42.

Religija i politicka tolerancija Predstavnici svih znacajnih verskih ucenja smatraju da je njihov pogled na svet idealan i da ima podrsku svetog,koje je bezgresno.Samim tim smatraju da je njihov stav prema svakoj drugoj ideologiji i religiji stav jedine prave tolerancije.Ovakav odnos prema stvarnosti pokazuje da je u ime velikih ideja o pravdi i toleranciji zasnovanih na ucenjima velikih religija,dolazilo do progona ljudi koji drugacije misle i veruju.Zbog svega toga,vidimo da se o stvarnom odnosu religije i tolerancije moze raspravljati samo ako se ona stavi u konkretnu zivotnu praksu gde se vidi kako se zaista odnosi prema pripadnicima drugacijih ideja. Upravo iz tog razloga samo kroz analizu konkretne pravne i politicke prakse pojedinh drustava i zajednica moze se videti koliko je politicka tolerancija,ako je ima, uslovljena ucenjem dominantnih verskih uverenja s tog prostora.S toga vidimo da koliko je jedna drzava imala sistem vezanji za odredjeno versko ucenje,toliko je bilo manje tolerancije prema pripadnicima drugih religija ili drugacijih pogleda na svet.Izrazit primer verske tolerancije koja je pokazivala maksimalno razumevanje za druge ljude jeste rano hriscanstvo,koje je i u praksi pokazivalo ljubav za svoje tlacitelje.Medjutim,situacija se menjala s promenom odnosa drzavnih vlasti prema ovoj religiji.Kako se hriscanstvo uspostavljalo kao intengralni,a zatim najvazniji deo ideologije,tako je stepen odstupanja od prvobitne tolerancije rastao.Da bi sve to kuluminiralo u svima poznatoj inkviziciji. Ako je u hriscanstvu do netolerancije dolazilo prema drugima usled napustanja Isusovog primera uslovljenog promenom uloge religije u drzavi,kod drugih svetskih religija je netolerancija prema drugim verskim ucenjima bila usadjena u fundamente same vere. Posto sve svetske religije kao najvazniju karakteristiku svoga ucenja,osim propovedanja o svetom,isticu svoj humanizam i covekoljublje,onda se kao najsigurnijem elementu za proveru da li je to tacno ili nije,mozemo obratiti konkretnoj istorijskoj praksi,a ona pokazuje da : *Predstavnici hriscanstva su uvek,zeleci da reprezentuju vrednost svoje vere,citirali Isusa,odnosno opise njegovog zivota u Jevandjeljima ,gde on kaze ,,Ljubi bliznjeg svojega kao samoga sebe. *S druge strane,muslimanski verski oci ce citirajuci Kuran uvek navoditi ajete,tj celovite Kuranske misli ,,U vjeri nema prisiljavanja. Iz svega recenog,mozemo zakljuciti da je na osnovu ucenja najvaznijih svetskih religija moguce ostvariti humane odnose medju ljudima i razviti toleranciju pripadnika raznih verskih ucenja.To je teorijski tacno,ali konkretni primeri pokazuju sasvim razlicitu praksu.Kada je u toku istorije dolazilo do simbioze izmedju vere i vlasti,odnosno crkve i drzave,vladajuca verska ideologija se po pravilu ponasala veoma neprijateljski prema svim ostalim religijskim ucenjima i zajednicama.Setimo se tridesetogodisnjeg rata 1618-1648.godine,ili stravicne Vartolomejske noci 1572.godinine,kada su u ime katolicanstva i sa blagoslovom crkve u Francuskoj masakrirani Hugenoti.Slicna je prica vezana za odnose pravoslavnih prema dualistickoj jeresi koja se javila u srednjovekovnoj Srbiji.Stevan Nemanja,kanonizovan za sveca,nemilosrdno je progonio pripadnike ove verske zajednice iz Srbije. Slicna je situacija i sa Bliskim Istokom,gde je rodjeno hriscanstvo,tamo su danas hriscani zanemarljiva manjina. Sprega religije i politike dovela je do toga da se usled predominantnog uticaja jedne religije,bilo ograniceno polje delovanja druge.Tako da nije bilo prostora a toleranciju drugacijih pogleda na svet. Jednostavno receno,teokratija i politicka tolerancija ne mogu da idu zajedno.Nepostojanje tolerancije ne znaci da je stanje suprotno njoj podrazumevalo obavezan progon protivnika ili neistomisljenika,ali je podrazumevalo diskriminaciju onih koji drugacije misle ili drugacije veruju.

Uslov bez koga nema politicke tolerancije,nosioci moderne politicke kulture,postavili su ukidanje religioznog legitimiteta i stvaranje sekularizovanih politickih sistema.Tako vidimo da sto je drzava i njena organizacija slobodnija od uticaja vere,to je i koegzistencija razlicitih politickih i verskih ucenja uocljivija.Nasuprot tome,prisustvo vere u modernom politickom zivotu daje za rezultat manjak politicke tolerancije.Sve drzave koje su paradigma demokratije imaju sekularne politicke sisteme. Sve zemlje koje su i danas zadrzale religije elemente u organizaciji drzave ili svoj kompletni legitimitet zasnivaju na veri imaju manji stepen politicke tolerancije i ravnopravnosti ljudi.Tako npr. u Argentini je ustavnom normom odredjeno da je katolicizam zvanicna religija drzave.Imajuci u vidu da je Argentina useljenicka zemlja,jasno je da ostali useljenjcinekatolici dovode u neravnopravan polozaj.Jer njihova verska ucenja nemaju drzavnu zastitu na nacin na koji ima katolicizam.Najkonkretniji dokaz u tome smislu je odredba ustava Argentine gde se govori o uslovima pod kojima se neko lice bira za predsednika i podpredsednika drzave.Jedan od uslova je da kandidat bude pripadnik rimokatolicizma. U sada vec starom ustavu Grcke od 1952. u prvom clanu ustava stoji da je drzavna vera u Grckoj istocnopravoslavna hriscanska,da je svaka druga priznata religija priznata,ali se prozelitizam1 i svako drugo mesanje u poslove drzavne vere zabranjuje.Sama odredba da se prozelitizam zabranjuje,pokazuje da se ne omogucava slobodan izbor vere,ali to vec utice na politicku toleranciju u drzavi. Posebno je vidljivo odsustvo politickog pluralizma tolerancije u islamskim zemljama.Ustavi ovih drzava definisu islam kao drzavnu veru ili jos preciznije kao jedini izvor zakona.Ovakav oblik politicke organizacije koja se karakterise odsustvom politicke tolerancije,tezi da se nametne citavom svetu.Sve druge religije,osim islama,nisu ravnopravno prihvacene od strane vlasti.To povlaci odredjena ogranicenja u pravima i slobodama pripadnika razlicitih verskih grupa.Ustavnom normom ovih zemalja uredjeno je da pristup javnoj funkciji kakva je predsednicka ima samo covek koji je musliman,prozelitizam bilo koje druge religije osim muslimanske se zabranjuje,limitira se izbor bracnog partnera njegovom religijom,itd... Veliki umovi koji su se zalagali za reformu drustva i sirenje granica ljudske slobode kao resenje su predlagali sekularizovanje drustvenog zivota.Zato je sada vidljivo da se granice politicke tolerancije poklapaju sa stepenom izvrsene sekularizacije, tj. postignutim nivoom odvajanja vere od drzave. Islamski autoriteti su tvrdili da je njihov svet olicenje razumevanja za drugog,a to je posledica islamskog shvatanja ljudske slobode.U islamu se sloboda tumaci kao obaveza coveka da se pokori objavljenom zakonu u Kuranu.Prema tome,slobodan je onaj ko se pokorava,a svaki drugi covek je neslobodan.Muslimani smatraju da nije tolerancija pravo muslimana da napuste i postanu npr.pravoslavci,dok je obrnut slucaj kada pravoslavac prelazi u islam matran jednom pravom slobodom. Znatne razlike se narocito isticu u ucenju o jednom bogu,iz koga proizilazi sve,pa I tolerancija prema drugima.Pravoslavni svestenik Vasilije Sakas je rekao : ,,Nije tacno da imamo istog boga kao neohriscani. Zato je Gospod rekao : ,,Ko je video mene,video je OcaNiko ne dolazi ocu sem kroz mene .(Jevandjelje po Jovanu) Prema tumacenju bozanske priprode Isusa kao sina bozijeg,koji je smo jedno od tri lica boga,vidi se da svi monoteisti koji negiraju bozansku prirodu Isusa,u stvari negiraju boga onako kako je on predstavljen u hriscanstvu. Hriscanska vera se pokazala neadekvatnom od onog momenta kada se hriscanstvo uzdiglo u drzavnu veru,a islamska je i danas prepreka za kompletno ukljucivanje muslimanskih drzava
1

Mnij ili pomm obrnj u neku veru pristlic druge vere, tenj onih koji gledju d, nroito nesnim i runim sredstvim, pristlice druge religiozne strnke pridobiju z svoju strnku.

u moderan poredak.Svesne toga,OUN su pronasle pravni izraz tolerancije koji je sublimiran u Opstoj deklaraciji o ljudskim pravima.Medjutim,ubrzo se pokazalo da je Opsta deklaracija nedovoljna za to,jer je ona prosta izjava dobre volje koja nikoga ne obavezuje.Zbog toga su OUN donele 2 druga akta : 1.Pakt o gradjanskim I politickim pravima i 2.Pakt o ekonomskim,kulturnim i socijalnim pravima coveka. Za razliku od deklaracije,ovi dokumenti podlezu aktu ratifikacije od strane parlamenta i dobijaju promenjivost u pravnom sistemu. Sve onde drzave koje imaju veze sa religijom nisu mogle te dokumente da primene u praksi,a da pri tom ocuvaju versku senku koja natkriljuje politicki sistem. Na kraju,mozemo zakljuciti da : 1.Postoji bitna veza izmedju velikih svetskih religija i politicke tolerancije. 2.Veza izmedju religije i vlasti uticala je na odnose drzave prema pripadncima verskih ucenja koje drzava nije stitila niti smatrala pravovernim. 3.Moderno drustvo,da bi uspelo da ostvari jednakost,moralo je da insistira na odvajanju vere od drzave. 4.Proces uklanjanja religije iz politike nije ostvaren na zadovoljavajuci nacin o zato jos uvek imamo u velikom delu sveta nedovoljno uvazavanje drugacijih pogleda na svet. 43.Religija kao osnov za politicko organizovanje Jedna od novina u politickom zivotu jeste i ona koja se odnosi na cinjenicu o radjanju stranaka zasnovanih na verskoj osnovi.Naglo ozivljavanje uloge crkve,ali i radjanje politickih partija,veoma su iznenadili onaj deo drustva koji su smatrali da je sekularizacija nezaustavljiv proces.Ta cinjenica je posebno vaznaa za sredine kakve su srbijanske i crnogorske koje su odavno izgubljene za veru,a samim tim i za politicke snage na njoj zasnovane. Najveci broj analiza posvecen religioznosti ljudi u ovim krajevima,pokazao je veoma visok stepen ravnodusnosti prema verskim osecanjima.Tako je istrazivanje religioznosti kod studentske populacije Nisa pokazalo da tamo skoro i da nema religioznosti.Slicne rezultate imamo i u istrazivanju religioznosti seljaka u tome kraju. Formiranje visestranackog sistema je pokazalo da religija kao osnov za politicko organizovanje nije zaobisla ni jedan kraj bivse SFRJ. Tamo gde je stepen vezanosti za veru bio izrazeniji tamo su stvorene brojnije politicke partije,verske sklonosti.U tradicionalnoj pravoslavnoj sredini kakve su srbjanska,crnogorska i makednoska stvorene su pravoslavne partije ,npr : ,,Srpska Svetosavska stranka, ,,Hriscanskoekoloska partija ,,Demohriscanska partija(pravoslavna).Kod muslimana u Srbiji i BiH stvorene su dve znacajne politicke partija :SDA i MBO. Kao posebnu karakteristicnu u srpskom politickom miljeu valja uzeti ,,Srpsku Svetosavsku stranku.Na samom pocetku vidi se da je njen cilj ,,usmeren na duhovnu (versku,moralnu i kulturnu)obnovu srpskog naroda kao i ekonomski napredak Srbije.Ali sa druge strane vec u narednom stavu istice se da je ,,ona gradjanska,a ne verska stranka.Ovde je ocigledno da je autorima ove definicije nedovoljno poznat pojam gradjanskog tipa organizacije drustva. Oni ne shvataju da svaka gradjanska politicka organizacija podrazumeva slobodu veroispovesti. Gradjasnko drustvo,koje u epicentar stavlja jedinku kojoj se moraju garantovati sva individualna prava,pa i pravo na slobodu izbora veroispovesti,po sebi obavezno ukljucuje sekularisticki pristup. U programskim nacelima stoji da ..u osnovi naseg programa kao trajno nadahnuce lezi zivo Svetosavlje, a Svetossavlje,tj.pravoslavlje sa srpskim specificnostima ima svoje osobenosti,ono je religija,koja tezi da inspirise svoje verinike i ako se protegne na neke

drzavno politicke zahteve,dolazi u sukob da drugim verskim ucenjima.Ova politicka organizacija zahteva da ,,Predsednik drzave,vlade i ministri polazu zakletvu pred srpskim patrijarhom.Na osnovu ovih programskih nacela,ovo je ocigledno verska politicka organizacija ciji je cilj da religija bude kamen temeljac politike. Takva je i ,,Hriscansko-ekoloska stranka.Njene ambicije teze ka totalnom preuredjivanju javnog zivota pravilima pravoslavnog morala cije se krsenje sankcionise srednjevekovnim kaznama. Uticaj religije na politicki zivot i u SRJ i u bivsim jugoslovenski republikama ide toliko daleko da vladajuce partije pocinju da iskazuju svoje versko usmerenje,smatrajuci da ce im vezanost za religiju dati veci stepen legitimiteta u samoj zemlji,ali i znacajnu podrsku sa strane.U Hrvatskoj gde su vec formirane politicke partije sa demohriscanskim pogledima na svet i vladajuci HDZ sve vise pocinje da se zalaze za transformaciju svoga politickog programa u demohriscanskom smislu.Da u Hrvatskoj verske ideje postaju dominantne primecujemo,ukoliko se podsetimo da se HDZ dosada isticala kao ,,nacionalni-demokratski pokret,a sada se preobrazava iz takvog tipa organizacije u stranku u kojoj ce hriscanska orjentacija biti dominantna. U Makedonji je formirana ,,Demohristjanska parija na Makedonija.Koliki je znacaj religije za razumevanje politickog programa najbolje se vidi iz clana programa koji kaze da je politicka partija,najznacajniji izvor za svoj program nasla u Svetom pismu,sto je cini primarnom verskom strankom. Zatim,imamo i organizacije muslimana ,Stranka demokratske akcije i Muslimanska Bosnjacka organizacija,koji okupljaju muslimane i u islamskoj religiji nalaze razlog za svoje postojanje.Mnogo je karakteristicnija druga znacajna organizacij muslimana iz BiH,poznata pod imenom MBO.Iako u svom uvodu programske deklaracije,ova stranka se istice da je liberalno-demokratske orjentacije,ona ne moze da ne pomene da se radi o stranci koja je u stvarnosti ekskluzivno muslimanska,cime se negira njen liberalno demokratski karakter.Ona nece islam koristiti u politicke svrhe,ali ce se dosledno boriti za prava Bosnjaka-Muslimana da slobodno i bez ikakvih ogranicenja ispovedaju i razvijaju svoju veru. Da se radi o iskljucivo organizaciji ljudi koji su pripadnici muslimanskog kruga vidi se iz deklaracije gde stoji da je ,,MBO politicka organizacija Bosnjaka-muslimana i svih drugih Bosnjaka.Kako se ova organizacija odnosi prema Srbima i Hrvatima koji cine vecinu u drzavi ,vidi se iz programa koji kaze da : ,,Osobenost BiH u okviru Evrope sastoji se u tome sto je to zemlja u kojoj zivi jedan evropski narod koji ima islamsku tradiciju i kulturu. Sve ovo pokazuje da se radi o politickoj organizaciji koja se stara da se politicki interesi muslimanskog dela BiH artikulisu kroz politicku stranku koja tezi da dodje na vlast i regulise odnose u drzavi prema svome nahodjenju. Na osnovu ovoga mozemo zakljuciti neke bitne cinjenice. 1.Prva se odnosi na nezaustavljivom procesu sekularizacije.Na osnovu svega onoga sto se vidi na prostorima bivse Jugoslavije ocigledno je da je ta ocena bila pogresna i da su politikolozi i sociolozi koji su na to upozoravali bili sasvim u pravu,mada su bili u manjini. 2.Drugi znacajan zakljucak se odnosi na cinjenicu da je religija posluzila kao jedna od vaznijih osnova koji su ljudi iskoristili za organizovnje.Ovo je dovelo do stvaranje brojnih verskih stranaka ili partija koji su najvazniji deo vojih politickih programa uzeli iz verskih ucenja kojima pripadaju.Takav je slucaj bio za bivsom BiH,odnosno njenim muslimanskim delom,gde je na prvim visetranackim izborima skoro sve glasove muslimana odnel SDA,izrazito verska parija. 3.Treci bitan zakljucak se odnosi na prikrivanje verskog karaktera u stranackim programima.To najvise primecujemo iz politickog programa ,,Srpske svetosavske stranke i SDA.Obe politicke partije nastojale su se prestaviti kao gradjanske partije,ali one nikako nisu mogle biti gradjanske partije u pravom smislu te reci.

44.Ateizam i politicki legitimitet Ziveci u uslovima koje namece evro-americka civilizacija,moglo bi izgledati da ovako formulisan naslov nema mnogo smisla jer povezuje dve naizgled sasvim razlicite stvariateizam ,kao odnos prema religiji, i politicki legitimitet koji se tice sasvim drugog polja ljudskog zivota. Evroamericka civilizacija danas je sekularizovana,pa samim tim religija i ateizam koji sa njom ide,nemaju mnogo veze sa politickom organizacijom drustva. Princip legitimiteta implicira da pripadnici jedne zajednice ne prihvataju poredak samo iz navike i obicaja,individualnog interesa ili straha od represije,vec iz uverenj u njegovu valjansot i opravdanost.To onda znaci da u jednom drustvu u kojem se smtra normalnim da neko bude ateista,u toj meri ce prihvatiti i poredak koji se zasniva na ateizmu. I obratno.Ukoliko se u nekom drustvu smatra da je ateizam drustveno zlo,u takom drustvu nece biti moguce smatrati legitimnim poredak ili vladara koji je ateista. Kako je u istoriji teokratski oblik politicke organizacije bio najzastupljeniji u vecini tadasnjih drzava,jasno je da je sam ateizam bio u svima njima neuobicajan pa i zabranjen odnos prema stvarnosti. Tako npr. imamo Mesopotamiju gde se organizovalo desetak velikih gradova i svaki je cinio posebnu drzavu sa svojim gradskim Bogom,a kako su svi gradovi bili potcinjeni Vavilonu,tako su i svi bogovi bili potcinjeni Marduku.To znaci da je svaki vlastodrzac u isto vrme ,svoj legitimitet morao da pravda bozijom podrskom. U Egipatskom drustvu,nije mogla da se primeti jasna razlika izmedju kraljevskog dostojanstva i bozanstva.Monarh je bio otelotvorenje apsolutne moci kojoj se moralo bespogovorno pokoravati,bilo je jasno da bi svako negiranje monarha bilo i negiranje boga jer je kralj bio bogocovek. Svaki pokusaj da se na vlast dodje mimo ucenja zvanicne religije,a pogotvu ucenja ateizma,bio je osudjen na propast jer ne bi bilo potrebnog legitimiteta kod potencijalnih podanika. O pozitivnom odnosu ateizma I politickog legitimiteta nije moguce govoriti jer nije postojala ni jedna drzava koja bi imala ateisticku vlast da bi se pitanje ateizma i politickog legitimiteta moglo uopste I postaviti na ozbiljnjijem nivou.Snmtralo se da politcka organizacija ne moze da egzistira izvan religije I da mora imati ili direktnu religijsku legitimaciju,kao sto je u islamu gde se smatra da Bog direktno vlada drustvom ili je ipak postojala hriscanska varijanta prema kojoj vlast mora da dolazi od Boga. Ova dva koncepta imaju bitne razlike : U islamu se smatra da direktno drzavom vlada bog peko svojih zakona objavljenog u Kuranu,dok je u hriscanstvu drugacije.Tu vlada covek kao monarh.Za svoje postupke on takodje mora imati crkvenu podrsku tj.legitimitet,ali je on ipak taj koji donosi odluke,zakone,itd. Ateizam i politicki legitimitet su se apsolutno iskljucivali,jer u to vreme,koje je karakterisalo veoma prisutnom religioznoscu masa,nije bilo zamislivo da neko ko ne veruje u boga moze id a zivi kao slobodan covek,a kamoli da vrsi vlast I da pri tome bude legitiman.Narod bi morao,kao deklarisanog ateistu,da ga trpi,jer ima moc,ali ga zato smtra uzurpatorom. U to vreme je postojala jedna druga situacija u kome se jedna vlast koja se inspirisala verom nametala za vladara narodu koji sam tu veru nije rihvatio kao pravu,znaci da ju je smatrao nelegitmnom.Posto je sa tacke gledista tadasnjeg religioznog coveka svaka drugacija koncepcija vere bila poistovecivana sa nevernistvom.Onda se moze razmisljati o odnosu takve vlasti,koja stvarno nije ateisticka ali je od strane naroda kao takva dozivljena. Takav je npr.bio slucaj sa svim hriscanskim narodima koji su bili pokoreni od strane muslimana.Svi oni su smatrali a je Muhamed lazni prorok,sto je u skladu sa hriscanskim ucenjem,ali su morali da trpe vlast muslimana,jer su bili slabiji.Ali zato su na sve moguce

nacine nastojali da se nevernicke vlasti oslobode i svoju su borbu legitimizovali kao borbu za veru. Ono sto se moze zakljuciti je da je vise nego ocigledno da se o pozitivnom odnosu politickog legitimiteta I ateizma nije moglo govoriti ni u kom slucaju,jer se tada smatralo da samo vlast koja ima bozije pokrice ima i legitimitet i nikako drugacije. Tek kasnije,sa promenama koje su zahvatile svet,pre svega Evropu sa reformacijom i svim onim sto je ona donela pocinje da se menja stav Evrope i kasnije SAD prema ateizmu koji stice pravo gradjanstva.Medjutim,reforme koje su nastale na polju religije kao posledica reformacije nisu tekle bezbolno i crkva,koja sve vise pocinje da gubi ulogu drzavne i seli se u privatnu sferu,nije lako pristajala na svoju novu ulogu.Samim tim postaje jasno da u drustvu u kome crkva sve vise ide u privatnu sferu,odnosno gde vera ide u privatnu sferu,ateizam postaje nesto sasvim legitimno,postaje sasvim normalno da se politikom bavi neko ko je ateista.Tako da ateizam postaje sasvim legitiman,a politicke organizacije koje se definisu kao ateisticke mogu da se upuste u politicku utakmicu i bore za vlast.Ali,ako je religija,zvanicnim aktima drzave,bilo ustavima ,pravnom praksom i zakonima,izgubila onaj znacaj koji je ranije imala,to ne znaci da se ona sasvim ovukla iz sfere politike i da nije uticala na nju.Posto je poltika jedan od najvaznijih delova drustva,normalno je da crkva tj religija,pokusava da prodre i utice na sve delove drustva pa samim tim i na nosioce vlasti,pa ce i prilikom politickih izbora dati prednost i legitimitet,onome ko sledi njeno ucenje. Ipak,sam proces odvajanja crkve od drzave i sekularizovanje drustva nije islo jednoznacno. U drustvima koja su se inspirisala marksizmom nije bilo ni govora da bi crkva mogla da utice na vlast,a da to ne bude vidljivo i ostane nekaznjeno.Ateizam je bio uslov da bi se doslo na politicku funkciju i da bi se vladalo. U mnogim drustvima sekularizacija I nije sprovedena do kraja.Tako je u SAD,npr svaka vera jednaka pred zakonom. Posebno je znacajan slucaj Velike Britanije,gde sekularizacija nije izvrsena do kraja.Ova drzava se definise kao sekularna i ona u mnogo cemu to jeste.Ali posto je u VB kralj istovremeno i poglavar crkve,ukljucuje kao obavezu da suveren bude vernik anglikanske crkve.Sto znaci da je nezamislivo i nelegitimno da iko ko je ateista ima prava da sedne na britanski presto i da bude sef drzave i crkve.Posto velika vecina naroda u Britaniji zaista podrzava postojeci poredak,onda je logicno zakljuciti da je ovakavo resenje za njih legitimno. U SAD ,ustavno i zakonski je regulisano da postoji ,,sloboda religije sto znaci da svaki covek moze nezavisno od drzave da bira svoju veru.Prema tome,formalno-pravno svako moze da se kandiduje za predsednika drzave bez obzira da li je vernik ili nije.Na osnovu ovoga vidimo da je u SAD sasvim legitimno da i ateista bude nosilac najvise vlasti.Medjutim,u SAD 93% stanovnistva se izjasnjava kao religiozno,samim tim je logicno da je taj akt osudjen na neuspeh,iako je legalno da se ateista kandiduje za predsednika drzave.Ateista ne moze da dobije podrsku biraca koji su vezani za veru. Rasprava o odnosu ateizma i politickog legitimiteta bitno je povezana i sa islamskim svetom gde vera u vecini drzava cini izvor ideologije i legitimiteta.Jasno je da ateizam u islamskim drzavama ne samo sto nije legitiman,vec je i nemoguc i kao licno opredeljenje.Islam sledi primer bozijeg verovesnika Muhameda koji je protiv svake vrste politeizma i ateizma.Politeizam i ateizam se zabranjuju i osudjuju na smrt i to je pravna praksa u svim islamskim zemljama(Iran,Saudijska Arabija,Sudan..).Nijedna od islamskih drzava ne primenjuje ni opstu deklaraciju o ljudskim pravima niti Paktove o pravima coveka.Odbijajuci da prihvate ove akte,one se upravo pozivaju na Kuran.Tako da je nezamislivo u islamskom svetu da neko bude ateista ili politeista,a jos gore ako musliman odluci da promeni veru. I u tim zemljama regulisu se svi porodicni i nasledno-pravni odnosi samo na osnovu verskog prava.Sto znaci da u islamskim zemljama covek koji nije vernik bilo bi mu onemoguceno da normalno zivi.

45.Viseverski karakter drustva i politicka stabilnost drzave Svaka drzava moze da opstane ako njeno stanovnistvo u velikoj vecini smatra legitimnim opstajanje takve zajednice. Pojedine visekonfesionalne zajednice nastale su kao posledica zelje raznih verskih grupa da se zbog razlicitih razloga nadju pod istim drzavnim krovom,kao sto je to slucaj sa SAD,dok su druge viseverske postale silom,osvajanjem inoverskih naroda kakva je bila osmanska carevina.U prvom slucaju religija,odnosno vise konfesionalnost,nije pokazala prepreka za formiranje i uspesno funkcionisanje drzave,dok je u drugom slucaju dovela do rusenja te drzave. Ono sto postaje vazno jeste da treba prouciti kako se viseverski karakter drustva odrazava na funkcionisanje drzave koja ima vise konfesionalno stanovnistvo u svom sastavu.To pitanje je posebno vazno za zemlju kao sto je SRJ ili za Srbiju,jer upravo SRJ ima visekonfesionalni karakter ,vidi se da su medjuetnicke i medjuverske tendencije najizrazenije tendencije koje potresaju nase drustvo.Za uticaj viseverskog karaktera na organzaciju drustva i njihovo funkcionisanje,prikazacemo na razlicitim slucajevima : Albanije,Libana i SAD. Albanija Prilikom analiziranja verske situacije u Albaniji treba istaci da se ona deli na vise verskih zajednica : muslimani koji cine oko 70% stanovnistva,sto daje zemlji islamski karakter I hriscane oko 30% populacije.Sudeci po verskom sastavu stanovnistva,Albanija je vise muslimanska nego hriscanska,medjutim uticaj hriscanstva je daleko prisutniji,ne zbog broja,vec zbog drzavne politike koja je u oslednjih pedeset godina pokusala da Albaniju priblizi Evropi koja je nemuslimanska.Treba istaci da ni muslimani ni hriscani nisu jedinstveni.Muslimani se dele na sunite koji su 1942. cinili 550.000 ljudi i beketese ( 220.000 ili oko 30%-pripadnici neortodoksne islamske sekte).S druge strane hriscani se dele na pravoslavce 20 % i rimokatolike -10% . U najvecem delu literature isticano je kako je Albanija primer zemlje koja je uspela da izbrise verske razlike u ime nacionalnog jedinstva.Medjutim,pazljiva analiza verskih istoricara i politikologa pokazuje nesto sasvim drugo. Maovnom pobunom muslimana 1914-1915 godine,kada je postojala nezavisna albanija,predvodjena Hadzi Camilom,dobila je antirdrzavni karakter.Saljacke mase su kao jedan od svojih najvaznijih zahteva postavili pitanje ujedinjenja sa Turskom,odnosno odrkli su se po prvi put stecene drzave.Cak su I pripadnici razlicitih grupa negirali samu mogucnost da Albanija postoji kao jedinstvena veseverska drzava.Ne videvsi kako da ostvare jedinstvenu drzavu,komunisti su posle dolaska na vlast odlucili da ukinu religiju.Prema procenama komunistickih vlasti religija je ukinuta jer je ometala politicku stabilnost drzave.Medjutim,to je bio nemoguc posao.Cim je doslo do pucanja jednopartijskog sistema i dozvoljavanja vecih ljudskih i politickih sloboda,doslo je do ozivljavanja verskih zajednica. Kao temelj za izbijanje novih verskih sukoba jeste rast islamskog fundamentalizma u ovome podrucju.Svesno ove cinjenice, u uslovima postojanja verskih sloboda,sadasnje albansko rukovodstvo nastoji da oraganizuje drzavu da ona onemoguci eventualnu radikalizaciju.Tako da je raspodela politickih funkcija svesno izvrsena po konfesionalnoj pripadnosti. Ipak,jasno je da ce se svaka od ove tri verske zajednice razvijati u skladu sa svojim dogmama i da ce rasti tenzije medju pripadnicima pojedinih konfesija,samim tim to ostavlja ozbiljne posledice na odnos naroda prema drzavi.Sve to znaci da multikonfesionalna Albanija kao stabilna drzava nije moguca,bez ozbiljnih kompromisa koji zadiru u samu veru.

