42.

Religija i politicka tolerancija Predstavnici svih znacajnih verskih ucenja smatraju da je njihov pogled na svet idealan i da ima podrsku svetog,koje je bezgresno.Samim tim smatraju da je njihov stav prema svakoj drugoj ideologiji i religiji stav jedine prave tolerancije.Ovakav odnos prema stvarnosti pokazuje da je u ime velikih ideja o pravdi i toleranciji zasnovanih na ucenjima velikih religija,dolazilo do progona ljudi koji drugacije misle i veruju.Zbog svega toga,vidimo da se o stvarnom odnosu religije i tolerancije moze raspravljati samo ako se ona stavi u konkretnu zivotnu praksu gde se vidi kako se zaista odnosi prema pripadnicima drugacijih ideja. Upravo iz tog razloga samo kroz analizu konkretne pravne i politicke prakse pojedinh drustava i zajednica moze se videti koliko je politicka tolerancija,ako je ima, uslovljena ucenjem dominantnih verskih uverenja s tog prostora.S toga vidimo da koliko je jedna drzava imala sistem vezanji za odredjeno versko ucenje,toliko je bilo manje tolerancije prema pripadnicima drugih religija ili drugacijih pogleda na svet.Izrazit primer verske tolerancije koja je pokazivala maksimalno razumevanje za druge ljude jeste rano hriscanstvo,koje je i u praksi pokazivalo ljubav za svoje tlacitelje.Medjutim,situacija se menjala s promenom odnosa drzavnih vlasti prema ovoj religiji.Kako se hriscanstvo uspostavljalo kao intengralni,a zatim najvazniji deo ideologije,tako je stepen odstupanja od prvobitne tolerancije rastao.Da bi sve to kuluminiralo u svima poznatoj inkviziciji. Ako je u hriscanstvu do netolerancije dolazilo prema drugima usled napustanja Isusovog primera uslovljenog promenom uloge religije u drzavi,kod drugih svetskih religija je netolerancija prema drugim verskim ucenjima bila usadjena u fundamente same vere. Posto sve svetske religije kao najvazniju karakteristiku svoga ucenja,osim propovedanja o svetom,isticu svoj humanizam i covekoljublje,onda se kao najsigurnijem elementu za proveru da li je to tacno ili nije,mozemo obratiti konkretnoj istorijskoj praksi,a ona pokazuje da : *Predstavnici hriscanstva su uvek,zeleci da reprezentuju vrednost svoje vere,citirali Isusa,odnosno opise njegovog zivota u Jevandjeljima ,gde on kaze ,,Ljubi bliznjeg svojega kao samoga sebe”. *S druge strane,muslimanski verski oci ce citirajuci Kuran uvek navoditi ajete,tj celovite Kuranske misli ,,U vjeri nema prisiljavanja”. Iz svega recenog,mozemo zakljuciti da je na osnovu ucenja najvaznijih svetskih religija moguce ostvariti humane odnose medju ljudima i razviti toleranciju pripadnika raznih verskih ucenja.To je teorijski tacno,ali konkretni primeri pokazuju sasvim razlicitu praksu.Kada je u toku istorije dolazilo do simbioze izmedju vere i vlasti,odnosno crkve i drzave,vladajuca verska ideologija se po pravilu ponasala veoma neprijateljski prema svim ostalim religijskim ucenjima i zajednicama.Setimo se tridesetogodisnjeg rata 1618-1648.godine,ili stravicne Vartolomejske noci 1572.godinine,kada su u ime katolicanstva i sa blagoslovom crkve u Francuskoj masakrirani Hugenoti.Slicna je prica vezana za odnose pravoslavnih prema dualistickoj jeresi koja se javila u srednjovekovnoj Srbiji.Stevan Nemanja,kanonizovan za sveca,nemilosrdno je progonio pripadnike ove verske zajednice iz Srbije. Slicna je situacija i sa Bliskim Istokom,gde je rodjeno hriscanstvo,tamo su danas hriscani zanemarljiva manjina. Sprega religije i politike dovela je do toga da se usled predominantnog uticaja jedne religije,bilo ograniceno polje delovanja druge.Tako da nije bilo prostora a toleranciju drugacijih pogleda na svet. Jednostavno receno,teokratija i politicka tolerancija ne mogu da idu zajedno.Nepostojanje tolerancije ne znaci da je stanje suprotno njoj podrazumevalo obavezan progon protivnika ili neistomisljenika,ali je podrazumevalo diskriminaciju onih koji drugacije misle ili drugacije veruju.

1

Uslov bez koga nema politicke tolerancije,nosioci moderne politicke kulture,postavili su ukidanje religioznog legitimiteta i stvaranje sekularizovanih politickih sistema.Tako vidimo da sto je drzava i njena organizacija slobodnija od uticaja vere,to je i koegzistencija razlicitih politickih i verskih ucenja uocljivija.Nasuprot tome,prisustvo vere u modernom politickom zivotu daje za rezultat manjak politicke tolerancije.Sve drzave koje su paradigma demokratije imaju sekularne politicke sisteme. Sve zemlje koje su i danas zadrzale religije elemente u organizaciji drzave ili svoj kompletni legitimitet zasnivaju na veri imaju manji stepen politicke tolerancije i ravnopravnosti ljudi.Tako npr. u Argentini je ustavnom normom odredjeno da je katolicizam zvanicna religija drzave.Imajuci u vidu da je Argentina useljenicka zemlja,jasno je da ostali useljenjcinekatolici dovode u neravnopravan polozaj.Jer njihova verska ucenja nemaju drzavnu zastitu na nacin na koji ima katolicizam.Najkonkretniji dokaz u tome smislu je odredba ustava Argentine gde se govori o uslovima pod kojima se neko lice bira za predsednika i podpredsednika drzave.Jedan od uslova je da kandidat bude pripadnik rimokatolicizma. U sada vec starom ustavu Grcke od 1952. u prvom clanu ustava stoji da je drzavna vera u Grckoj istocnopravoslavna hriscanska,da je svaka druga priznata religija priznata,ali se prozelitizam1 i svako drugo mesanje u poslove drzavne vere zabranjuje.Sama odredba da se prozelitizam zabranjuje,pokazuje da se ne omogucava slobodan izbor vere,ali to vec utice na politicku toleranciju u drzavi. Posebno je vidljivo odsustvo politickog pluralizma tolerancije u islamskim zemljama.Ustavi ovih drzava definisu islam kao drzavnu veru ili jos preciznije kao jedini izvor zakona.Ovakav oblik politicke organizacije koja se karakterise odsustvom politicke tolerancije,tezi da se nametne citavom svetu.Sve druge religije,osim islama,nisu ravnopravno prihvacene od strane vlasti.To povlaci odredjena ogranicenja u pravima i slobodama pripadnika razlicitih verskih grupa.Ustavnom normom ovih zemalja uredjeno je da pristup javnoj funkciji kakva je predsednicka ima samo covek koji je musliman,prozelitizam bilo koje druge religije osim muslimanske se zabranjuje,limitira se izbor bracnog partnera njegovom religijom,itd... Veliki umovi koji su se zalagali za reformu drustva i sirenje granica ljudske slobode kao resenje su predlagali sekularizovanje drustvenog zivota.Zato je sada vidljivo da se granice politicke tolerancije poklapaju sa stepenom izvrsene sekularizacije, tj. postignutim nivoom odvajanja vere od drzave. Islamski autoriteti su tvrdili da je njihov svet olicenje razumevanja za drugog,a to je posledica islamskog shvatanja ljudske slobode.U islamu se sloboda tumaci kao obaveza coveka da se pokori objavljenom zakonu u Kuranu.Prema tome,slobodan je onaj ko se pokorava,a svaki drugi covek je neslobodan.Muslimani smatraju da nije tolerancija pravo muslimana da napuste i postanu npr.pravoslavci,dok je obrnut slucaj kada pravoslavac prelazi u islam matran jednom pravom slobodom. Znatne razlike se narocito isticu u ucenju o jednom bogu,iz koga proizilazi sve,pa I tolerancija prema drugima.Pravoslavni svestenik Vasilije Sakas je rekao : ,,Nije tacno da imamo istog boga kao neohriscani”. Zato je Gospod rekao : ,,Ko je video mene,video je Oca…Niko ne dolazi ocu sem kroz mene “.(Jevandjelje po Jovanu) Prema tumacenju bozanske priprode Isusa kao sina bozijeg,koji je smo jedno od tri lica boga,vidi se da svi monoteisti koji negiraju bozansku prirodu Isusa,u stvari negiraju boga onako kako je on predstavljen u hriscanstvu. Hriscanska vera se pokazala neadekvatnom od onog momenta kada se hriscanstvo uzdiglo u drzavnu veru,a islamska je i danas prepreka za kompletno ukljucivanje muslimanskih drzava
1

Mаnijа ili pomаmа obrаćаnjа u neku veru pristаlicа druge vere, težnjа onih koji gledаju dа, nаročito nečаsnim i ružnim sredstvimа, pristаlice druge religiozne strаnke pridobiju zа svoju strаnku.

2

u moderan poredak.Svesne toga,OUN su pronasle pravni izraz tolerancije koji je sublimiran u Opstoj deklaraciji o ljudskim pravima.Medjutim,ubrzo se pokazalo da je Opsta deklaracija nedovoljna za to,jer je ona prosta izjava dobre volje koja nikoga ne obavezuje.Zbog toga su OUN donele 2 druga akta : 1.Pakt o gradjanskim I politickim pravima i 2.Pakt o ekonomskim,kulturnim i socijalnim pravima coveka. Za razliku od deklaracije,ovi dokumenti podlezu aktu ratifikacije od strane parlamenta i dobijaju promenjivost u pravnom sistemu. Sve onde drzave koje imaju veze sa religijom nisu mogle te dokumente da primene u praksi,a da pri tom ocuvaju versku senku koja natkriljuje politicki sistem. Na kraju,mozemo zakljuciti da : 1.Postoji bitna veza izmedju velikih svetskih religija i politicke tolerancije. 2.Veza izmedju religije i vlasti uticala je na odnose drzave prema pripadncima verskih ucenja koje drzava nije stitila niti smatrala pravovernim. 3.Moderno drustvo,da bi uspelo da ostvari jednakost,moralo je da insistira na odvajanju vere od drzave. 4.Proces uklanjanja religije iz politike nije ostvaren na zadovoljavajuci nacin o zato jos uvek imamo u velikom delu sveta nedovoljno uvazavanje drugacijih pogleda na svet. 43.Religija kao osnov za politicko organizovanje Jedna od novina u politickom zivotu jeste i ona koja se odnosi na cinjenicu o radjanju stranaka zasnovanih na verskoj osnovi.Naglo ozivljavanje uloge crkve,ali i radjanje politickih partija,veoma su iznenadili onaj deo drustva koji su smatrali da je sekularizacija nezaustavljiv proces.Ta cinjenica je posebno vaznaa za sredine kakve su srbijanske i crnogorske koje su odavno izgubljene za veru,a samim tim i za politicke snage na njoj zasnovane. Najveci broj analiza posvecen religioznosti ljudi u ovim krajevima,pokazao je veoma visok stepen ravnodusnosti prema verskim osecanjima.Tako je istrazivanje religioznosti kod studentske populacije Nisa pokazalo da tamo skoro i da nema religioznosti.Slicne rezultate imamo i u istrazivanju religioznosti seljaka u tome kraju. Formiranje visestranackog sistema je pokazalo da religija kao osnov za politicko organizovanje nije zaobisla ni jedan kraj bivse SFRJ. Tamo gde je stepen vezanosti za veru bio izrazeniji tamo su stvorene brojnije politicke partije,verske sklonosti.U tradicionalnoj pravoslavnoj sredini kakve su srbjanska,crnogorska i makednoska stvorene su pravoslavne partije ,npr : ,,Srpska Svetosavska stranka, ,,Hriscanskoekoloska partija” ,,Demohriscanska partija(pravoslavna)”.Kod muslimana u Srbiji i BiH stvorene su dve znacajne politicke partija :SDA i MBO. Kao posebnu karakteristicnu u srpskom politickom miljeu valja uzeti ,,Srpsku Svetosavsku stranku.”Na samom pocetku vidi se da je njen cilj ,,usmeren na duhovnu (versku,moralnu i kulturnu)obnovu srpskog naroda kao i ekonomski napredak Srbije.Ali sa druge strane vec u narednom stavu istice se da je ,,ona gradjanska,a ne verska stranka”.Ovde je ocigledno da je autorima ove definicije nedovoljno poznat pojam gradjanskog tipa organizacije drustva. Oni ne shvataju da svaka gradjanska politicka organizacija podrazumeva slobodu veroispovesti. Gradjasnko drustvo,koje u epicentar stavlja jedinku kojoj se moraju garantovati sva individualna prava,pa i pravo na slobodu izbora veroispovesti,po sebi obavezno ukljucuje sekularisticki pristup. U programskim nacelima stoji da ..u osnovi naseg programa kao trajno nadahnuce lezi zivo Svetosavlje, a Svetossavlje,tj.pravoslavlje sa srpskim specificnostima ima svoje osobenosti,ono je religija,koja tezi da inspirise svoje verinike i ako se protegne na neke

3

drzavno politicke zahteve,dolazi u sukob da drugim verskim ucenjima.Ova politicka organizacija zahteva da ,,Predsednik drzave,vlade i ministri polazu zakletvu pred srpskim patrijarhom.”Na osnovu ovih programskih nacela,ovo je ocigledno verska politicka organizacija ciji je cilj da religija bude kamen temeljac politike. Takva je i ,,Hriscansko-ekoloska stranka”.Njene ambicije teze ka totalnom preuredjivanju javnog zivota pravilima pravoslavnog morala cije se krsenje sankcionise srednjevekovnim kaznama. Uticaj religije na politicki zivot i u SRJ i u bivsim jugoslovenski republikama ide toliko daleko da vladajuce partije pocinju da iskazuju svoje versko usmerenje,smatrajuci da ce im vezanost za religiju dati veci stepen legitimiteta u samoj zemlji,ali i znacajnu podrsku sa strane.U Hrvatskoj gde su vec formirane politicke partije sa demohriscanskim pogledima na svet i vladajuci HDZ sve vise pocinje da se zalaze za transformaciju svoga politickog programa u demohriscanskom smislu.Da u Hrvatskoj verske ideje postaju dominantne primecujemo,ukoliko se podsetimo da se HDZ dosada isticala kao ,,nacionalni-demokratski pokret”,a sada se preobrazava iz takvog tipa organizacije u stranku u kojoj ce hriscanska orjentacija biti dominantna. U Makedonji je formirana ,,Demohristjanska parija na Makedonija”.Koliki je znacaj religije za razumevanje politickog programa najbolje se vidi iz clana programa koji kaze da je politicka partija,najznacajniji izvor za svoj program nasla u Svetom pismu,sto je cini primarnom verskom strankom. Zatim,imamo i organizacije muslimana ,Stranka demokratske akcije i Muslimanska Bosnjacka organizacija,koji okupljaju muslimane i u islamskoj religiji nalaze razlog za svoje postojanje.Mnogo je karakteristicnija druga znacajna organizacij muslimana iz BiH,poznata pod imenom MBO.Iako u svom uvodu programske deklaracije,ova stranka se istice da je liberalno-demokratske orjentacije,ona ne moze da ne pomene da se radi o stranci koja je u stvarnosti ekskluzivno muslimanska,cime se negira njen liberalno demokratski karakter.Ona nece islam koristiti u politicke svrhe,ali ce se dosledno boriti za prava Bosnjaka-Muslimana da slobodno i bez ikakvih ogranicenja ispovedaju i razvijaju svoju veru. Da se radi o iskljucivo organizaciji ljudi koji su pripadnici muslimanskog kruga vidi se iz deklaracije gde stoji da je ,,MBO politicka organizacija Bosnjaka-muslimana i svih drugih Bosnjaka.Kako se ova organizacija odnosi prema Srbima i Hrvatima koji cine vecinu u drzavi ,vidi se iz programa koji kaze da : ,,Osobenost BiH u okviru Evrope sastoji se u tome sto je to zemlja u kojoj zivi jedan evropski narod koji ima islamsku tradiciju i kulturu.” Sve ovo pokazuje da se radi o politickoj organizaciji koja se stara da se politicki interesi muslimanskog dela BiH artikulisu kroz politicku stranku koja tezi da dodje na vlast i regulise odnose u drzavi prema svome nahodjenju. Na osnovu ovoga mozemo zakljuciti neke bitne cinjenice. 1.Prva se odnosi na nezaustavljivom procesu sekularizacije.Na osnovu svega onoga sto se vidi na prostorima bivse Jugoslavije ocigledno je da je ta ocena bila pogresna i da su politikolozi i sociolozi koji su na to upozoravali bili sasvim u pravu,mada su bili u manjini. 2.Drugi znacajan zakljucak se odnosi na cinjenicu da je religija posluzila kao jedna od vaznijih osnova koji su ljudi iskoristili za organizovnje.Ovo je dovelo do stvaranje brojnih verskih stranaka ili partija koji su najvazniji deo vojih politickih programa uzeli iz verskih ucenja kojima pripadaju.Takav je slucaj bio za bivsom BiH,odnosno njenim muslimanskim delom,gde je na prvim visetranackim izborima skoro sve glasove muslimana odnel SDA,izrazito verska parija. 3.Treci bitan zakljucak se odnosi na prikrivanje verskog karaktera u stranackim programima.To najvise primecujemo iz politickog programa ,,Srpske svetosavske stranke “ i SDA.Obe politicke partije nastojale su se prestaviti kao gradjanske partije,ali one nikako nisu mogle biti gradjanske partije u pravom smislu te reci.

4

44.Ateizam i politicki legitimitet Ziveci u uslovima koje namece evro-americka civilizacija,moglo bi izgledati da ovako formulisan naslov nema mnogo smisla jer povezuje dve naizgled sasvim razlicite stvariateizam ,kao odnos prema religiji, i politicki legitimitet koji se tice sasvim drugog polja ljudskog zivota. Evroamericka civilizacija danas je sekularizovana,pa samim tim religija i ateizam koji sa njom ide,nemaju mnogo veze sa politickom organizacijom drustva. Princip legitimiteta implicira da pripadnici jedne zajednice ne prihvataju poredak samo iz navike i obicaja,individualnog interesa ili straha od represije,vec iz uverenj u njegovu valjansot i opravdanost.To onda znaci da u jednom drustvu u kojem se smtra normalnim da neko bude ateista,u toj meri ce prihvatiti i poredak koji se zasniva na ateizmu. I obratno.Ukoliko se u nekom drustvu smatra da je ateizam drustveno zlo,u takom drustvu nece biti moguce smatrati legitimnim poredak ili vladara koji je ateista. Kako je u istoriji teokratski oblik politicke organizacije bio najzastupljeniji u vecini tadasnjih drzava,jasno je da je sam ateizam bio u svima njima neuobicajan pa i zabranjen odnos prema stvarnosti. Tako npr. imamo Mesopotamiju gde se organizovalo desetak velikih gradova i svaki je cinio posebnu drzavu sa svojim gradskim Bogom,a kako su svi gradovi bili potcinjeni Vavilonu,tako su i svi bogovi bili potcinjeni Marduku.To znaci da je svaki vlastodrzac u isto vrme ,svoj legitimitet morao da pravda bozijom podrskom. U Egipatskom drustvu,nije mogla da se primeti jasna razlika izmedju kraljevskog dostojanstva i bozanstva.Monarh je bio otelotvorenje apsolutne moci kojoj se moralo bespogovorno pokoravati,bilo je jasno da bi svako negiranje monarha bilo i negiranje boga jer je kralj bio bogocovek. Svaki pokusaj da se na vlast dodje mimo ucenja zvanicne religije,a pogotvu ucenja ateizma,bio je osudjen na propast jer ne bi bilo potrebnog legitimiteta kod potencijalnih podanika. O pozitivnom odnosu ateizma I politickog legitimiteta nije moguce govoriti jer nije postojala ni jedna drzava koja bi imala ateisticku vlast da bi se pitanje ateizma i politickog legitimiteta moglo uopste I postaviti na ozbiljnjijem nivou.Snmtralo se da politcka organizacija ne moze da egzistira izvan religije I da mora imati ili direktnu religijsku legitimaciju,kao sto je u islamu gde se smatra da Bog direktno vlada drustvom ili je ipak postojala hriscanska varijanta prema kojoj vlast mora da dolazi od Boga. Ova dva koncepta imaju bitne razlike : U islamu se smatra da direktno drzavom vlada bog peko svojih zakona objavljenog u Kuranu,dok je u hriscanstvu drugacije.Tu vlada covek kao monarh.Za svoje postupke on takodje mora imati crkvenu podrsku tj.legitimitet,ali je on ipak taj koji donosi odluke,zakone,itd. Ateizam i politicki legitimitet su se apsolutno iskljucivali,jer u to vreme,koje je karakterisalo veoma prisutnom religioznoscu masa,nije bilo zamislivo da neko ko ne veruje u boga moze id a zivi kao slobodan covek,a kamoli da vrsi vlast I da pri tome bude legitiman.Narod bi morao,kao deklarisanog ateistu,da ga trpi,jer ima moc,ali ga zato smtra uzurpatorom. U to vreme je postojala jedna druga situacija u kome se jedna vlast koja se inspirisala verom nametala za vladara narodu koji sam tu veru nije rihvatio kao pravu,znaci da ju je smatrao nelegitmnom.Posto je sa tacke gledista tadasnjeg religioznog coveka svaka drugacija koncepcija vere bila poistovecivana sa nevernistvom.Onda se moze razmisljati o odnosu takve vlasti,koja stvarno nije ateisticka ali je od strane naroda kao takva dozivljena. Takav je npr.bio slucaj sa svim hriscanskim narodima koji su bili pokoreni od strane muslimana.Svi oni su smatrali a je Muhamed lazni prorok,sto je u skladu sa hriscanskim ucenjem,ali su morali da trpe vlast muslimana,jer su bili slabiji.Ali zato su na sve moguce

5

pa ce i prilikom politickih izbora dati prednost i legitimitet.onome ko sledi njeno ucenje.iako je legalno da se ateista kandiduje za predsednika drzave.Nijedna od islamskih drzava ne primenjuje ni opstu deklaraciju o ljudskim pravima niti Paktove o pravima coveka.Ateizam je bio uslov da bi se doslo na politicku funkciju i da bi se vladalo.a jos gore ako musliman odluci da promeni veru. U drustvima koja su se inspirisala marksizmom nije bilo ni govora da bi crkva mogla da utice na vlast.Medjutim.a politicke organizacije koje se definisu kao ateisticke mogu da se upuste u politicku utakmicu i bore za vlast.vec je i nemoguc i kao licno opredeljenje.Na osnovu ovoga vidimo da je u SAD sasvim legitimno da i ateista bude nosilac najvise vlasti.Samim tim postaje jasno da u drustvu u kome crkva sve vise ide u privatnu sferu.to ne znaci da se ona sasvim ovukla iz sfere politike i da nije uticala na nju.onda je logicno zakljuciti da je ovakavo resenje za njih legitimno.pre svega Evropu sa reformacijom i svim onim sto je ona donela pocinje da se menja stav Evrope i kasnije SAD prema ateizmu koji stice pravo gradjanstva.Medjutim. U SAD ..a da to ne bude vidljivo i ostane nekaznjeno.Odbijajuci da prihvate ove akte.zvanicnim aktima drzave.Islam sledi primer bozijeg verovesnika Muhameda koji je protiv svake vrste politeizma i ateizma.postaje sasvim normalno da se politikom bavi neko ko je ateista.bilo ustavima .Ali posto je u VB kralj istovremeno i poglavar crkve.pravnom praksom i zakonima.Posto je poltika jedan od najvaznijih delova drustva.ako je religija.Prema tome.Ova drzava se definise kao sekularna i ona u mnogo cemu to jeste.Sto znaci da je nezamislivo i nelegitimno da iko ko je ateista ima prava da sedne na britanski presto i da bude sef drzave i crkve.Sto znaci da u islamskim zemljama covek koji nije vernik bilo bi mu onemoguceno da normalno zivi.gde sekularizacija nije izvrsena do kraja.formalno-pravno svako moze da se kandiduje za predsednika drzave bez obzira da li je vernik ili nije.Tako je u SAD.normalno je da crkva tj religija.pokusava da prodre i utice na sve delove drustva pa samim tim i na nosioce vlasti.Jasno je da ateizam u islamskim drzavama ne samo sto nije legitiman. 6 .ukljucuje kao obavezu da suveren bude vernik anglikanske crkve.nije lako pristajala na svoju novu ulogu. Ipak.one se upravo pozivaju na Kuran.odnosno gde vera ide u privatnu sferu. U mnogim drustvima sekularizacija I nije sprovedena do kraja.).Sudan. Ono sto se moze zakljuciti je da je vise nego ocigledno da se o pozitivnom odnosu politickog legitimiteta I ateizma nije moglo govoriti ni u kom slucaju.nacine nastojali da se nevernicke vlasti oslobode i svoju su borbu legitimizovali kao borbu za veru.Tako da ateizam postaje sasvim legitiman.ustavno i zakonski je regulisano da postoji .ateizam postaje nesto sasvim legitimno.jer se tada smatralo da samo vlast koja ima bozije pokrice ima i legitimitet i nikako drugacije.Tako da je nezamislivo u islamskom svetu da neko bude ateista ili politeista.sam proces odvajanja crkve od drzave i sekularizovanje drustva nije islo jednoznacno.sloboda religije “ sto znaci da svaki covek moze nezavisno od drzave da bira svoju veru. Tek kasnije.samim tim je logicno da je taj akt osudjen na neuspeh.Ateista ne moze da dobije podrsku biraca koji su vezani za veru.Saudijska Arabija.u SAD 93% stanovnistva se izjasnjava kao religiozno.Posto velika vecina naroda u Britaniji zaista podrzava postojeci poredak.reforme koje su nastale na polju religije kao posledica reformacije nisu tekle bezbolno i crkva.Politeizam i ateizam se zabranjuju i osudjuju na smrt i to je pravna praksa u svim islamskim zemljama(Iran.sa promenama koje su zahvatile svet. I u tim zemljama regulisu se svi porodicni i nasledno-pravni odnosi samo na osnovu verskog prava.npr svaka vera jednaka pred zakonom. Rasprava o odnosu ateizma i politickog legitimiteta bitno je povezana i sa islamskim svetom gde vera u vecini drzava cini izvor ideologije i legitimiteta.koja sve vise pocinje da gubi ulogu drzavne i seli se u privatnu sferu.Ali..izgubila onaj znacaj koji je ranije imala. Posebno je znacajan slucaj Velike Britanije.

