ARISTOFAN

O Aristofanovom ivotu postoji jako malo podataka. Ziveo je oko 445-385 g. pne. u Atini. Bio je glavni predstavnik stare anti ke komedije. Sa pisanjem komedija po eo je kao vrlo mlad pesnik. Sva tri njegova sina bili su komediografi. Napisao je oko 40 drama, a samo 11 je sa uvano. Aristofan je u svojim delima kritikovao savremene dogadjaje i poznate licnosti. Radnja njegovih komedija je esto apsurdna, neverovatna i sme na, ali u isto vreme pro eta realno u. Njegove likove i karikature, pokre u pravi osje aji pohlepe i ambicije. Osu ivao je ratovanje sa Spartom, bio je protiv tog rata, a i njegovih pobornika koji su se ratovanjem koristili kako bi pove ali vlastitu moc na tetu naroda. Smatrao je da se prava demokratija mo e razvijati samo ako u drzavi postoji mir.

DELA
Napisao je mnogo komedija od kojih su sacuvane samo 11:
y y y y y y y y y y y

Aharnjani Vitezovi Oblakinje Ose Mir Ptice Lisistrata Tesmoforijazuse abe Eklesijazuse Plut

Ptice). Mir i Ptice. Izgubljena dela: y y y y y y y y y y y y y y y y y y y y y y y y y y y y Gozbenici Babilonci Ratari Trgova ki brodovi Proagon Amfijaraj Geritad Koskal Aiolosikon Anagyros Pe enje Dedal Danaide Dioniz brodolomac Kentaur Niob Junaci Otoci Lemnjanke Starost Feni anke Pjesme Polid Godi nja doba Rode Teleme ani Trifal ene u taboru . Oblakinje. osvojile drugu. abe. Aharnjani. Za ostale komedije nije zabelezeno.Njegove su komedije obi no dobijale nazive po onome to je hor prikazivao (Zolje. Vitezovi i abe osvojile su prvu nagradu na takmi enjima dok su Zolje.

ali su ih bogovi prepolovili zbog lo eg ponasanja. U svom delu ÄLizistrata´ se zala e za pacifizam i ideju da se Atena i Sparta(koje su se tada borile u Peloponeskom ratu) ujedine kako bi zajedno vladale Grckom.Aristofan je u komediji Ä abe´ prikazao i Eshila i Euripida u nadmetanju za najboljeg tragi ara. On je uspeo najvi e popiti i najvi e govoriti od svih prisutnih na no noj gozbi pa je do kasnih sati raspravljao sa Sokratom o tome da li bi jedan ovek bio sposoban pisati i komedije i tragedije u isto vreme. postao prete a piscima utopija. a naro ito se proslavila scena u kojoj je prisutno nadmetanje bogatastva i siromastva.ne mo e s njima. Platon u svome delu ÄGozba´ iznosi anegdotu o Aristofanu. Iako je Aristofan u svom delu ÄOblaci³ prikazao Sokrata kao poluludog ovjeka i Sofistu. Seljak je osloba a i donosi na zemlju uprkos protivljenju proizvo a a oru ja. Tako e je. Platon u svome dijalogu ÄGozba´ govori da Sokrat i Aristofan nisu bili neprijatelji. svojom komedijom ÄPtice´. U tom delu se traga za zemljom u kojoj se najsrecnije mo e iveti. U komediji Pluto ali se na nepravedno raspodeljeno bogatstvo. Nema smrtnika koji bi bio potpuno srecan! . Komedija Mir prikazana je nekoliko dana pre Nikijinog mira: Radnja ove komedije je to sto jedan seljak odlazi na nebo da oslobodi boginju mira koju zarobljenu dr i bog rat. U tom delu su zene odlucile da uskrate muskarcima polne odnose dok se rat ne zavrsi i time ih prisiljavaju da okoncaju rat i sklope mir. ne mo e bez njih! Gde je dobro. Zanimljivosti i anegdote vezane za Aristotela: y Aristofanu se pripisuje poznata pri a o tome kako su ljudi bili okrugla bi a. y Citati: y y y Te nemogu e ene . tu je i domovina.