Rad primljen: 15.09.2010. UDK: 338.23:336.74(4-12) 338.

1(4-12)

FINANSIJE, BANKARSTVO I OSIGURANJE

INSTRUMENTI MONETARNE POLITIKE U RAZLIČITIM PRIVREDNIM SISTEMIMA
MONETARY POLICY INSTRUMENTS IN DIFFERENT ECONOMIC SYSTEMS

Doc. dr Mirko Savić Univerzitet Sinergija Rezime: Cilj ovog rada je sagledavanje instrumenata monetarne poliktike u različitim tržišnim privredama. Prema tome, istraživanja će se odnositi na instumente monetarne politike pazvijenih zemalja, zemalja u okruženju i domaćeg monetarnog sistema. Operacije na otvorenom tržištu postale su glavni instrument monetarne politike u razvijenim zemljama. U ovim zemljama, evolucija dobro razvijenih, aktivnih međubankarskih, novčanih i tržišta hartija od vrednosti omogućila je centralnim bankama da preuzimaju terminske i repo aranžmane sa hartijama od vrednosti. Ovaj instrument obezbeđuje veću fleksibilnost roka i obima operacija monetarne politike na inicijativu centralne banke. Rezultati su pokazali da industrijske zemlje sa dobro razvijenim finansijskim tržištima počivaju na indirektnim, tržišno zasnovanim instrumentima monetarne politike, a osnovni argument je da indirektne mere obezbeđuju efikasniju alokaciju finansijskih resursa. Mnoge zemlje su u procesu pomeranja od upotrebe direktnih instrumenata monetarne kontrole ka korišćenju tržišnih instrumenata, takođe, otpočele sa primenom prilagođavanja strukture obaveznih rezervi i diskontnog šaltera i administracije kamatne stope, jer je potrebno da se omogući da tržišne operacije budu efikasnije u implementaciji politike. Zemlje u okruženju i naš monetarni sistem, čiji je cilj uspostavljanje jakih tržišnih institucija, teže ka značajnijem implementiranju indirektnih instrumenata monetarne politike kao deo procesa reforme finansijskog sektora. Ključne reči: sprovođenje monetane politike, instrumenti monetarne politike, obavezna rezerva, eskontna stopa, operacije na otvorenom tržištu.

Mladen Savić, master Izdavačka kuća "Znanje" Abstract: The objective of this paper is to analyse all monetary policy instruments in different market economies. Therefore, the research is to be related to monetary policy instruments in developed countries, countries in region and our domestic monetary sistem. Open market operations have become the major instrument of monetary policy in developed countries. In those countries, the evolution of well developed, active interbank, money, and securities markets has enabled central banks to undertake outright or repurchase agreements in securities markets. The instrument provides great flexibility in the timing and volume of monetary policy operations at the iniative of the central bank. The results show that the industrial countries with the well developed financial markets rely upon the indirect, market based monetary policy instruments and the main argument is that indirect measures provide the efficient allocation of financial resources. Most countries which are in the process of moving away from use of direct instruments of monetary control to use of market instruments, have also begun to make complementary adjustments in required reserve structure and in interest rate administration that are needed to make market operations more effective in policy implementation. Countries in the region and our domestic monetary sistem, while creating robust market institutions, aspire towards the more significant implementation of indirect monetary policy instruments as a part of reform process of financial sector. Key words: implementation of monetary policy, monetary policy instruments, required reserves, discount rate, open market operations.