7 .Medjutim.Viseverski karakter drustva i politicka stabilnost drzave Svaka drzava moze da opstane ako njeno stanovnistvo u velikoj vecini smatra legitimnim opstajanje takve zajednice.000 ili oko 30%-pripadnici neortodoksne islamske sekte).Treba istaci da ni muslimani ni hriscani nisu jedinstveni.Sve to znaci da multikonfesionalna Albanija kao stabilna drzava nije moguca.to je bio nemoguc posao. u uslovima postojanja verskih sloboda.odnosno odrkli su se po prvi put stecene drzave.jasno je da ce se svaka od ove tri verske zajednice razvijati u skladu sa svojim dogmama i da ce rasti tenzije medju pripadnicima pojedinih konfesija.Medjutim.Sudeci po verskom sastavu stanovnistva. Albanija Prilikom analiziranja verske situacije u Albaniji treba istaci da se ona deli na vise verskih zajednica : muslimani koji cine oko 70% stanovnistva.predvodjena Hadzi Camilom.S druge strane hriscani se dele na pravoslavce – 20 % i rimokatolike -10% .sto daje zemlji islamski karakter I hriscane oko 30% populacije.medjutim uticaj hriscanstva je daleko prisutniji.pazljiva analiza verskih istoricara i politikologa pokazuje nesto sasvim drugo.45.Prema procenama komunistickih vlasti religija je ukinuta jer je ometala politicku stabilnost drzave.osvajanjem inoverskih naroda kakva je bila osmanska carevina.doslo je do ozivljavanja verskih zajednica.ne zbog broja.vec zbog drzavne politike koja je u oslednjih pedeset godina pokusala da Albaniju priblizi Evropi koja je nemuslimanska.nije pokazala prepreka za formiranje i uspesno funkcionisanje drzave.To pitanje je posebno vazno za zemlju kao sto je SRJ ili za Srbiju.Muslimani se dele na sunite koji su 1942. cinili 550.vidi se da su medjuetnicke i medjuverske tendencije najizrazenije tendencije koje potresaju nase drustvo. Maovnom pobunom muslimana 1914-1915 godine.Albanija je vise muslimanska nego hriscanska.000 ljudi i beketese ( 220.bez ozbiljnih kompromisa koji zadiru u samu veru.Svesno ove cinjenice. Ono sto postaje vazno jeste da treba prouciti kako se viseverski karakter drustva odrazava na funkcionisanje drzave koja ima vise konfesionalno stanovnistvo u svom sastavu. Kao temelj za izbijanje novih verskih sukoba jeste rast islamskog fundamentalizma u ovome podrucju.samim tim to ostavlja ozbiljne posledice na odnos naroda prema drzavi.U prvom slucaju religija. Pojedine visekonfesionalne zajednice nastale su kao posledica zelje raznih verskih grupa da se zbog razlicitih razloga nadju pod istim drzavnim krovom.kao sto je to slucaj sa SAD.Tako da je raspodela politickih funkcija svesno izvrsena po konfesionalnoj pripadnosti. Ipak.dok je u drugom slucaju dovela do rusenja te drzave.Ne videvsi kako da ostvare jedinstvenu drzavu.jer upravo SRJ ima visekonfesionalni karakter .kada je postojala nezavisna albanija.sadasnje albansko rukovodstvo nastoji da oraganizuje drzavu da ona onemoguci eventualnu radikalizaciju.komunisti su posle dolaska na vlast odlucili da ukinu religiju.dok su druge viseverske postale silom.Libana i SAD.odnosno vise konfesionalnost.dobila je antirdrzavni karakter.Za uticaj viseverskog karaktera na organzaciju drustva i njihovo funkcionisanje.Cak su I pripadnici razlicitih grupa negirali samu mogucnost da Albanija postoji kao jedinstvena veseverska drzava. U najvecem delu literature isticano je kako je Albanija primer zemlje koja je uspela da izbrise verske razlike u ime nacionalnog jedinstva.prikazacemo na razlicitim slucajevima : Albanije.Cim je doslo do pucanja jednopartijskog sistema i dozvoljavanja vecih ljudskih i politickih sloboda.Saljacke mase su kao jedan od svojih najvaznijih zahteva postavili pitanje ujedinjenja sa Turskom.

S toga je bilo nuzno da je drzava mogla da opstane ako se ucine kompromisi.Liban Liban je slican Albaniji jer je u pitanju drzava koja takodje ima u svom sastavu hriscane i muslimane.medjutim danas su to muslimani. U Libanu je od 1936.Protestanti su se zestoko obracunavali sa rimokatolicima. Za razliku od Albanije koja je izgradila sekularni sistem.cime su udareni temleji drzave koju imamo danas.predsednik vlade je sunit..Tada postaje jasno da Liban moze da egzistira samo kao kompromisna drzava u kome ce muslimani i hriscani da se odreknu svojih zahteva u ime ocivanja zajednice i drzave.Pripadnici raznih verskih zajednica pre svega protestantskih su prilikom konstituisanja drzavnih struktura institucionalizovali versku toleranciju kao princip. u Libanu je Nacionalnim paktom iz 1943.mada to nigde nije zapisano i gde formalnopravno nema razlike izmedju pripadnika vere.Liban je deo arapskog sveta i okruzen je islamskim zemljama.narocito suniti. Sve to ukazuje da ce libanska drzava biti nestabilna i da nije moguce ocekivati da se stanje sredi.U istoriji Liban je bio sastavni deo osmanskog carstva.prilikom imigracije u Ameriku su isli svi oni koji su vtrazili vise slobode od feudalnog i verskog ugnjetavanja.Slicno misle i siti koji su najbrojnija verska grupa. utvrdjeno da predsednik republike mora biti hriscanin-maronit.Upravo iz tog razloga.metosisti.luterani.narocito siiti koji imaju visi natalitet.godine kada su hriscani bili vecina.muslimani.vidi se da je americka drzava konsenzusom svojih gradjana uspela da se izbori za takav status religije i verskih zajednica u kojima je svaka od njih prihvatila kao uslov za opstanak drzave.Nekada su hriscani bili vecina.u SAD su stvorene cak i savezne drzave u kojima je dominirala jedna vera odnosno verska zajednica.Ali.sukobi su izbijali medju samim protestantima.razlicit je od Albanije.sto je imalo veliki uticaj na medjusobne odnose vernika ovih velikih hriscanskih zajednica.koji su menjali sliku zemlje.pravo svakoga coveka da ispoljava veru koju hoce i da jedina granica u tome bude isto tako pravo drugih. SAD Sad su od pocetka svog formiranja stvorena kao viseverska drzava.sto je i ucinjeno jer nijedna zajednica nije imala snage da realizuje svoje zahteve.jer za razliku od nje.Zbog toga.postalo neprikosnoveno. 8 .To postaje posebno vazno zbog podatka da muslimani postaju sve vise brojniji i tako dovode u pitanje postojanje Nacionalnog komiteta iz 1943.prezviterijanci.a kasnije je uvecan na 19 zbog prihvatanja protestanata.a zatim i ostalih veroispovesti (baptisti.to nekada dominantno raspolozenje u SAD se moralo menjati usled priliva doseljenika rimokatlockem.a tako je to i danas.Tacnije.postaje jasno da je od odnosa verskih zajednica uvek zavisila drzava i njena stabilnost.Ali.a predsednik parlamenta siit (cime primecujemo da se pravi podela vlasti po principu vere).god institucionalizovano postojanje 18 verskih zajednica.Dok sa druge strane.Ali.adventisti…) Uprkos verskoj toleranciji kao dominantnom odnosu i prihvatanju visekonfesionalnosti kao prednosti.Povelji o pravima” gradjana SAD.nakon I svetskog rata Liban postaje francuska mandatna teritorija.a narocito medju protestantima i rimokatolicima. Stabilnost drzave u libanu i dalje zavisi od konsenzusa pripadnika dveju vera koje i dalje imaju razlicite ciljeve. Tako da je u SAD pravo na slobodu vere.Hriscanske zelje su bile da se odvoje od arapsko-islamskog sveta i formiraju nezavisnu drzavu. Istoriju Libana karakterisu mnogobrojni verski sukobi.teze jedinstvenoj islamskoj drzavi i za njih je nezavisni Liban nesto sto moraju privremeno da trpe sve dok ne nadju snage da ga ukinu u ime islamskog jedinstva. U .

Prvi oblik teokratije bio je karakteristican za hriscanstvo gde je svaka vlast tretirana kao vlast koja dolazi od boga.Sekularizam kao pretpostavka moderne demokratije Sekularizam je pojam koji je nastao u evropskoj politickoj teoriji i praksi.kao konkretan oblik dosadanjeg drustva” jeste mora biti politicki sistem.Prema poimanju hriscanskih mislilaca. Osim pojma sekularizacije upotrebljava se i termin laicizam..Saudijska Arabija ne samo da ne razdvaja duhovnu od svetovne vlasti.tako i od raznih oblika ansilja.Ta zemlja nema ni ustav..svestenom.ni zakone svetovnog karaktera.zavera i udara.vec nema nikakvu drugu upravu osim verske. Sekularizam je pojava koja se odnosi na takvo stanje duha i politicki poredak u kome se nezamislivo smatra da crkva ili versko ubedjenje moze da utice na organizaciju javne vlasti.sto je znacajna cinjenica za politicku stabilnost drzave. Npr. 46.obezbedjenje drustva kako od tiranije vecine ili manjine. 9 .Sto znaci da osobe koje su olicavale vlast su bile ogranicene jedino bozijom voljom.koja je prvobitno znacila ljudsko doba-vek.Na osnovu ovoga vidimo da islam odbacuje americki oblik politicke oragnizacije i da tezi da promeni drzave u islamsku.Bez narodnog suvereniteta nema.Ali mnogo znacajnija cinjenica da se medju americkim crncima jos pre drugog svetskog rata pojavio islamski pokret i da je on uspeo da nagazuje jedan veoma aktivan broj sledbenika..U vreme cara Avgusta dobija znacenje svetskog vremena.On ima za cilj da predstavi takav sistem odnosa izmedju drzave i crkve.ili vladar koji je svoju vlast zasnivao na milosti ili da drzavom vlada bog preko zakona koji je sam objavio.samim tim se i u njima drugacije regulise odnos drzave i crkve.miliona crnaca” 1995.vladavina vecine i pravo manjine da se izrazi.Unutrasnji sadrzaj takvih politickih sistema podrazumeva vazne elemente u koje spadaju : suverenitet naroda.odnosno religije.To je znacilo da se suverenom u takvim drzavama smatrao. Jedan od najvaznijih karakteristika savremene demokratije je suverenitet naroda ili coveka. odvajanje vere od drzave i narocito je vezan za odvajanje skole od uticaja crkve i klera.ogranicenje svakog politickog monopola. Bez sekularizacije nije bilo moguce ostvariti nacionalno osvescivanje niti stvoriti narodnu drzavu.svaka demokratija .Kada je uticaj Vizantije opao gubitkom nezavisnosti 1453.u kome se religija cini privatnom stvari pojedinca i nema uticaja na javnu vlast.nisu negirali obavezu da priznaju supermatiju Vizantiji.. sami su se odricali ideje o narodnom suverenitetu.koja je pretpostavka za davanje suvereniteta gradjaninu.ili osobom koja ima boziji pristanak za vladanje nad narodom.dolazi do oslobodjenja bivsih delova Vizantije naseljenih Srbima.tj.Sva vlast je bila skoncentrisana u rukama osobe koja se smatrala predstravnikom boga.Prema misljenju najautoritativnijih politikologa.Nacija Islama “ izveo mars .dobija znacenje necega sto je suprotno duhovnom tj.niti moze biti demokratskog politickog sistema.Za razliku od njih svi srednjovekovni oblici politicke organizacije imali su teokratske karakteristike.i nakon cega se formiraju njhove nezavisne drzave.Bugarima.tj.Srbi i Bugari itd. Moderna demokratija moze da postoji samo pod uslovom da je drustvo sekularizovano i da od stepena ostvarene sekularizacije zavisi stepen razvoja demokratije.Npr.Kao dokaz snage vodja crnih muslimana Luis Farakan je u organizaciji svoga pokreta koji se zove .Posebno je znacajno da se naglo povecavao broj muslimanskih useljenika. Svoj koren vuce od latinske reci seaculum.godine.postojanje zasticenih prava i sloboda coveka.kao i postojanje razlicitih institucionalizovanih oblika ovoga ogranicenja. Drugi elemenat analize jeste moderna demokratija.

Bez njih on ne bi mogao da dodje na vlast niti da se na njoj odrzi. istaknuto je da federalna vlada podrzava .. : .1933-34.Prema ustavu Grcke iz 1952.cenzura dozvoljena u slucajevima : ako vredja hriscansku veru.nesvesno podrzala rusenje hriscanskog lika Nemacke.ali je jasno dodato.umesto hriscanskim vrednostima. 10 . Smatra se da je ogromna vecina protestanata podrzavajuci Hitlera.koji dovodi do otpadanja vernika od crkve i stvara prostor za sirenje drugoh verskih ucenja.Sekularizacija je najvazniji uslov za uspostavljanje moderne politicke demokratije.odnosno zelju i pokusaj da se rimokatolicizam nametne Nemackoj na ustrb(stetu) protestantizma.ratu i stvaranja vajmarske republike.Hitler je ipak izbegavao da otvoreno napada hriscansko ucenje jer su mase vernika prihvatile njegove ideje o superiorsnosti Nemacke i podrzavali ih na vojnom i politickom planu.Verski rat je imao za posledicu da su se razvila dva crkvena naroda.Zasto je taj odnos posebno vazan najbolje se vidi iz podatka koji daje Bernard Rejmon. Posebno je vazno istaci da Adolf Hitler nije bio naklonjen hriscanstvu. U procesu sekularizacije koji je npr.Zbog svega toga posle sloma u I sv. Verski sukobi kakav je bio tridesetogodisnji rat 1618-1648.nemacki protestanti su u njoj videli rimokatolicku teznju...Dok se clanom 76. 90% nemackih protestanata.tako da je u toj zemlji nestalo teleoloskih smetnji za ostvarivanje jednakosti gradjana pred zakonom itd.godine pravoslavna vera kao drzavna je bila favorizovana u drzavi.bili su za Hitlera.kako je nekada cinila.sve zemlje koje imaju drzavnu religiju time onemogucuju potpuni narodni suverenitet.spominje je samo u odeljku koji se tice kralja. Ustav Spanije.Dok u mnogim drzavama to nije slucaj. godine izmedju nemackih protestanata i rimokatolika kostao je Nemce ogromnih zrtava i njegove posledice nisu prevazidjene cak ni ujedinjenjem u XIX veku.Prema clanu 14 gde se govori o pravima Grka istice se da je .nemacki protestantizam jeste jedan od najvaznijih.Ali je clanom 9 zagarantovano dasvi stanovnici drzave mogu slobodno da ispovedaju svoju veru.istice ko moze biti biran za predsednika i potpredsetnika republike i odredjuje se da to moze biti samo rimokatolik.sto otvara prostor demokratskih politickih promena.Masa Nemaca.Pojacanim trendom sekularizacije dovodi do sve veceg odvajanja vere od drzave.protestantski teolog.Moderna politicka demokratija rodjena je nakon pobede sekularizma nad teokratijom.okrece se ateiziranom hedonizmu.Rimo-katolicku apostolsku veru.Za zajednicu protestanata u svetu.U clanu 12 stoji da kralj mora biti katolicke vere.kada govori o religiji.sa teolozima I svestenicima na celu.istim clanom da se vera ne moze ispovedati ako krsi javni poredak ili moral.narocito brojem.Protestantizam se vise nego rimokatolicizam vezao za ideju nemacke nacije.Nacizam i nemacki protenstatizam Odnos nemackog protenstatizma i nacizma predstavlja jednu od najvaznijih tema kojom se bavi politikologija religije.Bernar Rejmon se pita kako je bilo moguce da nacizam preuzme drustvo u Nemackoj u kojoj je vise od dva veka nemacka protestanstka teologija bila jedna od najmarkantnijih.a samim tim i civilnog drustva o kome se toliko govori..On je smatrao da hriscanstvo predstavlja inkarnaciju boljsevizma. 47. Kao sto smo videli.zbog toga je i jasno da je protestantski deo stanovnistva teze doziveo poraz u I sv ratu nego rimokatolicki.Medjutim.Takodje njim se garantuje nepovredivost slobode vere. zahvatio Francusku doslo je do toga da je religija ucinjena privatnom stvari pojedinca.tako da su drzavljani drugih veroispovesti imali manje povoljan tretman od pripadnika vladajuce. Ustavom Argentine iz 1957. pa stoga sekularizam predstavlja uslov bez koga nema niti moze biti slobodnog drustva.

Takodje je rodjen pokret koji je poznat pod imenom .pocele javljati i inicijative za osudu genocida.javljaju se pojedinci medju svestenicima koji trajno ukazuju pomoc Jevrejima i drugim progonjenima.Ta cinjenica je tesko pala protestantima jer je Hitler bio protiv hriscanstva i delio je populisticke ideje koje ce omoguciti sirinje nacisticke ideologije koja ce na kraju unistiti hriscanstvo.za propagiranje nacionalisticke ideologije korisceni su mnogi svestenici. U to vreme.00 glasova koliko su oni dobili te godine.U praksi to nije bilo primenjivo i antisemitizam i rasizam je duboko zahvatio najsire protestantske slojeve Nemacke. i 1993.On je bio sastavljen od vise grupa iz raznih krajeva Nemacke i njegova sustina u tome da su podrzavalu Hitlera u nacional-socijalizam.Time su precutno podrzali.Sve ovo je dovelo do pretpostavke za masovno ucesce protestanata u .ali tada je vec bilo kasno.Uspon Nacional-socijalisticke partijena izborima 1930/32 pokazao je da protestanti snazno podrzavaju ovaj pokret.tako da je zajednica protestantskih crkava Nemacke donela cuvenu .Umesto da prihvate ovu deklaraciju.jer ono najbolje pokazuje odnos prema Hitlerovoj ideologiji.Buducnost Nemacke postaje multikulturalna.Kada su progoni dobili velike razmere.nacional-socijalistickoj revoluciji”.Kada je kasnije donet zakon o iskljucenju svih Jevreja iz javnih sluzbi.znali su da je nemoguce biti hriscanin i rasista u isto vreme jer Jevandjelje uci da nema razlike medju onima koji slede Isusa.Medjutim.Svi oni medju Nemcima koji su ista znali o hriscanstvu.sinod protestantskih crkava je odlucio da sledeci upustva arijevskom poreklu penzionise sve svestenike jevrejskog porekla.doslo je do opadanja vernika tj. Prema podacima barem 90% protestanata sa najistaknutijim teolozima omogucili su dolazak i odrzanje nacionalsocijalizma na vlasti.Nemacki hriscani”.Hitler im je tada zadao veliki udrac.komitet je jednoglasno doneo odluku da se ne oglasava.Zbog toga dolazio do odumiranja porodice i broj radjanja..zapad je smatrao da ce crkve biti jedno od najvaznijih orudja za razbijanje neopaganizma i pretvaranje Nemacke u drzavu liberalnog sistema vrednosti.zavrsetka II sv.promenu mentaliteta nemaca..”Protestantska zajednica Nemacke sada je postala veoma oprezna u opredeljivanju povodom znacajnih politickih dogadjaja. 11 .Polako je pocela da se lomi podrska koju su nemacki protestnti davali Hitleru i njegovoj partiji.jeste pogresan put u kojem su sukobi vec zagarantovani.Multikulturalizam nastaje kao posledica ekonomske nuznosti i straha da kad novodosli preuzmu drzavu.rata.hriscanski karakter nemackog drustva poceo je naglo da opada i stvara prostore za ateizaciju.Prema podacima iz 1992.Da bi to bilo moguce bilo je potrebno osloboditi se nacisticke proslosti.sto je za nemacke hriscane znacilo da je on time povukao podrsku koju im je tada davao i koja im je omogucila izbore.Nemacki hriscani su jula 1933. vise od milion hriscana je napustilo crkvu.800.vernike protestantske crkve koji su bili jevrejskog porekla.koji su po svojoj funkciji bili veoma vazni.protestantske crkve su imale prilku da reaguju.Kada je 1. na crkvenim izborima odneli ubedljvu pobedu.Deklaraciju o krivici iz Stutgarta.vec su i izdali svoje clanove koji su nekada bili Jevreji.Sve to je uticalo i da se broj stranaca u Nemackoj drasticno poveca tako da Nemacka menja svoj lik.Protestanti su na izborima 1932.itd.Nakon.arijevskom pitanju..Medjutim.porast hedonizma kod stanovnistva . Da bi se razumela doktrina nemackih protestanata u vreme nacizma vazno je kako su se oni poneli prema tzv.multikulturalno drustvo koje bi podrazumevalo jednak rang i zivot razlicitih kultura jednih pored drugih.god nacistima dali 11 miliona od 13. Osim biskupa.Treba istaci da su progoni uticali na razvijanje solidarnosti prema progonjenima pa su se pored gradjana koji su skrivali Jevreje(koji su bili retki).ne uvedu diskriminaciju prema ostarelim Nemcima..Baron Vilhelm fon Pehman je zamolio komitet protestantske federacije da reaguje deklaracijom u kojoj se trai zastita za protestante.aprila proglasen bojkot jevrejskih radnji.On je naredio sledbenicima da budu izvan svakog spora unutar crkve.onih koji placaju crkveni porez.ne samo progon Jevreja vernika.

Tako se vidi put i nacin kako se u uslovima jednog sekularnog drustva stvarao put za aktivno ucesce vere.Politicki zivot SAD i religija Medju hriscanskim izgnanicima koji su prvi pobegli u Ameriku i potrazili utociste pred ugnjetavanjem kraljeva i netrpeljivoscu svestenika.uce ljude ogromnom broju neophodnih vestina koje se pretvaraju u politicki proces.Kasnije.To se realizuje putem stvaranja interesnih grupa pojedinih verskih zajednica pri centrima moci.Te verske grupe su bile pre svega protestantske.kako da organizuju izborne kampanje.Tako ove grupe pokrecu pitanja beskucnika. Prema poslednjim podacima stanovnistvo SAD se deli na : protestante 61%.Uprkos cinjenici da su protestanti najbrojniji.48.Prva rimokatolicka crkva otvorena je u Filadelfiji 1732.ostalih 5% i 7% ne ispovedaju nikakvu religiju.Najbtrojnija denominacija je baptisticka 22.Doslo je do usloznjavanja verskog zivota zbog useljavanja veceg broja nehriscana : konfucijanaca.Jevreje 2%.da organizuju mitinge.istice da su crkve postale institucije u kojima su se ucile i uce vestine i sposobnosti koje ljude cine sposobnim da ucestvuju u demokratskoj politici.bili su odlucni da osnuju drzavu na siriokom temelju gradjanske i verske tolerancije.koji svaki pojedinac neguje i istice u drustvenom zivotu.zatim slede metodisti sa 12%. Religija je igrala znacajnu i sustinsku ulogu u politickom zivotu SAD-a.tako da se moze desiti da se ova zemlja pretvori u vecinsku rimokatolicku.doslo je i do poplave novih verskih pokreta i ucenja. Religijske ideje imale su snazan uticaj na sam Ustav i na politicki sistem.Najvaznija ideja koja je prikazan u Ustavu je sekularizam.Ono sto je potrebno utvrditi jeste kako se onda ostvaruje uticaj na politku ko formalnopravno nijedna verska zajednica nema ustavne niti zakonske mogucnosti da svoju volju namece kao kolektivnu volju drugih.2%.sitoista.u SAD su najradije isli pripadnici mnogih verskig grupa kao i oni koji su trazili resenje svojih verskih problema.ali sekularizam koji nije protiv religije.drustvenih navika i moralnih pretpostavki na kojima se zasnivala americka demokratija.budista i posebno muslimana.vec naprotiv za religiju kao duhovni inspirator za politicku i svaku drugu akciju.3%.Crkve uce vernike kako da drze govore. Ono sto je posebno vazno jeste da Rimokatolicka crkca danas cini najbrojniju zajednicu u SAD.tako sto su verska ubedjenja predstavljala glavni izvor vrednost.verskih zajednica i njihovih pripadnika u politickom zivotu ove mocne zemlje.Tako se stvraju interesne grupe za pritisak i vrsi lobiranje za ostvarenje odredjene politike. SAD je mozaik verskih zajednica koje.ipak. Medjutim.kao sto su pitanje nuklearnog naoruzanja. Profesor poitickih nauka sa univerziteta Florida i autor knjige Religija i politika.rimokatolike 25.znaci cisto socijalna ali i najkrupnija politicka. Religija cini glavni izvor vrednosti ali moralnih pretpostavki.oni su podeljeni na 220 denominacija koje zive svaka za sebe i da protestanata ima preko 94 miliona.Takodje. 12 .bespomocnih.a pokazalo se da neke imaju vise uspeha od drugih u penjanju na drustvenoj lestvici i osvajanju najvisih polozaja kao sto je mesto sefa drzave.kao i na razlicte pokrete.Crkve i verske grupe su na neka pitanja znacajno uticala na javno mnjenje.lobiranjima deluju na politiku.Danas je sve veci broj useljenika iz Latinske Amerike u SAD.one traze druge puteve kako bi ispoljile svoj uticaj na politicki zivot i politicki sistem u okviru koga se politicki zivot odvija.Posto su se crkve odrekle institucionalnih mogucnosti prilikom stvaranja politickog sistema.treba istaci da SAD nsu otkrili pripadnici progonjenih verskih grupa vec ekspedicija placena od ondasnjih evropskih dvorova sa ciljem sirenja novih prostora za eksplotaciju.

pa je jos pre njega Grcka pokrenula akciju oko stvaranja EMSP-a.bilo kao naroda ili kao religije.Muslimani se dele na imigrante.vazno je istaci da muslimani u SAD postaju sve brojniji.uspela da se pri evropskoj uniji otvori Biro pravoslavne crkve.Svi oni formalno prihvataju Ustav i zakone.U organizacijskom smislu EMPS je prema svome osnivackom aktu formirana kao medjunarodna tj.Situacija se.ali sa snaznim pretpostavkama da religije i verske zajednice igraju vaznu ulogu u kreiranju politickih stavova i politickom zivotu uopste.Najvaznija odluka koja je doneta tice se pretvaranja tog privremenog skupa u stabilnu medjunarodnu organizaciju koja bi imala interparlamentarni karakter.Ukrajina i Belorusija.Moldavija.SRJ.ali u svojim malim verskim zajednicama neguju svoju tradiciju koja se cesto iskljucuje sa postojecim pravnim poretkom.ali i na takozvane crne muslimane koji pokazuju rasisticke stavove prema svim belcima. Grcka je 1933.Bugarska.menja sa useljavanjem velikog broja ljudi koji stizu iz drugih krjeva sveta.Na taj nacin poiticki sistem SAD je omogucavao versku slobodu i tolerancju.Osnovni cilj je bio da se pravoslavne nacije udruze.Profesor Vold dodaje da je jako vazno da SAD ima veliku srecu jer su tamo verske grupe manjinske i sto to daje stabilnost.cak i prema belim muslimanima.Tada je Grcka odlucila da pokrene pitanje povezivanje tih zemalja na osnovu cinjenice da dele zajednicu religiju i na njoj zasnovanu civilizaciju.Odnos religije i politike uslovljen je ucenjemvelikim brojem protestantskih verskih zajednica prema cijem ucenju religiju treba odvojiti od drzave.ne uvazavaju na nacin na koji se uvazavaju interesi rimokatolika i protestanata.Rumunija. Politicki sistem SAD je od pocetka sekularan.Osnovni razlog koji je doveo do formiranja organizacije bila je zelja Grcke. 13 . Medjutim.Grcka je zelela i da iskoristi uticaj u EU i Nato da potpomogne druge pravoslavne i da se povezivanje sa Rusijom jedinim pravoslavnim clanom saveta bezbednosti OUN.jer se moraju ciniti ustupci i kada se radi o dogmi da bi se opstalo.Oni donose nove vere i novi odnos prema politickom poretku.medjutim. Grcka je.Prilike za to su bile posebno povoljne posle rusenja Berlinskog zida i kada su stvorene zemlje i narodi koji cine jezgro evropskog pravoslavlja : Rusija.Evropska medjuparlamentarna skupstina pravoslavlja Evropska medjuparlamentarna skupstina pravoslavlja se pojavila na pocetku ’90 godina XX veka kao pan pokret koji bi trebalo da okuplja i kordinira politicku i kulturnu delatnost zemlja u kojima pravoslavna populacija cin vecinu.zeleci da izvrsi odredjene ispravke u tome smislu. U SAD pored povecanja broja rimokatolika primetno je i povecanje broja imigranata drugih konfesionalnih pripadnosti. 49.Tu se pre svega misli na EU i Nato pakt gde je Grcka jedina pravoslavna drzava.kao pravoslavne zemlje.kako bi se zastitili zajednicki interesi pravoslavnih zemalja u Savetu bezbednosti i kako bi se onemogucila moguca diskriminacija kojoj bi mogli biti izlozeni.Gruzija.kako bi se svi pravoslavni branili interese svake pojedinacne clanice u sporovima sa nepravoslavnim.Amerikance bilo bele ili crne koji pristupaju raznim muslimanskim organizacijama gde se pripoveda islam.godine organzovala sastanak na Halkidikiju.otvaranje Biroa crkve bilo je ocigledno nedovoljno.Za razumevanje medjureligijskih odnosa i za njihov uticaj na politicki zivot.medjuvladina organizacija.ostvari uticaj pravoslavnih na to telo.Takodje.a gde se interesi pravoslavlja.da pobosljsa svoj polozaj u okviru Evrope i sveta gde su pravoslavne ideje svedene prakticno samo na nju i gde druge religije igraju dominantan uticaj i to posebno tamo gde Grcka po svom politickom i ekonomskom opredeljenju pripada.