Liban Liban je slican Albaniji jer je u pitanju drzava koja takodje ima u svom sastavu hriscane i muslimane.Ali,razlicit je od Albanije,jer za razliku od nje,Liban je deo arapskog sveta i okruzen je islamskim zemljama. U Libanu je od 1936.god institucionalizovano postojanje 18 verskih zajednica,a kasnije je uvecan na 19 zbog prihvatanja protestanata.Nekada su hriscani bili vecina,medjutim danas su to muslimani,narocito siiti koji imaju visi natalitet. Istoriju Libana karakterisu mnogobrojni verski sukobi,koji su menjali sliku zemlje.Zbog toga,postaje jasno da je od odnosa verskih zajednica uvek zavisila drzava i njena stabilnost,a tako je to i danas.U istoriji Liban je bio sastavni deo osmanskog carstva.Ali,nakon I svetskog rata Liban postaje francuska mandatna teritorija,cime su udareni temleji drzave koju imamo danas.Tada postaje jasno da Liban moze da egzistira samo kao kompromisna drzava u kome ce muslimani i hriscani da se odreknu svojih zahteva u ime ocivanja zajednice i drzave.Hriscanske zelje su bile da se odvoje od arapsko-islamskog sveta i formiraju nezavisnu drzavu.Dok sa druge strane,muslimani,narocito suniti,teze jedinstvenoj islamskoj drzavi i za njih je nezavisni Liban nesto sto moraju privremeno da trpe sve dok ne nadju snage da ga ukinu u ime islamskog jedinstva.Slicno misle i siti koji su najbrojnija verska grupa. S toga je bilo nuzno da je drzava mogla da opstane ako se ucine kompromisi,sto je i ucinjeno jer nijedna zajednica nije imala snage da realizuje svoje zahteve. Za razliku od Albanije koja je izgradila sekularni sistem,mada to nigde nije zapisano i gde formalnopravno nema razlike izmedju pripadnika vere, u Libanu je Nacionalnim paktom iz 1943. utvrdjeno da predsednik republike mora biti hriscanin-maronit,predsednik vlade je sunit,a predsednik parlamenta siit (cime primecujemo da se pravi podela vlasti po principu vere). Stabilnost drzave u libanu i dalje zavisi od konsenzusa pripadnika dveju vera koje i dalje imaju razlicite ciljeve.To postaje posebno vazno zbog podatka da muslimani postaju sve vise brojniji i tako dovode u pitanje postojanje Nacionalnog komiteta iz 1943.godine kada su hriscani bili vecina. Sve to ukazuje da ce libanska drzava biti nestabilna i da nije moguce ocekivati da se stanje sredi. SAD Sad su od pocetka svog formiranja stvorena kao viseverska drzava.Tacnije,prilikom imigracije u Ameriku su isli svi oni koji su vtrazili vise slobode od feudalnog i verskog ugnjetavanja.Upravo iz tog razloga,u SAD su stvorene cak i savezne drzave u kojima je dominirala jedna vera odnosno verska zajednica.Pripadnici raznih verskih zajednica pre svega protestantskih su prilikom konstituisanja drzavnih struktura institucionalizovali versku toleranciju kao princip. U ,,Povelji o pravima gradjana SAD,vidi se da je americka drzava konsenzusom svojih gradjana uspela da se izbori za takav status religije i verskih zajednica u kojima je svaka od njih prihvatila kao uslov za opstanak drzave,pravo svakoga coveka da ispoljava veru koju hoce i da jedina granica u tome bude isto tako pravo drugih. Tako da je u SAD pravo na slobodu vere,postalo neprikosnoveno.Ali,to nekada dominantno raspolozenje u SAD se moralo menjati usled priliva doseljenika rimokatlockem,a zatim i ostalih veroispovesti (baptisti,metosisti,luterani,prezviterijanci,adventisti) Uprkos verskoj toleranciji kao dominantnom odnosu i prihvatanju visekonfesionalnosti kao prednosti,sukobi su izbijali medju samim protestantima,a narocito medju protestantima i rimokatolicima.Protestanti su se zestoko obracunavali sa rimokatolicima,sto je imalo veliki uticaj na medjusobne odnose vernika ovih velikih hriscanskih zajednica.

Posebno je znacajno da se naglo povecavao broj muslimanskih useljenika.Ali mnogo znacajnija cinjenica da se medju americkim crncima jos pre drugog svetskog rata pojavio islamski pokret i da je on uspeo da nagazuje jedan veoma aktivan broj sledbenika.Kao dokaz snage vodja crnih muslimana Luis Farakan je u organizaciji svoga pokreta koji se zove ,,Nacija Islama izveo mars ,,miliona crnaca 1995.godine.Na osnovu ovoga vidimo da islam odbacuje americki oblik politicke oragnizacije i da tezi da promeni drzave u islamsku,sto je znacajna cinjenica za politicku stabilnost drzave. 46.Sekularizam kao pretpostavka moderne demokratije Sekularizam je pojam koji je nastao u evropskoj politickoj teoriji i praksi.On ima za cilj da predstavi takav sistem odnosa izmedju drzave i crkve,odnosno religije,u kome se religija cini privatnom stvari pojedinca i nema uticaja na javnu vlast. Svoj koren vuce od latinske reci seaculum,koja je prvobitno znacila ljudsko doba-vek.U vreme cara Avgusta dobija znacenje svetskog vremena.Prema poimanju hriscanskih mislilaca,dobija znacenje necega sto je suprotno duhovnom tj.svestenom. Osim pojma sekularizacije upotrebljava se i termin laicizam,tj. odvajanje vere od drzave i narocito je vezan za odvajanje skole od uticaja crkve i klera. Sekularizam je pojava koja se odnosi na takvo stanje duha i politicki poredak u kome se nezamislivo smatra da crkva ili versko ubedjenje moze da utice na organizaciju javne vlasti.Npr.Saudijska Arabija ne samo da ne razdvaja duhovnu od svetovne vlasti,vec nema nikakvu drugu upravu osim verske.Ta zemlja nema ni ustav,ni zakone svetovnog karaktera. Drugi elemenat analize jeste moderna demokratija.Prema misljenju najautoritativnijih politikologa,svaka demokratija ,,kao konkretan oblik dosadanjeg drustva jeste mora biti politicki sistem.Unutrasnji sadrzaj takvih politickih sistema podrazumeva vazne elemente u koje spadaju : suverenitet naroda,vladavina vecine i pravo manjine da se izrazi,ogranicenje svakog politickog monopola,kao i postojanje razlicitih institucionalizovanih oblika ovoga ogranicenja,postojanje zasticenih prava i sloboda coveka,obezbedjenje drustva kako od tiranije vecine ili manjine,tako i od raznih oblika ansilja,zavera i udara. Moderna demokratija moze da postoji samo pod uslovom da je drustvo sekularizovano i da od stepena ostvarene sekularizacije zavisi stepen razvoja demokratije. Jedan od najvaznijih karakteristika savremene demokratije je suverenitet naroda ili coveka.Bez narodnog suvereniteta nema,niti moze biti demokratskog politickog sistema.Za razliku od njih svi srednjovekovni oblici politicke organizacije imali su teokratske karakteristike.To je znacilo da se suverenom u takvim drzavama smatrao,ili vladar koji je svoju vlast zasnivao na milosti ili da drzavom vlada bog preko zakona koji je sam objavio.Prvi oblik teokratije bio je karakteristican za hriscanstvo gde je svaka vlast tretirana kao vlast koja dolazi od boga.Sva vlast je bila skoncentrisana u rukama osobe koja se smatrala predstravnikom boga,ili osobom koja ima boziji pristanak za vladanje nad narodom.Sto znaci da osobe koje su olicavale vlast su bile ogranicene jedino bozijom voljom. Bez sekularizacije nije bilo moguce ostvariti nacionalno osvescivanje niti stvoriti narodnu drzavu,koja je pretpostavka za davanje suvereniteta gradjaninu. Npr.Srbi i Bugari itd,nisu negirali obavezu da priznaju supermatiju Vizantiji,tj. sami su se odricali ideje o narodnom suverenitetu.Kada je uticaj Vizantije opao gubitkom nezavisnosti 1453.,dolazi do oslobodjenja bivsih delova Vizantije naseljenih Srbima,Bugarima,i nakon cega se formiraju njhove nezavisne drzave,samim tim se i u njima drugacije regulise odnos drzave i crkve.

Pojacanim trendom sekularizacije dovodi do sve veceg odvajanja vere od drzave,sto otvara prostor demokratskih politickih promena. U procesu sekularizacije koji je npr. zahvatio Francusku doslo je do toga da je religija ucinjena privatnom stvari pojedinca,tako da je u toj zemlji nestalo teleoloskih smetnji za ostvarivanje jednakosti gradjana pred zakonom itd.Dok u mnogim drzavama to nije slucaj.Prema ustavu Grcke iz 1952.godine pravoslavna vera kao drzavna je bila favorizovana u drzavi,tako da su drzavljani drugih veroispovesti imali manje povoljan tretman od pripadnika vladajuce.Takodje njim se garantuje nepovredivost slobode vere,ali je jasno dodato,istim clanom da se vera ne moze ispovedati ako krsi javni poredak ili moral.Prema clanu 14 gde se govori o pravima Grka istice se da je ,,cenzura dozvoljena u slucajevima : ako vredja hriscansku veru. Ustavom Argentine iz 1957. istaknuto je da federalna vlada podrzava ,,Rimo-katolicku apostolsku veru.Ali je clanom 9 zagarantovano dasvi stanovnici drzave mogu slobodno da ispovedaju svoju veru.Dok se clanom 76,istice ko moze biti biran za predsednika i potpredsetnika republike i odredjuje se da to moze biti samo rimokatolik. Ustav Spanije,kada govori o religiji,spominje je samo u odeljku koji se tice kralja.U clanu 12 stoji da kralj mora biti katolicke vere. Kao sto smo videli,sve zemlje koje imaju drzavnu religiju time onemogucuju potpuni narodni suverenitet.Sekularizacija je najvazniji uslov za uspostavljanje moderne politicke demokratije,a samim tim i civilnog drustva o kome se toliko govori.Moderna politicka demokratija rodjena je nakon pobede sekularizma nad teokratijom, pa stoga sekularizam predstavlja uslov bez koga nema niti moze biti slobodnog drustva. 47.Nacizam i nemacki protenstatizam Odnos nemackog protenstatizma i nacizma predstavlja jednu od najvaznijih tema kojom se bavi politikologija religije.Zasto je taj odnos posebno vazan najbolje se vidi iz podatka koji daje Bernard Rejmon,protestantski teolog,, : ,,1933-34. 90% nemackih protestanata,sa teolozima I svestenicima na celu,bili su za Hitlera.Bez njih on ne bi mogao da dodje na vlast niti da se na njoj odrzi.Za zajednicu protestanata u svetu,nemacki protestantizam jeste jedan od najvaznijih,narocito brojem.Bernar Rejmon se pita kako je bilo moguce da nacizam preuzme drustvo u Nemackoj u kojoj je vise od dva veka nemacka protestanstka teologija bila jedna od najmarkantnijih. Posebno je vazno istaci da Adolf Hitler nije bio naklonjen hriscanstvu.On je smatrao da hriscanstvo predstavlja inkarnaciju boljsevizma. Smatra se da je ogromna vecina protestanata podrzavajuci Hitlera,nesvesno podrzala rusenje hriscanskog lika Nemacke.Masa Nemaca,umesto hriscanskim vrednostima,kako je nekada cinila,okrece se ateiziranom hedonizmu,koji dovodi do otpadanja vernika od crkve i stvara prostor za sirenje drugoh verskih ucenja.Medjutim,Hitler je ipak izbegavao da otvoreno napada hriscansko ucenje jer su mase vernika prihvatile njegove ideje o superiorsnosti Nemacke i podrzavali ih na vojnom i politickom planu. Verski sukobi kakav je bio tridesetogodisnji rat 1618-1648. godine izmedju nemackih protestanata i rimokatolika kostao je Nemce ogromnih zrtava i njegove posledice nisu prevazidjene cak ni ujedinjenjem u XIX veku.Verski rat je imao za posledicu da su se razvila dva crkvena naroda.Zbog svega toga posle sloma u I sv.ratu i stvaranja vajmarske republike,nemacki protestanti su u njoj videli rimokatolicku teznju,odnosno zelju i pokusaj da se rimokatolicizam nametne Nemackoj na ustrb(stetu) protestantizma.Protestantizam se vise nego rimokatolicizam vezao za ideju nemacke nacije,zbog toga je i jasno da je protestantski deo stanovnistva teze doziveo poraz u I sv ratu nego rimokatolicki.

10

Sve ovo je dovelo do pretpostavke za masovno ucesce protestanata u ,,nacional-socijalistickoj revoluciji.Uspon Nacional-socijalisticke partijena izborima 1930/32 pokazao je da protestanti snazno podrzavaju ovaj pokret.Protestanti su na izborima 1932.god nacistima dali 11 miliona od 13.800.00 glasova koliko su oni dobili te godine.Ta cinjenica je tesko pala protestantima jer je Hitler bio protiv hriscanstva i delio je populisticke ideje koje ce omoguciti sirinje nacisticke ideologije koja ce na kraju unistiti hriscanstvo. Osim biskupa,koji su po svojoj funkciji bili veoma vazni,za propagiranje nacionalisticke ideologije korisceni su mnogi svestenici. Takodje je rodjen pokret koji je poznat pod imenom ,,Nemacki hriscani.On je bio sastavljen od vise grupa iz raznih krajeva Nemacke i njegova sustina u tome da su podrzavalu Hitlera u nacional-socijalizam.Nemacki hriscani su jula 1933. na crkvenim izborima odneli ubedljvu pobedu.Medjutim,Hitler im je tada zadao veliki udrac.On je naredio sledbenicima da budu izvan svakog spora unutar crkve,sto je za nemacke hriscane znacilo da je on time povukao podrsku koju im je tada davao i koja im je omogucila izbore. Da bi se razumela doktrina nemackih protestanata u vreme nacizma vazno je kako su se oni poneli prema tzv.arijevskom pitanju,jer ono najbolje pokazuje odnos prema Hitlerovoj ideologiji.Kada je 1.aprila proglasen bojkot jevrejskih radnji,protestantske crkve su imale prilku da reaguju.Baron Vilhelm fon Pehman je zamolio komitet protestantske federacije da reaguje deklaracijom u kojoj se trai zastita za protestante,vernike protestantske crkve koji su bili jevrejskog porekla.Umesto da prihvate ovu deklaraciju,komitet je jednoglasno doneo odluku da se ne oglasava.Time su precutno podrzali,ne samo progon Jevreja vernika,vec su i izdali svoje clanove koji su nekada bili Jevreji.Kada je kasnije donet zakon o iskljucenju svih Jevreja iz javnih sluzbi,sinod protestantskih crkava je odlucio da sledeci upustva arijevskom poreklu penzionise sve svestenike jevrejskog porekla.Kada su progoni dobili velike razmere,javljaju se pojedinci medju svestenicima koji trajno ukazuju pomoc Jevrejima i drugim progonjenima,ali tada je vec bilo kasno.Treba istaci da su progoni uticali na razvijanje solidarnosti prema progonjenima pa su se pored gradjana koji su skrivali Jevreje(koji su bili retki),pocele javljati i inicijative za osudu genocida.Polako je pocela da se lomi podrska koju su nemacki protestnti davali Hitleru i njegovoj partiji.Svi oni medju Nemcima koji su ista znali o hriscanstvu,znali su da je nemoguce biti hriscanin i rasista u isto vreme jer Jevandjelje uci da nema razlike medju onima koji slede Isusa.U praksi to nije bilo primenjivo i antisemitizam i rasizam je duboko zahvatio najsire protestantske slojeve Nemacke. Prema podacima barem 90% protestanata sa najistaknutijim teolozima omogucili su dolazak i odrzanje nacionalsocijalizma na vlasti.Nakon,zavrsetka II sv.rata,zapad je smatrao da ce crkve biti jedno od najvaznijih orudja za razbijanje neopaganizma i pretvaranje Nemacke u drzavu liberalnog sistema vrednosti.Da bi to bilo moguce bilo je potrebno osloboditi se nacisticke proslosti,tako da je zajednica protestantskih crkava Nemacke donela cuvenu ,,Deklaraciju o krivici iz Stutgarta.Protestantska zajednica Nemacke sada je postala veoma oprezna u opredeljivanju povodom znacajnih politickih dogadjaja. U to vreme,doslo je do opadanja vernika tj.onih koji placaju crkveni porez,hriscanski karakter nemackog drustva poceo je naglo da opada i stvara prostore za ateizaciju,porast hedonizma kod stanovnistva ,promenu mentaliteta nemaca,itd..Prema podacima iz 1992. i 1993. vise od milion hriscana je napustilo crkvu.Zbog toga dolazio do odumiranja porodice i broj radjanja.Sve to je uticalo i da se broj stranaca u Nemackoj drasticno poveca tako da Nemacka menja svoj lik.Buducnost Nemacke postaje multikulturalna.Multikulturalizam nastaje kao posledica ekonomske nuznosti i straha da kad novodosli preuzmu drzavu,ne uvedu diskriminaciju prema ostarelim Nemcima.Medjutim,multikulturalno drustvo koje bi podrazumevalo jednak rang i zivot razlicitih kultura jednih pored drugih,jeste pogresan put u kojem su sukobi vec zagarantovani.

11

48.Politicki zivot SAD i religija Medju hriscanskim izgnanicima koji su prvi pobegli u Ameriku i potrazili utociste pred ugnjetavanjem kraljeva i netrpeljivoscu svestenika,bili su odlucni da osnuju drzavu na siriokom temelju gradjanske i verske tolerancije. Medjutim,treba istaci da SAD nsu otkrili pripadnici progonjenih verskih grupa vec ekspedicija placena od ondasnjih evropskih dvorova sa ciljem sirenja novih prostora za eksplotaciju.Kasnije,ipak,u SAD su najradije isli pripadnici mnogih verskig grupa kao i oni koji su trazili resenje svojih verskih problema.Te verske grupe su bile pre svega protestantske. Religija je igrala znacajnu i sustinsku ulogu u politickom zivotu SAD-a.Crkve i verske grupe su na neka pitanja znacajno uticala na javno mnjenje,tako sto su verska ubedjenja predstavljala glavni izvor vrednost,drustvenih navika i moralnih pretpostavki na kojima se zasnivala americka demokratija. Religija cini glavni izvor vrednosti ali moralnih pretpostavki,koji svaki pojedinac neguje i istice u drustvenom zivotu.Doslo je do usloznjavanja verskog zivota zbog useljavanja veceg broja nehriscana : konfucijanaca,sitoista,budista i posebno muslimana.Takodje,doslo je i do poplave novih verskih pokreta i ucenja. Prema poslednjim podacima stanovnistvo SAD se deli na : protestante 61%,rimokatolike 25,2%,Jevreje 2%,ostalih 5% i 7% ne ispovedaju nikakvu religiju.Uprkos cinjenici da su protestanti najbrojniji,oni su podeljeni na 220 denominacija koje zive svaka za sebe i da protestanata ima preko 94 miliona.Najbtrojnija denominacija je baptisticka 22,3%,zatim slede metodisti sa 12%. Ono sto je posebno vazno jeste da Rimokatolicka crkca danas cini najbrojniju zajednicu u SAD.Prva rimokatolicka crkva otvorena je u Filadelfiji 1732.Danas je sve veci broj useljenika iz Latinske Amerike u SAD,tako da se moze desiti da se ova zemlja pretvori u vecinsku rimokatolicku. Religijske ideje imale su snazan uticaj na sam Ustav i na politicki sistem,kao i na razlicte pokrete.Najvaznija ideja koja je prikazan u Ustavu je sekularizam,ali sekularizam koji nije protiv religije,vec naprotiv za religiju kao duhovni inspirator za politicku i svaku drugu akciju.Ono sto je potrebno utvrditi jeste kako se onda ostvaruje uticaj na politku ko formalnopravno nijedna verska zajednica nema ustavne niti zakonske mogucnosti da svoju volju namece kao kolektivnu volju drugih. Profesor poitickih nauka sa univerziteta Florida i autor knjige Religija i politika,istice da su crkve postale institucije u kojima su se ucile i uce vestine i sposobnosti koje ljude cine sposobnim da ucestvuju u demokratskoj politici.Crkve uce vernike kako da drze govore,da organizuju mitinge,kako da organizuju izborne kampanje,uce ljude ogromnom broju neophodnih vestina koje se pretvaraju u politicki proces.Tako se vidi put i nacin kako se u uslovima jednog sekularnog drustva stvarao put za aktivno ucesce vere,verskih zajednica i njihovih pripadnika u politickom zivotu ove mocne zemlje.Posto su se crkve odrekle institucionalnih mogucnosti prilikom stvaranja politickog sistema,one traze druge puteve kako bi ispoljile svoj uticaj na politicki zivot i politicki sistem u okviru koga se politicki zivot odvija.To se realizuje putem stvaranja interesnih grupa pojedinih verskih zajednica pri centrima moci.Tako se stvraju interesne grupe za pritisak i vrsi lobiranje za ostvarenje odredjene politike.Tako ove grupe pokrecu pitanja beskucnika,bespomocnih,znaci cisto socijalna ali i najkrupnija politicka,kao sto su pitanje nuklearnog naoruzanja. SAD je mozaik verskih zajednica koje,lobiranjima deluju na politiku,a pokazalo se da neke imaju vise uspeha od drugih u penjanju na drustvenoj lestvici i osvajanju najvisih polozaja kao sto je mesto sefa drzave.

12

Profesor Vold dodaje da je jako vazno da SAD ima veliku srecu jer su tamo verske grupe manjinske i sto to daje stabilnost,jer se moraju ciniti ustupci i kada se radi o dogmi da bi se opstalo. U SAD pored povecanja broja rimokatolika primetno je i povecanje broja imigranata drugih konfesionalnih pripadnosti.Za razumevanje medjureligijskih odnosa i za njihov uticaj na politicki zivot,vazno je istaci da muslimani u SAD postaju sve brojniji.Muslimani se dele na imigrante,Amerikance bilo bele ili crne koji pristupaju raznim muslimanskim organizacijama gde se pripoveda islam,ali i na takozvane crne muslimane koji pokazuju rasisticke stavove prema svim belcima,cak i prema belim muslimanima. Politicki sistem SAD je od pocetka sekularan,ali sa snaznim pretpostavkama da religije i verske zajednice igraju vaznu ulogu u kreiranju politickih stavova i politickom zivotu uopste.Odnos religije i politike uslovljen je ucenjemvelikim brojem protestantskih verskih zajednica prema cijem ucenju religiju treba odvojiti od drzave.Na taj nacin poiticki sistem SAD je omogucavao versku slobodu i tolerancju.Situacija se,medjutim,menja sa useljavanjem velikog broja ljudi koji stizu iz drugih krjeva sveta.Oni donose nove vere i novi odnos prema politickom poretku.Svi oni formalno prihvataju Ustav i zakone,ali u svojim malim verskim zajednicama neguju svoju tradiciju koja se cesto iskljucuje sa postojecim pravnim poretkom. 49.Evropska medjuparlamentarna skupstina pravoslavlja Evropska medjuparlamentarna skupstina pravoslavlja se pojavila na pocetku 90 godina XX veka kao pan pokret koji bi trebalo da okuplja i kordinira politicku i kulturnu delatnost zemlja u kojima pravoslavna populacija cin vecinu.U organizacijskom smislu EMPS je prema svome osnivackom aktu formirana kao medjunarodna tj.medjuvladina organizacija.Osnovni razlog koji je doveo do formiranja organizacije bila je zelja Grcke,kao pravoslavne zemlje,da pobosljsa svoj polozaj u okviru Evrope i sveta gde su pravoslavne ideje svedene prakticno samo na nju i gde druge religije igraju dominantan uticaj i to posebno tamo gde Grcka po svom politickom i ekonomskom opredeljenju pripada.Tu se pre svega misli na EU i Nato pakt gde je Grcka jedina pravoslavna drzava,a gde se interesi pravoslavlja,bilo kao naroda ili kao religije,ne uvazavaju na nacin na koji se uvazavaju interesi rimokatolika i protestanata. Grcka je,zeleci da izvrsi odredjene ispravke u tome smislu,uspela da se pri evropskoj uniji otvori Biro pravoslavne crkve. Medjutim,otvaranje Biroa crkve bilo je ocigledno nedovoljno,pa je jos pre njega Grcka pokrenula akciju oko stvaranja EMSP-a.Prilike za to su bile posebno povoljne posle rusenja Berlinskog zida i kada su stvorene zemlje i narodi koji cine jezgro evropskog pravoslavlja : Rusija,Rumunija,Bugarska,SRJ,Gruzija,Moldavija,Ukrajina i Belorusija.Tada je Grcka odlucila da pokrene pitanje povezivanje tih zemalja na osnovu cinjenice da dele zajednicu religiju i na njoj zasnovanu civilizaciju.Osnovni cilj je bio da se pravoslavne nacije udruze,kako bi se svi pravoslavni branili interese svake pojedinacne clanice u sporovima sa nepravoslavnim.Takodje,Grcka je zelela i da iskoristi uticaj u EU i Nato da potpomogne druge pravoslavne i da se povezivanje sa Rusijom jedinim pravoslavnim clanom saveta bezbednosti OUN,ostvari uticaj pravoslavnih na to telo,kako bi se zastitili zajednicki interesi pravoslavnih zemalja u Savetu bezbednosti i kako bi se onemogucila moguca diskriminacija kojoj bi mogli biti izlozeni. Grcka je 1933.godine organzovala sastanak na Halkidikiju.Najvaznija odluka koja je doneta tice se pretvaranja tog privremenog skupa u stabilnu medjunarodnu organizaciju koja bi imala interparlamentarni karakter.

