Skripta za prvi kolokvijum iz predmeta: “Osnovi finansija” by ZVONCICA ☺

PRVI DEO: POJAM FINANSIJA I FINANSIJSKIH SISTEMA
- Osnovcu koncepta finansija- cini novac i njegovo cirkulisanje kroz privredni
sistem drzave. Bez novca ne postoji niti jedna vrsta finansija,a jos manje finansijskog sistema.

- Pojam reci moneta (novac)- potice iz Rimskog carstva i vezan je za boginju
Junonu Moneta, ciji je hram bio na mestu kovanice novca u Antickom Rimu. Junona znaci jedan,jedinstven,ujedinjenj,a Moneta znaci instrukcija,opomena,naredba(od latinske reci moneres). Nasa rec novac potice od prideva nov i smatra se da je u srpski jezik uvedena kada je neka nova moneta zamenila dotadasnju,staru monetu. Za novu monetu je receno novac i nakon toga je ova rec opsteprihvacena za sve naredne srpske i druge monete. Sinonim za novac je turcizam pare.

-Istorija novca- Sa razvojem trgovine pojavljuje se i novac,mada ne odmah u
obliku u kakvom ga danas poznajemo. U razlicitim istorijskim periodima funkciju novca obavljali su razliciti predmeti(robni novac) kao sto su krzno,skoljke,duvan,so,alkohol.Stalnim koriscenjem odredjenog predmeta u razmeni,postepeno se kod ucesnika u trgovini gubila svest o njegovim upotrebnim svojstvima i sve vaznija postaje njegova vrednost kao sredstva razmene-njegova prometna vrednost. Da bi neka roba bila univerzalno sredstvo razmene,bilo je neophodno da ispuni nekoliko bitnih uslova: da bude standardizovana(da bi joj se lakse odredila vrednost),opsteprihvacena,deljiva,laka za nosenje i da ne bude lako kvarljiva. Vec oko 2500. godine pne. razliciti plemeniti metali kao sto su zlato, srebro i bakar,koristili su se u Egiptu i Maloj Aziji za placanje robe i usluga.

Uvodjenjem kovanog novca,placanje se moglo vrsiti odbrojavanjem tacnog iznosa novca,a ne njegovim merenjem. Novac koji nema svoju unutrasnju vrednost naziva se nezamenjivi papirni novac i vredi onoliko koliko se njime moze kupiti u odredjenom trenutku. Veoma dugo se relativna vrednost neke valute odredjivala u odnosu na plemenite metale,a najcesce u odnosu na zlato i srebro. Danas to nije slucaj, jer su podloga odredjenih valuta (samo) stabilnost i ekonomski integritet drzava koje ih izdaju. Uporedo sa papirnim novcem u opticaju je ostao do danasnjih dana i kovani novac. Za razliku od prvobitnog kovanog novca,danasnje kovanice ne kuju se od plemenitih metala i nemaju vrednost koja proizilazi iz vrednosti materijala od koga su iskovane,vec iz kupovne moci koju novcici obezbedjuju. Naziv dinar potice od rimskog novicica denar ili denarius,koji je u anticko doba vazio i na teritoriji danasnje Srbije. Srpski dinar se prvi put u dokumentima pominje pocetkom 13. veka i od ovog perioda dinar kuju svi srpski vladari. Izdavanje papirnih novcanica u Srbiji zapocinje osnivanjem Privilegovane narodne banke Kraljevine Srbije 1884. godine,kada je u Briselu stampana prva novcanica u apoenu od 100 dinara. Zakljucno sa 1918. godinom novcanice sa dinarskom denominacijom stampaju se u inostranstvu. Narodna banka Srbije emituje dinare sa obelezjima Republike Srbije. Stoti deo dinara je jedna para, naziv koji se odomacio zahvaljujuci turskom srebrnom novcicu para (arapska rec bara znaci srebro).

-Funkcije novca- Novac,bez obzira u kom obliku bio, obavlja nekoliko vaznih
funkcija: • novac je mera vrednosti (obracunska jedinica)-opsti ekvivalent; vrednost svake robe moze se izraziti novcem; • novac je sredstvo razmene-moze se razmeniti za bilo koju robu ili usluge; • novac je sredstvo placanja-njime se placaju dobra i usluge; • novac je sredstvo ocuvanja vrednosti(blago)- moze se cuvati, sredeti, ne mora se potrositi u istom trenutku kada je stecen; • svetsko merilo vrednosti(svetski novac)- pojedine svetske valute(novac) najrazvijenih zemalja sluze kao sredstva placanja u medjunarodnoj trgovini

(trgovini izmedju razlicitih zemalja) i to su: americki dolar, evro,japanski jen ili svajcarski franak. Savremeni novac cine i depoziti koji se nalaze na tekucim racunima privrednih subjekata kod poslovnih banaka- tzv. ziralni novac. Ziralni novac takodje sluzi kao sredstvo placanja kojim preduzeca izmiruju svoje obaveze elektronskim putem, prenosom novca sa jednog na drugi racun. Upotreba novca kao sredstva razmene znatno smanjuje transakcione troskove i povecava ekonomsku efikasnost.Za novac kazemo da je sredstvo ocuvanja vrednosti, iako ne bas uvek najbolje. U ovoj funkciji se pored novca mogu naci i druge vrste imovine, kao sto su, na primer, nakit, stan, kuca, zemljiste, hartije od vrednosti. Novac je najlikvidniji deo imovine i moze se upotrebiti odmah za placanje. Za pojedine svetske valute se cesto kaze da predstavljaju medjunarodno(svetsko) sredstvo placanja. Radi se o novcu najrazvijenijih i najstabilnijih privreda koji se koristi za placanja izmedju razlicitih drzava.

-Finansije- se javljaju sa pojavom novca, robne proizvodnje i robno-novcanih
odnosa. Bez novca nema ni finansija. Sve dok postoji novac postojace i finansije i finansijski odnosti, jer se sva sredstva reprodukcije u jednom momentu nalaze u novcanom obliku. Finansije obuhvataju raznovrsne novcane operacije i placanja: odobravanje, koriscenje i vracanje kredita,emisiju novca, placanje premija osiguranja, naplatu stete, kupoprodaju valute, placanje poreza, doprinosa, carina, racuna za struju. Opstije receno, finansije se odnose na poslove prikupljanja( stednje), koriscenja(investiranja) i vracanja novca u koji su ukljuceni pojedinci,preduzeca i drzava.

Finansijiski sistem zauzima centralni deo privrednog sistema jedne zemlje.
Sastoji se iz vise slozenih elemenata koji omogucuju nesmetan tok finansijskih sredstava izmedju razlicitih subjekata. On cini krvotok ekonomskog zivota drustva kroz koji proticu finansijske transakcije. Sto je finansijski sistem jedne drzave razvijeniji i zdraviji, to je vise nivo blagostanja i zivotnog standarda u njoj. Osnovni elementi svakog finansijskog sistema su:

• finansijska trzista, • finansijske institucije i • finansijski instrumenti -Nauka o finansijama- Finansije predstavljaju najstariju disciplinu ekonomske nauke. U prvoj polovini 19.veka izdvaja se kao posebna nauka-nauka o finansijama. Nauka o finansijama izucava pojave, odnose i institucije u vezi sa prikupljanjem, raspodelom, trosenjem i upravljanjem novcanim sredstvima u cilju zadovoljenja opstih i zajednickih potreba drustva. Svi procesi,pojave i odnosi kojima se ona bavi imaju ekonomski karakter. U okviru makrofinansija izdvajaju se: • javne finansije,koje se bave izucavanjem aktivnosti drzave u vezi sa finansiranjem i upravljanjem novcem javnog sektora; • monetarne finansije,cije je podrucje istrazivanje centralna banka i njena monetarna politika, a oblasti analize: emisija novca, regulisanje novcane mase u opticaju, uticaj novcane mase na stabilnost privrednog sistema i druge; • medjunarodne finansije, koje nas uvode u svet deviznog kursa, poslova finansiranja i investiranja van teritorije jedne zemlje, rizika tog poslovanja i upoznaju nas sa problematikom platnog bilansa; • bankarstvo, kao oblast makrofinansija istrazuje delatnostm organizaciju i poslovanje banaka; • osiguranje, pokriva delatnost,organizaciju i poslovanje osiguravajucih organizacija. Posebna oblast u okviru mikrofinansije su: • poslovne(korporativne) finansije, koje se bave problemima pribavljanja novcanih sredstava, njihovog upravljanja i investiranja i sve to na nivou preduzeca kao privrednog subjekta i

ali se-kao druga strana medalje-pojavilo rastuce zaduzivanje u inostranoj valuti i veca izlozenost promenljivim i nepredvidivim . Finansijski sistem Srbije.• licne (personalne) finansije. finansijske sisteme u kojima dominiraju banke. Trgovina hartijama od vrednosti je na veoma niskom nivou. Nakon sankcija tokom devedesetih godina.povezivanje subjekata sa viskom i manjkom finansijskih sredstava. Drugacije receno. dominantno u inostranom vlasnistvu. sto nije bilo tesko zahvaljujuci talasu finansijske liberalizacije. osnovna funkcija finansijskog sistema. a najveca zrtva netrzisnih mehanizama bila su upravo finansijska trzista. trzisno orijentisane. Srbija je nakon Drugog svetskog rata delila sudbinu drzava koje su imale(manje ili vise izrazen) centralno-planski sistem privredjivanja. koje se bave efikasnim upravljanjem finansijama pojedinca.zemalja mozemo svrstati u dve velike grupe: 1. U njemu najznacajniju ulogu imaju banke. Trzisno orijentisan finansijski sistem je onaj na cijem finansijskom trzistu dominantnu ulogu imaju berze i oblici finansiranja i investiranja preko hartija od vrednosti. a manju ulogu u rom procesu imaju berze i trgovina hartijama od vrednosti. u procesu tranzicije poslovne banke su uglavnom privatizovane.pocetkom novog vea osnovane su nove privatne banke . tj.finansijske sisteme u kojima kljucnu ulogu imaju berze i investicije u hartije od vrednosti i 2. lakseg zaduzivanja privrede i stanovnistva. Bankocentricno orijentisan finansijski sistem je onaj na cijem finansijskom trzistu dominantnu ulogu imaju banke. Kada je centralno-planski sistem doziveo slom. Na ovim trzistima banke imaju mnogo manju ulogu od one koju su imale u pocetnim fazama razvoja finansija. koje pruzaju samo osnovne bankarske usluge. veka. jos uvek je nerazvijen. -Finansijske sisteme. oslobadjanja finansijskih transakcija drzavnog uticaja. bankarski orijentisane.ostvaruje se najvecim delom preko bankarskog sektora. osamdesetih i devedesetih godina 20. Ovakve promene dovele su do ponude novih bankarskih usluga. i pored promena koje se u njemu odvijaju. a manji znacaj ima trgovina hartijama od vrednosti.