Sediste sekretarijata je u Atini.Delegacija je ipak nastupila jedinstveno kao delegacija Skupstine Jugoslavije. Osnivacka skupstina .godine. Organi EMSP su : Koneferncije tj.Finansiranje Konferencije pada na teret zemlje domacina i na teret Sekreterijata.Generalna skupstina parlamentarnih delegacija i Sekretarijat. Cetvrta skupstina EMSP odrzana je u Halkidikiju u junu 1997.od tih 7 clanova dva mesta su rezervisana za Grcku i Rusiju koje imaju stalne clanove.Svaka zemlja clanica Konferencije rasolaze jednim glasom koji je dodeljen sefu parlamentarne delegacije.onda clanovi delegacije te zemlje mogu biti i predstavnici pravoslavne crkve.I on se odnosio na uticaj pravoslavlja u evropskim integracionim tokovima.odrzana je u Atini 1994. Na ovaj skup su pozvane delegacije obe republike clanice federacije tj Srbije i Crne Gore.godine.na ovo zasedanje pozvana je delegacija Skupstine SRJ.kao posebne delegacije isto kao i delegacija SPC.SRJ ali i opste balkanske situacije.Ovaj sastanak je imao manje naglasen politicki karakter.a o deklraciji.EMSP se definise kao interparlamentarna skupstina zemalja cija je vecina stanovnika pravoslavne veroispovesti.Vodila se polemika oko ocuvanja pravoslavlja koje je trebalo da se 14 . Stalni organ EMSP jeste Sekretarijat.Iz nepoznatih razloga to nije prihvatio u potpunosti.Ona zaseda jedanput godisnje u junu mesecu u gradu koji se odredjuje za vreme poslednje Konferencije. Odlucivanje u skupstini zavisi od pitanja ili dokumenata o kome se raspravlja. Trece zasedanje EMSP odrzano je u Sofiji juna 1996.koje bira maticni parlament i svaka delegacija ima do pet clanova. Tada je donet i Apel za ukidanje sankcija Saveta bezbednosti UN uvedenih protiv SRJ i srpskog naroda. Na skupstini su razmatrana mnoga vazna pitanja koja su se ticala i nas tj.Clanice EMSP mogu biti samo delegacije zemalja koje su pravoslavne u dogmatskom smislu.Zbog svega toga izabrana je Sofija sa ciljem da se ukaze na otrebu da se Bugarska vrati svom prirodnom okruzenju.Ako u parlamentu jedne zemlje nema pravoslavnih poslanika.vec delegacija koja je istovremeno predstavljala i Srbiju i CG. O proceduralnim pitanjima odlucuje se prostokm vecinom.apelu.a ostalih pet se biraju iz redova drugih zemalja clanica.ali i prerdstavnici Skupstine Srbije i CG.Sekretarijat ima 7 clanova i njihov mandat traje dve godine. Prema svome osnivackom aktu EMSP se sastoji od parlamentarnih derlegacija pravoslavnih zemalja.On je spolji predstavnik EMSP-a. Ovaj organ je ovlascen da donosi i politicke odluke u periodu izmedju dve skupstine.godine.godine.a ona je bila prva skupstina organizacije.Za razliku od prve skupstine. Na drugoj skupstini EMSP koja je odrzana u Moskvi u junu 1995. Sekretarijatom rukovodi generalni sekretar.dvotrecinskom vecinom delegacija-jedna delegacija-jedan glas.Nakon rusenja Varsavskog pakta u Bugarskoj dolazi do politickih promena koje su dovele do njenog udaljavanja od pravoslavnog okruzenja.On je definisan kao izvrsni organ konferencije i stara se za sprovodjenje odluka.Delegacje clanice fedseracije SRJ si insistirale da ucestvuju jedinstveno kao delegacija Jugoslavije.Dolazi do ozbiljnih razmirica unutar pravoslavne crkve koje su pocele da potresaju sizme.protestu ili rezoluciji.Rezultat je bio da je delegacija nastupala kao jedna ali se nije zvala delegacija SRJ. Konferencija predstvaja najvisi organ EMSP i sastoji se od delegacija svih zemalja clanica.

Medjutim. Jedan od najznacajnijih bugarskih vladara Simeon je u X veku ratovao sa Vizantijom i dao mu sasvim drugi karakter.Posle podele 1054.Ona j organizovana od 20-23 juna 1999.Posle proglasenja carstav dolazi do osporavanja vladara Dusana koga Srbi smatraju simbolom srednjovekovne moci.Koliko je pravoslavlje stitilo Vizantiju o9d obunjenickih Bugara vidi se iz podatka da je Simeon izvlaci obecanje onda maloletog vizantijskog cara da ce se on ozeniti Simeonovom kcerkom. Sesta godisnja konferencija EMSP odrzana u Moskvi i Sankt Petersburgu je posebno vazna za delovanje organizacije.taj proces je oporavan od vladajuce crkvene dogme koja je tesko prihvatala da neko drugi bude osim Romeja car i neko drugi osim carigradskog ponese titulu patrijarha.vec da stvori novo univerzalno carstvo umesto stare Vizantije.pretezno rimokatolickoj zemlji gde su pravoslavni tek neznatna manjina.Za nju nisu glasale Bugarska .tj oko Vizantije.On nije zeleo da stvori posebno bugarsko carstvo pored vizantijskog.Pravoslavlje kao faktor integracije i dezintegracije nacija na Balkanu Pravoslavlje je pojam koji se odnosi na crkve koje su nastale posle velike sizme 1054.Za Jugoslaviju je od posebnog znacaja ova konferencija jer je doneta rezolucija o Kosovu i Metohiji.poreklu i tradiciji dovela je do postepenog osamostavljivanja Bugara.S druge strane.okupio sve narode koji su se nasli pod vizantijskim kulturnim i crkvenim uticajem : Srbi.i da ih brani ako to zatreba i koliko je to u njegovoj moci.srpski narod I cara sto mimo vazece univerzalisticke ravoslvne ideologije odvaja srpsku drzavu I crkvu od vizantijske.Srba i kasnije i dela Albanaca od vizantijske i grcke ideje stvaranja posebnih nacionalnih drzava ovih naroda.bavi ocuvanjem kulture.Bugari. EMSP je vazan pokusaj da se pravoslavne drzave i narodi ujedine u jedan panpokret koji bi formulisao zajednicku politiku kao i da izrazi interese pravoslavnih naroda i drzava. Slovacka.godine. Slicna je situacija sa Srbima.Glavni cilj rezolucije je bio da se zastiti mir i nadje politicko resenje zasnovano na principima povelje UN. Pravoslavna crkva i pravoslavna drzava deluju sporazumno i sporazumno suzbijaju svaku opasnost koja bi ugrozila bogomdani svetski poredak.Prilikom izglasavanja rezolucije o osudi agresije i podrsci Jugoslaviji.Napad na Jugoslaviju je bilo veliko iskusenje.godine.Glavni cilj je bio uticati na politicke i kulturne centre u Evropi da obrate vecu paznju na znacaj pravoslavlja u Evropi. Peto zasedanje EMSP odrzano je u Varsavi juna 1998.kada je doslo do podele na rimsku i carigradsku zonu.godine.vrhovni sudija i zakonodavac. Car je vrhovni zapovednik vojske.bio je vidljiv politicki stav mnogih clanica.sto je realizovao car Dusan.veliki deo Albanaca.Njegova teznja je bila da postane car.Poljska.Gruzija.godine pravoslavlje je na Balkanu bilo snazan faktor koji je oko vlasti u Carigradu.Zbog svega toga pravoslavna vera postaje snazan faktor identifikacije svih pravoslavnih naroda u okviru Vizantije. 50.Grcka je kao clanica NATO bila osnovna snaga podrske Jugoslaviji.Sve akcije za pretvaranje srednjevekovne Srbije u imperiju.ali i branilac crkve i prave vere.Osudjuju srpskog arhiepsikopa. Rumunija .Rumuni. Rezoluciju o Jugoslaviji je podrzalo 10 clanica. 15 .i sve ono sto je bilo pod carigradskom zonom spada u pravoslavlje.razlika u jeziku.OEBS i Saveta Evrope.kada je zavrseno bombardovanje Jugoslavije od strane NATO trupa.Bugari su zeleli da sruse Vizantiju i stvore bugarsku drzavu.bile osporavane od dela Srpske pravoslavne crkve.

jer jedino oni nisu bili pod direktnom vlascu Osmanlija.ali i Kosmet i tako ostvare bugarizaciju dela pravoslavnog srpskog naroda.Grci i pravoslavni Albanci i Rumuni.Prizrenu i Velesu i tako uspeli da scuvaju deo tamnosnjeg stanovnistva u okviru srpske nacije isto kao i sve Srbe koji su ziveli na Kosmetu. Za razliku od Srbije situacija u Bugraskoj je bila znatno drugacija.Cincari su staro balkansko stanovnistvo koje nije imalo svoju kompaktnu teritoriju.Sto znaci da drzavna ideologija nisu uzimale naciju kao kamen temeljac vec versku zajednicu.Ujediniteljska uoga vaseljenske patrijarsije je bila smetnja bugarskom nacionalnom pokretu da prosiri svoj uticaj na Makedoniju I da utice na integrisanje bugarske nacije.Tako je karlovacka mitropolija.godine dobijena je autokefalnost i Sveti Sava je ostao srpski arhiepiskop.Tamo su se Cincari izjasnjavali kao Makedonci i moglo bi se reci da oni sada deluju kao jedan od faktora dezintegracije makedonske nacije.Autokefalnost dobijena od vaseljenskog patrijarha je potvrda da Sveti Sava priznaje supermatiju patrijarha Grka i da sledi ideologiju pravoslavne crkve.a i ovde se pravoslavlje javlja kao znacajan faktor.Zajednicka pravoslvna vera uticala je da se najveci deo ovoga naroda pretopi u susedne narode.godine.Tada se videlo kako pravoslavlje utice na integraciju svih pravoslavnih u okviru srpske nacije.Zato je uprkos volji Vaseljenske patrijarsije doslo do stvaranja bugarske egzarhije.Oni su 16 .a bila je zasnovana na principu verskih zajednica. Posebno karakteristicni slucajevi uticaja pravoslavlja na integraciju naroda u moderne balkanske nacje jesu cincarski i albanski koi su se odvojili od grckog.u okviru koje su se nasli Srbi.Ipak.To je bila posledica uvidjanja da bez odlucnog odvajanja od Carigrada nije moguce konstituisati posebnu naciju.pravo na srpske vladike. Za stvaranje moderne nacionalne svesti I integraciju srpske nacije presudnu ulogu igrala je cinjenica da su duhovnu revoluciju mogle da izvrse one snage srpskog naroda koje su se nalazile u Austriji.a to je bio osnov z aoliticku koja je posle I i II srpskog ustanka rodila nezavisnu srpsku drzavu.Medjutim.Bugari su takodje zeleli da u Bugrsku ukljuce svo slovensko stanovnistvo Makedonije.sto je dovelo do sumnje u ispravnost njegovh postupaka. Posebno brojniji su u Makedoniji.svima osim Rumunima.kao i do misljenja da je do raspada doslo usled nepostovanja Bozijih zaposvesti.sve je to predstavljalo izazov za vlasti u Carigradu kojima takva politika nije mogla da odgovara.Egzarhija je proglasila samostalnost u odnosu na carigradskog patrijarha.1929.Na kraju. Osmanska drzava je dala svima versku autonomiju.tako da 1766. Upkos tome.Srbi su uspeli da dobiju svoje vladike u Skoplju.uspeli su da stvore napredne gradove koji sju bili pretezno cincarski i gde je njihova kultura bila dominantna.Takav grad je bio Moskopolje u sadasnjoj Albaniji.uz saglasnost austrijskog dvora stvorila uslove za duhovnu revoluciju.dolazi do ukidanja srpske patrijarsije.to se u okviru pravoslavlja pocela vrsiti i integracija svih pravoslavnih u Srbiji u okviru iste nacije.Kako je pravoslavna vera bila drzavna . nije dozvoljavala da se razvije eticka posebnost u samobitnost ovih naroda.odnosno izdvajanja iz okrilja vizantijske crkve.nego da narod bude prepusten Bugarima.Egzarhija je po svojoj strukturi postala nacionalna crkva koja je bila u sluzbi bugarskog nacionalizma. Sve to dobija na znacaju sa obnovom Pecke patrijarsije 1577.Srbi su pokusali da se suprostave ovim akcijama zahtevom da se u crkve uvede crkveno-slovenski.Bugari. Osmanska okupacija.Iako su bili rasprostranjeni sirom Balkana .koji priznaju kakonsko jedinstvo sa Carigradom.u Carigradu su shvatili da je bolje da daju Srbima. Drzava cara Dusana se raspadala.danas ima vrlo malo Cincara.

Verske razlike su opterecivale medjusobne odnose.kao ni vecina naroda tadasnjih eparhija nije podrzala ove zahteve.nije akt koji ima ikakve veze sa crkvenim pojmom autokefalije. Crnogorci su se smatrali Srbima.Oni su vise voleli grcku ideju nego albansku.a samim tim prema srpskoj crkvi I narodu.Smatralo se da je pitanje nacije i ovo pitanje crkve neodvojivo od pitanja crnogorske drzave.godine.Muslimanski Siptari su kroz citavu istoriju bli neprijtelji hriscanskim zemljacima.sto bi dovelo do poremecaja u medjudrzavnim odnosima sa Republikom Srbijom.trazili da se osim na makedonskom jeziku. Druga veoma vazna cinjenica..Albanija je podeljena na pripadnike triju vera muslimane. i sto je najvaznije.Tako se npr pise da temelji srpske crkve nisu u Hristu nego u Svetom Savi.zahtevaju da se osnuje posebna cincarska eparhija pravoslavne crkve u Makedoniji. Kada je doslo do pokusaja da se CG otcepi od Srbije.pravoslavce i rimokatolike. Pitanje autokefalnosti crkve je pre svega pitanje drzave tj.bogosluzenje pocne vrsiti i na cincarskom. Tako da se verska razlicitost stanovnistva pokazuje kao faktor dezintegracije albanske nacije.Posto su svi muslimani u uslovima osmanske vladavine.vezana za pitanje autokefalnosti Crkve u CG. 51.ovde vidimo da je svestenstvo na podrucju CG zajedno sa poglavarom.ta ideja nije naisla na odobravanje kod njihovih zemljaka u Albaniji.Svi autokefalisti teze da crkva na celoj administartivnoj teritoriji CG postane nezavisna.Negiranjem jednog ili drugog.ovo pitanje je primarno politicko i mesanje crkve je paravan koji treba da ojaca legitimitet politickom pokretu ciji je cilj otcepljenje.negira se u stvari CG. 17 .Toj akciji se suprostavila pravoslavna crkva jer je u njoj sluzbeni jezik bio Grcki.Politicke implikacije za autokefalnost crkve u Crnoj Gori U krizi koja potresa celokupni srpski narod jedna od najzancajnijih cinjenica je secesionizam u jednom delu stanovnistva Crne Gore. Hriscani su bili obespravljeni videvsi da su svuda manjina u Albaniji.Uzdizanje Arhiepiskopije na rang Patrijarsije za vreme cara Dusana je bilo i politicko pitanje.koja takodje ima velike politicke posledice je neuvazavanje postojecih granica izmedju eparhija SPC. Sledeca bitna politicka posledica delatnosti zastupnika otcepljenja crkve u CG je razvijanje neprijateljstva I razdor kod njihovih pristalica prema svetoslavlju.oni su sami sebe smatrali Turcima.bila priznata jos na Berlinskom kongresu 1878.Takodje.To je narod koji je na prostoru CG rano stekao svoju drzavu koja je zajedno sa Srbijom.a i sve skole su bile na Grckom jeziku.samostalne drzave CG i Crnogoraca kao autohtonog i nesrpskog naroda.Medjutim.koji nije podrzan odnosno pokrenut od svestenstva i vernog mu naroda.ali I Republikom Srpskom.nastojalo je da se iskoristi crkva i da se ona pokusa pretvoriti u jednu on glavnih poluga za ostvarivanje tog cilja.To se posebno pokazalo kada je posle Balkanskih ratova stvorena albanska drzava.nijedna crkva u svetu nije stala na stranu pobornika autokefalnosti crkve u CG.Tadasnja stampa je otvoreno bila na strani politickih parija koji zagovaraju otcepljenje CG.pokusali su da taj kompleks prevazidju propovedanjima ideje albanske nacije. Pitanje autokefalnosti srpske crkve u srednjem veku bilo je vezano za priznavanje nezavisnosti drzave.bili ravnopravni sa svim ostalim muslimanima.pored ovoga videlo se da se u njima otvoreno zagovara stvaranje autokefalne crkve.Svetom Savi.Medjutim.Bilo kakav zahtev za autokefalnoscu. Albanski slucaj je posebno zanimljiv. Posebno je znacajno da do sada .

odnosno kao osnovni izvor zakona. Zahtev za odvajanje SPC u Crnoj Gori jeste iz politickih razloga. tj. Bila je sveti rat-dzihad protiv nevernika.U 35 drzava oni cine vecinu stanovnistva au 18 uticajnu manjinu.kojima se navodno dovodi u pitanje hriscanski karakter SPC. kroatizirali.gde je ovaj process zahvatio obalu usled snaznog prisustva katolicke mletacke. I na kraju veoma vazna posledica jeste pomaganje ostvarivanju uticaja rimokatolickog prozelitizma I kroatizaciji CG.Sa duge strane treba istaci da je izbor nacije.U njegovo ime vrsila se javna vlast.Danasnja.Veoma brojne I uticajne manjine u SSSR. Na sve moguce nacine onemogucavana je delatnost pravoslavnih.a zatim I austrijske vlasti.kao i izbor veroispovesti subjektivna stavr i da svako ima pravo da se u tom domenu ponasa prema sopstvenom nahodjenju i osecanju. Danas muslimani naseljavaju vise od 120 zemalja sveta.Ono sto je posebno vazno jested a su njene posledice indirektno u sluzbi rimokatolickog prozelitizma.Pritisci su bili tako veliki da su I epsikopi pravoslavne crkve na njih pristajali. 18 . Islam je ustavnom normom ili praksom odredjen kao drzavna religija. Politicka delatnost evropske medjuparlamentarne skupstine pravoslavlja -to je pitanje 49.Jugoslaviji.U 28 drzava islam je proglasen sluzbenom drzavnom verom.Islam kao izvor ideologije i legitimiteta u savremenim politickim sistemima Politicki sistemi koji se pozivaju na islam kao svojuideologiju formirani su u jednom broju zemalja naseljenih islamskim stanovnistvom.Islam je u zemljama svog rasprostiranja uspeo da kroz citavu istoriju odrzi formu integralnog pogleda na svet.Snazno prisustvo Svetoslavlja I srpske vlasti bila je glavna prepreka ovoj nameri.a zatim da se ona prevede na uniju sa Vatikana da bi se na kraju kroatizirala.Muslimani zive na citavoj zemljinoj kugli. 53.Posebno je karakteristicno da je borba vecine muslimanskih naroda za oslobadjanje imala islamske karakteristike.Odvajanjem od SPC.zemlje koje se protezu od Maroka preko Severne Afrike do Pakistana imaju muslimansku vecinu I u strucnoj literature se nazivaju centralnim islamskim prostorima.Takodje.Interesi zastpnika ideje o otcepljenoj CG sasvim se uklapaju u ideje koje ima i Hrvatska. 52. Teznja da se CG prisajedini sa Hrvatskom bile su ogromne.regulisali su se medjuljudski odnosi I veze coveka sa bogom.ali se njihovo prisustvo osecaja jace u nekim delovima sveta nego u drugim.Sa protokom vremena sve sto je bilo rimokatolicko.Vatikan ima velike interese da pokret za autokefalijom raste.tj HDZ vlast u Hrvatskoj Na sve moguce nacine popularizuje i promovise sve ideje iz CG koje imaju prizvuk separatizma.Na isti nacin tezilo se I kroatizaciji CG.sve sa ciljem da se stvori autokefalna pravoslavna crkva u CG.vodeci racuna da to ne sme da onemoguci isto toliki stepen slobode drugih.Veliki broj Srba su se milom ili silom opredelili za katolicku veru tj.a ne crkvenih..Tako npr.vrsi se odvajanje od pravoslavlja uopste.Indiji.itd.tako da je primarni cilj Vatikana u CG da oslabi SPC.znacajno je da se u stampi koja podrzava autokefalnost.preuzimaju stavovi za koje se tvrdi da su dosli iz kruga nekih drugih crkava.tj samostalnost Crkve.Filipinima.vremenom je postalo i Hrvatsko.tj nepravoslavnih.

zemlje koje su nastale kao sekularisticke.Sve je to kuluminiralo izmenama ustava 1977.posle poraza u ratu sa Izraelom 1967. Pakistan je rodjen zahvaljujuci cinjenici da je njegovo stanovnistvo muslimansko.Nijedan popis nije mogao biti donet ako protivreci odredbama koje sadrzi islam.Maroka.”Kao sto se vidi sve arapske zemlje u Africi neposredno su nakon dekolonizacije ugradile osnovne pravno-politicke dokumente odrednicu o religioznom karakteru vlasti i sistema. Islamska sustina je bila vidljiva svakome ko je hteo da zaviri u najosnovnije dokumente islamskih drzava.Dalji razvoj politickog sistema isao je ka sve vecem naglasavanju vezanosti za islam.religioznost stanovnistva nagnala je vodje ove organizacije da ulogu islama ugrade u islam.u modi je bio arapski nacionalizam.cije je usmerenje laicko..ideja socijalne pravde I socijalstickih revolucija. Posebni je karakteristican slucaj Iraka I Sirije jer se u obe zemlje na vlasti nalazi Baas socijalisticka partija.Jedna od rethih zemalja koja je na istorisjku pozornicu stupila kao sekularisticka..svi ovi elementi nisu doveli do potpune islamizacije.Medjutim.Islam drzavna vera.Ipak ove ideje su mogle da se ostvaruju samo do granice koju je dozvoljavao serijat.Somalije.Jedna od karakteristicnih slucajeva je Banglades.oficiri svoj legitimitet pocinju zasnivati na religiji.Libije.muslimanskih zemalja.sto se osetilo I u politickim sistemima.Tako npr.Ipak. Osim arapskih zemalja i ostale drzave clanice islamske porodice naroda su islam ucinile cementom svojih zajednica. ’50 i ‘ 60-tih godina .U njima nijedna vlast nije mogla biti legitimno priznata ako protivreci bozijoj volji izrecenoj u islamu.tj njegova primena-serijat.Egipta stoji da je .godine.postepno se pocinju tansformisati u islamske.bila je Banglades. Znacajno je istaci da je ugradjivanje ustavne odrdbe o islamu kao drzavnoj veri doneto u vremenu koje je smatrano za period opste sekularizacije.Posledica toga jeste I uvodjenje strogih islamskih propisa u ponasanju.godine kada je iz osnovnog dokumenta zemlje izbacena odredba o odaljenosti religije od drzave.U ustavima Alzira.sto je onemogucilo sekularizaciju.Prisustvuju proslavi verskih praznika.a imala je muslimansko stanovnistvo.koji je dozivljen kao osveta zbog napustanja vere.To je sve naslo odrza u politickoj strukturi arapskih nacija.Nakon toga.Doslo je do uvodjenja islamskih zakona.Da bi se shvatila uloga ove religije na zemlje o kojima govorima. Takva situacija je vladala u vreme dekolonizacije I sve do kraja sedamdesetih godina.To je uticalo na svestenstvo da trazi potpunu islamizaciju drustvenih odnosa a 19 .otvaraju islamski univerzitet.politickog organizovanja u kome su vodje politickih partija naglasavali svoje islamsko opredeljenje I islamski karakter reformi za koji se zalazu.Ozivljavanje mesta vere u poltickom zivotu osetilo se dvojako : kao akcija uvodjenja novih propisa zasnovanih na islamu I kao vece pozivanje na veru I versku tradiciju u svakodnevnoj aktivnosti politickih prvaka.dolazi do nagle revitalizacije islama.valja istaci nekoliko cinjenica : Nakon oslobodjenja odnosno dekolonizacije.dolazi do formiranja niza novih zemalja od kojih mnoge imaju muslimansku vecinu.Nakon vojnog prevrata 1975.

Ali i danas ima pokusaja da se to realizuje i to na nacin na koji je predvidjalo srednjevekovno islamsko pravo. U ogromnom broju zemalja sa islamskom populacijom.Islamska republika je system koji pociva na veri u jednog boga.uvedene su serijatske kazne za krivicna dela : bicevanje.prihvata ovu inicijativu I 1988.Najkarakteristicniji slucaj jeste Iran. Slicna situacija je I u Paksistanu.U islamskom svetu dolazilo je do promena oblika vladavine.vrhovni sudski organi su stekli pravo da stave van zakona svako resenje koje protivreci serijatu.dolazilo je do nemira koji su doveli do potpunog transformisanja politickog sistema.U klasicnom islamu to znaci da se mora konstantno ratovati jer je prihvatanje islama podrazumevalo i prestanak nezavisnosti nemuslimanskih drzava..To je bio islamm kao primarni izvor ideologije i legitimiteta.formiran savet-sura pri vladi koji je dobio zadatak da islamski usmerava sce odluke vrhovne vlasti.Od posebnog znacaja je da je 1981.Islamska misija podrazumeva da se islam propoveda sve dok citav svet ne postane jedna drzava.kamenovanje.Od stvaranja pa do danas process islamizacije konstantno jaca.Prema islamskom ucenju ova vera je namenjena citavom svetu I duznost je islamske drzave da za vreme citavog postojanja vrsi islamsku misiju-davu.u njegove zapovesti I neophodnost da se potcini njegovom poretku..Religija ostaje osnovni izvor ideologije I nista ne moze niti sme dirnuti u njeno mesto u politickoj organizaciji drustva..godine transformise politicki system zemlje u islamski proglasavajuci islam drzavnom verom. Slicni procesi su zahvatili I ostale islamske zemlje.Od narodno demokratske republike.Nakon 1977.Od starog ustava nioje ostalo nista osim odredbe o islamu kao drzavnoj veri. Da bi shvatili uticaj islama na legitimitet vlastodrsca u tom delu sveta. U Alziru uprkos odredbi o islamu kao drzavnoj veri .Ova zemlja je nastala kao teznja muslimanskog dela populacije u Britanskoj Indiji da se otcepi.Taj dogadjaj je omogucio radiklanu transformaciju politickog sistema te zemlje koja citav ustav bazira na islamu. Vec clanom 2 ustava se odredjuje da .Zasnivati svoj legitimitet na islamu znaci nastojati da islamska doktrina primeni u praksi. 20 .u njegov suverenitet.vojna vlada da bi im udovoljila..jeste teznja da se islam izvede u vidu islamske revolucije I ucini planetarnom ideologijom.Na osnovu toga doneti su svi zakoni I odredjeno ponasanje svih subjekata u politickom procesu.U 1979.sa jedinstvenom vladajucom partijom.a na osnovu toga I sve zakone.odsecanje ruku itd.vera je ugradjena u temelje politickog sistema.Najznacajniji dogadjaj je revolucija u Iranu.ali je u svemu tome jedna stvar ostala netaknuta.sistem se preobratio u visetranacku demokratiju koja svoj uzor crpi iz francuske tradicije.radjale su se I umirale oliticke partije I partijski sistemi .

npr.onemogucava se i jednakopravnost zene i muskarca.Krivicni zakon Irana.Opstom deklaracijom o pravima coveka” OUN u Iranu ne samo da se ne primenjuju.U njemu je stoji da je : . I taj cin se smtra verskom obavezom zena.a napustanje islama se smatra grehom koji se kaznjava smrtnom kaznom.itd.Radi se o tome da se prema islamskom pravu seksualni odnos izvan braka kaznjava smrcu.Doba kada devojcice mogu da se udaju pocinje od dana kada ona napuni 9 godina. Najdetaljnija ogranicenja ljudskih prava u Islamskoj republici mogu se sagledati kroz analizu krivicnog zakonika.pored kazne.Zena se apsolutno pokorava muzu pa joj se ogranicavaju i spoljni kontakti.Medjutim. Prava koja su zagarantovana ..smestaju se u specijalne centre gde se privremeno vencavaju sa onima koji odlaze na front ili se sa njega vracaju.Najvece zrtve ove odredbe su pripadnici sekte bahaija.onaj koji se potcinjava Alahu.godine sadrzane su polazne osnove koje odredjuju polozaj coveka i gradjanina. Posto su oni regrutovani iz redova muslimana.sto povlaci veoma stroge sankcija.zene ciji su muzevi poginuli u ratu. Prema islamskom pravu za svako ubistvo ..ne musliman ne moze biti izabran na funkciju sefa drzave.Seksualni odnos izmedju muskarca nemuslimana i zene muslimanke strogo se zabranjuje.doslo je do stvaranja Islamske Republike Irana.Prava coveka u islamu 1979.koji garantuju apsolutnu slobodu ljudi u regulisanju njihovih privatnih odnosa.vec su i strogo zabranjena zakonom jer su u suprotnosti sa samim islamom.koja traje nekoliko sati.Da bi se kazna izbegla. U islamu se pod pravima podrazumeva obaveza potcinjavanja. Prema Ustavu svaka sloboda je zagarantovana ako nije protivna serijatskom pravu i normama koje ono propisuje. U islamu je zabranjena konzumacija alkohola.tuda i termin islam i iz njega izveden pojam musliman tj.nemuslimana osudjuju na smrt.Prema krivicnom zakonu predvidja se da ce svaka osoba koja pije alkohol biti kaznjena sa 80 udaraca bicem..Dozvoljava se privremena zenidba.Sva ostala verska ucenja su zabranjena samim tekstom Ustava.54.predvidja smrtnu kaznu u slucajevima koji su apsolutno ne primereni modernom dobu.zene ne smeju gledati muskarce za vreme bavljena sportom. Kada se govori o odnosu muslimana prema nemuslimana.Jedna od njih je nemogucnost ispoljavanja vere koja nije prihvacena Ustavom.”Sto znaci da ljudska prava mogu biti izvedena iskljucivo iz propisa koji se smatraju bozijima.sto je protivno .nakon niza protesta i gradjanske neposlusnosti.Cena krvi zene jje dva puta manja od cene krvi muskarca.ako kazna ne bude dovoljna opomena pociniocu prekrsaja.pa opet dodje u iskusenje da pije.odnosno nekoliko dana..Sto je u velikoj suprotnostima sa Opstom deklaracijom ili Paktom o pravima coveka. Zatim.zabranjen je brak muskarca nemuslimana sa zenom muslimankom.Takodje.godine. 21 .mora se platiti cena prolivene krvi.Islamska Republika sistem koji pociva na veri u Jednoga Boga.prilikom treceg kaznjavanja bice osudjen na smrt. Ustavom iz 1980.Takodje.a ona podrazumeva znatna ogranicenja u individualnim slobodama.to je regulisano tako sto se postovanje muslimana moze odvijati samo u skladu sa islamskom pravicnoscu.Opstoj deklaraciji” OUN.U slucaju prekrsaja.