13

EMSP se definise kao interparlamentarna skupstina zemalja cija je vecina stanovnika pravoslavne veroispovesti.Clanice EMSP mogu biti samo delegacije zemalja koje su pravoslavne u dogmatskom smislu. Prema svome osnivackom aktu EMSP se sastoji od parlamentarnih derlegacija pravoslavnih zemalja,koje bira maticni parlament i svaka delegacija ima do pet clanova.Ako u parlamentu jedne zemlje nema pravoslavnih poslanika,onda clanovi delegacije te zemlje mogu biti i predstavnici pravoslavne crkve. Organi EMSP su : Koneferncije tj.Generalna skupstina parlamentarnih delegacija i Sekretarijat. Konferencija predstvaja najvisi organ EMSP i sastoji se od delegacija svih zemalja clanica.Ona zaseda jedanput godisnje u junu mesecu u gradu koji se odredjuje za vreme poslednje Konferencije.Finansiranje Konferencije pada na teret zemlje domacina i na teret Sekreterijata.Svaka zemlja clanica Konferencije rasolaze jednim glasom koji je dodeljen sefu parlamentarne delegacije. Stalni organ EMSP jeste Sekretarijat.Sediste sekretarijata je u Atini.On je definisan kao izvrsni organ konferencije i stara se za sprovodjenje odluka.On je spolji predstavnik EMSP-a. Ovaj organ je ovlascen da donosi i politicke odluke u periodu izmedju dve skupstine. Sekretarijatom rukovodi generalni sekretar.Sekretarijat ima 7 clanova i njihov mandat traje dve godine,od tih 7 clanova dva mesta su rezervisana za Grcku i Rusiju koje imaju stalne clanove,a ostalih pet se biraju iz redova drugih zemalja clanica. Odlucivanje u skupstini zavisi od pitanja ili dokumenata o kome se raspravlja. O proceduralnim pitanjima odlucuje se prostokm vecinom.a o deklraciji,apelu,protestu ili rezoluciji,dvotrecinskom vecinom delegacija-jedna delegacija-jedan glas. Osnivacka skupstina ,a ona je bila prva skupstina organizacije,odrzana je u Atini 1994.godine. Na ovaj skup su pozvane delegacije obe republike clanice federacije tj Srbije i Crne Gore,kao posebne delegacije isto kao i delegacija SPC.Delegacje clanice fedseracije SRJ si insistirale da ucestvuju jedinstveno kao delegacija Jugoslavije.Iz nepoznatih razloga to nije prihvatio u potpunosti.Rezultat je bio da je delegacija nastupala kao jedna ali se nije zvala delegacija SRJ,vec delegacija koja je istovremeno predstavljala i Srbiju i CG. Na drugoj skupstini EMSP koja je odrzana u Moskvi u junu 1995.godine.Za razliku od prve skupstine,na ovo zasedanje pozvana je delegacija Skupstine SRJ,ali i prerdstavnici Skupstine Srbije i CG.Delegacija je ipak nastupila jedinstveno kao delegacija Skupstine Jugoslavije. Tada je donet i Apel za ukidanje sankcija Saveta bezbednosti UN uvedenih protiv SRJ i srpskog naroda. Trece zasedanje EMSP odrzano je u Sofiji juna 1996.godine.Nakon rusenja Varsavskog pakta u Bugarskoj dolazi do politickih promena koje su dovele do njenog udaljavanja od pravoslavnog okruzenja.Dolazi do ozbiljnih razmirica unutar pravoslavne crkve koje su pocele da potresaju sizme.Zbog svega toga izabrana je Sofija sa ciljem da se ukaze na otrebu da se Bugarska vrati svom prirodnom okruzenju. Na skupstini su razmatrana mnoga vazna pitanja koja su se ticala i nas tj.SRJ ali i opste balkanske situacije. Cetvrta skupstina EMSP odrzana je u Halkidikiju u junu 1997.godine.Ovaj sastanak je imao manje naglasen politicki karakter.I on se odnosio na uticaj pravoslavlja u evropskim integracionim tokovima.Vodila se polemika oko ocuvanja pravoslavlja koje je trebalo da se

14

bavi ocuvanjem kulture.Glavni cilj je bio uticati na politicke i kulturne centre u Evropi da obrate vecu paznju na znacaj pravoslavlja u Evropi. Peto zasedanje EMSP odrzano je u Varsavi juna 1998.godine,pretezno rimokatolickoj zemlji gde su pravoslavni tek neznatna manjina.Za Jugoslaviju je od posebnog znacaja ova konferencija jer je doneta rezolucija o Kosovu i Metohiji.Glavni cilj rezolucije je bio da se zastiti mir i nadje politicko resenje zasnovano na principima povelje UN,OEBS i Saveta Evrope. Sesta godisnja konferencija EMSP odrzana u Moskvi i Sankt Petersburgu je posebno vazna za delovanje organizacije.Ona j organizovana od 20-23 juna 1999.godine,kada je zavrseno bombardovanje Jugoslavije od strane NATO trupa.Grcka je kao clanica NATO bila osnovna snaga podrske Jugoslaviji.Napad na Jugoslaviju je bilo veliko iskusenje.Prilikom izglasavanja rezolucije o osudi agresije i podrsci Jugoslaviji,bio je vidljiv politicki stav mnogih clanica. Rezoluciju o Jugoslaviji je podrzalo 10 clanica.Za nju nisu glasale Bugarska , Rumunija , Slovacka,Poljska,Gruzija. EMSP je vazan pokusaj da se pravoslavne drzave i narodi ujedine u jedan panpokret koji bi formulisao zajednicku politiku kao i da izrazi interese pravoslavnih naroda i drzava,i da ih brani ako to zatreba i koliko je to u njegovoj moci. 50.Pravoslavlje kao faktor integracije i dezintegracije nacija na Balkanu Pravoslavlje je pojam koji se odnosi na crkve koje su nastale posle velike sizme 1054.godine,kada je doslo do podele na rimsku i carigradsku zonu,i sve ono sto je bilo pod carigradskom zonom spada u pravoslavlje.Posle podele 1054.godine pravoslavlje je na Balkanu bilo snazan faktor koji je oko vlasti u Carigradu,tj oko Vizantije,okupio sve narode koji su se nasli pod vizantijskim kulturnim i crkvenim uticajem : Srbi,Bugari,Rumuni,veliki deo Albanaca. Pravoslavna crkva i pravoslavna drzava deluju sporazumno i sporazumno suzbijaju svaku opasnost koja bi ugrozila bogomdani svetski poredak. Car je vrhovni zapovednik vojske,vrhovni sudija i zakonodavac,ali i branilac crkve i prave vere.Zbog svega toga pravoslavna vera postaje snazan faktor identifikacije svih pravoslavnih naroda u okviru Vizantije.S druge strane,razlika u jeziku,poreklu i tradiciji dovela je do postepenog osamostavljivanja Bugara,Srba i kasnije i dela Albanaca od vizantijske i grcke ideje stvaranja posebnih nacionalnih drzava ovih naroda.Medjutim,taj proces je oporavan od vladajuce crkvene dogme koja je tesko prihvatala da neko drugi bude osim Romeja car i neko drugi osim carigradskog ponese titulu patrijarha.Bugari su zeleli da sruse Vizantiju i stvore bugarsku drzavu. Jedan od najznacajnijih bugarskih vladara Simeon je u X veku ratovao sa Vizantijom i dao mu sasvim drugi karakter.Njegova teznja je bila da postane car.On nije zeleo da stvori posebno bugarsko carstvo pored vizantijskog,vec da stvori novo univerzalno carstvo umesto stare Vizantije.Koliko je pravoslavlje stitilo Vizantiju o9d obunjenickih Bugara vidi se iz podatka da je Simeon izvlaci obecanje onda maloletog vizantijskog cara da ce se on ozeniti Simeonovom kcerkom. Slicna je situacija sa Srbima.Sve akcije za pretvaranje srednjevekovne Srbije u imperiju,sto je realizovao car Dusan,bile osporavane od dela Srpske pravoslavne crkve.Posle proglasenja carstav dolazi do osporavanja vladara Dusana koga Srbi smatraju simbolom srednjovekovne moci.Osudjuju srpskog arhiepsikopa,srpski narod I cara sto mimo vazece univerzalisticke ravoslvne ideologije odvaja srpsku drzavu I crkvu od vizantijske.

15

1929.godine dobijena je autokefalnost i Sveti Sava je ostao srpski arhiepiskop.Autokefalnost dobijena od vaseljenskog patrijarha je potvrda da Sveti Sava priznaje supermatiju patrijarha Grka i da sledi ideologiju pravoslavne crkve. Drzava cara Dusana se raspadala,sto je dovelo do sumnje u ispravnost njegovh postupaka,kao i do misljenja da je do raspada doslo usled nepostovanja Bozijih zaposvesti,odnosno izdvajanja iz okrilja vizantijske crkve. Osmanska okupacija,u okviru koje su se nasli Srbi,Bugari,Grci i pravoslavni Albanci i Rumuni, nije dozvoljavala da se razvije eticka posebnost u samobitnost ovih naroda. Osmanska drzava je dala svima versku autonomiju,a bila je zasnovana na principu verskih zajednica,svima osim Rumunima,jer jedino oni nisu bili pod direktnom vlascu Osmanlija.Sto znaci da drzavna ideologija nisu uzimale naciju kao kamen temeljac vec versku zajednicu. Sve to dobija na znacaju sa obnovom Pecke patrijarsije 1577.godine.Tada se videlo kako pravoslavlje utice na integraciju svih pravoslavnih u okviru srpske nacije.Medjutim,sve je to predstavljalo izazov za vlasti u Carigradu kojima takva politika nije mogla da odgovara,tako da 1766.dolazi do ukidanja srpske patrijarsije. Za stvaranje moderne nacionalne svesti I integraciju srpske nacije presudnu ulogu igrala je cinjenica da su duhovnu revoluciju mogle da izvrse one snage srpskog naroda koje su se nalazile u Austriji.Tako je karlovacka mitropolija,uz saglasnost austrijskog dvora stvorila uslove za duhovnu revoluciju,a to je bio osnov z aoliticku koja je posle I i II srpskog ustanka rodila nezavisnu srpsku drzavu.Kako je pravoslavna vera bila drzavna ,to se u okviru pravoslavlja pocela vrsiti i integracija svih pravoslavnih u Srbiji u okviru iste nacije. Za razliku od Srbije situacija u Bugraskoj je bila znatno drugacija.Ujediniteljska uoga vaseljenske patrijarsije je bila smetnja bugarskom nacionalnom pokretu da prosiri svoj uticaj na Makedoniju I da utice na integrisanje bugarske nacije.Zato je uprkos volji Vaseljenske patrijarsije doslo do stvaranja bugarske egzarhije.Egzarhija je proglasila samostalnost u odnosu na carigradskog patrijarha.Egzarhija je po svojoj strukturi postala nacionalna crkva koja je bila u sluzbi bugarskog nacionalizma.To je bila posledica uvidjanja da bez odlucnog odvajanja od Carigrada nije moguce konstituisati posebnu naciju.Bugari su takodje zeleli da u Bugrsku ukljuce svo slovensko stanovnistvo Makedonije,ali i Kosmet i tako ostvare bugarizaciju dela pravoslavnog srpskog naroda.Srbi su pokusali da se suprostave ovim akcijama zahtevom da se u crkve uvede crkveno-slovenski.Ipak,u Carigradu su shvatili da je bolje da daju Srbima,koji priznaju kakonsko jedinstvo sa Carigradom,pravo na srpske vladike,nego da narod bude prepusten Bugarima.Na kraju,Srbi su uspeli da dobiju svoje vladike u Skoplju,Prizrenu i Velesu i tako uspeli da scuvaju deo tamnosnjeg stanovnistva u okviru srpske nacije isto kao i sve Srbe koji su ziveli na Kosmetu. Posebno karakteristicni slucajevi uticaja pravoslavlja na integraciju naroda u moderne balkanske nacje jesu cincarski i albanski koi su se odvojili od grckog.Cincari su staro balkansko stanovnistvo koje nije imalo svoju kompaktnu teritoriju.Iako su bili rasprostranjeni sirom Balkana ,uspeli su da stvore napredne gradove koji sju bili pretezno cincarski i gde je njihova kultura bila dominantna.Takav grad je bio Moskopolje u sadasnjoj Albaniji. Upkos tome,danas ima vrlo malo Cincara.Zajednicka pravoslvna vera uticala je da se najveci deo ovoga naroda pretopi u susedne narode. Posebno brojniji su u Makedoniji.Tamo su se Cincari izjasnjavali kao Makedonci i moglo bi se reci da oni sada deluju kao jedan od faktora dezintegracije makedonske nacije,a i ovde se pravoslavlje javlja kao znacajan faktor.Oni su

16

trazili da se osim na makedonskom jeziku,bogosluzenje pocne vrsiti i na cincarskom, i sto je najvaznije,zahtevaju da se osnuje posebna cincarska eparhija pravoslavne crkve u Makedoniji. Albanski slucaj je posebno zanimljiv.Albanija je podeljena na pripadnike triju vera muslimane,pravoslavce i rimokatolike.Posto su svi muslimani u uslovima osmanske vladavine,bili ravnopravni sa svim ostalim muslimanima,oni su sami sebe smatrali Turcima. Hriscani su bili obespravljeni videvsi da su svuda manjina u Albaniji,pokusali su da taj kompleks prevazidju propovedanjima ideje albanske nacije.Toj akciji se suprostavila pravoslavna crkva jer je u njoj sluzbeni jezik bio Grcki,a i sve skole su bile na Grckom jeziku.Medjutim,ta ideja nije naisla na odobravanje kod njihovih zemljaka u Albaniji.Oni su vise voleli grcku ideju nego albansku.Muslimanski Siptari su kroz citavu istoriju bli neprijtelji hriscanskim zemljacima.To se posebno pokazalo kada je posle Balkanskih ratova stvorena albanska drzava.Verske razlike su opterecivale medjusobne odnose. Tako da se verska razlicitost stanovnistva pokazuje kao faktor dezintegracije albanske nacije. 51.Politicke implikacije za autokefalnost crkve u Crnoj Gori U krizi koja potresa celokupni srpski narod jedna od najzancajnijih cinjenica je secesionizam u jednom delu stanovnistva Crne Gore. Crnogorci su se smatrali Srbima,.To je narod koji je na prostoru CG rano stekao svoju drzavu koja je zajedno sa Srbijom,bila priznata jos na Berlinskom kongresu 1878.godine. Kada je doslo do pokusaja da se CG otcepi od Srbije,nastojalo je da se iskoristi crkva i da se ona pokusa pretvoriti u jednu on glavnih poluga za ostvarivanje tog cilja.Tadasnja stampa je otvoreno bila na strani politickih parija koji zagovaraju otcepljenje CG,pored ovoga videlo se da se u njima otvoreno zagovara stvaranje autokefalne crkve.Smatralo se da je pitanje nacije i ovo pitanje crkve neodvojivo od pitanja crnogorske drzave.Negiranjem jednog ili drugog,negira se u stvari CG. Pitanje autokefalnosti crkve je pre svega pitanje drzave tj.samostalne drzave CG i Crnogoraca kao autohtonog i nesrpskog naroda.Takodje,ovo pitanje je primarno politicko i mesanje crkve je paravan koji treba da ojaca legitimitet politickom pokretu ciji je cilj otcepljenje. Pitanje autokefalnosti srpske crkve u srednjem veku bilo je vezano za priznavanje nezavisnosti drzave.Uzdizanje Arhiepiskopije na rang Patrijarsije za vreme cara Dusana je bilo i politicko pitanje.Medjutim,ovde vidimo da je svestenstvo na podrucju CG zajedno sa poglavarom.Bilo kakav zahtev za autokefalnoscu,koji nije podrzan odnosno pokrenut od svestenstva i vernog mu naroda,nije akt koji ima ikakve veze sa crkvenim pojmom autokefalije. Posebno je znacajno da do sada ,nijedna crkva u svetu nije stala na stranu pobornika autokefalnosti crkve u CG,kao ni vecina naroda tadasnjih eparhija nije podrzala ove zahteve. Druga veoma vazna cinjenica,vezana za pitanje autokefalnosti Crkve u CG,koja takodje ima velike politicke posledice je neuvazavanje postojecih granica izmedju eparhija SPC,sto bi dovelo do poremecaja u medjudrzavnim odnosima sa Republikom Srbijom,ali I Republikom Srpskom.Svi autokefalisti teze da crkva na celoj administartivnoj teritoriji CG postane nezavisna. Sledeca bitna politicka posledica delatnosti zastupnika otcepljenja crkve u CG je razvijanje neprijateljstva I razdor kod njihovih pristalica prema svetoslavlju,Svetom Savi,a samim tim prema srpskoj crkvi I narodu.Tako se npr pise da temelji srpske crkve nisu u Hristu nego u Svetom Savi.

17

Takodje,znacajno je da se u stampi koja podrzava autokefalnost,tj samostalnost Crkve,preuzimaju stavovi za koje se tvrdi da su dosli iz kruga nekih drugih crkava,tj nepravoslavnih,kojima se navodno dovodi u pitanje hriscanski karakter SPC. I na kraju veoma vazna posledica jeste pomaganje ostvarivanju uticaja rimokatolickog prozelitizma I kroatizaciji CG.Veliki broj Srba su se milom ili silom opredelili za katolicku veru tj. kroatizirali.Na isti nacin tezilo se I kroatizaciji CG,gde je ovaj process zahvatio obalu usled snaznog prisustva katolicke mletacke,a zatim I austrijske vlasti.Snazno prisustvo Svetoslavlja I srpske vlasti bila je glavna prepreka ovoj nameri,tako da je primarni cilj Vatikana u CG da oslabi SPC.Vatikan ima velike interese da pokret za autokefalijom raste,sve sa ciljem da se stvori autokefalna pravoslavna crkva u CG,a zatim da se ona prevede na uniju sa Vatikana da bi se na kraju kroatizirala. Na sve moguce nacine onemogucavana je delatnost pravoslavnih.Pritisci su bili tako veliki da su I epsikopi pravoslavne crkve na njih pristajali. Teznja da se CG prisajedini sa Hrvatskom bile su ogromne.Danasnja.tj HDZ vlast u Hrvatskoj Na sve moguce nacine popularizuje i promovise sve ideje iz CG koje imaju prizvuk separatizma..Interesi zastpnika ideje o otcepljenoj CG sasvim se uklapaju u ideje koje ima i Hrvatska.Sa protokom vremena sve sto je bilo rimokatolicko,vremenom je postalo i Hrvatsko. Zahtev za odvajanje SPC u Crnoj Gori jeste iz politickih razloga,a ne crkvenih.Odvajanjem od SPC,vrsi se odvajanje od pravoslavlja uopste.Ono sto je posebno vazno jested a su njene posledice indirektno u sluzbi rimokatolickog prozelitizma.Sa duge strane treba istaci da je izbor nacije,kao i izbor veroispovesti subjektivna stavr i da svako ima pravo da se u tom domenu ponasa prema sopstvenom nahodjenju i osecanju,vodeci racuna da to ne sme da onemoguci isto toliki stepen slobode drugih. 52. Politicka delatnost evropske medjuparlamentarne skupstine pravoslavlja -to je pitanje 49. 53.Islam kao izvor ideologije i legitimiteta u savremenim politickim sistemima Politicki sistemi koji se pozivaju na islam kao svojuideologiju formirani su u jednom broju zemalja naseljenih islamskim stanovnistvom.Muslimani zive na citavoj zemljinoj kugli,ali se njihovo prisustvo osecaja jace u nekim delovima sveta nego u drugim.Tako npr.zemlje koje se protezu od Maroka preko Severne Afrike do Pakistana imaju muslimansku vecinu I u strucnoj literature se nazivaju centralnim islamskim prostorima.Veoma brojne I uticajne manjine u SSSR,Indiji,Filipinima,Jugoslaviji,itd. Islam je ustavnom normom ili praksom odredjen kao drzavna religija,odnosno kao osnovni izvor zakona.Islam je u zemljama svog rasprostiranja uspeo da kroz citavu istoriju odrzi formu integralnog pogleda na svet.U njegovo ime vrsila se javna vlast,regulisali su se medjuljudski odnosi I veze coveka sa bogom.Posebno je karakteristicno da je borba vecine muslimanskih naroda za oslobadjanje imala islamske karakteristike, tj. Bila je sveti rat-dzihad protiv nevernika. Danas muslimani naseljavaju vise od 120 zemalja sveta.U 35 drzava oni cine vecinu stanovnistva au 18 uticajnu manjinu.U 28 drzava islam je proglasen sluzbenom drzavnom verom.

18

Da bi se shvatila uloga ove religije na zemlje o kojima govorima,valja istaci nekoliko cinjenica : Nakon oslobodjenja odnosno dekolonizacije,dolazi do formiranja niza novih zemalja od kojih mnoge imaju muslimansku vecinu.U njima nijedna vlast nije mogla biti legitimno priznata ako protivreci bozijoj volji izrecenoj u islamu.Nijedan popis nije mogao biti donet ako protivreci odredbama koje sadrzi islam,tj njegova primena-serijat. Znacajno je istaci da je ugradjivanje ustavne odrdbe o islamu kao drzavnoj veri doneto u vremenu koje je smatrano za period opste sekularizacije,sto se osetilo I u politickim sistemima,muslimanskih zemalja. Islamska sustina je bila vidljiva svakome ko je hteo da zaviri u najosnovnije dokumente islamskih drzava.U ustavima Alzira,Libije,Maroka,Somalije,Egipta stoji da je ,,Islam drzavna vera.Kao sto se vidi sve arapske zemlje u Africi neposredno su nakon dekolonizacije ugradile osnovne pravno-politicke dokumente odrednicu o religioznom karakteru vlasti i sistema. Posebni je karakteristican slucaj Iraka I Sirije jer se u obe zemlje na vlasti nalazi Baas socijalisticka partija,cije je usmerenje laicko.Ipak,religioznost stanovnistva nagnala je vodje ove organizacije da ulogu islama ugrade u islam,sto je onemogucilo sekularizaciju. Osim arapskih zemalja i ostale drzave clanice islamske porodice naroda su islam ucinile cementom svojih zajednica. Pakistan je rodjen zahvaljujuci cinjenici da je njegovo stanovnistvo muslimansko.Jedna od rethih zemalja koja je na istorisjku pozornicu stupila kao sekularisticka,a imala je muslimansko stanovnistvo,bila je Banglades. 50 i 60-tih godina ,u modi je bio arapski nacionalizam,ideja socijalne pravde I socijalstickih revolucija.To je sve naslo odrza u politickoj strukturi arapskih nacija.Ipak ove ideje su mogle da se ostvaruju samo do granice koju je dozvoljavao serijat. Takva situacija je vladala u vreme dekolonizacije I sve do kraja sedamdesetih godina.Nakon toga,posle poraza u ratu sa Izraelom 1967.,koji je dozivljen kao osveta zbog napustanja vere,dolazi do nagle revitalizacije islama.Ozivljavanje mesta vere u poltickom zivotu osetilo se dvojako : kao akcija uvodjenja novih propisa zasnovanih na islamu I kao vece pozivanje na veru I versku tradiciju u svakodnevnoj aktivnosti politickih prvaka.Tako npr.zemlje koje su nastale kao sekularisticke,postepno se pocinju tansformisati u islamske.Jedna od karakteristicnih slucajeva je Banglades.Nakon vojnog prevrata 1975.godine,oficiri svoj legitimitet pocinju zasnivati na religiji.Prisustvuju proslavi verskih praznika,otvaraju islamski univerzitet.Sve je to kuluminiralo izmenama ustava 1977.godine kada je iz osnovnog dokumenta zemlje izbacena odredba o odaljenosti religije od drzave.Dalji razvoj politickog sistema isao je ka sve vecem naglasavanju vezanosti za islam.Doslo je do uvodjenja islamskih zakona,politickog organizovanja u kome su vodje politickih partija naglasavali svoje islamsko opredeljenje I islamski karakter reformi za koji se zalazu.Posledica toga jeste I uvodjenje strogih islamskih propisa u ponasanju.Medjutim,svi ovi elementi nisu doveli do potpune islamizacije.To je uticalo na svestenstvo da trazi potpunu islamizaciju drustvenih odnosa a

19

vojna vlada da bi im udovoljila,prihvata ovu inicijativu I 1988.godine transformise politicki system zemlje u islamski proglasavajuci islam drzavnom verom.

U Alziru uprkos odredbi o islamu kao drzavnoj veri ,dolazilo je do nemira koji su doveli do potpunog transformisanja politickog sistema.Od narodno demokratske republike,sa jedinstvenom vladajucom partijom,sistem se preobratio u visetranacku demokratiju koja svoj uzor crpi iz francuske tradicije.Od starog ustava nioje ostalo nista osim odredbe o islamu kao drzavnoj veri.Religija ostaje osnovni izvor ideologije I nista ne moze niti sme dirnuti u njeno mesto u politickoj organizaciji drustva. Slicni procesi su zahvatili I ostale islamske zemlje.Najznacajniji dogadjaj je revolucija u Iranu.Taj dogadjaj je omogucio radiklanu transformaciju politickog sistema te zemlje koja citav ustav bazira na islamu,a na osnovu toga I sve zakone. Vec clanom 2 ustava se odredjuje da ,,Islamska republika je system koji pociva na veri u jednog boga,u njegov suverenitet,u njegove zapovesti I neophodnost da se potcini njegovom poretku.Na osnovu toga doneti su svi zakoni I odredjeno ponasanje svih subjekata u politickom procesu. Slicna situacija je I u Paksistanu.Ova zemlja je nastala kao teznja muslimanskog dela populacije u Britanskoj Indiji da se otcepi.Od stvaranja pa do danas process islamizacije konstantno jaca.Nakon 1977.,vrhovni sudski organi su stekli pravo da stave van zakona svako resenje koje protivreci serijatu..U 1979.uvedene su serijatske kazne za krivicna dela : bicevanje,kamenovanje,odsecanje ruku itd..Od posebnog znacaja je da je 1981.formiran savet-sura pri vladi koji je dobio zadatak da islamski usmerava sce odluke vrhovne vlasti. Da bi shvatili uticaj islama na legitimitet vlastodrsca u tom delu sveta,jeste teznja da se islam izvede u vidu islamske revolucije I ucini planetarnom ideologijom.Zasnivati svoj legitimitet na islamu znaci nastojati da islamska doktrina primeni u praksi.Prema islamskom ucenju ova vera je namenjena citavom svetu I duznost je islamske drzave da za vreme citavog postojanja vrsi islamsku misiju-davu.Islamska misija podrazumeva da se islam propoveda sve dok citav svet ne postane jedna drzava.U klasicnom islamu to znaci da se mora konstantno ratovati jer je prihvatanje islama podrazumevalo i prestanak nezavisnosti nemuslimanskih drzava.Ali i danas ima pokusaja da se to realizuje i to na nacin na koji je predvidjalo srednjevekovno islamsko pravo.Najkarakteristicniji slucaj jeste Iran. U ogromnom broju zemalja sa islamskom populacijom,vera je ugradjena u temelje politickog sistema.U islamskom svetu dolazilo je do promena oblika vladavine,radjale su se I umirale oliticke partije I partijski sistemi ,ali je u svemu tome jedna stvar ostala netaknuta.To je bio islamm kao primarni izvor ideologije i legitimiteta.

20

54.Prava coveka u islamu 1979.godine,nakon niza protesta i gradjanske neposlusnosti,doslo je do stvaranja Islamske Republike Irana. Ustavom iz 1980.godine sadrzane su polazne osnove koje odredjuju polozaj coveka i gradjanina.U njemu je stoji da je : ,,Islamska Republika sistem koji pociva na veri u Jednoga Boga.Sto znaci da ljudska prava mogu biti izvedena iskljucivo iz propisa koji se smatraju bozijima. U islamu se pod pravima podrazumeva obaveza potcinjavanja,tuda i termin islam i iz njega izveden pojam musliman tj.onaj koji se potcinjava Alahu. Prava koja su zagarantovana ,,Opstom deklaracijom o pravima coveka OUN u Iranu ne samo da se ne primenjuju,vec su i strogo zabranjena zakonom jer su u suprotnosti sa samim islamom. Prema Ustavu svaka sloboda je zagarantovana ako nije protivna serijatskom pravu i normama koje ono propisuje.Sva ostala verska ucenja su zabranjena samim tekstom Ustava,sto je protivno ,,Opstoj deklaraciji OUN.Najvece zrtve ove odredbe su pripadnici sekte bahaija. Posto su oni regrutovani iz redova muslimana,a napustanje islama se smatra grehom koji se kaznjava smrtnom kaznom. Kada se govori o odnosu muslimana prema nemuslimana,to je regulisano tako sto se postovanje muslimana moze odvijati samo u skladu sa islamskom pravicnoscu,a ona podrazumeva znatna ogranicenja u individualnim slobodama.Jedna od njih je nemogucnost ispoljavanja vere koja nije prihvacena Ustavom. Zatim,zabranjen je brak muskarca nemuslimana sa zenom muslimankom,ne musliman ne moze biti izabran na funkciju sefa drzave,itd.Takodje,onemogucava se i jednakopravnost zene i muskarca.Zena se apsolutno pokorava muzu pa joj se ogranicavaju i spoljni kontakti.Dozvoljava se privremena zenidba,koja traje nekoliko sati,odnosno nekoliko dana.Radi se o tome da se prema islamskom pravu seksualni odnos izvan braka kaznjava smrcu.Da bi se kazna izbegla,zene ciji su muzevi poginuli u ratu,smestaju se u specijalne centre gde se privremeno vencavaju sa onima koji odlaze na front ili se sa njega vracaju. I taj cin se smtra verskom obavezom zena.Doba kada devojcice mogu da se udaju pocinje od dana kada ona napuni 9 godina.Takodje,zene ne smeju gledati muskarce za vreme bavljena sportom. Najdetaljnija ogranicenja ljudskih prava u Islamskoj republici mogu se sagledati kroz analizu krivicnog zakonika.Krivicni zakon Irana,npr.predvidja smrtnu kaznu u slucajevima koji su apsolutno ne primereni modernom dobu.Seksualni odnos izmedju muskarca nemuslimana i zene muslimanke strogo se zabranjuje.U slucaju prekrsaja,nemuslimana osudjuju na smrt.Sto je u velikoj suprotnostima sa Opstom deklaracijom ili Paktom o pravima coveka,koji garantuju apsolutnu slobodu ljudi u regulisanju njihovih privatnih odnosa. U islamu je zabranjena konzumacija alkohola,sto povlaci veoma stroge sankcija.Prema krivicnom zakonu predvidja se da ce svaka osoba koja pije alkohol biti kaznjena sa 80 udaraca bicem..Medjutim,ako kazna ne bude dovoljna opomena pociniocu prekrsaja,pa opet dodje u iskusenje da pije,prilikom treceg kaznjavanja bice osudjen na smrt. Prema islamskom pravu za svako ubistvo ,pored kazne,mora se platiti cena prolivene krvi.Cena krvi zene jje dva puta manja od cene krvi muskarca.

21

Pravo na osvetu,dozvoljava ostecenoj osobi ili njegovim naslednicima da licno izvrse osvetu prema principu ,,oko za oko i zub za zub. Ukoliko je neko pocinio preljubu a da je vece ozenjen/a ili udat/a,predvidja se smrtna kazna.Sankcija za taj cin je kamenovanje.Za politicke protivnike predvidja se i raspinjanje na krst.Nacin raspinjanja je tako propisan da podrazumeva I namerno mucenje. Covek je jednostavno sveden na Abdulaha - ,,bozijeg roba ,koji se mora pokoriti zapovestima tvorca svega postojeceg.U ovakovom politickom sistemu,gradjani zive u stalnoj brizi da ne prekrse neko pravilo nalozeno od Boga. U analizi prava ljudi u pojedinim delovima sveta najcesce se polazi od proucavanja odnosa tih regiona prema Univerzalnoj deklaraciji o pravima coveka i Paktovima o pravima coveka OUN. Muslimasnkii sistemi u kome se ne vlada prema islamskom pravu smatra se nelegitimnim i nepravednim,a samim tim i njegov pravni poredak neprihvatljivim.Medjutim,realizacija ove teorije je moguca samo uz postojanje odgovarajuce sile koja moze da obezbedi njenu primenu,logicno je da muslimanske zemlje,zahvaljujuci fizickoj premoci Zapada,postepeno prihvataju i mnoge nemuslimanske norme.Kao karakteristican primer,navescemo primer takozvanih kapitulacija koje se zbog nepoznavanja islama sasvim pogresno predstavljaju. Rec je o tome da su muslimanske zemlje davale pravo trgovinskim predstavnicima hriscanskih zemalja da svoje licne odnose,u toku boravka na islamskoj zemlji,regulisu svojim nacionalnim pravom.Islamsko pravo je prema serijatskoj teoriji,bozanskog porekla i ono se primenjuje samo na muslimane,jer im daje ocigledno privilegije.Za razliku od toga , stanovnici nemuslimani su diskriminisani zbog svoga odbijanja prave vere.S toga nemaju prava da se koriste mnogim prednostima koje serijat daje. Islamska drzava je uz pomoc kapitulacije uspela da ocuva svoju svetost serijata,koji se primenjivao samo na muslimane,a istovremeno strani predstavnici nisu bili dovedeni u nepodnosljiv polozaj.Razvojem odnosa i jacanjem prisustva evropskih sila na muslimanskom tlu,sve se vise odustaje od striktne serijatske norme.Tako se islamske zemlje pocinju ponasati kao i sav ostali svet i u medjunarodnom saobracaju primenjivati i pozitivno medjunarodno pravo.Ali,primena medjunarodnih normi nije mogla biti ostvarena u svim oblastima zivota jer bi to protivrecilo ustavnoj odredbi da je serijatsko pravo osnovni izvor zakona. To se ugledalo na neprimenjivanje mnogih dokumenata kao sto je Univerzalna deklaracija o pravima coveka.Ipak,dokumenti kao sto je pomenuti nisu nametali bilo kakvu obavezu zemljama koje su za njega glasale.UN su pokrenule akciju za donosenje obavezujucih akata,kakvi su Paktovi o pravima coveka,kojima je predvidjen i akt ratifikacije drzava pristupnica. 1966.godine na desetom zasedanju Generalne skupstine,usvojeni su i dati na potpis i ratifikaciju ili pristup : 1.Medjunarodni pakt o ekonosmkim,socijalnim I kulturnim pravima 2.Medjunarodni pakt o gradjanskim I politickim pravima Cilj ove akcije da da obaveze drzave-clanice da izrazenu saglasnost o postovanju ljudskih prava primene u praksi.Zemlje potpisnice su morale da stvore instrumente za primenu ovih dokumenata u svojim pravnim sistemima. Veliki broj muslimana nije prihvatio Paktove,ili ih usled ratifikacije uopste ne primenjuje. ,,Islamski savet Evrope je jedna od najvecih prozelitskih institucija muslimanskog sveta ciji je cilj propagiranje islama,prvenstveno na evropskom kontinentu. Islamski savet Evrope stavlja na znanje da covecsnstvu ne treba nikakav drugi dokument o ljudskim pravima,osim islamskih,pa se samim tim govori da dokumenti kao sto su Opsta deklaracija UN ili Paktovi,predstavljaju krsenje ljudske obaveze da se potcini zakonima koji su bozanskog porekla.

22

U tekstu Deklaracije pise da svaka osoba ima pravo slobode svesti i religije u skladu sa svojim verskim ubedjenjima.Dok,prema islamskom pravu sloboda veroispovestib je ogranicena i ona podrazumeva da svaki musliman koji promeni veru mora biti osudjen na smrt. Danas savest i menjanje islamskih drzava predstavlja ,,Organizacija islamske konferencije.U njoj se istice da organizacija potvrdjuje svoju privrzenost Povelji OUN i pravima coveka.Ipak,stav vecine islamskih zemalja je upravo suprotan tom zakljucku.Pregledom dokumenta OUN moze se konstatovati da su zakljucno sa 12.decembrom 1983., 24 zemljeclanice OIK propustile ili odbile priliku da pristupe paktovima. Zemlje koje nisu pristupile ovim paktovima su ustavom proglasene za islamske,ili,kao Saudijska Arabija,i nemaju ustav,vec sva pravna resenja donose na osnovu verskog prava. Na osnovu serijata nemuslimani i muslimani,i muskarci i zene,imaju razlicita prava i obaveze.Zbog svog neverovanja u islam,kao sto smo vec rekli,nemuslimani imaju ogranicena prava. Specificnosti zbog kojeg se ne prihvataju Paktovi ,vidi se u primerima koje Saudijska Arabija stvlja na pojedine clanove paktova. Pakt o radjanskim i politickim pravima se ne moze primeniti u islamskom pravnom sistemu zbog clanova 18 i 23 gde se kaze : Svaka osoba ima pravo na slobodu misljenja,savesti i religije.Sto znaci da gradjani imaju pravo slobode veroispovesti koje se u islamskim zemljama kaznjava smrtom kaznom. Na osnovu clana 23 : ,,Drzave ugovornice preuzece sve neophodne mere radi obezbedjenja jednakosti u pravima i obavezama supruznika u pogledu sklapanja braka ili u vreme razvoda braka.(vec smo napomenuli da muskarci i zene nemaju ista prava prilikom sklapanja braka ili razvoda u islamu). U vreme pristupanjimka paktovima,Iranski vladar Reza Pahlavi,je otvoreno iskazivao svoje laicko opredeljenje,uprkos islamskom karakteru drzave.Takva situacija je omogucila primenu mnogih paktova u iranskom pravnom sistemu.Iako je Iran i dalje zvanicni potpisnik Paktova o pravima coveka otvoreno se krse propisi paktova.Na osnovu Ustava,predsednik Irana moze biti samo lice koje pripada sluzbenoj religiji drzave.Posto je sluzbena vera Irana Dzafaritska sekta siizma,ovom odredbom se onemogucuje pristup toj funkciji svim ostalim Irancima. Nasuprot clanu 18 (koji smo gore pomenuli) ,iranski ustavdozovoljava pored islamske vreme jedino : hriscansku,jevrejsku i zaratustrijansku.Sto onemogucava funkcionisanje pripadnicima ostalih vera. Generalna skupstina je na svom zasedanju 1985.godine ,odlucila da kazni Iran za krsenja prava coveka. Islamske zemlje pokazuju da one nemaju potrebu da pristupe paktovima o ljudskim pravima.Oni nastoje da istaknu da i ostale zemlje treba da odbace pravo koje je stvorio covek,tj covek ne moze bolje urediti medjuljudske odnose od serijata. 55.Pojam i znacaj suvereniteta u Islamu Islam prema poimanju samih muslimana nije vera u smislu koji se ovome terminu daje u evro-americkoj civilizaciji,vec kompletan pogled na svet. Prema ucenju islama,nema odvajanja svetovnog od verskog i sve je u sustini versko,stoga muslimani svoje drustvene potrebe mogu i moraju da ostvarjuju iskljucivo u islamskoj drzavi.

23

Na osnovu ucenja islama o drzavi i politici ,sadasnji koncept organizacije drustva,koji je u osnovi i sekularisticki, za islam je apsolutno nezamisliv.Prema ucenju ove religije,koja je osnovni izvor ideologije i legitimiteta,neprihvatljiv je sekularisticki koncept uredjenja drzave,a samim tim i sve sto iz njega proizilazi : narod kao nosilac suvereniteta,sloboda politickog organizovanja,prava coveka i sve ostalo. U Islamu se suverenitet oznacava pojmom hakemija i odnosi se na onoga ko je nosilac vrhovne vlasti u islamskom drustvu, a on se naziva hakem. To se u islamskoj politickoj i pravnoj teoriji odnosi na Boga,koji se smatra vrhovnim i jedinim zakonodavcem. Smatra se da jedino Bog ima prava da donosi zakone I da svaka ljudska akcija u tom smislu bila najvece svetogrdje.Sva drustva koja se danas baziraju na islamu su manje ili vise teokratska I tendencija jacanja teokratije je vidljiva iz dana u dan. Kada pravimo razliku izmedju hriscanskog shvatanja i islamskog ucenja vidimo da za razliku od hriscanstva gde vlast dolazi od Boga,u islamu postoji direktna Bozija vlast.(Bog direktno vlada islamskom drzavom preko zakona koji je objavio ljudima u Kuranu) Prema Mevdudiju,koji je nauticajniji islamski mislilac 20veka,Bogu pripada potpuni pravni suverenitet i samo on moze da izdaje zakone! Muhamed je kao verovesnik istovremenom sef verske zajednice,poglavar drzave i vrhovni komandant vojske.Zakoni su prenoseni od strane Muhameda.Muslimani veruju da ih je on samo prenosio kao boziji poslanik.Muhamed je objavio veci broj propisa koji danas cine tekst Kurana i kojima je regulisano ponasanje ljudi.Na osnovu tih propisa on je formirao ,,medjunarodno pravo islama. Nakon Muhamedove smrti 632.godine,kada je stvorena ogormna drzava,njenim i jedinim pravim vladarem smatrao se Bog.On je na osnovu islamskog ucenja vladao carstvom na osnovu propisa koje je objavio u Kuranu preko tradicije Sune svoga poslanika. Zato dolazi do stvaranja mnogih novih zakona koji su predstavljali bozije vlasti.Ovi propisu poznati su pod imenom kanuni i donoseni su od strane pojedinih sultana.Ocigledno je da je ovim aktom bila povredjena odredba o Bogu kao jedinom nosiocu suvereniteta i zakonodavne delatnosti,ali da bi se udovoljilo formalno-pravnim zahtevima,koji su naglasavali da se svaki propis proglasi aktom bozijeg porekla,kakuni su ocenjivani od strane sejh ul islama,glavnog tumaca islamske pravovaljanosti svih akata u drzavi pa i kanuna. Vladar islamske drzave i naslednik Muhameda,koji nosi titulu halife2,daje se mogucnost da kao vrhovni tumac serijata i vrhovni sudija utvrdi i druga dela koja spadaju ukrivicna dela protivna moralu islama.Posto je islamska drzava bila veoma prostrana,bilo je jasno da u razlicitim delovima mogu biti razne vrste takvih akata,pa je zato halifa preneo svoja ovlascenja na sudije (kadije).Tako se vidi da u izvesnom smislu sudije preuzimaju i funkcije zakonodavaca,sto je jedna od najvaznijih odlika suverena. Time se jasno pokazuje nedostatak islamskog ucenja o Bogu kao suverenu.Kuran i Suna pokazali su se kao nedovoljnom za regulisanje sveukupnih drustvenih odnosa. Ipak,skoro sve islamske zemlje nisu imale nikakve zakone osim onih koje su izdavali verski autoriteti. Islamske zemlje je moguce podeliti u tri grupe,kako bi videli kako je definisan pojam suvereniteta i ko je odredjen kao njihov nosilac. Prva je ona u kojoj je ustavom jasno odredjeno da je Bog,tj Alah,nosilac suverene vlasti. Druga,u kojoj je suverenom odredjen narod ili drzava,bilo kao samostalni nosioci suvereniteta,bilo u zajednici sa poglavarom,ali gde je samim ustavnim tekstom jasno
2

Vrhovni poglavar svih muslimana.Objavljao je svetovnu i duhovnu vlast.

24

naznaceno da svoja suverena prava narod moze vrsiti samo u skladu sa zakonima,koje je dao jedini stvarni nosilac suvereniteta. I treca grupa drzava je ona koja suverenitet i njegovog nosioca odredjuje najblize nacinu na koji se to cini u Evropi i Americi.Ovde se narod odredjuje kao nosilac suvereniteta i ostvariovao se prema Ustavu.Zakonodavnu vlast je vrsila Narodna skupstina.Ovde vidimo da nema nikakvog spominjanja Boga. U prvoj grupi koja je uprkos dominantnom sekularizmu,odredila Boga kao nosioca suvereniteta bile su : Libija,Iran i Pakistan. U Drugu grupu zemalja spadaju: Avganistan,Irak,Kuvajt,Sirija,Jemen,Jordan,Malezija , Maroko i druge. U trecu grpu zemlaja spadaju : Egipat,Tunis,Alzir i Mauritanija. Upravo iz tog razloga,sto sa jedne strane,postoji privid prave islamske drzave i apsolutnog bozijeg suvereniteta,a sa druge strane,stvarna akcija onih koji se predstavljaju za narodne predstavnike i branioce bozijeg zakona,ojacala je islamska opozicija. Ovaj snazni pokret poznaj pod nazivom ,,Islamski fundamentalizam ,trazi ostvarenje ideje o pravoj muslimanskoj drzavi u kojoj bi Bog bio jedini pravi nosilac suvereniteta. Mevdudi i Sejid Kutb smatraju da danas nema nijedne prave islamske drzave,a samim tim nigde Bog nije dobio ono mesto koje mu pripada tj.mesto suverena i apsolutnog pravnog autoriteta.(danas postoji samo deleimicni privid bozijeg autoriteta) Ideologija za koju su se zalagali Kutub i Mevdudi realizovala se delimicno u Iranu prema idejama i akciji imama Homeinija.Homeini zastupa ideju o imamu kao predvodniku nacije, tj zajednice vernika i to imamu koji je potomak po krvi Muhamedov,dok Kutb i Mevdudi ne vezuju vodjstvo u islamskoj zajednici sa srodstvom sa bozijim verovesnikom.Po njemu je islamska vlada ustavna u smislu da su upravljaci obavezni da pridrzavaju uslova definisanih u kuranu.Ovo znaci da nema niti sme biti vlasti osim bozije i da mora postojati neko ko ce moci jasno da protumaci boziju volju. Islamska republika je sistem koji pociva na veri u : 1.postojanje jednog jedinog Boga,u njegov suverenitet,u njegove zapovesti i neophodnosti da se potcini njegovom poretku i 2.Bozija primarna uloga u stvaranju zakona. 56.Ideja islamske drzave Islamski pojam drzave nije identican sa pojmom u evro-americkoj politickoj teoriji i praksi. U evro-americkoj teoriji i praksi drzava je aparat za prinudu koji pod pretnjom primene sile za neizvrsavanje donetih odluka primorava gradjane da postupaju po pravnim dispozicijama. U tom smislu vidimo da je pravo jedan od najvaznijih elemenata kojim drzava ostvaruje svoje ciljeve I da drzava stvara pravo da bi preko njega garantovala skladan i funkcionalan razvoj drustva. U hriscanskoj teokratiji gde Bog sluzi kao jedan od potpora vlasti,ipak je drzava ta koja stvara pravo i ona je tvorac pravnog poretka. Nista od toga nema u islamu. Islam kao religija i kao pogled na svet,ne poznaje pravo koje stvara drzava.U islamu sve se vrti oko religije.Zajednica muslimana je pre svega verska zajednica,a onda sve ostalo.Sto znaci da se celokupna drustvena nadgradnja stvara da bi se obezbedilo funkcionisanje verske zajednice.Islam je i vera i drzava. U islamu se drzava dozivljava kao sredstvo za ostvarivanje religije.U njemu se pravo stvara na osnovu religijskih propisa,sto znaci da se tvorcem prava smatraju samo poznavaoci

25

religije(svestenici).U evropskom smislu,drzava treba da obezbedi realizaciju sankcije,ako onaj na koga se dispozicije neke obavezne norme odnosi,po njoj ne postupi pravilno. U islamu svestenici su ti koji daju i sankciju,a nekad je samo primenjuje na osnovu uzimanja iz osnovnih izvora islamskog prava:Kurana,Sune,Idzme(jednoglasno misljenje),itd Prema tome,drzava ne stvara ni sankciju,vec samo obezbedjuje njenu primenu.Tako vidimo da je pravo potpuno u funkciji vere,a isto tako i drzava. Citava drzavna struktura je podredjena ostvarivanju verskih ciljeva,pa je sam sef te zajednice istovremeno i verski funkcioner.(Muhamed je osim verovesnika,bio istovremeno i sef drzave i vrhovni sudija i glavnokomandujuci oruzanih snaga). Cesto se postavlja pitanje da li postoji tacno propisan oblik islamske drzave i sta jedna drzava mora da poseduje da bi bila priznata za pravu islamsku zajednicu?U proslosti je postojalo mnogo drzava koje su za sebe tvrdile da su jedini prave islamske drzave i da one jedine slede poruku bozijeg verovesnika Muhameda.Samim tim su se negirale isto takve tvrdnje drugih,kojima je tim cinom negiran islamski legitimitet.Kao posledica svega toga nstajali su brojni ratovi medju muslimanskim zemljama.I svaki od tih ratova je bio karakterisan kao rat za veru tj.sveti rat dzihad. Veoma je tesko utvrditi koja je drzava bila islamska u pravom smislu te reci.Ono sto je bilo sigurno jeste da je prava ona muslimanska drzava koja je imala snagu da brani islam od napada sa strane. Jedna drzava je islamska ako u njoj funkcionisu neki neophodni instituti,a medju najvaznijima jesu oni koji se odnose na ulogu sefa drzave kao poglavara islamske zajednice tj.imama i da u zemlji postoji islamski pravni poredak. Ideju islamske drzave najbolje je izrazio Homeini,koji je izneo svoj stav o obavezi drzavnog poglavara da bude potcinjen verskom vodji. ,,Fakihi (ljudi koji vladaju islamskom jurisprudencijom) vladaju nad sultanima. Ako su sultani muslimani,oni moraju da se potcine fakihima i moraju im se obracati pre izvrsenja zakona,jer su jedini pravi vladari fakihi licno.Suverenitet dakle pripada fakihima,a ne onima koji su usled slabog poznavanja zakona obavezni da im se potcine. Prema tome,Homeini smatra da sef islamske drzave mora biti verski autoritet ili grupa verskih autoriteta. **Osnovni zadatak verskih autoriteta jeste da u praksi primenjuju zakon koji je vec donet od strane Boga.Sto znaci da na zemlji mogu biti primenjeni samo oni zakoni koji su vec stvoreni od strane Boga i da bez njih nema ni islamske drzave.To je pravo jedino koje sme da postoji i samo ako ono postoji,moze se reci da je jedna drzava-islamska drzava. Na osnovu ovoga mozemo zakljuciti da je islamska drzava samo ona drzava koja u sebi ima ove dve institucije,postojanje sefa koji je istovremeno i verski vodja i ako se u zemlji primenjuje islamsko pravo. Postojece muslimanske zemlje moguce je podeliti na dve grupe : 1.Prva grupa u kojoj su zemlje gde se islamski karakter vise naglasava i tu spadaju Iran , Saudijska arabija,Maroko,Malezija,Avganistan i 2. Druga grupa zemalja koje imaju islam kao izvor ideologije i legitimiteta,ali politickom praksom i ustavnijm dokumentima njihovi sefovi nisu odredjeni kao verske vodje nacije.

26

Kao najkarakteristicniji primer imamo Iran.Ustavom ove zemlje odredjeno je da je ona prava islamska drzava.Vec 5. clanom odredjeno je da je vodja iranske nacije teolog,koji ima sve funkcije koje je nekada imao tradicionalni imam. U Saudijskoj Arabiji,kao sto vec znamo oni nemaju ustav,jer vladaju na osnovu Kurana.Samim tim je vec jasno da se kralj ove drzave ponasa na isti nacin na koji se ponasao i verovesnik Muhamed tj.da ta osoba ima u svojim rukama sve vrste vlasti. 57.Islamsko pravo i medjunarodni poredak Islamsko pravo koristi se kao pozitivno pravo u ogromnom broju savremenih drzava gde zive muslimani. Islamsko pravo je sistem pravila kojim se regulise ponsanje muslimana u odredjenom domenu i nemuslimana koji zive na teritorijama pod upravom koja se inspirise islamskim pravom. U islamu nema prava koje stvara drzava.U islamskom ucenju prisutna je teza da vera treba da regulise podrucje prava. Drzavna vlast je podvrgnuta pravu,a nikako obratno,dok je glavna duznost drzavnog poglavara da stiti i sprovodi serijat.Po sialmskom ucenju serijat se u osnovi saznaje putem otkrovenja.Glavni izvor sadrzaja serijatskih normi je Kuran-kao sveti tekst islama i Suna-kao normativna praksa Muhameda-poslanika islama. Bitna karakteristika serijatskog prava je cinjenica da ono,posto je versko,obavezuje sve muslimane ma gde ziveli. Takodje,ono sto je veoma vazno,jeste cinjenica da je drzavna vlast koriscena u ostvarivanju krajnjeg cilja a to je sirenje islamske vere putem svetog rata dzihada na citav svet,odnosno uspostavljanje islamske vladavine na svakom delu zemljine kugle. Posto je islamsko pravo bozansko,jasno je da se svaka reforma ovog pravnog sistema moze vrsiti samo u meri u kojoj se ne zadire u osnovne izvore Kurana i Sunu. Tretiranje islamskog prava u medjunarodnom poretku valja podeliti na 3 najznacajnija podrucja : 1.Medjunarodni javnopravni elementi islamskog prava iUnutrasnje pravo islamskih medjunarodni poredak. 2.Privatnopravni elementi medjunarodnog prava islama i medjunarodni poredak. 3.Unutrasnje pravo islamskih drzava i medjunarodni poredak. Ako govorimo o medjunarodnom pravu islama,onda moramo reci da serijatsko pravo nema posebno medjunarodno pravo,vec da je to jedan deo serijata ciji je cilj da regulise odnose izmedju muslimana i nemuslimana,ma gde se oni nalazili. U serijatu postoji deo koji se bavi medjunarodnim odnosima,koji se naziva sijer (koji je deo fikha,odnosno deo islamske pravne nauke).Prema fikhu citav svet je trebalo da postane jedna jednistvena drzava sa Kuranom kao ustavom i halifom kao poglavarom,u sunitskoj varijanti islama,ili imamom u siitskoj. Zbog toga je islamska zajednica,imala za cilj da sve nemuslimasnke vladare pozove da se pridruze muslimanima na taj nacin sto bi se odrekli svoga suvereniteta u korist ,,bozije drzave i postali podanici Boga,a samim tim i podanici muslimana.Ali,nemuslimanskim zemljama se nudila mogucnost da prihvate islam i time se izjednace sa muslimanima,postajuci braca po veri.To bi im omogucilo da imaju ista prava i obaveze u opdnosu na drzavnu vlast.Ova koncepcija je od samog pocetka iskljucivala ono sto cini osnovu savremenog

27

medjunarodnog prava,a to je pravo na razlicitost i postojanje razlicitih drzava koje bi bile suverene. Islamsko pravo je predvidelo da ako nemuslimani odbiju da prihvate ponudu da predju na islam i postanu braca po veri i deo jedinstvene islamske drzave,onda se tim ljudima mora objaviti rat sa ciljem njihovog nasilnog potcinjavanja vlasti muslimana. To ne znaci da oni moraju promeniti veru,vec samo da moraju prihvatiti vlast islamske drzave.Onaj deo islamskog prava koji tretira odnose sa drugim drzavama je ratno pravo. Teheranski profesor medjunarodnog prava,Matine-Daftary,rekao je da je islamsko pravo podelilo svet na dva dela : svet islama i svet rata. Teorijski,odnosi izmedju ova dva sveta nisu bili miroljubivi,oni su bili stanje rata,ali to nije moralo da znaci da su se neprijateljstva stvarno odvijala. Islamske zemlje obavljaju pravni i svaki drugi saobracaj sa ostalim delom medjunarodne zajednice,sluzeci se normama opste prihvacenog medjunarodnog prava : odrzavaju diplomatske odnose,sklapaju ugovore i slicno. Drugi segment,odnosi se na mesto islamskih propisa koji imaju medjunarodni karakter,a ticu se privatnopravnih odnosa.Islamski svet je,zbog unutrasnjih potreba,a io zbog pravnog saobracaja sa neislamskim svetom,poceo da uvodi u svoje pravne poretke evropsko pravo. Uprkos cinjenici da su mnoge norme iz Evrope uvedene u pravni poredak,to je ipak imalo svoje granice.Sve ono sto se ticalo licnog statusa-brak,porodica i sve sto iz toga proizilazi: razvod,tutorstvo nad decom,usvajanje,ostalo je u domenu verskog prava.Ovo versko pravo primenjivali su specijalni serijatski sudovi.U Iranu se za seksualni odnos muskaraca nemuslimana i zene muslimanke predvidja smrtna kazna.Deca rodjena u braku muslimana i nemuslimanke,posle razvoda obavezno pripadaju ocu i moraju biti vaspitani kao muslimani. Takodje,svaki musliman koji napusti veru gubi pravo na nasledstvo. Treci segment,odnosi se na unutrasnje pravo islamskih drzava i medjunarodnom poretku. U svetu postoji dugo ideja da mnoge grane prava koje su bile smatrane autonomnim i apsolutno nedodirljivim za subjekte koje podlezu nekom drugom suverenitetu,sada to vise nisu.Tu se misli na ljudska prava,od samog osnivanja OUN,a mozda i ranije,ova materija od unutrasnjeg pravnog i politickog pitanja,prerasla u medjunarodno.Veliki broj zemalja ne primenjuje niti Opstu deklaraciju o ljudskim pravima,niti bilo kojui akt koji je na osnovu nje proizasao iz OUN.Tu se pre svega misli na paktove o pravima covekaOUN,a zatim na Deklaraciju o ukidanju diskriminacije u odnosu zene itd.Tako se u islamskim zemljama ljudi sudskom odlukom ubijaju zato sto su promenili veru,kakav je slucaj u Iranu , Sudanu , Saudijskoj Arabiji. 58.Pravni sistem Organizacije islamske konferenecije Sa ukidanjem halifata 1924.godine islamski svet gubi svog medjunarodnog reprezenta.Od tada muslimanske zajednice u pojedinim drzavama zive sasvim samostalno.Kao posledica toga nastaje i formalno razjedinjavanje muslimana.Ali,zbog cinjenice da muslimani na osnovu serijata su obavezni da zive u jedinstvenoj zajednici,javlja se teznja za njihovim ponovnim ujedinjenjem.Tako se javlja pokret sirom islamskog sveta sa ciljem ozivljavanja ideje halifata. Ove ideje postaju narocito jake posle dekolonizacije islamskih zemalja i porasta njihove ekonomske moci usled otkrica velikih rezervi nafte.U tim aktivnostim najvaniju ulogu dobija

