga je napustio zbog siromaštva i počinje da se bavi medicinom u Londonu kao pomoćnik hirurga. Usmeravanje svih zbivanja je isključivo prema glavnim likovima. Njihovim karakteristikama.. ali ono zbog čega Filding doprinosi razvoju romana jeste unapređivanje kompozicije romana. Ovo insistiranje na suprotnosti predstavlja Fildingovo gledanje na ljudsku prirodu. fizičku i duhovnu lepotu. Ranije je pisao drame.. Ne sadrži uvodne eseje niti piščeve komentare.pošto nije bio najstarije dete. stoga je kao romanopisac deskripciju i naraciju podredio psihologiji likova(preteča psihološkog romana). Možemo reći da je ovo moralizatorsko realističan roman. otišao je od kuće i sam se snalazio. Socijalna kritika je oštrija i direktnija. iako se idejna podloga kod autora od početka stvaralaštva menja. posebno na etičke karakteristike određenih društvenih slojeva. Junaci njegovih romana su siromašna seljačka deca(posebno se to vidi u slučaju Džozefa i njegove siromašne devojke Fani). Osnovni motiv njihovih sudbina je brak iz ljubavi i protiv volje roditelja. ali svugde su odbili njeno prikazivanje.koja je plemenita osoba i njen nesavršen muž kapetan But. Novina u ovom romanu je to što se Filding temeljnije upušta u psihološku analizu likova i ističe njihove moralne dileme.

Najduže se zadržavaju u Batu i Londonu. Nije predstavljen kao pozitivan lik. autor uvodi komične situacije i neobične likove. Takođe nije pozitivan lik. “Peregin Pikl”. poput tvrđave koja je imala viseći most. 3. što je novina u engleskoj književnosti.Španijom. dobija posao hirurga na ratnom brodu gde ostaje par godina. Osim ove umetnute epizode. Njegovi najznačajniji romani su : 1. tematika je prožeta mornarskim motivima na ratnom brodu gde je najznačajniji lik penzionisani mornar Hozer Tranjin. “Hamfri Klinker” – Smoletov najbolji roman. Vrlo su značajna i mesta odvijanja radnji. Svoju kuću je napravio u mornarskom stilu. Jedino središnji deo romana nema autobiografske momente. Glavni zaplet je površna ljubavna priča 26 . London). Zanimljiv je po tome što Smolet slikovito opisuje iz svog sopstvenog iskutva izuzetno težak mornarski život. gde se govori o ljubavnom životu izvesne gospođice Vejn. Roman ima 3 dela. Fabula nije od posebnog značaja a tematsku osnovu čini putovanje Metjua Brambula i njegove porodice po Škotskoj i Engleskoj. 2. Mogao sam ovo lepše da napišem. U trećem ubacuje epizodu “Uspomene jedne uvažene dame”. predstavljen je kao mangup sklon podvalama.”Roderik Rendom” 2.manje zanimljiv lik. Novina je u tome da se jedan događaj ili jedna ličnost ili jedna situacija posmatraju iz više perspektiva. ne bave se mnogo psihološkom analizom likova. Uvek je bio okružen društvom sa broda gde se ističe i lik podoficir Tom Pajus i svi se ponašaju kao da su na brodu. Kasnije radi u Londonu kao hirurg a najveći deo života provodi u Batu. Nosioci radnje pišu pisma. Roman nije bio popularan. uglavnom njemu poznati predeli(Bat. “Hamfri Klinker” 1.bez veće umetničke vrednosti. te se ovaj roman smatra društvenom satirom. neženja.gde se Roderik sasataje sa ocem koji je u romanu nepoznata ličnost i ženi se bogatom devojkom.”Roderik Rendom”. Klinker je vrlo sporedna ličnost. oko kuće straža a ispred kuće je stajao top.sadrži dosta autobiografskih elemenata i po formi je pikarski roman. Njegova iskustva i hirurška praksa su kasnije dosta uticale na njegov književni rad.u stvaranju zanimljivih događaja u njegovim romanima. već kao osoba koja ne bira sredstva kako bi ostvario svoje ciljeve. zaljubljen u svoju profesiju. već objektivno pričaju događaje. Brambul je zemljoposednik i umišljeni bolesnik. Roderik je siromašni škotski mladić koji odlazi u London i postaje pomoćnik hirurga na ratnom brodu i učestvuje u istim situacijama kao i pisac. U nekoliko epizoda. ali ne iz loše namere već da izazove humor. “Peregin Pikl 3. koje ona sama opisuje i koje nikakve veze nema sa romanom (veruje se da je ona dobro platila Smoletu da je ubaci u roman).

dugmadima). Komika u romanu je više skaredna. imao je rođaka koji je radio u crkvi i koji mu je pomogao da se školuje na Univerzitetu u Kembridžu da bi kasnije postao paroh. sklon filozofiranju. Brambul se tome protivi. radnja je izuzetno razvučena. smatrajući tu vezu nedoličnom. Značajna je i njegova teorija o imenima. ali ga kritičari tumače kao neku vrstu konverzacije sa čitaocima. ali ga kritičari smatraju najvažnijim likom u romanu. Ljubitelj je antičkih knjiga. Naracija je u prvom licu jednine. Otac mu je bio obrazovan čovek. ali je obrađen samo put kroz Francusku i to negde do Liona. Njegov humor osvaja čitaoce.vrlo neobična kompozicija koja se sastoji od 9 tomova. sa estetske (psihološke) i sa etičke strane. LORENS STERN (1713-1768) Rođen je u Irskoj i otac mu je bio oficir pa su se stalno selili. Opisivao je lepote predela koje je obilazio. u nekim tomovima se i ne spominje.između njegove rođake Lidije Melford i putujećeg glumca Vilsona.”Sentimentalno putovanje po Italiji i Francuskoj”. 27 . dobar govornik. Čika Tobi je bivši ratni podoficir i invalid u penziji. imena imaju veliki uticaj na karakter ličnosti pojedinca.”Tristam Šendi”. jedna iz neznanja a druga iz slobodoumlja i da bi izazvala humor-na primer matrimony-matrimoney. Brambul ga unajmljuje kao slugu da bi se na kraju ispostavilo da mu je to vanbračni sin. međutim on nije opsivao lepotu Pariza već piše o sei. 2. Njegov književni rad se sastoji od dva romana: 1. Tek od sredine romana pojavljuje se Hamfri Klinker.zamišljeno je kao putopisni roman i ima gotovo sve osobine sentimentalističkog romana. Ono što bi trebalo da pozbavi čitaoce su sitni događaji i doživljaji Tristama i ostalih likova. Naime. Brabolova sestra Tarita i njena služavka Venifred Dženkins u svojim razgovorima izvrću jezik. tako da definitivno nema odlike putopisa. ali trebalo je da bude putopis. Tristam ima najsporedniju ulogu. Značajnu ulogu imaju Tristamovi otac Volter i stric – čika Tobi.sreću ga na putu. ali ono čime Stern želi da izazove komiku jeste ti što Volter često ima običaj da filozofira o beznačajnim stvarima (nosevima.