53

kreditne i depozitne olakšice (stalne olakšice) i obavezna rezerva. ali je udaljen od konačnog cilja monetarne politike NBS. funkcija centralne banke poznata je kao kreditor poslednje instance i obezbeđuje privremenu likvidnost instituciji koja se suočava sa teškoćama. i to je bio jedan od razloga otpora osnivanju centralne banke u Americi. regulisanje uslova kredita i selektivna kreditna politika. zbog čega su propala i prva dva eksperimenta 54 . Diskontni mehanizam je sredstvo pomoću kojeg institucije od kojih se zahteva da drže rezerve kod centralne banke mogu da se zadužuju kod nje. INSTRUMENTI MONETARNE POLITIKE fEDA (SISTEM fEDERALNIH REZERVI) Sistem federelnih rezervi sigurno ima najneobičniju strukturu od svih centralnih banaka u svetu. kupovina od bankarskog i nebankarskog sektora ubacuje likvidnost u sistem. instrumenti monetarne politike ne utiču direktno na ciljeve monetarne politike. Eskontna stopa je u funkciji monetarne kontrole i upravljanja. Jedan od najvažnijih zadataka centralne banke je da pomogne održavanje ekonomskog rasta uz visoku proizvodnju. To se postiže uspostavljanjem kontrole nad tokom novca i kredita da bi se sprečile nepotrebne fluktuacije u ekonomiji. 2.FiNANSiJe. Centralne banke obično koriste kamatne stope kao trenutni indikator celokupnog iznosa likvidnosti u sistemu. Američka javnost je otvoreno pokazivala negativan stav prema centralizaciji. Pored osnovnih kvantitativnih instrumenata monetarne politike neophodno je izvršiti i analizu ostalih. Narodna banka Srbije kao operativni cilj koristi kamatne stope na međubankarskom tržištu novca. odnosno niskoj i stabilnoj inflaciji. zaposlenost i stabilnost novca. Dešava se da prođe i mnogo meseci pre nego što njihovi efekti postanu evidentni. U tom slučaju. obavezne rezerve doprinose monetarnoj vlasti da kontroliše ponudu novca i time ispuni svoju odgovornost za održavanje stabilnih monetarnih uslova. ali je zato bliži konačnom cilju. Što se tiče domaćeg monetarnog sistama na raspolaganju su sledeći instrumenti: operacije na otvorenom tržištu. UVOD Centralna banka je kreator monetarnog sistema i ona je ta koja je odgovorna za efikasno sprovođenje monetarne politike. a smanjenje na slabljenje. kvalitativnih ili selektivnih instrumenata monetarne politike kao što je regulisanje kredita centralne banke poslovnim bankama. instrumentarijum monetarne politike čine instrumenti koji su na raspolaganju centralnoj banci pomoću kojih ona kreira monetarnu politiku. a kao prelazni cilj projekciju inflacije. kao što je slučaj sa prodajnim i kupovnim ugovorima. Osnovno obeležje američke politike bio je strah od centralizovane moći. Zbog vremenske neusklađenosti instrumenata sa ciljevima monetarne politike. Operacijama na otvorenom tržištu centralna banka kupuje i prodaje hartije od vrednosti – ili u formi terminske kupovine i prodaje ili može uključivati povremene transfere hartija. povećanje tržišnih stopa utiče na učvršćivanje likvidnosti. U normalnim okolnostima. BANkARStVo i oSiGURANJe 1. Narodna banka Srbije usredsređuje se na ostvarivanje operativnih i prelaznih ciljeva. operativni cilj se lakše kontroliše. a prodaja povlači likvidnost. dok se prelazni cilj teže kontroliše.

Strukturu Sistema federalnih rezervi čine sledeći entiteti:  regionalnih banaka federalnih 12 rezervi. Beograd: Data status. stabilnost finansijskih tržišta i stabilnost na deviznim tržištima. kamen temeljac Sistema federalnih rezervi je Zakon o federalnim rezervama čiji je cilj da se stvori takva formalna struktura na osnovu koje će se u regionima moć rasporediti između privatnog sektora i vlade. Svrha ovih banaka je trebalo da bude nadzor bankarskog sistema. a Second Bank of United States je isteklo ovlašćenje za rad. kroz promene u eskontnom kreditiranju FiNANSiJe. Struktura i raspodela ovlašćenja u Federalnim rezervama Izvor: Mishkin. str.  Savet guvernera Sistema federalnih rezervi i  Federalna komisija za operacije na otvorenom tržištu (FOMC) Pomoću instrumenata monetarne politike koji su na raspolaganju FeD ostvaruju se osnovni ciljevi koji su definisani od zvaničnika Federalnih rezervi. Da bi upravljao novčanom masom i kamatnim stopama FED koristi operacije na otvorenom tržištu koje utiču na količinu rezervi i monetarnu bazu. stabilnost kamatnih stopa.u centralnom bankarstvu – First Bank of United States se raspala 1811. Monetarna ekonomija. BANkARStVo i oSiGURANJe Grafikon 1. poslovnih preduzetnika i javnosti. a to su: visoka stopa zaposlenosti. kao i između bankara. stabilnost cena. 2006. godine. privredni rast. i nikada nije obnovnjeno. Frederic S. 337 55 . bankarstvo i finansijska tržišta.