Investicioni fondovi. godine kada pocinje trgovanje akcijama iz procesa privatizacije.tacnije kratkorocnim pozajmicama novca. ali je taj razvoj gotovo u potpunosti koncentrisan u bankarskom sekturu.na njoj se trgovalo uglavnom kratkorocnim hartijama od vrednosti. prema razlicitim relativnim pokazateljima ovog sektora. na berzi se obavlja veliki broj transakcija male vrednosti. Posebna zamerka se moz uputiti poslovnim finansijama.na primer). Od kada je obnovljen rad Beogradske berze. sto je najbolji dokaz nedovoljnog razvoja finansijskog sistema Srbije. drzavnim obveznicama malih vrednosti.medjunarodnim finansijskim tokovima.Izgradnja bankarskog sistema se odigravala veoma brzo. ulaganje na berzi i u hartije od vrednosti i nakon deset godina tranzicije ostaju u velikoj meri egzoticni pojmovi i privilegija za odabrane. Ocigledno je da ce se ovi segmenti finansijskog trzista razviti tek sa poboljsanjem privredne situacije i zivotnog standarda. Razvoj osiguranja se odvija sporo i. Broj emitovanih korporativnih obveznica je simbolican. pa je tek u aprilu 2000. Finansijski sistem se razvija. Sekundarne trgovine akcijama nije bilo. a mnogo manje emisijom hartija od vrednosti(akcija i obveznica). Finansijski sistem Srbije ostao je bankocentrican. pa samim tim nema ni nekih inovativnijih hartija od vrednosti koje bi investitorima bile atraktivnije( kao sto su konvertibilne obveznice.kratkorocnim duznickim instrumentima preduzeca i. osiguranje. Preduzeca ne koriste mogucnosti za zastitu razlicitih vrsta finansijskih rizika( rizika deviznog kursa narocito). Dakle 99% trgovine finansijskim instrumentima u Srbiji obavlja se mimo berze. kratkorocnih dugovnih instrumenata i finansijskih derivata.dobrovoljni penzijski fondovi. DRUGI DEO: JAVNE FINANSIJE . Prvo berzansko trgovanje ozivljava tek 2001. Teze su se formirali drugi segmenti finansijskog sistema: trzista akcija. godine odrzano prvo trgovanje akcijama iz svojinske transformacije. povremeno. obveznica. sto znaci da se do potrebnih finansijskih sredstava dolazi pretezno uzajmljivanjem od banaka. Srbija se nalazi na zacelju liste zemalja. Slicne tendencije se mogu uociti i kod dobrovoljnog penzijskog fonda.

tj. prevodjenje drzavnih preduzeca na privatna. Danas je takva situacija u gotovo svim drzavama. a okolnosti u kojima samo nekoliko preduzeca snabdeva trziste-oligopol.teritoriju). Vremenom postaje ocigledno da je i trziste nesavrseno i da ne moze efikasnod a obavlja svoje funkcije bez pomoci drzave. poput bivseg Sovjetskog Saveza.narocito ako se radi o proizvodima koji se koriste svakodnevno. Situacija kada postoji samo jedno preduzece na trzistu koje se bavi proizvodnjom odredjenog proizvoda ili pruzanjem usluga zove se monopol. Ponekad se moze desiti da ovakva preduzeca primene agresivnu pretecu strategiju smanjenja cena svojih proizvoda u slucaju da se pojave . cime se ukazuje na to da drzava regulise politicki i pravni polozaj svojih gradjana. Najznacajnije karakteristike svake drzave su: njeno stanovnistvo.ljude. ogromnu vecinu privrednih delatnosti obavljala je centralna drzavna vlast.a ustanovljeni su na konferenciji u Montevideu (Urugvaj). Ovo su neophodni uslovi prema kojima jedna teritorija moze biti proglasena drzavom. a u romanskim i germanskim jezicima od latinske reci status sto priblizno oznacava stanje. veka i one drzave koje su se do tada pretezno oslanjale na drzavnu imovinu sprovele proces privatizacije. To je posebna vrsta politicke organizacije koja obuhvata najvisu vlast nad stanovnistvom koje zivi na odredjenoj teritoriji. Ona je suvereno telo sa jasno definisanim i medjunarodno priznatim granicama i ima potpunu vlast na svojoj teritoriji i nad stanovnistvom koje tu zivi. godine.Monopolska i oligopolska preduzeca mogu znatno da uticu na cenu svojih proizvoda i usluga na trzistu. bivse Socijalisticke Federativne Republike Jugoslavije i ostalih tzv. U SAD-u postoji tzv.Drzava predstavlja osnovni i najznacajniji oblik politickog organizovanja drustva. definisana teritorija.potrosaci u ovakvim okolnostima nemaju veliki izbor.a neke drzava. suverena vlast i medjunarodno priznanje od strane drugih drzava. U mnogim zemljama. centralno-planskih privreda. Ekonomska uloga drzave znatno se menjala tokom istorije. mesovita privreda. Osnovne karakteristike suverene drzave nesto su oko cega nema spora. Rec drzava etimoloski potice od glagola drzati(vlast.1933. jer su od osamdesetih godina 20.sto znaci da neke privredne aktivnosti obavljaju privatne firme.

Ovu aktivnost drzava ostvaruje preko pruzanja beneficija najsiromasnijim i najugrozenijimslojevima drustva i kroz socijalno osiguranje koje podrazumeva izdatke za penzionere. pojedinci svojim aktivnostima mogu jedni drugima nametati odredjene troskove koji se nazivaju negativni eksterni efekti i predstavljaju jos jedan problem za cije se resenje mora angazovati drzava. Taj uticaj se ispoljava najcesce preko subvencija(novac koji se iz drzavnog budzeta daje firmama). kroz uzimanje novca od jednih i davanje drugim pojedincima. Javne finansije.obicno se kao primer navodi proizvodnja elektricne energije. Drugo. koja u novoj situaciji ne bi mogla da opstanu i bila bi istisnuta sa trzista. Drzava prikulja i trosi finansijska sredstva radi ostvarivanja ciljeva od javnog interesa. tj.bolesne i nezaposlene. Takva dobra se zovu cista javna dobra. Drzava moze preko zakona i propisa imati dominantan uticaj na odluke privatnih proizvodjaca o tome da li ce i koji ce proizvod proizvoditi. postoje odredjena dobra koje trziste jednostavno ne zeli da obezbedi ili ne obezbedjuje u dovoljnoj meri. Drzavna proizvodnja je zastupljena u raznim sektorima. proizvode oderedjena dobra i usluge kojim zadovoljavaju interese drustva. a davanje znaci da se nekom transferise novac iz budzeta.konkurentna preduzeca.preko visine poreza koji direktno ili indirektno namece. izucavaju finansijsku stranu delatnosti drzave. stampanje novca ili odbrana zemlje. tj.vodosnabdevanje. Najznacajniji deo javnih finansija bavi se upravljanjem javnim . kao naucna disciplina. Aktivna uloga drzave se ostvaruje kroz poslove preraspodele bruto domaceg proizvoda. I tu drzava mora da regulise pravila ponasanja svih ucesnika. kredita koje odobrava pojedinim preduzecima i bankama. Jedna od svakako najvaznijih aktivnosti drzave je da uspostavi stabilan pravni okvir u kome ce preduzeca i pojedinci moci da stupaju u ekonomske odnose.kao i putem mnogih propisa i pravilnika koje donose drzavni organi. kao i privatna. Uzimanje znaci da drzava nekog oporezuje. komunalne usluge. Trece.ali se u savremenim trzistnim privredama ta proizvodnja najcesce ogranicava na dobra i usluge za koje privatni sektor nije zainteresovan u dovoljnoj meri. Drzavna preduzeca. kojom ce se delatnoscu baviti. Iako postoje bitne razlike izmedju drzavne proizvodnjeu pojedinim zemljama.invalide.

One nam daju odgovor na pitanje kako. kao i putem pruzanja socijalne pomoci najugrozenijim slojevima.poslovanje preduzeca. zavisice od nacina ulaganja prikupljenih sredstava. Da bi drzava.kakao ih sto vise racionalno upotrebiti da bi se efikasnije obavila osnovna uloga drzave. Javni prihodi i javni rashodi cine osnovne komponente izucavanja javnih finansija.pre svega. finansijsko pravo i finansijsku politiku i kao takva je u tesnoj vezi sa ostalim naukama i naucnim disciplinama. Nauka o javnim finansijama ima vrlo kompleksnu strukturu: teoretski deo(nauka o finansijama).najvazniji deo ekonomske politike zemlje. Fiskalnom politikom se sluzi i onda kada zeli da stabilizuje privredu. Osnovna uloga fiskalne politike ogleda se u pravilnoj alokaciji raspodeli i stabilizacji privrede. To znaci da se fiskalno opterecenje(FO) izracunava kao kolicnik ukupnih javnih prihoda koji su fiskalnog tipa(obavezni.a tu politiku nazivamo fiskalna politika.dazbinski)-OJP i ukupnog bruto domaceg proizvoda-BDP: FO=(OJP/BPD)*100 Ovako iskazano fiskalno opterecenje naziva se globalno fiskalno opterecenje jer se odnosi na citavu zemlju i na jednu kalendarsku godinu.koliko i od koga treba prikupiti novcana sredstva.na zivotni Drzavni uticaj u privredi meri se preko odnosa ukupnih javnih prihoda i bruto domaceg prizvoda. nezavisno od svog drustveno-politickog uredjenja.sektora. odnosno. od koristi koje pojedinac i drustvo u celini imaju od toga. rast i razvoj zemlje. uz monetarnu. Fiskalna politika je.kako izvrsiti njihovu raspodelu na pojedine korisnike. Javne finansije uticu na privredni standard.Drzava je u situaciji da pospesuje ili usporava rast pojedinih privrednih grana. u periodima recesije kada vodi ekspanzivnu monetarnu i . raznim poreskim oslobadjanjima i olaksicama. Stvarni pritisak ili poreski teret ce zavisiti. pravilnom raspodelom moze da smanji socijalne pritiske i to preko uvodjenja progresivnih poreskih stopa za imucnije pojedince.mogla da izvrsi svoje funkcije neophodno je da prvo obezbedi odredjena sredstva(prikupi prihode) i potom ih koristi za odredjene namene(kada ima rashode).prihodima i javnim rashodima.