Za politicke protivnike predvidja se i raspinjanje na krst. Islamska drzava je uz pomoc kapitulacije uspela da ocuva svoju svetost serijata.regulisu svojim nacionalnim pravom.Medjunarodni pakt o gradjanskim I politickim pravima Cilj ove akcije da da obaveze drzave-clanice da izrazenu saglasnost o postovanju ljudskih prava primene u praksi.socijalnim I kulturnim pravima 2.sve se vise odustaje od striktne serijatske norme.Zemlje potpisnice su morale da stvore instrumente za primenu ovih dokumenata u svojim pravnim sistemima. 1966.U ovakovom politickom sistemu.bozijeg roba” .dozvoljava ostecenoj osobi ili njegovim naslednicima da licno izvrse osvetu prema principu .pa se samim tim govori da dokumenti kao sto su Opsta deklaracija UN ili Paktovi..realizacija ove teorije je moguca samo uz postojanje odgovarajuce sile koja moze da obezbedi njenu primenu.gradjani zive u stalnoj brizi da ne prekrse neko pravilo nalozeno od Boga.Sankcija za taj cin je kamenovanje. U analizi prava ljudi u pojedinim delovima sveta najcesce se polazi od proucavanja odnosa tih regiona prema Univerzalnoj deklaraciji o pravima coveka i Paktovima o pravima coveka OUN. .Medjunarodni pakt o ekonosmkim.Ali.jer im daje ocigledno privilegije.koji se mora pokoriti zapovestima tvorca svega postojeceg.Ipak.ili ih usled ratifikacije uopste ne primenjuje.predvidja se smrtna kazna. Veliki broj muslimana nije prihvatio Paktove.oko za oko i zub za zub”. Ukoliko je neko pocinio preljubu a da je vece ozenjen/a ili udat/a.a samim tim i njegov pravni poredak neprihvatljivim. Rec je o tome da su muslimanske zemlje davale pravo trgovinskim predstavnicima hriscanskih zemalja da svoje licne odnose.usvojeni su i dati na potpis i ratifikaciju ili pristup : 1.dokumenti kao sto je pomenuti nisu nametali bilo kakvu obavezu zemljama koje su za njega glasale. 22 ..S toga nemaju prava da se koriste mnogim prednostima koje serijat daje.godine na desetom zasedanju Generalne skupstine. Islamski savet Evrope stavlja na znanje da covecsnstvu ne treba nikakav drugi dokument o ljudskim pravima.primena medjunarodnih normi nije mogla biti ostvarena u svim oblastima zivota jer bi to protivrecilo ustavnoj odredbi da je serijatsko pravo osnovni izvor zakona. Covek je jednostavno sveden na Abdulaha .a istovremeno strani predstavnici nisu bili dovedeni u nepodnosljiv polozaj.Nacin raspinjanja je tako propisan da podrazumeva I namerno mucenje.Islamski savet Evrope” je jedna od najvecih prozelitskih institucija muslimanskog sveta ciji je cilj propagiranje islama. Muslimasnkii sistemi u kome se ne vlada prema islamskom pravu smatra se nelegitimnim i nepravednim.bozanskog porekla i ono se primenjuje samo na muslimane.postepeno prihvataju i mnoge nemuslimanske norme.Kao karakteristican primer.logicno je da muslimanske zemlje.Medjutim.osim islamskih.Tako se islamske zemlje pocinju ponasati kao i sav ostali svet i u medjunarodnom saobracaju primenjivati i pozitivno medjunarodno pravo.u toku boravka na islamskoj zemlji..Pravo na osvetu.navescemo primer takozvanih kapitulacija koje se zbog nepoznavanja islama sasvim pogresno predstavljaju..Razvojem odnosa i jacanjem prisustva evropskih sila na muslimanskom tlu.zahvaljujuci fizickoj premoci Zapada.Islamsko pravo je prema serijatskoj teoriji.UN su pokrenule akciju za donosenje obavezujucih akata.prvenstveno na evropskom kontinentu.kakvi su Paktovi o pravima coveka.koji se primenjivao samo na muslimane. To se ugledalo na neprimenjivanje mnogih dokumenata kao sto je Univerzalna deklaracija o pravima coveka.predstavljaju krsenje ljudske obaveze da se potcini zakonima koji su bozanskog porekla.Za razliku od toga .kojima je predvidjen i akt ratifikacije drzava pristupnica. stanovnici nemuslimani su diskriminisani zbog svoga odbijanja prave vere.

godine . Pakt o radjanskim i politickim pravima se ne moze primeniti u islamskom pravnom sistemu zbog clanova 18 i 23 gde se kaze : Svaka osoba ima pravo na slobodu misljenja. Islamske zemlje pokazuju da one nemaju potrebu da pristupe paktovima o ljudskim pravima. Prema ucenju islama.stav vecine islamskih zemalja je upravo suprotan tom zakljucku.vec sva pravna resenja donose na osnovu verskog prava. Zemlje koje nisu pristupile ovim paktovima su ustavom proglasene za islamske.i muskarci i zene. Specificnosti zbog kojeg se ne prihvataju Paktovi .Takva situacija je omogucila primenu mnogih paktova u iranskom pravnom sistemu..savesti i religije. Nasuprot clanu 18 (koji smo gore pomenuli) .kao Saudijska Arabija.Organizacija islamske konferencije”.imaju razlicita prava i obaveze.U tekstu Deklaracije pise da svaka osoba ima pravo slobode svesti i religije u skladu sa svojim verskim ubedjenjima.Drzave ugovornice preuzece sve neophodne mere radi obezbedjenja jednakosti u pravima i obavezama supruznika u pogledu sklapanja braka ili u vreme razvoda braka.. U vreme pristupanjimka paktovima.stoga muslimani svoje drustvene potrebe mogu i moraju da ostvarjuju iskljucivo u islamskoj drzavi.prema islamskom pravu sloboda veroispovestib je ogranicena i ona podrazumeva da svaki musliman koji promeni veru mora biti osudjen na smrt.Zbog svog neverovanja u islam.Pojam i znacaj suvereniteta u Islamu Islam prema poimanju samih muslimana nije vera u smislu koji se ovome terminu daje u evro-americkoj civilizaciji.Iako je Iran i dalje zvanicni potpisnik Paktova o pravima coveka otvoreno se krse propisi paktova.uprkos islamskom karakteru drzave. 23 . 55.Posto je sluzbena vera Irana Dzafaritska sekta siizma. Generalna skupstina je na svom zasedanju 1985.Oni nastoje da istaknu da i ostale zemlje treba da odbace pravo koje je stvorio covek.i nemaju ustav.tj covek ne moze bolje urediti medjuljudske odnose od serijata.vec kompletan pogled na svet.Sto onemogucava funkcionisanje pripadnicima ostalih vera.jevrejsku i zaratustrijansku. Na osnovu clana 23 : .Iranski vladar Reza Pahlavi.Dok.ili.Pregledom dokumenta OUN moze se konstatovati da su zakljucno sa 12.ovom odredbom se onemogucuje pristup toj funkciji svim ostalim Irancima.Ipak.nema odvajanja svetovnog od verskog i sve je u sustini versko.(vec smo napomenuli da muskarci i zene nemaju ista prava prilikom sklapanja braka ili razvoda u islamu).predsednik Irana moze biti samo lice koje pripada sluzbenoj religiji drzave. Danas savest i menjanje islamskih drzava predstavlja . Na osnovu serijata nemuslimani i muslimani.odlucila da kazni Iran za krsenja prava coveka.nemuslimani imaju ogranicena prava.iranski ustavdozovoljava pored islamske vreme jedino : hriscansku.decembrom 1983.U njoj se istice da organizacija potvrdjuje svoju privrzenost Povelji OUN i pravima coveka.je otvoreno iskazivao svoje laicko opredeljenje..”Sto znaci da gradjani imaju pravo slobode veroispovesti koje se u islamskim zemljama kaznjava smrtom kaznom.Na osnovu Ustava.vidi se u primerima koje Saudijska Arabija stvlja na pojedine clanove paktova.kao sto smo vec rekli. 24 zemljeclanice OIK propustile ili odbile priliku da pristupe paktovima.

Objavljao je svetovnu i duhovnu vlast. a on se naziva hakem.nosilac suverene vlasti.Kuran i Suna pokazali su se kao nedovoljnom za regulisanje sveukupnih drustvenih odnosa.kada je stvorena ogormna drzava.Ovi propisu poznati su pod imenom kanuni i donoseni su od strane pojedinih sultana.poglavar drzave i vrhovni komandant vojske. za islam je apsolutno nezamisliv.prava coveka i sve ostalo.sadasnji koncept organizacije drustva. Prva je ona u kojoj je ustavom jasno odredjeno da je Bog.(Bog direktno vlada islamskom drzavom preko zakona koji je objavio ljudima u Kuranu) Prema Mevdudiju.daje se mogucnost da kao vrhovni tumac serijata i vrhovni sudija utvrdi i druga dela koja spadaju ukrivicna dela protivna moralu islama.pa je zato halifa preneo svoja ovlascenja na sudije (kadije).sto je jedna od najvaznijih odlika suverena.On je na osnovu islamskog ucenja vladao carstvom na osnovu propisa koje je objavio u Kuranu preko tradicije –Sune svoga poslanika.kakuni su ocenjivani od strane sejh ul islama.Muslimani veruju da ih je on samo prenosio kao boziji poslanik.u kojoj je suverenom odredjen narod ili drzava.Na osnovu tih propisa on je formirao .kako bi videli kako je definisan pojam suvereniteta i ko je odredjen kao njihov nosilac.Muhamed je objavio veci broj propisa koji danas cine tekst Kurana i kojima je regulisano ponasanje ljudi.ali gde je samim ustavnim tekstom jasno 2 Vrhovni poglavar svih muslimana.njenim i jedinim pravim vladarem smatrao se Bog.koji je u osnovi i sekularisticki. Ipak. Nakon Muhamedove smrti 632. U Islamu se suverenitet oznacava pojmom hakemija i odnosi se na onoga ko je nosilac vrhovne vlasti u islamskom drustvu. Islamske zemlje je moguce podeliti u tri grupe.koji nosi titulu halife2.a samim tim i sve sto iz njega proizilazi : narod kao nosilac suvereniteta. Vladar islamske drzave i naslednik Muhameda.glavnog tumaca islamske pravovaljanosti svih akata u drzavi pa i kanuna.bilo u zajednici sa poglavarom. Druga.Tako se vidi da u izvesnom smislu sudije preuzimaju i funkcije zakonodavaca. To se u islamskoj politickoj i pravnoj teoriji odnosi na Boga.Sva drustva koja se danas baziraju na islamu su manje ili vise teokratska I tendencija jacanja teokratije je vidljiva iz dana u dan. 24 .Prema ucenju ove religije. Time se jasno pokazuje nedostatak islamskog ucenja o Bogu kao suverenu. Smatra se da jedino Bog ima prava da donosi zakone I da svaka ljudska akcija u tom smislu bila najvece svetogrdje.Posto je islamska drzava bila veoma prostrana.koja je osnovni izvor ideologije i legitimiteta.bilo je jasno da u razlicitim delovima mogu biti razne vrste takvih akata.u islamu postoji direktna Bozija vlast.ali da bi se udovoljilo formalno-pravnim zahtevima.koji se smatra vrhovnim i jedinim zakonodavcem.Bogu pripada potpuni pravni suverenitet i samo on moze da izdaje zakone! Muhamed je kao verovesnik istovremenom sef verske zajednice.neprihvatljiv je sekularisticki koncept uredjenja drzave..Ocigledno je da je ovim aktom bila povredjena odredba o Bogu kao jedinom nosiocu suvereniteta i zakonodavne delatnosti.Zakoni su prenoseni od strane Muhameda.skoro sve islamske zemlje nisu imale nikakve zakone osim onih koje su izdavali verski autoriteti. Kada pravimo razliku izmedju hriscanskog shvatanja i islamskog ucenja vidimo da za razliku od hriscanstva gde vlast dolazi od Boga.godine.sloboda politickog organizovanja.medjunarodno pravo “ islama. Zato dolazi do stvaranja mnogih novih zakona koji su predstavljali bozije vlasti.koji je nauticajniji islamski mislilac 20veka.koji su naglasavali da se svaki propis proglasi aktom bozijeg porekla.tj Alah.Na osnovu ucenja islama o drzavi i politici .bilo kao samostalni nosioci suvereniteta.

Sirija. tj zajednice vernika i to imamu koji je potomak po krvi Muhamedov.Islamski fundamentalizam“ . U islamu se drzava dozivljava kao sredstvo za ostvarivanje religije. U hriscanskoj teokratiji gde Bog sluzi kao jedan od potpora vlasti. U trecu grpu zemlaja spadaju : Egipat. 56. Islamska republika je sistem koji pociva na veri u : 1.a onda sve ostalo.Sto znaci da se celokupna drustvena nadgradnja stvara da bi se obezbedilo funkcionisanje verske zajednice. U evro-americkoj teoriji i praksi drzava je aparat za prinudu koji pod pretnjom primene sile za neizvrsavanje donetih odluka primorava gradjane da postupaju po pravnim dispozicijama.u njegove zapovesti i neophodnosti da se potcini njegovom poretku i 2.dok Kutb i Mevdudi ne vezuju vodjstvo u islamskoj zajednici sa srodstvom sa bozijim verovesnikom.. U Drugu grupu zemalja spadaju: Avganistan. Upravo iz tog razloga.a samim tim nigde Bog nije dobio ono mesto koje mu pripada tj.Iran i Pakistan.a sa druge strane.naznaceno da svoja suverena prava narod moze vrsiti samo u skladu sa zakonima.Po njemu je islamska vlada ustavna u smislu da su upravljaci obavezni da pridrzavaju uslova definisanih u kuranu.Islam je i vera i drzava.sto znaci da se tvorcem prava smatraju samo poznavaoci 25 .ne poznaje pravo koje stvara drzava.Malezija . Maroko i druge.ipak je drzava ta koja stvara pravo i ona je tvorac pravnog poretka. Nista od toga nema u islamu. Mevdudi i Sejid Kutb smatraju da danas nema nijedne prave islamske drzave.Zajednica muslimana je pre svega verska zajednica.trazi ostvarenje ideje o pravoj muslimanskoj drzavi u kojoj bi Bog bio jedini pravi nosilac suvereniteta.Irak.mesto suverena i apsolutnog pravnog autoriteta.U islamu sve se vrti oko religije.(danas postoji samo deleimicni privid bozijeg autoriteta) Ideologija za koju su se zalagali Kutub i Mevdudi realizovala se delimicno u Iranu prema idejama i akciji imama Homeinija.Homeini zastupa ideju o imamu kao predvodniku nacije.Ovde se narod odredjuje kao nosilac suvereniteta i ostvariovao se prema Ustavu. U tom smislu vidimo da je pravo jedan od najvaznijih elemenata kojim drzava ostvaruje svoje ciljeve I da drzava stvara pravo da bi preko njega garantovala skladan i funkcionalan razvoj drustva.stvarna akcija onih koji se predstavljaju za narodne predstavnike i branioce bozijeg zakona.Jordan.Bozija primarna uloga u stvaranju zakona.ojacala je islamska opozicija.postoji privid prave islamske drzave i apsolutnog bozijeg suvereniteta.Ideja islamske drzave Islamski pojam drzave nije identican sa pojmom u evro-americkoj politickoj teoriji i praksi. Islam kao religija i kao pogled na svet. U prvoj grupi koja je uprkos dominantnom sekularizmu.u njegov suverenitet. I treca grupa drzava je ona koja suverenitet i njegovog nosioca odredjuje najblize nacinu na koji se to cini u Evropi i Americi.odredila Boga kao nosioca suvereniteta bile su : Libija.Jemen. Ovaj snazni pokret poznaj pod nazivom .Kuvajt.Alzir i Mauritanija.sto sa jedne strane.postojanje jednog jedinog Boga.Ovo znaci da nema niti sme biti vlasti osim bozije i da mora postojati neko ko ce moci jasno da protumaci boziju volju.Ovde vidimo da nema nikakvog spominjanja Boga.U njemu se pravo stvara na osnovu religijskih propisa.Zakonodavnu vlast je vrsila Narodna skupstina.koje je dao jedini stvarni nosilac suvereniteta.Tunis.

Prva grupa u kojoj su zemlje gde se islamski karakter vise naglasava i tu spadaju Iran . Jedna drzava je islamska ako u njoj funkcionisu neki neophodni instituti.Homeini smatra da sef islamske drzave mora biti verski autoritet ili grupa verskih autoriteta.Sune.Ono sto je bilo sigurno jeste da je prava ona muslimanska drzava koja je imala snagu da brani islam od napada sa strane. **Osnovni zadatak verskih autoriteta jeste da u praksi primenjuju zakon koji je vec donet od strane Boga.sveti rat dzihad. Ideju islamske drzave najbolje je izrazio Homeini.moze se reci da je jedna drzava-islamska drzava.Tako vidimo da je pravo potpuno u funkciji vere. .a ne onima koji su usled slabog poznavanja zakona obavezni da im se potcine.religije(svestenici)..Malezija.ali politickom praksom i ustavnijm dokumentima njihovi sefovi nisu odredjeni kao verske vodje nacije.drzava ne stvara ni sankciju. Prema tome.imama i da u zemlji postoji islamski pravni poredak. Na osnovu ovoga mozemo zakljuciti da je islamska drzava samo ona drzava koja u sebi ima ove dve institucije.koji je izneo svoj stav o obavezi drzavnog poglavara da bude potcinjen verskom vodji.pa je sam sef te zajednice istovremeno i verski funkcioner.I svaki od tih ratova je bio karakterisan kao rat za veru tj. Veoma je tesko utvrditi koja je drzava bila islamska u pravom smislu te reci.Kao posledica svega toga nstajali su brojni ratovi medju muslimanskim zemljama.po njoj ne postupi pravilno.ako onaj na koga se dispozicije neke obavezne norme odnosi.Maroko.jer su jedini pravi vladari fakihi licno.Avganistan i 2.(Muhamed je osim verovesnika.To je pravo jedino koje sme da postoji i samo ako ono postoji. Postojece muslimanske zemlje moguce je podeliti na dve grupe : 1. Saudijska arabija.bio istovremeno i sef drzave i vrhovni sudija i glavnokomandujuci oruzanih snaga).vec samo obezbedjuje njenu primenu.a isto tako i drzava.oni moraju da se potcine fakihima i moraju im se obracati pre izvrsenja zakona. Cesto se postavlja pitanje da li postoji tacno propisan oblik islamske drzave i sta jedna drzava mora da poseduje da bi bila priznata za pravu islamsku zajednicu?U proslosti je postojalo mnogo drzava koje su za sebe tvrdile da su jedini prave islamske drzave i da one jedine slede poruku bozijeg verovesnika Muhameda.U evropskom smislu.Fakihi” (ljudi koji vladaju islamskom jurisprudencijom) vladaju nad sultanima.Sto znaci da na zemlji mogu biti primenjeni samo oni zakoni koji su vec stvoreni od strane Boga i da bez njih nema ni islamske drzave.itd… Prema tome. Citava drzavna struktura je podredjena ostvarivanju verskih ciljeva.kojima je tim cinom negiran islamski legitimitet.Idzme(jednoglasno misljenje).Suverenitet dakle pripada fakihima. U islamu svestenici su ti koji daju i sankciju.drzava treba da obezbedi realizaciju sankcije. Ako su sultani muslimani.a nekad je samo primenjuje na osnovu uzimanja iz osnovnih izvora islamskog prava:Kurana.a medju najvaznijima jesu oni koji se odnose na ulogu sefa drzave kao poglavara islamske zajednice tj.Samim tim su se negirale isto takve tvrdnje drugih.postojanje sefa koji je istovremeno i verski vodja i ako se u zemlji primenjuje islamsko pravo. 26 . Druga grupa zemalja koje imaju islam kao izvor ideologije i legitimiteta.

clanom odredjeno je da je vodja iranske nacije teolog.imala za cilj da sve nemuslimasnke vladare pozove da se pridruze muslimanima na taj nacin sto bi se odrekli svoga suvereniteta u korist .postajuci braca po veri. Posto je islamsko pravo bozansko. Takodje. 57.Prema fikhu citav svet je trebalo da postane jedna jednistvena drzava sa Kuranom kao ustavom i halifom kao poglavarom. 3.ono sto je veoma vazno.jeste cinjenica da je drzavna vlast koriscena u ostvarivanju krajnjeg cilja a to je sirenje islamske vere putem svetog rata dzihada na citav svet. Drzavna vlast je podvrgnuta pravu.a samim tim i podanici muslimana. 2.Ustavom ove zemlje odredjeno je da je ona prava islamska drzava. Tretiranje islamskog prava u medjunarodnom poretku valja podeliti na 3 najznacajnija podrucja : 1.obavezuje sve muslimane ma gde ziveli.ili imamom u siitskoj.kao sto vec znamo  oni nemaju ustav.To bi im omogucilo da imaju ista prava i obaveze u opdnosu na drzavnu vlast.u sunitskoj varijanti islama.Privatnopravni elementi medjunarodnog prava islama i medjunarodni poredak. Islamsko pravo je sistem pravila kojim se regulise ponsanje muslimana u odredjenom domenu i nemuslimana koji zive na teritorijama pod upravom koja se inspirise islamskim pravom.Samim tim je vec jasno da se kralj ove drzave ponasa na isti nacin na koji se ponasao i verovesnik Muhamed tj.vec da je to jedan deo serijata ciji je cilj da regulise odnose izmedju muslimana i nemuslimana. U Saudijskoj Arabiji..Islamsko pravo i medjunarodni poredak Islamsko pravo koristi se kao pozitivno pravo u ogromnom broju savremenih drzava gde zive muslimani.jer vladaju na osnovu Kurana.odnosno uspostavljanje islamske vladavine na svakom delu zemljine kugle.Po sialmskom ucenju serijat se u osnovi saznaje putem otkrovenja.Ova koncepcija je od samog pocetka iskljucivala ono sto cini osnovu savremenog 27 . U serijatu postoji deo koji se bavi medjunarodnim odnosima.koji ima sve funkcije koje je nekada imao tradicionalni imam.a nikako obratno.odnosno deo islamske pravne nauke).ma gde se oni nalazili.jasno je da se svaka reforma ovog pravnog sistema moze vrsiti samo u meri u kojoj se ne zadire u osnovne izvore Kurana i Sunu.onda moramo reci da serijatsko pravo nema posebno medjunarodno pravo.dok je glavna duznost drzavnog poglavara da stiti i sprovodi serijat. Ako govorimo o medjunarodnom pravu islama. U islamu nema prava koje stvara drzava.da ta osoba ima u svojim rukama sve vrste vlasti.Ali.Kao najkarakteristicniji primer imamo Iran.posto je versko. Zbog toga je islamska zajednica.nemuslimanskim zemljama se nudila mogucnost da prihvate islam i time se izjednace sa muslimanima.Glavni izvor sadrzaja serijatskih normi je Kuran-kao sveti tekst islama i Suna-kao normativna praksa Muhameda-poslanika islama.bozije drzave” i postali podanici Boga.Unutrasnje pravo islamskih drzava i medjunarodni poredak.Vec 5.koji se naziva sijer (koji je deo fikha.U islamskom ucenju prisutna je teza da vera treba da regulise podrucje prava.Medjunarodni javnopravni elementi islamskog prava iUnutrasnje pravo islamskih medjunarodni poredak. Bitna karakteristika serijatskog prava je cinjenica da ono.

Pravni sistem Organizacije islamske konferenecije Sa ukidanjem halifata 1924.Deca rodjena u braku muslimana i nemuslimanke.od samog osnivanja OUN.rekao je da je islamsko pravo podelilo svet na dva dela : svet islama i svet rata.usvajanje.Veliki broj zemalja ne primenjuje niti Opstu deklaraciju o ljudskim pravima.godine islamski svet gubi svog medjunarodnog reprezenta.kakav je slucaj u Iranu .niti bilo kojui akt koji je na osnovu nje proizasao iz OUN.zbog unutrasnjih potreba.a mozda i ranije. 58. Teheranski profesor medjunarodnog prava.medjunarodnog prava. Drugi segment.ova materija od unutrasnjeg pravnog i politickog pitanja.Tako se u islamskim zemljama ljudi sudskom odlukom ubijaju zato sto su promenili veru. Islamske zemlje obavljaju pravni i svaki drugi saobracaj sa ostalim delom medjunarodne zajednice. Saudijskoj Arabiji.Tu se misli na ljudska prava.Kao posledica toga nastaje i formalno razjedinjavanje muslimana.vec samo da moraju prihvatiti vlast islamske drzave.zbog cinjenice da muslimani na osnovu serijata su obavezni da zive u jedinstvenoj zajednici.oni su bili stanje rata.sada to vise nisu.Matine-Daftary. Teorijski.sklapaju ugovore i slicno. Takodje. Sudanu .a to je pravo na razlicitost i postojanje razlicitih drzava koje bi bile suverene.sluzeci se normama opste prihvacenog medjunarodnog prava : odrzavaju diplomatske odnose.Sve ono sto se ticalo licnog statusa-brak.prerasla u medjunarodno.posle razvoda obavezno pripadaju ocu i moraju biti vaspitani kao muslimani.onda se tim ljudima mora objaviti rat sa ciljem njihovog nasilnog potcinjavanja vlasti muslimana.a io zbog pravnog saobracaja sa neislamskim svetom. Treci segment.Tu se pre svega misli na paktove o pravima covekaOUN.Ali.Onaj deo islamskog prava koji tretira odnose sa drugim drzavama je ratno pravo.to je ipak imalo svoje granice.poceo da uvodi u svoje pravne poretke evropsko pravo.Ovo versko pravo primenjivali su specijalni serijatski sudovi.javlja se teznja za njihovim ponovnim ujedinjenjem.U tim aktivnostim najvaniju ulogu dobija 28 .odnosi izmedju ova dva sveta nisu bili miroljubivi. Ove ideje postaju narocito jake posle dekolonizacije islamskih zemalja i porasta njihove ekonomske moci usled otkrica velikih rezervi nafte. U svetu postoji dugo ideja da mnoge grane prava koje su bile smatrane autonomnim i apsolutno nedodirljivim za subjekte koje podlezu nekom drugom suverenitetu.odnosi se na mesto islamskih propisa koji imaju medjunarodni karakter.a ticu se privatnopravnih odnosa.svaki musliman koji napusti veru gubi pravo na nasledstvo.U Iranu se za seksualni odnos muskaraca nemuslimana i zene muslimanke predvidja smrtna kazna.tutorstvo nad decom. To ne znaci da oni moraju promeniti veru. Uprkos cinjenici da su mnoge norme iz Evrope uvedene u pravni poredak.odnosi se na unutrasnje pravo islamskih drzava i medjunarodnom poretku.ali to nije moralo da znaci da su se neprijateljstva stvarno odvijala. Islamsko pravo je predvidelo da ako nemuslimani odbiju da prihvate ponudu da predju na islam i postanu braca po veri i deo jedinstvene islamske drzave.ostalo je u domenu verskog prava.a zatim na Deklaraciju o ukidanju diskriminacije u odnosu zene itd.porodica i sve sto iz toga proizilazi: razvod.Islamski svet je.Tako se javlja pokret sirom islamskog sveta sa ciljem ozivljavanja ideje halifata.Od tada muslimanske zajednice u pojedinim drzavama zive sasvim samostalno.

Saudijska Arabija.vec korpus serijatskih propisa.vec su svi muslimani duzni da zive u jednoj zemlji.Senegal.kao i na drugu Islamsku konferenciju ministra inostranih poslova odrzanu u Karaciju 1970.godine. Nastojeci da unaprede svuda u svetu blagostanje.Iran.godine. Ostale karakteristike pravnog sistema OIK jesu : -da ne postoji klasicni glavni niti izvrsni organ.U konkretnom ponasanju se pod pravima coveka se ne podrazumeva sistem normi predvidjen paktovima OUN.Pakistan.Njegovu ideju su podrzale razlicite zemlje kao sto su Iran i Pakistan. 29 .Potiskivanjem nacionalizma.Sijera Leone. Odlucni da ucvrste veze medju narodima i sacuvaju tekovine zajednicke civilizacije zasnovane na principima pravde tolerancije i nediskriminacije. Reseni da sacuvaju duhovne.Sudan.Islamska konferencija”.Turska.Mauritanija.Najvaznija ideja je ostvarivanje jedinstva na bazi vere.sto cini jedan od osnovnih stubova vahabizma(vladajuca sekta u Saudijskoj Arabiji).Kao posledica toga tvorci Organizacije islamske konferencije OIK istakli su da svi muslimani cine jedinstvenu naciju . Prestavnici povelje islamske konferencije su : Avganistan. Takodje. Oman.Na osnovu ovoga.Ova ideja je naisla na protivljenje Egipta. Uvereni da njihova zajednicka vera prestavlja mocan cinilac zblizavanja i solidarnosti izmedju njihovih naroda.Sirije i ostalih zemalja koje su zadrzavajuci islam kao izvor ideologije i legitimiteta.Niger. Podsecajuci na prvu Islamsku konferenciju ministra inostranih poslova odrzanu u Dzedi 1970.godine.moralne i socijalno-ekonomske vrednosti islama.ako se ne precizira sta je to muslimanska drzava.godine doslo do paljenja dzamije Al-Aksa u Jerusalimu.Akcija za stvaranje organizacije uoblicena je 1965.napredak i slobodu covecanstva.nema posebnih drzavljanstava jer su svi muslimani drzavljani jedne iste drzave. -Istice se i da svaka islamska drzava..takodje potvrdjuje se i neprikosnoveno pravo na postojanje posebnih drzava muslimanskog naroda. Ponovo potvrdjujuci svoju privrzenost Povelji OUN u osnovnim pravima coveka.Alzir.Na osnovu toga od privremenog odrzanog u Rabatu u septembru 1969.Indonezija.istice se privrzenost OIK.Liban. Osnovni kompromis je nacinjen prilikom odredjivanja ciljeva i nacela Organizacije : Nema potrebe za postojanje vise islamskih drzava. Ova institucija je prva medjunarodna organizacija koja svoje clanstvo okuplja na osnovu pripadnosti istoj religiji. Bahrein . Vladar Saudijske arabije Fejsal je pokrenuo ideju o stvaranju vladine organizacije islamskih drzava jos ’60 godina.Egipat.Libija.Jordan.Gvineja.Tunis. -tekst povelje ne govori nista o clanstvu subjekata koje nemaju atribute drzave.islamskog pakta”. Okupljeni u Dzedi 1972.ne moze postati clanica Organizacije.pravima coveka i povelji OUN.kralj Fejsal je poslao poziv svim liderima muslimanskih zemalja za dogovor oko zastite svih svetih mesta. Pozvali su se na konferenciju kraljeva i sefova drzava ili vlada islamskih zemalja odrzanu u Rabatu 1969.. Cad.godine.Drugi razlog je nastojanje saudijskih rukovodilaca da na osnovu islama potisnu ideje arapskog nacionalizma ciji je sampion bio Naser.Jemen.Kuvajt.trebalo je istaci primat islama.sirija.Arapski emirati .Maroko.Saudijska Arabija iz nekoliko razloga.tezile nka primatu nacionalnog arapskog faktora.godine stvorena je mudjunarodna organizacija .godine planom o stvaranju . Kda je 1969.

U senci Kurana”.tek nakon svog boravka u SAD.ideologa savremenog islamskog fundamentalizma Islamski fundamentalizam je teznja da se pronadje prava sustina islama i da se na osnovu nje preradi celokupan drustveni zivot islamskog i sveta uopste.gde vlada bozija religija. To je korpus normi koji regulisu odnose muslimana i nemuslimana. Za Kutba citav svet se deli na svet rata i svet islama.serijatska teorija medjunarodnih odnosa koju Kutb samo pokusava da ozivi i ucini ponovo aktuelnim.Prema ucenju islama.Spoljno-politicka koncepcija Seida Kutba.onda je u takvim zemljama morao biti objavljen sveti rat-dzihad.tj prestanka nezavisnosti nemuslimanskih drzava.Odnos medju njima je odnos rata sve do konacne pobede islama.protiv koga se islam bori od svog nastanka. (  sto puta napomenuto) Nacionalnost muslimana je bila njegova vera.koji je on sve vise dozivljavao kao zemlju udaljenu od islamskog idela.sto se tumaci kao bozija volja.dodaje i da postoji samo jedna kuca.jevrejske. Serijatsko pravo nalaze muslimanima da citavog zivota vrse islamsku misiju – Davu.Trajni mir moze nastati samo kada citav svet bude podredjen islamskom pravu.Znakovi na putu” i . 30 .gde je boravio na studijskom boravku posle II svetskog rata.sto se izrazavalo kroz prihvatanje islamske politicke supermatije.Za njega je poseban sok predstavljala cinjenica da dzahlijski (neznabozacko drustvo) obicaji sve vise prodiru u njegovu otadzbinu Egipat.koja je u stalnom neprijateljstvu sa svim ostalim zemljama.Za njeha je SAD bio olicenje onog dela sveta.bilo da se oni nalaze izvan ili unutar islamske drzave. Ideologija Sejida Kutba je najbolje predstavljena u njegovim delima .To je kuca islama u kojoj postoji islamska drzava.On kaze da postoji samo jedna otadzbina i to je bozija otadzbina. Sto znaci da nema trajnog mira niti miroljubive keogzistencije izmedju sveta islama i nemuslimanskih zemalja. On kaze da nema miroljubive koegzistenicje izmedju prave islamske zajednice..bilo da su hriscanske. Iz tog razloga citav svet se prema islamskoj pravnoj teoriji deli na svet rata i svet mira.serijatu.Svaka druga kuca je za muslimana samo neprijateljska i njegov odnos sa njom ne moze biti nista drugo osim rata ili primirja vezanog za odredjene uslove.koja prema njemu ni ne postoji. Serijatsko islamsko pravo je nastalo od VII-X veka i sadrzi svoju medjunarodnu komponentu.Ova dva sveta su se nalazila u stanju vecnog neprijateljstva koje se moze samo privremeno prekinuti.. Kutb se kasno .59.i ostalog sveta.ali taj interval ne sme u principu biti duzi od 10 godina. Ukoliko nemuslimanski politicki entiteti ne zele da prihvate islam.Zato je Kutb video izlaz u povratku tradicionalnim islamskim vrednostima.ovo je vera koja je namenjena citavome svetu i svi medjuljudski odnosi moraju biti regulisani prema islamskom pravu.u koju uopste ne sumnja.ateisticke tj sekularne.U njegovim delima preovladava tradicionalna islamska tj. Takodje..dok se zemljina kugla ne pretvori u jedinstvenu zajednicu.preobratio” na islam.cija se pravila sprovode i gde se muslimani staraju jedni za druge.Vidljivo je da po njemu postoji samo islamska otadzbina.

skup mera i aktivnosti na moralnom.stvorena je ogromna imperija koja se protezala od Spanije do Indije.ekonomskom i vojnom planu namenjenih sirenju i jacanju islamske religije i zajednice. Islam je nastao na istom prostoru na kome su nastali hriscanstvo i judaizam.moraju da zive u jedinstvenoj zajednici.Shvatajuci neophodnost usvajanja novih naucnih znanja neophodnih za rukovodjenje drzavom.tj daje sebi bozije prerogative i mora biti surovo kaznjen. Muslimani su duzni da stalno vrse islamsku misiju.Vaznost islamskih zemalja je izvesna zbog-njihoce brojnosti u pokretu i specificnih problema koje u njega unose.koja se naziva uma (umma).U odnosu na ukupan broj stanovnika u nesvrstanim zemljama . Na osnovu serijata.one cine oko 40% svih clanica. Nigerija . muslimana ima oko 50%. Jedino srdostvo koje musliman priznaje je sredstvo medju vernicima.cak i ako musliman u toj zemlji poseduje svojinu i interese.Prava islamska zajednica mora biti organizovana prema bozijim zakonima. Pakistan i Egipat.” To je sistem akcije I postupaka svih vrsta na individualnom i kolektivnom planu koji Muslimani preuzimaju u cilju jacanja islamske religije i sirenja zajednice vernika.u islamskoj tradiciji je shvatano da je Bog stvoritelj i onaj koji stvara portret coveka ili prirode podrzava Boga.tj njen primat u organizovanju i regulisanju drustvenih odnosa.politickom. Najvece nesvrstane zemlje. Aktom primanja islama.i da se na zemlji mora uspostaviti islamski pravni poredak.ciji je cilj pretvaranje sveta u zemlji islam.Za razliku od njih.ozbiljna muzika itd.bogu pripada puni suverenitet.smatra da je osnovni cilj su obavezi odnosno da se potcini bozijim zapovestima.Kada se govori o brojnosti islamskih zemalja.a svaki akt javnih vlasti mora biti zasnovan na serijatu.sveti rat”. Pripadnost islamu znaci prihvatanje cinjenice da je prava vera samo islam.Medju najvaznijim je iransko-iracki rat i ostali oruzani sukobi.Ovaj pojam predstavlja sinonim za naciju.usvojili su najvisa dostignuca Helenizma i Persije.za razliku od evrope.Dzihad je mnogo vise od rata.Od tog momenta njegova nacija postaje zajednica muslimana.Svako ko ne prihvati muslimansku veru. Pitanje organizacije islamske drzave serijat veoma detaljno obradjuje.ljudi nisu sposobni da ocene sta je za njih dobro.Zemlja na kojoj ne vlada islam i koja nije potcinjena njgovim institucijama od strane muslimana.znatno je manje negovano slikarstvo. U islamskom svetu.Islamske akcije koje imaju za cilj jacanje islamske zajednice u tom smislu su u praksi poznate pod imenom dzihad. Kutub kada govori o borbi za slobodu koju islam vodi.isla je rodjen u krilu slobodnog naroda.istovremeno su i islamske :Indonezija .To moze samo Bog. 60. Osvajanjem u ime islama..osim Indije..prestaje da bude postovan od strane muslimana.Pojam i sustina dzihada Pokret nesvrstanih sastavljen je od zemalja koje se razlikuju po svojoj politickoj.Najcesce se ovaj izraz prevodi kao . Najznacajniji deo islamskog kulturnog kompleksa je islamsko pravo-serijat.pa cak i ako je njegov otac.Ta pojava se poklopila sa prelaskom iz rodovskog u robovlasnicko drustveno uredjenje.smatra se neprijateljska i mora se protiv nje voditi borba.Jer.skulptura.Jer.Svi muslimani.to je u stvari .Njen cilj nije da zastiti ljude od zloupotrebe vlasti.a sta nije.religijskoj i etnickoj pripadnosti.drama.musliman se odrice svojih dotadasnjih uverenja i nacije. Problemi islamskih zemalja vazan su deo aktivnosti nesvrstanih. A pravedno je ono sto islam zahteva bez obzira sta vernik misli o tome. 31 .

Bio je to sistem kao u evrospskoj Turskoj.prednost se daje islamskim zemljama..U tom periodu.U poslednje vreme pojavljuju se i autori koji nastoje da opovrgavaju ovako prevodjenje reci dzihad.manje-vise nista se nije promenilo.U vecini zvanicnih stavova i nastupima arapskih drzavnika istice se da se resenje problema ne vidi samim stvaranjem nezavisne drzave arapskog palestinskog naroda.Nacelima medjunarodnog prava o prijateljskim odnosima i saradnji drzava”. Treci segment politike nesvrstavanja.Sektastvo se ispoljava u razlicitom tretmanu islamskih i neislamskih zemalja.manji broj Jermena je bio angazovan od strane sultana u drzavnoj sluzbi. Pravilna primena serijata ne moze da ne dovede do stvaranja drustava blagostanja. Odnos islamskih zemalja prema doktrini nesvrstanih.jer je rezolucijom Generalne skupstine OUN usvojena deklaracija o .jevandjelje.Ovaj deo se moze podeliti na politicki i ekonomski.Kuran je u isto vreme bio ..dzihad ne moze biti sveti rat.je akcija za ostvarenje njegovih ciljeva u praksi. Sto se tice ekonomske strane problema. Drugi izvor nesvrstanosti islamskog sveta nalazi se u uverenju nemogucnosti ostvarenja idela o pretvaranju citavog sveta u zemlju islama. Vecina islamskih zemalja nije prihvatila paktove o pravima coveka OUN..Pojacani talas islamizacije vodi jos vecem suzavanju slobode ponasanja. Za svakog pravog muslimana islam i serijat su najbolja ideologija. Viktor Berar je bio istoricar I politicar poznat u francuskom javnom zivotu.biblija.Prilikom davanja kredita.Po njima.To je uvek bio rat za veru. Istaknuto je da je jedini nacin za ostavrenje ciljeva poltika miroljubive koegzistenicije.podrazumeva da odnosi muslimana I nemuslimana moraju biti odnosi rata.Rat moze prestati samo kad u citavom svetu bude uspostavljen islamski pravni poredak. Serijatsko shvatanje medjunarodnih odnosa.koje se formiralo od VIII do XI veka.Kurdi su bili privilegovani u svim domenima zahvaljujuci tome sto su bili muslimani.od 622.Taj zahtev se kosi sa poveljom OUN-a.jer je Izrael stvoren zvanicnom odlukom Ujedinjenih nacija.vec se trazi unistenje Izraela kao drzave.koji su se obavezali da mu redovno placaju poreze.jer islam ne poznaje pojam sveta.One je posveti svoje proucavanje . Drugo podrucje odnosa islamskih zemalja prema doktrini pokreta. Ona je postala i pravno obavezna .godine izazvao je oruzane sukobe. Osnovni razlog prihvatanja nesvrstane politike jeste uverenje o nemogucnosti ostvarenja potpunog islamskog jedinstva.Svaki aga Kurd imao je odredjeni broj hriscana.koji se odnosi na primenu ciljeva pokreta u unutrasnjem zivotu zemalja clanica.gradjanski i krivicni zakonik i ustav drzave”.moze se reci da bogatije islamske zemlje postupaju sektaski.Svaki poziv nemuslimana.Usvajanje ove deklaracije je pobeda nevrstanih zemalja.istocnog pitanja”.Ziveli su prema svojim zeljama.Isto ovome treba dodati i da je vecina Jermena bila na selu gde su ih kurdske 32 . Kao primer(za politcki deo) mozemo navesti situaciju u Palestini.Najekstremniji medju zagovornicima ove ideje idu toliko daleko da predlazu izlazak islamskih zemalja iz OUN i stvaranje posebnih Ujedinjenih nacija islamskih naroda.

muslimani Male Azije su pretvorili Jermene u manjinu u njihovoj sopstvenoj zemlji.Zelja za slobodom koju su Jermeni pokazali je shvacena kao zahtev za seceojism i destrukcijom islamske drzave. Berar je obradio period koji je bio uvod u masovnu istragu za vreme I sv.Musliman se uvek smatrao kao gospodar.u Egiptu.u citavoj Africi i Aziji. Pozicija Jermena za vreme Abdula nije bila toliko teska. Sultan je hteo da dokaze svoj karakter muslimana.predstavljali su pokolje u ime vre.Jermeni nisu mogli da podnose takav zivot.Jermeni su zahtevali jednakost u pravima pred zakonom.rata. To je dovelo do radjanja revolucionarnih organizacija i isticanja zahteva za izjednacavanje u pravima.Od 1980.Abdul Hamid je poverio kurdima zadatak da unisti sve ono sto bi moglo da zabrine uplasenog stanovnika Jildiza ( carska palata) U takvom stanju stvari izvrsen je prvi veliki masakr Jermena i drugih hriscana u drugoj polovini XIX veka.Jermeni su ziveli svuda u imperiji.Genocid Jermena.ostali su postedjeni samo zahvaljujuci toleranciji gospodara.ali su bili najbrojniji u Maloj Aziji. 33 .sto je bila normalna stvar u osmanskoj drzavi.Ta verska obaveza je svoj vrhunac dostigla u istrazi Jermena zato sto su oni bili najblizi centru drzave.menjali su veru i kurdizirali se sa vremenom. Bila je to polazna tacka.Zato Abdul zahteva povratak pravnim principima vlade : samo muslimani imaju pravo na postojanje.Uobicajna maltertiranja su se vrlo cesto pretvarala u masakre.sveta obaveza za sve prave vernike.a zrtve hriscani.Halif je ucinio od sultana licnog neprijatelja svih hriscana. Delujuci tako.zato je privilegovao Kurde i druge muslimane ne-turske nacionalnosti na stetu svoje sopstvene nacionalnosti.Da bi ugusio nacionalizme.Drzava je u tom periosu bila izklozena napadu nacionalizama.Njegovo pravo na zivot je samo poklon koji je uvek privremen i koji se uvek moze oduzeti.Poziv Abdula i njegovih jednovernika predstavljali su dzihad.Srba.on ga je najpre probudio u svojoj Turskoj.Nosioci toga posla bilu su prevashodno Kurdi.Abdul je sanjao da sve muslimanske narode ujedini pod svojom zastavom.tacnije receno masakre koji su se odigrali u drugoj polovini XIX veka.on se razvija svuda.Sve te akcije su bile podrzane od strane halifa.age zestoko eksploatisale.Svi muslimasnki narodi carstva su u njemu ucestvovali.Kurdi su siroko zloupotrebljavali tu privilegiju pa su maltretirali i same etnicke Turke.zatim nakom oslobodjenja od osmanske okupacije Grka.On misli da bi se brzo jednakost okrenula protiv njega.Abdul-Hamid je ojacao panislamizam.tj napor za jacanje religije ciju inkarnaciju je predtsvljalo Osmansko carstvo.Svi Jermeni koji bi promenili veru su bili spaseni.kao svoju primarnu podrsku odabrao je muslimanske narode neturske nacionalnosti.Bio je to verski rat-sveti rat-dzihad.protiv svih nevernika pobunu sveti rat-dzihad. Ucestvovali su jer je dzihad bila verska tj.U tom periodu Osmanska imperija nalazila se pod vlascu Abdul-Hamida halifa i sultana.Srba i Bugara.Dzelati su bili muslimani. Situacija Jermena je pocela da se pogorsava sa porazima carstva u ratu sa Rusijom.Bugara.I Jermeni i Turci su se podjednako zalili.Da bi naredio i izazvao u Indiji i Turkestanu.

sto je sasvim logicno da ga jedan od najvecih specijalista naziva(Muhamed)-Islamski mir. Jedna od najznacajnijih organizacijakod islamsko-fundamentalistickih pokreta jeste .njegov fundament.Koncepcija mira u ideologiji islamskog fundamentalizma Islamski fundamentalizam je pokret ciji je osnovni cilj saobrazavanje licnog i kolektivnog zivota sa islamskim idealom..propaganda.On je smatrao da nema miroa ni sa jednom zemljom koja odbija da prihvati islamizaciju.Glavni zadatak te zemlje je verski prozelitizam tj.ali mir podrazumeva da na citavoj planeti mora vladati islamski pravni poredak. Muhamed je propovedao da je islam religija namenjena citavom svetu.znaci nema niti moze biti aktivne i miroljubive koegzistencije takve politicke zajednice i zemalja koje odbijaju islam. Prema ideologiji muslimanske brace pravi mir moze nastatisamo onda kada citav svet bude pod upravom centralne islamske vlade i kada nestanu sve nemuslimanske drzave.Osnivac i idejni vodjaje bio Hasan el Bana.jer je na osnovu Kurana i prakse Muhameda izgradjena islamska medjunarodna doktrina koja podrazumeva da su muslimani obavezni da vrse islamsku misiju sve dok se citav svet ne pretvori u jedinstvenu drzavu u kojoj ce vladati trajni mir regulisan serijatom.U njegovo vreme stvoreno je pravilo da je islamska zajednica vernika.Odnos sa njima jeste iskljucivo ratnicki I zadatak svakog punoletnog muslimana je da u tome ratu ucestvuje.Cilj im je identican kao ostalim fundamentalistima.Muslimanska braca”.sa svima onima koji odbijaju davu nema niti moze biti mira i muslimani su sa njima u stanju trajnog neprijateljstva.a neprijateljstvo moze prestati samo onda kada stanovnici nemuslimanske drzave prihvate islam i postanu braca po veri i kada prihvate pokornost muslimanskoj drzavi. Sam pojam islam je u vezi sa pojmom mira.Prva organizacija je pokret Ibad al Rahman.61. Prikazacemo i primere dve sunitske fundamentalisticke organizacije : 1.Druga organizacija je libanska sunitska – Partija islamskog oslobodjenja.deli na svet rata i svet mira.Znaci konacni cilj islama jeste mir i to je osnovna teznja ove religije.tako da je jasno da je osnovni cilj islama uspostavljanje miroljubivih odnosa medju vernicima.Na osnovu njegovih shvatanja svi muslimani se moraju boriti za stvaranje islamske drzave. Muslimani se medjusobno pozdravljaju zeleci jedan drugom mir.istovremeno i drzava. 2. Odnosi izmedju islamske i ostalih drzava jesu odnosi rata.Partija islamskog oslobodjenja se bori za stvaranje trajnog mira koji moze nastati tek kada citav svet bude obuhvacen islamskim pravnim 34 .kao i da pronadje pravu sustinu islama tj. Mir je trebalo zasnivati na islamu.(primirje moze trajati samo 10 godina) Islamska koncepcija mira iskljucuje trajnu miroljbivu koegzistenciju ali je cinjenica da vecina muslimanskih zemalja danas jednostavno odbija da deo doktrine na koju se poziva primeni.U suprotnom.Odnosi izmedju ova dva sveta mogu biti samo neprijateljski.Osnivac organizacije je bio Mohamed Omer Dauk. U skladu sa tim stvorena je serijatska teorija medjunarodnih odnosa prema kojoj se citav svet.koji se na arapskom izgovara selam.

Bez verskog legitimiteta akcije se ne mogu izvesti.Prema njihovom vidjenju dzihad je opravdanje svake islamske egzistencije.a ne naciju.Kako je vreme vise proticalo.na celu sa Herclom nisu zamisljali Izrael kao versku drzavu.Jer svaki covek bilo koje rase.Na kongresu je doneta rezolucija o stvaranju politickih priznatog zavicaja za jevresjki narod.poretkom.sto ostavlja uticaj na politicki zivot i politicki sistem time sto se ovim partijama moraju ciniti ustupciMedju znacajnim politickim verskim partijama je Mafdal ili Nacionalna religiozna partija i partija Agdudat Izrael. Najvazniji element u nastanku drzave Izrael je formiranje cionistickog pokreta koji je inicirao becki novinar Teodor Hercl.kojim se omogucava da se Jevreji vrate u svoju zemlju. 62.Za ucestvovanje u ratovima armija ima odobrenje vrhovnog verskog staresinstva Velikog rabinata.Tek kada je u Drugom svetskom ratu doslo do masovnog unistavanja Jevreja.vojnici su snabdeveni biblijama.Vec sama ta cinjenica prikazuje Izrael kao versku zajednicu. Znacaj religije se ogleda u broju i uticaju religioznih partija koje nastoje da od Izraela nacine klasicnu versku drzavu.bilo leve bilo desno usmerene .jezika ili nacije samim aktom primanja jevrejske vere stice status clana zajednice vernika.Postaje jasno da Jevrejin ima status koji se pre svega vezuje za veru.Zakon o povratku koji jeizlasala skupstina Kneset 1950.godine nemaju potrebnu vecinu da bi samostlno vladale.uloga religije u drzavi sve vise raste i drzava dobija teokratsko lice.godine.Mada su glavne politicke snage.nakon podele britanskog mandata Palestine.bas sa ciljem da se Jevreji vrate na svetu zemlju.Svetska cionisticka organizacija se opredelila za jevresku a ne hebrejsku drzavu.Nakon progona Jevreja iz Palestine i sirenja po svetu izgubili su karakter nacije i postali su verska grupa koja je zivela po religioznim propisima vere.garantuje da svaki Jevrejin ima status izraelskog drzavljaninaPosto taj zakon nije precizirao ko je Jevrejin.Sve jedinice imaju svoje svestnike.doslo je do brojnih problema. 35 . Kako vidimo.najlakse je poci od Zakona o povratku.Jevrejstvo i drzava Izrael Drzava Izrael je nastala posle drugog svetskog rata.jer su se na tu teritoriju naselili Jevreji iz dijaspore na osnovu odluke Svetske cionisticke organizacije.najvaznija drzavna institucija-armija funkcionise kao vojska sa verskim zadacima.Tada je odluceno da se zapocne sa naseljavanjem Palestine. Kneset je izglasao vise verskih zakona koji se ticu verskih vlasti. Sa stvaranjem drzave pocinje jacanje uloge biblije i religije.Medjutim Jevreji ni tada nisu dobili karakter naroda. Da bi se shvatila uloga religije u Izraelu.Pristalice cionizma.Dzihad je individualna obaveza svakog muslimana.a kao takav moze automatski da postane izraelski drzavljanin.one od 1951. Prema verskom kritetijumu se odlucivalo ko prihvata ideju cionizma. Veza izmedju vere I drzave najbolje se moze videti na primeru najdrzavnije moguce institucije-armije. Izrael nema svoj ustav jer svestenici smatraju da Mojsijevi zakoni predtsvljaju pravi i uvek do kraja sveta vazeci ustav drzave.Izraelska armija je tako ustorjena da se jasno vidi da ona ima verske ciljeve i da deluje na ostvarivanju biblijkog ideala drzave.Radjanje Izraela neodvojivo je od jevrejske vere.godine.Stub drzave je sveta knjiga Biblija.Na njegovu inicijativu sazvan je prvi cionisticki kongres u Bazelu 1897.