28

Saudijska Arabija iz nekoliko razloga.Najvaznija ideja je ostvarivanje jedinstva na bazi vere,sto cini jedan od osnovnih stubova vahabizma(vladajuca sekta u Saudijskoj Arabiji).Drugi razlog je nastojanje saudijskih rukovodilaca da na osnovu islama potisnu ideje arapskog nacionalizma ciji je sampion bio Naser.Potiskivanjem nacionalizma,trebalo je istaci primat islama. Vladar Saudijske arabije Fejsal je pokrenuo ideju o stvaranju vladine organizacije islamskih drzava jos 60 godina.Njegovu ideju su podrzale razlicite zemlje kao sto su Iran i Pakistan.Akcija za stvaranje organizacije uoblicena je 1965.godine planom o stvaranju ,,islamskog pakta.Ova ideja je naisla na protivljenje Egipta,Sirije i ostalih zemalja koje su zadrzavajuci islam kao izvor ideologije i legitimiteta,tezile nka primatu nacionalnog arapskog faktora. Kda je 1969.godine doslo do paljenja dzamije Al-Aksa u Jerusalimu,kralj Fejsal je poslao poziv svim liderima muslimanskih zemalja za dogovor oko zastite svih svetih mesta.Na osnovu toga od privremenog odrzanog u Rabatu u septembru 1969.godine stvorena je mudjunarodna organizacija ,,Islamska konferencija. Ova institucija je prva medjunarodna organizacija koja svoje clanstvo okuplja na osnovu pripadnosti istoj religiji. Osnovni kompromis je nacinjen prilikom odredjivanja ciljeva i nacela Organizacije : Nema potrebe za postojanje vise islamskih drzava,vec su svi muslimani duzni da zive u jednoj zemlji.Na osnovu ovoga,nema posebnih drzavljanstava jer su svi muslimani drzavljani jedne iste drzave.Kao posledica toga tvorci Organizacije islamske konferencije OIK istakli su da svi muslimani cine jedinstvenu naciju ,takodje potvrdjuje se i neprikosnoveno pravo na postojanje posebnih drzava muslimanskog naroda. Takodje,istice se privrzenost OIK,pravima coveka i povelji OUN.U konkretnom ponasanju se pod pravima coveka se ne podrazumeva sistem normi predvidjen paktovima OUN,vec korpus serijatskih propisa. Ostale karakteristike pravnog sistema OIK jesu : -da ne postoji klasicni glavni niti izvrsni organ, -tekst povelje ne govori nista o clanstvu subjekata koje nemaju atribute drzave. -Istice se i da svaka islamska drzava,ne moze postati clanica Organizacije,ako se ne precizira sta je to muslimanska drzava. Prestavnici povelje islamske konferencije su : Avganistan,Alzir,Arapski emirati , Bahrein , Cad,Egipat,Gvineja,Indonezija,Iran,Jordan,Kuvajt,Liban,Libija,Mauritanija,Maroko,Niger, Oman,Pakistan,Saudijska Arabija,Senegal,Sijera Leone,Sudan,sirija,Tunis,Turska,Jemen. Okupljeni u Dzedi 1972.godine. Pozvali su se na konferenciju kraljeva i sefova drzava ili vlada islamskih zemalja odrzanu u Rabatu 1969.godine. Podsecajuci na prvu Islamsku konferenciju ministra inostranih poslova odrzanu u Dzedi 1970.godine,kao i na drugu Islamsku konferenciju ministra inostranih poslova odrzanu u Karaciju 1970.godine. Uvereni da njihova zajednicka vera prestavlja mocan cinilac zblizavanja i solidarnosti izmedju njihovih naroda. Reseni da sacuvaju duhovne,moralne i socijalno-ekonomske vrednosti islama. Ponovo potvrdjujuci svoju privrzenost Povelji OUN u osnovnim pravima coveka. Odlucni da ucvrste veze medju narodima i sacuvaju tekovine zajednicke civilizacije zasnovane na principima pravde tolerancije i nediskriminacije. Nastojeci da unaprede svuda u svetu blagostanje,napredak i slobodu covecanstva.

29

59.Spoljno-politicka koncepcija Seida Kutba,ideologa savremenog islamskog fundamentalizma Islamski fundamentalizam je teznja da se pronadje prava sustina islama i da se na osnovu nje preradi celokupan drustveni zivot islamskog i sveta uopste. Ideologija Sejida Kutba je najbolje predstavljena u njegovim delima ,,Znakovi na putu i ,,U senci Kurana.U njegovim delima preovladava tradicionalna islamska tj.serijatska teorija medjunarodnih odnosa koju Kutb samo pokusava da ozivi i ucini ponovo aktuelnim. Serijatsko islamsko pravo je nastalo od VII-X veka i sadrzi svoju medjunarodnu komponentu. To je korpus normi koji regulisu odnose muslimana i nemuslimana,bilo da se oni nalaze izvan ili unutar islamske drzave.Prema ucenju islama,ovo je vera koja je namenjena citavome svetu i svi medjuljudski odnosi moraju biti regulisani prema islamskom pravu. Serijatsko pravo nalaze muslimanima da citavog zivota vrse islamsku misiju Davu,dok se zemljina kugla ne pretvori u jedinstvenu zajednicu. Ukoliko nemuslimanski politicki entiteti ne zele da prihvate islam,sto se izrazavalo kroz prihvatanje islamske politicke supermatije,tj prestanka nezavisnosti nemuslimanskih drzava,onda je u takvim zemljama morao biti objavljen sveti rat-dzihad. Iz tog razloga citav svet se prema islamskoj pravnoj teoriji deli na svet rata i svet mira.Ova dva sveta su se nalazila u stanju vecnog neprijateljstva koje se moze samo privremeno prekinuti,ali taj interval ne sme u principu biti duzi od 10 godina. Sto znaci da nema trajnog mira niti miroljubive keogzistencije izmedju sveta islama i nemuslimanskih zemalja.Trajni mir moze nastati samo kada citav svet bude podredjen islamskom pravu,serijatu,sto se tumaci kao bozija volja. Kutb se kasno ,,preobratio na islam,tek nakon svog boravka u SAD,gde je boravio na studijskom boravku posle II svetskog rata.Za njeha je SAD bio olicenje onog dela sveta,protiv koga se islam bori od svog nastanka.Zato je Kutb video izlaz u povratku tradicionalnim islamskim vrednostima.Za njega je poseban sok predstavljala cinjenica da dzahlijski (neznabozacko drustvo) obicaji sve vise prodiru u njegovu otadzbinu Egipat,koji je on sve vise dozivljavao kao zemlju udaljenu od islamskog idela. Za Kutba citav svet se deli na svet rata i svet islama. ( sto puta napomenuto) Nacionalnost muslimana je bila njegova vera.On kaze da postoji samo jedna otadzbina i to je bozija otadzbina.Vidljivo je da po njemu postoji samo islamska otadzbina,koja je u stalnom neprijateljstvu sa svim ostalim zemljama,bilo da su hriscanske,jevrejske,ateisticke tj sekularne. On kaze da nema miroljubive koegzistenicje izmedju prave islamske zajednice,koja prema njemu ni ne postoji,i ostalog sveta.Odnos medju njima je odnos rata sve do konacne pobede islama,u koju uopste ne sumnja. Takodje,dodaje i da postoji samo jedna kuca.To je kuca islama u kojoj postoji islamska drzava,gde vlada bozija religija,cija se pravila sprovode i gde se muslimani staraju jedni za druge.Svaka druga kuca je za muslimana samo neprijateljska i njegov odnos sa njom ne moze biti nista drugo osim rata ili primirja vezanog za odredjene uslove.

30

Zemlja na kojoj ne vlada islam i koja nije potcinjena njgovim institucijama od strane muslimana,smatra se neprijateljska i mora se protiv nje voditi borba,cak i ako musliman u toj zemlji poseduje svojinu i interese. Jedino srdostvo koje musliman priznaje je sredstvo medju vernicima.Svako ko ne prihvati muslimansku veru,tj njen primat u organizovanju i regulisanju drustvenih odnosa,prestaje da bude postovan od strane muslimana,pa cak i ako je njegov otac. Kutub kada govori o borbi za slobodu koju islam vodi,smatra da je osnovni cilj su obavezi odnosno da se potcini bozijim zapovestima.Njen cilj nije da zastiti ljude od zloupotrebe vlasti, A pravedno je ono sto islam zahteva bez obzira sta vernik misli o tome.Jer,ljudi nisu sposobni da ocene sta je za njih dobro,a sta nije.To moze samo Bog. 60.Pojam i sustina dzihada Pokret nesvrstanih sastavljen je od zemalja koje se razlikuju po svojoj politickoj,religijskoj i etnickoj pripadnosti.Vaznost islamskih zemalja je izvesna zbog-njihoce brojnosti u pokretu i specificnih problema koje u njega unose.Kada se govori o brojnosti islamskih zemalja,one cine oko 40% svih clanica.U odnosu na ukupan broj stanovnika u nesvrstanim zemljama , muslimana ima oko 50%. Najvece nesvrstane zemlje,osim Indije,istovremeno su i islamske :Indonezija , Nigerija , Pakistan i Egipat. Problemi islamskih zemalja vazan su deo aktivnosti nesvrstanih.Medju najvaznijim je iransko-iracki rat i ostali oruzani sukobi. Islam je nastao na istom prostoru na kome su nastali hriscanstvo i judaizam.Za razliku od njih,isla je rodjen u krilu slobodnog naroda.Ta pojava se poklopila sa prelaskom iz rodovskog u robovlasnicko drustveno uredjenje. Osvajanjem u ime islama,stvorena je ogromna imperija koja se protezala od Spanije do Indije.Shvatajuci neophodnost usvajanja novih naucnih znanja neophodnih za rukovodjenje drzavom,usvojili su najvisa dostignuca Helenizma i Persije. U islamskom svetu,za razliku od evrope,znatno je manje negovano slikarstvo,skulptura,drama,ozbiljna muzika itd.Jer,u islamskoj tradiciji je shvatano da je Bog stvoritelj i onaj koji stvara portret coveka ili prirode podrzava Boga,tj daje sebi bozije prerogative i mora biti surovo kaznjen. Najznacajniji deo islamskog kulturnog kompleksa je islamsko pravo-serijat. Na osnovu serijata,bogu pripada puni suverenitet.Prava islamska zajednica mora biti organizovana prema bozijim zakonima,a svaki akt javnih vlasti mora biti zasnovan na serijatu. Pitanje organizacije islamske drzave serijat veoma detaljno obradjuje.Svi muslimani,moraju da zive u jedinstvenoj zajednici,koja se naziva uma (umma).Ovaj pojam predstavlja sinonim za naciju. Aktom primanja islama,musliman se odrice svojih dotadasnjih uverenja i nacije.Od tog momenta njegova nacija postaje zajednica muslimana. Pripadnost islamu znaci prihvatanje cinjenice da je prava vera samo islam,i da se na zemlji mora uspostaviti islamski pravni poredak. Muslimani su duzni da stalno vrse islamsku misiju,ciji je cilj pretvaranje sveta u zemlji islam.Islamske akcije koje imaju za cilj jacanje islamske zajednice u tom smislu su u praksi poznate pod imenom dzihad.Najcesce se ovaj izraz prevodi kao ,,sveti rat.Dzihad je mnogo vise od rata,to je u stvari ,,skup mera i aktivnosti na moralnom,politickom,ekonomskom i vojnom planu namenjenih sirenju i jacanju islamske religije i zajednice. To je sistem akcije I postupaka svih vrsta na individualnom i kolektivnom planu koji Muslimani preuzimaju u cilju jacanja islamske religije i sirenja zajednice vernika.

31

Svaki poziv nemuslimana,od 622.godine izazvao je oruzane sukobe.To je uvek bio rat za veru.U poslednje vreme pojavljuju se i autori koji nastoje da opovrgavaju ovako prevodjenje reci dzihad.Po njima,dzihad ne moze biti sveti rat,jer islam ne poznaje pojam sveta. Serijatsko shvatanje medjunarodnih odnosa,koje se formiralo od VIII do XI veka,podrazumeva da odnosi muslimana I nemuslimana moraju biti odnosi rata.Rat moze prestati samo kad u citavom svetu bude uspostavljen islamski pravni poredak. Osnovni razlog prihvatanja nesvrstane politike jeste uverenje o nemogucnosti ostvarenja potpunog islamskog jedinstva. Drugi izvor nesvrstanosti islamskog sveta nalazi se u uverenju nemogucnosti ostvarenja idela o pretvaranju citavog sveta u zemlju islama. Za svakog pravog muslimana islam i serijat su najbolja ideologija.Kuran je u isto vreme bio ,,biblija,jevandjelje,gradjanski i krivicni zakonik i ustav drzave. Pravilna primena serijata ne moze da ne dovede do stvaranja drustava blagostanja. Odnos islamskih zemalja prema doktrini nesvrstanih,manje-vise nista se nije promenilo. Istaknuto je da je jedini nacin za ostavrenje ciljeva poltika miroljubive koegzistenicije. Ona je postala i pravno obavezna ,jer je rezolucijom Generalne skupstine OUN usvojena deklaracija o ,,Nacelima medjunarodnog prava o prijateljskim odnosima i saradnji drzava.Usvajanje ove deklaracije je pobeda nevrstanih zemalja. Drugo podrucje odnosa islamskih zemalja prema doktrini pokreta,je akcija za ostvarenje njegovih ciljeva u praksi.Ovaj deo se moze podeliti na politicki i ekonomski. Kao primer(za politcki deo) mozemo navesti situaciju u Palestini.U vecini zvanicnih stavova i nastupima arapskih drzavnika istice se da se resenje problema ne vidi samim stvaranjem nezavisne drzave arapskog palestinskog naroda,vec se trazi unistenje Izraela kao drzave.Taj zahtev se kosi sa poveljom OUN-a,jer je Izrael stvoren zvanicnom odlukom Ujedinjenih nacija. Sto se tice ekonomske strane problema,moze se reci da bogatije islamske zemlje postupaju sektaski.Sektastvo se ispoljava u razlicitom tretmanu islamskih i neislamskih zemalja.Prilikom davanja kredita,prednost se daje islamskim zemljama. Treci segment politike nesvrstavanja,koji se odnosi na primenu ciljeva pokreta u unutrasnjem zivotu zemalja clanica. Vecina islamskih zemalja nije prihvatila paktove o pravima coveka OUN.Pojacani talas islamizacije vodi jos vecem suzavanju slobode ponasanja.Najekstremniji medju zagovornicima ove ideje idu toliko daleko da predlazu izlazak islamskih zemalja iz OUN i stvaranje posebnih Ujedinjenih nacija islamskih naroda. Viktor Berar je bio istoricar I politicar poznat u francuskom javnom zivotu.One je posveti svoje proucavanje ,,istocnog pitanja.Bio je to sistem kao u evrospskoj Turskoj.Svaki aga Kurd imao je odredjeni broj hriscana,koji su se obavezali da mu redovno placaju poreze.Kurdi su bili privilegovani u svim domenima zahvaljujuci tome sto su bili muslimani.Ziveli su prema svojim zeljama.U tom periodu,manji broj Jermena je bio angazovan od strane sultana u drzavnoj sluzbi.Isto ovome treba dodati i da je vecina Jermena bila na selu gde su ih kurdske

32

age zestoko eksploatisale.Uobicajna maltertiranja su se vrlo cesto pretvarala u masakre,sto je bila normalna stvar u osmanskoj drzavi.Dzelati su bili muslimani,a zrtve hriscani. Delujuci tako,muslimani Male Azije su pretvorili Jermene u manjinu u njihovoj sopstvenoj zemlji.Nosioci toga posla bilu su prevashodno Kurdi.Jermeni nisu mogli da podnose takav zivot,menjali su veru i kurdizirali se sa vremenom. Sultan je hteo da dokaze svoj karakter muslimana,zato je privilegovao Kurde i druge muslimane ne-turske nacionalnosti na stetu svoje sopstvene nacionalnosti.Kurdi su siroko zloupotrebljavali tu privilegiju pa su maltretirali i same etnicke Turke.I Jermeni i Turci su se podjednako zalili. Situacija Jermena je pocela da se pogorsava sa porazima carstva u ratu sa Rusijom,zatim nakom oslobodjenja od osmanske okupacije Grka,Srba i Bugara. To je dovelo do radjanja revolucionarnih organizacija i isticanja zahteva za izjednacavanje u pravima.Jermeni su zahtevali jednakost u pravima pred zakonom.Musliman se uvek smatrao kao gospodar.On misli da bi se brzo jednakost okrenula protiv njega. Berar je obradio period koji je bio uvod u masovnu istragu za vreme I sv.rata,tacnije receno masakre koji su se odigrali u drugoj polovini XIX veka.U tom periodu Osmanska imperija nalazila se pod vlascu Abdul-Hamida halifa i sultana.Drzava je u tom periosu bila izklozena napadu nacionalizama.Da bi ugusio nacionalizme,Abdul-Hamid je ojacao panislamizam,kao svoju primarnu podrsku odabrao je muslimanske narode neturske nacionalnosti.Abdul Hamid je poverio kurdima zadatak da unisti sve ono sto bi moglo da zabrine uplasenog stanovnika Jildiza ( carska palata) U takvom stanju stvari izvrsen je prvi veliki masakr Jermena i drugih hriscana u drugoj polovini XIX veka. Pozicija Jermena za vreme Abdula nije bila toliko teska.Jermeni su ziveli svuda u imperiji,ali su bili najbrojniji u Maloj Aziji.Zelja za slobodom koju su Jermeni pokazali je shvacena kao zahtev za seceojism i destrukcijom islamske drzave.Zato Abdul zahteva povratak pravnim principima vlade : samo muslimani imaju pravo na postojanje,ostali su postedjeni samo zahvaljujuci toleranciji gospodara.Njegovo pravo na zivot je samo poklon koji je uvek privremen i koji se uvek moze oduzeti.Poziv Abdula i njegovih jednovernika predstavljali su dzihad,tj napor za jacanje religije ciju inkarnaciju je predtsvljalo Osmansko carstvo.Sve te akcije su bile podrzane od strane halifa.Abdul je sanjao da sve muslimanske narode ujedini pod svojom zastavom.Da bi naredio i izazvao u Indiji i Turkestanu,u Egiptu,u citavoj Africi i Aziji,protiv svih nevernika pobunu sveti rat-dzihad,on ga je najpre probudio u svojoj Turskoj.Od 1980.on se razvija svuda.Halif je ucinio od sultana licnog neprijatelja svih hriscana. Bila je to polazna tacka.Genocid Jermena,Srba,Bugara,predstavljali su pokolje u ime vre.Bio je to verski rat-sveti rat-dzihad.Svi muslimasnki narodi carstva su u njemu ucestvovali. Ucestvovali su jer je dzihad bila verska tj.sveta obaveza za sve prave vernike.Ta verska obaveza je svoj vrhunac dostigla u istrazi Jermena zato sto su oni bili najblizi centru drzave.Svi Jermeni koji bi promenili veru su bili spaseni.

33

61.Koncepcija mira u ideologiji islamskog fundamentalizma Islamski fundamentalizam je pokret ciji je osnovni cilj saobrazavanje licnog i kolektivnog zivota sa islamskim idealom,kao i da pronadje pravu sustinu islama tj.njegov fundament. Sam pojam islam je u vezi sa pojmom mira,koji se na arapskom izgovara selam. Muslimani se medjusobno pozdravljaju zeleci jedan drugom mir,tako da je jasno da je osnovni cilj islama uspostavljanje miroljubivih odnosa medju vernicima. Mir je trebalo zasnivati na islamu,sto je sasvim logicno da ga jedan od najvecih specijalista naziva(Muhamed)-Islamski mir. Muhamed je propovedao da je islam religija namenjena citavom svetu.U njegovo vreme stvoreno je pravilo da je islamska zajednica vernika,istovremeno i drzava. Odnosi izmedju islamske i ostalih drzava jesu odnosi rata,jer je na osnovu Kurana i prakse Muhameda izgradjena islamska medjunarodna doktrina koja podrazumeva da su muslimani obavezni da vrse islamsku misiju sve dok se citav svet ne pretvori u jedinstvenu drzavu u kojoj ce vladati trajni mir regulisan serijatom.Znaci konacni cilj islama jeste mir i to je osnovna teznja ove religije,ali mir podrazumeva da na citavoj planeti mora vladati islamski pravni poredak.U suprotnom,sa svima onima koji odbijaju davu nema niti moze biti mira i muslimani su sa njima u stanju trajnog neprijateljstva. U skladu sa tim stvorena je serijatska teorija medjunarodnih odnosa prema kojoj se citav svet,deli na svet rata i svet mira.Odnosi izmedju ova dva sveta mogu biti samo neprijateljski,a neprijateljstvo moze prestati samo onda kada stanovnici nemuslimanske drzave prihvate islam i postanu braca po veri i kada prihvate pokornost muslimanskoj drzavi.(primirje moze trajati samo 10 godina) Islamska koncepcija mira iskljucuje trajnu miroljbivu koegzistenciju ali je cinjenica da vecina muslimanskih zemalja danas jednostavno odbija da deo doktrine na koju se poziva primeni. Jedna od najznacajnijih organizacijakod islamsko-fundamentalistickih pokreta jeste ,,Muslimanska braca. Prema ideologiji muslimanske brace pravi mir moze nastatisamo onda kada citav svet bude pod upravom centralne islamske vlade i kada nestanu sve nemuslimanske drzave.Osnivac i idejni vodjaje bio Hasan el Bana.On je smatrao da nema miroa ni sa jednom zemljom koja odbija da prihvati islamizaciju. Prikazacemo i primere dve sunitske fundamentalisticke organizacije : 1.Prva organizacija je pokret Ibad al Rahman.Osnivac organizacije je bio Mohamed Omer Dauk.Na osnovu njegovih shvatanja svi muslimani se moraju boriti za stvaranje islamske drzave.Glavni zadatak te zemlje je verski prozelitizam tj.propaganda,znaci nema niti moze biti aktivne i miroljubive koegzistencije takve politicke zajednice i zemalja koje odbijaju islam.Odnos sa njima jeste iskljucivo ratnicki I zadatak svakog punoletnog muslimana je da u tome ratu ucestvuje. 2.Druga organizacija je libanska sunitska Partija islamskog oslobodjenja.Cilj im je identican kao ostalim fundamentalistima.Partija islamskog oslobodjenja se bori za stvaranje trajnog mira koji moze nastati tek kada citav svet bude obuhvacen islamskim pravnim

34

poretkom.Prema njihovom vidjenju dzihad je opravdanje svake islamske egzistencije.Dzihad je individualna obaveza svakog muslimana.

62.Jevrejstvo i drzava Izrael Drzava Izrael je nastala posle drugog svetskog rata,nakon podele britanskog mandata Palestine,jer su se na tu teritoriju naselili Jevreji iz dijaspore na osnovu odluke Svetske cionisticke organizacije,bas sa ciljem da se Jevreji vrate na svetu zemlju.Radjanje Izraela neodvojivo je od jevrejske vere.Nakon progona Jevreja iz Palestine i sirenja po svetu izgubili su karakter nacije i postali su verska grupa koja je zivela po religioznim propisima vere. Najvazniji element u nastanku drzave Izrael je formiranje cionistickog pokreta koji je inicirao becki novinar Teodor Hercl.Na njegovu inicijativu sazvan je prvi cionisticki kongres u Bazelu 1897.godine.Na kongresu je doneta rezolucija o stvaranju politickih priznatog zavicaja za jevresjki narod.Tada je odluceno da se zapocne sa naseljavanjem Palestine. Prema verskom kritetijumu se odlucivalo ko prihvata ideju cionizma.Medjutim Jevreji ni tada nisu dobili karakter naroda.Pristalice cionizma,na celu sa Herclom nisu zamisljali Izrael kao versku drzavu.Tek kada je u Drugom svetskom ratu doslo do masovnog unistavanja Jevreja,Svetska cionisticka organizacija se opredelila za jevresku a ne hebrejsku drzavu. Sa stvaranjem drzave pocinje jacanje uloge biblije i religije. Izrael nema svoj ustav jer svestenici smatraju da Mojsijevi zakoni predtsvljaju pravi i uvek do kraja sveta vazeci ustav drzave.Stub drzave je sveta knjiga Biblija. Da bi se shvatila uloga religije u Izraelu,najlakse je poci od Zakona o povratku,kojim se omogucava da se Jevreji vrate u svoju zemlju.Zakon o povratku koji jeizlasala skupstina Kneset 1950.godine,garantuje da svaki Jevrejin ima status izraelskog drzavljaninaPosto taj zakon nije precizirao ko je Jevrejin,doslo je do brojnih problema.Postaje jasno da Jevrejin ima status koji se pre svega vezuje za veru,a ne naciju.Jer svaki covek bilo koje rase,jezika ili nacije samim aktom primanja jevrejske vere stice status clana zajednice vernika,a kao takav moze automatski da postane izraelski drzavljanin.Vec sama ta cinjenica prikazuje Izrael kao versku zajednicu. Kneset je izglasao vise verskih zakona koji se ticu verskih vlasti.Kako je vreme vise proticalo,uloga religije u drzavi sve vise raste i drzava dobija teokratsko lice. Veza izmedju vere I drzave najbolje se moze videti na primeru najdrzavnije moguce institucije-armije.Izraelska armija je tako ustorjena da se jasno vidi da ona ima verske ciljeve i da deluje na ostvarivanju biblijkog ideala drzave.Za ucestvovanje u ratovima armija ima odobrenje vrhovnog verskog staresinstva Velikog rabinata.Sve jedinice imaju svoje svestnike,vojnici su snabdeveni biblijama.Bez verskog legitimiteta akcije se ne mogu izvesti. Kako vidimo,najvaznija drzavna institucija-armija funkcionise kao vojska sa verskim zadacima. Znacaj religije se ogleda u broju i uticaju religioznih partija koje nastoje da od Izraela nacine klasicnu versku drzavu.Mada su glavne politicke snage,bilo leve bilo desno usmerene ,one od 1951.godine nemaju potrebnu vecinu da bi samostlno vladale,sto ostavlja uticaj na politicki zivot i politicki sistem time sto se ovim partijama moraju ciniti ustupciMedju znacajnim politickim verskim partijama je Mafdal ili Nacionalna religiozna partija i partija Agdudat Izrael.

