Menadžment informacioni sistemi

Šta je cilj predmeta?
Cilj predmeta je upoznavanje studenata sa savremenim teorijskim i praktičnim aspektima
upravljačkih informacionih sistema i informacionom tehnologijom za menadžment.
Opšta teorija sistema predstavlja naučnu oblast koja se bavi izučavanjem sistema i zakonitosti
koje u njima nastaju.
Sistemski pristup ʹ svi predmeti i pojave se posmatraju u njihovoj dinamičnosti i celovitosti u
odnosu na okruženje.
Moderna teorija sistema, matematičke teorije sistema, teorija samotranscendentalnih sistema, ...
Ciljevi opšte teorije sistema:
- da služi kao jedinstven metodološki i pojmovno-kategorijalni okvir sporazumevanja ljudi
različitih specijalnosti
- da obuhvati i objedini fundamentalne istine i pojmove koji važe u svim specifičnim sistemima i
teorijama koje se njima bave
Pojam sistema i njegove karakteristike

Sistem se najopštije definiše kao skup objekata (entiteta) i njihovih međusobnih veza.
Objekti u sistemu mogu biti fizički objekti, koncepti, događaji,...
U modelu nekog sistema, objekti se opisuju preko njihovih svojstava (atributa), skupa relacija koje
povezuju te objekte i osobina tih relacija.
Grafički prikaz realnog sistema

Dinamičnost sistema

Ulazi u sistem menjaju stanja sistema.
Stanje sistema se definiše kao skup informacija o prošlosti i sadašnjosti sistema koji je potreban
da bi se, pod dejstvom budućih poznatih ulaza, mogli odrediti budući izlazi.
Pod dinamičnošću sistema podrazumeva se da se veze između elemenata sistema ostvaruju razmenom
materije, energije i informacija između njih.

Osnovni tipovi veza među elementima sistema:

Osnovne postavke teorije sistema

Svaki sistem je deo većeg sistema, a može posedovati i podsisteme kao svoje elemente.
Sistem čine uzajamno povezani elementi.
Elementi sistema su specijalizovani za obavljanje različitih funkcija.
Elementi sistema međusobnim delovanjem ostvaruju zajedničke ciljeve.
Sistem razmenjuje materiju, energiju i informacije sa svojom okolinom.
Funkcionisanje sistema je pretvaranje ulaznih veličina sistema u izlazne veličine.
Isti cilj funkcionisanja sistema može se postići na različite načine.
Regulacija sistema obavlja se povratnom vezom.
Teorija sistema bavi se proučavanjem zajedničkih osobina različitih sistema.

Vrste sistema:
1. Realni i apstraktni sistemi
2. Jednostavni, složeni i veoma složeni sistemi
3. Otvoreni i zatvoreni sistemi
4. Dinamički i statički sistemi
5. Deterministički i stohastički sistemi
6. Informaciono-upravljački sistem
7. Realni i apstraktni sistemi.

Realni i apstraktni sistemi

Realni i apstraktni sistemi razlikuju se po prirodi elemenata koji sačinjavaju sistem.
Elementi realnog sistema su deo konkretnog realnog objekta, koji se proučava kao sistem (najčešće razni
mehanički, fizički, biološki i društveni sistemi).
Elementi apstraktnog sistema su pojmovi, međusobno povezani definicijama i pravilima (javni
sistemi, softverski programi, ljudski govor,...).
Jednostavni, složeni i veoma složeni sistemi se diferenciraju zavisno od broja elemenata i
njihovih uzajamnih veza tj. stepena složenosti.
Primeri:
- Računar je relativno jednostavan sistem.
- Poslovni sistem je složen sistem.
- Privreda države i društveni odnosi ʹ veoma složen sistem.

Otvoreni sistemi imaju aktivne veze sa okolinom. Kao ulaz primaju materiju, energiju i
informacije iz okoline. Pod uticajem su promena u svojoj okolini i istovremeno deluju na okolinu preko
svojih izlaza. U aktivnom su odnosu sa sistemima i podsistemima u okruženju.
Zatvoreni sistemi ʹ postoji izvesna veza sa okolinom, ali ona nije značajna za njihovo postojanje .
Dinamički sistemi ʹ razmena materije, energije i informacija između elemenata sistema je
značajna za njegovo postojanje. Menjaju i unapređuju svoju strukturu i funkcionisanje u uzajamnom
delovanju sa okolinom.
Statički sistemi ʹ dinamika između elemenata u okviru sistema nije primarna za njegovo
postojanje. Ne menjaju svoju strukturu i funkcionisanje, razlikuju se po načinu ponašanja.
Deterministički sistemi su sistemi sa predvidljivim ponašanjem, ako je poznato postojeće stanje,
ulaz i procesi u sistemu.
Primer: softverski program koji je napisan u skladu sa pravilima programskog jezika, da bi se
posredstvom računarskog sistema koristio za dobijanje definisanih rezultata obrade.
Stohastički sistemi nisu potpuno predvidivi (njihovo ponašanje se može samo prognozirati sa
manjom ili većom verovatnoćom).
Primer: svi društveni sistemi.



Informacionoʹupravljački sistem se deli na dva podsistema:
1. podsistem (objekat) kojim se upravlja
2. podsistem koji upravlja
Podsistem (objekat) je izvor informacija o stanjima entiteta, rezultatima funkcionisanja,
promenama, i dr., koje se prenose u podsistem koji upravlja. U njemu se te informacije obrađuju, donose
odluke i rešenja, utvrđuju se cilj i konkretne akcije. Rezultati upravljačkog podsistema prenose se u
podsistem-objekat na realizaciju.
Informacioni sistem

Informacioni sistem (IS) se može definisati kao sistem u kome su relacije između objekata i
relacije između atributa objekata ostvarene prenosom informacija.

IS nastaje preslikavanjem realnog sistema. Preslikavanje realnog sistema u IS izvodi se postupkom
modeliranja procesa i podataka.

Osnovne komponente IS:

Hardware ʹ materijalno-tehnička osnova koju prvenstveno čine informacione tehnologije
Software ʹ programska osnova
Orgware ʹ organizacioni postupci, metode i uputstva kojima se sve komponente povezuju u
funkcionalnu celinu
Lifeware ʹ kadrovska osnova IS
Data ʹ podaci i informacije
Netware ʹ projektovanje i povezivanje računarskih sistema u cilju harmonizacije prostorno
dislociranih kompjutera.

IS pomoću tri aktivnosti proizvodi informacije koje su potrebne organizaciji za donošenje odluka,
kontrolu operacija, analizu problema, kreiranje novih proizvoda i usluga:
1. ulaz
2. procesiranje
3. izlaz.

Menadžment informacioni sistem(MIS)

MIS je skup postupaka (sakupljanje, obrada, memorisanje i diseminacija informacija) koji treba
da omogući menadžerima i analitičarima brz, razumljiv i konzistentan uvid u informacije relevantne za
donošenje poslovnih odluka, predviđanja i prognoze.
EIS ʹ Executive Information System
DSS ʹ Decision Support Systems

MIS ʹ integrisani sistem čovek/oprema koji obezbeđuje informacije za podršku operativnih aktivnosti,
menadžmenta i donošenja poslovnih odluka. Koristi kompjuterski hardver i softver, ručne procedure,
upravljačke modele, modele odlučivanja i bazu podataka.
Donošenje valjanih i pravovremenih odluka (interne i eksterne informacije).

Potrebe menadžera za informacijama
Donosi odluke, prati tok donetih odluka i stanje izvršenja tekućih zadataka
Upoznaje se sa ciljevima
Informiše se o relevantnim pojavama (praćenje stanja poslovno-proizvodnih elemenata; praćenje
kapaciteta; praćenje zaliha, proizvodnje;...)
Informacije o međuljudskim odnosima
Donošenje odluka u realnom vremenu
Korišćenje ͞sveže͟ informacije, sa bilo kog mesta, u bilo koje vreme.
U centru pažnje MIS-a je identifikacija potreba menadžera za informacijama.

Na dobijanje kvalitetnih informacija prema potrebama menadžera utiče:
1. stepen organizovanosti i sređenosti preduzeća
2. primena savremenih softverskih alata (OLAP alata koji omogućuju
formiranje skladišta podataka ʹ Data Warehaus)

Sistemi za podršku odlučivanju - SPO (Decision support systems- DSS)

SPO pomažu menadžerima u donošenju polustruktuiranih odluka, kao što su planiranje budžeta,
prognoziranje prodaje, razvoj novih proizvoda, sklapanje ugovora
Sistemi za podršku odlučivanju (SPO) predstavljaju nadogradnju više različitih disciplina, u
prvom redu menadžmenta i informatike.
Korene imaju u teoriji odlučivanja, a granaju se ka raznim oblastima ljudske delatnosti ʹ od prirodnih
nauka, tehnike, tehnologije, ekonomije i društvenih delatnosti, do edukacije.
Akcenat je na sistemu za donošenje odluke, koji se sastoji od korisnika/donosioca odluke, suočenog sa
nekim zadatkom u organizacionom okruženju.

Istorijat razvoja SPO
Početak razvoja SPO vezan je za šezdesete godine, kada su se definisali strukturirani izveštaji.
Sedamdesetih godina pojava Management Decision Systems (MDS) i specifičnih SPO.
Osamdesetih godina se razvijaju Group Decision Systems (GDSS), Executive Information Systems (EIS) i
Expert Systems.
Devedesetih godina se pojavljuje Data Warehouse, On-Line Analytical Processing, Intranet, Visual
modeling.


Definicija

SPO su interaktivni, fleksibilni i adaptivni računarski informacioni sistemi specijalno razvijeni za podršku u
rešavanju nestrukturiranih menadžment problema u cilju poboljšanja procesa odlučivanja. (Turban
Aronson)
Pružaju pomoć pri rešavanju slabo struktuiranih problema (kakvi su gotovo svi problemi odlučivanja)
Doprinose automatizaciji strateškog planiranja i predviđanja.
Uporedni pregled karakteristika SPO i MIS-a
MIS 'SS
Usmerenost nu struktulrune
zudutke l
rutlnske odluke (npr. korlĢcen|e
proceduru l pruvllu odluclvun|u)
Usmerenost nu polustruktulrune
zudutke ko|l zuhtevu|u
prosudlvun|e
menudĿeru
MenudĿerl lmu|u posredun
prlstup
poduclmu
MenudĿerl lmu|u dlrektun prlstup
poduclmu
Oslun|un|e nu strucn|uke zu
komp|utere
Oslun|un|e nu sopstvenl sud
Moguce cekun|e nu prlstup
poduclmu
'lrektun prlstup poduclmu
MenudĿerl MIS-u u potpunostl
ne ruzume|u prlrodu odluclvun|u
MenudĿer poznu|e umbl|ent
odluclvun|u
Nuglusuk nu eflkusnostl Nuglusuk nu efektlvnostl




Podsistem za upravljanje podacima - uključuje bazu podataka koja sadrži relevantne podatke i SUBP.
Podsistem za upravljanje modelima ʹ je softverski paket koji sadrži finansijske, statističke i druge
kvantitativne modele preko kojih se obezbeđuju visoke analitičke sposobnosti sistema. Sadrži i specijalne
jezike za izgradnju korisničkih modela.
Podsistem za korisničkog interfejsa preko koga korisnik komunicira i upravlja SPO sistemom.
SPO arhitektura i mreža koja podržava Web browser i intranet
Podsistem za upravljanje podacima

Projekat baze podataka SPO maksimalno zasnovan na bazi podataka realnog sistema za koji se
SPO projektuje. Ostali izvori podataka od interesa za probleme koje SPO treba da rešava (baze podataka
drugih institucija, granskih i državnih organizacija, i sl.)

Formiranje baze podataka SPO odvija se u dve faze:
y selekcija podataka iz okruženja
y preslikavanje tih podataka u bazu podataka SPO
y Preslikavanje obuhvata podatke razlikujući ih po vrsti:
y kao ͞tvrde͟, egzaktne podatke, koji odražavaju stanje i promene u sistemu i okruženju
y kao ͞meke͟ podatke sačuvane u iskustvu eksperata i/ili dobijenekao rezultat prognoza,
y predviđanja, procena, simulacija, i sl.
Podsistem korisničkog interfejsa

Podsistem korisničkog interfejsa je softverski posistem za artikulaciju zahteva korisnika i
prezentaciju izlaza iz sistema za podršku odlučivanju.
Ima veoma složenu funkciju, koju realizuje putem četiri svoje komponente:

alati za izradu korisničkog interfejsa, generatori, upiti i alati za izveštavanje
jezik za pokretanje akcije: šta korisnik može da uradi u komunikaciji sa sistemom, putem
tastature,džojstika, upravljanjem glasom
jezik za prikaz ili prezentaciju: šta korisnik može da vidi; jezik za prikaz aktivira opcije kao što su:
printer, ploter, ekran, audio izlaz
baza znanja: šta korisnik treba da zna: korisnički priručnik (u formi on-line manuela, serije help
funkcija ili slično).
Specifična kombinacija ovih mogućnosti predstavlja konkretan ͞stil dijaloga͟.

SPO arhitektura i mreža

SPO arhitektura i mreža obuhvata hardver, softver i podatke o sistemu. SPO treba da definiše
koliko je komponenti u sistemu integrisano i u vezi i treba da omogući korišćenje Web browsera i
kompanijskog intraneta.
Većina arhitektura SPO smešta softverske modele na serveru, dok se korisnički interfejsi distribuiraju
klijentima.
Stepen korišćenja mreže je različit za razne vrste SPO.
Mrežna komponenta SPO se odnosi na to kako je hardver organizovan, kako se softver i podaci
distribuiraju kroz sistem i kako su sve komponente integrisane i fizički povezane.

Vrste sistema za podršku odlučivanju:
o SPO orjentisan podacima ʹ Data Driven
o Modeli odlučivanja ʹ Model Driven DSS
o Modeli grupnog odlučivanja ʹ komunikacioni DSS
o Organizacioni modeli odlučivanja
o Inter-Organizational DSS
o Sugestivni SPO - Knowledge driven DSS
o Document driven DSS - Knowledge Management System
o Funkcionalni SPO (Function-Specific DSS)
o Web orjentisani SPO (Web Based DSS).
SPO orjentisan podacima Ȃ Data Driven
y SPO orjentisan podacima ʹ Data Driven su Business Intelligence Systems koji koriste
struktuirane podatke i uglavnom su orjentisani na File Drawer i Management reporting systems,
kao i na upite i alate za pretraživanje.
y Data Driven DSS stavljaju akcenat na pristup i manipulisanje struktuiranim podacima u veoma
velikim bazama (data warehouse), koje sadrže interne i eksterne podatke.
y Data Driven DSS sa OLAP alatima poseduju veoma visok stepen funkcionalnosti jer omogućavaju i
efikasnu analizu velike kolekcije istorijskih podataka.
Modeli odlučivanjaȂ Model Driven DSS
y SPO orjentisani modelima koriste matematičke i analitičke alate za izradu npr. finansijskih
modela, modela predstavljanja, optimizacionih modela.
y Koriste jednostavne statističke i analitičke alate i velike baze podataka nisu potrebne.
y Akcenat stavljaju na izgradnju i proučavanje modela.
y Hibridni SPO sistemi ʹ omogućuju kompleksne analize bazirane na modelima, objedinjuju
modeliranje, pretraživanje velike količine podataka i imaju mogućnost sumiranja podataka.
Modeli grupnog odlučivanja Ȃkomunikacioni DSS

Modeli grupnog odlučivanja (komunikacioni DSS) uključuju komunikacije, kolaboraciju i
tehnologije za podršku u odlučivanju i to su interaktivni kompjuterski orjentisani sistemi.
Grupno odlučivanje kao poseban oblik organizacionog odlučivanja nosi određene specifičnosti, te je
zasnovano na posebnim ili modifikovanim modelima odlučivanja.
Metode grupnog odlučivanja, kao metode timskog rada, mobilišu znanja i iskustva šireg kruga stručnjaka
koji, koristeći različite tehnike, imaju za zadatak što iscrpnije utvrđivanje alternativa neophodnih za
odlučivanje.
Organizacioni modeli odlučivanja ȂInter-Organizational DSS

Organizacioni modeli odlučivanja (Inter-Organizational DSS) su relativno nova kategorija DSS
nastala sa pojavom Interneta. Internet daje komunikacionu vezu sa više tipova interorganizacionih
sistema, uključujući i SPO.
Organizaciono donošenje odluke predstavlja posebnu klasu procesa odlučivanja u odnosu na
individualno odlučivanje.
Interorganizacioni sistemi omogućavaju udaljenim korisnicima da pristupe kompanijskom intranetu i, ako
imaju autorizovanu privilegiju, da koriste određene SPO servise.