. “Ona se spušta da bi osvojila”. Osim elemenata porodičnog i socijalnog romana. od drama isključivo komedije i to su: “Dobrodušni čovek”. *Kao pesnik* Najznačajnije su mu poeme “Napušteno selo” i “Putnik” . Ova druga je poznatija i to je komedija intrige. slučajne greške i nije nešto uverljiv.vrlo nabusito. U osnovi je je porodica osiromašenog sveštenika mučenog od strane jednog vlastelina. Pokušao je da sjedini do tada već poznate elemnte romana. osim Marloa koji na kraju uvidevši to pokušava snishodljivo da se izvuče iz neprijatne situacije zbog čega je okarakterisan kao negativan lik. a osnovu fabule čini njegovo traganje za kćerkom koja je pobegla od kuće. Zaplet nastaje oko vrlo jednostavne situacije. treba da upozna njegovu ćerku Kejt. pisao je herojskim distihom. prema kojoj se marlou ponaša slobodno i drsko kao i prema Hartkaslu “gostioničaru”. *Kao dramaturg* Jedan od glavnih predstavnika sentimentalističke drame. “Putnik” je objavljen kada se vratio iz Evrope i opisuje sebe kako sedi na vrhu Alpa i posmatra okolne zemlje. Svi to vide kao šalu. komentarišući dobre i loše strane tih naroda i njihovog načina života. Uočava se njegovo političko opredeljenjegde on u stvari kritikuje tadašnju savremenu Englesku. “Napušteno selo” je mnogo izražajnija socijalna pesma. Marlou. Obe imaju pripovedni karakter. Goldsmitov sentimentalizam odiše znatno humanijom komikom od Sternovog a posebno od Smoletovog humora. susreću Hartkaslovomg rođaka i on iz šale pokazuje na Harkastlovu kuću kao gostionicu. nosi i obeležje sentimentalističkog i moralnog. Pisao je sve žanrove. Po dolasku. već je to protest protiv društvene nepravde. njenu trgovinu robljem i ikorišćavanje kolonija. Otac mu je bio paroh i Goldsmit se školovao u Dablinu. Tema pesme je propadanje seljaka zbog njihovog položaja i 28 . Pribegavao je klasicističkoj formi. bežao je sa koledža i nije ga završio. Dva mladića iz višeg društvenog staleža pošli su u posetu poslaniku Hartkslu u provinciju i jedan od njih. Kejt je uvidela i prihvata to glumeći konobaricu. na primer Ričardsonov porodični i socijalni sa Fildingovim romanom. Glavni junak je paroh Primrouz.OLIVER GOLDSMIT (1730-1774) *Kao romanopisac* “Vejkfildski sveštenik” mu je najznačajnije delo.jer parohu nije cilj da opravda tu nepravednu vlast.

tako da ova pesma predstavlja odraz pesničke jednostavnosti i njegovo duboko saosećanje sa patnjama seljaka.Horasa Volpola je po sadržini i po formi gotovo beznačajan. način oblačenja i ponašanja. Otac mu je bio vigovski ministar i uvodi gotske elemente čak i u građenju svoje kuće. ali i kroz arhitekturu. Prvi i najpoznatiji gotski roman “Dvorac Otranto”. Goldsmit ovde posebno ističe veru u dobrotu ljudske duše. Poruka romana ima simbolično značenje “nevinost pobeđuje zlo”.duhovi. Tipičan primer kombinacije klasicističkog i romantičarskog gde se mešaju lična osećanja i protesti protiv civilizacijerusoizam. raskoš kvari ljude a ostale razloge ne vidi. opšta proza i opšta drama.Semjuel Džonson 29 .nevoljnog odlaženja u gradove. Prozni pisci su: 1. ali površno. tajanstvenog i fantastičnog. gotski roman piše i En Ratklif. osim što ima gotske elemente. SENTIMENTALISTIČKA PROZA I DRAMA Tzv. kao pravac počinje da se razvija u drugoj polovini 18.. Pokušao je da poetizuje ovu temu. Njeni elementi se provlače kroz romane. Prema njegovom mišljenju. Pesnik vidi uzrok tih seljačkih patnji. počinje da ubija nevine ljude.pa se uvode novi elementi čudesnog. Bitan element je i nostalgija za prošlošću( romantičarski elemet). Princ živi nepoznat kao seljak i postoje natprirodne pojave.veštački parkovi.og veka u engleskim intelektualnim krugovima. GOTSKI ROMAN Gotika. Radnja se dešava u srednjovekovnoj Italiji a zaplet nastaje kada zločinac na prestolu iz straha da ga ne proteraju. Začetnik gotskog stila je HORAS VOLPOL. Pojavljuju se i dvoje mladih ljubavnika.. Njen nastanak je podstaknuo pomodarstvo za egzotičnim elementima istočnjačke kulture u želji pisaca da uvedu nešto novo u svoje stvaralaštvo. kroz pesmu se provlači doza blagog humora. Osim Horasa Volpola.

tako da je još od malih nogu bio u kontaktu sa knjigama. Pisao je eseje i poeme i osnovao je časopis “Gentlemen’s Magazin”. Oksford mu dodeljuje u znaku zahvalnosti počasni doktorat. Džonson brzo napisao kako bi pokrio troškove sahrane svoje majke. Kao i Poup i on insistira na antičkim uzorima i piše herojskim distihom. a primarne teme su etičke prirode. Tema “Raselasa” je sukob između želja i stvarnosti. osnovao je neisplativu privatnu školu sa svojim prijateljima. “Rečnik” izlazi 1755. godine. Mladi princ. Nije završio univerzitet.Oliver Goldsmit 2. Raselas je nezadovoljan svojim životom i u želji za avanturama uz pomoć mudraca polazi na putovanje po svetu i stiže u Egipat gde upoznaje različite tipove ljudi. ali ne uspeva kod publike. ali se na kraju razočarao. Pored “Oksfordskog rečnika engleskog jezika” (I) u njegova književna dela spada i predgovor koji je napisao za “Izdanje Šekspira” ( celokupan Šekspirov opus).a smatra se da ju je dr. Jedino pripovedno delo mu je “Raselas”.Edvard Gibon Predstavnici drame: 1.2. radio je kao politički komentator. Želeo je da pronađe sreću. Radio je i na katalogu Oksfordske biblioteke iako nije završio univerzitet.princ nije mogao da izađe iz Abisinije pa mu je mudrac napravio leteći brod. Ostala pesnička dela su po formi i sadržini bliskiji klasicističkom periodu.Ričard Brinzli Šeridan DR SEMJUEL DŽONSON (1709-1784) .Džejms Bozvel 3. Ima i naučnofantastičnih elemenata.Rođen je u Ličfildu i otac mu je bio knjižar.filozofska priča zanimljivog sadržaja. Drugo delo pisano herojskim distihom jeste “Zahvalnost ljudskih želja”.Dejvidom Garikom koji je u to vreme bio najpoznatiji glumac. 30 . sa kojim odlazi u London. Predgovor nije samo kritika njegovih dela. gde se osvrće na stavove Poupa i ističe neke svoje originalne stavove o književnim vrednostima Šekspirovih drama. Njegova prva poema “London” je zaslužna što on dobija Poupovu pohvalu. U kritički rad mu spada i već pomenuti predgovor Šekspirovim delima. Imao je široka znanja a posebno iz latisnkog i grčkog jezika.

