You are on page 1of 13

DlJAGRAMl ZA DIMENZIONISANJE ARMIRANO BETONSKIH PRESEKA PREMA GRANICNOJ NOSIVOSTI

Recenlenti: Prof. dr M.IIorad hkovic. dip'.!nt Due .. dr Dd_n BaJie, dip!. Int ISBN 86·315-02064 Za IRO ..GRAOEVINSKA KNJlGA": Milan Viinjlt, dir~k'or - odgovornl urednik Milil:lI nodi~, odgovomi u.rtdnik Olga ArsenijeviC., uTednik Dubravka Jurel. - K.ovafevic, lektor Vera Kndevic, korek.or Dragllnl Paunovic. naslovna stram. i tehnifko uret1enje folo-slog: "MM FOSLAM" Tir:al: 1500 primenllka
SlamplIi: ~tllimpllrija . ,Bllkar" Bor

prikazani dijagrami za pravo slozeno savijanje armiranobetonskih zidova. na kraju prirucnika. godine AUTORI . uz pomoc racunarskih programa. Autori se najtoplije zahvaljuju svima koji su na bilo koji nacin doprineli i pomogli pri izradi prirucnika. postize se i veca sigurnost pri projektovanju jer se problem dimenzionisanja moze sagledati i bolje razumeti u celoj oblasti kornbinacije jednovremenih uticaja i Nu' Mu Prirucnik sadrzi dijagrarne za dimenzionisanje pravougaonih i kruznih preseka opterecenih na pravo i koso slozeno savijanje sa normalnom si10m pritiska iii zatezanja. u odnosu na klasican nacin dirnenzionisanja prema dopustenim naponirna. takode. Ovako koncipiran prirucnik uglavnorn je namenjen gradevinskim inzenjerirna. posebno onim koji su ucestvovall u nie- govoj tehnickoj obradi. izmedu ostalog. Nadamo se. sa sve prisutnijim racunarima. Vecina zemalja vee je odavno u svojim propisima usvojila ovakav koncept proracuna koji. koja se nesumnjivo povecava u odnosu na dimenzionisanje primenom tabela. dijagrama i nomograma u kojima su dati potrebni parametri za karakteristicne slucajeve preseka ili. danas. za razlicite kornbinacije spolja~njih uticaja pruza veci stepen ujednacenosti koeficijenta sigurnosti konstrukcije u celini. marta 1989.RA 400/500 (uv :: 400 MPa). armiranih u polju prema seizmickirn propisima minimalnom armaturnom mrezom I(MA 500/560) i promenlj ivom rebrastom arrnaturom koncentrisanom u uglovirna zida. data su neophodna objasnjenja i uputstva za koriscenje propracena karakteristicnim brojnim primerima. Ispred svake grupe dijagrama prilozene su pregledne tabele sa skicom preseka i rasporedom armature koje imaju za cilj lakse pronalazenie trazenog dijagrama. Interakcioni dijagrami prikazani u OVOID prirucniku imaju za cilj da ubrzaju postupak dimenzionisanja armiranobetonskih preseka koji se najcesce javljaju u praksi. Radi lakse primene prirucnika. Beograd. i za glatku armaturu ~ GA 240/360 (uv = 240 MPa). predstavlja napredak jer. Pored brzine u radu. Posebno su. i to za dye vrste armature: rebrastu armaturu . ali i svim ostalima koji se bave projektovanjem arrniranobetonskih konstrukcija. da ce naici na dobar prijem i kod studenata gradevinskih fakulteta. Sam proces dimenzionisanja obavlja se najcesee uz POIDoe tabela.PREDGOVOR Pojavom novog Pravilnika 0 tehnickim normativima za beton i arrnirani beton i u nasoj zemlji se prelazi na dirnenzionisanje armiranobetonskih poprecnih preseka prema granicnoj nosivosii.