Sve pomenute instrumente monetarne politike sprovode pojedini delovi Sistema federalnih rezervi tj. 3. Predviđeno je stvaranje EMU kroz tri faze. koje tokom godine ne smeju da odstupaju više od 2% u odnosu na stope tri najuspešnije zemlje. stopa inflacije. jer je pretpostavljalo niz privrednih svojstava država članica i odgovarajuće odluke. Primarni cilj evropske centralne banke je održavanje stabilnosti cena. Stvaranje eMU bio je jedan od najkomplikovanijih segmenata u evropskim integracijama.. Prema ugovoru iz Mastrihta. a mudar potez učinjen je nedefinisanjem roka za početak provođenja prve faze. odnosno da se osigura slobodno kretanje kapitala. ispuniti ekonomsku konvergenciju što je izraženo preko dugoročnih kamatnih stopa. 2. biće nastavljena. obaveza zemalja da prihvate mehanizam deviznog kursa EMS-a. Politika nulte kamatne stope FED-a. Na tržištu novca dolazi do FiNANSiJe. ideja je prvi put izneta na samitu u Hagu.25% kako bi se podstakla privredna aktivnost. 1969. završnu fazu. godine. 3. Iako u suštini ekonomska mera. koja ne sme biti viša od 1. 4. U proteklih nekoliko godina FeD je sve više orijentisan na primenu targetirane referentne kamatne stope. BANkARStVo i oSiGURANJe 56 . s ciljem da približi ekonomsku i monetarnu politiku zemalja članica. među kojima su: 1.utiče na monetarnu bazu. budžetski deficit. stvoreni su kriterijumi konvergencije koje treba da ispune sve zemlje članice EMU. koji ne sme prelaziti 3% BDP. Treća faza označava uvođenje jedinstvene valute – evra i prenošenje nadležnosti nacionalnih centralnih banaka na evropsku centralnu banku koja nasleđuje Evropski monetarni institut. i na kraju kroz promene u obaveznim rezervama utiče na monetarni multiplikator.5% u odnosu na prosek stopa inflacije u tri zemlje EU sa najnižom inflacijom. kako se i očekivalo. Na grafikonu 1 prikazana je raspodela nadležnosti poje-dinih delova FED-a nad instrumentima monetarne politike. javni dug ne sme biti veći od 60% BDP. INSTRUMENTI MONETARNE POLITIKE EVROPSKE CENTRALNE bANKE I NACIONALNIH CENTRALNIH bANAKA EVRO SISTEMA Zajednička monetarna politika i stvaranje monetarne unije jedna je od osnovnih strategija u procesu evropskih integracija. oni su u njihovoj nadležnosti. Referentna kamatna stopa zadržaće se „duže vreme“ u koridoru 0-0. označila je osnivanje evropskog monetarnog instituta koji treba da pripremi zemlje za ulazak u treću. Ova banka najčešće deluje preko operacija na otvorenom tržištu. a nastao je kao posledica raspada Bretonvudskog monetarnog sistema zasnovanog na dolaru koji je početkom 70ih počeo da oscilira u velikoj meri. i da pre ulaska u uniju ne vrše devalvaciju svoje valute u prethodne dve godine 5. EMU je bio očigledna potreba zbog tadašnjeg stanja na svetskoj monetarnoj sceni. a to je kamatna stopa po kojoj banke odobravaju kredite jedna drugoj na tržištu bankarskih rezervi. Druga faza. uvođenje Ekonomske i monetarne unije (EMU) pruža jasan uvid u preplitanje ekonomije i politike. U prvoj fazi trebalo je da države članice usaglase svoje monetarne i ekonomske politike.

pomaže bankama da kompezuju efekte privremenih fluktuacija likvidnih sredstava. Sadašnja osnovna kamatna stopa evropske centralne banke zadržana je na rekordno niskom nivou od 1% bez obzira na vesti o oporavku privrede. Sledeći instrument su mesečne transakcije refinansiranja komercijalnih banaka sa rokovima vraćanja od mesec dana. Friedman and Frank H. prevashodno između komercijalnih banaka. U ponudi i tražnji bankarskih rezervi centralna banka interveniše utičući na nivo kamatnih stopa na tom tržištu. Benjamin M. Operacije finog doterivanja se vrše na ad hoc bazi radi upravljanja likvidnosnom situacijom na tržištu i radi uticaja na kamatne stope. Važno je da kretanje kamatnih stopa na tržištu shvate ekonomski učesnici (banke. Hahn. eds. Držanje obaveznih rezervi. Već pre ulazka u jedinstveni monetarni sistem u Velikoj Britaniji i Švedskoj potpuno su ukinute obavezne rezerve. targets and instrument of Monetary Policy. isto tako. s tim što banke zadržavaju određeni nivo operativnih rezervi radi obezbeđenja likvidnosti1. Aranžmani imaju rokove dospeća do dve nedelje. efekti instrumenata monetarne politike idu preko obima primarnog novca koji utiče na likvidnost. Na aukcijama mogu učestvovati sve komercijalne banke iz zone evra. M. time se obezbeđuje dodatna dugoročnija likvidnost finansijskih institucija i smatra se da ove akcije ne predstavljaju prave signale odnosa monetarnih vlasti prema monetarnoj politici. FiNANSiJe. 1 Friedman. preduzeća) kao signal koji im sugeriše kakvu politiku likvidnosti vodi centralna banaka pri čemu će se oni. takođe. odnosno primarnog novca. osnovni regulativni mehanizam evropske centralne banke su nedeljne transakcije refinansiranja.usklađivanja ponude i tražnje bankarskih rezervi. II. institucionalni investitori. Kako je inflacija mala. adekvatno ponašati. dva ili tri meseca. Kod svake sukcesivne operacije refinansiranja centralna banka određuje visinu kamatne stope na novčanom tržištu. i nivoa kamatnih stopa kao signalnih medija. Evropska centralna banaka je zadržala sistem obavezne rezerve jer je ocenjeno da taj sistem utiče na stvaranje jednog konstantnog obima tražnje za primarnim novcem.5% do 2. Vol. Handbook of Monetary Economics. BANkARStVo i oSiGURANJe 57 . opšta očekivanja su da Evropska centralna banka neće promeniti osnovnu kamatnu stopu za 16 zemalja evro zone. Nivo obaveznih rezervi je nizak (1. Amsterdam: North – Holland. uporedo sa razvojem tržišnih instrumenta regulacije. To. Radi se o aranžmanima ponovne kupovine i prodaje na bazi kolateralizovanog aranžmana o rekupovini u kome se državne i druge hartije od vrednosti kupuju i prodaju uz obavezu ponovne prodaje ili otkupa istih papira u roku od nekoliko dana. i smanjuju potrebu za intervencijom centralne banke na tom tržištu. ima efekat i na stabilizovanje nivoa kamatnih stopa na tržištu.5%) i centralna banka plaća kamatnu stopu koja odgovara tekućoj tržišnoj kamatnoj stopi na sredstva sličnog karaktera. Stope obaveznih rezervi. 2003. pri donošenju poslovnih odluka. postepeno gube svoj raniji značaj u evropskom monetarnom sistemu. a naročito ublažavanja efekata koje imaju neočekivane fluktuacije likvidnosti na kamatne stope. Centralna banka određuje ukupan obim primarnog novca (rezervi) koje emituje kod nedeljnih operacija refinansiranja. ove transakcije se vrše u redovnom nedeljnom ritmu.

BANkARStVo i oSiGURANJe 4. Centralna banka na teritoriji BiH bez restrikcija kupuje i prodaje konvertibilne marke. juna 1997. Službeni devizni kurs je fiksan i određen. u minimalno propisanom iznosu između 10% i 15% od njihovih depozita i pozajmljenih sredstava izraženim u konvertibilnim markama. Obavezne rezerve se odražavaju 58 . Specifičan sistem monetarnog odbora koji je propisan Zakonom o Centralnoj banci. U monetarnom domenu najvažnija je odredba po kojoj je Centralna banka obavezna da osigura. Centralna banka ne može vršiti uobičajenu funkciju kreditora poslednjeg utočišta. na zahtev. Ona ne može kreditirati državu. godine. kamatne stope komercijalnih banaka u BiH se slobodno formiraju i nisu instrument monetarno-kreditne politike Centralne banke BiH. i to: jedna konvertibilna marka za jednu nemačku marku. taksi i drugih naplata. operativno pravilo monetarnog odbora za izdavanje domaće valute je takvo da se domaća valuta izdaje samo uz kupovinu konvertibilne devizne valute sa punim pokrićem u neto stranoj aktivi. po fiksnom kursu. nakon prelaska na evro. Najviši organ Centralne banke Bosne i Hercegovine je Upravni odbor. kurs KM ostao fiksan i vezan za evro prema tadašnjem kursu DM prema evru. Centralnoj banci je zabranjeno obavljanje operacija na tržištu novca. Centralna banka biH i njeni instrumenti monetarne politike Centralna banka Bosne i Hercegovine je nastala nakon potpisivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma.FiNANSiJe. kupuju i prodaju. koji je nadležan za utvrđivanje monetarne politike i kontrolu njenog provođenja. odnosno pokrivati njen budžetski deficit ni na koji način.1. avgusta 1997. Centralna banka je počela sa radom 11. To znači da Centralna banka ne može davati kredit. Zakon osigurava nezavisnost Centralne banke. Centralna banka Bosne i Hercegovine osnovana je 20. Nivo kamatnih stopa je veoma različit za sve kategorije plasmana i mobilisanih sredstava. Komercijalne banke i finansijske institucije iz BiH. Od banaka se zateva da drže depozite u konvertibilnim markama kod Centralne banke. godine Zakonom o Centralnoj banci koji je usvojila Parlamentarna skupština BiH. da ukupan iznos njene novčane pasive nikada ne pređe ekvivalentan iznos njenih neto deviznih rezervi izraženih u domaćoj valuti BiH. s tim što je. Ove obaveze se primenjuju jednako na sve banke. bez ograničenja i bez provizije. a posle za evro. jer ne može davati komercijalnim bankama kredit za likvidnost niti kredit za bilo koje druge namene. Prema tome. od instrumenata monetarne politike Centralnoj banci su na raspolaganju samo obavezne rezerve. tada za nemačke marke. organizaciju i strategiju Centralne banke u skladu s ovlaštenjima utvrđenim Zakonom. dozvoljava joj da emituje primarnog novca jednako njenim neto deviznim rezervama. konvertibilne marke za nemačke marke (posle evro) po fiksnom kursu koji je tim zakonom utvrđen. INSTRUMENTI MONETARNE POLITIKE IZAbRANIH ZEMALJA U REGIONU 4. Budući da ne odobrava kredite. ona ne određuje ni diskontnu stopu niti na bilo koji način utiče na nivo kamatnih stopa u ekonomiji.

Prema Zakonu o CBCG. pri čemu se monetarna politika Centralne banke zasniva na evru. godine. uspostavljanje i održavanje zdravog bankarskog sistema i efikasnog platnog prometa3.2. koji je Skupština Republike Crne Gore donela u novembru 2000. 4. Za neodržavanje obaveznih rezervi. Republika Crna Gora je dobila samostalnu i nezavisnu organizaciju odgovornu za monetarnu politiku. 1. ostvarila značajan nivo nezavisnosti. odnosno prednosti i nedostataka monetarnih aranžmana – pogotovo valutnog odbora (primer Bosne i Hercegovine) i oficijelne dolarizacije (slučaj Crne Gore) opredeljenje se u našim uslovima svodi na izbor manje lošeg rešenja4. Centralna banka je odgovorna za monetarnu politiku. između Centralne banke sa sopstvenim novcem. 2 3 Bilten centralne banke Bosne i Hercegovine. 2002. godine. Centralna banka zahteva od banaka da drže 4 Lakić.cb-mn. Ukoliko i u trećem periodu ne ispune zahtev u pogledu obavezne rezerve. Ukoliko banke u dva uzastopna perioda ne odražavaju obavezne rezerve. Analiza nezavisnosti CBCG pokazala je da je Centralna banka Crne Gore zakonskim rešenjem i delovanjem u praksi. 164-165 FiNANSiJe. Nezavisnost Centralne banke je osnovni preduslov za uspešno sprovođenje monetarne politike. Centralna banka obaveštava nadležne bankarske institucije kako bi one mogle započeti postupak zatvaranja banke. Centralna banka Crne Gore i njeni instrumenti monetarne politike Centralna banka Crne Gore osnovana je Zakonom o Centralnoj banci Crne Gore. Izvor: www. predstavlja političko i posebno pitanje kredibiliteta. Osnovni instrument monetarne politike CBCG je obavezna rezerva. marta 2001. uključujući tu i vrednosne papire bilo koje vrste2. Centralna banka se ne može upuštati ni u kakve operacije na tržištu novca. uspostavljanje i održavanje zdravog bankarskog sistema i efikasnog platnog prometa u Crnoj Gori. u okviru postojećeg režima deviznog kursa. 2006. osnivanjem Centralne banke Crne Gore. Podgorica: Ekonomski fakultet. Otpočela je sa radom 15.org. Polazeći od ekonomskih principa – koristi i troškova. Centralna banka naplaćuje kaznu u iznosu od 5 promila (5/1000) dnevno od ostvarenog deficita obaveznih rezervi sve dok se deficit ne popuni. kao sredstvu plaćanja. BANkARStVo i oSiGURANJe 59 . str. Slobodan. Precizno definisanje i kvantifikovanje cilja monetarne politike Centralne banke Crne Gore onemogućeno je specifičnostima funkcionisanja monetarnog sistema Crne Gore (dolarizacija). Centralna banka će prestati da obavlja transakcije za te banke i obavestiti ih kako bi preuzele odgovarajuće korake da nadoknade manjak tokom sedmice. Izbor monetarnog sistema u zemljama u tranziciji kao što je Crna Gora. Instrumentarijum monetarnog menadžmenta. Nezavisnost Centralne banke podrazumeva postojanje visokog stepena slobode odlučivanja pri vođenju monetarne politike. valutnog odbora i pune valutne supstitucije.držanjem gotovine ili novčanih depozita kod Centralne banke (preko centralne ili glavnih jedinica) i obračunavaju se kao prosečne dnevne rezerve u desetodnevnom periodu.

Zakonom o Hrvatskoj narodnoj banci utvrđeni su. jedinicama lokalne i regionalne samouprave. Ovaj instrument je više puta menjan od osnivanja CBCG. ovlaštenja i organizacija hrvatske centralne banke. Narodna banka Hrvatske odgovorna je u okviru svojih prava i dužnosti. za stabilnost valute i za opštu likvidnost plaćanja u zemlji i prema inostranstvu. To zahteva razvijeno finansijsko tržište. Zbog specifičnosti crnogorske ekonomije. Hrvatska narodna banka podržava privrednu politiku Republike Hrvatske i pri tom deluje u skladu s načelima otvorenog tržišta i slobodne konkurencije.obaveznu rezervu na računu Centralne banke (u zemlji i/ili inostranstvu). položaj. Osnovicu za obračun obavezne rezerve čine depoziti po viđenju (osim međubankarskih depozita po viđenju) i oročeni depoziti: javnog sektora bez obzira na ročnost i ostalih sektora-roka dospeća kraćeg od dve godine. Hrvatska narodna banka – instrumenti i mere monetarne politike Hrvatska narodna banka. Obavezna rezerva je instrument monetarne politike kojim CBCG zahteva od banaka da drže određeni iznos raspoloživih sredstava na računu CBCG i u državnim zapisima. organima javne vlasti u Republici Hrvatskoj ni društvima u kojima Republika Hrvatska ili jedinice lokalne i područne regionalne samouprave imaju dominantan uticaj. promenom instrumenta obavezne rezerve može se uticati i na ročnu strukturu depozita. BANkARStVo i oSiGURANJe 4. FiNANSiJe. Narodna banka Hrvatske u svom radu je samostalna i odgovorna Hrvatskom saboru. finansijska i personalna nezavisnost. poslovi. CBCG pomoću instrumenta obavezne rezerve primarno utiče na likvidnost bankarskog sistema. Postojeći režim dolarizacije u znatnoj je meri ograničio monetarnu politiku Centralne banke Crne Gore. Centralna banka može bankama odobriti kredit za održavanje likvidnosti i to intra-dnevni i noćni kredit. Takođe. zdrav bankarski sistem i makroekonomska stabilnost do sada nisu zahtevali aktiviranje ovog instrumenta. vlasnički status. CBCG ovim instrumentom utiče na nivo kreditne aktivnosti banaka. ovaj instrument monetarne politike do sada nije korišćen. Hrvatska narodna banka ne može odobravati kredite Republici Hrvatskoj. Njime je određeno da je postizanje i održavanje stabilnosti cena osnovni cilj delovanja HNB5. između ostaloga. posredno utiče na stabilnost i poverenje u bankarski sistem. Tim je zakonom ojačana institucionalna. Dobit ostvarena poslovanjem Narodne banke Hrvatske pripada državnom budžetu. Međutim. centralna je banka Republike Hrvatske.hnb. posredno utiče na dalji proces multiplikacije novca (ponudu novca) u ekonomiji. Pored toga. Takođe. pre svega sekundarno tržište državnih hartija od vrednosti. odnosno. 5 Izvor: www.hr. zbog zadovoljavajuće likvidnosti banaka ovaj instrument do sada nije korišćen. Ne dovodeći u pitanje ostvarivanje svoga osnovnog cilja. izvan budžeta Republike Hrvatske. kako je određeno Ustavom Republike Hrvatske. a pravni okvir u skladu s kojim mora poslovati približen je standardima Evropske unije. 60 . odnosno. što trenutno nije slučaj u Crnoj Gori. Iako je zakonski omogućeno CBCG da sprovodi operacije na otvorenom tržištu.3. niti sme od njih kupovati njihove dužničke instrumente.

Procenat izdvajanja kunskog dela obavezne rezerve iznosi 70%. Obveznici su banke. hibridne i podređene instrumente u kunama (s valutnom klauzulom i bez valutne klauzule) i ostale finansijske obaveze u kunama i od deviznog dela. Kunski i devizni dio osnovice izračunavaju se posebno. a kamatna stopa na prekonoćni depozit kod HNB donja granica kamatnog raspona. štedne banke i podružnice stranih banaka. tako da je kamatna stopa na lombardni kredit gornja granica kamatnog raspona. koji obuhvata kunske izvore sredstava. Od obračunatog deviznog dela obavezne rezerve 75% se uključuje u obračunati kunski dio obavezne rezerve i izvršava u kunama.Hrvatska narodna banka je uvela operacije na otvorenom tržištu radi unapređenja monetarnog upravljanja i uspostavljanja aktivnije uloge centralne banke u upravljanju likvidnošću bankarskog sektora. a procenat izdvajanja deviznog dela obavezne rezerve obračunatog na FiNANSiJe. kamatne stope olakšica su ograničene tj. a čine ih prosečna dnevna stanja kunskih i deviznih izvora sredstava u jednom obračunskom periodu. postoje granice raspona kamatnih stopa. Cilj uvođenja operacija na otvorenom tržištu bila je stabilizacija prekonoćne kamatne stope i stvaranje referentne kamatne stope na novčanom tržištu. hibridnih i podređenih instrumenata u devizama i ostalih finansijskih obaveza u devizama. koji se sastoji od deviznih izvora sredstava. Stalno raspoložive mogućnosti su jedan od instrumenata monetarne politike HNB-e. Imaju prekonoćno dospeće i koriste se u obliku lombardnog kredita. Na raspolaganju su tri operacije na otvorenom tržištu:  redovne repo operacije. dok operacija finog prilagođavanja i strukturnih operacija nije bilo. Ograničene su iznosom raspoloživog kolaterala pa kamatne stope na ta sredstva ograničavaju koridor kretanja prekonoćne kamatne stope. izdate dužničke vrednosne papire u kunama. u slučaju manjka sredstava i u obliku novčanog depozita u slučaju viška sredstava. Osnovica za obračun od kunskog dela. Trenutna stopa obavezne rezerve iznosi 14%. Takođe. BANkARStVo i oSiGURANJe 61 . neograničeno i služe za stabilizaciju neočekivanih promena u kretanju likvidnosti banaka. a pozicija neto kreditora sistema centralnoj banci omogućava veću kontrolu nad kretanjem prekonoćne kamatne stope. obaveza po izdatim vrednosnim papirima u devizama (osim vlasničkih vrednosnih papira banke). redefinisani su postojeći instrumenti monetarne politike i uvedeni novi. Hrvatska narodna banka je koristila samo redovne operacija na otvorenom tržištu.  operacije finog prilagođavanja i  strukturne operacije. Za sprovođenje operacija na otvorenom tržištu zahteva se usklađenost svih ostalih instrumenata monetarne politike koji utiču na monetarno upravljanje pa je postojeći instrumentarijum monetarne politike bio prilagođen povećanju efikasnosti operacija na otvorenom tržištu. Stalno raspoložive olakšice ili automatske olakšice obuhvataju instrumente kojima se banke koriste na sopstvenu inicijativu. i to primljene depozite i kredite u kunama (sa i bez valutne klauzule). i to primljenih deviznih depozita i kredita. Kao i u ostalim zemljama u okruženju HNB se opredelila da obavezne rezerve predstavljaju glavni instrument sterilizacije viška likvidnosti u monetarnom sistemu.

organizacija. koji je stupio na snagu 4. a to su HOV NBS i HOV Republike Srbije  diskontni poslovi – NBS može kupovati HOV od banaka 6 Živković. Ona je obavljala kreditnu funkciju. godine. godine počela je i da upravlja monetarnom politikom. dok procenat izdvajanja preostalog deviznog dela obavezne rezerve iznosi 60%. BANkARStVo i oSiGURANJe temelju deviznih sredstava nerezidenata i deviznih sredstava primljenih od pravnih osoba u posebnom odnosu prema banci iznosi 100%. što znači da NBS može emitovati sopstvene HOV koje glase na domaću ili stranu valutu  operacije na otvorenom tržištu. kao i utvrđene funkcije guvernera. januara 1920. prerasla je. po zakonu od 26. Nadzorni odbor i Eskontni odbor. u Narodnu banku Kraljevine Srba. Privilegovana narodna banka kraljevine Srbije. tada ministar bez portfelja. a osim toga. godine. Glavni odbor. od 1931. Mada je centralna banka osnovana kao privilegovana privatna akcionarska institucija. godine zaživela je takva institucija pod imenom Privilegovana narodna banka. godine Banka je nacionalizovana i sve do 2003. Njeno prvo sedište je bila zgrada u samom centru grada. Banka je organizovana po ugledu na Belgijsku narodnu banku. u knez Mihailovoj ulici. Beograd: Ekonomski fakultet. Nakon Prvog svetskog rata. Bila je u privatnom vlasništvu i imala je svoje organe upravljanja. Upravni odbor. 483 62 . Aleksandar. 2005. tek nakon tri decenije pokušaja da se osnuje centralna banka. godine utrđeni su položaj. Zakonom o NBS predviđeni su sledeći instrumenti monetarne politike NBS:  emisija kratkoročnih HOV. ovlašćenja i funkcije Narodne banke Srbije. Zakonom za sprovođenje Ustavne povelje državne zajednice Srbija i Crna Gora. str. a posle u reprezentativnom zdanju u Ulici kralja Petra u kome je i danas.FiNANSiJe. Prvi guverner je bio Aleksa Spasić.6 Narodna banka Srbije da bi ostvarila ciljeve monetarne politike mora da raspolaže sa instrumentima monetarne politike. Hrvata i Slovenaca i pod tim imenom preuzela poslove na teritoriji kraljevine. Obračun obavezne rezerve se obavlja druge srede u mesecu. Zbor akcionara. koji je stupio na snagu 19. 1884. Usled čestih finansijskih kriza javila se neophodnost formiranja centralne banke u tadašnjoj Srbiji. INSTRUMENTARIJUM MONETARNE POLITIKE NARODNE bANKE SRbIJE NBS ima svoju dugu tradiciju. U septembru 1946. Osnovna podela instrumenata monetarne politike može se učiniti tako što bi se pošlo od kriterijuma namere centralne banke – da li centralna banka želi da utiče na ponudu ili pak na tražnju kredita. i Gradimir Kožetinac. 5. Za vreme Drugog svetskog rata obavljala je poslove iz svog predstavništva u Londonu. koja je u to vreme važila kao obrazac savremenog organizovanja bankarske institucije. njeno poslovanje je bilo pod stalnom kontrolom države. koje NBS sprovodi kupovinom i prodajom HOV. jula 2003. Zakonom o Narodnoj banci Srbije. Narodna banka Jugoslavije nastavlja i dalje da radi kao organ države Srbije. godine funkcionisala je pod nazivom Narodna banka Jugoslavije. februara 2003. Monetarna ekonomija.

izdvajaju se tri osnovna insrumenta:  operacije na otvorenom tržištu  kreditne i depozitne olakšice i  obavezna rezerva. Ostvarivanje likvidnosti pojedinih finansijskih organizacija preko međubankarskog tržišta uspešno se FiNANSiJe. operativni cilj se lako kontroliše ali je udaljen od krajnjeg cilja. To prikazuje grafikon 2. ZAKLJUČAK Broj instrumenata monetarne politike koji su potrebni za sprovođenje efikasne monetarne politike zavise od razvijenosti finansijskog sistema. čime NBS definiše uslove i načine odobravanja depozitnih i kreditnih olakšica  donosi propise i preduzima mere i aktivnosti iz oblasti deviznog poslovanja. Narodna banka Srbije kao operativni cilj koristi kamatne stope na međubankarskom tržištu novca. NBS može odobravati kredite Republici Srbiji radi finansiranja privremene nelikvidnosti budžeta. BANkARStVo i oSiGURANJe Grafikon 2. što znači da NBS samostalno vodi politiku kursa dinara  izdaje novčanice i kovani novac  uređuje i unapređuje platni promet u Republici Srbiji  ime Republike Srbije obavlja u poslove u vezi HOV zaduživanjem  utvrđuje instrumente i mere monetarnog regulisanja Pored svih ovih instrumenata koji su na raspolaganju NBS. takođe. 6. što znači da kamatna stopa na plasmane i druga potraživanja NBS ne mogu biti niža od eskontne stope NBS  utvrđuje mere za održanje likvidnosti banaka i ostalih finansijskih institucija koje su pod kontrolom NBS. a kao prelazni cilj projekciju inflacije. ali je bliži krajnjem cilju. i to najviše u iznosu od 5% prosečnih budžetskih prihoda u poslednje tri godine  utvrđuje stopu obaveznih rezervi kod NBS. što znači da NBS propisuje stopu obaveznih rezervi i osnovicu obaveznih rezervi  utvrđuje eskontnu stopu i druge kamatne stope. naročito onih u režimu inflatornog targetiranja. od indirektnih do direktnih ciljeva monetarne politike NBS 63 . Zato se Narodna banka Srbije usredsređuje na ostvarivanje operativnih i prelaznih ciljeva. dok se prelazni cilj teže kontroliše. odobravanje kratkoročnih kredita – NBS može bankama odobravati kredite s rokom dospeća do godinu dana na osnovu zaloge HOV. Dešava se da prođe i mnogo meseci pre nego što njihovi efekti postanu evidentni. Instrumenti monetarne politike ne utiču direktno na ciljeve monetarne politike. Kao i u slučaju razvijenih tržišnih privreda.

Neki instrumenti se susreću kod svake monetarne politike. Literatura [1] [2] [3] [4] [5] Bilten centralne banke Bosne i Hercegovine. računovodstvo. revizija. Web site Centralna banka Crne Gore (www.org) Web site Hrvatske narodne banke (www. Podgorica: Ekonomski fakultet Mishkin.. Slobodan.) [6] [7] [8] autori Doc. Friedman. Instrumentarijum monetarnog menadžmenta.. ove gubitke centralne banke bi trebalo da pokrije država kako bi integritet i autonomija monetarnih vlasti ostao neokrnjen. One moraju prvo da utiču na monetarne uslove. finansijska tržišta. 2003.com Oblasti istraživanja: finansije. monetarno upravljanje i upravljanje dugom odvijaju se na istom tržištu. II. 1990. 64 . iznalaženju novih mera u zavisnosti od specifičnosti privrede u kojoj se deluje. Državne hartije bolje služe kao katalizator razvoja finansijskog tržišta. Republika Srpska e-mail: msavic@sinergija. bankarstvo.hnb. Svaka centralna banka teži usavršavanju i modifikovanju instrumenata monetarne politike. ili bar omogućiti. 2002. 1999. master Izdavačka kuća "Znanje" Bul. FiNANSiJe. Zemlje koje su sklone nestabilnostima u pogledu likvidnosti sistema i iznenadnim odlivima kapitala. Bijeljina. Monetarni instrumenti u ovim zemljama moraju biti efikasni u kontrolisanju celokupnih monetarnih kretanja i moraju poboljšati. Frederic S. Monetarna ekonomija. Amsterdam: North – Holland. kao što su zemlje u okruženju. da bi se tako izgradili najobjektivniji instrumenti. Ponekad centralne banke upotrebljavaju svoje papire kako bi izbegle ovu situaciju. Monetary Instrument and their Use During the transition from Centralled Planned to a Market economy Working Paper. Benjamin M. Mladen Savić. mada uz određeni stepen modifikacije. Živković. intervenišući prvo na primarnom tržištu hartija od vrednosti. Beograd Hilbers.ba Oblasti istraživanja: finansije. Targets and instrument of Monetary Policy. Kod zemalja u okruženju i u našem monetarnom sistemu. Mirko Savić Univerzitet Sinergija Cara Dušana 54.cbmn. Aleksandar.. 2006. BANkARStVo i oSiGURANJe Dakle. 1. Lakić. Paul. eds.hr. M. Bijeljina Republika Srpska e-mail: savicml@hotmail. i Gradimir Kožetinac. Hahn.ostvaruje u uslovima razvijene finansijske strukture. Vol. uspostavljanje tržišno orjentisanog finansijskog sistema. Monetarna ekonomija. instrumenti bi trebalo da budu kompatibilni sa finansijskim sistemom u okviru kojeg će funkcionisati.edu. Washington D. Handbook of Monetary Economics. Beograd: ekonomski fakultet. Arsenija Čarnojevića 49. najbolje rešenje je miks svih monetarnih instrumenata. bankarstvo i finansijska tržišta. dr. 2006. uz isti instrument. centralne banke nisu u stanju da uvedu prave operacije na otvorenom tržištu.C. Friedman and Frank H. monetarna ekonomija. Ukoliko se koriste državne hartije. International Monetary Fund. U slučaju restriktivne monetarne politike postoji rizik gubitka koji je povezan sa upotrebom hartija centralne banke u smislu apsorbovanja velikih iznosa prekomerne likvidnosti.