događajima. pa je zavoleo i Škotsku. Njegovo jedino delo od preko 1000. Bozvel dobija bitan biografski materijal. proučavajući ga. Interesovanje za književnost probudio mu je dr. Šekspir je pesnik prirode ili prirodni pesnik i ta dva pojma on poistovećuje. U prvoj svesci on ima ironične. o različitim periodima života do kraja sa lepo ukomponovanim pismima.njegov život mu je bio interesantan i želeo je da napiše njegovu biografiju. što je greška. Džonson je izuzetno mrzeo Škote. On Šekspira smatra “ocem drame”.njegova pisma. Uvodni deo govori o Džonsonovoj mladosti. Prema njegovom mišljenju. čak i satirične komentare o ranom hrišćanstvu a takav stav je imao veoma negativan odjek u tadašnjoj Englekoj.on ističe neke književne stavove kako svoje tako i tuđe. strana “Život Semjuela Džonsona” smatra se najinteresantnijom biografijom engleske književnosti. liš tragičar?! DŽEJMS BOZVEL (1740-1795) Rođen je u Škotskoj gde je studirao pravo i postao advokat. EDVARD GIBON (1737-1794) Njegovo najznačajnije delo “Opadanje i propast Rimskog carstva”napisano je u sveskama koje su periodično objabljivane i ima ih šest i ovo delo ima veću istorisku nego umetničku vrednost. ali kritikuje bujnost njegove mašte i smatra da mu je kraj svake drame zbrzan i površandobar komičar. Značajni su opisi istorijskih događaja koje prati piščevi komentari. Posle njegove smrti. RIČARD BRINZLI ŠERIDAN (1751-1816) 31 . Na kraju ga je Džonson zavoleo. Dr. ismevao ih je. ali je Bozvel stalno bio uz njega. Džonson. Gibon nije objektivan. pojavama. već se priklanja određenoj strani iznoseći svoje pozitivno ili negativno mišljenje o likovima.

bežanje od stvarnosti. “Suparnici”. 1. grupe ljudi. seta. Slika sentimentalne poezije postaje vrlo raznolika. oličenje poštenja i pobožnosti. Otac mu je bio glumac. očajanje.jednog naroda. Surfejs-površina “spoljašnjost”. Napisao je 3 drame “Suparnici”. POEZIJA SENTIMENTALIZMA Po svojoj formi i tematici razlikovala se od klasicističke. U svakom slučaju pesnikova ličnost uvek dođe do potpunog izražaja.radnja se dešava u Batu u pomodarskom društvu gde pisac kritikuje tadašnji sentimentalistički stav o ljubavi. a zapravo častan čovek. zadivljenost prirodom i selom.osnovni motiv predstavlja grupa dama i gospode koji ogovaranjem međusobno narušavaju reputaciju kako sebi tako i drugima. “Škola ogovaranja”. Najčešća osećanja pesnika su melanholija. Ovim likovima hteo je da postigne isto što i Filding. Sentimentalisti smatraju da cilj poezije nije samo izražavanje nekih opštih elemenata. VILJEM KOLINS 32 . Ne moraju to uvek biti lična osećanja. 2. Druga bitna odlika je uživanje u prirodi.Smatra se najboljim dramatičarem sentimentalizma i irskog je porekla. već mogu biti i kolektivna osećanja. Česti su elementi opisa nekog pejzaža. moderan u to vreme. duševni nemiri itd. U njegovom životu porodica je imala centralno mesto. a zapravo licemeran i poročan)i Čarlsaprevrtljivac. Pored zajedničkih odlika. slobodnijim uz nezaobilazni element “osećanja”. koji dolazi kao prosac predstavlja se kao siromah. to jest etičkih načela preko zdravorazumske logike. “Škola ogovaranja” i “ Kritičar”. Postoji niz elemenata koji upućuju na Šeridanovu težnju da jakim odudaranjem braće Džozefa( ugledni građanin. Poezija sentimentalizma traga za nečim novim. Plemić. Treći element je folklor koji od tada postaje deo umetničke stvarnosti. već vide u osećanjima najvažniji predmet poezije. razmišlajanje o smrti i o besmrtnosti duše. predstavnici imaju i svoje osobenosti. On izražava ideal prirodnosti i ikrenosti a kritikuje izveštačenost i licemerstvo. Junakinja Lidija želi da se uda za siromašnog mladića kako bi okazala da je ljubav najbitnija.

objavljena 1751. o prolaznosti života.. Neke njegove ode mogu se ubrojati u pesnička dela “Oda strasti” . VILJEM KUPER (1731-1800) Pojavio se desetak godina posle Greja. Nastaje kao podstrek tadašnje mode razmišljanja o smrti.“Oda o muzi”. Najznačajnije delo koje sadrži njegova lična osećanja.. “grobljanske škole”. na bolji način su izražavale lična osećanja “ Oda o pogledu iz daljine na Itonski koledž”. pored opisa prirode jeste “ Elegija napisana na seoskom groblju”.počinje apostrofom o Itonu. Kada govori o strastima najviše pažnje poklanja melanholiji a najbolje ju je opisao u delu “Oda večeri”. godine.Prvo objavljeno delo mu je zbirka pesama “Pesnički pokušaji u istočnjačkom stilu”. Uglavnom govori o alegorijskim opisnim temama.orijentalne pesme. a Grejova “Elegija” je direktan proizvod uticaja te škole. večnosti duha i umetnosti. što mu je omogućilo univerzitetsku karijeru. ali zbog sličnosti u tematici i formi tumači se kao grobljanski pesnik sentimentalizma. ali ih povezuje sa ličnom meditacijom o smrti. Teme su konvencionalne. spoj jednostavnosti i kompleksnosti kako u adržini tako i u formi. pesme o Persiji.. Bio je sin londosnkog trgovca i imao je rođake na univerzitetu. Pre njega ovu tematiku u poeziji započeo je Robert Bler desetak godina ranije svojom pesmom “Grob”.što je klasicističko nasleđe. Pisao je i ode “Oda razumu”. Pesnik opšta i lična osećanja smešta u dvorište seoskog groblja zajedno sa elementima muzike i pejzaža. stih je jambski pentametar(petostopni.. Pisao je ode baš zato što su spadale u najznačajniju klasicističku vrstu i bile su u modi. On je okupio pesnike tzv. odnosno tačnije. uzdignut iznad jezika svakodnevice. Škotima. Objavio je dve zbirke 33 . njihova obrada je drugačija nego do tada. Smatrao je da jezik poezije mora biti uzvišen. koja je njegovo najbolje delo (oslanja se na Miltona). Napisana je jednostavnom strofom(katrenčetvorostih) ukrašenom rimom AbAb. šestostopni daktilski stih). TOMAS GREJ (1716-1771) Napisao je malo dela a postigao veću popularnost. Tema je sinteza. govori o lepoti prirode u okolini koledža čija je šuma nalik Vindzorskoj šumi-Poupa.

