DlJAGRAMl ZA DIMENZIONISANJE ARMIRANO BETONSKIH PRESEKA PREMA GRANICNOJ NOSIVOSTI

Recenlenti: Prof. dr M.IIorad hkovic. dip'.!nt Due .. dr Dd_n BaJie, dip!. Int ISBN 86·315-02064 Za IRO ..GRAOEVINSKA KNJlGA": Milan Viinjlt, dir~k'or - odgovornl urednik Milil:lI nodi~, odgovomi u.rtdnik Olga ArsenijeviC., uTednik Dubravka Jurel. - K.ovafevic, lektor Vera Kndevic, korek.or Dragllnl Paunovic. naslovna stram. i tehnifko uret1enje folo-slog: "MM FOSLAM" Tir:al: 1500 primenllka
SlamplIi: ~tllimpllrija . ,Bllkar" Bor

postize se i veca sigurnost pri projektovanju jer se problem dimenzionisanja moze sagledati i bolje razumeti u celoj oblasti kornbinacije jednovremenih uticaja i Nu' Mu Prirucnik sadrzi dijagrarne za dimenzionisanje pravougaonih i kruznih preseka opterecenih na pravo i koso slozeno savijanje sa normalnom si10m pritiska iii zatezanja. Autori se najtoplije zahvaljuju svima koji su na bilo koji nacin doprineli i pomogli pri izradi prirucnika. takode. prikazani dijagrami za pravo slozeno savijanje armiranobetonskih zidova. Interakcioni dijagrami prikazani u OVOID prirucniku imaju za cilj da ubrzaju postupak dimenzionisanja armiranobetonskih preseka koji se najcesce javljaju u praksi. da ce naici na dobar prijem i kod studenata gradevinskih fakulteta. posebno onim koji su ucestvovall u nie- govoj tehnickoj obradi. ali i svim ostalima koji se bave projektovanjem arrniranobetonskih konstrukcija. izmedu ostalog. Vecina zemalja vee je odavno u svojim propisima usvojila ovakav koncept proracuna koji. godine AUTORI . data su neophodna objasnjenja i uputstva za koriscenje propracena karakteristicnim brojnim primerima. Posebno su. Beograd. na kraju prirucnika. i za glatku armaturu ~ GA 240/360 (uv = 240 MPa). Nadamo se. Radi lakse primene prirucnika. armiranih u polju prema seizmickirn propisima minimalnom armaturnom mrezom I(MA 500/560) i promenlj ivom rebrastom arrnaturom koncentrisanom u uglovirna zida.PREDGOVOR Pojavom novog Pravilnika 0 tehnickim normativima za beton i arrnirani beton i u nasoj zemlji se prelazi na dirnenzionisanje armiranobetonskih poprecnih preseka prema granicnoj nosivosii. Ovako koncipiran prirucnik uglavnorn je namenjen gradevinskim inzenjerirna. danas. za razlicite kornbinacije spolja~njih uticaja pruza veci stepen ujednacenosti koeficijenta sigurnosti konstrukcije u celini.RA 400/500 (uv :: 400 MPa). predstavlja napredak jer. sa sve prisutnijim racunarima. uz pomoc racunarskih programa. Sam proces dimenzionisanja obavlja se najcesee uz POIDoe tabela. Ispred svake grupe dijagrama prilozene su pregledne tabele sa skicom preseka i rasporedom armature koje imaju za cilj lakse pronalazenie trazenog dijagrama. u odnosu na klasican nacin dirnenzionisanja prema dopustenim naponirna. Pored brzine u radu. i to za dye vrste armature: rebrastu armaturu . marta 1989. koja se nesumnjivo povecava u odnosu na dimenzionisanje primenom tabela. dijagrama i nomograma u kojima su dati potrebni parametri za karakteristicne slucajeve preseka ili.