Tada fiskalna politika treba da zauzme restriktivni smer.smanjuje poreze i pokusava na taj nacin da pospesi traznju ili onda kada zeli da umiri previse ekspanzivnu privredu kojoj preti inflacija tako sto vodi restriktivnu politku i povecava poreze. Ukupne javne prihode jedne drzave mozemo podeliti na obavezne i neobavezne prihode. Kada privredna aktivnost opada(privreda je u recesiji.prihodi od drzavne imovine. • imaju prinudni karakter (obavezna davanja).dobrovoljnim ili nefiskalnim prihodima.kao sto su porezi. Javni prihodi predstavljaju prihode drzave koje ona ostvaruje od subjekata na svojoj teritoriji po osnovu suverene vlasti koju ima.a neobavezni prihodi nedazbinskim.pa je ocekivano da se cene stabilizuju. Neki od tih javnih prihoda predstavlja obavezne transfere koji se regulisu zakonom. • ubiraju se u redovnim intervalima (narocito porezi).naknade.donacije.doprinosi. odredjenih davanja bez karakteristika obaveznosti. tj. a drugi nastaju na osnovu dobrovoljnih transfera.carine. tj. drzavnih ustanova i preduzeca i kapitalni prihodi. redje vanredno.takse. porast opsteg nivoa cena.belezi se pad bruto domaceg proizvoda). U ekspanzivnoj. Karakter obaveznih prohoda imaju porezi.fiskalnu politiku.ulaznoj fazi privrednog ciklusa obicno su problem inflatorni pritisci.a neobavezni su subvencije. Ovim merama se umanjuje ukupna traznja. Obavezni prihodi se nazivaju dazbinskim ili fiskalnim prihodima. • sluze za zadovoljavanje javnih potreba (potrebu od opsteg interesa) • najcesce nema direktne protivkandidate po placanju ovih obaveza. Osnovne karakteristike javnih prihoda: • najcesce se iskazuju i prikupljaju u novcu.onda se preporucuje ekspanzivna fiskalna politika. .a manji deo je dobrovoljni.sto znaci povecanje poreza i smanjenje javnih rashoda.

Postoji 5 najpozeljnijih karakteristika dobro postavljenog poreskog sistem: • ekonomska efikasnost (Smatra se da poreski sistem ne bi trebalo da ometa pravilnu alokaciju resursa. kao i na ostale privredne agregate.zapravo. a u cilju zadovoljavanja finansijskih potreba drzave. izvoz. da svima bude nedvosmisleno .u smislu horizontalne i vertikalne pravednosti(ravnomernosti). a vertikalna pravednost ukazuje da bi subjekti sa vecom plateznom moci trebalo da placaju visi porez) • politicka odgovornost (Shodno ovom pravilu. • najcesce im namena nije unapred utvrdjena(nedestinirani) Porezi predstavljaju novcana sredstva koja drzava i njeni organi prinudno uzimaju od subjekata pod svojom poreskom vlascu.• najveci deo ovih prihoda drzava prikuplja na osnovu svoje poreske vlasti. potrosnju.a manji deo na osnovu svojih privrednih aktivnosti-derivativni(izvedeni) karakter. bez posebnih mera kao sto je promena poreske stope) • pravednost (Smatra se da bi porezi trebalo da budu pravedni. Porezi imaju ogroman znacaj u ekonomskom i politickom zivotu svake zemlje. ne bi smeo da utice na ekonomske odluke poreskih obveznika) • administrativna jednostavnost (Sustina ovog principa je da se svi troskovi i komplikovane procedure u vezi sa utvrdjivanjem i placanjem poreske obaveze svedu na najmanju mogucu meru) • fleksibilnost (Poreski prihodi bi trebalo da se automatski uskladjuju sa kretanjem dohotka. drzava bi trebalo da primenjuje transparentne poreze. raspodelu. • prikupljaju se od privrede(pravnih lica) i stanovnistva(fizickih lica). bez neposredne protivusluge. investicije. Oni predstavljaju vrlo mocan instrument kojim drzava deluje na proizvodnju.Horizontalna ravnomernost nalaze da subjekti iste platezne moci snose jednak poreski teret. uvoz.

Objektivni ili realni porezi pogadjaju prihode ili imovinu poreskog obveznika prema faktickom(realnom) stanju pojedinacnih prihoda. Redovni i vanredni(neredovni) porezi. Predstavljaju dominantnu vrstu javnih prihoda u poreskom sistemu i koriste se za finansiranje redovnih javnih raskoda. Subjektivni ili personalni porezi vode racuna o licnosti obveznika i njegovoj ukupnoj ekonomskoj snazi. 4.njegovom zdravstvenom stanju i clanovima njegove porodice.predstavljeno ko ce snositi poreski teret i po kom osnovu.dohotku ili prihodu. Objektivni(realni) i dubjektivni(personalni) porezi.prihod od kapitala) ili samo jedan objekat obveznikove imovine(npr.kuca). onda se radi o neposrednim ili direktnim porezima. 2. Vanredni se naplacuju u vanrednim okolnostima najcesce kao posledica nekih elementarnih nepogoda ili ratova. Fundirani i nefundirani porezi. ne vodeci racuna o licnosti poreskog obveznika.a kod sintetickih poreza se obuhvata celokupna obveznikova imovina. 3.socijalnim ili porodicnim prilikama.Redovni porezi se naplacuju u redovnim vremenskim intervalima. 5. Neposredni(direktni) i posredni(indirektni) porezi-Ako se poreska snaga poreskog obveznika iskazuje u imovini. Porez na prihod je prema ovom principu transparentan i dobar potez) VRSTE POREZA: 1.a ako je obveznikova poreska snaga manifestovana kroz potrosnju radi se o posrednim ili indirektnim porezima. Analiticki i sinteticki porezi.Analitickim porezima se oporezuje samo jedna vrsta prihoda(npr.njegovoj ukupnoj ekonomskoj snazi.Funidranim porezima se oporezuju fundirani prihodi-prihodi od imovine ili kapitala(prihodi koji se .

finansijski organi i javna teela koa na osnovu ustavnih ovlascenja propisuju.u statici(posedovanju) i dinamici(prometu). . 7.Kod ad valorem poreza poreska osnovica se iskazuje vrednosno. Prema materijalnom osnovu oporezivanja. Centralne poreze zakonom uvodi centralna vlast u drzavi i oni obezbedjuju ostvarivanje makroekonomskih ciljeva drzave. Ad valorem i ad specificatum.ostvaruju bez rada). porez na dodatu vrednost. Elemente poreze(oporezivanja) mozemo klasifikovati na licne(personalne). • porez na prihod: porez na dohodak fizickih lica i porez na dohodak pravnih lica(porez na dobit preduzeca) i • porez na potrosnju(ili porez na rashod): porez na promet. Poreski obveznik je lice (fizicko ili pravno) koje je po sili zakona obavezno da plati porez.u novcu. Centalni i lokalni porezi-Lokalne poreze uvode lokalni organi i radi se o porezima koji imaju manji znacaj i predstavljaju prihode opstine.uvode.poreze delimo na: • porez na imovinu.naplacuju ili ukidaju poresku obavezu ili u ciju korist se porezi naplacuju.a nefundiranim-prihodi koji se ostvaruju licnim radom(plate. penzije) 6. a kod specificnih poreza u jedinicama mere.i predmetne(materijalne) elemente koji se odnose na objektnu stranu samog procesa. akcize. Poresku vlast cine politicko-teritorijalne zajednice.koji se odnose na fizicka i pravna lica koja imaju aktivnu ulogu u oporezivanju. Nisu sva fizicka ili pravna lica poreski obveznici nego samo kojima zakon to nalaze.

predstavljaju prinudno placanje. tj. . Da bi se porez obracunao i naplatio neophodno je da se u novcu (nekad u mernim jednicama) iskaze poreski objekat.Poreska osnovica predstavlja kvantitativno iskazanu vrednost poreskog objekta. ne predstavljaju prihod budzeta.placa ih odredjeni broj ljudi koji ce imati neku protivnaknadu. takse. Pored poreza u grupu javnih prihoda spadaju doprinosi. politike prikupljanja javnih prihoda.na to koliko ce sati raditi. Poreska stopa je procentualni iznos poreza koji se primenjuje na poresku osnovicu da bi se dobio iznos poreza za placanje. Osnovni i najznacajniji cilj poreske politike. Takse su prihodi koje drzava prima na osnovu usluga koje pruzaju organi drzavne administracije fizickim i pravnim licima.porez na prihod moze uticati na to dali ce pojedinac odluciti da se skoluje i nadje sebi posao ili ce ostati kod kuce da podize decu. Efekti oporezivanja su brojni jer uticu na veliki broj odluka koje pojedinac i preduzece mogu doneti. sastoji se u obezbedjivanju dovoljnih sredstava za finansiranje javnih rashoda. prihodi drzavnih ustanova i preduzeca i ostali javni prihodi. javni zajmovi. razliciti i cesto neocekivani. da postoji protiv naknada za njihovo placanje. osnovicu za placanje doprinosa cini bruto zarada ili neka druga naknada. Oni imaju neke karakteristike koje ih razlikuju od ostalih javnih prihoda: njihova namena je unapred utvrdjena. Naziva se fiskalni cilj oporezivanja i on predstavlja primarnu obavezu oporezivanja. Zakonodavac u velikom broju slucajeva moze da utice na ishod uvodjenja nekog poreskog oblika. Na primer. carine. Kod specificnih poreza stopa se primenjuje u apsolutnom iznosu. Doprinosi posle poreza predstavljaju najznacajniji instrument prikupljanja sredstava za finansiranje javnih potreba.koliko ce novca stedeti i kada ce se penzionisati. Osnovne karakteristike taksi su da nastaju na zahtev fizickog ili pravnog lica. a stope doprinosa su uvek proporcionalne. naknade. Efekti oporezivanja mogu biti zaista brojni.

destiniran prihod drzave. Carine su prihod ventralne vlasti. vraca se i teret ovakvog zajma najcesce se prebacuje na sledece generacije. Carine predstavljaju vrstu fiskalnih prihoda koju drzava naplacuje prilikom prelaska robe preko drzavne granice. urbanih i drugih nefiskalnih ciljeva.onda se u budzet sliju sredstva koja se karakterisu kao kapitalni prihodi. Porez na imovinu podrazumeva prikupljanje prihoda na osnovu nepokretne imovine poreskog obveznika. Karakteristike javnog zajma su da je to.doprinosa. Nepokretnosti na koje se poreska obaveza odnosti su:zemljiste. Javni zajam je jedan od osnovnih vanrednih prihoda drzace i koristi se za pokrice debalansa u budzetu. stedni . Kapitalni prihodi Drzava ostvaruje kapitalne prihode po osnovu prodaje kapitalnih dobara.poslovne prostorije. Porez na nasledje i poklon kao pred oporezivanju ima prava na nepokretnostima koje naslednici.stanovi.zemljiste i bilo koju drzavnu imovinu. Poreski sistem predstavlja skup poreza. budzeta i sluze kao instrument zastite politike koji utice na formiranje uvoznih cena. da je vanredan.da se placaju u novcu.odnosno njihovi delovi.naknada i svih ostalih javnih prihoda koji su uvedeni na teritoriji jedne zemlje i kojima se ostvaruju ciljevi poreske politike. zgrade i prostorije za odmor i rekreaciju i drugi gradjevinski oblici. tj. garaze. tj. poklonoprimci nasledjuju. zbog potrebe resavanja odredjenih ekonomskih. na dobrovoljnoj osnovi.taksi. ekoloskih. Prihodi drzavnih ustanova i preduzeca. pre svega.pre svega. Drugim recima. kada drzava proda gradjevinske objekte. Naknade predstavljaju noviji oblik javnih prihoda uveden.vrlo su neelastican oblik prihoda i placaju se za usluge nematerijalne prirode.Odredjene drzavne ustanove neprofitnog karaktera mogu ostvariti izvesne prihode na osnovu svojih delatnosti. odnosno prime na poklon kao i na odredjene nasledjenje ili primljene na poklon pokretne stvari ( gotov novac.stambene i poslovne zgrade.

Rec je o porezu koji tereti konacni finansijski rezultat – dobit koju ostvari preduzece kao poreski obveznik.prava svojine. Porez na dobit pravnih lica u Srbiji se. zatim proizvodi stetni za zdravlje ljudi ili proizvodi koji ugrozavaju covekovu okolinu. kao i drugi proizvodi koji ne pripadaju ovim grupama.. Javni rashodi predstavljaju izdatke koje drzava ima za podmirenje kolektivnih potreba. Ovaj poreski oblik spada u neposredne (direktne) poreze i vrlo je izdasan. Akcize . uz izmene i dopune. koje drugacije zovemo trosarine.ulozi. Drzava ima izdatke koji proizilaze iz njene osnovne uloge. plovnom objektu…) Porez na dohodak gradjana (fizickih lica) je jedan od najslozenijih i najznacajnijih oblika javnih prihoda. Osnovni . opsteg interesa drustva. odnosno potreba koje su od javnog. prava intelektualne svojine. a ticu se zadovoljenja potreba od opsteg interesa. predstavljaju najstariji oblik poreza na potrosnju. U Srbiji je regulisan Zakonom o porezu na dohodak gradjana. posebno poreza. Ovim porezom se oporezuje veliki broj pojedinacnih proizvoda koji sluze svakodnevnoj prehrambenoj potrosnji i koje je tesko supstituisati. Akcize se razlikuju medju zemljama po proizvodima koje obuhvataju. novcana potrazivanja. Porez na prenos apsolutnih prava je oblik poreza na imovinu u dinamici koji podrazumeva poreske obaveze po osnovu prenosa prava uz naknadu ( npr. Radi se o posebnim porezima kojima se oporezuju pojedinacna. ali tako da porez placen u prethodnoj fazi ne ulazi u poresku osnovicu u sledecoj fazi oporezivanja potrosnje. udeli u pravnom licu i dr. prava intelektualne svojine. neki proizvodi luksuzne potrosnje. Svoje izdatke ona pokriva iz prikupljenih javnih prihoda. upotraba ili zakupa nepokretnosti. Porez na dodatu vrednost – Rec je o posebnom obliku poreza cija je sustina da se proizvod oporezuje u svim fazama prometa. a i po stopama koje se primenjuju. primenjuje od 1992.). donosi stabilan prihod i smatra se da je pravican u poreskom smislu.godine. depoziti u bankama. prava svojine nad upotrebljavanom motornom vozilu. tacno dobra i usluge.

poput ulaganja u infrastrukturu. kako na centralnom nivou (nivou Republike Srbije u nasem slucaju ). Konsolidovani javni rashodi predstavljaju ukupne rashode javnog sektora. Uzroci porasta javnih rashoda. Prava velicina javnog sektora ( merena javnim rashodima) dobija se kada posmatramo konsolidovane javne rashode. sto ce ponovo izazvati nezadovoljstvo veceg broja stanovnistva. stabilni su i redovno se pojavljuju. Kao najcesci uzroci povecanja javnih rashoda pominju se prosirena intervencija savremene drzave u privredi i oblasti socijalnih odnosa. na zalost ticu kapitalnih izdataka za infrastrukturu. drzave u ratu). Kao subjekt trosenja moze se pojaviti drzava ili uze lokano telo ili samouprava. a materijalni se koriste za nabavku sredstava koji su neophodni za javnu sluzbu). kao i razvoj u oblasti tehnicko-tehnoloskih karakteristika vojne opreme i naoruzanja. Pojedini rashodi koji su diskrecione prirode ( njih drzava sama bira. Javne rashode mozemo podeliti na : • redovne i vanredne (redovni javni rashodi se mogu unapred predvideti. izrazito socijalne drzave. tako i na nizim. lokalnim nivoima vlasti. tehnicki razvoj. policiji ili vojsci.Veliki broj faktora uzrokuje povecanje javnih rashoda. Javne rashode je moguce . kao i u drzavnim fondovima (zdravstveni i penzioni fond). ne obavezuju drzavu zakonima ) mogu se smanjti u kratkom roku i to su najcesce rashodi koji se. dok oni koji nemaju ove karakteristike spadaju u vanredne drzavne izdatke ). socijalna politika i politicki pritisci a potom i ostale karakteristike specificne za svaku specificnu drzavu i njenu politiku ( npr. ekonomski. • licni i materijalni ( licnim rashodima se finansiraju plate zaposlenih u organima uprave. glomazni drzavni aprat.cilj javnih rashoda jeste podmirivanje zajednickih potreba drustva sto se po pravilu obavlja u novcu. Najpre su to demografski ( povecanje broja stanovnika ili teritorije). Mogucnost za smanjenje i pokrice javnih rashoda – Smanjenje rashoda moze da se ogleda u smanjenim drzavnim investicijama za javna dobra.

Prodaja dela imovine predstavlja trajni gubitak vlasnistva i nije racionalno to raditi zarad pokrica tekuce prekomerne potrosnje. Treba jos imati u vidu da zaduzivanje izdavanjem drzavnih obveznica ili neposrednim zaduzivanjem drzave kod poslovnih banaka dovodi do efekta istiskivanja. postoji budzetska ravnoteza. . Rec je o tome da radi finansiranja javnih rashoda drzava prikuplja slobodna sredstva na finansijskom trzistu. neminovno je povecanje drzavnih izdataka. pa se privatni sektor (preduzeca i gradjana) mogu suociti sa manjkom ponude finansijskih sredstava i visim kamatnim stopama. a kojim se. traznje i investicije ce biti manji. Budzet predstavlja jedan od najznacajnijih i najvaznijih finansijskih dokumenata koji donosi parlament svake zemlje kao najvise zakonodavno telo. U njemu se daje pregled javnih prihoda i javnih rashoda centralne vlasti za sledecu fiskalnu godinu. a u slucaju vecih javnih rashoda od javnih prihoda prisutan je budzetski deficit. Kao posledica. sistematski izradjen dokument koji priprema ministarstvo finansija u saradnji sa drugim ministarstvima. posebno propisanim procedurama. Primarna emisija predstavlja zaduzivanje drzave kod centralne banke koja stampa dodatne kolicine novca za tu svrhu. Drzavni budzet je najcesce jednogodisnji.smanjiti narocito u periodima konjunkture. kada dolazi do povecane proizvodnje. planiraju javni prihodi i rashodi. Zaduzivanja drzave u praksi znaci emisiju drzavnih obveznica i zapisa ili zaduzivanja kod poslovnih banaka. naprotiv. ali i javnim zajmovima u uslovima normalnog privrednog ciklusa. ako su prihodi veci od rashoda postoji budzetski suficit. srednjorocnim i dugorocnim zajmovima koji ce se koristiti prvenstveno za vece investicije i kapitalna ulaganja. kada postoji razvijeno trziste koje samo regulise proizvodne odnose i koje doprinosi povecanju javnih prihoda. privrednog rasta. najcesce za period od godinu dana. Savremano shvatanje pokrica javnih rashoda nalaze da se vanredni javni rashodi pokrivaju vanrednim javnim prihodima poput poreza. potrosnje. U periodima krize. pa ce trpeti i privredni rast. smanjenja nezaposlenosti. Ako su u budzetu prihodi jednaki rashodima. Javne rashode treba finansirati javnim zaduzivanjima. a usvaja ga skupstina. Radi se o primarnoj emisiji i/ili prodaji drzavne imovine.