veka adrugu nešto kasnije... najpoznatiji Kuperov spev “Zadatak” (The Task). raskoš kvari ljude a ostale razloge ne vidi. Tipičan primer kombinacije klasicističkog i romantičarskog gde se mešaju lična osećanja i protesti protiv civilizacijerusoizam. slika. To je humoristična balada o Džonu Giplinu. Kuper je vrlo realističan. Ona sadrži izmešane pesme. Kuper suprotstavlja prirodu onom iskvarenom načinu života u gradovimaskromni seljaci. Obe imaju pripovedni karakter. 34 .. objektivan i sa simpatijama govori o seoskom poštaru. tako da ova pesma predstavlja odraz pesničke jednostavnosti i njegovo duboko saosećanje sa patnjama seljaka. Pesnik vidi uzrok tih seljačkih patnji. nasuprot prevejanim građanima. Pokušao je da poetizuje ovu temu.80-ih godina 18. ali površno. Prema njegovom mišljenju. “selo blaži i očarava”. OLIVER GOLDSMIT (1730-1774) *Kao pesnik* Najznačajnije su mu poeme “Napušteno selo” i “Putnik” . “Napušteno selo” je mnogo izražajnija socijalna pesma. kroz pesmu se provlači doza blagog humora. Goldsmit ovde posebno ističe veru u dobrotu ljudske duše. siromasima. anegdota iz seoskog života i prirode. Bitan element je i nostalgija za prošlošću( romantičarski elemet). Spev počinje kao parodija. To je niz utisaka.koji je podeljen u šest pevanja. Tema pesme je propadanje seljaka zbog njihovog položaja i nevoljnog odlaženja u gradove. saoseća se sa patnjama seljaka.pesama “Poems”. njenu trgovinu robljem i ikorišćavanje kolonija. ludoj seoskoj devojci. kasnije se pretvara u pesmu o prirodi i seoskom životu. pisao je herojskim distihom. “Putnik” je objavljen kada se vratio iz Evrope i opisuje sebe kako sedi na vrhu Alpa i posmatra okolne zemlje. Sa prirode prelazi na svakidašnje događaje iz seoskog života. Pribegavao je klasicističkoj formi. Uočava se njegovo političko opredeljenjegde on u stvari kritikuje tadašnju savremenu Englesku. komentarišući dobre i loše strane tih naroda i njihovog načina života.

Pravilno je smenjivanje jampskog (poet. ali koji su u svojim delima najpotpunije i najizrazitije prikazali elemente nove romantičarske poezije.pesnik je slučajno razorio leglo poljskog miša koji beži. strofa je dvostruki balacki katren. a to su ROBERT BERNS I VILJEM BLEJK. Pisao je i 35 . Nema mnogo pesama o prirodi i seoskom životu a njegove najbolje pesme su baš one o životinjama. koju kasnije i nazivaju – Bernsova strofa. Posebnu vrednost u ovom delu daju elementi nekoliko pesničkih vrsta (dramski monolog.dok je orao. jer mu je “plug razorio kuću”. “Smrt i poslednje reči jadne Mejli”. Povod za nastanak ove pesme je beznačajan. tešeći ga i priznaje da je čoveka iskvarila vlast tako što je raskinula vezu između prirode sa društvom. Karakteristična je njegova strofa. “Pesma planinskoj beloj radi”. Berns je napisao još par pesama o biljkama i životinjama. fantastični elmenti. stihovna stopa koja se sastoji od jednog kratkog i jednog dugog sloga tetrametra i trimetra. dajući joj i nove tematske elemente. veka od strane dva pesnika koji su potpuno različiti. Pesnik sve više govori mišu kao prijatelju smrtniku. najpoznatiji stih koji se sastoji od jamba je jampski trimetar ili senar) trimetra. “Mišu”(To a mouse). humor kao i elementi moralno-poučne basne). narodski.PREDROMANTIZAM Razvija se na kraju 18. nekome ko razume njegovu patnju. u njima postoji jednostavnost ritma. Izvinjava mu se u ime celog ljudskog roda i Berns mu se obraća saosećajnim govorom. Pisao je ljubavne peme. 1885/6 prva zbirka“Pesme većinom napisane na škotskom dijalektu“. tematika se uglavnom odnosi na njegovu rodnu zemlju. Slične osobine imaju sve njegove ljubavne pesme.prvi i treći stih se ne rimuju. Živeo je u seoskoj sredini. boje i mirise iz prirode. Engleska književnost tog vremena nije imala prave lirske pesnike pa je Berns bio prihvaćen kao takav jer je obnovio lirsku vrstu. Stih mu je vrlo jednostavan. što ima univerzalnu poruku i smisao:”Mišja sudbina identična ljudskoj u društvu ovakvom kakvo jeste” . a kritičari su ga kasnije nazivali „prirodnim genijem“. realističnost. pesme za pevanje i muziku(songs). Bio je seljak bez obrazovanja. ROBERT BERNS (1759-1796) Sve pesme je pisao škotskim dijalektom.

u 11-oj godini je počeo da piše pesme. 6. WILLIAM BLAKE (1757-1827) Rođen je u Londonu u siromašnoj porodici i veruje se da je do svoje osme godine imao vizije (viđao anđele). željama. Pisane su u vidu direktnog obraćanja. 3.humoristične pesme uglavnom uperene protiv škotskog sveštenstva i svih onih koji su se zalagali za lažni moral. glupost.pesnik veruje da će takav razum pobediti u celom svetu i da će svi ljudibiti braća. ispred njega stoji mlada dama na čijem šeširu je on spazio vašku koja se šeta.. a potom govori o svojim zaaslugama.satirično. glupim i uobraženim lordovima a nasuprot njima veliča vrednoću. 2. Od Bernsovih političkih pesama izdvajamo “Uprkos svemu” u kojoj se podmeva bogatašima. zdrav razum i poštenje siromašnog radnog čoveka. Obraća se i dami i razmišlja kako bi se ona osećala kada bi znala kako je drugi vide. nekog prosijaka. baruštinu-rit. slabostima. On je zbog toga ljut i pita vašku kako se usuđuje na tako nešto i kaže joj da bi joj bilo bolje da ode u močvaru. koja mu je” bila najbolji i jedini prijatelj”. monolog. Među njegovim najuspešnijim pesmama ove vrste jeste ”Molitva sv. pakost. ali se nije redovno školovao da bi u 14-oj godini završio zanat i radio u graverskoj radionici u Londonu. 4. Oženio se izvesnom Katarinom Buše. hvalisavost.što je satirični element. Dolazi do samootkrivanja njegove ličnosti pa čitaocu postaje sve jasnije da su Vilijeve osobine u stvariuobraženost. Pesme nevinosti Knjiga o telu Venčanje Neba i Pakla Francuska revolucija-nedovršeno delo Pesme iskustva Milton-spev Jerusalim-spev 36 .dijalog. egoizam.. Vilija”: Bernsov savremenik sveštenik razgovara sa Bogom i odaje mu zahvalnost. Završna strofa ima univerzalnu poruku. 7. Živeli su siromašno i objavljivanje njegove prve zbirke pesama “Pesničke skice” platili su mu prijatelji. Njegova važnija dela hronološki su poređana ovako: 1. Najpopularnija pesma ove vrste bila je “Vaški”: napisana u prvom licu jednine i pesnik je u crkvi na nedeljnoj službi. 5. požuda .

da je čovek jedinstveno biće a du čovek i Bog isto. ali u to vreme niko nije bio zaintersovan zbog njegove specifične tematike i elemenata metafizike u izvrnutoj verziji religije. Motivi su u formi vizija. čovekov neprijatelj. Njegova ideološki najpopularnija knjiga „Venčanje Neba i Pakla“ daje satanističko tumačenje biblijske podloge „Izgubljenog Raja“. naročito protiv konvencija u ljubavnom životu. doba dana. U „Pesničkim skicama“ on je opevao detinjstvo i mladost i to su pesme lirske tematike( priroda. Za razliku od vere. tiranin i ugnjetač. Blejk je pokušao da stvori jedno originalno mitološko tumačenje kako bi čoveka i svet objasnio na svoj način. Vrlo je osobena njegova pobuna na polju morala. Čovek vidi Boga samo ako se uzdigne iznad racionalističkog mišljenja i to ukoliko se ne zadrži samo na onom sudu na osnovu pet čula.Blejk je sam reklamirao svoje peme u cilju da ih unovči. maštu i pesničkog genija.on ustaje protiv svih zabrana koje sveštenici postavljaju. on traži slobodno izražavanje i zadovoljavanje želja i smatra najvećim zlom potiskivanje istih. Smatrali su ga buntovnikom protiv kraljeva i sveštenstva i protiv racionalističke filozofije 18. zajedno sa mitološkim fantazijama.Frojdovska teorija nadrealističkog o moralnim željama. na primer pesma „Zimi“. godišnja doba). što je nov pesnički postupak. samo kad bi čovek mogao to da prepozna.otac. Jehova. već mora da uključi emocije. on je tvrdio da telo i duša nisu dva različita načela. otelotvorenje ljudske prirode i ciljeva uopšte. Bog. veka. Pesme nevinosti i Pesme iskustva kasnije su se pojavile u zajedničkom izdanju.kod njega je Đavo. Ovo delo spada u proročke knjige i prvenstveno ističe nezadovoljstvo dotašnjim biblijskim i mitološkim objašnjenjima sveta. Vrlo su simbolične. On upoređuje Boga sa nečim beskrajnim u svim bićima i stvarima. imaju svoje parnjake(jagnje-tigar). ROMANTIZAM 37 . Kod Miltona je Satana nosilac ljudske energije a kod Blejka satanističko moralizatorski stav.

melanholija. činovnici i intelektualci. a podeljenost ovih osećanja najjasnije se ogleda 38 . Romantizam karakterišu i bekstvo od stvarnosti. pogotovo kod Iraca. Vodsvord kaže da je mašta izvor nadahnuća i spontano prelivanje osećanja. osećanja su najčistiji i najintenzivniji element u poeziji. *Poetika* Karaketrizacija romantizma u književnosti ogleda se kroz književne rodove.Smatra se da je početna godina romantizma godina objavljivanja lirskih balada 1798.i tu kasnimo. Folklor je čest element u romantičarskoj poeziji. Romantizam u književnosti oslikava: bunt i revolt. DRUŠTVENO-ISTORIJSKE PRILIKE I POETIKA ROMANTIZMA Engleska je i dalje vodeća industrijska sila u Evropi. Celu prvu polovinu 19-og veka karakteriše ratovanje Engleske protiv Napoleona do 1815. od kojih se najviše razvija poezija. detinjstvu koje su smatrali prirodnim čovekovim stanjem. Veleposednici imaju dve partije u okviru hanoverske dinastije: RADNIŠTVO( radnička klasa) i DŽENTLMENI( viši slojevi). Imao je zajedničke odlike u svim zemljama i smatra se dobom opredeljivanja (gotovo svi romantičari su bili politički opredeljeni). začinju se revolucionarne ideje i tematika(Bajron). Oduševljavaju se uglavnom divljom. Pojavljuju se razne blokade i masovne pobune u zemlji. ljubav prema deci. godine a završna 1832. kako Šeli kaže:”utešiteljica i učiteljica života”. Zatim. eto. to jest posebnog emocionalnog stanja mašte(nadahnuća).pristojni članovi društva. pojavljuju se i jake reakcionarne stranke i ima više struja u okviru vladajuće stranke. svi su verovali da je poezija jezik mašte i strasti a književna dela proizvod trenutka. dakle trgovci. netaknutom prirodom (rusoizam) koja je neka vrsta religije.epska poezija se nagoveštava a romantizam kasnije prelazi u postromantizam. glavni izvor saznanja o čoveku i svetu. godine pa i kasnije. Razvija se nauka. Ljubav prema prirodi i prirodnosti u smislu različitom od klasicističkog viđenja istih. bežanje od stvarnosti.kod nas stiže u drugoj polovini 19-og veka. godine-smrt Voltera Skota i donošenje zakona o reformi u Engleskoj. Centar racionalističke filozofije je sada Nemačka. imali su novac i samim tim im je obrazovanje bilo dostupno. tehnika a najmanje uspeha ima u razvoju književnosti i umetnosti jer se romantizam kao pravac nije razvijao pralelno u svim zemljama Evrope. postaje književni uzor i utiče na buđenje nacionalne svesti.

Školovao se na Kembridžu. da jednu vrednu pesmu može da napiše samo natprosečno osećajan čovek. 1791. godine bio je u Francuskoj kao pristalica Revolucije. Zbog ljubavne afere vraća se u Englesku. da je pesma plod emocije koje se čovek seća u trenucima spokoja. Šeli. Kolridž) i mlađu (Bajron. gde je odrastao. VILJEM VORDSVORD (1770-1832) Najstariji. “Zelenkada”. Njegov spev “Preludi” objavljen je po završetku romantizma.u bajronovskoj ironiji i cinizmu. 1850. dve male zbirke. ali ga nije završio. stariju (Vordsvord. godine vrlo je značajan Vordsvordov predgovor o teorijskim stavovima od kojih izdvajamo: da je poezija spontano prelivanje jakih osećanja. “Opisne crtice”. Poznate pesme su mu “Usamljena žetelica”-opevao je jedan susret u škotskim brdima na njivi sa usamljenom devojkom koja žanje i koja divno peva na njemu nerazumljivom (škotskom) jeziku gde upoređuje tu pesmu sa pesmom slavuja u pustinji i pesmom kukavice u proleće na pustom ostrvu. Tada je već pisao pesme. godine povodom obilaska stare crkve kraj reke Vajd. posebno u trenucima nadahnuća. Objašnjavanje ovih stavova je adekvatno rusoističkom elementu. 1798. godine. Počeo je da ptuje (Alpi. Najbolja pesma mu je “Ponovna poseta Tinterskoj opatiji”. Jezerskom kraju i imali su svoje tutore. Vordsvordove pesme se dele na prave balade. Francuska). Veći broj pesama u “Lirskim baladama” je njegov.posvećene su devojci Lusi. napisana blankversom. Vordsvord je pisao o neobičnim temama na običan način a Kolridž o običnim na neobičan način. 39 . da je pesnički cilj opisivanje događaja i situacija iz običnog života i to narodskim jezikom. Otac mu je bio advokat.gde opisuje doživljaj dok posmatra te zelenkade pored jezera i svoja unutrašnja osećanja. U drugom izadanju “Lirskih balada” 1800. Najznačajnije delo napisao je zajedno sa Kolridžom “Lirske balade”. ali je rano ostao bez roditelja i ostaje sa svojom sestrom da živi u tzv.uzvišenim stihom a jednostavnim jezikom. lirske pesme o prirodi i na Lucy poems. 159 stihova. Sadržavale su “Poems and Excursion”. a Kolridž i on su podelili zadatke prema svojim sklonostima. Kits). Period engleskog romantizma razlikuje dve generacije romantičara. povezanost teme ljubavi sa temom o prirodi. Dosta je obimna. koji mora misliti dugo i duboko.bez veće umetničke vrednosti “Večernja šetnja.pripovedne pesme o ljudima i događajima iz seoske svakodnevice.na početku kratka pesma koja počinje stihom” lutam sam poput oblaka”. Italija. a istovremeno i prirodu. pa stoga njihov jezik najčistije izražava ljudska osećanja. ali je nadživeo sve romantičare.