Sugestivni SPOȂKnowledge driven DSS

Sugestivni SPO (Knowledge driven DSS) orjentisan je data mining sistemima, koji pomažu u
analizi i daju sugestije za veze između podataka.
Data mining je proces pretraživanja velike količine podataka u cilju pronalaženja kontekstnih
veza među tim podacima.
Sugestivni SPO se zove i menadžment ekspert sistemi jer daje sugestije i predlaže akcije
menadžera. To su čovek-mašina sistemi za specijalizovano rešavanje problema koji koriste specifične
modele za procesiranje pravila ili za identifikaciju veza između podataka.
Document driven DSS ȂKnowledge Management System

Document driven DSS ʹKnowledge Management System se koriste za pretraživanje
nestruktuiranih dokumenata i Web stranica velikih baza podataka dokumenata, baza podataka za hiper
tekst, slike, zvuk i video.
Primeri za ovaj tip su policijske baze podataka, specifikacija proizvoda, katalozi.
Glavni zadatak ovih sistema je efikasna pretraga.

Funkcionalni SPO ȂFunction-Specific DSS
Funkcionalno specifični SPO predstavljaju sisteme koji su specijalno dizajnirani da podrže
određene poslovne funkcije ili tipove poslovanja (npr. to mogu biti sistemi za podršku marketinga ili
funkcionalne oblasti finansija u poslovnom sistemu).
Ovi sistemi su obično dizajnirani za jedan specifičan zadatak (npr. raspored letenja u avio kompaniji).
Web orjentisani SPO Ȃ Web Based DSS

Web orjentisani SPO predstavljaju sisteme koji su implementirani upotrebom web tehnologija.
Oni omogućavaju menadžerima i poslovnim analitičarima upotrebu SPO alata koristeći web browsere na
͞tankom͟ klijentu. Server koji opslužuje SPO je povezan sa korisničkim kompjuterima mrežnim TCP/IP
protokolom.
Ovakvi SPO sistemi omogućavaju velikoj grupi menadžera da korišćenjem web browser-a u mrežnom
klijent-server okruženju, donose pojedinačne ili grupne odluke, kao i da pristupaju data warehouse-u kao
delu SPO arhitekture. Web tehnologije predstavljaju primarne alate za razvoj interorganizacionih SPO.
Pregled softvera za podršku odlučivanju:
Aspen MIMI, Criterium Decision Plus, Crystal Ball 2000 Professional Edition, DATA 3.5, DATA Interactive,
Decision Explorer, Decision Hosting, Decision Tools Suite Professional 4.0, ELECTRE 3-4, ELECTRE IS,
ELECTRE TRI, EQUITY 2, EXSYS Corvid, High Priority, HIPRE 3+.


Grupno odlučivanje

Nivo složenosti problema se povećava, samim tim odgovornost za donetu odluku postaje sve
veća. To je razlog da se donosi od strane specijalizovanog tima za odlučivanje.
Problemi iz domena odlučivanja mogu se grupisati u:
strukturirane,
polustrukturirane, i
nestrukturirane.

Grupa je mali broj ljudi sa komplementarnim veštinama, zajedničkim radnim pristupom i
međusobnom podelom odgovornosti, angažovana radi ostvarivanja cilja.
Prilikom formiranja grupe, treba voditi računa o miksu organizacionih, psiholoških, etičkih, socioloških,
pravnih, ekonomskih, antropoloških i drugih faktora.
Saradnja tokom rada članova tima može biti:
sekvencijalna,
paralelna,
udružena, i
recipročna.

Faktori rada grupe

Saradnja kao fenomen, postaje osnova nastojanja svakog pojedinca da svoje ciljeve ostvari u
okruženju grupe. Tokom rada grupe i grupnog dogovaranja, javlja se grupna kohezija i
komunikacija.
Kohezija grupe reflektuje slaganje članova tima sa realizacijom zajedničkih stavova i
ciljeva grupe.
Komunikacija može biti autokratska ili demokratska.
Grupna odluka predstavlja rezultat procesa GO. Rasprava među učesnicima sesije obuhvata
aktivnosti evidentiranja, prihvatanja i razumevanja ideja i poruka.
Dva ključna aspekta svih pregovaračkih odluka su:
konflikti i međusobna zavisnost.
Konflikti nastaju najčešće zbog višekriteruijumskog tipa problema i čestih suprotnih
mišljenja članova tima.
Međusobnu zavisnost karakteriše splet približno sličnih, a ponekad i uzročno -
posledičnih veza i ideja.
Vrste GO:
1. Unilaterarno odlučivanje,
2. dvojno odlučivanje,
3. odlučivanje jezgra grupe,
4. "mamac" odlučivanje,
5. pravilo većine,
6. koncenzus odlučivanje, itd.
Pristupi GO: racionalni pristup, politički pristup, proceduralni pristup, i pristup "korpe" za otpatke.
Uspešan član tima treba da: deli grupnu odgovornost, je dobro prirpemljen za svaki sastanak,
u potpunosti aktivira samodisciplinu, je spreman za diskusiju i komentare, zatraži dopunsko objašnjenje
nejasnih tema diskusije, koristi sve raspoložive tehnike aktivne saradnje, aktivno rasuđuje i doprinosi
rešenju problema, itd.
Osobine efektivne grupe su: osećaj dobre definisanosti svrhe i postavljenog cilja, jasan
početni skup pravila rada, definisan zahtev za neposredno izvršenje cilja, jak osećaj za podelu
odgovornosti za rezultate rada, članstvo bazirano na veštini, a ne na ličnosti, visok stepen prihvatanja
mišljenja među članovima, ravnoteža ispunjenja individualnih i grupnih potreba, klima khezije koja ne
guši individualnost, sposobnost aktiviranja "moždane oluje", itd.
Da bi grupa bila efikasna neophodno je: stvoriti ciljeve grupe, podstaknuti timove da idu
za malim pobedama, izgraditi međusobno poverenje, obezbediti međusobnu odgovornost, pripremiti
neophodnu spoljnu podršku, obučiti članove tima novim uslovima rada, vremenom promeniti pojedine
članove tima, itd.
Rezultati grupnog rada mogu se meriti:
1. kvalitetom donete odluke,
2. vremenskom dimenzijom,
3. stepenom zadovoljenja donetom odlukom,
4. troškovima implementacije donete odluke,
5. stepeno voljnosti članova tima da nastave dalji rad, itd.
Najbolji način da se dođe do dobre ideje jeste generisanje što je moguće više ideja.
Zato se preporučuju sledeće metode:
1. Brainstorming metoda,
2. nominalna grupna tehnika,
3. metoda uporednog poređenja,
4. metoda sortiranje karata,
5. panel metoda,
6. delfi metoda,
7. metoda ekspanzije/kontrakcije/ukrštanja, itd.
Njihov zajednički imenilac jeste: struktuiranje i analiza problema, diskusija, generisanje ideja,
ocenjivanje, glasanje i traženje koncenzusa.

Brainstorming metoda u toku procesa odlučivanja procedura je sledeća:
y verbalno se opisuju sve ideje,
y moderator ih ispisuje bez diskusije,
y grupa razmatra i kombinuje sve prikupljene ideje,
y glasanjem se bira 3 do 5 najinteresantnijih ideja,
y ponovo se vrši diskusija o novoizabranim idejama
y glasanjem se bira najinteresantnija ideja.
Nominalna grupna metoda: u toku procesa odlučivanja tiho se ( bez izjašnjavanja) generišu ideje,
moderator bez diskusije beleži ideje, grupa diskutuje i iznosi sve mogućnosti, bira se 5 najinteresantnijih
ideja, diskusija se ponavlja, na kraju se glasanjem bira jedna najprihvatljivija ideja.
Metoda uporednog poređenja: evidentiraju se ideje, iste se prikazuju, poredi se svaka ideja sa
preostalim, ideja koj je ostala na kraju ujedno je i najinteresantnija.
Metoda sortiranje karat. Beleže se sve ideje koje grupa generiše, iste se sortiraju u tri kategorije (
da, ne i možda), iz klase da bira se 5 najinteresantnijih ideja, diskusija se ponavlja, glasanjem se bira
najinteresantnija.
Panel metoda: nakon sažetog prikaza problema, vodi se aktivna diskusija, generišu se sve ideje
radi rešavanja problema, iste se ispisuju na panelu, diskusija se nastavlja u cilju kombinovanja
svih ideja, eleminišu se nerelevantne ideje, grupišu se one koje su najinteresantnije za
razmatranje, diskusija se ponavlja, identifikuju se 3 osnovne ideje, glasanjem se bira
najinteresantnija.
Delfi metoda: moderator ukratko obaveštava sve učesnike sesije o problemu za koji se
traži rešenje, od učesnika se zahteva da daju svoje odgovore, isti se obrađuju od strane
moderatora, ponove se šalju novi dopunjeni i prerađeni zahtevi, proces se nastavlja dok se ne
usaglasi najprihvatljivija alternativa.
Metoda ekspanzije/kontrakcije/ukrštanja:
a) ekspanzija
- vodi se diskusija o problemu,
- evidentiraju se sva alternativna rešenja,
b) kontrakcija
- vrši se stroga raspodela faktora značajnosti za sve alternative,
- pojedine alternative dobijaju ulogu lidera, a neke ulogu sledbenika,
c) ukrštanje
- članovi grupe su u prethodnoj fazi odredili grupu najznačajnijih alternativa,
- svi se međusobno ukrštaju,
- usvaja se kolektivna odluka koja je prihvatljiva za sve učesnike sesija,
- ukoliko je ona jednoglasno usvojena, radi se o strogom koncenzusu.
Glasanje i GO

Glasanje predstavlja aktivnost izbora jedne alternative.
Obrađeni su primeri su:
diktatura većine,
poštovanje većine,
poštovanje većine, ali sa dva kruga glasanja,
manipulacija sa dva kruga glasanja, i uticaj rasporeda alternativa u uzastopnom glasanju.

Grupni sistemi za podršku odlučivanju (GSPO) su interaktivni računarski sistemi uz pomoć kojih
se rešavaju polu i nestruktuirani problemi učesnika sesije pri procesu odlučivanja u grupi. Osnovne
komponente su hardver, softver, ljudi i procedure.
Osnovne karakteristike GSPO su:
GSPO je posebno dizajniran sistem
GSPO je projektovan sa ciljem da unapredi proces donošenja odluka u grupi
GSPO usklađuje znanja različitih korisnika
GSPO može biti dizajniran za specifičnu ili opštu klasu problema
GSPO sadrži mehanizme koji obeshrabruju negativno ponašanje u grupi, itd.

Prednosti upotrebe GSPO su:
y anonimnosti svih učesnika sesije,
y onemogućavanje blokade sastanaka,
y snimak svih međurezultata kao i konačnog rešenja sastanaka,
y paralelni rad svih učesnika sesije,
y povratna veza informacija tokom svih faza procesas GO,
y upotreba širokog spektra metoda i modela GO,
y mogućnost organizovanja sastanaka bez obzira na vreme ili mesto,
y mogućnost održavanja sastanaka sa izvesnim prekidima radi dopunskih
konsultacija pojedinih učesnika sesija itd.
Grupno odlučivanje koristi jer daje:
upotrebu velike količine nagomilanog znanja,
mogućnost generisanja većeg broja ideja,
detaljnu analizu problema,
blagovremenu ispravku uočenih grešaka, veću usresređenost na rešavanje
zadatka,
bolje razumevanje za donetu odluku, itd.

Ekspertni sistem

Ekspertni sistem je inteligentni računarski program koji koristi znanje i postupke
zaključivanja u procesu rešavanja problema, i to takvih problema za čije je rešavanje potreban
visok stepen stručnosti i iskustva iz domena kome se ekspertni sistem obraća.
Sastoji se iz dela za rešavanje problema i okruženja.
Expert ʹ sistemi se ponašaju kao vrhunski stručnjaci na svom području.
Osnovu ekspertnih sistema čini poseban softver koji modelira one elemente čovekovog
rešavanja problema za koje se smatra da čine čovekovu inteligenciju: zaključivanje, prosuđivanje,
odlučivanje na osnovu nepouzdanih i nepotpunih informacija i tumačenje svog ponašanja.
Omogućuju interaktivno savetovanje o problemu između sistema i korisnika (osobina po kojoj
se najviše razlikuju od svih prethodnih tipova informacionih sistema).
Inženjerstvo znanja je proces izgradnje ekspertnog sistema. Obuhvata skup metoda i
postupaka koji se odnose na prikupljanje, računarsko predstavljanje i memorisanje, kao i
upotrebu ljudskog znanja u rešavanju složenih problemskih situacija.
Proces izgradnje ekspertnog sistema uključuje interakciju između inženjera znanja
(graditelja ekspertnog sistema) i jedne ili više osoba koje su eksperti u oblasti za koju se
ekspertni sistem izgrađuje.
Inženjer znanja je osoba koja poznaje oblast računarskih nauka i veštačke inteligencije i
zna kako se izgrađuju ekspertni sistemi.
Znanje predstavlja razumevanje određene oblasti, koja u sebi sadrži potencijal za njenu praktičnu
primenu.
Vrste znanja:
1. Eksplicitno znanje
2. Implicitno (tacitno) znanje
Knowledge Management ʹ upravljanje znanjem.
Eksplicitno znanje ʹ znanje dato u pisanoj ili drugoj prenosnoj formi i nalazimo ga u
knjigama, časopisima i sl.
Implicitno znanje ʹ heurističko znanje, znanje koje čovek ekspert gradi na osnovu
iskustva. Kombinovano sa eksplicitnim tipom znanja čini čoveka ekspertom. Znanje je dostupno i
može se prenositi putem knjiga i lekcija.
Ciklus upravljanja znanjem:

Inženjer znanja:
Inženjer znanja od eksperata ͞vrši ekstrakciju͟ njihovih procedura, strategija i postupaka za
rešavanje problema i ugrađuje to znanje u ekspertni sistem. Piše programe, sam ili uz pomoć
ekipe programera.
Rezultat procesa je skup programa koji rešavaju probleme u datoj oblasti na način kako to radi
čovek-ekspert.
Alat za izgradnju ekspertnog sistema.
Komponente ekspertnog sistema

Baza znanja (knowledge base) je baza činjenica i heuristika u području za koje je namenjen
ekspertni sistem, pridruženih problemu. Baza znanja uključuje činjenice, relacije između činjenica i
moguće metode za rešavanje problema u oblasti date aplikacije.
Heuristiku čine lična pravila prihvatljivog rasuđivanja , koja karakterišu odlučivanje na nivou eksperata u
datoj oblasti.
Mehanizam zaključivanja (inference engine) je softver sposoban da sredi informacije iz baze
znanja i da na osnovu toga izvuče zaključke. On radi tako što činjenice iz baze znanja kombinuje sa
informacijama dobijenim od korisnika u cilju izvođenja specifičnih zaključaka. Pri radu se koriste
kontrolne strategije, koje odlučuju u kom trenutku treba primeniti neko od pravila iz baze znanja na nove
činjenice dobijene tokom konsultovanja sa korisnikom (simulacija ljudskog razmišljanja).
Komunikacioni interfejs je deo koji omogućava dijalog između donosioca odluke (korisnika) i
sistema. Sa jedne strane služi da korisnik u toku rada sistema dostavi informacije koje sistem iz baze
znanja nije uspeo da dobije, a sa druge strane omogućava korisniku da za svaku odluku ekspertnog
sistema traži dodatno objašnjenje o tome koji su ga zaključci vodili da donese takvu odluku.
Globalna baza podataka je radna memorija za beleženje trenutnih statusa sistema, ulaznih
podataka za određeni problem i relevantnih elemenata iz dotadašnjeg rada. Ona čuva činjenice i
zaključke dobijene tokom tekuće ekspertize. Sadrži informacije koje se odnose isključivo na tekući
problem odlučivanja.