narocito su pogodni za dimenzionisanje u slucaju kosog savijanja. UVOD Dijagrami interakcije u ovorn prirucniku predstavljeni su tako da prikazuju racunsku granicnu nosivost poprecnog preseka (Mu' N ).0 efekat). Osim za pravo slozeno savijanje. dijagrami predstavljaju interakciju izmedu granicnih momenata savijanja i granicnih normalnih sila. dijagrarni su prikazani u bezdimenzionalnom obliku m . Sigurnos! prema iomu poprecnog preseka je zadovoijena onda ka~a je granicna nosivost preseka veca iii jednaka nosivosti tog preseka za granicne uticaje dobijene mnoienjem statickih uticaja parcijalnirn koeficijentima sigurnosti. dijagrarn interakcije rnoze opet da se primeni uvodenjem korigovanog granicnog momenta savijanja. reda svedu na promenu ekscentriciteta normalne sile u okviru posmatranog preseka (tzv. za jedan odredeni oblik poprecnog preseka i usvojeni poloiaj armature. sa mehanickim procentom armiranja kao parametrom cije su granice izabrane tako da pokrivaju najcesee slucajeve koji se javljaju u praksi. Dijagrarni interakcije uglavnom su namenjeni analizi granicne nosivosti arrniranobetonskih stubova razlicitih poprecnih preseka i rasporeda armature. Problerni stabilnosti j uticaja 2.n.1. buduci da se dimenzionisanje putem dijagrarna odnosi sarno na granicnu nosivost poprecnog preseka. P . reda moraju posebno da se analiziraju. dijagrarnima interakcije ne maze se opisati granicno stanje stuba kao konstruktivnog element a u celini. Prethodno naprezanje moze takode da se obuhvati pa se domen primene dijagrarna moze i prosiriti. Kada je a stubovima rec. Kako je to vee uobicajeno. . Dakle. Ukoliko se dopunski efekti dobijeni po teoriji 2.

GEOMETRlJSKE d. Shodno ovim . USVOJENI ZNACI SILA I DILATAGIJA Normalna sila pritiska usvojena je sa pozitivnim znakorn. . tezine i stalnog opterecenja.2. a sila zatezanja sa negativnim znakom. bezdimenzionalni granicni savijanja oko ose y. 2. 2. moment lorna oko ose x. R b 2.1. racunska cvrstoca betona. Slika 1. bezdimenzionalni granicni savijanja oko ose x.5. aiT 2.L C Ukupna visina. Geometrijske karakteristike a) pravougaoni presek. uticaji ostalih opterecenja: prornene temperature.3. odnosno normoment moment granic- KARAKTERISTIKE a. koeficijent procenat koefecijent raspodele 2.2. b) kruzni presek. UNUTRASNJE SILE sile lorna preseka (sila pritiska je pozitivna a sila zatezanja ie negativna). opterecenja snegom i vet rom. uticaji promenljivih opterecenja: korisnog pokretnog opterecenja (statickog iii dinamickog). ARMATURA ukupna povrsina armature. razmicanja i sleganja oslonaca tokom vremena i drugo. ukupne armature. skupliania betona. ukupnom u poprecnom armatupresearrniranja armature stanju nosivosti uzirnaju se slegeometrijski mehanicki rom. a diJatacije zatezanja negativne. a+d odnos bezdimenzionalnih nih momenata savijanja. OZNAKE I DEFINICIJE 2. KARAKTERISTIKE MATERIJALA (Iv - fB - granica velikih izduzenja armature.4. bezdimenzionalna granicna maIna sila lorna preseka. dilatacije pritiska su pozitivne. GRANICNI UTICAJI Za proracun deci uticaji: preseka prema granicnorn uticaji sopstvene ku. precnik kruznog poprecnog preseka Sirina poprecnog preseka Odstojanje teiista armature od ivica preseka y. .oznakarna.6.