Na početku. transcedentalni element.”Kubla-kan”.sastoji se od 54 stiha.stari mornar sreće 40 . O njoj su napisane čitave knjige kritika i komentara. ali zapričavši se sa nekim seljaninom koji bio u prolazu. on je sastavio dugu poemu.og veka imao dvorac. godine a sa Vordsvordom se upoznaje dve godine kasnije i posvećuje se pisanju 1795. ali je nastavio da piše i prozna dela u kojima izlaže teorijsko. to mu je bila neka vrsta utehe. sredstvo za održavanje duhovnog zdravlja a nakon toga to stanje blaženstva opisuje kao potpuno duhovno i telesno spokojstvo poistovećujući ga sa nekim stanjem letargije ili sna. 2. to jest sposobnost posmatranja sveta kao vizije. Napisao je dve poeme i delo “Kristabel” 1.mu je najbolja pesma. Njegova “Oda besmrtnosti” ima oko 200 stihova nejednake dužine. na mestu na kojem je Kubla-kan. Kolridž je ostavio belešku o nastanku ove pesme: nastala je u njegovom opijumskom snu. Ova oda beleži pesnikovo stanje nesreće zbog gubitka vizije sveta iz detinjstva i razmišla o uzrocima toga. mongolski vladar iz 15.filozofske ideje. on zaboravlja više od pola pesme. te je zbog ovakvih stavova ova oda tumačena kao filozofska poema u kojoj se pesnik opredeljuje za platonističko mistično gledanje sveta i samog čoveka. Postavlja se i pitanje čovekove duše i njenog porekla. a pesnik kao objašnjenje koristi platonističku teoriju o postojanju diše pre rođenja.Za svo to vreme. SEMJUEL TEJLOR KOLRIDŽ (1772-1834) Bio je Vordsvordov bliski prijatelj i saradnik. On sanja da je zaspao u vrtu. U tom snu u snu. To je neka vrsta iluzije i tipično romantičarsko razočaranje. Svaki čovek tokom sazrevanja gubi tu sposobnost.nalik odi. Od epskih dela ističe se “Preludi”. godine prekida druženje sa njim.”Stari Mornar”. koji su podeljeni u 11 strofa takođe nejednake dužine a unutar njih rima je različito raspoređena. Kolridž je od tada bio pod nadzorima lekara u Londonu.ovo delo se smatra pesničkom autobiografijom. koje ga teše. ali nakon njegovog problema sa opijatima Vordsvord 1810. Čak su i živeli zajedno. Prve pesme objavio je 1793. Po buđenju je zapisuje. Pesnik ponovo ističe kontrast tužnog dana njegove svakodnevice i sveta realnosti u odnosu na srećne uspomene u njemu.nisu značajne. Na početku je intenzivan kontrast i upečatljiv opis pejzaža gde insistira na uspomenama koje taj doživljaj izaziva u njemu i koje deluju na njega u periodu kada je bio odsutan. objavljena je u “Lirskim baladama”. godine. Želi da naglasi kontrast između svojih sećanja pre i posle pet godina. Ima 7 pevanja.

Bajron iskzuje svoju tugu zbog rastanka sa ćerkom Adom. gledao je njihovu smrt. pomagao je oslobodilačke pokrete u Italiji i Grčkoj( ustanak protiv turske vlasti). kada ga na kraju puštaju na slobodu on ne pokazuje volju da izađe u svet. Rođen je u Londonu. godine objavljena je zbirka pesama “Hebrejske melodije”.“Don Žuan”( u delovima. Ovo je priča o fantastično. Mesto radnje su najviši vrhovi Alpa. Opisuje borbu Grka sa Turcima.satirični epovi “Bepo”. Opevane su političko-ljubavne zgode sa Orijenta i drugih egzotičnih mesta. “Vizija strašnog suda” . “Lara”.bajronska u užem smislu 2)humoristično-satirična. 1820. Na početku objektivan. kao spev nema zaplet ni kompoziciju. U ovom spevu se koristi epitetima i metaforama.trojicu svatova i jednog od njih pogledom hipnotiše da sasluša njegovu povest. *POEME : napisane u herojskom ili tetrametarskom jampskom stihu(distihu). a detinjstvo je proveo u Aberdinu. “Panteovo proročanstvo “. Manfred je superiorna ličnost. DŽORDŽ GORDON NOEL LORD BAJRON (1788-1824) Potiče iz škotske plemićke porodice . podeljeno na 4 pevanja. ispaštanju (pomor mornara). simbolična ispovest mornara o grehu (ubistvo albatrosa). usamljenik. pokajanju i iskupljenju ( sažaljenje nad morskim zmijama) kao fazama do konačnog spasenja ljudske duše. “Opsada Korinta”.. Tema ovog dela su borba i patnja za slobodom. “Mazepa”. fantastične elemente koji su po Kolridžu nešto normalno i prirodno. sledeća dela “Gusar”.jezivim doživljajima. Poznate su mu priče u stihu i poeme: “Tasova tugovanka” 1817. 1812. izuzetnog znanja. Ima tri čina. “Sijonski sužanj”. Ima 4 pevanja ukupno. Na početku IV-og pevanja. ali ipak naočit čovek. U poemi imamo motiv snoviđenja. On je zarobljen sa braćom. a od trećeg pevanja već govori u svoje ime. “Manfred” je imitacija Geteovog Fausta. “Abidoska nevesta”. bitku kod Vaterloa. Pouka mu je besmisao rata. ženu 41 . Tokom boravka u Italiji uređivao je časopis “The Liberal” sa Li Hantonom. Opis zatočeništva švajcarskog borca za slobodu iz 15-og veka. 1818. “Đaur”. U mladosti je počinio greh usmrtivši Astartu. Ovo je Bajronovo “Sentimentalno putovanje”. bio je hrom na jednu nogu . 1. 1815. Zatim humorističko. otac mu je rano umro. gospodar duhova. “Vitez Harlold” je obiman ep od 1500 stihova. godine objavio je svoja prva dva pevanja “Viteza Harolda” a do 1816. “Sijonski sužanj” je najbolja priča u stihu napisna povodom Bajronove posete Sijonskom zamku na Ženevskom jezeru. nedovršen) i dramski spevovi “Manfred” i “Kain” Bajronova dela se dele na dve grupe: 1)romantična.

koju je voleo. godine ilegalno objavljuje spev “Kraljica Mab”( propoved ateizma. nešto što je trajno prisutno u njoj. Deluje iskreno i spontano. 1813. pridobio juje svojim revolucionarnim idejama. On vodi Kaina na putovanje po svemiru.. neprijatelj hrišćanstva i svake 42 . Šeli do kraja života ostaje dosledan svojim uverenjima: neprijatelj engleske reakcionarne vlasti i Svete alijanse u Evropi.čovek je ništa.reči nam kazuju da nije ona samo divna. Meri je živela do 1851. “Ovog dana navršavam 36-u godinu” (22. godine Harijet je izvršila samoubistvo. Kain je junak pobune protiv zla i samovlašća biblisjkog Boga. Bajronove kraće lirske pesme: prva zbirka “Časovi dokolice” su vežbe u stihu po uzoru na pesnike 18-og veka( Spenser). Prema pesniku. stoga 1814. što ima značajnu poku.rastanak. On zove ASTARTU iz mrtvih da mu oprosti a ona mu najvljuje smrt. Školovao se u Itonu (1804-1810). godine zaljubljuje se u devojku koja je imala 16. PERSI BUŠ ŠELI (1792-1822) Rođen je u pokrajini Sasex u bogatoj veleposedničkoj porodici. koja nije htela da mu da razvod.njegovo jedino dobro je njegov razum koji ga može uzdići iznad ništavnosti. “Ona hoda u lepoti kao noć”. kad je Bog svemoguć? To pita i Lucifera koji produbljuje njegove sumnje i podstiče pobunu. Ima tri čina. Lucifer je ovde nosilac znanja.1. živi nevenčano sa Meri Godvin u Švajcarskoj. a zatim na Oksfordu. razuma i kritike. postavlja i pitanje – zašto je u životu više patnje nego sreće. žal za mladošću i prolaznost života. “Kad smo se nas dvoje rastali”. godine. 1811. smrt. Atmosfera u kojoj se ona kreće čini jezgro pesme. “Kain” je ozbiljan spev a Bajron ga je nazvao misterijom.1824) tri meseca pred smrt. godina. kao ispovest čoveka na samrti. Među najbolje spadaju “I tako više nećemo ići da lutamo”. Rastaje se od Harijet.. U decembru 1816. odlaze u Škotsku gde su se i venčali. Još kao dečak preuzima na sebe ulogu zaštitnika sestara od očeve tiranije koje mu kasnije pomažu. Motivi u pesmama su: ljubav. on pokušava da se ubije i spašava ga lovac na divokoze. ona je napisla naučno.fantastični roman užasa ”Frankeštajn”. materijalizma i društvene revolucije). već da je njena lepota trajna.

Alastor. duh osvete. Pantea predstavlja nadu u bolju budućnost. objavljeno posthumno 1824. Ljubavni spev upućen Emiliji počinje oplakivanjem njene sudbine a završava se strasnim pozivom na bekstvo u neki egzotični zemaljski raj. a Iona je okrenuta 43 . Pantea i Ione. “OBLAK” . “Alastor ili Duh samoće”. kraljevi.započinje podsećanjem na francuski poraz revolucije i alegorisjkom vizijom kao okvirom daljeg pripovedanja. koju roditelji ztvaraju u samostan jer nije htela da se uda za čoveka kojeg su joj smestili matorci. uništava junaka speva zato što je odbio zemaljsku ljubav. materijalističke komponente. “ŠEVI” Njegov najvažniji prozni rad je “ODBRANA POEZIJE” (1821. Islam je izmišljena zemlja u kojoj se dešava ta revolucija. koja vodi njenu dušu u svemirske prostore i pokazuje joj postanak sveta i istoriju čovečanstva. zalagao se za oslobodilačke pokrete i verovao u društveni napredak. ljudska gramzivost.religije. ali Laon ne dozvoljava da ga ubiju. gde bi uživali. 2. Ovo delo je više himna veličnstvu prirode i umetnosti.prikazuje Italijanku Emiliju Vivijani. devojčina duša se vraća telu. Na kraju oboje bivaju spaljeni na lomači. junaci speva su dvoje mladih LAON i SITNA.govori o odnosu pesnika i sveta i o pesnikovoj samoći.”Pobuna Islama”. Prometej je na svojoj steni. Poznavao je prirodne nauke i verovao u njihovu moć. “Oslobođeni Prometej”. Tiranski kralj ostaje bez vojske. 4. Šeli se zadržava na pojedinačnom.nedovršeno delo. “POBUNA ISLAMA”(1810). “TRIJUMF ŽIVOTA”. U njegovoj poeziji je krajnja iskrenost i beskompromisnost. Što pokazuje da je Šeli za miroljubivu. religija. koji su na početku speva u Raju i pripovedaju pesniku svoju zemaljsku istoriju: rođeni pod tiranijom. godine *Lirske pesme “ODA ZAPADNOM VETRU”.”EPIPSHIDON” ( duša nad dušom). lažnog morala i tiranije. beskrvnu revoluciju a njihov kraj predstavlja veličanje nepobedivosti slobode. koja je puna zla i nesreća a ta nedela su počinili sveštenici. Laon pesmama podiže duh u narodu a Sitna je njegova učenica.devojka koja je zaspala i u snu joj se javlja vilinska kraljica MAB. *Dramski spevovi*: 1. izjave u pismima. iskazivao je ateističko ubeđenje. “KRALJICA MAB”. Njegova dela su “ALASTOR ILI DUH SAMOĆE” (1816).spev u dramskoj formi u 4 čina. U svojim delima ( naročito poznijim) prisutni su idealistički elementi.) 1. 3. do njegovih nogu prijateljice Okenaide (kćer boga Okeana). Nazivali su ga i “ludi Šeli”. ne odvajajući bitno od sporednog. Na kraju.

prošlosti. Pesnik na početku pravi razliku između razuma i mašte. koja nije umetnost radi umetnosti. Njegovo shvatanje lepog je naturalističko “lepo2 i “dobro” su jedno te isto i oboje imaju najjači izraz u poeziji. Imao je odnose sa svojom ćerkom koja kasnije sa maćehom unajmljuje plaćene ubice da ga ubiju. 2) “Ševi”. ševa izrasta u simbol pesničke umetnosti. koji mu govori da ljubav treba da preporodi svet.jedina prav drama. neukrotiv i ponosit. u mladosti besno. zna samo za večnu ljubav i spontano gleda sve tajne života i smrti.jesenji vetar vrši “pogreb” suvog lišća. Zato je istovremeno i uništava i spašava. Prometej je simbol za duh ljudskog napretka i borbe za slobodu. više puta je novcem kupovao “oprost grehova” od Pape. razigrano.elegija povodom prerane smrti Kitsa sa dve bitne teme: osuda reakcionih sila koje su prema Šeliju krive za Kitsovu smrt i afirmacija Adonisove besmrtnosti 5) nedovršena poema “Trijumf života”.od prirodnog bića koje donosi svetu radost i vedrinu.simbol neuništivosti i večnosti materije. brz. animalno srećno a u starosti pregaženo i propalo. Drugi deo vizije je razgovor pesnika sa duhom Rusoa. koji je teorija o razvoju poezije. a njih dve na sudu dobijaju smrtnu kaznu. *Proza: “Odbrana poezije”. pamćenju. razvratnik i nasilnik.vizija trijumfalne kočije života vođene slepom nužnošću koja gazi nesvseno ljudstvo. Grof Frančesko Čenči. Oni bivaju uhapšeni. koje će njegova sestra “prolećni vetar” podići iz “mračnog zimskog groba” na nov život. dva sina i kćer Beatriče iz prvog braka. 4) “Adolais”. nego radi 44 . Pesnik hoće da bude kao vetar. *Drame: 1)”Čenči”. Oblak govori u prvom licu. zar ne?:) *Lirika: 1) “Oblak”.povod je u spisu “Četiri doba poezije”. odrasta u veselo i lakomisleno biće a poruka je da svako rađanje u sebi nosi smrt i obratno. 3) “Oda zapadnom vetru”. Ona je idealni pesnik slobodan od ljudskih slabosti i strasti. Delo je posvećeno prikazu postanka i razvoja poezije. da vetar posle njegove smrti raznese njegove misli i reči na ljude. Ironija.opaaaa:) Tiraniše svoju porodicu: ženu.