Svojstva ekspertnog sistema

Srce svakog ekspertnog sistema je znanje akumulirano u procesu izgradnje tog sistema.
͞Znanje͟ ekspertnog sistema čine činjenice i heuristika (iskustvo i osećaj za izbor rešenja).
Činjenice čine glavni deo podataka o prirodi sistema, njegovim aktivnostima i ciljevima koje
sistem ostvaruje kroz te aktivnosti.
Heuristiku čine lična pravila rasuđivanja i veština u izboru i donošenju odluka kojima se menja
stanje sistema. Slabo je uglavnom dokumentovana i svojina je vrhunskih specijalista za oblast
koju pokriva dati ekspertni sistem.
Ekspertiza visokog nivoa ʹ važno svojstvo ekspertnog sistema; pomoć u rešavanju problema.
Predstavlja najbolja razmišljanja vrhunskih eksperata u datoj oblasti. Sakupljena je i ugrađena u
program tako da u postupku rešavanja problema može dovesti do preciznih i efikasnih rešenja.
Mogućnost predviđanja
Mogućnost obučavanja ʹ preko institucionalne memorije obuka stručnih ljudi i uvođenje u
posao početnika.
Razlika od konvencionalnih programa

Konvencionalni programi svaki put daju konkretne rezultate; ekspertni sistemi, uglavnom, daju
korektne odgovore, a imaju mogućnost i da uče na greškama.
Ekspertni sistemi su zasnovani na stručnoj veštini akumuliranoj u bazi znanja, tako da su u stanju
da ponude inteligentan savet i na zahtev mogu objasniti svoju liniju rasuđivanja.
U konvencionalnim programima, moduli (potprogrami) se međusobno pozivaju po fiksnom
postupku.
Prednosti primene ekspertnih sistema

Postojanost
Prenosivost
Pouzdanost
Cena
Ekspertni sistem je konzistentan ʹ na njega okolina ne utiče.


ČOVEK EKSPERT EKSPERTNI SISTEM
MOŽE OTIĆI PERMANENTNO ZNANJE
TEŠKO PRENOSI SVOJE
ZNANJE
ZNANJE SE LAKO PRENOSI
TEŠKO DOKUMENTUJE
ZNANJE
ZNANJE SE LAKO
DOKUMENTUJE
NEPREDVIDIV KONZISTENTAN
SKUP PODNOŠLJIVA CENA
Nedostaci primene ekspertnih sistema
ČOVEK EKSPERT EKSPERTNI SISTEM
KREATIVAN NEMA KREATIVNOST
PRILAGODLJIV NIJE PRILAGODLJIV
ČULNI SENZORI SIMBOLI KAO ULAZ
ŠIRINA SAGLEDAVANJA USKO SAGLEDAVANJE

Opravdanost izrade ekspertnih sistema

Ne može se ekspertni sistem projektovati za svaku primenu, ni za svaki obim posla, to se čini ako
je razvoj ekspertnog sistema moguć, opravdan i odgovarajući.
Da bi razvoj ekspertnog sistema bio moguć,
potrebni su sledeći uslovi:
rešavanje problema ne zahteva rasuđivanje zdravog razuma,
zahteva misaone veštine,
eksperti mogu da definišu metode rešavanja problema i oni su jedinstveni,
problem nije suviše složen,
problem je razumljiv.

Razvoj ekspertnog sistema je opravdan ako:
postoji ekonomska isplativost, ekspertni sistem se razvija za praktičnu namenu,
eksperti često napuštaju radno mesto,
eksperti su retki,
potrebna je ekspertiza na mnogo mesta,
radno mesto je nepodesno ili čak štetno za čoveka, zbog kontaminiranosti ili drugog razloga koji
ugrožava život, pa čoveka zamenjuje računar.

Razvoj ekspertnog sistema je odgovarajući
u slučaju da:
rešavanje problema zahteva rukovanje simbolima,
koriste se heuristička rešenja,
problem nije suviše jednostavan,
rešenje ima praktičnu primenu,
rešavanje problema nije suviše obimno.


Oblasti primene ekspertnih sistema

dijagnostički sistemi
sistemi predviđanja
sistemi projektovanja
sistemi planiranja
sistemi nadzora
sistemi otklanjanja grešaka
sistemi za učenje
sistemi upravljanja.

Pravci razvoja ekspertnih sistema
Budući razvoj ekspertnih sistema vitalno će zavisiti od brzine njihove integracije sa bazama
podataka, jezicima IV generacije i sl.
Kodiranje tehničkih znanja
Sistemi isporuke znanja (knowledge delivery system).


MIS U E-COMMERCE OKRUŽENJU

Internet i Web

Izjednačavanje e-commerce i e-business sa Internet/Web
Web omogućava kupcima nalaženje adekvatnijeg proizvoda sa konkurentskom cenom
Web i Internet su sredstvo odnosno infrastruktura koje omogućavaju da se vrši e-commerce i
e-business
Tradicionalni prodavci brinu o konkurentnosti sa Web prodajom
15% uštede u kupovini. Ipak, da li je stepen zadovoljstva-usluge isti ili manji???.

Internet, internet, Intranet, Ekstranet

internet- globalni internet-javna komunikaciona mreža koja nema vlasnika (internet tehnologije,
nešto što je bazirano na internet tehnologijama)
Internet- korišćenje interneta za ograničene svrhe (uz korišćenje passworda).

Intranet- mreža jednog preduzeća-korporacije baziranja na internet tehnologijama.
Korišćenje TCP/IP protokola, brovsera, tehnologije servera, search engina
Najčešće povezana sa Internetom
Radi kao privatna mreža
Privatnost mreže se ostvaruje preko firewall-a.

Ekstranet je kolaborativna mreža, koja po definiciji nije otvorena glavnim internet korisnicima.
Koristi internet tehnologiju da uključi sledeće
strane:
1. poslovne partnere
2. kupce
3. i zaposlene
u podelu informacija i vođenje elektronskog biznisa.

Ekstranet- omogućava eksterno korišćenje jednog Intraneta iz drugih udaljenih Intraneta.
Takodje koristi TCP/IP, browser-e itd.
Security odnosno tajnost podataka kao i privatnost se obezbedjuje VPN tehnologijom (Virtual Private
Network) ʹ za povezivanje dva sajta mora da postoji VPN kabl i ruter i firewall.

VPN je sigurna (bezbedna) mreža na Internetu, njena najveća prednost je što koristi javnu
infrastrukturu.
Bezbednost/sigurnost mreže se ostvaruje odgovarajućom tehnologijom. Pri povezivanju dveju strana,
one moraju imati instaliran VPN ruter, firewall ili VPN pristupni uredjaj.

Elektronsko poslovanje

Osnovni oblici elektronskog poslovanja vezani su za:
internu upotrebu - primena Intraneta, Extraneta (mreža poslovnih partnera nastala
objedinjavanjem korporacijskih intranetova), Business to Employee ʹ B2E (plate, odmori,
bolovanja, odsustva, utrošak radnog vremena)
Business to Business (B2B) ʹ potpuno automatizovan sistem koji je podržan E-Commerce i
ekstranetom i omogućuje trgovinu između firmi preko Interneta, sa nizom pratećih aktivnosti
Business to Consumer (B2C) se odnosi na mnogo širi deo privrede: online bankarstvo, turizam i
saobraćaj, online aukcije, zdravstvene informacije, nekretnine.

Elektronska trgovina ʹ EC (Electronic Commerce) je poznati komunikacioni koncept, koji se
razvija i koji obuhvata proces kupovine i prodaje ili razmene proizvoda, usluga i informacija preko
računarskih mreža, uključujući i Internet .
EC je moderna poslovna metodologija koja organizacijama, trgovcima i kupcima omogućuje
smanjenje troškova, uz unapređenje kvaliteta roba i usluga i povećanje brzine njihove isporuke.
EC primene mogu biti business-to-customer ili business-to-business orijentisane.
Relacije između učesnika u E-trgovini: C2B2C, B2B2C,C2C, B2B.

Business-to-business

Business-to-business orijentisana EC pokriva skup komunikacionih aktivnosti između kompanija
i/ili korporacija. Internet je omogućio sledeće tri prednosti u međukorporacijskoj trgovini:
‡ distribuciju informacija svim partnerima,
‡ interfejs za EDI sistem,
‡ veliku propusnu moć informacija između kompanija bez namenskih privatnih linija.
Stvaranje novih veza između preduzeća.
B2B aplikacije omogućavaju organizacijama da izgrade nov način poslovanja
B2B tehnologije:
‡ olakšavaju transakcije za prodaju roba i usluga između organizacija
‡ omogućavaju integraciju lanca nabavke
‡ online pribavljanje robe jedne firme za drugu
Problemi za primenu B2B aplikacija:
pravna integracija
bezbednost, brzina i fleksibilnosti u B2B aplikacijama
Business-to-customer

Potrošački orjentisana, business-to-customer, pokriva veliki broj aktivnosti koje se odvijaju na
relaciji između poslovanja i kupca. Ove aktivnosti se odvijaju u četiri faze:
Tražnja. EC pomaže komitentu da determiniše svoje potrebe putem fotografije proizvoda, video
prezentacija, tekstualnih opisa, download demonstracionih fajlova i sl.
Nabavka (on-line popunjavanje narudžbenice, posredovanje, zatvaranje prodaje i isporuka)
Posredovanje. EC podržava korisnika u ovoj fazi putem interaktivnih on-line korisničkih grupa,
on-line tehničke podrške, frekventnog postavljanja pitanja i dr.
Povlačenje. Povlačenje usluge ili proizvoda od strane klijenta EC obezbeđuje pomoću on-line
rasprodaje ili malih oglasa.
Oblici poslovanja na Internetu koji daju direktan interfejs između preduzeća i potrošača. Primer
B2C aplikacije je sajt maloprodaje proizvoda ili usluga. Preduzeća koja nisu nikad direktno prodavala
potrošačima, shvatiće da je mnogo jeftinije otvoriti sajt nego prodavnicu. Preduzeća koja imaju
posrednike u distribuciji, reklami i prodaji proizvoda B2C nije efikasan model.
C2C (Consumer to Consumer)

Potrosači trguju direktno sa drugim potrosačima. Kompanija koja podržava ove transakcije mora naći
neki ne tradicionalni način za naplatu usluge. Cena usluge je obično mali procenat transakcije, članarina,
reklamiranje ili neka kombinacija.
B2B2C (Business to Business to Consumer)

Korišćenje modela B2B koji podržava poslovanje preduzaća po modelu B2C
Doprinosi uspehu B2B i zadovoljava potencijalnu tražnju B2C. Aplikacija koja povezuje jedan online
katalog sa drugim može se smatrati kao B2B2C aplikacijom
C2B2C (Consumer to Business to Consumer)

Uključuje potrošače sprovodeći transakciju sa ostalim potrošačima koristeći online preduzeće kao
posrednika. Primer C2B2C aplikacije - www.autotrader.com. Katalog i prodaja polovnih i novih kola
između korisnika .

Standardi za E-Commerce transakcije
Osnovni standardi koji su vezani za elektronsko poslovanje su:
Electronic Data Interchange (EDI)
Extensible Markup Language (XML).


EDI, u prevodu sistem elektronske razmene podataka, definiše se kao ͞kretanje poslovnih
podataka elektronskim putem između ili u okviru firme u struktuiranom, kompjuterski obradivom
formatu podataka, koji omogućava da podaci budu transferovani, bez ponovnog unosa, sa poslovne
aplikacije koja je kompjuterski podržana na jednoj lokaciji u poslovnu aplikaciju podržanu na drugoj
lokaciji.͟ EDI ne predstavlja standard, već automatsku razmenu poslovnih podataka u
standardizovanom elektronskom formatu između aplikacija (proces to proces) posredstvom
računarske mreže.
Osnovna karakteristika klasičnog EDI-ja je standardizacija na nivou razmene dokumenta.
Razlike između EDI-ja i obične elektronske pošte:
‡ poruke u EDI transferu su dokumenti o poslovnim transakcijama (narudžbenice, otpremnice,
fakture, ponude i drugo)
‡ podaci koji se prenose moraju biti formatirani u skladu sa propisanim standardima (EDIFACT je
poznati internacionalni standard koji predstavlja skup sintaksnih pravila koja definišu strukturu
poslovne transakcije (dokumenta) koja se prenosi
‡ podaci se konvertuju u standardni format uz pomoć specijalnih EDI translatera (prevodioca).
Ulaz translacionog softvera su podaci (dokumenti) generisani od strane aplikacija IS. Ovi
podaci se konvertuju u oblik povoljan za formatizovanje, a zatim se struktuiraju prema
sintaksnim pravilima EDI standarda.

Sredstvo za razmenu business dokumenata velikih razmera između organizacija
telefonskim linijama ʹ narudžbenice, fakture,...EDI eliminiše slanje dokumenata putem papira.
Stvara ͞paperless͟ office okruženje. EDI dokumenta su ograničena standardima, kao što su X12 ili
UN/EDIFACT. Definišu format i sadržinu poslovnih dokumenata . Omogućava elektronsko
vođenje business procesa između dobavljača i korisnika bez manuelnih intervencija. Za EDI
transakciju treba više alata uključujući software za prevođenje i komunikacione uređaje.
Translator software postoji za svaku hardversku platformu.
Koristi se u modelima:
Business-to-business i Collaborativni e-business
Koristi se i u inter-organizacionoj razmeni dokumenata
Slabije se koristi u modelu business-to-consumer iz razloga što su transakcije
najčešće individualne.
Kad narudžba korisnika treba da se prosledi distributeru ili drugoj kompaniji ʹ
rešenje je EDI.
Raste interes malih i srednjih preduzeća za EDI, tehnologiju koja postaje manje skupa za
implementaciju.