OSNOVE ZA PRORAC:UN PREMA PBAB 87 3. Stoga se proracun granicne nvencionalnirn dijagramima nosivosti preseka zasniva na sledecirn.6 Sg + 1.3 SA' za La :::. KONSTRUKCIJA DIJAGRAMA 3. integracijom dva uslova ravnoteze jednoznaeno je odredena granicna nosivost preseka. s.1. 1 Sp' za La 2 00700. PRAVO SAVIJANJE SA NORMALNOM SILOM Stika 2. ciji je graficki prikaz dijagram interakcije Mu .1. granicni uticaji u preseku odreduju se izrazima: 1.9 Sg + 2. 3. kada je 0%0 ::5 tb ::5 2"700 i u obliku prave fB kada je 2%0 ::5 £b :::.dilatacija. Radni dijagrarni: Rodni dijagrllm celika a) berona.3SLI. raspored i kolicinu armature i za poznato stanje dilatacija. ne predstavlja stvarno stanje pri lomu. kojima je opisan ceo opseg moguceg opterecenja. konvencionalna nosivost k oja ie funkcija geometrije poprecnog preseka j rnehanickih karakteristika materijala. t i uticaji se mogu odredui i prema teoriji elasticnosti sa ogranicenom preraspodelorn. Za stalno i promenljivo opterecenje. 1. = Sg + 1. Su = 1. Za radni dijagram celika usvaja se bilinearni celika u oblasti zatezanja dijagram sa najvecorn f:a = . pusrcnom dilatacijom slika 2b. do- Za izabrani oblik poprecnog preseka. odnosno. granicni uticaji odreduju se izrazima: Su = 1.2 Sg + 2.2. moment Mu i normalna sila Nu' Ponavljajuci integraciju na izabranom konacnorn broju stanja dilatacija. za£a::5 -3%0. .2.2 ODREDIVANJE GRANIC NIH UTICAJA 3.5 Sp + 1.. 3.8 Sp + 1.1 Sp' za Ea ~ 0%0 Za sialno i promenljivo opterecenje u kombinaciji sa ostalirn opterecenjirna. = 1.b) tb. OPIS I PRIMENA DIJAGRAMA 3.8 Sp + 1.8 Sp' za Ea ::5 -3%0.8 Sp' za 0a ::5 -3%0. slika 2a.2 Sg + 1. na nacin kako je (0 predvideno pravilnikom. izrazi za granicne uticaje imaju sledece oblike: = Granicna nosivost preseka. Su = 1.50700 + 1. RACUNSKI RADNI DlJAGRAMI MA TERlJ ALA Dimenzionisanje po granicnorn stanju lorna vr~i se prirnenom parcijalnih koeficijenata sigurnosti. Sg 1I presecima linijskih konstrukcija odreduju se prema teoriji elasticnosii. s. odredena na osnovu interakcionih dijagrarna. Radni dijagram betona kvadratne Gb Gb SLJ Radni dijagram pritisnutog parabole betona. -3%0.3 Sg + 1. od centricnog pritiska do centricnog zatezanja (slika 3). b) celika.5 SA' za La ~ 0%0 Ako stalno opterecenje deluje povoljno u smislu povecanja granicne nosiVQSI i (smanjuje vrednosti granicnih uticaja).1.5 Sp + 1. u slucaju staticki neodredenih sistema. 10 (B"/ .1.. vee je to racunska. dolazi se do odgovarajucih granicnih vrednosti momenata i norrnalnih sila. Sile r· ~~:: I.3.5 Sg + 1.1. konapon . dat je u obliku: Su Su = = fB (4 - r.10%0.5 SLI' za £a ~ 0%0.Nu' Ovi dijagrami predstavljaju famiJiju krivih linija u funkciji procenta arrniranja kao parametra.

raspored i kolicinu armature.50 3 4 O.m > 0. dolazi se do granicnih vrednosti mornenata i normal nih sila za poznat presek. u principu. polazeci od stanja deformacija prikazanog na slid 4. 1. dijagrarni u slucaju kosog savijanja (savijanje van glavnih osa inereije) zahtevaju. 3. o. Stanja dilatacija kojim se opisuje ceo opseg moguceg opterecenja u slueaju kosog savijanja.7Q G. Stanja dilatacija kojim se opisuje ceo opseg moguceg opterecenja i odgovarajuci dijagram interakcije.ID Stika 4. n 1 -L~O -1. slika 5.2.<0 5 O. ~to bi znatno otezalo njihovu prakticnu primenu. Slika 5.2.00 -O'.za razliku ad dijagrama interakcije u slucaju pravog savijanja (savijanje oko jedne glavne ose).AC 0.80 35/-10 0. Povrsina lorna za dati presek u slucaju kosog savijanja. KOSO SAVlJANJE SA NORMALNOM SILOM Primenjujuci slican postupak kao sto [e to izlozeno u prethodnom paragrafu. Medutim •. .00 z.30 2 0. predstavljanje u prostoru.oo 111111 1111 111111111 I llllilJlIll1] i'ul Slika 3.~Cl D.

3.4 i prikazani su na parnim stranama prirucnika. dva pararnetra: polozaj (aid. oni su prikazani za odreden oblik poprecnog preseka u sistemu bezdirnenzionalnih koordinarnih osa mu . vrst dimenzionisanje. Ako se.Ova] problem se rnoze.Kako bi se postigla sto veca tacnost kod poprecnih preseka vecih dirnenzija.5 za glatku arrnaturu. --Aa/B ••• Slika 7. Kako bi se broj dijagrama u prirucniku ogranicio na razumnu rneru. za najcesce koeficijente arrniranja koji se javljaju u praksi.n. pa se njihova promena mora • . 3. Aproksimacija poprecnog • preseka sa 8 profila armature. 3. Medutim. najboJje je aproksimirati sa presekorn koii je armiran odgovarajucom armaturom linearno rasporedenorn po obirnu (slika 7). krece se ad it = 0. kao sto je to prikazano u poglavlju 3. uspesno resiti ako familiju povrsi interakcije prikazanu 11a slid 5. usvojene su pored granicnih vrednosti ova dva parametra i one koje se najcesce javljaju u praksi.3. dijagrami su uradeni sa koeficijentom arrniranja ji = 0. Presek u kome su sipke armature rasporedene po stranama preseka.1.6 za rebrastu armaturu. PRESECI SA ARMATUROM RASPOREDENOM PO OBIMU Slik a 6. 0:: 3.0 do 0. od kojih je jedan uzeti u obzir.3. Meduvrednosti se mogu odrediti odgovarajucirn linearnirn interpoiacijama. UPOTREBA DlJAGRAMA INTERAKCIJE • • • Kako bi se primena ovih dijagrama sto vise prosirila. Dijagrarn iruerakcije u sluca]u kosog savijanja. c/b) i raspored armature u poprecnorn preseku.1. ~ m/mx' rezultat ovakvog rnx . prilozeni su i dijagrarni bez zastitnog sloja betona (aid c/b ::= 0). a zatim izvrsirno projekciju presecne krive na ravan fix . a za slucaj pravog savijanja.0 do 1.2. INTERPOLACIJA PRI ODREDIVANJU MEHANICKOG PROCENTA ARMIRANJA U slucaju kada se neki od paramerra aid. pak. Za unapred postupka prikazan usvojeni odnos momenata 1] je serija interakcionih dijagrama na slici 6.. Raspon rnehanickog koeficijenta arrniranja koji je usvojen u prirucniku.0 do 1. presccerno sa ravnima m/m]! = const. Da bi se postigla veca preciznost pri ocitavanju sa dijagrarna. . Rezultati aproksirnacije nalaze se na strani sigurnosti j u najnepovoljnijem slucaju ne odstupaju vise od 81170 u odnosu na tacne vrednosti.flu' za razlicite vrednosti mehanickih proccnata armiranja.3. medutim. treba pribeci linearnoj interpolaciji izrnedu dva susedna dijagrama sto daje vrlo dobre rezultate. dijagrami vaze za bilo koji odnos strana b i d kod pravougaonih preseka. Zahvaljujuci ovorne. 0 Ovakvoj aproksimaciji treba pribeci uvek kada se duz strane preseka nalazi vise od tri profila armature.n. za preliminarno dirnenzionisanje mogu se izabrati dijagrami sa najblizim vecirn vrednosiima ovih parametra. odnosno bilo koji precnik R kod kruinih preseka j za bilo koju marku betona MB. c/b ne nalazi na odredenom dijagramu. odnosno od Ii =: 0. mogu da imaju znacajan utica] pri dimenzionisanju.

. mehanicki procenat armiranja p.d za parametre aid. Ovakav nacin izbora dijagrarna interakcije zasnovan je na 6nj~ni~i da je izmedu karakteristicnih vrednosti s = 0. na primer. Na isti nacin odreduje se P. Pravilna orjentacija popreenog preseka u slucaju kosog savijanja b) Odrediti bezdimenzionalne momente mx' m i normalnu silu n. radi vece tacnosti proracuna.. c/b i B vrednosti ne mogu naci u prilozenim dijagramima.3. a pritom se za parametre a/ d. = 0. onda treba vrsiti dvostruku interpolaciju. ~ b2dtB Interpolacija za dato "\t/~ Linearna interpolacija izmedu Slika 8.3.d -..d koi jom se dobija trai....0.l Mx-M2 mx: my - M. .5 i 11= 1.ena vrednost bezdimenzionalnog procenta armiranja IL za dati poprecni presek.. Prvom interpolacijom odreduje se p.fB/O"v Slika 9. c/b i B koji daju resenje na strani sigurnosti (oznaka g). treba postupiti na sledeei nacin: a} Treba izvrjiti pravilnu orijentaciju preseka tako da je zadovoljen uslov prikazan na slici 8. = (m/mx) Trazena kolicina ukupne armature ~ Aa b d p. izmedu karakteristicnih odnosa 11= D.. Sematski prikaz postupka interpolacije. Da bi se izvrsila interpolacija izmedu datih karakteristicnih vrednosti odnosas.0. Na kraju se vrsi drug a linearna interpolacija izrnedu vrednosti "jig P.gsa dijagrarna 11= 0.~ata: " =: "\t/~. prakticno Iinearna funkcija odnosa ~T~/mx' ime je broj dijagrama znatno smanjen. ni na brzini proracuna. Pararnetri na strani sigurnosti (g) aid ~b } lnterpolacija za dato mlmx Pararnetri na strani nesigurnosti (d) Ml111 M2112> __.5 i 1. 0. ILg ("\t/rnx) i P.S i 11= 1. ILg (m/rnx) ---- > M2/12 Mx~Ml n c N bdtB MI.5 i " = "\t/m)( = 1. c) Ako se odnos bezdimenzionalnih momenata nalazi.0. pololaj armature u datom poprecnom preseku i odnos momenata "\t/~.0 (za koje su dati dijagrami).3.0 (videti sematski prikaz na slici 9) i to za vrednosti parametra aid. c/b i 13koji daju resenje na strani nesigurnosti (oznaka d). a da se pri tome ne guT bi znacajnije ni na tacnosti.-. INTERPOLACIJA U SLUCAJU KOSOG SAVIJANJA Dijagrarni u slucaju kosog savijanja pravougaonih preseka dati su za dva odnosa bezdimenzion~ni~ mome. bd2tB ~ aid} c/b B .

i o Radi lakse interpolacije koeficijenta sigurnosti. Dijagram interakcije sa prikazanirn granicama dilatacije betona i armature. Razlika stvarnih i ovako dobijenih rezultata najveca ie u oblasti maksimalnih momenata savijanja i povecava se sa procentom armiranja.5 "'" I-'g' l1d = 0. granici granici 'P.. ako se upotrebi celik nizeg k valiteta.50700.5 < II < 1. slika 10. i obrnuto. za koje su dijagrami uradeni.3. a dilatacije u oblasti . PRIMENA DIJAGRAMA ZA RAZLICITE VRSTE CELIKA Koriscenje dijagrarna interakcije za razlicite celike sasvim [e rnoguce.5 I'Ig Novim pravilnikom 0 tehnickirn normativima za beton i armirani beton predvida se linearna promena koeficijenta sigurnosti 'Yuikada su dilatacije zategnute armature izmedu Ea = . = [( I - 2. vrednost mehanickog procenta armiranja.d - mehanicki Ild· procenat armiranja koji odgovara donjoj 33. a 0.0 . = 400 MPa iii tJ" = 240 MPa.4. gde je: ~tid ~g - trafena lld. "'" jLd' "'"~g' = 1. na svim dijagramima su [asno oznacene granicne dilatacije celika. Srafirano je prikazana oblast u kojoj se vr~i linearna interpolacija koeficijenta sigurnosti 'Yui" .Pri interpolaciji u kojoj je 11 momenata savijanja: = rnlrnx dat odnos bezdimenzionalnih 3. Pri ovoj zameni. = 11 - donja granica odnosa bezdimenzionalnih momenata savijanja: mehanicki procenat armiranja koji odgovara gornjoj I1g. dobijena kolicina armature je na strani sigurnosti. Slika 10.30J'oo Ea = o OJ'o . unese stvarna vrednost crv upotrebljenog celtka pri proracunu mehanickogkoeficijenta arrniranja.:\) jLd!~g + 2 ~ ] "jig. Ll.0 maze se koristiti sledeci obrazac: p. INTERPOLACUA KOEFIClJENTA SIGURNOSTI U OBLASTI3 0700 ~ Ea :5 OOJ'oo 0<'11 < 0.3 flToo :5 6 :$ 00700 prikazane su sa korakom Ea = 0.5 l1d = 0 "'" i'd' "IIg = 0. aka se urnesro celika a.

5 MPa RA 4001500 Granicni Mxu b =ta Nu I b d fB :::: 0.3.3 kN.5 orOD pa je potrebno korigovati polaznu pretpostavku.25 em aid == e/b == 0. Pravo s8viJanje sa normalnom silom Aa/2 d Aa/2 --1~ Dijagram 111 . == 0.52 ern'.3 kN Granicni uticaji Mg = 330.95 Mp "" 965.0 ern'.. 'Yug :::: 1.31 ...3·40·70·2.1.6 kNm Mp == 198. A.: 0.1.35 + 0.9 Ng + 2.56..9 Mg + 2.75 i 'Yup = 1. fB := 23 MPa RA 400/500 d Aa/4 ~ -0- Granicni uticaji 2.I ..8 kNm Granieni bezdimenzionalni uticaji Nu := 2649..0 "" 43. odakle je: Usvaja se veca granica dilatacija.37 Nul b d fB .12. + Dijagrarn 137 (a!d == c/b Dijagrarn 139 (aid b + 4: Pretpostavka da je i:a > 00/01) .: 1. Aa ii == (0. PRIMERI A.9 i 'Yup Nu == 1..2 kN Np = 610.22 = = e/b = 0. = 74.0.34 .2 kNm Granicni bezdimenzionalni uticaji = 43..4. Korekcija granicnih utieaja Nu :::: 1. Podaci Staticki uticaji Ng == 1017.37) I 2 == 0. Mxul b d2 fa = 0.32 M"ul b d2 fB := 0.t.. Podaci d== 70 em b = 40 em a = 3.2 < 0a < - 1. Ii Sa ovirn korakom ukupne armature: Aa iteracije uticaji postize se dovoljna tacnost pa je kolicina Nu == 5740 kN = 482.1 Mp = 1044.95.4 kNm = d = 60 em b == 60 em a = e := 5.2.26.. Mll/b d2 fa" = 0. Ii- == 0..517 MltUI b d2 fB :::: 0.24 .. 0a == .35 Ii::::: 0. Dijagram 111 .05 ern'.1 Np := 3214. A...0875 MB 35 .95 Np :: 2970.6 kN Mu == 1092.3 => Aa =: 0.36.075) 0.1) IL = 0. fB = 20.5%0.9 kNm Nul bd fB == 0.75 Mg+ 1.05/40. N/b d fa = 1. Mllu = 1. . A. . Podaei Kao za primer A. P.4 kNm Bezdimenzionalni granicni uticaji su = 0.75 Ng + 1.2 kN Mxu = 1.5 em MB30 ~ 'YUg .

2. = 1912.4 . Koso saYijanje sa normalnom silom D. 23..0 kN M.05124.71)/ 2 =. Mxu :::: M1. Aa.5 kNm ~ M/12 = = M1 b 1t c 2550. c = 4 em MB 30 ~ fB ~ 20.(t 335 (Il). = 0.1/0.3 kN > M2 1 12.B.5 :::: 3825. 1 Mxu 1 b d fB = 0.183. Podaci 11 == 80 em 12 == 40 em MB 35 .5 MPa RA 400/500 d ~1 Nu == 5152.5 :. ~ == (0.65 = 0.4 MI 1 II == 1200.0 kN M[ == 960.7.5) .75 0.7 kNm ~ M/II ~/12 aid = == 647.5 MPa GA ~~::i:i uticaji r 'M 1 0...0 <~ ::= M Ii = 0.33 em".4/0. . == M2 == 647.4 == 1619.1 01.. B. Myu 1 b2 d fB '" 0.0 kNm ~ M/il M. e/b == 0. Mxu '" M" B = 0.4.8 M 2 ~ 240./rnx == 1. = 87.0915 . Granicni hezdimenzionalni uticaji Nu/bdfB == 0.05 Granicni uticaji Nu ::.6 kN == 647.: 8925.0 kN I 11 > M2 1 12 .8 == 809.0 109.. -<~ Granicni bezdimenzionalni uticaji Nul bd fa == 1...71 Aa == 0. 11 == Illy/fix Dijagrarn 428 . "ji Interpolacija: Ii 1 T 0~4 ...7/0.0 kN 1912.l.68 .4 Mxu I b d1 fB == 0.1 kNm ~ M 2112 = 240. Dijagram Dijagram 334 (n\/mx 1] == Il\/mx .4·40·80·2.1 MB 40 g fa = 25.. Podaci d = 80 em b == 40 em a == 8 em.0 MPa + B..0/0.3 kN 0.1.3.0) . p.6 .5 kN = 600. Podaci d == SO em b == 50 em aid == c/b == 0.65 + 0. Aa = 0.7/0.. 0.13 ern- Nu == 4592. fB RA 400/500 Granicni uticaji • 12 = 0.4 kNm ~ M/I[ == 960.5 = 5100.8 Myu 1 b2 d fB == 0.5/0.4 2 M1 .0 kN MI = 2550..: 0.

i. Nu == 7140.> I.1 bezdimenzionalni Nu I b d fB == 0.05) / 40= od cega ukupna povrsina armaturne mreze iznosi !ito je jednako A~).05...05 Dijagram =$ Dijagram 503 =.c. Ib ~ == 0. (CBR) I i MA 5001560 Ml == 336.. l .4. Ukupna povrsina rebraste armature..51 ".88 ern' = 0.5) 0.05.3 .66 ern'.. e/b == 0.:: g IIly/IIl.Granicni bezdimenzionalni uticaji Dijagram Nu I b d fa == 0.2 kNm Podaci d = 300 em b = 20 em MB 30 =t TI d A':. 76.6 itg i Ji. :. == 2A~+A~ .1 Dijagrarn 346 (IDyIm.05 Ukupna arrnatura zida Aa == (0. Pravo sBvijanje sa normemom silom armiranobetonskih zidova 80 em 50 em Dijagrami interakcije prikazani na kraju prirucnika.0 kN Mu = 3690.0 kNm Granicni bezdimenzionalni Nu 1 b d fB == 1.l.08 MB 40 =» fB == 25.:: 0. = 0) T/ :.7 Mxu I b dl fa =' 0..1 Mxu I b d fB :::: 0.22 Myu 1 b' d fB= 0. i povrsini rebraste armature u svakorn uglu zida (A~ = ..0 kN == 673.5 MPa RA 400/500 > M/I: . iznosi 2 A~..05 em' B.5) Ii 0. a ukupna povrsina armaturne mreze je A~ a == 4 em e = 4 em aid = 0. koncentrisanom u uglovirna zida.25 !I A~(tBM) -Aa (CBR) R • a) Aprokslmacija na strani sigurnosti aid:::: 0.502 Dijagram 354 (m/mx = 0.52 b) Aproksimacija aid na strani nesigurnosti 0.zi~te na odstojanju a '"' 0.. Aa = 130.25· 20·300·2.05 A~ := 76. T/ ::: IIly/rn... c/b = 0.05 dod ivice zida.57 = 0.25.4 = bd 0) IIlylm.22 Myu I b d fa :::c 0. tipicni su za dimenzionisanje armiranobetonskih zidova.6 kNm M/II Granicni l M/IJ =» M/~ == 2244.d ".05.:: 0.4. arrniranih armaturnom mrezom MA 500/560 po duzini zida i rebrastom armaturom RA 400/500.. Cije je te.066 .3 uticaji l14.11 kNm ". Mxu = MI' MyU == M2• Granicni uticaji Nu = 12300. = O. od broja 500 do 509.. = 0.88/3 . =' m/mx == 0. Ii 332 (Illy/fix == 0...2 kN uticaji fa == 20. Ji. Podaci d b = = C.6 134 (ffiy/~ Ii = 0.3 e) Interpolacija izmedu itd == 0..s. = (IIly/lIlx 0. c/b== aid == 0.S MPa RA 4001500 Granicni uticaji g c. Ii = = 0.0 kN MI == 1795. "jig :. aid == 0. Ii = 0.0 Mxu 1 b d' fB = 0.5) => Dijagram 134 ".

000 0.. .-~---I -+ o.150 1..000 0.100 0.075 0.1 --. 0.200 0.4 231 233 235 237 239 241 243 245 247 249 251 253 255 257 259 261 263 265 o r= -.25 Aa 25 D.000 0.4 131 133 135 137 139 141 143 145 147 149 151 153 155 157 159 161 163 165 1.025 0.o." OA .4 200 201 202 203 204 205 '~.050 0.: 24 max jI max jI max U 0.050 0.025 0. aid 0.100 0.150 0.5 230 232 234 236 238 240 242 244 246 248 250 252 254 256 258 260 262 264 ~ -r+- ~! !b ~ .T~ r= 0.025 0.075 0.300 1.025 0. o.4 100 101 102 103 104 105 1.075 0..075 0.5 0. D.150 0.£!- ·~I -ttb"'1 ".150 0.2~ ".050 0.100 0. l 05 0 i 106 108 110 112 114 116 118 120 122 124 126 128 1(17 109 111 113 115 117 119 121 123 125 127 129 206 208 210 212 214 216 218 220 222 224 226 228 207 209 211 213 215 217 219 221 223 225 227 229 d [1\ d.025 0.' ~.100 0..6 0.6 130 132 134 136 138 140 142 144 146 148 150 152 154 156 158 160 162 164 0.PRAVO SAVIJANJE OBLIK PRESEKA a v = 40 o v = 24 OBLI K PRESEKA 40 cry .~ W 0.050 0.150 0.050 0.100 0.150 0.000 0. max j] cr v ::.075 0.050 0. ~[J L= " d c= o.100 0.000 0.000 0.25 aid 0.