On je opijen prirodom.” Noć uoči sv. se drži sa Li Hantom koji je u svom časopisu “The Examiner” objavio Kitsove prve pes. Usamljenog Endimiona sestra Peona vodi u tihi kutak gde joj on otkriva razlog svoje usamljenosti. U prvoj knjizi opis pastirske svetkovine na koju dolazi “ pastirski princ” Endemion. “Lamija”napisana herojskim distihom podeljena na dva dela. Ovo je obimno delo u 4 pevanja ( 4000 stihova). **“Endimion” – je mladalačko.vizionarsko delo. Agnese” i druge pesme.”. trećoj i dobrim delom četvrtog pevanja gde se opisuju ta lutanja. “Lamija”. poeziji. bilje i cvećezapažajući masu pojedinosti. godine i farmaciju. ali nije mogao da je oženi. ljubavi. prirode i slobode.”. otac mu je bio vlasnik štale za iznajmljivanje konja u Londonu.u snu se sreo sa nadzemaljski lepim ženskim bićem dva puta a potom je ona nestala. Od 1816. On nju traži po celom svetu u drugoj. a obrađuje i jednu grčku bajku.ljudskog dobra i nije direktno poučna. 1818. Kitsova pisma su objavljena 1818. na drugačiji način se usredsređuje na konkretne pojave i predmete. Bio je strasno privržen grčkoj mitologiji i poeziji i jedini je od njih načinio religiju. Podlogu radnje čini bajka o ENDIMIONU. Šeli je pesnik mladosti. učio je od 1811. lepom mladiću u koga je zaljubljena boginja meseca Artemida ili Dijana. Sve što je Kits napisao sadržano je u 3 knjige: “Pesme iz 1817. Napisan je herojskim distihom osim dve od tri posebne pesme. On susreće zemaljsku lepoticu Febu. mladalačkih zanosa i ideala: ljubavi. *“Pesme iz 1817. Po završetku školovanja. “Endimion”. godine hirurgiju a od 1815. Prvi je fantastičkoopisna priča o Hermu koji je tražeći svoju voljenu nimfu naišao na ženu- 45 .slabo povezane meditacije o prirodi. shvata da je ta božanska lepotica Dijana koja mu je dala Febu da sa njom živi na Zemlji. objavljen je spev “Endymion”. *Kitsove pesničke pripovetke: tri pripovetke u stihu. sanjalački. Neke su u formi poslanica bliskim prijateljima. najzanimljivija je u pesmi “San i poezija”. Osnovnu i srednju školu je završio u gradiću Enfildu. Iste godine se zaljubljuje u Fani Bron. Treća Kitsova stalna tema je sama poezija i njen odnos prema stvarnosti. “Izabela”. revolucionarno i 2opasno”. DŽON KITS (1759-1821) Rođen je u srednje imućnoj građanskoj porodici.

za “letom” i za bekstvom iz realnosti u svet slavujeve pesme. poezije i života. pomoću stare služavke te noći tajno ulzi u njenu sobu. “Oda jeseni”. Kits opisuje reljefe na starogrčkoj vazi i ima mnogo slika. koji je vodi kući u Kornit i živi sa njom. *KITSOV EPSKI POKUŠAJ. čija je porodica u smrtnoj zavadi sa njenom.ima 3 strofe. lako. besmrtnosti i ljudskog bitisanja ***“Oda o grčkoj vazi”. bujna priroda. Agnese”. Kits je Lorenca napravio kao stidljivog ljubavnika i ima dosta opisne lirike.Izabelina braća ubijaju njenog ljubavnika zato što im je cilj da udaju sestru u “plemenitu” porodicu. Napisana je Spenserovom strofom.zmiju-Lamiju koja mu pomaže a on njoj zauzvrat ispunjava želju da se pretvori u devojku. slavujeva pesma u pesniku izaziva treperenje mašte i pojavu brojnih sećanja. To je “savršena pesma” o nečemu što se prima spontano. ćerka gospodara zamka postupa tako. Vino je sredstvo kojim bi mogao neopaženo da napusti svet. svirač na fruli. Dublji motiv je svakako u “Romeu i Juliji” nego ovde. što je simbol utopije i prepuštanja čulnim strastima. Njen dragi Porfiro. ” Noć uoči sv. Ima 5 strofa. Agnese(20. a ne samo logikom. Javlja se želja za zaboravom. Pesma radosti nad ispunjenjem biološke svrhe čoveka. Slika mladića koji umire od TBC-a inspirisana smrću Kitsovog brata i ta slika predstavlja simbol smrtnosti i ljudske slabosti. Motiv je verovanje da će devojka koja uoči sv.napisana oktavom(AbAbAbcc). “Oda jeseni”. 46 .ima temu neprolaznosti umetničke lepote u kontrastu sa prolaznošću ljudskog života. Ovo je pesma o tragičnom ljudskom raskršću između mašte i stvarnosti.1) da legne bez večere i pomoli se pre spavanja.“Oda o grčkoj vazi”.najuspešnija priča u stihu. pesnik je očigledno žali. nagovara je da pobegnu i uspeva u tome. *KITSOVA LIRIKA*. Kits je preuzeo motiv iz Bokačovog “Dekamerona”. te noći sanja svog dragog Madlina. više čulnim nego misaonim putem. “Izabela”. Lamija ovde predstavlja lepotu koja ubija a u drugom delu ona je žrtva nemilosrdne nauke.nedovršen ep “HIPERION”. obraća se sa “mi”. “Oda Slavuju”letnja noć. sveštenik okružen narodom koji vodi junicu na žrtvovanje. U drugom delu Lamija osvaja mladića LIKIJA. pad starih Bogova na čijem čelu je bio Saturn ( Kron) dolaskom novih kojima vlada Jupiter(Zevs). mladi ljubavnici. naglašenaje opštost i objektivnost a poruka je da do istine se može doći i osećanjem. napisan u blankversu a tema je iz grčke mitologije. po 11 stihova i najkraća je.

značajan dokument o njegovoj ličnosti. 47 .*****KITSOVA PISMA. On je pesnik “lepote koja mora da umre”. Intenzivno uživanje u “slastima” ovog sveta nerazdvojivo je povezano sa intenzivnim osećanjem smrtnosti.

48 .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful