Asertivnost – kako ljubazno reći ne!

Budući da je čovek društveno biće i da njegova „društvenost“ zavisi od toga koliko je vešt u komunikaciji, asertivnost je pojam o kome bismo svi mogli znati nekoliko činjenica. Ekstremna ponašanja su društveno nepoželjna i uglavnom su manje cenjeni oni koje možemo nazvati konformistima (ljudi koji su pasivni i koji pod svakim izazovom popuštaju) ili oni kojima su odbrambeni mehanizmi stalno na maksimumu aktivnosti pa i na najmanju sitnicu reaguju agresivno. Dakle, ljudsko ponašanje možemo da klasifikujemo kao pasivno, asertivno i agresivno (i pasivno-agresivno). Pasivno ponašanje kod ljudi možemo prepoznati po „manjku“ stava, tihi su i neupadljivi i često preuzimaju stavove drugih ljudi umesto da grade svoje. Nasuprot tome, agresivne osobe su one sa “viškom“ stava, zahtevne i glasne, to su oni ljudi koji stalno prekidaju svoje sagovornike i često su prepotentni. A pasivno-agresivni su oni ljudi koji su svojom ćutnjom najglasniji, koji često imaju cinične opaske i od sebe prave žrtvu. Imajući to u vidu, asertivnost je tip ponašanja koji nam omogućava da se izborimo za svoje stavove bez da ulazimo u nepotrebne konflikte ili da budemo dobrovoljna žrtva situacije (svesno ili nesvesno). Asertivnost je veština koja omogućava da se izborimo za svoja prava, osiguravajući da se naše mišljenje i osećaji uzmu u obzir, a da se pri tom ne narušavaju prava drugih. Ono što treba da istaknemo ovde jeste da se asertivnost i asertivno ponašanje veže za problem koji imamo sa nekom osobom a ne za samu osobu. Te su i naša negativna osećanja i mišljenja usmerena ka problemu a akcije ka rešavanju problema a ne uticaju na celokupnu ličnost dotične osobe. Asertivnost se bazira na tome da morate izraziti svoje mišljenje i svoja osećanja kako bi ljudi oko vas znali kako se osećate. Morate im dati do znanja koje su posledice ponašanja koje je suprotno od onog koji ste naglasili kao poželjno, ali ne smete zaboraviti ni osećanja osobe kojoj se obraćate. Osnovni elementi asertivnog ponašanja Jasno izražavanje ponašanja koje nam smeta – ovo je veoma važna stavka jer time dajemo šansu da se postojeći problem reši. Ukoliko ne istaknemo šta je ono što nam smeta, ne možemo očekivati da će se to promeniti. Pasivnim stavom biste u ovakvoj situaciji potrebe drugih ljudi stavili iznad svojih poteba. Agresivni ljudi bi svoje potrebe stavili iznad potreba drugih ljudi, dok je asertivno ponašanje sklono da nađe balans među potrebama dveju strana. Potrebno je da razlučite za koje ponašanje i odluke ste vi odgovorni i preuzmete tu odgovornost, ali i da prepoznate ponašanje drugih odraslih ljudi za koje vi niste odgovorni i za koje ne treba sebe da krivite niti da trpite njegove posledice. Objašnjavanje razloga zbog kojih nam to ponašanje smeta – ovo označava izražavanje vlastitog mišljenja, osećaja i/ili posledica tog ponašanja. Moramo dati do znanja zašto nam nečije ponašanje smeta i koje to posledice ostavlja na nas. Ako neko ne zna da nas povređuje (ili još gore ako misli da nam određenim ponašanjem čini uslugu), ne možemo da krivimo nikoga zbog

. I na kraju – uživajte u svom uspehu i dobrim stvarima koje ste postigli. ako ste već zaista dobro promislili i sigurni ste u svoje mišljenje. ali izneti i svoje mišljenje i razloge i naći neki kompromis ili način da se te različite potrebe uvaže ili pomire. kada je već postalo jasno da to i nije najbolje stanovište. ono što jeste i što radite. ali da biste bili asertivni i samosvesni. da biste to spoznali ili da biste uopšte oformili svoj stav.neznanja. Zbog tog „ne“ se ne morate izvinjavati ili ulaziti u beskonačne rasprave.” Zašto je to važno? Zato što ako jasno istaknemo problem. kao i da dozvolite sebi da promenite mišljenje.ako smo definisali problem i posledice nečijeg problematičnog ponašanja. što je konkretnije moguće.“. Dovoljno je reći „ne“. Odbijanje tuđeg zahteva . Ako nam nečije ponašanje nije prijatno.. osim preterivanja i osećaja kod druge strane da naše izjave i nisu toliko realne. pa je zato najbolje rešenje istaći šta nam tačno smeta i zašto nam to smeta tj.ovo je vrlo korisna tehnika kada je naš zahtev kratak i jasan. nesretna. to je sasvim ok.. Konkretizacija je veoma važna. U tom smislu. stvaramo mogućnost da se on reši i ako dovoljno jasno istaknemo „ja . jer generalizacijom nećemo ništa postići. Jasno izražavanje našeg zahteva . . objasniti svoje razloge (vrlo kratko) i zatim ponovljati odlučno – ne.Ja-poruke su takve poruke u kojima govorimo o vlastitom stanju. kakve su posledice takvog ponašanja.. neophodno je da budete samokritični. recite jasno razlog vaše odluke ili stava i stojte iza njega. onda naš stav može da se protumači kao agresivan. potrebno je još istaći na koji način možemo rešiti određenu situaciju. i da prepoznate svoje potrebe. Nemoguće je rešiti sve probleme i niko ništa ne radi „uvek“. onoliko koliko je potrebno. ljuta kada ti radiš .. Moramo biti jasni u onome što tražimo od drugih ljudi jer se puno stvari ne podrazumeva. Ne treba da se pretvorite u egocentrika i da postavite svoje „ja“ kao centar univerzuma. Sa druge strane. Korisne asertivne tehnike “Pokvarena ploča” . treba pokazati razumevanje i za razloge i potrebe druge osobe i uvažiti ih. “Ja-poruke” .... Na primer: „Ti nikada nećeš. desiće se nekad da shvatite da ste zauzeli pogrešno mišljenje i u takvim slučajevima. Nepotrebnim generalizacijama se samo uplićete u šire teme i komplikujete put do rešenja problema.. kako se zbog njega osećamo.kada želimo odbiti neki zahtev i imamo dobar razlog za to. Kao i da budete kritični prema sebi. a sastoji se u tome da kao “pokvarena ploča” ponavljamo zahtev. Ono što je ključno jeste da moramo biti istrajni jer nedoslednost će nas vratiti opet u vidove ponašanja koje želimo da izbegnemo. Naravno. “Ja sam . Ograničite se na ono što se sada dešava i fokusirajte se na trenutni problem. biće vam nekad potrebno vreme i ne treba da vam bude problem da zahtevate za sebe to vreme da razmislite. „Ti uvek radiš. ali isto tako ne treba da trpimo ono što nam ne godi. niti to što je neko napravio grešku znači da je generalno loša osoba ili neosećajna ili slično.poruku“ ne ostavljamo mesto nedoumicama i dvoumljenjima već jasno dajemo do znanja koje su posledice određenog ponašanja. tužna. moramo predložiti kako bi se to moglo ispraviti. Ne morate stojati tvrdoglavo na nekom stanovištu. kakve su posledice tog problema i šta bi moglo da bude njegovo rešenje. jer ako istaknemo samo da nam nešto smeta ali bez konstruktivnog predloga kako da se to reši. u tome treba biti i odlučan. neophodno je sebe.“ su rečenice koje treba izbegavati. Neophodno je navesti problem.