35

Licni status u Izraelu se regulise samo verskim pravom halahom. U Izraelu jevrejstvo se vidi u svkoj pori drustvenog zivota.Vreme se racuna od stvaranja sveta po Bibliji,subota je dan odmora,nacin klanja stoke,cista ishrana Jevrejska drzava prolazi kroz proces klerikalizacije,mada su drzavu stvarali ateisti.Ovaj proces se hranio stalnim uzdizanjem iznad univerzalnih vredosti. 63.Politicka sustina konfucijanizma Konfucijanstvo se vise definise kao socijalno i politicko ucenje,nego kao religija. Poznati religiolog Vasilje kaze da je ,,konfucijanstvo imalo ulogu osnovne religije,vrsilo je funkciju zvanicne drzavne ideologije. Konfucijanstvo je od socijalnog ucenja postalo drzavna religija vec od perioda dinastije Han (206 g,p.n.e.-220 n.e.) .To je vreme kada se razvija Konfucijev kult i kada dolazi do podizanja hramova ovome velikom misliocu.Konfucijanstvo oblikuje svest Kineza i utice na mnoge druge narode gde je ova religija prodrla.Zvanicno,konfucijanizam se kao drzavna religija gasi pocetkom XX veka. Za konfucijanizam se smatra da je to religija koja je najpodloznija vezi sa politikom. Jedini prekid sa konfucijanstvom kao osnovom politicke organizacije,pokusava se ostvariti posle izvrsene socijalisticke revolucije,koju je provela KP Kine posle II svetskog rata. Medjutim,komunisticke reforme nisu uspele da izbace konfucijanizam iz duse naroda. Konfucijanska priroda politike u Kini se ogledala u tome sto su konfucijanci u svojim rukama drzali upravu drzave i drustva,tako da su nosioci politike,od najviseg do najnizeg,tj.cara do najsitnijeg cinovnika,bili izvrsioci konfucijanske doktrine i primenjivali je u praksi. Svaki Kinez je u nacinu zivota,ponasanja prema ljudima,vrsenju vaznih porodicnih i drustvenih obreda i rituala,radio onako kako su sankcionisale konfucijanske tradicije. Krsenje pravila ljubavi (prema familiji,prema pretpostavljenom,prema domovini,prema sefu drzave itd.) jeste jedina konfucijanska definicija skrnavljenja.(Mirce Elijade) Ono sto je za politikologe religije vazno jesu elementi preko kojih he konfucijanizam uspeo da ostvari takav skup vrednosti koji je sistemu dao takvu stabilnost i dugovecnost,da se Kina moze racunati za najuspesniju drzavu na svetu.Najvaznija crta,prema konfucijanizmu,koja doprinosi razumevanju jeste elemenat koji upucuje na ucenje o drustvenom poretku. ,,Neka bude otac,sin-sin,vladar-vladar,a cinovnik-cinovnik.. drustvo uredjeno na taj nacin mora da se sastoji od dve osnovne kategorije vladajuce klase i nizih slojeva,od onih koji misle o upravljanju i onih koji rade i potcinjavaju se.Konfucije i drugi osnivac Man-ce,kao i svi njegovi sledbenici su smatrali da je takav socijalni poredak vecit i postojan. Vazno pitanje je bilo kako se regrutuju ljudi za taj sloj koji upravlja drustvom.Vladalo je uverenje da se put,od onih koji slusaju do onih koji upravljaju,moze preci bez problema ako to neko zasluzi.Kao kriterijum za podelu drustva na gornje i donje slojeve bilo je znanje i postenje ,tj. stepen covekove blizine idealu cjun-ci(savrseni covek). Tako je u drustvu bilo razvijeno osecanje da svako moze biti na vrhu.Zato je stepen negiranja poretka,tj.vladavine bio ogranicen uverenjem da svaka promena u utvrdjenom redu stvari jeste posledica nepostovanja toga reda stvari.Tako da nije trebalo menjati poredak vec ljude koje ga ne ostvaruju prema konfucijanskom idealu.Kada bi usled nezadovoljstva vladavinom dolazilo do masovnihnarodnih ustanaka,koji su negirali legitimitet postojecem vladaru,desavalo se da na celo ustanka dodju uticajni nosioci konfucijanske doktrine.Posle rusenja dotadasnjeg vladara ti ucesnici u ustanku-istaknuti nosioci konfucijanske doktrine,postajali su savetnici novog cara. Takodje za politikolofa je vazno da zna i nacin na koji su se odrzavale tradicionalne vrednosti,odnosno koji su to elementi konfucijanizma proizvodili takve polticke odnose,koji su nestabilnost i nerede oruzanih pobuna svodili na najmanju mogucu meru i tako odrzavali

36

poredak.To se pre svega cinilo sirenjem uverenja,u citavom narodu,da je najvazniji od tri elementa drzave,kako je ucio Men-ce-upravo narod. Tako se kod sirokih masa stanovnistva rasirilo uverenje da je poredak dobar i da su oni ti koji su u njemu najvazniji.Drugi elemenat je bio bozanstvo,a tek treci vladar. Da bi se to ostvarilo u praksi,uceno je da narod nije svestan svojih sopstvenih interesa i da ga zato treba terati tim putem.Kretanje tim putem ostvarivalo se negovanjemposlusnosti potcinjenih premavisim,koji bolje od potcinjenih znaju sta je njihovo dobro.Ta poslusnost se ostvarivala od vrha do dna.Konfucije je stoga razradio najvazniju ideju o sinovskom postovanju.Sin je prema konfuciju bio obavezan da postuje oca da je u srednjevekovnoj Kini bilo nromalno da sin ne svedoci protiv oca cak iako je on kriv.Iz toga proizilazi kakav je odnos gradjana prema vlasti.Kako je drzava prosirena porodica,odnosno kako je Konfucije govorio : ,,da je drzava-velika porodica,odnosno porodica-mala drzava.Iz toga je proisticao isti odnos prema drzavi kao i odnos prema porodici,a to je umanjivalo mogucnost pobune. Pobuna je bila legitimna samo ako je vladar prekrsio konfucijanske norme.I Man-ce je formulisao tezu o pravu naroda,na ustanak protiv takvog vladara. Na osnovu ovoga vidimo da je car svoj legitimitet crpio iz vernosti konfucijanstvu,i on je u izvesnom smislu bio okvir u kome su se propisivala njegova prava i obaveze. Politicka sustina konfucijanske doktrine narocito je ojacala posle simbioze sa suprostavljenom ideologijom legizmom.Legizam je najpre bio u sukobu sa konfucijancima i kada su dosli na vlast u Kini,osporavali su primat konfucijanstva.Kada je lagalizam pobedjen,doslo je do simbioze ove dve doktrine.Legalizam je stavljao iznad svega zakon koji se zasnivao na ostrim kaznama,za razliku od konfucijanizam koji je insistirao na visokom moralu. Kada je lagalizam pobedjen,car hanske dinastije U-di je izmenio karakter konfucijanizma i pretvorio ga u drzavnu ideologiju.Od legalizma je usvojena metodavladanja i institucije : centralizacije administacije i drzavne blagajne,suda,aparata vlasti i sve je to omogucilo upravljanje carstvom.U centru interesovanja su se nasli interesi ocuvanja i jacanja sistema. Konfucijanski ideal je bio dobro organizovanje drzave,koja je sira porodica,tako da je svaki pojedinac opstanak svoje porodice vezivao za drzavu.Propast drzave bi bila i propast njegove sopstvene porodice.Zato je i logicno da takav sistem bude stabilan. 64.Drzava i sintoizam u Japanu Japan je u religijskom smislu sinkreticka zajednica,a sinto je simbol Japana u verskom pogledu,simbol je Japana jer je autenticna japanska religija,nastala na njegovom tlu i religija koja je u mnogo cemu obelezila. Za politikologa je sintoizam posebno vazan jer je dao osnove za stvaranje i odrzavanje japanske drzave.Za njega je vezan nastanak Japana kao drzave i zato sto je dao osnove japanskom nacionalnom identitetu. Istorija uci da je prvi car japanske drzave bio veliki Dzimu,potomak boginje sunca Amaterasu,koji je ziveo na granici izmedju III i IV veka i od njega vode poreklo japanski carevi-temo (nebeski vladar) ili mikado.Amaterasu je najvaznija kami (predmet obozavanja u sintoizmu,prevodi se kao bog,boginja,bogovi).Sintoisticki pogled na svet lezi u srcu japanske kulture i u bliskoj je vezi sa nacionalnim identitetom.Povezivanje cara sa boginjom Amatersu i sintoizmom dalo je i davalo legitimitet vladaru,zahvaljujuci kome je on mogao da vlada drzavom i da kao takav trazi pokornost od podanika.Dok je sintoizam bio najaca religija i uticaj cara bio je bez premca.Kada u VI veku u Japan prodire budizam menja se karakter politickog sistema i uloga nosioca vrhovne vlasti-cara.To je imalo ozbiljne posledice na polozaj i ulogu cara,kao nosioca vrhovne vlasti.

37

Vec od VIII veka uticaj budizma je bio odlucujuci i u politickom zivotu zemlje.Sa menjanjem uloge sintoa i budizma doslo je do direktne polticke promene,koja je dovela do toga da je licnost cara bila bitno ogranicena u svojim funkcijama,dok je zemljom upravljao budisticki monarh. Tako je drzava bila drugacije uredjena.Vlast cara je bila ogranicena.Ta cinjenica bila je posledica smanjivanjem uloge sintoizma u religijskom zivotu zemlje.Tako da su japanski carevi,koji su se u principu obracali sintoistickim bogovima iod njih crpeli svoj legitimitet. Za vreme vladavine soguna(vojskovodje-predvodnika) i njegovih vitezova samuraja,i tada je budizam nastavio da bude glavna poluga nosilaca vlasti.Soguni su bili svesni da kao sinto potisne budizam i istakne na pravo mesto boginju Amaterasu,onda je sa njihovom vladavinom zavrseno. Simbioza religija posebnih formi,predstavljala je osnovu onoga sto je omogucilo da se nacini snazna centralizovana drzava.Tu muslimo na japansku varijantu can budizma-zen. Zen budizam je u svojim cenrima-manastirima uticao na svoje sticenike na specifican nacin.Strogost i surovost vaspitanja,disciplina koja se odrzavala batinama,psihotehnika i smaokontrola,teznja da se covek nauci da bude uporan u postizanju cilja i spreman radi njegovog postizanja na sve.Zato su soguni rado bili pokrovitelji zen-budizma.Oni su razvijali ono sto je kasnije predstavljalo glavnu snagu ujedinjenog Japana : pojedinca spremnog na zrtvu svake vrste,ako je od njega pretpostavljeni zahteva.Kada se u XVIII pocela osecati potreba za centralizacijom u drzavi,ponovo je dovelo do potrebe za vodecom figurom oko koje ce se obavljati centralizacija-car.Tada dolazi do potrebe jacanja kulta imperatora.Ali da bi taj kult mogao da jaca,potrebno je da mu se da ideoloski legitimitet.I on se nalazi u sintoizmu.Ako jaca uloga sintoa,onda obavezno jaca i uloga potomaka njegove glavne boginje amaterasu-japanskog cara.Feudalci kojima sada treba centralizam,doprineli si da pocne da jaca sintoizam,a da slabi budizam.Sve je to dobilo na znacaju u drugoj polovini XIX veka kada pocinje faza restauracije carske vlasti,a za cim ide vracanje uloge sintoizma kao zvanicne drzavne religije.Ta faza restauracije se naziva Mejdzi i ona pocinje 1868.godine. Sintoizam postaje zvanicna drzavna ideologija.Ponovo se ucvrscuje kult boginje Amaterasu. Ona je postala simbol japanske drzave i nacionalizma. Odanost prema caru postaje osnov patriotizma i tu se pokazuje plodotvorna posledica zen budizma,koji je posluzio kao osnovica za jacanje siintositicke drzave.Ova privrzenost caru je rodila brojne kamikaze koji su za vreme II svetskog rata zrtvovali svoje zivote za njega. Japan je vodjen takvom drzavnom politikom usao u II svetski rat i bio tesko porazen.Posle toga je doslo do ozbiljnih promena.Japanski car se preko radija odrekao bozanskog statusa. Na taj nacin je zvanicno okoncana sprega sintoisticke religije sa japanskom drzavom. 65.Uticaj budizma na politicki zivot U pojedinim zemljama,kao sto je to u Tajlandu,Butanu,Tibetu,budizam je drzavna religija. U XX veku,budizam je igrao znacajnu ulogu u politickom zivotu zemalja naseljenih budistima,bilo da se radi hinajane,mahajane,lamaizmu ili zen-budizmu. Pokusavajuci da definise odnos religije i politike na primeru budizma i politickih sistema jugoistocne Azije,jedan autor veli da se on moze izraziti sledecim crtama : -budizam je bitna odrednica nacionalnog identiteta i svesti u tim zemljama -budisticka zajednica i monaska snaga je potencijalni i stvarni politicki faktor

38

-budisticka religija usmerena ka duhovnim ciljevima,sadrzi potencijal za razvoj politicke teorije -odnos budizma sa drzavom i politikom ostaje neresn i trajno aktuelan. Najkarakteristicniji primer uticaja na politiku i simbioza izmedju njih jeste Tajland,gde je budizam drzavna vera.Posle I svetskog rata kada je Tajland,koji se tada zvao Sijam,odlucio da se prilagodi uslovima zivota i napretka koji je olicavao Zapad i opredelio se za politiku ultranacionalizma,onda se drzavna struktura posebno oslonila na budizam.Posebno je vazno da se u to vreme Tajland snazno povezao sa Japanom,clanom trojnog pakta Nemackom i Italijom,koji je izazvao drugi sv.rat.Tajland je zastupao politiku koja je imala veoma agreisve obliike.Sve je to tajlandska vlada cinila oslanjajuci se na budizam.Nakon II sv. rata Tajland je prihvatio nove okolnosti i postao stabilan clan ASEAN-a,to je opet ostvareno uz pomoc budisticke snage i uz naglasenu ulogu i mesto budizma.Smatralo se da izmedju budizma I Taji nacije postoji jednakost. Slicna situacija je i u Burmi.Za razliku od Tajlanda ,Burma je nacija sastavljena od burmanskog jezgra koje je u centru etnickog mozaika.Oko te osnove cini oko 74% stanovnistva,ima i manjina koje nisu budisticke.U Burmi postoje dve snazne etnicke grupe a to su Arkani-muslimani koji zive na obali Inisjkog okeana i narod Karena na istoku.Kareni su protestanti prevedeni na hriscanstvo od stane engleskih misionara za vreme kolonijalne vladavine. U svojoj borbi burmanski narod se oslanjao na budisticku snagu.Bilo je logicno da se posle oslobodjenja burmanska nacija snazno oslanj na budizam kao najbitniju crtu drzavnog identiteta.Sa druge strane to je jos vise raspalilo razlike u osnosu na muslimane i protestante i dovelo do zestokih sukoba.Drzavni budizam se pokazao kao izrazito ostar bilo prema muslimanima bilo prema hriscanstvu. Slucaj Tibeta je posebno vazan.Tamo je identifikacija izmedju lamaizma i tibetanskog nacionalizma znana svakome,ko je ikada hteo da se zainteresuje za sudbinu te nesrecne zemlje.Sama cinjenica da je vrhovni verski vodja dalaj lama i politicki vodja najbolje pokazuje vezu religije i politike. Trevor Ling istakao je da se ova religija od XII do XX veka u potpunosti stopila s tibetanskim drustvenim zivotom. Jedan od karakeristicnih primera veze budizma i politike,odnosno budizma kao oblika ocuvanja identiteta drzave i nacije,jeste slucaj Butana.U ovoj zemlji drzavna religija je lamaisticki tj.tibetanski budizam.U tu zemlju je u poslednje vreme doslo do velikog priliva radnika iz Nepala,a oni nisu hindusi.Kako su oni poceli da donose svoju kulturu,ponovio se Cejlonski slucaj.Doslo je do sukoba budizma,ovog puta lamaistickog sa hinduizmom. Poseban vazan slucaj uticaja budizma na politiku jeste Japan.Deo Japanaca,mada ima svoju nacionalnu religiju sinto,uu XX veku se preko nekih uticajnih snaga oslonio na budizam zeleci preko njega da ostvari odredjene politicke ciljeve.Tu se pre svega misli na pokusaj revizije istorije II svetskog rata i teznju da se Japan oslobodi odgovornosti za akcije japanske vlade i zlocine pocinjene u mnogim zemljama gde je japan bio okupaciona snaga.U tom smislu posebno je vazna sekta soko-gakaj.Ona se moze smatrati budistickom,ali je u stvari ona u sebi preradila norme sintoistickog morala i japanskog nacina zivota,zapovesti i dogme budizma pa cak i neke principe konfucijanstva. Trevor Ling kaze da je ova sekta izrazito nacionalisticka i da delovi japanskog drustva ga se pribojavaju i nisu mu naklonjeni zbog njegove politicke aktivnosti. Ako na kraju rezimiramo odnose budizma i politike,onda cemo se pozvati na Trevora Linga koji ukazuje na cetiri tipa odnosa ove religije i politicke moci : a)nesmetanu koegzistenciju budizma i drzave

39

b)drzavno pokroviteljstvo nad budizmom c)poistovecenost budisticke snage sa drzavom d)drzavni prgon budizma. 66.Hinduizam i rat Jedno od vaznijih pitanja odnosa bilo koje religije i politike je pitanje odnosa prema ratu i miru,zato sto su mir i sve sto je na njemu zasnovano,osnovne pretpostavke za bezbolan razvoj drustva.Kada se radi o hinduizmu veoma cesto ce se cuti kako je to pacificka religija.Oni koji to govore imaju u vidu Mahatmu Gandija cije je ime nerazdvojivo vezano za savremenu Indiju.Njegova filozofija nensilja i mirnog otpora britanskim vlastima se uvek uzima kao primer miroljubive politike i zbog toga se zakljucuje da je hinduizam pacificka religija. Danas imamo drzavu koja je svojim ustrojstvom uredjena kao sluzbeno hinduisticko kraljevstvo,radi se o Nepalu,zatim drzava Indija kao primer hinduizma,mada sekularno uredjena,ima sve atribute koji karakterisu vojnu silu,koja je ratovala sa Pakistanom i stalno ratuje sa muslimanskim separatistima oko Kasmira,onda postaje jasno da je odnos hinduizma i rata mnogo slozeniji. Rat je prateca pojava hindu regiona i naroda,prema ovom delu sveta se mora tako odnositi bilo da se sa njim trguje ili odrzavaju bilo kakvi drugi odnosi. Cesto se postavlja pitanje da li u toj religiji ima necega sto daje osnove za ukljucivanje rata u samu religijsku dogmu?Ako dogma zabranjuje rat,onda jacanje verskog osecanja u dusama vernika mora da izazove i odbojnost prema toj aktivnosti i da u meri u kojoj religija jaca,u toj meri dodje do zanemarivanja ratnih aktivnosti i obrnuto,ako dogma naredjuje rat,da u meri u kojoj uticaj religije raste,raste i mogucnost oruzanih sukoba.Tada,u ovom drugom slucaju,jedini efikasan put za ublazavanje ratnog naboja postaje sekularizacija.U prvom bi jacanje religijske savesti bilo veoma korisno. Posto se hinduizam definise kao nacin zivota,jasno je da nbeko ko to prihvata,tesko sme vrsiti ozbiljnije prekrsaje onoga sto se smatra verski uobicajnim.Ono sto je karakteristicno jeste da postoje opisi hinduistickog drustva podeljenog na cetiri osnovne kaste ili varne i da jedna od tih kasti,druga po redu-ksatrije(ratnici i vladari),kao osnovni zadatak ima odbranu zajednice,pa je stoga sastavljena od vojnika,onda nam je jasno da je borbena aktivnost utemeljena samo osnovom hindu religije.Hindu srustvo podrazumeva postojanje ratnicke aktivnosti,bilo da se radi o napadu ili odbrani. U Bhagavad Giti koja je jedna od najuticajnijih delova velikog indisjkog speva Mahabharate , I u kome je sazet pregled najvaznijih pitanja hindusiticke teologije,nalazi se i dijalog cuvenog junaka Ardjune i njegovog vozaca bornih kola Krisne,avatare boga Visnua.Ova knjiga se shvata kao autorsko delo samog Krisne. Gita se shvata kao autorsko delo samog Krisne.Za svakog vernog hindusa Gita je bozansko delo I izrazava boziju volju.U borbi za ocuvanje poretka Ardjuna mora da se suprostavi svojim rodjacima koji krse ustaljeni red.On okleva jer mora u boju ubijati svoje bliznje pa pita Krisnu : ,,Ne vidim kako ista dobro moze proizaci iz ubijanja mojih sopstvenih srodnika u ovoj bici,niti mogu,dragi moja Krsna pozeleti neku pobedu,kraljevstvo ili srecu. U objasnjenju koje sledi Gita objasnjava : Prema vedskim naredbama postoji 6 napadaca : 1.trovac,2.onaj koji pali kucu,3.onaj koji napada smrtonosnim oruzjem,4.onaj koji opljacka blago,5.onaj koji zauzme tudju zemlju,6.onaj koji otme tudju zenu.Takve napadace treba smesta ubiti i nikakav greh se ne cini njihovim ubijanjem.

40

Samim tim jasno je da svaka drzava koja se zasniva na ovim principima ima legitimno pravo da ratuje. Gita :,, Ksatriji nije dozvoljeno da odbije bitku ili kocku kada ga izazove protivnicka snaga. Vazno je ukazati i na smisao ubijanja u skladu sa hinduskim ucenjem,o reinkarnaciji.U hindu kulturi se veruje u besmrtnost duse koja se reinkarnira za razliku od pravoslavlja. Gita : ,,dusa se nikada ne radja niti umire.Kada jednom nastane,nikada ne prestaje da postoji.Nerodjena je,vecna,uvek postojeca,neumirujuca i prvobitna.Nije ubijena kad je telo ubijeno. Posto se veruje u ponovno radjanje,osoba koja je pocinila tezak zlocin u ovom zivotu ima losu karmu i u sledecm zivotu ce se roditi u gorem obliku i tako ispastati zalocin u ovome.Zato je kaznjavanje smrcu takve osobe ne samo drustveno korisno vec i korisno za smog ubicu,jer ce mu to omoguciti ponovno radjanje. Drugo,kada iza naredbe da se upotrebi nasilje stoji Krisna,onda je takav rat pravedan i legitiman.Zato je Krisna savetovao Ardjuni da ne okleva sa ulaskom u borbu protiv svojih srodnika.Jer se bori za pravednu stvar,za koju se kao ksatrija mora boriti,a zatim on unijanjem svojih srodnika najbolje pokazuje ljubav za njih jer ih oslobadja patnje u novom zivotu. Gita daje neoboriva teoloska uputstva o korisnosti ubijanja u pojedinim situacijama,sto je najvaznjiji uslov za postojanje oruzane sile drzava zasnovanih na hinduizmu. Rat i nasilje su neizbezni cinioci u ljudskom drustvu radi odrzavanja reda i zakona u hindu religiji.Zato rat,u kome ksatrija ucestvuje nije nasilje.Naprotiv,on je bogougodno delo.Duznost ksatrije je da zastiti gradjane od svih vrsta poteskoca i iz tog razloga treba da primeni nasilje u odgovarajucim slucajevima radi reda i zakona. 67.Odnos ahimse i rata U indisjkoj religiji veoma je razvijen i princip nenasilja.Bez nje,nije moguce shvatiti odnos hinduizma prema upotrebi sile. Ahimsa znaci razviti zelju da se ne povredi ni jedno bice.Ona predstavlja kamen temeljac tradicionalne indijske etike.Ovaj princip je sledio Gandi.Uprkos ahimsi,u drustvu baziranom na hinduizmu,dominantan princip koji ukazuje da je razumna primena sile,pa i rata,ipak neophodna za ocuvanje hindu zajednice.Inace ni Nepal niti Indija ne bi imale vojsku ni policiju ni sudove i sve sto sa tim ide. Ahimsa vodi poreklo od glagola han-udariti,povrediti,ubiti.Ovaj glagol izrazava zelju da se ovako nesto ucini.Dakle,ahimsa moze da znaci nezeljeno ubijanje pre nego neubijanje. Ako se ahimsa kao nenasilje smatra vaznom vrednoscu hinduizma,odnosno najvisom dharmom,postavlja se onda pitanje kako je onda dharma ksatrija da se bore?Pre svega dharma je licna obaveza,duznost,nametnuta pojedincu njegovim polozajem i statusom.S toga je jednima dharma namece borbu,dok drugima ne. Ratnici se bore zato sto je njihova dharma borba .ukoliko se bore iz besa ili u ljutnji,njihovo delanje ne odgovara dharmi.Na taj nacin duznost pojedinca da se bori bez zlobe i mrznje postaje vazan vid znacenja ahimse. Sto se tice velikog vodje indijskog naroda Gandija i njegove ahimse,u njegovim satvovim se vidi da ona nije mogla da bude izvor njegovom nenasilju tj.njegovoj formi ahimse.On je istakao da ga je Novi zavet naucio vrednostima pasivnog otpora,dok je citao Besedu na gori,stihove kao sto su ,,Ne cini zlo i ,,Ko te udari po desnom obrazu obrni mu i drugi, ,, Ljubite neprijatelje svoje

41

68.Religija kao faktor integracije na Balkanu Kada se govori o pretvaranju Balkana u zonu mira i napretka,onda to podrazumeva preduzimanje koraka za ostvarivanje tih ciljeva. Jedan od cinioca koji bi mogli biti iskorisceni kao osnova za integraciju jeste religijski.Pre svega zbog toga sto religijski oblik svesti prozima ljudsko drustvo oduvek i zato sto on bitno opredeljuje ponasanje ljudi.Malo je poznato da je carska Rusija pre svega bila pravoslavna zemlja.U njoj nije mogla postojati nikakva druga nacionalnost,osim one koja je osnovana na pravoslavlju i autokratiji.Zato je u Rusiji pravoslavlje osnoca carskog identiteta.Ova cinjenica je vazna kako bi pokazali da u ruskoj zvanicnoj politici religija prevazilazi nacionalno i kako Rusija na identican nacin pomaze neslovenske Vlahe i Moldavane,isto onako kako pomaze Bugare,Srbe i ostale pravoslavne Slovene. Slicna je situacija i sa Austrougarskom,odnosno ranije Austrijom.Austrija od 1806. izricito vodi politiku pomaganje samo katolika na Balkanskom poluostrvu,sto je imalo za posledicu da se od 1815.godine navode franjevacki svestenici da upotrebljavaju samo latinsku azbuku i napustaju cirilicu koju su do tada upotrebljavali. To je praksa u obe zemlje koje su se pozivale na hriscanstvo i pripadaju hriscanskoj tradiciji,a deluju na Balkanu i imaju uticaj na sveukupne odnose integracije na poluostrvu.Do prekida ovakve prakse doslo je posle I sv.rata : Oktobarske revolucije i raspada Austrougarske,ali je vazno da se u 90 godinama XX veka obnavljaju uticaju religije na drustveni zivot balkanskih naroda. Balkan je mozaik verskih zajednica,a to je posebno postao zbog visevekovne osmanske vladavine koja je ostavila brojna muslimanska ostrva.I sto je jos vaznije veoma su vidljive i posledice toga uticaja.U ovome trenutku Balkan je pre svega pravoslavno podrucje, sa izuzetkom Albanije. Pravoslavlje je rasporedjeno na sledeci nacin : 85% ukupnog stanovnistav Bugarske,98% ukpnog stanovnistva Grcke,67% ukpnog stanovnistva Makedonije,70% ukpnog stanovnistva Rumunije i 65% ukpnog stanovnistva Jugoslavije.U svim ovim drzavama pravoslavlje je odvojeno formalno pravno od drzave,tacnije uredjenje je sekularno.Samo je Grcka definisana kao pravoslavna zemlja na osnovu njenog ustava.Znacaj pravoslavlja i interes sveta za njega je naglo ojacao posle rusenja berlinskog zida i promena koje su zadesile Rusiju,Balkan i svet uopste. Pravoslavlju se sve vise ukazuje paznja kao mogucem polu okupljanju naroda koji mu pripadaju.Dok jedni smatraju da pravoslavlje ne moze da ima ogromne politicke posledice,drugi zakljucuju da je pravoslavlje bilo presudni faktor za sve ono sto se zbivalo na prostorima prethodne Jugoslavije. Pravoslavlje je kulturni fenomen koji doprinosi identitetu pravoslavnih identiteta.Pozivanje na identitet koji je zajednicki za : Srbe,Bugare,Rumune,Makedonce itd.,moze posluziti kao znacajna tacka integracije i ona tako i sluzi.Ta praksa se ostvaruje preko razgranatih veza izmedju pomesnih pravoslavnih crkava i preko laickih oblika saradnje u kojima ucestvuju pojedinci,grupe ili drzavni organi drzava i nacija u pitanju. Pravoslavlje nije jedini faktor koji odredjuje karakter i interese naroda,jer religija koliko god da je jaka,bilo kroz jedinstvo dogme,bilo kroz tradiciju zasnovanu na veri,ne moze da pokrije

42

sve.Tako da,koliko god da je bilo sukoba izmedju pravoslavnih naroda Balkana,ipak u poredjenjuodnosa sa inovernima bilo daleko vise saradnje. Kada uzmemo za primer odnose Srba i Bugara vidimo da je tu bilo ratova i svadja,ima i danas pokusaja da se stvori problem.Ali ti odnosi u poredjenju sa odnosima Srba i Hrvata bili su neuporedivo bolji i sad su nemerljivo bolji,upravo zbog cinjenice da se radi o narodima bliskih kultura da se slobodno mzoe reci Srbi od Bugara nemaju bliznjeg naroda i obratno. Na ostvarivanju potpune saradnje i kooperacije ima jos mnogo da se radi.Od onoga sto se vec cini na polju integracije i sto daje znatne uspehe jeste saradnja pravoslavnih pomesnih crkava. Rumuni,Srbi i Bugari imaju autokefalne pravoslavne crkve koje imaju veoma razvijenu saradnju i koje su veoma doprinele i doprinose zbliznjavanju nasih naroda. Koliki je znacaj direktne akicje SPC na integraciji balkanskij naroda na principu pravoslavne solidarnosti,najbolje ce pokazati bugarski slucaj.Bugarska vlada je medju prvima priznala nezavisnu BiH protivno volji SRJ i ondasnje SFRJ.Ali se za razliku bugarske vlada BPC ponela sasvim drugacije.Iako je bilo u interesu bugarskin nacionalista priznati autokefalnu crkvu u Makedoniji,BPC je postupila drugacije.Ipak,ovakve akcije BPC su umanjene cinjenicom da je u okviru crkvene organizacije doslo do ozbiljnih problema u smislu da se javio deo svestenika koji osporava legitimitet sadasnjem patrijarhu i tvrdi da on ne moze da prestavlja bugarske pravoslavce.Sto je umanjilo mogucnost saradnje. Slicna situacija je sa Rumunima i rumunskom pravoslavnom crkvom.Rumunski patrijarh Teoktist je 1995. ucinio posetu SPC i time pokazao podrsku SPc,a samim tim i bliskost tradicija dvaju naroda. Osim veza izmedju crkvenih zajednica,vazan je razvijen sistem veza izmedju pojedinih drustvenih institucija i pojedinaca koji dopunjavaju ono sto se nije moglo ostvariti putem oganizovanja crkve. Kao primer imamo makedonski slucaj.Vec je istaknuto da usled nepriznavanjaautokefalnsoti MPC postoje znacajni razlozi koji ogranicavaju saradnju Srbije i Makedonije.Ali tu prazninu popunjavaju neke druge institucije.Takva je npr.Demohriscanska partija Makedonije. Ova politicka partija cini puno kako bi se prevazisli nesporazumi koji vladaju izmedju majke crkve SPC i njenog otcepljenog dela.Sto je posebno vazno ova politicka partija pomaze ostvarivanju opste pravoslavne integracije na Balkanu. Znacajno je da je I od strane drzave krenuto u stvaranje organizacija koje imaju za cilj koriscenje pravoslavne tradicije u najpozitivnijem mogucem smislu.Radi ostvarivanja ovih ciljeva stvorene su sve organizacije : 1.Konferencija duhovno bliskih istocnohriscanskih naroda i 2.Medjudrzavna organizacija ,,Evropska medjuparlamentarna konferencija pravoslavlja(EMPS)-o njemu smo vec govorili,zapamtiti bitne odlike(pitanje 49). Na razvijanje medjusobne solidarnosti medju pravoslavnima treba mnogo jos raditi.Ne samo sto ne koristimo dovoljni duhovne resurse koji nam stoje na raspolaganju vec i zbog mnogo spoljnih faktora kojima ova intregracija ne odgovara.Snaga onih koji o integraciji je mala i sve te zemlje zavise od snaznih partnera u svetu,kakvi su EU i SAD. Mada saradnju na Balkanu,ako ima za osnov duhovnu bliskost,podrazumeva pravoslavlje,nije moguce zaobici veze sa rimokatolicima i sa muslimanima i potrebu njihovog razvijanja u cilju mira.Ono sto posebno valja podvuci jeste da su rimokatolicka i pravoslavna crkva dogmatski najblize hriscanske verske organizacije,sto predstavlja vaznu osnovu za razvijanje buducih odnosa.Odnosi sa rimokatolicizmom se ne smeju tretirati samo kroz odnose sa Hrvatima u

43

poslednjem II sv.ratu gde se rimokatolicka crkva u Hrvatskoj skoro sasvim poistovetila sa hrvatskom nacionalnom politikom.Posebno je vazno istaci da rimokatolicka crkva u svetu zna da ima sasvim drugaciji pristup svemu onome sto se desava na prostorima bivse SFRJ,pa cak i da otvoreno napadne same hrvatske rimokatolike. Sa muslimanima koji cine brojne zajednice u balkasnim drzacama je stanje drugacije. Islam iskljcuje sekularizam i mir sa onima koji ne prihvataju islamsku,ne samo versku vec i politicku supermaciju.Islam tezi da unisti sve drzave i vlade koje su suprostavljene ideologiji i programu islama. 69.Susreti pravoslavlja i islama Pod pravoslavljem ovde podrazumevamo istocne hriscane,koji su su se rodili u krugu vizantijske hriscanske tradicije,sto znaci da su iz njega na neki nacin iz nje proistekli i doziveli istu sudbinu sa pravoslavnom crkvom u odnsu na islam. Radi se o tome da je prema dogmi pravoslavne crkve u prirodi Isusa sjedinjena i ljudska i bozanska priroda,tj.pravoslavna crkva je bifizitska,a monofizisti su tvrdili i tvrde da je u Hristu samo bozanska priroda,otuda monofizitizam.Monofizitske crkve su otpale od pravoslavne crkve posle IV vaseljesnkog sabora u Halkedonu 451.godine.monofizitizam je osudjen kao jeres i posle toga stvorene su : Egipatska,Abisinska,Jakobitska i Jermenska crkva.Ove crkve su ispale iz krila pravoslavne i na IV i V carigraskom saboru su osudjene kao jereticke.Na prostorima koje su popunjavale ove crkve danas caruje islam. Tako je npr. citava danasnja Turska do 1071.godine bila u sastavu Vizantije i imala grcko stanovnistvo u zapadnim i centralnim delovima zemlje i jermensko u istocnim.Svo to stanovnistvo je bilo hriscanske veroispovesti bilo bifizitsko pod upravom carigradskog patrijarha,bilo monofizitsko pod upravom jermenskog katolikosa(poglavar Jermenske crkve). Osim Male Azije,hriscanske su bile : Sirija,Liban,Palestina,Jordan itd..Hriscanstvo je prodrlo i u Jemen i u samu centralnu Arabiju naravno ne kao vladajuca religija,jer je vecina arabljana bila neznabozacka,ali je hriscanstvo postojalo. Pojava islama je izazvala najozbiljnije poremecaje u podrucjima pod kontrolom istocnohriscanskih crkava,bilo da su pravoslavne ili monofizitske.Sa radjanjem islama sve se menja.Javlja se konkurent koji pretenduje da je njegova varijanta monoteizma jedina prava i da samo moze ona da bude put kojim se postize spasenje.Pripadnici drugih vera mogu biti priznati i mogu ziveti u miru sa muslimanima amo ako pristanu da budu gradjani muslimanske drzave koja mora da pokrije citav svet i u toj drzavi imaju statsu gradjana sa ogranicenim verskim i politickim pravima. Pravoslavna crkva i pravoslavni vizantijski car su smatrali da je njihov polozaj bogom dan i da Vizantija mora da bude vaseljensko carstvo.Pravoslavna crkva i pravoslavna drzava pocele su sporazumno da deluju i suzbihjaju svaku opasnost koja bi ugrozila bogomdani svetski poredak.Car je bio i sudija i zakonodavac,kao i branilac crkve i prave vere.On je izabranik boziji i kao takav ne samo gospodar nego i zivi simbol Carstva koje mu je Bog poverio. Kako je islamska koncepcija sveta predstavljala udar na poredak u Vizantiji i kako je Muhamed kao verovesnik islama i nosilac istih obaveza u okviru islama,kao car u Vizantiji,to je izmedju njega i cara moralo doci do sukoba.Posebno je znacajno da je Muhamed uputio pismo vizantisjkom caru Irakliju da sse odrekne suvereniteta u korist islamske zajednice.To je cuvena dava,poziv na islam kao jedan od instituta serijatskog prava. Pored politickih razloga,vazni su i dogmatski razlozi koji su doveli do sukoba.I za jedne i za druge suprotna vera je bila lazna.Ako je Bog jedan,a jeste,po verovanju i jedne i druge konfesije,onda ne moze isti bog u isto vreme naredjivati hriscanima preko Isusa i apostola da cine jedno,a muslimanima drugo.

44

Gonjen svojom vizijom sveta i Boga,islam je krenuo u napad.Sve pravoslavne zemlje su mu se nasle na udaru.I sve su bile pokorene na ovaj ili onaj nacin.Osvajanje ovih regiona od strane muslimana donelo je ogromne promene.Od nekada potpuno hriscanske Male Azije,ostalo je samo nekoliko hiljada ljudi i vaseljenska patrijarsija u Carigradu.Hricanski hramovi su unistavani,hriscani ubijani ili silom prevodjeni u islam. Poslednji veliki masakr hriscana bili su za vreme i svetskog rata kada je ubijeno oko milion Grka i oko 1,5 miliona Jermena. Skoro citav pravoslavni svet je u stanju neprijateljstva sa muslimanima.Jedini nacin da se odnosi medju pripadnicima raznih vera urede na relativno miran nacin jeste proces sekularizaciije.Moderan demokratski sistem koji moze da funkcionise samo ako je religija izvan politike.Pravoslavna crkva koja je to nerado prihvatala,sada je krnula u drugom pravcu. Odvajanje Crkve od drzave,u danasnje vreme je prihvatila i pravoslavna crkva.Takva praksa je prihvacena u svim pravoslavnim zemljama osim u Grckoj gde je pravoslavlje ustavom definisano kao drzavna vera.Ta cinjenica je ucinila da se gradjani izjednace pred zakonom bez obzira kojoj verskoj zajednici pripadaju. Sasvim je druga situacija u islamskom svetu,gde su islamske zemlje izlozene pojacanom talasu islamizacije.Zemlje kakve su Iran,avganistan,Azerbejdzan,Turkmenistan,kazahstan,Uzbekistan,Tadzihistan se jasno profiliraju u smeru koji ne donosi nista dobro pravoslavcima.Iran i Avganistan od pocetka pokazuju zelju da svoju islamsku revoluciju prenesu na teritoriju Rusije. Sa jacanjem islamskog radikalizma nemuslimansko stanovniostvo je primorano na iseljavanje. Islamski delatnici nisu ostavljali Moskvu na miru.Usred Moskve zivi vise stotina hiljada muslimana.njihov broj,zahvaljujuci visokom natalitetu,iz dana u dan je postajao sve veci.Tako da dok rusi napustaju muslimanske republike koje su postale nezvisne,muslimani se sve udobnije osecaju u Moskvi.Savez muslimana Rusije je u Moskvi odrzao sastanak u septembru 1995.godine trazeci da se u svim strukturama vlasti Rusije osiguraju interesi podanika muslimanske vere. Ruski muslimani se uspostavili snaznu saradnju da islamskim zemljama koje finansiraju njihove delatnosti.Glavni finansijer svih tih aktivnosti je Saudijska Arabija. O problemima Grcke sa Turskom ne treba ni ovoriti.Ako se prisetimo da je na pocetku XX veka u Turskoj zivelo nekoliko miliona hriscana,u velikom broju Grka,danas broj hriscana ne prelazi nekoliko hiljada. Za razumevanje odnosa islama i pravoslavlja posebno je vazno analizirati Albanski slucaj bivse Jugoslavije.Slbanski ili siptarski pokret se predstavljao kao nacionalisticki dok su sve otkrivene grupe 70. I 80.-tih godina bile organizovane kao razne marksisticko-lenjinisticke organizacije.Kada je doslo do pucanja albanskog jednopartijskog modela,iste te organizacije su nestale kao rukom odnesene,a ciljevi ostali isti : otcepljenje delova Srbije,CG i Makedonije i prisajedinjenje Albaniji.Isti oni ljudi koji u govorili o marksicmu-lenjinizmu sada govore o liberarnoj demokratiji i gradjanskom drustvu. Svuda gde su nestajali Srbi i Makedonci,nestajala su hriscanska groblja i nicala muslimanska.Nestajale su crkve,a nicale dzamije.Videlo se da se sa takozvanim albanskim nacionalizmom napreduje i islam,ali to niko nije uzimao u obzir zbog povezivanja sa Albanijom,gde je religija bila od 1967.godine ukinuta,svi kultni objekti zatvoreni i svestenstvo poslato u zatvore.Kada je komunizam pukao i doslo do obnove religijskih sloboda,pokazalo se koliko je religija bila samo povrsinski istaknuta.Naglo su ozivele sve verske zajednice.

45

U bivsoj Jugoslaviji je u Bosni izbio gradjanski rat koji je po svim karakteristikama postao verski. Pravoslavna crkva i vladike su stalno govorili da je mir osnov na kome pociva pravoslavlje,da je ljubav prema bliznjem osnov Jevandjelja i da ako ima drugacijih interpretacija,onda se to ne moze prepisati ni Hristu niti zajednici.Islamska zajednica je od momenta doslaska na vlast SDA otpocela da propagira dogmu koja je obecala rat do istrebljenja svima koji ne zele islamsku supermaciju. U odnosu izmedju pravoslavlja i islama vazno je reci nesto i o islamskim zemljama,gde nekad osim pravoslavne nije bilo druge vere : Turska,Sirija,Irak,Egipat,Liban,Palestina i velikim delom priobalje Severne Afrike. Od nekada prosperitetnih zemalja sa hiljadama crkava,manastira,univerziteta,gradova koji su kao Konstatinopolj imali i po pola miliona stanovnika,posle osmanske i islamske okupacije , nije ostalo nista.Stalnim masakrima,odvodjenjem zena i dece u roblje,islamizacijom koja je cesto bila prisilna,bio je jedini nacin da se spasi zivot. Kao znak postojanja pravoslavlja ostale su 4 najpoznatije pravoslavne patrijarsije : Carigradska , Antiohijska , Jerusalimska i Aleksandrijska,ali su sve te crkve bez vernika. U Turskoj je masakr poslednji put vrsen u vreme najveceg mira 1955.godine,kada su turske vlasti organizovale progon protiv grckih stanovnika Konstatinopolja. U Egiptu Kopti su dovedeni u tezak polozaj.Oni su pretvoreni u bespravna bica. U Palestini u gradu Vitlejemu(gradu Isusa Hrista) je 1931.godine imao 80% hriscana,a danas muslimani cine 60%. 63.Politicka sustina konfucijanizma Konfucijanstvo se vise definise kao socijalno i politicko ucenje,nego kao religija. Poznati religiolog Vasilje kaze da je ,,konfucijanstvo imalo ulogu osnovne religije,vrsilo je funkciju zvanicne drzavne ideologije. Konfucijanstvo je od socijalnog ucenja postalo drzavna religija vec od perioda dinastije Han (206 g,p.n.e.-220 n.e.) .To je vreme kada se razvija Konfucijev kult i kada dolazi do podizanja hramova ovome velikom misliocu.Konfucijanstvo oblikuje svest Kineza i utice na mnoge druge narode gde je ova religija prodrla.Zvanicno,konfucijanizam se kao drzavna religija gasi pocetkom XX veka. Za konfucijanizam se smatra da je to religija koja je najpodloznija vezi sa politikom. Jedini prekid sa konfucijanstvom kao osnovom politicke organizacije,pokusava se ostvariti posle izvrsene socijalisticke revolucije,koju je provela KP Kine posle II svetskog rata. Medjutim,komunisticke reforme nisu uspele da izbace konfucijanizam iz duse naroda. Konfucijanska priroda politike u Kini se ogledala u tome sto su konfucijanci u svojim rukama drzali upravu drzave i drustva,tako da su nosioci politike,od najviseg do najnizeg,tj.cara do najsitnijeg cinovnika,bili izvrsioci konfucijanske doktrine i primenjivali je u praksi. Svaki Kinez je u nacinu zivota,ponasanja prema ljudima,vrsenju vaznih porodicnih i drustvenih obreda i rituala,radio onako kako su sankcionisale konfucijanske tradicije. Krsenje pravila ljubavi (prema familiji,prema pretpostavljenom,prema domovini,prema sefu drzave itd.) jeste jedina konfucijanska definicija skrnavljenja.(Mirce Elijade) Ono sto je za politikologe religije vazno jesu elementi preko kojih he konfucijanizam uspeo da ostvari takav skup vrednosti koji je sistemu dao takvu stabilnost i dugovecnost,da se Kina moze racunati za najuspesniju drzavu na svetu.Najvaznija crta,prema konfucijanizmu,koja doprinosi razumevanju jeste elemenat koji upucuje na ucenje o drustvenom poretku. ,,Neka bude otac,sin-sin,vladar-vladar,a cinovnik-cinovnik.. drustvo uredjeno na taj nacin mora da se sastoji od dve osnovne kategorije vladajuce klase i nizih slojeva,od onih koji

46

misle o upravljanju i onih koji rade i potcinjavaju se.Konfucije i drugi osnivac Man-ce,kao i svi njegovi sledbenici su smatrali da je takav socijalni poredak vecit i postojan. Vazno pitanje je bilo kako se regrutuju ljudi za taj sloj koji upravlja drustvom.Vladalo je uverenje da se put,od onih koji slusaju do onih koji upravljaju,moze preci bez problema ako to neko zasluzi.Kao kriterijum za podelu drustva na gornje i donje slojeve bilo je znanje i postenje ,tj. stepen covekove blizine idealu cjun-ci(savrseni covek). Tako je u drustvu bilo razvijeno osecanje da svako moze biti na vrhu.Zato je stepen negiranja poretka,tj.vladavine bio ogranicen uverenjem da svaka promena u utvrdjenom redu stvari jeste posledica nepostovanja toga reda stvari.Tako da nije trebalo menjati poredak vec ljude koje ga ne ostvaruju prema konfucijanskom idealu.Kada bi usled nezadovoljstva vladavinom dolazilo do masovnihnarodnih ustanaka,koji su negirali legitimitet postojecem vladaru,desavalo se da na celo ustanka dodju uticajni nosioci konfucijanske doktrine.Posle rusenja dotadasnjeg vladara ti ucesnici u ustanku-istaknuti nosioci konfucijanske doktrine,postajali su savetnici novog cara. Takodje za politikolofa je vazno da zna i nacin na koji su se odrzavale tradicionalne vrednosti,odnosno koji su to elementi konfucijanizma proizvodili takve polticke odnose,koji su nestabilnost i nerede oruzanih pobuna svodili na najmanju mogucu meru i tako odrzavali poredak.To se pre svega cinilo sirenjem uverenja,u citavom narodu,da je najvazniji od tri elementa drzave,kako je ucio Men-ce-upravo narod. Tako se kod sirokih masa stanovnistva rasirilo uverenje da je poredak dobar i da su oni ti koji su u njemu najvazniji.Drugi elemenat je bio bozanstvo,a tek treci vladar. Da bi se to ostvarilo u praksi,uceno je da narod nije svestan svojih sopstvenih interesa i da ga zato treba terati tim putem.Kretanje tim putem ostvarivalo se negovanjemposlusnosti potcinjenih premavisim,koji bolje od potcinjenih znaju sta je njihovo dobro.Ta poslusnost se ostvarivala od vrha do dna.Konfucije je stoga razradio najvazniju ideju o sinovskom postovanju.Sin je prema konfuciju bio obavezan da postuje oca da je u srednjevekovnoj Kini bilo nromalno da sin ne svedoci protiv oca cak iako je on kriv.Iz toga proizilazi kakav je odnos gradjana prema vlasti.Kako je drzava prosirena porodica,odnosno kako je Konfucije govorio : ,,da je drzava-velika porodica,odnosno porodica-mala drzava.Iz toga je proisticao isti odnos prema drzavi kao i odnos prema porodici,a to je umanjivalo mogucnost pobune. Pobuna je bila legitimna samo ako je vladar prekrsio konfucijanske norme.I Man-ce je formulisao tezu o pravu naroda,na ustanak protiv takvog vladara. Na osnovu ovoga vidimo da je car svoj legitimitet crpio iz vernosti konfucijanstvu,i on je u izvesnom smislu bio okvir u kome su se propisivala njegova prava i obaveze. Politicka sustina konfucijanske doktrine narocito je ojacala posle simbioze sa suprostavljenom ideologijom legizmom.Legizam je najpre bio u sukobu sa konfucijancima i kada su dosli na vlast u Kini,osporavali su primat konfucijanstva.Kada je lagalizam pobedjen,doslo je do simbioze ove dve doktrine.Legalizam je stavljao iznad svega zakon koji se zasnivao na ostrim kaznama,za razliku od konfucijanizam koji je insistirao na visokom moralu. Kada je lagalizam pobedjen,car hanske dinastije U-di je izmenio karakter konfucijanizma i pretvorio ga u drzavnu ideologiju.Od legalizma je usvojena metodavladanja i institucije : centralizacije administacije i drzavne blagajne,suda,aparata vlasti i sve je to omogucilo upravljanje carstvom.U centru interesovanja su se nasli interesi ocuvanja i jacanja sistema. Konfucijanski ideal je bio dobro organizovanje drzave,koja je sira porodica,tako da je svaki pojedinac opstanak svoje porodice vezivao za drzavu.Propast drzave bi bila i propast njegove sopstvene porodice.Zato je i logicno da takav sistem bude stabilan. 64.Drzava i sintoizam u Japanu

47

Japan je u religijskom smislu sinkreticka zajednica,a sinto je simbol Japana u verskom pogledu,simbol je Japana jer je autenticna japanska religija,nastala na njegovom tlu i religija koja je u mnogo cemu obelezila. Za politikologa je sintoizam posebno vazan jer je dao osnove za stvaranje i odrzavanje japanske drzave.Za njega je vezan nastanak Japana kao drzave i zato sto je dao osnove japanskom nacionalnom identitetu. Istorija uci da je prvi car japanske drzave bio veliki Dzimu,potomak boginje sunca Amaterasu,koji je ziveo na granici izmedju III i IV veka i od njega vode poreklo japanski carevi-temo (nebeski vladar) ili mikado.Amaterasu je najvaznija kami (predmet obozavanja u sintoizmu,prevodi se kao bog,boginja,bogovi).Sintoisticki pogled na svet lezi u srcu japanske kulture i u bliskoj je vezi sa nacionalnim identitetom.Povezivanje cara sa boginjom Amatersu i sintoizmom dalo je i davalo legitimitet vladaru,zahvaljujuci kome je on mogao da vlada drzavom i da kao takav trazi pokornost od podanika.Dok je sintoizam bio najaca religija i uticaj cara bio je bez premca.Kada u VI veku u Japan prodire budizam menja se karakter politickog sistema i uloga nosioca vrhovne vlasti-cara.To je imalo ozbiljne posledice na polozaj i ulogu cara,kao nosioca vrhovne vlasti. Vec od VIII veka uticaj budizma je bio odlucujuci i u politickom zivotu zemlje.Sa menjanjem uloge sintoa i budizma doslo je do direktne polticke promene,koja je dovela do toga da je licnost cara bila bitno ogranicena u svojim funkcijama,dok je zemljom upravljao budisticki monarh. Tako je drzava bila drugacije uredjena.Vlast cara je bila ogranicena.Ta cinjenica bila je posledica smanjivanjem uloge sintoizma u religijskom zivotu zemlje.Tako da su japanski carevi,koji su se u principu obracali sintoistickim bogovima iod njih crpeli svoj legitimitet. Za vreme vladavine soguna(vojskovodje-predvodnika) i njegovih vitezova samuraja,i tada je budizam nastavio da bude glavna poluga nosilaca vlasti.Soguni su bili svesni da kao sinto potisne budizam i istakne na pravo mesto boginju Amaterasu,onda je sa njihovom vladavinom zavrseno. Simbioza religija posebnih formi,predstavljala je osnovu onoga sto je omogucilo da se nacini snazna centralizovana drzava.Tu muslimo na japansku varijantu can budizma-zen. Zen budizam je u svojim cenrima-manastirima uticao na svoje sticenike na specifican nacin.Strogost i surovost vaspitanja,disciplina koja se odrzavala batinama,psihotehnika i smaokontrola,teznja da se covek nauci da bude uporan u postizanju cilja i spreman radi njegovog postizanja na sve.Zato su soguni rado bili pokrovitelji zen-budizma.Oni su razvijali ono sto je kasnije predstavljalo glavnu snagu ujedinjenog Japana : pojedinca spremnog na zrtvu svake vrste,ako je od njega pretpostavljeni zahteva.Kada se u XVIII pocela osecati potreba za centralizacijom u drzavi,ponovo je dovelo do potrebe za vodecom figurom oko koje ce se obavljati centralizacija-car.Tada dolazi do potrebe jacanja kulta imperatora.Ali da bi taj kult mogao da jaca,potrebno je da mu se da ideoloski legitimitet.I on se nalazi u sintoizmu.Ako jaca uloga sintoa,onda obavezno jaca i uloga potomaka njegove glavne boginje amaterasu-japanskog cara.Feudalci kojima sada treba centralizam,doprineli si da pocne da jaca sintoizam,a da slabi budizam.Sve je to dobilo na znacaju u drugoj polovini XIX veka kada pocinje faza restauracije carske vlasti,a za cim ide vracanje uloge sintoizma kao zvanicne drzavne religije.Ta faza restauracije se naziva Mejdzi i ona pocinje 1868.godine. Sintoizam postaje zvanicna drzavna ideologija.Ponovo se ucvrscuje kult boginje Amaterasu. Ona je postala simbol japanske drzave i nacionalizma.

48

Odanost prema caru postaje osnov patriotizma i tu se pokazuje plodotvorna posledica zen budizma,koji je posluzio kao osnovica za jacanje siintositicke drzave.Ova privrzenost caru je rodila brojne kamikaze koji su za vreme II svetskog rata zrtvovali svoje zivote za njega. Japan je vodjen takvom drzavnom politikom usao u II svetski rat i bio tesko porazen.Posle toga je doslo do ozbiljnih promena.Japanski car se preko radija odrekao bozanskog statusa. Na taj nacin je zvanicno okoncana sprega sintoisticke religije sa japanskom drzavom. 65.Uticaj budizma na politicki zivot U pojedinim zemljama,kao sto je to u Tajlandu,Butanu,Tibetu,budizam je drzavna religija. U XX veku,budizam je igrao znacajnu ulogu u politickom zivotu zemalja naseljenih budistima,bilo da se radi hinajane,mahajane,lamaizmu ili zen-budizmu. Pokusavajuci da definise odnos religije i politike na primeru budizma i politickih sistema jugoistocne Azije,jedan autor veli da se on moze izraziti sledecim crtama : -budizam je bitna odrednica nacionalnog identiteta i svesti u tim zemljama -budisticka zajednica i monaska snaga je potencijalni i stvarni politicki faktor -budisticka religija usmerena ka duhovnim ciljevima,sadrzi potencijal za razvoj politicke teorije -odnos budizma sa drzavom i politikom ostaje neresn i trajno aktuelan. Najkarakteristicniji primer uticaja na politiku i simbioza izmedju njih jeste Tajland,gde je budizam drzavna vera.Posle I svetskog rata kada je Tajland,koji se tada zvao Sijam,odlucio da se prilagodi uslovima zivota i napretka koji je olicavao Zapad i opredelio se za politiku ultranacionalizma,onda se drzavna struktura posebno oslonila na budizam.Posebno je vazno da se u to vreme Tajland snazno povezao sa Japanom,clanom trojnog pakta Nemackom i Italijom,koji je izazvao drugi sv.rat.Tajland je zastupao politiku koja je imala veoma agreisve obliike.Sve je to tajlandska vlada cinila oslanjajuci se na budizam.Nakon II sv. rata Tajland je prihvatio nove okolnosti i postao stabilan clan ASEAN-a,to je opet ostvareno uz pomoc budisticke snage i uz naglasenu ulogu i mesto budizma.Smatralo se da izmedju budizma I Taji nacije postoji jednakost. Slicna situacija je i u Burmi.Za razliku od Tajlanda ,Burma je nacija sastavljena od burmanskog jezgra koje je u centru etnickog mozaika.Oko te osnove cini oko 74% stanovnistva,ima i manjina koje nisu budisticke.U Burmi postoje dve snazne etnicke grupe a to su Arkani-muslimani koji zive na obali Inisjkog okeana i narod Karena na istoku.Kareni su protestanti prevedeni na hriscanstvo od stane engleskih misionara za vreme kolonijalne vladavine. U svojoj borbi burmanski narod se oslanjao na budisticku snagu.Bilo je logicno da se posle oslobodjenja burmanska nacija snazno oslanj na budizam kao najbitniju crtu drzavnog identiteta.Sa druge strane to je jos vise raspalilo razlike u osnosu na muslimane i protestante i dovelo do zestokih sukoba.Drzavni budizam se pokazao kao izrazito ostar bilo prema muslimanima bilo prema hriscanstvu. Slucaj Tibeta je posebno vazan.Tamo je identifikacija izmedju lamaizma i tibetanskog nacionalizma znana svakome,ko je ikada hteo da se zainteresuje za sudbinu te nesrecne zemlje.Sama cinjenica da je vrhovni verski vodja dalaj lama i politicki vodja najbolje pokazuje vezu religije i politike. Trevor Ling istakao je da se ova religija od XII do XX veka u potpunosti stopila s tibetanskim drustvenim zivotom.