0 efekat). sa mehanickim procentom armiranja kao parametrom cije su granice izabrane tako da pokrivaju najcesee slucajeve koji se javljaju u praksi. Ukoliko se dopunski efekti dobijeni po teoriji 2. reda moraju posebno da se analiziraju. Sigurnos! prema iomu poprecnog preseka je zadovoijena onda ka~a je granicna nosivost preseka veca iii jednaka nosivosti tog preseka za granicne uticaje dobijene mnoienjem statickih uticaja parcijalnirn koeficijentima sigurnosti. Osim za pravo slozeno savijanje. Kada je a stubovima rec. buduci da se dimenzionisanje putem dijagrarna odnosi sarno na granicnu nosivost poprecnog preseka. Kako je to vee uobicajeno. . dijagrarni su prikazani u bezdimenzionalnom obliku m .n. Prethodno naprezanje moze takode da se obuhvati pa se domen primene dijagrarna moze i prosiriti. UVOD Dijagrami interakcije u ovorn prirucniku predstavljeni su tako da prikazuju racunsku granicnu nosivost poprecnog preseka (Mu' N ). dijagrarnima interakcije ne maze se opisati granicno stanje stuba kao konstruktivnog element a u celini. reda svedu na promenu ekscentriciteta normalne sile u okviru posmatranog preseka (tzv.1. Dijagrarni interakcije uglavnom su namenjeni analizi granicne nosivosti arrniranobetonskih stubova razlicitih poprecnih preseka i rasporeda armature. P . Problerni stabilnosti j uticaja 2. Dakle. za jedan odredeni oblik poprecnog preseka i usvojeni poloiaj armature. dijagrami predstavljaju interakciju izmedu granicnih momenata savijanja i granicnih normalnih sila. narocito su pogodni za dimenzionisanje u slucaju kosog savijanja. dijagrarn interakcije rnoze opet da se primeni uvodenjem korigovanog granicnog momenta savijanja.

5.4. 2.2. . razmicanja i sleganja oslonaca tokom vremena i drugo. racunska cvrstoca betona. skupliania betona. bezdimenzionalni granicni savijanja oko ose x. a diJatacije zatezanja negativne. dilatacije pritiska su pozitivne. 2. Slika 1.L C Ukupna visina. GRANICNI UTICAJI Za proracun deci uticaji: preseka prema granicnorn uticaji sopstvene ku. koeficijent procenat koefecijent raspodele 2. aiT 2.3. GEOMETRlJSKE d. Shodno ovim . ukupne armature. uticaji ostalih opterecenja: prornene temperature. opterecenja snegom i vet rom.6. b) kruzni presek. KARAKTERISTIKE MATERIJALA (Iv - fB - granica velikih izduzenja armature. USVOJENI ZNACI SILA I DILATAGIJA Normalna sila pritiska usvojena je sa pozitivnim znakorn. UNUTRASNJE SILE sile lorna preseka (sila pritiska je pozitivna a sila zatezanja ie negativna). a sila zatezanja sa negativnim znakom.1.oznakarna. OZNAKE I DEFINICIJE 2. ARMATURA ukupna povrsina armature. tezine i stalnog opterecenja. Geometrijske karakteristike a) pravougaoni presek. bezdimenzionalna granicna maIna sila lorna preseka. R b 2. . uticaji promenljivih opterecenja: korisnog pokretnog opterecenja (statickog iii dinamickog). ukupnom u poprecnom armatupresearrniranja armature stanju nosivosti uzirnaju se slegeometrijski mehanicki rom.2. a+d odnos bezdimenzionalnih nih momenata savijanja. moment lorna oko ose x. odnosno normoment moment granic- KARAKTERISTIKE a. precnik kruznog poprecnog preseka Sirina poprecnog preseka Odstojanje teiista armature od ivica preseka y. bezdimenzionalni granicni savijanja oko ose y.