a cinovnik-cinovnik.nacin klanja stoke.od onih koji slusaju do onih koji upravljaju.To je vreme kada se razvija Konfucijev kult i kada dolazi do podizanja hramova ovome velikom misliocu.Vreme se racuna od stvaranja sveta po Bibliji.sin-sin.bili izvrsioci konfucijanske doktrine i primenjivali je u praksi. Jedini prekid sa konfucijanstvom kao osnovom politicke organizacije.Kada bi usled nezadovoljstva vladavinom dolazilo do masovnihnarodnih ustanaka.koji su negirali legitimitet postojecem vladaru.Zvanicno.Politicka sustina konfucijanizma Konfucijanstvo se vise definise kao socijalno i politicko ucenje.nego kao religija.tj. Takodje za politikolofa je vazno da zna i nacin na koji su se odrzavale tradicionalne vrednosti.e.postajali su savetnici novog cara..(Mirce Elijade) Ono sto je za politikologe religije vazno jesu elementi preko kojih he konfucijanizam uspeo da ostvari takav skup vrednosti koji je sistemu dao takvu stabilnost i dugovecnost. Svaki Kinez je u nacinu zivota.komunisticke reforme nisu uspele da izbace konfucijanizam iz duse naroda.pokusava se ostvariti posle izvrsene socijalisticke revolucije.Neka bude otac.prema pretpostavljenom. Konfucijanstvo je od socijalnog ucenja postalo drzavna religija vec od perioda dinastije Han (206 g.koja doprinosi razumevanju jeste elemenat koji upucuje na ucenje o drustvenom poretku.ponasanja prema ljudima.prema konfucijanizmu. U Izraelu jevrejstvo se vidi u svkoj pori drustvenog zivota.” drustvo uredjeno na taj nacin mora da se sastoji od dve osnovne kategorije –vladajuce klase i nizih slojeva.vrsilo je funkciju zvanicne drzavne ideologije”. Tako je u drustvu bilo razvijeno osecanje da svako moze biti na vrhu. Konfucijanska priroda politike u Kini se ogledala u tome sto su konfucijanci u svojim rukama drzali upravu drzave i drustva.tako da su nosioci politike.cista ishrana… Jevrejska drzava prolazi kroz proces klerikalizacije.cara do najsitnijeg cinovnika. stepen covekove blizine idealu cjun-ci(savrseni covek).koju je provela KP Kine posle II svetskog rata.konfucijanstvo imalo ulogu osnovne religije.Najvaznija crta.prema sefu drzave itd.subota je dan odmora.radio onako kako su sankcionisale konfucijanske tradicije.-220 n.koji su nestabilnost i nerede oruzanih pobuna svodili na najmanju mogucu meru i tako odrzavali 36 ..vladar-vladar. .p.Tako da nije trebalo menjati poredak vec ljude koje ga ne ostvaruju prema konfucijanskom idealu.Posle rusenja dotadasnjeg vladara ti ucesnici u ustanku-istaknuti nosioci konfucijanske doktrine.od onih koji misle o upravljanju i onih koji rade i potcinjavaju se. Za konfucijanizam se smatra da je to religija koja je najpodloznija vezi sa politikom.tj.Zato je stepen negiranja poretka.da se Kina moze racunati za najuspesniju drzavu na svetu.Konfucije i drugi osnivac Man-ce.desavalo se da na celo ustanka dodju uticajni nosioci konfucijanske doktrine.mada su drzavu stvarali ateisti. 63.Licni status u Izraelu se regulise samo verskim pravom halahom. Krsenje pravila ljubavi (prema familiji. Vazno pitanje je bilo kako se regrutuju ljudi za taj sloj koji upravlja drustvom.n.Ovaj proces se hranio stalnim uzdizanjem iznad univerzalnih vredosti.tj.prema domovini.odnosno koji su to elementi konfucijanizma proizvodili takve polticke odnose..) .konfucijanizam se kao drzavna religija gasi pocetkom XX veka.e. Medjutim.Vladalo je uverenje da se put. Poznati religiolog Vasilje kaze da je .vrsenju vaznih porodicnih i drustvenih obreda i rituala.) jeste jedina konfucijanska definicija skrnavljenja.vladavine bio ogranicen uverenjem da svaka promena u utvrdjenom redu stvari jeste posledica nepostovanja toga reda stvari.Konfucijanstvo oblikuje svest Kineza i utice na mnoge druge narode gde je ova religija prodrla.moze preci bez problema ako to neko zasluzi.od najviseg do najnizeg.Kao kriterijum za podelu drustva na gornje i donje slojeve bilo je znanje i postenje .kao i svi njegovi sledbenici su smatrali da je takav socijalni poredak vecit i postojan.

prevodi se kao bog.zahvaljujuci kome je on mogao da vlada drzavom i da kao takav trazi pokornost od podanika.Iz toga je proisticao isti odnos prema drzavi kao i odnos prema porodici.za razliku od konfucijanizam koji je insistirao na visokom moralu.Povezivanje cara sa boginjom Amatersu i sintoizmom dalo je i davalo legitimitet vladaru.Dok je sintoizam bio najaca religija i uticaj cara bio je bez premca.bogovi). 37 .aparata vlasti i sve je to omogucilo upravljanje carstvom.Od legalizma je usvojena metodavladanja i institucije : centralizacije administacije i drzavne blagajne.tako da je svaki pojedinac opstanak svoje porodice vezivao za drzavu..Sin je prema konfuciju bio obavezan da postuje oca da je u srednjevekovnoj Kini bilo nromalno da sin ne svedoci protiv oca cak iako je on kriv.Legizam je najpre bio u sukobu sa konfucijancima i kada su dosli na vlast u Kini.Za njega je vezan nastanak Japana kao drzave i zato sto je dao osnove japanskom nacionalnom identitetu.Iz toga proizilazi kakav je odnos gradjana prema vlasti.u citavom narodu.potomak boginje sunca Amaterasu.doslo je do simbioze ove dve doktrine. Konfucijanski ideal je bio dobro organizovanje drzave.Kada u VI veku u Japan prodire budizam menja se karakter politickog sistema i uloga nosioca vrhovne vlasti-cara. Za politikologa je sintoizam posebno vazan jer je dao osnove za stvaranje i odrzavanje japanske drzave.koji bolje od potcinjenih znaju sta je njihovo dobro.a to je umanjivalo mogucnost pobune.da je najvazniji od tri elementa drzave.da je drzava-velika porodica.To je imalo ozbiljne posledice na polozaj i ulogu cara.Ta poslusnost se ostvarivala od vrha do dna. Na osnovu ovoga vidimo da je car svoj legitimitet crpio iz vernosti konfucijanstvu. Politicka sustina konfucijanske doktrine narocito je ojacala posle simbioze sa suprostavljenom ideologijom legizmom. 64.odnosno kako je Konfucije govorio : .na ustanak protiv takvog vladara.koji je ziveo na granici izmedju III i IV veka i od njega vode poreklo japanski carevi-temo (nebeski vladar) ili mikado.Konfucije je stoga razradio najvazniju ideju o sinovskom postovanju. Pobuna je bila legitimna samo ako je vladar prekrsio konfucijanske norme.Drugi elemenat je bio bozanstvo.I Man-ce je formulisao tezu o pravu naroda.To se pre svega cinilo sirenjem uverenja.kako je ucio Men-ce-upravo narod.a tek treci vladar.Kretanje tim putem ostvarivalo se negovanjemposlusnosti potcinjenih premavisim.Drzava i sintoizam u Japanu Japan je u religijskom smislu sinkreticka zajednica.kao nosioca vrhovne vlasti. Da bi se to ostvarilo u praksi.osporavali su primat konfucijanstva.Kako je drzava prosirena porodica. Kada je lagalizam pobedjen.simbol je Japana jer je autenticna japanska religija.koja je sira porodica.Legalizam je stavljao iznad svega zakon koji se zasnivao na ostrim kaznama.Sintoisticki pogled na svet lezi u srcu japanske kulture i u bliskoj je vezi sa nacionalnim identitetom.suda.uceno je da narod nije svestan svojih sopstvenih interesa i da ga zato treba terati tim putem.Zato je i logicno da takav sistem bude stabilan.odnosno porodica-mala drzava”.boginja.Kada je lagalizam pobedjen.Amaterasu je najvaznija kami (predmet obozavanja u sintoizmu.a sinto je simbol Japana u verskom pogledu.U centru interesovanja su se nasli interesi ocuvanja i jacanja sistema. Tako se kod sirokih masa stanovnistva rasirilo uverenje da je poredak dobar i da su oni ti koji su u njemu najvazniji.i on je u izvesnom smislu bio okvir u kome su se propisivala njegova prava i obaveze. Istorija uci da je prvi car japanske drzave bio veliki Dzimu.nastala na njegovom tlu i religija koja je u mnogo cemu obelezila.car hanske dinastije U-di je izmenio karakter konfucijanizma i pretvorio ga u drzavnu ideologiju.Propast drzave bi bila i propast njegove sopstvene porodice.poredak.

teznja da se covek nauci da bude uporan u postizanju cilja i spreman radi njegovog postizanja na sve.a za cim ide vracanje uloge sintoizma kao zvanicne drzavne religije.Feudalci kojima sada treba centralizam.budizam je igrao znacajnu ulogu u politickom zivotu zemalja naseljenih budistima.Kada se u XVIII pocela osecati potreba za centralizacijom u drzavi.predstavljala je osnovu onoga sto je omogucilo da se nacini snazna centralizovana drzava.a da slabi budizam.Zato su soguni rado bili pokrovitelji zen-budizma.Vec od VIII veka uticaj budizma je bio odlucujuci i u politickom zivotu zemlje.Vlast cara je bila ogranicena.jedan autor veli da se on moze izraziti sledecim crtama : -budizam je bitna odrednica nacionalnog identiteta i svesti u tim zemljama -budisticka zajednica i monaska snaga je potencijalni i stvarni politicki faktor 38 .Posle toga je doslo do ozbiljnih promena.mahajane.Strogost i surovost vaspitanja.Soguni su bili svesni da kao sinto potisne budizam i istakne na pravo mesto boginju Amaterasu.Tibetu. 65.Tu muslimo na japansku varijantu can budizma-zen. Sintoizam postaje zvanicna drzavna ideologija. Odanost prema caru postaje osnov patriotizma i tu se pokazuje plodotvorna posledica zen budizma.disciplina koja se odrzavala batinama. Japan je vodjen takvom drzavnom politikom usao u II svetski rat i bio tesko porazen.i tada je budizam nastavio da bude glavna poluga nosilaca vlasti.Sa menjanjem uloge sintoa i budizma doslo je do direktne polticke promene.koja je dovela do toga da je licnost cara bila bitno ogranicena u svojim funkcijama.kao sto je to u Tajlandu.Ta faza restauracije se naziva Mejdzi i ona pocinje 1868.Ta cinjenica bila je posledica smanjivanjem uloge sintoizma u religijskom zivotu zemlje.dok je zemljom upravljao budisticki monarh.Ako jaca uloga sintoa.koji su se u principu obracali sintoistickim bogovima iod njih crpeli svoj legitimitet.onda je sa njihovom vladavinom zavrseno.potrebno je da mu se da ideoloski legitimitet. Pokusavajuci da definise odnos religije i politike na primeru budizma i politickih sistema jugoistocne Azije.Sve je to dobilo na znacaju u drugoj polovini XIX veka kada pocinje faza restauracije carske vlasti. Simbioza religija posebnih formi.bilo da se radi hinajane.godine.Ponovo se ucvrscuje kult boginje Amaterasu.Japanski car se preko radija odrekao bozanskog statusa.koji je posluzio kao osnovica za jacanje siintositicke drzave. U XX veku.ako je od njega pretpostavljeni zahteva. Zen budizam je u svojim cenrima-manastirima uticao na svoje sticenike na specifican nacin.ponovo je dovelo do potrebe za vodecom figurom oko koje ce se obavljati centralizacija-car.doprineli si da pocne da jaca sintoizam.I on se nalazi u sintoizmu.Tako da su japanski carevi.onda obavezno jaca i uloga potomaka njegove glavne boginje amaterasu-japanskog cara.Butanu.Tada dolazi do potrebe jacanja kulta imperatora. Za vreme vladavine soguna(vojskovodje-predvodnika) i njegovih vitezova –samuraja. Na taj nacin je zvanicno okoncana sprega sintoisticke religije sa japanskom drzavom.Ali da bi taj kult mogao da jaca.psihotehnika i smaokontrola.lamaizmu ili zen-budizmu.Oni su razvijali ono sto je kasnije predstavljalo glavnu snagu ujedinjenog Japana : pojedinca spremnog na zrtvu svake vrste.Ova privrzenost caru je rodila brojne kamikaze koji su za vreme II svetskog rata zrtvovali svoje zivote za njega. Ona je postala simbol japanske drzave i nacionalizma. Tako je drzava bila drugacije uredjena.budizam je drzavna religija.Uticaj budizma na politicki zivot U pojedinim zemljama.

koji je izazvao drugi sv. Poseban vazan slucaj uticaja budizma na politiku jeste Japan.Ona se moze smatrati budistickom. Trevor Ling istakao je da se ova religija od XII do XX veka u potpunosti stopila s tibetanskim drustvenim zivotom.U tom smislu posebno je vazna sekta soko-gakaj. Trevor Ling kaze da je ova sekta izrazito nacionalisticka i da delovi japanskog drustva ga se pribojavaju i nisu mu naklonjeni zbog njegove politicke aktivnosti.Za razliku od Tajlanda .ali je u stvari ona u sebi preradila norme sintoistickog morala i japanskog nacina zivota. U svojoj borbi burmanski narod se oslanjao na budisticku snagu.Posebno je vazno da se u to vreme Tajland snazno povezao sa Japanom.Deo Japanaca. Najkarakteristicniji primer uticaja na politiku i simbioza izmedju njih jeste Tajland.sadrzi potencijal za razvoj politicke teorije -odnos budizma sa drzavom i politikom ostaje neresn i trajno aktuelan. Ako na kraju rezimiramo odnose budizma i politike.Sve je to tajlandska vlada cinila oslanjajuci se na budizam. Jedan od karakeristicnih primera veze budizma i politike.Nakon II sv.Oko te osnove cini oko 74% stanovnistva.ponovio se Cejlonski slucaj.Tu se pre svega misli na pokusaj revizije istorije II svetskog rata i teznju da se Japan oslobodi odgovornosti za akcije japanske vlade i zlocine pocinjene u mnogim zemljama gde je japan bio okupaciona snaga.gde je budizam drzavna vera.mada ima svoju nacionalnu religiju sinto.Posle I svetskog rata kada je Tajland.Drzavni budizam se pokazao kao izrazito ostar bilo prema muslimanima bilo prema hriscanstvu.onda se drzavna struktura posebno oslonila na budizam.odnosno budizma kao oblika ocuvanja identiteta drzave i nacije. Slicna situacija je i u Burmi.a oni nisu hindusi.U ovoj zemlji drzavna religija je lamaisticki tj.to je opet ostvareno uz pomoc budisticke snage i uz naglasenu ulogu i mesto budizma.-budisticka religija usmerena ka duhovnim ciljevima.Kareni su protestanti prevedeni na hriscanstvo od stane engleskih misionara za vreme kolonijalne vladavine.ovog puta lamaistickog sa hinduizmom.Smatralo se da izmedju budizma I Taji nacije postoji jednakost.Tamo je identifikacija izmedju lamaizma i tibetanskog nacionalizma znana svakome.ima i manjina koje nisu budisticke.Tajland je zastupao politiku koja je imala veoma agreisve obliike.uu XX veku se preko nekih uticajnih snaga oslonio na budizam zeleci preko njega da ostvari odredjene politicke ciljeve.U Burmi postoje dve snazne etnicke grupe a to su Arkani-muslimani koji zive na obali Inisjkog okeana i narod Karena na istoku. rata Tajland je prihvatio nove okolnosti i postao stabilan clan ASEAN-a.rat. Slucaj Tibeta je posebno vazan.jeste slucaj Butana.zapovesti i dogme budizma pa cak i neke principe konfucijanstva.tibetanski budizam.ko je ikada hteo da se zainteresuje za sudbinu te nesrecne zemlje.koji se tada zvao Sijam.Sama cinjenica da je vrhovni verski vodja dalaj lama i politicki vodja najbolje pokazuje vezu religije i politike.Burma je nacija sastavljena od burmanskog jezgra koje je u centru etnickog mozaika.U tu zemlju je u poslednje vreme doslo do velikog priliva radnika iz Nepala.onda cemo se pozvati na Trevora Linga koji ukazuje na cetiri tipa odnosa ove religije i politicke moci : a)nesmetanu koegzistenciju budizma i drzave 39 .Sa druge strane to je jos vise raspalilo razlike u osnosu na muslimane i protestante i dovelo do zestokih sukoba.Bilo je logicno da se posle oslobodjenja burmanska nacija snazno oslanj na budizam kao najbitniju crtu drzavnog identiteta.clanom trojnog pakta Nemackom i Italijom.odlucio da se prilagodi uslovima zivota i napretka koji je olicavao Zapad i opredelio se za politiku ultranacionalizma.Doslo je do sukoba budizma.Kako su oni poceli da donose svoju kulturu.

Ne vidim kako ista dobro moze proizaci iz ubijanja mojih sopstvenih srodnika u ovoj bici.jedini efikasan put za ublazavanje ratnog naboja postaje sekularizacija.3.koja je ratovala sa Pakistanom i stalno ratuje sa muslimanskim separatistima oko Kasmira.Hinduizam i rat Jedno od vaznijih pitanja odnosa bilo koje religije i politike je pitanje odnosa prema ratu i miru.Takve napadace treba smesta ubiti i nikakav greh se ne cini njihovim ubijanjem. 66.ima sve atribute koji karakterisu vojnu silu. Danas imamo drzavu koja je svojim ustrojstvom uredjena kao sluzbeno hinduisticko kraljevstvo.kraljevstvo ili srecu.da u meri u kojoj uticaj religije raste.mada sekularno uredjena.nalazi se i dijalog cuvenog junaka Ardjune i njegovog vozaca bornih kola Krisne.trovac.jasno je da nbeko ko to prihvata. Posto se hinduizam definise kao nacin zivota.2.” U objasnjenju koje sledi Gita objasnjava : Prema vedskim naredbama postoji 6 napadaca : 1.Za svakog vernog hindusa Gita je bozansko delo I izrazava boziju volju.u ovom drugom slucaju.On okleva jer mora u boju ubijati svoje bliznje pa pita Krisnu : ..onaj koji napada smrtonosnim oruzjem.b)drzavno pokroviteljstvo nad budizmom c)poistovecenost budisticke snage sa drzavom d)drzavni prgon budizma.raste i mogucnost oruzanih sukoba.Oni koji to govore imaju u vidu Mahatmu Gandija cije je ime nerazdvojivo vezano za savremenu Indiju.onaj koji otme tudju zenu.Kada se radi o hinduizmu veoma cesto ce se cuti kako je to pacificka religija. 40 . U Bhagavad Giti koja je jedna od najuticajnijih delova velikog indisjkog speva Mahabharate .5.niti mogu.U prvom bi jacanje religijske savesti bilo veoma korisno.onda postaje jasno da je odnos hinduizma i rata mnogo slozeniji.kao osnovni zadatak ima odbranu zajednice.pa je stoga sastavljena od vojnika.Ova knjiga se shvata kao autorsko delo samog Krisne.U borbi za ocuvanje poretka Ardjuna mora da se suprostavi svojim rodjacima koji krse ustaljeni red.zato sto su mir i sve sto je na njemu zasnovano.6.Hindu srustvo podrazumeva postojanje ratnicke aktivnosti.dragi moja Krsna pozeleti neku pobedu.druga po redu-ksatrije(ratnici i vladari).4. Gita se shvata kao autorsko delo samog Krisne.avatare boga Visnua.onda jacanje verskog osecanja u dusama vernika mora da izazove i odbojnost prema toj aktivnosti i da u meri u kojoj religija jaca. Cesto se postavlja pitanje da li u toj religiji ima necega sto daje osnove za ukljucivanje rata u samu religijsku dogmu?Ako dogma zabranjuje rat.onaj koji opljacka blago. Rat je prateca pojava hindu regiona i naroda.u toj meri dodje do zanemarivanja ratnih aktivnosti i obrnuto.tesko sme vrsiti ozbiljnije prekrsaje onoga sto se smatra verski uobicajnim.bilo da se radi o napadu ili odbrani.zatim drzava Indija kao primer hinduizma.radi se o Nepalu.prema ovom delu sveta se mora tako odnositi bilo da se sa njim trguje ili odrzavaju bilo kakvi drugi odnosi.Njegova filozofija nensilja i mirnog otpora britanskim vlastima se uvek uzima kao primer miroljubive politike i zbog toga se zakljucuje da je hinduizam pacificka religija.onda nam je jasno da je borbena aktivnost utemeljena samo osnovom hindu religije.Tada.onaj koji zauzme tudju zemlju.Ono sto je karakteristicno jeste da postoje opisi hinduistickog drustva podeljenog na cetiri osnovne kaste ili varne i da jedna od tih kasti.osnovne pretpostavke za bezbolan razvoj drustva.onaj koji pali kucu.ako dogma naredjuje rat. I u kome je sazet pregled najvaznijih pitanja hindusiticke teologije.

za koju se kao ksatrija mora boriti.S toga je jednima dharma namece borbu.pa i rata.Kada jednom nastane.nikada ne prestaje da postoji.o reinkarnaciji.on je bogougodno delo.osoba koja je pocinila tezak zlocin u ovom zivotu ima losu karmu i u sledecm zivotu ce se roditi u gorem obliku i tako ispastati zalocin u ovome. Ahimsa znaci razviti zelju da se ne povredi ni jedno bice.ubiti.Ne cini zlo” i .Zato je Krisna savetovao Ardjuni da ne okleva sa ulaskom u borbu protiv svojih srodnika.U hindu kulturi se veruje u besmrtnost duse koja se reinkarnira za razliku od pravoslavlja.Duznost ksatrije je da zastiti gradjane od svih vrsta poteskoca i iz tog razloga treba da primeni nasilje u odgovarajucim slucajevima radi reda i zakona. Ksatriji nije dozvoljeno da odbije bitku ili kocku kada ga izazove protivnicka snaga.Bez nje.dok je citao Besedu na gori.dusa se nikada ne radja niti umire.dominantan princip koji ukazuje da je razumna primena sile.uvek postojeca.Odnos ahimse i rata U indisjkoj religiji veoma je razvijen i princip nenasilja.Nerodjena je. Rat i nasilje su neizbezni cinioci u ljudskom drustvu radi odrzavanja reda i zakona u hindu religiji.vecna.sto je najvaznjiji uslov za postojanje oruzane sile drzava zasnovanih na hinduizmu..ukoliko se bore iz besa ili u ljutnji..Inace ni Nepal niti Indija ne bi imale vojsku ni policiju ni sudove i sve sto sa tim ide.ipak neophodna za ocuvanje hindu zajednice.povrediti. .. Ratnici se bore zato sto je njihova dharma borba .Ko te udari po desnom obrazu obrni mu i drugi”.Na taj nacin duznost pojedinca da se bori bez zlobe i mrznje postaje vazan vid znacenja ahimse. 67. Drugo. Ako se ahimsa kao nenasilje smatra vaznom vrednoscu hinduizma.postavlja se onda pitanje kako je onda dharma ksatrija da se bore?Pre svega dharma je licna obaveza.onda je takav rat pravedan i legitiman.Dakle.stihove kao sto su .nametnuta pojedincu njegovim polozajem i statusom. Ljubite neprijatelje svoje… 41 .” Posto se veruje u ponovno radjanje.duznost.Zato je kaznjavanje smrcu takve osobe ne samo drustveno korisno vec i korisno za smog ubicu.kada iza naredbe da se upotrebi nasilje stoji Krisna.njegovoj formi ahimse.u drustvu baziranom na hinduizmu..Samim tim jasno je da svaka drzava koja se zasniva na ovim principima ima legitimno pravo da ratuje..Ovaj glagol izrazava zelju da se ovako nesto ucini.Ovaj princip je sledio Gandi.dok drugima ne.Nije ubijena kad je telo ubijeno.njihovo delanje ne odgovara dharmi. Sto se tice velikog vodje indijskog naroda Gandija i njegove ahimse.On je istakao da ga je Novi zavet naucio vrednostima pasivnog otpora.jer ce mu to omoguciti ponovno radjanje.a zatim on unijanjem svojih srodnika najbolje pokazuje ljubav za njih jer ih oslobadja patnje u novom zivotu.u kome ksatrija ucestvuje nije nasilje. Gita :.nije moguce shvatiti odnos hinduizma prema upotrebi sile.” Vazno je ukazati i na smisao ubijanja u skladu sa hinduskim ucenjem.neumirujuca i prvobitna.Zato rat.u njegovim satvovim se vidi da ona nije mogla da bude izvor njegovom nenasilju tj. Gita : .Ona predstavlja kamen temeljac tradicionalne indijske etike.ahimsa moze da znaci nezeljeno ubijanje pre nego neubijanje.odnosno najvisom dharmom.Uprkos ahimsi. Gita daje neoboriva teoloska uputstva o korisnosti ubijanja u pojedinim situacijama.Jer se bori za pravednu stvar.Naprotiv. Ahimsa vodi poreklo od glagola han-udariti.

bilo kroz tradiciju zasnovanu na veri.grupe ili drzavni organi drzava i nacija u pitanju.isto onako kako pomaze Bugare. sa izuzetkom Albanije.Dok jedni smatraju da pravoslavlje ne moze da ima ogromne politicke posledice.odnosno ranije Austrijom.Srbe i ostale pravoslavne Slovene.U njoj nije mogla postojati nikakva druga nacionalnost.a to je posebno postao zbog visevekovne osmanske vladavine koja je ostavila brojna muslimanska ostrva. Pravoslavlje nije jedini faktor koji odredjuje karakter i interese naroda.Religija kao faktor integracije na Balkanu Kada se govori o pretvaranju Balkana u zonu mira i napretka.Balkan i svet uopste.Bugare. Pravoslavlju se sve vise ukazuje paznja kao mogucem polu okupljanju naroda koji mu pripadaju.rata : Oktobarske revolucije i raspada Austrougarske.U svim ovim drzavama pravoslavlje je odvojeno formalno pravno od drzave.a deluju na Balkanu i imaju uticaj na sveukupne odnose integracije na poluostrvu.ne moze da pokrije 42 .67% ukpnog stanovnistva Makedonije. To je praksa u obe zemlje koje su se pozivale na hriscanstvo i pripadaju hriscanskoj tradiciji.Ta praksa se ostvaruje preko razgranatih veza izmedju pomesnih pravoslavnih crkava i preko laickih oblika saradnje u kojima ucestvuju pojedinci. Balkan je mozaik verskih zajednica.osim one koja je osnovana na pravoslavlju i autokratiji. Slicna je situacija i sa Austrougarskom.Pre svega zbog toga sto religijski oblik svesti prozima ljudsko drustvo oduvek i zato sto on bitno opredeljuje ponasanje ljudi..Rumune.Zato je u Rusiji pravoslavlje osnoca carskog identiteta.sto je imalo za posledicu da se od 1815.Znacaj pravoslavlja i interes sveta za njega je naglo ojacao posle rusenja berlinskog zida i promena koje su zadesile Rusiju.moze posluziti kao znacajna tacka integracije i ona tako i sluzi.Do prekida ovakve prakse doslo je posle I sv.Malo je poznato da je carska Rusija pre svega bila pravoslavna zemlja.tacnije uredjenje je sekularno.Makedonce itd.ali je vazno da se u 90 godinama XX veka obnavljaju uticaju religije na drustveni zivot balkanskih naroda.godine navode franjevacki svestenici da upotrebljavaju samo latinsku azbuku i napustaju cirilicu koju su do tada upotrebljavali. Pravoslavlje je rasporedjeno na sledeci nacin : 85% ukupnog stanovnistav Bugarske. izricito vodi politiku pomaganje samo katolika na Balkanskom poluostrvu.Ova cinjenica je vazna kako bi pokazali da u ruskoj zvanicnoj politici religija prevazilazi nacionalno i kako Rusija na identican nacin pomaze neslovenske Vlahe i Moldavane.Samo je Grcka definisana kao pravoslavna zemlja na osnovu njenog ustava.68.70% ukpnog stanovnistva Rumunije i 65% ukpnog stanovnistva Jugoslavije.98% ukpnog stanovnistva Grcke.drugi zakljucuju da je pravoslavlje bilo presudni faktor za sve ono sto se zbivalo na prostorima prethodne Jugoslavije. Jedan od cinioca koji bi mogli biti iskorisceni kao osnova za integraciju jeste religijski.Pozivanje na identitet koji je zajednicki za : Srbe.Austrija od 1806.I sto je jos vaznije veoma su vidljive i posledice toga uticaja.bilo kroz jedinstvo dogme.U ovome trenutku Balkan je pre svega pravoslavno podrucje.onda to podrazumeva preduzimanje koraka za ostvarivanje tih ciljeva. Pravoslavlje je kulturni fenomen koji doprinosi identitetu pravoslavnih identiteta.jer religija koliko god da je jaka.

Od onoga sto se vec cini na polju integracije i sto daje znatne uspehe jeste saradnja pravoslavnih pomesnih crkava. Rumuni. Slicna situacija je sa Rumunima i rumunskom pravoslavnom crkvom.BPC je postupila drugacije.vazan je razvijen sistem veza izmedju pojedinih drustvenih institucija i pojedinaca koji dopunjavaju ono sto se nije moglo ostvariti putem oganizovanja crkve.ima i danas pokusaja da se stvori problem.ovakve akcije BPC su umanjene cinjenicom da je u okviru crkvene organizacije doslo do ozbiljnih problema u smislu da se javio deo svestenika koji osporava legitimitet sadasnjem patrijarhu i tvrdi da on ne moze da prestavlja bugarske pravoslavce.Demohriscanska partija Makedonije.Ipak.Ali tu prazninu popunjavaju neke druge institucije. Na razvijanje medjusobne solidarnosti medju pravoslavnima treba mnogo jos raditi. Osim veza izmedju crkvenih zajednica. Mada saradnju na Balkanu. Kada uzmemo za primer odnose Srba i Bugara vidimo da je tu bilo ratova i svadja.koliko god da je bilo sukoba izmedju pravoslavnih naroda Balkana.Ne samo sto ne koristimo dovoljni duhovne resurse koji nam stoje na raspolaganju vec i zbog mnogo spoljnih faktora kojima ova intregracija ne odgovara. Na ostvarivanju potpune saradnje i kooperacije ima jos mnogo da se radi.Tako da. ucinio posetu SPC i time pokazao podrsku SPc.Srbi i Bugari imaju autokefalne pravoslavne crkve koje imaju veoma razvijenu saradnju i koje su veoma doprinele i doprinose zbliznjavanju nasih naroda.Ono sto posebno valja podvuci jeste da su rimokatolicka i pravoslavna crkva dogmatski najblize hriscanske verske organizacije.ako ima za osnov duhovnu bliskost.Vec je istaknuto da usled nepriznavanjaautokefalnsoti MPC postoje znacajni razlozi koji ogranicavaju saradnju Srbije i Makedonije. Znacajno je da je I od strane drzave krenuto u stvaranje organizacija koje imaju za cilj koriscenje pravoslavne tradicije u najpozitivnijem mogucem smislu.Sto je posebno vazno ova politicka partija pomaze ostvarivanju opste pravoslavne integracije na Balkanu.Ali se za razliku bugarske vlada BPC ponela sasvim drugacije.podrazumeva pravoslavlje.a samim tim i bliskost tradicija dvaju naroda.ipak u poredjenjuodnosa sa inovernima bilo daleko vise saradnje.Snaga onih koji o integraciji je mala i sve te zemlje zavise od snaznih partnera u svetu.upravo zbog cinjenice da se radi o narodima bliskih kultura da se slobodno mzoe reci Srbi od Bugara nemaju bliznjeg naroda i obratno.Bugarska vlada je medju prvima priznala nezavisnu BiH protivno volji SRJ i ondasnje SFRJ.zapamtiti bitne odlike(pitanje 49).nije moguce zaobici veze sa rimokatolicima i sa muslimanima i potrebu njihovog razvijanja u cilju mira.sve. Kao primer imamo makedonski slucaj. Ova politicka partija cini puno kako bi se prevazisli nesporazumi koji vladaju izmedju majke crkve SPC i njenog otcepljenog dela.Ali ti odnosi u poredjenju sa odnosima Srba i Hrvata bili su neuporedivo bolji i sad su nemerljivo bolji.Konferencija duhovno bliskih istocnohriscanskih naroda i 2.Sto je umanjilo mogucnost saradnje.Iako je bilo u interesu bugarskin nacionalista priznati autokefalnu crkvu u Makedoniji.Evropska medjuparlamentarna konferencija pravoslavlja”(EMPS)-o njemu smo vec govorili..kakvi su EU i SAD.Radi ostvarivanja ovih ciljeva stvorene su sve organizacije : 1.najbolje ce pokazati bugarski slucaj.Rumunski patrijarh Teoktist je 1995. Koliki je znacaj direktne akicje SPC na integraciji balkanskij naroda na principu pravoslavne solidarnosti.Medjudrzavna organizacija .sto predstavlja vaznu osnovu za razvijanje buducih odnosa.Odnosi sa rimokatolicizmom se ne smeju tretirati samo kroz odnose sa Hrvatima u 43 .Takva je npr.

a muslimanima drugo. Pojava islama je izazvala najozbiljnije poremecaje u podrucjima pod kontrolom istocnohriscanskih crkava.Jakobitska i Jermenska crkva.jer je vecina arabljana bila neznabozacka.ratu gde se rimokatolicka crkva u Hrvatskoj skoro sasvim poistovetila sa hrvatskom nacionalnom politikom.Posebno je vazno istaci da rimokatolicka crkva u svetu zna da ima sasvim drugaciji pristup svemu onome sto se desava na prostorima bivse SFRJ.vazni su i dogmatski razlozi koji su doveli do sukoba.a monofizisti su tvrdili i tvrde da je u Hristu samo bozanska priroda.poziv na islam kao jedan od instituta serijatskog prava.Susreti pravoslavlja i islama Pod pravoslavljem ovde podrazumevamo istocne hriscane. Sa muslimanima koji cine brojne zajednice u balkasnim drzacama je stanje drugacije.Javlja se konkurent koji pretenduje da je njegova varijanta monoteizma jedina prava i da samo moze ona da bude put kojim se postize spasenje.tj.Hriscanstvo je prodrlo i u Jemen i u samu centralnu Arabiju naravno ne kao vladajuca religija.I za jedne i za druge suprotna vera je bila lazna.Monofizitske crkve su otpale od pravoslavne crkve posle IV vaseljesnkog sabora u Halkedonu 451.On je izabranik boziji i kao takav ne samo gospodar nego i zivi simbol Carstva koje mu je Bog poverio.Ove crkve su ispale iz krila pravoslavne i na IV i V carigraskom saboru su osudjene kao jereticke.ali je hriscanstvo postojalo.pravoslavna crkva je bifizitska. citava danasnja Turska do 1071.Na prostorima koje su popunjavale ove crkve danas caruje islam.Jordan itd.pa cak i da otvoreno napadne same hrvatske rimokatolike. Kako je islamska koncepcija sveta predstavljala udar na poredak u Vizantiji i kako je Muhamed kao verovesnik islama i nosilac istih obaveza u okviru islama.hriscanske su bile : Sirija.godine.monofizitizam je osudjen kao jeres i posle toga stvorene su : Egipatska.otuda monofizitizam..Car je bio i sudija i zakonodavac. Islam iskljcuje sekularizam i mir sa onima koji ne prihvataju islamsku.Sa radjanjem islama sve se menja.a jeste. 69.koji su su se rodili u krugu vizantijske hriscanske tradicije.Islam tezi da unisti sve drzave i vlade koje su suprostavljene ideologiji i programu islama.onda ne moze isti bog u isto vreme naredjivati hriscanima preko Isusa i apostola da cine jedno.poslednjem II sv.Abisinska.bilo da su pravoslavne ili monofizitske.Posebno je znacajno da je Muhamed uputio pismo vizantisjkom caru Irakliju da sse odrekne suvereniteta u korist islamske zajednice.kao car u Vizantiji. Radi se o tome da je prema dogmi pravoslavne crkve u prirodi Isusa sjedinjena i ljudska i bozanska priroda.po verovanju i jedne i druge konfesije.bilo monofizitsko pod upravom jermenskog katolikosa(poglavar Jermenske crkve).Svo to stanovnistvo je bilo hriscanske veroispovesti bilo bifizitsko pod upravom carigradskog patrijarha.godine bila u sastavu Vizantije i imala grcko stanovnistvo u zapadnim i centralnim delovima zemlje i jermensko u istocnim.Liban. 44 .To je cuvena dava.kao i branilac crkve i prave vere.Pripadnici drugih vera mogu biti priznati i mogu ziveti u miru sa muslimanima amo ako pristanu da budu gradjani muslimanske drzave koja mora da pokrije citav svet i u toj drzavi imaju statsu gradjana sa ogranicenim verskim i politickim pravima.Ako je Bog jedan.sto znaci da su iz njega na neki nacin iz nje proistekli i doziveli istu sudbinu sa pravoslavnom crkvom u odnsu na islam.Pravoslavna crkva i pravoslavna drzava pocele su sporazumno da deluju i suzbihjaju svaku opasnost koja bi ugrozila bogomdani svetski poredak.to je izmedju njega i cara moralo doci do sukoba. Tako je npr.Palestina. Pored politickih razloga.ne samo versku vec i politicku supermaciju. Pravoslavna crkva i pravoslavni vizantijski car su smatrali da je njihov polozaj bogom dan i da Vizantija mora da bude vaseljensko carstvo. Osim Male Azije.

ostalo je samo nekoliko hiljada ljudi i vaseljenska patrijarsija u Carigradu. Svuda gde su nestajali Srbi i Makedonci.Iran i Avganistan od pocetka pokazuju zelju da svoju islamsku revoluciju prenesu na teritoriju Rusije. Ruski muslimani se uspostavili snaznu saradnju da islamskim zemljama koje finansiraju njihove delatnosti. Sasvim je druga situacija u islamskom svetu.-tih godina bile organizovane kao razne marksisticko-lenjinisticke organizacije. Odvajanje Crkve od drzave.hriscani ubijani ili silom prevodjeni u islam.iz dana u dan je postajao sve veci. Poslednji veliki masakr hriscana bili su za vreme i svetskog rata kada je ubijeno oko milion Grka i oko 1.a ciljevi ostali isti : otcepljenje delova Srbije.Tadzihistan se jasno profiliraju u smeru koji ne donosi nista dobro pravoslavcima.avganistan.Jedini nacin da se odnosi medju pripadnicima raznih vera urede na relativno miran nacin jeste proces sekularizaciije.danas broj hriscana ne prelazi nekoliko hiljada.Pravoslavna crkva koja je to nerado prihvatala. Za razumevanje odnosa islama i pravoslavlja posebno je vazno analizirati Albanski slucaj bivse Jugoslavije.u danasnje vreme je prihvatila i pravoslavna crkva.gde je religija bila od 1967.5 miliona Jermena.Savez muslimana Rusije je u Moskvi odrzao sastanak u septembru 1995. 45 .ali to niko nije uzimao u obzir zbog povezivanja sa Albanijom.Osvajanje ovih regiona od strane muslimana donelo je ogromne promene.sada je krnula u drugom pravcu.svi kultni objekti zatvoreni i svestenstvo poslato u zatvore. Skoro citav pravoslavni svet je u stanju neprijateljstva sa muslimanima.Nestajale su crkve.Turkmenistan.a nicale dzamije.Uzbekistan.islam je krenuo u napad.Isti oni ljudi koji u govorili o marksicmu-lenjinizmu sada govore o liberarnoj demokratiji i gradjanskom drustvu.pokazalo se koliko je religija bila samo povrsinski istaknuta.nestajala su hriscanska groblja i nicala muslimanska.Takva praksa je prihvacena u svim pravoslavnim zemljama osim u Grckoj gde je pravoslavlje ustavom definisano kao drzavna vera. I 80.njihov broj.Sve pravoslavne zemlje su mu se nasle na udaru.Glavni finansijer svih tih aktivnosti je Saudijska Arabija. Sa jacanjem islamskog radikalizma nemuslimansko stanovniostvo je primorano na iseljavanje.Naglo su ozivele sve verske zajednice.Kada je komunizam pukao i doslo do obnove religijskih sloboda. O problemima Grcke sa Turskom ne treba ni ovoriti.Ako se prisetimo da je na pocetku XX veka u Turskoj zivelo nekoliko miliona hriscana.Azerbejdzan.Gonjen svojom vizijom sveta i Boga.zahvaljujuci visokom natalitetu.Slbanski ili siptarski pokret se predstavljao kao nacionalisticki dok su sve otkrivene grupe 70.Moderan demokratski sistem koji moze da funkcionise samo ako je religija izvan politike.Videlo se da se sa takozvanim albanskim nacionalizmom napreduje i islam. Islamski delatnici nisu ostavljali Moskvu na miru.I sve su bile pokorene na ovaj ili onaj nacin.kazahstan.gde su islamske zemlje izlozene pojacanom talasu islamizacije.godine trazeci da se u svim strukturama vlasti Rusije osiguraju interesi podanika muslimanske vere.Zemlje kakve su Iran.CG i Makedonije i prisajedinjenje Albaniji.godine ukinuta.muslimani se sve udobnije osecaju u Moskvi.Od nekada potpuno hriscanske Male Azije.iste te organizacije su nestale kao rukom odnesene.Tako da dok rusi napustaju muslimanske republike koje su postale nezvisne.Ta cinjenica je ucinila da se gradjani izjednace pred zakonom bez obzira kojoj verskoj zajednici pripadaju.u velikom broju Grka.Usred Moskve zivi vise stotina hiljada muslimana.Kada je doslo do pucanja albanskog jednopartijskog modela.Hricanski hramovi su unistavani.

) jeste jedina konfucijanska definicija skrnavljenja. Medjutim.gde nekad osim pravoslavne nije bilo druge vere : Turska. Konfucijanstvo je od socijalnog ucenja postalo drzavna religija vec od perioda dinastije Han (206 g. Od nekada prosperitetnih zemalja sa hiljadama crkava.p.od najviseg do najnizeg.godine.U bivsoj Jugoslaviji je u Bosni izbio gradjanski rat koji je po svim karakteristikama postao verski. U odnosu izmedju pravoslavlja i islama vazno je reci nesto i o islamskim zemljama. Jerusalimska i Aleksandrijska.e. 63. Jedini prekid sa konfucijanstvom kao osnovom politicke organizacije.koju je provela KP Kine posle II svetskog rata.posle osmanske i islamske okupacije . Konfucijanska priroda politike u Kini se ogledala u tome sto su konfucijanci u svojim rukama drzali upravu drzave i drustva.gradova koji su kao Konstatinopolj imali i po pola miliona stanovnika.da se Kina moze racunati za najuspesniju drzavu na svetu. Krsenje pravila ljubavi (prema familiji.Najvaznija crta.pokusava se ostvariti posle izvrsene socijalisticke revolucije.koja doprinosi razumevanju jeste elemenat koji upucuje na ucenje o drustvenom poretku. U Turskoj je masakr poslednji put vrsen u vreme najveceg mira 1955.Irak.bili izvrsioci konfucijanske doktrine i primenjivali je u praksi.Islamska zajednica je od momenta doslaska na vlast SDA otpocela da propagira dogmu koja je obecala rat do istrebljenja svima koji ne zele islamsku supermaciju.odvodjenjem zena i dece u roblje.vrsenju vaznih porodicnih i drustvenih obreda i rituala.manastira. U Palestini u gradu Vitlejemu(gradu Isusa Hrista) je 1931.Zvanicno.a cinovnik-cinovnik. Svaki Kinez je u nacinu zivota.Konfucijanstvo oblikuje svest Kineza i utice na mnoge druge narode gde je ova religija prodrla.od onih koji 46 .sin-sin.bio je jedini nacin da se spasi zivot.komunisticke reforme nisu uspele da izbace konfucijanizam iz duse naroda.da je ljubav prema bliznjem osnov Jevandjelja i da ako ima drugacijih interpretacija.konfucijanizam se kao drzavna religija gasi pocetkom XX veka.vrsilo je funkciju zvanicne drzavne ideologije”.Liban.cara do najsitnijeg cinovnika.prema konfucijanizmu.vladar-vladar. Antiohijska ..Oni su pretvoreni u bespravna bica.Politicka sustina konfucijanizma Konfucijanstvo se vise definise kao socijalno i politicko ucenje.(Mirce Elijade) Ono sto je za politikologe religije vazno jesu elementi preko kojih he konfucijanizam uspeo da ostvari takav skup vrednosti koji je sistemu dao takvu stabilnost i dugovecnost. Za konfucijanizam se smatra da je to religija koja je najpodloznija vezi sa politikom.onda se to ne moze prepisati ni Hristu niti zajednici.Palestina i velikim delom priobalje Severne Afrike. .prema pretpostavljenom.Neka bude otac. Poznati religiolog Vasilje kaze da je .Sirija.Stalnim masakrima.kada su turske vlasti organizovale progon protiv grckih stanovnika Konstatinopolja.nego kao religija..) .prema domovini.ponasanja prema ljudima. Pravoslavna crkva i vladike su stalno govorili da je mir osnov na kome pociva pravoslavlje. U Egiptu Kopti su dovedeni u tezak polozaj.tako da su nosioci politike.univerziteta.-220 n.n.islamizacijom koja je cesto bila prisilna.prema sefu drzave itd. Kao znak postojanja pravoslavlja ostale su 4 najpoznatije pravoslavne patrijarsije : Carigradska .radio onako kako su sankcionisale konfucijanske tradicije.To je vreme kada se razvija Konfucijev kult i kada dolazi do podizanja hramova ovome velikom misliocu.a danas muslimani cine 60%.Egipat.konfucijanstvo imalo ulogu osnovne religije.godine imao 80% hriscana. nije ostalo nista.tj.ali su sve te crkve bez vernika..e.” drustvo uredjeno na taj nacin mora da se sastoji od dve osnovne kategorije –vladajuce klase i nizih slojeva.

Kretanje tim putem ostvarivalo se negovanjemposlusnosti potcinjenih premavisim.doslo je do simbioze ove dve doktrine. Vazno pitanje je bilo kako se regrutuju ljudi za taj sloj koji upravlja drustvom.koji su negirali legitimitet postojecem vladaru.tj. Da bi se to ostvarilo u praksi. Pobuna je bila legitimna samo ako je vladar prekrsio konfucijanske norme.Konfucije i drugi osnivac Man-ce. Takodje za politikolofa je vazno da zna i nacin na koji su se odrzavale tradicionalne vrednosti.U centru interesovanja su se nasli interesi ocuvanja i jacanja sistema.Propast drzave bi bila i propast njegove sopstvene porodice.Legizam je najpre bio u sukobu sa konfucijancima i kada su dosli na vlast u Kini.da je drzava-velika porodica.kao i svi njegovi sledbenici su smatrali da je takav socijalni poredak vecit i postojan.i on je u izvesnom smislu bio okvir u kome su se propisivala njegova prava i obaveze.postajali su savetnici novog cara.Zato je stepen negiranja poretka.osporavali su primat konfucijanstva.Vladalo je uverenje da se put.Sin je prema konfuciju bio obavezan da postuje oca da je u srednjevekovnoj Kini bilo nromalno da sin ne svedoci protiv oca cak iako je on kriv.I Man-ce je formulisao tezu o pravu naroda.koja je sira porodica. Politicka sustina konfucijanske doktrine narocito je ojacala posle simbioze sa suprostavljenom ideologijom legizmom.Konfucije je stoga razradio najvazniju ideju o sinovskom postovanju.moze preci bez problema ako to neko zasluzi.misle o upravljanju i onih koji rade i potcinjavaju se.Od legalizma je usvojena metodavladanja i institucije : centralizacije administacije i drzavne blagajne.suda.da je najvazniji od tri elementa drzave.a to je umanjivalo mogucnost pobune.Drugi elemenat je bio bozanstvo.Iz toga je proisticao isti odnos prema drzavi kao i odnos prema porodici.Kako je drzava prosirena porodica.Ta poslusnost se ostvarivala od vrha do dna. stepen covekove blizine idealu cjun-ci(savrseni covek).Drzava i sintoizam u Japanu 47 . 64.To se pre svega cinilo sirenjem uverenja.koji bolje od potcinjenih znaju sta je njihovo dobro.car hanske dinastije U-di je izmenio karakter konfucijanizma i pretvorio ga u drzavnu ideologiju.tako da je svaki pojedinac opstanak svoje porodice vezivao za drzavu.tj.na ustanak protiv takvog vladara..kako je ucio Men-ce-upravo narod. Tako se kod sirokih masa stanovnistva rasirilo uverenje da je poredak dobar i da su oni ti koji su u njemu najvazniji. Na osnovu ovoga vidimo da je car svoj legitimitet crpio iz vernosti konfucijanstvu.od onih koji slusaju do onih koji upravljaju.koji su nestabilnost i nerede oruzanih pobuna svodili na najmanju mogucu meru i tako odrzavali poredak.Zato je i logicno da takav sistem bude stabilan.Kada je lagalizam pobedjen. Kada je lagalizam pobedjen.odnosno kako je Konfucije govorio : .Iz toga proizilazi kakav je odnos gradjana prema vlasti.Posle rusenja dotadasnjeg vladara ti ucesnici u ustanku-istaknuti nosioci konfucijanske doktrine.odnosno koji su to elementi konfucijanizma proizvodili takve polticke odnose.odnosno porodica-mala drzava”.uceno je da narod nije svestan svojih sopstvenih interesa i da ga zato treba terati tim putem.desavalo se da na celo ustanka dodju uticajni nosioci konfucijanske doktrine.Kao kriterijum za podelu drustva na gornje i donje slojeve bilo je znanje i postenje .vladavine bio ogranicen uverenjem da svaka promena u utvrdjenom redu stvari jeste posledica nepostovanja toga reda stvari.Kada bi usled nezadovoljstva vladavinom dolazilo do masovnihnarodnih ustanaka.Legalizam je stavljao iznad svega zakon koji se zasnivao na ostrim kaznama.a tek treci vladar. Konfucijanski ideal je bio dobro organizovanje drzave.za razliku od konfucijanizam koji je insistirao na visokom moralu.u citavom narodu.Tako da nije trebalo menjati poredak vec ljude koje ga ne ostvaruju prema konfucijanskom idealu. Tako je u drustvu bilo razvijeno osecanje da svako moze biti na vrhu.aparata vlasti i sve je to omogucilo upravljanje carstvom.

Povezivanje cara sa boginjom Amatersu i sintoizmom dalo je i davalo legitimitet vladaru.disciplina koja se odrzavala batinama. Za politikologa je sintoizam posebno vazan jer je dao osnove za stvaranje i odrzavanje japanske drzave. Zen budizam je u svojim cenrima-manastirima uticao na svoje sticenike na specifican nacin.zahvaljujuci kome je on mogao da vlada drzavom i da kao takav trazi pokornost od podanika. 48 . Sintoizam postaje zvanicna drzavna ideologija. Istorija uci da je prvi car japanske drzave bio veliki Dzimu.Zato su soguni rado bili pokrovitelji zen-budizma.Tu muslimo na japansku varijantu can budizma-zen.i tada je budizam nastavio da bude glavna poluga nosilaca vlasti.koji je ziveo na granici izmedju III i IV veka i od njega vode poreklo japanski carevi-temo (nebeski vladar) ili mikado.godine.Amaterasu je najvaznija kami (predmet obozavanja u sintoizmu.Sa menjanjem uloge sintoa i budizma doslo je do direktne polticke promene.Tada dolazi do potrebe jacanja kulta imperatora.Dok je sintoizam bio najaca religija i uticaj cara bio je bez premca.bogovi).koja je dovela do toga da je licnost cara bila bitno ogranicena u svojim funkcijama.prevodi se kao bog.Tako da su japanski carevi.Vlast cara je bila ogranicena.Feudalci kojima sada treba centralizam.Japan je u religijskom smislu sinkreticka zajednica.Ta cinjenica bila je posledica smanjivanjem uloge sintoizma u religijskom zivotu zemlje. Za vreme vladavine soguna(vojskovodje-predvodnika) i njegovih vitezova –samuraja.Kada se u XVIII pocela osecati potreba za centralizacijom u drzavi.I on se nalazi u sintoizmu.predstavljala je osnovu onoga sto je omogucilo da se nacini snazna centralizovana drzava.onda obavezno jaca i uloga potomaka njegove glavne boginje amaterasu-japanskog cara.kao nosioca vrhovne vlasti.Sve je to dobilo na znacaju u drugoj polovini XIX veka kada pocinje faza restauracije carske vlasti.Sintoisticki pogled na svet lezi u srcu japanske kulture i u bliskoj je vezi sa nacionalnim identitetom.potomak boginje sunca Amaterasu.Ta faza restauracije se naziva Mejdzi i ona pocinje 1868.Oni su razvijali ono sto je kasnije predstavljalo glavnu snagu ujedinjenog Japana : pojedinca spremnog na zrtvu svake vrste.Strogost i surovost vaspitanja. Vec od VIII veka uticaj budizma je bio odlucujuci i u politickom zivotu zemlje.potrebno je da mu se da ideoloski legitimitet.a da slabi budizam.Ako jaca uloga sintoa.a za cim ide vracanje uloge sintoizma kao zvanicne drzavne religije.teznja da se covek nauci da bude uporan u postizanju cilja i spreman radi njegovog postizanja na sve. Ona je postala simbol japanske drzave i nacionalizma.nastala na njegovom tlu i religija koja je u mnogo cemu obelezila.ako je od njega pretpostavljeni zahteva.psihotehnika i smaokontrola.simbol je Japana jer je autenticna japanska religija.Kada u VI veku u Japan prodire budizam menja se karakter politickog sistema i uloga nosioca vrhovne vlasti-cara.a sinto je simbol Japana u verskom pogledu.Za njega je vezan nastanak Japana kao drzave i zato sto je dao osnove japanskom nacionalnom identitetu. Tako je drzava bila drugacije uredjena.doprineli si da pocne da jaca sintoizam.boginja.Soguni su bili svesni da kao sinto potisne budizam i istakne na pravo mesto boginju Amaterasu.dok je zemljom upravljao budisticki monarh. Simbioza religija posebnih formi.koji su se u principu obracali sintoistickim bogovima iod njih crpeli svoj legitimitet.onda je sa njihovom vladavinom zavrseno.Ali da bi taj kult mogao da jaca.Ponovo se ucvrscuje kult boginje Amaterasu.To je imalo ozbiljne posledice na polozaj i ulogu cara.ponovo je dovelo do potrebe za vodecom figurom oko koje ce se obavljati centralizacija-car.

U svojoj borbi burmanski narod se oslanjao na budisticku snagu.onda se drzavna struktura posebno oslonila na budizam.Posle I svetskog rata kada je Tajland.to je opet ostvareno uz pomoc budisticke snage i uz naglasenu ulogu i mesto budizma.Tamo je identifikacija izmedju lamaizma i tibetanskog nacionalizma znana svakome.Kareni su protestanti prevedeni na hriscanstvo od stane engleskih misionara za vreme kolonijalne vladavine.bilo da se radi hinajane.Tajland je zastupao politiku koja je imala veoma agreisve obliike.Ova privrzenost caru je rodila brojne kamikaze koji su za vreme II svetskog rata zrtvovali svoje zivote za njega.mahajane.sadrzi potencijal za razvoj politicke teorije -odnos budizma sa drzavom i politikom ostaje neresn i trajno aktuelan.koji se tada zvao Sijam.gde je budizam drzavna vera. 65.Posle toga je doslo do ozbiljnih promena.ima i manjina koje nisu budisticke. Pokusavajuci da definise odnos religije i politike na primeru budizma i politickih sistema jugoistocne Azije. Slucaj Tibeta je posebno vazan. Na taj nacin je zvanicno okoncana sprega sintoisticke religije sa japanskom drzavom.Sa druge strane to je jos vise raspalilo razlike u osnosu na muslimane i protestante i dovelo do zestokih sukoba.Tibetu.Sama cinjenica da je vrhovni verski vodja dalaj lama i politicki vodja najbolje pokazuje vezu religije i politike.kao sto je to u Tajlandu.Butanu.lamaizmu ili zen-budizmu.ko je ikada hteo da se zainteresuje za sudbinu te nesrecne zemlje.Posebno je vazno da se u to vreme Tajland snazno povezao sa Japanom.Uticaj budizma na politicki zivot U pojedinim zemljama.Bilo je logicno da se posle oslobodjenja burmanska nacija snazno oslanj na budizam kao najbitniju crtu drzavnog identiteta.Za razliku od Tajlanda . Najkarakteristicniji primer uticaja na politiku i simbioza izmedju njih jeste Tajland.koji je posluzio kao osnovica za jacanje siintositicke drzave.Smatralo se da izmedju budizma I Taji nacije postoji jednakost.jedan autor veli da se on moze izraziti sledecim crtama : -budizam je bitna odrednica nacionalnog identiteta i svesti u tim zemljama -budisticka zajednica i monaska snaga je potencijalni i stvarni politicki faktor -budisticka religija usmerena ka duhovnim ciljevima.Nakon II sv.koji je izazvao drugi sv. Trevor Ling istakao je da se ova religija od XII do XX veka u potpunosti stopila s tibetanskim drustvenim zivotom.Sve je to tajlandska vlada cinila oslanjajuci se na budizam.U Burmi postoje dve snazne etnicke grupe a to su Arkani-muslimani koji zive na obali Inisjkog okeana i narod Karena na istoku. 49 .Japanski car se preko radija odrekao bozanskog statusa.budizam je igrao znacajnu ulogu u politickom zivotu zemalja naseljenih budistima. rata Tajland je prihvatio nove okolnosti i postao stabilan clan ASEAN-a.Burma je nacija sastavljena od burmanskog jezgra koje je u centru etnickog mozaika. U XX veku. Slicna situacija je i u Burmi.Oko te osnove cini oko 74% stanovnistva.budizam je drzavna religija.odlucio da se prilagodi uslovima zivota i napretka koji je olicavao Zapad i opredelio se za politiku ultranacionalizma.Odanost prema caru postaje osnov patriotizma i tu se pokazuje plodotvorna posledica zen budizma. Japan je vodjen takvom drzavnom politikom usao u II svetski rat i bio tesko porazen.rat.Drzavni budizam se pokazao kao izrazito ostar bilo prema muslimanima bilo prema hriscanstvu.clanom trojnog pakta Nemackom i Italijom.

Kada se radi o hinduizmu veoma cesto ce se cuti kako je to pacificka religija.Deo Japanaca.Ono sto je karakteristicno jeste da postoje opisi hinduistickog drustva podeljenog na cetiri osnovne kaste ili varne i da jedna od 50 .tibetanski budizam.uu XX veku se preko nekih uticajnih snaga oslonio na budizam zeleci preko njega da ostvari odredjene politicke ciljeve.onda postaje jasno da je odnos hinduizma i rata mnogo slozeniji.zato sto su mir i sve sto je na njemu zasnovano.U prvom bi jacanje religijske savesti bilo veoma korisno.Kako su oni poceli da donose svoju kulturu.jedini efikasan put za ublazavanje ratnog naboja postaje sekularizacija.Tada.a oni nisu hindusi.Ona se moze smatrati budistickom.zatim drzava Indija kao primer hinduizma.mada ima svoju nacionalnu religiju sinto.u ovom drugom slucaju.mada sekularno uredjena.U ovoj zemlji drzavna religija je lamaisticki tj.U tom smislu posebno je vazna sekta soko-gakaj.Hinduizam i rat Jedno od vaznijih pitanja odnosa bilo koje religije i politike je pitanje odnosa prema ratu i miru.da u meri u kojoj uticaj religije raste. Trevor Ling kaze da je ova sekta izrazito nacionalisticka i da delovi japanskog drustva ga se pribojavaju i nisu mu naklonjeni zbog njegove politicke aktivnosti.u toj meri dodje do zanemarivanja ratnih aktivnosti i obrnuto.koja je ratovala sa Pakistanom i stalno ratuje sa muslimanskim separatistima oko Kasmira. Poseban vazan slucaj uticaja budizma na politiku jeste Japan.Doslo je do sukoba budizma.prema ovom delu sveta se mora tako odnositi bilo da se sa njim trguje ili odrzavaju bilo kakvi drugi odnosi.ima sve atribute koji karakterisu vojnu silu. Posto se hinduizam definise kao nacin zivota. Rat je prateca pojava hindu regiona i naroda. Cesto se postavlja pitanje da li u toj religiji ima necega sto daje osnove za ukljucivanje rata u samu religijsku dogmu?Ako dogma zabranjuje rat.ponovio se Cejlonski slucaj.Njegova filozofija nensilja i mirnog otpora britanskim vlastima se uvek uzima kao primer miroljubive politike i zbog toga se zakljucuje da je hinduizam pacificka religija.zapovesti i dogme budizma pa cak i neke principe konfucijanstva.radi se o Nepalu.jasno je da nbeko ko to prihvata.ako dogma naredjuje rat.onda jacanje verskog osecanja u dusama vernika mora da izazove i odbojnost prema toj aktivnosti i da u meri u kojoj religija jaca.ali je u stvari ona u sebi preradila norme sintoistickog morala i japanskog nacina zivota.jeste slucaj Butana. Ako na kraju rezimiramo odnose budizma i politike.onda cemo se pozvati na Trevora Linga koji ukazuje na cetiri tipa odnosa ove religije i politicke moci : a)nesmetanu koegzistenciju budizma i drzave b)drzavno pokroviteljstvo nad budizmom c)poistovecenost budisticke snage sa drzavom d)drzavni prgon budizma.odnosno budizma kao oblika ocuvanja identiteta drzave i nacije.U tu zemlju je u poslednje vreme doslo do velikog priliva radnika iz Nepala. Danas imamo drzavu koja je svojim ustrojstvom uredjena kao sluzbeno hinduisticko kraljevstvo.ovog puta lamaistickog sa hinduizmom.Oni koji to govore imaju u vidu Mahatmu Gandija cije je ime nerazdvojivo vezano za savremenu Indiju.tesko sme vrsiti ozbiljnije prekrsaje onoga sto se smatra verski uobicajnim.Tu se pre svega misli na pokusaj revizije istorije II svetskog rata i teznju da se Japan oslobodi odgovornosti za akcije japanske vlade i zlocine pocinjene u mnogim zemljama gde je japan bio okupaciona snaga.raste i mogucnost oruzanih sukoba.Jedan od karakeristicnih primera veze budizma i politike.osnovne pretpostavke za bezbolan razvoj drustva. 66.

onaj koji otme tudju zenu..osoba koja je pocinila tezak zlocin u ovom zivotu ima losu karmu i u sledecm zivotu ce se roditi u gorem obliku i tako ispastati zalocin u ovome.pa je stoga sastavljena od vojnika.Nije ubijena kad je telo ubijeno.nije moguce shvatiti odnos hinduizma prema upotrebi sile.Uprkos ahimsi.onaj koji zauzme tudju zemlju. Gita daje neoboriva teoloska uputstva o korisnosti ubijanja u pojedinim situacijama.kraljevstvo ili srecu.Za svakog vernog hindusa Gita je bozansko delo I izrazava boziju volju.Zato je Krisna savetovao Ardjuni da ne okleva sa ulaskom u borbu protiv svojih srodnika.niti mogu.Duznost ksatrije je da zastiti gradjane od svih vrsta poteskoca i iz tog razloga treba da primeni nasilje u odgovarajucim slucajevima radi reda i zakona. 51 .dusa se nikada ne radja niti umire.on je bogougodno delo.onaj koji napada smrtonosnim oruzjem.vecna.On okleva jer mora u boju ubijati svoje bliznje pa pita Krisnu : .Jer se bori za pravednu stvar.Ona predstavlja kamen temeljac tradicionalne indijske etike. Ahimsa znaci razviti zelju da se ne povredi ni jedno bice.nalazi se i dijalog cuvenog junaka Ardjune i njegovog vozaca bornih kola Krisne. Samim tim jasno je da svaka drzava koja se zasniva na ovim principima ima legitimno pravo da ratuje.za koju se kao ksatrija mora boriti.6..bilo da se radi o napadu ili odbrani.onaj koji pali kucu.jer ce mu to omoguciti ponovno radjanje.kada iza naredbe da se upotrebi nasilje stoji Krisna.” Vazno je ukazati i na smisao ubijanja u skladu sa hinduskim ucenjem.Odnos ahimse i rata U indisjkoj religiji veoma je razvijen i princip nenasilja.onaj koji opljacka blago.sto je najvaznjiji uslov za postojanje oruzane sile drzava zasnovanih na hinduizmu.Kada jednom nastane.2.tih kasti.pa i rata.Ova knjiga se shvata kao autorsko delo samog Krisne. 67.uvek postojeca.a zatim on unijanjem svojih srodnika najbolje pokazuje ljubav za njih jer ih oslobadja patnje u novom zivotu.Nerodjena je. Gita : .. Ksatriji nije dozvoljeno da odbije bitku ili kocku kada ga izazove protivnicka snaga.trovac.Ne vidim kako ista dobro moze proizaci iz ubijanja mojih sopstvenih srodnika u ovoj bici.u drustvu baziranom na hinduizmu.U hindu kulturi se veruje u besmrtnost duse koja se reinkarnira za razliku od pravoslavlja.Zato je kaznjavanje smrcu takve osobe ne samo drustveno korisno vec i korisno za smog ubicu.4.avatare boga Visnua.o reinkarnaciji.U borbi za ocuvanje poretka Ardjuna mora da se suprostavi svojim rodjacima koji krse ustaljeni red.onda je takav rat pravedan i legitiman.Inace ni Nepal niti Indija ne bi imale vojsku ni policiju ni sudove i sve sto sa tim ide.Zato rat.u kome ksatrija ucestvuje nije nasilje.onda nam je jasno da je borbena aktivnost utemeljena samo osnovom hindu religije.Hindu srustvo podrazumeva postojanje ratnicke aktivnosti.Naprotiv. Drugo.nikada ne prestaje da postoji.3.Bez nje. Gita se shvata kao autorsko delo samog Krisne. Rat i nasilje su neizbezni cinioci u ljudskom drustvu radi odrzavanja reda i zakona u hindu religiji.Ovaj princip je sledio Gandi. U Bhagavad Giti koja je jedna od najuticajnijih delova velikog indisjkog speva Mahabharate .5.kao osnovni zadatak ima odbranu zajednice.Takve napadace treba smesta ubiti i nikakav greh se ne cini njihovim ubijanjem.dragi moja Krsna pozeleti neku pobedu.” U objasnjenju koje sledi Gita objasnjava : Prema vedskim naredbama postoji 6 napadaca : 1.ipak neophodna za ocuvanje hindu zajednice. Gita :.dominantan princip koji ukazuje da je razumna primena sile.neumirujuca i prvobitna.” Posto se veruje u ponovno radjanje. I u kome je sazet pregled najvaznijih pitanja hindusiticke teologije.druga po redu-ksatrije(ratnici i vladari).

Ako se ahimsa kao nenasilje smatra vaznom vrednoscu hinduizma.Srbe i ostale pravoslavne Slovene.I sto je jos vaznije veoma su vidljive i posledice toga uticaja.isto onako kako pomaze Bugare.godine navode franjevacki svestenici da upotrebljavaju samo latinsku azbuku i napustaju cirilicu koju su do tada upotrebljavali.osim one koja je osnovana na pravoslavlju i autokratiji.rata : Oktobarske revolucije i raspada Austrougarske.njihovo delanje ne odgovara dharmi.u njegovim satvovim se vidi da ona nije mogla da bude izvor njegovom nenasilju tj.njegovoj formi ahimse.dok drugima ne.ubiti.duznost. Jedan od cinioca koji bi mogli biti iskorisceni kao osnova za integraciju jeste religijski.Malo je poznato da je carska Rusija pre svega bila pravoslavna zemlja.ukoliko se bore iz besa ili u ljutnji.stihove kao sto su . Sto se tice velikog vodje indijskog naroda Gandija i njegove ahimse. Ratnici se bore zato sto je njihova dharma borba .Na taj nacin duznost pojedinca da se bori bez zlobe i mrznje postaje vazan vid znacenja ahimse.S toga je jednima dharma namece borbu.Dakle.ahimsa moze da znaci nezeljeno ubijanje pre nego neubijanje..a deluju na Balkanu i imaju uticaj na sveukupne odnose integracije na poluostrvu.dok je citao Besedu na gori.postavlja se onda pitanje kako je onda dharma ksatrija da se bore?Pre svega dharma je licna obaveza.U ovome trenutku Balkan je pre svega pravoslavno podrucje.sto je imalo za posledicu da se od 1815.onda to podrazumeva preduzimanje koraka za ostvarivanje tih ciljeva. Ljubite neprijatelje svoje… 68.nametnuta pojedincu njegovim polozajem i statusom.Ne cini zlo” i . To je praksa u obe zemlje koje su se pozivale na hriscanstvo i pripadaju hriscanskoj tradiciji.Ovaj glagol izrazava zelju da se ovako nesto ucini.Religija kao faktor integracije na Balkanu Kada se govori o pretvaranju Balkana u zonu mira i napretka.U njoj nije mogla postojati nikakva druga nacionalnost.Ova cinjenica je vazna kako bi pokazali da u ruskoj zvanicnoj politici religija prevazilazi nacionalno i kako Rusija na identican nacin pomaze neslovenske Vlahe i Moldavane.ali je vazno da se u 90 godinama XX veka obnavljaju uticaju religije na drustveni zivot balkanskih naroda. 52 .Pre svega zbog toga sto religijski oblik svesti prozima ljudsko drustvo oduvek i zato sto on bitno opredeljuje ponasanje ljudi.Ko te udari po desnom obrazu obrni mu i drugi”.Zato je u Rusiji pravoslavlje osnoca carskog identiteta.a to je posebno postao zbog visevekovne osmanske vladavine koja je ostavila brojna muslimanska ostrva.Austrija od 1806. izricito vodi politiku pomaganje samo katolika na Balkanskom poluostrvu. .Do prekida ovakve prakse doslo je posle I sv.Ahimsa vodi poreklo od glagola han-udariti.. Balkan je mozaik verskih zajednica. sa izuzetkom Albanije.odnosno ranije Austrijom.povrediti.odnosno najvisom dharmom.On je istakao da ga je Novi zavet naucio vrednostima pasivnog otpora. Slicna je situacija i sa Austrougarskom..

Rumuni.jer religija koliko god da je jaka.Sto je umanjilo mogucnost saradnje.Ipak.koliko god da je bilo sukoba izmedju pravoslavnih naroda Balkana.BPC je postupila drugacije.Samo je Grcka definisana kao pravoslavna zemlja na osnovu njenog ustava.Ta praksa se ostvaruje preko razgranatih veza izmedju pomesnih pravoslavnih crkava i preko laickih oblika saradnje u kojima ucestvuju pojedinci.Rumune.ne moze da pokrije sve.67% ukpnog stanovnistva Makedonije.moze posluziti kao znacajna tacka integracije i ona tako i sluzi.Bugarska vlada je medju prvima priznala nezavisnu BiH protivno volji SRJ i ondasnje SFRJ.Tako da.najbolje ce pokazati bugarski slucaj.Pravoslavlje je rasporedjeno na sledeci nacin : 85% ukupnog stanovnistav Bugarske.vazan je razvijen sistem veza izmedju pojedinih drustvenih institucija i pojedinaca koji dopunjavaju ono sto se nije moglo ostvariti putem oganizovanja crkve.grupe ili drzavni organi drzava i nacija u pitanju. Na ostvarivanju potpune saradnje i kooperacije ima jos mnogo da se radi. Osim veza izmedju crkvenih zajednica. Koliki je znacaj direktne akicje SPC na integraciji balkanskij naroda na principu pravoslavne solidarnosti.Ali se za razliku bugarske vlada BPC ponela sasvim drugacije. 53 .Balkan i svet uopste. Pravoslavlje nije jedini faktor koji odredjuje karakter i interese naroda.a samim tim i bliskost tradicija dvaju naroda.Srbi i Bugari imaju autokefalne pravoslavne crkve koje imaju veoma razvijenu saradnju i koje su veoma doprinele i doprinose zbliznjavanju nasih naroda.Takva je npr.Makedonce itd.ima i danas pokusaja da se stvori problem.bilo kroz tradiciju zasnovanu na veri. Pravoslavlje je kulturni fenomen koji doprinosi identitetu pravoslavnih identiteta.U svim ovim drzavama pravoslavlje je odvojeno formalno pravno od drzave.Dok jedni smatraju da pravoslavlje ne moze da ima ogromne politicke posledice.Iako je bilo u interesu bugarskin nacionalista priznati autokefalnu crkvu u Makedoniji.upravo zbog cinjenice da se radi o narodima bliskih kultura da se slobodno mzoe reci Srbi od Bugara nemaju bliznjeg naroda i obratno. Pravoslavlju se sve vise ukazuje paznja kao mogucem polu okupljanju naroda koji mu pripadaju.Znacaj pravoslavlja i interes sveta za njega je naglo ojacao posle rusenja berlinskog zida i promena koje su zadesile Rusiju. Kao primer imamo makedonski slucaj.98% ukpnog stanovnistva Grcke.bilo kroz jedinstvo dogme.70% ukpnog stanovnistva Rumunije i 65% ukpnog stanovnistva Jugoslavije. Kada uzmemo za primer odnose Srba i Bugara vidimo da je tu bilo ratova i svadja. ucinio posetu SPC i time pokazao podrsku SPc.Ali ti odnosi u poredjenju sa odnosima Srba i Hrvata bili su neuporedivo bolji i sad su nemerljivo bolji.Ali tu prazninu popunjavaju neke druge institucije.Demohriscanska partija Makedonije..Vec je istaknuto da usled nepriznavanjaautokefalnsoti MPC postoje znacajni razlozi koji ogranicavaju saradnju Srbije i Makedonije.drugi zakljucuju da je pravoslavlje bilo presudni faktor za sve ono sto se zbivalo na prostorima prethodne Jugoslavije.tacnije uredjenje je sekularno.Pozivanje na identitet koji je zajednicki za : Srbe.Bugare.ipak u poredjenjuodnosa sa inovernima bilo daleko vise saradnje.ovakve akcije BPC su umanjene cinjenicom da je u okviru crkvene organizacije doslo do ozbiljnih problema u smislu da se javio deo svestenika koji osporava legitimitet sadasnjem patrijarhu i tvrdi da on ne moze da prestavlja bugarske pravoslavce.Od onoga sto se vec cini na polju integracije i sto daje znatne uspehe jeste saradnja pravoslavnih pomesnih crkava. Slicna situacija je sa Rumunima i rumunskom pravoslavnom crkvom.Rumunski patrijarh Teoktist je 1995.

godine bila u sastavu Vizantije i imala grcko stanovnistvo u zapadnim i centralnim delovima zemlje i jermensko u istocnim.nije moguce zaobici veze sa rimokatolicima i sa muslimanima i potrebu njihovog razvijanja u cilju mira. Na razvijanje medjusobne solidarnosti medju pravoslavnima treba mnogo jos raditi.otuda monofizitizam. Znacajno je da je I od strane drzave krenuto u stvaranje organizacija koje imaju za cilj koriscenje pravoslavne tradicije u najpozitivnijem mogucem smislu.koji su su se rodili u krugu vizantijske hriscanske tradicije.Konferencija duhovno bliskih istocnohriscanskih naroda i 2.sto znaci da su iz njega na neki nacin iz nje proistekli i doziveli istu sudbinu sa pravoslavnom crkvom u odnsu na islam.Susreti pravoslavlja i islama Pod pravoslavljem ovde podrazumevamo istocne hriscane.Odnosi sa rimokatolicizmom se ne smeju tretirati samo kroz odnose sa Hrvatima u poslednjem II sv.pa cak i da otvoreno napadne same hrvatske rimokatolike. Tako je npr.kakvi su EU i SAD.Snaga onih koji o integraciji je mala i sve te zemlje zavise od snaznih partnera u svetu.tj.bilo monofizitsko pod upravom jermenskog katolikosa(poglavar Jermenske crkve)..Evropska medjuparlamentarna konferencija pravoslavlja”(EMPS)-o njemu smo vec govorili.Jakobitska i Jermenska crkva.Ove crkve su ispale iz krila pravoslavne i na IV i V carigraskom saboru su osudjene kao jereticke.Sa radjanjem islama sve se 54 . Radi se o tome da je prema dogmi pravoslavne crkve u prirodi Isusa sjedinjena i ljudska i bozanska priroda.Posebno je vazno istaci da rimokatolicka crkva u svetu zna da ima sasvim drugaciji pristup svemu onome sto se desava na prostorima bivse SFRJ.podrazumeva pravoslavlje.pravoslavna crkva je bifizitska.sto predstavlja vaznu osnovu za razvijanje buducih odnosa.Ne samo sto ne koristimo dovoljni duhovne resurse koji nam stoje na raspolaganju vec i zbog mnogo spoljnih faktora kojima ova intregracija ne odgovara.Palestina.ratu gde se rimokatolicka crkva u Hrvatskoj skoro sasvim poistovetila sa hrvatskom nacionalnom politikom. Mada saradnju na Balkanu.Monofizitske crkve su otpale od pravoslavne crkve posle IV vaseljesnkog sabora u Halkedonu 451.Jordan itd.zapamtiti bitne odlike(pitanje 49).ako ima za osnov duhovnu bliskost.ali je hriscanstvo postojalo.Radi ostvarivanja ovih ciljeva stvorene su sve organizacije : 1.godine.Ova politicka partija cini puno kako bi se prevazisli nesporazumi koji vladaju izmedju majke crkve SPC i njenog otcepljenog dela.monofizitizam je osudjen kao jeres i posle toga stvorene su : Egipatska.ne samo versku vec i politicku supermaciju.bilo da su pravoslavne ili monofizitske.Abisinska.Sto je posebno vazno ova politicka partija pomaze ostvarivanju opste pravoslavne integracije na Balkanu. 69.hriscanske su bile : Sirija. citava danasnja Turska do 1071.jer je vecina arabljana bila neznabozacka. Sa muslimanima koji cine brojne zajednice u balkasnim drzacama je stanje drugacije.Ono sto posebno valja podvuci jeste da su rimokatolicka i pravoslavna crkva dogmatski najblize hriscanske verske organizacije.Hriscanstvo je prodrlo i u Jemen i u samu centralnu Arabiju naravno ne kao vladajuca religija. Osim Male Azije.Liban.Medjudrzavna organizacija . Islam iskljcuje sekularizam i mir sa onima koji ne prihvataju islamsku..Svo to stanovnistvo je bilo hriscanske veroispovesti bilo bifizitsko pod upravom carigradskog patrijarha. Pojava islama je izazvala najozbiljnije poremecaje u podrucjima pod kontrolom istocnohriscanskih crkava.Na prostorima koje su popunjavale ove crkve danas caruje islam.Islam tezi da unisti sve drzave i vlade koje su suprostavljene ideologiji i programu islama.a monofizisti su tvrdili i tvrde da je u Hristu samo bozanska priroda.

njihov broj. Islamski delatnici nisu ostavljali Moskvu na miru.a jeste.5 miliona Jermena.islam je krenuo u napad. Poslednji veliki masakr hriscana bili su za vreme i svetskog rata kada je ubijeno oko milion Grka i oko 1.Pravoslavna crkva koja je to nerado prihvatala. 55 .Usred Moskve zivi vise stotina hiljada muslimana.kazahstan.To je cuvena dava. Skoro citav pravoslavni svet je u stanju neprijateljstva sa muslimanima.Ta cinjenica je ucinila da se gradjani izjednace pred zakonom bez obzira kojoj verskoj zajednici pripadaju. Sa jacanjem islamskog radikalizma nemuslimansko stanovniostvo je primorano na iseljavanje.u danasnje vreme je prihvatila i pravoslavna crkva.Pravoslavna crkva i pravoslavna drzava pocele su sporazumno da deluju i suzbihjaju svaku opasnost koja bi ugrozila bogomdani svetski poredak.sada je krnula u drugom pravcu.Hricanski hramovi su unistavani.Javlja se konkurent koji pretenduje da je njegova varijanta monoteizma jedina prava i da samo moze ona da bude put kojim se postize spasenje. Odvajanje Crkve od drzave.po verovanju i jedne i druge konfesije.Tadzihistan se jasno profiliraju u smeru koji ne donosi nista dobro pravoslavcima.to je izmedju njega i cara moralo doci do sukoba.menja.iz dana u dan je postajao sve veci.I sve su bile pokorene na ovaj ili onaj nacin.Car je bio i sudija i zakonodavac.Jedini nacin da se odnosi medju pripadnicima raznih vera urede na relativno miran nacin jeste proces sekularizaciije.Savez muslimana Rusije je u Moskvi odrzao sastanak u septembru 1995.avganistan.godine trazeci da se u svim strukturama vlasti Rusije osiguraju interesi podanika muslimanske vere. Pored politickih razloga.Azerbejdzan.Iran i Avganistan od pocetka pokazuju zelju da svoju islamsku revoluciju prenesu na teritoriju Rusije.Moderan demokratski sistem koji moze da funkcionise samo ako je religija izvan politike.Od nekada potpuno hriscanske Male Azije.Posebno je znacajno da je Muhamed uputio pismo vizantisjkom caru Irakliju da sse odrekne suvereniteta u korist islamske zajednice.muslimani se sve udobnije osecaju u Moskvi.Tako da dok rusi napustaju muslimanske republike koje su postale nezvisne. Kako je islamska koncepcija sveta predstavljala udar na poredak u Vizantiji i kako je Muhamed kao verovesnik islama i nosilac istih obaveza u okviru islama. Sasvim je druga situacija u islamskom svetu.I za jedne i za druge suprotna vera je bila lazna.Pripadnici drugih vera mogu biti priznati i mogu ziveti u miru sa muslimanima amo ako pristanu da budu gradjani muslimanske drzave koja mora da pokrije citav svet i u toj drzavi imaju statsu gradjana sa ogranicenim verskim i politickim pravima.kao car u Vizantiji.vazni su i dogmatski razlozi koji su doveli do sukoba.Uzbekistan.a muslimanima drugo.zahvaljujuci visokom natalitetu.kao i branilac crkve i prave vere.Takva praksa je prihvacena u svim pravoslavnim zemljama osim u Grckoj gde je pravoslavlje ustavom definisano kao drzavna vera. Ruski muslimani se uspostavili snaznu saradnju da islamskim zemljama koje finansiraju njihove delatnosti.hriscani ubijani ili silom prevodjeni u islam.gde su islamske zemlje izlozene pojacanom talasu islamizacije.ostalo je samo nekoliko hiljada ljudi i vaseljenska patrijarsija u Carigradu.Sve pravoslavne zemlje su mu se nasle na udaru. Gonjen svojom vizijom sveta i Boga.Osvajanje ovih regiona od strane muslimana donelo je ogromne promene.poziv na islam kao jedan od instituta serijatskog prava.Turkmenistan.Ako je Bog jedan.On je izabranik boziji i kao takav ne samo gospodar nego i zivi simbol Carstva koje mu je Bog poverio.onda ne moze isti bog u isto vreme naredjivati hriscanima preko Isusa i apostola da cine jedno. Pravoslavna crkva i pravoslavni vizantijski car su smatrali da je njihov polozaj bogom dan i da Vizantija mora da bude vaseljensko carstvo.Glavni finansijer svih tih aktivnosti je Saudijska Arabija.Zemlje kakve su Iran.

U Turskoj je masakr poslednji put vrsen u vreme najveceg mira 1955. nije ostalo nista.iste te organizacije su nestale kao rukom odnesene.kada su turske vlasti organizovale progon protiv grckih stanovnika Konstatinopolja. Od nekada prosperitetnih zemalja sa hiljadama crkava. Antiohijska . U Palestini u gradu Vitlejemu(gradu Isusa Hrista) je 1931.a ciljevi ostali isti : otcepljenje delova Srbije.Naglo su ozivele sve verske zajednice. Kao znak postojanja pravoslavlja ostale su 4 najpoznatije pravoslavne patrijarsije : Carigradska .onda se to ne moze prepisati ni Hristu niti zajednici.a nicale dzamije.gradova koji su kao Konstatinopolj imali i po pola miliona stanovnika.pokazalo se koliko je religija bila samo povrsinski istaknuta.ali to niko nije uzimao u obzir zbog povezivanja sa Albanijom.Palestina i velikim delom priobalje Severne Afrike. U bivsoj Jugoslaviji je u Bosni izbio gradjanski rat koji je po svim karakteristikama postao verski. U Egiptu Kopti su dovedeni u tezak polozaj.danas broj hriscana ne prelazi nekoliko hiljada.Kada je komunizam pukao i doslo do obnove religijskih sloboda.CG i Makedonije i prisajedinjenje Albaniji.O problemima Grcke sa Turskom ne treba ni ovoriti.godine.Islamska zajednica je od momenta doslaska na vlast SDA otpocela da propagira dogmu koja je obecala rat do istrebljenja svima koji ne zele islamsku supermaciju.Irak.Ako se prisetimo da je na pocetku XX veka u Turskoj zivelo nekoliko miliona hriscana.svi kultni objekti zatvoreni i svestenstvo poslato u zatvore.Egipat.gde nekad osim pravoslavne nije bilo druge vere : Turska.u velikom broju Grka.Slbanski ili siptarski pokret se predstavljao kao nacionalisticki dok su sve otkrivene grupe 70. Svuda gde su nestajali Srbi i Makedonci.godine imao 80% hriscana.godine ukinuta. U odnosu izmedju pravoslavlja i islama vazno je reci nesto i o islamskim zemljama.a danas muslimani cine 60%.Nestajale su crkve.manastira.islamizacijom koja je cesto bila prisilna.Isti oni ljudi koji u govorili o marksicmu-lenjinizmu sada govore o liberarnoj demokratiji i gradjanskom drustvu.da je ljubav prema bliznjem osnov Jevandjelja i da ako ima drugacijih interpretacija. Pravoslavna crkva i vladike su stalno govorili da je mir osnov na kome pociva pravoslavlje.odvodjenjem zena i dece u roblje.Videlo se da se sa takozvanim albanskim nacionalizmom napreduje i islam. 56 .Liban.Sirija.Oni su pretvoreni u bespravna bica. Za razumevanje odnosa islama i pravoslavlja posebno je vazno analizirati Albanski slucaj bivse Jugoslavije.posle osmanske i islamske okupacije .ali su sve te crkve bez vernika.Stalnim masakrima.Kada je doslo do pucanja albanskog jednopartijskog modela. I 80.nestajala su hriscanska groblja i nicala muslimanska.bio je jedini nacin da se spasi zivot.gde je religija bila od 1967. Jerusalimska i Aleksandrijska.-tih godina bile organizovane kao razne marksisticko-lenjinisticke organizacije.univerziteta.