49

Jedan od karakeristicnih primera veze budizma i politike,odnosno budizma kao oblika ocuvanja identiteta drzave i nacije,jeste slucaj Butana.U ovoj zemlji drzavna religija je lamaisticki tj.tibetanski budizam.U tu zemlju je u poslednje vreme doslo do velikog priliva radnika iz Nepala,a oni nisu hindusi.Kako su oni poceli da donose svoju kulturu,ponovio se Cejlonski slucaj.Doslo je do sukoba budizma,ovog puta lamaistickog sa hinduizmom. Poseban vazan slucaj uticaja budizma na politiku jeste Japan.Deo Japanaca,mada ima svoju nacionalnu religiju sinto,uu XX veku se preko nekih uticajnih snaga oslonio na budizam zeleci preko njega da ostvari odredjene politicke ciljeve.Tu se pre svega misli na pokusaj revizije istorije II svetskog rata i teznju da se Japan oslobodi odgovornosti za akcije japanske vlade i zlocine pocinjene u mnogim zemljama gde je japan bio okupaciona snaga.U tom smislu posebno je vazna sekta soko-gakaj.Ona se moze smatrati budistickom,ali je u stvari ona u sebi preradila norme sintoistickog morala i japanskog nacina zivota,zapovesti i dogme budizma pa cak i neke principe konfucijanstva. Trevor Ling kaze da je ova sekta izrazito nacionalisticka i da delovi japanskog drustva ga se pribojavaju i nisu mu naklonjeni zbog njegove politicke aktivnosti. Ako na kraju rezimiramo odnose budizma i politike,onda cemo se pozvati na Trevora Linga koji ukazuje na cetiri tipa odnosa ove religije i politicke moci : a)nesmetanu koegzistenciju budizma i drzave b)drzavno pokroviteljstvo nad budizmom c)poistovecenost budisticke snage sa drzavom d)drzavni prgon budizma. 66.Hinduizam i rat Jedno od vaznijih pitanja odnosa bilo koje religije i politike je pitanje odnosa prema ratu i miru,zato sto su mir i sve sto je na njemu zasnovano,osnovne pretpostavke za bezbolan razvoj drustva.Kada se radi o hinduizmu veoma cesto ce se cuti kako je to pacificka religija.Oni koji to govore imaju u vidu Mahatmu Gandija cije je ime nerazdvojivo vezano za savremenu Indiju.Njegova filozofija nensilja i mirnog otpora britanskim vlastima se uvek uzima kao primer miroljubive politike i zbog toga se zakljucuje da je hinduizam pacificka religija. Danas imamo drzavu koja je svojim ustrojstvom uredjena kao sluzbeno hinduisticko kraljevstvo,radi se o Nepalu,zatim drzava Indija kao primer hinduizma,mada sekularno uredjena,ima sve atribute koji karakterisu vojnu silu,koja je ratovala sa Pakistanom i stalno ratuje sa muslimanskim separatistima oko Kasmira,onda postaje jasno da je odnos hinduizma i rata mnogo slozeniji. Rat je prateca pojava hindu regiona i naroda,prema ovom delu sveta se mora tako odnositi bilo da se sa njim trguje ili odrzavaju bilo kakvi drugi odnosi. Cesto se postavlja pitanje da li u toj religiji ima necega sto daje osnove za ukljucivanje rata u samu religijsku dogmu?Ako dogma zabranjuje rat,onda jacanje verskog osecanja u dusama vernika mora da izazove i odbojnost prema toj aktivnosti i da u meri u kojoj religija jaca,u toj meri dodje do zanemarivanja ratnih aktivnosti i obrnuto,ako dogma naredjuje rat,da u meri u kojoj uticaj religije raste,raste i mogucnost oruzanih sukoba.Tada,u ovom drugom slucaju,jedini efikasan put za ublazavanje ratnog naboja postaje sekularizacija.U prvom bi jacanje religijske savesti bilo veoma korisno. Posto se hinduizam definise kao nacin zivota,jasno je da nbeko ko to prihvata,tesko sme vrsiti ozbiljnije prekrsaje onoga sto se smatra verski uobicajnim.Ono sto je karakteristicno jeste da postoje opisi hinduistickog drustva podeljenog na cetiri osnovne kaste ili varne i da jedna od

50

tih kasti,druga po redu-ksatrije(ratnici i vladari),kao osnovni zadatak ima odbranu zajednice,pa je stoga sastavljena od vojnika,onda nam je jasno da je borbena aktivnost utemeljena samo osnovom hindu religije.Hindu srustvo podrazumeva postojanje ratnicke aktivnosti,bilo da se radi o napadu ili odbrani. U Bhagavad Giti koja je jedna od najuticajnijih delova velikog indisjkog speva Mahabharate , I u kome je sazet pregled najvaznijih pitanja hindusiticke teologije,nalazi se i dijalog cuvenog junaka Ardjune i njegovog vozaca bornih kola Krisne,avatare boga Visnua.Ova knjiga se shvata kao autorsko delo samog Krisne. Gita se shvata kao autorsko delo samog Krisne.Za svakog vernog hindusa Gita je bozansko delo I izrazava boziju volju.U borbi za ocuvanje poretka Ardjuna mora da se suprostavi svojim rodjacima koji krse ustaljeni red.On okleva jer mora u boju ubijati svoje bliznje pa pita Krisnu : ,,Ne vidim kako ista dobro moze proizaci iz ubijanja mojih sopstvenih srodnika u ovoj bici,niti mogu,dragi moja Krsna pozeleti neku pobedu,kraljevstvo ili srecu. U objasnjenju koje sledi Gita objasnjava : Prema vedskim naredbama postoji 6 napadaca : 1.trovac,2.onaj koji pali kucu,3.onaj koji napada smrtonosnim oruzjem,4.onaj koji opljacka blago,5.onaj koji zauzme tudju zemlju,6.onaj koji otme tudju zenu.Takve napadace treba smesta ubiti i nikakav greh se ne cini njihovim ubijanjem. Samim tim jasno je da svaka drzava koja se zasniva na ovim principima ima legitimno pravo da ratuje. Gita :,, Ksatriji nije dozvoljeno da odbije bitku ili kocku kada ga izazove protivnicka snaga. Vazno je ukazati i na smisao ubijanja u skladu sa hinduskim ucenjem,o reinkarnaciji.U hindu kulturi se veruje u besmrtnost duse koja se reinkarnira za razliku od pravoslavlja. Gita : ,,dusa se nikada ne radja niti umire.Kada jednom nastane,nikada ne prestaje da postoji.Nerodjena je,vecna,uvek postojeca,neumirujuca i prvobitna.Nije ubijena kad je telo ubijeno. Posto se veruje u ponovno radjanje,osoba koja je pocinila tezak zlocin u ovom zivotu ima losu karmu i u sledecm zivotu ce se roditi u gorem obliku i tako ispastati zalocin u ovome.Zato je kaznjavanje smrcu takve osobe ne samo drustveno korisno vec i korisno za smog ubicu,jer ce mu to omoguciti ponovno radjanje. Drugo,kada iza naredbe da se upotrebi nasilje stoji Krisna,onda je takav rat pravedan i legitiman.Zato je Krisna savetovao Ardjuni da ne okleva sa ulaskom u borbu protiv svojih srodnika.Jer se bori za pravednu stvar,za koju se kao ksatrija mora boriti,a zatim on unijanjem svojih srodnika najbolje pokazuje ljubav za njih jer ih oslobadja patnje u novom zivotu. Gita daje neoboriva teoloska uputstva o korisnosti ubijanja u pojedinim situacijama,sto je najvaznjiji uslov za postojanje oruzane sile drzava zasnovanih na hinduizmu. Rat i nasilje su neizbezni cinioci u ljudskom drustvu radi odrzavanja reda i zakona u hindu religiji.Zato rat,u kome ksatrija ucestvuje nije nasilje.Naprotiv,on je bogougodno delo.Duznost ksatrije je da zastiti gradjane od svih vrsta poteskoca i iz tog razloga treba da primeni nasilje u odgovarajucim slucajevima radi reda i zakona. 67.Odnos ahimse i rata U indisjkoj religiji veoma je razvijen i princip nenasilja.Bez nje,nije moguce shvatiti odnos hinduizma prema upotrebi sile. Ahimsa znaci razviti zelju da se ne povredi ni jedno bice.Ona predstavlja kamen temeljac tradicionalne indijske etike.Ovaj princip je sledio Gandi.Uprkos ahimsi,u drustvu baziranom na hinduizmu,dominantan princip koji ukazuje da je razumna primena sile,pa i rata,ipak neophodna za ocuvanje hindu zajednice.Inace ni Nepal niti Indija ne bi imale vojsku ni policiju ni sudove i sve sto sa tim ide.

51

Ahimsa vodi poreklo od glagola han-udariti,povrediti,ubiti.Ovaj glagol izrazava zelju da se ovako nesto ucini.Dakle,ahimsa moze da znaci nezeljeno ubijanje pre nego neubijanje. Ako se ahimsa kao nenasilje smatra vaznom vrednoscu hinduizma,odnosno najvisom dharmom,postavlja se onda pitanje kako je onda dharma ksatrija da se bore?Pre svega dharma je licna obaveza,duznost,nametnuta pojedincu njegovim polozajem i statusom.S toga je jednima dharma namece borbu,dok drugima ne. Ratnici se bore zato sto je njihova dharma borba .ukoliko se bore iz besa ili u ljutnji,njihovo delanje ne odgovara dharmi.Na taj nacin duznost pojedinca da se bori bez zlobe i mrznje postaje vazan vid znacenja ahimse. Sto se tice velikog vodje indijskog naroda Gandija i njegove ahimse,u njegovim satvovim se vidi da ona nije mogla da bude izvor njegovom nenasilju tj.njegovoj formi ahimse.On je istakao da ga je Novi zavet naucio vrednostima pasivnog otpora,dok je citao Besedu na gori,stihove kao sto su ,,Ne cini zlo i ,,Ko te udari po desnom obrazu obrni mu i drugi, ,, Ljubite neprijatelje svoje

68.Religija kao faktor integracije na Balkanu Kada se govori o pretvaranju Balkana u zonu mira i napretka,onda to podrazumeva preduzimanje koraka za ostvarivanje tih ciljeva. Jedan od cinioca koji bi mogli biti iskorisceni kao osnova za integraciju jeste religijski.Pre svega zbog toga sto religijski oblik svesti prozima ljudsko drustvo oduvek i zato sto on bitno opredeljuje ponasanje ljudi.Malo je poznato da je carska Rusija pre svega bila pravoslavna zemlja.U njoj nije mogla postojati nikakva druga nacionalnost,osim one koja je osnovana na pravoslavlju i autokratiji.Zato je u Rusiji pravoslavlje osnoca carskog identiteta.Ova cinjenica je vazna kako bi pokazali da u ruskoj zvanicnoj politici religija prevazilazi nacionalno i kako Rusija na identican nacin pomaze neslovenske Vlahe i Moldavane,isto onako kako pomaze Bugare,Srbe i ostale pravoslavne Slovene. Slicna je situacija i sa Austrougarskom,odnosno ranije Austrijom.Austrija od 1806. izricito vodi politiku pomaganje samo katolika na Balkanskom poluostrvu,sto je imalo za posledicu da se od 1815.godine navode franjevacki svestenici da upotrebljavaju samo latinsku azbuku i napustaju cirilicu koju su do tada upotrebljavali. To je praksa u obe zemlje koje su se pozivale na hriscanstvo i pripadaju hriscanskoj tradiciji,a deluju na Balkanu i imaju uticaj na sveukupne odnose integracije na poluostrvu.Do prekida ovakve prakse doslo je posle I sv.rata : Oktobarske revolucije i raspada Austrougarske,ali je vazno da se u 90 godinama XX veka obnavljaju uticaju religije na drustveni zivot balkanskih naroda. Balkan je mozaik verskih zajednica,a to je posebno postao zbog visevekovne osmanske vladavine koja je ostavila brojna muslimanska ostrva.I sto je jos vaznije veoma su vidljive i posledice toga uticaja.U ovome trenutku Balkan je pre svega pravoslavno podrucje, sa izuzetkom Albanije.

52

Pravoslavlje je rasporedjeno na sledeci nacin : 85% ukupnog stanovnistav Bugarske,98% ukpnog stanovnistva Grcke,67% ukpnog stanovnistva Makedonije,70% ukpnog stanovnistva Rumunije i 65% ukpnog stanovnistva Jugoslavije.U svim ovim drzavama pravoslavlje je odvojeno formalno pravno od drzave,tacnije uredjenje je sekularno.Samo je Grcka definisana kao pravoslavna zemlja na osnovu njenog ustava.Znacaj pravoslavlja i interes sveta za njega je naglo ojacao posle rusenja berlinskog zida i promena koje su zadesile Rusiju,Balkan i svet uopste. Pravoslavlju se sve vise ukazuje paznja kao mogucem polu okupljanju naroda koji mu pripadaju.Dok jedni smatraju da pravoslavlje ne moze da ima ogromne politicke posledice,drugi zakljucuju da je pravoslavlje bilo presudni faktor za sve ono sto se zbivalo na prostorima prethodne Jugoslavije. Pravoslavlje je kulturni fenomen koji doprinosi identitetu pravoslavnih identiteta.Pozivanje na identitet koji je zajednicki za : Srbe,Bugare,Rumune,Makedonce itd.,moze posluziti kao znacajna tacka integracije i ona tako i sluzi.Ta praksa se ostvaruje preko razgranatih veza izmedju pomesnih pravoslavnih crkava i preko laickih oblika saradnje u kojima ucestvuju pojedinci,grupe ili drzavni organi drzava i nacija u pitanju. Pravoslavlje nije jedini faktor koji odredjuje karakter i interese naroda,jer religija koliko god da je jaka,bilo kroz jedinstvo dogme,bilo kroz tradiciju zasnovanu na veri,ne moze da pokrije sve.Tako da,koliko god da je bilo sukoba izmedju pravoslavnih naroda Balkana,ipak u poredjenjuodnosa sa inovernima bilo daleko vise saradnje. Kada uzmemo za primer odnose Srba i Bugara vidimo da je tu bilo ratova i svadja,ima i danas pokusaja da se stvori problem.Ali ti odnosi u poredjenju sa odnosima Srba i Hrvata bili su neuporedivo bolji i sad su nemerljivo bolji,upravo zbog cinjenice da se radi o narodima bliskih kultura da se slobodno mzoe reci Srbi od Bugara nemaju bliznjeg naroda i obratno. Na ostvarivanju potpune saradnje i kooperacije ima jos mnogo da se radi.Od onoga sto se vec cini na polju integracije i sto daje znatne uspehe jeste saradnja pravoslavnih pomesnih crkava. Rumuni,Srbi i Bugari imaju autokefalne pravoslavne crkve koje imaju veoma razvijenu saradnju i koje su veoma doprinele i doprinose zbliznjavanju nasih naroda. Koliki je znacaj direktne akicje SPC na integraciji balkanskij naroda na principu pravoslavne solidarnosti,najbolje ce pokazati bugarski slucaj.Bugarska vlada je medju prvima priznala nezavisnu BiH protivno volji SRJ i ondasnje SFRJ.Ali se za razliku bugarske vlada BPC ponela sasvim drugacije.Iako je bilo u interesu bugarskin nacionalista priznati autokefalnu crkvu u Makedoniji,BPC je postupila drugacije.Ipak,ovakve akcije BPC su umanjene cinjenicom da je u okviru crkvene organizacije doslo do ozbiljnih problema u smislu da se javio deo svestenika koji osporava legitimitet sadasnjem patrijarhu i tvrdi da on ne moze da prestavlja bugarske pravoslavce.Sto je umanjilo mogucnost saradnje. Slicna situacija je sa Rumunima i rumunskom pravoslavnom crkvom.Rumunski patrijarh Teoktist je 1995. ucinio posetu SPC i time pokazao podrsku SPc,a samim tim i bliskost tradicija dvaju naroda. Osim veza izmedju crkvenih zajednica,vazan je razvijen sistem veza izmedju pojedinih drustvenih institucija i pojedinaca koji dopunjavaju ono sto se nije moglo ostvariti putem oganizovanja crkve. Kao primer imamo makedonski slucaj.Vec je istaknuto da usled nepriznavanjaautokefalnsoti MPC postoje znacajni razlozi koji ogranicavaju saradnju Srbije i Makedonije.Ali tu prazninu popunjavaju neke druge institucije.Takva je npr.Demohriscanska partija Makedonije.

53

Ova politicka partija cini puno kako bi se prevazisli nesporazumi koji vladaju izmedju majke crkve SPC i njenog otcepljenog dela.Sto je posebno vazno ova politicka partija pomaze ostvarivanju opste pravoslavne integracije na Balkanu. Znacajno je da je I od strane drzave krenuto u stvaranje organizacija koje imaju za cilj koriscenje pravoslavne tradicije u najpozitivnijem mogucem smislu.Radi ostvarivanja ovih ciljeva stvorene su sve organizacije : 1.Konferencija duhovno bliskih istocnohriscanskih naroda i 2.Medjudrzavna organizacija ,,Evropska medjuparlamentarna konferencija pravoslavlja(EMPS)-o njemu smo vec govorili,zapamtiti bitne odlike(pitanje 49). Na razvijanje medjusobne solidarnosti medju pravoslavnima treba mnogo jos raditi.Ne samo sto ne koristimo dovoljni duhovne resurse koji nam stoje na raspolaganju vec i zbog mnogo spoljnih faktora kojima ova intregracija ne odgovara.Snaga onih koji o integraciji je mala i sve te zemlje zavise od snaznih partnera u svetu,kakvi su EU i SAD. Mada saradnju na Balkanu,ako ima za osnov duhovnu bliskost,podrazumeva pravoslavlje,nije moguce zaobici veze sa rimokatolicima i sa muslimanima i potrebu njihovog razvijanja u cilju mira.Ono sto posebno valja podvuci jeste da su rimokatolicka i pravoslavna crkva dogmatski najblize hriscanske verske organizacije,sto predstavlja vaznu osnovu za razvijanje buducih odnosa.Odnosi sa rimokatolicizmom se ne smeju tretirati samo kroz odnose sa Hrvatima u poslednjem II sv.ratu gde se rimokatolicka crkva u Hrvatskoj skoro sasvim poistovetila sa hrvatskom nacionalnom politikom.Posebno je vazno istaci da rimokatolicka crkva u svetu zna da ima sasvim drugaciji pristup svemu onome sto se desava na prostorima bivse SFRJ,pa cak i da otvoreno napadne same hrvatske rimokatolike. Sa muslimanima koji cine brojne zajednice u balkasnim drzacama je stanje drugacije. Islam iskljcuje sekularizam i mir sa onima koji ne prihvataju islamsku,ne samo versku vec i politicku supermaciju.Islam tezi da unisti sve drzave i vlade koje su suprostavljene ideologiji i programu islama. 69.Susreti pravoslavlja i islama Pod pravoslavljem ovde podrazumevamo istocne hriscane,koji su su se rodili u krugu vizantijske hriscanske tradicije,sto znaci da su iz njega na neki nacin iz nje proistekli i doziveli istu sudbinu sa pravoslavnom crkvom u odnsu na islam. Radi se o tome da je prema dogmi pravoslavne crkve u prirodi Isusa sjedinjena i ljudska i bozanska priroda,tj.pravoslavna crkva je bifizitska,a monofizisti su tvrdili i tvrde da je u Hristu samo bozanska priroda,otuda monofizitizam.Monofizitske crkve su otpale od pravoslavne crkve posle IV vaseljesnkog sabora u Halkedonu 451.godine.monofizitizam je osudjen kao jeres i posle toga stvorene su : Egipatska,Abisinska,Jakobitska i Jermenska crkva.Ove crkve su ispale iz krila pravoslavne i na IV i V carigraskom saboru su osudjene kao jereticke.Na prostorima koje su popunjavale ove crkve danas caruje islam. Tako je npr. citava danasnja Turska do 1071.godine bila u sastavu Vizantije i imala grcko stanovnistvo u zapadnim i centralnim delovima zemlje i jermensko u istocnim.Svo to stanovnistvo je bilo hriscanske veroispovesti bilo bifizitsko pod upravom carigradskog patrijarha,bilo monofizitsko pod upravom jermenskog katolikosa(poglavar Jermenske crkve). Osim Male Azije,hriscanske su bile : Sirija,Liban,Palestina,Jordan itd..Hriscanstvo je prodrlo i u Jemen i u samu centralnu Arabiju naravno ne kao vladajuca religija,jer je vecina arabljana bila neznabozacka,ali je hriscanstvo postojalo. Pojava islama je izazvala najozbiljnije poremecaje u podrucjima pod kontrolom istocnohriscanskih crkava,bilo da su pravoslavne ili monofizitske.Sa radjanjem islama sve se

54

menja.Javlja se konkurent koji pretenduje da je njegova varijanta monoteizma jedina prava i da samo moze ona da bude put kojim se postize spasenje.Pripadnici drugih vera mogu biti priznati i mogu ziveti u miru sa muslimanima amo ako pristanu da budu gradjani muslimanske drzave koja mora da pokrije citav svet i u toj drzavi imaju statsu gradjana sa ogranicenim verskim i politickim pravima. Pravoslavna crkva i pravoslavni vizantijski car su smatrali da je njihov polozaj bogom dan i da Vizantija mora da bude vaseljensko carstvo.Pravoslavna crkva i pravoslavna drzava pocele su sporazumno da deluju i suzbihjaju svaku opasnost koja bi ugrozila bogomdani svetski poredak.Car je bio i sudija i zakonodavac,kao i branilac crkve i prave vere.On je izabranik boziji i kao takav ne samo gospodar nego i zivi simbol Carstva koje mu je Bog poverio. Kako je islamska koncepcija sveta predstavljala udar na poredak u Vizantiji i kako je Muhamed kao verovesnik islama i nosilac istih obaveza u okviru islama,kao car u Vizantiji,to je izmedju njega i cara moralo doci do sukoba.Posebno je znacajno da je Muhamed uputio pismo vizantisjkom caru Irakliju da sse odrekne suvereniteta u korist islamske zajednice.To je cuvena dava,poziv na islam kao jedan od instituta serijatskog prava. Pored politickih razloga,vazni su i dogmatski razlozi koji su doveli do sukoba.I za jedne i za druge suprotna vera je bila lazna.Ako je Bog jedan,a jeste,po verovanju i jedne i druge konfesije,onda ne moze isti bog u isto vreme naredjivati hriscanima preko Isusa i apostola da cine jedno,a muslimanima drugo. Gonjen svojom vizijom sveta i Boga,islam je krenuo u napad.Sve pravoslavne zemlje su mu se nasle na udaru.I sve su bile pokorene na ovaj ili onaj nacin.Osvajanje ovih regiona od strane muslimana donelo je ogromne promene.Od nekada potpuno hriscanske Male Azije,ostalo je samo nekoliko hiljada ljudi i vaseljenska patrijarsija u Carigradu.Hricanski hramovi su unistavani,hriscani ubijani ili silom prevodjeni u islam. Poslednji veliki masakr hriscana bili su za vreme i svetskog rata kada je ubijeno oko milion Grka i oko 1,5 miliona Jermena. Skoro citav pravoslavni svet je u stanju neprijateljstva sa muslimanima.Jedini nacin da se odnosi medju pripadnicima raznih vera urede na relativno miran nacin jeste proces sekularizaciije.Moderan demokratski sistem koji moze da funkcionise samo ako je religija izvan politike.Pravoslavna crkva koja je to nerado prihvatala,sada je krnula u drugom pravcu. Odvajanje Crkve od drzave,u danasnje vreme je prihvatila i pravoslavna crkva.Takva praksa je prihvacena u svim pravoslavnim zemljama osim u Grckoj gde je pravoslavlje ustavom definisano kao drzavna vera.Ta cinjenica je ucinila da se gradjani izjednace pred zakonom bez obzira kojoj verskoj zajednici pripadaju. Sasvim je druga situacija u islamskom svetu,gde su islamske zemlje izlozene pojacanom talasu islamizacije.Zemlje kakve su Iran,avganistan,Azerbejdzan,Turkmenistan,kazahstan,Uzbekistan,Tadzihistan se jasno profiliraju u smeru koji ne donosi nista dobro pravoslavcima.Iran i Avganistan od pocetka pokazuju zelju da svoju islamsku revoluciju prenesu na teritoriju Rusije. Sa jacanjem islamskog radikalizma nemuslimansko stanovniostvo je primorano na iseljavanje. Islamski delatnici nisu ostavljali Moskvu na miru.Usred Moskve zivi vise stotina hiljada muslimana.njihov broj,zahvaljujuci visokom natalitetu,iz dana u dan je postajao sve veci.Tako da dok rusi napustaju muslimanske republike koje su postale nezvisne,muslimani se sve udobnije osecaju u Moskvi.Savez muslimana Rusije je u Moskvi odrzao sastanak u septembru 1995.godine trazeci da se u svim strukturama vlasti Rusije osiguraju interesi podanika muslimanske vere. Ruski muslimani se uspostavili snaznu saradnju da islamskim zemljama koje finansiraju njihove delatnosti.Glavni finansijer svih tih aktivnosti je Saudijska Arabija.

55

O problemima Grcke sa Turskom ne treba ni ovoriti.Ako se prisetimo da je na pocetku XX veka u Turskoj zivelo nekoliko miliona hriscana,u velikom broju Grka,danas broj hriscana ne prelazi nekoliko hiljada. Za razumevanje odnosa islama i pravoslavlja posebno je vazno analizirati Albanski slucaj bivse Jugoslavije.Slbanski ili siptarski pokret se predstavljao kao nacionalisticki dok su sve otkrivene grupe 70. I 80.-tih godina bile organizovane kao razne marksisticko-lenjinisticke organizacije.Kada je doslo do pucanja albanskog jednopartijskog modela,iste te organizacije su nestale kao rukom odnesene,a ciljevi ostali isti : otcepljenje delova Srbije,CG i Makedonije i prisajedinjenje Albaniji.Isti oni ljudi koji u govorili o marksicmu-lenjinizmu sada govore o liberarnoj demokratiji i gradjanskom drustvu. Svuda gde su nestajali Srbi i Makedonci,nestajala su hriscanska groblja i nicala muslimanska.Nestajale su crkve,a nicale dzamije.Videlo se da se sa takozvanim albanskim nacionalizmom napreduje i islam,ali to niko nije uzimao u obzir zbog povezivanja sa Albanijom,gde je religija bila od 1967.godine ukinuta,svi kultni objekti zatvoreni i svestenstvo poslato u zatvore.Kada je komunizam pukao i doslo do obnove religijskih sloboda,pokazalo se koliko je religija bila samo povrsinski istaknuta.Naglo su ozivele sve verske zajednice. U bivsoj Jugoslaviji je u Bosni izbio gradjanski rat koji je po svim karakteristikama postao verski. Pravoslavna crkva i vladike su stalno govorili da je mir osnov na kome pociva pravoslavlje,da je ljubav prema bliznjem osnov Jevandjelja i da ako ima drugacijih interpretacija,onda se to ne moze prepisati ni Hristu niti zajednici.Islamska zajednica je od momenta doslaska na vlast SDA otpocela da propagira dogmu koja je obecala rat do istrebljenja svima koji ne zele islamsku supermaciju. U odnosu izmedju pravoslavlja i islama vazno je reci nesto i o islamskim zemljama,gde nekad osim pravoslavne nije bilo druge vere : Turska,Sirija,Irak,Egipat,Liban,Palestina i velikim delom priobalje Severne Afrike. Od nekada prosperitetnih zemalja sa hiljadama crkava,manastira,univerziteta,gradova koji su kao Konstatinopolj imali i po pola miliona stanovnika,posle osmanske i islamske okupacije , nije ostalo nista.Stalnim masakrima,odvodjenjem zena i dece u roblje,islamizacijom koja je cesto bila prisilna,bio je jedini nacin da se spasi zivot. Kao znak postojanja pravoslavlja ostale su 4 najpoznatije pravoslavne patrijarsije : Carigradska , Antiohijska , Jerusalimska i Aleksandrijska,ali su sve te crkve bez vernika. U Turskoj je masakr poslednji put vrsen u vreme najveceg mira 1955.godine,kada su turske vlasti organizovale progon protiv grckih stanovnika Konstatinopolja. U Egiptu Kopti su dovedeni u tezak polozaj.Oni su pretvoreni u bespravna bica. U Palestini u gradu Vitlejemu(gradu Isusa Hrista) je 1931.godine imao 80% hriscana,a danas muslimani cine 60%.

56