Za stalno i promenljivo opterecenje. do- Za izabrani oblik poprecnog preseka. dat je u obliku: Su Su = = fB (4 - r.2 Sg + 2.5 SLI' za £a ~ 0%0. vee je to racunska.dilatacija. = 1. odredena na osnovu interakcionih dijagrarna.3. dolazi se do odgovarajucih granicnih vrednosti momenata i norrnalnih sila.1. 1. u slucaju staticki neodredenih sistema.6 Sg + 1. PRAVO SAVIJANJE SA NORMALNOM SILOM Stika 2. Za radni dijagram celika usvaja se bilinearni celika u oblasti zatezanja dijagram sa najvecorn f:a = . OSNOVE ZA PRORAC:UN PREMA PBAB 87 3. granicni uticaji odreduju se izrazima: Su = 1.. 1 Sp' za La 2 00700. . pusrcnom dilatacijom slika 2b. moment Mu i normalna sila Nu' Ponavljajuci integraciju na izabranom konacnorn broju stanja dilatacija. izrazi za granicne uticaje imaju sledece oblike: = Granicna nosivost preseka. konapon .b) tb. = Sg + 1. kojima je opisan ceo opseg moguceg opterecenja. 10 (B"/ .10%0. Radni dijagram betona kvadratne Gb Gb SLJ Radni dijagram pritisnutog parabole betona. integracijom dva uslova ravnoteze jednoznaeno je odredena granicna nosivost preseka. KONSTRUKCIJA DIJAGRAMA 3.2. raspored i kolicinu armature i za poznato stanje dilatacija. 3. granicni uticaji u preseku odreduju se izrazima: 1. odnosno.50700 + 1. Sg 1I presecima linijskih konstrukcija odreduju se prema teoriji elasticnosii.3 SA' za La :::. kada je 0%0 ::5 tb ::5 2"700 i u obliku prave fB kada je 2%0 ::5 £b :::.2 Sg + 1. OPIS I PRIMENA DIJAGRAMA 3. na nacin kako je (0 predvideno pravilnikom.1. konvencionalna nosivost k oja ie funkcija geometrije poprecnog preseka j rnehanickih karakteristika materijala. Stoga se proracun granicne nvencionalnirn dijagramima nosivosti preseka zasniva na sledecirn.1. slika 2a. ne predstavlja stvarno stanje pri lomu. t i uticaji se mogu odredui i prema teoriji elasticnosti sa ogranicenom preraspodelorn. Sile r· ~~:: I.1.5 Sg + 1.3SLI.Nu' Ovi dijagrami predstavljaju famiJiju krivih linija u funkciji procenta arrniranja kao parametra. 3.2 ODREDIVANJE GRANIC NIH UTICAJA 3.5 Sp + 1. -3%0.8 Sp' za Ea ::5 -3%0. Su = 1. Su = 1. od centricnog pritiska do centricnog zatezanja (slika 3).1.. RACUNSKI RADNI DlJAGRAMI MA TERlJ ALA Dimenzionisanje po granicnorn stanju lorna vr~i se prirnenom parcijalnih koeficijenata sigurnosti.9 Sg + 2.2. s.3 Sg + 1.1 Sp' za Ea ~ 0%0 Za sialno i promenljivo opterecenje u kombinaciji sa ostalirn opterecenjirna.8 Sp + 1. s. ciji je graficki prikaz dijagram interakcije Mu .5 Sp + 1.8 Sp + 1.8 Sp' za 0a ::5 -3%0. b) celika. za£a::5 -3%0. Radni dijagrarni: Rodni dijagrllm celika a) berona.5 SA' za La ~ 0%0 Ako stalno opterecenje deluje povoljno u smislu povecanja granicne nosiVQSI i (smanjuje vrednosti granicnih uticaja).

80 35/-10 0.2. ~to bi znatno otezalo njihovu prakticnu primenu. dolazi se do granicnih vrednosti mornenata i normal nih sila za poznat presek.oo 111111 1111 111111111 I llllilJlIll1] i'ul Slika 3. polazeci od stanja deformacija prikazanog na slid 4.7Q G.50 3 4 O.~Cl D. .za razliku ad dijagrama interakcije u slucaju pravog savijanja (savijanje oko jedne glavne ose).2. dijagrarni u slucaju kosog savijanja (savijanje van glavnih osa inereije) zahtevaju. Slika 5. n 1 -L~O -1. Stanja dilatacija kojim se opisuje ceo opseg moguceg opterecenja i odgovarajuci dijagram interakcije. Povrsina lorna za dati presek u slucaju kosog savijanja. o.m > 0. Stanja dilatacija kojim se opisuje ceo opseg moguceg opterecenja u slueaju kosog savijanja. Medutim •.00 z. u principu.AC 0. slika 5.ID Stika 4. 3. raspored i kolicinu armature. KOSO SAVlJANJE SA NORMALNOM SILOM Primenjujuci slican postupak kao sto [e to izlozeno u prethodnom paragrafu.00 -O'.30 2 0. 1.<0 5 O. predstavljanje u prostoru.

od kojih je jedan uzeti u obzir.3.n.1.flu' za razlicite vrednosti mehanickih proccnata armiranja. Meduvrednosti se mogu odrediti odgovarajucirn linearnirn interpoiacijama. Aproksimacija poprecnog • preseka sa 8 profila armature. . Raspon rnehanickog koeficijenta arrniranja koji je usvojen u prirucniku.6 za rebrastu armaturu.4 i prikazani su na parnim stranama prirucnika. odnosno bilo koji precnik R kod kruinih preseka j za bilo koju marku betona MB.n.Kako bi se postigla sto veca tacnost kod poprecnih preseka vecih dirnenzija. uspesno resiti ako familiju povrsi interakcije prikazanu 11a slid 5. Rezultati aproksirnacije nalaze se na strani sigurnosti j u najnepovoljnijem slucaju ne odstupaju vise od 81170 u odnosu na tacne vrednosti.5 za glatku arrnaturu. Presek u kome su sipke armature rasporedene po stranama preseka. 3. za najcesce koeficijente arrniranja koji se javljaju u praksi. UPOTREBA DlJAGRAMA INTERAKCIJE • • • Kako bi se primena ovih dijagrama sto vise prosirila. medutim. Kako bi se broj dijagrama u prirucniku ogranicio na razumnu rneru. pa se njihova promena mora • . treba pribeci linearnoj interpolaciji izrnedu dva susedna dijagrama sto daje vrlo dobre rezultate. Zahvaljujuci ovorne. 0 Ovakvoj aproksimaciji treba pribeci uvek kada se duz strane preseka nalazi vise od tri profila armature.0 do 1. Ako se. pak.0 do 1.3. a zatim izvrsirno projekciju presecne krive na ravan fix . dva pararnetra: polozaj (aid. za preliminarno dirnenzionisanje mogu se izabrati dijagrami sa najblizim vecirn vrednosiima ovih parametra. Medutim. ~ m/mx' rezultat ovakvog rnx .. a za slucaj pravog savijanja. usvojene su pored granicnih vrednosti ova dva parametra i one koje se najcesce javljaju u praksi.2. --Aa/B ••• Slika 7.3.3.0 do 0. Dijagrarn iruerakcije u sluca]u kosog savijanja. oni su prikazani za odreden oblik poprecnog preseka u sistemu bezdirnenzionalnih koordinarnih osa mu . 3. kao sto je to prikazano u poglavlju 3.Ova] problem se rnoze. prilozeni su i dijagrarni bez zastitnog sloja betona (aid c/b ::= 0). mogu da imaju znacajan utica] pri dimenzionisanju. dijagrami vaze za bilo koji odnos strana b i d kod pravougaonih preseka. najboJje je aproksimirati sa presekorn koii je armiran odgovarajucom armaturom linearno rasporedenorn po obirnu (slika 7). dijagrami su uradeni sa koeficijentom arrniranja ji = 0. INTERPOLACIJA PRI ODREDIVANJU MEHANICKOG PROCENTA ARMIRANJA U slucaju kada se neki od paramerra aid. presccerno sa ravnima m/m]! = const. Da bi se postigla veca preciznost pri ocitavanju sa dijagrarna.1. odnosno od Ii =: 0. c/b) i raspored armature u poprecnorn preseku. Za unapred postupka prikazan usvojeni odnos momenata 1] je serija interakcionih dijagrama na slici 6. PRESECI SA ARMATUROM RASPOREDENOM PO OBIMU Slik a 6. krece se ad it = 0. vrst dimenzionisanje. 0:: 3. c/b ne nalazi na odredenom dijagramu.

ILg (m/rnx) ---- > M2/12 Mx~Ml n c N bdtB MI. = (m/mx) Trazena kolicina ukupne armature ~ Aa b d p. ni na brzini proracuna.3. Sematski prikaz postupka interpolacije...l Mx-M2 mx: my - M.d -. . a da se pri tome ne guT bi znacajnije ni na tacnosti. Da bi se izvrsila interpolacija izmedu datih karakteristicnih vrednosti odnosas. Pravilna orjentacija popreenog preseka u slucaju kosog savijanja b) Odrediti bezdimenzionalne momente mx' m i normalnu silu n.3.gsa dijagrarna 11= 0.0.0. onda treba vrsiti dvostruku interpolaciju. ILg ("\t/rnx) i P. Ovakav nacin izbora dijagrarna interakcije zasnovan je na 6nj~ni~i da je izmedu karakteristicnih vrednosti s = 0. pololaj armature u datom poprecnom preseku i odnos momenata "\t/~. izmedu karakteristicnih odnosa 11= D. bd2tB ~ aid} c/b B ...ena vrednost bezdimenzionalnog procenta armiranja IL za dati poprecni presek.S i 11= 1. Na isti nacin odreduje se P. c/b i B koji daju resenje na strani sigurnosti (oznaka g). INTERPOLACIJA U SLUCAJU KOSOG SAVIJANJA Dijagrarni u slucaju kosog savijanja pravougaonih preseka dati su za dva odnosa bezdimenzion~ni~ mome.5 i " = "\t/m)( = 1. ~ b2dtB Interpolacija za dato "\t/~ Linearna interpolacija izmedu Slika 8. Prvom interpolacijom odreduje se p. 0. prakticno Iinearna funkcija odnosa ~T~/mx' ime je broj dijagrama znatno smanjen.0.5 i 11= 1. radi vece tacnosti proracuna. Pararnetri na strani sigurnosti (g) aid ~b } lnterpolacija za dato mlmx Pararnetri na strani nesigurnosti (d) Ml111 M2112> __..0 (za koje su dati dijagrami). a pritom se za parametre a/ d..-. treba postupiti na sledeei nacin: a} Treba izvrjiti pravilnu orijentaciju preseka tako da je zadovoljen uslov prikazan na slici 8. mehanicki procenat armiranja p.d koi jom se dobija trai. na primer..0 (videti sematski prikaz na slici 9) i to za vrednosti parametra aid.. = 0. c/b i 13koji daju resenje na strani nesigurnosti (oznaka d).~ata: " =: "\t/~.fB/O"v Slika 9.3.5 i 1. Na kraju se vrsi drug a linearna interpolacija izrnedu vrednosti "jig P.d za parametre aid. c) Ako se odnos bezdimenzionalnih momenata nalazi. c/b i B vrednosti ne mogu naci u prilozenim dijagramima.

Pri ovoj zameni. gde je: ~tid ~g - trafena lld. a dilatacije u oblasti . slika 10.3 flToo :5 6 :$ 00700 prikazane su sa korakom Ea = 0.:\) jLd!~g + 2 ~ ] "jig. aka se urnesro celika a. Ll. ako se upotrebi celik nizeg k valiteta. "'" jLd' "'"~g' = 1.50700. Slika 10. i obrnuto. a 0.30J'oo Ea = o OJ'o . = 400 MPa iii tJ" = 240 MPa. unese stvarna vrednost crv upotrebljenog celtka pri proracunu mehanickogkoeficijenta arrniranja. Dijagram interakcije sa prikazanirn granicama dilatacije betona i armature.d - mehanicki Ild· procenat armiranja koji odgovara donjoj 33.5 l1d = 0 "'" i'd' "IIg = 0.5 I'Ig Novim pravilnikom 0 tehnickirn normativima za beton i armirani beton predvida se linearna promena koeficijenta sigurnosti 'Yuikada su dilatacije zategnute armature izmedu Ea = . i o Radi lakse interpolacije koeficijenta sigurnosti.4.5 "'" I-'g' l1d = 0.0 maze se koristiti sledeci obrazac: p. PRIMENA DIJAGRAMA ZA RAZLICITE VRSTE CELIKA Koriscenje dijagrarna interakcije za razlicite celike sasvim [e rnoguce. Srafirano je prikazana oblast u kojoj se vr~i linearna interpolacija koeficijenta sigurnosti 'Yui" .5 < II < 1. granici granici 'P.. dobijena kolicina armature je na strani sigurnosti. vrednost mehanickog procenta armiranja. = [( I - 2.0 .3. = 11 - donja granica odnosa bezdimenzionalnih momenata savijanja: mehanicki procenat armiranja koji odgovara gornjoj I1g. za koje su dijagrami uradeni.Pri interpolaciji u kojoj je 11 momenata savijanja: = rnlrnx dat odnos bezdimenzionalnih 3. na svim dijagramima su [asno oznacene granicne dilatacije celika. INTERPOLACUA KOEFIClJENTA SIGURNOSTI U OBLASTI3 0700 ~ Ea :5 OOJ'oo 0<'11 < 0. Razlika stvarnih i ovako dobijenih rezultata najveca ie u oblasti maksimalnih momenata savijanja i povecava se sa procentom armiranja.

+ Dijagrarn 137 (a!d == c/b Dijagrarn 139 (aid b + 4: Pretpostavka da je i:a > 00/01) .. = 74. odakle je: Usvaja se veca granica dilatacija..22 = = e/b = 0.37 Nul b d fB .95 Np :: 2970.37) I 2 == 0.0 "" 43.. Podaci d== 70 em b = 40 em a = 3.5%0..t.3.4 kNm = d = 60 em b == 60 em a = e := 5. == 0.. Mllu = 1. Aa ii == (0.2. P..35 Ii::::: 0..6 kNm Mp == 198. . Mll/b d2 fa" = 0.2 < 0a < - 1.: 0.05 ern'. PRIMERI A.6 kN Mu == 1092.2 kNm Granicni bezdimenzionalni uticaji = 43. 'Yug :::: 1. Ii Sa ovirn korakom ukupne armature: Aa iteracije uticaji postize se dovoljna tacnost pa je kolicina Nu == 5740 kN = 482.9 i 'Yup Nu == 1.0 ern'.9 Mg + 2.24 .0.95 Mp "" 965. . Mxul b d2 fa = 0..75 i 'Yup = 1.1 Np := 3214.9 Ng + 2.2 kN Mxu = 1. A.. Korekcija granicnih utieaja Nu :::: 1.32 M"ul b d2 fB := 0.1 Mp = 1044. Podaci Staticki uticaji Ng == 1017. fB := 23 MPa RA 400/500 d Aa/4 ~ -0- Granicni uticaji 2.3·40·70·2. 0a == .3 kN.75 Mg+ 1.95.075) 0.1.4..8 kNm Granieni bezdimenzionalni uticaji Nu := 2649.35 + 0.1) IL = 0.I .4 kNm Bezdimenzionalni granicni uticaji su = 0..0875 MB 35 .25 em aid == e/b == 0.3 kN Granicni uticaji Mg = 330.52 ern'. A.56.5 MPa RA 4001500 Granicni Mxu b =ta Nu I b d fB :::: 0.26.34 .36. N/b d fa = 1.75 Ng + 1. A.12.. fB = 20.517 MltUI b d2 fB :::: 0.9 kNm Nul bd fB == 0.. Podaei Kao za primer A.31 . Dijagram 111 .1.05/40.3 => Aa =: 0..: 1.5 orOD pa je potrebno korigovati polaznu pretpostavku.5 em MB30 ~ 'YUg . Ii- == 0.2 kN Np = 610. Pravo s8viJanje sa normalnom silom Aa/2 d Aa/2 --1~ Dijagram 111 .

0 MPa + B. Dijagram Dijagram 334 (n\/mx 1] == Il\/mx .05 Granicni uticaji Nu ::. Granicni hezdimenzionalni uticaji Nu/bdfB == 0.6 kN == 647.0 109.1 kNm ~ M 2112 = 240..5 kN = 600.4 == 1619.3 kN > M2 1 12.3 kN 0. Podaci 11 == 80 em 12 == 40 em MB 35 ... = 1912.1 01.0/0.0 kN 1912..183..4..4 2 M1 .0 kN M[ == 960. -<~ Granicni bezdimenzionalni uticaji Nul bd fa == 1.4 .1 MB 40 g fa = 25.71 Aa == 0.33 em".0 kN MI = 2550.75 0.B.(t 335 (Il).05124.2. Podaci d = 80 em b == 40 em a == 8 em.: 8925.5 :::: 3825.7/0.65 = 0. c = 4 em MB 30 ~ fB ~ 20.4 MI 1 II == 1200. 11 == Illy/fix Dijagrarn 428 .6 .7/0. B.5 MPa RA 400/500 d ~1 Nu == 5152.3. p.7 kNm ~ M/II ~/12 aid = == 647.5 kNm ~ M/12 = = M1 b 1t c 2550..8 M 2 ~ 240.0 kN I 11 > M2 1 12 . = 87.13 ern- Nu == 4592. Aa = 0. fB RA 400/500 Granicni uticaji • 12 = 0.4/0.5 MPa GA ~~::i:i uticaji r 'M 1 0. 0.7.8 == 809. e/b == 0.71)/ 2 =..4 Mxu I b d1 fB == 0.5 = 5100. Aa.5 :.l.. Podaci d == SO em b == 50 em aid == c/b == 0.0 kNm ~ M/il M.. Mxu '" M" B = 0. = 0.0 <~ ::= M Ii = 0. == M2 == 647../rnx == 1. ~ == (0. Mxu :::: M1. "ji Interpolacija: Ii 1 T 0~4 .0) .5) .1/0. 1 Mxu 1 b d fB = 0.65 + 0. Koso saYijanje sa normalnom silom D.1..: 0.0 kN M. 23. Myu 1 b2 d fB '" 0.4·40·80·2.8 Myu 1 b2 d fB == 0. ..0915 .4 kNm ~ M/I[ == 960.68 .5/0.

c/b== aid == 0.1 Dijagrarn 346 (IDyIm...22 Myu 1 b' d fB= 0.0 kN Mu = 3690. iznosi 2 A~. 76. i povrsini rebraste armature u svakorn uglu zida (A~ = . Ukupna povrsina rebraste armature.:: 0.05..22 Myu I b d fa :::c 0.11 kNm ".51 ".05 Dijagram =$ Dijagram 503 =. Ii = 0. Ji.05) / 40= od cega ukupna povrsina armaturne mreze iznosi !ito je jednako A~). od broja 500 do 509. aid == 0.:: 0.05 dod ivice zida.05.05 em' B..S MPa RA 4001500 Granicni uticaji g c.52 b) Aproksimacija aid na strani nesigurnosti 0.i.2 kN uticaji fa == 20..0 kN MI == 1795.4 = bd 0) IIlylm..> I. tipicni su za dimenzionisanje armiranobetonskih zidova.3 . = 0.66 ern'.2 kNm Podaci d = 300 em b = 20 em MB 30 =t TI d A':.3 e) Interpolacija izmedu itd == 0.d ". (CBR) I i MA 5001560 Ml == 336. koncentrisanom u uglovirna zida. "jig :..1 bezdimenzionalni Nu I b d fB == 0. l ..57 = 0.. Ii 332 (Illy/fix == 0.c. a ukupna povrsina armaturne mreze je A~ a == 4 em e = 4 em aid = 0.88 ern' = 0. = 0) T/ :.. Aa = 130. arrniranih armaturnom mrezom MA 500/560 po duzini zida i rebrastom armaturom RA 400/500. Ii = = 0..7 Mxu I b dl fa =' 0.066 . = O.5) Ii 0.1 Mxu I b d fB :::: 0.6 134 (ffiy/~ Ii = 0. Nu == 7140. Cije je te.05 Ukupna arrnatura zida Aa == (0.25· 20·300·2.:: g IIly/IIl..05.88/3 .Granicni bezdimenzionalni uticaji Dijagram Nu I b d fa == 0.502 Dijagram 354 (m/mx = 0.6 kNm M/II Granicni l M/IJ =» M/~ == 2244.zi~te na odstojanju a '"' 0.3 uticaji l14. :. =' m/mx == 0.5) => Dijagram 134 ".0 kNm Granicni bezdimenzionalni Nu 1 b d fB == 1. c/b = 0. Pravo sBvijanje sa normemom silom armiranobetonskih zidova 80 em 50 em Dijagrami interakcije prikazani na kraju prirucnika.l. e/b == 0.4. Podaci d b = = C. Mxu = MI' MyU == M2• Granicni uticaji Nu = 12300. Ib ~ == 0.0 Mxu 1 b d' fB = 0.25 !I A~(tBM) -Aa (CBR) R • a) Aprokslmacija na strani sigurnosti aid:::: 0.05 A~ := 76.s...5 MPa RA 400/500 > M/I: . == 2A~+A~ .25.08 MB 40 =» fB == 25..0 kN == 673.5) 0. T/ ::: IIly/rn.6 itg i Ji..4. = (IIly/lIlx 0.

150 0.PRAVO SAVIJANJE OBLIK PRESEKA a v = 40 o v = 24 OBLI K PRESEKA 40 cry .150 0.150 0.4 131 133 135 137 139 141 143 145 147 149 151 153 155 157 159 161 163 165 1.5 230 232 234 236 238 240 242 244 246 248 250 252 254 256 258 260 262 264 ~ -r+- ~! !b ~ .025 0.050 0.075 0.4 231 233 235 237 239 241 243 245 247 249 251 253 255 257 259 261 263 265 o r= -.4 100 101 102 103 104 105 1.£!- ·~I -ttb"'1 ".~ W 0.075 0.050 0.200 0.000 0..: 24 max jI max jI max U 0.000 0.025 0.025 0.150 0.25 aid 0.000 0.1 --.050 0. max j] cr v ::.300 1..4 200 201 202 203 204 205 '~.100 0.025 0..050 0. l 05 0 i 106 108 110 112 114 116 118 120 122 124 126 128 1(17 109 111 113 115 117 119 121 123 125 127 129 206 208 210 212 214 216 218 220 222 224 226 228 207 209 211 213 215 217 219 221 223 225 227 229 d [1\ d.T~ r= 0.5 0.025 0.075 0.150 1.075 0.100 0.050 0.100 0..6 130 132 134 136 138 140 142 144 146 148 150 152 154 156 158 160 162 164 0.050 0. . 0.075 0.-~---I -+ o.150 0.6 0. o.o. ~[J L= " d c= o.25 Aa 25 D.000 0." OA .000 0.2~ ".000 0.100 0. aid 0. D.100 0.' ~.100 0.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful