Uvodno predavanje Retorika je ume e da se o svemu mo e lepo govoriti: Lomonsov Definicija ima izvori te u klasi nom poimanju.

Retorika je nauka o ve tini besedni tva. Retorika je nauka, teorija i ve tina o besedni tvu, a besedni tvo je govorna praksa. Retorika se zasniva na etici i estetici. Platon: Retorika bez etike je pogubna za socijalni ivot On uvodi eti ku dimenziju u retoriku. Cilj(Ciceron): 1. 2. 3. Docere Delectare Movere

Teorija govornih inova D ona Ostina
Svaki govorni in bilo da je iznet kao javni govorni ili pisani in zasniva se na 3 bitna momenta: 1. Momenat Lokucije(locutio) gramati ki nivo teksta to je sadr aj, ono ta je napisano 2. (I)Elokucija(elocutio) interpretirani nivo teksta interpretacija sadr aja: a) verbalni elementi - govorna radnja podrazumevamo na in govorenja koji se mo e definisati nekom glagolskom imenicom ili glagolom. Osnovni na in kako se kazuje tekst - govorna gesta svi propratni fenomeni koje mo emo proizvesti govornim aparatom b) neverbalni elementi - mimika - telesna gesta - pokret tela u prostoru neki aspekt(proksemika) * Edvard Hol Nemi jezik 3. Perlokucija(perlocutio) efekat koji se izaziva u auditorijumu komunikacioni rezultat

Actio izlaganje govora Vox verbalno Corpus - neverbalno

Kvalitet akcenta melodija(silazna.AKCENTI . etikai prikazuje osobine poznatog lica 3. zbivanja. Kultura je uvek izraz dru tvenog bi a zajednice * Crnjanski Kod Hiperborejaca(majeutika) Retorika ima 2 oblasti 1. a) Materia artis sadr aj Partes artis: inventio .Jednoslo na re mo e da nosi silazne akcente. Predmet opisa mogu biti doga aji. na drugom samo uzlazne. akumulacije i preno enja na potomstvo. kao i prostor i vreme. drugi slog nije akcentovan(jer je poslednji) . Predstavlja va an deo govora. poslednji je neakcentovan. uzlazna) Kvantitet akcenta du ina(kratka. miktai i ose anja i osobine Kultura je nenasledna informacija. na in njenog uvanja. Na gr kom ekfraza U antici su postojale ustaljene tehnike opisa: opisani predmet mora itaoca da preobrati u gledaoca.Troslo na: na prvom slogu sve vrste. 2. procesi. pojave.Jezik ima dve dimenzije: 1. . duga) . 2. a svi izme u mogu da nose samo uzlazne Opis Retorska ve ba koja jasno predstavlja neki predmet kao da ga jasno stavlja pred na e o i.Vi eslo na: na prvom slogu sve vrste. pogotovo sve anih i pou nih Opis ima uvodni deo. jedan pogled i drugi pogled na fenomen Sermocinatio op ti naziv za slikanje karaktera Posebna vrsta sermocinatia je etopeja slikanje karaktera odre ene li nosti. Subjekt je poznato lice a mi samo izmi ljamo njegov karakter Prozopopeja nastaje kada se izmi lja i lice i karakter Faze etopeje slo ena je kada se koriste svi elementi 1. patetikai prikazuje ose anja li nosti 2. poslednji neakcentovan .Dvoslo na: na prvom slogu sve vrste akcenata.

Vizija hronotopizacija. postupanja i pona anja ljudi i drugih ivih bi a Hipotipoza srodna ekfrazi. skica. Hypotiposis/opis. Karakteriza opis osobina i karaktera bi a ili fizi ke prirode 6. personificatio) otelotvorenje. stvari i doga aja koji autor daje na osnovu li nog ve inom izma tanog vi enja Iscrpno. opis koji je pred nama ima takvu ivost da imamo ose aj kao da smo mi sami prisutni u doga aju 2. gra evina ali i doga aja i ljudi Kada je re o doga ajima i zbivanjima naj e e se opisuju procesi ljudskog rada. do detalja opisivanje umetni kih dela. hiperbolisanje 2. spomenika. Nulti na nivou ovekovog oka 3. Posebna vrsta je o ivljavanje u tekstu govora pokojnika. Pri ji od gore prema dole *Nastavak opisa Detaljan opis lica. fiktivnih likova ili ivotinja kojima se daju osobine ljudi(basna) 8. nacrt/ Za hipotipozu va i da je to op irno prikazivanje fenomena ali sa izuzetno poja anom ivo u kao da se to to je prisutno nalazi pred na im o ima i kao da je prisutno Anti ka retorika razlikuje nekoliko vrsta opisa 1. Prozopopeja (lat. kada se o ne ivim stvarima ili apstraktnim pojmovima govori kao da su ivi. Pragmatografija ivo prikazivanje neke radnje 3.elocutio i actia na in kako e se ne to iskazati * Rakurs kretanje kamere po visini 1. Prozografija opis izgleda neke osobe 7. Ikon preuzan opis nekog fizi kog predmeta 5. Efikcija opisivanje ljudskog tela i ode e 4. Dijatipoza hipotipoza u u em smislu.Tolkin . Participira u struktuiranju alegorija i metafora.b) dispositio c) elocutio stilski aspekt d) memoria e) actia . opisuje se prostor i vreme: a) hronografija prenos u neko drugo vreme b) topografija prenos doga aja u neko drugo mesto . najsugestivnija hipotipoza ili ekfraza. ablji od dole prema gore.

pripovedanje usus pou an iskaz sententia nastaju iz uzusa. govor u korist ne ega locus communis op te mesto laus pohvala vituperatio prekor. 4. klasi na izreka refutatio pobijanje tvrdnje confirmatio dokazivanje. 3. a) 4. epimition naravou enije Shema: 1. Pohvala autoru U i tip naravou enija: izvodimo zaklju ak Ekfraza svih likova po fizi kim i karakternim osobinama Comparatio(similis/diferentia) Zaklju ak u vidu najop tijeg naravou enija Progymnasmata Progimnasmata vrste ve bi za praktikovanje govorne ve tine 1. 3. 5. 2. 5. 9. ta je u tome to je lo e dobro comparatio pore enje . personifikovani naratio alegori ni naratio Amplifikacija pro irivanje Deduktivni princip iz op teg ka posebnom: Promition -> telo basne Induktivni pristup(Dositejeva basna): Telo basne -> Epimition Promition.* Basna kao retorska ve ba Kratak. slo en anr oblikovan pomo u vi e stilskih postupaka: 1. fabula basna naratio nije isto to i fabula. 2. 2. 10. 7. 6. 8.

stav o ne emu legis latio govor u ime zakona amplificatio pro irivanje Naratio Aristotel: svako kazivanje koje ima po etak. Ruski formalisti temu defini u kao jedinstveno zna enje pojedina nih sadr aja nekog dela tako da se mo e govoriti o temi celog dela kao i o temi pojedinih njegovih delova. Tema ono o emu elimo da govorimo. 14. objedinjuje niz podtema: odnosi u porodici. 12. nefabularna Fabula je vrsta naracije Inventio Ozna ava pripremu govora koja obuhvata razmi ljanja o temi koja je predmet na e pa nje. egoizam. fabularna 2. srebroljublje. 13. veku. 3. 15. sermonatio slikanje karaktera. socijalni. istra ivanje i pripremanje materijala koji je u vezi sa temom. borba oko vlasti. fragmentarna. Kralj Lir tragedija starosti. Sveukupnost doga aja koji ine ivotnu osnovu ili situaciju iz koje izranja filozofski. slavoljublje. imitacija descriptio opis. exfrasis positio teza. Ulazi u upotrebu tek u 20. 2. tj. 4.11. ono to tvori jedinstveno zna enje sadr aja koji govorimo. estetski ili ma koji drugi ideolo ki problem. Kriti ko razmi ljanje o predmetu govora Traganje u arhivi sopstvene memorije Prikupljanje informacija do kojih dolazimo razmi ljanjem o temi Zapisujemo . sredinu i kraj Ne mora obavezno da ima radnju i doga aj Fabula ima elemente dramske radnje Sadr i veliki broj fragmentarnih nizova(Uliks) Naracija: 1. a kasnije se umesto o temi govorilo o ideji ili poruci knji evnog dela. Faze inventio-a(iz ovoga se sastoji): 1. U tradicionalnoj krtici tema predstavlja apstraktni primer prikazivanja odnosno njegovu sredi nju ideju. nezahvalnost. Boris Toma evski: Temu poseduje svako knji evno jezi ko delo koje ima neko zna enje.

6. Retorski primer sf. Priprema fi a(izvodi. citati. Izbor materijala tj. 2. od kojih je jedan izrazito sumnjivog karaktera a drugi vrlo privla an i istinit. injenica koje e u i u govor Modeli njihovog dokazivanja injenice se dokazuju putem naro itih postupaka u prezentaciji izlo enih injenica -> Silogisti ke figure: 1. Aristotel u Retorici izdvaja 3 vrste op tih mesta: Opoziti: a) b) c) mogu no nemogu no malo veliko univerzalno individualno openhaueru da napi e Eristi ku dijalektiku . podaci o izvoru) Zadatak inventio-a: 1.Marko je smrtan Primenjuje se u de ijem uzrastu. li nost dovodi u vezu sa nekim zbivanjem.Marko je smrtan kao ostali ljudi 3. Epiherema kada svaka premisa sadr i sopstveni sud 5. tako to se argument koji protivnik koristi okre e protiv njega. Govornikova ve tina kori enja fonda svog op teg znanja. analogijske argumentacije njime se neki doga aj. ima tri stava: .Marko je ovek . Locus comunis op ta mesta misli i teme koje su svima poznate. (Sirano de Ber erak) U osnovi se slu i duhovito u. sentence. to slu i sva anja .svi ljudi su smrtni . Kvazidilema kada se u argumentaciji iznose 2 suda. niz ubedljivo povezanih stavova(pozitivnih ili negativnih) koji logi ki proisti u jedno iz drugog. Za sorites je tipi no gomilanje glavne ideje i poantiranje. Sorites sud najslo enije strukture. Kategori ki silogizam najjednostavniji oblik dokazivanja. 2. Entimem skra eni oblik kategori kog silogizma gde se preska e drugi stav .5. slika. ve tina 28 mesta logi kog silogizma. naj e e po sli nosti /argument ad hominem/ je argument kojim se dokazuje nedoslednost i licemerje protivnika. a ne moraju biti istiniti. kli ei o svakoj stvari. bilo u pozitivnom ili negativnom smislu. 7. Tako se sabesedniku ostavlja da bira izme u jednog o igledno nepo eljnog i o igledno po eljnog zaklju ka 4.

2. Exordium uvod Naratio izlaganje Probatio obrazlaganje Refutatio pobijanje.bit i esencija fenomena Expositio pro irivanje teme Causa dokazivanje ta nosti Contrario pobijanje protivnih mi ljenja o fenomenu Simile comparatio navo enje srodnih pojava koje idu u prilog fenomenu Exemplum primeri potvrde istinitosti II . 4. postavka. . U dispoziciji se u i kompoziciona struktura onoga o emu elimo da govorimo U antici se naziva hrija(kompozicija govora) Aristotelova hrija: 1. 3. zaklju uje obrtom Conclusio zaklju ak Aftonska hrija(osmodelna hrija) Hrija . Proemium uvod Protasis izlaganje Pristis jemstvo. potvrda Epilogos zaklju ak Kvintilijanova hrija: 1. obrazla emo negativne aspekte fenomena Conclusio zaklju ak Ciceronova hrija: 1.gr ki: govor ili beseda po nekoj shemi 1 I 2 3 4 5 6 Exordium uvodna pohvala fenomenu. 4. vera. iznese se stanje o fenomenu i postavi se primer Amplificatio pro et contra razrada. 3. uzrok. debata.U enje o mestima izla e u Topici (logi ki spis) Dispozicija Raspored misaone materije koju smo odabrali za na e govorno izlaganje. 2. 3. 4. 2. 5. o emu je re Etiologia povod. Protasis uvod.

7 8 III Testimonium iuditium sli na iskustva drugih o posmatranju fenomena Conclusio exhortatio zaklju ak i podsticanje slu alaca da deluju u skladu s onim o emu se govori U periodu prosvetiteljstva pretvara se u trodelnu hriju: 1. a dominanta je u vremenu 2. mota a je nelinearna.Dositej Struktura paragrafa 1. Priroda naracije fabularna(Van Gog). Uvod Razrada Zaklju ak . Ravnomernost da se pojedinim podtemama vezanim za vremena temi daje onoliko prostora koliko je ta tema va na Gregori Megvajer Posmatranje slike Tajna ve era 1. 2. a dominanta je u prostoru nefabularna(Kandinski). 3. funkcijsko jezgro 2. katalizator . Topic sentence Supporting sentences Ending sentence Moramo se voditi na elom sklada 1. Jedinstvo 3. 3. monta a je linearna. Dinamika slike aktivna pasivna 3. Funkcije naracije Sadr aj: 1. 2. Progresija pronala enje najboljeg logi kog niza i veze me u tezama 2.

Valja ukazati na zna aj problema o kojem govorimo. Mora biti najbolje uve ban deo besede. vrlo se esto koristi kao argument Eikos 2. Ciceron je svoje besede zapo injao nizom provokativnih pitanja. Stilski postupci prilikom argumentacije: 1. expositio otvori problem u svim glavnim aspektima 1) irenje ideje koju obrazla emo divisio 2) razbijanje teme po pitanjima na sastavne delove particio 3) izno enje razli itih stavova o njima amplificatio 4) dokazivanje confirmatio 5) pobijanje suprotnih stavova refutatio Katon Jednostavnost je oblik istine simplicitas veri forma est Koristi se Ciceronova i Kvintilijanova ideja da se pomo u pitanja obrazla e tema 2. Topos skromnosti lo po etak. naj e e arapskom nomenklaturom. najobimniji i glavni deo besede(body of the speech). Gre ka je kao dokaz uzimati sopstveni primer. argumentatio da ponudi slu aocima svoju argumentaciju Bitni su dokazi i injenice koje emo upotrebiti. jer oni uti u na efektnost i ubedljivost. anegdoti. Treba ih(delove razrade) Razrada ozna avati. Figura verovatno e verovatno je ono to se ve inom doga a. emotivni sloj se pokre e. Primeri ne treba da se gomilaju. drugi da ga ve e za predmet o kojem govorite. Dobar uvod se zavr ava jasnim nagove tanjem fenomena o kojem govorimo. valja ga zabele iti na konceptu. informanti Trodelna hrija Uvod prvi zadatak je da zadobije pa nju slu alaca (captatio benevolentiae). Stvara ose aj samopouzdanja. Treba da se zasniva na nekoj ali. Va nost antiteze . Formalne laskavosti. dokazi se mogu gradirati. Dati kratak citat. Svi delovi razrade imaju 2 bitna dela: 1. Aristotel ukazuje na sli nost verovatnog i znakova 3. Bitan je raspored dokaza.Kvalitet: 3. Najgori po etak je komunikacioni um. indicije 4. Primeri koje izla emo treba da budu jednostavni ali da ostave sna an utisak. dati primere koji e izazvati ok ili radoznalost. Aluzija na neku misao prethodnika.

Delovi zaklju ka: 1. recapitulatio 2. Oni koji itaju ono to su napisali 2. obavezno primer.4. nastaje kao posledica Trasibulove tiranije. imamo stalni kontakt sa publikom In promptu bez mogu nosti da govor unapred pripremimo. 5. precizne numeri ke vrednosti. Da u momentu napravimo misaoni koncept re enica. Neponovljiv je. Oni koji izgovaraju ono to su nau ili napamet 3. definicije. Tisija i Gorgija sa Magna Grecije prenosi ve tinu besedni tva u Atinu Smatra se da od Gorgije poti e podela besedni tva na tri kategorije: 1. peroratio bu enje emocija kod slu aoca. Oni koji improvizuju na osnovu dobre pripreme Istorija retorike Nau na teorijska disciplina koja prou ava i utvr uje principe i pravila govorni tva Platon: cilj govorni tva je istinu govoriti. Moderni zahtevi su da zaklju ak bude 5-10% celog govora. vreme stare Gr ke. maksimum da traje 5 minuta. vpne. da bude dramati an i da sadr i izazov za slu aoce. treba da sadr i jednu do 3 podideje. Inauguraciona beseda D ona Kenedija. nadahnut. bio je protiv Sofista Kvintiijan: da nau i dobro govoriti u skladu sa istinom Gorgija: zalagao se da je cilj govorni tva da estetskom snagom i ve tinom stvara uverenje o predmetu koji se govorom iznosi smatrao legitimnom da se samom lepotom govora(nadgovora) nadgovori po cenu istine i dobra 3. Glavna misao treba da kazuje jednu ideju. sudsko / juridi ko forenzi ko 3. duhovit obrt. glavnih ideja ne bi trebalo da bude vi e od 5. politi ko savetodavno genus deliberativum 2. veka) podela govornika: 1. sentencu. iv. Nikada ne treba da bude dug. dedukcije. Ono to elimo da naglasimo ozna imo cezurom. Timon(francuski teoreti ar besedni tva iz 19. narodne umotvorine. govor smesta. da se istakne poenta sa po etka besede. sele se na Magna Greciju Konar. paradno / pohvalno genus laudativum(epideikti ko) . Pore enje Metafore. Izvor na koji se pozivamo mora biti kompetentan i aktuelan Zaklju ak za kraj govora dobro je dati neki citat. Po Kvintilijanu ima dva cilja: 1 . statisti ki podaci.da osve i pam enje i 2 da deluje na afekte slu aoca pars patetika Ex tempore unapred pripremljen govor koji se u ivo realizuje na osnovu pripremljenih teza. alegorije Potporni materijal mogu biti razli ita mi ljenja stru njaka.

kida odmerenost i proporcije anti kog govornog stila. slu i se svim raspolo ivim sredstvima i ukrasima(ornatus) kako bi pokrenuo slu aoce na akciju movere Sa Helenizmom sredi te retorike postaje Pergamon i ostrvo Rodos 323/21 gpne 1. a) b) c) d) e) 2.p. slu i za saop tavanje i pouku. Azijanizam aktuelan u 3 v. obrt. Tukidid i Demosten *Ciceronizam nastaje u renesansi i traje sve do kraja 19. Georgijanske figure: kontrast 3 stila govorenja: Kvintilijan 1. Uzvi eni stil grande genus sublime Za krupne i pateti ne teme. veku pne. Srednji ili cvetni stil: floridum genus/genus medium Ugla en stil sa retorskim figurama s ciljem da da prijatan izraz. a zala e se za povratak istog jasnog stila sa minimalnom ki eno u. docere 2. i 4.Izmislio neke stilske figure.n. javlja se u 2. Du nos mu je delectare 3. Niska ili jednostavna stilska vrsta: genus subtile Prikladan za obi an govor. koristi se ukrasima 2. a) b) 3. veka pne. za stil anti kih pisaca iz 5. slikovitost i pore enje Materia artis 1. indukcija. Aticizam reakcija na azijanizam.e. a) b) c) 4. veka jer se u renesansi i srednjem veku koristio stil koji se oslanjao na Ciceronove spise: jaka op ta mesta. a) b) Vrste beseda prema sadr aju: sudsko ili juridi ko politi ko ili deliberativno crkveno ili omilitika vojni ko prigodno ili orideikti ko prema na inu pripreme: pripremljen i pro itan improvizovan govor prema auditorijumu: namenjena masovnom auditorijumu u neposrednom kontaktu ciljnom auditorijumu gde vas slu aju kompetentni obra anje posredstvom medija(tv i radio) prema tehnici kojom se izvodi: klasi na beseda debata .

ponavljanja svrishodnih aktivnosti(ve banja) i iskustva Svesno. aritmetika. docere/probare pou iti 2. Tisija. muzika *Retori: Homer. astronomija. Sofisti. retorika.3 osnovne funkcije govora 1. Isokrat. Rimljani) anete/virtus Kada vrlina postane mana. kakia. Katon. Platon. delectare/conciliare zabaviti 3. Ubija vreme. Aristotel. Slobodne ve tine koje neguju gra ani da sti u novac artes liberales SEPTENIUM: Trivium: gramatika. Lisija. Gorgija. Tacit *Gr ko i rimsko besedni tvo: Ezop. Agripa . flectere/movere pokrenuti Ve tine Tehne/ars/art nastaje zajedni kim delovanjem prirode(talenta). Empedokle. Pojeti ke proizvo a ke. Koraks. Ciceron. Isej. kakai/vilium Klasi ne ve tine se dele ili prema delu ili prema ve taku 1. Teorijske etvoro lana deoba ve tina: Rim 1. Kvintilijan. izvo a ke 2. dokoli arenja artes pueriles 4. Slu e profesionalnom sticanju novca i materijalne dobiti artes vulgares et sorbidae 2. Pozori ne artes ludicrae 3. opredme eno delovanje Vrhunac ve tine je virtuoznost sposobnost koja odgovara zahtevima savr ene ve tine vrlina(Grci. Demosten. dijalektika Kvadrivium: geometrija. Prakti ke 3. plansko delovanje. Antifont.