Mnoge organizacije koriste direktne komunikacijske veze. Većina korisnika koristi Value-
Added Network (VAN). Osnovna odgovornost VAN mreže: skladištenje, sigurno sredstvo prenosa
za potrebe korisnika. EDI ubrzava razmenu poslovnih dokumenata i redukuje administrativne
troškove. Neke kompanije koriste Internet, a neke oklevaju.
VAN

Razmena dokumenata i poruka preko VAN; komunikacija sa VAN vrši se preko telefonskih linija;
podaci se smeštaju u samom VAN sistemu i dostupni su u svakom trenutku; VAN se koriste za čuvanje i
isporuku EDI dokumenata; poseduju veliki broj mogućnosti (prevođenje u EDI i obrnuto,
arhiviranje,slanje EDI, faks, e-Mail, konverzija protokola, funkcionisanje kao bezbedonosna međuzona;);
poseduju ljudske resurse koji nadgledaju kompletan saobraćaj kao i ponudu Internet usluga, kako bi
korisnici dobili sve usluge na jednom mestu; VAN su popularne, ali nisu najbolje rešenje za e-Business
prvenstveno zbog visokih troškova;

XML

Kritični faktor u razvoju računarskih mreža je ostvarivanje medjusobne komunikacije izmedju računara i
aplikacija na različitim platformama koje rade pod različitim operativnim sistemima.
XML (eXtensible Markup Language)
ͻ Markup
- dodavanje specijalnog znacenja podatku
- U XML koristi se tag za predstavljanje markup-a
ͻ Extensible
- proširljiv jezik, dozvoljava definisanje novih tagova
- meta jezik omogućava definisanje drugih markup
jezika.


Ključni koncepti

XML dokument: samoopisujuca, platformski nezavisna tekstualna datoteka.
Razdvajanje struktuiranog sadržaja dokumenta od njegove prezentacije.
XML je veoma pogodan kao format za razmenu podataka izmedu heterogenih aplikacija na Web-u.

Istorijski razvoj XML-a






SGML



HTML



XML i HTML

XML ne pripada nikome, ne zavisi od platforme i dobro je podržan
XML odvaja podatke od prezentacije i procesiranja, tj. To je metod za smeštanje struktuiranih
podataka u tekstualni fajl.
XML nije proširenje HTML-a, jer je HTML orjentisan na prezentaciju, a XML je opis podataka.
HTML opisuje sadržaj Web stranice (uglavnom tekst i slike) samo u smislu kako treba da bude
prikazana i kako se sa njom može vršiti interakcija.
XML

XML je takodje uprošćena verzija SGML-a čiji je cilj struktuiranje dokumenata tako da se omogući
njihovo pretraživanje, navigacija i prezentacija
U XML-u, svaka Web stranica ili svaki objekat Web stranice (paragraf, slika, link itd.) moraju imati
jedno informaciono polje ili metafile koji opisuje njihov sadržaj i vaze sa drugim sadržajima u
struktuiranom formatu
Takav metafile omogućava pretraživanje i izdvajanje samo nekih Web-ova koji odgovaraju
kriterijumima pretraživanja (HTML nema takvu mogućnost)
U XML-u za svaku vrstu dokumenata se može razviti DTD (definicija tipa dokumenta) kojim se
definiše njihov sadržaj i odgovarajući tagovi
Kritični faktor u razvoju računarskih mreža je ostvarivanje medjusobne komunikacije izmedju
računara i aplikacija na različitim platformama koje rade pod različitim operativnim sistemima.
XML (eXtensible Markup Language) je jezik za opis struktuiranih dokumenata razvijen kao temelj
nove generacije Web aplikacija za rad sa podacima.
XML je podskup SGML-a (Structured Generalized Markup Language)
XML je metod za smeštanje struktuiranih podataka u tekstualni fajl
Korišćenjem XML-a omogućuje se programiranje na Internetu.

Primer XML dokumenta (opis karakteristika automobila)
<productspec>
<manufacturer>Ford</manufacturer>
<model>Escort</model>
<doors>2 doors</doors>
<color>Red</color>
<price> 18500</price>
<terms> Price is negotiable</terms>
<description>This automobile is new </description>
</productspec>

XML je naročito važan u e-business gde se kombinuju, razmenjuju i obradjuju informacije koje se
nalaze na sistemima različitih osobina, formata i aplikacija
Primer: da bi kupac uporedio cene proizvoda mora da pristupi opisima proizvoda zapamćenih u
različitim formatima na različitim računarima proizvodjača
Rešenje: XML dokument se može lako parsirati tj. mogu se izdvojiti njegove komponente koje se
podvrgavaju procesu obrade od strane bilo kog korisnika
XML se može tretirati kao posrednik izmedju baze podataka dobavljača i kupca koji interpretira i
prevodi podatke u formu koja je razumljiva različtim korisnicima bez obzira na platformu na kojoj
se nalaze.

Modeliranje menadžerskih zahteva za informacijama

Modeliranje je jedna od najefektivnijih tehnika za razumevanje i jednoznačnu komunikaciju
između projektanata i korisnika.
U procesu modeliranja eliminišu se detalji, čime se umanjuje vidljivost kompleksnosti sistema
koji se proučava.
Većina ljudi razmišlja o modeliranju kao o slikovitoj prezentaciji, jer modeliranje za prikaz
uglavnom koristi pravougaonike i linije.

Model je semantički zatvorena apstrakcija sistema, kojom se reprezentuje kompletna i
samodosledna pojednostavljena stvarnost, kreirana da bi se bolje razumeo sistem. Model nekog
realnog sistema je ͞subjektivni odraz objektivne stvarnosti͟



Šta se postiže modeliranjem?
- Modeli pomažu da se sistem vizuelizuje onakav kakav je, ili kakav bi trebalo da bude.
- Modeli omogućuju da se odredi struktura ili ponašanje sistema.
- Modeli daju uzorke koji nas vode prilikom konstrukcije sistema.
- Modeli dokumentuju odluke koje smo donosili.

Zablude od kojih se polazi prilikom preslikavanja realnog sistema u informacioni sistem
modeliranjem procesa i podataka:
Prva zabluda je da neko drugi može uraditi posao po principu ͞ključ u ruke͟.
- Naručeni posao po ovom principu znači da se kupuje nečije tuđe rešenje, za tuđe uslove
rada, i ma koliko ga platili, nikada neće proraditi u Vašem preduzeću.
- Pošto kadrovi iz preduzeća nisu učestvovali u realizaciji, to oni ne razumeju šta je urađeno,
ne prihvataju tuđa rešenja i bojkotuju uvođenje.
Druga zabluda je da ako naručite projekat možete brže završiti posao.
- Najbolje rešenje je napraviti mešoviti tim konsultanata sa stručnjacima iz preduzeća, što daje
najbolje rešenje.
Treća zabluda je da preslikavanjem postojećih aplikacija u novo hardversko i softversko okruženje
možete dobiti nov informacioni sistem.
-Samo uz pristup inverznog inženjerstva korišćenjem CASE alata, i uz kritičan odnos prema
dosadašnjem radu, postojeće aplikacije mogu da se uzmu kao osnova za reinženjering, jer u suprotnom
preslikavate i loš način rada.

Pretpostavke

Da bi se izvelo modeliranje procesa i podataka potrebno je ispuniti sledeće pretpostavke:
Prva pretpostavka vezana je za jedinstvenost sistema označavanja.
- Definisanje najčešće tzv. paralelnog sistema označavanja gde
se definiše jedinstven identifikacioni broj, standardizovani naziv i klasifikacioni broj.
- Jedinstven identifikacioni broj je neimenovani redni broj (6 cifara)
- Klasifikacioni broj definiše grupe predmeta poslovanja i svako mesto ima odgovarajuće
značenje (do pet cifara).

Druga bitna pretpostavka je jedinstvenost modela procesa i podataka.
- Pod jedinstvenim modelom procesa i podataka podrazumeva se obično primena jedinstvene
metodologije vezane za projektovanje korišćenjem CASE (Computer Aidid Software
Engineering) alataBPWin (Bussines Process for Windows) i ERWin (Entity Relationships for
Windows).
Treća pretpostavka vezana je za korišćenje sistema za upravljanje bazama podataka (SUBP).
- Prvo je potrebno definisati zajedničku bazu podataka (u praksi se zove predmet poslovanja i
šifarnici). To su podaci koji predstavljaju osnovu za razvoj Intraneta i Data Warehous koncepta kao
osnove za donošenje poslovnih odluka.
- Baza zajedničkih podataka je jezgro i ona omogućava da se podaci memorišu samo jednom na
računaru i da ih onda svi zainteresovani koriste po potrebi.
- Izbor SUBP i kupovina hardvera nastupa tek posle projekta vezanog za modeliranje procesa i
podataka.

Ograničenja

Izdvajaju se tri bitna ograničenja:
- stepen organizovanosti sistema koji se analizira zavisi od razrađenosti standardnih dokumenata
i procedura za njihovu obradu i distribuiranje,
- ograničenja vezana za korisnike su u vezi sa odbojnošću prema ideji uvođenja novog sistema i
- znanje projektnog tima, njihova metodologija rada i iskustvo za slične sisteme.

Reinženjering poslovnih procesa

Reinženjering poslovnih procesa (BPR ʹ Business Process Reingineering) jeste prelazak u novu
tehnološku paradigmu (uzor), gde nema podele poslovnih procesa na prodaju, marketing i
računovodstvo, već se organizovanje vrši oko kontinuiranih poslovnih procesa čiji je osnovni cilj dostava
proizvoda potrošaču.
o Istorijski gledano, prvi elementi reinženjeringa su nastali sa uvođenjem automatske obrade
podataka (AOP).
o Konstantno se izvode aktivnosti vezane za uvođenje serije standarda: ISO 9000, ISO 14000, EDI i
EDIFACT standarda.
o Promene vezane za razvoj informatičkih tehnologija ʹ jedan od glavnih ͞krivaca͟ što se pristupa
reinženjeringu poslovnih procesa.

o Zbog razvoja informatičkih tehnologija moraju se revidirati osnovne postavke Adama Smita
vezane za postojeći način rada, a koje se odnose na:
- razbijanje procesa na elementarne zadatke,
- razbijeni zadaci se dodeljuju usko specijalizovanim radnicima,
- radnici su izdvojeni u različite organizacione celine,
- postojanje konfliktnih ciljeva između OJ preduzeća (nabavke, prodaje, proizvodnje i
projektovanja i dr.)
y Sa pojavom informatičkih tehnologija, navedene postavke Adama Smita postale su smetnja
razvoju savremene organizacije poslovanja.
y Savremena organizacija poslovanja se bazira na ideji ponovnog sjedinjavanja različitih aktivnosti
u jedinstvene poslovne procese, gde je fokus na načinu izvršenja posla, a ne na strukturi
organizacije.
y Osnovna ideja reinženjeringa poslovnih procesa vezana je za maksimalno zadovoljenje zahteva i
očekivanja kupca, očuvanje interesa vlasnika organizacije, menadžmenta, zaposlenih, dobavljača
i društva.
y Reinženjering poslovnih procesa ne donosi unapređenje postojećeg nivoa, već zahteva
odbacivanje i ponovno započinjanje posla na nov način.
y Reinženjering nije:
- automatizacija
- smanjenje neaktivnih delova organizacije
- smanjenje obima organizacije
- popravke
- pravljenje marginalnih promena
y Reinženjering je početi iz početka
- odvažiti se na radikalne promene
- biti što inovativniji u postojećim procesima
- sa najbitnijim proizvodima i tehnologijama
- sa potrebom za poslovnim uspehom u budućnosti

y Reinženjering poslovnih procesa vrše sposobni, obrazovani i visoko motivisani zaposleni.
y Rezultat ovakvog rada je drastično smanjenje vremena i troškova.
y Specijalisti različitih profila rade zajedno tokom celog procesa u okviru mešovitih
multidisciplinarnih timova.
y Menadžeri su treneri i lideri.
y Menadžer okuplja tim oko projekta koji ima svoje faze (ideja, projektovanje, tehnologija, izrada,
prodaja), a kao krajnji rezultat ima profit. Nagrade i premije se dele prema postignutom učinku i
rezultatima, pri čemu se ovakvim načinom rukovođenja otklanjaju greške između odeljenja.
Radikalne prednosti u odnosu na konkurenciju
Unapređen kvalitet za 84%
Smanjeno vreme do pojave proizvoda 75%
Unapređena komunikacija 61%
Troškovi razvoja smanjeni za 54%
Povećanje profita za 35%
- Ovi rezultati se predviđaju i zbog prelaska preduzeća na informacione tehnologije.
- Informacione tehnologije se koriste za približavanje kupcu, gde je potrebno znati probleme kupca pre
njega samog i znati rešenje za njegov problem i to mu ponuditi preko Internet servisa.
Osobine organizacija u kojoj je sproveden reinženjering

Procesi su jednostavni, a ne složeni.
Aktivnosti rastu i postaju višedimenzionalne kako ljudi preuzimaju širi obim zadataka.
Ljudi preuzimaju više kontrole, umesto da budu kontrolisani.
Težište u okolini u kojoj je sproveden reinženjering se pomera sa pojedinca na tim.
Organizaciona strukutra se menja sa hijerarhijske na "horizontalnu".
Ključne osobe u organizaciji su specijalisti, pre nego menadžeri.
Osovina oko koje se okreće organizacija nije više odeljenje već proces.
Osnova za merenje doprinosa više nije aktivnost već rezultat.
Uloga menadžera se menja od nadzornika u vođu tima.
Ljudi u organizaciji su usmereni da zadovolje klijente, a ne rukovodioce.
Sistem vrednosti u organizaciji prolazi kroz duboke promene, od zaštitničke ka proizvodnoj
orijentaciji.
Sličnosti TQM i reinženjering poslovnih procesa

Poslednjih godina, veliki je trend uvođenje standarda kvaliteta ISO 9000, koji u svojoj nadgradnji
treba da preraste u TQM (Total Quality Management).
Osnovne sličnosti između reinženjeringa i TQM :
- orjentisanost ka procesima,
- inicijativu za uvođenje i TQM i reinženjeringa daje top menadžment,
- u oba slučaja postoji potreba da se delegiraju odgovornosti i ovlašćenja, kao i potreba za
edukacijom i obukom.

Razlike TQM i reinženjeringa poslovnih procesa
TQM Reinženjering poslovnih procesa
Dobijaju se kontinuirana i mala
poboljšanja.
Dolazi se do naglih i drastičnih poboljšanja.
Uključivanje svih zaposlenih. Rad po timovima.
Zahteva male investicije. Zahteva velike investicije.
Uključivanje svih procesa. Uključuje pojedine kritične procese.
Podrazumeva dobrovoljno uključivanje
zaposlenih.
Sprovodi se na silu i po naredbi.

Očekivani efekti

Reinženjering poslovnih procesa treba da:
- poboljša organizacionu strukturu, koja treba da bude orjentisana prema vani,
- omogući zamenu dugotrajnih mera merama koje donose brze i drastične promene,
- poveća kvalitet i smanji troškove,
- smanji vreme izvršenja procesa,
- poboljša interne i eksterne odnose,
- eliminiše nepotrebne aktivnosti,
- omogući prijatnu atmosferu za rad i
- definiše široku odgovornost zaposlenih.
Međutim, postoje dve vrste opasnosti prilikom sprovođenja reinženjeringa:
- sprovođenje redizajna poslovnih procesa uslovljava i odgovarajuće organizacione,
poslovne i informatičke promene. Ako se ove izmene ne naprave, može doći do uskih grla;
- mišljenje da implementacija novih tehnologija treba da automatski doprinosi direktnom
unapređenju poslovnih procesa, nije tačno.
Praktična iskustva pokazuju da skoro 70 procenata (tipičnih) akcija učinjenih u reinženjeringu ne
daje rezultate zadate za neki određeni vremenski rok.
Da li razlog, tako malog procenta uspešnosti ͞leži͟ u:
- prekomernom planiranju, ili
- u lošoj proceni koje procese je potrebno promeniti, ili
- je u pitanju ljudski faktor nespreman na promene?
Izgledi za uspeh vezani su pre svega za uverenost vodećeg menadžmenta u uspeh.

Dinami nost sistema Ulazi u sistem menjaju stanja sistema. Stanje sistema se defini e kao skup informacija o pro losti i sada njosti sistema koji je potreban da bi se, pod dejstvom budu ih poznatih ulaza, mogli odrediti budu i izlazi. Pod dinami no u sistema podrazumeva se da se veze izme u elemenata sistema ostvaruju razmenom materije, energije i informacija izme u njih.

Osnovni tipovi veza me u elementima sistema:

Osnovne postavke teorije sistema 

       

Svaki sistem je deo ve eg sistema, a mo e posedovati i podsisteme kao svoje elemente. Sistem ine uzajamno povezani elementi. Elementi sistema su specijalizovani za obavljanje razli itih funkcija. Elementi sistema me usobnim delovanjem ostvaruju zajedni ke ciljeve. Sistem razmenjuje materiju, energiju i informacije sa svojom okolinom. Funkcionisanje sistema je pretvaranje ulaznih veli ina sistema u izlazne veli ine. Isti cilj funkcionisanja sistema mo e se posti i na razli ite na ine. Regulacija sistema obavlja se povratnom vezom. Teorija sistema bavi se prou avanjem zajedni kih osobina razli itih sistema.

Otvoreni sistemi imaju aktivne veze sa okolinom.. ulaz i procesi u sistemu. Primer: softverski program koji je napisan u skladu sa pravilima programskog jezika. 7. da bi se posredstvom ra unarskog sistema koristio za dobijanje definisanih rezultata obrade. . ako je poznato postoje e stanje. 6.Privreda dr ave i dru tveni odnosi veoma slo en sistem. . U aktivnom su odnosu sa sistemima i podsistemima u okru enju. Realni i apstraktni sistemi Realni i apstraktni sistemi razlikuju se po prirodi elemenata koji sa injavaju sistem. energiju i informacije iz okoline. 4. Deterministi ki sistemi su sistemi sa predvidljivim pona anjem. Dinami ki sistemi razmena materije.Poslovni sistem je slo en sistem. biolo ki i dru tveni sistemi). Pod uticajem su promena u svojoj okolini i istovremeno deluju na okolinu preko svojih izlaza. koji se prou ava kao sistem (naj e e razni mehani ki. 2.Vrste sistema: 1. Stohasti ki sistemi nisu potpuno predvidivi (njihovo pona anje se mo e samo prognozirati sa manjom ili ve om verovatno om). ali ona nije zna ajna za njihovo postojanje .. Kao ulaz primaju materiju.Ra unar je relativno jednostavan sistem. Ne menjaju svoju strukturu i funkcionisanje. softverski programi. 3. . Jednostavni. razlikuju se po na inu pona anja. fizi ki. Elementi realnog sistema su deo konkretnog realnog objekta. energije i informacija izme u elemenata sistema je zna ajna za njegovo postojanje. Stati ki sistemi dinamika izme u elemenata u okviru sistema nije primarna za njegovo postojanje. ljudski govor. slo eni i veoma slo eni sistemi Otvoreni i zatvoreni sistemi Dinami ki i stati ki sistemi Deterministi ki i stohasti ki sistemi Informaciono-upravlja ki sistem Realni i apstraktni sistemi. Primeri: . 5. Primer: svi dru tveni sistemi. me usobno povezani definicijama i pravilima (javni sistemi. stepena slo enosti. Elementi apstraktnog sistema su pojmovi. Menjaju i unapre uju svoju strukturu i funkcionisanje u uzajamnom delovanju sa okolinom. Realni i apstraktni sistemi Jednostavni..). Zatvoreni sistemi postoji izvesna veza sa okolinom. slo eni i veoma slo eni sistemi se diferenciraju zavisno od broja elemenata i njihovih uzajamnih veza tj.

U njemu se te informacije obra uju. podsistem koji upravlja Podsistem (objekat) je izvor informacija o stanjima entiteta.. promenama. donose odluke i re enja. IS nastaje preslikavanjem realnog sistema. Rezultati upravlja kog podsistema prenose se u podsistem-objekat na realizaciju. kontrolu operacija. razumljiv i konzistentan uvid u informacije relevantne za dono enje poslovnih odluka. koje se prenose u podsistem koji upravlja. kreiranje novih proizvoda i usluga: 1. memorisanje i diseminacija informacija) koji treba da omogu i menad erima i analiti arima brz. izlaz. Preslikavanje realnog sistema u IS izvodi se postupkom modeliranja procesa i podataka. procesiranje 3. metode i uputstva kojima se sve komponente povezuju u funkcionalnu celinu Lifeware kadrovska osnova IS Data podaci i informacije Netware projektovanje i povezivanje ra unarskih sistema u cilju harmonizacije prostorno dislociranih kompjutera. Menad ment informacioni sistem(MIS) MIS je skup postupaka (sakupljanje. rezultatima funkcionisanja. i dr. predvi anja i prognoze. ulaz 2.Informaciono upravlja ki sistem se deli na dva podsistema: 1. podsistem (objekat) kojim se upravlja 2. analizu problema. IS pomo u tri aktivnosti proizvodi informacije koje su potrebne organizaciji za dono enje odluka. utvr uju se cilj i konkretne akcije. EIS Executive Information System DSS Decision Support Systems . Informacioni sistem Informacioni sistem (IS) se mo e definisati kao sistem u kome su relacije izme u objekata i relacije izme u atributa objekata ostvarene prenosom informacija. obrada. Osnovne komponente IS: Hardware materijalno-tehni ka osnova koju prvenstveno ine informacione tehnologije Software programska osnova Orgware organizacioni postupci.

Dono enje valjanih i pravovremenih odluka (interne i eksterne informacije).SPO (Decision support systems.MIS integrisani sistem ovek/oprema koji obezbe uje informacije za podr ku operativnih aktivnosti. sa bilo kog mesta. u prvom redu menad menta i informatike. Istorijat razvoja SPO Po etak razvoja SPO vezan je za ezdesete godine. suo enog sa nekim zadatkom u organizacionom okru enju. Potrebe menad era za informacijama Donosi odluke.) Informacije o me uljudskim odnosima Dono enje odluka u realnom vremenu Kori enje sve e informacije. Visual modeling. stepen organizovanosti i sre enosti preduze a 2. ru ne procedure. pra enje kapaciteta. upravlja ke modele. Devedesetih godina se pojavljuje Data Warehouse. prati tok donetih odluka i stanje izvr enja teku ih zadataka Upoznaje se sa ciljevima Informi e se o relevantnim pojavama (pra enje stanja poslovno-proizvodnih elemenata.. tehnologije. kada su se definisali strukturirani izve taji. u bilo koje vreme. Na dobijanje kvalitetnih informacija prema potrebama menad era uti e: 1. sklapanje ugovora Sistemi za podr ku odlu ivanju (SPO) predstavljaju nadogradnju vi e razli itih disciplina.. tehnike. ekonomije i dru tvenih delatnosti. Intranet.DSS)  SPO poma u menad erima u dono enju polustruktuiranih odluka. prognoziranje prodaje. Osamdesetih godina se razvijaju Group Decision Systems (GDSS). Sedamdesetih godina pojava Management Decision Systems (MDS) i specifi nih SPO. Akcenat je na sistemu za dono enje odluke.. Koristi kompjuterski hardver i softver. menad menta i dono enja poslovnih odluka. do edukacije. a granaju se ka raznim oblastima ljudske delatnosti od prirodnih nauka. . proizvodnje. Korene imaju u teoriji odlu ivanja. On-Line Analytical Processing. pra enje zaliha. Executive Information Systems (EIS) i Expert Systems. U centru pa nje MIS-a je identifikacija potreba menad era za informacijama. koji se sastoji od korisnika/donosioca odluke. primena savremenih softverskih alata (OLAP alata koji omogu uju formiranje skladi ta podataka Data Warehaus) Sistemi za podr ku odlu ivanju . razvoj novih proizvoda. modele odlu ivanja i bazu podataka. kao to su planiranje bud eta.

fleksibilni i adaptivni ra unarski informacioni sistemi specijalno razvijeni za podr ku u re avanju nestrukturiranih menad ment problema u cilju pobolj anja procesa odlu ivanja.6 8VPHUHQRVWQDVWUXNWXLUDQH ]DGDWNHL UXWLQVNHRGOXNH QSUNRUL ÈHQMH SURFHGXUDLSUDYLODRGOXÎLYDQMD.Definicija SPO su interaktivni. Uporedni pregled karakteristika SPO i MIS-a 0. (Turban Aronson) Pru aju pomo pri re avanju slabo struktuiranih problema (kakvi su gotovo svi problemi odlu ivanja) Doprinose automatizaciji strate kog planiranja i predvi anja.

statisti ke i druge kvantitativne modele preko kojih se obezbe uju visoke analiti ke sposobnosti sistema. Podsistem za korisni kog interfejsa preko koga korisnik komunicira i upravlja SPO sistemom. Sadr i i specijalne jezike za izgradnju korisni kih modela. 0HQDG HULLPDMXSRVUHGDQ SULVWXS SRGDFLPD 2VODQMDQMHQDVWUXÎQMDNH]D NRPSMXWHUH 0RJXÈHÎHNDQMHQDSULVWXS SRGDFLPD 0HQDG HUL0. SPO arhitektura i mre a koja podr ava Web browser i intranet Podsistem za upravljanje podacima .uklju uje bazu podataka koja sadr i relevantne podatke i SUBP. Podsistem za upravljanje modelima je softverski paket koji sadr i finansijske.6DXSRWSXQRVWL QHUD]XPHMXSULURGXRGOXÎLYDQMD 1DJODVDNQDHILNDVQRVWL '66 8VPHUHQRVWQDSROXVWUXNWXLUDQH ]DGDWNHNRML]DKWHYDMX SURVXÒLYDQMH PHQDG HUD 0HQDG HULLPDMXGLUHNWDQSULVWXS SRGDFLPD 2VODQMDQMHQDVRSVWYHQLVXG 'LUHNWDQSULVWXSSRGDFLPD 0HQDG HUSR]QDMHDPELMHQW RGOXÎLYDQMD 1DJODVDNQDHIHNWLYQRVWL Podsistem za upravljanje podacima .

serije help funkcija ili sli no). Vrste sistema za podr ku odlu ivanju: o o o o o SPO orjentisan podacima Data Driven Modeli odlu ivanja Model Driven DSS Modeli grupnog odlu ivanja komunikacioni DSS Organizacioni modeli odlu ivanja Inter-Organizational DSS .) Formiranje baze podataka SPO odvija se u dve faze: y selekcija podataka iz okru enja y preslikavanje tih podataka u bazu podataka SPO y Preslikavanje obuhvata podatke razlikuju i ih po vrsti: y kao tvrde . putem tastature. audio izlaz  baza znanja: ta korisnik treba da zna: korisni ki priru nik (u formi on-line manuela. Ostali izvori podataka od interesa za probleme koje SPO treba da re ava (baze podataka drugih institucija. i sl. granskih i dr avnih organizacija. kako se softver i podaci distribuiraju kroz sistem i kako su sve komponente integrisane i fizi ki povezane. egzaktne podatke. Mre na komponenta SPO se odnosi na to kako je hardver organizovan. jezik za prikaz aktivira opcije kao to su: printer. SPO arhitektura i mre a SPO arhitektura i mre a obuhvata hardver. koji odra avaju stanje i promene u sistemu i okru enju y kao meke podatke sa uvane u iskustvu eksperata i/ili dobijenekao rezultat prognoza. dok se korisni ki interfejsi distribuiraju klijentima. generatori.Projekat baze podataka SPO maksimalno zasnovan na bazi podataka realnog sistema za koji se SPO projektuje. ekran. Podsistem korisni kog interfejsa Podsistem korisni kog interfejsa je softverski posistem za artikulaciju zahteva korisnika i prezentaciju izlaza iz sistema za podr ku odlu ivanju. i sl. SPO treba da defini e koliko je komponenti u sistemu integrisano i u vezi i treba da omogu i kori enje Web browsera i kompanijskog intraneta.d ojstika. upiti i alati za izve tavanje  jezik za pokretanje akcije: ta korisnik mo e da uradi u komunikaciji sa sistemom. Stepen kori enja mre e je razli it za razne vrste SPO. upravljanjem glasom  jezik za prikaz ili prezentaciju: ta korisnik mo e da vidi. Specifi na kombinacija ovih mogu nosti predstavlja konkretan stil dijaloga . y predvi anja. Ima veoma slo enu funkciju. simulacija. Ve ina arhitektura SPO sme ta softverske modele na serveru. koju realizuje putem etiri svoje komponente:  alati za izradu korisni kog interfejsa. procena. ploter. softver i podatke o sistemu.

koriste i razli ite tehnike. Organizaciono dono enje odluke predstavlja posebnu klasu procesa odlu ivanja u odnosu na individualno odlu ivanje. SPO orjentisan podacima Data Driven y SPO orjentisan podacima Data Driven su Business Intelligence Systems koji koriste struktuirane podatke i uglavnom su orjentisani na File Drawer i Management reporting systems. koje sadr e interne i eksterne podatke. kolaboraciju i tehnologije za podr ku u odlu ivanju i to su interaktivni kompjuterski orjentisani sistemi. Organizacioni modeli odlu ivanja Inter-Organizational DSS Organizacioni modeli odlu ivanja (Inter-Organizational DSS) su relativno nova kategorija DSS nastala sa pojavom Interneta. da koriste odre ene SPO servise. y Data Driven DSS stavljaju akcenat na pristup i manipulisanje struktuiranim podacima u veoma velikim bazama (data warehouse). kao metode timskog rada. y Data Driven DSS sa OLAP alatima poseduju veoma visok stepen funkcionalnosti jer omogu avaju i efikasnu analizu velike kolekcije istorijskih podataka. uklju uju i i SPO. Metode grupnog odlu ivanja. optimizacionih modela. te je zasnovano na posebnim ili modifikovanim modelima odlu ivanja. . y Hibridni SPO sistemi omogu uju kompleksne analize bazirane na modelima. pretra ivanje velike koli ine podataka i imaju mogu nost sumiranja podataka.Knowledge driven DSS Document driven DSS . mobili u znanja i iskustva ireg kruga stru njaka koji. Modeli grupnog odlu ivanja komunikacioni DSS Modeli grupnog odlu ivanja (komunikacioni DSS) uklju uju komunikacije. Modeli odlu ivanja Model Driven DSS y SPO orjentisani modelima koriste matemati ke i analiti ke alate za izradu npr. Sugestivni SPO Knowledge driven DSS Sugestivni SPO (Knowledge driven DSS) orjentisan je data mining sistemima. y Akcenat stavljaju na izgradnju i prou avanje modela. Grupno odlu ivanje kao poseban oblik organizacionog odlu ivanja nosi odre ene specifi nosti. kao i na upite i alate za pretra ivanje. y Koriste jednostavne statisti ke i analiti ke alate i velike baze podataka nisu potrebne.Knowledge Management System Funkcionalni SPO (Function-Specific DSS) Web orjentisani SPO (Web Based DSS). finansijskih modela. modela predstavljanja. objedinjuju modeliranje. ako imaju autorizovanu privilegiju.o o o o Sugestivni SPO . Internet daje komunikacionu vezu sa vi e tipova interorganizacionih sistema. Interorganizacioni sistemi omogu avaju udaljenim korisnicima da pristupe kompanijskom intranetu i. koji poma u u analizi i daju sugestije za veze izme u podataka. imaju za zadatak to iscrpnije utvr ivanje alternativa neophodnih za odlu ivanje.

Server koji opslu uje SPO je povezan sa korisni kim kompjuterima mre nim TCP/IP protokolom. Decision Hosting. Primeri za ovaj tip su policijske baze podataka. Ovi sistemi su obi no dizajnirani za jedan specifi an zadatak (npr. Glavni zadatak ovih sistema je efikasna pretraga. donose pojedina ne ili grupne odluke. High Priority. samim tim odgovornost za donetu odluku postaje sve ve a. to mogu biti sistemi za podr ku marketinga ili funkcionalne oblasti finansija u poslovnom sistemu). kao i da pristupaju data warehouse-u kao delu SPO arhitekture. Ovakvi SPO sistemi omogu avaju velikoj grupi menad era da kori enjem web browser-a u mre nom klijent-server okru enju. specifikacija proizvoda. Document driven DSS Knowledge Management System Document driven DSS Knowledge Management System se koriste za pretra ivanje nestruktuiranih dokumenata i Web stranica velikih baza podataka dokumenata.Data mining je proces pretra ivanja velike koli ine podataka u cilju pronala enja kontekstnih veza me u tim podacima. DATA Interactive. EQUITY 2. Crystal Ball 2000 Professional Edition. Oni omogu avaju menad erima i poslovnim analiti arima upotrebu SPO alata koriste i web browsere na tankom klijentu. Pregled softvera za podr ku odlu ivanju: Aspen MIMI. To su ovek-ma ina sistemi za specijalizovano re avanje problema koji koriste specifi ne modele za procesiranje pravila ili za identifikaciju veza izme u podataka. To je razlog da se donosi od strane specijalizovanog tima za odlu ivanje.5. Sugestivni SPO se zove i menad ment ekspert sistemi jer daje sugestije i predla e akcije menad era.0. Problemi iz domena odlu ivanja mogu se grupisati u:  strukturirane. slike. i  nestrukturirane. baza podataka za hiper tekst. zvuk i video. Decision Explorer. . Grupno odlu ivanje Nivo slo enosti problema se pove ava. ELECTRE 3-4. Web orjentisani SPO Web Based DSS Web orjentisani SPO predstavljaju sisteme koji su implementirani upotrebom web tehnologija. raspored letenja u avio kompaniji). katalozi. EXSYS Corvid. HIPRE 3+. ELECTRE TRI. Funkcionalni SPO Function-Specific DSS Funkcionalno specifi ni SPO predstavljaju sisteme koji su specijalno dizajnirani da podr e odre ene poslovne funkcije ili tipove poslovanja (npr. Criterium Decision Plus. ELECTRE IS. Web tehnologije predstavljaju primarne alate za razvoj interorganizacionih SPO. DATA 3. Decision Tools Suite Professional 4.  polustrukturirane.

postaje osnova nastojanja svakog pojedinca da svoje ciljeve ostvari u okru enju grupe. izgraditi me usobno poverenje. i  recipro na. Grupna odluka predstavlja rezultat procesa GO. Unilaterarno odlu ivanje. Uspe an lan tima treba da: deli grupnu odgovornost. eti kih. anga ovana radi ostvarivanja cilja. Faktori rada grupe Saradnja kao fenomen. Komunikacija mo e biti autokratska ili demokratska. sociolo kih. "mamac" odlu ivanje. 3.  udru ena. 6. itd. klima khezije koja ne gu i individualnost. a ponekad i uzro no posledi nih veza i ideja. jak ose aj za podelu odgovornosti za rezultate rada. Saradnja tokom rada lanova tima mo e biti:  sekvencijalna. jasan po etni skup pravila rada.  paralelna. Me usobnu zavisnost karakteri e splet pribli no sli nih. i pristup "korpe" za otpatke. aktivno rasu uje i doprinosi re enju problema. 2. Kohezija grupe reflektuje slaganje lanova tima sa realizacijom zajedni kih stavova i ciljeva grupe. je dobro prirpemljen za svaki sastanak. psiholo kih. odlu ivanje jezgra grupe. 5. podstaknuti timove da idu za malim pobedama. pravilo ve ine. javlja se grupna kohezija i komunikacija. Konflikti nastaju naj e e zbog vi ekriteruijumskog tipa problema i estih suprotnih mi ljenja lanova tima. Da bi grupa bila efikasna neophodno je: stvoriti ciljeve grupe.Grupa je mali broj ljudi sa komplementarnim ve tinama. zajedni kim radnim pristupom i me usobnom podelom odgovornosti. Osobine efektivne grupe su: ose aj dobre definisanosti svrhe i postavljenog cilja. treba voditi ra una o miksu organizacionih. Dva klju na aspekta svih pregovara kih odluka su: konflikti i me usobna zavisnost. ravnote a ispunjenja individualnih i grupnih potreba. prihvatanja i razumevanja ideja i poruka. zatra i dopunsko obja njenje nejasnih tema diskusije. politi ki pristup. itd. a ne na li nosti. koncenzus odlu ivanje. Vrste GO: 1. Tokom rada grupe i grupnog dogovaranja. lanstvo bazirano na ve tini. ekonomskih. dvojno odlu ivanje. itd. Prilikom formiranja grupe. koristi sve raspolo ive tehnike aktivne saradnje. proceduralni pristup. 4. antropolo kih i drugih faktora. visok stepen prihvatanja mi ljenja me u lanovima. obezbediti me usobnu odgovornost. definisan zahtev za neposredno izvr enje cilja. Pristupi GO: racionalni pristup. pripremiti . pravnih. sposobnost aktiviranja "mo dane oluje". u potpunosti aktivira samodisciplinu. je spreman za diskusiju i komentare. Rasprava me u u esnicima sesije obuhvata aktivnosti evidentiranja.

y ponovo se vr i diskusija o novoizabranim idejama y glasanjem se bira najinteresantnija ideja. generi u se sve ideje radi re avanja problema. elemini u se nerelevantne ideje. delfi metoda. vremenom promeniti pojedine lanove tima. 5. Rezultati grupnog rada mogu se meriti: 1. vodi se aktivna diskusija. Najbolji na in da se do e do dobre ideje jeste generisanje to je mogu e vi e ideja. kvalitetom donete odluke. Metoda sortiranje karat. metoda uporednog pore enja. Njihov zajedni ki imenilac jeste: struktuiranje i analiza problema. proces se nastavlja dok se ne usaglasi najprihvatljivija alternativa. bira se 5 najinteresantnijih ideja. ocenjivanje. 3. . vremenskom dimenzijom. od u esnika se zahteva da daju svoje odgovore. iste se ispisuju na panelu. itd. grupa diskutuje i iznosi sve mogu nosti. itd. glasanjem se bira najinteresantnija. diskusija se ponavlja. diskusija se nastavlja u cilju kombinovanja svih ideja. Brainstorming metoda u toku procesa odlu ivanja procedura je slede a: y verbalno se opisuju sve ideje. metoda sortiranje karata. Panel metoda: nakon sa etog prikaza problema. Metoda ekspanzije/kontrakcije/ukr tanja: a) ekspanzija . y grupa razmatra i kombinuje sve prikupljene ideje. 2. 6. y glasanjem se bira 3 do 5 najinteresantnijih ideja. 4. itd. obu iti lanove tima novim uslovima rada. ideja koj je ostala na kraju ujedno je i najinteresantnija. stepeno voljnosti lanova tima da nastave dalji rad. moderator bez diskusije bele i ideje. glasanje i tra enje koncenzusa. Zato se preporu uju slede e metode: 1. 4. iste se prikazuju. 7. metoda ekspanzije/kontrakcije/ukr tanja. diskusija se ponavlja. nominalna grupna tehnika. tro kovima implementacije donete odluke.evidentiraju se sva alternativna re enja. panel metoda. isti se obra uju od strane moderatora. iz klase da bira se 5 najinteresantnijih ideja. iste se sortiraju u tri kategorije ( da. ponove se alju novi dopunjeni i prera eni zahtevi. na kraju se glasanjem bira jedna najprihvatljivija ideja. Delfi metoda: moderator ukratko obave tava sve u esnike sesije o problemu za koji se tra i re enje. y moderator ih ispisuje bez diskusije. Nominalna grupna metoda: u toku procesa odlu ivanja tiho se ( bez izja njavanja) generi u ideje. 3. grupi u se one koje su najinteresantnije za razmatranje. Metoda uporednog pore enja: evidentiraju se ideje. generisanje ideja. 2. Brainstorming metoda. diskusija se ponavlja. identifikuju se 3 osnovne ideje. 5.vodi se diskusija o problemu. diskusija. glasanjem se bira najinteresantnija.neophodnu spoljnu podr ku. poredi se svaka ideja sa preostalim. Bele e se sve ideje koje grupa generi e. ne i mo da). stepenom zadovoljenja donetom odlukom. .

Glasanje i GO Glasanje predstavlja aktivnost izbora jedne alternative. ve u usresre enost na re avanje zadatka.  manipulacija sa dva kruga glasanja.  blagovremenu ispravku uo enih gre aka. . y mogu nost organizovanja sastanaka bez obzira na vreme ili mesto. softver. Grupno odlu ivanje koristi jer daje:  upotrebu velike koli ine nagomilanog znanja.b) kontrakcija .  detaljnu analizu problema. ali sa dva kruga glasanja. . Osnovne komponente su hardver. radi se o strogom koncenzusu. a neke ulogu sledbenika.svi se me usobno ukr taju. i uticaj rasporeda alternativa u uzastopnom glasanju. y mogu nost odr avanja sastanaka sa izvesnim prekidima radi dopunskih konsultacija pojedinih u esnika sesija itd.  mogu nost generisanja ve eg broja ideja.vr i se stroga raspodela faktora zna ajnosti za sve alternative. y onemogu avanje blokade sastanaka. y paralelni rad svih u esnika sesije. itd. y povratna veza informacija tokom svih faza procesas GO.  bolje razumevanje za donetu odluku. . . y snimak svih me urezultata kao i kona nog re enja sastanaka. Obra eni su primeri su:  diktatura ve ine.lanovi grupe su u prethodnoj fazi odredili grupu najzna ajnijih alternativa. itd. c) ukr tanje . ljudi i procedure.pojedine alternative dobijaju ulogu lidera.usvaja se kolektivna odluka koja je prihvatljiva za sve u esnike sesija. Prednosti upotrebe GSPO su: y anonimnosti svih u esnika sesije. y upotreba irokog spektra metoda i modela GO. Grupni sistemi za podr ku odlu ivanju (GSPO) su interaktivni ra unarski sistemi uz pomo kojih se re avaju polu i nestruktuirani problemi u esnika sesije pri procesu odlu ivanja u grupi. . Osnovne karakteristike GSPO su:  GSPO je posebno dizajniran sistem  GSPO je projektovan sa ciljem da unapredi proces dono enja odluka u grupi  GSPO uskla uje znanja razli itih korisnika  GSPO mo e biti dizajniran za specifi nu ili op tu klasu problema  GSPO sadr i mehanizme koji obeshrabruju negativno pona anje u grupi.  po tovanje ve ine.  po tovanje ve ine.ukoliko je ona jednoglasno usvojena.

koja u sebi sadr i potencijal za njenu prakti nu primenu. Eksplicitno znanje 2. Implicitno znanje heuristi ko znanje. odlu ivanje na osnovu nepouzdanih i nepotpunih informacija i tuma enje svog pona anja. i to takvih problema za ije je re avanje potreban visok stepen stru nosti i iskustva iz domena kome se ekspertni sistem obra a. Vrste znanja: 1.Ekspertni sistem Ekspertni sistem je inteligentni ra unarski program koji koristi znanje i postupke zaklju ivanja u procesu re avanja problema. . Implicitno (tacitno) znanje Knowledge Management upravljanje znanjem. Omogu uju interaktivno savetovanje o problemu izme u sistema i korisnika (osobina po kojoj se najvi e razlikuju od svih prethodnih tipova informacionih sistema). asopisima i sl. ra unarsko predstavljanje i memorisanje. Osnovu ekspertnih sistema ini poseban softver koji modelira one elemente ovekovog re avanja problema za koje se smatra da ine ovekovu inteligenciju: zaklju ivanje. Kombinovano sa eksplicitnim tipom znanja ini oveka ekspertom. In enjerstvo znanja je proces izgradnje ekspertnog sistema. Eksplicitno znanje znanje dato u pisanoj ili drugoj prenosnoj formi i nalazimo ga u knjigama. Proces izgradnje ekspertnog sistema uklju uje interakciju izme u in enjera znanja (graditelja ekspertnog sistema) i jedne ili vi e osoba koje su eksperti u oblasti za koju se ekspertni sistem izgra uje. znanje koje ovek ekspert gradi na osnovu iskustva. Expert sistemi se pona aju kao vrhunski stru njaci na svom podru ju. Obuhvata skup metoda i postupaka koji se odnose na prikupljanje. Znanje je dostupno i mo e se prenositi putem knjiga i lekcija. kao i upotrebu ljudskog znanja u re avanju slo enih problemskih situacija. Sastoji se iz dela za re avanje problema i okru enja. In enjer znanja je osoba koja poznaje oblast ra unarskih nauka i ve ta ke inteligencije i zna kako se izgra uju ekspertni sistemi. prosu ivanje. Znanje predstavlja razumevanje odre ene oblasti.

strategija i postupaka za re avanje problema i ugra uje to znanje u ekspertni sistem. . Pri radu se koriste kontrolne strategije. sam ili uz pomo ekipe programera. koja karakteri u odlu ivanje na nivou eksperata u datoj oblasti.  Alat za izgradnju ekspertnog sistema.  Rezultat procesa je skup programa koji re avaju probleme u datoj oblasti na na in kako to radi ovek-ekspert. Sa jedne strane slu i da korisnik u toku rada sistema dostavi informacije koje sistem iz baze znanja nije uspeo da dobije. a sa druge strane omogu ava korisniku da za svaku odluku ekspertnog sistema tra i dodatno obja njenje o tome koji su ga zaklju ci vodili da donese takvu odluku. Baza znanja uklju uje injenice. On radi tako to injenice iz baze znanja kombinuje sa informacijama dobijenim od korisnika u cilju izvo enja specifi nih zaklju aka. Ona uva injenice i zaklju ke dobijene tokom teku e ekspertize. Komunikacioni interfejs je deo koji omogu ava dijalog izme u donosioca odluke (korisnika) i sistema. pridru enih problemu. Heuristiku ine li na pravila prihvatljivog rasu ivanja . Mehanizam zaklju ivanja (inference engine) je softver sposoban da sredi informacije iz baze znanja i da na osnovu toga izvu e zaklju ke. Sadr i informacije koje se odnose isklju ivo na teku i problem odlu ivanja. koje odlu uju u kom trenutku treba primeniti neko od pravila iz baze znanja na nove injenice dobijene tokom konsultovanja sa korisnikom (simulacija ljudskog razmi ljanja). Globalna baza podataka je radna memorija za bele enje trenutnih statusa sistema. ulaznih podataka za odre eni problem i relevantnih elemenata iz dotada njeg rada.Ciklus upravljanja znanjem: In enjer znanja:  In enjer znanja od eksperata vr i ekstrakciju njihovih procedura. Komponente ekspertnog sistema Baza znanja (knowledge base) je baza injenica i heuristika u podru ju za koje je namenjen ekspertni sistem. relacije izme u injenica i mogu e metode za re avanje problema u oblasti date aplikacije. Pi e programe.

Predstavlja najbolja razmi ljanja vrhunskih eksperata u datoj oblasti. uglavnom.  injenice ine glavni deo podataka o prirodi sistema. Razlika od konvencionalnih programa  Konvencionalni programi svaki put daju konkretne rezultate. Prednosti primene ekspertnih sistema      Postojanost Prenosivost Pouzdanost Cena Ekspertni sistem je konzistentan na njega okolina ne uti e.  Heuristiku ine li na pravila rasu ivanja i ve tina u izboru i dono enju odluka kojima se menja stanje sistema. njegovim aktivnostima i ciljevima koje sistem ostvaruje kroz te aktivnosti.  Znanje ekspertnog sistema ine injenice i heuristika (iskustvo i ose aj za izbor re enja). a imaju mogu nost i da u e na gre kama.Svojstva ekspertnog sistema  Srce svakog ekspertnog sistema je znanje akumulirano u procesu izgradnje tog sistema.  U konvencionalnim programima. daju korektne odgovore. ekspertni sistemi.  Ekspertiza visokog nivoa va no svojstvo ekspertnog sistema. Slabo je uglavnom dokumentovana i svojina je vrhunskih specijalista za oblast koju pokriva dati ekspertni sistem. pomo u re avanju problema.  Ekspertni sistemi su zasnovani na stru noj ve tini akumuliranoj u bazi znanja. moduli (potprogrami) se me usobno pozivaju po fiksnom postupku.  Mogu nost predvi anja  Mogu nost obu avanja preko institucionalne memorije obuka stru nih ljudi i uvo enje u posao po etnika. OVEK EKSPERT MO E OTI I TE KO PRENOSI SVOJE ZNANJE TE KO DOKUMENTUJE ZNANJE NEPREDVIDIV SKUP EKSPERTNI SISTEM PERMANENTNO ZNANJE ZNANJE SE LAKO PRENOSI ZNANJE SE LAKO DOKUMENTUJE KONZISTENTAN PODNO LJIVA CENA . Sakupljena je i ugra ena u program tako da u postupku re avanja problema mo e dovesti do preciznih i efikasnih re enja. tako da su u stanju da ponude inteligentan savet i na zahtev mogu objasniti svoju liniju rasu ivanja.

Razvoj ekspertnog sistema je opravdan ako:  postoji ekonomska isplativost.  eksperti esto napu taju radno mesto.  potrebna je ekspertiza na mnogo mesta.  eksperti su retki. . Razvoj ekspertnog sistema je odgovaraju i u slu aju da:  re avanje problema zahteva rukovanje simbolima. ni za svaki obim posla. zbog kontaminiranosti ili drugog razloga koji ugro ava ivot.  problem je razumljiv. Da bi razvoj ekspertnog sistema bio mogu .  koriste se heuristi ka re enja.  re enje ima prakti nu primenu.  problem nije suvi e jednostavan. to se ini ako je razvoj ekspertnog sistema mogu . ekspertni sistem se razvija za prakti nu namenu.  zahteva misaone ve tine. opravdan i odgovaraju i.  re avanje problema nije suvi e obimno. potrebni su slede i uslovi:  re avanje problema ne zahteva rasu ivanje zdravog razuma. pa oveka zamenjuje ra unar.  eksperti mogu da defini u metode re avanja problema i oni su jedinstveni.  problem nije suvi e slo en.  radno mesto je nepodesno ili ak tetno za oveka.Nedostaci primene ekspertnih sistema OVEK EKSPERT EKSPERTNI SISTEM KREATIVAN PRILAGODLJIV ULNI SENZORI IRINA SAGLEDAVANJA NEMA KREATIVNOST NIJE PRILAGODLJIV SIMBOLI KAO ULAZ USKO SAGLEDAVANJE Opravdanost izrade ekspertnih sistema Ne mo e se ekspertni sistem projektovati za svaku primenu.

Intranet. Intranet. search engina Naj e e povezana sa Internetom Radi kao privatna mre a Privatnost mre e se ostvaruje preko firewall-a. brovsera. jezicima IV generacije i sl. tehnologije servera. MIS U E-COMMERCE OKRU ENJU Internet i Web  Izjedna avanje e-commerce i e-business sa Internet/Web  Web omogu ava kupcima nala enje adekvatnijeg proizvoda sa konkurentskom cenom  Web i Internet su sredstvo odnosno infrastruktura koje omogu avaju da se vr i e-commerce i e-business  Tradicionalni prodavci brinu o konkurentnosti sa Web prodajom  15% u tede u kupovini. Pravci razvoja ekspertnih sistema  Budu i razvoj ekspertnih sistema vitalno e zavisiti od brzine njihove integracije sa bazama podataka. . Internet. Ekstranet internet. Kori enje TCP/IP protokola.  Kodiranje tehni kih znanja  Sistemi isporuke znanja (knowledge delivery system).kori enje interneta za ograni ene svrhe (uz kori enje passworda). ne to to je bazirano na internet tehnologijama) Internet. da li je stepen zadovoljstva-usluge isti ili manji???.Oblasti primene ekspertnih sistema         dijagnosti ki sistemi sistemi predvi anja sistemi projektovanja sistemi planiranja sistemi nadzora sistemi otklanjanja gre aka sistemi za u enje sistemi upravljanja. Ipak.globalni internet-javna komunikaciona mre a koja nema vlasnika (internet tehnologije.mre a jednog preduze a-korporacije baziranja na internet tehnologijama. internet.

browser-e itd. ‡ veliku propusnu mo informacija izme u kompanija bez namenskih privatnih linija. B2B2C. firewall ili VPN pristupni uredjaj. uklju uju i i Internet . Internet je omogu io slede e tri prednosti u me ukorporacijskoj trgovini: ‡ distribuciju informacija svim partnerima. Elektronska trgovina EC (Electronic Commerce) je poznati komunikacioni koncept. zdravstvene informacije. i zaposlene u podelu informacija i vo enje elektronskog biznisa. Ekstranet. Bezbednost/sigurnost mre e se ostvaruje odgovaraju om tehnologijom.C2C. koji se razvija i koji obuhvata proces kupovine i prodaje ili razmene proizvoda. nekretnine. VPN je sigurna (bezbedna) mre a na Internetu. trgovcima i kupcima omogu uje smanjenje tro kova. Business-to-business Business-to-business orijentisana EC pokriva skup komunikacionih aktivnosti izme u kompanija i/ili korporacija. Relacije izme u u esnika u E-trgovini: C2B2C. bolovanja. utro ak radnog vremena)  Business to Business (B2B) potpuno automatizovan sistem koji je podr an E-Commerce i ekstranetom i omogu uje trgovinu izme u firmi preko Interneta. B2B aplikacije omogu avaju organizacijama da izgrade nov na in poslovanja . EC primene mogu biti business-to-customer ili business-to-business orijentisane. ‡ interfejs za EDI sistem. online aukcije. Takodje koristi TCP/IP. odsustva.omogu ava eksterno kori enje jednog Intraneta iz drugih udaljenih Intraneta. usluga i informacija preko ra unarskih mre a. Pri povezivanju dveju strana. Elektronsko poslovanje Osnovni oblici elektronskog poslovanja vezani su za:  internu upotrebu . Extraneta (mre a poslovnih partnera nastala objedinjavanjem korporacijskih intranetova). Security odnosno tajnost podataka kao i privatnost se obezbedjuje VPN tehnologijom (Virtual Private Network) za povezivanje dva sajta mora da postoji VPN kabl i ruter i firewall. EC je moderna poslovna metodologija koja organizacijama. kupce 3. one moraju imati instaliran VPN ruter. Koristi internet tehnologiju da uklju i slede e strane: 1. B2B. poslovne partnere 2.primena Intraneta. njena najve a prednost je to koristi javnu infrastrukturu. koja po definiciji nije otvorena glavnim internet korisnicima. turizam i saobra aj. odmori. Business to Employee B2E (plate. uz unapre enje kvaliteta roba i usluga i pove anje brzine njihove isporuke. sa nizom prate ih aktivnosti  Business to Consumer (B2C) se odnosi na mnogo iri deo privrede: online bankarstvo.Ekstranet je kolaborativna mre a. Stvaranje novih veza izme u preduze a.

lanarina. posredovanje.B2B tehnologije: ‡ olak avaju transakcije za prodaju roba i usluga izme u organizacija ‡ omogu avaju integraciju lanca nabavke ‡ online pribavljanje robe jedne firme za drugu Problemi za primenu B2B aplikacija: pravna integracija bezbednost.  Nabavka (on-line popunjavanje narud benice. shvati e da je mnogo jeftinije otvoriti sajt nego prodavnicu. Povla enje usluge ili proizvoda od strane klijenta EC obezbe uje pomo u on-line rasprodaje ili malih oglasa. Kompanija koja podr ava ove transakcije mora na i neki ne tradicionalni na in za naplatu usluge. business-to-customer. C2C (Consumer to Consumer) Potrosa i trguju direktno sa drugim potrosa ima. . EC poma e komitentu da determini e svoje potrebe putem fotografije proizvoda. Preduze a koja imaju posrednike u distribuciji. Primer C2B2C aplikacije . reklamiranje ili neka kombinacija. download demonstracionih fajlova i sl.autotrader. Ove aktivnosti se odvijaju u etiri faze:  Tra nja. on-line tehni ke podr ke. Primer B2C aplikacije je sajt maloprodaje proizvoda ili usluga. pokriva veliki broj aktivnosti koje se odvijaju na relaciji izme u poslovanja i kupca. brzina i fleksibilnosti u B2B aplikacijama Business-to-customer Potro a ki orjentisana. Oblici poslovanja na Internetu koji daju direktan interfejs izme u preduze a i potro a a. tekstualnih opisa. Katalog i prodaja polovnih i novih kola izme u korisnika .www. Standardi za E-Commerce transakcije Osnovni standardi koji su vezani za elektronsko poslovanje su:  Electronic Data Interchange (EDI)  Extensible Markup Language (XML). Preduze a koja nisu nikad direktno prodavala potro a ima. zatvaranje prodaje i isporuka)  Posredovanje.com. video prezentacija.  Povla enje. B2B2C (Business to Business to Consumer) Kori enje modela B2B koji podr ava poslovanje preduza a po modelu B2C Doprinosi uspehu B2B i zadovoljava potencijalnu tra nju B2C. EC podr ava korisnika u ovoj fazi putem interaktivnih on-line korisni kih grupa. frekventnog postavljanja pitanja i dr. reklami i prodaji proizvoda B2C nije efikasan model. Aplikacija koja povezuje jedan online katalog sa drugim mo e se smatrati kao B2B2C aplikacijom C2B2C (Consumer to Business to Consumer) Uklju uje potro a e sprovode i transakciju sa ostalim potro a ima koriste i online preduze e kao posrednika. Cena usluge je obi no mali procenat transakcije.

Osnovna karakteristika klasi nog EDI-ja je standardizacija na nivou razmene dokumenta. faks. sa poslovne aplikacije koja je kompjuterski podr ana na jednoj lokaciji u poslovnu aplikaciju podr anu na drugoj lokaciji. otpremnice. fakture. kako bi . defini e se kao kretanje poslovnih podataka elektronskim putem izme u ili u okviru firme u struktuiranom. konverzija protokola.. EDI ubrzava razmenu poslovnih dokumenata i redukuje administrativne tro kove. Raste interes malih i srednjih preduze a za EDI. podaci se sme taju u samom VAN sistemu i dostupni su u svakom trenutku. Defini u format i sadr inu poslovnih dokumenata . fakture. VAN Razmena dokumenata i poruka preko VAN.EDI elimini e slanje dokumenata putem papira.). koji omogu ava da podaci budu transferovani.. u prevodu sistem elektronske razmene podataka. kao to su X12 ili UN/EDIFACT. Ve ina korisnika koristi ValueAdded Network (VAN). a neke oklevaju. poseduju ljudske resurse koji nadgledaju kompletan saobra aj kao i ponudu Internet usluga. Omogu ava elektronsko vo enje business procesa izme u dobavlja a i korisnika bez manuelnih intervencija. funkcionisanje kao bezbedonosna me uzona. VAN se koriste za uvanje i isporuku EDI dokumenata. Neke kompanije koriste Internet. Koristi se u modelima:  Business-to-business i Collaborativni e-business  Koristi se i u inter-organizacionoj razmeni dokumenata  Slabije se koristi u modelu business-to-consumer iz razloga to su transakcije naj e e individualne. ve automatsku razmenu poslovnih podataka u standardizovanom elektronskom formatu izme u aplikacija (proces to proces) posredstvom ra unarske mre e. bez ponovnog unosa. Za EDI transakciju treba vi e alata uklju uju i software za prevo enje i komunikacione ure aje. Osnovna odgovornost VAN mre e: skladi tenje. tehnologiju koja postaje manje skupa za implementaciju.  Kad narud ba korisnika treba da se prosledi distributeru ili drugoj kompaniji re enje je EDI. arhiviranje. Ulaz translacionog softvera su podaci (dokumenti) generisani od strane aplikacija IS. a zatim se struktuiraju prema sintaksnim pravilima EDI standarda. komunikacija sa VAN vr i se preko telefonskih linija. Translator software postoji za svaku hardversku platformu. e-Mail. ponude i drugo) ‡ podaci koji se prenose moraju biti formatirani u skladu sa propisanim standardima (EDIFACT je poznati internacionalni standard koji predstavlja skup sintaksnih pravila koja defini u strukturu poslovne transakcije (dokumenta) koja se prenosi ‡ podaci se konvertuju u standardni format uz pomo specijalnih EDI translatera (prevodioca). poseduju veliki broj mogu nosti (prevo enje u EDI i obrnuto. EDI dokumenta su ograni ena standardima.slanje EDI. Stvara paperless office okru enje.EDI. Sredstvo za razmenu business dokumenata velikih razmera izme u organizacija telefonskim linijama narud benice. EDI ne predstavlja standard. Razlike izme u EDI-ja i obi ne elektronske po te: ‡ poruke u EDI transferu su dokumenti o poslovnim transakcijama (narud benice. Ovi podaci se konvertuju u oblik povoljan za formatizovanje. kompjuterski obradivom formatu podataka. Mnoge organizacije koriste direktne komunikacijske veze. sigurno sredstvo prenosa za potrebe korisnika..

dozvoljava definisanje novih tagova . platformski nezavisna tekstualna datoteka.U XML koristi se tag za predstavljanje markup-a Extensible . Klju ni koncepti  XML dokument: samoopisujuca. Istorijski razvoj XML-a .pro irljiv jezik. XML (eXtensible Markup Language) Markup . ali nisu najbolje re enje za e-Business prvenstveno zbog visokih tro kova.korisnici dobili sve usluge na jednom mestu.  Razdvajanje struktuiranog sadr aja dokumenta od njegove prezentacije.dodavanje specijalnog znacenja podatku .meta jezik omogu ava definisanje drugih markup jezika. VAN su popularne. XML Kriti ni faktor u razvoju ra unarskih mre a je ostvarivanje medjusobne komunikacije izmedju ra unara i aplikacija na razli itim platformama koje rade pod razli itim operativnim sistemima.  XML je veoma pogodan kao format za razmenu podataka izmedu heterogenih aplikacija na Web-u.

navigacija i prezentacija U XML-u. a XML je opis podataka. link itd. svaka Web stranica ili svaki objekat Web stranice (paragraf. ne zavisi od platforme i dobro je podr an XML odvaja podatke od prezentacije i procesiranja. slika. XML XML je takodje upro ena verzija SGML-a iji je cilj struktuiranje dokumenata tako da se omogu i njihovo pretra ivanje. tj. To je metod za sme tanje struktuiranih podataka u tekstualni fajl. jer je HTML orjentisan na prezentaciju. HTML opisuje sadr aj Web stranice (uglavnom tekst i slike) samo u smislu kako treba da bude prikazana i kako se sa njom mo e vr iti interakcija.) moraju imati jedno informaciono polje ili metafile koji opisuje njihov sadr aj i vaze sa drugim sadr ajima u struktuiranom formatu Takav metafile omogu ava pretra ivanje i izdvajanje samo nekih Web-ova koji odgovaraju kriterijumima pretra ivanja (HTML nema takvu mogu nost) . XML nije pro irenje HTML-a.SGML HTML XML i HTML XML ne pripada nikome.

razmenjuju i obradjuju informacije koje se nalaze na sistemima razli itih osobina.U XML-u za svaku vrstu dokumenata se mo e razviti DTD (definicija tipa dokumenta) kojim se defini e njihov sadr aj i odgovaraju i tagovi Kriti ni faktor u razvoju ra unarskih mre a je ostvarivanje medjusobne komunikacije izmedju ra unara i aplikacija na razli itim platformama koje rade pod razli itim operativnim sistemima. Model nekog realnog sistema je subjektivni odraz objektivne stvarnosti . Primer XML dokumenta (opis karakteristika automobila) <productspec> <manufacturer>Ford</manufacturer> <model>Escort</model> <doors>2 doors</doors> <color>Red</color> <price> 18500</price> <terms> Price is negotiable</terms> <description>This automobile is new </description> </productspec> XML je naro ito va an u e-business gde se kombinuju. Modeliranje menad erskih zahteva za informacijama Modeliranje je jedna od najefektivnijih tehnika za razumevanje i jednozna nu komunikaciju izme u projektanata i korisnika. kojom se reprezentuje kompletna i samodosledna pojednostavljena stvarnost. formata i aplikacija Primer: da bi kupac uporedio cene proizvoda mora da pristupi opisima proizvoda zapam enih u razli itim formatima na razli itim ra unarima proizvodja a Re enje: XML dokument se mo e lako parsirati tj.  Ve ina ljudi razmi lja o modeliranju kao o slikovitoj prezentaciji.  U procesu modeliranja elimini u se detalji. mogu se izdvojiti njegove komponente koje se podvrgavaju procesu obrade od strane bilo kog korisnika XML se mo e tretirati kao posrednik izmedju baze podataka dobavlja a i kupca koji interpretira i prevodi podatke u formu koja je razumljiva razli tim korisnicima bez obzira na platformu na kojoj se nalaze. kreirana da bi se bolje razumeo sistem. XML je podskup SGML-a (Structured Generalized Markup Language) XML je metod za sme tanje struktuiranih podataka u tekstualni fajl Kori enjem XML-a omogu uje se programiranje na Internetu. ime se umanjuje vidljivost kompleksnosti sistema koji se prou ava. jer modeliranje za prikaz uglavnom koristi pravougaonike i linije. Model je semanti ki zatvorena apstrakcija sistema. XML (eXtensible Markup Language) je jezik za opis struktuiranih dokumenata razvijen kao temelj nove generacije Web aplikacija za rad sa podacima.

paralelnog sistema ozna avanja gde se defini e jedinstven identifikacioni broj.  Druga zabluda je da ako naru ite projekat mo ete br e zavr iti posao. .Modeli dokumentuju odluke koje smo donosili. i ma koliko ga platili. standardizovani naziv i klasifikacioni broj.ta se posti e modeliranjem? . to oni ne razumeju ta je ura eno. postoje e aplikacije mogu da se uzmu kao osnova za rein enjering. .Prvo je potrebno definisati zajedni ku bazu podataka (u praksi se zove predmet poslovanja i ifarnici).  Tre a pretpostavka vezana je za kori enje sistema za upravljanje bazama podataka (SUBP). Zablude od kojih se polazi prilikom preslikavanja realnog sistema u informacioni sistem modeliranjem procesa i podataka:  Prva zabluda je da neko drugi mo e uraditi posao po principu klju u ruke .  Tre a zabluda je da preslikavanjem postoje ih aplikacija u novo hardversko i softversko okru enje mo ete dobiti nov informacioni sistem. ili kakav bi trebalo da bude.Naru eni posao po ovom principu zna i da se kupuje ne ije tu e re enje. .Pod jedinstvenim modelom procesa i podataka podrazumeva se obi no primena jedinstvene metodologije vezane za projektovanje kori enjem CASE (Computer Aidid Software Engineering) alataBPWin (Bussines Process for Windows) i ERWin (Entity Relationships for Windows).Najbolje re enje je napraviti me oviti tim konsultanata sa stru njacima iz preduze a. .Definisanje naj e e tzv.Baza zajedni kih podataka je jezgro i ona omogu ava da se podaci memori u samo jednom na ra unaru i da ih onda svi zainteresovani koriste po potrebi.Po to kadrovi iz preduze a nisu u estvovali u realizaciji. . . . -Samo uz pristup inverznog in enjerstva kori enjem CASE alata. . .Modeli omogu uju da se odredi struktura ili pona anje sistema.Jedinstven identifikacioni broj je neimenovani redni broj (6 cifara) .  Druga bitna pretpostavka je jedinstvenost modela procesa i podataka.Modeli daju uzorke koji nas vode prilikom konstrukcije sistema. i uz kriti an odnos prema dosada njem radu. to daje najbolje re enje. . Pretpostavke Da bi se izvelo modeliranje procesa i podataka potrebno je ispuniti slede e pretpostavke:  Prva pretpostavka vezana je za jedinstvenost sistema ozna avanja.Izbor SUBP i kupovina hardvera nastupa tek posle projekta vezanog za modeliranje procesa i podataka.Modeli poma u da se sistem vizuelizuje onakav kakav je. za tu e uslove rada. . . nikada ne e proraditi u Va em preduze u. jer u suprotnom preslikavate i lo na in rada. ne prihvataju tu a re enja i bojkotuju uvo enje. . To su podaci koji predstavljaju osnovu za razvoj Intraneta i Data Warehous koncepta kao osnove za dono enje poslovnih odluka.Klasifikacioni broj defini e grupe predmeta poslovanja i svako mesto ima odgovaraju e zna enje (do pet cifara).

Rein enjering poslovnih procesa Rein enjering poslovnih procesa (BPR Business Process Reingineering) jeste prelazak u novu tehnolo ku paradigmu (uzor).popravke . y Rein enjering poslovnih procesa ne donosi unapre enje postoje eg nivoa.Ograni enja Izdvajaju se tri bitna ograni enja: . o Istorijski gledano. y Rein enjering nije: .razbijanje procesa na elementarne zadatke. proizvodnje i projektovanja i dr.stepen organizovanosti sistema koji se analizira zavisi od razra enosti standardnih dokumenata i procedura za njihovu obradu i distribuiranje. menad menta. prvi elementi rein enjeringa su nastali sa uvo enjem automatske obrade podataka (AOP).smanjenje obima organizacije . . ve se organizovanje vr i oko kontinuiranih poslovnih procesa iji je osnovni cilj dostava proizvoda potro a u.znanje projektnog tima. a ne na strukturi organizacije. o uvanje interesa vlasnika organizacije. o Konstantno se izvode aktivnosti vezane za uvo enje serije standarda: ISO 9000.pravljenje marginalnih promena y Rein enjering je po eti iz po etka o . dobavlja a i dru tva. o Promene vezane za razvoj informati kih tehnologija jedan od glavnih krivaca to se pristupa rein enjeringu poslovnih procesa.automatizacija . zaposlenih. .razbijeni zadaci se dodeljuju usko specijalizovanim radnicima. ve zahteva odbacivanje i ponovno zapo injanje posla na nov na in. Zbog razvoja informati kih tehnologija moraju se revidirati osnovne postavke Adama Smita vezane za postoje i na in rada. navedene postavke Adama Smita postale su smetnja razvoju savremene organizacije poslovanja. prodaje. y Osnovna ideja rein enjeringa poslovnih procesa vezana je za maksimalno zadovoljenje zahteva i o ekivanja kupca.smanjenje neaktivnih delova organizacije . ISO 14000.) y Sa pojavom informati kih tehnologija. EDI i EDIFACT standarda. .ograni enja vezana za korisnike su u vezi sa odbojno u prema ideji uvo enja novog sistema i . gde nema podele poslovnih procesa na prodaju.radnici su izdvojeni u razli ite organizacione celine.postojanje konfliktnih ciljeva izme u OJ preduze a (nabavke. y Savremena organizacija poslovanja se bazira na ideji ponovnog sjedinjavanja razli itih aktivnosti u jedinstvene poslovne procese. a koje se odnose na: . marketing i ra unovodstvo. njihova metodologija rada i iskustvo za sli ne sisteme. . gde je fokus na na inu izvr enja posla.

obrazovani i visoko motivisani zaposleni. tehnologija. izrada. gde je potrebno znati probleme kupca pre njega samog i znati re enje za njegov problem i to mu ponuditi preko Internet servisa. Ljudi u organizaciji su usmereni da zadovolje klijente.. Aktivnosti rastu i postaju vi edimenzionalne kako ljudi preuzimaju iri obim zadataka. prodaja). pre nego menad eri. od za titni ke ka proizvodnoj orijentaciji.odva iti se na radikalne promene . Osnova za merenje doprinosa vi e nije aktivnost ve rezultat. Menad er okuplja tim oko projekta koji ima svoje faze (ideja. Rezultat ovakvog rada je drasti no smanjenje vremena i tro kova. Osobine organizacija u kojoj je sproveden rein enjering            Procesi su jednostavni. pri emu se ovakvim na inom rukovo enja otklanjaju gre ke izme u odeljenja.sa najbitnijim proizvodima i tehnologijama . . Organizaciona strukutra se menja sa hijerarhijske na "horizontalnu".biti to inovativniji u postoje im procesima . a kao krajnji rezultat ima profit. Nagrade i premije se dele prema postignutom u inku i rezultatima. Klju ne osobe u organizaciji su specijalisti. Ljudi preuzimaju vi e kontrole. Uloga menad era se menja od nadzornika u vo u tima. projektovanje.sa potrebom za poslovnim uspehom u budu nosti y y y y y Rein enjering poslovnih procesa vr e sposobni. Sistem vrednosti u organizaciji prolazi kroz duboke promene. Menad eri su treneri i lideri. Osovina oko koje se okre e organizacija nije vi e odeljenje ve proces.Ovi rezultati se predvi aju i zbog prelaska preduze a na informacione tehnologije. umesto da budu kontrolisani.Informacione tehnologije se koriste za pribli avanje kupcu. Te i te u okolini u kojoj je sproveden rein enjering se pomera sa pojedinca na tim. Specijalisti razli itih profila rade zajedno tokom celog procesa u okviru me ovitih multidisciplinarnih timova. a ne rukovodioce. Radikalne prednosti u odnosu na konkurenciju Unapre en kvalitet za 84% Smanjeno vreme do pojave proizvoda Unapre ena komunikacija Tro kovi razvoja smanjeni za Pove anje profita za 75% 61% 54% 35% . a ne slo eni. Sli nosti TQM i rein enjering poslovnih procesa .

koja treba da bude orjentisana prema vani. poslovne i informati ke promene. . Podrazumeva dobrovoljno uklju ivanje zaposlenih. . Uklju ivanje svih procesa.omogu i zamenu dugotrajnih mera merama koje donose brze i drasti ne promene.u oba slu aja postoji potreba da se delegiraju odgovornosti i ovla enja. . koji u svojoj nadgradnji treba da preraste u TQM (Total Quality Management). . Zahteva male investicije.pove a kvalitet i smanji tro kove. postoje dve vrste opasnosti prilikom sprovo enja rein enjeringa: . .  Me utim. nije ta no. Ako se ove izmene ne naprave. ili . .je u pitanju ljudski faktor nespreman na promene?  Izgledi za uspeh vezani su pre svega za uverenost vode eg menad menta u uspeh. Dolazi se do naglih i drasti nih pobolj anja.inicijativu za uvo enje i TQM i rein enjeringa daje top menad ment. . kao i potreba za edukacijom i obukom. Poslednjih godina. mo e do i do uskih grla.  Osnovne sli nosti izme u rein enjeringa i TQM : .  Da li razlog.u lo oj proceni koje procese je potrebno promeniti.elimini e nepotrebne aktivnosti. tako malog procenta uspe nosti le i u: . Razlike TQM i rein enjeringa poslovnih procesa TQM Rein enjering poslovnih procesa Dobijaju se kontinuirana i mala pobolj anja. Rad po timovima.sprovo enje redizajna poslovnih procesa uslovljava i odgovaraju e organizacione. Zahteva velike investicije. Uklju uje pojedine kriti ne procese. .  Prakti na iskustva pokazuju da skoro 70 procenata (tipi nih) akcija u injenih u rein enjeringu ne daje rezultate zadate za neki odre eni vremenski rok.pobolj a organizacionu strukturu.smanji vreme izvr enja procesa.omogu i prijatnu atmosferu za rad i .pobolj a interne i eksterne odnose.mi ljenje da implementacija novih tehnologija treba da automatski doprinosi direktnom unapre enju poslovnih procesa. veliki je trend uvo enje standarda kvaliteta ISO 9000.orjentisanost ka procesima. Sprovodi se na silu i po naredbi. Uklju ivanje svih zaposlenih. . O ekivani efekti Rein enjering poslovnih procesa treba da: .defini e iroku odgovornost zaposlenih.prekomernom planiranju. . ili .