drzava mora da se zaduzi na domacem ili stranom finansijskom trzistu i da ovim sredstvima dopuni nedostajuce prihode za pokrice rashoda. . Javni dug predstavlja ukupne (nagomilane. a do tada je drzavi dozvoljeno da se zaduzuje i pokriva prekomerne rashode. Usvajanje budzeta treba da se zavrsi pre pocetka godine na koju se odnosi. suficit utice na pojavu deflacije (opadanje cena) i na taj nacin omogucava stabilizaciju privrede kroz smanjenje prekomerne traznje. Drugim recima. Budzet se donosi prema proceduri propisanoj za donosenje zakona. Suficit u budzetu predstavlja visak prihoda u odnosu na rashode drzave i izaziva suprotne ekonomske efekte. Dok deficit generise inflaciju. suficit budzeta znaci da su privreda i gradjani ustupali drzavi preveliki deo svog dohotka. sto znaci da su opterecenja privredi i gradjanima bila prevelika. Procedura nastanka budzeta podrazumeva skup postupaka i pravila vezanih za izradu. jer je u medjuvremenu pretrpeo izmene i dopune u toku skupstinske rasprave sa kojima se vlada slozila. Predlog budzeta za koji se glasa moze biti razlicit od inicijalno predlozenog od strane vlade.Budzetski deficit moze nastati kao posledica manjeg iznosa prikupljenih prihoda u odnosu na planirane prihode ili zbog vece potrosnje u odnosu na planiranu. Budzet se sastavlja uz postovanje odredjenih principa i nacela cija se sustina sastoji u sledecem: • U budzet treba ukljuciti sve javne prihode i rashode i treba izbegavati kvazibudzete. taksi. donosenje. a najcesce se usvaja u decembru tekuce za narednu godinu. akumulirane) obaveze drzave u visegodisnjem periodu. Suficit moze nastati i kao proizvod ekspanzivne faze u kojoj se privreda nalazi i tada suficit treba da se izdvoji kao rezerva za pokrice deficita u godinama opadanja privredne aktivnosti. Ako postoji budzetski deficit. Dalje. Ukoliko postoji deficit budzeta. bice pokriven suficitom u fazi prosperiteta. izvrsavanje i kontrolu budzeta. Savremene drzave kao fiskalnu meru stabilizacije najcesce koriste smanjenje rashoda jer se to smatra efikasnijim instrumentom za suzbijanje inflatornog efekta prevelike javne potrosnje. postojanje suficita u budzetu ukazuje na mogucnost prevelikih poreza. akciza i drugih drzavnih nameta. Skupstina raspravlja o predlogu budzeta i potom se o njegovom usvajanju glasa.

M1. Novcana masa predstavlja zbir svih finansijskih instrumenata koji obavljaju funkcije novca. Narodna banka Srbije (NBS) novcanu masu definise na sledeci nacin : . Zavrsni racun budzeta donosi se na kraju godine. • Nivo javnih rashoda treba generalno da odgovara nivou javnih prihoda. a obuhvat razlicitih elemenata novcane mase u okviru Mo. Mere novcane mase se i dalje vremenom. Novcanu masu merimo preko monetarnih agregata koji se obelezavaju sa Mo. M2 i M3 moze se razlikovati medju zemljama. prema slicnoj proceduri kao budzet i u njemu se iskazuju svi prihodi i rashodi u budzetskoj godini koja je istekla i za koju se pravi zavrsni racun. • Budzet treba da bude usmeren ka buducnosti.• Budzet treba bazirati na realisticnim pretpostavkama. modifikuju.M2 i M3. i shodno promenama funkcija nekih finansijskih institucija. Rebalans budzeta je uskladjivanje usvojenog budzeta sa stvarnim tokovima javnih prihoda i javnih rashoda. Grupisani su prema stepenu likvidnosti. To je kontrolni mehanizam pomocu koga se ocenjuje efikasnost izvrsne vlasti i sagledava se kako su se realizovali principi postavljeni na pocetku godine. TRECI DEO: MONETARNE FINANSIJE Ponuda novca Novcana masa.Definisanje novcane mase nije nimalo lak i jednostavan zadatak u eri finansijskih inovacija i pojave novih finansijskih aktiva koje bi mogle da se uzmu u obzir prilikom izracunavanja ukopne kolicine novca u privredi. Zavrsnim racunom se predstavljaju rezultati budzetskog poslovanja u protekloj godini.M1. Zavrsni racun bi trebalo da se usvoji i objavi do polovine tekuce godine za prethodnu godinu. treba uzeti u obzir trenutne i buduce prihode i rashode i ukupni ocekivani ekonomski razvoj i • Budzet treba da bude transparentan da bi sa njim bila upoznata sto sira javnost.

stanovnistva. drugih preduzeca. javnih preduzeca. stanovnistva i neprofitnih organizacija. M3=M2 + Kratkorocni i dugorocni devizni depoziti (bez stare devizne stednje). drugih preduzeca. Njima se vrsi regulacija novcane mase i kamatnih stopa u bankarskom i finansijskom sistemu. M1= Gotov novac u opticaju i sredstva na tekucim i drugim racunima vlasnika novcanih sredstava u pasivi banaka. Drzavne hartije od vrednosti predstavljaju vrlo vaznu imovinu centralnih banaka. kada je .gotov novac u opticaju i dinarske rezerve banaka i rezerve drugih sektora ukoliko postoje kod NBS.Mo= Dinarski primarni novac (monetarna baza). javnih preduzeca. neprofitnih organizacija u pasivi banaka). Bilans stanja centralne banke aktiva (imovina) hartije od vrednosti devizne rezerve krediti u bankama pasiva(obaveze) gotov novac u opticaju depoziti po vidjenju drzave depoziti po vidjenju banaka (obavezne rezerve) *(bilans stanja se pise kao T-konto i onda na levoj strani aktiva na desnoj pasiva) Hartije od vrednosti u aktivi bilansa stanja centralne banke predstavljaju najcesce one hartije koje izdaje drzava(ministarstvo finansija) kao jedan od nacina finansiranja javnih rashoda. M2=M1 + ostali kratkorocni i dugorocni dinarski depoziti ( drugih finansijskih organizacija. Devizne rezerve centralne banke sluze najcesce za odrzavanje spoljne likvidnosti zemlje putem direktnog finansiranja neravnoteze u platnom bilansu ( npr. ukljucujuci i novcana sredstva na racunima lokalnih nivoa vlasti (racuna sa kojih se moze vrsiti placanje bez ogranicenja). Centralna banka (kao i vecina banaka) odlucuje o kolicini ovih finansijskih instrumenata koje ce drzati u svom posedu i kontrolise ih putem operacija na otvorenom trzistu.

Tokovi kreiranja primarnog novca su: 1. Ukupna kolicina primarnog novca nalazi se u pasivi bilansa stanja centralne banke. Poslovne banke ne preferiraju ovu vrstu zaduzivanja jer imaju jeftinije alternativne izvore. tj.smanjuje kolicinu primarnog novca. strane hartije od vrednosti. Devizne rezerve NBS cine efektivan strani novac. Kupovina i prodaja deviza na deviznom trzistu. dok je gotovina kojom raspolazu banke sastavni deo racuna rezervi banaka. Krediti koje centralna banka odobrava poslovnim bankama mogu biti razlicite namene. a prodajom hartija od vrednosti povlaci novcana sredstva. ali se najcesce radi o kreditima za pokrice njihove privremene nelikvidnosti. Primarni novac. Ako centralna banka prodaje . Kupovina i prodaja hartija od vrednosti. a tokove njegovog formiranja nalazimo u aktivi ove institucije. naziva se drugacije monetarna baza. Kupovinom hartija od vrednosti centralna banka povecava rezerve banaka i time kolicinu primarnog novca. to znaci da ce prodavcima deviza(poslovnim bankama) da prosledi odgovarajuci iznos nacionalne valute (dinara). tzv. i zahtev za kreditom kod centralne banke cesto upucuje na pogresan zakljucak da su banke u vecem problemu nego sto je to zaista slucaj. Radi se samo o kolicini novca koju je centralna banka pustila u opticaj. Gotov novac u opticaju predstavlja najvazniju stavku obaveza centralne banke i ona ima potpunu kontrolu nad njenom kolicinom.uvoz veci od izvoza). operacije na otvorenom trzistu. potrazavanja u stranoj valuti. Ako centralna banka kupuje devize.Centralna banka moze na deviznom trzistu da kupuje i prodaje devize. Gotov novac u opticaju u pasivi bilansa stanja predstavlja kolicinu gotovine kojom raspolaze javnost. za uticaj na devizni kurs i za ostale potrebe. 2. sto znaci da odstampana gotovina koja jos nije u promentu ne cini niciju aktivu niti pasivu. pa se tako ni ne ubraju u novcanu masu. zlato. Ove stavke se nalaze u pasivi bilansa stanja centralne banke tako da su u potpunostu pod njenom kontrolom. specijalna prava vucenja. predstavlja zbir gotovog novca u opticaju i ukupnih rezervi banaka.

Drugi faktor predstavlja odluke deponenata o tome koji iznos novcanih sredstava ce drzati u gotovini. de facto. Dakle. tj. pokazuje kako se monetarna baza transformise u novcanu masu. drugim recima. Krediti komercijalnim bankama. Monetarnu bazu (MB) mozemo predstaviti i kao: MB= Go + R gde su Go gotov novac u opticaju. predstavlja drugi element formiranja novcane mase M1.devize. Kada banke otplate uzeti kredit. povecava kolicinu primarnog novca. Poslovne banke. Prvi faktor koji utice na monetarni multiplikator je stopa obaveznih rezervi. posle izdvajanja jednog . tada povlaci nacionalni novac. Multiplikacija depozita je sposobnost banke da iracijalno uvecaju rezerve (na primer. smanjuje primarni novac. 3. pored primarnog novca.Centralna banka moze odobravati kredite komercijalnim bankama i tada. Drugi element mehanizma je formiranje novcane mase M1 predstavlja monetarni multiplikator. To je koeficijent koji promene u novcanoj masi povezuje sa promenatama u monetarnoj bazi (primarnom novcu). a R rezerve poslovnih banaka. m monetarni multiplikator i MB monetarna baza ili primarni novac. Monetarni multiplikator. Tu vezu predstavljamo na sledeci nacin: M1=m*MB gde je M1 novcana masa. centralnoj banci placaju dinarima za devize koje su kupile od centralne banke. prodajom hartija od vrednosti centralnoj banci). monetarni multiplikator ukazuje na to koliko se menja novcana masa ako se monetarna baza promeni za jedinicu (na primer. naime. za jedan dinar). a koji u depozitima kod banaka. kolicina primarnog novca se smanjuje.

Kvantitativna jednacina novca glasi: . za odrzavanje likvidnosti transaktora. a koji deo u hartijama od vrednosti ili u realnoj imovini kako bi ocuvali njegovu vrednost. tj. ljudi ga koriste da bi njime povecali svoje bogatstvo ili kako bi ga upotrebili u buducnosti za neke vece kupovine. Ovo se naziva motiv opreznosti ili predostroznosti traznje za novcem. a time i kolicinu novcane mase. Traznja za novcem u funkciji ocuvanja bogatstva moze biti podstaknuta motivom spekulacije ili portfolio motivom. njime se placaju dobra i usluge pri obavljanju transakcija. tj.jedna od osnovnih funkcija novca je da sluzi kao sredstvo placanja. Pored ovog. Ako banke odluce da povecaju obim viska rezervi kojom raspolazu.odlukom o tome koji deo svog dohotka ce ljudi drzati u formi novca.Da bi se faktori uticaja na traznju novca sto bolje razumeli treba poci od poznate kvantne jednacine rezmene i iz nje izvedene teorije.dela u obavezne rezerve. tj. tj. zbog na primer ocekivanja veceg odliva depozita. novac ima funkciju ocuvanja vrednosti. za ispunjenje njihovih tekucih obaveza. Faktori koji uticu na traznju novca. Ovo je transakcioni motiv traznje za novcem. Traznja za novcem predstavlja kolicinu novca koja je potrebna za nesmetano obavljanje transakcija u zemlji. or koeficijent obaveznih rezervi koji je odredjen od strane centralne banke i vr koeficijent visaka rezervi koga odredjuju poslovne banke. Treci faktor predstavlja odluka banaka o nacinu raspologanja viskom rezervi. Motivi traznje za novcem. Obrazac za izracunavanje monetarnog multiplikatora izgleda ovako: m= (1+ g)/(g+or+vr) gde je g koeficijent gotovine.banke smanjuju kreditiranje. docice ce do istih efekata kao i kod povecane stope obaveznih rezervi. koj zavisi od odluka deponenata o delu iznosa koji drze u gotovini i delu koji drze u depozitima kod banaka.multiplicira i tako povecava ukupnu novcanu masu. korisrete za izdavanje kredita koji se prenosom sa jednog na drugi racun u razlicitim bankama umnozava.

a veci broj transakcija iziskuje vecu tranju za novcem kojim bi se te transakcije obavile. tj. u proseku. onda izraz moze izgledati i ovako: Mtra= (P*U)/B gde je Mtra traznja za novcem.M*V = P*U gde su M ukupna kolicina novca(novcana masa). V brzina opticaja novca. Empirijski podaci pokazuju da brzina opticaja novca nije konstantna. kvantitativna teorija traznje novca kaze da je traznja novca samo u funkciji BDP(dohotka) u zemlji. podelimo obimom novcane mase: B=(P*U)/M Brzina opticaja novca pokazuje koliko se puta. trzisnu vrednost svih proizvoda i usluga proizvedenih u jednoj zemlji u toku godine. pa prethodni izraz mozemo malo imeniti: Mpon= (P*U)/B gde Mpon oznacava ponudu novca. Prvi faktor traznje za novcem je obim transakcija u jednoj ekonomiji. Te fluktuacije ce zavisiti od razvijenosti institucija koje obavljaju transakcije u jednoj zemlji(razliciti mehanizmi placanja.koriscenje . vec moze u znatoj meri da fluktuira. P nivo cena i U agregatna proizvodnja(dohodak). Ako je trziste novca u ravnotezi. pa je onda Mtra=const *P*U. Izraz 1/B mozemo smatrati konstantnim. Dakle. On zavisi od dohotka. u toku godine jedan dinar koristi za kupovinu robe i usluga u ekonomiji. Brzina opticaja novca predstavlja parametar koji se dobija kada bruto domaci proizvod (P*U). Ovo je ujedno i osnovni rezultat kvantitativne teorije novca. Relacija P*U predstavlja bruto domaci proizvod (BDP). Kada se poveca novcana masa u istom smeru menja se i BDP. Rast dohotka povecava nivo transakcije u jednoj ekonomiji. Ako je ponuda novca jednaka traznji. onda mozemo reci da je ponuda novca jednaka traznji za novcem.

Indeks potrosackih cena (Ip) za k proizvoda dobijamo prema sledecem obrascu: Ik= (∑k pond* ik)/(∑k pond) Gde su pond podeti (ucesca) pojedinih proizvoda u ukupnoj potrosnji. Ako je inflacija izazvana povecanom traznjom.strukturna inflacija Efekti inflacije i mogucnosti za njeno suzbijanje – Inflacija se suzbija antiinflacionom ili stabilizacionom politikom.U zavisnosti od uzroka inflacije primenjuju se razlicite kombinacije mera. Inflacija predstavlja rast opsteg nivoa cena dobara i usluga u jednom vremenskom periodu.gubi se njegova realna vrednost kao sredstva za placanje.inflacija troskova. rast diviziong kursa). promena u monetarnoj politici(manje ili vise novca u opticaju) i oscilacija u privrednoj aktivnosti(na primer. u fazi recesije brzina opticaja se smanjuje jer dolazi do smanjenja privredne aktivnosti. Sve ove promene brzine opticaja novca ujedno menjaju traznju za novcem. visok nivo zaposlenosti. obicno se leci kombinacijom restriktivne monetarne i fiskalne politike (Ortodoksne mere) . porezi. • strukturni faktori. a ik proizvodi i usluge koji se trose. Najznacajniji i najvazniji faktori koji uticu na rast cena(inflaciju): • rast novcane mase(monetarna ekspanzija. Ovaj indeks meri prosecnu promenu cena fiksne korpe robe i usluga koje domacinstva kupuju za zadovoljavanje svojih potreba. To je skup mera koje vlada i centralna banka preduzimaju kako bi uz sto nize troskove smanjile inflaciju. Najrasprostranjenija mera inflacije predstavlja indeks potrosackih cena ili CPI indeks. Ako .inovacija u toj oblasti poput platnih kartica). Kada cene rastu dolazi do smanjivanja kupovne snage(moci) novca. sokovi na strani traznje)-inflacija traznje • rast troskova (sokovi na strani ponude. a samim tim i nivoa transakcija).

godine sa ciljem da prikupi sredstva kako bi se finansirali ratovi koje je Engleska vodila u to vreme. gradualisticke programe. potrosnje i zaposlenosti. gde si inflacija obara postepeno i uz nize troskove. Jedna od najvaznijih uloga u suzbijanju i kontroli inflacije pripada monetarnoj politici. a izvestaj o svom radu polazu samo skupstini. koja ima monopol nad izdavanjem novca.u pravom smislu te reci. sto privredu moze dovesti do recesije – usporavanje ekonomske aktivnosti. Tada. u vecoj kontroli deviznog kursa i novcane mase. cena . politici koju vodi centralna banka. Centralna banka – predstavlja vodecu monetarnu instituciju. Najvaznija funkcija u centralnoj banci pripada njenom guverneru koji predsedava sednicama saveta za monetarnu politiku. sok-terapija koje se primenjuju pri visim stopama inflacije i uz vece troskov. ali brzo i ostro smanjuju stopu inflacije. kreditima i deviznim kursom • Upravljanje deviznim rezervama • Odrzavanje spoljne likvidnosti . Centralna banka Engleske nastaje 1694. Nastanak centralnih banaka. Inflacija se moze suzbiti uz tzv. vezuje se za momenat kada ova institucija preuzima ulogu zajmodavca u krajnjoj instanci (krajnjoj nuzdi) i tada prestaje da budu bilo kakva konkurencija ostalim komercijalnim bankama. i putem tzv. tj. smanjenja prozivodnje.je uzrok inflacije na strani povecanih troskova poslovanja. Centralne banke nastajale su ili evolutivnim procesom iz komercijalnih banaka ili tako sto ih je direktno osnivala drzava nekim svojim aktom (dekretom). Najveci broj zemalja ima zakon o centralnoj banci i centralne banke najcesce posluju potpuno nezavisno od vlade. od obicnih komercijalnih banaka prerastaju u cuvare stabilnosti finansijskog sistema. Najvaznije funkcije centralne banke su : • Implementacija monetarne politike • Emisija novca • Upravljanje kamatnim stopama. lek se obicno trazi u zamrzavanju plata (Heterodoksne mere) .

koja. Banka koja vrsi placanje salje instrukcije centralnoj banci. transakcije. tako sto emitije drzavne hartije od vrednosti. One obavljaju poravnanje. zaduzena za odrzavanje spoljne likvidnosti zemje. To podrazumeva da mora donositi propise koji regulisu . To podrazumeva da je u obavezi da obezbedi sredstva na deviznom trzistu. izmedju ostalog. kako za privatne. salje instrukciju banci u ciju korist je izvrseno placanje. obavlja placanje i naplate. nacinima upravljanja rizikom.tako i za drzavne platne sisteme. U sitacijama kada postoji pretnja da dodje do krize bankarskog sistema i kada je ugrozena finansijska stabilnost zemlje. centralna banka pomaze vladi u upravljanju javnim dugom. organizuje aukcije za njihovu prodaju. Pruzanje usluga vladi u vidu kredita je u mnogim drzavama zabranjeno. medjutim. adekvatnosti kapitala. Skoro sve centralne banke imaju posebna odeljenja koje se bave istrazivanjem i raznim statistickim analizama kako bi se monetarna politika sto adekvatnije sprovodila. centralna banka preuzima ulogu zajmodavca u kranjoj instanci.• Supervizija banaka • Zajmovi u krajnjoj instanci – garant likvidnosti • Poslovi za racun vlade – bankar drzave • Istrazivanje i statisticke analize • Platni promet • Donosenje pravnih propisa (funkcija regulacije) Centralna banka je. kao i o organizaciji svoje unutrasnje kontrole.kako bi se izmirile obaveze domacih subjekata u stranim sredstvima placanja i tako bi se omogucio nesmetan platni promet sa inostranstvom. Supervizija banaka – obuhvata preventivne mere u obliku propisa i obaveza koje centralna banka namece poslovnim bankama u cilju postizanja kontrole nad celokupnim finansijskim sistemom. vrsi i regulatornu funkciju. Poslovne banke imaju obavezu da dostavljaju centralnoj banci izvestaje o svom poslovanju. posle izvrsenog poravnanja. Uglavnom sve centralne banke u Svetu imaju kljucnu ulogu u sistemu platnog prometa. Centralna banka kao banka svih banaka. tako sto banka daje kratkorocne kredite da bi popravila svoju likvidnost.

prikupljanja kredita. stabilnost kamatnih stopa. Ekspanzivna monetarna politika podrazumeva povecanje ponude novca u zemlji i smanjenje kamatnih stopa. Ova politika se obicno koristi u vreme smanjene privredne aktivnosti i kada postoji opasnost da dodje do recesije. Posredni targeti su najcesce monetarni agregati.funkcionisanje finansijskih sistema. Monetarna politika predstvalja deo ekonomske politike zemlje koju sprovodi centralna banka preko razlicitih instrumenata. Restriktivna monetarna politika podrazumeva prikupljanje novca i kapitala. stabilnost cena. do cega dolazi usled smanjene ponude novca. devizni kurs. bira nekoliko velicina (varijabli). Sprovodi se u situaciji kada zahuhtala privredna aktivnost moze dovesti do inflacije. a ne centralna banka. Danas je osnovni cilj vecine centralnih banaka u svetu stabilnost cena. Ti operativni tagreti najcesce su monetarna baza. ali savremena monetarna politika vecine centralnih banaka odredila stabilan nivo cena kao svoj primarni cilj. Zbog toga se biraju nove varijable koje nazivamo operativnim targetima i na koje centralna banka svojim instrumentima nedvosmisleno neposredno utice. na koje ce uticati. sledstveno. stabilnost finansijskih trzista i stabilnost deviznog trzista.kratokrocne i dugorocne kamatne stope ili nominalna vrednost BDP. Ovi posredni targeti neposredno uticu na nivo cena i na stopu zaposlenosti. Postoje i razlicita shvatanja po pitanju regulatorne funkcije. niska i predvidiva stopa inflacije. rezerve ili . Ciljevi monetarne politike su: Visoka stopa zaposlenosti. Centralna banka. privredni rast. posto donese odluku o krajnjim ciljevima svoje monetarne politike. Time se snizava cena kapitala u zemlji i daje se vetar u ledja privredi kako bi se povecale investicije i ubrzala prozivodnja. to jest. Ciljevi monetarne politike su se tokom istorije menjali. Te velicine nazivaju se posredni targeti (posredna sredstva za ostvarenje krajnjeg cilja). U nekim zemljama ove poslove obavljaju druge institucije. rasta kamatnih stopa i. Centralne banke ne mogu direktno uticati na posredne targete.

Jednostavnije receno. te se zato i zovu privremene transakcije. Diskontna (Eskontna) politika podrazumeva odredjivanje uslova pod kojima centralna banka odobrava kredite poslovnim bankama.polike je sto centralna banka ne moze da zna za koliko treba da menja visinu disokntne stope da bi postigla zeljeni efekat u promeni rezervi banaka. zauzvrat. Osnovni nedostatak diskontne stope kao instrumenta mon. Ovaj instrument centralne banke danas predstavlja dopunski alat operacijama na otvorenom trzistu. Obavezne rezerve predstavljaju deo sredstava koje banke moraju izdvojiti iz svog kredinog potencijala i cuvati na racunu kod centralne banke. centralna banka ne moze tacno unapred da zna koliko ce banaka zatraziti kredite da bi mogla da predvidi rast novcane mase. narocito u razvijenim zemljama. Kamatna stopa po kojoj se obavljaju operacije centralne banke na otvorenom trzistu naziva se referentna kamatna stopa ili repo-stopa. Centralna banka ima mogucnost davanja razlicitih vrsta kredita poslovnim bankama koje.kamatne stope na trezorske zapise. Operacije na otvorenom trzistu predstavljaju najzastupljeniji i najefikasniji instrument monetarne politike savremenih centralnih banaka. Posredne i operativne targete (sredstva). Instrumenti monetarne politike predstavljaju nacine koje centralna banka koristi da bi ostvarila postavljene ciljeve. Grubo se mogu podeliti na direktne i indirektne. U roku dospeca kredita. centralna banka bira shodno mogucnostima da ih kontrolise. REPO-operacije znace privremenu kupovinu hartija od vrednosti od strane centralne banke uz sporazum da ce ih prodavac otkupiti u odredjenom kratkom roku – od 1 do 15 dana. . kod centralne banke diskontuju hartije od vrednosti. Njeno kretanje uslovljava fluktuacije ostalih kamatnih stopa na trzistu. banke su u obavezi da otkupe hartije od vrednosti koje su deponovale i to po visoj nominalnoj vrednosti. Operacije na otvorenom trzistu se ogledaju u kupovini i prodaji drzavnih hartija od vrednosti u cilju promene obima novcane mase i visine kamatne stope. Jasno je da ce efekat ove transakcije u trenutku dospeca biti suprotan onom s’ pocetka.

Zapravo. medjubankarske pozajmice. Cilj monetarne politike Sistema federalnih rezervi je ostvarivanje maximalnog nivoa zaposlenosti i centralne stabilnosti. Promene referentne kamatne stope. Ciljna stopa inflacije u FED-u se nikad . U zemljama sa dominantnim ucescem banaka u strukturi finansijskog trzista. uticuci direktno na promene kratkotocnih. Kanali transmisionih mehanizama : 1. FED ima i nekoliko hiljada banaka clanica.a time i realnih dugorocnih kamatnih stopa. promenjivom brzinom i intenzitetom.razvijen je kreditni kanal. On se ispoljava kroz razlicite kanale koji uticu na razlicite agregate i trzista. privredne aktivnosti i konacno agregatne traznje 4. kredite. investicije. FED cine 12 americkih regionalnih banaka federalnih rezervi. Federalna komisija za operacije na otvorenom trzistu (FOMC) i Federalni savetodavni odbor. Stepen prenosa promene referentne kamatne stope na trzisne kamatne stope nije uvek isti. 3. Obrnut efekat se dobija restriktivnom monetarnom politikom.nije rec o jednoj banci vec o sistemu banaka.Transmisioni mehanizam monetarne politike predstavlja proces preko koga monetarna politika utice na makroekonomske agregate. 2. indirektno menjaju devizni kurs i neto iznos. povecava se kreditiranje. Odbor Guvernera. Pri expanzivnoj monetarnoj politici dolazi do rasta rezervi banaka. Promene referentne kamatne stope uticu na privredu i stanovnistvo putem promene vrednosti njihove imovine. Rast referentne kamatne stope utice na rast ostalih kamatnih stopa na finansijskom trzistu – na bankarske depozite. Smanjenje ukupnog bogatstva utice na smanjenje potrosnje. proizvodnja i cena. kao sto su agregatna traznja. raste zaduzenost i bruto domaci proizvod a time i nivo agregatne traznje. Sistem federalnih rezervi (FED) predstavlja centralnu banku SAD. Mehanizam je izrazen i u nasoj zemlji.

Banka Engleske predstavlja jednu od prvih centralnih banaka u svetu. imaju nekoliko oblika. Instrumenti monetarne politike su operacije na otvorenom trzistu. Kao centralna i jedinstvena monetarna institucija. Osnovni cilj monetarne politike ECB-a je odrzavanje cenovne stabilnosti radi ostvarivanja visokog nivoa zaposlenosti odrzivog i neinflatornog ekonomskog rasta. proceduri i dinamici koriscenja. Putem vec poznatog mehanizma uticaja na ostale kamatne stope u zemlji preko REPO. Pored toga Banka mora odrzavati ekonomsku politike i ciljeve vlade. Evropska Centralna Banka (ECB) – predstavlja centralnu banku zemalja clanica EMU. Osnovna uloga Banke je odrzavanje monetarne i finansijske stabilnosti koje predstavljuju bazicni uslov zdrave ekonomije. ova Banka kontrolise targetina nivo inflacije. Najvazniji instrumenti monetarne politike su operacije na otvorenom trzistu ciji je cilj uticaj na kamatnu stopu na federalne fondove tzv. Organi upravljanja : Bord Direktora . Narodna Banka Srbije (NBS) – njena uloga. stalne kreditne olaksice i obavezne rezerve. Operacije na otvorenom trzistu obavlja iskljucivo dilersko odeljenje pri banci u New York-u. Razlikuju se po roku dospeca hartija koje se koriste kao predmet refinansiranja. Najznacajniji instrument monetarne politike Engleske centralne banke predstavljaju operacije na otvorenom trzistu. Odbor za monetarnu politiku i Odbor za finansijsku stabilnost.nije brojcano izrazavala.kamatne stope.prekonocnu kamatnu stopu. Specificnost monetarne politike FED-a ogleda se u targetiranju i javnom objavljivanju targetirane kamatne stope i to prema poznatom “Tejlorovom pravilu”. ECB-om upravlja Savet Guvernera i Izvrsni Odbor i Generalni savet. NBS je nezavisna i samostalna u svom radu i odgovara jedino Narodnoj Skupstini kojoj podnosi . ECB i nacionalne centralne banke svih zemalja clanica EU cine zajedno Evropski sistem centralnih banaka – EVROSISTEM (ESCB).god. organizacija i ovlascenja odredjena su Ustavom Srbije i Zakonom o Narodnoj banci Srbije (2003. ukljucujuci povecanje zaposlenosti i ekonomski rast. Operacije na otvorenom trzistu kao najvazniji instrument monetarne politike. Pored operacija na otvorenom trzistu FED koristi diskontnu stopu i politiku obaveznih rezervi kao dopunske instrumente monetarne politike.) a dopunjen i izmenjen 2010.

sa druge strane. Dvonedeljne REPO-transakcije podrazumevaju sporazum NBS . ka onima koji imaju vece troskove od stecenih prihoda.a da banka (prodavac/kupac) hartije isporuci (plati). tj. Pored operacija na otvorenom trzistu.NBS koristi i dopunske instrumente monetarne politike. upravlja deviznim rezervama. Uze posmatrano. Glavni instrument monetarne politike NBS u postizanju osn. kao ukupnost svih finansijskih transakcija u zemlji.godisnji izvestaj o svom poslovanju.sa jedne strane i neke banke. u najsirem smislu. Narodnom Bankom Srbije rukovodi Guverner koji moze imati od 2-4 viceguvernera (zamenika). a da se posle 2 nedelje obavi suprotna transakcija.cilja predstavljaju dvonedeljne operacije na otvorenom trzistu kojima NBS odredjuje kamatnu stopu.aktivom (instrumentima) i gde im se. omogucuje funkcionisanje platnog prometa. Preduzeca uz pomoc finansijskih trzista dolaze do . Pored osnovnog cilja. CETVRTI DEO: FINANSIJSKA TRZISTA Finansijska trzista. kao i podrzavanje ekonomske politike Vlade u postizanju odrzivog privrednog rasta. da NBS kupi/proda hartije od vrednosti. po utvrdjenim pravilima formira cena. vodi politiku kursa dinara.trzista predstavljaju organizovana trzista(mesta) na kojima se trguje finan. finan. mozemo shvatiti kao sva trzista na kojima se susrecu ponuda i traznja za finansijskim instrumentima. NBS ima za cilj i ocuvanje finansijske stabilnosti. Finansijska trzista omogucavaju usmeravanje finansijskih sredstava od sufictinih ka deficitnim jedinicama – od onih koji su ostvarili vece prihode u odnosu na troskove. Osnovni cilj NBS je odrzavanje stabilnosti cena. obavlja poslove za Republiku Srbiju i vrsi superviziju finansijskih institucija. izdaje novcanice i kovani novac. kao sto su kreditne i depozitne olaksice(stalne olaksice) i obavezne rezerve. Osnovne funkcije NBS su da utvrdjuje i sprovodi monetarnu politiku.

kao i subjekti iz inostranstva.bilo da njemu trguju ili da to trgovanje omogucuju i olaksavaju. pravilima i po odredjenom postupku. vrlo preciznim. Drzava. Osn.razlika izmedju trzista novca i trzista kapitala je u tom sto kod trzista novca rok dospeca je manji od godinu dana a kod trz. preduzeca (javni i priv.trzista na kojima se i odvija trgovina. Transakcioni troskovi nastaju prilikom trazenja druge strane sa kojom bi smo mogli da obavimo Finan. brokeri.kao i org.transakciju.kapitala je duzi od godinu dana. bez fizickih granica. Ovo nazivamo funkcijom likvidnosti finansijskih trzista. Ucesnici koji omogucavaju i olaksavaju ovaj vid trgovanja su. a kod sekundarnog se prodaju hartije od vrednosti koje su vec bile emitovane. Na berzama se trguje po unpared utvrdjenim. FT smanjuju transakcione troskove.dileri. Ucesnici na finansijskim trzistima – sva fizicka i pravna lica koja iz nekog razloga ucestvuju u poslovima na fin. i sek. trzista je u tome sto kod prim.kao npr. se prvi put emituju hartije od vrednosti. Na finansijskim trzistima moguce je kupovati i prodavati finansijske instrumente pre roka njihovog dospeca. Razlika izmedju prim.neophodnih sredstava za rad. a ujedno i f-ju razvoja privrede. Pojam Van-berzanskog trzista vezuje se za obavljanje finansijskih transakcija van organizovanog – specijalizovanog mesta kao sto je berza. usluzne finansijske institucije.sektor).trzistu. FT imaju mobilizacionu f-ju. . Berzansko trziste podrazumeva org.instrumentima kao i berzanskom robom. Kupoprodaja se obavlja putem elektronskih mreza – kompjuterski ili posredstvom banaka. Ovu kategoriju cine.sistema : Stanovnistvo.smislu) gde se obavlja trgovina odredjenim finan.investicioni savetnici i investicione banke. pre svega.mesto (u fiz. svi ucesnici ekon. Finansijska trzista obezbedjuju najefikasniji nacin alokacije sredstava jedne privrede putem odredjivanja cene tog koriscenja na FT-u.

nego to cine iskljucivo radi provizije.cine najvazniju i najbrojniju grupu fin.Brokeri – berzanski posredici.su depoziti.subjekata kod poslovnih banaka. ali se svrstavaju u fin.kovani i papirni. Oni su agenti svojim klijentima. Najvecu grupu finansijskih institucija cine fin. aktiva je nevidljiva. njima se trguje na robnim berzama. Radi se o novcu na tekucim racunima preduzeca i ostalih ekon.trzista. Za razliku od realne (fizicke) aktive koja je vidljiva. Osnovne karakteristike hartija od vrednosti – Hartije od vrednosti predstavljaju najvecu grupu fin. koji se nalazi u zemlji koja nije ujedno i zemlja njegovog porekla) • Zlato i plemeniti metali nisu u pravom smislu reci fin. fin.aktiva predstavljaju predmet trgovanja na fin.instrumenata kojima se trguje na fin. koji posluju u svoje ime i za tudji racun. Devize predstavljaju sva potrazivanja u stranoj valuti prema inostranstvu.neopipljiva. Svaka hartija od vrednosti sadrzi neke formalne efekte. clanovi berze.kao sto su oznake.instrumenti su : • Hartije od vrednosti .posebnom segmentu fin.a njena vrednost potice iz prava na ostvarenje nekog buduceg prihoda za njenog vlasnika. • Depoziti.instrumenata kojima trguju. Najvazniji fin.posrednici koji preuzimaju najznacajniju ulogu u procesu indirektnog finansiranja.opipljiva i ima mat.racunar…).potrazivanja. Finansijski Instrumenti ili fin.Potrazivanje i Finansijska prava – predstavljaju instrumente na fin. (Valuta predstavalja samo efektivni strani novac.vrste hartije(naziv).(neopipljiva) aktiva.trzistu. .trzistu kojima se trguje na taj nacin sto se kreiraju odredjene hartije od vrednosti u cijoj osn. nisu vlasnici finan.trzistima.instrumente.vrednost (kuca.prava ili ugovorene obaveze • Devizama se trguje na deviznom trzistu.instrumenata • Ziralni novac – predstavlja jedan od pojavnih oblika novca uz papirni i kovani novac.

duga.instrumentima ciji je rok dospeca do 1 god. rok od 7-365 dana.6 meseci i 1 godina.banke i ostale finan. srednjerocne(1-5 god) i dugorocne (preko 5god) • Prema emitentu – drzavne hartije od vrednosti (drzava.sediste i adresa emitenta. .agencije) i hartije od vrednosti koje emituju preduzeca.br i oznaka. Komercijalni zapisi ( kratkorocne hartije od vrednosti koje izdaju visokobonitetna preduzeca.instrumente duga diskontnog karaktera koje emituje ministarstvo finansija. ) Certifikati o depozitu ( kratkorocne hartije od vrednosti. diskontna hartija od vrednosti.ime. ).prava vlasnika.mesto i datum emitovanja i sl.institucije.3. duga i predstavljaju potvrdu o orocenom depozitu kod banke.i nefinan.). dakle kratkorocnim hartijama od vrednosti i to instrumentima duga. Hartije od vrednosti mozemo podeliti prema vise kriterijuma: • Prema rocnosti – kratkorocne(do 1 god). u pitanju je instr. kao i ziralnim novcem.njeni organi. • Prema mestu emitovanja – domace i strane hartije od vrednosti • Prema prirodi odnosa koje odrzavaju – osnovne i izvedene hartije od vrednosti Osnovne hartije od vrednosti odrzavaju osnovne odnose izmedju emitenta i investitora. ser. dok izvedene hartije od vrednosti iskazuju izvedene odnose emitenta i investitora. Rokovi dospeca – 1. Kratkorocne drzavne obveznice ( predstavljaju kratkorocne vrlo likvidne hartije od vrednosti. Finansijski instrumenti trzista novca Na trzistu novca trguje se fin. instr.

Drzavne obveznice .a razlikuje se jedino emitent. Obveznica ima bar 3 bitna elementa: 1. Akceptiranje menice podrazumeva prihvatanje obaveze isplate iznosa koji je upisan na menici.v.a neki od njih su: • Prema emitentu : .Nominalnu ili kuponsku kamatnu stopu Obveznice se mogu podeliti prema vise kriterijuma.Obveznice lokalnih organa vlasti . duznicke hartije.Rok dospeca – fiksiran datum kada se pozajmljeni iznos mora vratiti 2.sa kamatom.Nominalni iznos duga – glavnicu 3.zapisima.Bankarski Akcepti ( overene menice.Hipotekarne obveznice • Prema roku dospeca : . Finansijski Instrumenti trzista kapitala Obveznica je finan.). najstarije na trzistu novca.o.Korporativne obveznice . ). Blagajnicki zapisi ( Duznicke h. diskontnog karaktera sa osobinama koje su identicne komerc.instrument kojim se izdavalac obavezuje da u roku dospeca plati imaocu pozajmljeni iznos sredstava.

dugorocne (preko 5 god) • Prema nacinu placanja kamate (amortizacija) : . . Vlasnik akcije ujedno je i vlasnik emitenta.sa kuponom .obveznice bez kupona (diskontne) .EVRO obveznice Akcije su vlasnicke hartije od vrednosti.srednjorocne (od 1 do 5 god) .obveznice sa fixnom . Mogu se podeliti na obicne i prioritetne. srazmerno broju akcija koje poseduje.anuitetne . instrumenti koji imaocima daju odredjena prava.promenjivom kamatnom stopom • Prema poreklu: . fin.domace obvaznice .------II-----.konsoli • Prema tipu kamatne stope: .strane .kratkorocne (do 1 god) ..

a realizuju u nekom buducem trenutku. koje se zakljucuju u sadasnjosti (danas.vremenska vrednost novca ukazuje na cinjenicu da je novac vredniji danas. procenjena po nekoj diskontnoj stopi. ali su svakako najznacajniji: Forvardi. nego isti iznos u buducnosti.). Diskontna stopa je kamatna stopa po kojoj se buduca vrednost izjednacava sa sadasnjom.transakcije. Postoji veliki broj razlicitih finansijskih derivata. jer ga je moguce uloziti i ostvariti prinos. Formula za izracunavanje vrednosti akcija : C = D1 / (i-r) . Dakle. Buduca vrednosti je vrednost sadasnjeg novcanog iznosa (ili niza isplata) u nekom buducem vremenu.Finansijski derivati ili izvedene hartije od vrednosti su finansijski instrumenti kojima se trguje na terminskim trzistima. koji predstavljaju finan. Sadasnja vrednost je trentutna (sadasnja) vrednost buduceg novcanog iznosa (ili isplate) procenjena po datoj diskontnoj stopi. Fjucersi i Opcije. Na terminskim trzistima se obavljaju terminski poslovi.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful