RE^NIK STEREOHEMIJSKIH PRINCIPA

,
PRAVILA I POJMOVA

Ovaj Re~nik sadr`i oko 230 odrednica najva`nijih stereohemijskih
principa, pravila i pojmova. Budu}i da se izbor odrednica zasniva na na~elu
da je stereohemija nerazdvojni i sastavni deo hemije, a posebno organske
hemije, smatrali smo pogre{nim da se one klasifikuju kao isklju~ivo stereo-
hemijske. Suprotno tome, mi{ljenja smo da je ispravno razmatranje najve-
}eg broja termina u okviru odnosa stereohemije sa drugim hemijskim disci-
plinama. U skladu s tim u Re~niku se nalaze stereohemijske odrednice koje
se sre}u u ud`benicima organske hemije, ali i biohemije, neorganske hemije,
kao i u hemijskim `urnalima, tako da se u {irem smislu one mogu definisati
i kao hemijske. Odrednice, izlo`ene abecednim redom, su, po obimu, pode-
ljene u tri osnovne kategorije. Prvu ~ine kra}e odrednice uobi~ajenih osnov-
nih stereohemijskih termina ~ije zna~enje ne zahteva {ira teorijska razmatra-
nja i koje registruju odre|en pojam. One su opisane u tri do deset redova. U
drugoj kategoriji nalaze se odrednice klju~nih stereohemijskih pojmova,
koje su, kako zbog svog zna~aja, tako i zbog veze sa drugim pojmovima,
ve}eg obima (do jedne strane). Kona~no, Re~nik sadr`i i manju tre}u grupu
odrednica koje defini{u i razmatraju slo`enija stereohemijska pravila i kon-
cepte koji po svom karakteru ~ine sastavni deo fundamentalnog znanja iz
organske hemije. Takve odrednice zahtevaju detaljnija obja{njenja, eventu-
alno i varijante zna~enja, i predstavljene su na malo vi{e prostora (1-3 stra-
ne). @elimo da naglasimo da neke od odrednica, posebno one sa pro{irenim
tuma~enjem, imaju i ve}i broj zasebnih odrednica koje se odnose na isti
stereohemijski pojam, ili koncept blisko povezan sa kra}im odrednicama.
Na primer, koncept prohiralnosti kao {ira odrednica od posebnog zna~aja za
razumevanje kako enzimski-katalizovanih stereospecifi~nih reakcija, tako i
topolo{kih aspekata stereoselektivne sinteze dodatno je razmatran i u okviru
odrednica za tuma~enje i razlikovanje homotopnih, enantiotopnih i diastere-
otopnih liganada, ili lica. Isto tako, iz pojedinih {irih odrednica izvedene su i
posebne odrednice manjeg obima sa istim korenom. U svim slu~ajevima ove
vrste te odrednice su date sa uputnicom na bitne i blisko povezane odrednice
Re~nik stereohemijskih principa, pravila i pojmova

2
(Videti odrednicu(e): .....). Ve}i broj odrednica novijih pojmova, datih s tu-
ma~enjima i primerima, svedo~i o brzom razvoju stereohemije u nekoliko
poslednjih decenija. Za jedan manji broj pojmova predlo`eni su na{i izrazi
koji se, po pravilu, ranije nisu koristili. Prilikom upotrebe stranih re~i u
zagradi se navodi skra}ena oznaka iz kog jezika poti~e re~, originalna
skripcija i prevod te re~i. Bez obzira na obim odrednica, smatrali smo da ne
samo klju~ni pojmovi (na primer, konformacija, Baeyer-ov napon, centralna
hiralnost, anankomeran model ili "A" vrednost), ili koncepti (anomerni
efekat, efekat sterne pomo}i, Klyne-Prelogova specifikacija torzionog ugla,
ili Newman-ov napon), kao i pravila (Cram-ovo pravilo, Bredt-ovo pravilo,
Cahn-Ingold-Prelog-ova i druga), ve} i oni najjednostavniji pojmovi u okvi-
ru odrednica najmanjeg mogu}eg obima, ne smeju biti na leksi~kom nivou
tuma~enja. Upravo radi boljeg razumevanja, obja{njenja se, kad god je to
mogu}e, zasnivaju na primerima, slikama i dijagramima. Indeks sa odredni-
cama i literatura su dati na kraju knjige.


















Re~nik stereohemijskih principa, pravila i pojmova

3









Aditivnost konformacionih slobodnih energija

Odre|ivanje razlike u slobodnoj energiji konformacija cikloheksanskih deri-
vata sa dva, ili vi{e supstituenata na osnovu (a) konformacionih slobodnih
energija supstituenata (─ΔG° ili A vrednosti), i u odre|enim slu~ajevima
(b) mogu}ih me|usobnih interakcija supstituenata.
Stereohemijska analiza takvih jedinjenja, identi~no kao i za monosupstitu-
isane cikloheksanske derivate, zasniva se na odre|ivanju ukupnog broja 1,3-
sin-diaksijalnih interakcija (ili kosih interakcija butanskog tipa) koje postoje
u mogu}im konformacijama ispitivanog jedinjenja. Kako svaka kosa inte-
rakcija pove}ava potencijalnu energiju cikli~nog jedinjenja za oko 0.9
kcal/mol, jednostavnim ra~unskim putem odre|uje se razlika u slobodnoj
energiji odgovaraju}ih konformacija. Jedina razlika u odnosu na monosup-
stituisane cikloheksanske derivate je da se u skladu sa principom aditivnosti
konformacionih slobodnih energija supstituenata analiziraju i mogu}e inte-
rakcije izme|u pojedinih supstituenata u vi{esupstituisanim derivatima.
cis/trans Izomerizacije 1,2-, ili 1,3-dimetil-supstituisanih cikloheksanskih
derivata su odli~an primer koji potvr|uje da je kvalitativna konformaciona
analiza, u pogledu predvi|anja stabilnosti ili nestabilnosti pojedinih konfor-
macija u ovakvom procesu, u saglasnosti sa eksperimentalnim rezultatima
(Tablica). Kao {to je u tablici pokazano razlika u slobodnoj energiji
odre|uje se
na osnovu broja kosih butanskih fragmenata (pojedina~no pove}avaju ne-
stabilnost za 0,9 kcal/mol) u odgovaraju}im cis- i trans-izomerima koji su u
ravnote`i.

Re~nik stereohemijskih principa, pravila i pojmova

4
Tablica. Eksperimentalne i izra~unate vrednosti za promenu slobodne energije za
cis trans izomerizaciju dimetil-supstituisanih derivata cikloheksana


o
ΔG = -1,87 kcal/mol
Me
Me
Me
Me

1,2-cis 1,2-trans*


*1,2-trans Izomer je u neuporedivo stabilnijoj
diekvatorijalnoj konformaciji.
1,2-trans: 1 kosa (0,9 kcal/mol)
Me
Me


1,2-cis: 3 kose (2,7 kcal/mol)

Me
Me
Me
Me
Me
Me
(zbog preglednosti nisu nacrtani
sin-aksijalni vodonikovi atomi)

______________________________
1,2-trans: stabilniji za 1,8 kcal/mol



o
ΔG = -1,96 kcal/mol
Me
Me
Me
Me

1,3-trans 1,3-cis
(nastavak tablice)

1,3-cis: nema kosih interakcija

1,3-trans: 2 kose (1,8 kcal/mol)
Me
Me
Me
Me

____________________________
1,3-cis: stabilniji za 1,8 kcal/mol

U slu~aju 1,2-derivata, kao i 1,3-derivata stabilniji je diastereomer sa obe metil grupe u
ekvatorijalnim polo`ajima (t.j. trans-1,2-izomer, odnosno 1,3-cis-izomer), ali samo za 1,2-
cis- i 1,2-trans-izomer postoji i kosa interakcija izme|u dve metil grupe.

Videti odrednicu: A vrednost.

"A" vrednost

Razlika u Gibbs-ovoj slobodnoj energiji izme|u aksijalne i ekvatorijalne
stoli~aste konformacije monosupstituisanih cikloheksanskih derivata, "A"
vrednost, ili konformaciona slobodna energija izra`ava se pomo}u vrednosti
–ΔG° za ravnote`u:

Re~nik stereohemijskih principa, pravila i pojmova

5
aksijalni konformer ekvatorijalni konformer
X
X


Kada se vrednost slobodne energije ΔG°, koja je negativna jer je ravnote`a
pomerena u pravcu stabilnijeg ekvatorijalnog oblika, izrazi sa negativnim
predznakom kao –ΔG°, tada se dobija vrednost slobodne konformacione
energije ili A-vrednost. Ve}a vrednost za –ΔG, odnosno A zna~i i pove}anu
tendenciju metil grupe u, na primer, metilcikloheksanu (1), i u principu i
svih drugih grupa u monosusptituisanim cikloheksanskim derivatima volu-
minoznijim od vodonika, da zauzmu ekvatorijalni polo`aj. Ina~e, supstitu-
cija vodonikovog atoma u molekulu cikloheksana odre|enim supstituentom,
ne menja bitno brzinu konformacione inverzije, ali uti~e na ravnote`nu sme-
su, kao {to je to prikazano za aksijalni (1-aks) i ekvatorijalni metilciklohek-
san (1-ekv). Favorizovanje ekvatorijalnog polo`aja u metilcikloheksanu
mo`e se povezati sa ve}om stabilno{}u antiperiplanarne ili anti-konforma-
cije butana (ap) u pore|enju sa sinklinalnom (sk) ili kosom konformacijom
(Shema).
CH
3
CH
3

1-aks 1-ekv
Brzina konformacione inverzije: ≈ 10
4
- 10
5
u sekundi na 300 K

Aksijalna metil grupa (struktura 1-aks) formira u molekulu metilcikloheksa-
na dva kosa butanska fragmenta (aks-Me-C
1
-C
2
-C
3
i aks-Me-C
1
-C
6
-C
5
frag-
ment). Interakcije izme|u sin-orijentisane metil grupe i aksijalnih vodoniko-
vih atoma na C(3) i C(5), koje se ozna~avaju kao 1,3-sin-diaksijalne in-
terakcije su odbojne. Jedna 1,3-sin-diaksijalna interakcija u slu~aju metil
grupe pove}ava potencijalnu energiju za oko 0,9 kcal/mol. Dve identi~ne
interakcije tog tipa smanjuju stabilnost aksijalnog konformera za oko 1,8
kcal/mol. Ta eksperimentalno odre|ena vrednost koja iznosi -1,86 kcal/mol
predstavlja razliku u slobodnoj energiji 1-aks i 1-ekv konformera. S druge
strane, ekvatorijalna metil grupa (struktura 1-ekv) sa odgovaraju}im ugljeni-
kovim atomima cikloheksanskog skeleta zauzima dve povoljne anti-butan-
ske konformacije (ekv-Me-C
1
-C
2
-C
3
i ekv-Me-C
1
-C
6
-C
5
fragmenti).

Re~nik stereohemijskih principa, pravila i pojmova

6
CH
3
1
3
5
CH
3
ΔG
o

1-aks 1-ekv

1,3-sin-Diaksijalne interakcije pove}avaju nestabilnost aksijalnog metilcikloheksana u
pore|enju sa ekvatorijalnim metilcikloheksanom.

CH
3
H
H
H
H
3
C
H

sinklinalna-konformacija butana

CH
3
H
H

dve 1,3-sin-diaksijalne H-CH
3
interakcije

CH
3
CH
3
H
H
H H
H
3
C
CH
3
H H
H H

antiperiplanarna-konformacija butana
ΔG° = -1,86 kcal/mol
A = -ΔG° = 1,86 kcal/mol
-ΔG° = A-vrednost, ili konformaciona slo-
bodna energija predstavlja kvantitativnu me-
ru favorizovanja ekvatorijalnog polo`aja u
ravnote`i izme|u ekvatorijalnog i aksijalnog
konformera.
Shema
Videti odrednice: Aditivnost konformacionih slobodnih energija, Aksijalne veze i
Ekvatorijalne veze.


Ahiralan (opti~ki neaktivan)

Osobina hemijske celine, kao {to su molekuli prikazani stereoformulama 1 i
2, da se poklapaju sa sopstvenim likom u ogledalu jednostavnom operaci-
jom translacije ili rotacije*.
Takvi molekuli ne obr}u ravan polarizovane svetlosti i oni su ahiralni
(opti~ki neaktivni).
H
C
H
Cl
H
H
C
H
Cl
H

1 (op{ti tip Caaab)

Re~nik stereohemijskih principa, pravila i pojmova

7
H
Cl
C
H
Me
C
H
Cl
H
H
C
Me
Cl
H
C
H
Cl
H

2 (op{ti tip Caabc)

*Podrazumeva se da svi molekuli, modeli ili objekti poseduju trivijalnu (prostu) osu rota-
cije C
n
kada se rotacijom za 360° nov polo`aj poklapa sa po~etnim (operacija identi~nosti).

Videti odrednice: Elementi simetrije i Hiralan.


Ahirotopan (antonim
*
od hirotopan)

Atom u molekulu (ili ta~ka, grupa ili lice u molekulskom modelu) u ahi-
ralnom okru`enju.
To zna~i da se takav atom nalazi u ravni ili centru simetrije, ili u polo`aju
gde rotaciono-refleksiona osa preseca svoju refleksionu ravan. U primeru
atom C(3) je stereogeni centar jednog od dva mogu}a mezo-izomera 2,3,4-
pentantriola (1) i naziva se ahirotopni atom, jer se ne nalazi u hiralnom
okru`enju. Ovaj atom je zato i pseudoasimetri~an.

ahirotopan
atom
3
s
(S)
(R)
CH
3
C
C
C
CH
3
OH
OH
OH
H
H
H

1
(2S,3r,4R)-2,3,4-pentantriol (1)
mezo-oblik (ravan simetrije preseca atom C(3)

Ugljenikov atom C(3) je definisan kao ahirotopan, ali i kao stereogeni
centar jer je tetraedarski vezan za ~etiri razli~ita supstituenta, od kojih su
dva konstituciono razli~ita (H i OH), dok su preostala dva konstituciono
identi~ni (HCOHCH
3
), ali konfiguraciono razli~iti.

Videti tako|e odrednice: Hirotopan i Pseudoasimetri~an centar.
*
Antonim (gr~. antónymia - anti-suprotan + onóma, onyma-ime) re~ suprotna po zna~enju.

Re~nik stereohemijskih principa, pravila i pojmova

8
Aksijalna hiralnost

Osobina klase jedinjenja koja su hiralna zbog prisustva hiralne ili aksijalne
ose kao hiralnog elementa.
To su na odgovaraju}i na~in supstituisani aleni I, bifenili II, alkilidenciklo-
alkani III i spirani IV. Primeri pokazuju da je stereoizomerija ove vrste mo-
gu}a zbog neplanarne orijentacije supstituenata raspore|enih u parovima
oko hiralne ose, na primer, u alenima op{te formule abC=C=Cab, ili
abC=C=Ccd. Specifikacija apsolutne konfiguracije ovih hiralnih jedinjenja
definisana je pomo}u stereooznaka aR i aS.

C C C
C
2
H
5
H
H
3
C
H

I
O
2
N
HO
2
C
CO
2
H
NO
2


II
CO
2
H
H
H
3
C
H

III
H
CO
2
H
HO
2
C
H

IV
Videti dodatna obja{njenja pod odrednicama: Hiralna osa, Hiralna ravan, Hiralni ele-
ment, R,S notacija i aR i aS oznake.


Aksijalne veze, aksijalne grupe

Veze u konformaciji stolice molekula cikloheksana orijentisane upravno na
ravan koja sadr`i sve, ili skoro sve atome u prstenu, odnosno veze paralelne
sa rotacionom osom simetrije C
3
koja prolazi kroz centar prstena (ili rota-
ciono-refleksionom osom S
6
).
Atomi ili ligandi vezani aksijalnim vezama nazivaju se aksijalni.



Aksijalne veze, {to je polovina od ukupno
dvanaest C-H veza u molekulu cikloheksana,
paralelne su sa rotacionom osom C
3
.

Videti odrednice: Osa simetrije, Ekvatorijalne veze i Pseudoaksijalne veze.

Re~nik stereohemijskih principa, pravila i pojmova

9
α (alfa), β (beta)

Stereooznake (ili stereodeskriptori) u nomenklaturi {e}era za ozna~avanje
konfiguracije na anomernom ugljenikovom atomu.
(i) U slu~aju jednostavnijih {e}era, na primer D-glukoze, kada se OH grupa
na anomernom centru C(1), nalazi na istoj strani u originalnoj, hemiacetal-
noj Fischer-ovoj projekciji 1, kao i OH grupa na poslednjem stereogenom
centru koji predstavlja referentni centar ☯ugljenikov atom C(5) u ovom pri-
meru+, re~ je tada o α-anomeru D-glukopiranoze (strukture 1-4), a u supro-
tnom slu~aju radi se o β-anomeru (strukture 5-7).
Ispraviti - dodati O (formula 3)

α-D-GLUKOPIRANOZA
Fischer-ova hemiacetalna projekcija
5
OH H
H HO
OH H
H HOCH
2
OH H
O
1
1
OH H
H HO
OH H
O
OH H
H
CH
2
OH
5

1 2
po~etna modifikovana

6
5
4
3
2
1
H
O
H
OH
OH
H
H
O
CH
2
OH
H
O
OH HO
HO
OH
H H
H
OH
H

4 3
konformaciona Haworth-ova
struktura projekcija

Referentni atom u α-D-glukopiranozi je atom C(5), a OH grupa na anomernom
atomu C(1) je na istoj strani kao i OH grupa na C(5) u Fischer-ovoj originalnoj
projekciji 1.



Re~nik stereohemijskih principa, pravila i pojmova

10
β-D-GLUKOPIRANOZA

6
5
4
3
2
1
H
O
OH
H
OH
OH
O
CH
2
OH
5
OH H
H HO
OH H
O
H HO
H
CH
2
OH
1
O
OH HO
HO
OH
H H
H
OH
H
1
6

5 6 7
Referentni atom u β-D-glukopiranozi je atom C(5), a OH grupa na anomernom
atomu C(1) je na suprotnoj strani u pore|enju sa OH grupom na atomu C(5) u
Fischer-ovoj originalnoj projekciji 1.

(ii) Stereohemijske oznake α i β su se prvobitno koristile (a koriste se i da-
nas) u steroidnoj nomenklaturi. Supstituenti iznad ravni stereoidnog mole-
kula opisuju se kao β i prikazuju se u planarnoj formuli pomo}u klina
( ), ili zadebljane veze ( ), a oni koji su ispod ravni obele`avaju se
kao α-supstituenti i prikazuju se isprekidanom vezom ( ili ), {to je
ilustrovano na primeru planarne strukture 5β-androstana (8).

NAPOMENA:
Oznake α i β u steroidnim jedinjenjima imaju smisla samo u slu~ajevima kada je apsolutna
konfiguracija steroidnog jezgra poznata, a to zna~i da je steroidni molekul grafi~ki nacrtan
tako da je definisana ravan sa supstituentima koji su iznad steroidne ravni, odnosno ispod
te ravni.

5β-ANDROSTAN
Me
Me H
H
H
H
1
5
10
9
13
8
14
17
β
α α
β
β β

8




Konformaciona struktura 8

Metil grupe na atomima
C(10) i C(13), kao i vodoni-
kovi atomi na C(5) i C(8)
nalaze se iznad ravni steroi-
dnog jezgra i ozna~avaju se
kao β;
vodonikovi atomi na C(9) i
C(14) ozna~avaju se kao α,
jer se nalaze ispod ravni
pomenutog jezgra.

Videti odrednice: Anomeri i Haworth-ova projekcija.

1,3-Alilni napon

(i) Vrsta sternog (prostornog) napona koji je u originalnom obliku formuli-
san na bazi stereohemijskih karakteristika cikloheksanskih derivata, op{te
Re~nik stereohemijskih principa, pravila i pojmova

11
formule 1, sa egzocikli~nom dvogubom vezom u β-polo`aju i supstituentom
X u γ-polo`aju.
Ova vrsta napona postoji u onim metilencikloheksanskim derivatima tipa 1
u kojima su dve voluminozne grupe (ili grupe umerene veli~ine) R i X u sin
polo`aju.


X
R R
1
R
X
1
3
R X
γ
α
β

1 2

Tada dolazi do me|usobnih odbojnih interakcija, pod uslovom da grupa X
zauzima ekvatorijalni polo`aj (konformaciona struktura 1-ekv). Ove nepo-
voljne interakcije su ~ak nepovoljnije od 1,3-sin-diaksijalnih interakcija iz-
me|u istih grupa u cikloheksanskim jedinjenjima formule 2 (videti odrednicu:
Newman-ov napon). Prema tome, mo`e se predvideti da je konformaciona
ravnote`a u takvim jedinjenjima pomerena u pravcu konformera sa aksi-
jalnom orijentacijom grupe X (struktura 1-aks).


R
1
R
X
X
R
1
R

1-ekv 1-aks (povoljnija konformacija)

Jedan od najbolje prou~enih primera 1,3-alilnog napona obuhvata geome-
trijske izomere 2-metilcikloheksiliden sir}etne kiseline (3). Na osnovu
1
H
NMR prou~avanja dokazano je da sin-izomer 3 postoji uglavnom kao kon-
former sa aksijalnom metil grupom, dok je ista grupa u najpovoljnijoj kon-
formaciji anti izomera 3 u o~ekivanom ekvatorijalnom polo`aju.




Re~nik stereohemijskih principa, pravila i pojmova

12
Klasi~ni primeri delovanja 1,3-alilnog napona

CH
3
H COOH
CH
3
HOOC H
1,3-alilni napon
molekul bez
1,3-alilnog napona

3-sin 3-anti


CH
3
H
COOH
COOH
H
CH
3

3-aks 3-aks
(stabilniji) (nestabilniji)
COOH
H
CH
3
H
COOH
CH
3

3-ekv 3-ekv
(nestabilniji) (stabilniji)

(ii) Pojava 1,3-alilnog napona je, u principu, op{ta karakteristika svih kako
cikli~nih jedinjenja (ilustrovano primerima 1 i 3), tako i acikli~nih koji sa-
dr`e strukturni fragment A.
R
R
1
3
2 1

A

U fragmentu A postoje nevezivne interakcije izme|u grupa R i R
1
koje zavi-
se od (a) veli~ine tih grupa i (b) torzionog ugla izme|u grupe R
1
i
C(1)=C(2) veze. Ovaj ugao se menja rotacijom oko C(2)-C(3) veze. Kada su
pomenute grupe velike, a diedarski ugao mali, drasti~no se pove}ava
potencijalna energija molekula. U tom slu~aju tako supstituisana acikli~na
jedinjenja ispoljavaju 1,3-alilni napon, {to je pokazano na primeru (Z)-4-
metilpent-2-ena (4).


Re~nik stereohemijskih principa, pravila i pojmova

13



H
3
C H
CH
3
CH
3
H
H
1
5
4 2
3

4
Konformacione strukture alkena 4

3
2
H
Me Me
Me
H
H
Me
Me H
Me
H
H
Me
H
H
H
Me
Me
1
4
1,3-alilni napon

eklipsna stepeni~asta eklipsna
(Me/H) (Me/Me)

U energetski najpovoljnijoj konformaciji (Z)-4-metilpent-2-ena (4) u
kojoj se maksimalno izbegava 1,3-alilni napon C(4)-H veza je u
eklipsnom polo`aju prema C(2)=(C3) vezi; u najnestabilnijoj konfor-
maciji sa eklipsnim metil grupama ovaj napon je najve}i.


1,2-Alilni napon

Favorizovanje aksijalnog polo`aja supstituenta na ugljenikovom atomu C(6)
u 1,6-disupstituisanim cikloheksenskim derivatima op{te formule 1.
Uzrok ove vrste napona le`i u sternim odbojnim interakcijama izme|u pse-
udoekvatorijalne grupe R
1
i grupe R na C(1). Interakcije se smanjuju kada je
R
1
grupa u pseudoaksijalnom polo`aju (1-pa). U pore|enju sa konformaci-
jom 1-pe, u konformaciji 1-pa znatno se pove}ava ugao izme|u te grupe i
ravni dvogube veze. Kao {to se mo`e o~ekivati, ovaj napon deluje kada su
pomenute grupe relativno voluminozne. Specifi~an primer 1,2-alilnog na-
pona zapa`en je i kod 3-supstituisanih cikloheksenskih derivata 2 sa elektro-
negativnim supstituentom X u polo`aju C(3), kao {to su 3-bromo-, 3-hloro-
3-hidroksi-, ili 3-metoksicikloheksen.

R
R
1
(pe)
R
R
1
(pa)
1a (R=C
6
H
5
; R
1
= terc-butil)
1b (R=C
6
H
5
; R
1
= C
6
H
5
)
1c (R=CH
3
; R
1
= NO
2
)
1
6



Re~nik stereohemijskih principa, pravila i pojmova

14
R
1
H (pe)
R
1
(pe)
R
(pa)
R
nepovoljne sterne
interakcije

1-pe 1-pa

Za ova jedinjenja je dokazano pomo}u razli~itih fizi~ko-hemijskih metoda
(elektronska difrakcija, Raman-ova i IC spektroskopija) da postoje u konfor-
maciji sa pomenutim grupama uglavnom u pseudoaksijalnoj orijentaciji. Je-
dno od obja{njenja je da se alilnom participacijom doprinosi stvaranju veze
C-X sa ne{to ve}im jonskim karakterom, ukoliko je grupa X u pseudoak-
sijalnom polo`aju (2a). Na taj na~in se preko strukture A sni`ava energija
sistema u osnovnom stanju. Za drugo mogu}e obja{njenje videti strukturu
B.

3-Supstituisani cikloheksenski derivati:
posebna vrsta 1,2-alilnog napona

H(pe)
(pa) X
H(pe)
X
veza sa jonskim
karakterom

2a A
(X=Cl, Br, OH, OCH
3
)

Kada je u jedinjenju op{te formule 2 X metil grupa, tada ovaj efekat ne de-
luje, a to zna~i da je povoljnija konformacija sa pseudoekvatorijalnom metil
grupom. Alternativno obja{njenje delovanja 1,2-alilnog napona bazira se na
efikasnijem preklapanju vezivne π-orbitale dvogube veze sa antivezivnom
C-X σ-vezom kada se elektronegativni supstituent X nalazi u pseudoaksij-
alnom polo`aju (konformaciona struktura B).

H(pe)
X
π
σ
*
(pa)
(orbitalno preklapanje-
-efekat hiperkonjugacije)

B


Videti odrednicu: Pseudoaksijalna i pseudoekvatorijalna veza.



Re~nik stereohemijskih principa, pravila i pojmova

15
Ambo

Stereohemijski prefiks (predmetak) u nazivu za jedinjenja sa dva ili vi{e
stereogenih elemenata koji se nalaze u smesi dva racemska diastereomera u
neodre|enom odnosu.
Upotreba ovog prefiksa ilustrovana je na primeru sinteze aspartama. Kada
se ovaj dipeptid sintetizuje iz L-asparagina i racemske smese N-metilfenil-
alanina (D,L-par) tada se stvara smesa diastereomera 1 ~ija je konfiguracija
hiralnih centara S,S (L,L-diastereomer) i 2 (S,R-konfiguracija, odnosno L,D-
diastereomer). Smesa se imenuje kao L-N-aspartil-ambo-fenilalanin metil
estar. L,L-Diastereomer se koristi kao ve{ta~ki {e}er koji je oko 100 puta sla-
|i od saharoze. Drugi L,D-diastereomer je gorak.
Kada se govori o biohemijskom razlikovanju enantiomernih jedinjenja pos-
toji ~etiri vrste mogu}e biolo{ke aktivnosti:
(1) kada `eljena aktivnost zavisi samo od jednog enantiomera, a drugi je bez
efekta; (2) kada oba enantiomeri mogu imati istu kvalitativnu i kvantitativnu
farmakolo{ku aktivnost; ili (3) kada je aktivnost enantiomera kvalitativno
identi~na, ali kvantitativno razli~ita i (4) kada su aktivnosti enantiomera
kvalitativno razli~ite. Poslednji tip biolo{ke aktivnosti karakteri{e dva sin-
teti~ka diastereomera aspartama.

HO
O NH
2
O
OH
(S)
H
CO
2
H
H
2
N
CH
2
CO
2
H
L-asparagin
HO
H
N
C
6
H
5
O NH
2
O
(S)
(S)
HO
H
N
C
6
H
5
O NH
2
O CO
2
CH
3
(R)
(S)
CO
2
CH
3
fenilalanin metil estar
1 (L,L)-diastereomer
aspartama
2 (L,D)-diasteromer
aspartama
(R,S)-
ili racemski (D,L)-par
+
+



Re~nik stereohemijskih principa, pravila i pojmova

16
Anankomeran
(gr~. anankein utvr|en “sudbinski” ili zakonom)

Molekul “utvr|en” u jednoj konformaciji od vi{e mogu}ih, zbog
(i) geometrijskih ograni~enja u samoj strukturi, ili
(ii) prisutva voluminozne grupe koja u derivatima cikloheksana zauzima go-
tovo isklju~ivo ekvatorijalan polo`aj.
To je uzrok da molekuli ovog tipa ne podle`u konformacionoj inverziji i
zato su posebno pogodni kao model-supstrati za
(a) prou~avanja reaktivnosti funkcionalnih grupa u aksijalnom, odnosno ek-
vatorijalnom polo`aju* i
(b) odre|ivanje aksijalnih i ekvatorijalnih parametara, kao {to su hemijski
pomaci razli~itih atoma u
1
H NMR spektrima, dipolni momenti, pK
a
vredno-
sti aksijalno, ili ekvatorijalno supstituisanih cikloheksan-karboksilnih kiseli-
na, it.d.
Kao prvi tip anankomernih jedinjenja navodimo konformaciono krute deri-
vate trans-dekalina koji su prikazani konformacionom formulom 1 sa dve
spojene stoli~aste strukture. Njihove stereohemijske karakteristike razmatra-
ju se na isti na~in kao i trans-1,2-disupstituisanih derivata cikloheksana. An-
gularni vodonikovi atomi (obele`eni masnim slovima) u stabilnoj konforma-
ciji 1 su aksijalni, a susedni ugljenikovi atomi C(1) i C(4) su ekvatorijalni.
Prilikom dozvoljene konformacione inverzije trans-1,2-disupstituisanih de-
rivata cikloheksana aksijalne veze se transformi{u u ekvatorijalne i supro-
tno, ekvatorijalne u aksijalne.

OH H
H
nema
inverzije
1
4

1
A
B
A
B

dozvoljena inverzija

Me|utim, trans-dekalinski sistem je izgra|en od suvi{e malih {esto~lanih
prstenova da bi se izvr{ila ova neophodna konformaciona promena prilikom
inverzije jednog oblika trans-dekalina u drugi. Prelazno stanje za inverziju
trans-dekalina zahteva trans-diaksijalnu orijentaciju vezu izme|u dva prs-
tena, odnosno stvaranje geometrijski nemogu}e konformacione strukture.
Anankomerni modeli ovog tipa su i bicikli~na premo{}ena jedinjenja 2 i 3.
Re~nik stereohemijskih principa, pravila i pojmova

17

OH
OH

2 3
Kruti i konformaciono nefleksiblni bicikli~ni molekuli sa mostom norbornanskog tipa sa
hidroksilnom grupom u endo-polo`aju (struktura 3) ili egzo-polo`aju (struktura 4) su anan-
komerni modeli tipa (i).

Kao primer anankomernog modela tipa (ii) prikazan je cis 4-terc-butilciklo-
heksanol (4) koji, zbog konformacione ravnote`e pomerene izrazito u jed-
nom smeru, postoji skoro isklju~ivo u jednoj konformaciji 4a. Voluminozna
grupa, t-butil grupa, zauzima sterno neuporedivo povoljniji ekvatorijalni po-
lo`aj (videti odrednicu "A" vrednost), a hidroksilna grupa kao grupa dale-
ko manjih sternih zahteva je u aksijalnom polo`aju. Konformacionom inver-
zijom ova povoljna konformacija prelazi u znatno nepovoljniju 4b.

OH
OH

4a 4b

Konformaciona ravnote`a u slu~aju cis 4-terc-
butilcikloheksanol (4) pomerena je gotovo pot-
puno u pravcu konformera sa ekvatorijalnom t-
butil-grupom. To je uslovljeno njenom volumi-
nozno{}u i prema tome izrazito nepovoljnim
1,3-sin-diaksijalnim interakcijama kada bi ova
grupa zauzimala aksijalni polo`aj.

*Videti odrednice: Angularne grupe, Sterna pomo} i Sterna smetnja.



Angularne grupe
(lat. angulus-ugao) uglast, }o{kast

Vodonikovi atomi ili drugi supstituenti vezani za ~vorne ugljenikove atome
u kondenzovanim sistemima sa dva ili vi{e prstenova.
U planarnim formulama t-dekalina (1a-1c) i konformacionoj formuli 1d
eksplicitno su na razli~ite na~ine ozna~eni angularni vodonikovi atomi.





Re~nik stereohemijskih principa, pravila i pojmova

18
trans-Dekalin
H
H
H
H
H
H

1a 1b 1c 1d
Planarne formule Konformaciona formula

Zadebljanom linijom u for-
muli 1a, ili klinom (1b) oz-
na~avaju se veze iznad ravni
cikli~nog molekula, a ispre-
kidanom linijom (tako|e
mo`e biti u obliku klina),
veze ispod te ravni.
Ispunjen krug na ~vornom
C-atomu u formuli 1c ozna-
~ava vezu vodonikovog ato-
ma iznad ravni dekalinskog
prstena, dok ~vorni ugljeni-
kov atom bez kruga podra-
zumeva da je vodonikov
atom ispod te ravni.
Oba prstena su spojena
ekvatorijalnim vezama, a
angularni vodonikovi atomi
(atomi vezani za ~vorne
ugljenikove atome) su u ak-
sijalnim polo`ajima.


Anizometri~an
(gr~. an-, isos-isti, metron-mera) neravnomeran
Videti odrednicu: Izometri~an (antonim od anizometri~an).


Anhimerna pomo}
Videti odrednicu U~e{}e susedne grupe.


Anomeri

Cikli~ni diastereomeri glikozida, {e}ernih hemiacetala i sli~nih cikli~nih ob-
lika {e}era i {e}ernih derivata koji se razlikuju u konfiguraciji na anomer-
nom ugljenikovom atomu, C(1) u slu~aju aldoza 1 i 2, ili C(2) kod ketoza.

O
OH
OH
HO
HO
OH
O
OH
OH
HO
HO
OH
1
1

α-D-glukopiranoza (1) β-D-glukopiranoza (2)
razlika u konfiguraciji na anomernom C(1) atomu

Videti odrednicu: Anomerni efkat.

Re~nik stereohemijskih principa, pravila i pojmova

19
Anomerni efekat

(i) U u`em smislu ozna~ava ve}i stepen termodinami~kog favorizovanja ak-
sijalnog polo`aja elektronegativnog supstituenta vezanog za anomerni uglje-
nikov atom u {esto~lanom piranoznom prstenu (strukture 1 i 2) od o~ekiva-
nog na osnovu strukturnog modela klasi~ne organske hemije koji favorizuje
ekvatorijalni polo`aj (videti odrednicu A vrednost).
Ravnote`na smesa, na primer, α-D-glukokopiranoze i β-D-glukopiranoze sa-
dr`i ~ak 37% α-anomera {to je za oko 20% vi{e od teorijske koli~ine. Ano-
merni efekat je ina~e jedan od najva`nijih polarnih efekata u konformacio-
noj hemiji.

O
Cl Me
O
Me
Cl
K

1-ekv 1-aks
K = 32 (~ista supstanca na 40 °C); dominira konfiguracioni izomer 1-aks
O
O
Cl Cl
Cl
Cl

2
Svi atomi hlora u kristalnom trans,sin, trans-2,3,5,6-tetrahlor-1,4-dioksanu (2) su u
aksijalnom polo`aju zbog dejstva anomernog efekta.
(ii) U {irem smislu, kao {to je prikazano na Shemi, anomerni efekat podra-
zumeva favorizovanje anti-konformacije molekulskog fragmenta X-C-O
plus elektronski par na kiseoniku, u kojem je X elektronegativan atom (ha-
logen, OH, OR
1
, NR
1
R
2
ili SR
1
). Drugim re~ima, favorizovana je kosa (sin-
klinalna) konformacija fragmenta X-C-O-R, u kojem torzioni ugao izme|u
grupa R i X iznosi 60°.
Anomerni efekat se mo`e shvatiti i kao vrsta stabiliziraju}eg efekta u jedi-
njenjima tipa 1-3, jer se putem elektronske delokalizacije, molekuli takvih
jedinjenja dodatno stabilizuju. U slu~aju fluorometanola (3) favorizuje se
kosa konformacija zbog efikasnog preklapanja orbitale elektron donora
(slobodni elektronski par kiseonikovog atoma) sa antivezivnom orbitalom
C-F veze koja predstavlja elektron akceptor. Ove orbitale su me|usobno
antiperiplanarno orijentisane. To je op{te poznata klasi~na vrsta
stereoelektronskog efekta.
Re~nik stereohemijskih principa, pravila i pojmova

20
O
X
H
H
R
R
X
H H
O
H
H
X
R
R
H
H X
nestabilnija konformacija
stabilnija konformacija
(X i u antiperiplanarnom polo`aju)
anti konformacija (diedarski ugao
izme|u X i R 180 )
o
kosa konformacija (diedarski ugao
izme|u X i R 60 )
o
Fluormetanol

O
F
H
H
H
H
F
H H
O
H
H
F
H
H
H
H F
nestabilnija konformacija
stabilnija konformacija
3

Postoji zna~ajna energetska barijera za
rotaciju izme|u stabilne i nestabilne
konformacije; kosa konformacija je
stabilnija za vi{e od 12 kcal/mol.
Shema

Videti odrednicu: Stereoelektronski efekat.


Ansa jedinjenja
Videti odrednicu: Planarna hiralnost.

Anti, sin

U saglasnosti sa modernom stereohemijskom terminologijom, ozna~avanje
relativne konfiguracije bilo koja dva susedna stereogena centra u linearnom
ugljenikovom nizu datog molekula.
Kada je linearan ugljenikov niz napisan u “cik-cak” obliku, a ligandi stere-
ogenog centra se nalaze na razli~itim stranama u odnosu na ravan koju za-
uzima pomenuti niz, relativna konfiguracija se naziva anti (odgovara antipe-
riplanarnoj orijentaciji sa diedarskim uglom od 180
o
). Kada su isti ligandi na
istoj strani te ravni, konfiguracija je sin (odgovara sinperiplanarnoj orijenta-
ciji sa diedarskim uglom od 0
o
)



Re~nik stereohemijskih principa, pravila i pojmova

21
anti-konfiguracija
R
1
H
R
1 H
R
1
R
1

cik-cak formula
Identi~ne grupe R
1
su na razli~itim stranama ravni u koju zauzima linearni
ugljenikov niz.*

sin-konfiguracija
H
R
1 H
R
1
R
1
R
1

cik-cak formula
Identi~ne grupe R
1
nalaze se sa iste strane ravni u koju zauzima linearni ugljenikov
niz.

*Ovakve stereoformule nazivaju se u hemijskoj literaturi i cik-cik formule zbog
stepeni~aste konformacije; u principu u slu~aju ovih formula svaki ugljenikov atom u nizu
mora imati jedan vodonikov atom koji se ne ozna~ava. Me|utim, ~esto se i stepeni~aste
formule sa vi{e ugljenikovih atoma u skeletu i nazna~enim supstituentom nazivaju cik-cak
formule.

Izraz anti (u starijoj literaturi trans) ~esto se koristi za konformacione izo-
mere kada torzioni ugao τ izme|u dve grupe (dve karboksilne grupe u pri-
meru 1) iznosi oko 180°, odnosno kada su te dve grupe maksimalno uda-
ljene jedna od druge (videti odrednicu anti Konformacija). Izraz sin (u starijoj lit.
cis) ozna~ava konformacione izomere kada je τ = 0°, kada su pomenute gru-
pe na najmanjem mogu}em rastojanju.

H
H
COOH
COOH
H H
C
C
COOH
H
H
COOH
H
H

1

Videti odrednice:
Stereogeni centar, Eritro-treo i Cik-cak formule
Napomena: Obele`avanje sin-anti zamenjuje obele`avanje treo-eritro.


Antiaromati~nost
Videti odrednicu: Aromati~nost.
Re~nik stereohemijskih principa, pravila i pojmova

22

Anti- i sin-stereohemija
Odre|en stereohemijski odnos izme|u reaktanata i produkata u klasi~nim
reakcijama adicije ili eliminacije.
U zavisnosti od na~ina stvaranja i raskidanja kovalentnih veza stereohemija
reakcije klasifikuje se u op{tem slu~aju kao (i) anti- ili (ii) sin-adicija, odno-
sno eliminacija. Primeri takvih reakcija su mnogobrojni, a va`no je ista}i da
se mnoge vr{e stereospecifi~no tako da se stvara samo jedan stereoizomer,
bez kontaminacije od strane drugih mogu}ih stereoizomera.

(i) anti-stereohemija
b b
a a
+ X
2
anti-adicija
anti-eliminacija
X
X
b
b
a
a
X
X
b
b
a
a
+




Kovalentne veze ugljenikovih
atoma sa atomima molekula X
2

grade se na razli~itim strana
dvogube veze i na isti na~in se
raskidaju.


(ii) sin-stereohemija
b b
a a
+ X
2
sin-adicija
sin-eliminacija
X
b a
X
b
a


Kovalentne veze ugljenikovih
atoma sa atomima molekula X
2

grade se na istoj strani dvogube
veze i na isti na~in se raskidaju.


Primer koji sledi ilustruje stereospecifi~nu sin-adiciju kiseonika iz persir}e-
tne kiseline na cis-alken 1; sin-adicija ovog tipa ~esto se naziva i cis-adicija.
Naredna reakcija prikazuje klasi~nu, bazno-katalizovanu reakciju dehidro-
jodovanja 2-jodbutana (2). Od dva mogu}a alkena, trans-2-butena, odnosno
cis-2-butena koji se mogu nagraditi anti-eliminacijom, izolovano je tri puta
vi{e stabilnijeg trans-izomera. Ovo je i primer stereoselektivne reakcije.





Re~nik stereohemijskih principa, pravila i pojmova

23
sin-adicija
R
2
H
R
1
H
O
R
1 R
2
H H
CH
3
CO
3
H
R
1
= (CH
2
)
7
CH
3
R
2
= (CH
2
)
8
OH


anti-eliminacija
Me
H
H Me
H
I
Me
H
H
Me
OH
-

Videti odrednice: Stereospecifi~na reakcija i Stereoselektivnost


Anti konformacija

Geometrijski raspored oko proste C-C veze (ili neke druge izabrane veze) u
kome je diedarski ugao izme|u dva odabrana, naj~e{}e najve}a supstituenta
180° kako se to vidi u Newman-ovoj projekciji ili dijagonalnoj formuli, na
primer, n-butana.
C
C
Me
H
H
Me
H
H
Me
H H
Me
H
H



Antiklinalan (ak)

U molekulu, ili delu molekula X-A-B-Y, supstituenti X i Y su antiklinalni
kada je torzioni ugao (τ) izme|u X i Y du` centralne A-B veze +120° ± 30°
(+ak) ili -120° ± 30° (-ak).

τ
A
B
X
Y


τ = +120° (idealan ugao)

Videti odrednice: Diedarski ugao, Torzioni ugao i Specifikacija torzionog ugla.

Re~nik stereohemijskih principa, pravila i pojmova

24
Antiperiplanaran (ap)

U molekulu, ili delu molekula X-A-B-Y, supstituenti X i Y su antiperipla-
narni kada je torzioni ugao (τ) izme|u X i Y du` centralne A-B veze +180°
± 30° (u idealnom slu~aju +180° kada se koristi termin anti).

τ
A
B
X
Y


τ = +180° (idealan ugao)

Videti odrednicu: Diedarski ugao, Torzioni ugao i Specifikacija torzionog ugla.


Anuleni

Monocikli~ni, konjugovani, nezasi}eni ugljovodonici op{te molekulske for-
mule (CH)
2n
u kojoj n ozna~ava broj dvostrukih veza.
Tipi~ni primeri su benzen i ciklobutadien koji se, prema broju ugljenikovih
atoma u prstenu, imenuju kao [6]anulen, molekulske formule (CH)
6
, odno-
sno [4]anulen, molekulske formule (CH)
4
. Kada su molekuli ovih i mnogo-
brojnih sli~nih nezasi}enih jedinjenja sa naizmeni~nim prostim i dvogubim
C-C vezama pored toga i planarni, tada se ona mogu podeliti na osnovu
Hückel-ovog pravila u dve podgrupe. Prvu ~ine aromati~ni anuleni sa (4n +
2)π elektrona. Broj C=C veza odre|en oznakom n u formuli (CH)
2n
je u tom
slu~aju neparan: 1, 3, 5..., ili 0). Benzen je klasi~an primer takvog anulena.
Druga podgrupa su nearomati~ni anuleni kada je n paran broj: 2, 4....
Alternativno nearomati~ni anuleni se ~esto predstavljaju kao 4n anuleni, {to
podrazumeva da n mora biti paran broj. Takav je ciklobutadien.

benzen
[6] anulen (aromati~an)
molekulska formula: (CH)
6
;

(n = 3)

ciklobutadien
[4] anulen (antiaromati~an)
molekulska formula: (CH)
4
;

(n = 2)

Videti odrednicu: Aromati~nost.
Re~nik stereohemijskih principa, pravila i pojmova

25

Apikalan

Kao {to op{ta formula 1 idealne trigonalne bipiramidalne strukture za mole-
kulsku klasu AX
5
pokazuje, stereohemijski izraz apikalan ozna~ava dva po-
lo`aja (ili veze ozna~ene sa "a") kolinearna sa centralnim atomom.
Ovi polo`aji nazivaju se i aksijalni.
Tri identi~na polo`aja (ili veze) u ravni koja prolazi kroz centralni atom, a
koji su upravni na pravac apikalnih polo`aja nazivaju se ekvatorijalni.
Ekvatorijalne veze u centralnoj ravni orijentisane su me|usobno pod uglom
od 120°, a ugao izme|u ekvatorijalne i apikalne veze iznosi 90°.
Izraz apikalan koristi se i za obele`avanje polo`aja grupe ili veze koja je
usmerena od centralnog atoma u centru kvadratne osnove do temena
kvadratne piramidalne strukture (formula 2). Polo`aji, ozna~eni sa "b", koji
se nalaze u osnovi piramide, ili veze koje povezuju te polo`aje sa centralnim
atomom, obele`avaju se kao bazni.

e
e
e
a
a
b b
b b
a
PCl
5
BrF
5
Primer
Trigonalna bipiramida
molekulska klasa AX
5
Kvadratna piramida
molekulska klasa AX
5
E Primer
1
2


a = apikalan (aksijalan)
e = ekvatorijalan
b = bazni

A = centralni atom
X = atom vezan za A
E = slobodni elektronski par
Re~nik stereohemijskih principa, pravila i pojmova

26

Apsolutna konfiguracija

Trodimenezionalni raspored atoma u hiralnom molekulu koji ga razlikuje od
sopstvenog lika u ogledalu i sa kojim se ne poklapa.
Stereohemijski opis apsolutne konfiguracije zasniva se na Cahn-Ingold-Pre-
log-ovoj R,S-konvenciji (skra}enica CIP).

Videti odrednice: CIP-pravila, Hiralno pravilo, Prioritet supstituenata i R,S-notacija.

Aromati~nost

Strukturna karakteristika naro~ito stabilnih cikli~nih jedinjenja koja su mo-
nocikli~na, planarna, konjugovana i nezasi}ena.
Prsten takvih jedinjenja sadr`i, prema Hückel-ovoj molekulsko orbitalnoj te-
oriji (HMO), (4n + 2)O elektrona. U saglasnosti sa teorijom sve vezivne
molekulske orbitale aromati~nog jedinjenja su potpuno zauzete. Aromati~no
jedinjenje je iz tog razloga stabilizovano u odnosu na odgovaraju}i
acikli~ni analog sa istim brojem C-atoma i O-elektrona. Strukture 1-5
prikazuju odabrane cikli~ne, konjugovane molekule i jone sa (4n + 2)O
elektrona.


1 2 3 4 5
Broj O-elektrona: 2 6 6 6 10

Asimetri~an

Pojam
*
koji ozna~ava da u molekulu, ili objektu nedostaju svi elementi si-
metrije osim elementa identi~nosti.
U skladu sa Teorijom grupa simetrije ovaj element pripada klasi operacija
simetrije oznake C
1
, a to odgovara rotaciji molekula ili objekta oko C
1
ose za
ugao od 360° kojom se molekul (objekt) dovodi u prvobitan polo`aj.
Re~nik stereohemijskih principa, pravila i pojmova

27
Termin disimetri~an ima isto, ali zasterelo zna~enje kao i termin asimetri-
~an (tj. suprotan od simetri~an), ali nije identi~an sa tim pojmom. Disimetri-
~ne celine (ili hiralne celine) mogu imati C
n
osu sa n vredno{}u ve}om od 1.
Izraz asimetri~an centar je nekorektan sinonim za hiralni ili stereogeni cen-
tar.

Videti odrednice: Element identi~nosti, Asimetri~an ugljenikov atom, Disimetri~an,
Stereogeni centar i Hiralni centar.

Asimetri~an ugljenikov atom

Ugljenikov atom vezan za ~etiri razli~ita supstituenta, tipa Cabcd.
Pojam asimetri~an atom koristi se i za ostale tetraedarske atome op{teg tipa
A
+
abcd u kojima atom A predstavlja atom koji nije ugljenikov atom. Ne-
ophodno je naglasiti da opisivanje bilo kojeg atoma kao asimetri~nog atoma
podrazumeva da je molekul u kome se takav atom nalazi, kao celina asime-
tri~an. Molekuli tog tipa ne poseduju niti jedan elemenat simetrije osim ose
simetrije C
1
(rotacija za 360°). Asimetri~ni molekuli su prema tome hiralni,
odnosno jedinjenja sastavljena od takvih molekula su opti~ki aktivna.

Molekul Cabcd
C
c a
b
d
d
C
c
b
a

Fischer-ova formula klinasta formula

C OH H
CO
2
H
CH
3
H
3
C
C
OH
CO
2
H
H

1
Mle~na kiselina (1) ima jedan asimetri~an C atom, nema ni jedan element simetrije i
predstavlja molekul opti~ki aktivnog jedinjenja.

Me|utim, odre|ena jedinjenja mogu imati C
n
osu simetrije kada se rotaci-
jom za ugao 360°/n oko takve ose dobija identi~na struktura. Takva jedinje-
nja (struktura 2) mogu biti opti~ki aktivna.
Molekuli (1S,3S)- i (1R,3R)-cis-1,3-bis (1-hloretil)ciklobutana (2) koji imaju
C
n
(360°/2= 180°) osu rotacije su hiralni, ali nisu asimetri~ni molekuli, ve}
Re~nik stereohemijskih principa, pravila i pojmova

28
disimetri~ni i predstavljaju molekule opti~ki aktivnih enantiomera ovog ci-
klobutanskog derivata. Za molekule ovog tipa ka`e se da poseduju rotaci-
onu simetriju. Ovu vrstu simetrije imaju i opti~ki aktivne D-idarna kiselina
(3)* i D-manarna kiselina (4) dobivene delimi~nom oksidacijom D-idoze,
odnosno D-manoze.*

Hiralna jedinjenja sa rotacionom simetrijom

H
Me
Cl
H
Me
Cl
Cl
Me
H
Cl
Me
H
Cl
Me
H
Cl
Me
H
1
3
1
1
3
3
R
R
R
R S
S
2-R,R
2-S,S



HO
CHO
H
H OH
OH H
H OH
CH
2
OH
HO
COOH
H
H OH
OH H
H OH
COOH
O

D-idoza 3 (opti~ki aktivna kiselina)

HO
CHO
H
HO H
H OH
H OH
CH
2
OH
HO
COOH
H
HO H
H OH
H OH
COOH
O

D-manoza 4 (opti~ki aktivna kiselina)

*Naziv idarna ili manarna kiselina izveden je pojma aldarna kiselina koji ozna~ava
konstituciono identi~ne polihidroksilne dikiseline op{te molekulske formule
HOOC(CHOH)
n
COOH. Simetrija ovih kiselina (konstituciona i konfiguraciona) odre|uje
broj mogu}ih stereoizomera koji je manji od formalnog maksimalnog broja.

Videti tako|e odrednice: Asimetri~an, Hiralni centar i Stereogeni centar.
Re~nik stereohemijskih principa, pravila i pojmova

29

Asimetri~na indukcija

Gra|enje enantiomera ili diastereomera u vi{ku u odnosu na drugi enantio-
mer ili diastereomer (stereoselektivna reakcija) u asimetri~noj sintezi.
Primer ilustruje klasi~an tip asimetri~ne indukcije kada Grignard-ov reagens
lak{e prilazi karbonilnoj grupi norbornan-2-ona sa egzo-strane koja je sterno
slobodnija od endo-strane (struktura 1), {to je u skladu sa kontrolom sternog
prilaza. Sterne smetnje izazvane nazna~enim vodonikovim atomima u jedi-
njenju 1 ote`avaju endo-prilaz Grignard-ovog reagensa. Ovaj efekat sli~an
je efektu 1,3-sin-diaksijalnih interakcija zbog ~ega je favorizovana ekvatori-
jalne orijentacije supstituenata u cikloheksanskim derivatima.

Favorizovan
egzo-napad
O
endo-napad
MeMgBr
OH
Me OH
Me
glavni
proizvod
+

1
O
H
H
2 6
5
endo-H atomi
u "U {upljini"

1


Videti odrednice: Asimetri~na sinteza, Stereoselektivnost i Kontrola sternog prilaza

Asimetri~na sinteza

Sinteza hiralne supstance iz ahiralnog supstrata kada se jedan enantiomer
stvara u vi{ku u odnosu na drugi.
Pro{irenje ove definicije obuhvata dominantno gra|enje proizvoda odre|ene
konfiguracije u odnosu na proizvod druge konfiguracije u reakciji u kojoj
polazna supstanca ve} sadr`i bar jedan hiralni centar. Iz tog razloga za
ovakve sinteze umesto izraza asimetri~na sinteza, koriste se i izrazi stereose-
lektivna sinteza, enantioselektivna ili diastereoselektivna.

Videti odrednice: Stereoselektivnost, Enantioselektivne i Diastereoselektivne reakcije.



Re~nik stereohemijskih principa, pravila i pojmova

30
Asimetri~na transformacija

Proces uravnote`avanja kojim se smesa stereoizomera (obi~no 50:50) trans-
formi{e u (a) jedan stereoizomer, ili (b) u smesu stereoizomera u kojoj je je-
dan stereoizomer u vi{ku.
Smesa koja se uravnote`ava mo`e biti racemat ili diastereomerna smesa.
Primer se odnosi na spontano razdvajanje enantiomera racemskog 1,1’-
binaftila asimetri~nom transformacijom, koja je indukovana kristalizacijom.
U op{tem smislu proces uravnote`avanja mo`e biti (i) asimetri~na transfor-
macija I reda, ili (ii) II reda.
(i) Na primer, ako se u rastvor racemata A koji sadr`i dva enantiomera, a
koji su u dinami~koj ravnote`i, doda ista koli~ina ili vi{ak ~istog neracemi-
zuju}eg enantiomera B (S)-konfiguracije, tada }e dobivena ravnote`na sme-
sa adukata A*B, u principu, sadr`avati nejednake koli~ine diastereomera
(R)-A*(S)-(B) i (S)-A*(S)-(B). Rezultat asimetri~ne transformacije I reda je
stvaranje smese oboga}ene jednim stereoizomerom u pore|enju sa sastavom
po~etne smese.
(ii) Kada se dva diastereomerna adukta bitno razlikuju u rastvorljivosti tada
jedan, na primer slabije ratvorljiv diastereomer, (S)-A*(S)-(B), kristali{e iz
rastvora. Dalje uravnote`avanje diastereomera u rastvoru uz uporedno talo-
`enje ovog diastereomera nastavlja se do stepena kada se u idealnom slu~aju
ovaj izoluje kvantitativno (ili u velikom vi{ku) u kristalnom stanju. Ovaj tip
asimetri~ne transformacije, indukovan kristalizacijom, predstavlja asimetri-
~nu transformaciju II reda.

H
H
H
H
H
H
H
H
+
Racemski
1,1'-binaftil
kristalizacija



Re~nik stereohemijskih principa, pravila i pojmova

31
Atropizomeri
(gr~. atropos < a-ne + tropos-obrnuti) “koji se ne okre}e”

Stereoizomeri koji nastaju kao rezultat spre~ene rotacije oko C-C veze zbog
sternih smetnji izazvanih odbojnim van der Waals-ovim interakcijama izme-
|u orto-grupa prikazanih u, na primer, op{tim enantiomernim bifenilskim
strukturama I i II.
Pomenute smetnje pove}avaju rotacionu barijeru {to dozvoljava izolovanje
izomernih vrsta. Ovakvi izomeri defini{u se kao konfiguracioni, a ne kao
konformacioni. Ova jedinjenja karakteri{e postojanje hiralne ose i stoga se
ovaj tip hiralnosti naziva i aksijalna hiralnost.


R
R
1
R
R
1
R
1
R
R
R
1

I II

Videti odrednice: Aksijalna hiralnost i aR, aS.


Auwers-Skita pravilo
(ili konformaciono pravilo)

Empirijsko pravilo (poznato i kao konformaciono pravilo) koje dovodi u
vezu odre|ene fizi~ke osobine sa konfiguracijama cikli~nih cis- i trans-izo-
mera u njihovim najstabilnijim konformacijama.
Savremena definicija ovog pravila, koja je od vremena nastanka (1920-23.
godina) nekoliko puta modifikovana, glasi: ”Izomer sa ve}im toplotnim sa-
dr`ajem (ve}a entalpija), odnosno nestabilniji izomer ima}e ve}u gustinu,
vi{u ta~ku klju~anja, kao i ve}i indeks prelamanja u pore|enju sa stabilnijim
konfiguracionim analogom." Primera radi, primenom pravila na konfigura-
cione izomere 1,2-dimetilcikloheksana mo`e se predvideti da }e trans-1,2-
dimetilcikloheksan (1), kao stabilniji izomer (e,e-konformacija), imati ni`e
konstante od cis-analoga 2 (e,a-konformacija). O~igledna je eksperimental-
na potvrda pravila na osnovu pore|enja vrednosti za ta~ku klju~anja, indeks
Re~nik stereohemijskih principa, pravila i pojmova

32
prelamanja i gustinu ova dva izomera, koje su vi{e za nestabilniji cis-izo-
mer.



Me
Me

1
T.k.(°C): 123,4
Indeks prelamanja: 1,4247
Gustina: 0,7720
Trans-izomer 1 (e,e)
a
je stabilniji od cis-
analoga 2 (e,a) i ima ni`e fizi~ke konstante
Me
Me

2
T.k.(°C): 129,7
Indeks prelamanja: 1,4336
Gustina: 0,7922


a
Uzima se u obzir stabilnija konformacija trans-izomera (e,e), a ne nestabilnija (a,a).

Fizi~ko obja{njenje pravila polazi od ~injenice da su, kako toplotni sadr`aj,
tako i pomenute fizi~ke konstante, direktno zavisne od molekulske zapremi-
ne. U tom smislu pravilo se defini{e i na slede}i na~in: "Izomer manje mo-
larne zapremine ima ve}i toplotni sadr`aj i shodno tome ve}e konstante."
Logi~no je da }e izomer manje molarne zapremine zbog boljeg me|usobnog
pakovanja molekula imati ve}u gustinu, odnosno i ve}i indeks prelamanja,
jer ovaj direktno zavisi od gustine. Tako direktno obja{njenje recipro~ne za-
visnosti gustine i indeksa prelamanja u funkciji molekulske zapremine nije
mogu}e dati kada je re~ o ta~ki klju~anja. Me|utim, u ovom slu~aju obrnut
odnos izme|u molekulske zapremine i ta~ke klju~anja se mo`e razumeti ako
se pretpostavi da se rastojanja kako izme|u (i) nesusednih grupa u moleku-
lu, tako i izme|u (ii) susednih molekula u te~nom ili gasovitom stanju pove-
}avaju sa pove}anjem molekulske zapremina. Posledica je smanjenje intra-
molekulskog nagomilavanja grupa, odnosno odbojnih van der Waals-ovih
interakcija. Na taj na~in se smanjuje toplotni sadr`aj ispitivanog izomera
(pove}ava se termodinami~ka stabilnost) {to rezultira sni`enjem ta~ke klju-
~anja (definicija).
Postoji ve}i broj dokumentovanih primera koji pokazuju da se ovo pravilo
mora uzeti sa izvesnom rezervom (videti strukture 3-cis i 3-trans), posebno,
kao {to je pomenuto, kada je re~ o ta~kama klju~anja izomera koji se pore-
de.


Re~nik stereohemijskih principa, pravila i pojmova

33
OH
CH
3
OH
CH
3

3-cis 3-trans

U slu~aju trans- i cis-metilcikloheksanola 3 Auwers-Skita pravilo ne va`i kada se radi
o ta~kama klju~anja.
Mada je trans-izomer 3 (e,e) stabilniji od cis-izomera 3 (e,a) jer ima manji toplotni sadr`aj,
a to odgovara ni`oj entalpiji, njegova ta~ka klju~anja je vi{a. trans-Izomer zbog bolje
orijentacije hidroksilne grupe u~estvuje u stvaranju ja~ih intermolekulskih vodoni~nih veza
u pore|enju sa aksijalnim alkoholom ~ija hidroksilna grupa trpi nepovoljne 1,3-sin-diaksi-
jalne interakcije. Time se obja{njava vi{a ta~ka klju~anja trans-izomera jer se dodatna ener-
gija tro{i na raskidanje vodoni~ne veze.

Auwers-Skita pravilo me|utim va`i ako se upore|uju gustina i indeks prelamanja
cis- i -trans metilcikloheksanola (3).
Stabilniji izomer 3-trans, zbog ve}e molarne zapremina ima manji toplotni sadr`aj, a stoga,
u skladu sa Auwers-Skita pravilom ima i manju gustinu, kao i indeks prelamanja.

U principu, bitan preduslov primene pravila je sli~nost njihovih dipolnih
momenata. Ukoliko se dipolni momenti konfiguracionih izomera mnogo ra-
zlikuju, tada se odnos izme|u odgovaraju}ih fizi~kih konstanti i konfigura-
cije obja{njava pomo}u dipolnog pravila.

Videti odrednicu: Dipolno pravilo.














Re~nik stereohemijskih principa, pravila i pojmova

34
Baeyer-ov napon
(sinonim: ugaoni napon)

Vi{ak entalpije cikli~nih molekula (unutra{njeg sadr`aja energije), prouzro-
kovan deformacijama uglova veza, u pore|enju sa entalpijom odgovaraju-
}eg molekula sa “normalnim” tetraedarskim uglovima veza koji je bez na-
pona.
Na taj na~in upore|uju se potencijalne energije, odnosno “napon” cikloalka-
na u zavisnosti od njihove veli~ine, koju odre|uje broj ugljenikovih atoma u
prstenu. Mora se imati u vidu da ukupan napon u prstenu, koji je, ilustracije
radi, dat za manji broj cikli~nih jedinjenja 1-4, a koja pripadaju razli~itim ci-
kli~nim sistemima, zavisi ne samo od Baeyer-ovog (ili ugaonog napona),
ve} i od Pitzer-ovog napona (eklipsni ili torzioni napon), transanularnog na-
pona i napona izazvanog skra}ivanjem veza.
Ukupan napon u odabranim cikli~nim jedinjenjima


1 (cikloheksan; gotovo bez napona: 0,1 kcal/mol)

2 (ciklopropan: 27,6 kcal/mol)

3 (biciklobutan; veoma napregnut sistem: 65,9 kcal/mol)

4 ( [1.1.1]propelan; jo{ napregnutiji molekul: 103 kcal/mol)

Odre|ivanje ugaonog napona kada je re~ o nesusptituisanim cikloalkanima
bazira se na slede}e dve pretpostavke Adolf von Baeyer-a u okviru njegove
teorije ugaonog napona koja je objavljena 1885. godine:
(i) idealne strukture cikloalkana su planarne iz ~ega proisti~e da
(ii) ugao izme|u ugljenik-ugljenik veza mora biti iz geometrijskih razloga
planarnosti 60° u ciklopropanu, 90° u ciklobutanu, 108° u ciklopentanu i
120° u cikloheksanu.

Valencioni ugao u planarnim cikli~nim strukturama odre|uje se prema formuli:
Re~nik stereohemijskih principa, pravila i pojmova

35

(n-2/n) x 180°

u kojoj n ozna~ava broj ugljenikovih atoma u prstenu.

Mera ugaonog napona po Baeyer-u je odstupanje od idealnog tetraedarskog
ugla (109°28’) {to u slu~aju ciklopropana iznosi 49°28’ (109°28’-60°).
Raspodelom ovog napona izme|u dve C-C veze Baeyer-ov napon za ciklo-
propan iznosi 49°28’/2, odnosno 24°44’ (Tablica).
Tablica sadr`i tako odre|ene teorijske energije ugaonog napona, kao i eks-
perimentalno odre|ene energije ukupnog napona za ova jedinjenja, kao i za
nekoliko drugih odabranih ciklana (alternativni op{ti naziv za cikli~ne zasi-
}ene ugljovodonike -cikloalkane).
U homologoj seriji cikloalkana sa tri do sedam ugljenikovih atoma, molekul
ciklopentana je prema Baeyer-ovoj teoriji pod najmanjim ugaonim napo-
nom, a ne cikloheksan.

Tablica. Pore|enje teorijski odre|enog napona planarnih cikloalkana (BAEYER-ov
napon) sa eksperimentalno odre|enim ukupnim naponom (Baeyer-ov + Pitzer-ov
napon)
Broj C atoma u prstenu 3 4 5 6 7 9 16
Baeyer-ov (ugaoni)
napon
24°44’ 9°44’ 0°44’ 5°16’ 9°33’

Ukupan napon po jednoj
CH
2
(kcal/mol)
9,20 6,58 1,24 0,02 0,89 1,40 0,12
Ukupan napon
(kcal/mol)
27,6 26,3 6,2 0,1 6,2 12,6 2,0

Specifi~ne vrednosti ukupnog napona, odre|ene eksperimentalno na osnovu
odre|ivanja toplote sagorevanja, kako je to u fazama (1) i (2) (Shema)
obja{njeno na primeru ciklopropana, pokazuju da je, kao {to je poznato,
cikloheksan najstabilniji* cikloalkan, odnosno njegov ukupan napon je go-
tovo jednak nuli. Razlog za nesaglasnost u pogledu stabilnosti prstenova
mo`e se lako objasniti kada se odbaci pogre{na Baeyer-ova pretpostavka o
planarnosti cikloalkana. Jedino u slu~aju ciklopropana prsten mora biti pla-
naran. Stoli~asta konformacija cikloheksana (kao i konformacije cikloalkana
sa vi{e od {est atoma) je ne samo (i) neplanarna i sa idealnim tetraedarskim
uglovima, ve} je i (ii) bez Baeyer-ovog napona.

ODRE\IVANJE UKUPNOG NAPONA U CIKLOPROPANU NA OSNOVU
TOPLOTE SAGOREVANJA

Re~nik stereohemijskih principa, pravila i pojmova

36
(1) Reakcija sagorevanja cikloalkana sa
n CH
2
grupa
(CH
2
)
n
+ 3/2 n O
2
n CO
2
+ n H
2
O + ENERGIJA

(2) Toplota sagorevanja jedne CH
2
grupe u acikli~nim linearnim alkanima bez napona
iznosi 157,4 kcal/mol, a odre|ena je na osnovu razlike toplote sagorevanja za n-heptan
i n-heksan:

Toplota sagorevanja
499,83 kcal/mol
499,83/3 = 166,6 kcal/mol po jednoj
CH
2
grupi pod naponom
Toplota sagorevanja
1160,0 kcal/mol
1002,6 kcal/mol
157,4 kcal/mol ;razlika koja odgovara
jednoj CH
2
grupi bez napona
-
n-heksan
n-heptan


Toplote sagorevanja takve grupe u ciklopropanu iznosi znatno vi{e, preciznije 9,2
kcal/mol (166,6-157,4), {to predstavlja meru EKSTRA NAPONA po jednoj grupi,
odnosno 27,6 kcal za molekul ovog cikloalkana.

Shema

*Kada se razmatra stabilnost cikli~nih jedinjenja ima se u vidu da je to termodinami~ka
veli~ina.

Videti odrednice: Energija napona i Eklipsni napon.










Re~nik stereohemijskih principa, pravila i pojmova

37







Baldwin-ova pravila

Klasifikacija intramolekulskih ciklizacionih reakcija, koju je predlo`io Bal-
dwin, upore|ivanjem lako}e (brzine) gra|enja cikli~nih jedinjenja u velikom
broju prou~avanih reakcija.
Pravila povezuje slede}a tri faktora:
1) veli~inu prstena koji se stvara,
2) hibridizaciju ugljenikovog atoma funkcionalne grupe koja u~estvuje u
reakciji i
3) polo`aj reaguju}e veze u odnosu na prsten koji se stvara (endocikli~na ili
egzocikli~na - videti odrednicu: endo/egzo).
U skladu s klasifikacijom, odre|ene intramolekulske ciklizacije su povolj-
nije, dok su druge zbog stereoelektronskih razloga ozna~ene kao manje
povoljne. Reakcije se obele`avaju simboli~ki sa tri oznake: brojem koji
ozna~ava veli~inu stvorenog prstena, zatim sledi oznaka egzo ili endo u
zavisnosti od toga da li je veza koja se raskida egzocikli~na ili endocikli~na
u odnosu na prsten koji se stvara i kona~no jednim od nastavaka tet, trig ili
dig koji opisuju hibridizaciju reaguju}eg ugljenikovog atoma. Klasifikacija
intramolekulskih ciklizacija ilustrovana je za 5-egzo-trig procese koji su u
principu dozvoljeni (Shema).

Ciklizacioni proces koji se ozna~ava kao egzo-trig, prikazan strukturom I, simboli~ki zna~i
da je reaguju}i ugljenikov atom sp
2
hibridizovan (trigonalni = trig), a da je reaguju}a veza
(ona koja je vezana za odlaze}u grupu) egzocikli~na.
_
X
Y

5-egzo-trig
I
Re~nik stereohemijskih principa, pravila i pojmova

38
Konkretno, u reakciji 1→2 koja je “dozvoljena” prema ovim pravilima, simbol “trig”
ozna~ava adiciju koja se vr{i na trigonalni ugljenikov atom dvostruke veze. U egzo cikliza-
cionim adicionim reakcijama, krajnji atom (ugljenik dvostruke veze u prikazanom egzo-trig
procesu) ostaje van novo formiranog prstena. Prilikom predstavljanja ovih reakcija skra}e-
nom notacijom ~esto se brojem ozna~ava veli~ina nagra|enog prstena.
O
O
MeO Na
O
OH

1 2
Shema

Videti odrednicu: Stereoelektronski efekat. VIDI STRUKTURU 2 C=C ???


Biot-ov zakon
Videti definiciju: Specifi~na rotacija.






























Re~nik stereohemijskih principa, pravila i pojmova

39

Bredt-ovo pravilo

Kvalitativno pravilo (1924. godina) koje u originalnom obliku glasi: "U ma-
lim premo{}enim bicikli~nim jedinjenjima pinanske i kamfanske serije, kao
i u sli~nim sistemima, dvoguba veza ne mo`e se nalaziti na ~vornom uglje-
nikovom atomu A, ili B zbog velikog napona."
Tako, na primer, biciklo [2.2.2]oktan-2,6-dion (1) nema kisele osobine,
ina~e tipi~ne za 1,3-dione, jer bi se sa bazom nagradio hipoteti~ni enolatni
jon 2 sa dvogubom vezom na ~vornom ugljeniku u prstenu sa samo 6 uglje-
nikovih atoma.

A
A
B B
= =

Kamfanska serija Pinanska serija


Kamfan Pinan


O
H
O
O O
B
BH
+
_
1
1

1 2

O O
H H
pK
a
= 9 (relativno kiseli H atomi)
2,4-pentandion


Vodonikov atom na C(1) diona 1 nije kiseo, za razliku od vodonikovih atoma 2,4-pen-
tandiona, i reakcija stvaranja enolatnog jona 2 se ne vr{i jer bi tada najve}i prsten sa
~vornom dvogubom vezom imao svega 6 C atoma.

Preciznije definisanje granice izolovanja malih bicikli~nih premo{}enih al-
kena sa dvogubom vezom na ~vornom C atomu, zasniva se na pore|enju na-
pona u takvim alkenima, prikazanim op{tom formulom 3, sa naponom koji
Re~nik stereohemijskih principa, pravila i pojmova

40
postoji u trans-cikloalkenima. U tom smislu modifikovano Bredt-ovo
pravilo defini{e da se bicikli~ni ~vorni alkeni mogu izolovati kada je ve}i od
dva prstena, koji sadr`e endocikli~nu dvogubu vezu, bar osmo~lani.
Na osnovu Bredt-ovog pravila mo`e se sada objasniti za{to je biciklo-
[3.3.1]non-1-en (4), ~iji najve}i prsten sa ~vornom C=C vezom ima osam C
atoma, stabilna supstanca. Sli~no tome, i trans-ciklookten je supstanca koja
se mo`e izolovati. S druge strane izrazito nestabilna bicikli~na jedinjenja sa
mostom ovog tipa sa trans-supstituisanom dvogubom vezom u sedmo~la-
nom prstenu (struktura 5) mogu se izolovati samo pod odre|enim uslovima
(niska temperatura). Sa tog aspekta mo`e se objasniti za{to je dokazano po-
stojanje trans-cikloheptena kao intermedijerne i hemijske veoma reaktivne
vrste.





a
b
c

3

Premo{}en bicikli~ni sistem 3 sastoji se od tri grane a, b i
c sa dvogubom vezom, kao sastavnim delom grane c, na
~vornom ugljenikovom atomu. Tri grane obrazuju sistem
sa tri prstena (ab, ac i bc). Dvoguba veza je egzocikli~na u
odnosu na prsten ab, ali endocikli~na za prstenove ac i bc.
Po{to se dvoguba veza nalazi na ~vornom ugljenikovom
atomu oba endocikli~na prstena ac i bc ona mora biti cis-
supstituisana u jednom prstenu, a trans-supstituisana u
drugom. U op{toj formuli 3 dvoguba veza je nacrtana
trans u prstenu ac. U principu ~vorna dvoguba veza bi}e
stabilnija kada je ona trans-konfiguracije u ve}em od dva
endocikli~na prstena uz uslov da prsten ima najmanje
osam ugljenikovih atoma (struktura 4). To nije slu~aj kada
je re~ o strukturi 5.

1 2
3
4 5 6
7
8
9

biciklo[3.3.1]non-1-en (4)

Stabilna supstanca u skladu sa Bredt-ovim pravilom jer najve}i prsten sa endocikli~nom
trans dvogubom vezom ima osam C atoma; metilenske C(3) i (C(8) grupe su u trans-
polo`aju.
1 2
3
4 5
6
7
8

biciklo[3.2.1]non-1(7)-en (5)
Re~nik stereohemijskih principa, pravila i pojmova

41

Nestabilno premo{}eno bicikli~no jedinjenje jer najve}i prsten sa endocikli~nom trans
dvogubom vezom ima sedam C atoma; metilenske C(2) i (C(6) grupe su u tom prstenu u
trans-polo`aju.




Centar simetrije

Centar ili ta~ka molekula, modela ili, na primer, strukture 1 kroz koju du`,
povu~ena od bilo kojeg elementa (atoma, grupe) i zatim produ`ena za istu
distancu od te ta~ke, nailazi na identi~an element (atom, grupu).

Me
Br
Br
H
H
Me
CENTAR
SIMETRIJE

1 (2,3-dibrombutan)

Videti odrednicu: Elementi simetrije.


cik-cak Stereoformule

Tip stepeni~astih perspektivnih formula koje, kao i klinaste formule, prika-
zuju konformaciju i konfiguraciju jedinjenja sa dva ili vi{e hiralnih centara.
Molekulski skelet jedinjenja u obliku cik-cak linije grafi~ki se prikazuje u
ravni hartije u realnom obliku stepeni~aste konformacije. Supstituenti se cr-
taju iznad i ispod ravni. Crtanje klinaste formule 1 i cik-cak formule 2 ilu-
strovan je na primeru acikli~nog oblika D-manoze.

Re~nik stereohemijskih principa, pravila i pojmova

42
CHO
H HO
H HO
OH H
OH H
CH
2
OH
HOH
2
C
HO H
OH
H OH
H
CHO
H HO
HOH
2
C
OH
OH
OH
CHO
OH
D-manoza

1 2
Ova vrsta stereoformula koristi se u novijoj hemijskoj literaturi za predsta-
vljanje acikli~nih jedinjenja. Formule ovog tipa posebno su pogodne za pri-
kazivanje stereoure|enih delova prirodnih i tehni~kih polimernih molekula.

Va`na napomena u slu~aju cik-cak formula koje su jednostavnije od klinastih stepeni~astih
formula, da se, ukoliko se striktno po{tuje definicija, mogu koristiti samo ukoliko hiralni
centri imaju i vodonikov atom koji se ne prikazuje, ali podrazumeva kao ~etvrti supstituent.
Me|utim, klinaste, stepeni~aste formule za jedinjenja sa C-atomima u nizu bez vodoniko-
vih atoma, se u praksi ~esto nazivaju tako|e i cik-cak formule.

CIP obele`avanje (notacija)

Cahn-Ingold-Prelog-ov sistem pravila (CIP pravila) za odre|ivanje stereohe-
mijskih oznaka za apsolutnu konfiguraciju hiralnih centara.
Koristi se kada se razmatra konfiguraciona izomerija, a to zna~i da bar jedan
stereogeni centar, na primer, u mle~noj kiselini (1), mora biti prisutan u mo-
lekulu.

C
CO
2
H
CH
3
OH H C
CO
2
H
CH
3
H HO

(S) -1 (R) -1
Kada jedinjenje definisane konstitucije ima dva enantiomera tada se na osnovu CIP-notacije
(sistema) enantiomeri mogu jednozna~no razlikovati.

Re~nik stereohemijskih principa, pravila i pojmova

43
Videti tako|e obja{njenje za R,S-notaciju i Hiralno pravilo.

cis (c)

Stereohemijski izraz za odnos izme|u supstituenata orijentisanih sa iste stra-
ne dvogube veze (formula 1), ili za cikli~ne strukture u stvarnoj ili hipoteti-
~koj konformaciji, kada su dva negeminalna supstituenta sa iste strane u od-
nosu na ravan, na primer, ~etvoro~lanog prstena (formula 3).
Relativna konfiguracija je trans kada je jedan supstituent ispod, a drugi iz-
nad referentne ravni prstena (formula 4). Za jedinjenja koja sadr`e C=N ve-
zu (op{te formule 5 i 6) prefiks cis ili trans se odre|uje u odnosu na refe-
rentnu grupu. U starijoj literaturi cis/trans notacija se standardno koristila za
specifikaciju konfiguracije dvogube veze. Me|utim, po`eljne oznake za opis
konfiguracije disupstituisanih alkena, a obavezne za tri- i tetra-supstituisane
alkene, su E ili Z .

Cl
Cl
H
H
H
Cl
H
Cl

1-cis-1,2-dihloreten 2-trans izomer
Referentna ravan je upravna na ravan koja sadr`i sp
2
hibridizovane atome i njihove supsti-
tuente.
Cl
Cl
Cl Cl

3-cis-1,2-dihlorciklobutan 4-trans izomer
Referentna ravan je ona koja le`i u ravni cikli~nog skeleta.

C N
b
a c
C N
b
a c

5 6
Prefiks cis ili trans se koristi u zavisnosti da li je “a" ili “b" atom (grupa) uzet kao osnova
za pore|enje polo`aja preostale dve grupe

Videti oznake: E /Z.


Re~nik stereohemijskih principa, pravila i pojmova

44
cisoidan

Zastareo termin za konformaciju oko proste veze izme|u dve konjugovane
dvogube veze u dienima i polienima.
Me|utim, ovaj termin (sin je alternativni termin) se jo{ uvek koristi, kao {to
primer 1 pokazuje, za opis konfiguracije izme|u krajnjih prstenova vezanih
za sredi{nji u kondenzovanim policikli~nim jedinjenjima

Planarna formula Konformaciona formula

1
H H
H H

trans-cisoid-trans perhidroantracen, ili trans-sin-trans perhidroantracen
Kada postoji mogu}nost izbora, a to zna~i da je konfiguracioni odnos izme-
|u jednog para ~vornih atoma cisoidan, a drugog transoidan, tada se bira
onaj par koji je vezan za atom koji je prilikom numeracije ozna~en manjim
brojem (videti strukturu 2).

N
H
H
H
H
1
2
3
4
4a
10 5a
5
6
7
8
8a
9
9a

cis-4a-cisoid-4a,10a-trans-10a-perhidroakridin (2)


H atom vezan za C(4a) odre|uje
konfiguraciju (cisoidnu), a ne H
atom koji je vezan za atom koji ima
ve}i broj-C(8a).


Videti oznake: s-cis, odnosno s-trans.


cis-trans Izomeri

Diastereomeri alkena i cikli~nih jedinjenja koji imaju dva negeminalna sup-
stituenta (lat. geminus-blizanac).
U slu~aju cis-izomera supstituenti se nalaze sa iste strane referentne ravni
dvogube veze ili cikli~nog prstena, odnosno sa suprotnih strana u slu~aju
trans-izomera.
Stariji termin, geometrijski izomeri, se ne preporu~uje. Polo`aj drugih sup-
stituenata u prstenu sa ve}im brojem supstituenata odre|uje se kao c (za cis)
ili t (za trans-orijentaciju) u odnosu na referentni supstituent (primer 1).
Re~nik stereohemijskih principa, pravila i pojmova

45
Jasno je da se ovde radi samo o relativnoj konfiguraciji. Apsolutna konfigu-
racija se mora odrediti na osnovu CIP-pravila.

CHO
H
H
H
3
C
H
Br
1
2
3

1
2c-Bromo-3t-metilciklobutan-1r- karbaldehid
Aldehidna grupa na C(1) je refe-
rentna grupa i obele`ena je kao
1r. Brom na C(2) je u cis-polo`a-
ju, a metil grupa na C(3) u trans-
polo`aju.

Videti odrednice: Referentna grupa i Apsolutna konfiguracija.



Cram-ovo pravilo

U naj{irem smislu predvi|a stereohemiju reakcija acikli~nih sistema u koji-
ma se gradi novi hiralni centar koji je susedan postoje}em u polaznom jedi-
njenju i glasi:
“U nekataliti~kim reakcijama op{teg tipa prikazanog na Shemi glavni proi-
zvod je onaj koji se gradi prilazom nukleofila (Nu:

) sa sterno najmanje za-
{ti}ene strane dvogube veze, odnosno one gde se nalazi mala grupa M.”


novi hiralni
centar
*
*
*
*
*
Nu:
-
+
V
M
S
OH
R
Nu
V
M
S
OH
Nu
R
S
V
M
O
R

hiralni glavni sporedni
prekursor proizvod proizvod

S = srednja grupa
M = mala grupa
V = velika grupa
R = H, alkil ili aril grupa

Najpovoljnija konformacija u osnovnom stanju (videti
odrednicu: Felkinov model) hiralnog prekursora u takvim
reakcijama je ona u kojoj se karbonilna veza nalazi okru`ena
sa dve manje grupe, dok najve}a grupa zauzima anti polo-
`aj u odnosu na dvogubu vezu.
Shema

Re~nik stereohemijskih principa, pravila i pojmova

46
Mnogobrojne reakcije adicije Grignard-ovog reagensa na opti~ki aktivne
aldehide i ketone koje je po~etkom 50-tih godina pro{log veka prou~avao D.
Cram, poslu`ile su za formulaciju pravila. Tipi~na reakcija ovog tipa je adi-
cija metilmagnezijum-bromida na opti~ki aktivan (S)-2-fenilpropanal (1) u
kojoj su izolovana dva diastereomerna proizvoda 2 i 3. Glavni proizvod 2
dobiven je u znatnom vi{ku (71%), {to zna~i da je ova reakcija diastereose-
lektivna.* Ne postoji, prema tome, podjednaka verovatno}a za prilaz Grig-
nard-ovog reagensa sa jedne ili druge strane karbonilne grupe, jer bi se tada
oba diastereomera nagradila u istoj koli~ini. Postoji, me|utim odre|en od-
nos izme|u strukture hiralnog aldehida, i stereohemijskog toka reakcije, od-
nosno reaktivnosti u zavisnosti od prilaza nukleofilnog reagensa karbonilnoj
grupi. Primenom pomenutog pravila mo`e se predvideti stereohemijski tok i
ishod, kako ove reakcije, tako i sli~nih.


Me
Ph
CHO
H
MeMgI
H
+
1)
2)
Ph
H
Me
OH
Me
H
Ph
H
Me
OH
H
Me
+

1 2 3
(S)-2-fenilpropanal (2S,3S)-3-fenilbutan-2-ol
(glavni proizvod)


*Napomena: Stereoselektivno gra|enje jedinjenja odre|ene konfiguracije na novom asi-
metri~nom atomu u reakciji hiralnog polaznog jedinjenja pretstavlja ASIMETRI^NU
INDUKCIJU zbog ~ega se Cram-ovo pravilo ~esto naziva i pravilom “Sterne kontrole
asimetri~ne indukcije”.

Videti obja{njenja za Felkin-ov model i odrednice: Asimetri~na indukcija i Kontrola
sternog prilaza.









Re~nik stereohemijskih principa, pravila i pojmova

47

Diastereomeri (diastereoizomeri)

Stereoizomeri za koje ne postoji odnos “predmet-lik u ogledalu."*
Obuhvataju
(i) stereoizomere sa istom konfiguracijom na jednom ili vi{e stereogenih
centara (opti~ki aktivna struktura vinske kiseline 1), ali i razli~itim konfigu-
racijama na jednom ili vi{e stereogenih centara (mezo-oblik 2);
(ii) E- i Z -konfiguracione izomere (formule 3 i 4 ), kao i
(iii) cis- i trans-izomere kompleksnih jedinjenja. Diastereomeri se razlikuju
u fizi~kim i hemijskim osobinama.

(i) Diastereomeri mezo i opti~ki aktivne vinske kiseline
COOH
OH H
H HO
COOH
COOH
OH H
OH H
COOH

(R,R)-1 (R,S)-2


(ii) Diastereomeri 2-butena
Me
Me
H
H
Me
H
Me
H

E-3 Z-4
(iii) Diastereomeri dihlordiamino-Pt(II) hlorida (cis-PLATIN)

Pt
Cl
Cl
H
3
N
H
3
N
Pt
NH
3
Cl
Cl
H
3
N

cis- trans-

*Enantiomerni parovi se odnose kao predmet i lik koji se ne poklapaju (tzv. refleksioni
izomeri).






Re~nik stereohemijskih principa, pravila i pojmova

48













Diastereomerni vi{ak ☯dv (%)+

U diastereoselektivnoj reakciji u kojoj se grade dva (isklju~ivo dva) diaste-
reomera u koli~inama [X] i [Y], diastereomerni vi{ak (dv), izra`en u procen-
tima i izra~unat prema formuli:

X Y
X + Y
x 100%


X-Y(vi{ak jednog diastereomera u odnosu na drugi);
X+Y (celokupna snesa diastereomera); jedinice se potiru u ra~unu tako da se formula mo`e
koristiti bez obzira da li je koli~ina izra`ena u gramima, ili molarnoj koncentraciji.
Napomena: Definicija diastereomernog vi{ka ima smisla samo ako su diastereomeri trans-
formisani u enantiomere; u suprotnom, ispravnije je navoditi procentni odnos diastereomera
(X/Y).

Stereohemijska ~isto}a koja se odre|uje pomo}u razli~itih analiti~kih
metoda, ali ne na osnovu polarimetrijske metode se naj~e{}e izra`ava pomo-
}u enantiomernog vi{ka.

Videti definicije: Enantiomerni vi{ak i Opti~ka ~isto}a.


Diastereoselektivna reakcija
Re~nik stereohemijskih principa, pravila i pojmova

49

Reakcija u kojoj se jedan od diastereomera gradi u vi{ku.
Za takve reakcije (sinteze) ka`e se da su diastereoselektivne, jer vode ka se-
lektivnom gra|enju diastereomera. U primeru (i) redukcijom 4-terc-butilci-
kloheksanona, prilazom LiAlH
4
sa aksijalne strane, stvara se, u velikom
vi{ku, trans-alkohol.


(i)
O
OH
H
OH
H
L i Al H
4
+
(90%)
(10%)
Favorizovan aksijalni
prilaz hidrida


Primer (ii) ilustruje diastereoselektivnu sintezu Z-alkena adicijom borana na
alkin, pra}enu protonolizom vinil-boranskog adukta. U ovom kontekstu tipi-
~ne diastereoselektivne reakcije su i one koje se vr{e u skladu sa Cram-
ovim, ili Prelogovim pravilom.

(ii)
R
1
R
2
R B R
H
R
1
R
2
H B
R
R
R
1
R
2
H H
RCO
2
H
(cis-adicija)
Z (u vi{ku)


Videti odrednice: Cram-ovo pravilo i Prelogovo pravilo.


Diastereotopna lica

Kada se adicijom ahiralnog liganda sa jedne strane (lica) dvogube veze gra-
di proizvod koji je diastereomeran sa jedinjenjem dobivenim adicijom istog
liganda sa suprotne strane dvogube veze.
Dva lica dvogube veze (“gornje” i “donje”) nisu u tom slu~aju konfiguraci-
ono ekvivalentna zbog razli~itog okru`enja oko dvogube veze, {to zna~i da
Re~nik stereohemijskih principa, pravila i pojmova

50
ih ne karakteri{e odnos predmet-lik. U primeru polazni keton ima hiralni
centar S-konfiguracije, a redukcijom pomo}u NaBH
4
dobivaju se diastereo-
merni alkoholi (S,S) i (S,R) konfiguracije, {to zna~i da su dva lica karbonilne
grupe diastereotopna.

Me
C
C H Me
Ph
O
O
Me
Ph
H
Me
NaBH
4
S
OH
Me
Ph
H
Me
H
S
OH
Me
Ph
H
Me
H
S
S
R
+

Smesa diastereomernih alkohola


Diastereotopni ligandi

Dva homomorfna liganda* (atom ili atomska grupa) vezana za prohiralni
centar u konstituciono identi~nom okru`enju, su diastereotopna, kada parci-
jalna zamena jednog liganda, odnosno drugog, nekim novim ahiralnim li-
gandom, vodi gra|enju diastereomera.
Neophodan uslov za postojanje takvih liganada je prisustvo jednog hiralnog
centra (struktura A), ili vi{e njih (struktura 2).
Zamenom bilo atoma H
1
ili H
2
deuterijumom u hiralnom jedinjenju 2,
(asimetri~ni C atomi su obele`eni zvezdicom) stvaraju se diastereomerni
supstitucioni proizvodi 3 i 4. Apsolutne konfiguracije novog hiralnog centra
su razli~ite, a H
1
i H
2
su prema tome diastereotopni ligandi. Na sli~an na~in
mo`e se razmatrati topolo{ki karakter H
1
i H
2
atoma u jedinjenju 1, uz napo-
menu da je molekul 1 ahiralan, ali da se sukcesivnom zamenom pomenutih
atoma formiraju dva hiralna centra u opti~ki aktivnim diastereomerima.

Re~nik stereohemijskih principa, pravila i pojmova

51
H
Et
Br
CO
Et
Br H
H
Et
Br
CO
Et
H
b
H
a
H
Et
Br
CO
Et
H Br
S S S
S R
H
a
Br
H
b Br
A
A
a
A
m

(opti~ki aktivan) (mezo)

Konfiguracija se ne menja na C(1) atomu, a u diastereomerima je ona razli-
~ita na novo formiranom hiralnom centru C(3).


H
1
H
2
Me
Et
D
H
Me
Et
H
D
Me
Et
1
*
*
*
*
DIASTEREOMERI


H
H
H H
H F
1 2
H
H
H D
H F
2
H
H
D H
H F
DIASTEREOMERI
2
*
*
*
S
*
*
R
3
4
R
R
R
R
R
R

*Videti odrednicu: Homomorfni ligandi.


Diedarska simetrija

Jedna celina, na primer molekul 1, koja ima jednu ili vi{e osa simetrije
upravno orijentisanih na glavnu osu simetrije C
n
.
Opti~ki aktivno jedinjenje 1 ima ~etiri mentoksiacetil karbinil grupe L
identi~ne konfiguracije i karakteri{e ga diedarska simetrija sa tri upravno
orijentisane C
2
ose. Isti tip simetrije postoji i u bifenilu 2, kao i u mnogo-
brojnim alenima i spiranima.

Re~nik stereohemijskih principa, pravila i pojmova

52
CH
3
OCH
2
CO
2
CH
2
CH(CH
3
)
2
C
R
R
S
L
L L
CH
3
OCH
2
CO
2
CH
2
CH(CH
3
)
2
R
R
S
L =

Tetra-(-)-mentoksiacetil derivat pentaeritritola

CH
2 H
2
C
C
O
H
2
C CH
2
C
O

2





























Re~nik stereohemijskih principa, pravila i pojmova

53

Diedarski ugao (ili torzioni ugao)

Osnovni parametar svake konformacione strukture koji ozna~ava ugao τ iz-
me|u atoma X i Y du` veze A-B.
To se svodi na odre|ivanje ugla izme|u dve ravni definisane atomima X-A-
-B i A-B-Y u nelinearnom molekulu X-A-B-Y (1).
Ovaj ugao mo`e biti pozitivan ili negativan.
(i) Posmatraju}i najmanje ~etvoroatomski nelinearan molekul 1 du` veze A-
B

kada je skretanje (ili zavoj) od ravni XAB ka ravni ABY u smeru kretanja
kazaljke na satu, ugao je pozitivan, a kada je u suprotnom smeru (struktura
2), tada je ugao τ negativan.

(i) Pozitivan τ (niz posmatran od X ⇒ Y)

Y
X
B
A
τ
A
B
X
Y
τ
1

Negativan τ (niz posmatran od X ⇒ Y)


Y
X
B
A
τ

2


(ii) Prilikom odre|ivanja znaka diedarskog ugla nije va`no da li se niz X-A-
B-Y posmatra na opisan na~in od X ⇒ Y (i), ili alternativno iz suprotnog
smera od Y ⇒ X. U oba slu~aja znak za torzioni ugao }e biti isti. Me|utim,
potrebno je naglasiti da se ugao τ izme|u dve ravni, odnosno grupe, X i Y,
posmatra uvek od one grupe koja je bli`a posmatra~u (X u strukturama 1 i
2) ka udaljenijoj (Y u istim strukturama).

(ii) τ = pozitivan (niz posmatran od Y ⇒ X)

Y
X
B
A
τ
A
B
X
Y
τ





Re~nik stereohemijskih principa, pravila i pojmova

54

Dijagonalne formule

Perspektivan na~in prikazivanja prostornog rasporeda svih veza na sused-
nim (ili vicinalnim) atomima (lat. vicinalis-susedan).
U principu, veza izme|u susednih atoma 1 i 2 crta se dijagonalno s leva u
desno. Levi kraj ozna~ava atom bli`i posmatra~u, a desni udaljeniji.
Preostale tri veze (a, b i c, odnosno a
1
, b
1
i c
1
) na oba kraja dijagonalne veze
crtaju se u jednoj ravni pod uglom od 120°. Formulama 1 i 2 prikazane su,
na primer, eklipsne konformacije etana (τ = 0°) i stepeni~aste konformacije
etana (idealni diedarski ugao od 60°).

eklipsna stepeni~asta eklipsna stepeni~asta
(τ = 0°) (τ = 60°) (τ = 0°) (τ = 60°)
a
a
1
b
1
c
1
c b
a
b
1
c
1
a
1
c b
1
2
2
1

H
H
H
H
H
H
H
H
H
H
H H
1
2
2
1

1 2


Dijamantska kristalna matrica

Stabilna struktura dijamantskog tipa koju karakteri{e
(a) optimalna tetraedarska (sp
3
) geometrija i isto tako
(b) idealna stepeni~asta konformacija svih C-C veza, sa diedarskim uglom τ
= 60°.
Segment dijamantske kristalne re{etke prikazan je pomo}u strukture A. U
dijamantu je svaki sp
3
C-atom vezan za ~etiri druga, locirana u uglovima
tetraedra. Svaki od tih tetrakovalentnih atoma vezan je dalje za jo{ tri su-
sedna i tako redom. Na taj na~in gradi se trodimenzionalna mre`a kristala
dijamanta koja se sastoji od ogromnog broja kovalentno vezanih ugljeniko-
vih atoma sa savr{eno usmerenim vezama. Takva molekulska struktura na
konformacionom nivou sadr`i veliki broj idealnih stoli~astih konformacija
sa gotovo idealnim diedarskim uglom (ili interanularnim) od 60°.
Jedna od najstabilnijih konformacija ciklodekana (3), prstena srednje veli~i-
ne, uklapa se u opisanu dijamantsku re{etku. Kao najstabilniji raspored za
Re~nik stereohemijskih principa, pravila i pojmova

55
duga~ke nizove sp
3
hibridizovanih ugljenikovih atoma ovaj tip re{etke pos-
toji i u mnogim cikli~nim zasi}enim ugljovodonicima od deset do dvadeset-
~etiri C-atoma. Pored toga, takva savr{ena “dijamantska matrica” sa usmere-
nim vezama postoji i u adamantanu (1), dijamantanu (2), stereoizomerima
perhidroantracena i perhidrofenantrena, poli(metilenu) i poli(propilenu).



A
Deo trodimenzionalne strukture dijamanta u kojoj je svaki C-atom kovalentno vezan za
~etiri druga C-atoma; zadebljanim linijama ozna~ena je trans/transoidna/trans struktura
perhidroantracena; isto tako u kristalnoj re{etki uo~avaju se stoli~aste cikloheksanske struk-
ture, kao i trans- i cis-dekalinski i ciklodekanski fragmenti.

Segment idealne konformacione strukture homo-DNA trinukleotida sa dija-
mantskom kristalnom matricom prikazan je pomo}u strukture 4 u ~iji sastav,
pored ostalih komponenti nukleinskih kiselina, ulazi piranozni {e}er. Ova
{e}erna komponenta postoji u obliku stoli~aste konformacije sa tri sup-
stituenta u ekvatorijalnim polo`ajima.




1 2 3
adamantan dijamantan ciklodekan
O
O
O
O
baza
baza
O
O
O
O
O O
baza
P
O
P
O

4
Deo dijamantske kristalne matrice idealnog
homo-DNA trinukleotida
Re~nik stereohemijskih principa, pravila i pojmova

56


D,L
D (lat. dexter -desno, pravo)
L (lat. laevus -levo)

Oznake za konfiguracione izomere ugljenih hidrata i α-amino kiselina.
U saglasnosti sa modernom terminologijom ove oznake, koji se ne koriste
za druge tipove hiralnih jedinjenja, nedvosmisleno se odre|uju iz Fischer-
ovih projekcija.
(i) Kada je grupa vi{eg prioriteta vezana za C(α) atom molekula α-amino
kiseline 1 sa leve strane, nazivu jedinjenja se dodaje oznaka L, odnosno
(ii) oznaka D kada je ista grupa sa desne strane.
Na taj na~in dovode se u vezu D- i L- gliceraldehid (2), odnosno konfigura-
cija poslednjeg hiralnog C-atoma, na primer, u monosaharidima.*

HO H
CHO
CH
2
OH
α
+
H
3
N H
COO
-
R

1 (α-L-amino kis.) 2 (L-gliceraldehid)

To je atom C(5) u glukozi: hidroksilna grupa vezana za pomenuti atom je sa
desne strane (kao u D-gliceraldehidu), i nazivu {e}era se dodaje prefiks D.
Apsolutna konfiguracija svakog hiralnog centra u D-glukozi (ili jedinjenjima
sa vi{e od jednog hiralnog centra) odre|uje se na osnovu CIP pravila,
odnosno (R/S) obele`avanja.

CHO
OH H
H HO
OH H
OH H
CH
2
OH
1
5
H OH
CHO
CH
2
OH

D-gliceraldehid D-glukoza

*Napomena: oznake D i L ozna~avaju apsolutnu konfiguraciju hiralnog centra ☯C(α)
atoma molekula α-amino kiseline, ili C(5) atoma u glukozi+.
Re~nik stereohemijskih principa, pravila i pojmova

57


d,l
Prevazi|en na~in obele`avanja enantiomera koji se bazira na znaku opti~ke
rotacije polarizovane svetlosti date talasne du`ine, naj~e{}e 589 nm (D
emisiona linija natrijuma).
U dana{njoj literaturi koriste se znaci (+) ili (–) za skretanje ravni u desno ili
u levo. Prefiks dl se jo{ uvek koristi za racemske smese, ali se preporu~uje
kori{}enje simbola (±) ili rac.


dl smesa E-ciklooktena

Videti odrednice: Racemat i Racemsko jedinjenje.






























Re~nik stereohemijskih principa, pravila i pojmova

58


Dinami~ka nuklearna magnetna rezonancija (DNMR)

Snimanje i interpretacija NMR spektara jedinjenja, ili smesa u zavisnosti od
promenljivih veli~ina, na primer, temperature ili rastvara~a, prilikom pro-
u~avanja brzine konformacione ili konfiguracione izomerizacije (videti
primer Z/E izomerizacije), ili brzih intra- ili intermolekulskih reakcija.
Slika prikazuje izomerizaciju ~istog tiazolidinonskog derivata 1-(Z) u
konfiguracioni izomer 1-(E) koja se vr{i u deuterisanom hloroformu na sob-
noj temperaturi u vremenskom periodu od 15 sati. Proces se prati pomo}u
1
H NMR spektroskopije snimanjem spektara u odre|enim vremenskim in-
tervalima (1 sat). Spektar snimljen na po~etku procesa (obele`en sa 0) sadr`i
skoro savr{enu seriju signala koja odgovara po~etnom Z-izomeru.
Karakteristi~ni signali tog izomera su vinilni vodonikov atom na δ 6.85 ppm
i laktamski vodonikov atom na δ 8,88 ppm. Ve} nakon 1 sata prime}uje se u
1
H NMR spektru (ozna~en brojem 1) pojavljivanje i druge serije signala
koja odgovara E-izomeru. Progresivno smanjivanje Z/E odnosa bazira se na
pojavi signala E-izomera (vinilnog vodonikovog atoma na δ 6.32 ppm i lak-
tamskog vodonikovog atoma na 12,06 ppm). Integracijom ovih signala u
oba izomera u spektrima 1-15 uo~ava se postepeno smanjivanje (nestajanje)
vinilnog atoma na δ 6.85 ppm uz istovremeni rast signala na δ 6.32 ppm koji
odgovara E-izomeru. Nakon 15 sati odnos Z/E izomera je 13/87 (
1
H NMR
spektar 15).
N
S
EtO
O
C
O
O
H
N
H
S
EtO
O
H
O
O H
CDCl
3
s.t.
1-(Z)
1-(E)
δ 6,85 ppm
δ 6,32 ppm
δ 8,88 ppm
δ 12.06 ppm


Re~nik stereohemijskih principa, pravila i pojmova

59

Slika.
1
H NMR spektri Z/E smese derivata 1, snimljeni u CDCl
3
na 298 K, u jednakim
vremenskim intervalima (1 h)

Sam proces izomerizacije mo`e se objasniti ~injenicom da egzocikli~na
dvoguba veza u polo`aju C(2) tiazolidinonskih konfiguracionih izomera ima
i delimi~no karakter proste veze (videti rezonancione strukture A i B u She-
mi).Favorizovanje E-izomera u procesu izomerizacije je posledica stvaranja
intramolekulske vodoni~ne veze koja je stabilizovana u nepolarnom hloro-
formu.
Re~nik stereohemijskih principa, pravila i pojmova

60
S
N
H
O
H
O
C
2
H
5
O
O
S
N
H
O
H
O
C
2
H
5
O
O
S
N
H
O
H
O
C
2
H
5
O
O
(Z)-1
A B
(E)-1
(stabilizovan intramolekulskom
H-vezom) CDCl
3
2
S
N
H
O
C
2
H
5
O
O
2
H
O
.
.
.


Shema


Dinami~ka stereohemija

Oblast stereohemije koja prou~ava stereohemijske aspekte dinami~kih pro-
cesa, kao {to su
(i) stereohemijski uslovi, tok i stereohemijski ishod reakcija, uklju~uju}i
(ii) pretvaranje konformacionih izomera jednih u druge, kao i
(iii) stvaranje nekovalentnih kompleksnih vrsta (inter- i intramolekulska
vodoni~na veza, van der Waals-ove interakcije...).
Drugim re~ima, dinami~ka stereohemija (ili stererohemija reakcija) razma-
tra uticaj stereohemijskih efekata na hemijsku reaktivnost. Posebno se na-
gla{ava ~injenica da se poznate, ali i nove reakcije, mogu potpuno
razumeti i planirati u cilju stvaranja `eljenih proizvoda u visokom
prinosu, i sa visokim stepenom stereoselektivnosti, samo kada su
poznate hemijske i fizi~ke osobine reaktanata, odnosno njihova
struktura.



Re~nik stereohemijskih principa, pravila i pojmova

61

Dipolno pravilo

Predvi|a da u grupi konstituciono identi~nih diastereomera onaj sa najve}im
dipolnim momentom, ima vi{u ta~ku klju~anja, indeks prelamanja i gustinu.
Pravilo se zasniva na ~injenici da se sa pove}anjem dipolnog momenta, po-
ve}ava i elektrostati~ko privla~enje dipola. Na taj na~in dolazi do smanjenja
molarne zapremine jer je ve}i stepen privla~enja molekula. Direktna posle-
dica smanjenja molarne zapremine je pove}anje vrednosti pomenutih fizi-
~kih konstanti (videti odrednicu za Auwers-Skita pravilo). U saglasnosti sa di-
polnim pravilom treo-izomer 2,3-dihlorbutana koji ima ne{to ve}i dipolni
moment od mezo-oblika 1 ima i vi{u ta~ku klju~anja, indeks prelamanja i
gustinu od izomera 2. Ve}i broj cis- i trans izomera tipa abC=Cab mo`e
biti naveden za ilustraciju primene ovog pravila, pod uslovom da veza
C-a ima izra`en momenat veze, a veza C-b zanemarljiv. Logi~no je da
cis-izomer ima ve}i ukupni dipolni momenat u pore|enju sa
centrosimetri~nim trans-izomerom u kojem se pojedina~ni dipolni momenti
veza potiru, te je ukupni dipolni momenat jednak nuli. Tako, na primer, cis-
izomeri 2-butena i 1,2-dihloretena imaju ve}i dipolni momenat od trans-
analoga i njihove vrednosti fizi~kih konstanti su vi{e.


Me
Cl H
Cl H
Me

mezo-2,3-dihlorbutan (1)
μ

= 1,63 D
T.k. (°C; 760 mm) = 115,9
n
20
= 1,4386
S.t. (g/ml; na 25 °C) = 1,1023

Me
H Cl
Cl H
Me

treo-2,3-dihlorbutan (2)
μ

= 1,79 D
T.k. (°C; 760 mm) = 119,5
n
20
= 1,4409
S.t. (g/ml; na 25 °C) = 1,1063



Eklipsna konformacija

Re~nik stereohemijskih principa, pravila i pojmova

62
Geometrijski raspored oko C-C proste veze u konformacionim strukturama
u kojim su veze supstituenata na jednom ugljeniku paralelne (eklipsne ili
zaklonjene) vezama supstituenata na susednom ugljeniku kako se to vidi u
Newman-ove projekcionoj formuli za 1,2-dijodoetan (1b).

Diedarski (torzioni) ugao = 0°
H
H
I I
H
H
I
I
H H
H
H

1a 1b

Odgovaraju}i parovi supstituenata su tada na najbli`em mogu}em rastojanju
{to odgovara diedarskom uglu od 0° u eklipsnoj (ili sinperiplanarnoj) kon-
formaciji.

Videti termin: Sinperiplanaran.





























Re~nik stereohemijskih principa, pravila i pojmova

63

Eklipsni (Pitzer-ov) napon

Vi{ak entalpije molekula prouzrokovan odstupanjem torzionog ugla od nje-
gove optimalne vrednosti koja iznosi 60° za konformer najni`e mogu}e ene-
rgije.
Odbojne interakcije izme|u elektronskih parova u popunjenim C-H orbita-
lama na susednim atomima koje su najve}e u eklipsnoj geometriji (diedarski
ugao τ = 0°), su osnovni uzrok eklipsnog napona (sinonim: torzioni na-
pon).


Eklipsna knformacija
τ = 0°
H
H
H H
H
H
H
H
H
H
H
H

Nepovoljan raspored vicinalnih (susednih)
veza u eklipsnoj konformaciji kao
komponenta konformacione energije,
pove}ava ukupan napon.

Stepeni~asta konformacija
τ = 60°
H
H
H
H
H
H
H
H
H
H
H
H

Stepeni~ast raspored oko prostih veza je
najpovoljniji i op{ta pojava kod alkana.


Ekvatorijalne veze, supstituenti (ligandi)

Veze u konformaciji stolice molekula cikloheksana orijentisane pod malim
uglom u odnosu na ravan koja sadr`i sve, ili skoro sve atome u prstenu.
Supstituenti (ligandi) vezani takvim vezama su ekvatorijalni supstituenti
(ligandi).





Re~nik stereohemijskih principa, pravila i pojmova

64

Elementi simetrije

Geometrijski elementi (ili operatori) u odnosu na koje se vr{e operacija
simetrije u modelu, molekulu ili objektu.
Primenom ovih operacija simetrije dolazi se do stvaranja ponavljaju}eg tipa
simetrije, ukoliko takav postoji u analiziranom modelu. Konkretnije, ele-
menti simetrije (Tablica) odre|uju, na osnovu geometrijskih karakteristika
molekula, modela ili objekta, da li se molekul (model ili objekt) poklapa sa
svojim likom (odrazom) u ogledalu.

Tablica. Vrste elemenata simetrije sa odgovaraju}im oznakama
1. Element identi~nosti
(E)

2. Rotaciona osa
(C)

3. Ravan simetrije
(δ)

4. Centar simetrije
(i)

5. Rotaciono-refleksiona osa
(S)


U saglasnosti sa Teorijom grupa simetrije, molekul koji poseduje ravan
simetrije, centar simetrije ili rotaciono-refleksionu osu simetrije (naizmeni-
~na osa simetrije) poklapa se sa svojim likom i nije hiralan.
Postojanje ovih elemenata simetrije utvr|uje se na osnovu odre|enih opera-
cija simetrije, ~ijom se primenom na dati molekul dobija prostorni raspored
molekula koji se ne razlikuje od po~etnog rasporeda.
Operacije simetrije su:
(1) geometrijske operacije identi~nosti za element identi~nosti,
(2) rotacija za rotacionu osu,
(3) refleksija (primer 1) za ravan simetrije,
(4) inverzija za centar simetrije i
(5) rotaciona refleksija za rotaciono-refleksionu osu.
Molekul bez pomenutih elementata simetrije je hiralan.
Re~nik stereohemijskih principa, pravila i pojmova

65
Podrazumeva se da svaki molekul poseduje prostu osu simetrije (element
identi~nosti) kada se rotacijom molekula za 360° oko pomenute ose molekul
vra}a u prvobitni polo`aj.


Videti odrednicu: Operacije simetrije - fali odrednica


Enantiomeri

Parovi stereoizomera (1 i 2 u op{tem slu~aju) koji se me|usobno odnose kao
predmet i lik u ogledalu koji se u trodimenzionalnom prostoru ne mogu
poklopiti translacijom, ili rotacijom.
Molekuli enantiomera ne poseduju elemente simetrije: ravan, centar ili rota-
ciono-naizmeni~nu osu simetrije.

c
C
d
b
a
C
c a
b
d
d
C
c
b
a
C
a c
b
d

1 2

Enantiomeri se razlikuju jedan od drugog na osnovu suprotnih apsolutnih
konfiguracija na svim stereogenim centrima u molekulu (parovi 3 i 4, odno-
sno 5 i 6).
Strukture koje se mogu predstaviti pomo}u tetraedarskog modela sa ~etiri
razli~ita liganda vezana za centralni atom (ne mora biti, ali naj}e{}e je to
ugljenikov atom) pripadaju najve}oj klasi enantiomernih jedinjenja (tzv.
centralna hiralnost).

Enantiomeri hloreten-oksida


O
Cl
H H
H
O
H
H H
Cl

(S)-1 (R)-2

Enantiomeri ksiloze

CHO
OH H
H HO
OH H
CH
2
OH
C H O
H HO
O H H
H HO
C H
2
O H

(2R,3R,4R)-3 (2S,3S,4S)-4

Re~nik stereohemijskih principa, pravila i pojmova

66


Enantiomerni vi{ak [ev (%)]

Predstavlja vi{ak jednog enantiomera (R ili S ) koji je prisutan u smesi sasta-
vljenoj od tog enantiomera u vi{ku i racemata (RS). Izra`en u procentima,
ev se izra~unava prema formuli:

R - S
R + S
x 100% = %R - %S


u kojoj je:

R-S = vi{ak jednog enantiomera u odnosu na drugi;
R+S = celokupna snesa; jedinice se potiru u ra~unu tako da se formula mo`e koristiti, bez
obzira da li je koli~ina izra`ena u gramima ili molarnoj koncentraciji.

Videti definicije: Opti~ka ~isto}a i Diastereomerni vi{ak.


Enantiomerno ~ist
(ili enantio-~ist)

Ozna~ava 100%-ni vi{ak jednog enantiomera u odnosu na drugi, u
granicama merenja.


Enantiomerno oboga}en
(ili enantio-oboga}en)

Enantiomerni vi{ak jednog enantiomera u odnosu na drugi enantiomer, koji
mo`e biti ve}i od 0%, ali manji od 100%.

Enantiomorfan
(gr~. enantios zna~i suprotan + morphe zna~i oblik)

Jedan iz para hiralnih objekata koji se ne poklapaju, kao {to su kristali kvar-
ca ili molekulski modeli (Slika).
Re~nik stereohemijskih principa, pravila i pojmova

67
Atribut enantiomorfan koristi se i za strukturne fragmente koji se vi{e puta
ponavljaju u stereoure|enim polimerima. Ovaj termin nije ispravno koristiti
za hiralne molekule kao sinonim za enantiomer.





Dodati sliku



Slika

Enantioselektivna reakcija

Reakcija u kojoj se jedan od enantiomera gradi u vi{ku u odnosu na drugi.
Za reakciju se tada ka`e da je enantioselektivna jer vodi selektivnom gra|e-
nju samo jednog enantiomera. Ina~e to je su{tinska stereohemijska karakte-
ristika mnogih enzimski-katalizovanih procesa. Primer se odnosi na enantio-
selektivnu redukciju derivata 2-acetamidoakrilne kiseline pomo}u stereo-
selektivnog Rh(I) kompleksa sa hiralnim fosfinskim ligandom L.

katalizator
H
2
H
C C
NHCOMe
CO
2
H
Ph
C NHCOMe
CO
2
H
H
CH
2
Ph

(R) 91% ev

Katalizator: kompleks rodijuma
sa hiralnim fosfinskim
ligandom L:

N
CH
2
PPh
2
Ph
2
P
CO
2
C(CH
3
)
3

L
Videti odrednice: Prohiralnost i Stereoselektivnost.


Enantitopno lice

Kada se adicijom ahiralnog liganda na dvogubu vezu sa jedne strane (lica)
enantionultne ravni molekula, gradi proizvod koji je enantiomeran sa onim
Re~nik stereohemijskih principa, pravila i pojmova

68
dobivenim adicijom sa suprotne strane, tada se lica defini{u kao enantiotop-
na.
Lica acetaladehida su enantiotopna jer se adicijom HCN, koja se podjedna-
kom verovatno}om vr{i sa prednje ili zadnje strane, dobivaju enantiomerni
proizvodi (Shema). Za takva lica dvogube veze postoji tipi~an odnos pred-
met-lik, bez poklapanja. To zna~i, da su CN ligandi koji su postavljeni sime-
tri~no prema enantionultoj ravni, u enantiomernom odnosu.

Napad sa prednje strane
C
Me
H
O
HCN
C
H Me
HO CN
(R)


Napad sa zadnje strane

C
Me
H
O
HCN
C
H Me
NC OH
(S)


Ravan koja sadr`i sp
2
centar i dva supstituenta je tzv. ENANTIONULTA RAVAN.
Shema

Dva lica trans-1,2-dihloretena (1) su tako|e enantiotopna, jer se adicijom
deuterijuma sa gornje strane dobiva enantiomer (1S,2S)-2, a sa donje
(1R,2R)-2.
H Cl
H Cl
H
Cl
D
Cl H
D
H
Cl
D
Cl H
D
D
2
, Pd/C
napad odozgo
napad odozdo
D
2
, Pd/C 1
(1S,2S)-2
(1R,2R)-2


Re~nik stereohemijskih principa, pravila i pojmova

69

Enantiotopni ligandi

Dva liganda (atoma ili atomske grupe) u molekulu su enantiotopna kada se
delimi~nom zamenom jednog ili drugog, novim ahiralnim ligandom stvara-
ju dva enantiomerna proizvoda.
Dve stereoformule (S)-2 i (R)-2 monodeuterisanog ciklopentanona prikazuju
enantiomere. Prema tome, dva topolo{ki (gr. topos zna~i mesto) neekviva-
lentna H-atoma (H
a
i H
b
) ciklopentanona (1) su enantiotopna. Isti karakter
imaju i metilenski vodonikovi atomi u cis-N-benzil-2,6-dimetilpiperidinu
(3).
1
(S)-2
(R)-2
O
H
a
H
b
H
a
D
H
b
D
O
D
H
O
H
D

N
H
a
H
b
CH
3
H
3
C
N
Br H
CH
3
H
3
C N
H Br
CH
3
H
3
C
S R
H
a
Br
H
b Br
3
4 5

Kao ilustrativan primer topologije enantiotopnih liganada naveden je i ciklo-
heksanski derivat 6 u kome postoji nekoliko parova enantiotopnih vodoni-
kovih atoma koji su obele`eni istim slovom.
Enantitopni parovi
CO
2
H
Ph
H
H
H
c'
H
d'
H
a
H
b
H
a'
H
b'
H
d
H
c

6
H
a
H
b
H
c
H
d


H
a'
H
b'
H
c'
H
d'


endo, egzo
(gr~. endon -unutar)
(gr~. exô-spolja)
Re~nik stereohemijskih principa, pravila i pojmova

70

Kada je supstituent X u bicikli~nom sistemu sa mostom (premo{}ena
bicikli~na jedinjenja) usmeren ka ve}em mostu, kao {to primer bici-
klo[2.2.1] heptanskog derivata 1 pokazuje, tada se njegov stereohemijski
polo`aj ozna~ava prefiksom endo [(supstituent X se nalazi “unutar U
{upljine” formirane ugljenikovim atomima C(1) do C(6)].
Supstituent je u egzo polo`aju kada je orijentisan ka manjem mostu, odno-
sno prema C(7) mostu koji zajedno sa atomima C(1) do C(4) formira
peto~lani prsten, {to zna~i van pomenute {upljine {esto~lanog prstena.
X
7
2
1 X
3
4
5
6

Endo-derivat biciklo[2.2.1]heptana (1)

X
1
7
2
X
5
4
3
6

Exo-derivat biciklo[2.2.1]heptana (1)

Kao {to strukture 2 i 3 pokazuju, izrazi egzo i endo koriste se i za ozna~ava-
nje dvogube veze van prstena, odnosno unutar prstena.

metilencikloheksan 1-metilcikloheksen
(egzo dvoguba veza) (endo dvoguba veza)

Energija napona

Eksperimentalno odre|ena energija jedinjenja (naj~e{}e entalpija) koje je
pod naponom, u odnosu na jedinjenje sli~ne strukture bez napona.
Ukupan napon u “napregnutim” jedinjenjima u gasnoj fazi* je zbir
pojedina~nih napona prouzrokovanih istezanjem i kompresijom veza,
devijacijom od idealnih uglova veza (Baeyer-ov napon), odstupanjem od
idealnog diedarskog ugla (Pitzer-ov ili torzioni napon), elektrostati~kih i
nevezivnih interakcija i tome sli~no.

Re~nik stereohemijskih principa, pravila i pojmova

71
V
ukupan
= V
d
+ V
P
+ V
τ
+ V
ni
+ V
E

V
d
= napon istezanja i kompresije veza
V
P
= Baeyer-ov napon (ugaoni)
V
τ
= Pitzer-ov napon (torzioni ili eklipsni)
V
ni
= napon usled nevezivnih interakcija
V
E
= elektrostati~ki napon

*U te~noj fazi solvatacija V
s
smanjuje ukupnu energiju napona.


Epimeri

U {irem smislu, dva stereoizomera koji sadr`e vi{e stereogenih centara, a ra-
zlikuju se po apsolutnoj konfiguraciji samo na jednom stereogenom centru.
S obzirom da bar jedan stereogeni centar ne menja konfiguraciju, epimeri-
zacijom neracemske supstance ne dolazi do gubitka opti~ke aktivnosti. Ovaj
termin u u`em smislu, koristi se i danas za aldoze, na primer D-ksilozu i D-
liksozu, suprotnih konfiguracija na C(2), a identi~nih na C(3) i C(4).

CHO
OH H
H HO
OH H
CH
2
OH
CHO
H HO
H HO
OH H
CH
2
OH
2
2
*
*
*
*

D-ksiloza D-liksoza
Apsolutne konfiguracije epimera su razli~ite samo na jednom stereogenom centru, odnosno
na ugljenikovom atomu C(2).


Epimerizacija

Reverzibilna promena konfiguracije jednog stereogenog centra u stereo-
izomeru, uz o~uvanje konfiguracije drugih stereogenih centara.
Epimerizacija podrazumeva interkonverziju diastereomera, jer samo jedan
stereogeni centar menja konfiguraciju. Tako, na primer, baznom epimeriza-
cijom jednog ili drugog enantiomera mentona (1) dolazi do delimi~ne pro-
mene konfiguracije na stereogenom centru C(2), susednom karbonilnoj gru-
pi. U takvom procesu konfiguracija na stereogenom centru C(5) se ne me-
Re~nik stereohemijskih principa, pravila i pojmova

72
nja. Menton i izomenton su diastereoizomeri i ravnote`a je pomerena u pra-
vcu stabilnijeg mentona.

*
*
*
*
2
Baza
Me
O
Me
O
1
3
6
4
5

1 2
Menton Izomenton
(70%) (30%)



Epimerizacijom je promenjena
konfiguracija samo na ugljeni-
kovom atomu C(2), dok na C(5)
ostaje ista.



eritro, treo

Kada su u glavnom nizu molekula, koji je prikazan op{tom Fischer-ovom
projekcionom formulom 1, dva ista (ili konstituciono vrlo sli~na) supstitu-
enta vezana za susedne, neidenti~ne stereogene centre sa iste strane, tada je
re~ o eritro-izomeru.
treo-Izomer 2 sadr`i takve supstituente na razli~itim stranama niza.
R
a
b
a
b
R'
R
a
b
b
a
R'

eritro-1 treo-2

Ozna~avanje polo`aja takvih supstituenata pomo}u prefiksa eritro/treo nije
jednozna~no i ne obuhvata odre|ene izuzetke. Iz tog razloga ovi simboli se
moraju pa`ljivo koristiti. Ove oznake su izvedene iz naziva dve aldotetroze,
eritroze i treoze i zasnivaju se na identi~noj relativnoj konfiguraciji dva su-
sedna stereogena centra u ovim {e}erima.
Na primeru D-eritroze prikazana je veza izme|u eritro i anti obele`avanja
(Schema).







Re~nik stereohemijskih principa, pravila i pojmova

73
CHO
H OH
CH
2
OH
H OH
H
CHO
OH
H
CH
2
OH
OH
D-eritroza (3)
rotacija oko
C(2)-C(3) veze
2
3
H
CHO
OH
CH
2
OH
H HO
H
CHO
OH
HOH
2
C
H HO
HOH
2
C
CHO
OH
OH
3a
3b
3c 3d
CHO
OH H
CH
2
OH
H OH
D-treoza (4)

anti-konfiguracija

3a (eklipsna dijagonalna formula)

3b (stepeni~asta dijagonalna
formula)

3c (klinasta stepeni~asta
formula)*

3d (cik-cak formula)

anti-konfiguracija:
OH grupe na razli~itim stranama
ravni u kojoj se nalazi linearni niz



*Ovaj tip formula se katkada
tako|e ozna~ava kao cik-cak
formule (videti definiciju).
Shema

Prema tome, anti-konfiguracija u stepeni~astoj “cik-cak”-formuli odgovara
eritro-izomeru.
Na sli~an na~in, polaze}i od D- ili L-treoze mo`e se pokazati da prefiks treo
odgovara sin-konfiguraciji. Tada su u klinastoj stepeni~astoj formuli, ili cik-
cak formuli treoze, OH grupe na C(2) i C(3) atomima na istoj strani u odno-
su na ravan koju zauzima linearni niz, za razliku od eritroze gde su ove gru-
pe na razli~itim stranama. To je i razumljivo jer se konfiguracija treoze od
konfiguracije eritroze razlikuje na jednom stereogenom centru. Sledi, da se
takav raspored OH grupa u treozi dovodi u vezu sa sin-konfiguracijom.

Videti obja{njenje za anti-sin oznake.


Etanska barijera

Torzioni napon (Pitzer-ov napon ili eklipsni napon) u iznosu od oko 3
kcal/mol koji odgovara vi{ku energije eklipsne konformacije etana u odnosu
na stabilniju stepeni~astu konfromaciju.
Re~nik stereohemijskih principa, pravila i pojmova

74
Ovaj napon E (ili torzioni potencijal) i diedarski ugao τ povezani su slede-
}om relacijom:

E = E
o
(1 + cos3τ)
1
2


u kojoj E
o
predstavlja etansku barijeru. Potencijalni energetski dijagram eta-
na u funkciji diedarskog ugla prikazan je na slici. Tri minimuma iste ener-
gije koji se pojavljuju na τ 60
0
, 180
0
i −60
0
, odgovaraju stepeni~astim kon-
formacijama, a tri maksimuma na τ 0
0
, 120
0
i −120
0
, odgovaraju eklipsnim
konformacijama iste energije. Zbog postojanja 3 minimuma, odnosno mak-
simuma ova potencijalna funkcija se naziva V
3
potencijal.


Slika. Potencijalna energija etana u funkciji torzionog ugla


E (nem. entgegen) suprotan; Z (nem. zusammen) zajedno

Oznake koje opisuju stereohemiju ugljenik-ugljenik dvogube veze u alkeni-
ma kao {to su jedinjenja 1-5, ili kumulenima (struktura 6) sa neparnim bro-
jem dvogubih veza, sa najmanje dva negeminalna supstituenta na krajevima
dvogubih veza, ali koji nisu vodonikovi atomi.
Grupama na svakom C-atomu dvogube veze odre|uje se prioritet u skladu
sa CIP-pravilima. Kada su grupe vi{eg prioriteta na svakom C atomu na
istoj strani dvogube veze (cis jedna u odnosu na drugu u skladu sa
obele`avanjem u starijoj literaturi), veza ima Z-konfiguraciju, dok oznaka E
ozna~ava da su ti supstituenti sa razli~itih strana dvogube veze (trans).
Re~nik stereohemijskih principa, pravila i pojmova

75

a
C C
a
b
b
a
C C
b
a
b
H
C C
Br
H
Br

cis-1 trans-1 cis-1,2-dibrometan (2)
(Z)-1 (E)-1 (Z)-2


a
C C
d
c
b
a
C C
c
d
b
Br
C C
Br
Cl
M e

(Z)-3 (E)-4 (E)-5

Prioritet grupa: a > b; c > d; Br > H (za jedinjenje 2); Br > Me; Br > Cl (za jedinjenje 5)

Konfiguracija kumulovanih triena, kao {to je to jedinjenje 6, sa supstituen-
tima na terminalnim ugljenikovim atomima odre|uje se na identi~an na~in.

M e
C C
Br
C C
Br
M e

cis-6
(Z)-6
Br > Me
Ovaj na~in odre|ivanja konfiguracije kumulovanih jedinje-
nja se primenjuje kada je broj dvogubih ugljenik-ugljenik
veza u jedinjenjima neparan. Tada se supstituenti na krajevi-
ma niza nalaze u istoj ravni kao i u alkenima sa jednom dvo-
gubom vezom.

Ove oznake za specifikaciju dvogube C-C veze ne koristi se za polo`aj
grupa u supstituisanim cikloalkanima, ali se koriste za odre|ivanje konfigu-
racije dvogubih veza u konjugovanim alkenima (struktura 7), oksimima
(struktura 8), hidrazonima i aza jedinjenjima (heteroanalozi C=C veze).
Va`no je napomenuti da se Z/E obele`avanje koristi i za jedinjenja sa
vezama koje imaju delimi~an karakter dvogube veze, {to je ilustrovano
odre|ivanjem konfiguracije C-N veze u N-metilformamidu (9).

H
C C
CHO
H
M e H
C C
H
Et
C N
OH
M e

(2Z,4E)-2,4-heksadienal (7) (Z)-oksim (8)
M e
C N
Et
H
O
M e
C N
Et
H
O
+
_

(Z)-9
Prioritet grupa: O > Me; Et > H

Re~nik stereohemijskih principa, pravila i pojmova

76

Felkin-ov model

Jedan od veoma uspe{nih modela za predvi|anje i obja{njenje stereohe-
mijskog toka i ishoda kineti~ki kontrolisanih reakcija adicije Grignard-ovog
reagensa i redukcije hiralnih aldehida i ketona u kojima je hiralni centar su-
sedan karbonilnoj grupi.
Ovaj model polazi od najpovoljnije konformacije pomenutih karbonilnih
jedinjenja u prelaznom stanju (Slika, struktura A). U slu~aju Cram-ovog
pravila polazi se od najpovoljnije konformacije prekursora u osnovnom sta-
nju.


S
V
M
R
O
Nu
#
*
Nu
OH
R
V
M
S


A
(i) Favorizovan prilaz sa najmanje za{ti}ene strane male
grupe M


R
O OH
:Nu
V
M
S
Nu
R
V
M
S
(ii) Ote`an prilaz sa vi{e za{ti}ene strane srednje grupe S
B



S = srednja grupa
(kosa prema karbo-
nilnoj grupi)

M = mala grupa

V = velika grupa (
upravna u odnosu na
ravan karbonilne
grupe)

Slika . FELKIN-OV MODEL - Stereohemija povoljnog i nepovoljnog anti napada Nu:

na
karbonilnu grupu u acikli~nim hiralnim jedinjenjima (V > S > M)
Felkin je pretpostavio da je torzioni napon (ili Pitzer-ov napon) u prelaznom
stanju koji obuhvata delimi~no formirane veze, bitan deo napona izme|u
potpuno formiranih veza ~ak i onda kada je stepen vezivanja u prelaznom
stanju mali. U skladu s tim, prema ovoj op{te prihva}enoj hipotezi (zbog od-
li~nog slaganja teorijskih razmatranja sa eksperimentalnim podacima) u naj-
povoljnijoj konformaciji velika grupa (V) je orijentisana upravno na ravan
Re~nik stereohemijskih principa, pravila i pojmova

77
karbonilne grupe, a srednja (S) je postavljena koso prema karbonilnoj grupi.
Nukleofilni napad na karbonilnu grupu vr{i se sa suprotne strane (anti-na-
pad) od polo`aja velike grupe (Slika, prilaz i). Takav model u isto vreme
predvi|a prilaz reagensa (Grignard-ovog ili redukcionog) karbonilnoj grupi
sa one strane gde se nalazi najmanji supstituent jer su nevezivne interakcije
tada najmanje. Nepovoljan napad nukleofila sa strane srednje grupe daje
sporedni diastereomer (Slika, prilaz ii).
Shema prikazuje detaljno kako se primenom Felkinovog modela, polaze}i
od najpovoljnije konformacije (S)-2-fenilpropanala u prelaznom stanju (Ne-
wman-ova projekciona formula) mo`e objasniti stereoselektivna adicija me-
tilmagnezijum-jodida na ovaj hiralni aldehid.

Me
C OH H
C Ph H
Me
Ph
Me
OH
Me
H
H
H
Me
Ph
OH
Me
H
OH
Me
Ph
H
H Me
OH
Ph
H
Me
H Me
Ph
Me
H
1-(S)
Ph
H
C
Me
O
H
+ MeMgI
H
O


(2S,3S)-3-fenilbutan-2-ol (1)
eritro-oblik
Shema





Fiducilna grupa
(lat.. fiducialis < fiducia, poverenje)
grupa (ta~ka) za pore|enje

Ozna~ava referentnu grupu (ili atom) u molekulu sa vi{e supstituenata koja
odre|uje stereohemijske oznake za potpun opis konfiguracione i konfor-
macione strukture.
Re~nik stereohemijskih principa, pravila i pojmova

78

Videti definiciju: Referentna grupa.


Fluktuiraju}i izomeri

Izomeri koji se razlikuju po polo`aju i redu prostih i dvogubih veza izme|u
njihovih atoma, kao {to je ilustrovano konstitucionom ravnote`om izme|u
alkil-susptituisanih derivata cikloheptatriena i norkardiena.

R
H R
H

Tautomerija valencionih veza


Fischer-ova projekcija

Na~in prikazivanja prostornog rasporeda supstituenata vezanih za stereogeni
centar pomo}u planarne projekcione formule.
Stereogeni centar je ta~ka preseka dve upravno orijentisane linije (ili krsta);
horizontalne veze usmerene su van ravni hartije, ka posmatra~u, a vertikalne
predstavljaju veze iza ravni ravni hartije, dalje od posmatra~a (op{ta formula
1). Kada glavni vertikalni niz ima vi{e stereogenih centara, atom sa najma-
njim brojem je na vrhu niza.
d C b
a
c
d b
a
c
d b
a
c

1
Modifikovane Fischer-ove formule 3 sa horizontalnim nizom i vertikalnim
vezama iza ravni projekcije, koje se izvode iz uobi~ajenih Fischer-ovih pro-
jekcija 2 sa vertikalnim nizom, koriste se za crtanje linearnih, idealno ure|e-
nih polimera.
Re~nik stereohemijskih principa, pravila i pojmova

79

2 3
Rotacijom klasi~ne vertikalne Fischer-ove projekcije I za 90°
u ravni hartije, horizontalne veze projektuju se iza ravni, a
dve terminalne vertikalne veze projektuju se ispod ravni, {to
daje horizontalnu projekcija polimera 3 bez nazna~enih
supstituenata.



4
Deo klinaste stepeni~aste
formule polimera bez odre-
|enih supstituenata


Konformaciona “cik-cak” formula 4 izvedena iz Fischer-ovih projekcija 3
tako|e se ~esto koristi za grafi~ko prikazivanje strukture polimera, ali i
jedinjenja sa vi{e stereogenih centara, na primer, monosaharida (struktura
5).
CHO
OH H
H HO
OH H
CH
2
OH
HOH
2
C CHO
OH
H
OH
H
OH H
HOH
2
C
OH
OH
CHO
OH

5
Fischer-ova Klinasta stepeni~asta formula* “cik-cak” formula
(+)-D-ksiloze

*Mada ne sasvim korektno, ovakav tip formula ~esto se naziva tako|e cik-cak formula.

Videti definicije: Projekciona formula i cik-cak Formula.


Geometrijska izomerija

Zastareo termin (ne preporu~uje se) za cis/trans izomeriju (ili E/Z) izomeri-
ju.

α-Halogen-ketonski efekat

Pojava koja nastaje kao rezultat dipolarnih interakcija izme|u karbonilne
grupe i C─X veze u rastvara~ima sa niskom dielektri~nom konstantom, ka-
Re~nik stereohemijskih principa, pravila i pojmova

80
da konformacioni izomer sa halogenom u aksijalnom polo`aju postaje sta-
bilniji.
Primer ilustruje da se konformaciona ravnote`a menja u polarnijim rastvara-
~ima.

Bu
t
O
X
Bu
t
O
X

1-aks (X = Cl, Br) 1-ekv
Aksijalni polo`aj halogena:
potiranje dipola ⇒favorizovanje aksijalnog oblika u nepolarnim rastvara~ima (na primer u
cikloheksanu).
Ekvatorijalni polo`aj halogena:
aditivni dipolni momenti veza ⇒ polarniji oblik dominantan u polarnom rastvara~u⇒
pove}ava se udeo ekvatorijalnog oblika (na primer u acetonu).

Prednost aksijalne orijentacije za α-bromoketone 1 i ne{to manja za α-hlo-
roketone, mo`e se objasniti na osnovu molekulsko-orbitalnog razmatranja
(slika).

vezivna π-orbitala
X
O

antivezivna σ
*
-orbitala

antivezivna π
*
-orbitala
X
O

vezivna σ-orbitala
π → σ
*
interakcija σ → π
*
interakcija
Slika. Relativna favorizovanost aksijalne orijentacije halogena u α-halocikloheksanonu
prema molekulsko-orbitalnom tuma~enju

Aksijalni raspored orijenti{e C─X vezu gotovo upravno na ravan karbonilne
grupe, {to omogu}ava maksimalno preklapanje orbitala σ → π
*

pomeranjem elektronske gustine, odnosno π → σ
*
pomeranjem (slika). Na
taj na~in dolazi do maksimalne delokalizacije elektronske gustine {to stabili-
zuje aksijalni polo`aj halogena. Suprotno tome, σ → π
*
delokalizacija nije
Re~nik stereohemijskih principa, pravila i pojmova

81
mogu}a za ekvatorijalne halogene, jer C─X veza le`i u ~vornoj povr{ini
karbonilne grupe, gde je elektronska gustina zanemarljiva.
















































Re~nik stereohemijskih principa, pravila i pojmova

82










Haworth-ova projekcija

Klasi~an na~in prikazivanja tetrahidropiranske hemiacetalne strukture kara-
kteristi~an za monosaharide.
U Haworth-ovoj projekciji 1 planarni tetrahidropiranski prsten, u perspekti-
vnom stilu, sadr`i, po konvenciji, hemiacetalni kiseonik u gornjem desnom
uglu. Ovakva projekcija ima tri razli~ite ravni: ravan heterocikli~nog prste-
na, ravan ispod i ravan iznad ravni {esto~lanog prstena.

5
4
3 2
1
O

1
Od teorijski 12 mogu}ih polo`aja prstena pri ~emu hemiacetalni
kiseonik mo`e biti u bilo kojem uglu prstena, a sam prsten
numerisan u smeru kazaljke na satu, ili u suprotnom, prikazana
struktura 1 ima standardni prihva}eni oblik.

Prevo|enje modifikovane Fischer-ove projekcije D-glukoze (struktura 2) u
planarnu Haworth-ovu projekciju 3 vr{i se tako da se supstituenti sa desne
strane projekcije 2 orijenti{u ispod ravni, dok su oni sa leve strane iznad
ravni prstena Haworth-ove projekcije 3. Predstavljen je α-anomer. Da bi se
cikli~ne {esto~lane strukture {to preciznije predstavile, Haworth-ove projek-
cije se prevode u konformacione stoli~aste formule.

Haworth-ova projekcija α-D-glukopiranoze

5
OH H
H HO
OH H
OH HOCH
2
O
HO H
1
6
5
4
3
2
1
H
O
OH
OH
OH
O
CH
2
OH

2 3
Re~nik stereohemijskih principa, pravila i pojmova

83
Videti odrednice: Anomeri i Konformacija stolice.

Hemoselektivnost

Dodati ovu va`nu odrednicu


Heterofacijalan
(antonim homofacijalan)

Pojam podrazumeva, da su tri od ~etiri grupe vezane za hiralni centar mole-
kula Cabcx i Cabcy koje poredimo, identi~ne, dok se 4-ti supstituent “x“ u
Cabcx nalazi na suprotnoj strani od supstituenta “y” u Cabcy.
Takvi su molekuli (R)-(–)-bademove kiseline (1) (S)-(+)-mle~ne kiseline
(2).
a
b c
x y
a
b
c
H
C
Ph
HO
CO
2
H
Me
C
H
CO
2
H
OH

1 2
CO
2
H, H i OH su identi~ne grupe za 1 i 2; ~etvrti supstituent (Ph u 1 i Me u 2) se nalazi na
suprotnim stranama ravni trougla abc.

Kada se u hemijskoj reakciji izvr{e heterofacijalna zamena grupe x grupom
y, tada je stereohemijski ishod inverzija konfiguracije. Ovaj pojam tako|e
ozna~ava suprotne strane definisane ravni sistema koje zauzimaju dva teme-
na (vrha) bipiramide u odnosu na njenu trigonalnu osnovnu ravan.

Videti odrednice: Walden-ova inverzija i Homofacijalan.


Heterohiralan

Kada je hiralnost dva izometri~na molekula suprotna, {to zna~i da se razli-
kuju u smeru skretanja ravni polarizovane svetlosti, tada su molekuli
heterohiralni.
Re~nik stereohemijskih principa, pravila i pojmova

84
Ovo je slu~aj sa heterohiralnim molekulima (R)- i (S)-gliceraldehida.
H
C
CH
2
OH
HO
CHO
HOCH
2
C
H
CHO
OH

(R)-(+) (S)-(- )
[α]
D
= + 8,7° [α]
D
= - 8,7°

Videti definiciju: Izometri~an.


Heterotopna lica

Kada adicija novog ahiralnog liganda sa jedne ili druge strane (lica) dvo-
gube veze u molekulu, koji mo`e biti prikazan dvodimenzionalnim mode-
lom, gradi konfiguraciono razli~ite proizvode, tada su lica heterotopna.
Na primer, polazni lakton je ahiralna supstanca, a karbonilna grupa je hete-
rotopna, jer dva lica nisu identi~ne, te se redukcijom stvaraju konfiguraci-
ono razli~iti proizvodi.

Napad sa prednje strane
Napad sa zadnje strane
O
O
O
OH
H
O
OH
H
redukcioni
proizvodi
*
*


Videti definicije: Enantiotopno lice i Diasterotopno lice.


Heterotopni ligandi
(gr~. heteros- razli~it + topos-mesto)

Dva liganda u molekulu koji su konstituciono identi~ni* defini{u se kao he-
terotopni, ukoliko se supstitucijom jednog liganda dobija proizvod koji je
stereohemijski razli~it od onog dobivenog supstitucijom drugog.
Re~nik stereohemijskih principa, pravila i pojmova

85
U molekulu propanske kiseline uo~ava se da su dva protona H
a
i H
b
na C(2)
topolo{ki neekvivalentna, jer zamena H
a
amino grupom vodi stvaranju hi-
ralnog centra (S)-alanina, a H
b
stereohemijski razli~itog (R)-alanina.

CO
2
H
H
b
H
a
CH
3
CO
2
H
H H
2
N
CH
3
CO
2
H
H H
2
N
H
3
C
H
a
NH
2
(S)-alanin
2
CO
2
H
NH
2
H
CH
3
H
b
NH
2
CO
2
H
NH
2
H
(R)-alanin
CH
3
H
a
i H
b
su
topolo{ki razli~iti










H
a
i H
b
su heterotopni, ali i
homomorfni ligandi


*Videti tako|e definicije: Homomorfni, Stereoheterotopni, enantiotopni i
diastereotopni ligandi.



















Re~nik stereohemijskih principa, pravila i pojmova

86


Hiralan
(gr~. cheir-ruka)

Molekuli, kao i kristali (makroskopske celine) koji se ne poklapaju sa likom
u ogledalu su hiralni.
Pro{irenje definicije, u saglasnosti sa Cahn-Ingold-Prelog-ovim tuma~e-
njem, podrazumeva sve one modele kao hiralne koji nemaju niti jedan ele-
menat simetrije: ravan, centar ili naizmeni~nu osu simetrije (rotaciono-
refleksionu osu). Termin uklju~uje racemske supstance ~iji su pojedina~ni
molekuli hiralni. Drugim re~ima, svi hiralni molekuli (na primer 1-3) su
molekuli opti~ki aktivnih jedinjenja.

H
CH
3
H
COOH
H H
2
N
H
COOH
HO
COOH
OH H OH

1 2 3

Ovaj termin ne uklju~uje kao hiralne vrste ogroman broj hiralnih konfor-
macionih struktura, kao {to je konformaciona struktura etana prikazana for-
mulom 4. Ona se, me|utim zbog "slobodne rotacije" oko proste C-C veze ne
mo`e izolovati.*

H
H
H
H
H
H
H
H
H
H
H H

Ahiralne konformacije etana

H
H
H
H
H
H

4
Jedna od beskona~nog broja konformacionih struk-
tura etana koja je hiralna, ali zbog fleksibilnosti tih
struktura prouzrokovane slobodnom rotacijom oko
C-C veze, molekul etana je naravno ahiralan jer
prolazi kroz isto tako veliki broj simetri~nih oblika.

*Napomena: pretpostavka je da se strukture hiralnih molekula tretiraju kao krute, jer iako
su mnoge konformacije etana hiralne, etan je konfiguraciono ahiralan.


Hiralan centar
Re~nik stereohemijskih principa, pravila i pojmova

87
(centar hiralnosti)

Asimetri~an ugljenikov atom koji je u tetraedarskoj strukturi Cabcd vezan
za ~etiri razli~ita supstituenta opisuje se kao hiralan centar.
Prema CIP-konvenciji takav ugljenikov atom ima R- ili S-konfiguraciju. Hi-
ralni centar (kao u modelu Cabcd) predstavlja samo jedan mogu}i tip
hiralnog elementa* (ali i najrasprostranjeniji) odgovoran za postojanje sup-
stanci ~iji su molekuli opti~ki aktivni. Refleksijom molekula odre|ene kon-
figuracije menja se hiralnost takvog molekula, odnosno njegova konfigura-
cija iz na primer R u S-konfiguraciju.

C
c
b
a
d

U molekulu mo`e biti vi{e hiralnih centara koji mogu biti:
(i) identi~ni;
(ii) strukturno razli~iti (u smislu konstitucije i konfiguracije), ili
(iii) konstituciono identi~ni, ali konfiguraciono razli~iti (koji su suprotne hi-
ralnosti).
U poslednjem slu~aju ukoliko molekul sadr`i isti broj konstituciono identi-
~nih hiralnih grupa suprotne konfiguracije (na primer mezo-vinska kiselina)
molekul je ahiralan. Takve grupe u mezo-vinskoj kiselini se mogu nazvati
HIROTOPNIM grupama. Me|utim, takvi centri nisu HIRALNI CENTRI,
jer je pojam hiralnog centra povezan sa osobinom opti~ke aktivnosti, ali
predstavljaju STEREOGENE CENTRE.
Svi hiralni centri su stereogeni, ali stereogeni centri mogu biti hiralni, ali i
ne moraju.

*Videti odrednice: Hiralna osa, Hiralna ravan, Stereogeni element, Stereogeni centar i
mezo.


Hiralan element

Strukturni element molekula koja ga ~ini opti~ki aktivnim.

Videti definicije: Hiralni centar, Hiralna osa i Hiralna ravan.

Re~nik stereohemijskih principa, pravila i pojmova

88

Hiralna (aksijalna) osa

Kada se tetraedarski model u zami{ljenoj projekciji “razvu~e” du` svoje S
4

ose stvara se skeletna struktura D
2D
simetrije, koja uz odre|enu supstitu-
ciju poseduje hiralnu osu.
Za jedinjenja te vrste (supstituisani aleni, bifenili, alkilidencikloalkani i spi-
rani) karakteristi~na je aksijalna hiralnost.

A
B
C
D
A
B
D
C
A
B
D
C
HIRALNA OSA


Videti definiciju: Aksijalna hiralnost.


Hiralni ligandi

Neutralni opti~ki aktivni molekuli u sastavu, naj~e{}e, kompleksa prelaznih
metala.
Primenom takvih kompleksa pove}ava se enantioselektivnost organskih re-
akcija, kao {to je to ilustrovano na slede}im primerima.

Enantioselektivna redukcija p-keto-estra 1 primenom hiralnog Ru-BINAP katalizatora

OMe
O O
H
2
RuBr
2
(R)-BINAP OMe
O
OH H
R
1 2


DuPont-ova enantioselektivna hidrogenizacija derivata C-amidoakrilne kiseline 3

Re~nik stereohemijskih principa, pravila i pojmova

89
H CO
2
Me
NHCOMe
H
2
Rh (S,S)-EtDuPHOS
NHCOMe
CO
2
Me H
3 4
S


Strukture hiralnih liganada upotrebljenih za enantioselktivne sinteze jedinje-
nja 3 i 4 prikazane su formulama 5 i 6.


Hiralni ligandi
PPh
2
PPh
2
(R)-BINAP
P
P
Et
Et
Et
Et
Rh (S,S)-EtDuPHOS



Hiralna ravan

Planarni deo molekula koji je vezan za ostatak strukture vezama koje zbog
geometrijskog ograni~enja spre~avaju uvijanje molekula, tako da se ravan
planarnog dela molekula ne poklapa sa ravni simetrije.
Takva ravan sadr`i maksimalan broj atoma u molekulu, ali bar jedan atom
(mada obi~no vi{e) se ne nalazi u pomenutoj ravni. Struktura 1, poseduje hi-
ralnu ravan u kojoj se nalazi benzenov prsten vezan za cikli~ni most koji je
suvi{e mali (za n ≤ 6) da bi se se aromati~ni prsten “provukao“ kroz njega.
Jedinjenja ove vrste su poznata pod nazivom ciklofani (stariji naziv: ANSA
jedinjenja -lat. ansa-ru~ka). Molekuli strukture 1 su hiralni i karakteri{e ih
planarna hiralnost. U slu~aju hiralnih trans-cikloalkena 2 (R = H, alikil)
hiralna ravan se poklapa sa ravni dvogube veze. Prvi ciklofan koji je izo-
lovan kao opti~ki aktivna supstanca prikazan je formulom 3.

Videti definiciju: Planarna hiralnost (uklju~uju}i i specifikaciju konfiguracije molekula
koji poseduju hiralnu ravan).

Hiralna jedinjenja koja poseduju hiralnu ravan
Re~nik stereohemijskih principa, pravila i pojmova

90

O O
Z
CH
2 CH
2
(CH
2
)
n

1
n=6, Z = COOH
C C
R
R
CH
2
H
2
C
CH
2
CH
2
(CH
2
)
n

2
trans-Ciklookten (n = 2, R = H) je relativno
stabilan i nakon 7 dana na 60 °C mo`e se
izolovati bez gubitka opti~ke ~isto}e.

Br
CO
2
H
O
O
(CH
2
)
10

3


Hiralno jedinjenje zbog prisustva dva voluminozna orto-
supstituenta koji spre~avaju "provla~enje" benzenovog
prstena kroz relativno duga~ak dioksametilenski most koji
sadr`i 10 ugljenikovih atoma i dva kiseonikova.


Hiralno pravilo

Defini{e na nedvosmislen na~in postupak odre|ivanja R ili S konfiguracije
hiralnog centra u tetraedarskoj strukturi Cabcd, ili Xabcd (X = sp
3
hibri-
dizovan atom, ali ne ugljenikov).
Tetraedarski model se posmatra sa suprotne strane od supstituenta najni`eg
prioriteta, kako je to prikazano pomo}u struktura I i II u kojima je red
prioriteta a > b >c > d (videti pravilo sekvence za odre|ivanja prioriteta supstituenata
a, b, c i d). Kada je raspored niza a → b →c usmeren u smeru kretanja kazalj-
ke na satu, apsolutna konfiguracija je R, a ako je u suprotnom pravcu, tada
je konfiguracija S. U saglasnosti sa ovim pravilom, prilikom odre|ivanja ap-
solutne konfiguracije supstituent najmanjeg prioriteta u projekcionoj formuli
(na primer Fischer-ovoj formuli I
3
L-alanina) ili perspektivnoj formuli, kao
{to je klinasta formula L-alanina (I
4
), mora biti orijentisan iza ravni u kojoj
se nalazi hiralni centar.*

Re~nik stereohemijskih principa, pravila i pojmova

91
a
b
c
d
pravac posmatranja
supstituent najni`eg
prioriteta

I
(R)-konfiguracija

a
b
c
d


II
(S)-konfiguracija







L-alanin

H
2
N
COOH
H
CH
3
H
2
N
COOH
H
CH
3
H
3
C
COOH
NH
2
H
H
H
3
C
HOOC
NH
2

I
1
I
2
(S)-I
3
(S)- I
4

Fischer-ova
formula
H atom ispred

Fischer-ova
formula
H atom iza
Klinasta
formula
H atom iza

Red prioriteta supstituenata: NH
2
> COOH

> CH
3
>H
Konfiguracija: S

Videti definiciju: Ligandna permutaciona shema.

*Napomena: primena hiralnog pravila za specifikaciju aksijalne i planarne hiralnosti
zasniva se na dodatnim principima.


Hiralno prepoznavanje

Enzimsko razlikovanje enantiomera, ili enantiotopnih liganada, ali i odgova-
raju}e strukturiranih hiralnih sinteti~kih reagenasa ili katalizatora.
[ira i prihvatljivija definicija obuhvata razlikovanje stereoizomera.*

*Videti odrednicu: Efekat stereohemijske memorije.
Re~nik stereohemijskih principa, pravila i pojmova

92


Hiralnost

Osobina opti~ki aktivnih molekula (ili drugog objekta, modela ili celine) da
se ne poklapa sa svojim likom u ogledalu (osobina neidenti~nosti).
Hiralnost podrazumeva da objekt (ili jedinjenje) nema ravan simetrije (· =
S
1
), rotaciono-refleksionu osu simetrije (S
n
) niti centar simetrije (i = S
2
) koji
je ekvivalentan sa rotaciono-refleksionom osom simetrije S
2
.
Hemijska jedinjenja te vrste su hiralna. Prisustvo hiralnog centra je dovoljan
uslov za postojanje hiralnosti, koja se ozna~ava kao
(i) centralna hiralnost .
Taj uslov da bi jedinjenje bilo hiralno nije neophodan, ukoliko takvo jedi-
njenje poseduje hiralnu osu, ili hiralnu ravan. Tada se radi o
(ii) aksijalnoj, odnosno
(iii) planarnoj hiralnosti.
Termin disimetrija je zastareo za opisivanje fenomena hiralnosti (videti
definiciju: Asimetri~an ugljenikov atom).

(i) CENTRALNA
HIRALNOST
(ii) AKSIJALNA
HIRALNOST
(iii) PLANARNA
HIRALNOST
H
2
N
Me
COOH
H
*

(S)-(+)-alanin

C C C
CO
2
H
H
HO
2
C
H

(S)-(-)-glutinska kiselina

H
H
H
H

(S)-(+)-(Z,E)-1,5-
ciklooktadien


Hirotopan
(antonim-ahirotopan)

Atom u molekulu u hiralnom okru`enju.
Prikazana struktura 1 predstavlja jedan od enantiomera 2,3,4-pentantriola
(1) u kojoj je C(3), prema datoj definiciji, hirotopan, ali ne i stereogeni cen-
tar, jer je vezan za dva konstituciono ista supstituenta [-CH(CH
3
)OH] koji
su i iste konfiguracije (R). To je u saglasnosti sa ~injenicom da se struktura
dobivena zamenom mesta preostala dva konstituciono razli~ita supstituenta
Re~nik stereohemijskih principa, pravila i pojmova

93
(H i OH) na hirotopnom atomu C(3), transformi{e u polaznu strukturu
rotacijom za 180°.
CH
3
C
C
C
CH
3
OH
OH
H
H
H
HO (R)
(R)
3
hirotopan
atom

1
(2R,4R)-2,3,4-pentantriol:
opti~ki aktivan oblik;
C(3): hirotopan, ali ne i stereogeni centar

Videti odrednice: Ahirotopan i Prohiralni centar.

Homofacijalan

Podrazumeva da su odre|eni ligandi (supstituenti) x i y, na primer, u
molekulima tipa Cabcx i Cabcy na istoj strani definisane ravni.
Drugim re~ima, kada tri zajedni~ka liganda obrazuju trougao, ligand “x“ u
Cabcx nalazi se na istoj strani kao “y“ u Cabcy.

a
b c
x
a
b c
y
C
c
b
a
y
C
c
b
a
x


Takvi molekuli su homofacijalni, kao {to su to (S)-etanol-1-d (1) i (S)-(-)-
glikolna-d-kiselina (2). Kada se u hemijskoj reakciji zamena grupe x gru-
pom y vr{i homofacijalno, tada je stereohemijski ishod retencija konfi-
guracije. Uobi~ajeno se ka`e da homofacijalni molekuli imaju istu
konfiguraciju, a heterofacijalni razli~itu.

Re~nik stereohemijskih principa, pravila i pojmova

94
C H D
OH
Me
C H D
OH
CO
2
H

1 2
OH, D i H su identi~ne grupe za 1 i 2; ~etvrti supstituent (COOH u 1 i Me u 2) nalazi se na
istoj strani ravni trougla abc (a = OH; b = D; c = H).

Videti definicije: Walden-ova inverzija i Heterofacijalan.

Homohiralni

Kada je hiralnost izometri~nih molekula ista, tada su oni homohiralni.
Drugim re~ima, uzorci koji sadr`avaju samo jedan enantiomer su enantio-
merno ~isti, odnosno homohiralni.

Videti odrednicu: Izometri~an.

Homomorfni ligandi
(gr~. homos- isti + morphe-oblik)

Ligandi (atomi ili atomske grupe) koji su konstituciono i konfiguraciono
identi~ni kada se odvoje od ostatka molekula.
Prema tome, zamena H
a
u hloretanu deuterijumom vodi stvaranju deuterisa-
nog proizvoda (S)-konfiguracije, dok zamena H
b
daje deuterisani proizvod
(R)-konfiguracije. Metilenski vodonikovi atomi na C(3) i C(4) hlorciklohek-
sanu (1) su tako|e homomorfni, ali se nalaze u razli~itom okru`enju u po-
gledu konstitucije i nazivaju se konstituciono heterotopni ligandi.

Re~nik stereohemijskih principa, pravila i pojmova

95
2
D H
b
D H
a
C D H
a
Cl
CH
3
C H
b
H
a
Cl
CH
3
H
a
C
CH
3
Cl
D
H
3
C
C
H
b
D
Cl
C H
b
D
Cl
CH
3
(S)-hloretan-1- d
(R)-hloretan-1- d
H
a
i H
b
su homomor f ni :
i denti ~ni u svakom pogl edu
kada se odvoj e od mol ekul a,
al i topol o{ki razl i ~i ti




Cl
H
H
H
H
H
1
2 3
4 (1)

H atomi na C(3) i C(4):
zamenom H atoma na C(3), odnosno na
C(4) stvaraju se konstitucioni izomeri ⇒ oni
su konstituciono heterotopni ligandi.


Ovakvi ekvivalentni ligandi u molekulu me|usobno se nalaze u jednom od
tri odnosa: kao homotopni, enantiotopni ili diastereotopni.*

*Videti odrednice: Homotopni ligandi i Heterotopni ligandi.


Homotopna lica

Kada adicija novog ahiralnog liganda sa jedne ili druge strane (lica) trigo-
nalnog atoma gradi konstituciono i konfiguraciono iste proizvode, tada su
lica homotopna.
Kada se porede, na primer, dva lica 3-pentanona ona se ne mogu razlikovati
jer su identi~na (homotopna). Na osnovu kriterijuma simetrije, dva lica ovog
ketona se mogu zameniti operacijom simetrije oko C
2
ose.

Re~nik stereohemijskih principa, pravila i pojmova

96
Et
O
Et
Et
OH
Et
CN
Et
OH
Et
CN
HCN
HCN
Napad sa gornje strane
Napad sa donje strane



Homotopni ligandi
(gr~. homos- isti + topos-mesto)

Dva homoforna liganda u molekulu (dakle identi~ni kada se formalno od-
voje od molekula) (videti definiciju za homomorfne ligande) su homotop-
ni, ukoliko se supstitucijom jednog, ili drugog liganda novim supstituentom
dobijaju ekvivalentni supstitucioni proizvodi.
Takva su dva protona H
a
i H
b
na C(3) 2,4-pentadiona (1) jer
(i) zamena, kako H
a
atoma deuterijumom, ili H
b
atoma istim ligandom
deuterijumom daje identi~ne supstitucione proizvode.
(ii) Uzimaju}i u obzir i dodatni kriterijum simetrije, ligandi, na primer H
b
i
H
a
se defini{u kao homotopni kada menjaju svoja mesta rotacijom za 180°
oko C
2
ose. (antonim: heterotopni).
U biciklo[2.2.1]heptanu, (struktura 2) prikazani su parovi homotopnih vodo-
nikovih atoma koji su obele`eni istim slovom (jedan par ~ine dva H
a
atoma,
ili dva H
b
atoma it.d.). Ima ukupno {est homotopnih parova.
Parovi kao {to su H
a
i H
b
,

kao i H
e
i H
d
su enantiotopni.





(i)
Re~nik stereohemijskih principa, pravila i pojmova

97
Ha
C
COMe
H
b
COMe
D
C
COMe
H
COMe
H
C
COMe
D
COMe
H
a
D
H
b
D
identi~ni
proizvodi
1

(ii)
C H
a
H
b
COMe
COMe
C D H
COMe
COMe
C H D
COMe
COMe
H
a
H
b
D
D
1

H
a
i H
b
:

homotopni ⇒ topolo{ki identi~ni
atomi

H
f
H
d
H
c
H
b
H
e
H
a
H
f
H
d
H
c
H
e
H
b H
a

2
Parovi vodonikovih atoma obele`eni istim
slovom u su homotopni.



Videti odrednicu: Enantiotopni ligandi.


Horeau-ov metod

Odre|ivanje nepoznate konfiguracije hiralnog centra u datom molekulu u
odnosu na drugi hiralni centar poznate konfiguracije u istom, ili drugom
molekulu ~esto se bazira na upore|ivanju sa stereohemijskim ishodom odre-
|ene reakcije (asimetri~na sinteza).
Reakcija mo`e biti enantioselektivna kada se jedan enantiomer od dva
stvara u vi{ku, ili diastereoselektivna kada je jedan diastereomer od dva ili
vi{e mogu}ih, glavni proizvod. U reakciji ahiralnog reaktanta sa hiralnim
reagensom stvara se hiralni proizvod. Ukoliko je (i) poznata konfiguracija
reagensa A i (ii) ako postoji odre|en odnos izme|u njegove konfiguracije i
novonagra|enog hiralnog centra B, tada se njegova konfiguracija mo`e
dovesti u vezu sa konfiguracijom hiralnog reagensa A.
Postoje mnogobrojne metode za upore|ivanje konfiguracija, a Horeau-ova
metoda odre|ivanja nepoznate konfiguracije hiralnog centra se mo`e obja-
Re~nik stereohemijskih principa, pravila i pojmova

98
sniti na slede}i na~in. Kada se opti~ki aktivan sekundarni alkohol
RR'CHOH esterifikuje sa racemskom kiselinom R*COOH, tada su prelazna
stanja [(+)-RR'CHOH/([─)- R*COOH]
#
i [(+)-RR'CHOH/(+)- R*COOH]
#

diastereomerna i razli~itih energija. Energija po~etnih stanja je ista jer je
alkohol isti u oba sistema, a kiseline su enantiomerne. U skladu s tim,
aktivacione energije, a samim tim i brzine esterifikacije sa levogirom, odno-
sno desnogirom kiselinom }e biti razli~ite. Ukoliko se upotrebi vi{ak kiseli-
ne jedan enantiomer kiseline }e reagovati br`e od drugog enantiomera koji
}e zaostati kao vi{ak. Na Shemi je prikazan jedan od Horeau-ovih eksperi-
menata u kojem se koristi vi{ak opti~ki neaktivnog 2-fenilbutir-anhidrida
kao reagens za odre|ivanje konfiguracije opti~ki aktivnog alkohola. Reakci-
jom esterifikacije stvaraju se estar i kiselina (reakcija 1).

O
O
Et
O
Ph Ph
+ RCOH
*
Et
OH
O
Ph
Et
O
OCR
*
Et
Ph
+
(1)

Bez obzira da li je anhidrid racemska smesa (RR/SS) ili mezo oblik (R,S),
jedan hiralni deo iz anhidrida, PhCH(Et)CO-, na primer R-konfiguracije
reagova}e }e br`e sa alkoholom od drugog enantiomernog dela S-konfigu-
racije jer se stvaraju diastereomeri.

Horeau-ov metod
H
COOH
Ph
Et S
H
OH
V (-) Et
COOH
Ph
H V
H
OH
S (+)
ostatak kiseline ostatak kiseline

R I S II
(obi~no S-konfiguracija) (obi~no R-konfiguracija)

V - velika grupa; S - srednja grupa
Uz pretpostavku da je prioritet grupa OH·V·S·H, tada stvaranje levogire zaostale kise-
line podrazumeva S-konfiguraciju alkohola, a a stvaranje desnogire kiseline zna~i da je
alkohol R-konfiguracije.
Shema

Polarimetrijskom metodom se zatim odre|uje rotacija kiseline po{to je
prethodno izvr{ena hidroliza zaostalog anhidrida. Ukoliko je kiselina
levogira (–), konfiguracija opti~ki aktivnog alkohola RR'CHOH je takva da
Re~nik stereohemijskih principa, pravila i pojmova

99
se u Fischer-ovoj formuli I hidroksilna grupa nalazi dole, a ve}i od dva
supstituenta desno (ispred ravni posmatra~a). Situacija je obrnuta ukoliko je
zaostala kiselina desnogira (+). Na osnovu toga mo`e se zaklju~iti da (–)
kiselina reaguje sporije sa alkoholom I, a (+) kiselina sa alkoholom II.


In-out Izomerija

Vrsta izomerije koja postoji u premo{}enim bicikli~nim jedinjenjima sa do-
voljno duga~kim mostovima tako da slobodni elektronski parovi ili supstitu-
enti vezani za ~vorne atome (vodonikovi atomi u primeru 1), mogu biti ori-
jentisani:
unutar cikli~ne strukture (in-in izomeri);
van strukture (out-out izomeri), a tre}a mogu}nost je
in-out sa jednim supstituentom unutar cikli~ne strukture, a drugim van
strukture

In-out izomeri biciklo[4.4.4]tetradekana (1)
H
H
H
H H H

in-in out-out in-out
(najnestabilniji) (najstabilniji)

Kada su bicikli~ni premo{}eni molekuli “mali” kao {to su biciklo[2.2.2]
oktan (2) ili biciklo [2.1.1]heksan (3) tada “most” iz geometrijskih razloga
mora biti isklju~ivo cis u odnosu na spolja{nji prsten. U jedinjenjima 2 i 3
spolja{nji prstenovi su {esto~lani odnosno peto~lani, a mostovi su CH
2
CH
2

fragment odnosno CH
2
fragment. 1,4-trans Premo{}avanje {esto~lanog prs-
tena u slu~aju biciklo[2.2.2]oktan (2) nije mogu}e zbog velikog napona.
“Normalni” out-out izomeri
H
2
C
H
H spolja (out)
spolja (out)
H
H

2 3

U slu~aju jedinjenja 2 i 3, zbog geometrij-
skih ograni~enja, ne mogu postojati in-in
izomeri, kao ni in-out (trans-polo`aj mosta).
Re~nik stereohemijskih principa, pravila i pojmova

100
Medjutim, ukoliko se most pove}a vi{e ne postoji geometrijsko ograni~enje
da most mora biti cis orijentisan, kao {to je to ilustrovano na primeru
[n.2.2]biciklana (4) (n ozna~ava da veli~ina mosta nije precizirana, ali n
mora biti ≥ 4). Najmanji in/out sintetizovan bicikli~ni sistem je trans
biciklo[5.3.1]undekan-11-on (5).

(CH
2
)
n
H
H
H
H
(CH
2
)
n
"in"
"out"
"out"
"in"

4-out-in 4-in-out

Ravnote`a out-in/in-out izomera sa trans-
polo`ajem mosta odgovara konformacionoj
inverziji stolica/stolica.

H
(CH
2
)
n
H
H H
(CH
2
)
n
H H
(CH
2
)
n
4-out-out 4-in-in


Ravnote`a in-in/out-out (cis-polo`aj mosta)
odgovara konformacionoj inverziji
la|a/la|a.

O

5























Re~nik stereohemijskih principa, pravila i pojmova

101

Inverzija konfiguracije
(antonim-retencija konfiguracije)

Stereospecifi~an proces u kojem supstituenti oko hiralnog ugljenika u po-
laznom molekulu menjaju prvobitni prostorni raspored (konfiguraciju) u su-
protni prostorni raspored.
Obi~no to je rezultat napada nukleofilne vrste Z na ugljenikov centralni
atom sa suprotne strane (videti heterofacijalan napad) u odnosu na odlaze}u
grupu Y:

. Klasi~an primer inverzije konfiguracije se odnosi na ogroman
broj stereospecifi~nih reakcija nukleofilne alifati~ne supstitucije hiralnih
primarnih ili sekundarnih alkil-halogenida u prisustvu nukleofilnih re-
agenasa. Oznaka ovih reakcija je S
N
2 (supstitucija - nukleofilna - bimolekul-
ska).

_ _
+ Y
a
c
Z
b
Z
c
a
Y
b

Videti tako|e odrednicu: Walden-ovu inverzija.


Izomeri
(gr~. isos < -isti + meros-deo) od istih delova

Hemijske vrste koje imaju isti broj i vrstu atoma, ali se razlikuju u fizi~kim i
hemijskim osobinama zbog razlike u strukturi koja podrazumeva razli~itu
konstituciju, i/ili konfiguraciju, i/ili konformaciju.
Drugim re~ima, radi se o strukturno neidenti~nim jedinjenima sa istom mo-
lekulskom formulom. Primeri (i) do (iii) ilustruju konstitucione, konfigura-
cione i konformacione izomere.

(i) Konstitucioni izomeri

(ii) Konfiguracioni izomeri

O
O
H


(iii) Konformacioni izomeri
Me
H
Et
H
Me
Et
H
H


Re~nik stereohemijskih principa, pravila i pojmova

102
Cl
H
Me
H
Me
Cl
Cl
H
Me
H
Me
Cl

H
C
CH
2
CO
2
H
CO
2
H
Me
HO
2
CCH
2
C
H
Me
CO
2
H


Izomerija

Hemijski pojam koji podrazumeva postojanje izomera i njihov me|usobni
odnos.

Videti prethodnu odrednicu: Izomeri.

Izometri~an

Molekuli ili modeli koji se poklapaju, ili koje karakteri{e odnos predmet-lik
koji se ne poklapaju su izometri~ni, pod uslovom da su sva rastojanja izme-
|u odgovaraju}ih atoma u molekula ista.
Enantiomeri su, u saglasnosti s definicijom, izometri~ni molekuli koji se ne
poklapaju. Enantiomerni par trans-1,2-ciklopentan-1,2-diola ilustruje ovaj
pojam.*

O
H
H
H
O
H
H
O
O
H
H
H

1a 1b
Za svako rastojanje izme|u dva odre|ena atoma (vezivna, ili nevezivna) u jednom enantio-
meru trans-ciklopentan-1,2-diola, postoji odgovaraju}e, isto rastojanje u drugom enanti-
omeru. Rastojanja, na primer, izme|u hidroksilnih grupa koje u oba izomera 1a i 1b ne
u~estvuju u stvaranju intramolekulske vodoni~ne veze, su ista.

S druge strane, diastereomeri, kao cis-diol 2 i enantiomer trans-diola (1a ili
1b), ili konstitucioni izomeri, nisu izometri~ni (antonim: anizometri~an).


H
O
H
O
H
H

Re~nik stereohemijskih principa, pravila i pojmova

103
2
cis-Izomer nije izometri~an sa trans-enantiomerima, jer gradi intramolekulsku H-vezu zbog
povoljne orijentacije OH grupa.

*Izometrija je proces u kome ostaju nepromenjena sva rastojanje izme|u svih parova
atoma, te prema tome veli~ina i oblik molekula, ali ne obavezno i konfiguracija.


Klinasta formula

Perspektivan na~in prikazivanja prostornog rasporeda (konfiguracije) supsti-
tuenata u stereoizomerima sa jednim stereogenim centrom (formule 1 i 2),
ili vi{e stereogenih centara u dve dimenzije (formule 3 i 4).
Dve veze svakog stereogenog centra (pune linije) nalaze se u ravni hartije;
ispunjenim klinom prikazuje se veza ispred ravni (ka posmatra~u), a ispreki-
danom linijom (tako|e u obliku klina) veza iza ravni hartije (dalje od po-
smatra~a). Stereoformule ove vrste ozna~avaju se kao konfiguracione for-
mule.
Jedan hiralni centar

*
d b
a
c
*
H Et
Br
Me

1 2

Hiralni centar, Br i Et: u ravni hartije
Me: ispred ravni hartije
H: iza ravni hartije
Dva hiralna centra

*
*
H
Et
Me
D
Br
Cl
*
b
e
c
d
f
a
*

3 4


Klyne-Prelogova notacija
Videti odrednicu: Specifikacija torzionog ugla.


Konfiguracija
Videti odrednice: Struktura i R/S notacija.


Konformacija*

Re~nik stereohemijskih principa, pravila i pojmova

104
Razli~iti trenutni prostorni rasporedi atoma u molekulu odre|ene konsti-
tucije i konfiguracije, koji se razlikuju u funkciji rotacije oko izabrane pro-
ste veze.
Konformacija se, kao jedan od tri nivoa strukture, opisuje na osnovu vre-
dnosti torzionog ugla kao
siniperiplanarna (sp),
sinklinalna (sk),
antiklinalna (ak) i
antiperiplanarna (ap).
Molekuli koji se razlikuju u konformaciji nazivaju se konformacionim izo-
merima. U prikazanim konformacijama 1,2-dijodoetana dva atoma joda
uvek odre|uju vrednost diedarskog ugla. Beskona~an broj razli~itih konfor-
macija podrazumeva da takva strukturna raznolikost obuhvata sve mogu}e
rasporede izme|u termodinami~ki stabilnijih ap i sk konformacija (stepeni-
~astih), do nestabilnih sp i ak (eklipsnih) konformacija.

H
H
I
H
H
I
H
H
I
H
I H


sinperiplanarna (sp) sinklinalna (sk)
τ = 0° τ = 60°

H
H
I
I
H H
I
H
H
H
I


antiklinalna (ak) antiperiplanarna (ap)
τ = 120° τ = 180°

Izme|u prikazanih grani~nih konformacionih struktura 1,2-dijodoetana egzistira beskona~an broj
drugih.

Tri bitne karakteristike svake konformacione analize su:
(a) konformaciona struktura molekula u ravnote`i;
(b) procentna zastupljenost (zauzetost) konformera u ravnote`i i
(c) energetska barijera za konverziju jednog konformera u drugi ( ΔG°)
#


*Konformacija kao {ira odrednica ima ~itav niz izvedenih manjih odrednica.


Konformaciona slobodna energija

Slobodna energija odre|enog konformacionog izomera acikli~nih, ili cikli-
~nih jedinjenja u odnosu na najstabilniji konformacioni izomer (tzv. izomer
globalne minimalne energije).
Re~nik stereohemijskih principa, pravila i pojmova

105
Primera radi, ova razlika izme|u manje stabilne kose i anti konformacije
butana (najstabilnija konformacija) iznosi oko 0.9 kcal/mol.
Me

Me
H H
H
Me
H
Me
H H
Me
H
H

kosa anti

Za monosupstituisane derivate cikloheksana 1 konformaciona slobodna ene-
rgija izra`ava se pomo}u -ΔG° vrednosti za ravnote`u:
Aksijalan Ekvatorijalan
Ove vrednosti se ~esto ozna~avaju kao A vrednosti.

X
X
ΔG
o

1─aks 1─ekv
ΔG° vrednosti su negativne kada je ekvatorijalni konformer stabilniji od aksijalnog ({to je
uglavnom slu~aj), odnosno -ΔG° vrednosti su pozitivne za supstituente koji favorizuju
ekvatorijalni polo`aj; {to je -ΔG° ili A vrednost ve}a, ekvatorijalni monosupstituisani
cikloheksanski derivat u ravnote`i sa aksijalnim je zastupljeniji.

Videti odrednice: A vrednost i 1,3-sin-diaksijalne interakcije.


Konstitucija
Videti odrednicu: Struktura.


Kontrola sternog prilaza

U skladu sa ovim principom odnos nagra|enih stereoizomera u stereoselek-
tivnim reakcijama zavisi od pravca prilaza reagensa reaktivnom centru sub-
strata u najpovoljnijoj konformaciji u osnovnom stanju.
Ovaj princip ima smisla uz pretpostavku da je i geometrija prelaznog stanja
sli~na osnovnom stanju. Nedvosmislen primer kontrole sternog prilaza po-
stoji u reakcijama za{ti}enih ketona tipa 1 sa voluminoznim nukleofilnim
reagensom NuH. Iz sternih razloga reagens vr{i nukleofilni napad na karbo-
Re~nik stereohemijskih principa, pravila i pojmova

106
nilnu grupu iz ekvatorijalnog pravca koji je prostorno slobodniji (glavni pro-
izvod alkohol 2). Aksijalni prilaz je nepovoljan zbog van der Waals-ovih
odbojnih sila izme|u nukleofilnog reagensa i aksijalne metil grupe na C(3)
atomu, kao i vodonikovog atoma na C(5).

O
OH
OH
NuH
Nu
Nu
+
aksijalan prilaz ote`an
zbog sin-aksijalnih grupa
H

1 2 3
glavni proizvod

Sli~an primer kontrole sternog prilaza je i redukcija 2-egzo-metilbiciklo-
[2.2.1]heptan-7-ona (4), krutog bicikli~nog ketona. Od dva mogu}a proiz-
voda, sin-alkohola 5, i trans-alkohola 6, u reakciji je izolovan samo alkohol
5.

O
Me
OH
Me
HO
Me
H H
LiAlH
4
+


4 5 6
sin-alkohol trans-alkohol

Metil grupa u 2-egzo polo`aju potpuno blokira prilaz redukcionog sredstva
karbonilnoj grupi (Shema, prilaz b).



Re~nik stereohemijskih principa, pravila i pojmova

107
O
Me
H
OAlH
3
Me
H
H
3
AlO
Me
H
H
H
H
+
/H
2
O
OH
Me
H
H
4
5(sin-alkohol)
jedini proizvod
H
+
/H
2
O
HO
Me
H
H
(a)
(a)
(b)
(b)
povoljan
anti-prilaz
nepovoljan
anti-prilaz
C O
Nu:
109
o
6
(egzo)
Povoljan pravac
nukleofilnog napada
Shema

S druge strane, prilaz a, koji vodi stvaranju sin-alkohola 5, je sterno slobo-
dan. Ovaj napad se vr{i pod uglom od oko 109
o
u odnosu na ravan karbo-
nilne grupe {to omogu}ava maksimalno preklapanje orbitala u prelaznom
stanju. Eksperimentalni rezultati potpuno potvr|uju stereohemiju redukcije
ovog ketona pomo}u LiAlH
4
, jer se dobiva isklju~ivo sin-alkohol 2 kao
rezultat anti-napada (prilaz a) u odnosu na 2-egzo-metil-grupu (nepovoljan
prilaz b). Koncept kontrole sternog prilaza obja{njava odnos izme|u kon-
formacije i reaktivnosti u reakcijama koje se odvijaju prema Cram-ovom
pravilu, odnosno Prelog-ovom.

Videti odrednice: Cram-ovo pravilo, Prelogovo pravilo , Diastereoselektivnost,
Kontrola u zavisnosti od "razvijanja" proizvoda i van der Waals-ove sile.


Kontrola u zavisnosti od "nastajanja" proizvoda
(eng. Product development control)

Re~nik stereohemijskih principa, pravila i pojmova

108
Koncept predvi|anja stereohemijskog toka i ishoda reakcije koji polazi od
pretpostavke da je geometrija prelaznog stanja sli~na geometriji proizvoda i
da kontroli{e ishod rekcije.
Posledica je da prelazno stanje koje je ni`e energije, iz ~ega proizilazi i da je
pod manjim sternim naponom, vodi stvaranju glavnog proizvoda. Ovaj kon-
cept je suprotan prethodno opisanoj kontroli sternog prilaza koja se bazira
na sli~nosti geometrija osnovnog i prelaznog stanja. Eliminacija vode iz de-
uterisane jabu~ne kiseline koja zahteva antiperiplanarni (ap) polo`aj vodo-
nika i hidroksilne grupe mo`e se objasniti na osnovu ovog principa (She-
ma). Zbog manjih sternih smetnji u antiperiplanarnoj konformaciji supstrata
1-ap u pore|enju sa sinklinalnom konformacijom 1-sk, ravnote`a je i u pre-
laznom stanju znatno pomerena u pravcu strukture sa anti polo`ajem, kako
grupa koje daju eliminacijom molekul HDO, tako i dve voluminozne kar-
boksilne grupe. Ove grupe i u alkenu 2 zadr`avaju maksimalnu udaljenost.


OH
CO
2
H H
HO
2
C
D
H
H
CO
2
H
D
CO
2
H
H HO
CO
2
H
CO
2
H
H HO
H D
D
HO
2
C
H
OH
H
CO
2
H
(S,R)-3
d
-1
1-ap
CO
2
H
H HO
HO
2
C
D
H
1-sk
-HDO (96%)
CO
2
H
HO
2
C H
H
-H
2
O (4%)
D
HO
2
C H
HO
2
C
3 2

Shema


Kosa interakcija

Re~nik stereohemijskih principa, pravila i pojmova

109
Ozna~ava van der Waals-ove repulzivne interakcije izme|u dva atoma (ili
grupe) koji su zbog me|usobnog kosog polo`aja bli`i nego {to to dozvo-
ljavaju njihovi van der Waals-ovi polupre~nici.
Rezultat je sterni napon koji pove}ava potencijalnu energiju molekula, na
primer butana.

H
H
Me
H
Me
H



Kosi efekat

Ozna~ava ve}u zastupljenost kose konformacije (sk) u odnosu na antiperi-
planarnu (ap) za odre|enu sekvencu X-A-B-Y u dijagonalnoj, ili Newman-
ovoj projekciji 1 u kojoj su X i Y mnogo elektronegativniji atomi druge pe-
riode (na primer atomi fluora) od A i B, kao {to je to prikazano na primeru
kose konformacione strukture 1,2-difluoroetana 2.

X
Y
A
B
Y
X

1 - kosa (sk) konformacija

Anomerni efekat, koji podrazumeva sli~an raspored fragmenta X-C-O-H(R)
(struktura 3) je tako|e vrsta kosog efekta.

H F
H
F
H H
H H
F
F
H H

2-kosa (stabilnija) 2-anti
Povoljne van der Waals-ove interakcije, odnosno
idealno rastojanje izme|u dva atoma fluora favo-
rizuje kosu konformaciju.

C
O
X
H(R)

3
(H ili R u kosom polo`aju prema X)

Re~nik stereohemijskih principa, pravila i pojmova

110
Kose konformacije 2-hloretanola (4) koje su stabilizovane intramolekul-
skom vodoni~nom vezom, a kod acetilholina (5) elektrostati~kim privla~nim
silama, tako|e su zastupljenije u ravnote`i sa odgovaraju}im antiperiplanar-
nim konformacijama ovih molekula.

H
OH
H
Cl
H H
H
H
O
Cl
H H
O
H
H
Cl
H H
H H
H
NMe
3
H
OAc
H H
H
H
NMe
3
OAc
H H
Me
3
N
H
H
OAc
H H
+ +
favorizovane kose
konformacije
favorizovane kose
konformacije
4-ap
5-ap

Videti odrednicu: Anomerni efekat.


Kosi (gauche) raspored

U molekulu, ili delu molekula X-A-B-Y koji je u odrednici Kosi efekat
prikazan dijagonalnom, ili Newman-ovom konformacionom formulom I,
supstituenti X i Y zauzimaju kosi geometrijski raspored {to odgovara torzi-
onom uglu du` centralne A-B veze od oko +60° ili -60°.
Primer prikazuje kosi raspored dve metil-grupe u molekulu butana.

τ = 60°
H
H
Me
H
Me
H
H H
Me
H Me
H

Videti definiciju: Torzioni ugao, kao i specifikaciju za pojam Sinklinalan.


Re~nik stereohemijskih principa, pravila i pojmova

111
Kvazienantiomeri

Heterofacijalno supstituisani tetraedarski molekuli Cabcx i Cabcy sli~ne
konstitucije, u kojima jedan supstituent x zauzima polo`aj supstituenta y ali
sa suprotne strane ravni definisane supstituentima a, b i c.
Tako, na primer, (S)-2-butilacetat je kvazienantiomer (R)-2-butiltozilata.
Takvi molekuli su enantiomerni u slu~aju kada je x=y.

Cabcx Cabcy
a
b
c
x y
a
b
c


H
C
Me
Et
OAc
Me
C
H
OTs
Et

(S)-2-butilacetat (R)-2-butiltozilat




Videti definicije: Heterofacijalan i Homofacijalan.


Kvaziracemska smesa

Smesa koja se sastoji od jednakih koli~ina heterofacijalnih kvazienantiome-
ra.
Primer se odnosi na (S)-metil}ilibarnu kiselinu (1) i (R)-tiol}ilibarnu kiseli-
nu (2). Fazni dijagram takvog molekulskog jedinjenja - kvaziracemske sme-
se- ima tipi~ne osobine prave racemske smese.

H
C
CH
2
CO
2
H
CO
2
H
SH
HO
2
CCH
2
C
H
Me
CO
2
H

(S)- (-)-1 (R)- (+)-2

Videti odrednice: Racemska smesa i Racemsko jedinjenje.

l (antonim u)
(eng. like-isti)

Re~nik stereohemijskih principa, pravila i pojmova

112
Stereohemijska oznaka (deskriptor) za opisivanje relativne konfiguracije
diastereomera sa dva hiralna centra u acikli~nim jedinjenjima, ~ije su apso-
lutne konfiguracije iste, zna~i oba hiralna centra su S, ili R konfiguracije (vi-
deti strukture 1 i 2).
Disupstituisana cikli~na jedinjenja sa dva stereogena centra na razli~itim C-
atomima, pona{aju se u pogledu broja i vrste mogu}ih stereoizomera na
identi~an na~in kao i acikli~na jedinjenja sa dva stereogena centra. Tako, na
primer, trans-1-hlor-2-metilciklopentan (3) ~ija su oba stereogena centra S-
konfiguracije, ima relativnu l-konfiguraciju (suprotno cis-izomeru koji ima
u-konfiguraciju).
Me
C
C
Me
Cl
H
H
Cl
Me
C
C
Me
H
Cl
Cl
H
(S)
(S)
(R)
(R)

1 2
Cl
Me
1
2

3

Konstitucija: 2,3-dihlorbutan
Relativna konfiguracija: l (racemat)
Apsolutna konfiguracija: (S,S) i (R,R)
Relativna konfiguracija: l (konfiguracija oba
stereogena centra je identi~na)
Apsolutna konfiguracija: (S,S)

Videti definiciju oznake: u (eng. unlike-razli~it).

La|a

Jedna od nestabilnih, fleksibilnih konformacija cikloheksana, i sli~ne kon-
formacije vi{ih cikli~nih i heterocikli~nih ugljovodonika.
Kao primer, prikazana je konformaciona promena jednog oblika la|e koja
prelazi, preko stabilnije konformacije uvijene la|e, u drugi oblik la|e.

Re~nik stereohemijskih principa, pravila i pojmova

113


la|a



uvijena la|a



la|a



Ligandna permutaciona shema

Jednostavan postupak odre|ivanja apsolutne konfiguracije stereogenih cen-
tara u cikli~nim strukturama prikazanim planarnim formulama, kakve su, na
primer, formule 1-3 sa (i) ligandom najni`eg prioriteta ispred ravni prstena,
a ne iza, ili sa (ii) nekim drugim ligandom vi{eg prioriteta iza te ravni.
Postupak odre|ivanja konfiguracije je slede}i. Za svaki stereogeni centar u
molekulima 1-3 postoji osam (8) teorijskih mogu}nosti rasporeda ~etiri
razli~ita liganda, koje su prikazane pomo}u LIGANDNE PERMUTACIO-
NE SHEME. Srednji red u shemi ozna~ava prioritet liganada (CIP-sistem).
Oni se mogu nalaziti ispred ravni (1-vi red), ili iza ravni (3-}i red) u datoj
stereoformuli.


Me
Me
1
2

1

H
H
H
R
Me
Me
H
1
2
3
4
5
6
7
8
14
15
16
17
13
12
11
9
10

2
OHC
OH
O
8a
4a
1
2
3
4 5
6
7
8
*
*

3
Grupe najni`eg prioriteta, atom vodonika na C(1) u formuli 1, odnosno metil grupa na
C(10) u formuli 2, orijentisane su ispred ravni u kojoj se nalazi stereogeni centar; u formuli
Re~nik stereohemijskih principa, pravila i pojmova

114
3, grupe vi{eg prioriteta, aldehidna grupa, kao i hidroksilna orijentisane su iza ravni, {to je
prilikom odre|ivanja apsolutne konfiguracije u suprotnosti sa hiralnim pravilom.

Znakovi + i - odre|uju, da li smer niza koji ~ine tri preostala liganda, a koji
mo`e biti u smeru kazaljke na satu {to odgovara R-konfiguraciji, ili u supro-
tnom smeru (odgovara S-konfiguraciji), daju ispravnu oznaku za konfigu-
raciju (+ znak), ili pogre{nu (- znak).

OSAM TEORIJSKI MOGU]IH RASPOREDA
^ETIRI RAZLI^ITA LIGANDA NA STEREOCENTRU
Ispred +

+

Broj liganda 1 2 3 4
Iza

+

+
1-ligand najvi{eg prioriteta
4-ligand najni`eg prioriteta

Shema

Na primer, kada je ligand najni`eg prioriteta u odre|enoj stereoformuli
orijentisan iza ravni prstena (u skladu sa pravilom hiralnosti) konfiguracija
koja se odre|uje posmatraju}i niz od preostala tri liganda vi{eg prioriteta je
ispravna i ona mo`e biti R, ili S. Odgovaraju}i znak u tre}oj koloni ispod 4-
og liganda je tada +. Obrnuto, ukoliko je taj ligand ispred ravni (zna~i u
suprotnosti sa pravilom hiralnosti) tada znak − (prvi red iznad 4-tog liganda)
zna~i da konfiguraciju koju smo odredili moramo promeniti u suprotnu.
Primena sheme ilustrovana je na na steroidnom molekulu 2 radi odre|ivanja
konfiguracije na ugljenikovom atomu C(10). Prioritet grupa vezanih za
atom C(10) je C(9) > C(5) > C(1) > Me. Grupa najni`eg prioriteta (metil) je
orijentisana ispred, a to na ligandnoj permutacionoj shemi odgovara nega-
tivnom znaku u prvom redu za ligand broj 4. Prema tome, konfiguracija R,
odre|ena rasporedom niza (u smeru kazaljke na satu) supstituenata na C(9),
C(5) i C(1) mora biti zamenjena konfiguracijom S.

Re~nik stereohemijskih principa, pravila i pojmova

115
H
H
H
R
Me
Me
H
1
2
3
4
5
6
7
8
14
15
16
17
13
12
11
9
10

2
Konfiguracija hiralnog centra C(10): S

Na sli~an na~in odre|uje se konfiguracija hiralnih centara C(4a) i C(8a) u
ketonu 3.
OHC
OH
O
8a
4a
1
2
3
4 5
6
7
8
*
*

3

Prioritet supstituenata na C(4a) je OH >C(8a)>C(4)>
C(5). Grupa najvi{eg prioriteta nalazi se iza ravni
prstena, i niz C(8a)→C(4)→C(5) (usmeren u smeru
kazaljke na satu) ne daje korektnu konfiguraciju
(shema 2, donji red, znak minus za OH grupu kao
ligandu broj 1); ispravna konfiguracija je prema tome
S. Za C(8a) prioritet supstituenata je C(1)>CHO>
C(4a)>C(8), pri ~emu je CHO kao grupa drugog
prioriteta iza ravni prstena, {to odgovara znaku +
(tre}i red u shemi). Niz od preostala tri supstituenta
pore|an prema prioritetu C(1)→C(4a)→C(8) u smeru
kazaljke na satu daje ta~nu konfiguraciju (R ).

1
2
Me
Me
1
2
Me
Me
H
3
3
4 4
5
5
6 6

1 1a

Stereoizomer 1: 1S,2S)-1,2-
dimetilcikloheksan
Stereoizomer 1a: 1R,2S)-1,2-
dimetilcikloheksan

U trans-1,2-dimetilcikloheksanu (1) prioritet supstitu-
enata na ugljenikovom atomu C(1) je: C(2) > C(6) >
Me > H. Atom vodonika nije eksplicitno prikazan, ali
je jasno da se nalazi ispred ravni {esto~lanog prstena.
Metil-grupa u strukturi 1, tre}a po prioritetu, je iza
ravni prstena i ukoliko zameni mesto sa vodonikom,
tada }e raspored supstituenata odgovarati R-konfigu-
raciji (struktura 1a). Stvarna konfiguracija }e naravno
biti S jer se zamenom mesta u prethodnoj operaciji
menja konfiguracija. Na ugljenikovom atomu C(2)
konfiguracija je tako|e S, jer je vodonik, kao {to je i
pre- dvi|eno pravilom hiralnosti iza ravni prstena, a
prioritet supstituenata je: C(1)>C(3)>Me>H. Niz sas-
tavljen od tri grupe najvi{eg prioriteta orijentisan je u
smeru suprotnom smeru kazaljke na satu.


Videti odrednice: Hiralno pravilo i Pravilo sekvence (prioritet supstituenata).


Re~nik stereohemijskih principa, pravila i pojmova

116
Linearno polarizovana svetlost

slika

Polarizovana elektromagnetska radijacija monohromatske svetlosti, {to zna-
~i da vektor elektri~nog polja osciluje u jednoj ravni koja sadr`i liniju du`
koje se radijacija {iri.
U polarimetru kojim se odre|uje opti~ka rotacija hiralnih jedinjenja, kao
monohromatska svetlost koristi se naj~e{}e D linija natrijuma na 589 nm.



lk
(eng. like-isti)
(antonim ul)

Relativna specifikacija za Re,Re ili Si,Si prilaz ahiralnog reagensa jednom ili
drugom ugljenikovom atomu dvogube veze u molekulu sa diastereotopnim
licima.
Na primeru strukture 1 mo`e se uo~iti da ova oznaka (kao i oznaka ul)
ozna~ava uvek relativnu topologiju za prilaz ahiralnog reagensa svakom od
dva dvodimenzionalna prostereogena centra. Drugim re~ima, relativna topo-
logija Re,Re, ili Si,Si povezana je preko simbola lk i precizira prilaz reagens
na oba ugljenikova atoma sa iste strane dvogube veze.

C
2
H
5
H
H
H
5
C
2
Re
Si
Re
Si
lk
lk

1

Videti definiciju oznaka: ul, Re/Si i Prostereogeni centar.

London-ove (disperzione) sile

Re~nik stereohemijskih principa, pravila i pojmova

117
Intramolekulske sile (komponenta nevezivnog privla~enja) koje nastaju kao
rezultat privla~enja koordiniranih dipolnih momenata indukovanih u suse-
dnim molekulima (indukovane dipol-dipol interakcije).
Predstavljaju jednu od tri vrste privla~nih sila koje postoje izme|u
neutralnih molekula. Druge dve vrste su dipol-dipol interakcije i vodoni~na
veza. Pojam van der Waals-ove sile je op{ti pojam za intermolekulske sile
koje obuhvataju dipol-dipol interakcije i London-ove sile. To su slabe
privla~ne sile pribli`ne energije od 0.1 do 10 kJ/mol.
Shema nastanka London-ovih sila prikazana je u Shemi za nepolarnu, nere-
aktivnu vrstu kakva je gas neon.

I
δ+ δ-
_
_
_
_
_
_
_
10
+
_
_
_

Ne

U jednom trenutku ima vi{e elektrona na
jednoj strani atoma neona nego na drugoj.
II
δ+ δ- δ+
δ-
_
_
_
_
_
_
_
10
+
_
_
_
_
_
_
_
_
_
_
10
+
_
_
_

Ne Ne

Kada se takav atom na|e pored drugog
atoma neona tada dolazi do odbijanja
elektrona.
III
δ- δ+ δ-
δ+
_
_
_
_
_
_
_
_
_
_
_
_
_
_
_
_
_
10
+
_
_
_
10
+

Ne Ne
Rezultat je stvaranje dva indukovana
dipola koji se privla~e. Dipol sa svojim
delimi~no negativno naelektrisanim krajem
orijenti{e se prema pozitivno naelektrisa-
nom kraju drugog dipola. Ovi indukovani
dipoli su trenutni. Oni se stvaraju i nestaju,
ali u svakom trenutku postoji veliki broj
takvih dipola ~ije interakcije rezultiraju u
privla~nim London-ovim silama.
Shema

Elektroni ovog atoma kre}u se oko jezgra stvaraju}i sfernu raspodelu. To
pretpostavlja da elektroni koji su u konstantnom kretanju provode na jednoj
strani jezgra onoliko dugo kao na drugoj. Eksperimentalno se mo`e utvrditi
da atom nema dipolni momenat. Me|utim, u datom trenutku, vi{e elektrona
mo`e biti na jednoj strani, nego na drugoj. Atom postaje mali, trenutni
Re~nik stereohemijskih principa, pravila i pojmova

118
dipol, sa jednim krajem koji ima delimi~nu negativnu {ar`u, δ

, i drugim sa
delimi~no pozitivnom {ar`om, δ
+
(videti Shemu, deo I). Kada se drugi atom
neona pribli`i, na primer, negativnom kraju dipola prvog atoma, tada dolazi
do odbijanja elektrona i u tom momentu i drugi atom postaje mali dipol
(Shema, deo II). Logi~no je da se ovi dipoli me|usobno privla~e jer su
usmereni jedan ka drugom sa suprotno naelektrisanim krajevima
indukovanih dipola (uporedite delove II i III date sheme).*
*Fritz London (nema~ki fizi~ar) pokazao je da su ove slabe sile obrnuto srazmerne
rastojanju d sa faktorom d
7
; dupliranjem rastojanja d izme|u dva dipola ove disperzione
sile opadaju sa faktorom 2
7
= 128.


Mezo
(gr~. mésos - sredina, srednji)

Oznaka koja se koristi za ahiralno jedinjenje iz grupe diastereomera, koja
mora imati bar jedan stereogeni fragment.
Kao primer je dat 2,3-butandiol sa dva konstituciono identi~na stereogena
centra i ukupno 3 stereoizomera: mezo-oblik (struktura 1) i enantiomerni par
(strukture 2 i 3).
Fischer-ova projekcija mezo-diola 1 koji ima ravan simetrije odgovara sime-
tri~noj eklipsnoj konfromaciji i ne predstavlja dominantan oblik molekula.
mezo-Diol 1 postoji (kao i enantiomerni oblici 2 i 3) najve}im delom u obli-
ku odgovaraju}ih stabilnijih stepeni~astih konformacija 1a, 1b i 1c prika-
zanih Newman-ovim projekcijama.

Me
OH H
OH H
Me
Me
H HO
OH H
Me
Me
OH H
H HO
Me

1 2 3
mezo-Oblik (struktura 1) sadr`i 2 asimetri~na atoma i mada je svaka grupa -CHOHMe
hirotopna, ali sa suprotnom konfiguracijom, molekul kao celina nije opti~ki aktivan.

HO
H
Me
Me
HO H
H
Me
OH
Me
HO H
Me
OH
H
Me
HO H

1a 1b 1c
Re~nik stereohemijskih principa, pravila i pojmova

119

Struktura 1a ima centar simetrije, a 1b i 1c se odnose kao predmet i lik u ogledalu koji se
ne poklapaju (hiralne strukture); odsustvo opti~ke rotacije pripisuje se ~injenici da se
rotacijom oko C(2)-C(3) veze ove strukture me|usobno prevode jedna u drugu preko
simetri~ne strukture 1a koja poseduje centar simetrije.


Molarna rotacija

Molarna rotacija [Φ], za koju se ne preporu~uje upotreba termina molekul-
ska rotacija, izra~unava se pomo}u slede}e formule:
[Φ] = [α]
λ
Mm/100
[α] = specifi~na rotacija, Mm = relativna molekulska masa


Molekulski modeli



Mutarotacija

Spora promena opti~ke rotacije hiralnog jedinjenja sa vi{e hiralnih centara
do ravnote`ne vrednosti, koja pretpostavlja postojanje jednog labilnog hiral-
nog centra ~ija se konfiguracija spontano menja.
Drugim re~ima, to zna~i da se vr{i proces epimerizacije. Za ugljenehidrate
ovaj pojam povezan je sa promenom opti~ke rotacije kao rezultat menjanja
konfiguracije na anomernom (hemiacetalnom) ugljenikovom atomu, kao {to
je to na primeru mutarotacije glukoze pokazano. Mutarotacija predstavlja
klasi~an primer asimetri~ne transformacije.
Re~nik stereohemijskih principa, pravila i pojmova

120
CHO
OH H
H HO
OH H
OH H
CH
2
OH
O
H
HO
H
HO
H
H
OH
H
OH
OH
O
H
HO
H
HO
H
OH
OH
H
H
OH
1
1
(R)
(S)
α-D-glukopiranoza
(36% u ravnote` noj smesi)
β-D-glukopiranoza
(64% u ravnote`noj smesi)




Videti odrednice: Epimerizacija i Asimetri~na transformacija.


Naizmeni~na osa simetrije n-tog reda (ili rotaciono-
refleksiona osa)
Predstavlja S
n
osu ahiralnih jedinjenja.
Struktura koja poseduje naizmeni~nu osu n-tog reda, rotacijom oko ose za
ugao od 360°/n i zatim refleksijom u odnosu na ravan orijentisanu pod
pravim uglom prema osi, daje identi~nu strukturu.
Ahiralno, spiro jedinjenje 1, 3,4,3',4'-tetrametil-spiro(1,1')bipirolidinijum p-
toluensulfonat (sintetizovano 1955. godine), poseduje S
4
osu (n= 360°/90 =
4). Rotacijom strukture 1 oko S
4
ose stvara se struktura 1a koja zatim reflek-
sijom kroz centralnu ravan upravnu na tu osu daje istu strukturu 1. Takav
elemenat simetrije karakteristi~an je i za jedinjenje 2 koje ima ~etiri stereo-
gena centra.

Re~nik stereohemijskih principa, pravila i pojmova

121
N
Me
H
Me H
H
Me
S
4
(naizmeni~na osa simetrije 4-og reda)
Me
H
N
Me
H
H Me
H
Me
Me
H
rotacija za 90
oko S
4
ose
o
refleksija kroz ravan
upravnu na S
4
osu
N
Me
H
Me H
H
Me
Me
H
1 1a
iste strukture



Et
Me
Et
Me
Me
Me
Et
Et
H
H
H
H

2
☯r-1, t-2 c-3 t-4-(1R, 2S, 3R, 4S)-
tetra-sek-butilciklobutan+*


*Videti odrednicu: Referentna grupa.


Neracemski

Izraz kojim se opisuje uzorak hiralne supstance u kojem je jedan od enan-
tiomera u vi{ku.


Nevezivne interakcije

Privla~ne ili odbojne intramolekulske interakcije izme|u onih atoma u mo-
lekulu koji nisu direktno vezani (interakcije kroz prostor).
U cis-dekalinu (1) isprekidanim linijama nazna~eni su parovi aksijalnih vo-
donikovih atoma na nesusednim C-atomima, izme|u kojih su rastojanja
manja, nego rastojanja jednaka zbiru van der Waals-ovih polupre~nika. To
je uzrok odbojnih interakcija i smanjene stabilnosti cis-dekalinu u odnosu na
trans-dekalin.
Re~nik stereohemijskih principa, pravila i pojmova

122
H
H
H
H
...
...
.
.
1
2
3
4
10
5
6
7
8
9

1
Mala rastojanja izme|u parova aksijalnih vodonikovih atoma na C(3) i C(5); C(1) i C(5)
kao i C(1) i C(7) prouzrokuju odbojne nevezivne interakcije.

Videti definiciju: van der Waals-ove interakcije.


Newman-ov napon

Vrsta van der Waals-ovog napona koji postoji, u acikli~nim i cikli~nim stru-
kturama u kojima se dve voluminozne grupe (ili grupe umerene veli~ine kao
{to su metil grupe) nalaze u me|usobno veoma nepovoljnom 1,3-polo`aju.
Takav je primer “zabranjene” konformacije n-pentana u kojoj se nazna~eni
vodonikovi atomi nalaze prakti~no u istom prostoru (videti skeletne i klina-
ste strukture 1 i 2). Ova konformacija linearnog pentana mo`e biti upore|e-
na u pogledu nestabilnosti sa stoli~astom konformacijom cikloheksanskog
derivata tipa 3.

Newman-ov napon u “zabranjenoj” konformaciji n-pentana
H
H
H
H
HH

1
Skeletna konformacija u kojoj vodonikovi atomi
zauzimaju prakti~no isti prostor (izrazite sterne
smetnje); internuklearno rastojanje izme|u dva ne-
vezivna atoma je prakti~no jednako nuli.
H H
H H
Me H Me H

2
Klinasta struktura sa nazna~enim
1,3-polo`ajem metil grupa u "zabra-
njenoj konformaciji"

U konformacionoj strukturi 3
aks
dve metil zauzimaju aksijalne polo`aje {to
je uzrok odbojnih 1,3-sin-diaksijalnih interakcija, te je ravnote`a pomerena
u pravcu neuporedivo stabilnijeg diekvatorijalnog konformera 3
ekv
.

Me Me
Me
Me

3
aks
3
ekv
Re~nik stereohemijskih principa, pravila i pojmova

123
Kao {to konkretan primer konformacione ravnote`e cis-1,1,3,4-tetrametilci-
kloheksanskih izomera 4 i 5 ilustruje, nepovoljna 1,3-orijentacija metil gru-
pa ovog tipa dovodi do Newman-ovog napona u strukturi 5.

M e
Me
M e
Me
Me
Me
Me
Me
Pd/C
250-350
o
C
1
3

4 5

Razlika u slobodnoj energiji ΔG° za prikazanu ravnote`u konformacionih
izomera cis-1,1,3,4-tetrametilcikloheksana (strukture 4 i 5), iznosi pribli`no
2 kcal/mol (8,4 kJ/mol). Konformacija 4 je ni`e energije. Na osnovu ener-
gije 1,3-sin-diaksijalnih interakcije Me/H tipa koja iznosi ∼0,9 kcal/mol (3,8
kJ/mol) mogu}e je proceniti energiju sin-diaksijalnih interakcija, odnosno
Newman-ov napon izme|u dve relativno voluminozne metil-grupe na C-1 i
C-3 (nazna~ene masnim slovima) na slede}i na~in:
Relativna energija stabilnijeg konformera 4:
~etiri 1,3-Me/H sin-diaksijalne interakcije pove}avaju potencijalnu energiju za 3,6 kcal/mol
(4 x 0,9 kcal/mol).
Relativna energija nestabilnijeg konformera 5:
dve 1,3-Me/H sin-aksijalne interakcije (2 x 0,9 kcal/mol) 1,8 kcal/mol i
Me/Me sin-diaksijalne interakcije ~ija se potencijalna energija odre|uje?
Re~eno je da je vrednost ΔG° za ukupnu ravnote`u 4 5 2,0 kcal/mol, uz napomenu
da je konformacija 4 ni`e energije.
Pod pretpostavkom da su sve energije izuzev 1,3-sin-diaksijalnih interakcije pribli`no
jednake, sledi:
ΔG°(rav.)= ΔG° (5) - ΔG° (4) = 2,0 kcal/mol =
= 2ΔG°(Me/H) + ΔG°(Me/Me) - 4ΔG°(Me/H) ⇒
2,0 kcal/mol = ΔG°(Me/Me) - 2ΔG°(Me/H) =
= ΔG°(Me/Me) - 2(0,9 kcal/mol) ⇒
ΔG°(Me/Me) = 2,0 kcal/mol + 1,8 kcal/mol = 3,8 kcal/mol
za 1,3-sin-diaksijalne Me/Me interakcije.

Ra~un pokazuje da su Me/Me interakcije Newman-ovog tipa pribli`no ~etiri
puta nepovoljnije nego odgovaraju}e Me/H 1,3-sin-diaksijalne interakcije.
To je logi~no kada se zna da je Me grupa znatno ve}a od vodonika.

Videti odrednicu: 1,3-Alilni napon.


Re~nik stereohemijskih principa, pravila i pojmova

124
Newman-ova projekcija

Jedan od na~ina grafi~kog prikazivanja stereohemijskog rasporeda supstitu-
enata na susednim atomima u odre|enom jedinjenju.
Molekul se posmatra du` veze koja spaja dva odabrana susedna ugljenikova
atoma (videti strukturu 1), pri ~emu se atom bli`i posmatra~u predstavlja
krugom. Ravan projekcije je upravna na C-C vezu. Veze prednjeg atoma us-
merene su od centra kruga, dok veze zadnjeg ugljenikovog atoma sa odgo-
varaju}im supstituentima dodiruju periferiju kruga. Strukture 2 i 3 prikazuju
pretvaranje dijagonalne stepeni~aste formule etilenglikola (2) u Newman-
ovu projekciju 3.

Prednji C atom
Zadnji C atom

H
H
H
OH
H
OH H OH
H
H OH
H
1
2 1

2 3
Molekul se posmatra du` C(1)-C(2) veze; C(2) atom zaklonjen je prednjim C(1) atomom.
Formula 4b je Newman-ova projekcija vodonik-peroksida. Molekul se
posmatra du` O-O veze, a referentni atomi za odre|ivanje diedarskog ugla
su jedini preostali vodonikovi atomi.

1
2
1
H
O
O
H
H
H

4a 4b
Dijagonalna formula Newman-ova projekcija
(τ = 180°)


Operacija identi~nosti

Predstavlja univerzalni element simetrije C
1
koji se odnosi na rotaciju bilo
kojeg molekula, modela ili objekta za 360= oko bilo koje ose pri ~emu se
stvara celina koja se poklapa sa po~etnom.


Re~nik stereohemijskih principa, pravila i pojmova

125
Opti~ka aktivnost

Osobina neracemske smese hiralnih molekula ili enantiomorfnih kristala da
obr}u ravan polarizovane svetlosti.
Opti~ki aktivni uzorci moraju sadr`avati hiralne molekule, ali nisu svi uzor-
ci sa hiralnim molekulima opti~ki aktivni (racemski uzorci). U svakom slu-
~aju postoji direktna veza izme|u opti~ke aktivnosti s jedne strane i hiralno-
sti s druge. Enantiomeri se mogu razlikovati u prisustvu hiralnih agenasa, a
u takve spada i polarizovana monohromatska svetlost. Kada takva svetlost
prolazi kroz rastvor koji sadr`i ~isto hiralno jedinjenje tada dolazi do diaste-
reomerne interakcije i rotacije polarizovane svetlosti u jednom pravcu. Inte-
rakcijom svetlosti sa drugim enantiomerom rotacija ravni }e biti u supro-
tnom smeru.


Opti~ka ~isto}a

Predstavlja apsolutnu vrednost odnosa, izra`enu u procentima, izme|u iz-
merene specifi~ne rotacije [α] smese dva enantiomera A i B i specifi~ne ro-
tacije [α]
max
jednog ~istog enantiomera A ili B.
Najve}a opti~ka ~isto}a je karakteristi~na za uzorke koji predstavljaju ~iste
enantiomere. Ona opada u smesi i potpuno nestaje kada smesa sadr`i jedna-
ke koli~ine oba enantiomera. Opti~ka ~isto}a se izra`ava pomo}u slede}e
formule:

P(%) = [α]/[α]
max
x 100
[α] = specifi~na rotacija smese enantiomera
[α]
max
= specifi~na rotacija jednog enantiomera

Kako je opti~ka ~isto}a jednaka enantiomernom vi{ku, primena ovog pola-
rimetarskog metoda odre|ivanja enantiomerne ~isto}e je sve re|a. Stereo-
hemijska ~isto}a, odnosno enantiomerni vi{ak (ev) odre|uje se analiti~kim
metodama, a ne polarimetrijskom metodom.
Videti definiciju: Enantiomerni vi{ak i Diastereomerni vi{ak.



Re~nik stereohemijskih principa, pravila i pojmova

126
Opti~ka rotacija

Rotacija ravni linearno polarizovane svetlosti prouzrokovana prisustvom hi-
ralnih molekula, ili hiralnog kristala.
Pozitivan ugao rotacije (simbol (+) zna~i rotaciju linearno polarizovane
svetlosti u smeru kretanja kazaljke na satu, kako to vidi eksperimentator
prema kome putuje svetlost kroz polarimetar. Rotacija ravni polarizovane
svetlosti, na primer, desnogirog kvarca u fizi~kom zna~enju odgovara levoj
spirali SiO
2
lanaca i obrnuto, levogiri kvarc je u korelaciji sa desnom spira-
lom.


Opti~ka rotaciona disperzija (ORD)

Ozna~ava promenu specifi~ne ili molarne rotacije u zavisnosti od talasne
du`ine polarizovane svetlosti.
Grafik specifi~ne ili molarne rotacije u funkciji talasne du`ine je od zna~aja
za konfiguraciono odre|ivanje strukture molekula, kao veza izme|u specifi-
~ne rotacije [α] i hiralnosti supstance koja se analizira.


Opti~ki antipodi

Termin za enantiomere koji se vi{e ne koristi.


Opti~ki izomeri

Kao i prethodni termin i ovaj se u modernoj stereohemijskoj terminologiji
sve manje upotrebljava za ozna~avanje enantiomera, ili re|e, za bilo koje
stereoizomere koji poseduju hiralne elemente (na primer za diasteromere).






Re~nik stereohemijskih principa, pravila i pojmova

127
Opti~ki labilan

Termin za supstance koje su veoma lako podlo`ne racemizaciji ili epime-
rizaciji te se njihova opti~ka rotacija menja sa vremenom, bilo u spontanom
procesu, ili izazvanom katalizatorom.


Opti~ki prinos

Odnos enantiomernog vi{ka proizvoda u odnosu na enantiomerni vi{ak po-
lazne supstance.
Opti~ka rotacija smese enantiomera je merilo uspe{nosti asimetri~ne sinteze
(odnosno stereoselektivne reakcije) u cilju stvaranja odre|enog stereoizome-
ra. Kada je reakcija stereospecifi~na opti~ki prinos je 100%. Opti~ki prinos
se odre|uje polarimetrijskom metodom.

Videti definiciju: Opti~ka ~isto}a.


Opti~ko razlaganje

Ozna~ava postupak razdvajanja racemske smese na dva ~ista enantiomera,
ili postupak razlaganja racemske smese uz regeneraciju jednog od enantio-
mera.
Shema ilustruje hemijsko razlaganje racemske smese RAC (na primer kise-
line) pomo}u hiralnog reagensa H (na primer hiralne organske baze) defi-
nisane apsolutne konfiguracije. Smesa dve diastereomerne soli D
1
i D
2
se
obi~no razdvaja frakcionom kristalizacijom, da bi se dejstvom ja~e kiseline
oslobodili ~isti enantiomeri E
1
i
1
E.
Re~nik stereohemijskih principa, pravila i pojmova

128
+
H RAC
smesa odvojenih
diastereomera
racemska
smesa
D
1
D
2
E
1
1
E
oslobo|eni i
odvojeni
enantiomeri

Shema


Osa simetrije (C
n
)
(ili rotaciona osa)

Kada zami{ljena rotacija za ugao od 360°/n oko ose koja se mo`e nacrtati u
modelu, molekulu ili objektu daje model, molekul ili objekt koji se poklapa
sa originalom, tada je re~ o osi simetrije (ili rotacionoj osi) n-tog reda. Ose
simetrije razli~itih redova prikazane su u molekulima vodonik-sulfida (1),
amonijaka (2), tetrahloretena (3), benzena (4), ciklopropana (5) i etina (6).

S
H H
C
2
N
H
H
H
C
3
C
C
Cl
Cl
Cl
Cl
C
2
C
2
C
2

1 2 3
(tri ose simetrije C
2
)

Tako u primeru molekula vodonik-sulfida (1) koji poseduje C
2
osu,
operacijom simetrije, a to zna~i rotacijom za 180
0
oko pomenute ose, stvara
se novi raspored koji se upore|uje sa po~etnim. Rezultat te operacije
Re~nik stereohemijskih principa, pravila i pojmova

129
simetrije je, u su{tini, zamena mesta vodonikovih atoma u molekulu i kako
se ti atomi ne razlikuju tako se i novi raspored poklapa sa po~etnim.*
Amonijak (2) ima osu simetrije tre}eg reda (rotacijom za 120
0
, a molekul
tetrahloretena (3) tri ose simetrije drugog reda, od kojih se dve nalaze u
molekulskoj ravni, a tre}a je upravna na tu ravan.
U molekulu benzena (4) C
6
osa prolazi kroz geometrijski centar prstena i
orijentisana je upravno, kako u odnosu na prsten, tako i u odnosu na C
2
ose;
rotacijom za 60
0
oko C
6
ose dobija se isti prostorni raspored.
Prikazane su tako|e dve od {est C
2
osa koje se nalaze u ravni benzenovog
prstena; tri ose, prolaze}i kroz centar, presecaju suprotne atome ugljenika
(na primer C-1 i C-4), a preostale tri presecaju sredinu suprotnih C-C veza
(na primer veze C
2
-C
3
i C
5
-C
6
); rotacijom za 180
0
oko bilo koje C
2
osa stvara
se raspored koji se na razlikuje od originala.
Ciklopropan (5) ima C
3
osu upravnu na ravan prstena i tri C
2
ose, a svaka
prolazi kroz jedno teme prstena i preseca jednu C-C vezu.
Molekul etina (6), kao i svi digonalni molekuli, sadr`i osu CO oko koje po-
stoji beskona~an broj rotacija za beskona~no mali ugao rotacije, {to daje
orijentacije koje su identi~ne sa po~etnom. Pored toga, ovaj molekul ima be-
skona~an broj C
2
osa upravno orijentisanih na CO osu.

C
6
C
2
C
2


4 (C
6
i 6 C
2
)

Za molekul benzena, kao i
molekule drugih jedinejnja sa
ve}im brojem razli~itih osa, osa
vi{eg reda, zna~i C
6
osa za ben-
zen, predstavlja glavnu osu.



C
3
C
2
C
2
C
2

5 (C
3
i 3C
3
)




C C H H
C
2
C
2
C
2
C
8


6 (CO i OC
2
)

*U ovom i sli~nim primerima rotacije za 180
0
oko ose simetrije drugog reda koja se
poklapa sa z osom u koordinatnom sistemu, koordinate svih ta~aka menjaju se na slede}i
na~in:
x, y, z ⇒ -x, -y, -z
Re~nik stereohemijskih principa, pravila i pojmova

130
Osa simetrije prvog reda, C
1
,

odgovara uglu rotacije za 360° {to odgovara
operaciji identi~nosti E koja svaki model, molekul ili objekt ostavlja nepro-
menjen. Iz tog razloga takva osa (tzv. trivijalna) se i ne razmatra.


Osa rotacione refleksije (S
n
)
(ili naizmeni~na, odnosno rotaciono-refleksiona osa) uporediti ovo sa
jos jednim datim primerom na str...

Kada u molekulu, modelu ili objektu (i) rotacija oko odre|ene ose za ugao
360°/n, pra}ena (ii) refleksijom u ravni upravnoj na osu rotacije, rezultira u
rasporedu koji se poklapa sa po~etnim, tada takav molekul, model ili objekt
poseduju rotaciono-refleksionu osu (primeri 1, 2 i 3) Takva osa se obele`ava
simbolom S
n
u kome donji indeks ozna~ava red ose, a oko nje se vr{e dve
spojene operacije simetrije: rotacija i refleksija (“slo`en” element simetrije).
Ove dve operacije simetrije skra}eno se predstavljaju kao:

S
n
= C
n
x σ
h

a to zna~i da je rotaciono-refleksiona osa rezultat rotacije C
n
i refleksije σ
h
.
σ
h
: oznaka za ravan koja je upravna na glavnu osu
Ishod ovih operacija simetrije oko S
n
ose odre|enog molekula (modela ili
objekta) je identi~nost molekula, ali samo kada je red ove ose paran (n = 2,
4, 6, 8). Iz takvih rotaciono-refleksionih osa proisti~u i proste rotacione ose
C
n/2
; primer: ugljentetrahlorid (2) koji ima prostu C
2
osu sadr`anu unutar
slo`ene S
4
ose.

C C
H
D
D
H
C C
D
H
H
D
C C
H
D
D
H
S
2
(1) (2)

1
Operacija simetrije (1): rotacija za 180°;
Operacija simetrije (2): refleksija u ravni koja preseca centar dvogube veze.
Rotaciono-refleksiona osa drugog reda, S
2
, je identi~na sa centrom simetrije.

Re~nik stereohemijskih principa, pravila i pojmova

131
Cl
Cl
Cl Cl
Cl Cl
Cl
Cl
(1)
Cl
Cl
Cl Cl
(2)
S
4
, C
2

2
Operacija simetrije (1): rotacija za 90°
(ugljentetrahlorid ima tri C
2
koje su
ekvivalentne sa tri S
2
);
Operacija simetrije (2): refleksija u ravni
koja preseca centar prstena cikloheksana
i koja je upravna na S
2
osu.





S
6

3

Cikloheksan poseduje S
6
osu {to podra-
zumeva rotaciju cikloheksansog prstena
za 60°, a zatim refleksiju; ovaj molekul
ima i prostu osu C
3
koja proizilazi iz S
6
ose.

Red kojim se izvode ove dve operacije simetrije nije bitan, {to je slikovito
prikazano na primeru derivata 4 (naziv) koji kao element simetrije poseduje
S
2
osu. Deo sheme A ilustruje rotaciju, a zatim refleksiju, dok donji deo
sheme B prikazuje refleksiju pra}enu rotacijom. U oba zami{ljena procesa
stvara se takav raspored u molekulu (struktura 4b) koji je identi~an sa
po~etnim (struktura 4a).

I
CH
3
I
CH
3
I
CH
3
I
CH
3
1
2
4
3
I
I
CH
3
CH
3
S
2
4a
1
3
4
2
4
1
2
3
(1)
(2)
4b
I
CH
3
I
CH
3
1
2
4
3
4a
I
I
CH
3
CH
3
3
1
2
4
(1
1
)
(2
1
)
(A): (1) rotacija
(2) refleksija
(B): (1
1
)refleksija
(2
1
) rotacija
ravan refleksije
u ravni prstena
4a 4b







Ne postoji prioritet prilikom reda
primene operacija simetrije u
slu~aju molekulskih struktura sa
rotacionom refleksijom ⇒ proces A
ili B vode strukturnom rasporedu
koji se ne razlikuje od po~etnog.

Shema

Re~nik stereohemijskih principa, pravila i pojmova

132
Spiro jedinjenje 5 koje tako|e karakteri{e refleksiona simetrija, poseduje S
4
.
Rotacijom te strukture za 90° oko naizmeni~ne ose koja preseca ~vorni
ugljenikov atom dobiva se struktura 5a. Njenom refleksijom kroz prikazanu
ravan ponovo se stvara strukturni raspored koji je upravo prikazan struktu-
rom 5.

H
Me
Me
H
Me
H
Me
H
Me
H
Me
H
Me
Me
H
H
S
4
ravan refleksije
5 5a


Videti definiciju: Rotaciono-refleksiona osa.


Pericikli~ne reakcije

Termi~ki ili fotohemijski indukovane reakcije koje se vr{e uz o~uvanje or-
bitalne simetrije kao rezultat usagla{ene reorganizacije vezivnih elektrona
preko cikli~nog prelaznog stanja.
Diels-Alder-ova reakcija 1,3-butadiena i dimetil cis-2-butendioata pri kojoj
se stvara dimetil cis-4-cikloheksen-1,2-dikarboksilat (1), predstavlja tipi~nu
klasu pericikli~nih cikloadicionih reakcija. Termi~ka izomerizacija cis-3,4-
dimetilciklobutena u 2Z,4E -2,4-heksadien (2) je prototip druge vrste peri-
cikli~nih reakcija poznatih pod nazivom elektrocikli~ne reakcije.



CO
2
Me
CO
2
Me
+
CO
2
Me
CO
2
Me
Δ

1
CO
2
Me
CO
2
Me
H
H
CO
2
Me
CO
2
Me
H
H
Δ

2



Re~nik stereohemijskih principa, pravila i pojmova

133
Perspektivne formule

Grafi~ke formule, kao {to su klinaste formule 1 i 2 i dijagonalne formule 3,
u kojima se koristi perspektiva da bi se predstavila tre}a dimenzija, odnosno
trodimenzionalne stereohemijske osobine molekula u dvodimenzionalnoj
perspektivi.

(S)-mle~na kiselina

H COOH
Me
OH

1

(1R,2R)-2-brom-3-hlorbutan

*
*
H
Me
Me
H
Br
Cl
H
Me
Br
Cl
Me
Me

2 3
klinasta formula dijagonalna formula

Videti razliku izme|u Perspektivnih formula i Projekcionih formula.

Piramidalna inverzija
Brza inverzija jedinjenja op{te formule Xabc sa piramidalnim rasporedom
veza u kojem centralni atom, vezan za tri supstituenta, zauzima vrh pirami-
de. Kada je centralni atom hiralan takva inverzija spre~ava izolovanje enan-
tiomera. Takav je slu~aj sa terc-aminom, etilmetilbenzil-aminom (1), koji
postoji u obliku dva enantiomera, ali zbog brze interkonverzije preko pla-
narnog prelaznog stanja, oni se ne mogu razdvojiti. Ta vrsta inverzije nija
mogu}a u slu~aju Tröger-ove baze (2) koja je zbog geometrije sistema
konfiguraciono stabilna.
X
a
b
c
X
a
b
c

N
Me
PhCH
2
Et
N
Me
CH
2
Ph
Et
brza
inverzija

1
Piramidalni amin lako prolazi kroz planarno prelazno
stanje.
N
N
Me
Me

2


Kruta struktura Tröger-ove baze 2 spre~ava inverziju
preko planarnog prelaznog stanja i racemski oblik se
mo`e razdvojiti.

Re~nik stereohemijskih principa, pravila i pojmova

134


Piranoza

Termin koji ozna~ava tetrahidropiranski poluacetal 1, odnosno {esto~lanu
cikli~nu strukturu monosaharida, na primer, β-D-ksilopiranoze, koja je pri-
kazana Haworth-ovom formulom 2 i konformacionom formulom 3.


O
OH

1
O
OH
OH
HO
HO
O
OH
OH
OH
OH

2 3

Pitzer-ov napon
Videti definiciju: Eklipsni napon.

Planarna hiralnost

Hiralnost molekula, kao {to su 1-3, koja proisti~e iz rasporeda grupa u pros-
toru van ravni u odnosu na referentnu ravan koja se naziva hiralnom ravni,
defini{e se kao planarna hiralnost.
U slu~aju trans-ciklooktena 3 (R = H, n = 4) hiralna ravan se poklapa sa
ravni dvogube veze. Zasi}en ugljovodoni~ni most je suvi{e kratak (n = 4), a
alkenski deo, koji sa sva ~etiri atoma direktno vezana za dvogubu vezu ~ini
planarnu ravan, ne mo`e se “provu}i” kroz takav prsten. Na taj na~in spre-
~ena je racemizacije, i molekul je opti~ki aktivan.

O O
CO
2
H
CH
2 CH
2
(CH
2
)
10
Br

1
CH
2
H
2
C
CO
2
H
CH
2
H
2
C

2

(CH
2
)
n
C C
R
R
CH
2
H
2
C

3



Re~nik stereohemijskih principa, pravila i pojmova

135
Potencijalni energetski dijagram
(rotacioni profil)

Potencijalni energetski dijagram pokazuje zavisnost potencijalne energije
molekulskog sistema od odre|enog strukturnog parametra.
Pod odrednicom Etanska barijera prikazan je dijagram potencijalne ener-
gije konformacija etana u zavisnosti od torzionog ugla.

Pravilo sekvence
Videti odrednicu: Prioritet supstituenata.


Prelog-ovo pravilo

Odre|uje tok asimetri~ne sinteze prilikom adicije Grignard-ovog reagensa
na α-keto-estre 1 hiralnih sekundarnih ili tercijarnih alkohola (Shema 1).
Ova reakcija je jedna od naj~e{}e analiziranih reakcija jer predstavlja tipi~nu
diastereoselektivnu reakciju sa visokim stepenom diastereoselektivnosti.
Pravilo glasi:" Grignard-ov reagens napada prohiralnu karbonilnu grupu sa
sterno najmanje za{ti}ene strane, a to je ona gde se nalazi najmanji susptitu-
ent (M)" (hidrolizom intermedijera 2 gradi se α-hidroksi-kiselina 3).
Najoptimalnija konformacija α-keto-estra 1 je ona sa dve karbonilne grupe
u antiperiplanarnom polo`aju, dok najve}a grupa (V) zauzima istu ravan
kao karbonilna grupa i alkoksidni kiseonik.
Po{tuju}i normalan prioritet supstituenata (CIP sistem), ovo pravilo omogu-
}ava direktnu korelaciju izme|u konfiguracije hiralnog alkohola upotreblje-
nog za sintezu keto-estra 1 i konfiguracije novo nastalog hiralnog centra u
α-hidroksi estru 2, te prema tome i u α-hidroksi kiselini 3 koja je dobivena
hidrolizom.






Re~nik stereohemijskih principa, pravila i pojmova

136
Prelogovo pravilo za predvi|anje stereohemijskog toka nukleofilne adicije Grignard-ovog
reagensa na hiralne α-keto-estre
novi hiralni
centar
*
3 2
1
α-hidroksi-kiselina
Re prilaz
R
1
O V
O
O
M S
R
2
MgBr
R
1
O V
OH
O
M S
R
2
R
1
OH
OH
O
R
2
(S)
hidroliza

Shema 1

Kada je prioritet supstituenata u alkoholu:

OH > V > S > M
a u kiselini 3:
OH > CO
2
H > R
2
> R
1
tada }e estar (S) alkohola dati (R) kiselinu (Shema 2, op{ti primer I), i obrnuto, kada je
prioritet supstituenata u kiselini 3:
OH > CO
2
H > R
1
> R
2
tada }e estar (S) alkohola dati (S) kiselinu (Shema 2, op{ti primer II).

Apsolutna konfiguracija α-hidroksi-kiseline 3
(polazni (S)-α-keto-estar 1)
Op{ti primer I: konfiguracija α-hidroksi-kiseline 3 je (R),
ako je R
2
> R
1

Op{ti primer II: konfiguracija α-hidroksi-kiseline 3 je (S),
ako je R
1
> R
2

Shema 2

NAPOMENA: Podrazumeva se da identi~ni konfiguracioni odnosi postoje izme|u
konfiguracije prekursora 1-(R) i konfiguracije glavnog proizvoda 3.

U vezi sa nedvosmislenom specifikacijom sternog toka asimetri~ne sinteze
ovog tipa, postoji jo{ jedna korisna generalizacija:
“Ukoliko je alkohol (S) konfiguracije tada Grignard-ov reagens prilazi
prohiralnoj karbonilnoj grupi sa Re strane (lica)”.
Ovo se dobro uo~ava prilikom odre|ivanja prioriteta grupa (O= > COO- >
R
1
) vezanih za prohiralni α-ugljenjikov atom u strukturi 1 (Shema 1). Po-
menute grupe se zbog sp
2
hibridizovanog ugljenika nalaze u jednoj ravni,
tako da prilaz Grignard-ovog reagensa ispred ravni odgovara Re licu kao {to
je to eksplicitno prikazano (Slika 1). Kada se ima u vidu takav prilaz,
podrazumeva se da se nukleofilni napad vr{i sa strane najmanjeg supsti-
tuenta M. Si prilaz bi jasno odgovarao onom sa suprotne strane, koji je ster-
Re~nik stereohemijskih principa, pravila i pojmova

137
no znatno vi{e za{ti}en (strana srednjeg supstituenta) i koji vodi stvaranju
sporednog proizvoda.

favorizovan
favorizovan
Re prilaz Re prilaz
Si prilaz
3 2
1
2
R
1
O V
O
O S M
R
2
MgBr
(R)
Si prilaz
3 2
1
1
R
1
O V
O
O
M S
R
2
MgBr
(S)


Najmanji supstituent diriguje Re prilaz
Grignard-ovog reagensa estru (S)-konfi-
guracije.
Najmanji supstituent diriguje Si prilaz
Grignard-ovog reagensa estru (R)-kon-
figuracije.

Slika 1. Odre|ivanje Re ili Si prilaza Grignard-ovog reagensa
na hiralne α-keto-estre

S druge strane, kada je alkohol, odnosno α-keto-estar (R)-konfiguracije
(struktura 2), tada reagens preferencijalno napada karbonilnu grupu sa Si
lica, jer se s te strane lica nalazi najmanji supstituent. Saglasno Prelogovom
pravilu stvara se α-hidroksi-kiselina suprotne konfiguracije u pore|enju sa
onom izolovanom iz polaznog estra (S)-konfiguracije. Stepen diaste-
reoselektivnosti zavisi od stepena efikasnosti razlikovanje diastereotopnih
lica i pove}ava se sa (i) porastom veli~ine velike grupe V, kao i sa (ii)
pove}anjem razlike u voluminoznosti te grupe i grupe srednje veli~ine S.

Videti definicije: Diastereoselektivnost i Re, Si notacija.


Princip mikroskopske reverzibilnosti

Princip koji defini{e da reakcija u jednom pravcu i povratna reakcija R P
koje se vr{e pod identi~nim uslovima (kao u ravnote`i) moraju slediti isti
reakcioni put u mikroskopskim detaljima.
U mehanisti~kom smislu to pretpostavlja postojanje istog intermedijera I
kao i istu fazu koja odre|uje brzinu reakcije u oba pravca (Shema).
Re~nik stereohemijskih principa, pravila i pojmova

138
R P
I
k
3
k
-3
k
2
k
-2
k
1
k
-1

Shema

Primarna struktura

Sekvenca α-amino kiselina u peptidima ili proteinima prikazana konstituci-
onom formulom za, na primer, tetrapeptid op{te formule 1.
Razmatranje primarne strukture proteina obuhvata i konfiguraciju hiralnih
centara (L-konfiguracija za prirodne α-amino kiseline (struktura 2) koje su
osnovne gradivne komponente proteina), kao i planarnost peptidne veze
(struktura 3), {to je konformaciona komponenta strukture. Struktura 4 prika-
zuje planarnost peptidnog niza.

H
3
N C C
O
N C C
O
N C
R
1
R
2
C
O
N C
R
3
R
4
C
O H
H H H
H H H
O
+
_

N-terminus 1 C-terminus

H
3
N
N
N
N
O
H R
1
O
H
R
2
H
O
H
H R
3
O
H
R
4
H
O
+ _

2
Konfiguracija hiralnih centara: S

N
O
H
N
O
H
+
_

3

H
3
N
N
N
N
O
H R
1
O
H
R
2
H
O
H
H R
3
O
H
R
4
H
O
+
_
+
+
+
_
_
_

4







Re~nik stereohemijskih principa, pravila i pojmova

139
Prioritet supstituenata (pravilo sekvence)

Postupak, zasnovan na pravilima, koja se primenjuje u saglasnosti sa CIP-
sistemom za utvr|ivanje prioriteta supstituenata ili liganada a, b, c i d ve-
zanih za stereogeni centar u cilju odre|ivanja stereohemijskog simbola (R ili
S), odnosno apsolutne konfiguracije pomenutog centra.
Ligandi vezani za takav centar se mogu razlikovati u konstituciji ili konfi-
guraciji (videti odrednicu: Pseudoasimetri~an centar). Me|utim, u najve}em broju
slu~ajeva ligandi se razlikuju u konstituciji.
(1) Prioritet liganada u najjednostavnijim slu~ajevima (i naj~e{}im) se odre-
|uje na osnovu atomskog (rednog) broja, pri ~emu vi{i redni broj ima prio-
ritet nad atomom ni`eg atomskog broja.

C CH
3
H
D
Br (a)
(b)
(c)
(d) PRAVILO 1


Prioritet: Br>CH
3
>D>H



Red prioriteta se uop{teno prikazuje kao
a>b>c>d, pri ~emu znak > zna~i “vi{eg
prioriteta od “.


(2) Kada su dva supstituenta vezana za stereogeni centar istog prioriteta,
tada se porede naredni elementi du` dva supstituciona niza dok se ne stigne
do elemenata razli~itog prioriteta (PRVA TA^KA RAZLIKOVANJA). Na pri-
meru strukture 1 ilustrovano je ovo pravilo. 1,3-Dibrom-2-(brommetil)pen-
tan (1), ima jedan stereogeni centar, C(3), i o~igledno je da je atom broma
grupa najvi{eg prioriteta, a vodonik najni`eg prioriteta. Dozvoljenom
zamenom mesta tri supstituenta, jedinjenje 1 je iz Fischer-ove formule pre-
vedeno u konfiguraciono identi~nu strukturu 1a, u kojoj su u obliku hijerar-
hijskog dijagrama prikazana dva preostala liganda ozna~ena kao C(2) i
C(4). Oni se tretiraju kao supstitucioni linearni niz sastavljen od odre|enog
broja atoma. Atomi u nizu, C(2) i C(4)-liganda pripadaju I, II, III, n-toj
sferi..., {to zavisi od broja atoma u nizu. U ovom primeru oba liganda, C(2)
i C(4), imaju po tri sfere i C(2)-ligand se nalazi u prvoj sferi, C atom
ozna~en brojem 1 nalazi se u drugoj sferi, a atom broma i dva H atoma su u
tre}oj sferi.



Re~nik stereohemijskih principa, pravila i pojmova

140
PRAVILO 2 Hijerarhijski dijagram
za odre|ivanje prioriteta slo`enijih liganada

CH
3
CH
3
H
H Br
CH
2
Br
CH
2
Br H
* C
C
C
H
3
C
H
3
C
H
H
H
Br
CH
2
Br
BrH
2
C
3
3
2
4
1
atom broma u III sferi odre|uje vi{i prioritet
C(2) liganda u odnosu na C(4), jer je atom vodonika metil
grupe na C(4) u III sferi ni`eg rednog broja

1 1a

Red prioriteta atoma u nizu se zatim odre|uje na uobi~ajen na~in, razma-
tranjem njihove udaljenosti od hiralnog centra, dok se ne do|e do prve ta~ke
razlikovanja. Ugljenikovi atomi C(2) i C(4) (I sfera) ne daju odgovor o pri-
oritetu. Ugljenikov atom C(4), kao i C(2), vezan je za dva C atoma i jedan H
atom (II sfera). U tre}oj sferi C(4)-liganda nalaze se po tri vodonikova
atoma, vezana za svaki C-atom dve metil-grupe, a u slu~aju tre}e sfere C(2)-
liganda, dva vodonikova atoma i jedan atom broma koji je vi{eg prioriteta
od vodonika. Prema tome, C(2)-ligand je grupa 2-og, a C(4) 3-eg ranga.
3. Princip ligandne komplementarnosti je pravilo po kojem se dvogube i tro-
gube veze supstituenata tretiraju kao da su proste, a atomi vezani dvogubom
ili trogubom vezom se udvostru~uju, odnosno utrostru~uju. Slede}a dva
primera na bazi tog pravila, pokazuje da je CHO grupa vi{eg prioriteta od
CH
2
OH grupe, kao i da je vinil grupa, na primer, vi{eg prioriteta od etil gru-
pe, jer je C(1) atom vezan za komplementarni atom vi{eg prioriteta od vodo-
nika na C(1) atomu etil grupe.

C OH H
CHO
CH
2
OH
(a)
(b)
(c)
(d) PRAVILO 3


Prioritet: OH>CHO>CH
2
OH>H
C(O,(O),H) C
H
O C
H
O
O C
postaje
ili
C
H
OH
H
C(O,H,H) ili


Re~nik stereohemijskih principa, pravila i pojmova

141
C C
H
H
H
H
H C C
H
H
H
C C
H
H
H
tretira se kao
C C
H
(C)
H
H
(C)
1
1
1 1
komplemantarni (dupli) ili
"fantomski" atomi

Pa`ljivom primenom ovih pravila mo`e se potvrditi nazna~eni prioritet liga-
nada u seriji A, odnosno B.

(CH
3
)
2
C C(CH
3
)
3
(CH
3
)
2
C CH(CH
3
)
2
CH C
C(CH
3
)
3
A
1
A
2
A
3
A
4
A
5
Serija A


Prioritet liganada:
A
1
>A
2
>A
3
>A
4
>A
5

OCOCH
2
CH
3
O
B
1
B
2
C N
CH
CHFCH
2
Cl
CHBrCH
2
Br
CH
CHFCH
2
I
CHBrCH
2
Cl
B
3
B
4
B
5
Serija B

Prioritet liganada:
B
1
>B
2
>B
3
>B
4
>B
5

Videti odrednice CIP-notacija, R,S-notacija, Hiralno pravilo.


Prohiralni centar

Ozna~ava centralni atom u sredini pravilnog tetraedra sa dva konstituciono
identi~na liganda a i dva konstituciono ili konfiguraciono razli~ita (b i c) na
temenima, op{te formule Yaabc.
Re~nik stereohemijskih principa, pravila i pojmova

142
Ugljenikov atom C(2) hlorsir}etne kiseline predstavlja takav prohiralni cen-
tar, kao {to je to i karbonilna grupa 2-butanona.

C
H
HO
2
C
Cl
H
1
2
C
Me
Et
O

hlorsir}etna kiselina 2-butanon

C(2) atom u hlorsir}etnoj kiselini je
prohiralni centar jer se postupnom supstituci-
jom H
1
i H
2
deuterijumom stvara
enantiomerni par deuterisane kiseline;
Karbonilna grupa u 2-butanonu je prohiralna
(poseduje dva heterotopna lica) jer se adici-
jom (na primer, reakcijom redukcije) stvara
enantiomerni par alkohola.
Zanimljivi stereohemijski odnosi koji povezuju pojam prohiralnog centra i
topolo{ke karakteristike homomorfnih liganada sa stereogenim centrom po-
stoje u stereoizomerima 2,3,4-trihidroksi-glutarne kiseline koja je prikazana
konstitucionom formulom 1.

HO
2
C CHOH CHOH CHOH CO
2
H

1
Stereoizomeri ove kiseline prikazani Fischer-ovim formulama 2-5 dobivaju
se oksidacijom iz odgovaraju}ih stereoizomera aldopentoze pomo}u azotne
kiseline. Stereoizomeri 2 i 3, odnose se kao predmet i lik u ogledalu i pred-
stavljaju par enantiomera. Apsolutne konfiguracije na atomima C(2) i C(4) u
strukturama 2 i 3 su identi~ne, pokazuju}i R-hiralnost (u stereoizomeru 2) ili
S-hiralnost (u stereoizomeru 3). Ugljenikov atom C(3) u ovim stereoizome-
rima je hirotopan, jer je u hiralnom okru`enju. Po{to je vezan za dva konsti-
tuciono i konfiguraciono identi~na liganda (homomorfni ligandi), ovaj atom,
u ina~e ovim opti~ki aktivnim stereoizomerima nije, stereogeni centar, ali
jeste prohiralni centar. Zamenom mesta atoma vodonika i hidroksilne grupe
na atomu C(3) u stereoizomeru 2, i zatim rotacijom u ravni hartije za 180°
stvara se ista struktura 2 {to je u skladu sa ~injenicom da C(3) nije stereoge-
ni centar.
STEREOIZOMERI 2,3,4-TRIHIDROKSI-GLUTARNE KISELINE

4 4 4 4
3 3
3 3
2 2 2 2
S S S
S R R
R
R
s r
CO
2
H
C OH H
C H HO
C OH H
CO
2
H
CO
2
H
C OH H
C OH H
C OH H
CO
2
H
CO
2
H
C H HO
C H HO
C OH H
CO
2
H
CO
2
H
C OH H
C OH H
C H OH
CO
2
H

2 3 4 5
hiralni mezo mezo
Re~nik stereohemijskih principa, pravila i pojmova

143
To isto va`i i za stereoizomer 3.

2
2
CO
2
H
C OH H
C OH H
C H OH
CO
2
H
R
R
3
4 4
3
CO
2
H
C OH H
C H HO
C H OH
CO
2
H
2
4
3
R
R
CO
2
H
C OH H
C OH H
C H OH
CO
2
H
2
2
Zamena mesta dva
supstituenta na C(3)
Rotacija u ravni
hartije za 180
o


Postupna zamena jednog i drugog homomorfnog liganda (COOHCHOH) u
stereoizomeru 2 ahiralnom grupom vodi stvaranju dva diasteromera 6 i 7.
Ovi ligandi C(2) i C(4) su diastereotopni, a originalni prohiralni centar pos-
taje stereogeni, odnosno hiralni centar, jer se nalazi u hiralnom okru`enju
(identi~ni odnosi postoje i za stereoizomer 3).
U mezo strukturama 4 i 5 ugljenikovi atomi C(2) i C(4) imaju suprotne (R)-
i (S)-konfiguracije. Molekuli su ahiralni jer imaju ravan simetrije koja pre-
seca C(3) atom. Takvi atomi vezan za dva konstituciono ista, ali konfigura-
ciono razli~ita liganda defini{u se kao stereogeni centri, ali se nalazi u opti-
~ki neaktivnom okru`enju. To zna~i da su ahirotopni, a centri su pseudoasi-
metri~ni.

7
6
2
R
S
R
R
C OH H
C H OH
CO
2
H
D
CO
2
H
C OH H
C OH H
D
D HCOHCOOH
4
D
2
HCOHCOOH
CO
2
H
C OH H
C OH H
C H OH
CO
2
H
R
R
2
3
4






Re~nik stereohemijskih principa, pravila i pojmova

144
Prohiralna osa

Osa u ahiralnim alenima, bifenilima, spiranima ili alkilidencikloalkanima
koja mo`e biti transformisana u hiralnu osu zamenom odgovaraju}ih grupa,
pri ~emu se stvaraju hiralna jedinjenja.
Primeri su dati za spiranski derivat 1 i alenski derivat 3.

H
H
HO
2
C
H
Cl
H
HO
2
C
H
1
2

1 2

C C C
H
H
H
3
C
H
C C C
C
2
H
5
H
H
3
C
H
2
1

3 4

Spiran 1 i alen 3 poseduje prohiralnu osu; zamenom H
1
u strukturi 1 hlorom stvara se
hiralni spiran 2, a zamenom H
2
etil grupom u strukturi 3 stvara se hiralni spiran 4; za
strukture 2 i 4 ka`emo da poseduju hiralnu osu.


Prohiralna ravan

Ravan u ahiralnim ciklofanima* (kao i u nekim specifi~nim anulenima) koja
mo`e biti transformisana u hiralnu ravan zamenom odgovaraju}ih grupa, jer
se stvaraju hiralna jedinjenja, {to je ilustrovano primerom za ciklofanski
derivat 1.
*Derivati ciklofana su se u starijoj lit. nazivali “ANSA-jedinjenje” (lat. ansa-ru~ka).
CH
2 H
2
C
H
CH
2 CH
2
H
1
CH
2 H
2
C
COOH
CH
2 CH
2
H
2
2

1 2

*Ciklofan 1 poseduje prohiralnu ravan ; zamenom H
1
u strukturi 1 karboksilnom grupom
stvara se hiralni ciklofan 2; prema tome, struktura 2 poseduju hiralnu ravan.




Re~nik stereohemijskih principa, pravila i pojmova

145
Prohiralnost

Pojam koji ozna~ava postojanje homomorfnih stereoheterotopnih liganada,
ili lica u ahiralnom molekulu.
(i) Odgovaraju}a zamena homomorfnog liganda (H
1
ili H
2
) u ahiralnoj sup-
stanci 1 ahiralnom grupom (na primer, OH grupom), ili adicija ahiralne
grupe na jedno takvo lice prohiralnog molekula 2, vodi stvaranju hiralnih
molekula 3 i/ili 4.

2
C
H
HO
2
C
H
3
C
H
C
OH
HO
2
C
H
3
C
H
C
H
HO
2
C
H
3
C
OH
C O
HO
2
C
H
3
C
ADICIJA
SUPSTITUCIJA
1
(1)
3 4
(2)


[iri pojam od prohiralnosti je prostereoizomerija, jer se u odre|enim slu~a-
jevima (ii) zamenom jednog ili drugog heterotopnog liganda, (H
1
ili H
2
) u
ahiralnom alkenu 5 ahiralnom grupom (Cl), stvaraju diastereomeri 6 i 7 (ta-
ko|e ahiralni molekuli), koji prema tome poseduju stereogene, ali ne hiralne
elemente. Sli~an primer, ali adicije ahiralne grupe na jedno ili drugo lice
prostereoizomernog molekula, 3-hidroksiciklobutanona (8), vodi stvaranju
ahiralnih molekula 9 i/ili 10.

Re~nik stereohemijskih principa, pravila i pojmova

146
(ii)
C
H
H
3
C
C
H
H
SUPSTITUCIJA
6 7
1
2
C
H
H
3
C
C
Cl
H
C
H
H
3
C
C
H
Cl
(5)

Jedinjenje 5 ima prostereogenu osu (osa
prostereoizomerije) koja se poklapa sa osom
C=C veze.
9
OH
O
OH
OH
OH
OH
(8)
10
ADICIJA


Jedinjenje 8 ima prostereogeni (ali ne
prohiralni) centar na C(3) koji je centar
prostereoizomerije.

Videti odrednice: Homomorfni ligandi.


Projekcione formule
Planarno prikazivanje (zna~i u dve dimenzije) trodimenzionalnih molekula
sa precizno definisanim prostornim rasporedom veza.
Takve dvodimenzionalne projekcije mogu se dobiti osvetljavanjem mole-
kulskog modela i posmatranjem dobivene senke na ravnoj podlozi. Fischer-
ove i Newman-ove formule spadaju u tu vrstu grafi~kog prikazivanja mole-
kula. Fisher-ove projekcione formule 1, kao i 2 (sa jasno nazna~enom ori-
jentacijom horizontalnih i vertikalnih veza) treba razlikovati od perspektivne
klinaste formule 3. Fischer-ove formule su, zbog pomenutog polo`aja ho-
rizontalnih i vertikalnih veza, stereohemijske formule. Isto tako treba pravi-
ti razliku izme|u Newman-ovih projekcionih formula, kao {to je formula 4
od perspektivnih dijagonalnih formula, kao {to je formula 5.

C H H
2
N
CO
2
H
CH
3
C H H
2
N
CO
2
H
CH
3
C
H
H
2
N
CO
2
H
H
3
C

1 2 3
1- Fischer-ova projekcija
2- Orijentacija veza u Fischer-ovoj formuli
3- Klinasta perspektivna formula
Re~nik stereohemijskih principa, pravila i pojmova

147
H H
CO
2
H
Me
H H
C
C
Me
H
H
CO
2
H
H
H

4 5
4- Newman-ova projekcija
5- Dijagonalna perspektivna formula

Videti definicije: Fischer-ova projekcija, Newman-ova projekcija i Dijagonalne
formule.


Propelani

Kondenzovani bicikli~ni sistemi u kojima su ~vorni ugljenikovi atomi
premo{}eni metilenskom grupom, ili polimetilenskim mostom (CH
2
)
x
(x >
1) formiraju}i tre}i prsten (strukture 1-4).
Struktura [3.3.3]propelana, prikazana formulom 2 mo`da vi{e od ostalih
propelana asocira na oblik propelera, {to je i bio razlog da se ova klasa
policikli~nih jedinjenja naziva propelani.

C
C
(CH
2
)
y
(CH
2
)
x
(CH
2
)
z
centralna veza

1 2
[3.3.3]propelan

Visoke vrednosti energija (97-109 kcal/mol) za napon propelana 3 i 4 uka-
zuje da su takva jedinjenja nestabilna, jer se radi o molekulima koje karakte-
ri{e veoma veliko odstupanja od idealne geometrije.


3 4
[1.1.1]propelan [2.2.2]propelan


Re~nik stereohemijskih principa, pravila i pojmova

148
pro-R (ili X
R
), pro-S (ili X
S
)

Stereo-oznake (ili stereo-deskriptori) za razlikovanje heterotopnih liganada,
sli~ne onima za razlikovanje enantiomera i diastereomera (R, S, E, Z, cis-
trans-). Ispraviti slovo u shemi

Prohiralni vodonikovi atomi u
etil-hloridu

C
D
H
Cl H
3
C C
H
D
Cl H
3
C
2
1
C
H
H
Cl H
3
C
(R)-hloretan-1- d
(S)-hloretan-1- d
pro-R
pro-S

Prohiralne karboksilne grupe u
hlormalonskoj kiselini

C
CO
2
H
CO
2
H
Cl H
2
C
CO
2
H
D
Cl H
1
C
D
CO
2
H
Cl H
(R)-hlorsir}etna
kiselina-2-d
(S)-hlorsir}etna
kiselina-2-d
C
D
H
CO
2
H Cl C
CO
2
H
H
D Cl
pro-S
pro-R

Shema

Specifikacija pro-R ozna~ava heterotopni ligand (vodonikov atom ili ma
koji atom, ili grupa a), vezan za prohiralni centar Caaxy), koji kada se
supstitui{e deuterijumom (ili nekim drugim ahiralnim supstituentom) stvara
hiralni centar R-konfiguracije (Shema). Oznaka pro-S ozna~ava ligand,
vezan za prohiralni centar, koji kada se supstitui{e deuterijumom (ili nekim
drugim ahiralnim supstituentom) stvara hiralni centar S-konfiguracije.


Prostereoizomerija
Videti odrednicu: Prohiralnost.


Pseudoaksijalna i pseudoekvatorijalna veza

Veze u polustoli~astoj konformaciji cikloheksena izme|u liganada i alilnih
C(3) i C(6) atoma.
Prefiks “pseudo” koristi se i za sli~no orijentisane ligande u heteroanalo-
zima cikloheksena (1), kao i za druge, a ne samo {esto~lane prstenove. Kao
{to je ilustrovano primerom konformacione ravnote`e za 1,3-dibromciklo-
butan (2), prefiks pseudo odnosi se na supstituente koji nisu stvarno aksijal-
Re~nik stereohemijskih principa, pravila i pojmova

149
ni, ili ekvatorijalni zbog odstupanja torzionog ugla koji u idealnom slu~aju
iznosi 60°. U cikloheksenu taj ugao iznosi 45° u odnosu na ugao od 55° u
cikloheksanu.


H
H
H
H
H
H
H
H
e'
e
a
a
a'
a'
e
e
4
5
3
6
'

1

Br
H
H
Br
H
Br
H
Br
pseudoaksijalne
C(1)-Br i C(3)-Br veze
pseudoekvatorijalne
C(1)-Br i C(3)-Br veze

2


Pseudoasimetri~an centar

Ozna~ava stereogeni centar u jedinjenju tipa Cabl
+
l
-
, vezan za ~etiri razli~ita
liganda, pri ~emu su dva enantiomorfna (l
+
l
-
), ali sa razli~itom apsolutnom
konfiguracijom, a dva su konstituciono razli~ita.
Takva jedinjenja su mezo oblici, jer se predmet i lik poklapaju, a osim toga
strukture 1 i 2 imaju i ravan simetrije koja preseca pseudoasimetri~an cen-
tar. Zamenom mesta dva liganda na C(2) ili C(4) u mezo-obliku 1 ili 2
dobivaju se hiralni diastereomeri. Ugljenikov atom C(3) u opti~ki neaktiv-
nim mezo-jedinjenjima 1 i 2 je ahirotopan (ne nalazi se se u hiralnom okru-
`enju) i stoga je pseudoasimetri~an. Njegova konfiguracija se obele`ava sa
malim slovom r ili s. Dodatno pravilo je da od dva enantiomorfna liganda
onaj sa (R)-konfiguracijom ima prioritet u odnosu na ligand (S)-konfigura-
cije.

3
r
(R)
(S)
CO
2
H
C
C
C
CO
2
H
OH
OH
OH
H
H
H
3
s
(R)
(S)
CO
2
H
C
C
C
CO
2
H
OH
H
OH
H
HO
H

1 2

3
r
(R)
(S)
CO
2
H
C
C
C
CO
2
H
OH
OH
OH
H
H
H
3
r
(S)
(R)
CO
2
H
C
C
C
CO
2
H
H
H
H
HO
HO
HO

1 (mezo-oblik)
C(3): a) Pseudoasimetri~an centar u mezo-
jedinjenjima 1 i 2 se razlikuju samo u
konfiguraciji u C(3).

b) Pseudoasimetri~an centar je ahirotopan,
jer se nalazi u ahiralnom molekulu, ali je
stereogeni centar, jer je vezan za ~etiri
rasli~ite grupe.
Re~nik stereohemijskih principa, pravila i pojmova

150


N
Me
O
O
Me
3

3


Jedinjenje 3 tako|e sadr`i pseudoasimetri~an atom C(3) r
konfiguracije.



Pseudorotacija

Brzo oscilatorno kretanje ugljenikovih atoma kroz planarne i neplanarne
polo`aje upravno u odnosu na ravan ciklopentanovog prstena koje stvara
utisak rotacije oko prsetna, mada ne postoji kretanje atoma u takvom prav-
cu, naziva se procesom pseudorotacije.
U konformaciji koverte ciklopentana jedan C atom je van ravni preostala
~etiri, dok su u konformaciji polustolice tri C atoma koplanarna, a jedan od
preostala dva je iznad, a drugi ispod te ravni.
Napomena: Pseudorotacija nije ograni~ena samo na ciklopentanski prsten.


konformacija koverte

konformacija polustolice


Racemat
(sinonim: racemska smesa; racemska modifikacija - stari termin)

Ozna~ava smesu u ~vrstom, te~nom, ili gasovitom stanju ili u rastvoru koja
se sastoji od ekvimolarnih koli~ina dva enantiomera.
Re~nik stereohemijskih principa, pravila i pojmova

151
Mada su pojedina~ni molekuli hiralni, racemat je opti~ki neaktivan i obele-
`ava se prefiksom (±)- ili rac-, ili pomo}u oznake RS. L. Pasteur koji je
1848. godine mehani~kim razlaganjem dobio dva tipa enantiomorfnih kris-
tala natrijum, amonijum-tartatata, dokazao je da je rastvor koji sadr`i istu
koli~inu tako razdvojenih kristala opti~ki neaktivan. Takvu smesu je nazvao
racemat (lat. racemus-gomila gro`|a).


Racemizacija

Relativno spor proces gra|enja 50:50 smese (S) i (R) enantiomera (racemska
smesa) iz ~iste hiralne neracemske polazne supstance (jedna~ina 1) u
prisustvu baze, ili kiseline, pod dejstvom svetlosti ili na povi{enoj tempera-
turi, kako je to na primeru 6,6'-difluoro-1,1'-bifenil-2,2'-dikarboksilne kiseli-
ne 1 pokazano.
Racemizacija je ireverzibilan proces povezan sa gubitkom opti~ke aktiv-
nosti. Fenomen racemizacije je otkrio L. Pasteur 1853. godine kada je za-
grevanjem hinhoninske soli (+)-vinske kiseline do 170 °C dobio so neak-
tivne rac-vinske kiseline. Proces epimerizacije je sli~an, i predstavlja rever-
zibilnu promenu konfiguracije na jednom (ili vi{e), ali ne i na svim stereo-
centrima u molekulu. Epimerizacija neracemske supstance ne vodi do gubi-
tka opti~ke aktivnosti.

S R
R,S
100% 100%
50%:50%
k
1
k
2
(1)
F
HO
2
C
CO
2
H
F F
HO
2
C
CO
2
H
F
aS aR
140 C
o

1
Zagrevanjem jednog od enantiomera 1 smanjuje se
opti~ka aktivnost i nakon izvesnog vremena dolazi do
potpune racemizacije. Do racemizacije ne dolazi na
sobnoj temperaturi, jer je rotacija oko centralne C-C
veze spre~ena zbog voluminoznih orto-grupa. Pove}a-
njem temperature dovodi se energija neophodna za sa-
vladavanje energetske barijere.

Re~nik stereohemijskih principa, pravila i pojmova

152
Racemsko jedinjenje

Jedinjenje koje predstavlja racemsku smesu dva enantiomera u kristalnom
stanju, {to se utvr|uje na osnovu faznog dijagrama procesa topljenja ili kris-
talografske analize, pri ~emu jedini~na }elija sadr`i isti broj enantiomernih
molekula.

Ravan simetrije (σ)

Zami{ljena intramolekulska ravan molekula koja ga deli na dve simetri~ne
polovine, koje se odnose kao predmet i lik u ogledalu.
Obele`ava se sa gr~kim slovom σ, jer je u vezi sa po~etnim slovom s nema-
~ke re~i spiegel {to zna~i ogledalo. Ravan simetrije je prema tome refleksi-
ona ravan jer se operacijom refleksije za svaki atom molekula u jednoj polo-
vini nalazi njegov par u drugoj polovini. Vodonik-sulfid (1) je jednostavan
primer molekula koji sadr`i dve ravni simetrije koje su upravne jedna u
odnosu na drugu i presecaju osu simetrije. Molekuli tog tipa uvek imaju
jednu ravan simetrije koja je u isto vreme i molekulska ravan. U takvu gru-
pu molekula spada i tetrahloreten (2) koji pored jedne ravni simetrije, uje-
dno i molekulske ravni, ima jo{ dve ravni simetrije, a svaka sadr`i jednu osu
simetrije C
2
.

S
H H
C
2
σ
σ
molekulska ravan koja
je i ravan simetrije

1
Molekulska ravan preseca sva tri atoma vodonik sulfida.

Sve digonalne molekule, tipa etina, karakteri{e beskona~an broj ravni
simetrije koje presecaju C∝ osu. cis-1,2-Dideuterociklopentan (3) za razliku
od ostalih molekula ilustruje slu~aj kada kao elemenat simetrije postoji
samo ravan simetrije.
Re~nik stereohemijskih principa, pravila i pojmova

153
Kada se analizira struktura 4 [cis-1,2-bis (1-hloretil) ciklobutan], tada se
uo~ava da su oba supstituenta na C(1) i C(2), posmatrana odvojeno,
enantiomorfni, odnosno iste konstitucije, ali suprotne konfiguracije (sli~no
acikli~nom analogu mezo-vinskoj kiselini). Molekul ima ravan simetrije i je
ahiralan je.

C
C
Cl
Cl
Cl
Cl
C
2
C
2
C
2
molekulska
ravan
σ
σ
σ
D D
σ

2 3

Cl Me
H
Cl Me
H
(R) (S)

4
Ravan simetrije preseca prsten mole-
kula na dve identi~ne polovine; isto
tako jedna polovina molekula je odraz
(lik) druge polovine.


Referentna grupa
(ili fiducilna grupa)

Grupa na osnovu koje se odre|uju relativne konfiguracije u polisupstitui-
sanim cikli~nim sistemima, kao {to je, na primer, karboksilna kiselina 1.
Karboksilna grupa kao prioritetna funkcionalna grupa vezana za C(1) je u
isto vreme referentna grupa. Takvoj referentnoj grupi pripisuje se oznaka r*
prilikom sistematskog davanja naziva polisupstituisanom cikli~nom jedinje-
nju. Polo`aj drugih supstituenata u prstenu prema referentnoj grupi tada se
odre|uje kao c (za cis) ili t (za trans-orijentaciju).

Cl
Cl
COOH
1
2 3
4

1

Referentni supstituent: COOH na C(1);
Atom hlora na C(2): t (trans) prema referentnom
supstituentu;
Atom hlora na C(4): c (cis) prema referentnom
supstituentu ⇒
IUPAC-ov naziv:
2t-Hlor-4c-hlorciklobutan-1r-karboksilna kiselina

*Ova oznaka nije u vezi sa ozna~avanjem konfiguracije pseudoasimetri~nog atoma.
Re~nik stereohemijskih principa, pravila i pojmova

154

Refleksiono nepromenljiv

Pojam koji se koristi za strukturu ili deo strukture koja se ne menja prilikom
refleksije, kao {to je to slu~aj sa ahiralnim ili mezo-jedinjenjima (strukture
1-3).
OH
OH
OH
HO
2
C
I
I
H
H
CO
2
H
H H Me Me

1 2 3


Relativna konfiguracija

Ozna~ava konfiguraciju bilo kojeg stereogenog elementa (stereogeni centar,
stereogena osa ili stereogena ravan) u odnosu na konfiguraciju bilo kojeg
postoje}eg stereogenog elementa u istom molekulu.*
Relativna konfiguracija se ne menja refleksijom, za razliku od apsolutne
konfiguracije. Stereohemijska specifikacija za relativnu konfiguraciju u mo-
lekulu sa dva stereogena elementa mo`e biti l (zna~i ista za oba centra, tj.
R*,R* ili S*,S*), u (zna~i razli~ita za oba centra, tj. S*,R* ili R*,S*), treo, ili
eritro, cis (c), ili trans (t) , odnosno E,Z ili Z,E, na primer, za diastereomer-
ne alkene. Primer je dat za 2-brom-3,4-dihidroksibutanal koji ima dva stere-
ogena centra, zna~i ukupno 4 stereoizomera.
CHO
Br H
OH H
CH
2
OH
CHO
H Br
H HO
CH
2
OH
CHO
Br H
OH H
CH
2
OH
R
R
S
S

1 2

Relativna konfiguracija: l (videti definiciju)
ili
eritro :sli~ne grupe Br i OH, su najvi{eg
prioriteta za C(2), odnosno C(3) i nalaze se
na istim stranama;
apsolutna konfiguracija: R,R za 1 i S,S za 2


CHO
Br H
H HO
CH
2
OH
CHO
Br H
H HO
CH
2
OH
CHO
H Br
OH H
CH
2
OH
S
R
R
S

3 4

Relativna konfiguracija: u (videti definiciju)
ili treo: sli~ne grupe Br i OH, su najvi{eg
prioriteta za C(2), odnosno C(3) i nalaze se
na suprotnim stranama;
apsolutna konfiguracija: R,S za 3 i S,R za 4
Kada apsolutna konfiguracija pojedina~nih
enantiomera 1 i 2 nije poznata, tada se mogu
koristiti simboli R*R* i S*,S*.
Re~nik stereohemijskih principa, pravila i pojmova

155
Pojam identi~ne relativne konfiguracije se koristi i za dva razli~ita hiralna
molekula tipa Cabcx (I) i Cabcy (II), kada su supstituenti x i y homofaci-
jalni (sa iste strane) u odnosu na ravan abc. U takvom slu~aju zamena sup-
stituenata x i y prevodi strukturu I u strukturu II. Molekuli imaju suprotne
relativne konfiguracije kada su x i y heterofacijalni. Ovakva zamena supsti-
tuenata u strukturi I daje Cabcy koji je enantiomeran sa strukturom III.

a
b c
x
a
b c
y
C
c
b
a
y
C
c
b
a
x

I II


a a
x
c b
y
c b

I III
*Relativna konfiguracija jednog hiralnog centra u odnosu na drugi u istom ili nekom
drugom molekulu mo`e biti odre|ena (1) kristalografskom analizom, ili pomo}u razli~itih
spektroskopskih i fizi~kih metoda, (2) hemijskim transformacijama koje ne uti~u na
konfiguraciju hiralnog atoma, (3) postupcima zasnovanim na osobinama simetrije
molekula, (4) upore|ivanjem preko diastereomera ili kvazi-racemata, (5) hemijskim
transformacijama koje uti~u na promenu konfiguracije hiralnog centra na predvidljiv na~in
i (6) upore|ivanjem asimetri~nih sinteza ~iji je stereohemijski ishod poznat.

Videti definicije: Homofacijalan i Heterofacijalan.


Re, Si obele`avanje

Stereohemijska specifikacija heterotopnih lica u jedinjenjima tipa xyA=B.
Molekuli, koji poseduju karbonilnu grupu ili C=C dvogubu vezu su jedinje-
nja sa sp
2
hibridizovanim ugljenikovim atomom, vezanim za tri razli~ita
supstituenta koji se nalaze u jednoj ravni. Zbog planarnosti takvih sistema,
op{te formule xyA=B, oni mogu biti adekvatno predstavljeni modelom za
dvodimenzionalni prostor (2D), a to je jednakostrani (ekvilateralan) trougao
sa tri razli~ito obele`ena temena A, B i C (slika). Isklju~ivo u 2D takav
trougao predstavlja najjednostavniji hiralni oblik, jer se trougao na levoj
strani ne mo`e poklopiti sa trouglom na desnoj strani bilo kakvom rotacijom
ili translacijom (preme{tanjem) u dve dimenzije, zna~i u jednoj ravni, kao
Re~nik stereohemijskih principa, pravila i pojmova

156
npr. u ravni hartije. Ravan definisana takvim trouglom, deli 3D prostor na
dve polovine, odnosno na gornje i donje lice.
Prilikom razmatranja arbitrarnih pojmova kao {to je “gornje” i “donje” li-
ce, neophodno je u svim slu~ajevima za jedinjenja formule xyA=B kada lica
nisu identi~na, dakle heterotopna, da se odre|enom stereohemijskom speci-
fikacijom izvr{i njihovo obele`avanje, da bi ih razlikovali. U tom smislu,
koriste}i pomenuti model, dva lica mogu biti klasifikovana kao Re (lat. rec-
tus - pravo ili desno) ili Si (lat. sinister -levo) na slede}i na~in (Slika).
Kada posmatra~ sa strane ili iz pti~je perspektive vidi pravac od A preko B
do C u smeru kretanja kazaljke na satu tada se radi o Re licu, odnosno Si
licu, kada posmatra~ sa suprotne polovine vidi pravac od A preko B do C u
smeru suprotnom kretanja kazaljke na satu.

HI POTETI ^KI
PRI ORI TET
A > B > C
A
A
C
C
B B
A
C
B
Si Re
Re Si

Slika. Simboli~ko predstavljanje molekula sa dvogubim vezama u 2D pomo}u
enantiomorfnog ekvilateralnog trougla sa tri razli~ito obele`ena temena

Odre|ivanje Re i Si lica prikazano je na primeru 2-butanona.

Et
O
Me
O
Et
Me
Re
Si
Re
Si
(b)
(a)


A B
(a) Pogled sa gornje strane (struktura A):
prioritet grupa: O > Et >Me;
pravac: u smeru kazaljke na satu odgovara
Re licu;
(a) pogled sa gornje strane (struktura B):
prioritet grupa: O > Et >Me;
pravac: u suprotnom smeru kazaljke na satu
odgovara Si licu

Na sli~an na~in odre|uju se specifikacija
preostalih lica u primeru u identi~nim
strukturama A i B.
Re~nik stereohemijskih principa, pravila i pojmova

157

aR, pR, aS, pS obele`avanje

Stereohemijski simboli u CIP-sistemu za definisanje apsolutne konfiguracije
hiralnih jedinjenja koja sadr`e hiralnu osu (aksijalna hiralnost), odnosno
hiralnu ravan (planarna hiralnost) (videti odgovaraju}e definicije).
U tom slu~aju se dodaje prefiks "a" za aksijalnu, odnosno prefiks "p" za pla-
narnu hiralnost. Dati primer (Shema 1) ilustruje odre|ivanje apsolutne kon-
figuracije 2,3-heksadiena (aksijalna hiralnost).

C C C
C
2
H
5
H
H
3
C
H
grupe bli` e posmatra~u
imaju vi{e prioritete (1 i 2)
grupe dalje od posmatra~a
imaju ni`e prioritete(3 i 4)
H
H C
2
H
5
CH
3
(1)
(2)
(4) (3)
pravac
posmatranja

aR-2,3-heksadien

Shema 1

Molekul se predstavlja pomo}u modifikovane Newman-ove projekcije (u obliku
krsta) i prikazuje ga iz perspektive zami{ljene hiralne ose koja prolazi kroz sva tri
sp
2
hibridizovana atoma. Nije bitno da li se molekul posmatra sa leve ili desne
strane.
Ligandi bli`e posmatra~u (puna vertikala): vodonik i metil grupa; vodonik je 2-og
prioriteta, a metil 1-og;
Ligandi dalje od posmatra~a (horizontalna linija): etil grupa (3-eg prioriteta) je
desno, a vodonik levo (grupa 4-og prioriteta);
Smer niza prema opadaju}em prioritetu (1 > 2 > 3), u skladu sa CIP-pravilima daju
apsolutnu konfiguraciju: (R) u smeru kretanja kazaljke na satu, odnosno (S) u
suprotnom smeru. U ovom slu~aju konfiguracija je aR.

Shema 2 ilustruje odre|ivanje apsolutne konfiguracije istog molekula kada
se posmatra sa desne strane du` pomenute hiralne ose.




Re~nik stereohemijskih principa, pravila i pojmova

158


Odre|ivanje apsolutne konfiguracije 2,3-heksadiena kada se
molekul posmatra sa desne strane
C C C
C2H5
H
H3C
H
PRAVAC POSMATRANJA
H
CH
3
C
2
H
5
H
(A)
(1) (2)
(3)
(4)
grupe bli`e posmatra~u
imaju odgovaraju}e vi{e
prioritete
grupe dalje od posmatra~a
imaju ni`e prioritete

aR-2,3-heksadien
(niz 1 > 2 > 3 orijentisan je u smeru kretanja kazaljke na satu)

Shema 2
Specifikacija apsolutne konfiguracije jedinjenja pS-1 i pS-2 koja su hiralna,
jer poseduju hiralnu ravan zasniva se na pravilu sekvence, kao i na slede}im
dodatnim pravilima (Shema 3).

H
a
c
b
pilot-atom
pilot-atom
O O
COOH
CH
2
(CH
2
)
n
pilot-atom
a b
c
1 2

konfiguracija: pS pS
Shema 3

Dodatna pravila za definisanje konfiguracije u slu~aju planarne hiralnosti:
1. Odre|ivanje hiralne ravni, a to je ravan dvogube veze u slu~aju trans-ciklooktena (1),
odnosno ravan benzenovog prstena za jedinjenje 2.
2. Biranje najbli`eg atoma najvi{eg prioriteta koji nije u odabranoj hiralnoj ravni. Takav
atom koji se obele`ava strelicom naziva se pilot-atom. Za jedinjenje 1 postoje dva takve
ekvivalentna atoma (ozna~eni strelicama), a za jedinjenje 2 samo jedan tako|e ozna~en
strelicom.
3. Numerisanje i odre|ivanje prioriteta tri susedna atoma a, b i c u hiralnoj ravni polaze}i
od atoma a koji je vezan za pilot-atom.
Re~nik stereohemijskih principa, pravila i pojmova

159
Za jedinjenje 1, polaze}i od pilot-atoma sa desne strane, red prioriteta je: c > a > b. Ova tri
atoma opisuju niz koji je orijentisan u smeru suprotnom kretanju kazaljke na satu. Prema
tome, apsolutna konfiguracija jedinjenja 1 je pS.
Za jedinjenje 2 red prioriteta je: a > b > c. Ova tri atoma opisuju niz koji je tako|e
orijentisan u smeru suprotnom kretanju kazaljke na satu. Prema tome, i apsolutna
konfiguracija jedinjenja 2 je pS.


Retencija konfiguracije

Ovaj pojam primenjuje se za reakciju u kojoj je relativni prostorni raspored
(relativna konfiguracija) na reaktivnom centru identi~an u polaznom jedi-
njenju i proizvodu.
Prilikom supstitucije reagens prilazi reakcionom centru sa iste strane, zna~i
homofacijalno, u odnosu na odlaze}u grupu. Faza eterifikacije (R)-(+)-ciklo-
heksilmetilkarbinola u datom primeru vr{i se uz retenciju konfiguracije.

CH
3
H HO
R
CH
3
H HO
R
CH
3
H CH
3
O
R
H
2
kat.
K, CH
3
I

Redukcija (R)-(+)-fenilmetilkarbinola kao i eterifikacija vr{e se bez raskidanja veza na
hiralnom centru.



Rotaciona barijera

Ozna~ava energetsku barijeru koja odgovara razlici datog minimuma i ma-
ksimuma potencijalne energije za interkonverziju grani~nih konformacionih
struktura koje se dobivaju rotacijom oko izabrane proste veze.
Konformaciona slika butana pokazuje da postoje tri razli~ita energetska
minimuma koji odgovaraju dvema kosim (gauche) konformacijama butana
iste energije (takozvane degenerisane konformacione strukture C
2
simetrije),
i najstabilnijoj anti konformaciji. Ona je ni`e energije zbog odsustva odbo-
jnih Me/Me interakcija van der Waals-ovog tipa u kosim formama.

Re~nik stereohemijskih principa, pravila i pojmova

160

Slika. Energetski dijagram butana i konformacione strukture koje odgovaraju
maksimumima i minimumima u funkciji diedarskog ugla

Na dijagramu se mogu uo~iti tri energetske barijere izme|u anti i kosih kon-
formera (rotamera). Dve barijere odgovaraju prelasku iz kosih konformacija
u eklipsne konformacije sa parom eklipsnih Me/H interakcija (diedarski
ugao 120° i -120°; energetski maksimum B odgovara diedarskom uglu
120°), i jednoj najvi{oj barijeri kada se dosti`e maksimum na energetskom
dijagramu koji odgovara sinperiplanarnoj konformaciji (diedarski ugao 0°)
sa izrazito nepovoljnim Me/Me interakcijama.
Videti odrednice: Etanska barijera, Skeletne formule i Klyne-Prelogova specifikacija.


Rotamer(i)

Sinonim za seriju grani~nih konformacionih struktura prikazanih Newman-
ovim projekcionim formulama, koje se dobijaju rotacijom oko jedne, ili vi{e
prostih veza.
Primer se odnosi na {est rotamera 1,2-dijodoetana (Shema), uz naznaku da
u ovim rotamerima dva atoma joda odre|uju vrednost diedarskog (torzio-
nog) ugla.








Re~nik stereohemijskih principa, pravila i pojmova

161
Konformacione strukture u funkciji rotacije oko C-C veze od 0° do 360°
o o o
o
τ = -60 τ = -120
τ = 180
τ = 120
o
τ = 60
o
τ = 0
H
H
I
I
H H
I
H
H
H
H
I
H
I
H
H
H
I
H
H
I
H
H
I
H
H
I I
H
H
H
H
I
H
I H
1
2
3
5 4
300
o o
240
6
rotacija za rotacija za


Torzioni ugao od -60° koji ozna~ava -sk
konformaciju 6 u skladu sa Klyne-Prelogo-
vom notacijom, odgovara na potencijal-
nom energetskom dijagramu* rotaciji od
300°; torzionom uglu od -120° (-ak konfor-
macija 5) odgovara rotacija od 240°.

*Potencijalni energetski dijagram
pokazuje zavisnost potencijalne energije
molekulskog sistema od odre|enog
strukturnog parametra. Ovde je re~ o
potencijalnoj energiji konformacija u
zavisnosti od torzionog ugla.

Shema

Videti definicije: Diedarski ugao i Newman-ova projekcija.


R, S obele`avanje

Stereohemijske oznake u CIP-sistemu za definisanje apsolutne konfiguracije
hiralnih centara.
Nakon odre|ivanja prioriteta (pravilo sekvence) ~etiri supstituenta vezana za
hiralni centar, supstituent najni`eg prioriteta se orijenti{e, u skladu sa hiral-
nim pravilom, dalje od posmatra~a (bez obzira da li je re~ o modelu, Fisch-
er-ovoj projekcionoj formuli ili klinastoj perspektivnoj formuli, ili molekul-
skom modelu). Kada je strelica povu~ena od supstituenta najvi{eg prioriteta
ka drugom i zatim tre}em, orijentisana u smeru kazaljke na satu [primer (R)-
alanin], tada je hiralni centar R konfiguracije. (lat. rectus -pravo). Kada je
orijentacija supstituenata u smeru suprotnom kretanju kazaljke na satu [pri-
mer (S)-alanin], hiralni centar se obele`ava kao S (lat. sinister -levo).

C NH
2
H
CO
2
H
CH
3
C
NH
2 H
CO
2
H
H
3
C
C
CH
3
H
2
N
CO
2
H
H

(R)-alanin

Re~nik stereohemijskih principa, pravila i pojmova

162
C H H
2
N
CO
2
H
CH
3
C NH
2
H
3
C
CO
2
H
H
C NH
2
HO
2
C
H
CH
3

(S)-alanin
Prioritet susptituenata: NH
2
> CO
2
H > CH
3
;
H kao atom nanjni`eg prioriteta orijentisan je u klinastoj formuli (R)-alanina, kao i Fischer-
ovoj (S)-alanina pozadi (ili iza posmatra~a)

Napomena: oznake sa donjim indeksom -simbolom elementa-, kao na primer R
N
, S
Si
i
tome sli~no, ozna~avaju hiralne centre azota, silicijuma, ili nekog tre}eg atoma.



s-cis, s-trans

Na~in obele`avanja konformacionih struktura u konjugovanim dienima, kao
{to je butadien (1) i α,β-nezasi}enim aldehidima ili ketonima (strukture 2-4)
u funkciji rotacije oko proste C-C veze koja povezuje dve konjugovane
dvogube veze.
Prostorni raspored izme|u dve konjugovane veze u sinperiplanarnoj
konformaciji 1 koji se obele`ava kao s-cis, je takav da odgovara, u funkciji
rotacije oko pomenute veze, torzionom uglu od 0°. U slu~aju antiperiplanar-
ne konformacije 1 (s-trans konformacija) torzioni ugao je 180°. Od dve pri-
kazane planarne konformacije 1,3-butadiena, s-trans je znatno stabilnija od
s-cis u kojoj postoje nepovoljna van der Waals-ova odbijanja izme|u H-ato-
ma na C(1) i C(4). Identi~ne konformacije postoje i u slu~aju α,β-neza-
si}enh aldehida i ketona, kao {to je to prikazano za α,β-nezasi}eni keton 2.
Ravnote`na raspodela s-trans i s-cis konformacionih oblika ovog ketona
zavisi tako|e od van der Waals-ovih interakcija izme|u supstituenata,
ozna~enog vodonika i alkil grupe R (Tablica). One su minimalne kada je ta
grupa metil i molekul tada postoji uglavnom u obliku s-trans konformera.
Zamenom metil grupe voluminoznijim grupama udeo s-cis konformera 2
progresivno raste sa voluminozno{}u grupe. van der Waals-ove interakcije
izme|u najvoluminoznije terc-butil grupe i vodonika se do te mere pove}a-
vaju da je ravnote`a potpuno pomerena u smeru s-cis izomera. Ne{to manje
prostorno zahtevne grupe, etil i izopropil, srazmerno svojoj veli~ini, pome-
raju ravnote`u u smeru s-cis konformera.
Re~nik stereohemijskih principa, pravila i pojmova

163
H
H
H
H
H
H
H
H
H
H
H H
1
4

1( s-trans) 1 (s-cis)
(antiperiplanarna) (sinperiplanarna)
O
CH
3
CH
3
O
CH
3

3 (s-trans) 4 (s-cis)




O
R H
R
O H

2 (s-trans) 2 (s-cis)
Tablica. Ravnote`na raspodela 2 (s-trans) i
2 (s-cis) konformera
0,7
0,55
0,3
0,0
0,3
0,45
0,7
1,0
R s-trans s-cis
Me
Et
izo-Pr
terc-Bu




Sinklinalan (sk)
(sinonim - kosi)

U molekulu ili delu molekula X-A-B-Y, supstituenti X i Y su sinklinalni
kada je torzioni ugao (τ) izme|u X i Y du` centralne A-B veze +60° ± 30°
(+sk) ili -60° ± 30° (-sk). Idealan diedarski ugao za stepeni~aste konformaci-
je iznosi 60°.

τ
A
B X
Y


τ = 60° (u idealnom slu~aju)
Videti definicije: Diedarski ili torzioni ugao i Specifikacija torzionog ugla.


Sinperiplanaran (sp)
(sinonim - anti)

U molekulu ili delu molekula X-A-B-Y, supstituenti X i Y su sinperipla-
narni kada je torzioni ugao (τ) izme|u X i Y du` centralne A-B veze +0° ±
30° (± sp).

Re~nik stereohemijskih principa, pravila i pojmova

164
A
B
X
Y

τ = 0° (u idealnom slu~aju)
Videti definicije: Diedarski ili torzioni ugao i Specifikacija torzionog ugla.


Skeletne formule

Skra}eni na~in prikazivanja skeletne strukture acikli~nih i cikli~nih moleku-
la pomo}u veznih crtica u kojima ugljenikovi atomi nisu nazna~eni, kao i
oni vodonikovi atomi koji nisu deo funkcionalne grupe (strukture 1-3).
Podrazumeva se da su ugljenikovi atomi na kraju niza i na temenima veza,
odnosno da broj vodonikovih atoma odgovora ~etvorovalentnom ugljeniko-
vom atomu.

H
2
C
H
3
C
CH
3
H
H
H
2
C
H
3
C
C
H
2
H
H
OH
OH
H
H
H
H
H
H
H H
1
2
3


Naredna Shema prikazuje grani~ne konformacije butana 1-4 prema rastu}oj
stabilnosti pomo}u skeletnih, dijagonalnih, klinastih i Newman-ovih formu-
la.
GRANI^NE KONFORMACIJE BUTANA

skeletna dijagonalna klinasta Newman-ova

H
H
Me
H
Me
H
Me
H
H
Me
H
H H
Me
H
Me
H
H

1
Re~nik stereohemijskih principa, pravila i pojmova

165
Sinperiplanarna (eklipsna) konformacija butana

Me
H
H
Me
H
H
H Me H
Me
H
Me
H
H
H
H
Me
H

2
Antiklinalna konformacija butana

Me
H
H
H
Me
H
Me
H
H
H
Me
H
H
Me
H
H
H
Me
H

3
Sinklinalna (kosa) konformacija butana

Me
H
H
H
H
Me
Me
H
H
H
H
Me
H
H
H
H
Me
Me
H

4
Antiperiplanarna (stepeni~asta) konformacija butana
Shema


Specifi~na rotacija

Fizi~ka konstanta hiralne supstance definisana formulom:
[α]
D
= α / l c
u kojoj α predstavlja eksperimentalno izmerenu rotaciju polarizovane sve-
tlosti i izra`ava se u stepenima, l je du`ina kivete u decimetrima i c je kon-
centracija supstance u gramima po mililitru.
Faktori koji uti~u na veli~inu opti~ke rotacije, pored prirode uzorka, su i de-
bljina uzorka (zavisi od du`ine kivete), koncentracija uzorka (ili gustina u
slu~aju ~iste supstance), rastvara~, temperatura i talasna du`ina svetlosti.
Ova formula va`i i za ~iste te~nosti bez rastvara~a i tada kao vrednost za c
figurira gustina. Zavisnost specifi~ne rotacije od talasne du`ine i temperatu-
re obi~no se navode u obliku donjeg i gornjeg indeksa.



Re~nik stereohemijskih principa, pravila i pojmova

166
Specifikacija torzionog ugla

Sistem definisanja torzionog (diedarskog) ugla (τ) izme|u atoma (ili grupa)
X i Y du` veze A-B konformacionih struktura tipa X-A-B-Y (na primer,
strukture 1 i 2).
Videti definiciju “Diedarski ugao”.

Torzioni ugao, koji jednozna~no opisuje datu konformacionu strukturu, de-
finisan je u ovom sistemu kombinacijom tri znaka: + ili −; sin ili anti i
periplanaran ili klinalan (videti simbole, kao na primer, +ak ili −sp).
Odre|ivanje ovih znakova zasniva se na odgovaraju}oj podeli kruga u {est
delova (Shema, krug D), kako je to postupno opisano pomo}u prikazanih
krugova od A do D.

Pozitivan τ (niz posmatran od X ⇒ Y)
Y
X
B
A
τ
A
B
X
Y
τ

1

Negativan τ
Y
X
B
A
τ

2

+
_
sin
anti
-90
o
+90
o
180
o
0
o
A B


Krug A: zapadna (-) i isto~na (+) strana
Znak + koristi se za pozitivan torzioni
ugao ~ija se vrednost nalazi u opsegu od 0°
do 180°, a znak - za negativni torzioni
ugao od 0° do -180° (krug A);

Krug B: severna i ju`na strana
Oznaka sin ozna~ava da je torzioni ugao
manji od 90°, a anti da je ve}i od 90° (krug
B), i to bez obzira na + ili - znak.
-30 +30
-150 +150
klinalan
klinalan
periplanaran
periplanaran
C
-sp +sp
+sc
-ac
-ap +ap
+ac
D
-sc


Krug C:
Oznaka periplanaran obuhvata oblast torzi-
onog ugla od -30° do + 30° i oblast od 150°
do +150°; oznaka klinalan opisuje uglove
od +30° do +150° i od -30° do -150° (krug
C).
Krug D:
Na kraju, kombinovanjem sva tri kruga, A,
B i C, dobiva se krug D. Ovaj je podeljen u
{est delova sa definisanim torzionim
uglovima, koji opisuju {est grani~nih
konformacija datih jednozna~nim
simbolima. Oni se sastoje od tri pomenuta
znaka (+ ili -, sin ili anti i klinalan ili
periplanaran).
Shema
Re~nik stereohemijskih principa, pravila i pojmova

167


Torzioni ugao


Opis
konformacije

Simbol

0°± 30° ± sinperiplanaran

± sp

+60 ± 30°
sinklinalan

+ sk

+120 ± 30°

antiklinalan + ak

+180 ± 30°

± antiperiplanaran

± ap

-120 ± 30°

- antiklinalan

- ak

-60 ± 30°

- sinklinalan - sk

Veoma ~esto u starijoj hemijskoj literaturi oznakama sin ili eklipsni ozna-
~ava se torzioni ugao od 0°, oznakom kosi torzioni ugao od 60°, i kona~no,
oznakama anti, ili re|e trans, torzioni ugao od 180°.


Spontano razlaganje

Razdvajanje enantiomera iz rastvora ili stopljenog racemata spontanom kris-
talizacijom, koje je mogu}e samo kada je racemat konglomerat* u ~vrstom
stanju.

OH
Me
O
Me O
NO
2
NO
2

1 2
Racemski alkohol 1 je te~na supstanca na s.t.; estarski derivat 2 je konglomerat (t.t. 123
°C); kristalizacijom uz sporo hla|enje mogu}e je odvojiti mehani~kim putem homohiralne
kristale jednog i drugog enantiomera (klasi~no Pasteur-ovo razlaganje).
*Ekvimolarna mehani~ka smesa kristala koji predstavlja eutekti~nu smesu dva
enantiomera.



Re~nik stereohemijskih principa, pravila i pojmova

168
Stati~ka stereohemija

Oblast stereohemije koja razmatra stereohemijske karakteristike molekula
kao stati~kih objekata, bez naglaska na dinami~ke procese koji zavise od
molekulskog oblika reaktanata i produkata, prostornih karakteristika predlo-
`enih intermedijera i prelaznih stanja.
Preciznije, predmet prou~avanja stati~ke stereohemije odnosi se na
(i) predvi|anje broja stereoizomera molekula definisane konstitucije;
(ii) odre|ivanje njihove strukture (pored konstitucije to obuhvata konfi-
guraciju i konformaciju molekula) i relativne energije (tzv. molekulska
arhitektura) kao i odre|ivanje
(iii) fizi~kih i spektralnih osobina. Drugim re~ima, stati~ka stereohemija (ili
stereohemija molekula) na osnovu fundamentalnih principa i ustanovljenih
definicija opisuje prostorni raspored trodimenzionalnih (3D) molekula.



Stepeni~asta “podeljena” (bisecting) konformacija
(eng. bisect-podeliti); u geometriji podeliti na dva jednaka dela

Jedan tip konformacija od dva mogu}a*, koji postoji u slu~aju nezasi}enih
jedinjenja op{te formule
R
3
C-C(A)=X
1
u kojoj grupe R i A ozna~avaju vodonik ili alkil grupu, a X ozna~ava CH
2
,
NH ili O.
U takvoj konformaciji, ilustrovanoj za 1-buten (struktura 2), =CH
2
grupa (X
u op{toj formuli) je antiperiplanarna u odnosu na metil-grupu (jedna od
grupa R u op{toj formuli). Torzioni ugao izme|u =CH
2
grupe i bilo kojeg od
dva vodonikova atoma na C(3), u funkciji rotacije oko C(2)-C(3) veze,
iznosi oko 60°.
Konformacije ovog tipa su u principu nestabilnije od eklipsnih konformacija
koje pripadaju drugom tipu.
Newman-ova projekcija favorizovane eklipsne konformacije, koja pripada
drugoj grupi konformacija op{te formule 1, prikazana je za molekul acetal-
dehida (struktura 3). Vodonikov atom metil-grupe u ovoj konformaciji je u
eklipsnom polo`aju sa karbonilnim kiseonikom (torzioni ugao 0°). U nesta-
Re~nik stereohemijskih principa, pravila i pojmova

169
bilnijoj stepeni~astoj (“podeljenoj”-bisecting) konformaciji acetaldehida
(struktura 4) ovaj ugao je oko 60°.

Stepeni~asta konformacija 1-butena
H
H
H
H H
H
3
C
CH
2
H
H
CH
3
H

2
Newman-ova klinasta
formula formula

Grani~ne konformacije acetaldehida
H
O
H
H
H
H
O
H H
H

3 4
eklipsna “podeljena”

Eklipsna konformacija acetaldehida je stabil-
nija za oko 1 kcal/mol od stepeni~aste (“pode-
ljene”).

*Drugi tip (grupa ili familija) konformacija za nezasi}ena jedinjenja op{te formule 1 su
EKLIPSNE KONFORMACIJE.


Stereoelektronski efekti

U {irem smislu re~i stereoelektronski efekat obuhvata odnos izme|u
(a) strukture jedinjenja i njegovih fizi~kih osobina, odnosno
(b) strukture jedinjenja i njegove reaktivnosti, a koji zavise od geometrije
orbitalnih interakcija bitnih za pomenute osobine, ili odre|ene tipove reak-
cija.
Prvi primer ilustruje zna~aj stereoelektronskog efekta na preferencijalnu ap-
strakciju aksijalnog α-vodonikovog atoma (H
a
) prilikom enolizacije ciklo-
heksanona. Isto tako, u povratnoj reakciji protonovanja enolizovanog ciklo-
heksanona (ketonizacija) ili bromovanja, dolaze}i supstituent (H
+
ili Br
+
)
tako|e zauzima aksijalnu orijentaciju.

Primer 1
H
a
H
e
O
O
H
e
:B +

Enolizacija ketona, kao i reversna reakcija ketonizacije enola vr{e se preko istog pre-
laznog stanja tako da identi~na geometrijska orijentacija orbitala smanjuje energiju
prelaznog stanja u oba smera. Energija prelaznog stanja za enolizaciju je na minimu-
mu kada je p orbitala ugljenika, nastala apstrakcijom vodonika (sp
3
⇒p promena), pa-
ralelna sa p orbitalom karbonilnog ugljenika, jer tada dolazi do njihovog maksi-
malnog preklapanja u procesu stvaranja dvogube veze.
Re~nik stereohemijskih principa, pravila i pojmova

170
Primer 2 se odnosi na E2 reakcije i mo`e se razmatrati kao jedan od op{tih
slu~ajeva stereoelektronske kontrole u organskoj hemiji: u prelaznom stanju
anti raspored odlaze}e grupe X i β-vodonikovog atoma tako|e je neophodan
uslov za maksimalno preklapanje orbitala koje vodi stvaranju dvogube veze.
U konkretnom slu~aju, cis-cikloheksil-derivat 1 u konformaciji sa diaksijal-
nim anti-polo`ajem nazna~enog vodonikovog atoma i odlaze}e grupe je od-
li~an prekursor za ovakav tip reakcije. Suprotno tome, dehidrobromovanje
trans-analoga 2 (ne postoji neophodan anti-raspored) se vr{i daleko sporije.

Primer 2
H
X
a
b
a
b
B
β
a
b
a
b
anti

Br
Bu
t
H
Br
Bu
t
H

1 2
cis-4-t-Butilcikloheksil bromid (1) reaguje 50 000 br`e od trans-analoga 2 u E2
reakciji zbog anti polo`aja H i Br.

U u`em smislu takav efekat ili efekti odre|uju osobine i reaktivnost hemij-
skih vrsti u zavisnosti od orijentacije (stereohemije) popunjenih ili nepopu-
njenih elektronskih orbitala u prostoru, kao {to je pokazano u primeru 3.

Primer 3
1
+
OH
NO
2
OH
Me
O
O
O
NO
2
Me
hidroliza

3
1
O
O
NO
2
Me

4

Antiperiplanaran raspored nazna~enog elektronskog para i C(1)-O veze u aksijalnom
acetalu 3 ima povoljan stereoelektronski efekat na reaktivnost acetala i brza hidroliza
vr{i se eliminacijom p-nitrofenoksidnog jona. Suprotno tome ekvatorijalni acetal 4 hi-
drolizuje znatno sporije jer ne postoji mogu}nost delovanja stereoelektronskog efekta.

Re~nik stereohemijskih principa, pravila i pojmova

171
Stereoelektronski faktori ovog tipa tako|e uti~u presudno na tendenciju ele-
ktronegativnih grupa na C(1) atomu piranoznog prstena da zauzmu aksijalni
polo`aj, uprkos nepovoljnih sternih interakcija.

Videti odrednicu: Anomerni efekat.

Stereohemija

Grana hemije koja prou~ava trodimenzionalni raspored atoma u molekulu
(hemija u tri dimenzije, 3D, odnosno strukturu molekula u tri dimenzije).
S obzirom na to da svi molekuli postoje u tri dimenzije, logi~no proizilazi
da je trodimenzionalna struktura organskih molekula od izuzetnog zna~aja u
svim oblastima hemije, odnosno da je hemija uvek i stereohemija. Tradicio-
nalno se deli na stati~ku hemiju (stereohemija molekula) i dinami~ku hemiju
(stereohemija reakcija).
Videti definicije: Dinami~ka stereohemija i Stati~ka stereohemija.


Stereohemijski efekat memorije
Stereohemijsko razlikovanje heterotopnih liganada ili lica u enzimski katali-
zovanim procesima koji se vr{e stereospecifi~no, ili sa visokim stepenom
stereoselektivnosti.
Jasan primer koji ubedljivo ilustruje biohemijsko razlikovanje enantiotopnih
liganada H
S
i H
R
molekula etanola 1 (Shema 1) zasnovan je na
(a) enzimskoj oksidaciji prohiralnog molekula etanola u acetaldehid dej-
stvom enzima alkohol dehidrogenaze (izolovanog iz kvasca ili svinjske
jetre), koja se vr{i u prisustvu oksidacionog oblika koenzima, nikotinamid
adenindinukleotida (NAD
+
). U kontekstu stereohemijskog efekta memorije
ovaj proces oksidacije etanola razmatra se zajedno sa
(b) stereospecifi~nom redukcijom ovog acetaldehida u etanol (Shema 2),
tako|e dejstvom alkohol dehidrogenaze, ali u prisustvu redukcionog oblika
istog koenzima (NADH). Proces redukcije povezan je sa biohemijskim
razlikovanjem enantiotopnih lica acetaldehida.
U okviru ova dva povezana procesa postavljaju se dva pitanja:
(i) koji metilenski vodonikov atom etanola, H
S
ili H
R
, se elimini{e u procesu
oksidacije, i
Re~nik stereohemijskih principa, pravila i pojmova

172
(ii) da li se vodonik adira na prohiralnu C=O grupu acetaldehida sa Re ili Si
lica u reakciji redukcije?
Danas je poznato na osnovu detaljnog prou~avanja, da oksidacija (S)-1-deu-
teroetanola (1) inkubacijom sa enzim-koenzim sistemom daje isklju~ivo
acetaldehid-1-d (2) (Shema 1), a da se inkubacijom (R)-1-deuteroetanola (1)
proizvodi acetaldehid (2) bez deuterijuma.
S druge strane povratna enzimska redukcija acetaldehida-1-d (2) daje (S)-1-
deuteroetanol (1) bez gubitka deuterijuma u toku ~itavog procesa (Shema 2).
Ovakav stereohemijski ishod potvr|uje da se vodonik i deuterijum deuteri-
sanih molekula alkohola me|usobno ne me{aju. To zna~i, na primer, da se u
saglasnosti sa "stereohemijskim efektom memorije" jedan te isti pro-R
vodonikov atom iz (S)-1-deuteroetanola (1) elimini{e u reakciji oksidacije i
zatim ponovo uvodi u molekul redukcijom acetaldehid-1-d (2).
OH
H D
CH
3
NAD
+
, enzim
NADH, H
+
H
3
C
D
O
OH
H
R
H
S
CH
3
prohiralni etanol sa
enantiotopnim H atomima
1

(S)-1-deuteroetanol (1) acetaldehid-1-d (2)


OH
D H
CH
3
NAD
+
, enzim
NADD, H
+
H
3
C
H
O

(R)-1-deuteroetanola (1) acetaldehid (2)
Shema 1

Stereospecifi~an proces redukcije podrazumeva razlikovanje enantiotopnih
lica prohiralne karbonilne grupe acetaldehida koja se vr{i isklju~ivo Re-adi-
cijom vodonika (Shema 2).


Re~nik stereohemijskih principa, pravila i pojmova

173
OH OH
N
CONH
2
O
P O O
O
P HO O
O
OH OH
N
N
N
N
NH
2


NAD
+
Enantioselektivna redukcija acetaldehida-1-d (2) Re
prilazom NADH

N
H
R
H
S
CONH
2
H
3
C
D
O
OH
H D
CH
3
N
CONH
2
+

Shema 2


Stereogeni element

Stereogeni centar, osa ili ravan predstavljaju, svaki za sebe, stereogeni
element koji je uzrok stereoizomerije u datom molekulu.
Zamenom dva supstituenta u takvim molekulima, kao {to su a i b u op{tem
tetraedarskom modelu Cabcd (primer i), bifenilu (ii), u alenu tipa
abC=C=Cab (iii), ili alkenu tipa abC=Cab (iv), dobija se novi stereoizo-
mer.
U zavisnosti od vrste stereoizomera koji su dobiveni na takav na~in razliku-
jemo dve grani~ne situacije.
(a) Kada je stereogeni element hirotopan, {to zna~i da se nalazi u hiralnom
molekulu (primeri i, ii i iii), tada govorimo o hiralnom centru, ravni ili osi.
To zna~i da su svi stereoizomeri u tim slu~ajevima hiralni.
(b) Ukoliko se radi o ahirotopnom elementu kao u slu~aju alkena tipa
abC=Cab (iv) takvi termini su neodgovaraju}i. Korektnije je tada definisati
centar, ravan ili osu kao stereogene elemente. Drugim re~ima, stereogeni
element mo`e, ali ne mora biti uvek hiralan. Svi hiralni centri su me|utim
uvek i stereogeni.



Re~nik stereohemijskih principa, pravila i pojmova

174
(i)
Ph
OH
H
CH
2
NHCH
3
Ph
H
HO
CH
2
NHCH
3

(R) (S)

(ii)
O
2
N
HO
2
C
CO
2
H
NO
2
O
2
N
HO
2
C
NO
2
CO
2
H

aS aR

(iii)
C C C
CO
2
H
H
Ph
H
C C C
H
CO
2
H
Ph
H

aR aS

(iv)
Me
H
Ph
Et
Me
Ph
H
Et

Z E
Zamenom mesta dva bilo koja supstituenta u strukturama pod i do iv dobija se novi
stereoizomer. Svi molekuli poseduju stereogeni element: hirotopan za i do iii, jer su svi
molekuli hiralni, ali ahirotopan u iv, jer je re~ o ahiralnim molekulima.

Stereoheterotopan

Konstituciono identi~ni ligandi (homomorfni) koji postoje u jednom od dva
mogu}a me|usobna odnosa: (i) kao enantiotopni kada se parcijalnom zame-
nom jednog ili drugog dobivaju enantiomerni proizvodi, odnosno kao dia-
sterotopni kada se na isti na~in grade diastereomerni proizvodi.
(ii) Sli~no se razmatraju stereoheterotopna lica koja mogu biti enantiotopna
ili diastereotopna kada se parcijalnom adicijom na dvogubu vezu sa jedne,
odnosno druge strane lica, stvaraju enantiomerni, odnosno diastereomerni
proizvodi.* Konstituciono ekvivalentni ligandi (HOMOMORFNI) u
molekulu mogu postojati me|usobno u jednom od tri odnosa: kao
homotopni,* enantiotopni ili diastereotopni (Shema).
Shematski deo (i) omogu}ava nedvosmisleno razlikovanje prostornih (ili to-
polo{kih) odnosa dva liganda u istom molekulu. Isto tako na osnovu opisane
analize prostornih odnosa reaktanata prilikom analize adicije na dvogubu
vezu, klasifikacija gornjeg i donjeg lica molekula mogu}a je pomo}u
slede}eg op{teg dijagrama (Shema, deo ii).



Re~nik stereohemijskih principa, pravila i pojmova

175
(i)
C
H
R
R
D
C
H
R
R
D
1
2
1
2
C
H
R
R
H
1
2
1
1
2
2
1
2

Kada su 1 i 2 enantiomeri polazna supstanca
je ahiralna, a atomi H
1
i H
2
su enantiotopni.
Kada su 1 i 2 diastereomeri, polazna sup-
stanca je hiralna, a atomi H
1
i H
2
diastereo-
topni.

(ii)
C O
R
R
C
OH
R
R
CN
HCN
C
OH
R
R
CN
1
2
1
2
1
2
3
4

Kada su 1 i 2 enantiomeri, polazna supstan-
ca je ahiralna, a lica C=O veze su enantioto-
pna.
Kada su 1 i 2 diastereomeri, polazna sup-
stanca je hiralna, a lica C=O veze su diaste-
reotopna.


(i) Topolo{ko razlikovanje homomorfnih atoma i grupa u molekulu
Dva liganda istog molekula
naizmeni~no se suptitui{u
Da li su proizvodi
supstitucije razli~iti?
heterotopni homotopni
Da Ne
Da li su proizvodi
supstitucije konstituciono
razli~iti?
konsituciono
heterotopni
Da li proizvode supstitucije
karakteri{e odnos predmeta i
lika u ogledalu ?
stereoheterotopni
enantiotopni diastereotopni
Da Ne
Ne Da



Re~nik stereohemijskih principa, pravila i pojmova

176
(ii) Topolo{ko razlikovanje dva lice u molekulu sa dvogubom vezom
Molekul sa dvogubim vezama ima
dva lica, koja se u dvodomenzionalnom
modelu porede jedno s drugim
Da li su lica razli~ita?
heterotopna homotopna
Da Ne
Da li se lica odnose
kao lik i predmet
enantiotopna
diastereotopna
Da Ne

Shema

Napomena:Diastereotopni i enantiotopni ligandi ili lica se u principu nazivaju
stereoheterotopni ligandi ili lica, kao {to se diastereomeri i enantiomeri nazivaju
stereoizomeri.
Videti odrednicu: Homotopan.


Stereoizomeri

Izomeri identi~ne konstitucije koji se razlikuju u konfiguraciji (razli~iti ras-
pored atoma u molekulu u prostoru. Dele se na enantiomere i diastereomere
(strukture 1-6).

Enantiomeri
S R
CHO
H Br
CH
2
OH
CHO
Br H
CH
2
OH

1 2
Diastereomeri (cis-trans ili
Z/E izomerija)
C C
Br Br
H H
C C
H Br
Br H
3 4
Diastereomeri
CHO
OH H
OH H
CH
2
OH
CHO
OH H
H HO
CH
2
OH
R
RR
S R

5 6

Izomeri iste molekulske formule dele se na konstitucione izomere i stereo-
izomere (Shema 1). Ispravi c u shemi 1

Re~nik stereohemijskih principa, pravila i pojmova

177
Izomerna jedinjenja
(identi~na molekulska formula)
Konstitucioni
izomeri
Enantiomeri Diastereomeri
Stereoizomeri


Shema 1

U {irem smislu stereoizomeri obuhvataju, pored konfiguracionih izomera, i
konformacione izomere koji nastaju rotacijom oko prostih veza. Energetska
barijera, ve}a od pribli`no 25 kcal/mol, je neophodna da bi se takvi konfor-
macioni stereoizomeri odvojili na sobnoj temperaturi. Razmatranje prostor-
nih odnosa u jedinjenjima iste konstitucije, a razli~ite konfiguracije mogu}a
je pomo}u slede}e op{te Sheme 2.

Dva jedinjenja iste konstitucije,
a razli~ite konfiguracije
Da li stereoformule ovih
jedinjenja karakteri{e
odnos predmeta i lika
koji se ne poklapaju?
Enantiomeri Diastereomeri
Da
Ne
Da li se enantiomeri
transformi{u jedan u
drugi rotacijom oko
proste veze?
Da li se diastereomeri
transformi{u jedan u
drugi rotacijom oko
proste veze?
Diastereomorfne
konformacije
Diastereomorfne
konfiguracije
Enantiomorfne
konfiguracije
Enantiomorfne
konformacije
Da Da
Ne Ne


Shema 2

Re~nik stereohemijskih principa, pravila i pojmova

178

Stereokonvergentan

Pojam koji se koristi za hemijske procese u kojem polazne, stereohemijski
razli~ite supstance daju identi~ne proizvode.
Tako se, na primer, anhidrid maleinske kiseline stvara dehidratacijom male-
inske kiseline 1 pod blagim uslovima, kao i fumarne kiseline 2, ali pod zna-
tno drasti~nijim uslovima. Iz sternih razloga trans-kiselina 2 ne mo`e dehi-
dratacijom nagraditi trans-anhidrid, ve} cis-anhidrid. Termalna izomerizaci-
ja fumarne kiseline u maleinsku kiselinu je svakako faza koja prethodi dehi-
drataciji.

C
C
CO
2
H
HO
2
C
H
H
C
C
CO
2
H
H
H
CO
2
H
O
O
O
Δ
H
2
O -
H
2
O -
Δ Δ
1
2


Napomena: Anhidrid maleinske kiseline iz fumarne kiseline (2) nije dobiven stereospe-
cifi~nim procesom, ve} kao rezultat termodinami~ki kontrolisane reakcije.


Stereomutacija

Pojam koji podrazumeva transformaciju jednog stereoizomera u drugi,
procesom epimerizacije, racemizacije ili asimetri~nom transformacijom.
Videti odrednice: Epimerizacija, Racemizacija i Asimetri~na transformacija.


Stereoregularni polimeri
Polimeri koje karakteri{e regularno ponavljanje osnovne monomerne jedini-
ce (elementa) odre|ene strukture. Opis strukture podrazumeva definisanu
konstituciju i konfiguraciju monomerne jedinice. Polimeri sa jednim
Re~nik stereohemijskih principa, pravila i pojmova

179
stereogenim centrom u takvoj jedinici dele se na (I) izotakti~ne i (II)
sindiotakti~ne (akrilonitril je u ovim polimerima osnovna gradivna jedinica,
monomer, koja se polimerizuje). Izotakti~ni polimeri, kao {to je
(poli)akrilonitril, sadr`e samo jedan tip osnovne konfiguracione jedinice
(uvek identi~na konfiguracija stereogenog centra-struktura 1). Takvi
polimeri se defini{u kao homopolimeri za razliku od kopolimera koji su
sastavljeni od vi{e razli~itih monomera. Cijanidne grupe u fragmentu izo-
takti~nog polimera (predstavljenog klinastom “cik-cak” formulom nalaze se
uvek na jednoj strani u odnosu na ravan linearnog niza (sli~no, u modifiko-
vanoj Fischer-ovoj formuli grupe su na istoj strani). Sindiotakti~ni polimeri
s druge strane imaju dve osnovne konfiguracione jedinice suprotnih konfi-
guracija (1 i 2 za sindiotakti~an (poli)akrilonitril), a ponavljaju}a konfigura-
ciona jedinica 3, nije u tom slu~aju identi~na sa osnovnom konfiguracionom
jedinicom, odnosno ona je kombinacija obe osnovne konfiguracione jedini-
ce 1 i 2.

(I) Izotakti~ni (poli)akrilonitril

H
H
CN H
H
CN
H
CN
CN
H
H
H CN
HH
H CN
HH
H


C CH
2
CN
H
*
n

1
Konfiguraciona osnovna jedinica 1 u izotakti~-
nom (poli)akrilonitrilu se ponavlja u konstitu-
ciono ure|enom polimeru.
(II) Sindiotakti~ni (poli)akrilonitril

H
H
H
CN
H
H
CN
H
CN
H
CN
H
H
H
H
HH
CN
HH
H
NC


C CH
2
H
CN
*
n
C CH
2
CN
H
*
n

1 2
Strukture 1 i 2 su tipi~ne enantiomorfne kon-
figuracione osnovne jedinice za sindiotak-
ti~ni polimer, u ovom slu~aju (poli)akrilo-
nitril.

Stereoregularni polimeri sadr`e samo jednu vrstu osnovne konstitucione je-
dinice, koje su me|usobno povezane na ure|en na~in (glava-rep) (struktura
4), za razliku od neure|enih (atakti~nih) polimera sa sekvencama glava-
glava, rep-rep, glava-rep i tako dalje (struktura 5).

Re~nik stereohemijskih principa, pravila i pojmova

180

konfiguraciona
osnovna jedinica
C CH
2
H
CN
*
n
C CH
2
CN
H
*

3
konfiguraciona ponavljaju}a jedinica
sindiotakti~nog (poli)akriloanitrila

CH CH
2
CN
CH CH
2
CN CN
CH
2
CH CH CH
2
CN
glava glava rep rep

4
Delovi poli(akrilonitrila) sa ure|enom
konstitucijom


CH CH
2
CN
CH
2
CH
CN CN
CH
2
CH
rep rep glava glava

5
Delovi poli(akrilonitrila) sa neure|enom
konstitucijom



Stereoselektivnost

Karakteristika stereoselektivne reakcije u kojoj reaktant gradi dva ili vi{e
stereoizomernih proizvoda, ali se jedan stvara u vi{ku (stereoselektivna sin-
teza).
U reakcijama tog tipa stereogeni centar u molekulu nastaje na takav na~in
da je jedan od mogu}ih stereoizomera dominantan. Klasifikacija stereosele-
ktivnih reakcija polazi od jasnog strukturnog odnosu izme|u supstrata i pro-
izvoda, {to je ilustrovano op{tim primerima A i B. Ova klasifikacija ne uzi-
ma u obzir reakcioni mehanizam. Stereoselektivne reakcije mogu biti enan-
tioselektivne, ako se iz ahiralnog reaktanta stvara jedan enantiomer u vi{ku.
Tada govorimo o enantioselektivnosti. Reakcije se opisuju kao diastereose-
lektivne kada se jedan od diastereomera stvara kao glavni proizvod i to se
naziva diastereoselektivnost. Da bi se nagradili diastereomeri jedna od gru-
pa R
1
ili/i R
2
u reaktantu 1, odnosno 4 mora biti hiralna. Stepen diastereose-
lektivnost, odnosno selektivno razlikovanja lica u strukturi 1, ili liganada u
strukturi 2, zavisi kako od strukture reaktanta, tako i od tipa reakcije. Iden-
ti~no razmatranje va`i i za pojavu enantioselektivnosti, ali su tada polazni
supstrati ahiralni. U tom smislu, jedan od najva`nijih aspekata organske
sinteze prilikom dobivanja hiralnih jedinjenja je stereohemijska kontrola.



Re~nik stereohemijskih principa, pravila i pojmova

181
A-Enantioselektivnost i razlikovanje
(diferencijacija) lica*
C X
R
R
1
2
2
1
2
C
XH
R
R
Nu
C
XH
R
R
Nu
NuH
1
1
2
3

Enantiselektivnost zavisi od stepena razliko-
vanja lica prilikom prilaza reagensa NuH
prohiralnom sp
2
centru.

B-Enantioselektivnost i topolo{ko
razlikovanje liganada*
2
1
2
1
C
H
R
R
H
Y
C
H
R
R
Y
C
H
R
R
Y
1
1
2
2
4
5
5

Enantiselektivnost zavisi od stepena topo-
lo{kog razlikovanja liganada H
1
i H
2
kada
reagens Y prilazi sp
3
prohiralnom centru.

*Razlikovanje lica, odnosno liganada u slu~aju diastereoselektivnosti je identi~no, ali
prekursor mora imati bar jedan hiralni centar.
Redukcija 4-terc-butilcikloheksanona (6) sa LiAlH
4
u tetrahidrofuranu u ko-
joj se u vi{ku stvara ekvatorijalni trans-4-terc-butilcikloheksanol (7) aksijal-
nim napadom hidrida na karbonilnu grupu tipi~an je primer stereoselektivne
reakcije u kojoj nastaju diastereomerni alkoholi 7 i 8 sa ahiralnim stereoge-
nim centrima. Po{to su proizvodi diastereomerni alkoholi ova reakcija se
klasifikuje preciznije i kao diastereoselektivna.

O
OH
OH
LiAlH
4
THF +

6 7-trans (90%) 8-cis (10%)

Stereospecifi~ne reakcije

Reakcije u kojima stereoizomerno razli~iti polazni reaktanti pod identi~nim
uslovima daju stereoizomerno razli~ite proizvode.
Stereospecifi~na reakcija je poseban slu~aj stereoselektivne reakcije u kojoj
je stereoselektivnost = 100%. Tako, na primer, cis-2-buten (1) u stereospeci-
fi~noj reakciji bromovanja daje racemsku smesu, dok trans-2-buten (2) pod
identi~nim uslovima gradi mezo-oblik. Diastereomerni treo i eritro-1,2-di-
fenil-1-brompropani (3) i (4) stereospecifi~nom E2 eliminacijom daju trans,
odnosno cis-alken.
Re~nik stereohemijskih principa, pravila i pojmova

182
Stereoselektivnost koja je manja od 100% ne podrazumeva stereospecifi-
~nost.*

Tipi~ne stereospecifi~ne reakcije
H
Me
H
Me
Br
Me
Br
H
H Me
Br
Me
Br
H
H
Me
Br
2
+
R
R S
S

1 d,l par

Me
Me
H
H
Br
2
Br
Me
Br
H
Me H
R
S
Me
C Br H
C Br H
Me

2 mezo-oblik

Me
H
Ph
Ph
H
H
Br
Ph
Me
Ph
EtO K

3 trans-alken
Me
Ph
H
Ph
H
Ph
Br
H
Me
Ph
EtO K

4 cis-alken

*Pojam stereospecifi~nosti je pogre{no koristiti ~ak i za izrazito stereoselektivne reakcije.


Sterna energija

Pove}anje potencijalne energije jedinjenja, koja je zbog nepovoljne geome-
trije molekula jedinjenja (kompresije i istezanja veza) ve}a, nego {to bi se
o~ekivalo kada bi se uzele u obzir normalne energije veza.
Videti tako|e odrednicu: Energiju napona.


Sterna pomo}

Sterni efekat koji rezultira u pove}anoj reaktivnosti nestabilnijih ananko-
mernih derivata (naj~e}{e cikloheksanskog tipa) u pore|enju sa konfiguraci-
ono ili konformaciono stabilnijim derivatima.
Na primer, nestabilniji aksijalni cis-4-terc-butilcikloheksanol 1 oksiduje se
pomo}u hromne kiseline (CrO
3
u 90% sir}etnoj kiselini na 25 °C) do odgo-
varaju}eg ketona, pribli`no tri puta br`e od stabilnijeg ekvatorijalnog
alkohola 2.

Re~nik stereohemijskih principa, pravila i pojmova

183
t-Bu
OH
t-Bu
OH

1 2

Kineti~ki relevantne faze mehanizma oksidacije sekundarnih alkohola, pod
navedenim eksperimentalnim uslovima date su u Shemi.

Faza 1: Stvaranje hromne kiseline (brza faza)
(u rastvoru)
+ +
H
2
O CrO
3
H
+
HCrO
4
-

Faza 2: Esterifikacija
intermedijerni
hromatni estar
_
+
brza
faza
+ + +
H
2
O HCrO
4
-
H R
2
C O Cr
O
O
OH
H
R
2
C OH
H

Faza 3: Razlaganje hromatnog estra
+
R
2
C O Cr
OH
O
OH
spora
faza
_
+
R
2
C O Cr OH
O H
O

Shema

Efekat sterne pomo}i na razli~ite brzine oksidacije mo`e biti obja{njen na
osnovu slobodnih aktivacionih energija za oksidaciju alkohola 1 i 2. U
principu, sterno odbijanje je ve}e u osnovnom stanju za aksijalni alkohol 1 u
pore|enju sa odbojnim silama van der Waals-ovog tipa u prelaznom stanju.
To ima za posledicu ve}e smanjenje aktivacione energije za aksijalni alko-
hol 1 u odnosu na stabilniji alkohol 2 u najsporijoj III fazi reakcije koja i
odre|uje ukupnu brzinu procesa (Slika). Oksidacija je prema tome br`a u
slu~aju alkohola 1. U fazi razlaganje intermedijernog hromatnog estra dolazi
do raskidanja veze izme|u vodonika i karbinolnog ugljenika (videti struktu-
re A i B). To zna~i da se u prelaznom stanju delimi~no raskida C-H veze,
uz istovremenu eliminaciju hrom(IV)-vrste i postepenu promenu sp
3
-hibri-
dizovanog ugljenikovog atoma alkohola do sp
2
-hibridizovanog ugljenika
karbonilne grupe ketona.

Re~nik stereohemijskih principa, pravila i pojmova

184
t-Bu O
Cr
OH
O
O
+
-
H
H
t-Bu
OH
H
H
t-Bu
H
OH
H
t-Bu
O
Cr
OH
O
O
H
H
+
-
B
A
Aks
Ekv
Ekv
Aks
Prelazno stanje
Osnovno stanje
ΔG
o
Ekv
ΔG
o
Aks
ΔΔG
o
= 0,7 kcal/mol
ΔΔG
o
< 0,7 kcal/mol
ΔG
o
Ekv
> ΔG
o
Aks

trans-alkohol 2 cis-alkohol 1


U osnovnom stanju trans-alkohol 2 je stabilniji od cis-alkohola 1 za pribli`no 0,7 kcal/mol
koliko iznosi slobodna konformaciona energija hidroksilne grupe. U prelaznom stanju,
prikazanom strukturom A za oksidaciju aksijalnog 4-terc-butilcikloheksanola, 1,3-sin-di-
aksijalne interakcije se smanjuju jer dolazi do postepene promene hibridizacije reaktivnog
centra na kome se vr{i oksidacija. Kako reakcija te~e ka stvaranju ketona, energetska razli-
ka izme|u odgovaraju}ih diastereomernih prelaznih stanja A i B za cis-, odnosno trans-
hromatni estar, postaje manja nego izme|u polaznih cis- i trans-alkohola. Pod opisanim
uslovima nestabilniji cis-izomer, a to zna~i aksijalni alkohol, postaje reaktivniji od trans-
izomera, tj. ekvatorijalnog alkohola i brzina oksidacije je ve}a (reaguje pribli`no tri puta
br`e).

Slika. Pribli`an energetski dijagram za oksidaciju cis- i trans-4-t-butilciklo-
heksanola

Ova reakcija, kada nestabilniji konfiguracioni izomer reaguje br`e, pripada
op{tem tipu reakcija koje se obja{njavaju na osnovu efekta sterne pomo}i.

Videti definiciju: Anankomeran.


Sterna smetnja

Vrsta sternog efekta kada izrazito odbojne interakcije u prelaznom stanju, a
relativno male u osnovnom stanju nestabilnijeg anankomernog cikloheksan-
skog derivata smanjuju njegovu reaktivnost u pore|enju sa konfiguraciono
stabilnijim analogom.
Re~nik stereohemijskih principa, pravila i pojmova

185
Pore|enje brzina saponifikacije aksijalnih i ekvatorijalnih anankomernih ci-
kloheksanskih derivata, kao {to su etil cis- i trans-4-terc-butilcikloheksan-
karboksilat (strukture A i B) pokazuje da aksijalni estar (odnosno nestabilni-
ji cis-estar) reaguje sporije (Shema). Reakcija je tipi~an slu~aj kada sterne
smetnje koje se pove}avaju u prelaznom stanju za jedan konfiguracioni izo-
mer A (cis-izomer) u odnosu na drugi stabilniji izomer B (trans-izomer)
imaju za posledicu smanjenje brzine saponifikacije nestabilnijeg izomera.

cis-Estar (aksijalni) saponifikuje se sporije od trans-estra (ekvatorijalni)
H
t-Bu
C
H
H
O
OEt
OH
H
t-Bu
C
H
H
HO
OEt H
t-Bu
C
H
H
O
O
O
EtOH +

A
1,3-sin-Diaksijalne interakcije, pove}avaju se u prelaznom stanju za strukturu A, jer se
pove}ava voluminoznost supstituenta nakon nukleofilnog napada OH-grupe na estarsku
grupu; pove}ane sterne smetnje smanjuju brzinu saponifikacije.

H
t-Bu CO
2
Et
H
OH
H
t-Bu C
H
O
OEt
H
t-Bu
C
H
O
O
OH
EtOH +
H
H

B
Manje sterne smetnje u prelaznom stanju pove}avaju reaktivnost stabilnijeg estra.
Shema

Slede}i primer ilustruje kako se na osnovu istog sternog efekta obja{njava
sporija dekarboksilacija prekursora 1 u pore|enju sa kiselinom 2.

H
H
HO
2
C Ph
Br Ph
H
H
Ph CO
2
H
Br Ph
β
β

1 2

Dekarboksilacija β-brom-2,3-difenilpropionskih kiselina 1 i 2 odvija se pre-
ma mehanizmu koji pretpostavlja anti-orijentaciju broma i karboksilne gru-
pe za trans-dekarboksilaciju (ili anti-eliminaciju).

Re~nik stereohemijskih principa, pravila i pojmova

186
C
Br
+ CO
2
+ Br
O
O


Konformaciona struktura 1b, prikazana pomo}u Newman-ove projekcije,
ima takvu orijentaciju grupa. Me|utim, ova struktura nepovoljnija je od
strukture 2b zbog kosog polo`aja voluminoznih fenil grupa, odnosno sternih
smetnji. U strukturi 2b ove grupe su u anti-polo`aju, zna~i na maksimalnom
me|usobnom rastojanju. Aktivaciona energija prema tome, ve}a je za dekar-
boksilaciju diastereomera 1 u pore|enju sa aktivacionom energijom za de-
karboksilaciju diastereomera 2.

H
H
Ph CO
2
H
Br Ph
H
CO
2
H
H Ph
Br
Ph
Ph
Br
H
CO
2
H
H
Ph
H H
Ph Ph


1 1a 1b cis-stilben


H
H
Ph CO
2
H
Ph Br
Ph
CO
2
H
H Ph
Br
H
H
Br
Ph
CO
2
H
H
Ph
Ph H
Ph H

2 2a 2b trans-stilben
Konformacija 1b sa fenil grupama u kosom polo`aju je nestabilnija od konformacije
2b sa istim grupama u anti-polo`aju, te je br`a dekarboksilacija β-brom-kiseline 2.


Stolica

Trodimenzionalna kruta konformacija cikloheksana, kao i sli~ne konforma-
cije njegovih derivata i heteroanaloga.
Predstavlja konformaciju najni`e energije cikloheksana gotovo bez eklip-
snog i ugaonog napona. Kao elemente simetrije sadr`i rotaciono-refleksionu
osu S
6
iz koje proizilazi i osa simetrije C
3
. Stereohemijske osobine konfor-
macije stolice mogu se uo~iti analizom struktura 1-3.
Cikloheksan u takvoj konformaciji (struktura 1) ima dve grupe geometrijski
razli~itih vodonikovih atoma: {est aksijalnih atoma koji su gotovo paralelni
sa S
6
osom i naizmeni~no orijentisani ispod i iznad ravni prstena (ekva-
Re~nik stereohemijskih principa, pravila i pojmova

187
torijalna ravan). Od ove ravni podjednako su udaljeni svi ugljenikovi atomi.
Odstupanje od paralelnosti aksijalnih atoma i S
6
ose iznosi oko 7°. Druga
grupa vodonikovih atoma su ekvatorijalni atomi koji su tako|e naizmeni~no
orijentisani pod odre|enim uglom ispod i iznad ekvatorijalne ravni. Ova ek-
vatorijalna ravan nije i ravan simetrije. Ina~e u strukturi 1 ozna~en je ekspli-
citno samo jedan par od ukupno {est parova aksijalnih i ekvatorijalnih vodo-
nikovih atoma. Iako ugaoni napon ne postoji, uglovi veza nisu idealni tetra-
edarski ve} iznose 111,4° (struktura 2). Sve veze u konformaciji stolice su
stepeni~aste i jedina vrsta sternog napona koji postoji proizilazi iz kosih bu-
tanskih interakcija izme|u susednih metilenskih grupa (videti odrednicu: Tur-
ner-ov metod).

Konformacija stolice
H
H
H
H
H
H
H
a
H
e
H
H
H
H
S
6

1

H
H
H
H
H
H
H
H
H
H
H
H
1
2
3
C
1
-C
2
-C
3
: 111,4
ugao veze
o

2


U Newman-ovoj projekcionoj formuli 3 date su vrednosti bitnih diedarskih
uglova. Na osnovu vrednosti intraanularnog ugla (54,9°), a koja odstupa od
idealne vrednosti (60°), mo`e se razumeti za{to je konformacija stolice
malo spljo{tenija.

Newman-ova projekciona formula
H
a
H
H
e
H
a
τ
1
τ
2
τ
3
H
H
H
H
τ
4

3
τ
1
(interanularni torzioni ugao): 54,9°
τ
2
(spolja{nji H
a
C-CH
e
torzioni ugao izme|u cis-orijentisanih H atoma): 54,9°
τ
3
(spolja{nji torzioni ugao izme|u trans-diekvatorijalnih H atoma): 65,1°
τ
4
(spolja{nji torzioni ugao izme|u trans-diaksijalnih H atoma): 174.9°

Re~nik stereohemijskih principa, pravila i pojmova

188
Pozitivni i negativni intraanularni (ili torzioni) uglovi nazna~eni su i na
ne{to drugoja~iji na~in pomo}u planarne strukture I (Shema). Po{to takva
formula ne pokazuje eksplicitno kose butanske interakcije, jedan takav
strukturni deo molekula, C(3)-C(4)-C(5)-C(6) u konformaciji stolice, sa
ozna~enim smerom posmatranja, je predstavljen delimi~nom formulom II.
Iz te formule izveden je i crte` III koji jasno pokazuje da je re~ o pozitiv-
nom torzionom uglu, jer je zavoj od ravni odre|ene atomima C(6), C(5) i
C(4) ka ravni odre|enoj atomima C(3), C(4) i C(5) orijentisan u smeru ka-
zaljke na satu.

1
2 3
H
H
H
H
4
6
5
3
C
C
H
H
H
H
4
6
5
3
C
C
H
H
H
H
4
6
5
smer
posmatranja
pozitivan
diedarski ugao
_
_
_
+ +
+
55
55
55
55
55
55
I
II
III
C
1
C
5
H
H CH
2
CH
2
H
H
3
6
5
4
τ

Shema

Naziv stoli~asta konformacija koristi se i za sli~ne konformacije ve}ih prste-
nova. Struktura 4 prikazuje stoli~astu konformaciju cikloheptana koja je
samo jedna od grani~nih, ali ne i najstabilnija konformacija ovog ugljovo-
donika.

Re~nik stereohemijskih principa, pravila i pojmova

189
KONFORMACIJA STOLICE
cikloheksan cikloheptan
H
H
H
H
H
H
H
H
H
H
H
H
H
H
1
2
3
4
5
6
7
H
H
H
H
H
H
H
H
H
H
H
H

4


Struktura

Potpun raspored atoma u molekulu u prostoru kakav je odre|en spektro-
skopskim metodama i/ili kristalografskom analizom.
Karakterizacija strukture obuhvata definisanje sva tri nivoa strukture: kon-
stituciju, konfiguraciju i konformaciju. Kao {to se iz primera mo`e zaklju~i-
ti, da bi se odredila struktura molekula u smislu klasi~ne organske hemije,
neophodno je odrediti vrstu i broj atoma u molekulu, na~in kako su poveza-
ni (konstitucija) i njihovu prostornu orijentaciju u molekulu (konfiguracija i
konfromacija).



H Me
Br
Cl
Me H
H
Br
Cl
H
Me
Me
Me
C
C
Me
Br (S)
H (S)
H
Cl
2
3
2

Konstitucija: 2-brom-3-hlorbutan
Konfiguracija: (2S,3S)
Konformacija: stepeni~asta

CH
3
OH
CH
3
OH
CH
3
OH
(R)
(R)
(S)


Konstitucija: mentol
Konfiguracija: (1R,3R,4S)-(-)-mentol
Konformacija: stolica sa grupama u ekvatorijalnim
polo`ajima


Re~nik stereohemijskih principa, pravila i pojmova

190

Strukturni izomeri

Na osnovu definicije strukture svi izomeri koji se razlikuju u strukturi su u
naj{irem smislu re~i strukturni izomeri.*
U u`em smislu oni se mogu razlikovati u konstituciji, konfiguraciji i konfor-
maciji. Strukture 1 i 2 prikazuje konstitucione formule jednog cikli~nog de-
rivata, ali bez konfiguracionih i konformacionih karakteristika, koje su na-
zna~ene formulama A i B za kiselinu 1.


CO
2
H
O
H
3
C
2
1 4

1

2-okso-4-metilcikloheksankarboksilna
kiselina

1
2
CO
2
H
O
CH
3
6

2
2-okso-6-metilcikloheksankarboksilna
kiselina

CO
2
H
O
H
3
C
O
CO
2
H
H
3
C
S
R
A B

konfiguracija konformacija

*Termin strukturni izomeri je zastareo termin za konstitucione izomere i u tom smislu se
vi{e ne koristi.


Tautomeri

Konstitucioni izomeri koji lako prelaze jedan u drugi.
Za razliku od konformacionih izomera, tautomere karakteri{e razli~it na~in
vezivanja atoma u jednom delu molekula (naj~e{}e je to funkcionalni deo
molekula). Klasi~an primer su enolni i keto-oblici velikog broja karbonilnih
jedinjenja, kao, na primer, 2,4-pentadion, koji se transformi{e iz jednog u
drugi oblik dejstvom kiselog ili baznog katalizatora. Sli~an primer tautome-
rije je ravnote`a izme|u dve enaminske strukture 3 i 4.

Re~nik stereohemijskih principa, pravila i pojmova

191
O O
H H
O OH
H
tragovi
kiseline ili baze

1 2

N
Me
N
Me H
sterno
odbijanje

3 4
Zbog sternog odbijanja metil grupe i vodo-
nika favorizovan je manje supstituisan
enamin 3.



Topomerizacija

Intramolekulska transformacija molekula pri ~emu dve strukturno iste grupe
(ili vi{e njih u nekim slu~ajevima) zamenjuju mesto, a da ne dolazi do pro-
mene konstitucije molekula.
U zavisnosti od topolo{kog karaktera grupa, izmena homotopnih grupa je
homotopomerizacija [primer (a)]. Primeri (b) i (c) ozna~avaju enantio- i
diastereotopomerizaciju, kada se izmenjuju enantiotopne, odnosno diastere-
otopne grupe.
(a) Homotopomerizacija
H
c
H
a
H
b
Cl
b
Cl
c
Cl
a
H
b
H
c
H
a
Cl
b
Cl
c
Cl
a
H
a
H
b
H
c
Cl
b
Cl
c
Cl
a
Cl
c
Cl
a
Cl
b
H
a
H
c
H
b

Izmena homotopnih vodonikovih atoma ili atoma hlora u 1,1,1-trihloretanu vr{i se
rotacijom oko C-C veze koja se poklapa sa C
3
osom; svi prikazani konformeri stepeni~asti
su identi~ni.

(b) Enantiotopomerizacija

O
2
N
O
2
N
NO
2
CO
2
H
b
a
O
2
N
O
2
N
NO
2
CO
2
H
a
b

Enantiotopomerizacija, izmena enantiotopnih nitro grupa ozna~enih gornjim indeksima a i
b, moze biti prou~avana pomo}u dinami~ke
1
H NMR spektroskopije u prisustvu hiralnog
reagensa.
Re~nik stereohemijskih principa, pravila i pojmova

192
(c) Diastereotopomerizacija
O
O
H
2a
H
1e
Me
2a
Me
1e
O
O
H
1a
H
2e
Me
2a
Me
2e

U toku konformacione inverzije pokretljivog 1,3-dioksanskog derivata vr{i se diastereo-
topomerizacija ozna~enih diastereotopnih metil grupa i metilenskih protona.

Klasi~an primer topomerizacije (diastereotopomerizacija) je i inverzija ci-
kloheksanskog prstena iz jedne u drugu stoli~astu konformaciju. U inverziji
aksijalni vodonikovi atomi postaju ekvatorijalni, a drugi set od {est ekvatori-
jalnih atoma se menja u set sa {est aksijalnih atpma. Drugim re~ima dva dia-
stereotopna seta menjaju mesta procesom topomerizacije. Metodom dinami-
~ke NMR spektroskopije energetska barijera za ovu topomerizaciju, odno-
sno promenu jedne u drugu stoli~astu konformaciju je odre|ena za ciklohek-
san-d
11
(1). Vrednost za ΔG
#
iznosi 10,1 kcal/mol.

Konformaciona inverzija (topomerizacija) C
6
D
11
H prstena
D
D
D
D
D
D
H
D
D
D
D
D
D
D
D
D
D
D
D
D
D
D
D
H

1

Videti odrednice: Dinami~ka nuklearna magnetna rezonancija i Prohiralnost.

Torzioni izomeri

Izomeri koji stvarnom rotacijom (uvijanjem ili torzijom) oko proste veze
prelaze jedni u druge (konformacioni izomeri) kao i atropizomeri (videti defi-
niciju: Atropizomeri) koji se konceptualnom rotacijom oko pomenute veze
transformi{u iz jednog u drugi atropizomer).
Me|utim, zbog spre~ene rotacije atropizomeri se defini{u kao posebna vrsta
konfiguracionih izomera. U prikazanoj stabilnijoj konformaciji propanala
metil grupa je u eklipsnom polo`aju sa kiseonikom karbonilne grupe. Rota-
cijom oko C(2)-C(1) veze konformer 1 prelazi uz pove}anje potencijalne
energije u nestabilniji konformer 2.
Re~nik stereohemijskih principa, pravila i pojmova

193

O
Me
H
H
H
H
H M e
O
H

1-stepeni~asta “podeljena” konormacija propanala
H H
M e
O
Me
H H
H
O
H

2-stabilnija eklipsna (“cis”) konformacija propanala



Torzioni napon
Videti odrednicu: Pitzer-ov napon.


Torzioni ugao
(ili diedarski ugao)
Videti odrednicu: Diedarski ugao.








trans (t) (antonim od cis)

Stereohemijska oznaka za odnos izme|u supstituenata orijentisanih sa razli-
~itih strana referentne ravni dvogube veze, ili cikli~ne strukture u stvarnoj ili
hipoteti~koj konformaciji.
Po`eljne oznake za opis konfiguracije alkena su deskriptori E ili Z
(obavezno za tri- i tetrasusptituisane alkene).

Videti odrednicu: cis .

Re~nik stereohemijskih principa, pravila i pojmova

194
Transanularni napon

Jedan od faktora ukupnog napona u u konformaciji cikloheksanske la|e kao
i u cikli~nim prstenovima srednje veli~ine.
Ozna~ava nevezivne interakcije izme|u liganada vezanih za nesusedne
atome u prstenu (videti odrednicu: van der Waals-ova interakcije). Rastojanje
izme|u vodonikovih atoma na C(1) i C(4) u konformaciji la|e molekula
cikloheksana iznosi oko 1,83Å, {to je znatno manje od zbira van der Waals-
ovih polupre~nika vodonikovog atoma koji iznosi 1,2Å.

H H
1,4-transanularni
napon

1 4



transoidan (antonim cisoidan)

Termin koji opisuje konfiguraciju izme|u krajnjih prstenova (A i C u pri-
meru) sa srednjim prstenom B u kondenzovanim cikli~nim jedinjenjima
(anti je alternativni termin), kakav je i perhidroantracen (1).
Upotreba termina data je i za slo`eniji izomer perhidrotrifenilena (2). Ovaj
termin je zastareo za specifikaciju konformacije oko proste veze izme|u dve
konjugovane dvogube veze u dienima i polienima (videti termine: s-cis, odnosno
s-trans).









Jedan od konfiguracionih izomera Planarna i konformaciona formula
Re~nik stereohemijskih principa, pravila i pojmova

195
perhidroantracena

A B C

1
planarna formula

H
H
H
H

konformaciona formula
trans-transoidan-cis ili
trans-anti-cis
perhidrotrifenilena


2
trans-transoidan-trans-transoidan-trans-
izomer


Turner-ov metod

Ra~unski postupak odre|ivanja razlike potencijalne energije izme|u odre-
|enih konformacija cikloheksana, kao i izme|u razli~itih konformacija mo-
no-, di- i re|e vi{esupstituisanih metil-derivata cikloheksana.
Kao klasi~an primer opisan je Turner-ov metod procene energetske razlike
izme|u konformacije stolice i la|e molekula cikloheksana. On se formalno
sastoji, kao {to je ilustrovano od dve faze (Shema). U prvoj se odre|uje broj
grani~nih konformacija butana (kosa ili sinklinalna-sk, sinperiplanarna-sp,
odnosno antiperiplanarna-ap) koje se mogu ugraditi ili uo~iti u pomenutim
konformacijama stolice i la|e ~ije se stabilnosti porede. Mno`enjem broja
grani~nih konformacija butana sa odgovaraju}im relativnim energetskim
vrednostima za razliku u njihovoj stabilnosti (E
ap
= 0; E
sk
= 0,86; E
sp
= 6,3
kcal/mol) i zatim sabiranjem njihovih proizvoda dobiva se zbir ukupne
potencijalne energije za jednu, odnosno drugu konformaciju. U drugoj fazi
upore|ivanjem dobivenog zbira vrednosti energija izra~unava se razlika u
potencijalnoj energiji izme|u ovih konformacija. Ova razlika koja iznosi
10,9 kcal/mol pokazuje da u konformaciji la|e postoji vi{ak energije koji je
mera njene nestabilnosti u pore|enju sa konfromacijom stolice.
Procena potencijalne energije konformacija stolice i la|e i odre|ivanje energetske razlike
Turner-ovim postupkom

Re~nik stereohemijskih principa, pravila i pojmova

196
0,86 kcal/mol
0,86 kcal/mol
0,86 kcal/mol
0,86 kcal/mol
0,86 kcal/mol
0,86 kcal/mol
6,30 kcal/mol
0,36 kcal/mol
0,36 kcal/mol
6,30 kcal/mol
0,36 kcal/mol
0,36 kcal/mol
sk
sk
sk
sk
sk
sk sk
sk
sk
sk
sp
sp
konformacija stolice konformacija la|e
E
stolice
5,2 kcal/mol E
la|e
16,1 kcal/mol




FAZA I: stoli~asta konformacija ciklohek-
sana sadr`i {est kosih butanskih frag-
menata-konformacionih modula- (svaki
prikazan ta~kastim crticama) i prema tome
njena relativna potencijalna energija se
pove}ava za 5,2 kcal/mol (6 x 0,86
kcal/mol), {to odgovara iznosu od 21,6
kJ/mol (6 x 3,6,kJ/mol).


^etiri kose i dve sinperiplanarne butanske
interakcije postoje u konformaciji la|e.
Rezultuju}a relativna potencijalna energija
iznosi 16,1 kcal/mol (4 x 0,86 kcal/mol + 2
x 6,3 kcal/mol), odnosno 67,2 kJ/mol (4 x
3,6 kJ/mol + 2 x 26,4 kJ/mol).


FAZA II: Pore|enje potencijalnih energija
stolice i la|e pokazuje da je konformacija
stolice favorizovana za:
16,1 kcal/mol (la|a) - 5,2 kcal/mol (stolica)
= 10,9 kcal/mol ili
67,2 kJ/mol (la|a)- 21,6kJ/mol(stolica) =
45,6 kJ/mol
{to je u skladu i sa eksperimentalno
odre|enom vredno{}u.

SHEMA






Re~nik stereohemijskih principa, pravila i pojmova

197
u (antonim l )
(eng. unlike-razli~it)
Stereohemijski deskriptor za opisivanje relativne konfiguracije diastereome-
ra sa dva stereogena centra (formule A i B) ~ije su apsolutne konfiguracije
razli~ite, zna~i jedan je R, a drugi S konfiguracije, odnosno S i R.
Kada su ovi stereogeni centri konstituciono identi~ni (vezani za ~etiri
identi~na supstituenta a, b, c i d), kao u primeru tada termin u odgovara
mezo-obliku.

Me
C
C
Me
Cl
Cl
H
H
Me
C
C
Me
H
H
Cl
Cl
(S)
(R)
(R)
(S)

A B
Relativna konfiguracija: u (mezo)
Apsolutna konfiguracija: (S,R) = (R,S)


U~e{}e susedne grupe
(ili anhimerna pomo})

U~e{}e nukleofilne susedne grupe u supstitucionim reakcijama koje se vr{e
uz zna~ajnu promenu kinetike i sterohemijskog ishoda reakcija, zbog prisus-
tva takve grupe susedne reaktivnom centru u polaznom jedinjenju.
Nukleofilna grupa, na primer Z (Shema 1), ubrzava u prvoj fazi eliminaciju
odlaze}e grupe X preko stvaranja cikli~nog intermedijera A (intramolekul-
ska S
N
2 reakcija). U narednoj fazi cikli~ni intermedijer se otvara nukleo-
filnim napadom Nu: [put (a) i (b)]) daju}i proizvod supstitucije definisane
konfiguracije.
Nu:
Z
X
:
Z
X
(a) (b)
Z
Nu
:
Nu
Z:
(a)
(b)
+
A


Shema 1
Re~nik stereohemijskih principa, pravila i pojmova

198
Ovaj efekat obrazlo`en je pomo}u dva klasi~na primera. Prvi je solovoliza
jedinjenja 1 i 2 u kojima je acetoksi grupa blizu ugljenikovog atoma koji
u~estvuje u nukleofilnoj supstituciji (Shema 2). Diacetat dobiven iz (i) cis-
2-acetoksicikloheksil-tozilata, bez u~e{}a susedne grupe, ima o~ekivanu
trans-konfiguraciju (S
N
2 reakcija), a reakcija se vr{i “normalnom” brzinom.
Retencija konfiguracije u slu~aju (ii) trans-2-acetoksicikloheksil- tozilata
obja{njava se participacijom trans-acetoksi grupe (tako|e S
N
2 mehanizam)
koja preko acetoksonijum jona ubrzava jonizaciju tozilatne grupe. Nukleo-
filnim napadom otvara se acetoksonijum jon, uz inverziju konfiguracije
(S
N
2) na jednom od dva identi~na C atoma i stvara se trans-diacetat

(i) Solvoliza bez u~e{}a susedne grupe

o
k = 2,9 x 10
-7
na 100 C
_
OAc
HOAc
OCCH
3
OCCH
3
O
O
OTs
OCCH
3
O
trans-diacetat
cis-tozilat


Brzina reakcije: “normalna”, ali znatno
manja nego u slu~aju trans-tozilata
Stereohemija: inverzija konfiguracije

(ii) Solvoliza uz u~e{}a susedne grupe

OTs
OCCH
3
O

trans-tozilat
k = 1,9 x 10
4
na 100 °C
OCCH
3
OCCH
3
O
O
O
O
CH
3
+
HOAc
OAc
_

acetoksonijum jon

Brzina reakcije: ∼ 670 puta br`a u pore|enju
sa cis-tozilatom
Stereohemija: retencija konfiguracije
Shema 2
Drugi primer u~e{}a susedne grupe je acetoliza opti~ki aktivnog L-treo-3-
fenil-2-butil-p-toluensulfonata (1) koji u prinosu od 96% daje opti~ki
neaktivan proizvod, racemsku smesu L- i D-treo-acetata 2 i 3.

H
Me
Ph
Me
OTs H
H
Me
Ph
Me
OAc H
H
Me
Ph
Me
H AcO
HOAc
H
+
+
SO
3
Me
OTs =
β
α

3 4 5
L-treo-tozilat L-treo-acetat D-treo-acetat
Re~nik stereohemijskih principa, pravila i pojmova

199
Ova reakcija se obja{njava aromati~nom π-participacijom fenil grupe koja je
susedna dobro odlaze}oj tozilatnoj grupi. Polazni L-treo-tozilat 3 je iz Fisc-
her-ove projekcione formule preveden u perspektivnu klinastu formulu 6 sa
anti-rasporedom fenil grupe na C
β
-atomu i odlaze}e tozilatne grupe na C
α
-
atomu. Pomenutom participacijom fenil grupe stvara se fenonijum jon 7 sa
pozitivnim naelektrisanjem delokalizovanim u prstenu.

Me
Me
H
OTs
Ph H
β α
H
Me
Me
H
OTs
H H
Me Me
H
Me
Ph
Me
OTs H
β
α

3 6 7
L-treo-tozilat AHIRALAN, SIMETRI^AN
FENONIJUM JON

Ovakav fenonijum jon 7 ima ravan simetrije koja je upravna na C
α
−C
β
vezu
i istu preseca po sredini. Napad nukleofila, sir}etne kiseline, sa donje strane
(sterno slobodna) odvija se sa podjednakom verovatno}om kako na
C
α
−atom, tako i na C
β
−atom (Shema 3). Rezultat reakcije je racemska sme-
sa proizvoda 4 i 5.

H H
Me Me
Ph
Me
H
Me
H AcO
H
Me
Ph
Me
OAc H
7
4
5
H
OAc
Me
H
Me
Me
Me
H
OAc
Ph H
OAc
Me H
Me
Me
Ph
H
H OAc
HOAc
HOAc
β α
napad
na C
α
napad
na C
β
Ph
L-treo-acetat
D-treo-acetat
Ph
H
Me

Shema 3




Re~nik stereohemijskih principa, pravila i pojmova

200
Ugaoni napon
Videti odrednicu: Baeyer-ov napon.

ul (antonim lk)
(eng. unlike-razli~it)

Notacija za Re,Si ili Si,Re prilaz ahiralnog reagensa jednom ili drugom
ugljenikovom atomu dvogube veze u molekulu sa diastereotopnim licima
kakav je cis-3-heksen (1).
Va`no je uo~iti da ovaj deskriptor (kao i deskriptor lk) ozna~ava uvek relati-
vnu topologiju za prilaz ahiralnog reagensa svakom od dva dvodimenzi-
onalna prostereogena centra. Drugim re~ima, relativna topologija Re,Si ili
Si,Re povezana je simbolom ul.

H
C
2
H
5
H
H
5
C
2
Re
Re
Si
Si
ul
ul

1


van der Waals-ove interakcije

Ozna~avaju odbojne ili privla~ne interakcije kroz prostor izme|u dva nesu-
sedna atoma ili grupe u molekulu u zavisnosti od njihovog rastojanja.
van der Waals-ove interakcije, kako privla~ne, tako i odbojne su u vezi sa
va`nim sternim efektima.*
Do odbojnih interakcija dolazi zbog njihovog bliskog me|usobnog rasto-
janja, koje je manje od zbira van der Waals-ovih polupre~nika dve grupe. U
slu~aju konfiguracione ravnote`e trans- i cis-1,1,3,5-tetrametilcikloheksana
(1), koja je uspostavljena na temperaturi preko 300 °C u prisustvu paladiju-
ma, potencijalna energija trans-izomera je neuporedivo ve}a u pore|enju sa
cis-analogom zbog Newman-ovog napona,* prouzrokovanog krajnje nepo-
Re~nik stereohemijskih principa, pravila i pojmova

201
voljnim van der Waals-ovim interakcijama izme|u dve nazna~ene metil gru-
pe. Na primeru konformacione ravnote`e (Z)-3-penten-2-ona (2) ilustrovan
je efekat odbojnih Me/Me interakcija van der Waals-ovog tipa na favorizo-
vanost s-cis konformacije u odnosu na s-trans. Za razliku od jakih kovalen-
tnih veza (preko elektronskih parova) i jonskih veza (elektrostati~ko privla-
~enje jona), van der Waals-ove interakcije (kao i vodoni~ne veze) tretiraju
se kao slabe veze.


M e M e
Me
Me
M e
Me
Me
Me
Pd
1
3
5
1 3
5

1-trans 1-cis
cis-1,1,3,5-Tetrametilcikloheksan je stabilniji za vi{e od 5 kcal/mol od trans-izomera zbog
izrazito odbojnih 1,3-metil-metil van der Waals-ovih interakcija.

H
CH
3
CH
3
H
O
H
O
CH
3
H
CH
3

2 (s-trans) 2 (s-cis)
(favorizovana konformacija)


Privla~ne van der Waals-ove interakcije su odgovorne za stabilnost linearnih
polietilenskih lanaca koji zauzimaju u ~vrstom stanju ure|enu antiperipla-
narnu (stepeni~astu) konformaciju (struktura 3). Oni su u takozvanim mi-
krokristalnim delovima povezani van der Waals-ovim silama, koje su poje-
dina~no slabe, ali du` dugih lanaca postaju veoma zna~ajne.

H
HH
H H
HH
H H
HH
H H
HH
H

3 (antiperiplanarna konformacija polietilena)

*Videti odrednice: Newman-ov napon, Sterna pomo} i Sterna smetnja.



Re~nik stereohemijskih principa, pravila i pojmova

202
Walden-ova inverzija

Opisuje pretvaranja hiralnog molekula u njegov enantiomer, kako je to
prikazano op{tom reakcijom, pod uslovom da je A = B (i).
(i) A = B
C
x
z
y
B C
x
z
y
A + B
A
_

1 2
Jedinjenja 1 i 2 predstavljaju enantiomerni par.

(ii) Kada su grupe A i B razli~ite tada Walden-ova inverzija ozna~ava
heterofacijalnu zamenu grupe A grupom B. Pod tim se podrazumeva da
grupa B prilazi i zatim gradi vezu sa centralnim atomom sa suprotne strane
o odnosu na grupu A koja se zamenjuje (tzv. odlaze}a grupa). Inverzija
konfiguracije je karakteristika mehanizma odre|enih reakcija, kakva je hi-
droliza etil-bromida, koja se odvija prema S
N
2 mehanizmu.

C
Me
H
H
HO C
Me
H
H
Br
H
2
O
H
+
Br
-
+ +


Iako se reakcija odvija uz Walden-ovu inverziju, stereohemija reakcije je nebitna, jer su
reaktant i proizvod ahiralni. Prostorne karakteristike mesta (topologija) gde se vr{i supsti-
tucija su takve da je supstituciono mesto u proizvodu odraz (lik) supstiucionog mesta u
reaktantu.

Videti odrednice: Heterofacijalan, Inverzija konfiguracije i Piramidalna inverzija.

INDEKS ODREDNICA

Aditivnost konformacionih
slobodnih energija
"A" vrednost
Ahiralan
Ahirotopan
Aksijalna hiralnost
Aksijalne veze
α ,β
1,3-Alilni napon
1,2-Alilni napon
Ambo
Anankomeran
Angularne grupe


Anizometri~an
Anhimerna pomo}
Anomeri
Anomerni efekat
Re~nik stereohemijskih principa, pravila i pojmova

203
Ansa jedinjenja
Antiaromati~nost
Anti
Anti- i sin-stereohemija
Antiklinalan
Anti konformacija
Antiperiplanaran
Anuleni
Apikalan
Apsolutna konfiguracija
Aromati~nost
Asimetri~an
Asimetri~an ugljenikov atom
Asimetri~na indukcija
Asimetri~na sinteza
Asimetri~na transformacija
Atropizomeri
Auwers-Skita pravilo
Baeyer-ov napon
Baldwin-ova pravila
Biot-ov zakon
Bredt-ovo pravilo
Centar simetrije
cik-cak Stereoformule
CIP sistem
cis
cisoidan
cis-trans Izomeri
Cram-ovo pravilo
Diastereomeri
Diastereomerni vi{ak
Diastereotopna lica
Diatereotopni ligandi
Diedarska simetrija
Diedarski ugao
Dijagonalne formule
Dijamantska kristalna matrica
D,L
d,l,
Dinami~ka nuklearna magnetna
rezonancija (DNMR)
Dinami~ka stereohemija
Dipolno pravilo
Eklipsna konformacija
Eklipsni (Pitzer) napon
Ekvatorijalne veze
Elemenati simetrije
Enantiomeri
Enantiomerni vi{ak
Enantiomerno ~ist
Enantiomerno oboga}en
Enantiomorfan
Enantioselektivna reakcija
Enantiotopno lice
Enantiotopni ligandi
endo, egzo
Energija napona
Epimeri
Epimerizacija
eritro,treo
Etanska barijera
E,Z
Felkin-ov model
Fiducilna grupa
Fluktuiraju}i izomeri
Fischer-ova projekcija
Geometrijska izomerija
α-Halogen ketonski efekat
Haworth-ova projekcija
Hemoselektivnost-dodati
Heterofacijalan
Heterohiralan
Heterotopna lica
Hetereotopni ligandi
Hiralan
Hiralan centar (centar hiralnosti)
Hiralan element
Hiralna ili aksijalna osa
Hiralni ligandi
Hiralna ravan
Hiralno pravilo
Hiralno prepoznavanje
Hiralnost
Hirotopan
Re~nik stereohemijskih principa, pravila i pojmova

204
Homofacijalan
Homohiralan
Homomorfni ligandi
Homotopna lica
Homotopni ligandi
Horeau-ov metod
In-Out Izomerija
Inverzija
Izomeri
Izomerija
Izometri~an
Klinasta formula
Klyne-Prelogova notacija
Konfiguracija
Konformacija
Konformaciona slobodna energija
Konstitucija
Kontrola sternog prilaza
Kontrola u zavisnosti od
"razvijanja proizvoda"
Kosa interakcija
Kosi efekat
Kosi raspored
Kvazi-enantiomeri
Kvazi-racemska smesa
l
La|a
Ligandna permutaciona shema
Linearno polarizovana svetlost
l,k
London-ove sile
mezo
Molarna rotacija
Mutarotacija
Naizmeni~na osa simetrije n-tog
reda
Neracemski
Nevezivne interakcije
Newman-ov napon
Newman-ova projekcija
Operacija identi~nosti
Opti~ka aktivnost
Opti~ka ~isto}a
Opti~ka izomeri
Opti~ka rotacija
Opti~ka rotaciona disperzija
Opti~ki antipodi
Opti~ko razlaganje
Opti~ki labilan
Opti~ki prinos
Osa simetrije (C
n
)
Osa rotacione refleksije (S
n
)
Pericikli~ne reakcije
Perspektivna formula
Piramidalna inverzija
Piranoza
Pitzer-ov napon
Planarna hiralnost
Potencijalni energetski dijagram
Pravilo sekvence
Prelog-ovo pravilo
Princip mikroskopske reverzibil-
nosti
Primarna struktura
Prioritet supstituenata
Prohiralni centar
Prohiralna osa
Prohiralna ravan
Prohiralnost
Projekcione formule
Propelani
pro-R, pro-S
Prostereoizomerija
Pseudoaksijalna i pseudoekvatori-
jalna veza
Pseudoasimetri~an centar
Pseudorotacija
Racemat
Racemizacija
Racemsko jedinjenje
Ravan simetrije
Referentna grupa
Refleksiono nepromenljiv
Relativna konfiguracija
Re~nik stereohemijskih principa, pravila i pojmova

205
Re, Si notacija
aR, pR, aS, pS
Retencija konfiguracije
Rotaciona barijera
Rotamer(i)
RS
s-cis, s-trans
Sinklinalan
Sinperiplanaran
Skeletne formule
Specifi~na rotacija
Spontano razlaganje
Stati~ka stereohemija
Stepeni~asta "podeljena" konfor-
macija
Stereoelektronski efekti
Stereohemija
Stereohemijski efekat memorije
Stereogeni element
Stereoheterotopan
Stereoizomeri
Stereokonvergentan
Stereomutacija
Stereoregularni polimeri
Stereoselektivnost
Stereospecifi~ne reakcije
Sterna energija
Sterna pomo}
Sterna smetnja
Stolica
Struktura
Strukturni izomeri
Tautomeri
Topomerizacija
Torzioni izomeri
Torzioni napon
Torzioni ugao
trans (videti cis, trans)
Transanularni napon
transoidan
Turner-ov postupak
u (videti l)
U~e{}e susedne grupe
Ugaoni napon
ul
van der Waals-ove interakcije
Walden-ova inverzija






Literatura

1. E. L. Eliel, S. H. Wilen and L. N. Mander, Stereochemistry of
Organic Compounds, John Wiley, New York, 1994.
2. G. Quinkert, E. Egert and C. Griesinger, Aspects of Organic
Chemistry, Verlag Helvetica Chimica Acta, Basel, 1996.
3. A. Bassindale, John Wiley, New York, 1984.
4. K. Mislow, Introduction to Stereochemistry, W. A. Benjamin, New
York, 1966.
5. M. Nógrádi, Stereochemistry, Basic Concepts and Applications,
Pergamon Press, Oxford, 1981.
6. H. Kagan, Organic Stereochemistry, Edvard Arnold, London 1979.
7. M. Lj. Mihailovi}, Osnovi teorijske organske hemije i stereohemije,
Gra|evinska knjiga, Beograd, 1990.
Re~nik stereohemijskih principa, pravila i pojmova

206
8. B. Testa, Principles of Organic Stereochemistry, Marcel Dekker,
New York, 1979.
9. J. Dale, Stereochemistry and Conformational Analysis, Verlag
Chemie, New York, 1978.
10. Y. Izumi and A. Tai, Stereo-differentiating reactions, the nature of
asymetric reactions, Academic Press, New York, 1977.
11. Basic Terminology of Stereochemistry-IUPAC Reccomendations
1996.
12. Glossary of Terms Used in Physical Organic Chemistry- IUPAC
Reccomendations 1994.
13. D. H. R. Barton, The Stereochemistry of cyclo-Hexane Derivatives,
J. Chem. Soc. 1953, 1027.
14. O. Hassel, The Cyclohexane Problem, Topics in Stereochemistry.
1971, 6, 11.
15. R. S. Cahn, C. Ingold and V. Prelog, Specification of Molecular
Chirality, Angew. Chem. Int. Ed. 1966, 5, 385.
16. D. Seebach and V. Prelog, The Unambiguous Specification of the
Steric Course of Asymmetric Synthesis, Angew. Chem. Int. Ed. 1982,
21, 654.
17. V. Prelog, G. Helmchen, Basic Principles of the CIP-system and
Proposals for a Revision, Angew. Chem. Int. Ed. 1982, 21, 567.
18. W. Klyne and V. Prelog, Description of Steric Relationships Across
Single Bonds, Experientia 1960, 16, 521.
19. D. K. Mandal, The R/S System: A New and Simple Approach to
Determining Ligand Priority and a Unified Method for the
Assignment and Correlation of Stereogenic Center Configuration in
Diverse Stereoformulas, J. Chem. Educ. 2002, 77, 866.
20. Rade Markovi}, Marija Baranac, Zdravko D`ambaski

and Vesna
Jovanovi}, Regioselective Synthesis of a Stereodefined Heterocyclic
Push-Pull Alkene:
1
H NMR Studies and Two-Dimensional TLC
Illustrating Z/E Isomerization J. Chem. Educ. 2004.
21. R. Bentley and J. L. Popp, Configurations of Glucose and Other
Aldoses, J. Chem. Educ. 1987, 64, 15.











Re~nik stereohemijskih principa, pravila i pojmova

207










































Re~nik stereohemijskih principa, pravila i pojmova

208










































Re~nik stereohemijskih principa, pravila i pojmova

209


























Re~nik stereohemijskih principa, pravila i pojmova

2

(Videti odrednicu(e): .....). Ve}i broj odrednica novijih pojmova, datih s tuma~enjima i primerima, svedo~i o brzom razvoju stereohemije u nekoliko poslednjih decenija. Za jedan manji broj pojmova predlo`eni su na{i izrazi koji se, po pravilu, ranije nisu koristili. Prilikom upotrebe stranih re~i u zagradi se navodi skra}ena oznaka iz kog jezika poti~e re~, originalna skripcija i prevod te re~i. Bez obzira na obim odrednica, smatrali smo da ne samo klju~ni pojmovi (na primer, konformacija, Baeyer-ov napon, centralna hiralnost, anankomeran model ili "A" vrednost), ili koncepti (anomerni efekat, efekat sterne pomo}i, Klyne-Prelogova specifikacija torzionog ugla, ili Newman-ov napon), kao i pravila (Cram-ovo pravilo, Bredt-ovo pravilo, Cahn-Ingold-Prelog-ova i druga), ve} i oni najjednostavniji pojmovi u okviru odrednica najmanjeg mogu}eg obima, ne smeju biti na leksi~kom nivou tuma~enja. Upravo radi boljeg razumevanja, obja{njenja se, kad god je to mogu}e, zasnivaju na primerima, slikama i dijagramima. Indeks sa odrednicama i literatura su dati na kraju knjige.

Re~nik stereohemijskih principa, pravila i pojmova

3

Aditivnost konformacionih slobodnih energija
Odre|ivanje razlike u slobodnoj energiji konformacija cikloheksanskih derivata sa dva, ili vi{e supstituenata na osnovu (a) konformacionih slobodnih energija supstituenata (─ΔG° ili A vrednosti), i u odre|enim slu~ajevima (b) mogu}ih me|usobnih interakcija supstituenata. Stereohemijska analiza takvih jedinjenja, identi~no kao i za monosupstituisane cikloheksanske derivate, zasniva se na odre|ivanju ukupnog broja 1,3sin-diaksijalnih interakcija (ili kosih interakcija butanskog tipa) koje postoje u mogu}im konformacijama ispitivanog jedinjenja. Kako svaka kosa interakcija pove}ava potencijalnu energiju cikli~nog jedinjenja za oko 0.9 kcal/mol, jednostavnim ra~unskim putem odre|uje se razlika u slobodnoj energiji odgovaraju}ih konformacija. Jedina razlika u odnosu na monosupstituisane cikloheksanske derivate je da se u skladu sa principom aditivnosti konformacionih slobodnih energija supstituenata analiziraju i mogu}e interakcije izme|u pojedinih supstituenata u vi{esupstituisanim derivatima. cis/trans Izomerizacije 1,2-, ili 1,3-dimetil-supstituisanih cikloheksanskih derivata su odli~an primer koji potvr|uje da je kvalitativna konformaciona analiza, u pogledu predvi|anja stabilnosti ili nestabilnosti pojedinih konformacija u ovakvom procesu, u saglasnosti sa eksperimentalnim rezultatima (Tablica). Kao {to je u tablici pokazano razlika u slobodnoj energiji odre|uje se na osnovu broja kosih butanskih fragmenata (pojedina~no pove}avaju nestabilnost za 0,9 kcal/mol) u odgovaraju}im cis- i trans-izomerima koji su u ravnote`i.

Re~nik stereohemijskih principa, pravila i pojmova

4

Tablica. Eksperimentalne i izra~unate vrednosti za promenu slobodne energije za cis trans izomerizaciju dimetil-supstituisanih derivata cikloheksana 1,2-trans: 1 kosa (0,9 kcal/mol)
Me Me
o
Me Me

Me Me

ΔG = -1,87 kcal/mol 1,2-cis 1,2-trans*

1,2-cis: 3 kose (2,7 kcal/mol)
Me Me Me Me Me Me

*1,2-trans Izomer je u neuporedivo stabilnijoj diekvatorijalnoj konformaciji.

(zbog preglednosti nisu nacrtani sin-aksijalni vodonikovi atomi)

______________________________
1,2-trans: stabilniji za 1,8 kcal/mol (nastavak tablice)
Me Me Me
o

1,3-cis: nema kosih interakcija 1,3-trans: 2 kose (1,8 kcal/mol)
Me Me

Me

ΔG = -1,96 kcal/mol
1,3-trans 1,3-cis

Me

Me

____________________________
1,3-cis: stabilniji za 1,8 kcal/mol

U slu~aju 1,2-derivata, kao i 1,3-derivata stabilniji je diastereomer sa obe metil grupe u ekvatorijalnim polo`ajima (t.j. trans-1,2-izomer, odnosno 1,3-cis-izomer), ali samo za 1,2cis- i 1,2-trans-izomer postoji i kosa interakcija izme|u dve metil grupe. Videti odrednicu: A vrednost.

"A" vrednost
Razlika u Gibbs-ovoj slobodnoj energiji izme|u aksijalne i ekvatorijalne stoli~aste konformacije monosupstituisanih cikloheksanskih derivata, "A" vrednost, ili konformaciona slobodna energija izra`ava se pomo}u vrednosti –ΔG° za ravnote`u:

9 kcal/mol. Ve}a vrednost za –ΔG. Jedna 1.86 kcal/mol predstavlja razliku u slobodnoj energiji 1-aks i 1-ekv konformera. kao {to je to prikazano za aksijalni (1-aks) i ekvatorijalni metilcikloheksan (1-ekv). pravila i pojmova 5 X X aksijalni konformer ekvatorijalni konformer Kada se vrednost slobodne energije ΔG°. Ina~e. . Dve identi~ne interakcije tog tipa smanjuju stabilnost aksijalnog konformera za oko 1. Favorizovanje ekvatorijalnog polo`aja u metilcikloheksanu mo`e se povezati sa ve}om stabilno{}u antiperiplanarne ili anti-konformacije butana (ap) u pore|enju sa sinklinalnom (sk) ili kosom konformacijom (Shema). CH3 CH3 1-aks 1-ekv Brzina konformacione inverzije: ≈ 104 .8 kcal/mol. koja je negativna jer je ravnote`a pomerena u pravcu stabilnijeg ekvatorijalnog oblika. ali uti~e na ravnote`nu smesu. Ta eksperimentalno odre|ena vrednost koja iznosi -1. metilcikloheksanu (1).3-sin-diaksijalna interakcija u slu~aju metil grupe pove}ava potencijalnu energiju za oko 0.105 u sekundi na 300 K Aksijalna metil grupa (struktura 1-aks) formira u molekulu metilcikloheksana dva kosa butanska fragmenta (aks-Me-C1-C2-C3 i aks-Me-C1-C6-C5 fragment). supstitucija vodonikovog atoma u molekulu cikloheksana odre|enim supstituentom. S druge strane. odnosno A zna~i i pove}anu tendenciju metil grupe u. Interakcije izme|u sin-orijentisane metil grupe i aksijalnih vodonikovih atoma na C(3) i C(5).Re~nik stereohemijskih principa. izrazi sa negativnim predznakom kao –ΔG°. ne menja bitno brzinu konformacione inverzije. i u principu i svih drugih grupa u monosusptituisanim cikloheksanskim derivatima voluminoznijim od vodonika. tada se dobija vrednost slobodne konformacione energije ili A-vrednost. koje se ozna~avaju kao 1. da zauzmu ekvatorijalni polo`aj.3-sin-diaksijalne interakcije su odbojne. ekvatorijalna metil grupa (struktura 1-ekv) sa odgovaraju}im ugljenikovim atomima cikloheksanskog skeleta zauzima dve povoljne anti-butanske konformacije (ekv-Me-C1-C2-C3 i ekv-Me-C1-C6-C5 fragmenti). na primer.

H3C H H H CH3 H H H CH3 H H H3C H H CH3 CH3 H H sinklinalna-konformacija butana H H CH3 dve 1.86 kcal/mol -ΔG° = A-vrednost. kao {to su molekuli prikazani stereoformulama 1 i 2.86 kcal/mol A = -ΔG° = 1. ili konformaciona slobodna energija predstavlja kvantitativnu meru favorizovanja ekvatorijalnog polo`aja u ravnote`i izme|u ekvatorijalnog i aksijalnog konformera.3-sin-diaksijalne H-CH3 interakcije antiperiplanarna-konformacija butana ΔG° = -1. Takvi molekuli ne obr}u ravan polarizovane svetlosti i oni su ahiralni (opti~ki neaktivni).3-sin-Diaksijalne interakcije pove}avaju nestabilnost aksijalnog metilcikloheksana u pore|enju sa ekvatorijalnim metilcikloheksanom. Aksijalne veze i Ekvatorijalne veze. da se poklapaju sa sopstvenim likom u ogledalu jednostavnom operacijom translacije ili rotacije*. Ahiralan (opti~ki neaktivan) Osobina hemijske celine.Re~nik stereohemijskih principa. Cl H H C H H Cl C H H 1 (op{ti tip Caaab) . Shema Videti odrednice: Aditivnost konformacionih slobodnih energija. pravila i pojmova 6 CH3 3 5 1 ΔG o CH3 1-aks 1-ekv 1.

* Antonim (gr~.3. To zna~i da se takav atom nalazi u ravni ili centru simetrije. grupa ili lice u molekulskom modelu) u ahiralnom okru`enju. onyma-ime) re~ suprotna po zna~enju. Ahirotopan (antonim* od hirotopan) Atom u molekulu (ili ta~ka.4R)-2. jer se ne nalazi u hiralnom okru`enju.3.4-pentantriol (1) mezo-oblik (ravan simetrije preseca atom C(3) Ugljenikov atom C(3) je definisan kao ahirotopan. ali konfiguraciono razli~iti.4pentantriola (1) i naziva se ahirotopni atom. modeli ili objekti poseduju trivijalnu (prostu) osu rotacije Cn kada se rotacijom za 360° nov polo`aj poklapa sa po~etnim (operacija identi~nosti). antónymia . Videti odrednice: Elementi simetrije i Hiralan. ili u polo`aju gde rotaciono-refleksiona osa preseca svoju refleksionu ravan. ali i kao stereogeni centar jer je tetraedarski vezan za ~etiri razli~ita supstituenta. . od kojih su dva konstituciono razli~ita (H i OH). ahirotopan atom CH3 (S) H C OH 3 s H C OH (R) H C OH CH3 1 (2S. pravila i pojmova 7 Cl H H C Me Me Cl C H H 2 (op{ti tip Caabc) *Podrazumeva se da svi molekuli. dok su preostala dva konstituciono identi~ni (HCOHCH3). Ovaj atom je zato i pseudoasimetri~an.anti-suprotan + onóma. Videti tako|e odrednice: Hirotopan i Pseudoasimetri~an centar.3r. U primeru atom C(3) je stereogeni centar jednog od dva mogu}a mezo-izomera 2.Re~nik stereohemijskih principa.

R. ili skoro sve atome u prstenu. pravila i pojmova 8 Aksijalna hiralnost Osobina klase jedinjenja koja su hiralna zbog prisustva hiralne ili aksijalne ose kao hiralnog elementa. Ekvatorijalne veze i Pseudoaksijalne veze. H C H3C C C C2H5 H NO2 HO2C I O2N CO2H II H H3C CO2H H H HO2C H CO2H III IV Videti dodatna obja{njenja pod odrednicama: Hiralna osa. Primeri pokazuju da je stereoizomerija ove vrste mogu}a zbog neplanarne orijentacije supstituenata raspore|enih u parovima oko hiralne ose. Hiralni element. paralelne su sa rotacionom osom C3. aksijalne grupe Veze u konformaciji stolice molekula cikloheksana orijentisane upravno na ravan koja sadr`i sve. Atomi ili ligandi vezani aksijalnim vezama nazivaju se aksijalni. alkilidencikloalkani III i spirani IV. Videti odrednice: Osa simetrije. ili abC=C=Ccd. .Re~nik stereohemijskih principa. bifenili II. Hiralna ravan. na primer. odnosno veze paralelne sa rotacionom osom simetrije C3 koja prolazi kroz centar prstena (ili rotaciono-refleksionom osom S6). Specifikacija apsolutne konfiguracije ovih hiralnih jedinjenja definisana je pomo}u stereooznaka aR i aS.S notacija i aR i aS oznake. Aksijalne veze. {to je polovina od ukupno dvanaest C-H veza u molekulu cikloheksana. u alenima op{te formule abC=C=Cab. To su na odgovaraju}i na~in supstituisani aleni I. Aksijalne veze.

a OH grupa na anomernom atomu C(1) je na istoj strani kao i OH grupa na C(5) u Fischer-ovoj originalnoj projekciji 1. Ispraviti . nalazi na istoj strani u originalnoj. β (beta) Stereooznake (ili stereodeskriptori) u nomenklaturi {e}era za ozna~avanje konfiguracije na anomernom ugljenikovom atomu. na primer D-glukoze. kao i OH grupa na poslednjem stereogenom centru koji predstavlja referentni centar ☯ugljenikov atom C(5) u ovom primeru .Re~nik stereohemijskih principa. hemiacetalnoj Fischer-ovoj projekciji 1.dodati O (formula 3) α-D-GLUKOPIRANOZA Fischer-ova hemiacetalna projekcija H H HO H H 5 1 OH OH H OH O H H HO H HOCH2 1 OH OH H OH 5 H CH2OH O 1 po~etna 2 modifikovana 6 H HO HO H OH H O OH OH H 4 CH2OH 5 OH H OH 3 2 1 HO H OH H 4 konformaciona struktura 3 Haworth-ova projekcija Referentni atom u α-D-glukopiranozi je atom C(5). a u suprotnom slu~aju radi se o β-anomeru (strukture 5-7). (i) U slu~aju jednostavnijih {e}era. re~ je tada o α-anomeru D-glukopiranoze (strukture 1-4). . pravila i pojmova 9 α (alfa). kada se OH grupa na anomernom centru C(1).

pravila i pojmova 10 β-D-GLUKOPIRANOZA 6 HO H HO H H 1 H OH H OH 4 CH2OH 5 O OH OH 3 2 1 H HO HO H OH 6 H O 1 OH HO H 5 OH O OH H CH2OH 5 6 7 Referentni atom u β-D-glukopiranozi je atom C(5). jer se nalaze ispod ravni pomenutog jezgra.3-Alilni napon (i) Vrsta sternog (prostornog) napona koji je u originalnom obliku formulisan na bazi stereohemijskih karakteristika cikloheksanskih derivata. a oni koji su ispod ravni obele`avaju se kao α-supstituenti i prikazuju se isprekidanom vezom ( ili ). odnosno ispod te ravni. vodonikovi atomi na C(9) i C(14) ozna~avaju se kao α. NAPOMENA: Oznake α i β u steroidnim jedinjenjima imaju smisla samo u slu~ajevima kada je apsolutna konfiguracija steroidnog jezgra poznata. a to zna~i da je steroidni molekul grafi~ki nacrtan tako da je definisana ravan sa supstituentima koji su iznad steroidne ravni. a OH grupa na anomernom atomu C(1) je na suprotnoj strani u pore|enju sa OH grupom na atomu C(5) u Fischer-ovoj originalnoj projekciji 1. 1.Re~nik stereohemijskih principa. ili zadebljane veze ( ). kao i vodonikovi atomi na C(5) i C(8) nalaze se iznad ravni steroidnog jezgra i ozna~avaju se kao β. Videti odrednice: Anomeri i Haworth-ova projekcija. Supstituenti iznad ravni stereoidnog molekula opisuju se kao β i prikazuju se u planarnoj formuli pomo}u klina ( ). {to je ilustrovano na primeru planarne strukture 5β-androstana (8). op{te . 5β-ANDROSTAN Me Me 10 5 β β 1 9 H 8 β 13 17 14 α H α H H β 8 Konformaciona struktura 8 Metil grupe na atomima C(10) i C(13). (ii) Stereohemijske oznake α i β su se prvobitno koristile (a koriste se i danas) u steroidnoj nomenklaturi.

Ova vrsta napona postoji u onim metilencikloheksanskim derivatima tipa 1 u kojima su dve voluminozne grupe (ili grupe umerene veli~ine) R i X u sin polo`aju. pravila i pojmova 11 formule 1.Re~nik stereohemijskih principa.3-sin-diaksijalnih interakcija izme|u istih grupa u cikloheksanskim jedinjenjima formule 2 (videti odrednicu: Newman-ov napon). mo`e se predvideti da je konformaciona ravnote`a u takvim jedinjenjima pomerena u pravcu konformera sa aksijalnom orijentacijom grupe X (struktura 1-aks). R1 α R β γ X R 1 3 R X X 1 2 Tada dolazi do me|usobnih odbojnih interakcija. . Ove nepovoljne interakcije su ~ak nepovoljnije od 1. sa egzocikli~nom dvogubom vezom u β-polo`aju i supstituentom X u γ-polo`aju.3-alilnog napona obuhvata geometrijske izomere 2-metilcikloheksiliden sir}etne kiseline (3). Prema tome. R1 X X R R1 R 1-ekv 1-aks (povoljnija konformacija) Jedan od najbolje prou~enih primera 1. pod uslovom da grupa X zauzima ekvatorijalni polo`aj (konformaciona struktura 1-ekv). Na osnovu 1H NMR prou~avanja dokazano je da sin-izomer 3 postoji uglavnom kao konformer sa aksijalnom metil grupom. dok je ista grupa u najpovoljnijoj konformaciji anti izomera 3 u o~ekivanom ekvatorijalnom polo`aju.

Kada su pomenute grupe velike. Ovaj ugao se menja rotacijom oko C(2)-C(3) veze. a diedarski ugao mali. drasti~no se pove}ava potencijalna energija molekula.3-alilni napon H COOH CH3 molekul bez 1.3-alilnog napona je. op{ta karakteristika svih kako cikli~nih jedinjenja (ilustrovano primerima 1 i 3). U tom slu~aju tako supstituisana acikli~na jedinjenja ispoljavaju 1.3-alilnog napona HOOC H CH3 3-sin H COOH CH3 CH3 3-anti COOH H 3-aks (stabilniji) H COOH CH3 3-aks (nestabilniji) COOH CH3 H 3-ekv (nestabilniji) 3-ekv (stabilniji) (ii) Pojava 1. pravila i pojmova 12 Klasi~ni primeri delovanja 1.3-alilnog napona 1. 3 R1 R 2 1 A U fragmentu A postoje nevezivne interakcije izme|u grupa R i R1 koje zavise od (a) veli~ine tih grupa i (b) torzionog ugla izme|u grupe R1 i C(1)=C(2) veze. tako i acikli~nih koji sadr`e strukturni fragment A. {to je pokazano na primeru (Z)-4metilpent-2-ena (4).Re~nik stereohemijskih principa. .3-alilni napon. u principu.

u konformaciji 1-pa znatno se pove}ava ugao izme|u te grupe i ravni dvogube veze.2-Alilni napon Favorizovanje aksijalnog polo`aja supstituenta na ugljenikovom atomu C(6) u 1. Kao {to se mo`e o~ekivati. R1= NO2) . R1= C6H5) 1c (R=CH3. Interakcije se smanjuju kada je R1 grupa u pseudoaksijalnom polo`aju (1-pa).2-alilnog napona zapa`en je i kod 3-supstituisanih cikloheksenskih derivata 2 sa elektronegativnim supstituentom X u polo`aju C(3). 3-hloro3-hidroksi-.6-disupstituisanim cikloheksenskim derivatima op{te formule 1. ovaj napon deluje kada su pomenute grupe relativno voluminozne. Specifi~an primer 1. pravila i pojmova 13 Konformacione strukture alkena 4 1.3-alilni napon 1 Me H 4 3 1 H 2 Me Me Me H H H Me Me Me H CH3 H3C 5 4 CH3 2 3 H H Me Me H H H H 4 eklipsna (Me/H) stepeni~asta eklipsna (Me/Me) U energetski najpovoljnijoj konformaciji (Z)-4-metilpent-2-ena (4) u kojoj se maksimalno izbegava 1. R 1 6 R R1(pe) R1(pa) 1a (R=C6H5. 1. Uzrok ove vrste napona le`i u sternim odbojnim interakcijama izme|u pseudoekvatorijalne grupe R1 i grupe R na C(1). U pore|enju sa konformacijom 1-pe. u najnestabilnijoj konformaciji sa eklipsnim metil grupama ovaj napon je najve}i.Re~nik stereohemijskih principa. ili 3-metoksicikloheksen. R1= terc-butil) 1b (R=C6H5. kao {to su 3-bromo-.3-alilni napon C(4)-H veza je u eklipsnom polo`aju prema C(2)=(C3) vezi.

π X(pa) (orbitalno preklapanjeH(pe) -efekat hiperkonjugacije) σ* B Videti odrednicu: Pseudoaksijalna i pseudoekvatorijalna veza. 3-Supstituisani cikloheksenski derivati: posebna vrsta 1. OH. Br.2-alilnog napona veza sa jonskim karakterom X (pa) H(pe) X H(pe) 2a A (X=Cl. Jedno od obja{njenja je da se alilnom participacijom doprinosi stvaranju veze C X sa ne{to ve}im jonskim karakterom. . a to zna~i da je povoljnija konformacija sa pseudoekvatorijalnom metil grupom. OCH3) Kada je u jedinjenju op{te formule 2 X metil grupa. Za drugo mogu}e obja{njenje videti strukturu B. ukoliko je grupa X u pseudoaksijalnom polo`aju (2a). Raman-ova i IC spektroskopija) da postoje u konformaciji sa pomenutim grupama uglavnom u pseudoaksijalnoj orijentaciji. Na taj na~in se preko strukture A sni`ava energija sistema u osnovnom stanju. pravila i pojmova 14 nepovoljne sterne interakcije R R1(pe) R H (pe) R1 (pa) 1-pe 1-pa Za ova jedinjenja je dokazano pomo}u razli~itih fizi~ko-hemijskih metoda (elektronska difrakcija. tada ovaj efekat ne deluje. Alternativno obja{njenje delovanja 1.2-alilnog napona bazira se na efikasnijem preklapanju vezivne π-orbitale dvogube veze sa antivezivnom C X σ-vezom kada se elektronegativni supstituent X nalazi u pseudoaksijalnom polo`aju (konformaciona struktura B).Re~nik stereohemijskih principa.

Poslednji tip biolo{ke aktivnosti karakteri{e dva sinteti~ka diastereomera aspartama.S)ili racemski (D. Smesa se imenuje kao L-N-aspartil-ambo-fenilalanin metil estar. (2) kada oba enantiomeri mogu imati istu kvalitativnu i kvantitativnu farmakolo{ku aktivnost.Ddiastereomer). odnosno L.S (L. Drugi L. ali kvantitativno razli~ita i (4) kada su aktivnosti enantiomera kvalitativno razli~ite. Kada se ovaj dipeptid sintetizuje iz L-asparagina i racemske smese N-metilfenilalanina (D.L-par) tada se stvara smesa diastereomera 1 ~ija je konfiguracija hiralnih centara S. a drugi je bez efekta. L.L-Diastereomer se koristi kao ve{ta~ki {e}er koji je oko 100 puta sla|i od saharoze.D-diastereomer je gorak.D)-diasteromer . Upotreba ovog prefiksa ilustrovana je na primeru sinteze aspartama. ili (3) kada je aktivnost enantiomera kvalitativno identi~na. CO2H H2N H CH2CO2H L-asparagin HO O NH2 (S) OH + fenilalanin metil estar (R.L-diastereomer) i 2 (S.Re~nik stereohemijskih principa.L)-diastereomer aspartama + NH2 H N (R) (S) C6H5 O aspartama CO2CH3 2 (L. pravila i pojmova 15 Ambo Stereohemijski prefiks (predmetak) u nazivu za jedinjenja sa dva ili vi{e stereogenih elemenata koji se nalaze u smesi dva racemska diastereomera u neodre|enom odnosu.R-konfiguracija. Kada se govori o biohemijskom razlikovanju enantiomernih jedinjenja postoji ~etiri vrste mogu}e biolo{ke aktivnosti: (1) kada `eljena aktivnost zavisi samo od jednog enantiomera.L)-par O O HO NH2 (S) H N (S) C6H5 O HO O CO2CH3 1 (L.

odnosno stvaranje geometrijski nemogu}e konformacione strukture. Prilikom dozvoljene konformacione inverzije trans-1.Re~nik stereohemijskih principa. trans-dekalinski sistem je izgra|en od suvi{e malih {esto~lanih prstenova da bi se izvr{ila ova neophodna konformaciona promena prilikom inverzije jednog oblika trans-dekalina u drugi. H 1 4 OH nema inverzije A A B B dozvoljena inverzija H 1 Me|utim.d. ili ekvatorijalno supstituisanih cikloheksan-karboksilnih kiselina. ekvatorijalne u aksijalne.2-disupstituisanih derivata cikloheksana aksijalne veze se transformi{u u ekvatorijalne i suprotno. dipolni momenti. it. Anankomerni modeli ovog tipa su i bicikli~na premo{}ena jedinjenja 2 i 3. To je uzrok da molekuli ovog tipa ne podle`u konformacionoj inverziji i zato su posebno pogodni kao model-supstrati za (a) prou~avanja reaktivnosti funkcionalnih grupa u aksijalnom. pravila i pojmova 16 Anankomeran (gr~. kao {to su hemijski pomaci razli~itih atoma u 1H NMR spektrima. Kao prvi tip anankomernih jedinjenja navodimo konformaciono krute derivate trans-dekalina koji su prikazani konformacionom formulom 1 sa dve spojene stoli~aste strukture. ili (ii) prisutva voluminozne grupe koja u derivatima cikloheksana zauzima gotovo isklju~ivo ekvatorijalan polo`aj. Njihove stereohemijske karakteristike razmatraju se na isti na~in kao i trans-1. a susedni ugljenikovi atomi C(1) i C(4) su ekvatorijalni. . pKa vrednosti aksijalno. anankein utvr|en “sudbinski” ili zakonom) Molekul “utvr|en” u jednoj konformaciji od vi{e mogu}ih. Angularni vodonikovi atomi (obele`eni masnim slovima) u stabilnoj konformaciji 1 su aksijalni. zbog (i) geometrijskih ograni~enja u samoj strukturi. Prelazno stanje za inverziju trans-dekalina zahteva trans-diaksijalnu orijentaciju vezu izme|u dva prstena.2-disupstituisanih derivata cikloheksana. odnosno ekvatorijalnom polo`aju* i (b) odre|ivanje aksijalnih i ekvatorijalnih parametara.

}o{kast Vodonikovi atomi ili drugi supstituenti vezani za ~vorne ugljenikove atome u kondenzovanim sistemima sa dva ili vi{e prstenova. t-butil grupa. Angularne grupe (lat. a hidroksilna grupa kao grupa daleko manjih sternih zahteva je u aksijalnom polo`aju. Voluminozna grupa. Sterna pomo} i Sterna smetnja. OH OH 4a 4b Konformaciona ravnote`a u slu~aju cis 4-tercbutilcikloheksanol (4) pomerena je gotovo potpuno u pravcu konformera sa ekvatorijalnom tbutil-grupom. Konformacionom inverzijom ova povoljna konformacija prelazi u znatno nepovoljniju 4b.Re~nik stereohemijskih principa. To je uslovljeno njenom voluminozno{}u i prema tome izrazito nepovoljnim 1. zbog konformacione ravnote`e pomerene izrazito u jednom smeru. . postoji skoro isklju~ivo u jednoj konformaciji 4a. angulus-ugao) uglast. U planarnim formulama t-dekalina (1a-1c) i konformacionoj formuli 1d eksplicitno su na razli~ite na~ine ozna~eni angularni vodonikovi atomi.3-sin-diaksijalnim interakcijama kada bi ova grupa zauzimala aksijalni polo`aj. pravila i pojmova 17 OH OH 2 3 Kruti i konformaciono nefleksiblni bicikli~ni molekuli sa mostom norbornanskog tipa sa hidroksilnom grupom u endo-polo`aju (struktura 3) ili egzo-polo`aju (struktura 4) su anankomerni modeli tipa (i). *Videti odrednice: Angularne grupe. zauzima sterno neuporedivo povoljniji ekvatorijalni polo`aj (videti odrednicu "A" vrednost). Kao primer anankomernog modela tipa (ii) prikazan je cis 4-terc-butilcikloheksanol (4) koji.

C(1) u slu~aju aldoza 1 i 2. Anizometri~an (gr~. a angularni vodonikovi atomi (atomi vezani za ~vorne ugljenikove atome) su u aksijalnim polo`ajima. metron-mera) neravnomeran Videti odrednicu: Izometri~an (antonim od anizometri~an). Anomeri Cikli~ni diastereomeri glikozida. an-. OH HO HO O 1 OH HO HO O 1 OH OH OH OH α-D-glukopiranoza (1) β-D-glukopiranoza (2) razlika u konfiguraciji na anomernom C(1) atomu Videti odrednicu: Anomerni efkat. . Ispunjen krug na ~vornom C-atomu u formuli 1c ozna~ava vezu vodonikovog atoma iznad ravni dekalinskog prstena. a isprekidanom linijom (tako|e mo`e biti u obliku klina). 1c 1d Konformaciona formula Oba prstena su spojena ekvatorijalnim vezama. ili C(2) kod ketoza. pravila i pojmova 18 trans-Dekalin H H H H H H 1a 1b Planarne formule Zadebljanom linijom u formuli 1a. dok ~vorni ugljenikov atom bez kruga podrazumeva da je vodonikov atom ispod te ravni. {e}ernih hemiacetala i sli~nih cikli~nih oblika {e}era i {e}ernih derivata koji se razlikuju u konfiguraciji na anomernom ugljenikovom atomu. ili klinom (1b) ozna~avaju se veze iznad ravni cikli~nog molekula. Anhimerna pomo} Videti odrednicu U~e{}e susedne grupe.Re~nik stereohemijskih principa. isos-isti. veze ispod te ravni.

molekuli takvih jedinjenja dodatno stabilizuju. anomerni efekat podrazumeva favorizovanje anti-konformacije molekulskog fragmenta X-C-O plus elektronski par na kiseoniku. α-D-glukokopiranoze i β-D-glukopiranoze sadr`i ~ak 37% α-anomera {to je za oko 20% vi{e od teorijske koli~ine. u kojem je X elektronegativan atom (halogen. trans-2.4-dioksanu (2) su u aksijalnom polo`aju zbog dejstva anomernog efekta. . favorizovana je kosa (sinklinalna) konformacija fragmenta X-C-O-R.Re~nik stereohemijskih principa. jer se putem elektronske delokalizacije. Ove orbitale su me|usobno antiperiplanarno orijentisane. Ravnote`na smesa. na primer.sin. U slu~aju fluorometanola (3) favorizuje se kosa konformacija zbog efikasnog preklapanja orbitale elektron donora (slobodni elektronski par kiseonikovog atoma) sa antivezivnom orbitalom C F veze koja predstavlja elektron akceptor.6-tetrahlor-1. Drugim re~ima.5. NR1R2 ili SR1). (ii) U {irem smislu. u kojem torzioni ugao izme|u grupa R i X iznosi 60°. pravila i pojmova 19 Anomerni efekat (i) U u`em smislu ozna~ava ve}i stepen termodinami~kog favorizovanja aksijalnog polo`aja elektronegativnog supstituenta vezanog za anomerni ugljenikov atom u {esto~lanom piranoznom prstenu (strukture 1 i 2) od o~ekivanog na osnovu strukturnog modela klasi~ne organske hemije koji favorizuje ekvatorijalni polo`aj (videti odrednicu A vrednost). Anomerni efekat se mo`e shvatiti i kao vrsta stabiliziraju}eg efekta u jedinjenjima tipa 1-3. kao {to je prikazano na Shemi. dominira konfiguracioni izomer 1-aks Cl O Cl O Cl Cl 2 Svi atomi hlora u kristalnom trans. O Me Cl K Me Cl O 1-ekv 1-aks K = 32 (~ista supstanca na 40 °C). OR1. Anomerni efekat je ina~e jedan od najva`nijih polarnih efekata u konformacionoj hemiji. OH.3. To je op{te poznata klasi~na vrsta stereoelektronskog efekta.

Shema Videti odrednicu: Stereoelektronski efekat. kosa konformacija je stabilnija za vi{e od 12 kcal/mol. konfiguracija je sin (odgovara sinperiplanarnoj orijentaciji sa diedarskim uglom od 0o) . relativna konfiguracija se naziva anti (odgovara antiperiplanarnoj orijentaciji sa diedarskim uglom od 180o). Kada je linearan ugljenikov niz napisan u “cik-cak” obliku. Kada su isti ligandi na istoj strani te ravni. sin U saglasnosti sa modernom stereohemijskom terminologijom. Anti. Ansa jedinjenja Videti odrednicu: Planarna hiralnost. ozna~avanje relativne konfiguracije bilo koja dva susedna stereogena centra u linearnom ugljenikovom nizu datog molekula.Re~nik stereohemijskih principa. a ligandi stereogenog centra se nalaze na razli~itim stranama u odnosu na ravan koju zauzima pomenuti niz. pravila i pojmova 20 anti konformacija (diedarski ugao izme|u X i R 180o ) R H H O H R X H Fluormetanol H H H O H H F H X nestabilnija konformacija F 3 nestabilnija konformacija kosa konformacija (diedarski ugao izme|u X i R 60o ) R R H X H X O H H H H H F O H H H F stabilnija konformacija u antiperiplanarnom polo`aju) (X i stabilnija konformacija Postoji zna~ajna energetska barijera za rotaciju izme|u stabilne i nestabilne konformacije.

Me|utim. Eritro-treo i Cik-cak formule Napomena: Obele`avanje sin-anti zamenjuje obele`avanje treo-eritro. .* sin-konfiguracija R1 H R1 R1 H R1 cik-cak formula Identi~ne grupe R1 nalaze se sa iste strane ravni u koju zauzima linearni ugljenikov niz. Izraz anti (u starijoj literaturi trans) ~esto se koristi za konformacione izomere kada torzioni ugao τ izme|u dve grupe (dve karboksilne grupe u primeru 1) iznosi oko 180°. Izraz sin (u starijoj lit. Antiaromati~nost Videti odrednicu: Aromati~nost. odnosno kada su te dve grupe maksimalno udaljene jedna od druge (videti odrednicu anti Konformacija). ~esto se i stepeni~aste formule sa vi{e ugljenikovih atoma u skeletu i nazna~enim supstituentom nazivaju cik-cak formule. COOH H H COOH COOH H C H C H COOH H H H 1 Videti odrednice: Stereogeni centar. pravila i pojmova 21 anti-konfiguracija H R1 R1 R1 H R1 cik-cak formula Identi~ne grupe R1 su na razli~itim stranama ravni u koju zauzima linearni ugljenikov niz. kada su pomenute grupe na najmanjem mogu}em rastojanju. u principu u slu~aju ovih formula svaki ugljenikov atom u nizu mora imati jedan vodonikov atom koji se ne ozna~ava. *Ovakve stereoformule nazivaju se u hemijskoj literaturi i cik-cik formule zbog stepeni~aste konformacije. cis) ozna~ava konformacione izomere kada je τ = 0°.Re~nik stereohemijskih principa.

Primeri takvih reakcija su mnogobrojni.Re~nik stereohemijskih principa. Ovo je i primer stereoselektivne reakcije. bazno-katalizovanu reakciju dehidrojodovanja 2-jodbutana (2). Od dva mogu}a alkena. Naredna reakcija prikazuje klasi~nu. Primer koji sledi ilustruje stereospecifi~nu sin-adiciju kiseonika iz persir}etne kiseline na cis-alken 1. pravila i pojmova 22 Anti. odnosno eliminacija. U zavisnosti od na~ina stvaranja i raskidanja kovalentnih veza stereohemija reakcije klasifikuje se u op{tem slu~aju kao (i) anti. sin-adicija ovog tipa ~esto se naziva i cis-adicija. odnosno cis-2-butena koji se mogu nagraditi anti-eliminacijom. a b a b + X2 anti-adicija anti-eliminacija b + X a X b a b (ii) sin-stereohemija a b a b + X2 X sin-adicija sin-eliminacija X a b a b Kovalentne veze ugljenikovih atoma sa atomima molekula X2 grade se na istoj strani dvogube veze i na isti na~in se raskidaju.i sin-stereohemija Odre|en stereohemijski odnos izme|u reaktanata i produkata u klasi~nim reakcijama adicije ili eliminacije. izolovano je tri puta vi{e stabilnijeg trans-izomera. .ili (ii) sin-adicija. trans-2-butena. (i) anti-stereohemija X a a X b Kovalentne veze ugljenikovih atoma sa atomima molekula X2 grade se na razli~itim strana dvogube veze i na isti na~in se raskidaju. bez kontaminacije od strane drugih mogu}ih stereoizomera. a va`no je ista}i da se mnoge vr{e stereospecifi~no tako da se stvara samo jedan stereoizomer.

ili delu molekula X-A-B-Y. H Me Me H H H C H Me Me H C H H Antiklinalan (ak) U molekulu.Re~nik stereohemijskih principa. supstituenti X i Y su antiklinalni kada je torzioni ugao (τ) izme|u X i Y du` centralne A-B veze +120° ± 30° (+ak) ili -120° ± 30° (-ak). na primer. Torzioni ugao i Specifikacija torzionog ugla. X A Y B τ τ = +120° (idealan ugao) Videti odrednice: Diedarski ugao. pravila i pojmova 23 sin-adicija R1 H R2 H CH 3CO3H anti-eliminacija OHH Me H H I H R1= (CH2)7CH3 R2= (CH2)8OH Me H Me H R1 O H R2 Me Videti odrednice: Stereospecifi~na reakcija i Stereoselektivnost Anti konformacija Geometrijski raspored oko proste C-C veze (ili neke druge izabrane veze) u kome je diedarski ugao izme|u dva odabrana. n-butana. naj~e{}e najve}a supstituenta 180° kako se to vidi u Newman-ovoj projekciji ili dijagonalnoj formuli. .

(n = 3) Videti odrednicu: Aromati~nost. ili 0). imenuju kao [6]anulen. 3. Druga podgrupa su nearomati~ni anuleni kada je n paran broj: 2. molekulske formule (CH)6. 4. Tipi~ni primeri su benzen i ciklobutadien koji se. nezasi}eni ugljovodonici op{te molekulske formule (CH)2n u kojoj n ozna~ava broj dvostrukih veza. Kada su molekuli ovih i mnogobrojnih sli~nih nezasi}enih jedinjenja sa naizmeni~nim prostim i dvogubim C-C vezama pored toga i planarni. supstituenti X i Y su antiperiplanarni kada je torzioni ugao (τ) izme|u X i Y du` centralne A-B veze +180° ± 30° (u idealnom slu~aju +180° kada se koristi termin anti). ili delu molekula X-A-B-Y.Re~nik stereohemijskih principa. 5. Torzioni ugao i Specifikacija torzionog ugla. molekulske formule (CH)4.. {to podrazumeva da n mora biti paran broj. tada se ona mogu podeliti na osnovu Hückel-ovog pravila u dve podgrupe.. Takav je ciklobutadien. Broj C=C veza odre|en oznakom n u formuli (CH)2n je u tom slu~aju neparan: 1. (n = 2) . benzen [6] anulen (aromati~an) molekulska formula: (CH)6. odnosno [4]anulen. Alternativno nearomati~ni anuleni se ~esto predstavljaju kao 4n anuleni. Benzen je klasi~an primer takvog anulena. pravila i pojmova 24 Antiperiplanaran (ap) U molekulu. Prvu ~ine aromati~ni anuleni sa (4n + 2)π elektrona.. konjugovani.. prema broju ugljenikovih atoma u prstenu.. Anuleni Monocikli~ni. X A Y B τ τ = +180° (idealan ugao) Videti odrednicu: Diedarski ugao. ciklobutadien [4] anulen (antiaromati~an) molekulska formula: (CH)4..

Ekvatorijalne veze u centralnoj ravni orijentisane su me|usobno pod uglom od 120°. ozna~eni sa "b". obele`avaju se kao bazni. pravila i pojmova 25 Apikalan Kao {to op{ta formula 1 idealne trigonalne bipiramidalne strukture za molekulsku klasu AX5 pokazuje. a ugao izme|u ekvatorijalne i apikalne veze iznosi 90°. Ovi polo`aji nazivaju se i aksijalni. a koji su upravni na pravac apikalnih polo`aja nazivaju se ekvatorijalni. Polo`aji. Izraz apikalan koristi se i za obele`avanje polo`aja grupe ili veze koja je usmerena od centralnog atoma u centru kvadratne osnove do temena kvadratne piramidalne strukture (formula 2). koji se nalaze u osnovi piramide. Trigonalna bipiramida molekulska klasa AX5 a e e a 1 e PCl5 Primer Kvadratna piramida molekulska klasa AX5E b b 2 a b Primer BrF5 b a = apikalan (aksijalan) e = ekvatorijalan b = bazni A = centralni atom X = atom vezan za A E = slobodni elektronski par . ili veze koje povezuju te polo`aje sa centralnim atomom.Re~nik stereohemijskih principa. Tri identi~na polo`aja (ili veze) u ravni koja prolazi kroz centralni atom. stereohemijski izraz apikalan ozna~ava dva polo`aja (ili veze ozna~ene sa "a") kolinearna sa centralnim atomom.

pravila i pojmova 26 Apsolutna konfiguracija Trodimenezionalni raspored atoma u hiralnom molekulu koji ga razlikuje od sopstvenog lika u ogledalu i sa kojim se ne poklapa. Stereohemijski opis apsolutne konfiguracije zasniva se na Cahn-Ingold-Prelog-ovoj R. U saglasnosti sa teorijom sve vezivne molekulske orbitale aromati~nog jedinjenja su potpuno zauzete. (4n + 2) elektrona. Videti odrednice: CIP-pravila. .S-konvenciji (skra}enica CIP). Aromati~no jedinjenje je iz tog razloga stabilizovano u odnosu na odgovaraju}i acikli~ni analog sa istim brojem C-atoma i -elektrona.Re~nik stereohemijskih principa. Prsten takvih jedinjenja sadr`i. konjugovana i nezasi}ena. ili objektu nedostaju svi elementi simetrije osim elementa identi~nosti. Strukture 1-5 prikazuju odabrane cikli~ne. a to odgovara rotaciji molekula ili objekta oko C1 ose za ugao od 360° kojom se molekul (objekt) dovodi u prvobitan polo`aj. konjugovane molekule i jone sa (4n + 2) elektrona. Broj -elektrona: 1 2 2 6 3 6 4 6 5 10 Asimetri~an Pojam* koji ozna~ava da u molekulu.S-notacija. U skladu sa Teorijom grupa simetrije ovaj element pripada klasi operacija simetrije oznake C1. planarna. Aromati~nost Strukturna karakteristika naro~ito stabilnih cikli~nih jedinjenja koja su monocikli~na. Hiralno pravilo. prema Hückel-ovoj molekulsko orbitalnoj teoriji (HMO). Prioritet supstituenata i R.

Molekul Cabcd b a C d c d a b C c Fischer-ova formula klinasta formula CO2H H C CH3 OH H3C H CO2H C OH 1 Mle~na kiselina (1) ima jedan asimetri~an C atom. Izraz asimetri~an centar je nekorektan sinonim za hiralni ili stereogeni centar. Molekuli (1S.i (1R. tipa Cabcd. Pojam asimetri~an atom koristi se i za ostale tetraedarske atome op{teg tipa A+abcd u kojima atom A predstavlja atom koji nije ugljenikov atom. Neophodno je naglasiti da opisivanje bilo kojeg atoma kao asimetri~nog atoma podrazumeva da je molekul u kome se takav atom nalazi. ali zasterelo zna~enje kao i termin asimetri~an (tj. Videti odrednice: Element identi~nosti. Stereogeni centar i Hiralni centar. Molekuli tog tipa ne poseduju niti jedan elemenat simetrije osim ose simetrije C1 (rotacija za 360°). suprotan od simetri~an). pravila i pojmova 27 Termin disimetri~an ima isto. Disimetri~an. odnosno jedinjenja sastavljena od takvih molekula su opti~ki aktivna. Asimetri~an ugljenikov atom Ugljenikov atom vezan za ~etiri razli~ita supstituenta. Asimetri~ni molekuli su prema tome hiralni. Disimetri~ne celine (ili hiralne celine) mogu imati Cn osu sa n vredno{}u ve}om od 1. Asimetri~an ugljenikov atom. ali nije identi~an sa tim pojmom. Takva jedinjenja (struktura 2) mogu biti opti~ki aktivna. ve} . odre|ena jedinjenja mogu imati Cn osu simetrije kada se rotacijom za ugao 360°/n oko takve ose dobija identi~na struktura.3-bis (1-hloretil)ciklobutana (2) koji imaju Cn (360°/2= 180°) osu rotacije su hiralni. ali nisu asimetri~ni molekuli. nema ni jedan element simetrije i predstavlja molekul opti~ki aktivnog jedinjenja.3R)-cis-1.3S).Re~nik stereohemijskih principa. kao celina asimetri~an. Me|utim.

S CHO HO H OH H H OH H OH CH2OH O COOH HO H OH H H OH H OH COOH D-idoza CHO HO HO H H H H OH OH CH2OH O 3 (opti~ki aktivna kiselina) COOH HO HO H H H H OH OH COOH D-manoza 4 (opti~ki aktivna kiselina) *Naziv idarna ili manarna kiselina izveden je pojma aldarna kiselina koji ozna~ava konstituciono identi~ne polihidroksilne dikiseline op{te molekulske formule HOOC(CHOH)nCOOH. Ovu vrstu simetrije imaju i opti~ki aktivne D-idarna kiselina (3)* i D-manarna kiselina (4) dobivene delimi~nom oksidacijom D-idoze. odnosno D-manoze. .R 2-S. Videti tako|e odrednice: Asimetri~an. Hiralni centar i Stereogeni centar. Simetrija ovih kiselina (konstituciona i konfiguraciona) odre|uje broj mogu}ih stereoizomera koji je manji od formalnog maksimalnog broja. Za molekule ovog tipa ka`e se da poseduju rotacionu simetriju.Re~nik stereohemijskih principa. pravila i pojmova 28 disimetri~ni i predstavljaju molekule opti~ki aktivnih enantiomera ovog ciklobutanskog derivata.* Hiralna jedinjenja sa rotacionom simetrijom Cl R 1 3 Me H H Me R Cl H R Me 1 Cl Cl R 3 Me H Me S H 3 Cl Cl S H Me 1 2-R.

Favorizovan egzo -napad Me O MeMgBr glavni proizvod 6 OH + OH Me 2 O 5 H H endo-H atomi u "U {upljini" 1 endo -napad 1 Videti odrednice: Asimetri~na sinteza. koriste se i izrazi stereoselektivna sinteza. pravila i pojmova 29 Asimetri~na indukcija Gra|enje enantiomera ili diastereomera u vi{ku u odnosu na drugi enantiomer ili diastereomer (stereoselektivna reakcija) u asimetri~noj sintezi.3-sin-diaksijalnih interakcija zbog ~ega je favorizovana ekvatorijalne orijentacije supstituenata u cikloheksanskim derivatima. enantioselektivna ili diastereoselektivna. Stereoselektivnost i Kontrola sternog prilaza Asimetri~na sinteza Sinteza hiralne supstance iz ahiralnog supstrata kada se jedan enantiomer stvara u vi{ku u odnosu na drugi.Re~nik stereohemijskih principa. Primer ilustruje klasi~an tip asimetri~ne indukcije kada Grignard-ov reagens lak{e prilazi karbonilnoj grupi norbornan-2-ona sa egzo-strane koja je sterno slobodnija od endo-strane (struktura 1). Sterne smetnje izazvane nazna~enim vodonikovim atomima u jedinjenju 1 ote`avaju endo-prilaz Grignard-ovog reagensa. Pro{irenje ove definicije obuhvata dominantno gra|enje proizvoda odre|ene konfiguracije u odnosu na proizvod druge konfiguracije u reakciji u kojoj polazna supstanca ve} sadr`i bar jedan hiralni centar. Videti odrednice: Stereoselektivnost. {to je u skladu sa kontrolom sternog prilaza. Iz tog razloga za ovakve sinteze umesto izraza asimetri~na sinteza. . Enantioselektivne i Diastereoselektivne reakcije. Ovaj efekat sli~an je efektu 1.

Primer se odnosi na spontano razdvajanje enantiomera racemskog 1. tada }e dobivena ravnote`na smesa adukata A*B. predstavlja asimetri~nu transformaciju II reda. Smesa koja se uravnote`ava mo`e biti racemat ili diastereomerna smesa. sadr`avati nejednake koli~ine diastereomera (R)-A*(S)-(B) i (S)-A*(S)-(B).1’binaftila asimetri~nom transformacijom. (i) Na primer. doda ista koli~ina ili vi{ak ~istog neracemizuju}eg enantiomera B (S)-konfiguracije. Ovaj tip asimetri~ne transformacije. U op{tem smislu proces uravnote`avanja mo`e biti (i) asimetri~na transformacija I reda.Re~nik stereohemijskih principa. u principu. indukovan kristalizacijom. koja je indukovana kristalizacijom. (ii) Kada se dva diastereomerna adukta bitno razlikuju u rastvorljivosti tada jedan. ili (ii) II reda. Dalje uravnote`avanje diastereomera u rastvoru uz uporedno talo`enje ovog diastereomera nastavlja se do stepena kada se u idealnom slu~aju ovaj izoluje kvantitativno (ili u velikom vi{ku) u kristalnom stanju. na primer slabije ratvorljiv diastereomer. pravila i pojmova 30 Asimetri~na transformacija Proces uravnote`avanja kojim se smesa stereoizomera (obi~no 50:50) transformi{e u (a) jedan stereoizomer. ili (b) u smesu stereoizomera u kojoj je jedan stereoizomer u vi{ku. (S)-A*(S)-(B). Racemski 1. ako se u rastvor racemata A koji sadr`i dva enantiomera.1'-binaftil kristalizacija H H H H + H H H H . a koji su u dinami~koj ravnote`i. kristali{e iz rastvora. Rezultat asimetri~ne transformacije I reda je stvaranje smese oboga}ene jednim stereoizomerom u pore|enju sa sastavom po~etne smese.

atropos < a-ne + tropos-obrnuti) “koji se ne okre}e” Stereoizomeri koji nastaju kao rezultat spre~ene rotacije oko C-C veze zbog sternih smetnji izazvanih odbojnim van der Waals-ovim interakcijama izme|u orto-grupa prikazanih u. pravila i pojmova 31 Atropizomeri (gr~.a-konformacija). imati ni`e konstante od cis-analoga 2 (e. godina) nekoliko puta modifikovana.Re~nik stereohemijskih principa. O~igledna je eksperimentalna potvrda pravila na osnovu pore|enja vrednosti za ta~ku klju~anja. koja je od vremena nastanka (1920-23." Primera radi. Ova jedinjenja karakteri{e postojanje hiralne ose i stoga se ovaj tip hiralnosti naziva i aksijalna hiralnost.2-dimetilcikloheksana mo`e se predvideti da }e trans-1. op{tim enantiomernim bifenilskim strukturama I i II. kao i ve}i indeks prelamanja u pore|enju sa stabilnijim konfiguracionim analogom. R1 R R R1 R R1 R1 R I Videti odrednice: Aksijalna hiralnost i aR.2dimetilcikloheksan (1). Savremena definicija ovog pravila. indeks . primenom pravila na konfiguracione izomere 1. odnosno nestabilniji izomer ima}e ve}u gustinu. II Auwers-Skita pravilo (ili konformaciono pravilo) Empirijsko pravilo (poznato i kao konformaciono pravilo) koje dovodi u vezu odre|ene fizi~ke osobine sa konfiguracijama cikli~nih cis. kao stabilniji izomer (e.i trans-izomera u njihovim najstabilnijim konformacijama. na primer. Ovakvi izomeri defini{u se kao konfiguracioni. Pomenute smetnje pove}avaju rotacionu barijeru {to dozvoljava izolovanje izomernih vrsta. glasi: ”Izomer sa ve}im toplotnim sadr`ajem (ve}a entalpija). vi{u ta~ku klju~anja.e-konformacija). a ne kao konformacioni. aS.

pravila i pojmova 32 prelamanja i gustinu ova dva izomera.4 T. kada je re~ o ta~kama klju~anja izomera koji se porede.Gustina: 0. koje su vi{e za nestabilniji cis-izomer.Re~nik stereohemijskih principa. U tom smislu pravilo se defini{e i na slede}i na~in: "Izomer manje molarne zapremine ima ve}i toplotni sadr`aj i shodno tome ve}e konstante. jer ovaj direktno zavisi od gustine. a ne nestabilnija (a.e)a je stabilniji od cis." Logi~no je da }e izomer manje molarne zapremine zbog boljeg me|usobnog pakovanja molekula imati ve}u gustinu.7720 Trans-izomer 1 (e. u ovom slu~aju obrnut odnos izme|u molekulske zapremine i ta~ke klju~anja se mo`e razumeti ako se pretpostavi da se rastojanja kako izme|u (i) nesusednih grupa u molekulu.(°C): 129. odnosno i ve}i indeks prelamanja. Me|utim. Tako direktno obja{njenje recipro~ne zavisnosti gustine i indeksa prelamanja u funkciji molekulske zapremine nije mogu}e dati kada je re~ o ta~ki klju~anja. Na taj na~in se smanjuje toplotni sadr`aj ispitivanog izomera (pove}ava se termodinami~ka stabilnost) {to rezultira sni`enjem ta~ke klju~anja (definicija). kao {to je pomenuto. Me Fizi~ko obja{njenje pravila polazi od ~injenice da su. tako i izme|u (ii) susednih molekula u te~nom ili gasovitom stanju pove}avaju sa pove}anjem molekulske zapremina. Posledica je smanjenje intramolekulskog nagomilavanja grupa. Me Me Me 1 2 T.(°C): 123.4336 Gustina: 0.7922 analoga 2 (e.e).4247 Indeks prelamanja: 1.k. odnosno odbojnih van der Waals-ovih interakcija.a).a) i ima ni`e fizi~ke konstante a Uzima se u obzir stabilnija konformacija trans-izomera (e.k. direktno zavisne od molekulske zapremine. tako i pomenute fizi~ke konstante. posebno. . kako toplotni sadr`aj. Postoji ve}i broj dokumentovanih primera koji pokazuju da se ovo pravilo mora uzeti sa izvesnom rezervom (videti strukture 3-cis i 3-trans).7 Indeks prelamanja: 1.

bitan preduslov primene pravila je sli~nost njihovih dipolnih momenata. U principu.a) jer ima manji toplotni sadr`aj. Time se obja{njava vi{a ta~ka klju~anja trans-izomera jer se dodatna energija tro{i na raskidanje vodoni~ne veze.e) stabilniji od cis-izomera 3 (e. Ukoliko se dipolni momenti konfiguracionih izomera mnogo razlikuju. tada se odnos izme|u odgovaraju}ih fizi~kih konstanti i konfiguracije obja{njava pomo}u dipolnog pravila. u skladu sa Auwers-Skita pravilom ima i manju gustinu. zbog ve}e molarne zapremina ima manji toplotni sadr`aj.3-sin-diaksijalne interakcije. Stabilniji izomer 3-trans. trans-Izomer zbog bolje orijentacije hidroksilne grupe u~estvuje u stvaranju ja~ih intermolekulskih vodoni~nih veza u pore|enju sa aksijalnim alkoholom ~ija hidroksilna grupa trpi nepovoljne 1. pravila i pojmova 33 OH CH3 OH CH3 3-trans 3-cis U slu~aju trans. kao i indeks prelamanja.Re~nik stereohemijskih principa. Mada je trans-izomer 3 (e. Videti odrednicu: Dipolno pravilo.i cis-metilcikloheksanola 3 Auwers-Skita pravilo ne va`i kada se radi o ta~kama klju~anja. a to odgovara ni`oj entalpiji.i -trans metilcikloheksanola (3). njegova ta~ka klju~anja je vi{a. . Auwers-Skita pravilo me|utim va`i ako se upore|uju gustina i indeks prelamanja cis. a stoga.

transanularnog napona i napona izazvanog skra}ivanjem veza. koji je. prouzrokovan deformacijama uglova veza. ve} i od Pitzer-ovog napona (eklipsni ili torzioni napon).1. Mora se imati u vidu da ukupan napon u prstenu. a koja pripadaju razli~itim cikli~nim sistemima. ilustracije radi. 108° u ciklopentanu i 120° u cikloheksanu. veoma napregnut sistem: 65.6 kcal/mol) 3 (biciklobutan. pravila i pojmova 34 Baeyer-ov napon (sinonim: ugaoni napon) Vi{ak entalpije cikli~nih molekula (unutra{njeg sadr`aja energije). dat za manji broj cikli~nih jedinjenja 1-4. zavisi ne samo od Baeyer-ovog (ili ugaonog napona).1 kcal/mol) 2 (ciklopropan: 27. 90° u ciklobutanu. godine: (i) idealne strukture cikloalkana su planarne iz ~ega proisti~e da (ii) ugao izme|u ugljenik-ugljenik veza mora biti iz geometrijskih razloga planarnosti 60° u ciklopropanu.Re~nik stereohemijskih principa. Ukupan napon u odabranim cikli~nim jedinjenjima 1 (cikloheksan.1]propelan. u pore|enju sa entalpijom odgovaraju}eg molekula sa “normalnim” tetraedarskim uglovima veza koji je bez napona.9 kcal/mol) 4 ( [1. koju odre|uje broj ugljenikovih atoma u prstenu. odnosno “napon” cikloalkana u zavisnosti od njihove veli~ine. Valencioni ugao u planarnim cikli~nim strukturama odre|uje se prema formuli: . Na taj na~in upore|uju se potencijalne energije. gotovo bez napona: 0. jo{ napregnutiji molekul: 103 kcal/mol) Odre|ivanje ugaonog napona kada je re~ o nesusptituisanim cikloalkanima bazira se na slede}e dve pretpostavke Adolf von Baeyer-a u okviru njegove teorije ugaonog napona koja je objavljena 1885.

2 6. cikloheksan najstabilniji* cikloalkan. molekul ciklopentana je prema Baeyer-ovoj teoriji pod najmanjim ugaonim naponom.2 12. Razlog za nesaglasnost u pogledu stabilnosti prstenova mo`e se lako objasniti kada se odbaci pogre{na Baeyer-ova pretpostavka o planarnosti cikloalkana.24 0.89 1. ve} je i (ii) bez Baeyer-ovog napona. Mera ugaonog napona po Baeyer-u je odstupanje od idealnog tetraedarskog ugla (109°28’) {to u slu~aju ciklopropana iznosi 49°28’ (109°28’-60°).58 1. kao i za nekoliko drugih odabranih ciklana (alternativni op{ti naziv za cikli~ne zasi}ene ugljovodonike -cikloalkane).6 26.Re~nik stereohemijskih principa. kao i eksperimentalno odre|ene energije ukupnog napona za ova jedinjenja. odre|ene eksperimentalno na osnovu odre|ivanja toplote sagorevanja. U homologoj seriji cikloalkana sa tri do sedam ugljenikovih atoma.20 6.6 2. Stoli~asta konformacija cikloheksana (kao i konformacije cikloalkana sa vi{e od {est atoma) je ne samo (i) neplanarna i sa idealnim tetraedarskim uglovima. pravila i pojmova 35 (n-2/n) x 180° u kojoj n ozna~ava broj ugljenikovih atoma u prstenu. Tablica. kao {to je poznato.02 0. Raspodelom ovog napona izme|u dve C-C veze Baeyer-ov napon za ciklopropan iznosi 49°28’/2.40 0. odnosno njegov ukupan napon je gotovo jednak nuli. Jedino u slu~aju ciklopropana prsten mora biti planaran.0 0. odnosno 24°44’ (Tablica). Tablica sadr`i tako odre|ene teorijske energije ugaonog napona.1 (kcal/mol) Specifi~ne vrednosti ukupnog napona. a ne cikloheksan. ODRE\IVANJE UKUPNOG NAPONA U CIKLOPROPANU NA OSNOVU TOPLOTE SAGOREVANJA . Pore|enje teorijski odre|enog napona planarnih cikloalkana (BAEYER-ov napon) sa eksperimentalno odre|enim ukupnim naponom (Baeyer-ov + Pitzer-ov napon) Broj C atoma u prstenu 3 4 5 6 7 9 16 Baeyer-ov (ugaoni) 24°44’ 9°44’ 0°44’ 5°16’ 9°33’ napon 9.3 6.12 Ukupan napon po jednoj CH2 (kcal/mol) Ukupan napon 27. pokazuju da je. kako je to u fazama (1) i (2) (Shema) obja{njeno na primeru ciklopropana.

6-157.1002. {to predstavlja meru EKSTRA NAPONA po jednoj grupi.6 kcal/mol po jednoj CH2 grupi pod naponom Toplote sagorevanja takve grupe u ciklopropanu iznosi znatno vi{e.4).4 kcal/mol . Shema *Kada se razmatra stabilnost cikli~nih jedinjenja ima se u vidu da je to termodinami~ka veli~ina.2 kcal/mol (166.razlika koja odgovara jednoj CH2 grupi bez napona Toplota sagorevanja 499. preciznije 9.0 kcal/mol n-heptan n-heksan . pravila i pojmova 36 (1) Reakcija sagorevanja cikloalkana sa n CH2 grupa (CH2)n + 3/2 n O2 n CO2 + n H2O + ENERGIJA (2) Toplota sagorevanja jedne CH2 grupe u acikli~nim linearnim alkanima bez napona iznosi 157. . a odre|ena je na osnovu razlike toplote sagorevanja za n-heptan i n-heksan: Toplota sagorevanja 1160.6 kcal/mol 157.Re~nik stereohemijskih principa.6 kcal za molekul ovog cikloalkana.83/3 = 166. odnosno 27.4 kcal/mol. Videti odrednice: Energija napona i Eklipsni napon.83 kcal/mol 499.

videti odrednicu: endo/egzo). dok su druge zbog stereoelektronskih razloga ozna~ene kao manje povoljne. Pravila povezuje slede}a tri faktora: 1) veli~inu prstena koji se stvara. X _ Y 5-egzo-trig I . simboli~ki zna~i da je reaguju}i ugljenikov atom sp2 hibridizovan (trigonalni = trig). U skladu s klasifikacijom. Ciklizacioni proces koji se ozna~ava kao egzo-trig. Klasifikacija intramolekulskih ciklizacija ilustrovana je za 5-egzo-trig procese koji su u principu dozvoljeni (Shema). koju je predlo`io Baldwin. zatim sledi oznaka egzo ili endo u zavisnosti od toga da li je veza koja se raskida egzocikli~na ili endocikli~na u odnosu na prsten koji se stvara i kona~no jednim od nastavaka tet. pravila i pojmova 37 Baldwin-ova pravila Klasifikacija intramolekulskih ciklizacionih reakcija.Re~nik stereohemijskih principa. prikazan strukturom I. odre|ene intramolekulske ciklizacije su povoljnije. upore|ivanjem lako}e (brzine) gra|enja cikli~nih jedinjenja u velikom broju prou~avanih reakcija. trig ili dig koji opisuju hibridizaciju reaguju}eg ugljenikovog atoma. Reakcije se obele`avaju simboli~ki sa tri oznake: brojem koji ozna~ava veli~inu stvorenog prstena. a da je reaguju}a veza (ona koja je vezana za odlaze}u grupu) egzocikli~na. 2) hibridizaciju ugljenikovog atoma funkcionalne grupe koja u~estvuje u reakciji i 3) polo`aj reaguju}e veze u odnosu na prsten koji se stvara (endocikli~na ili egzocikli~na .

O O MeO Na OH O 1 Shema 2 Videti odrednicu: Stereoelektronski efekat. pravila i pojmova 38 Konkretno. U egzo ciklizacionim adicionim reakcijama. simbol “trig” ozna~ava adiciju koja se vr{i na trigonalni ugljenikov atom dvostruke veze. Prilikom predstavljanja ovih reakcija skra}enom notacijom ~esto se brojem ozna~ava veli~ina nagra|enog prstena.Re~nik stereohemijskih principa. u reakciji 1→2 koja je “dozvoljena” prema ovim pravilima. krajnji atom (ugljenik dvostruke veze u prikazanom egzo-trig procesu) ostaje van novo formiranog prstena. VIDI STRUKTURU 2 C=C ??? Biot-ov zakon Videti definiciju: Specifi~na rotacija. .

godina) koje u originalnom obliku glasi: "U malim premo{}enim bicikli~nim jedinjenjima pinanske i kamfanske serije. na primer. dvoguba veza ne mo`e se nalaziti na ~vornom ugljenikovom atomu A. za razliku od vodonikovih atoma 2. prikazanim op{tom formulom 3. biciklo [2. zasniva se na pore|enju napona u takvim alkenima. jer bi se sa bazom nagradio hipoteti~ni enolatni jon 2 sa dvogubom vezom na ~vornom ugljeniku u prstenu sa samo 6 ugljenikovih atoma." Tako. A A B = B = Kamfanska serija Pinanska serija Kamfan Pinan B 1 O H O BH + 1 _ O O 1 O O 2 H H pKa = 9 (relativno kiseli H atomi) 2.6-dion (1) nema kisele osobine.2. pravila i pojmova 39 Bredt-ovo pravilo Kvalitativno pravilo (1924.3-dione. kao i u sli~nim sistemima.4-pentandiona.Re~nik stereohemijskih principa. sa naponom koji .4-pentandion Vodonikov atom na C(1) diona 1 nije kiseo. ina~e tipi~ne za 1. ili B zbog velikog napona. Preciznije definisanje granice izolovanja malih bicikli~nih premo{}enih alkena sa dvogubom vezom na ~vornom C atomu.2]oktan-2. i reakcija stvaranja enolatnog jona 2 se ne vr{i jer bi tada najve}i prsten sa ~vornom dvogubom vezom imao svega 6 C atoma.

na ~vornom ugljenikovom atomu. ~iji najve}i prsten sa ~vornom C=C vezom ima osam C atoma. koji sadr`e endocikli~nu dvogubu vezu.2. Dvoguba veza je egzocikli~na u odnosu na prsten ab. bar osmo~lani. 4 3 2 1 5 6 9 8 7 b c a 3 biciklo[3. Sli~no tome.1]non-1-en (4).1]non-1(7)-en (5) . To nije slu~aj kada je re~ o strukturi 5. b i c sa dvogubom vezom. Po{to se dvoguba veza nalazi na ~vornom ugljenikovom atomu oba endocikli~na prstena ac i bc ona mora biti cissupstituisana u jednom prstenu. ac i bc).Re~nik stereohemijskih principa. i trans-ciklookten je supstanca koja se mo`e izolovati. a trans-supstituisana u drugom. Tri grane obrazuju sistem sa tri prstena (ab. S druge strane izrazito nestabilna bicikli~na jedinjenja sa mostom ovog tipa sa trans-supstituisanom dvogubom vezom u sedmo~lanom prstenu (struktura 5) mogu se izolovati samo pod odre|enim uslovima (niska temperatura). 5 6 7 8 1 2 4 3 biciklo[3. U tom smislu modifikovano Bredt-ovo pravilo defini{e da se bicikli~ni ~vorni alkeni mogu izolovati kada je ve}i od dva prstena.3. pravila i pojmova 40 postoji u trans-cikloalkenima. U principu ~vorna dvoguba veza bi}e stabilnija kada je ona trans-konfiguracije u ve}em od dva endocikli~na prstena uz uslov da prsten ima najmanje osam ugljenikovih atoma (struktura 4). ali endocikli~na za prstenove ac i bc. stabilna supstanca. U op{toj formuli 3 dvoguba veza je nacrtana trans u prstenu ac. Sa tog aspekta mo`e se objasniti za{to je dokazano postojanje trans-cikloheptena kao intermedijerne i hemijske veoma reaktivne vrste.3. Premo{}en bicikli~ni sistem 3 sastoji se od tri grane a. metilenske C(3) i (C(8) grupe su u transpolo`aju.1]non-1-en (4) Stabilna supstanca u skladu sa Bredt-ovim pravilom jer najve}i prsten sa endocikli~nom trans dvogubom vezom ima osam C atoma. kao sastavnim delom grane c. Na osnovu Bredt-ovog pravila mo`e se sada objasniti za{to je biciklo[3.

3-dibrombutan) Videti odrednicu: Elementi simetrije. Supstituenti se crtaju iznad i ispod ravni. cik-cak Stereoformule Tip stepeni~astih perspektivnih formula koje. Crtanje klinaste formule 1 i cik-cak formule 2 ilustrovan je na primeru acikli~nog oblika D-manoze. Molekulski skelet jedinjenja u obliku cik-cak linije grafi~ki se prikazuje u ravni hartije u realnom obliku stepeni~aste konformacije. na primer. povu~ena od bilo kojeg elementa (atoma. kao i klinaste formule. strukture 1 kroz koju du`. metilenske C(2) i (C(6) grupe su u tom prstenu u trans-polo`aju. modela ili. CENTAR SIMETRIJE Br Me H H Br Me 1 (2. grupe) i zatim produ`ena za istu distancu od te ta~ke. pravila i pojmova 41 Nestabilno premo{}eno bicikli~no jedinjenje jer najve}i prsten sa endocikli~nom trans dvogubom vezom ima sedam C atoma. nailazi na identi~an element (atom.Re~nik stereohemijskih principa. prikazuju konformaciju i konfiguraciju jedinjenja sa dva ili vi{e hiralnih centara. . Centar simetrije Centar ili ta~ka molekula. grupu).

da se. . CO2H H C OH CH3 CO2H HO C H CH3 (S) -1 (R) -1 Kada jedinjenje definisane konstitucije ima dva enantiomera tada se na osnovu CIP-notacije (sistema) enantiomeri mogu jednozna~no razlikovati. Me|utim. ali podrazumeva kao ~etvrti supstituent. pravila i pojmova 42 CHO HO HO H H H H OH OH CH2OH D-manoza H OH HO H HOH2C HO H H OH CHO HOH2C OH OH OH OH CHO 1 2 Ova vrsta stereoformula koristi se u novijoj hemijskoj literaturi za predstavljanje acikli~nih jedinjenja. Koristi se kada se razmatra konfiguraciona izomerija. Va`na napomena u slu~aju cik-cak formula koje su jednostavnije od klinastih stepeni~astih formula. ukoliko se striktno po{tuje definicija. mogu koristiti samo ukoliko hiralni centri imaju i vodonikov atom koji se ne prikazuje.Re~nik stereohemijskih principa. u mle~noj kiselini (1). mora biti prisutan u molekulu. a to zna~i da bar jedan stereogeni centar. klinaste. se u praksi ~esto nazivaju tako|e i cik-cak formule. na primer. Formule ovog tipa posebno su pogodne za prikazivanje stereoure|enih delova prirodnih i tehni~kih polimernih molekula. stepeni~aste formule za jedinjenja sa C-atomima u nizu bez vodonikovih atoma. CIP obele`avanje (notacija) Cahn-Ingold-Prelog-ov sistem pravila (CIP pravila) za odre|ivanje stereohemijskih oznaka za apsolutnu konfiguraciju hiralnih centara.

a C b N b c a C N c 5 6 Prefiks cis ili trans se koristi u zavisnosti da li je “a" ili “b" atom (grupa) uzet kao osnova za pore|enje polo`aja preostale dve grupe Videti oznake: E /Z. U starijoj literaturi cis/trans notacija se standardno koristila za specifikaciju konfiguracije dvogube veze. H Cl H Cl Cl H H Cl 1-cis-1.2-dihloreten 2-trans izomer Referentna ravan je upravna na ravan koja sadr`i sp2 hibridizovane atome i njihove supstituente. na primer. ~etvoro~lanog prstena (formula 3). po`eljne oznake za opis konfiguracije disupstituisanih alkena. a obavezne za tri. cis (c) Stereohemijski izraz za odnos izme|u supstituenata orijentisanih sa iste strane dvogube veze (formula 1). . ili za cikli~ne strukture u stvarnoj ili hipoteti~koj konformaciji. Relativna konfiguracija je trans kada je jedan supstituent ispod. su E ili Z . Me|utim.2-dihlorciklobutan 4-trans izomer Referentna ravan je ona koja le`i u ravni cikli~nog skeleta. a drugi iznad referentne ravni prstena (formula 4).i tetra-supstituisane alkene. kada su dva negeminalna supstituenta sa iste strane u odnosu na ravan.S-notaciju i Hiralno pravilo. Za jedinjenja koja sadr`e C=N vezu (op{te formule 5 i 6) prefiks cis ili trans se odre|uje u odnosu na referentnu grupu.Re~nik stereohemijskih principa. pravila i pojmova 43 Videti tako|e obja{njenje za R. Cl Cl Cl Cl 3-cis-1.

za opis konfiguracije izme|u krajnjih prstenova vezanih za sredi{nji u kondenzovanim policikli~nim jedinjenjima Planarna formula Konformaciona formula H H 1 H H trans-cisoid-trans perhidroantracen. geometrijski izomeri. odnosno s-trans. cis-4a-cisoid-4a. . geminus-blizanac). Stariji termin. tada se bira onaj par koji je vezan za atom koji je prilikom numeracije ozna~en manjim brojem (videti strukturu 2).Re~nik stereohemijskih principa.10a-trans-10a-perhidroakridin (2) Videti oznake: s-cis. odnosno sa suprotnih strana u slu~aju trans-izomera. a ne H atom koji je vezan za atom koji ima ve}i broj-C(8a). kao {to primer 1 pokazuje. a to zna~i da je konfiguracioni odnos izme|u jednog para ~vornih atoma cisoidan. Me|utim. 8 7 6 5a 5 H H 9 H 8a 10 9a 4a 1 2 3 4 N H H atom vezan za C(4a) odre|uje konfiguraciju (cisoidnu). ovaj termin (sin je alternativni termin) se jo{ uvek koristi. pravila i pojmova 44 cisoidan Zastareo termin za konformaciju oko proste veze izme|u dve konjugovane dvogube veze u dienima i polienima. ili trans-sin-trans perhidroantracen Kada postoji mogu}nost izbora. U slu~aju cis-izomera supstituenti se nalaze sa iste strane referentne ravni dvogube veze ili cikli~nog prstena. cis-trans Izomeri Diastereomeri alkena i cikli~nih jedinjenja koji imaju dva negeminalna supstituenta (lat. a drugog transoidan. Polo`aj drugih supstituenata u prstenu sa ve}im brojem supstituenata odre|uje se kao c (za cis) ili t (za trans-orijentaciju) u odnosu na referentni supstituent (primer 1). se ne preporu~uje.

Cram-ovo pravilo U naj{irem smislu predvi|a stereohemiju reakcija acikli~nih sistema u kojima se gradi novi hiralni centar koji je susedan postoje}em u polaznom jedinjenju i glasi: “U nekataliti~kim reakcijama op{teg tipa prikazanog na Shemi glavni proizvod je onaj koji se gradi prilazom nukleofila (Nu:–) sa sterno najmanje za{ti}ene strane dvogube veze. alkil ili aril grupa glavni proizvod sporedni proizvod Najpovoljnija konformacija u osnovnom stanju (videti odrednicu: Felkinov model) hiralnog prekursora u takvim reakcijama je ona u kojoj se karbonilna veza nalazi okru`ena sa dve manje grupe.” novi hiralni centar S M O N u:- S M OH S M OH * V R * V * R Nu + * * V Nu R hiralni prekursor S = srednja grupa M = mala grupa V = velika grupa R = H.karbaldehid Videti odrednice: Referentna grupa i Apsolutna konfiguracija. Brom na C(2) je u cis-polo`aju. Apsolutna konfiguracija se mora odrediti na osnovu CIP-pravila. odnosno one gde se nalazi mala grupa M. Br H 3 2 CHO 1 H3C H H Aldehidna grupa na C(1) je referentna grupa i obele`ena je kao 1r. Shema .Re~nik stereohemijskih principa. a metil grupa na C(3) u transpolo`aju. dok najve}a grupa zauzima anti polo`aj u odnosu na dvogubu vezu. 1 2c-Bromo-3t-metilciklobutan-1r. pravila i pojmova 45 Jasno je da se ovde radi samo o relativnoj konfiguraciji.

poslu`ile su za formulaciju pravila. me|utim odre|en odnos izme|u strukture hiralnog aldehida. Postoji. Cram. Glavni proizvod 2 dobiven je u znatnom vi{ku (71%).Re~nik stereohemijskih principa.3S)-3-fenilbutan-2-ol (glavni proizvod) 3 *Napomena: Stereoselektivno gra|enje jedinjenja odre|ene konfiguracije na novom asimetri~nom atomu u reakciji hiralnog polaznog jedinjenja pretstavlja ASIMETRI^NU INDUKCIJU zbog ~ega se Cram-ovo pravilo ~esto naziva i pravilom “Sterne kontrole asimetri~ne indukcije”. Me H CHO Ph 1) M eMgI 2) H+ Me H OH Me H Me H OH H + Ph Me Ph 1 (S)-2-fenilpropanal 2 (2S. tako i sli~nih.* Ne postoji. i stereohemijskog toka reakcije. Tipi~na reakcija ovog tipa je adicija metilmagnezijum-bromida na opti~ki aktivan (S)-2-fenilpropanal (1) u kojoj su izolovana dva diastereomerna proizvoda 2 i 3. kako ove reakcije. Primenom pomenutog pravila mo`e se predvideti stereohemijski tok i ishod. jer bi se tada oba diastereomera nagradila u istoj koli~ini. prema tome. pravila i pojmova 46 Mnogobrojne reakcije adicije Grignard-ovog reagensa na opti~ki aktivne aldehide i ketone koje je po~etkom 50-tih godina pro{log veka prou~avao D. podjednaka verovatno}a za prilaz Grignard-ovog reagensa sa jedne ili druge strane karbonilne grupe. {to zna~i da je ova reakcija diastereoselektivna. Videti obja{njenja za Felkin-ov model i odrednice: Asimetri~na indukcija i Kontrola sternog prilaza. odnosno reaktivnosti u zavisnosti od prilaza nukleofilnog reagensa karbonilnoj grupi. .

i trans-izomere kompleksnih jedinjenja. Diastereomeri se razlikuju u fizi~kim i hemijskim osobinama. kao i (iii) cis. (ii) E. refleksioni izomeri). (i) Diastereomeri mezo i opti~ki aktivne vinske kiseline COOH H HO OH H COOH H H COOH OH OH COOH (R. ali i razli~itim konfiguracijama na jednom ili vi{e stereogenih centara (mezo-oblik 2).i Z -konfiguracione izomere (formule 3 i 4 ).Re~nik stereohemijskih principa.R)-1 (R. pravila i pojmova 47 Diastereomeri (diastereoizomeri) Stereoizomeri za koje ne postoji odnos “predmet-lik u ogledalu.S)-2 (ii) Diastereomeri 2-butena Me H H Me Me H Me H E-3 Z-4 (iii) Diastereomeri dihlordiamino-Pt(II) hlorida (cis-PLATIN) H3N H3N Cl Pt Cl H3N Cl Pt Cl NH3 cis- trans- *Enantiomerni parovi se odnose kao predmet i lik koji se ne poklapaju (tzv."* Obuhvataju (i) stereoizomere sa istom konfiguracijom na jednom ili vi{e stereogenih centara (opti~ki aktivna struktura vinske kiseline 1). .

jedinice se potiru u ra~unu tako da se formula mo`e koristiti bez obzira da li je koli~ina izra`ena u gramima. ispravnije je navoditi procentni odnos diastereomera (X/Y). izra`en u procentima i izra~unat prema formuli: X Y x 100% X+Y X-Y(vi{ak jednog diastereomera u odnosu na drugi). Diastereoselektivna reakcija . u suprotnom. X+Y (celokupna snesa diastereomera). pravila i pojmova 48 Diastereomerni vi{ak ☯dv (%) U diastereoselektivnoj reakciji u kojoj se grade dva (isklju~ivo dva) diastereomera u koli~inama [X] i [Y].Re~nik stereohemijskih principa. Napomena: Definicija diastereomernog vi{ka ima smisla samo ako su diastereomeri transformisani u enantiomere. diastereomerni vi{ak (dv). Stereohemijska ~isto}a koja se odre|uje pomo}u razli~itih analiti~kih metoda. ili molarnoj koncentraciji. Videti definicije: Enantiomerni vi{ak i Opti~ka ~isto}a. ali ne na osnovu polarimetrijske metode se naj~e{}e izra`ava pomo}u enantiomernog vi{ka.

Dva lica dvogube veze (“gornje” i “donje”) nisu u tom slu~aju konfiguraciono ekvivalentna zbog razli~itog okru`enja oko dvogube veze. pra}enu protonolizom vinil-boranskog adukta. u velikom vi{ku. stvara se. ili Prelogovim pravilom. {to zna~i da . (i) Favorizovan aksijalni prilaz hidrida H OH O LiAlH4 (90%) + OH H (10%) Primer (ii) ilustruje diastereoselektivnu sintezu Z-alkena adicijom borana na alkin. U ovom kontekstu tipi~ne diastereoselektivne reakcije su i one koje se vr{e u skladu sa Cramovim. trans-alkohol. Diastereotopna lica Kada se adicijom ahiralnog liganda sa jedne strane (lica) dvogube veze gradi proizvod koji je diastereomeran sa jedinjenjem dobivenim adicijom istog liganda sa suprotne strane dvogube veze.Re~nik stereohemijskih principa. (ii) R2 R R1 H B R (cis -adicija) RCO2H R2 R B R R1 H R2 H R1 H Z (u vi{ku) Videti odrednice: Cram-ovo pravilo i Prelogovo pravilo. U primeru (i) redukcijom 4-terc-butilcikloheksanona. Za takve reakcije (sinteze) ka`e se da su diastereoselektivne. prilazom LiAlH4 sa aksijalne strane. jer vode ka selektivnom gra|enju diastereomera. pravila i pojmova 49 Reakcija u kojoj se jedan od diastereomera gradi u vi{ku.

. {to zna~i da su dva lica karbonilne grupe diastereotopna. su diastereotopna.R) konfiguracije. kada parcijalna zamena jednog liganda. a redukcijom pomo}u NaBH4 dobivaju se diastereomerni alkoholi (S. ili vi{e njih (struktura 2). (asimetri~ni C atomi su obele`eni zvezdicom) stvaraju se diastereomerni supstitucioni proizvodi 3 i 4. vodi gra|enju diastereomera. ali da se sukcesivnom zamenom pomenutih atoma formiraju dva hiralna centra u opti~ki aktivnim diastereomerima. a H1 i H2 su prema tome diastereotopni ligandi. nekim novim ahiralnim ligandom. uz napomenu da je molekul 1 ahiralan. U primeru polazni keton ima hiralni centar S-konfiguracije. Na sli~an na~in mo`e se razmatrati topolo{ki karakter H1 i H2 atoma u jedinjenju 1.S) i (S. odnosno drugog. pravila i pojmova 50 ih ne karakteri{e odnos predmet-lik. Neophodan uslov za postojanje takvih liganada je prisustvo jednog hiralnog centra (struktura A).Re~nik stereohemijskih principa. Zamenom bilo atoma H1 ili H2 deuterijumom u hiralnom jedinjenju 2. Apsolutne konfiguracije novog hiralnog centra su razli~ite. Me C Me C Ph O H Me S H O Ph Me N aBH 4 Me H S H S OH Me H OH H R + S Ph Me Ph Me Smesa diastereomernih alkohola Diastereotopni ligandi Dva homomorfna liganda* (atom ili atomska grupa) vezana za prohiralni centar u konstituciono identi~nom okru`enju.

pravila i pojmova 51 Et H Br S Et Br Br Hb Et Br Ha Ha Br H S H H S Br Br CO S CO Hb Et A CO R H Et Aa Et Am (opti~ki aktivan) (mezo) Konfiguracija se ne menja na C(1) atomu. kao i u mnogobrojnim alenima i spiranima. Diedarska simetrija Jedna celina. a u diastereomerima je ona razli~ita na novo formiranom hiralnom centru C(3). .Re~nik stereohemijskih principa. Me * Me H1 Et H2 1 Me * Et Et D HH R D * H DIASTEREOMERI * H HH 1 2 R R R F H2 H H * D * F H * * H 3 DIASTEREOMERI H DH S 2 * R R R F H H 4 *Videti odrednicu: Homomorfni ligandi. na primer molekul 1. Isti tip simetrije postoji i u bifenilu 2. koja ima jednu ili vi{e osa simetrije upravno orijentisanih na glavnu osu simetrije Cn. Opti~ki aktivno jedinjenje 1 ima ~etiri mentoksiacetil karbinil grupe L identi~ne konfiguracije i karakteri{e ga diedarska simetrija sa tri upravno orijentisane C2 ose.

Re~nik stereohemijskih principa. pravila i pojmova 52 CH3 R R S O L L C L L= CH3 R R OCH2CO2CH2 S CH(CH3)2 C H2C CH2 OCH2CO2CH2 CH(CH3)2 H2C Tetra-(-)-mentoksiacetil derivat pentaeritritola C O CH2 2 .

tada je ugao τ negativan. a kada je u suprotnom smeru (struktura 2). pravila i pojmova 53 Diedarski ugao (ili torzioni ugao) Osnovni parametar svake konformacione strukture koji ozna~ava ugao τ izme|u atoma X i Y du` veze A-B. (i) Posmatraju}i najmanje ~etvoroatomski nelinearan molekul 1 du` veze AB kada je skretanje (ili zavoj) od ravni XAB ka ravni ABY u smeru kretanja kazaljke na satu. (i) Pozitivan τ (niz posmatran od X ⇒ Y) τ Negativan τ (niz posmatran od X ⇒ Y) Y X X A B X Y B τ τ A Y A B 1 2 (ii) Prilikom odre|ivanja znaka diedarskog ugla nije va`no da li se niz X-AB-Y posmatra na opisan na~in od X ⇒ Y (i). posmatra uvek od one grupe koja je bli`a posmatra~u (X u strukturama 1 i 2) ka udaljenijoj (Y u istim strukturama). Ovaj ugao mo`e biti pozitivan ili negativan.Re~nik stereohemijskih principa. Me|utim. odnosno grupe. To se svodi na odre|ivanje ugla izme|u dve ravni definisane atomima X-A-B i A-B-Y u nelinearnom molekulu X-A-B-Y (1). ugao je pozitivan. (ii) τ = pozitivan (niz posmatran od Y ⇒ X) X A A B τ Y X B τ Y . U oba slu~aja znak za torzioni ugao }e biti isti. X i Y. ili alternativno iz suprotnog smera od Y ⇒ X. potrebno je naglasiti da se ugao τ izme|u dve ravni.

Svaki od tih tetrakovalentnih atoma vezan je dalje za jo{ tri susedna i tako redom. Formulama 1 i 2 prikazane su. U dijamantu je svaki sp3 C-atom vezan za ~etiri druga. prstena srednje veli~ine. Levi kraj ozna~ava atom bli`i posmatra~u. locirana u uglovima tetraedra. veza izme|u susednih atoma 1 i 2 crta se dijagonalno s leva u desno. odnosno a1. Takva molekulska struktura na konformacionom nivou sadr`i veliki broj idealnih stoli~astih konformacija sa gotovo idealnim diedarskim uglom (ili interanularnim) od 60°. Segment dijamantske kristalne re{etke prikazan je pomo}u strukture A. uklapa se u opisanu dijamantsku re{etku. a desni udaljeniji. eklipsna (τ = 0°) a1 a 1 c c1 b 2 b1 c stepeni~asta (τ = 60°) a 1 a1 2 b c1 H eklipsna (τ = 0°) b1 H 1 2 stepeni~asta (τ = 60°) H H 1 H 2 H H H H H H H 1 2 Dijamantska kristalna matrica Stabilna struktura dijamantskog tipa koju karakteri{e (a) optimalna tetraedarska (sp3) geometrija i isto tako (b) idealna stepeni~asta konformacija svih C-C veza. vicinalis-susedan). Jedna od najstabilnijih konformacija ciklodekana (3). Kao najstabilniji raspored za . Na taj na~in gradi se trodimenzionalna mre`a kristala dijamanta koja se sastoji od ogromnog broja kovalentno vezanih ugljenikovih atoma sa savr{eno usmerenim vezama. eklipsne konformacije etana (τ = 0°) i stepeni~aste konformacije etana (idealni diedarski ugao od 60°). U principu. sa diedarskim uglom τ = 60°. b1 i c1) na oba kraja dijagonalne veze crtaju se u jednoj ravni pod uglom od 120°.Re~nik stereohemijskih principa. b i c. pravila i pojmova 54 Dijagonalne formule Perspektivan na~in prikazivanja prostornog rasporeda svih veza na susednim (ili vicinalnim) atomima (lat. na primer. Preostale tri veze (a.

O O P O O O P O O O baza O baza O O baza 1 2 adamantan dijamantan 3 ciklodekan O 4 Deo dijamantske kristalne matrice idealnog homo-DNA trinukleotida . kao i trans. A Deo trodimenzionalne strukture dijamanta u kojoj je svaki C-atom kovalentno vezan za ~etiri druga C-atoma. zadebljanim linijama ozna~ena je trans/transoidna/trans struktura perhidroantracena. pored ostalih komponenti nukleinskih kiselina. Pored toga. pravila i pojmova 55 duga~ke nizove sp3 hibridizovanih ugljenikovih atoma ovaj tip re{etke postoji i u mnogim cikli~nim zasi}enim ugljovodonicima od deset do dvadeset~etiri C-atoma. Ova {e}erna komponenta postoji u obliku stoli~aste konformacije sa tri supstituenta u ekvatorijalnim polo`ajima. ulazi piranozni {e}er. stereoizomerima perhidroantracena i perhidrofenantrena. poli(metilenu) i poli(propilenu). Segment idealne konformacione strukture homo-DNA trinukleotida sa dijamantskom kristalnom matricom prikazan je pomo}u strukture 4 u ~iji sastav. isto tako u kristalnoj re{etki uo~avaju se stoli~aste cikloheksanske strukture. dijamantanu (2).Re~nik stereohemijskih principa. takva savr{ena “dijamantska matrica” sa usmerenim vezama postoji i u adamantanu (1).i cis-dekalinski i ciklodekanski fragmenti.

koji se ne koriste za druge tipove hiralnih jedinjenja. na primer. nedvosmisleno se odre|uju iz Fischerovih projekcija. i nazivu {e}era se dodaje prefiks D. laevus -levo) Oznake za konfiguracione izomere ugljenih hidrata i α-amino kiselina. pravo) L (lat. dexter -desno.L D (lat. nazivu jedinjenja se dodaje oznaka L. pravila i pojmova 56 D. 1 CHO H HO CHO H OH CH2OH H H 5 OH H OH OH CH2OH D-gliceraldehid D-glukoza *Napomena: oznake D i L ozna~avaju apsolutnu konfiguraciju hiralnog centra ☯C(α) atoma molekula α-amino kiseline. Na taj na~in dovode se u vezu D. (i) Kada je grupa vi{eg prioriteta vezana za C(α) atom molekula α-amino kiseline 1 sa leve strane.i L. U saglasnosti sa modernom terminologijom ove oznake. u monosaharidima. Apsolutna konfiguracija svakog hiralnog centra u D-glukozi (ili jedinjenjima sa vi{e od jednog hiralnog centra) odre|uje se na osnovu CIP pravila. .) 2 (L-gliceraldehid) To je atom C(5) u glukozi: hidroksilna grupa vezana za pomenuti atom je sa desne strane (kao u D-gliceraldehidu). odnosno (R/S) obele`avanja.Re~nik stereohemijskih principa. ili C(5) atoma u glukozi .gliceraldehid (2). odnosno (ii) oznaka D kada je ista grupa sa desne strane.* α COO+ CHO HO H CH2OH H3N R H 1 (α-L-amino kis. odnosno konfiguracija poslednjeg hiralnog C-atoma.

naj~e{}e 589 nm (D emisiona linija natrijuma). . Prefiks dl se jo{ uvek koristi za racemske smese.Re~nik stereohemijskih principa. dl smesa E-ciklooktena Videti odrednice: Racemat i Racemsko jedinjenje. U dana{njoj literaturi koriste se znaci (+) ili (–) za skretanje ravni u desno ili u levo. pravila i pojmova 57 d. ali se preporu~uje kori{}enje simbola (±) ili rac.l Prevazi|en na~in obele`avanja enantiomera koji se bazira na znaku opti~ke rotacije polarizovane svetlosti date talasne du`ine.

t. O O S O N H O δ 6.06 ppm 1-(Z) 1-(E) . pravila i pojmova 58 Dinami~ka nuklearna magnetna rezonancija (DNMR) Snimanje i interpretacija NMR spektara jedinjenja. Nakon 15 sati odnos Z/E izomera je 13/87 (1H NMR spektar 15).85 ppm CDCl3 s.88 ppm.88 ppm δ 12. Integracijom ovih signala u oba izomera u spektrima 1-15 uo~ava se postepeno smanjivanje (nestajanje) vinilnog atoma na δ 6.Re~nik stereohemijskih principa.ili intermolekulskih reakcija. Ve} nakon 1 sata prime}uje se u 1 H NMR spektru (ozna~en brojem 1) pojavljivanje i druge serije signala koja odgovara E-izomeru. Proces se prati pomo}u 1 H NMR spektroskopije snimanjem spektara u odre|enim vremenskim intervalima (1 sat).32 ppm i laktamskog vodonikovog atoma na 12.32 ppm koji odgovara E-izomeru. Slika prikazuje izomerizaciju ~istog tiazolidinonskog derivata 1-(Z) u konfiguracioni izomer 1-(E) koja se vr{i u deuterisanom hloroformu na sobnoj temperaturi u vremenskom periodu od 15 sati. temperature ili rastvara~a.85 ppm uz istovremeni rast signala na δ 6. ili brzih intra.06 ppm). ili smesa u zavisnosti od promenljivih veli~ina. Spektar snimljen na po~etku procesa (obele`en sa 0) sadr`i skoro savr{enu seriju signala koja odgovara po~etnom Z-izomeru.85 ppm i laktamski vodonikov atom na δ 8. Progresivno smanjivanje Z/E odnosa bazira se na pojavi signala E-izomera (vinilnog vodonikovog atoma na δ 6. Karakteristi~ni signali tog izomera su vinilni vodonikov atom na δ 6. EtO EtO S O N H O H δ 6.32 ppm H C δ 8. prilikom prou~avanja brzine konformacione ili konfiguracione izomerizacije (videti primer Z/E izomerizacije). na primer.

Re~nik stereohemijskih principa. snimljeni u CDCl3 na 298 K. pravila i pojmova 59 Slika. . u jednakim vremenskim intervalima (1 h) Sam proces izomerizacije mo`e se objasniti ~injenicom da egzocikli~na dvoguba veza u polo`aju C(2) tiazolidinonskih konfiguracionih izomera ima i delimi~no karakter proste veze (videti rezonancione strukture A i B u Shemi).Favorizovanje E-izomera u procesu izomerizacije je posledica stvaranja intramolekulske vodoni~ne veze koja je stabilizovana u nepolarnom hloroformu. 1H NMR spektri Z/E smese derivata 1.

Drugim re~ima. van der Waals-ove interakcije. i sa visokim stepenom stereoselektivnosti.. kao i (iii) stvaranje nekovalentnih kompleksnih vrsta (inter. odnosno njihova struktura. tok i stereohemijski ishod reakcija. kao {to su (i) stereohemijski uslovi. ali i nove reakcije. samo kada su poznate hemijske i fizi~ke osobine reaktanata.. uklju~uju}i (ii) pretvaranje konformacionih izomera jednih u druge.. Posebno se nagla{ava ~injenica da se poznate.)..Re~nik stereohemijskih principa. pravila i pojmova 60 C2H5O O S O N H (Z)-1 CDCl3 C2H5O O 2 O O H N H S 2 H O (E)-1 (stabilizovan intramolekulskom H-vezom) C2H5O O S O N H A O C2H5O O S O H N H B O H . Shema Dinami~ka stereohemija Oblast stereohemije koja prou~ava stereohemijske aspekte dinami~kih procesa.i intramolekulska vodoni~na veza. dinami~ka stereohemija (ili stererohemija reakcija) razmatra uticaj stereohemijskih efekata na hemijsku reaktivnost. . mogu potpuno razumeti i planirati u cilju stvaranja `eljenih proizvoda u visokom prinosu.

indeks prelamanja i gustinu.9 n20 = 1.t.Re~nik stereohemijskih principa. Na taj na~in dolazi do smanjenja molarne zapremine jer je ve}i stepen privla~enja molekula. pravila i pojmova 61 Dipolno pravilo Predvi|a da u grupi konstituciono identi~nih diastereomera onaj sa najve}im dipolnim momentom. na primer.79 D T. pod uslovom da veza C a ima izra`en momenat veze. cisizomeri 2-butena i 1. (g/ml. (g/ml.3-dihlorbutana koji ima ne{to ve}i dipolni moment od mezo-oblika 1 ima i vi{u ta~ku klju~anja.k. Tako.2-dihloretena imaju ve}i dipolni momenat od transanaloga i njihove vrednosti fizi~kih konstanti su vi{e. 760 mm) = 115. a veza C b zanemarljiv.i trans izomera tipa abC=Cab mo`e biti naveden za ilustraciju primene ovog pravila.t. Ve}i broj cis.3-dihlorbutan (1) μ = 1. 760 mm) = 119. na 25 °C) = 1.1063 Eklipsna konformacija . (°C. Logi~no je da cis-izomer ima ve}i ukupni dipolni momenat u pore|enju sa centrosimetri~nim trans-izomerom u kojem se pojedina~ni dipolni momenti veza potiru.4386 S. na 25 °C) = 1. indeks prelamanja i gustinu od izomera 2.3-dihlorbutan (2) μ = 1. ima vi{u ta~ku klju~anja.63 D T. Me H H Me Cl Cl Me Cl H Me H Cl mezo-2. te je ukupni dipolni momenat jednak nuli. Direktna posledica smanjenja molarne zapremine je pove}anje vrednosti pomenutih fizi~kih konstanti (videti odrednicu za Auwers-Skita pravilo).1023 treo-2. U saglasnosti sa dipolnim pravilom treo-izomer 2.4409 S. Pravilo se zasniva na ~injenici da se sa pove}anjem dipolnog momenta. pove}ava i elektrostati~ko privla~enje dipola.5 n20 = 1. (°C.k.

Videti termin: Sinperiplanaran.2-dijodoetan (1b).Re~nik stereohemijskih principa. Diedarski (torzioni) ugao = 0° I I H H I I H H H H HH 1a 1b Odgovaraju}i parovi supstituenata su tada na najbli`em mogu}em rastojanju {to odgovara diedarskom uglu od 0° u eklipsnoj (ili sinperiplanarnoj) konformaciji. pravila i pojmova 62 Geometrijski raspored oko C-C proste veze u konformacionim strukturama u kojim su veze supstituenata na jednom ugljeniku paralelne (eklipsne ili zaklonjene) vezama supstituenata na susednom ugljeniku kako se to vidi u Newman-ove projekcionoj formuli za 1. .

Stepeni~ast raspored oko prostih veza je najpovoljniji i op{ta pojava kod alkana.Re~nik stereohemijskih principa. . pove}ava ukupan napon. supstituenti (ligandi) Veze u konformaciji stolice molekula cikloheksana orijentisane pod malim uglom u odnosu na ravan koja sadr`i sve. Odbojne interakcije izme|u elektronskih parova u popunjenim C-H orbitalama na susednim atomima koje su najve}e u eklipsnoj geometriji (diedarski ugao τ = 0°). Ekvatorijalne veze. su osnovni uzrok eklipsnog napona (sinonim: torzioni napon). ili skoro sve atome u prstenu. pravila i pojmova 63 Eklipsni (Pitzer-ov) napon Vi{ak entalpije molekula prouzrokovan odstupanjem torzionog ugla od njegove optimalne vrednosti koja iznosi 60° za konformer najni`e mogu}e energije. Eklipsna knformacija Stepeni~asta konformacija τ = 0° H H H H HH τ = 60° H H HH H H H H H H H H H H H H H H Nepovoljan raspored vicinalnih (susednih) veza u eklipsnoj konformaciji kao komponenta konformacione energije. Supstituenti (ligandi) vezani takvim vezama su ekvatorijalni supstituenti (ligandi).

na osnovu geometrijskih karakteristika molekula. modela ili objekta. Postojanje ovih elemenata simetrije utvr|uje se na osnovu odre|enih operacija simetrije. Rotaciona osa 3. Tablica. Molekul bez pomenutih elementata simetrije je hiralan. (3) refleksija (primer 1) za ravan simetrije. Ravan simetrije 4. pravila i pojmova 64 Elementi simetrije Geometrijski elementi (ili operatori) u odnosu na koje se vr{e operacija simetrije u modelu. Vrste elemenata simetrije sa odgovaraju}im oznakama (E) 1. Konkretnije. molekulu ili objektu. (2) rotacija za rotacionu osu. ~ijom se primenom na dati molekul dobija prostorni raspored molekula koji se ne razlikuje od po~etnog rasporeda. da li se molekul (model ili objekt) poklapa sa svojim likom (odrazom) u ogledalu. Centar simetrije 5. molekul koji poseduje ravan simetrije. Rotaciono-refleksiona osa (C) (δ) (i) (S) U saglasnosti sa Teorijom grupa simetrije. Primenom ovih operacija simetrije dolazi se do stvaranja ponavljaju}eg tipa simetrije.Re~nik stereohemijskih principa. centar simetrije ili rotaciono-refleksionu osu simetrije (naizmeni~na osa simetrije) poklapa se sa svojim likom i nije hiralan. . elementi simetrije (Tablica) odre|uju. Element identi~nosti 2. (4) inverzija za centar simetrije i (5) rotaciona refleksija za rotaciono-refleksionu osu. ukoliko takav postoji u analiziranom modelu. Operacije simetrije su: (1) geometrijske operacije identi~nosti za element identi~nosti.

ali naj}e{}e je to ugljenikov atom) pripadaju najve}oj klasi enantiomernih jedinjenja (tzv. Videti odrednicu: Operacije simetrije . Strukture koje se mogu predstaviti pomo}u tetraedarskog modela sa ~etiri razli~ita liganda vezana za centralni atom (ne mora biti.3S. centar ili rotaciono-naizmeni~nu osu simetrije. ili rotacijom.4S)-4 . Molekuli enantiomera ne poseduju elemente simetrije: ravan. Enantiomeri hloreten-oksida CHO H OH H OH CH2OH HO H HO Enantiomeri ksiloze CHO H OH H CH2OH H H O H Cl H Cl O H H HO H (S)-1 (R)-2 (2R. odnosno 5 i 6). centralna hiralnost). pravila i pojmova 65 Podrazumeva se da svaki molekul poseduje prostu osu simetrije (element identi~nosti) kada se rotacijom molekula za 360° oko pomenute ose molekul vra}a u prvobitni polo`aj.4R)-3 (2S. b a C d c d a b C c c b C d a b c C d a 1 2 Enantiomeri se razlikuju jedan od drugog na osnovu suprotnih apsolutnih konfiguracija na svim stereogenim centrima u molekulu (parovi 3 i 4.3R.Re~nik stereohemijskih principa.fali odrednica Enantiomeri Parovi stereoizomera (1 i 2 u op{tem slu~aju) koji se me|usobno odnose kao predmet i lik u ogledalu koji se u trodimenzionalnom prostoru ne mogu poklopiti translacijom.

Re~nik stereohemijskih principa. R+S = celokupna snesa. Enantiomerno ~ist (ili enantio-~ist) Ozna~ava 100%-ni vi{ak jednog enantiomera u odnosu na drugi. kao {to su kristali kvarca ili molekulski modeli (Slika). Enantiomerno oboga}en (ili enantio-oboga}en) Enantiomerni vi{ak jednog enantiomera u odnosu na drugi enantiomer. ev se izra~unava prema formuli: R-S R+S x 100% = %R .%S u kojoj je: R-S = vi{ak jednog enantiomera u odnosu na drugi. Izra`en u procentima. . Videti definicije: Opti~ka ~isto}a i Diastereomerni vi{ak. bez obzira da li je koli~ina izra`ena u gramima ili molarnoj koncentraciji. jedinice se potiru u ra~unu tako da se formula mo`e koristiti. koji mo`e biti ve}i od 0%. Enantiomorfan (gr~. enantios zna~i suprotan + morphe zna~i oblik) Jedan iz para hiralnih objekata koji se ne poklapaju. u granicama merenja. pravila i pojmova 66 Enantiomerni vi{ak [ev (%)] Predstavlja vi{ak jednog enantiomera (R ili S ) koji je prisutan u smesi sastavljenoj od tog enantiomera u vi{ku i racemata (RS). ali manji od 100%.

Re~nik stereohemijskih principa. Za reakciju se tada ka`e da je enantioselektivna jer vodi selektivnom gra|enju samo jednog enantiomera. Primer se odnosi na enantioselektivnu redukciju derivata 2-acetamidoakrilne kiseline pomo}u stereoselektivnog Rh(I) kompleksa sa hiralnim fosfinskim ligandom L. Ovaj termin nije ispravno koristiti za hiralne molekule kao sinonim za enantiomer. pravila i pojmova 67 Atribut enantiomorfan koristi se i za strukturne fragmente koji se vi{e puta ponavljaju u stereoure|enim polimerima. Ph C H C CO2H NHCOM e H2 katalizator CO2H H C NHCOMe CH2Ph Katalizator: kompleks rodijuma sa hiralnim fosfinskim ligandom L: Ph2P (R) 91% ev N CH2PPh2 CO2C(CH3)3 L Videti odrednice: Prohiralnost i Stereoselektivnost. Enantitopno lice Kada se adicijom ahiralnog liganda na dvogubu vezu sa jedne strane (lica) enantionultne ravni molekula. Ina~e to je su{tinska stereohemijska karakteristika mnogih enzimski-katalizovanih procesa. gradi proizvod koji je enantiomeran sa onim . Dodati sliku Slika Enantioselektivna reakcija Reakcija u kojoj se jedan od enantiomera gradi u vi{ku u odnosu na drugi.

To zna~i. Za takva lica dvogube veze postoji tipi~an odnos predmet-lik.2S)-2 Cl H H Cl D D (1R. Lica acetaladehida su enantiotopna jer se adicijom HCN. u enantiomernom odnosu. jer se adicijom deuterijuma sa gornje strane dobiva enantiomer (1S. Napad sa prednje strane HO O C H C Me (R) HCN H CN Me Napad sa zadnje strane HCN NC O C H C Me (S) H OH Me Ravan koja sadr`i sp2 centar i dva supstituenta je tzv.2S)-2.2-dihloretena (1) su tako|e enantiotopna. Shema Dva lica trans-1. a sa donje (1R. dobivaju enantiomerni proizvodi (Shema). da su CN ligandi koji su postavljeni simetri~no prema enantionultoj ravni. Pd/C D Cl H D H Cl Cl H 1 H Cl D2. tada se lica defini{u kao enantiotopna. pravila i pojmova 68 dobivenim adicijom sa suprotne strane. koja se podjednakom verovatno}om vr{i sa prednje ili zadnje strane.Re~nik stereohemijskih principa.2R)-2. ENANTIONULTA RAVAN. napad odozgo D2. Pd/C napad odozdo (1S.2R)-2 . bez poklapanja.

dva topolo{ki (gr. egzo (gr~. Isti karakter imaju i metilenski vodonikovi atomi u cis-N-benzil-2. Dve stereoformule (S)-2 i (R)-2 monodeuterisanog ciklopentanona prikazuju enantiomere. endon -unutar) (gr~. exô-spolja) .6-dimetilpiperidinu (3). Prema tome. O Ha D (S)-2 Hb D O D H (R)-2 Br Hb Ha Br O Hb Ha 1 H D H3C Hb N Ha CH3 3 H3C H N S CH3 Br H3C Br N R CH3 H 4 5 Kao ilustrativan primer topologije enantiotopnih liganada naveden je i cikloheksanski derivat 6 u kome postoji nekoliko parova enantiotopnih vodonikovih atoma koji su obele`eni istim slovom. topos zna~i mesto) neekvivalentna H-atoma (Ha i Hb) ciklopentanona (1) su enantiotopna.Re~nik stereohemijskih principa. novim ahiralnim ligandom stvaraju dva enantiomerna proizvoda. Ha H H Ha' d Hb Ph H Hb' Hc Hc' Enantitopni parovi Ha' Ha Hb Hb' Hc Hc' CO2H Hd' Hd Hd' 6 endo. pravila i pojmova 69 Enantiotopni ligandi Dva liganda (atoma ili atomske grupe) u molekulu su enantiotopna kada se delimi~nom zamenom jednog ili drugog.

Supstituent je u egzo polo`aju kada je orijentisan ka manjem mostu. odstupanjem od idealnog diedarskog ugla (Pitzer-ov ili torzioni napon). u odnosu na jedinjenje sli~ne strukture bez napona. tada se njegov stereohemijski polo`aj ozna~ava prefiksom endo [(supstituent X se nalazi “unutar U {upljine” formirane ugljenikovim atomima C(1) do C(6)].2. odnosno prema C(7) mostu koji zajedno sa atomima C(1) do C(4) formira peto~lani prsten. . kao {to primer biciklo[2.2. odnosno unutar prstena. metilencikloheksan (egzo dvoguba veza) 1-metilcikloheksen (endo dvoguba veza) Energija napona Eksperimentalno odre|ena energija jedinjenja (naj~e{}e entalpija) koje je pod naponom.2.1]heptana (1) 7 X 6 5 4 1 2 3 X Exo-derivat biciklo[2. Ukupan napon u “napregnutim” jedinjenjima u gasnoj fazi* je zbir pojedina~nih napona prouzrokovanih istezanjem i kompresijom veza.1] heptanskog derivata 1 pokazuje. pravila i pojmova 70 Kada je supstituent X u bicikli~nom sistemu sa mostom (premo{}ena bicikli~na jedinjenja) usmeren ka ve}em mostu.Re~nik stereohemijskih principa. {to zna~i van pomenute {upljine {esto~lanog prstena. devijacijom od idealnih uglova veza (Baeyer-ov napon). izrazi egzo i endo koriste se i za ozna~avanje dvogube veze van prstena.1]heptana (1) Kao {to strukture 2 i 3 pokazuju. elektrostati~kih i nevezivnih interakcija i tome sli~no. 7 X 6 5 4 1 2 3 X Endo-derivat biciklo[2.

koristi se i danas za aldoze. jer samo jedan stereogeni centar menja konfiguraciju. a razlikuju se po apsolutnoj konfiguraciji samo na jednom stereogenom centru. Epimerizacija podrazumeva interkonverziju diastereomera. baznom epimerizacijom jednog ili drugog enantiomera mentona (1) dolazi do delimi~ne promene konfiguracije na stereogenom centru C(2). na primer D-ksilozu i Dliksozu. Ovaj termin u u`em smislu. S obzirom da bar jedan stereogeni centar ne menja konfiguraciju. epimerizacijom neracemske supstance ne dolazi do gubitka opti~ke aktivnosti. a identi~nih na C(3) i C(4). dva stereoizomera koji sadr`e vi{e stereogenih centara. uz o~uvanje konfiguracije drugih stereogenih centara. susednom karbonilnoj grupi. suprotnih konfiguracija na C(2). odnosno na ugljenikovom atomu C(2). CHO H HO H 2 CHO HO HO H 2 OH H * H * OH CH2OH * H * OH CH2OH D-ksiloza D-liksoza Apsolutne konfiguracije epimera su razli~ite samo na jednom stereogenom centru. Epimerizacija Reverzibilna promena konfiguracije jednog stereogenog centra u stereoizomeru. Epimeri U {irem smislu. U takvom procesu konfiguracija na stereogenom centru C(5) se ne me- . pravila i pojmova 71 Vukupan = Vd + VP + Vτ + Vni + VE Vd = napon istezanja i kompresije veza VP = Baeyer-ov napon (ugaoni) Vτ = Pitzer-ov napon (torzioni ili eklipsni) Vni = napon usled nevezivnih interakcija VE = elektrostati~ki napon *U te~noj fazi solvatacija Vs smanjuje ukupnu energiju napona.Re~nik stereohemijskih principa. Tako. na primer.

. Menton i izomenton su diastereoizomeri i ravnote`a je pomerena u pravcu stabilnijeg mentona. neidenti~ne stereogene centre sa iste strane. koji je prikazan op{tom Fischer-ovom projekcionom formulom 1. R b b R' a a b a R' R a b eritro-1 treo-2 Ozna~avanje polo`aja takvih supstituenata pomo}u prefiksa eritro/treo nije jednozna~no i ne obuhvata odre|ene izuzetke. treo-Izomer 2 sadr`i takve supstituente na razli~itim stranama niza. dok na C(5) ostaje ista. dva ista (ili konstituciono vrlo sli~na) supstituenta vezana za susedne. eritro. pravila i pojmova 72 nja. tada je re~ o eritro-izomeru. eritroze i treoze i zasnivaju se na identi~noj relativnoj konfiguraciji dva susedna stereogena centra u ovim {e}erima.Re~nik stereohemijskih principa. treo Kada su u glavnom nizu molekula. Iz tog razloga ovi simboli se moraju pa`ljivo koristiti. 6 1 4 O 3 2 Baza O Me Me 5* * 1 Menton (70%) * * 2 Izomenton (30%) Epimerizacijom je promenjena konfiguracija samo na ugljenikovom atomu C(2). Ove oznake su izvedene iz naziva dve aldotetroze. Na primeru D-eritroze prikazana je veza izme|u eritro i anti obele`avanja (Schema).

OH grupe na C(2) i C(3) atomima na istoj strani u odnosu na ravan koju zauzima linearni niz. ili cikcak formuli treoze. anti-konfiguracija u stepeni~astoj “cik-cak”-formuli odgovara eritro-izomeru. Na sli~an na~in. pravila i pojmova 73 CHO H H OH OH CH2OH D-eritroza (3) CHO OH H H OH CH2OH D-treoza (4) 3a (eklipsna dijagonalna formula) 3b (stepeni~asta dijagonalna formula) 3c (klinasta stepeni~asta formula)* OH CHO 3b H 3 OH H 2 OH rotacija oko C(2)-C(3) veze H CH2OH HO H 3d (cik-cak formula) anti-konfiguracija: OH grupe na razli~itim stranama ravni u kojoj se nalazi linearni niz CHO CH2OH 3a OH HOH2C OH 3d HOH2C CHO HO H OH CHO *Ovaj tip formula se katkada tako|e ozna~ava kao cik-cak formule (videti definiciju). da se takav raspored OH grupa u treozi dovodi u vezu sa sin-konfiguracijom. Sledi. Videti obja{njenje za anti-sin oznake.Re~nik stereohemijskih principa. . za razliku od eritroze gde su ove grupe na razli~itim stranama. Etanska barijera Torzioni napon (Pitzer-ov napon ili eklipsni napon) u iznosu od oko 3 kcal/mol koji odgovara vi{ku energije eklipsne konformacije etana u odnosu na stabilniju stepeni~astu konfromaciju. polaze}i od D. H 3c anti-konfiguracija Shema Prema tome.ili L-treoze mo`e se pokazati da prefiks treo odgovara sin-konfiguraciji. To je i razumljivo jer se konfiguracija treoze od konfiguracije eritroze razlikuje na jednom stereogenom centru. Tada su u klinastoj stepeni~astoj formuli.

1200 i −1200. Zbog postojanja 3 minimuma. dok oznaka E ozna~ava da su ti supstituenti sa razli~itih strana dvogube veze (trans). Tri minimuma iste energije koji se pojavljuju na τ 600. pravila i pojmova 74 Ovaj napon E (ili torzioni potencijal) i diedarski ugao τ povezani su slede}om relacijom: 1 E = Eo (1 + cos3τ) 2 u kojoj Eo predstavlja etansku barijeru. Slika. odgovaraju stepeni~astim konformacijama. Grupama na svakom C-atomu dvogube veze odre|uje se prioritet u skladu sa CIP-pravilima. a tri maksimuma na τ 00. zusammen) zajedno Oznake koje opisuju stereohemiju ugljenik-ugljenik dvogube veze u alkenima kao {to su jedinjenja 1-5. Potencijalni energetski dijagram etana u funkciji diedarskog ugla prikazan je na slici. veza ima Z-konfiguraciju. .Re~nik stereohemijskih principa. odnosno maksimuma ova potencijalna funkcija se naziva V3 potencijal. 1800 i −600. ili kumulenima (struktura 6) sa neparnim brojem dvogubih veza. Z (nem. Potencijalna energija etana u funkciji torzionog ugla E (nem. Kada su grupe vi{eg prioriteta na svakom C atomu na istoj strani dvogube veze (cis jedna u odnosu na drugu u skladu sa obele`avanjem u starijoj literaturi). ali koji nisu vodonikovi atomi. entgegen) suprotan. odgovaraju eklipsnim konformacijama iste energije. sa najmanje dva negeminalna supstituenta na krajevima dvogubih veza.

4E)-2. ali se koriste za odre|ivanje konfiguracije dvogubih veza u konjugovanim alkenima (struktura 7). Ove oznake za specifikaciju dvogube C-C veze ne koristi se za polo`aj grupa u supstituisanim cikloalkanima. c > d. Br > H (za jedinjenje 2). pravila i pojmova 75 b C a C b a b C a C a b Br C H C Br H cis-1 (Z)-1 trans-1 (E)-1 cis-1. oksimima (struktura 8). {to je ilustrovano odre|ivanjem konfiguracije C-N veze u N-metilformamidu (9). Et > H . Br > Cl (za jedinjenje 5) Konfiguracija kumulovanih triena. Va`no je napomenuti da se Z/E obele`avanje koristi i za jedinjenja sa vezama koje imaju delimi~an karakter dvogube veze.4-heksadienal (7) (Z)-oksim (8) (Z)-9 Prioritet grupa: O > Me.Re~nik stereohemijskih principa.2-dibrometan (2) (Z)-2 b C a C d c b C a C c d Me C Br C Br Cl (Z)-3 (E)-4 (E)-5 Prioritet grupa: a > b. sa supstituentima na terminalnim ugljenikovim atomima odre|uje se na identi~an na~in. kao {to je to jedinjenje 6. Br > Me. hidrazonima i aza jedinjenjima (heteroanalozi C=C veze). Tada se supstituenti na krajevima niza nalaze u istoj ravni kao i u alkenima sa jednom dvogubom vezom. Br C Me C C C Me Br cis-6 (Z)-6 Br > Me Ovaj na~in odre|ivanja konfiguracije kumulovanih jedinjenja se primenjuje kada je broj dvogubih ugljenik-ugljenik veza u jedinjenjima neparan. Me C H H C C C H H CH O Et Me C N OH _ O C N Me Et H O Me + C N Et H (2Z.

Re~nik stereohemijskih principa, pravila i pojmova

76

Felkin-ov model
Jedan od veoma uspe{nih modela za predvi|anje i obja{njenje stereohemijskog toka i ishoda kineti~ki kontrolisanih reakcija adicije Grignard-ovog reagensa i redukcije hiralnih aldehida i ketona u kojima je hiralni centar susedan karbonilnoj grupi. Ovaj model polazi od najpovoljnije konformacije pomenutih karbonilnih jedinjenja u prelaznom stanju (Slika, struktura A). U slu~aju Cram-ovog pravila polazi se od najpovoljnije konformacije prekursora u osnovnom stanju.

S M

O * V

# S Nu

OH V M R

S = srednja grupa (kosa prema karbonilnoj grupi) M = mala grupa V = velika grupa ( upravna u odnosu na ravan karbonilne grupe)

Nu

R

A
(i) Favorizovan prilaz sa najmanje za{ti}ene strane male grupe M

O M V S R :Nu R V

OH M S Nu

B

(ii) Ote`an prilaz sa vi{e za{ti}ene strane srednje grupe S

Slika . FELKIN-OV MODEL - Stereohemija povoljnog i nepovoljnog anti napada Nu: − na karbonilnu grupu u acikli~nim hiralnim jedinjenjima (V > S > M)

Felkin je pretpostavio da je torzioni napon (ili Pitzer-ov napon) u prelaznom stanju koji obuhvata delimi~no formirane veze, bitan deo napona izme|u potpuno formiranih veza ~ak i onda kada je stepen vezivanja u prelaznom stanju mali. U skladu s tim, prema ovoj op{te prihva}enoj hipotezi (zbog odli~nog slaganja teorijskih razmatranja sa eksperimentalnim podacima) u najpovoljnijoj konformaciji velika grupa (V) je orijentisana upravno na ravan

Re~nik stereohemijskih principa, pravila i pojmova

77

karbonilne grupe, a srednja (S) je postavljena koso prema karbonilnoj grupi. Nukleofilni napad na karbonilnu grupu vr{i se sa suprotne strane (anti-napad) od polo`aja velike grupe (Slika, prilaz i). Takav model u isto vreme predvi|a prilaz reagensa (Grignard-ovog ili redukcionog) karbonilnoj grupi sa one strane gde se nalazi najmanji supstituent jer su nevezivne interakcije tada najmanje. Nepovoljan napad nukleofila sa strane srednje grupe daje sporedni diastereomer (Slika, prilaz ii). Shema prikazuje detaljno kako se primenom Felkinovog modela, polaze}i od najpovoljnije konformacije (S)-2-fenilpropanala u prelaznom stanju (Newman-ova projekciona formula) mo`e objasniti stereoselektivna adicija metilmagnezijum-jodida na ovaj hiralni aldehid.
O Me Ph H H Ph OH Me Ph H Me OH Me H Ph Me H OH Me

+

MeMgI H H H Me

O Ph Me C H H H Me

OH H

Me H C OH H C Ph Me

1-(S)

Ph

Me

(2S,3S)-3-fenilbutan-2-ol (1) eritro-oblik

Shema

Fiducilna grupa
(lat.. fiducialis < fiducia, poverenje) grupa (ta~ka) za pore|enje

Ozna~ava referentnu grupu (ili atom) u molekulu sa vi{e supstituenata koja odre|uje stereohemijske oznake za potpun opis konfiguracione i konformacione strukture.

Re~nik stereohemijskih principa, pravila i pojmova

78

Videti definiciju: Referentna grupa.

Fluktuiraju}i izomeri
Izomeri koji se razlikuju po polo`aju i redu prostih i dvogubih veza izme|u njihovih atoma, kao {to je ilustrovano konstitucionom ravnote`om izme|u alkil-susptituisanih derivata cikloheptatriena i norkardiena.
R H R H

Tautomerija valencionih veza

Fischer-ova projekcija
Na~in prikazivanja prostornog rasporeda supstituenata vezanih za stereogeni centar pomo}u planarne projekcione formule. Stereogeni centar je ta~ka preseka dve upravno orijentisane linije (ili krsta); horizontalne veze usmerene su van ravni hartije, ka posmatra~u, a vertikalne predstavljaju veze iza ravni ravni hartije, dalje od posmatra~a (op{ta formula 1). Kada glavni vertikalni niz ima vi{e stereogenih centara, atom sa najmanjim brojem je na vrhu niza.
a d C b c d c a b d c a b

1

Modifikovane Fischer-ove formule 3 sa horizontalnim nizom i vertikalnim vezama iza ravni projekcije, koje se izvode iz uobi~ajenih Fischer-ovih projekcija 2 sa vertikalnim nizom, koriste se za crtanje linearnih, idealno ure|enih polimera.

Re~nik stereohemijskih principa, pravila i pojmova

79

2 3 Rotacijom klasi~ne vertikalne Fischer-ove projekcije I za 90° u ravni hartije, horizontalne veze projektuju se iza ravni, a dve terminalne vertikalne veze projektuju se ispod ravni, {to daje horizontalnu projekcija polimera 3 bez nazna~enih supstituenata.

4 Deo klinaste stepeni~aste formule polimera bez odre|enih supstituenata

Konformaciona “cik-cak” formula 4 izvedena iz Fischer-ovih projekcija 3 tako|e se ~esto koristi za grafi~ko prikazivanje strukture polimera, ali i jedinjenja sa vi{e stereogenih centara, na primer, monosaharida (struktura 5).
CHO H HO H OH H OH CH2OH HOH2C H OH CHO H OH H OH

OH HOH2C

OH CHO

OH

5 Fischer-ova (+)-D-ksiloze

Klinasta stepeni~asta formula*

“cik-cak” formula

*Mada ne sasvim korektno, ovakav tip formula ~esto se naziva tako|e cik-cak formula. Videti definicije: Projekciona formula i cik-cak Formula.

Geometrijska izomerija
Zastareo termin (ne preporu~uje se) za cis/trans izomeriju (ili E/Z) izomeriju.

α-Halogen-ketonski efekat
Pojava koja nastaje kao rezultat dipolarnih interakcija izme|u karbonilne grupe i C─X veze u rastvara~ima sa niskom dielektri~nom konstantom, ka-

O But X But O X 1-aks (X = Cl.Re~nik stereohemijskih principa. Relativna favorizovanost aksijalne orijentacije halogena u α-halocikloheksanonu prema molekulsko-orbitalnom tuma~enju Aksijalni raspored orijenti{e C─X vezu gotovo upravno na ravan karbonilne grupe. σ → π* delokalizacija nije . Suprotno tome. Na taj na~in dolazi do maksimalne delokalizacije elektronske gustine {to stabilizuje aksijalni polo`aj halogena. {to omogu}ava maksimalno preklapanje orbitala σ → π* pomeranjem elektronske gustine. mo`e se objasniti na osnovu molekulsko-orbitalnog razmatranja (slika). Primer ilustruje da se konformaciona ravnote`a menja u polarnijim rastvara~ima. Prednost aksijalne orijentacije za α-bromoketone 1 i ne{to manja za α-hloroketone. odnosno π → σ* pomeranjem (slika). vezivna π-orbitala antivezivna π*-orbitala O O X X antivezivna σ*-orbitala vezivna σ-orbitala π → σ* interakcija σ → π* interakcija Slika. Br) 1-ekv Aksijalni polo`aj halogena: potiranje dipola ⇒favorizovanje aksijalnog oblika u nepolarnim rastvara~ima (na primer u cikloheksanu). Ekvatorijalni polo`aj halogena: aditivni dipolni momenti veza ⇒ polarniji oblik dominantan u polarnom rastvara~u⇒ pove}ava se udeo ekvatorijalnog oblika (na primer u acetonu). pravila i pojmova 80 da konformacioni izomer sa halogenom u aksijalnom polo`aju postaje stabilniji.

pravila i pojmova 81 mogu}a za ekvatorijalne halogene. gde je elektronska gustina zanemarljiva. . jer C─X veza le`i u ~vornoj povr{ini karbonilne grupe.Re~nik stereohemijskih principa.

ravan ispod i ravan iznad ravni {esto~lanog prstena. pravila i pojmova 82 Haworth-ova projekcija Klasi~an na~in prikazivanja tetrahidropiranske hemiacetalne strukture karakteristi~an za monosaharide. po konvenciji. hemiacetalni kiseonik u gornjem desnom uglu. Haworth-ova projekcija α-D-glukopiranoze 6 H 1 H HO H HOCH2 5 O HO OH H OH OH 4 CH2OH 5 O OH 3 2 1 HO OH OH 2 3 . dok su oni sa leve strane iznad ravni prstena Haworth-ove projekcije 3. a sam prsten numerisan u smeru kazaljke na satu.Re~nik stereohemijskih principa. Haworth-ove projekcije se prevode u konformacione stoli~aste formule. prikazana struktura 1 ima standardni prihva}eni oblik. U Haworth-ovoj projekciji 1 planarni tetrahidropiranski prsten. Predstavljen je α-anomer. sadr`i. Da bi se cikli~ne {esto~lane strukture {to preciznije predstavile. u perspektivnom stilu. ili u suprotnom. Ovakva projekcija ima tri razli~ite ravni: ravan heterocikli~nog prstena. 1 Prevo|enje modifikovane Fischer-ove projekcije D-glukoze (struktura 2) u planarnu Haworth-ovu projekciju 3 vr{i se tako da se supstituenti sa desne strane projekcije 2 orijenti{u ispod ravni. 5 4 3 2 O 1 Od teorijski 12 mogu}ih polo`aja prstena pri ~emu hemiacetalni kiseonik mo`e biti u bilo kojem uglu prstena.

Kada se u hemijskoj reakciji izvr{e heterofacijalna zamena grupe x grupom y. Hemoselektivnost Dodati ovu va`nu odrednicu Heterofacijalan (antonim homofacijalan) Pojam podrazumeva. {to zna~i da se razlikuju u smeru skretanja ravni polarizovane svetlosti. Heterohiralan Kada je hiralnost dva izometri~na molekula suprotna. tada su molekuli heterohiralni.Re~nik stereohemijskih principa. H i OH su identi~ne grupe za 1 i 2. tada je stereohemijski ishod inverzija konfiguracije. . dok se 4-ti supstituent “x“ u Cabcx nalazi na suprotnoj strani od supstituenta “y” u Cabcy. a x b C a y c C c CO2H b CO2H Me H OH H HO Ph 1 2 CO2H. da su tri od ~etiri grupe vezane za hiralni centar molekula Cabcx i Cabcy koje poredimo. identi~ne. Takvi su molekuli (R)-(–)-bademove kiseline (1) (S)-(+)-mle~ne kiseline (2). Ovaj pojam tako|e ozna~ava suprotne strane definisane ravni sistema koje zauzimaju dva temena (vrha) bipiramide u odnosu na njenu trigonalnu osnovnu ravan. ~etvrti supstituent (Ph u 1 i Me u 2) se nalazi na suprotnim stranama ravni trougla abc. pravila i pojmova 83 Videti odrednice: Anomeri i Konformacija stolice. Videti odrednice: Walden-ova inverzija i Homofacijalan.

polazni lakton je ahiralna supstanca. ukoliko se supstitucijom jednog liganda dobija proizvod koji je stereohemijski razli~it od onog dobivenog supstitucijom drugog.7° Videti definiciju: Izometri~an. Heterotopni ligandi (gr~. gradi konfiguraciono razli~ite proizvode. .8. (S)-(. pravila i pojmova 84 Ovo je slu~aj sa heterohiralnim molekulima (R).Re~nik stereohemijskih principa. a karbonilna grupa je heterotopna.) [α]D = . CHO H HO C CH2OH HOCH2 CHO C H OH (R)-(+) [α]D = + 8.razli~it + topos-mesto) Dva liganda u molekulu koji su konstituciono identi~ni* defini{u se kao heterotopni. jer dva lica nisu identi~ne. Na primer.7° Heterotopna lica Kada adicija novog ahiralnog liganda sa jedne ili druge strane (lica) dvogube veze u molekulu. koji mo`e biti prikazan dvodimenzionalnim modelom. te se redukcijom stvaraju konfiguraciono razli~iti proizvodi. tada su lica heterotopna. O OH * H redukcioni proizvodi Napad sa prednje strane O O Napad sa zadnje strane O H * OH Videti definicije: Enantiotopno lice i Diasterotopno lice. heteros.i (S)-gliceraldehida.

enantiotopni i . pravila i pojmova 85 U molekulu propanske kiseline uo~ava se da su dva protona Ha i Hb na C(2) topolo{ki neekvivalentna. CO2H H2N H CH3 Ha CO2H Ha 2 CO2H H3C H2N H (S)-alanin NH2 Hb Ha i Hb su topolo{ki razli~iti NH2 CO2H CH3 H NH2 (R)-alanin Homomorfni. CH3 Hb CO2H H NH2 CH3 Ha i Hb su heterotopni. ali i homomorfni ligandi *Videti tako|e definicije: diastereotopni ligandi.Re~nik stereohemijskih principa. Stereoheterotopni. a Hb stereohemijski razli~itog (R)-alanina. jer zamena Ha amino grupom vodi stvaranju hiralnog centra (S)-alanina.

etan je konfiguraciono ahiralan. kao i kristali (makroskopske celine) koji se ne poklapaju sa likom u ogledalu su hiralni.Re~nik stereohemijskih principa. centar ili naizmeni~nu osu simetrije (rotacionorefleksionu osu). pravila i pojmova 86 Hiralan (gr~.* H H H H H H H H H H H H H H H H H H Ahiralne konformacije etana 4 Jedna od beskona~nog broja konformacionih struktura etana koja je hiralna. kao {to je konformaciona struktura etana prikazana formulom 4. Hiralan centar . *Napomena: pretpostavka je da se strukture hiralnih molekula tretiraju kao krute. svi hiralni molekuli (na primer 1-3) su molekuli opti~ki aktivnih jedinjenja. Ona se. ali zbog fleksibilnosti tih struktura prouzrokovane slobodnom rotacijom oko C-C veze. Drugim re~ima. cheir-ruka) Molekuli. u saglasnosti sa Cahn-Ingold-Prelog-ovim tuma~enjem. molekul etana je naravno ahiralan jer prolazi kroz isto tako veliki broj simetri~nih oblika. COOH H2 N H H H CH3 H HO COOH OH H COOH OH 1 2 3 Ovaj termin ne uklju~uje kao hiralne vrste ogroman broj hiralnih konformacionih struktura. podrazumeva sve one modele kao hiralne koji nemaju niti jedan elemenat simetrije: ravan. Pro{irenje definicije. me|utim zbog "slobodne rotacije" oko proste C-C veze ne mo`e izolovati. jer iako su mnoge konformacije etana hiralne. Termin uklju~uje racemske supstance ~iji su pojedina~ni molekuli hiralni.

ili S-konfiguraciju. odnosno njegova konfiguracija iz na primer R u S-konfiguraciju. Hiralan element Strukturni element molekula koja ga ~ini opti~ki aktivnim. takvi centri nisu HIRALNI CENTRI. U poslednjem slu~aju ukoliko molekul sadr`i isti broj konstituciono identi~nih hiralnih grupa suprotne konfiguracije (na primer mezo-vinska kiselina) molekul je ahiralan. pravila i pojmova 87 (centar hiralnosti) Asimetri~an ugljenikov atom koji je u tetraedarskoj strukturi Cabcd vezan za ~etiri razli~ita supstituenta opisuje se kao hiralan centar. Me|utim. Svi hiralni centri su stereogeni. Hiralni centar (kao u modelu Cabcd) predstavlja samo jedan mogu}i tip hiralnog elementa* (ali i najrasprostranjeniji) odgovoran za postojanje supstanci ~iji su molekuli opti~ki aktivni. Refleksijom molekula odre|ene konfiguracije menja se hiralnost takvog molekula. Stereogeni centar i mezo. a d c C b U molekulu mo`e biti vi{e hiralnih centara koji mogu biti: (i) identi~ni. Videti definicije: Hiralni centar. jer je pojam hiralnog centra povezan sa osobinom opti~ke aktivnosti. Prema CIP-konvenciji takav ugljenikov atom ima R.Re~nik stereohemijskih principa. ali konfiguraciono razli~iti (koji su suprotne hiralnosti). Hiralna ravan. ali predstavljaju STEREOGENE CENTRE. ili (iii) konstituciono identi~ni. ali i ne moraju. *Videti odrednice: Hiralna osa. Stereogeni element. (ii) strukturno razli~iti (u smislu konstitucije i konfiguracije). . ali stereogeni centri mogu biti hiralni. Takve grupe u mezo-vinskoj kiselini se mogu nazvati HIROTOPNIM grupama. Hiralna osa i Hiralna ravan.

HIRALNA OSA A C B D A C B D A C B D Videti definiciju: Aksijalna hiralnost. Hiralni ligandi Neutralni opti~ki aktivni molekuli u sastavu.Re~nik stereohemijskih principa. naj~e{}e. kao {to je to ilustrovano na slede}im primerima. Primenom takvih kompleksa pove}ava se enantioselektivnost organskih reakcija. pravila i pojmova 88 Hiralna (aksijalna) osa Kada se tetraedarski model u zami{ljenoj projekciji “razvu~e” du` svoje S4 ose stvara se skeletna struktura D2D simetrije. bifenili. Enantioselektivna redukcija O O OMe -keto-estra 1 primenom hiralnog Ru-BINAP katalizatora H OH O R H2 RuBr2 (R)-BINAP OMe 2 1 DuPont-ova enantioselektivna hidrogenizacija derivata -amidoakrilne kiseline 3 . alkilidencikloalkani i spirani) karakteristi~na je aksijalna hiralnost. koja uz odre|enu supstituciju poseduje hiralnu osu. Za jedinjenja te vrste (supstituisani aleni. kompleksa prelaznih metala.

tako da se ravan planarnog dela molekula ne poklapa sa ravni simetrije. ali bar jedan atom (mada obi~no vi{e) se ne nalazi u pomenutoj ravni. Videti definiciju: Planarna hiralnost (uklju~uju}i i specifikaciju konfiguracije molekula koji poseduju hiralnu ravan). alikil) hiralna ravan se poklapa sa ravni dvogube veze. Struktura 1. Prvi ciklofan koji je izolovan kao opti~ki aktivna supstanca prikazan je formulom 3. Molekuli strukture 1 su hiralni i karakteri{e ih planarna hiralnost.S)-EtDuPHOS 3 4 NHCOMe Strukture hiralnih liganada upotrebljenih za enantioselktivne sinteze jedinjenja 3 i 4 prikazane su formulama 5 i 6. Jedinjenja ove vrste su poznata pod nazivom ciklofani (stariji naziv: ANSA jedinjenja -lat. Hiralni ligandi Et P PPh2 PPh2 Et P Et Et (R)-BINAP Rh (S. Takva ravan sadr`i maksimalan broj atoma u molekulu.S)-EtDuPHOS Hiralna ravan Planarni deo molekula koji je vezan za ostatak strukture vezama koje zbog geometrijskog ograni~enja spre~avaju uvijanje molekula.Re~nik stereohemijskih principa. U slu~aju hiralnih trans-cikloalkena 2 (R = H. Hiralna jedinjenja koja poseduju hiralnu ravan . poseduje hiralnu ravan u kojoj se nalazi benzenov prsten vezan za cikli~ni most koji je suvi{e mali (za n ≤ 6) da bi se se aromati~ni prsten “provukao“ kroz njega. pravila i pojmova 89 H CO2Me H2 H CO2Me S NHCOMe Rh (S. ansa-ru~ka).

Z = COOH 2 trans-Ciklookten (n = 2. kao {to je klinasta formula L-alanina (I4). kako je to prikazano pomo}u struktura I i II u kojima je red prioriteta a > b >c > d (videti pravilo sekvence za odre|ivanja prioriteta supstituenata a. b. prilikom odre|ivanja apsolutne konfiguracije supstituent najmanjeg prioriteta u projekcionoj formuli (na primer Fischer-ovoj formuli I3 L-alanina) ili perspektivnoj formuli. tada je konfiguracija S. Kada je raspored niza a → b →c usmeren u smeru kretanja kazaljke na satu.* . a ako je u suprotnom pravcu. R = H) je relativno stabilan i nakon 7 dana na 60 °C mo`e se izolovati bez gubitka opti~ke ~isto}e. Tetraedarski model se posmatra sa suprotne strane od supstituenta najni`eg prioriteta. O CO2H (CH2)10 Br O Hiralno jedinjenje zbog prisustva dva voluminozna ortosupstituenta koji spre~avaju "provla~enje" benzenovog prstena kroz relativno duga~ak dioksametilenski most koji sadr`i 10 ugljenikovih atoma i dva kiseonikova. U saglasnosti sa ovim pravilom. apsolutna konfiguracija je R. mora biti orijentisan iza ravni u kojoj se nalazi hiralni centar. 3 Hiralno pravilo Defini{e na nedvosmislen na~in postupak odre|ivanja R ili S konfiguracije hiralnog centra u tetraedarskoj strukturi Cabcd. c i d).Re~nik stereohemijskih principa. ali ne ugljenikov). pravila i pojmova 90 CH2 O (CH2) n CH2 (CH2) n CH2 CH2 CH2 O H2C R C C R Z 1 n=6. ili Xabcd (X = sp3 hibridizovan atom.

Re~nik stereohemijskih principa.* *Videti odrednicu: Efekat stereohemijske memorije. Hiralno prepoznavanje Enzimsko razlikovanje enantiomera. pravila i pojmova 91 supstituent najni`eg prioriteta a a d c d b b c pravac posmatranja I (R)-konfiguracija II (S)-konfiguracija L-alanin COOH H 2N I1 Fischer-ova formula H atom ispred COOH H2 N I2 COOH H 3C H (S)-I3 Fischer-ova formula H atom iza HOOC H H3 C (S). *Napomena: primena hiralnog pravila za specifikaciju aksijalne i planarne hiralnosti zasniva se na dodatnim principima. . ali i odgovaraju}e strukturiranih hiralnih sinteti~kih reagenasa ili katalizatora.I4 Klinasta formula H atom iza H CH3 H CH3 NH2 NH2 Red prioriteta supstituenata: NH2 > COOH > CH3 >H Konfiguracija: S Videti definiciju: Ligandna permutaciona shema. ili enantiotopnih liganada. [ira i prihvatljivija definicija obuhvata razlikovanje stereoizomera.

prema datoj definiciji. pravila i pojmova 92 Hiralnost Osobina opti~ki aktivnih molekula (ili drugog objekta. To je u saglasnosti sa ~injenicom da se struktura dobivena zamenom mesta preostala dva konstituciono razli~ita supstituenta .Re~nik stereohemijskih principa. koja se ozna~ava kao (i) centralna hiralnost . rotaciono-refleksionu osu simetrije (Sn) niti centar simetrije (i = S2) koji je ekvivalentan sa rotaciono-refleksionom osom simetrije S2. (i) CENTRALNA HIRALNOST COOH H2N (ii) AKSIJALNA HIRALNOST H C C C CO2H H (iii) PLANARNA HIRALNOST H H H H * H Me HO2C (S)-(+)-alanin (S)-(-)-glutinska kiselina (S)-(+)-(Z. Hiralnost podrazumeva da objekt (ili jedinjenje) nema ravan simetrije ( = S1). ukoliko takvo jedinjenje poseduje hiralnu osu.5ciklooktadien Hirotopan (antonim-ahirotopan) Atom u molekulu u hiralnom okru`enju. Prisustvo hiralnog centra je dovoljan uslov za postojanje hiralnosti. ili hiralnu ravan. Hemijska jedinjenja te vrste su hiralna.3. odnosno (iii) planarnoj hiralnosti. Tada se radi o (ii) aksijalnoj. hirotopan.4-pentantriola (1) u kojoj je C(3). Taj uslov da bi jedinjenje bilo hiralno nije neophodan. Prikazana struktura 1 predstavlja jedan od enantiomera 2. modela ili celine) da se ne poklapa sa svojim likom u ogledalu (osobina neidenti~nosti). ali ne i stereogeni centar. jer je vezan za dva konstituciono ista supstituenta [-CH(CH3)OH] koji su i iste konfiguracije (R).E)-1. Termin disimetrija je zastareo za opisivanje fenomena hiralnosti (videti definiciju: Asimetri~an ugljenikov atom).

na primer. a heterofacijalni razli~itu.4R)-2.Re~nik stereohemijskih principa. kada tri zajedni~ka liganda obrazuju trougao. Homofacijalan Podrazumeva da su odre|eni ligandi (supstituenti) x i y.4-pentantriol: opti~ki aktivan oblik. tada je stereohemijski ishod retencija konfiguracije. . pravila i pojmova 93 (H i OH) na hirotopnom atomu C(3). a b C x c a b C y c a x b c b a y c Takvi molekuli su homofacijalni. transformi{e u polaznu strukturu rotacijom za 180°. ali ne i stereogeni centar Videti odrednice: Ahirotopan i Prohiralni centar. C(3): hirotopan. Kada se u hemijskoj reakciji zamena grupe x grupom y vr{i homofacijalno.3. ligand “x“ u Cabcx nalazi se na istoj strani kao “y“ u Cabcy. kao {to su to (S)-etanol-1-d (1) i (S)-(-)glikolna-d-kiselina (2). CH3 H C OH (R) 3 H C OH (R) HO C H CH3 hirotopan atom 1 (2R. u molekulima tipa Cabcx i Cabcy na istoj strani definisane ravni. Drugim re~ima. Uobi~ajeno se ka`e da homofacijalni molekuli imaju istu konfiguraciju.

ali se nalaze u razli~itom okru`enju u pogledu konstitucije i nazivaju se konstituciono heterotopni ligandi. Videti odrednicu: Izometri~an. zamena Ha u hloretanu deuterijumom vodi stvaranju deuterisanog proizvoda (S)-konfiguracije. Homomorfni ligandi (gr~. pravila i pojmova 94 OH D C H CO2H OH D C Me H 1 2 OH. ~etvrti supstituent (COOH u 1 i Me u 2) nalazi se na istoj strani ravni trougla abc (a = OH. c = H). Videti definicije: Walden-ova inverzija i Heterofacijalan. uzorci koji sadr`avaju samo jedan enantiomer su enantiomerno ~isti. Metilenski vodonikovi atomi na C(3) i C(4) hlorcikloheksanu (1) su tako|e homomorfni. tada su oni homohiralni. dok zamena Hb daje deuterisani proizvod (R)-konfiguracije.Re~nik stereohemijskih principa. homos.isti + morphe-oblik) Ligandi (atomi ili atomske grupe) koji su konstituciono i konfiguraciono identi~ni kada se odvoje od ostatka molekula. Prema tome. Homohiralni Kada je hiralnost izometri~nih molekula ista. odnosno homohiralni. Drugim re~ima. . D i H su identi~ne grupe za 1 i 2. b = D.

enantiotopni ili diastereotopni. ali topolo{ki razli~iti D H atomi na C(3) i C(4): zamenom H atoma na C(3). . pravila i pojmova 95 Cl D C Hb CH3 Ha D Cl H3C D C Hb H H 3 2 Cl 4 H 1 (S)-hloretan-1d (1) H H Cl H a i H b su h o m o m o r f n i : 2 Ha C Hb identi~ni u svakom pogledu CH3 Hb kada se odvoje od molekula.* *Videti odrednice: Homotopni ligandi i Heterotopni ligandi. odnosno na C(4) stvaraju se konstitucioni izomeri ⇒ oni su konstituciono heterotopni ligandi. dva lica 3-pentanona ona se ne mogu razlikovati jer su identi~na (homotopna). na primer. tada su lica homotopna. Kada se porede. Homotopna lica Kada adicija novog ahiralnog liganda sa jedne ili druge strane (lica) trigonalnog atoma gradi konstituciono i konfiguraciono iste proizvode. Cl Ha C D CH3 Ha Cl C CH3 D (R)-hloretan-1d Ovakvi ekvivalentni ligandi u molekulu me|usobno se nalaze u jednom od tri odnosa: kao homotopni.Re~nik stereohemijskih principa. Na osnovu kriterijuma simetrije. dva lica ovog ketona se mogu zameniti operacijom simetrije oko C2 ose.

ili drugog liganda novim supstituentom dobijaju ekvivalentni supstitucioni proizvodi.isti + topos-mesto) Dva homoforna liganda u molekulu (dakle identi~ni kada se formalno odvoje od molekula) (videti definiciju za homomorfne ligande) su homotopni. homos. ukoliko se supstitucijom jednog. na primer Hb i Ha se defini{u kao homotopni kada menjaju svoja mesta rotacijom za 180° oko C2 ose. kako Ha atoma deuterijumom. pravila i pojmova 96 Napad sa gornje strane HCN Et Et CN OH OH CN Et Et O Et HCN Et Napad sa donje strane Homotopni ligandi (gr~.d. Takva su dva protona Ha i Hb na C(3) 2.Re~nik stereohemijskih principa. Ima ukupno {est homotopnih parova.).4-pentadiona (1) jer (i) zamena. (antonim: heterotopni). ligandi. Parovi kao {to su Ha i Hb.2. (struktura 2) prikazani su parovi homotopnih vodonikovih atoma koji su obele`eni istim slovom (jedan par ~ine dva Ha atoma. (i) .1]heptanu. (ii) Uzimaju}i u obzir i dodatni kriterijum simetrije. U biciklo[2. ili dva Hb atoma it. kao i He i Hd su enantiotopni. ili Hb atoma istim ligandom deuterijumom daje identi~ne supstitucione proizvode.

pravila i pojmova 97 COMe Ha Hf Hd Hc Hf He Hc Hd D COMe Ha Hb C COMe Hb D D H C COMe identi~ni proizvodi COMe H D C COMe 1 (ii) Ha He Hb Hb Ha 2 Parovi vodonikovih atoma obele`eni istim slovom u su homotopni. Ukoliko je (i) poznata konfiguracija reagensa A i (ii) ako postoji odre|en odnos izme|u njegove konfiguracije i novonagra|enog hiralnog centra B.Re~nik stereohemijskih principa. Postoje mnogobrojne metode za upore|ivanje konfiguracija. U reakciji ahiralnog reaktanta sa hiralnim reagensom stvara se hiralni proizvod. glavni proizvod. tada se njegova konfiguracija mo`e dovesti u vezu sa konfiguracijom hiralnog reagensa A. a Horeau-ova metoda odre|ivanja nepoznate konfiguracije hiralnog centra se mo`e obja- . ili drugom molekulu ~esto se bazira na upore|ivanju sa stereohemijskim ishodom odre|ene reakcije (asimetri~na sinteza). Reakcija mo`e biti enantioselektivna kada se jedan enantiomer od dva stvara u vi{ku. ili diastereoselektivna kada je jedan diastereomer od dva ili vi{e mogu}ih. COMe COMe Hb C Ha COMe Ha D H C D COMe COMe 1 Hb D D C H COMe Ha i Hb: homotopni ⇒ topolo{ki identi~ni atomi Videti odrednicu: Enantiotopni ligandi. Horeau-ov metod Odre|ivanje nepoznate konfiguracije hiralnog centra u datom molekulu u odnosu na drugi hiralni centar poznate konfiguracije u istom.

aktivacione energije. S . PhCH(Et)CO-. O Et Ph O Ph O Et * + RCOH Et Ph O Et * OCR + Ph O OH (1) Bez obzira da li je anhidrid racemska smesa (RR/SS) ili mezo oblik (R.Re~nik stereohemijskih principa. Reakcijom esterifikacije stvaraju se estar i kiselina (reakcija 1).R*COOH]# diastereomerna i razli~itih energija. odnosno desnogirom kiselinom }e biti razli~ite. Kada se opti~ki aktivan sekundarni alkohol RR'CHOH esterifikuje sa racemskom kiselinom R*COOH. U skladu s tim.velika grupa. tada stvaranje levogire zaostale kiseline podrazumeva S-konfiguraciju alkohola.R*COOH]# i [(+)-RR'CHOH/(+). Na Shemi je prikazan jedan od Horeau-ovih eksperimenata u kojem se koristi vi{ak opti~ki neaktivnog 2-fenilbutir-anhidrida kao reagens za odre|ivanje konfiguracije opti~ki aktivnog alkohola. jedan hiralni deo iz anhidrida. konfiguracija opti~ki aktivnog alkohola RR'CHOH je takva da .srednja grupa Uz pretpostavku da je prioritet grupa OH V S H. Ukoliko je kiselina levogira (–). a samim tim i brzine esterifikacije sa levogirom.S). Ukoliko se upotrebi vi{ak kiseline jedan enantiomer kiseline }e reagovati br`e od drugog enantiomera koji }e zaostati kao vi{ak. pravila i pojmova 98 sniti na slede}i na~in. Shema Polarimetrijskom metodom se zatim odre|uje rotacija kiseline po{to je prethodno izvr{ena hidroliza zaostalog anhidrida. a a stvaranje desnogire kiseline zna~i da je alkohol R-konfiguracije. na primer R-konfiguracije reagova}e }e br`e sa alkoholom od drugog enantiomernog dela S-konfiguracije jer se stvaraju diastereomeri. Horeau-ov metod ostatak kiseline COOH (-)H Ph R Et S H V (+) Et Ph S OH I (obi~no S-konfiguracija) ostatak kiseline COOH H V H S OH II (obi~no R-konfiguracija) V . a kiseline su enantiomerne. Energija po~etnih stanja je ista jer je alkohol isti u oba sistema. tada su prelazna stanja [(+)-RR'CHOH/([─).

1. zbog geometrijskih ograni~enja. a tre}a mogu}nost je in-out sa jednim supstituentom unutar cikli~ne strukture. H spolja (out) H 2 3 . a ve}i od dva supstituenta desno (ispred ravni posmatra~a).1.4.1]heksan (3) tada “most” iz geometrijskih razloga mora biti isklju~ivo cis u odnosu na spolja{nji prsten.Re~nik stereohemijskih principa. van strukture (out-out izomeri). “Normalni” out-out izomeri H spolja (out) H2 C H U slu~aju jedinjenja 2 i 3. kao ni in-out (trans-polo`aj mosta).4-trans Premo{}avanje {esto~lanog prstena u slu~aju biciklo[2. ne mogu postojati in-in izomeri. a mostovi su CH2CH2 fragment odnosno CH2 fragment. In-out Izomerija Vrsta izomerije koja postoji u premo{}enim bicikli~nim jedinjenjima sa dovoljno duga~kim mostovima tako da slobodni elektronski parovi ili supstituenti vezani za ~vorne atome (vodonikovi atomi u primeru 1). U jedinjenjima 2 i 3 spolja{nji prstenovi su {esto~lani odnosno peto~lani.2]oktan (2) nije mogu}e zbog velikog napona. a (+) kiselina sa alkoholom II.2] oktan (2) ili biciklo [2. a drugim van strukture In-out izomeri biciklo[4.2. mogu biti orijentisani: unutar cikli~ne strukture (in-in izomeri).4]tetradekana (1) H H H H H H in-in (najnestabilniji) out-out in-out (najstabilniji) Kada su bicikli~ni premo{}eni molekuli “mali” kao {to su biciklo[2.2. pravila i pojmova 99 se u Fischer-ovoj formuli I hidroksilna grupa nalazi dole. Situacija je obrnuta ukoliko je zaostala kiselina desnogira (+). Na osnovu toga mo`e se zaklju~iti da (–) kiselina reaguje sporije sa alkoholom I.

pravila i pojmova 100 Medjutim. ukoliko se most pove}a vi{e ne postoji geometrijsko ograni~enje da most mora biti cis orijentisan. kao {to je to ilustrovano na primeru [n.3. O 5 .2]biciklana (4) (n ozna~ava da veli~ina mosta nije precizirana.Re~nik stereohemijskih principa.2. (CH2)n "in" "out" (CH2)n H (CH2)n 4-in-in H H "in" H H H (CH2)n 4-out-out H H "out" (CH2)n 4-out-in 4-in-out H H Ravnote`a out-in/in-out izomera sa transpolo`ajem mosta odgovara konformacionoj inverziji stolica/stolica. ali n mora biti ≥ 4). Najmanji in/out sintetizovan bicikli~ni sistem je trans biciklo[5.1]undekan-11-on (5). Ravnote`a in-in/out-out (cis-polo`aj mosta) odgovara konformacionoj inverziji la|a/la|a.

bimolekulska). Obi~no to je rezultat napada nukleofilne vrste Z na ugljenikov centralni atom sa suprotne strane (videti heterofacijalan napad) u odnosu na odlaze}u grupu Y:─. _ a b Y c Z a c b _ Z + Y Videti tako|e odrednicu: Walden-ovu inverzija. Izomeri (gr~. ali se razlikuju u fizi~kim i hemijskim osobinama zbog razlike u strukturi koja podrazumeva razli~itu konstituciju.Re~nik stereohemijskih principa. i/ili konfiguraciju. pravila i pojmova 101 Inverzija konfiguracije (antonim-retencija konfiguracije) Stereospecifi~an proces u kojem supstituenti oko hiralnog ugljenika u polaznom molekulu menjaju prvobitni prostorni raspored (konfiguraciju) u suprotni prostorni raspored. Klasi~an primer inverzije konfiguracije se odnosi na ogroman broj stereospecifi~nih reakcija nukleofilne alifati~ne supstitucije hiralnih primarnih ili sekundarnih alkil-halogenida u prisustvu nukleofilnih reagenasa. (i) Konstitucioni izomeri O O H (ii) Konfiguracioni izomeri Me H Me H H Et Et H (iii) Konformacioni izomeri . i/ili konformaciju. Drugim re~ima. isos < -isti + meros-deo) od istih delova Hemijske vrste koje imaju isti broj i vrstu atoma.nukleofilna . radi se o strukturno neidenti~nim jedinjenima sa istom molekulskom formulom. Oznaka ovih reakcija je SN2 (supstitucija . Primeri (i) do (iii) ilustruju konstitucione. konfiguracione i konformacione izomere.

pravila i pojmova 102 Me Cl Me H H Cl Cl Me Me H H Cl CO2H HO2CCH2 Me C H H CO2H C CH2CO2H Me Izomerija Hemijski pojam koji podrazumeva postojanje izomera i njihov me|usobni odnos. su ista.2-ciklopentan-1. H H O H O H . izometri~ni molekuli koji se ne poklapaju. ili nevezivna) u jednom enantiomeru trans-ciklopentan-1. Izometri~an Molekuli ili modeli koji se poklapaju.2-diola. Rastojanja. Videti prethodnu odrednicu: Izomeri. Enantiomeri su. ili koje karakteri{e odnos predmet-lik koji se ne poklapaju su izometri~ni. kao cis-diol 2 i enantiomer trans-diola (1a ili 1b). postoji odgovaraju}e. izme|u hidroksilnih grupa koje u oba izomera 1a i 1b ne u~estvuju u stvaranju intramolekulske vodoni~ne veze.Re~nik stereohemijskih principa. pod uslovom da su sva rastojanja izme|u odgovaraju}ih atoma u molekula ista.2-diola ilustruje ovaj pojam. ili konstitucioni izomeri. nisu izometri~ni (antonim: anizometri~an). S druge strane. isto rastojanje u drugom enantiomeru. Enantiomerni par trans-1. na primer. diastereomeri.* H H H H O O H O H H O H 1a 1b Za svako rastojanje izme|u dva odre|ena atoma (vezivna. u saglasnosti s definicijom.

ili vi{e stereogenih centara u dve dimenzije (formule 3 i 4). ispunjenim klinom prikazuje se veza ispred ravni (ka posmatra~u). jer gradi intramolekulsku H-vezu zbog povoljne orijentacije OH grupa. *Izometrija je proces u kome ostaju nepromenjena sva rastojanje izme|u svih parova atoma. ali ne obavezno i konfiguracija. Br i Et: u ravni hartije Me: ispred ravni hartije H: iza ravni hartije 4 Klyne-Prelogova notacija Videti odrednicu: Specifikacija torzionog ugla. Klinasta formula Perspektivan na~in prikazivanja prostornog rasporeda (konfiguracije) supstituenata u stereoizomerima sa jednim stereogenim centrom (formule 1 i 2). pravila i pojmova 103 2 cis-Izomer nije izometri~an sa trans-enantiomerima. Konfiguracija Videti odrednice: Struktura i R/S notacija. a isprekidanom linijom (tako|e u obliku klina) veza iza ravni hartije (dalje od posmatra~a). Stereoformule ove vrste ozna~avaju se kao konfiguracione formule. te prema tome veli~ina i oblik molekula.Re~nik stereohemijskih principa. Dve veze svakog stereogenog centra (pune linije) nalaze se u ravni hartije. Konformacija* . Jedan hiralni centar a d * Br Dva hiralna centra d * H D Cl * Br Me * Et c b H Me * Et b * a c f e 1 2 3 Hiralni centar.

pravila i pojmova 104 Razli~iti trenutni prostorni rasporedi atoma u molekulu odre|ene konstitucije i konfiguracije.2-dijodoetana egzistira beskona~an broj drugih. antiklinalna (ak) i antiperiplanarna (ap). Beskona~an broj razli~itih konformacija podrazumeva da takva strukturna raznolikost obuhvata sve mogu}e rasporede izme|u termodinami~ki stabilnijih ap i sk konformacija (stepeni~astih).2-dijodoetana dva atoma joda uvek odre|uju vrednost diedarskog ugla. Konformacija se. ili cikli~nih jedinjenja u odnosu na najstabilniji konformacioni izomer (tzv. Tri bitne karakteristike svake konformacione analize su: (a) konformaciona struktura molekula u ravnote`i. izomer globalne minimalne energije). do nestabilnih sp i ak (eklipsnih) konformacija. (b) procentna zastupljenost (zauzetost) konformera u ravnote`i i (c) energetska barijera za konverziju jednog konformera u drugi ( ΔG°)# *Konformacija kao {ira odrednica ima ~itav niz izvedenih manjih odrednica. Konformaciona slobodna energija Slobodna energija odre|enog konformacionog izomera acikli~nih. opisuje na osnovu vrednosti torzionog ugla kao siniperiplanarna (sp).Re~nik stereohemijskih principa. sinklinalna (sk). . I I H H H HH I I I H H IH I H H H H H H I H sinperiplanarna (sp) τ = 0° sinklinalna (sk) τ = 60° antiklinalna (ak) τ = 120° antiperiplanarna (ap) τ = 180° Izme|u prikazanih grani~nih konformacionih struktura 1. Molekuli koji se razlikuju u konformaciji nazivaju se konformacionim izomerima. koji se razlikuju u funkciji rotacije oko izabrane proste veze. kao jedan od tri nivoa strukture. U prikazanim konformacijama 1.

ova razlika izme|u manje stabilne kose i anti konformacije butana (najstabilnija konformacija) iznosi oko 0. Kontrola sternog prilaza U skladu sa ovim principom odnos nagra|enih stereoizomera u stereoselektivnim reakcijama zavisi od pravca prilaza reagensa reaktivnom centru substrata u najpovoljnijoj konformaciji u osnovnom stanju.9 kcal/mol. Videti odrednice: A vrednost i 1. Konstitucija Videti odrednicu: Struktura.3-sin-diaksijalne interakcije. {to je -ΔG° ili A vrednost ve}a. Me H H Me Me H H H Me H H H Me anti kosa Za monosupstituisane derivate cikloheksana 1 konformaciona slobodna energija izra`ava se pomo}u -ΔG° vrednosti za ravnote`u: Aksijalan Ekvatorijalan Ove vrednosti se ~esto ozna~avaju kao A vrednosti.Re~nik stereohemijskih principa. Nedvosmislen primer kontrole sternog prilaza postoji u reakcijama za{ti}enih ketona tipa 1 sa voluminoznim nukleofilnim reagensom NuH. pravila i pojmova 105 Primera radi. Iz sternih razloga reagens vr{i nukleofilni napad na karbo- . ekvatorijalni monosupstituisani cikloheksanski derivat u ravnote`i sa aksijalnim je zastupljeniji. odnosno -ΔG° vrednosti su pozitivne za supstituente koji favorizuju ekvatorijalni polo`aj. Ovaj princip ima smisla uz pretpostavku da je i geometrija prelaznog stanja sli~na osnovnom stanju. X ΔG o X 1─aks 1─ekv ΔG° vrednosti su negativne kada je ekvatorijalni konformer stabilniji od aksijalnog ({to je uglavnom slu~aj).

kao i vodonikovog atoma na C(5). O LiAlH4 H OH HO H Me Me + Me 4 5 sin-alkohol 6 trans-alkohol Metil grupa u 2-egzo polo`aju potpuno blokira prilaz redukcionog sredstva karbonilnoj grupi (Shema. . sin-alkohola 5. Aksijalni prilaz je nepovoljan zbog van der Waals-ovih odbojnih sila izme|u nukleofilnog reagensa i aksijalne metil grupe na C(3) atomu. u reakciji je izolovan samo alkohol 5. prilaz b).2.1]heptan-7-ona (4). pravila i pojmova 106 nilnu grupu iz ekvatorijalnog pravca koji je prostorno slobodniji (glavni proizvod alkohol 2). krutog bicikli~nog ketona. Od dva mogu}a proizvoda. aksijalan prilaz ote`an zbog sin-aksijalnih grupa H O OH NuH Nu Nu + 3 OH 1 2 glavni proizvod Sli~an primer kontrole sternog prilaza je i redukcija 2-egzo-metilbiciklo[2.Re~nik stereohemijskih principa. i trans-alkohola 6.

koji vodi stvaranju sin-alkohola 5. Eksperimentalni rezultati potpuno potvr|uju stereohemiju redukcije ovog ketona pomo}u LiAlH4. Videti odrednice: Cram-ovo pravilo. pravila i pojmova 107 H OAlH3 Me H H+/H2O H OH Me (a) povoljan anti-prilaz 5(sin-alkohol) jedini proizvod nepovoljan anti-prilaz H (a) O (b) Povoljan pravac nukleofilnog napada Me (egzo) Nu: 109o 4 H (b) H3AlO H Me H H+/H2O C HO H Me O 6 H Shema S druge strane. je sterno slobodan. Ovaj napad se vr{i pod uglom od oko 109o u odnosu na ravan karbonilne grupe {to omogu}ava maksimalno preklapanje orbitala u prelaznom stanju. Product development control) .Re~nik stereohemijskih principa. jer se dobiva isklju~ivo sin-alkohol 2 kao rezultat anti-napada (prilaz a) u odnosu na 2-egzo-metil-grupu (nepovoljan prilaz b). Koncept kontrole sternog prilaza obja{njava odnos izme|u konformacije i reaktivnosti u reakcijama koje se odvijaju prema Cram-ovom pravilu. odnosno Prelog-ovom. Diastereoselektivnost. prilaz a. Prelogovo pravilo . Kontrola u zavisnosti od "razvijanja" proizvoda i van der Waals-ove sile. Kontrola u zavisnosti od "nastajanja" proizvoda (eng.

kako grupa koje daju eliminacijom molekul HDO. pravila i pojmova 108 Koncept predvi|anja stereohemijskog toka i ishoda reakcije koji polazi od pretpostavke da je geometrija prelaznog stanja sli~na geometriji proizvoda i da kontroli{e ishod rekcije. Eliminacija vode iz deuterisane jabu~ne kiseline koja zahteva antiperiplanarni (ap) polo`aj vodonika i hidroksilne grupe mo`e se objasniti na osnovu ovog principa (Shema).R)-3d-1 HO H D H CO2H CO2H HO2C D H H CO2H OH HO HO2C D H H HO2C D OH CO2H H H CO2H 1-sk 1-ap -HDO (96%) -H2O (4%) HO2C D H CO2H HO2C 3 H HO2C 2 H Shema Kosa interakcija .Re~nik stereohemijskih principa. Posledica je da prelazno stanje koje je ni`e energije. iz ~ega proizilazi i da je pod manjim sternim naponom. vodi stvaranju glavnog proizvoda. Zbog manjih sternih smetnji u antiperiplanarnoj konformaciji supstrata 1-ap u pore|enju sa sinklinalnom konformacijom 1-sk. CO2H HO D H H CO2H (S. Ove grupe i u alkenu 2 zadr`avaju maksimalnu udaljenost. ravnote`a je i u prelaznom stanju znatno pomerena u pravcu strukture sa anti polo`ajem. Ovaj koncept je suprotan prethodno opisanoj kontroli sternog prilaza koja se bazira na sli~nosti geometrija osnovnog i prelaznog stanja. tako i dve voluminozne karboksilne grupe.

kosa (sk) konformacija Anomerni efekat. pravila i pojmova 109 Ozna~ava van der Waals-ove repulzivne interakcije izme|u dva atoma (ili grupe) koji su zbog me|usobnog kosog polo`aja bli`i nego {to to dozvoljavaju njihovi van der Waals-ovi polupre~nici. Y B Y X X A 1 . Me H Me H H H Kosi efekat Ozna~ava ve}u zastupljenost kose konformacije (sk) u odnosu na antiperiplanarnu (ap) za odre|enu sekvencu X-A-B-Y u dijagonalnoj. ili Newmanovoj projekciji 1 u kojoj su X i Y mnogo elektronegativniji atomi druge periode (na primer atomi fluora) od A i B.2-difluoroetana 2. 3 (H ili R u kosom polo`aju prema X) . Rezultat je sterni napon koji pove}ava potencijalnu energiju molekula.Re~nik stereohemijskih principa. koji podrazumeva sli~an raspored fragmenta X-C-O-H(R) (struktura 3) je tako|e vrsta kosog efekta. kao {to je to prikazano na primeru kose konformacione strukture 1. na primer butana. odnosno idealno rastojanje izme|u dva atoma fluora favorizuje kosu konformaciju. F H H H F H H H F F H O H C X H(R) 2-kosa (stabilnija) 2-anti Povoljne van der Waals-ove interakcije.

Primer prikazuje kosi raspored dve metil-grupe u molekulu butana. favorizovane kose konformacije H H Cl H H H Cl H H O H favorizovane kose konformacije H Cl O H H H H H OH 4-ap H H OAc H H NMe3 5-ap H H OAc + NMe3 H H + OAc Me3N H H H H Videti odrednicu: Anomerni efekat. pravila i pojmova 110 Kose konformacije 2-hloretanola (4) koje su stabilizovane intramolekulskom vodoni~nom vezom. ili delu molekula X-A-B-Y koji je u odrednici Kosi efekat prikazan dijagonalnom. .Re~nik stereohemijskih principa. τ = 60° Me H H H Me H H H Me H Me H Videti definiciju: Torzioni ugao. a kod acetilholina (5) elektrostati~kim privla~nim silama. tako|e su zastupljenije u ravnote`i sa odgovaraju}im antiperiplanarnim konformacijama ovih molekula. kao i specifikaciju za pojam Sinklinalan. Kosi (gauche) raspored U molekulu. supstituenti X i Y zauzimaju kosi geometrijski raspored {to odgovara torzionom uglu du` centralne A-B veze od oko +60° ili -60°. ili Newman-ovom konformacionom formulom I.

Re~nik stereohemijskih principa. l (antonim u) (eng. (S)-2-butilacetat je kvazienantiomer (R)-2-butiltozilata. Fazni dijagram takvog molekulskog jedinjenja . Tako. na primer. Kvaziracemska smesa Smesa koja se sastoji od jednakih koli~ina heterofacijalnih kvazienantiomera. b i c. u kojima jedan supstituent x zauzima polo`aj supstituenta y ali sa suprotne strane ravni definisane supstituentima a.ima tipi~ne osobine prave racemske smese. Primer se odnosi na (S)-metil}ilibarnu kiselinu (1) i (R)-tiol}ilibarnu kiselinu (2). like-isti) . pravila i pojmova 111 Kvazienantiomeri Heterofacijalno supstituisani tetraedarski molekuli Cabcx i Cabcy sli~ne konstitucije.(+)-2 Videti odrednice: Racemska smesa i Racemsko jedinjenje. CO2H HO2CCH2 Me C H H CO2H C CH2CO2H SH (S). Takvi molekuli su enantiomerni u slu~aju kada je x=y. Cabcx Cabcy a x b c y c a b H Et OAc C Me Me OTs C H Et (S)-2-butilacetat (R)-2-butiltozilat Videti definicije: Heterofacijalan i Homofacijalan.(-)-1 (R).kvaziracemske smese.

u drugi oblik la|e. trans-1-hlor-2-metilciklopentan (3) ~ija su oba stereogena centra Skonfiguracije. .S) i (R. pona{aju se u pogledu broja i vrste mogu}ih stereoizomera na identi~an na~in kao i acikli~na jedinjenja sa dva stereogena centra. fleksibilnih konformacija cikloheksana. La|a Jedna od nestabilnih. preko stabilnije konformacije uvijene la|e. na primer.3-dihlorbutan Relativna konfiguracija: l (racemat) Apsolutna konfiguracija: (S. Disupstituisana cikli~na jedinjenja sa dva stereogena centra na razli~itim Catomima. ili R konfiguracije (videti strukture 1 i 2). Tako. prikazana je konformaciona promena jednog oblika la|e koja prelazi.Re~nik stereohemijskih principa. ~ije su apsolutne konfiguracije iste. unlike-razli~it).R) Relativna konfiguracija: l (konfiguracija oba stereogena centra je identi~na) Apsolutna konfiguracija: (S. i sli~ne konformacije vi{ih cikli~nih i heterocikli~nih ugljovodonika. ima relativnu l-konfiguraciju (suprotno cis-izomeru koji ima u-konfiguraciju).S) Videti definiciju oznake: u (eng. zna~i oba hiralna centra su S. Me H C Cl (S) Cl C H (S) Me Me Cl C H H C Cl Me 2 (R) (R) Me Cl 1 3 1 2 Konstitucija: 2. Kao primer. pravila i pojmova 112 Stereohemijska oznaka (deskriptor) za opisivanje relativne konfiguracije diastereomera sa dva hiralna centra u acikli~nim jedinjenjima.

odnosno metil grupa na C(10) u formuli 2. Me 1 2 2 12 Me 13 R 17 16 15 7 6 OHC O 8 1 Me 1 11 H Me 10 5 9 8 14 * 8a * 4a 5 2 3 OH 4 1 3 4 H 6 7 H 3 H 2 Grupe najni`eg prioriteta. kakve su. Srednji red u shemi ozna~ava prioritet liganada (CIP-sistem). a ne iza. ili sa (ii) nekim drugim ligandom vi{eg prioriteta iza te ravni. Oni se mogu nalaziti ispred ravni (1-vi red). Postupak odre|ivanja konfiguracije je slede}i. atom vodonika na C(1) u formuli 1. pravila i pojmova 113 la|a uvijena la|a la|a Ligandna permutaciona shema Jednostavan postupak odre|ivanja apsolutne konfiguracije stereogenih centara u cikli~nim strukturama prikazanim planarnim formulama. ili iza ravni (3-}i red) u datoj stereoformuli. orijentisane su ispred ravni u kojoj se nalazi stereogeni centar. Za svaki stereogeni centar u molekulima 1-3 postoji osam (8) teorijskih mogu}nosti rasporeda ~etiri razli~ita liganda. koje su prikazane pomo}u LIGANDNE PERMUTACIONE SHEME. u formuli . formule 1-3 sa (i) ligandom najni`eg prioriteta ispred ravni prstena.Re~nik stereohemijskih principa. na primer.

ili u suprotnom smeru (odgovara S-konfiguraciji).Re~nik stereohemijskih principa. Odgovaraju}i znak u tre}oj koloni ispod 4og liganda je tada +. . kao i hidroksilna orijentisane su iza ravni. konfiguracija R. da li smer niza koji ~ine tri preostala liganda. a koji mo`e biti u smeru kazaljke na satu {to odgovara R-konfiguraciji. Primena sheme ilustrovana je na na steroidnom molekulu 2 radi odre|ivanja konfiguracije na ugljenikovom atomu C(10). grupe vi{eg prioriteta. ukoliko je taj ligand ispred ravni (zna~i u suprotnosti sa pravilom hiralnosti) tada znak − (prvi red iznad 4-tog liganda) zna~i da konfiguraciju koju smo odredili moramo promeniti u suprotnu. OSAM TEORIJSKI MOGU]IH RASPOREDA ^ETIRI RAZLI^ITA LIGANDA NA STEREOCENTRU Ispred Broj liganda Iza 1-ligand najvi{eg prioriteta 4-ligand najni`eg prioriteta + 1 − − 2 + + 3 − − 4 + Shema Na primer.znak). Prioritet grupa vezanih za atom C(10) je C(9) > C(5) > C(1) > Me. Grupa najni`eg prioriteta (metil) je orijentisana ispred. ili S. odre|ena rasporedom niza (u smeru kazaljke na satu) supstituenata na C(9).odre|uju. pravila i pojmova 114 3. ili pogre{nu (. Znakovi + i . C(5) i C(1) mora biti zamenjena konfiguracijom S. Prema tome. a to na ligandnoj permutacionoj shemi odgovara negativnom znaku u prvom redu za ligand broj 4. aldehidna grupa. daju ispravnu oznaku za konfiguraciju (+ znak). kada je ligand najni`eg prioriteta u odre|enoj stereoformuli orijentisan iza ravni prstena (u skladu sa pravilom hiralnosti) konfiguracija koja se odre|uje posmatraju}i niz od preostala tri liganda vi{eg prioriteta je ispravna i ona mo`e biti R. Obrnuto. {to je prilikom odre|ivanja apsolutne konfiguracije u suprotnosti sa hiralnim pravilom.

. Grupa najvi{eg prioriteta nalazi se iza ravni prstena. OHC O 8 7 6 5 1 2 3 * 8a * 4a OH 4 3 Prioritet supstituenata na C(4a) je OH >C(8a)>C(4)> C(5). kao {to je i pre. ali je jasno da se nalazi ispred ravni {esto~lanog prstena. tada }e raspored supstituenata odgovarati R-konfiguraciji (struktura 1a).2S)-1. i niz C(8a)→C(4)→C(5) (usmeren u smeru kazaljke na satu) ne daje korektnu konfiguraciju (shema 2. Atom vodonika nije eksplicitno prikazan. Videti odrednice: Hiralno pravilo i Pravilo sekvence (prioritet supstituenata). Niz od preostala tri supstituenta pore|an prema prioritetu C(1)→C(4a)→C(8) u smeru kazaljke na satu daje ta~nu konfiguraciju (R ). pri ~emu je CHO kao grupa drugog prioriteta iza ravni prstena.dvi|eno pravilom hiralnosti iza ravni prstena.2dimetilcikloheksan U trans-1. je iza ravni prstena i ukoliko zameni mesto sa vodonikom. Me Me 1 2 3 Me 1 6 5 4 2 3 H Me 6 5 4 1 1a Stereoizomer 1: 1S.2S)-1. znak minus za OH grupu kao ligandu broj 1).Re~nik stereohemijskih principa. Metil-grupa u strukturi 1. a prioritet supstituenata je: C(1)>C(3)>Me>H. Za C(8a) prioritet supstituenata je C(1)>CHO> C(4a)>C(8). jer je vodonik. donji red. pravila i pojmova 115 12 11 1 2 Me 13 R 17 16 15 H Me 10 5 9 8 14 H 6 7 H 3 4 H 2 Konfiguracija hiralnog centra C(10): S Na sli~an na~in odre|uje se konfiguracija hiralnih centara C(4a) i C(8a) u ketonu 3. ispravna konfiguracija je prema tome S.2dimetilcikloheksan Stereoizomer 1a: 1R. {to odgovara znaku + (tre}i red u shemi). Stvarna konfiguracija }e naravno biti S jer se zamenom mesta u prethodnoj operaciji menja konfiguracija.2-dimetilcikloheksanu (1) prioritet supstituenata na ugljenikovom atomu C(1) je: C(2) > C(6) > Me > H. Niz sastavljen od tri grupe najvi{eg prioriteta orijentisan je u smeru suprotnom smeru kazaljke na satu. Na ugljenikovom atomu C(2) konfiguracija je tako|e S. tre}a po prioritetu.

London-ove (disperzione) sile . like-isti) (antonim ul) Relativna specifikacija za Re. ili Si.Re ili Si. Re/Si i Prostereogeni centar. lk (eng. pravila i pojmova 116 Linearno polarizovana svetlost slika Polarizovana elektromagnetska radijacija monohromatske svetlosti. kao monohromatska svetlost koristi se naj~e{}e D linija natrijuma na 589 nm.Si povezana je preko simbola lk i precizira prilaz reagens na oba ugljenikova atoma sa iste strane dvogube veze. {to zna~i da vektor elektri~nog polja osciluje u jednoj ravni koja sadr`i liniju du` koje se radijacija {iri.Re. Na primeru strukture 1 mo`e se uo~iti da ova oznaka (kao i oznaka ul) ozna~ava uvek relativnu topologiju za prilaz ahiralnog reagensa svakom od dva dvodimenzionalna prostereogena centra. U polarimetru kojim se odre|uje opti~ka rotacija hiralnih jedinjenja. relativna topologija Re.Si prilaz ahiralnog reagensa jednom ili drugom ugljenikovom atomu dvogube veze u molekulu sa diastereotopnim licima.Re~nik stereohemijskih principa. Drugim re~ima. lk Re Re H H5C2 Si Si lk C2H5 H 1 Videti definiciju oznaka: ul.

Ovi indukovani dipoli su trenutni. Dipol sa svojim delimi~no negativno naelektrisanim krajem orijenti{e se prema pozitivno naelektrisanom kraju drugog dipola. Druge dve vrste su dipol-dipol interakcije i vodoni~na veza. ali u svakom trenutku postoji veliki broj takvih dipola ~ije interakcije rezultiraju u privla~nim London-ovim silama. I δ+ _ 10+ _ _ _ _ _ δ_ _ _ _ U jednom trenutku ima vi{e elektrona na jednoj strani atoma neona nego na drugoj. Pojam van der Waals-ove sile je op{ti pojam za intermolekulske sile koje obuhvataju dipol-dipol interakcije i London-ove sile.1 do 10 kJ/mol. To su slabe privla~ne sile pribli`ne energije od 0. pravila i pojmova 117 Intramolekulske sile (komponenta nevezivnog privla~enja) koje nastaju kao rezultat privla~enja koordiniranih dipolnih momenata indukovanih u susednim molekulima (indukovane dipol-dipol interakcije). trenutni _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ Shema . u datom trenutku. Me|utim. Elektroni ovog atoma kre}u se oko jezgra stvaraju}i sfernu raspodelu. Shema nastanka London-ovih sila prikazana je u Shemi za nepolarnu.Re~nik stereohemijskih principa. Atom postaje mali. Oni se stvaraju i nestaju. Ne III δδ+ 10+ Ne δ+ 10+ δ- Ne Ne Rezultat je stvaranje dva indukovana dipola koji se privla~e. Predstavljaju jednu od tri vrste privla~nih sila koje postoje izme|u neutralnih molekula. Eksperimentalno se mo`e utvrditi da atom nema dipolni momenat. vi{e elektrona mo`e biti na jednoj strani. Ne II δ+ δ_ 10+ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ 10+ _ _ _ _ _ _ _ _ _ δ- δ+ Kada se takav atom na|e pored drugog atoma neona tada dolazi do odbijanja elektrona. nereaktivnu vrstu kakva je gas neon. To pretpostavlja da elektroni koji su u konstantnom kretanju provode na jednoj strani jezgra onoliko dugo kao na drugoj. nego na drugoj.

na primer. δ–. Me H HO Me Me OH H Me HO OH H H Me HO HO H Me H 1a 1b 1c .Re~nik stereohemijskih principa. deo II). tada dolazi do odbijanja elektrona i u tom momentu i drugi atom postaje mali dipol (Shema. 1b i 1c prikazanih Newman-ovim projekcijama. Fischer-ova projekcija mezo-diola 1 koji ima ravan simetrije odgovara simetri~noj eklipsnoj konfromaciji i ne predstavlja dominantan oblik molekula. pravila i pojmova 118 dipol. i drugim sa delimi~no pozitivnom {ar`om. Kao primer je dat 2. negativnom kraju dipola prvog atoma. Kada se drugi atom neona pribli`i. mezo-Diol 1 postoji (kao i enantiomerni oblici 2 i 3) najve}im delom u obliku odgovaraju}ih stabilnijih stepeni~astih konformacija 1a.3-butandiol sa dva konstituciono identi~na stereogena centra i ukupno 3 stereoizomera: mezo-oblik (struktura 1) i enantiomerni par (strukture 2 i 3). molekul kao celina nije opti~ki aktivan. srednji) Oznaka koja se koristi za ahiralno jedinjenje iz grupe diastereomera. koja mora imati bar jedan stereogeni fragment.sredina. sa jednim krajem koji ima delimi~nu negativnu {ar`u. δ+ (videti Shemu. Mezo (gr~. Me H H Me OH HO OH H Me Me H H Me OH HO Me OH H 1 2 3 mezo-Oblik (struktura 1) sadr`i 2 asimetri~na atoma i mada je svaka grupa -CHOHMe hirotopna. mésos .* *Fritz London (nema~ki fizi~ar) pokazao je da su ove slabe sile obrnuto srazmerne rastojanju d sa faktorom d7. deo I). dupliranjem rastojanja d izme|u dva dipola ove disperzione sile opadaju sa faktorom 27 = 128. Logi~no je da se ovi dipoli me|usobno privla~e jer su usmereni jedan ka drugom sa suprotno naelektrisanim krajevima indukovanih dipola (uporedite delove II i III date sheme). ali sa suprotnom konfiguracijom.

Re~nik stereohemijskih principa. Drugim re~ima. koja pretpostavlja postojanje jednog labilnog hiralnog centra ~ija se konfiguracija spontano menja. Molarna rotacija Molarna rotacija [Φ]. a 1b i 1c se odnose kao predmet i lik u ogledalu koji se ne poklapaju (hiralne strukture). odsustvo opti~ke rotacije pripisuje se ~injenici da se rotacijom oko C(2)-C(3) veze ove strukture me|usobno prevode jedna u drugu preko simetri~ne strukture 1a koja poseduje centar simetrije. Mm = relativna molekulska masa Molekulski modeli Mutarotacija Spora promena opti~ke rotacije hiralnog jedinjenja sa vi{e hiralnih centara do ravnote`ne vrednosti. pravila i pojmova 119 Struktura 1a ima centar simetrije. Za ugljenehidrate ovaj pojam povezan je sa promenom opti~ke rotacije kao rezultat menjanja konfiguracije na anomernom (hemiacetalnom) ugljenikovom atomu. Mutarotacija predstavlja klasi~an primer asimetri~ne transformacije. izra~unava se pomo}u slede}e formule: [Φ] = [α]λ Mm/100 [α] = specifi~na rotacija. za koju se ne preporu~uje upotreba termina molekulska rotacija. to zna~i da se vr{i proces epimerizacije. kao {to je to na primeru mutarotacije glukoze pokazano. .

Naizmeni~na osa simetrije n-tog reda (ili rotacionorefleksiona osa) Predstavlja Sn osu ahiralnih jedinjenja.1')bipirolidinijum ptoluensulfonat (sintetizovano 1955. Ahiralno.Re~nik stereohemijskih principa. Takav elemenat simetrije karakteristi~an je i za jedinjenje 2 koje ima ~etiri stereogena centra.3'.4'-tetrametil-spiro(1. daje identi~nu strukturu. spiro jedinjenje 1.4. pravila i pojmova 120 H HO HO H OH H O 1 H OH (S) H α-D-glukopiranoza (36% u ravnote` noj smesi) OH CHO H HO H H OH H OH OH CH2OH H HO HO H OH H O 1 H OH (R) β-D-glukopiranoza (64% u ravnote`noj smesi) OH H Videti odrednice: Epimerizacija i Asimetri~na transformacija. Struktura koja poseduje naizmeni~nu osu n-tog reda. 3. rotacijom oko ose za ugao od 360°/n i zatim refleksijom u odnosu na ravan orijentisanu pod pravim uglom prema osi. godine). Rotacijom strukture 1 oko S4 ose stvara se struktura 1a koja zatim refleksijom kroz centralnu ravan upravnu na tu osu daje istu strukturu 1. . poseduje S4 osu (n= 360°/90 = 4).

nego rastojanja jednaka zbiru van der Waals-ovih polupre~nika. 4S)tetra-sek-butilciklobutan * iste strukture Me *Videti odrednicu: Referentna grupa. 3R. Neracemski Izraz kojim se opisuje uzorak hiralne supstance u kojem je jedan od enantiomera u vi{ku. To je uzrok odbojnih interakcija i smanjene stabilnosti cis-dekalinu u odnosu na trans-dekalin. .Re~nik stereohemijskih principa. pravila i pojmova 121 S4 (naizmeni~na osa simetrije 4-og reda) H H Me H N H Me Me rotacija za 90 oko S4 ose Me H o H Me N H Me H Me Et Me H Et Me Me H H Me Me Et H Et 1 1a refleksija kroz ravan upravnu na S4 osu H Me H N H Me Me H 2 ☯r-1. izme|u kojih su rastojanja manja. U cis-dekalinu (1) isprekidanim linijama nazna~eni su parovi aksijalnih vodonikovih atoma na nesusednim C-atomima. Nevezivne interakcije Privla~ne ili odbojne intramolekulske interakcije izme|u onih atoma u molekulu koji nisu direktno vezani (interakcije kroz prostor). t-2 c-3 t-4-(1R. 2S.

H H. pravila i pojmova 122 9 8 10 7 6 4 1 2 3 H. H 5 1 Mala rastojanja izme|u parova aksijalnih vodonikovih atoma na C(3) i C(5). Videti definiciju: van der Waals-ove interakcije.Re~nik stereohemijskih principa.. Newman-ov napon Vrsta van der Waals-ovog napona koji postoji...3-polo`aju. C(1) i C(5) kao i C(1) i C(7) prouzrokuju odbojne nevezivne interakcije.. Takav je primer “zabranjene” konformacije n-pentana u kojoj se nazna~eni vodonikovi atomi nalaze prakti~no u istom prostoru (videti skeletne i klinaste strukture 1 i 2). u acikli~nim i cikli~nim strukturama u kojima se dve voluminozne grupe (ili grupe umerene veli~ine kao {to su metil grupe) nalaze u me|usobno veoma nepovoljnom 1. internuklearno rastojanje izme|u dva nevezivna atoma je prakti~no jednako nuli.. Me Me Me Me 3aks 3ekv . 2 Klinasta struktura sa nazna~enim 1. H H Me H Me H H H H H 1 Skeletna konformacija u kojoj vodonikovi atomi zauzimaju prakti~no isti prostor (izrazite sterne smetnje).3-polo`ajem metil grupa u "zabranjenoj konformaciji" U konformacionoj strukturi 3aks dve metil zauzimaju aksijalne polo`aje {to je uzrok odbojnih 1. Newman-ov napon u “zabranjenoj” konformaciji n-pentana H H HH . Ova konformacija linearnog pentana mo`e biti upore|ena u pogledu nestabilnosti sa stoli~astom konformacijom cikloheksanskog derivata tipa 3. te je ravnote`a pomerena u pravcu neuporedivo stabilnijeg diekvatorijalnog konformera 3ekv.3-sin-diaksijalnih interakcija.

4-tetrametilcikloheksanskih izomera 4 i 5 ilustruje. pravila i pojmova 123 Kao {to konkretan primer konformacione ravnote`e cis-1.3-Me/H sin-aksijalne interakcije (2 x 0.2ΔG°(Me/H) = = ΔG°(Me/Me) . Relativna energija nestabilnijeg konformera 5: dve 1. Me Pd/C Me Me Me 250-350 oC Me Me 3 1 Me Me 4 5 Razlika u slobodnoj energiji ΔG° za prikazanu ravnote`u konformacionih izomera cis-1. Videti odrednicu: 1.3. .3-sin-diaksijalnih interakcije Me/H tipa koja iznosi ∼0.3-sin-diaksijalnih interakcije pribli`no jednake.0 kcal/mol = ΔG°(Me/Me) .0 kcal/mol = = 2ΔG°(Me/H) + ΔG°(Me/Me) .4ΔG°(Me/H) ⇒ 2.ΔG° (4) = 2.8 kJ/mol) mogu}e je proceniti energiju sin-diaksijalnih interakcija.9 kcal/mol).1. Ra~un pokazuje da su Me/Me interakcije Newman-ovog tipa pribli`no ~etiri puta nepovoljnije nego odgovaraju}e Me/H 1. nepovoljna 1.3-orijentacija metil grupa ovog tipa dovodi do Newman-ovog napona u strukturi 5.)= ΔG° (5) . sledi: ΔG°(rav. Konformacija 4 je ni`e energije.3-Alilni napon.9 kcal/mol (3.3.1.6 kcal/mol (4 x 0.4 kJ/mol). Na osnovu energije 1.4-tetrametilcikloheksana (strukture 4 i 5).9 kcal/mol) ⇒ ΔG°(Me/Me) = 2.9 kcal/mol) 1. To je logi~no kada se zna da je Me grupa znatno ve}a od vodonika. uz napomenu Re~eno je da je vrednost ΔG° za ukupnu ravnote`u 4 da je konformacija 4 ni`e energije.0 kcal/mol + 1. Pod pretpostavkom da su sve energije izuzev 1.2(0. odnosno Newman-ov napon izme|u dve relativno voluminozne metil-grupe na C-1 i C-3 (nazna~ene masnim slovima) na slede}i na~in: Relativna energija stabilnijeg konformera 4: ~etiri 1.3-sin-diaksijalne Me/Me interakcije. iznosi pribli`no 2 kcal/mol (8.Re~nik stereohemijskih principa.8 kcal/mol i Me/Me sin-diaksijalne interakcije ~ija se potencijalna energija odre|uje? 5 2.3-sin-diaksijalne interakcije.0 kcal/mol.8 kcal/mol = 3.8 kcal/mol za 1.3-Me/H sin-diaksijalne interakcije pove}avaju potencijalnu energiju za 3.

C(2) atom zaklonjen je prednjim C(1) atomom. pravila i pojmova 124 Newman-ova projekcija Jedan od na~ina grafi~kog prikazivanja stereohemijskog rasporeda supstituenata na susednim atomima u odre|enom jedinjenju. pri ~emu se atom bli`i posmatra~u predstavlja krugom. Molekul se posmatra du` veze koja spaja dva odabrana susedna ugljenikova atoma (videti strukturu 1). . Prednji C atom H H H H OH 1 1 H OH H 2 OH H Zadnji C atom H OH 2 3 Molekul se posmatra du` C(1)-C(2) veze. Strukture 2 i 3 prikazuju pretvaranje dijagonalne stepeni~aste formule etilenglikola (2) u Newmanovu projekciju 3. a referentni atomi za odre|ivanje diedarskog ugla su jedini preostali vodonikovi atomi. dok veze zadnjeg ugljenikovog atoma sa odgovaraju}im supstituentima dodiruju periferiju kruga. Veze prednjeg atoma usmerene su od centra kruga. H H 1O H O 2 1 H 4a 4b Dijagonalna formula Newman-ova projekcija (τ = 180°) Operacija identi~nosti Predstavlja univerzalni element simetrije C1 koji se odnosi na rotaciju bilo kojeg molekula. modela ili objekta za 360 oko bilo koje ose pri ~emu se stvara celina koja se poklapa sa po~etnom. Formula 4b je Newman-ova projekcija vodonik-peroksida. Molekul se posmatra du` O-O veze.Re~nik stereohemijskih principa. Ravan projekcije je upravna na C-C vezu.

U svakom slu~aju postoji direktna veza izme|u opti~ke aktivnosti s jedne strane i hiralnosti s druge. ali nisu svi uzorci sa hiralnim molekulima opti~ki aktivni (racemski uzorci). odnosno enantiomerni vi{ak (ev) odre|uje se analiti~kim metodama. izme|u izmerene specifi~ne rotacije [α] smese dva enantiomera A i B i specifi~ne rotacije [α]max jednog ~istog enantiomera A ili B. . Opti~ka ~isto}a Predstavlja apsolutnu vrednost odnosa. Stereohemijska ~isto}a. Najve}a opti~ka ~isto}a je karakteristi~na za uzorke koji predstavljaju ~iste enantiomere. a u takve spada i polarizovana monohromatska svetlost. pravila i pojmova 125 Opti~ka aktivnost Osobina neracemske smese hiralnih molekula ili enantiomorfnih kristala da obr}u ravan polarizovane svetlosti. Interakcijom svetlosti sa drugim enantiomerom rotacija ravni }e biti u suprotnom smeru. Kada takva svetlost prolazi kroz rastvor koji sadr`i ~isto hiralno jedinjenje tada dolazi do diastereomerne interakcije i rotacije polarizovane svetlosti u jednom pravcu.Re~nik stereohemijskih principa. Ona opada u smesi i potpuno nestaje kada smesa sadr`i jednake koli~ine oba enantiomera. Enantiomeri se mogu razlikovati u prisustvu hiralnih agenasa. primena ovog polarimetarskog metoda odre|ivanja enantiomerne ~isto}e je sve re|a. Videti definiciju: Enantiomerni vi{ak i Diastereomerni vi{ak. a ne polarimetrijskom metodom. izra`enu u procentima. Opti~ka ~isto}a se izra`ava pomo}u slede}e formule: [α] = specifi~na rotacija smese enantiomera [α]max = specifi~na rotacija jednog enantiomera P(%) = [α]/[α]max x 100 Kako je opti~ka ~isto}a jednaka enantiomernom vi{ku. Opti~ki aktivni uzorci moraju sadr`avati hiralne molekule.

Opti~ki izomeri Kao i prethodni termin i ovaj se u modernoj stereohemijskoj terminologiji sve manje upotrebljava za ozna~avanje enantiomera. . pravila i pojmova 126 Opti~ka rotacija Rotacija ravni linearno polarizovane svetlosti prouzrokovana prisustvom hiralnih molekula. Opti~ka rotaciona disperzija (ORD) Ozna~ava promenu specifi~ne ili molarne rotacije u zavisnosti od talasne du`ine polarizovane svetlosti. Rotacija ravni polarizovane svetlosti. za bilo koje stereoizomere koji poseduju hiralne elemente (na primer za diasteromere). kako to vidi eksperimentator prema kome putuje svetlost kroz polarimetar. Opti~ki antipodi Termin za enantiomere koji se vi{e ne koristi. Grafik specifi~ne ili molarne rotacije u funkciji talasne du`ine je od zna~aja za konfiguraciono odre|ivanje strukture molekula. ili re|e. ili hiralnog kristala. Pozitivan ugao rotacije (simbol (+) zna~i rotaciju linearno polarizovane svetlosti u smeru kretanja kazaljke na satu.Re~nik stereohemijskih principa. na primer. kao veza izme|u specifi~ne rotacije [α] i hiralnosti supstance koja se analizira. desnogirog kvarca u fizi~kom zna~enju odgovara levoj spirali SiO2 lanaca i obrnuto. levogiri kvarc je u korelaciji sa desnom spiralom.

Re~nik stereohemijskih principa. . Kada je reakcija stereospecifi~na opti~ki prinos je 100%. bilo u spontanom procesu. Videti definiciju: Opti~ka ~isto}a. pravila i pojmova 127 Opti~ki labilan Termin za supstance koje su veoma lako podlo`ne racemizaciji ili epimerizaciji te se njihova opti~ka rotacija menja sa vremenom. Opti~ki prinos Odnos enantiomernog vi{ka proizvoda u odnosu na enantiomerni vi{ak polazne supstance. ili izazvanom katalizatorom. da bi se dejstvom ja~e kiseline oslobodili ~isti enantiomeri E1 i 1E. Opti~ki prinos se odre|uje polarimetrijskom metodom. ili postupak razlaganja racemske smese uz regeneraciju jednog od enantiomera. Shema ilustruje hemijsko razlaganje racemske smese RAC (na primer kiseline) pomo}u hiralnog reagensa H (na primer hiralne organske baze) definisane apsolutne konfiguracije. Smesa dve diastereomerne soli D1 i D2 se obi~no razdvaja frakcionom kristalizacijom. Opti~ka rotacija smese enantiomera je merilo uspe{nosti asimetri~ne sinteze (odnosno stereoselektivne reakcije) u cilju stvaranja odre|enog stereoizomera. Opti~ko razlaganje Ozna~ava postupak razdvajanja racemske smese na dva ~ista enantiomera.

molekulu ili objektu daje model. pravila i pojmova 128 racemska smesa + H RAC smesa odvojenih diastereomera D1 D2 oslobo|eni i odvojeni enantiomeri E1 1E Shema Osa simetrije (Cn) (ili rotaciona osa) Kada zami{ljena rotacija za ugao od 360°/n oko ose koja se mo`e nacrtati u modelu. molekul ili objekt koji se poklapa sa originalom. Rezultat te operacije . benzena (4). Ose simetrije razli~itih redova prikazane su u molekulima vodonik-sulfida (1). C2 C3 C2 H H Cl Cl C C C2 C2 Cl Cl S H H H N 1 2 3 (tri ose simetrije C2 ) Tako u primeru molekula vodonik-sulfida (1) koji poseduje C2 osu. ciklopropana (5) i etina (6). tetrahloretena (3). stvara se novi raspored koji se upore|uje sa po~etnim. tada je re~ o osi simetrije (ili rotacionoj osi) n-tog reda. amonijaka (2).Re~nik stereohemijskih principa. a to zna~i rotacijom za 1800 oko pomenute ose. operacijom simetrije.

-y. kako u odnosu na prsten. C6 C2 C3 C2 C2 C2 C2 C2 C H C C H C2 4 (C6 i 6 C2) C2 6 (C i C2) Za molekul benzena. a tre}a je upravna na tu ravan. presecaju suprotne atome ugljenika (na primer C-1 i C-4). koordinate svih ta~aka menjaju se na slede}i na~in: x. u su{tini. a molekul tetrahloretena (3) tri ose simetrije drugog reda. predstavlja glavnu osu. U molekulu benzena (4) C6 osa prolazi kroz geometrijski centar prstena i orijentisana je upravno. Pored toga. {to daje orijentacije koje su identi~ne sa po~etnom. osa vi{eg reda. kao i svi digonalni molekuli. tri ose. prolaze}i kroz centar. kao i 5 (C3 i 3C3) molekule drugih jedinejnja sa ve}im brojem razli~itih osa. Prikazane su tako|e dve od {est C2 osa koje se nalaze u ravni benzenovog prstena. od kojih se dve nalaze u molekulskoj ravni. sadr`i osu C oko koje postoji beskona~an broj rotacija za beskona~no mali ugao rotacije. y. z ⇒ -x. zna~i C6 osa za benzen.Re~nik stereohemijskih principa. Ciklopropan (5) ima C3 osu upravnu na ravan prstena i tri C2 ose. pravila i pojmova 129 simetrije je. Molekul etina (6). a svaka prolazi kroz jedno teme prstena i preseca jednu C-C vezu. rotacijom za 600 oko C6 ose dobija se isti prostorni raspored. tako i u odnosu na C2 ose. rotacijom za 1800 oko bilo koje C2 osa stvara se raspored koji se na razlikuje od originala. ovaj molekul ima beskona~an broj C2 osa upravno orijentisanih na C osu. a preostale tri presecaju sredinu suprotnih C-C veza (na primer veze C2-C3 i C5-C6).* Amonijak (2) ima osu simetrije tre}eg reda (rotacijom za 1200 . zamena mesta vodonikovih atoma u molekulu i kako se ti atomi ne razlikuju tako se i novi raspored poklapa sa po~etnim. -z 8 . *U ovom i sli~nim primerima rotacije za 1800 oko ose simetrije drugog reda koja se poklapa sa z osom u koordinatnom sistemu.

Re~nik stereohemijskih principa, pravila i pojmova

130

Osa simetrije prvog reda, C1, odgovara uglu rotacije za 360° {to odgovara operaciji identi~nosti E koja svaki model, molekul ili objekt ostavlja nepromenjen. Iz tog razloga takva osa (tzv. trivijalna) se i ne razmatra.

Osa rotacione refleksije (Sn)
(ili naizmeni~na, odnosno rotaciono-refleksiona osa) uporediti ovo sa jos jednim datim primerom na str... Kada u molekulu, modelu ili objektu (i) rotacija oko odre|ene ose za ugao 360°/n, pra}ena (ii) refleksijom u ravni upravnoj na osu rotacije, rezultira u rasporedu koji se poklapa sa po~etnim, tada takav molekul, model ili objekt poseduju rotaciono-refleksionu osu (primeri 1, 2 i 3) Takva osa se obele`ava simbolom Sn u kome donji indeks ozna~ava red ose, a oko nje se vr{e dve spojene operacije simetrije: rotacija i refleksija (“slo`en” element simetrije). Ove dve operacije simetrije skra}eno se predstavljaju kao:

Sn = Cn x σh
a to zna~i da je rotaciono-refleksiona osa rezultat rotacije Cn i refleksije σh.
σh: oznaka za ravan koja je upravna na glavnu osu

Ishod ovih operacija simetrije oko Sn ose odre|enog molekula (modela ili objekta) je identi~nost molekula, ali samo kada je red ove ose paran (n = 2, 4, 6, 8). Iz takvih rotaciono-refleksionih osa proisti~u i proste rotacione ose Cn/2; primer: ugljentetrahlorid (2) koji ima prostu C2 osu sadr`anu unutar slo`ene S4 ose.
D S2 H C C H D
(1) H

D

C

C

D (2) D H H

H C C D

1
Operacija simetrije (1): rotacija za 180°; Operacija simetrije (2): refleksija u ravni koja preseca centar dvogube veze. Rotaciono-refleksiona osa drugog reda, S2 , je identi~na sa centrom simetrije.

Re~nik stereohemijskih principa, pravila i pojmova

131

Cl

Cl (1)

Cl Cl

Cl Cl
(2)

Cl Cl S4, C2

Cl

Cl

S6

3
Cikloheksan poseduje S6 osu {to podrazumeva rotaciju cikloheksansog prstena za 60°, a zatim refleksiju; ovaj molekul ima i prostu osu C3 koja proizilazi iz S6 ose.

Cl Cl

2
Operacija simetrije (1): rotacija za 90° (ugljentetrahlorid ima tri C2 koje su ekvivalentne sa tri S2); Operacija simetrije (2): refleksija u ravni koja preseca centar prstena cikloheksana i koja je upravna na S2 osu.

Red kojim se izvode ove dve operacije simetrije nije bitan, {to je slikovito prikazano na primeru derivata 4 (naziv) koji kao element simetrije poseduje S2 osu. Deo sheme A ilustruje rotaciju, a zatim refleksiju, dok donji deo sheme B prikazuje refleksiju pra}enu rotacijom. U oba zami{ljena procesa stvara se takav raspored u molekulu (struktura 4b) koji je identi~an sa po~etnim (struktura 4a).
(A): (1) rotacija (2) refleksija
S2 I
1 4 3

ravan refleksije u ravni prstena CH3
2 (1) 3 I

CH3
2

4

I 1
(2)

CH3

CH3

I

4a
I
3

CH3
4 1

4a

4b

2

CH3

I

Ne postoji prioritet prilikom reda primene operacija simetrije u slu~aju molekulskih struktura sa rotacionom refleksijom ⇒ proces A ili B vode strukturnom rasporedu koji se ne razlikuje od po~etnog.

(B): (11)refleksija (21) rotacija
I
1 4 3

4b
(21) 1 I

CH3
2 (11)

CH3
4

2

I 3

CH3

CH3

I

4a

Shema

Re~nik stereohemijskih principa, pravila i pojmova

132

Spiro jedinjenje 5 koje tako|e karakteri{e refleksiona simetrija, poseduje S4 . Rotacijom te strukture za 90° oko naizmeni~ne ose koja preseca ~vorni ugljenikov atom dobiva se struktura 5a. Njenom refleksijom kroz prikazanu ravan ponovo se stvara strukturni raspored koji je upravo prikazan strukturom 5.
ravan refleksije

Me H S4 H Me

H Me Me H Me Me H

H H

Me H Me

5

5a

Videti definiciju: Rotaciono-refleksiona osa.

Pericikli~ne reakcije
Termi~ki ili fotohemijski indukovane reakcije koje se vr{e uz o~uvanje orbitalne simetrije kao rezultat usagla{ene reorganizacije vezivnih elektrona preko cikli~nog prelaznog stanja. Diels-Alder-ova reakcija 1,3-butadiena i dimetil cis-2-butendioata pri kojoj se stvara dimetil cis-4-cikloheksen-1,2-dikarboksilat (1), predstavlja tipi~nu klasu pericikli~nih cikloadicionih reakcija. Termi~ka izomerizacija cis-3,4dimetilciklobutena u 2Z,4E -2,4-heksadien (2) je prototip druge vrste pericikli~nih reakcija poznatih pod nazivom elektrocikli~ne reakcije.
H H CO2M e CO2M e CO2M e H CO2M e CO2M e

+
CO2M e

Δ

Δ

CO2Me H CO2M e

1

2

Re~nik stereohemijskih principa, pravila i pojmova

133

Perspektivne formule
Grafi~ke formule, kao {to su klinaste formule 1 i 2 i dijagonalne formule 3, u kojima se koristi perspektiva da bi se predstavila tre}a dimenzija, odnosno trodimenzionalne stereohemijske osobine molekula u dvodimenzionalnoj perspektivi.
(S)-mle~na kiselina
Me H OH COOH

(1R,2R)-2-brom-3-hlorbutan
H H Cl * Br Me * Me Me Br Me Me H Cl

1

2 klinasta formula

3 dijagonalna formula

Videti razliku izme|u Perspektivnih formula i Projekcionih formula.

Piramidalna inverzija
Brza inverzija jedinjenja op{te formule Xabc sa piramidalnim rasporedom veza u kojem centralni atom, vezan za tri supstituenta, zauzima vrh piramide. Kada je centralni atom hiralan takva inverzija spre~ava izolovanje enantiomera. Takav je slu~aj sa terc-aminom, etilmetilbenzil-aminom (1), koji postoji u obliku dva enantiomera, ali zbog brze interkonverzije preko planarnog prelaznog stanja, oni se ne mogu razdvojiti. Ta vrsta inverzije nija mogu}a u slu~aju Tröger-ove baze (2) koja je zbog geometrije sistema konfiguraciono stabilna.
a X c b X a c b Me N Et PhCH2
brza inverzija

Me N Et CH2Ph

1 Piramidalni amin lako prolazi kroz planarno prelazno stanje.
N N Me

Me

Kruta struktura Tröger-ove baze 2 spre~ava inverziju preko planarnog prelaznog stanja i racemski oblik se mo`e razdvojiti.

2

pravila i pojmova 134 Piranoza Termin koji ozna~ava tetrahidropiranski poluacetal 1. Planarna hiralnost Hiralnost molekula. koji sa sva ~etiri atoma direktno vezana za dvogubu vezu ~ini planarnu ravan. (CH2) 10 CH2 Br O CH2 O CO2H CO2H H2C H2C CH 2 CH2 H2C R C C R (CH2) n CH2 1 2 3 . Zasi}en ugljovodoni~ni most je suvi{e kratak (n = 4). U slu~aju trans-ciklooktena 3 (R = H. i molekul je opti~ki aktivan. defini{e se kao planarna hiralnost. odnosno {esto~lanu cikli~nu strukturu monosaharida. kao {to su 1-3. koja je prikazana Haworth-ovom formulom 2 i konformacionom formulom 3. O OH O OH OH OH HO HO O OH OH OH 1 2 3 Pitzer-ov napon Videti definiciju: Eklipsni napon. koja proisti~e iz rasporeda grupa u prostoru van ravni u odnosu na referentnu ravan koja se naziva hiralnom ravni. β-D-ksilopiranoze. ne mo`e se “provu}i” kroz takav prsten. na primer. a alkenski deo. n = 4) hiralna ravan se poklapa sa ravni dvogube veze. Na taj na~in spre~ena je racemizacije.Re~nik stereohemijskih principa.

Po{tuju}i normalan prioritet supstituenata (CIP sistem). . Pravilo glasi:" Grignard-ov reagens napada prohiralnu karbonilnu grupu sa sterno najmanje za{ti}ene strane.Re~nik stereohemijskih principa. a to je ona gde se nalazi najmanji susptituent (M)" (hidrolizom intermedijera 2 gradi se α-hidroksi-kiselina 3). te prema tome i u α-hidroksi kiselini 3 koja je dobivena hidrolizom. ovo pravilo omogu}ava direktnu korelaciju izme|u konfiguracije hiralnog alkohola upotrebljenog za sintezu keto-estra 1 i konfiguracije novo nastalog hiralnog centra u α-hidroksi estru 2. Prelog-ovo pravilo Odre|uje tok asimetri~ne sinteze prilikom adicije Grignard-ovog reagensa na α-keto-estre 1 hiralnih sekundarnih ili tercijarnih alkohola (Shema 1). Pravilo sekvence Videti odrednicu: Prioritet supstituenata. Ova reakcija je jedna od naj~e{}e analiziranih reakcija jer predstavlja tipi~nu diastereoselektivnu reakciju sa visokim stepenom diastereoselektivnosti. Pod odrednicom Etanska barijera prikazan je dijagram potencijalne energije konformacija etana u zavisnosti od torzionog ugla. pravila i pojmova 135 Potencijalni energetski dijagram (rotacioni profil) Potencijalni energetski dijagram pokazuje zavisnost potencijalne energije molekulskog sistema od odre|enog strukturnog parametra. dok najve}a grupa (V) zauzima istu ravan kao karbonilna grupa i alkoksidni kiseonik. Najoptimalnija konformacija α-keto-estra 1 je ona sa dve karbonilne grupe u antiperiplanarnom polo`aju.

ako je R1 > R2 Shema 2 NAPOMENA: Podrazumeva se da identi~ni konfiguracioni odnosi postoje izme|u konfiguracije prekursora 1-(R) i konfiguracije glavnog proizvoda 3. postoji jo{ jedna korisna generalizacija: “Ukoliko je alkohol (S) konfiguracije tada Grignard-ov reagens prilazi prohiralnoj karbonilnoj grupi sa Re strane (lica)”. Pomenute grupe se zbog sp2 hibridizovanog ugljenika nalaze u jednoj ravni. tako da prilaz Grignard-ovog reagensa ispred ravni odgovara Re licu kao {to je to eksplicitno prikazano (Slika 1). podrazumeva se da se nukleofilni napad vr{i sa strane najmanjeg supstituenta M. koji je ster- . Ovo se dobro uo~ava prilikom odre|ivanja prioriteta grupa (O= > COO. pravila i pojmova 136 Prelogovo pravilo za predvi|anje stereohemijskog toka nukleofilne adicije Grignard-ovog reagensa na hiralne α-keto-estre O R1 O O (S) OH R2 V R1 M S novi hiralni centar OH R2 O V S hidroliza * O R1 M O OH 1 Re prilaz R2MgBr 2 α-hidroksi-kiselina 3 Shema 1 Kada je prioritet supstituenata u alkoholu: OH > V > S > M a u kiselini 3: OH > CO2H > R2 > R1 tada }e estar (S) alkohola dati (R) kiselinu (Shema 2.> R1) vezanih za prohiralni α-ugljenjikov atom u strukturi 1 (Shema 1). Kada se ima u vidu takav prilaz. Apsolutna konfiguracija α-hidroksi-kiseline 3 (polazni (S)-α-keto-estar 1) Op{ti primer I: konfiguracija α-hidroksi-kiseline 3 je (R). Si prilaz bi jasno odgovarao onom sa suprotne strane. op{ti primer I). ako je R2 > R1 Op{ti primer II: konfiguracija α-hidroksi-kiseline 3 je (S). i obrnuto. op{ti primer II). kada je prioritet supstituenata u kiselini 3: OH > CO2H > R1 > R2 tada }e estar (S) alkohola dati (S) kiselinu (Shema 2. U vezi sa nedvosmislenom specifikacijom sternog toka asimetri~ne sinteze ovog tipa.Re~nik stereohemijskih principa.

Videti definicije: Diastereoselektivnost i Re.Re~nik stereohemijskih principa. Saglasno Prelogovom pravilu stvara se α-hidroksi-kiselina suprotne konfiguracije u pore|enju sa onom izolovanom iz polaznog estra (S)-konfiguracije. Si notacija. . Slika 1. Princip mikroskopske reverzibilnosti Princip koji defini{e da reakcija u jednom pravcu i povratna reakcija R P koje se vr{e pod identi~nim uslovima (kao u ravnote`i) moraju slediti isti reakcioni put u mikroskopskim detaljima. pravila i pojmova 137 no znatno vi{e za{ti}en (strana srednjeg supstituenta) i koji vodi stvaranju sporednog proizvoda. kada je alkohol. Stepen diastereoselektivnosti zavisi od stepena efikasnosti razlikovanje diastereotopnih lica i pove}ava se sa (i) porastom veli~ine velike grupe V. kao i sa (ii) pove}anjem razlike u voluminoznosti te grupe i grupe srednje veli~ine S. jer se s te strane lica nalazi najmanji supstituent. tada reagens preferencijalno napada karbonilnu grupu sa Si lica. Odre|ivanje Re ili Si prilaza Grignard-ovog reagensa na hiralne α-keto-estre S druge strane. odnosno α-keto-estar (R)-konfiguracije (struktura 2). Si prilaz 1 Si prilaz favorizovan 1 O 3 O 2 R1 O O (S) V S 3 2 R1 O O S (R) V M M 1 R2MgBr 2 R2MgBr Re prilaz favorizovan Re prilaz Najmanji supstituent diriguje Re prilaz Grignard-ovog reagensa estru (S)-konfiguracije. U mehanisti~kom smislu to pretpostavlja postojanje istog intermedijera I kao i istu fazu koja odre|uje brzinu reakcije u oba pravca (Shema). Najmanji supstituent diriguje Si prilaz Grignard-ovog reagensa estru (R)-konfiguracije.

na primer. Razmatranje primarne strukture proteina obuhvata i konfiguraciju hiralnih centara (L-konfiguracija za prirodne α-amino kiseline (struktura 2) koje su osnovne gradivne komponente proteina). Struktura 4 prikazuje planarnost peptidnog niza. kao i planarnost peptidne veze (struktura 3). tetrapeptid op{te formule 1. H + H3N C R1 O C N H H C R2 O C N H H O C R3 C N H H C R4 C O O _ H + H 3N R1 H N O H N R3 H N O _ O H N-terminus 1 O R2 H H O R4 C-terminus 2 Konfiguracija hiralnih centara: S _ H N O O _ H N + H + H3N R1 _ H + N O H + N H R3 H N+ O _ O H O R2 H _ O R4 3 4 .Re~nik stereohemijskih principa. pravila i pojmova 138 R k3 k-3 k1 k-1 k2 k-2 P I Shema Primarna struktura Sekvenca α-amino kiselina u peptidima ili proteinima prikazana konstitucionom formulom za. {to je konformaciona komponenta strukture.

zasnovan na pravilima. u najve}em broju slu~ajeva ligandi se razlikuju u konstituciji. Oni se tretiraju kao supstitucioni linearni niz sastavljen od odre|enog broja atoma. D (c) PRAVILO 1 (d) H C CH3 (b) Br (a) Red prioriteta se uop{teno prikazuje kao a>b>c>d.. a atom broma i dva H atoma su u tre}oj sferi. C(2) i C(4). Na primeru strukture 1 ilustrovano je ovo pravilo. pri ~emu znak > zna~i “vi{eg prioriteta od “. b. pri ~emu vi{i redni broj ima prioritet nad atomom ni`eg atomskog broja. pravila i pojmova 139 Prioritet supstituenata (pravilo sekvence) Postupak. c i d vezanih za stereogeni centar u cilju odre|ivanja stereohemijskog simbola (R ili S). jedinjenje 1 je iz Fischer-ove formule prevedeno u konfiguraciono identi~nu strukturu 1a. (1) Prioritet liganada u najjednostavnijim slu~ajevima (i naj~e{}im) se odre|uje na osnovu atomskog (rednog) broja.. koja se primenjuje u saglasnosti sa CIPsistemom za utvr|ivanje prioriteta supstituenata ili liganada a. odnosno apsolutne konfiguracije pomenutog centra. tada se porede naredni elementi du` dva supstituciona niza dok se ne stigne do elemenata razli~itog prioriteta (PRVA TA^KA RAZLIKOVANJA). . III. Me|utim.3-Dibrom-2-(brommetil)pentan (1). II. C atom ozna~en brojem 1 nalazi se u drugoj sferi.. Ligandi vezani za takav centar se mogu razlikovati u konstituciji ili konfiguraciji (videti odrednicu: Pseudoasimetri~an centar). i o~igledno je da je atom broma grupa najvi{eg prioriteta. n-toj sferi. Prioritet: Br>CH3>D>H (2) Kada su dva supstituenta vezana za stereogeni centar istog prioriteta. C(3). a vodonik najni`eg prioriteta. Atomi u nizu. C(2) i C(4)-liganda pripadaju I. Dozvoljenom zamenom mesta tri supstituenta. ima jedan stereogeni centar. U ovom primeru oba liganda. u kojoj su u obliku hijerarhijskog dijagrama prikazana dva preostala liganda ozna~ena kao C(2) i C(4). imaju po tri sfere i C(2)-ligand se nalazi u prvoj sferi.Re~nik stereohemijskih principa. 1. {to zavisi od broja atoma u nizu.

U tre}oj sferi C(4)-liganda nalaze se po tri vodonikova atoma. vi{eg prioriteta od etil grupe. kao i C(2). vezana za svaki C-atom dve metil-grupe. Prema tome. 3. razmatranjem njihove udaljenosti od hiralnog centra. Slede}a dva primera na bazi tog pravila.(O). Princip ligandne komplementarnosti je pravilo po kojem se dvogube i trogube veze supstituenata tretiraju kao da su proste. kao i da je vinil grupa. CHO (b) PRAVILO 3 (d) H C OH (a) CH2OH (c) H C H O postaje H C O O ili C(O. pokazuje da je CHO grupa vi{eg prioriteta od CH2OH grupe. odnosno utrostru~uju.H) C Prioritet: OH>CHO>CH2OH>H C H OH ili C(O. jer je C(1) atom vezan za komplementarni atom vi{eg prioriteta od vodonika na C(1) atomu etil grupe. vezan je za dva C atoma i jedan H atom (II sfera). C(2)-ligand je grupa 2-og. na primer. pravila i pojmova 140 PRAVILO 2 Hijerarhijski dijagram za odre|ivanje prioriteta slo`enijih liganada atom broma u III sferi odre|uje vi{i prioritet C(2) liganda u odnosu na C(4).Re~nik stereohemijskih principa. Ugljenikovi atomi C(2) i C(4) (I sfera) ne daju odgovor o prioritetu. a C(4) 3-eg ranga. a atomi vezani dvogubom ili trogubom vezom se udvostru~uju. Ugljenikov atom C(4). a u slu~aju tre}e sfere C(2)liganda.H. jer je atom vodonika metil grupe na C(4) u III sferi ni`eg rednog broja H 1 BrH2C CH2Br H Br H 3 CH2Br C 2 CH2Br * H CH3 CH3 H3C 4 H H3C C C H 3 Br 1 1a Red prioriteta atoma u nizu se zatim odre|uje na uobi~ajen na~in.H) . dok se ne do|e do prve ta~ke razlikovanja. dva vodonikova atoma i jedan atom broma koji je vi{eg prioriteta od vodonika.

odnosno B. op{te formule Yaabc. pravila i pojmova 141 H 1 H C H tretira se kao H H 1 C C C H (C) (C) komplemantarni (dupli) ili "fantomski" atomi 1 H C H H H 1 C H C C H H H Pa`ljivom primenom ovih pravila mo`e se potvrditi nazna~eni prioritet liganada u seriji A. Serija A (CH3)2C C(CH3)3 A1 Serija B OCOCH2CH3 B1 O A2 B2 C N B3 CHFCH2Cl CH CHBrCH2Br B4 CHFCH2I (CH3)2C C CH(CH3)2 A3 CH A4 C(CH3)3 A5 Prioritet liganada: A1>A2>A3>A4>A5 CH CHBrCH2Cl B5 Prioritet liganada: B1>B2>B3>B4>B5 Videti odrednice CIP-notacija.S-notacija. R. .Re~nik stereohemijskih principa. Hiralno pravilo. Prohiralni centar Ozna~ava centralni atom u sredini pravilnog tetraedra sa dva konstituciono identi~na liganda a i dva konstituciono ili konfiguraciono razli~ita (b i c) na temenima.

i zatim rotacijom u ravni hartije za 180° stvara se ista struktura 2 {to je u skladu sa ~injenicom da C(3) nije stereogeni centar. kao {to je to i karbonilna grupa 2-butanona. stereogeni centar. ovaj atom. Zamenom mesta atoma vodonika i hidroksilne grupe na atomu C(3) u stereoizomeru 2. Stereoizomeri 2 i 3.4-TRIHIDROKSI-GLUTARNE KISELINE CO2H CO2H CO2H CO2H R R H H OH C C 2 3 OH OH S S HO HO H C 2 H C4 H CO2H C3 H 4 C R r S H H H C 2 OH C 3 OH R s S H HO H C 2 OH OH C 4 OH CO2H C3 H 4 C OH CO2H CO2H 2 hiralni 3 4 mezo 5 mezo . u ina~e ovim opti~ki aktivnim stereoizomerima nije. reakcijom redukcije) stvara enantiomerni par alkohola.4-trihidroksi-glutarne kiseline koja je prikazana konstitucionom formulom 1. odnose se kao predmet i lik u ogledalu i predstavljaju par enantiomera. jer je u hiralnom okru`enju. STEREOIZOMERI 2. ali jeste prohiralni centar.3. Karbonilna grupa u 2-butanonu je prohiralna (poseduje dva heterotopna lica) jer se adicijom (na primer.3. Po{to je vezan za dva konstituciono i konfiguraciono identi~na liganda (homomorfni ligandi). Zanimljivi stereohemijski odnosi koji povezuju pojam prohiralnog centra i topolo{ke karakteristike homomorfnih liganada sa stereogenim centrom postoje u stereoizomerima 2. HO2C C Cl H 1 2 Me C Et O H hlorsir}etna kiselina 2-butanon C(2) atom u hlorsir}etnoj kiselini je prohiralni centar jer se postupnom supstitucijom H1 i H2 deuterijumom stvara enantiomerni par deuterisane kiseline. Apsolutne konfiguracije na atomima C(2) i C(4) u strukturama 2 i 3 su identi~ne. pokazuju}i R-hiralnost (u stereoizomeru 2) ili S-hiralnost (u stereoizomeru 3). Ugljenikov atom C(3) u ovim stereoizomerima je hirotopan. HO2C CHOH CHOH CHOH CO2H 1 Stereoizomeri ove kiseline prikazani Fischer-ovim formulama 2-5 dobivaju se oksidacijom iz odgovaraju}ih stereoizomera aldopentoze pomo}u azotne kiseline. pravila i pojmova 142 Ugljenikov atom C(2) hlorsir}etne kiseline predstavlja takav prohiralni centar.Re~nik stereohemijskih principa.

a centri su pseudoasimetri~ni. To zna~i da su ahirotopni. 2 HCOHCOOH D D H C OH C OH H CO2H S R R R H H OH C C C 2 3 4 OH OH H 4 HCOHCOOH CO2H 6 CO2H D CO2H H H C C D OH OH R R 2 7 . ali se nalazi u opti~ki neaktivnom okru`enju. Zamena mesta dva supstituenta na C(3) CO2H CO2H H HO OH C C C 2 3 4 Rotacija u ravni o hartije za 180 CO2H OH H H R H H C C 2 3 4 OH OH R H H C 4 OH C C 3 2 OH H R OH C H CO2H R OH CO2H CO2H 2 2 Postupna zamena jednog i drugog homomorfnog liganda (COOHCHOH) u stereoizomeru 2 ahiralnom grupom vodi stvaranju dva diasteromera 6 i 7. Molekuli su ahiralni jer imaju ravan simetrije koja preseca C(3) atom. jer se nalazi u hiralnom okru`enju (identi~ni odnosi postoje i za stereoizomer 3). odnosno hiralni centar. Takvi atomi vezan za dva konstituciono ista.Re~nik stereohemijskih principa. pravila i pojmova 143 To isto va`i i za stereoizomer 3. a originalni prohiralni centar postaje stereogeni. ali konfiguraciono razli~ita liganda defini{u se kao stereogeni centri. U mezo strukturama 4 i 5 ugljenikovi atomi C(2) i C(4) imaju suprotne (R)i (S)-konfiguracije. Ovi ligandi C(2) i C(4) su diastereotopni.

bifenilima. zamenom H1 u strukturi 1 hlorom stvara se hiralni spiran 2. za strukture 2 i 4 ka`emo da poseduju hiralnu osu.Re~nik stereohemijskih principa. zamenom H1 u strukturi 1 karboksilnom grupom stvara se hiralni ciklofan 2. H HO2C H 1 H2 H HO2C Cl H 1 H C H3C C C H1 H 2 2 H C H3C C C C2H5 H 3 4 Spiran 1 i alen 3 poseduje prohiralnu osu. Prohiralna ravan Ravan u ahiralnim ciklofanima* (kao i u nekim specifi~nim anulenima) koja mo`e biti transformisana u hiralnu ravan zamenom odgovaraju}ih grupa. *Derivati ciklofana su se u starijoj lit. . jer se stvaraju hiralna jedinjenja. a zamenom H2 etil grupom u strukturi 3 stvara se hiralni spiran 4. Primeri su dati za spiranski derivat 1 i alenski derivat 3. prema tome. spiranima ili alkilidencikloalkanima koja mo`e biti transformisana u hiralnu osu zamenom odgovaraju}ih grupa. pravila i pojmova 144 Prohiralna osa Osa u ahiralnim alenima. ansa-ru~ka). struktura 2 poseduju hiralnu ravan. nazivali “ANSA-jedinjenje” (lat. pri ~emu se stvaraju hiralna jedinjenja. {to je ilustrovano primerom za ciklofanski derivat 1. CH2 H2C H 1 H2 CH2 CH2 CH2 H2C H2 CH2 CH2 COOH 1 2 *Ciklofan 1 poseduje prohiralnu ravan .

Re~nik stereohemijskih principa. koji prema tome poseduju stereogene. vodi stvaranju hiralnih molekula 3 i/ili 4. vodi stvaranju ahiralnih molekula 9 i/ili 10. pravila i pojmova 145 Prohiralnost Pojam koji ozna~ava postojanje homomorfnih stereoheterotopnih liganada. HO2C C H3C H 1 2 H (1) SUPSTITUCIJA HO2C C H3C H OH HO2C C H3C OH H 3 4 ADICIJA HO2C C H3C O (2) [iri pojam od prohiralnosti je prostereoizomerija. ili lica u ahiralnom molekulu. (i) Odgovaraju}a zamena homomorfnog liganda (H1 ili H2) u ahiralnoj supstanci 1 ahiralnom grupom (na primer. OH grupom). ali adicije ahiralne grupe na jedno ili drugo lice prostereoizomernog molekula. Sli~an primer. 3-hidroksiciklobutanona (8). jer se u odre|enim slu~ajevima (ii) zamenom jednog ili drugog heterotopnog liganda. (H1 ili H2) u ahiralnom alkenu 5 ahiralnom grupom (Cl). ali ne hiralne elemente. . ili adicija ahiralne grupe na jedno takvo lice prohiralnog molekula 2. stvaraju diastereomeri 6 i 7 (tako|e ahiralni molekuli).

Fischer-ove formule su.Fischer-ova projekcija 2. stereohemijske formule. kao {to je formula 5. kao i 2 (sa jasno nazna~enom orijentacijom horizontalnih i vertikalnih veza) treba razlikovati od perspektivne klinaste formule 3. zbog pomenutog polo`aja horizontalnih i vertikalnih veza.Orijentacija veza u Fischer-ovoj formuli 3. Projekcione formule Planarno prikazivanje (zna~i u dve dimenzije) trodimenzionalnih molekula sa precizno definisanim prostornim rasporedom veza. kao {to je formula 4 od perspektivnih dijagonalnih formula. CO2H H2N C H CH3 H2N CO2H C H H3C H2N CO2H C H CH3 1 2 1. Jedinjenje 8 ima prostereogeni (ali ne prohiralni) centar na C(3) koji je centar prostereoizomerije. Fischerove i Newman-ove formule spadaju u tu vrstu grafi~kog prikazivanja molekula. Takve dvodimenzionalne projekcije mogu se dobiti osvetljavanjem molekulskog modela i posmatranjem dobivene senke na ravnoj podlozi.Klinasta perspektivna formula 3 .Re~nik stereohemijskih principa. Videti odrednice: Homomorfni ligandi. Isto tako treba praviti razliku izme|u Newman-ovih projekcionih formula. pravila i pojmova 146 (ii) H C H3C C 2 H 1 OH O (8) (5) OH OH ADICIJA H SUPSTITUCIJA H C C Cl H3C H OH OH H C H3C C Cl H 9 10 6 7 Jedinjenje 5 ima prostereogenu osu (osa prostereoizomerije) koja se poklapa sa osom C=C veze. Fisher-ove projekcione formule 1.

1. Propelani Kondenzovani bicikli~ni sistemi u kojima su ~vorni ugljenikovi atomi premo{}eni metilenskom grupom. {to je i bio razlog da se ova klasa policikli~nih jedinjenja naziva propelani.3]propelan Visoke vrednosti energija (97-109 kcal/mol) za napon propelana 3 i 4 ukazuje da su takva jedinjenja nestabilna. Newman-ova projekcija i Dijagonalne formule.3.2]propelan .3]propelana. 3 [1. ili polimetilenskim mostom (CH2)x (x > 1) formiraju}i tre}i prsten (strukture 1-4).Dijagonalna perspektivna formula 5 Videti definicije: Fischer-ova projekcija.2. Struktura [3. (CH2)x C (CH2)z C (CH2)y centralna veza 1 2 [3.1]propelan 4 [2. pravila i pojmova 147 H CO2H H H H C H H Me CO2H C H H Me 4 4.3. prikazana formulom 2 mo`da vi{e od ostalih propelana asocira na oblik propelera.Newman-ova projekcija 5. jer se radi o molekulima koje karakteri{e veoma veliko odstupanja od idealne geometrije.Re~nik stereohemijskih principa.

Kao {to je ilustrovano primerom konformacione ravnote`e za 1. vezan za prohiralni centar. Z. a ne samo {esto~lane prstenove. pravila i pojmova 148 pro-R (ili XR). koji kada se supstitui{e deuterijumom (ili nekim drugim ahiralnim supstituentom) stvara hiralni centar S-konfiguracije. cistrans-).Re~nik stereohemijskih principa. kao i za druge. koji kada se supstitui{e deuterijumom (ili nekim drugim ahiralnim supstituentom) stvara hiralni centar R-konfiguracije (Shema). Pseudoaksijalna i pseudoekvatorijalna veza Veze u polustoli~astoj konformaciji cikloheksena izme|u liganada i alilnih C(3) i C(6) atoma. E. vezan za prohiralni centar Caaxy).3-dibromciklobutan (2). Oznaka pro-S ozna~ava ligand. prefiks pseudo odnosi se na supstituente koji nisu stvarno aksijal- . Ispraviti slovo u shemi Prohiralni vodonikovi atomi u etil-hloridu pro-R H H3C C Cl H H3C C H pro-S 2 1 Prohiralne karboksilne grupe u hlormalonskoj kiselini CO2H D Cl pro-S D Cl H3C C Cl Cl C H D C H CO2H D (S)-hloretan-1d H (R)-hloretan-1d H CO2H C D (R)-hlorsir}etna d kiselina-2Cl H 1 CO2H D H C Cl C 2 Cl CO2H pro-R CO2H (S)-hlorsir}etna d kiselina-2- Shema Specifikacija pro-R ozna~ava heterotopni ligand (vodonikov atom ili ma koji atom. Prefiks “pseudo” koristi se i za sli~no orijentisane ligande u heteroanalozima cikloheksena (1). ili grupa a). S. pro-S (ili XS) Stereo-oznake (ili stereo-deskriptori) za razlikovanje heterotopnih liganada. sli~ne onima za razlikovanje enantiomera i diastereomera (R. Prostereoizomerija Videti odrednicu: Prohiralnost.

jer se predmet i lik poklapaju. . jer je vezan za ~etiri rasli~ite grupe. Takva jedinjenja su mezo oblici. ali je stereogeni centar. a dva su konstituciono razli~ita.Re~nik stereohemijskih principa. jer se nalazi u ahiralnom molekulu. Njegova konfiguracija se obele`ava sa malim slovom r ili s. a osim toga strukture 1 i 2 imaju i ravan simetrije koja preseca pseudoasimetri~an centar. vezan za ~etiri razli~ita liganda. b) Pseudoasimetri~an centar je ahirotopan. pri ~emu su dva enantiomorfna (l+l-). ili ekvatorijalni zbog odstupanja torzionog ugla koji u idealnom slu~aju iznosi 60°. Zamenom mesta dva liganda na C(2) ili C(4) u mezo-obliku 1 ili 2 dobivaju se hiralni diastereomeri. Dodatno pravilo je da od dva enantiomorfna liganda onaj sa (R)-konfiguracijom ima prioritet u odnosu na ligand (S)-konfiguracije. CO2H (R) H C OH 3 r H C OH (S) H C OH CO2H CO2H (R) H s HO (S) H C OH 3 C H C OH CO2H CO2H (R) H C OH 3 r H C OH (S) H C OH CO2H CO2H C H (S) 3 r C H (R) C H CO2H HO HO HO 1 2 1 (mezo-oblik) C(3): a) Pseudoasimetri~an centar u mezojedinjenjima 1 i 2 se razlikuju samo u konfiguraciji u C(3). pseudoaksijalne C(1)-Br i C(3)-Br veze Ha' 6 5 Ha H e' He 3 4 pseudoekvatorijalne C(1)-Br i C(3)-Br veze Br H H Br Br He Br H H a' He ' H Ha 1 2 Pseudoasimetri~an centar Ozna~ava stereogeni centar u jedinjenju tipa Cabl+l-. ali sa razli~itom apsolutnom konfiguracijom. U cikloheksenu taj ugao iznosi 45° u odnosu na ugao od 55° u cikloheksanu. Ugljenikov atom C(3) u opti~ki neaktivnim mezo-jedinjenjima 1 i 2 je ahirotopan (ne nalazi se se u hiralnom okru`enju) i stoga je pseudoasimetri~an. pravila i pojmova 149 ni.

te~nom. naziva se procesom pseudorotacije. Napomena: Pseudorotacija nije ograni~ena samo na ciklopentanski prsten. a drugi ispod te ravni. . ili gasovitom stanju ili u rastvoru koja se sastoji od ekvimolarnih koli~ina dva enantiomera.stari termin) Ozna~ava smesu u ~vrstom. racemska modifikacija . a jedan od preostala dva je iznad. dok su u konformaciji polustolice tri C atoma koplanarna. pravila i pojmova 150 Me N 3 O O Me Jedinjenje 3 tako|e sadr`i pseudoasimetri~an atom C(3) r konfiguracije. konformacija koverte konformacija polustolice Racemat (sinonim: racemska smesa. mada ne postoji kretanje atoma u takvom pravcu.Re~nik stereohemijskih principa. U konformaciji koverte ciklopentana jedan C atom je van ravni preostala ~etiri. 3 Pseudorotacija Brzo oscilatorno kretanje ugljenikovih atoma kroz planarne i neplanarne polo`aje upravno u odnosu na ravan ciklopentanovog prstena koje stvara utisak rotacije oko prsetna.

kako je to na primeru 6. pravila i pojmova 151 Mada su pojedina~ni molekuli hiralni. Do racemizacije ne dolazi na sobnoj temperaturi. godine mehani~kim razlaganjem dobio dva tipa enantiomorfnih kristala natrijum. dokazao je da je rastvor koji sadr`i istu koli~inu tako razdvojenih kristala opti~ki neaktivan. jer je rotacija oko centralne C-C veze spre~ena zbog voluminoznih orto-grupa. Takvu smesu je nazvao racemat (lat. racemat je opti~ki neaktivan i obele`ava se prefiksom (±). godine kada je zagrevanjem hinhoninske soli (+)-vinske kiseline do 170 °C dobio so neaktivne rac-vinske kiseline. pod dejstvom svetlosti ili na povi{enoj temperaturi.ili rac-. L. Racemizacija je ireverzibilan proces povezan sa gubitkom opti~ke aktivnosti. ili pomo}u oznake RS. Epimerizacija neracemske supstance ne vodi do gubitka opti~ke aktivnosti. Pasteur 1853.Re~nik stereohemijskih principa. ali ne i na svim stereocentrima u molekulu. Racemizacija Relativno spor proces gra|enja 50:50 smese (S) i (R) enantiomera (racemska smesa) iz ~iste hiralne neracemske polazne supstance (jedna~ina 1) u prisustvu baze.1'-bifenil-2.2'-dikarboksilne kiseline 1 pokazano.6'-difluoro-1. amonijum-tartatata. ili kiseline.S 50%:50% (1) aS aR 1 Zagrevanjem jednog od enantiomera 1 smanjuje se opti~ka aktivnost i nakon izvesnog vremena dolazi do potpune racemizacije. i predstavlja reverzibilnu promenu konfiguracije na jednom (ili vi{e). Pasteur koji je 1848. . Fenomen racemizacije je otkrio L. racemus-gomila gro`|a). Pove}anjem temperature dovodi se energija neophodna za savladavanje energetske barijere. S 100% k1 k2 100% R F HO2C F CO2H 140 C o F CO2H F HO2C R. Proces epimerizacije je sli~an.

karakteri{e beskona~an broj ravni simetrije koje presecaju C∝ osu. tipa etina. cis-1.Re~nik stereohemijskih principa. Obele`ava se sa gr~kim slovom σ. ujedno i molekulske ravni. jer je u vezi sa po~etnim slovom s nema~ke re~i spiegel {to zna~i ogledalo. Sve digonalne molekule. ima jo{ dve ravni simetrije.2-Dideuterociklopentan (3) za razliku od ostalih molekula ilustruje slu~aj kada kao elemenat simetrije postoji samo ravan simetrije. {to se utvr|uje na osnovu faznog dijagrama procesa topljenja ili kristalografske analize. molekulska ravan koja je i ravan simetrije C2 σ S H H σ 1 Molekulska ravan preseca sva tri atoma vodonik sulfida. Ravan simetrije (σ) Zami{ljena intramolekulska ravan molekula koja ga deli na dve simetri~ne polovine. . a svaka sadr`i jednu osu simetrije C2. Ravan simetrije je prema tome refleksiona ravan jer se operacijom refleksije za svaki atom molekula u jednoj polovini nalazi njegov par u drugoj polovini. pravila i pojmova 152 Racemsko jedinjenje Jedinjenje koje predstavlja racemsku smesu dva enantiomera u kristalnom stanju. Molekuli tog tipa uvek imaju jednu ravan simetrije koja je u isto vreme i molekulska ravan. U takvu grupu molekula spada i tetrahloreten (2) koji pored jedne ravni simetrije. koje se odnose kao predmet i lik u ogledalu. Vodonik-sulfid (1) je jednostavan primer molekula koji sadr`i dve ravni simetrije koje su upravne jedna u odnosu na drugu i presecaju osu simetrije. pri ~emu jedini~na }elija sadr`i isti broj enantiomernih molekula.

3 2 Referentna grupa (ili fiducilna grupa) Grupa na osnovu koje se odre|uju relativne konfiguracije u polisupstituisanim cikli~nim sistemima. Molekul ima ravan simetrije i je ahiralan je. Karboksilna grupa kao prioritetna funkcionalna grupa vezana za C(1) je u isto vreme referentna grupa. enantiomorfni.2-bis (1-hloretil) ciklobutan]. kao {to je. molekulska ravan Me H Cl Cl H Me C2 C2 Cl Cl σ C C Cl Cl (R) (S) C2 σ σ σ D D 4 Ravan simetrije preseca prsten molekula na dve identi~ne polovine. Takvoj referentnoj grupi pripisuje se oznaka r* prilikom sistematskog davanja naziva polisupstituisanom cikli~nom jedinjenju. . Atom hlora na C(4): c (cis) prema referentnom supstituentu ⇒ IUPAC-ov naziv: 2t-Hlor-4c-hlorciklobutan-1r-karboksilna kiselina *Ova oznaka nije u vezi sa ozna~avanjem konfiguracije pseudoasimetri~nog atoma. pravila i pojmova 153 Kada se analizira struktura 4 [cis-1. Polo`aj drugih supstituenata u prstenu prema referentnoj grupi tada se odre|uje kao c (za cis) ili t (za trans-orijentaciju). karboksilna kiselina 1. Atom hlora na C(2): t (trans) prema referentnom supstituentu. na primer.Re~nik stereohemijskih principa. posmatrana odvojeno. ali suprotne konfiguracije (sli~no acikli~nom analogu mezo-vinskoj kiselini). isto tako jedna polovina molekula je odraz (lik) druge polovine. Cl 4 3 COOH 1 2 Cl 1 Referentni supstituent: COOH na C(1). tada se uo~ava da su oba supstituenta na C(1) i C(2). odnosno iste konstitucije.

S*. Stereohemijska specifikacija za relativnu konfiguraciju u molekulu sa dva stereogena elementa mo`e biti l (zna~i ista za oba centra.S za 3 i S. tada se mogu koristiti simboli R*R* i S*.* Relativna konfiguracija se ne menja refleksijom. zna~i ukupno 4 stereoizomera. za razliku od apsolutne konfiguracije. su najvi{eg prioriteta za C(2). CHO H H Br OH CH2OH H H CHO R R CHO Br HO S S CHO H HO Br H CH2OH H HO CHO R S CHO Br H S H R Br OH H H Br H OH CH2OH CH2OH CH 2OH CH2OH 1 2 3 4 Relativna konfiguracija: l (videti definiciju) ili eritro :sli~ne grupe Br i OH. S*.S*).Z ili Z. treo. stereogena osa ili stereogena ravan) u odnosu na konfiguraciju bilo kojeg postoje}eg stereogenog elementa u istom molekulu. R*. kao {to je to slu~aj sa ahiralnim ili mezo-jedinjenjima (strukture 1-3). tj. za diastereomerne alkene. su najvi{eg prioriteta za C(2).S za 2 Relativna konfiguracija: u (videti definiciju) ili treo: sli~ne grupe Br i OH. Me H Me H HI HO2C CO2H IH OH OH OH 1 2 3 Relativna konfiguracija Ozna~ava konfiguraciju bilo kojeg stereogenog elementa (stereogeni centar. ili trans (t) . Primer je dat za 2-brom-3.R za 1 i S. apsolutna konfiguracija: R. ili eritro.R* ili S*. tj.R za 4 Kada apsolutna konfiguracija pojedina~nih enantiomera 1 i 2 nije poznata. pravila i pojmova 154 Refleksiono nepromenljiv Pojam koji se koristi za strukturu ili deo strukture koja se ne menja prilikom refleksije. odnosno C(3) i nalaze se na suprotnim stranama. odnosno C(3) i nalaze se na istim stranama.Re~nik stereohemijskih principa. cis (c). .E.4-dihidroksibutanal koji ima dva stereogena centra.S*). odnosno E. apsolutna konfiguracija: R. na primer. u (zna~i razli~ita za oba centra.R* ili R*.

Videti definicije: Homofacijalan i Heterofacijalan. ili pomo}u razli~itih spektroskopskih i fizi~kih metoda. vezanim za tri razli~ita supstituenta koji se nalaze u jednoj ravni. (4) upore|ivanjem preko diastereomera ili kvazi-racemata. Zbog planarnosti takvih sistema. oni mogu biti adekvatno predstavljeni modelom za dvodimenzionalni prostor (2D). B i C (slika). zna~i u jednoj ravni. Re. Molekuli. jer se trougao na levoj strani ne mo`e poklopiti sa trouglom na desnoj strani bilo kakvom rotacijom ili translacijom (preme{tanjem) u dve dimenzije. kao .Re~nik stereohemijskih principa. kada su supstituenti x i y homofacijalni (sa iste strane) u odnosu na ravan abc. Isklju~ivo u 2D takav trougao predstavlja najjednostavniji hiralni oblik. koji poseduju karbonilnu grupu ili C=C dvogubu vezu su jedinjenja sa sp2 hibridizovanim ugljenikovim atomom. pravila i pojmova 155 Pojam identi~ne relativne konfiguracije se koristi i za dva razli~ita hiralna molekula tipa Cabcx (I) i Cabcy (II). a to je jednakostrani (ekvilateralan) trougao sa tri razli~ito obele`ena temena A. (2) hemijskim transformacijama koje ne uti~u na konfiguraciju hiralnog atoma. Molekuli imaju suprotne relativne konfiguracije kada su x i y heterofacijalni. (5) hemijskim transformacijama koje uti~u na promenu konfiguracije hiralnog centra na predvidljiv na~in i (6) upore|ivanjem asimetri~nih sinteza ~iji je stereohemijski ishod poznat. Ovakva zamena supstituenata u strukturi I daje Cabcy koji je enantiomeran sa strukturom III. (3) postupcima zasnovanim na osobinama simetrije molekula. op{te formule xyA=B. a b C x c a b C y c a x b y a y c b c a x b c b a c I III I II *Relativna konfiguracija jednog hiralnog centra u odnosu na drugi u istom ili nekom drugom molekulu mo`e biti odre|ena (1) kristalografskom analizom. U takvom slu~aju zamena supstituenata x i y prevodi strukturu I u strukturu II. Si obele`avanje Stereohemijska specifikacija heterotopnih lica u jedinjenjima tipa xyA=B.

koriste}i pomenuti model. Simboli~ko predstavljanje molekula sa dvogubim vezama u 2D pomo}u enantiomorfnog ekvilateralnog trougla sa tri razli~ito obele`ena temena Re B C Re A Si A Odre|ivanje Re i Si lica prikazano je na primeru 2-butanona. pravila i pojmova 156 npr. da se odre|enom stereohemijskom specifikacijom izvr{i njihovo obele`avanje.Re~nik stereohemijskih principa. Ravan definisana takvim trouglom. pravac: u suprotnom smeru kazaljke na satu odgovara Si licu A B Na sli~an na~in odre|uju se specifikacija preostalih lica u primeru u identi~nim strukturama A i B. rectus . odnosno na gornje i donje lice. da bi ih razlikovali.pravo ili desno) ili Si (lat. . kada posmatra~ sa suprotne polovine vidi pravac od A preko B do C u smeru suprotnom kretanja kazaljke na satu. Prilikom razmatranja arbitrarnih pojmova kao {to je “gornje” i “donje” lice. dakle heterotopna. sinister -levo) na slede}i na~in (Slika). (a) pogled sa gornje strane (struktura B): prioritet grupa: O > Et >Me. dva lica mogu biti klasifikovana kao Re (lat. deli 3D prostor na dve polovine. (a) Re (b) Et Si Me Et O O Me Si Re (a) Pogled sa gornje strane (struktura A): prioritet grupa: O > Et >Me. Kada posmatra~ sa strane ili iz pti~je perspektive vidi pravac od A preko B do C u smeru kretanja kazaljke na satu tada se radi o Re licu. C HI POTETI^ KI PRI ORITET A >B> C B C Si B A Slika. U tom smislu. pravac: u smeru kazaljke na satu odgovara Re licu. odnosno Si licu. u ravni hartije. neophodno je u svim slu~ajevima za jedinjenja formule xyA=B kada lica nisu identi~na.

aS. pravila i pojmova 157 aR. odnosno hiralnu ravan (planarna hiralnost) (videti odgovaraju}e definicije). Smer niza prema opadaju}em prioritetu (1 > 2 > 3). U tom slu~aju se dodaje prefiks "a" za aksijalnu. Dati primer (Shema 1) ilustruje odre|ivanje apsolutne konfiguracije 2. Ligandi bli`e posmatra~u (puna vertikala): vodonik i metil grupa.Re~nik stereohemijskih principa. odnosno prefiks "p" za planarnu hiralnost. pravac posmatranja H C C C H3C C2H5 H grupe bli` e posmatra~u (2) imaju vi{e prioritete (1 i 2) H grupe dalje od posmatra~a (4) H imaju ni`e prioritete(3 i 4) C2H5 (3) CH3 (1) aR-2. vodonik je 2-og prioriteta. pS obele`avanje Stereohemijski simboli u CIP-sistemu za definisanje apsolutne konfiguracije hiralnih jedinjenja koja sadr`e hiralnu osu (aksijalna hiralnost). . u skladu sa CIP-pravilima daju apsolutnu konfiguraciju: (R) u smeru kretanja kazaljke na satu.3-heksadiena (aksijalna hiralnost). a metil 1-og. Shema 2 ilustruje odre|ivanje apsolutne konfiguracije istog molekula kada se posmatra sa desne strane du` pomenute hiralne ose. a vodonik levo (grupa 4-og prioriteta). pR. odnosno (S) u suprotnom smeru. Ligandi dalje od posmatra~a (horizontalna linija): etil grupa (3-eg prioriteta) je desno.3-heksadien Shema 1 Molekul se predstavlja pomo}u modifikovane Newman-ove projekcije (u obliku krsta) i prikazuje ga iz perspektive zami{ljene hiralne ose koja prolazi kroz sva tri sp2 hibridizovana atoma. U ovom slu~aju konfiguracija je aR. Nije bitno da li se molekul posmatra sa leve ili desne strane.

pravila i pojmova 158 Odre|ivanje apsolutne konfiguracije 2. pilot-atom (CH2)n CH2 a H c b pilot-atom pilot-atom O c b O a COOH konfiguracija: 1 pS 2 pS Shema 3 Dodatna pravila za definisanje konfiguracije u slu~aju planarne hiralnosti: 1. a za jedinjenje 2 samo jedan tako|e ozna~en strelicom. Takav atom koji se obele`ava strelicom naziva se pilot-atom.3-heksadiena kada se molekul posmatra sa desne strane H H3 C (A) H C C C C 2 H5 PRAVAC POSMATRANJA grupe dalje od posmatra~a imaju ni`e prioritete grupe bli`e posmatra~u imaju odgovaraju}e vi{e prioritete (4) H (1) C 2H 5 CH 3 (3) H (2) aR-2. odnosno ravan benzenovog prstena za jedinjenje 2. a to je ravan dvogube veze u slu~aju trans-ciklooktena (1). 2.Re~nik stereohemijskih principa. Numerisanje i odre|ivanje prioriteta tri susedna atoma a. Biranje najbli`eg atoma najvi{eg prioriteta koji nije u odabranoj hiralnoj ravni. Odre|ivanje hiralne ravni. b i c u hiralnoj ravni polaze}i od atoma a koji je vezan za pilot-atom. Za jedinjenje 1 postoje dva takve ekvivalentna atoma (ozna~eni strelicama). kao i na slede}im dodatnim pravilima (Shema 3). jer poseduju hiralnu ravan zasniva se na pravilu sekvence. 3.3-heksadien (niz 1 > 2 > 3 orijentisan je u smeru kretanja kazaljke na satu) Shema 2 Specifikacija apsolutne konfiguracije jedinjenja pS-1 i pS-2 koja su hiralna. .

. Ova tri atoma opisuju niz koji je tako|e orijentisan u smeru suprotnom kretanju kazaljke na satu. CH3 HO R CH 3 HO H2 kat. R CH 3 CH3O K. Faza eterifikacije (R)-(+)-cikloheksilmetilkarbinola u datom primeru vr{i se uz retenciju konfiguracije. Rotaciona barijera Ozna~ava energetsku barijeru koja odgovara razlici datog minimuma i maksimuma potencijalne energije za interkonverziju grani~nih konformacionih struktura koje se dobivaju rotacijom oko izabrane proste veze. pravila i pojmova 159 Za jedinjenje 1. i apsolutna konfiguracija jedinjenja 2 je pS. apsolutna konfiguracija jedinjenja 1 je pS. i najstabilnijoj anti konformaciji. Prema tome. Prilikom supstitucije reagens prilazi reakcionom centru sa iste strane. Konformaciona slika butana pokazuje da postoje tri razli~ita energetska minimuma koji odgovaraju dvema kosim (gauche) konformacijama butana iste energije (takozvane degenerisane konformacione strukture C2 simetrije). polaze}i od pilot-atoma sa desne strane. red prioriteta je: c > a > b. Za jedinjenje 2 red prioriteta je: a > b > c. zna~i homofacijalno. Prema tome. Retencija konfiguracije Ovaj pojam primenjuje se za reakciju u kojoj je relativni prostorni raspored (relativna konfiguracija) na reaktivnom centru identi~an u polaznom jedinjenju i proizvodu. Ova tri atoma opisuju niz koji je orijentisan u smeru suprotnom kretanju kazaljke na satu.Re~nik stereohemijskih principa. u odnosu na odlaze}u grupu. Ona je ni`e energije zbog odsustva odbojnih Me/Me interakcija van der Waals-ovog tipa u kosim formama. CH 3I R H H H Redukcija (R)-(+)-fenilmetilkarbinola kao i eterifikacija vr{e se bez raskidanja veza na hiralnom centru.

2-dijodoetana (Shema). Dve barijere odgovaraju prelasku iz kosih konformacija u eklipsne konformacije sa parom eklipsnih Me/H interakcija (diedarski ugao 120° i -120°. . koje se dobijaju rotacijom oko jedne. i jednoj najvi{oj barijeri kada se dosti`e maksimum na energetskom dijagramu koji odgovara sinperiplanarnoj konformaciji (diedarski ugao 0°) sa izrazito nepovoljnim Me/Me interakcijama. Primer se odnosi na {est rotamera 1. Energetski dijagram butana i konformacione strukture koje odgovaraju maksimumima i minimumima u funkciji diedarskog ugla Na dijagramu se mogu uo~iti tri energetske barijere izme|u anti i kosih konformera (rotamera). uz naznaku da u ovim rotamerima dva atoma joda odre|uju vrednost diedarskog (torzionog) ugla. Rotamer(i) Sinonim za seriju grani~nih konformacionih struktura prikazanih Newmanovim projekcionim formulama. Videti odrednice: Etanska barijera. pravila i pojmova 160 Slika. Skeletne formule i Klyne-Prelogova specifikacija.Re~nik stereohemijskih principa. energetski maksimum B odgovara diedarskom uglu 120°). ili vi{e prostih veza.

torzionom uglu od -120° (-ak konformacija 5) odgovara rotacija od 240°. tada je hiralni centar R konfiguracije. u skladu sa hiralnim pravilom.Re~nik stereohemijskih principa. sinister -levo). Nakon odre|ivanja prioriteta (pravilo sekvence) ~etiri supstituenta vezana za hiralni centar. dalje od posmatra~a (bez obzira da li je re~ o modelu. Fischer-ovoj projekcionoj formuli ili klinastoj perspektivnoj formuli. orijentisana u smeru kazaljke na satu [primer (R)alanin]. pravila i pojmova 161 Konformacione strukture u funkciji rotacije oko C-C veze od 0° do 360° τ=0 I I H H o τ = 60 H I o τ = 120 IH H H o I 1 HH H H H 2 3 IH Torzioni ugao od -60° koji ozna~ava -sk konformaciju 6 u skladu sa Klyne-Prelogovom notacijom. S obele`avanje Stereohemijske oznake u CIP-sistemu za definisanje apsolutne konfiguracije hiralnih centara. rectus -pravo). Ovde je re~ o potencijalnoj energiji konformacija u zavisnosti od torzionog ugla. Kada je orijentacija supstituenata u smeru suprotnom kretanju kazaljke na satu [primer (S)-alanin]. Kada je strelica povu~ena od supstituenta najvi{eg prioriteta ka drugom i zatim tre}em. supstituent najni`eg prioriteta se orijenti{e. o τ = -60 I I H o τ = -120 IH I H o τ = 180 H I H H H H 6 5 HH H 4 I H *Potencijalni energetski dijagram pokazuje zavisnost potencijalne energije molekulskog sistema od odre|enog strukturnog parametra. ili molekulskom modelu). hiralni centar se obele`ava kao S (lat. rotacija za 300 o rotacija za o 240 Shema Videti definicije: Diedarski ugao i Newman-ova projekcija. odgovara na potencijalnom energetskom dijagramu* rotaciji od 300°. (lat. R. CO2H H C NH2 CH3 H3C H CO2H C NH2 H H2N CO2H C CH3 (R)-alanin .

Prostorni raspored izme|u dve konjugovane veze u sinperiplanarnoj konformaciji 1 koji se obele`ava kao s-cis. kao i Fischerovoj (S)-alanina pozadi (ili iza posmatra~a) Napomena: oznake sa donjim indeksom -simbolom elementa-. H kao atom nanjni`eg prioriteta orijentisan je u klinastoj formuli (R)-alanina. torzionom uglu od 0°. ozna~enog vodonika i alkil grupe R (Tablica). s-trans Na~in obele`avanja konformacionih struktura u konjugovanim dienima. SSi i tome sli~no. s-trans je znatno stabilnija od s-cis u kojoj postoje nepovoljna van der Waals-ova odbijanja izme|u H-atoma na C(1) i C(4).β-nezasi}eni keton 2.3-butadiena. kao {to je butadien (1) i α.Re~nik stereohemijskih principa. srazmerno svojoj veli~ini. je takav da odgovara. Od dve prikazane planarne konformacije 1. etil i izopropil. Ravnote`na raspodela s-trans i s-cis konformacionih oblika ovog ketona zavisi tako|e od van der Waals-ovih interakcija izme|u supstituenata. One su minimalne kada je ta grupa metil i molekul tada postoji uglavnom u obliku s-trans konformera.β-nezasi}enh aldehida i ketona. s-cis. U slu~aju antiperiplanarne konformacije 1 (s-trans konformacija) torzioni ugao je 180°. kao {to je to prikazano za α. kao na primer RN . Identi~ne konformacije postoje i u slu~aju α.β-nezasi}enim aldehidima ili ketonima (strukture 2-4) u funkciji rotacije oko proste C-C veze koja povezuje dve konjugovane dvogube veze. u funkciji rotacije oko pomenute veze. ozna~avaju hiralne centre azota. Ne{to manje prostorno zahtevne grupe. van der Waals-ove interakcije izme|u najvoluminoznije terc-butil grupe i vodonika se do te mere pove}avaju da je ravnote`a potpuno pomerena u smeru s-cis izomera. Zamenom metil grupe voluminoznijim grupama udeo s-cis konformera 2 progresivno raste sa voluminozno{}u grupe. pomeraju ravnote`u u smeru s-cis konformera. silicijuma. ili nekog tre}eg atoma. . pravila i pojmova 162 CO2H H2N C H CH3 CO2H H 3C C NH2 H H HO2C C NH 2 CH3 (S)-alanin Prioritet susptituenata: NH2 > CO2H > CH3.

Ravnote`na raspodela 2 (s-trans) i 2 (s-cis) konformera R s-trans s-cis Me 0.3 terc-Bu 1.0 0.3 0. pravila i pojmova 163 H H H H H H H 1 H H H 4 O CH3 CH3 O CH3 H H 1( s-trans) (antiperiplanarna) 1 (s-cis) (sinperiplanarna) 3 (s-trans) 4 (s-cis) O H R H O R 2 (s-trans) 2 (s-cis) Tablica.55 izo-Pr 0.anti) U molekulu ili delu molekula X-A-B-Y. Idealan diedarski ugao za stepeni~aste konformacije iznosi 60°. X A B τ Y τ = 60° (u idealnom slu~aju) Videti definicije: Diedarski ili torzioni ugao i Specifikacija torzionog ugla.7 Et 0.0 Sinklinalan (sk) (sinonim .45 0.Re~nik stereohemijskih principa. .kosi) U molekulu ili delu molekula X-A-B-Y. Sinperiplanaran (sp) (sinonim . supstituenti X i Y su sinperiplanarni kada je torzioni ugao (τ) izme|u X i Y du` centralne A-B veze +0° ± 30° (± sp). supstituenti X i Y su sinklinalni kada je torzioni ugao (τ) izme|u X i Y du` centralne A-B veze +60° ± 30° (+sk) ili -60° ± 30° (-sk).7 0.

odnosno da broj vodonikovih atoma odgovora ~etvorovalentnom ugljenikovom atomu. H2 C H3C H 1 H2 C H3C H 2 H H H H H 3 H H H C H2 H OH CH3 H OH Naredna Shema prikazuje grani~ne konformacije butana 1-4 prema rastu}oj stabilnosti pomo}u skeletnih. kao i oni vodonikovi atomi koji nisu deo funkcionalne grupe (strukture 1-3). pravila i pojmova 164 Y X A B τ = 0° (u idealnom slu~aju) Videti definicije: Diedarski ili torzioni ugao i Specifikacija torzionog ugla. dijagonalnih. Podrazumeva se da su ugljenikovi atomi na kraju niza i na temenima veza. klinastih i Newman-ovih formula. GRANI^NE KONFORMACIJE BUTANA skeletna dijagonalna H H H H H klinasta H H H H Newman-ova HH H Me Me Me Me MeMe 1 .Re~nik stereohemijskih principa. Skeletne formule Skra}eni na~in prikazivanja skeletne strukture acikli~nih i cikli~nih molekula pomo}u veznih crtica u kojima ugljenikovi atomi nisu nazna~eni.

Faktori koji uti~u na veli~inu opti~ke rotacije. pored prirode uzorka. Zavisnost specifi~ne rotacije od talasne du`ine i temperature obi~no se navode u obliku donjeg i gornjeg indeksa. rastvara~.Re~nik stereohemijskih principa. pravila i pojmova 165 Sinperiplanarna (eklipsna) konformacija butana H H H H Me H H H Me H H H H Me Me Me H Me 2 Antiklinalna konformacija butana H Me H Me H H H H H H H H H Me Me H Me Me 3 Sinklinalna (kosa) konformacija butana Me H H H Me H H Me H H H H H H Me Me Me H 4 Antiperiplanarna (stepeni~asta) konformacija butana Shema Specifi~na rotacija Fizi~ka konstanta hiralne supstance definisana formulom: [α]D = α / l c u kojoj α predstavlja eksperimentalno izmerenu rotaciju polarizovane svetlosti i izra`ava se u stepenima. l je du`ina kivete u decimetrima i c je koncentracija supstance u gramima po mililitru. koncentracija uzorka (ili gustina u slu~aju ~iste supstance). . temperatura i talasna du`ina svetlosti. su i debljina uzorka (zavisi od du`ine kivete). Ova formula va`i i za ~iste te~nosti bez rastvara~a i tada kao vrednost za c figurira gustina.

Re~nik stereohemijskih principa, pravila i pojmova

166

Specifikacija torzionog ugla
Sistem definisanja torzionog (diedarskog) ugla (τ) izme|u atoma (ili grupa) X i Y du` veze A-B konformacionih struktura tipa X-A-B-Y (na primer, strukture 1 i 2).
Videti definiciju “Diedarski ugao”.

Torzioni ugao, koji jednozna~no opisuje datu konformacionu strukturu, definisan je u ovom sistemu kombinacijom tri znaka: + ili −; sin ili anti i periplanaran ili klinalan (videti simbole, kao na primer, +ak ili −sp). Odre|ivanje ovih znakova zasniva se na odgovaraju}oj podeli kruga u {est delova (Shema, krug D), kako je to postupno opisano pomo}u prikazanih krugova od A do D.
Pozitivan τ (niz posmatran od X ⇒ Y)
X A A B

Negativan τ
Y X

τ

X Y

B

τ

τ

Y
A

B

1

2
o

A
_

0

B
+
o

C
sin anti

periplanaran

D
-sp +sp -sc +sc +ac -ap +ap

-30
o
klinalan

+30

-90

o

+90

klinalan -ac

180

-150

+150

periplanaran

Krug A: zapadna (-) i isto~na (+) strana Znak + koristi se za pozitivan torzioni ugao ~ija se vrednost nalazi u opsegu od 0° do 180°, a znak - za negativni torzioni ugao od 0° do -180° (krug A); Krug B: severna i ju`na strana Oznaka sin ozna~ava da je torzioni ugao manji od 90°, a anti da je ve}i od 90° (krug B), i to bez obzira na + ili - znak.

Krug C: Oznaka periplanaran obuhvata oblast torzionog ugla od -30° do + 30° i oblast od 150° do +150°; oznaka klinalan opisuje uglove od +30° do +150° i od -30° do -150° (krug C). Krug D: Na kraju, kombinovanjem sva tri kruga, A, B i C, dobiva se krug D. Ovaj je podeljen u {est delova sa definisanim torzionim uglovima, koji opisuju {est grani~nih konformacija datih jednozna~nim simbolima. Oni se sastoje od tri pomenuta znaka (+ ili -, sin ili anti i klinalan ili periplanaran). Shema

Re~nik stereohemijskih principa, pravila i pojmova

167

Torzioni ugao
0°± 30° +60 ± 30° +120 ± 30° +180 ± 30° -120 ± 30° -60 ± 30°

Opis konformacije
± sinperiplanaran
sinklinalan antiklinalan

Simbol
± sp
+ sk + ak

± antiperiplanaran
- antiklinalan - sinklinalan

± ap
- ak - sk

Veoma ~esto u starijoj hemijskoj literaturi oznakama sin ili eklipsni ozna~ava se torzioni ugao od 0°, oznakom kosi torzioni ugao od 60°, i kona~no, oznakama anti, ili re|e trans, torzioni ugao od 180°.

Spontano razlaganje
Razdvajanje enantiomera iz rastvora ili stopljenog racemata spontanom kristalizacijom, koje je mogu}e samo kada je racemat konglomerat* u ~vrstom stanju.
Me OH Me O O NO2

NO2

1 2 Racemski alkohol 1 je te~na supstanca na s.t.; estarski derivat 2 je konglomerat (t.t. 123 °C); kristalizacijom uz sporo hla|enje mogu}e je odvojiti mehani~kim putem homohiralne kristale jednog i drugog enantiomera (klasi~no Pasteur-ovo razlaganje). *Ekvimolarna mehani~ka smesa kristala koji predstavlja eutekti~nu smesu dva enantiomera.

Re~nik stereohemijskih principa, pravila i pojmova

168

Stati~ka stereohemija
Oblast stereohemije koja razmatra stereohemijske karakteristike molekula kao stati~kih objekata, bez naglaska na dinami~ke procese koji zavise od molekulskog oblika reaktanata i produkata, prostornih karakteristika predlo`enih intermedijera i prelaznih stanja. Preciznije, predmet prou~avanja stati~ke stereohemije odnosi se na (i) predvi|anje broja stereoizomera molekula definisane konstitucije; (ii) odre|ivanje njihove strukture (pored konstitucije to obuhvata konfiguraciju i konformaciju molekula) i relativne energije (tzv. molekulska arhitektura) kao i odre|ivanje (iii) fizi~kih i spektralnih osobina. Drugim re~ima, stati~ka stereohemija (ili stereohemija molekula) na osnovu fundamentalnih principa i ustanovljenih definicija opisuje prostorni raspored trodimenzionalnih (3D) molekula.

Stepeni~asta “podeljena” (bisecting) konformacija
(eng. bisect-podeliti); u geometriji podeliti na dva jednaka dela

Jedan tip konformacija od dva mogu}a*, koji postoji u slu~aju nezasi}enih jedinjenja op{te formule
R3C-C(A)=X 1

u kojoj grupe R i A ozna~avaju vodonik ili alkil grupu, a X ozna~ava CH2, NH ili O. U takvoj konformaciji, ilustrovanoj za 1-buten (struktura 2), =CH2 grupa (X u op{toj formuli) je antiperiplanarna u odnosu na metil-grupu (jedna od grupa R u op{toj formuli). Torzioni ugao izme|u =CH2 grupe i bilo kojeg od dva vodonikova atoma na C(3), u funkciji rotacije oko C(2)-C(3) veze, iznosi oko 60°. Konformacije ovog tipa su u principu nestabilnije od eklipsnih konformacija koje pripadaju drugom tipu. Newman-ova projekcija favorizovane eklipsne konformacije, koja pripada drugoj grupi konformacija op{te formule 1, prikazana je za molekul acetaldehida (struktura 3). Vodonikov atom metil-grupe u ovoj konformaciji je u eklipsnom polo`aju sa karbonilnim kiseonikom (torzioni ugao 0°). U nesta-

Re~nik stereohemijskih principa, pravila i pojmova

169

bilnijoj stepeni~astoj (“podeljenoj”-bisecting) konformaciji acetaldehida (struktura 4) ovaj ugao je oko 60°.
Stepeni~asta konformacija 1-butena
H H H H H H CH2
H H H

Grani~ne konformacije acetaldehida
OH H O H

H 3C H

CH3

H

HH

2 Newman-ova formula

3 eklipsna

4 “podeljena”

klinasta formula

Eklipsna konformacija acetaldehida je stabilnija za oko 1 kcal/mol od stepeni~aste (“podeljene”).

*Drugi tip (grupa ili familija) konformacija za nezasi}ena jedinjenja op{te formule 1 su EKLIPSNE KONFORMACIJE.

Stereoelektronski efekti
U {irem smislu re~i stereoelektronski efekat obuhvata odnos izme|u (a) strukture jedinjenja i njegovih fizi~kih osobina, odnosno (b) strukture jedinjenja i njegove reaktivnosti, a koji zavise od geometrije orbitalnih interakcija bitnih za pomenute osobine, ili odre|ene tipove reakcija. Prvi primer ilustruje zna~aj stereoelektronskog efekta na preferencijalnu apstrakciju aksijalnog α-vodonikovog atoma (Ha) prilikom enolizacije cikloheksanona. Isto tako, u povratnoj reakciji protonovanja enolizovanog cikloheksanona (ketonizacija) ili bromovanja, dolaze}i supstituent (H+ ili Br+) tako|e zauzima aksijalnu orijentaciju.
Primer 1
O He + :B Ha
O

He

Enolizacija ketona, kao i reversna reakcija ketonizacije enola vr{e se preko istog prelaznog stanja tako da identi~na geometrijska orijentacija orbitala smanjuje energiju prelaznog stanja u oba smera. Energija prelaznog stanja za enolizaciju je na minimumu kada je p orbitala ugljenika, nastala apstrakcijom vodonika (sp3⇒p promena), paralelna sa p orbitalom karbonilnog ugljenika, jer tada dolazi do njihovog maksimalnog preklapanja u procesu stvaranja dvogube veze.

cis-cikloheksil-derivat 1 u konformaciji sa diaksijalnim anti-polo`ajem nazna~enog vodonikovog atoma i odlaze}e grupe je odli~an prekursor za ovakav tip reakcije. U konkretnom slu~aju. Suprotno tome ekvatorijalni acetal 4 hidrolizuje znatno sporije jer ne postoji mogu}nost delovanja stereoelektronskog efekta. kao {to je pokazano u primeru 3. .Re~nik stereohemijskih principa. U u`em smislu takav efekat ili efekti odre|uju osobine i reaktivnost hemijskih vrsti u zavisnosti od orijentacije (stereohemije) popunjenih ili nepopunjenih elektronskih orbitala u prostoru. pravila i pojmova 170 Primer 2 se odnosi na E2 reakcije i mo`e se razmatrati kao jedan od op{tih slu~ajeva stereoelektronske kontrole u organskoj hemiji: u prelaznom stanju anti raspored odlaze}e grupe X i β-vodonikovog atoma tako|e je neophodan uslov za maksimalno preklapanje orbitala koje vodi stvaranju dvogube veze. Primer 3 OH O Me 1 O 1 O NO2 hidroliza OH Me + O NO2 Me O NO2 4 3 Antiperiplanaran raspored nazna~enog elektronskog para i C(1)-O veze u aksijalnom acetalu 3 ima povoljan stereoelektronski efekat na reaktivnost acetala i brza hidroliza vr{i se eliminacijom p-nitrofenoksidnog jona. dehidrobromovanje trans-analoga 2 (ne postoji neophodan anti-raspored) se vr{i daleko sporije. Primer 2 b β H anti X a b B Br But H But H Br b a a b a 1 2 cis-4-t-Butilcikloheksil bromid (1) reaguje 50 000 br`e od trans-analoga 2 u E2 reakciji zbog anti polo`aja H i Br. Suprotno tome.

U kontekstu stereohemijskog efekta memorije ovaj proces oksidacije etanola razmatra se zajedno sa (b) stereospecifi~nom redukcijom ovog acetaldehida u etanol (Shema 2). nikotinamid adenindinukleotida (NAD+). Videti odrednicu: Anomerni efekat. odnosno da je hemija uvek i stereohemija. 3D. Tradicionalno se deli na stati~ku hemiju (stereohemija molekula) i dinami~ku hemiju (stereohemija reakcija). se elimini{e u procesu oksidacije. tako|e dejstvom alkohol dehidrogenaze. Proces redukcije povezan je sa biohemijskim razlikovanjem enantiotopnih lica acetaldehida. HS ili HR. i . Jasan primer koji ubedljivo ilustruje biohemijsko razlikovanje enantiotopnih liganada HS i HR molekula etanola 1 (Shema 1) zasnovan je na (a) enzimskoj oksidaciji prohiralnog molekula etanola u acetaldehid dejstvom enzima alkohol dehidrogenaze (izolovanog iz kvasca ili svinjske jetre). odnosno strukturu molekula u tri dimenzije). uprkos nepovoljnih sternih interakcija. logi~no proizilazi da je trodimenzionalna struktura organskih molekula od izuzetnog zna~aja u svim oblastima hemije. pravila i pojmova 171 Stereoelektronski faktori ovog tipa tako|e uti~u presudno na tendenciju elektronegativnih grupa na C(1) atomu piranoznog prstena da zauzmu aksijalni polo`aj. koja se vr{i u prisustvu oksidacionog oblika koenzima. ali u prisustvu redukcionog oblika istog koenzima (NADH). U okviru ova dva povezana procesa postavljaju se dva pitanja: (i) koji metilenski vodonikov atom etanola. ili sa visokim stepenom stereoselektivnosti. Stereohemijski efekat memorije Stereohemijsko razlikovanje heterotopnih liganada ili lica u enzimski katalizovanim procesima koji se vr{e stereospecifi~no. Videti definicije: Dinami~ka stereohemija i Stati~ka stereohemija. S obzirom na to da svi molekuli postoje u tri dimenzije. Stereohemija Grana hemije koja prou~ava trodimenzionalni raspored atoma u molekulu (hemija u tri dimenzije.Re~nik stereohemijskih principa.

H+ CH3 (R)-1-deuteroetanola (1) acetaldehid (2) Shema 1 Stereospecifi~an proces redukcije podrazumeva razlikovanje enantiotopnih lica prohiralne karbonilne grupe acetaldehida koja se vr{i isklju~ivo Re-adicijom vodonika (Shema 2). H+ D H3C O CH3 (S)-1-deuteroetanol (1) acetaldehid-1-d (2) H H3C O OH H D NAD+. da se u saglasnosti sa "stereohemijskim efektom memorije" jedan te isti pro-R vodonikov atom iz (S)-1-deuteroetanola (1) elimini{e u reakciji oksidacije i zatim ponovo uvodi u molekul redukcijom acetaldehid-1-d (2). To zna~i. OH HS HR CH3 1 OH D H prohiralni etanol sa enantiotopnim H atomima NAD+. na primer. enzim NADD. Ovakav stereohemijski ishod potvr|uje da se vodonik i deuterijum deuterisanih molekula alkohola me|usobno ne me{aju. . S druge strane povratna enzimska redukcija acetaldehida-1-d (2) daje (S)-1deuteroetanol (1) bez gubitka deuterijuma u toku ~itavog procesa (Shema 2). enzim NADH. pravila i pojmova 172 (ii) da li se vodonik adira na prohiralnu C=O grupu acetaldehida sa Re ili Si lica u reakciji redukcije? Danas je poznato na osnovu detaljnog prou~avanja. da oksidacija (S)-1-deuteroetanola (1) inkubacijom sa enzim-koenzim sistemom daje isklju~ivo acetaldehid-1-d (2) (Shema 1). a da se inkubacijom (R)-1-deuteroetanola (1) proizvodi acetaldehid (2) bez deuterijuma.Re~nik stereohemijskih principa.

To zna~i da su svi stereoizomeri u tim slu~ajevima hiralni. (b) Ukoliko se radi o ahirotopnom elementu kao u slu~aju alkena tipa abC=Cab (iv) takvi termini su neodgovaraju}i. (a) Kada je stereogeni element hirotopan. U zavisnosti od vrste stereoizomera koji su dobiveni na takav na~in razlikujemo dve grani~ne situacije. stereogeni element koji je uzrok stereoizomerije u datom molekulu. ravan ili osu kao stereogene elemente. ili alkenu tipa abC=Cab (iv). tada govorimo o hiralnom centru. ali ne mora biti uvek hiralan. osa ili ravan predstavljaju. . u alenu tipa abC=C=Cab (iii). dobija se novi stereoizomer. pravila i pojmova 173 CONH2 O N Enantioselektivna redukcija acetaldehida-1-d (2) Re prilazom NADH HR D H3C O N HS CONH2 O HO P O P O O O OH OH N N NH2 N N OH OH NAD+ D OH H CH3 + N CONH2 Shema 2 Stereogeni element Stereogeni centar. Zamenom dva supstituenta u takvim molekulima. stereogeni element mo`e. ii i iii). bifenilu (ii). ravni ili osi. {to zna~i da se nalazi u hiralnom molekulu (primeri i. svaki za sebe. Korektnije je tada definisati centar. kao {to su a i b u op{tem tetraedarskom modelu Cabcd (primer i). Svi hiralni centri su me|utim uvek i stereogeni.Re~nik stereohemijskih principa. Drugim re~ima.

Svi molekuli poseduju stereogeni element: hirotopan za i do iii. Isto tako na osnovu opisane analize prostornih odnosa reaktanata prilikom analize adicije na dvogubu vezu. deo ii).* Konstituciono ekvivalentni ligandi (HOMOMORFNI) u molekulu mogu postojati me|usobno u jednom od tri odnosa: kao homotopni. Shematski deo (i) omogu}ava nedvosmisleno razlikovanje prostornih (ili topolo{kih) odnosa dva liganda u istom molekulu.* enantiotopni ili diastereotopni (Shema). (ii) Sli~no se razmatraju stereoheterotopna lica koja mogu biti enantiotopna ili diastereotopna kada se parcijalnom adicijom na dvogubu vezu sa jedne. jer je re~ o ahiralnim molekulima. jer su svi molekuli hiralni. pravila i pojmova 174 (i) OH H Ph CH2NHCH3 HO Ph H CH2NHCH3 (ii) NO2 HO2C CO2H HO2C (R) (S) O2N CO2H O2N NO2 aS aR (iii) H C C C Ph CO2H Ph H H C C C CO2H H (iv) Me Et H Ph Me Et Ph H aR aS Z E Zamenom mesta dva bilo koja supstituenta u strukturama pod i do iv dobija se novi stereoizomer. . odnosno druge strane lica. stvaraju enantiomerni. ali ahirotopan u iv. klasifikacija gornjeg i donjeg lica molekula mogu}a je pomo}u slede}eg op{teg dijagrama (Shema.Re~nik stereohemijskih principa. odnosno diastereomerni proizvodi. Stereoheterotopan Konstituciono identi~ni ligandi (homomorfni) koji postoje u jednom od dva mogu}a me|usobna odnosa: (i) kao enantiotopni kada se parcijalnom zamenom jednog ili drugog dobivaju enantiomerni proizvodi. odnosno kao diasterotopni kada se na isti na~in grade diastereomerni proizvodi.

polazna supstanca je hiralna. (i) Topolo{ko razlikovanje homomorfnih atoma i grupa u molekulu Dva liganda istog molekula naizmeni~no se suptitui{u Da li su proizvodi supstitucije razli~iti? Da heterotopni Da li su proizvodi supstitucije konstituciono razli~iti? Ne homotopni Da konsituciono heterotopni Ne stereoheterotopni Da li proizvode supstitucije karakteri{e odnos predmeta i lika u ogledalu ? Da enantiotopni Ne diastereotopni . a atomi H1 i H2 diastereotopni. pravila i pojmova 175 (i) R 1 1 (ii) D C H 2 R 1 CN C OH 1 R H C 1 2 R 2 1 1 R H 1 2 R HCN 1 3 OH C R 2 H R R 2 C O R C R 2 D 2 Kada su 1 i 2 enantiomeri polazna supstanca je ahiralna. Kada su 1 i 2 diastereomeri. Kada su 1 i 2 diastereomeri. a atomi H1 i H2 su enantiotopni. a lica C=O veze su diastereotopna. polazna supstanca je ahiralna. a lica C=O veze su enantiotopna. R 2 CN 4 Kada su 1 i 2 enantiomeri.Re~nik stereohemijskih principa. polazna supstanca je hiralna.

Re~nik stereohemijskih principa, pravila i pojmova

176

(ii) Topolo{ko razlikovanje dva lice u molekulu sa dvogubom vezom
Molekul sa dvogubim vezama ima dva lica, koja se u dvodomenzionalnom modelu porede jedno s drugim

Da li su lica razli~ita?

Da heterotopna Da li se lica odnose kao lik i predmet

Ne homotopna

Da enantiotopna

Ne diastereotopna

Shema
Napomena:Diastereotopni i enantiotopni ligandi ili lica se u principu nazivaju stereoheterotopni ligandi ili lica, kao {to se diastereomeri i enantiomeri nazivaju stereoizomeri. Videti odrednicu: Homotopan.

Stereoizomeri
Izomeri identi~ne konstitucije koji se razlikuju u konfiguraciji (razli~iti raspored atoma u molekulu u prostoru. Dele se na enantiomere i diastereomere (strukture 1-6).
Enantiomeri
CHO H
R

CHO Br
S

Diastereomeri (cis-trans ili Z/E izomerija)
Br H C C Br H Br H C C H Br H HO

Diastereomeri
CHO
R S

CHO H H
R OH R

Br

H

OH H

CH2OH

CH2OH

OH

1

2

3

4

CH2OH

CH2OH

5

6

Izomeri iste molekulske formule dele se na konstitucione izomere i stereoizomere (Shema 1). Ispravi c u shemi 1

Re~nik stereohemijskih principa, pravila i pojmova

177

Izomerna jedinjenja (identi~na molekulska formula)

Konstitucioni Stereoizomeri izomeri Enantiomeri Diastereomeri

Shema 1
U {irem smislu stereoizomeri obuhvataju, pored konfiguracionih izomera, i konformacione izomere koji nastaju rotacijom oko prostih veza. Energetska barijera, ve}a od pribli`no 25 kcal/mol, je neophodna da bi se takvi konformacioni stereoizomeri odvojili na sobnoj temperaturi. Razmatranje prostornih odnosa u jedinjenjima iste konstitucije, a razli~ite konfiguracije mogu}a je pomo}u slede}e op{te Sheme 2.
Dva jedinjenja iste konstitucije, a razli~ite konfiguracije Da li stereoformule ovih jedinjenja karakteri{e odnos predmeta i lika koji se ne poklapaju?

Da Enantiomeri
Da li se enantiomeri transformi{u jedan u drugi rotacijom oko proste veze?

Ne Diastereomeri
Da li se diastereomeri transformi{u jedan u drugi rotacijom oko proste veze?

Da

Da

Enantiomorfne konformacije
Ne

Diastereomorfne konformacije
Ne

Enantiomorfne konfiguracije

Diastereomorfne konfiguracije

Shema 2

Re~nik stereohemijskih principa, pravila i pojmova

178

Stereokonvergentan
Pojam koji se koristi za hemijske procese u kojem polazne, stereohemijski razli~ite supstance daju identi~ne proizvode. Tako se, na primer, anhidrid maleinske kiseline stvara dehidratacijom maleinske kiseline 1 pod blagim uslovima, kao i fumarne kiseline 2, ali pod znatno drasti~nijim uslovima. Iz sternih razloga trans-kiselina 2 ne mo`e dehidratacijom nagraditi trans-anhidrid, ve} cis-anhidrid. Termalna izomerizacija fumarne kiseline u maleinsku kiselinu je svakako faza koja prethodi dehidrataciji.
H C C H CO2H CO2H

- H 2O
Δ

O O

1
H C C HO2C H CO2H

- H 2O
ΔΔ

O

2

Napomena: Anhidrid maleinske kiseline iz fumarne kiseline (2) nije dobiven stereospecifi~nim procesom, ve} kao rezultat termodinami~ki kontrolisane reakcije.

Stereomutacija
Pojam koji podrazumeva transformaciju jednog stereoizomera u drugi, procesom epimerizacije, racemizacije ili asimetri~nom transformacijom.
Videti odrednice: Epimerizacija, Racemizacija i Asimetri~na transformacija.

Stereoregularni polimeri
Polimeri koje karakteri{e regularno ponavljanje osnovne monomerne jedinice (elementa) odre|ene strukture. Opis strukture podrazumeva definisanu konstituciju i konfiguraciju monomerne jedinice. Polimeri sa jednim

Re~nik stereohemijskih principa, pravila i pojmova

179

stereogenim centrom u takvoj jedinici dele se na (I) izotakti~ne i (II) sindiotakti~ne (akrilonitril je u ovim polimerima osnovna gradivna jedinica, monomer, koja se polimerizuje). Izotakti~ni polimeri, kao {to je (poli)akrilonitril, sadr`e samo jedan tip osnovne konfiguracione jedinice (uvek identi~na konfiguracija stereogenog centra-struktura 1). Takvi polimeri se defini{u kao homopolimeri za razliku od kopolimera koji su sastavljeni od vi{e razli~itih monomera. Cijanidne grupe u fragmentu izotakti~nog polimera (predstavljenog klinastom “cik-cak” formulom nalaze se uvek na jednoj strani u odnosu na ravan linearnog niza (sli~no, u modifikovanoj Fischer-ovoj formuli grupe su na istoj strani). Sindiotakti~ni polimeri s druge strane imaju dve osnovne konfiguracione jedinice suprotnih konfiguracija (1 i 2 za sindiotakti~an (poli)akrilonitril), a ponavljaju}a konfiguraciona jedinica 3, nije u tom slu~aju identi~na sa osnovnom konfiguracionom jedinicom, odnosno ona je kombinacija obe osnovne konfiguracione jedinice 1 i 2.

(I) Izotakti~ni (poli)akrilonitril
CN H CN H CN H H H H CN H CN H CN

(II) Sindiotakti~ni (poli)akrilonitril
CN H H H CN H CN NC H H CN

H H

HH

HH

H H CN H H

H H

HH

HH

H

H C CH2 CN

CN C CH2 H

* C CH2
CN n

*

*

n

n

1 Konfiguraciona osnovna jedinica 1 u izotakti~nom (poli)akrilonitrilu se ponavlja u konstituciono ure|enom polimeru.

1 2 Strukture 1 i 2 su tipi~ne enantiomorfne konfiguracione osnovne jedinice za sindiotakti~ni polimer, u ovom slu~aju (poli)akrilonitril.

Stereoregularni polimeri sadr`e samo jednu vrstu osnovne konstitucione jedinice, koje su me|usobno povezane na ure|en na~in (glava-rep) (struktura 4), za razliku od neure|enih (atakti~nih) polimera sa sekvencama glavaglava, rep-rep, glava-rep i tako dalje (struktura 5).

pravila i pojmova 180 rep glava rep glava konfiguraciona osnovna jedinica H C CH2 CN CN C CH2 H CH CH 2 CN CH CH 2 CN CH CH 2 CN * * 4 Delovi poli(akrilonitrila) sa ure|enom konstitucijom n rep rep glava glava 3 konfiguraciona ponavljaju}a jedinica sindiotakti~nog (poli)akriloanitrila CH CH2 CN CH2 CH CN CH CH2 CN 5 Delovi poli(akrilonitrila) sa neure|enom konstitucijom Stereoselektivnost Karakteristika stereoselektivne reakcije u kojoj reaktant gradi dva ili vi{e stereoizomernih proizvoda. ako se iz ahiralnog reaktanta stvara jedan enantiomer u vi{ku. ali su tada polazni supstrati ahiralni. ili liganada u strukturi 2. odnosno 4 mora biti hiralna. Stepen diastereoselektivnost. . {to je ilustrovano op{tim primerima A i B. Klasifikacija stereoselektivnih reakcija polazi od jasnog strukturnog odnosu izme|u supstrata i proizvoda. Reakcije se opisuju kao diastereoselektivne kada se jedan od diastereomera stvara kao glavni proizvod i to se naziva diastereoselektivnost. Tada govorimo o enantioselektivnosti. tako i od tipa reakcije. Da bi se nagradili diastereomeri jedna od grupa R1 ili/i R2 u reaktantu 1. ali se jedan stvara u vi{ku (stereoselektivna sinteza).Re~nik stereohemijskih principa. jedan od najva`nijih aspekata organske sinteze prilikom dobivanja hiralnih jedinjenja je stereohemijska kontrola. odnosno selektivno razlikovanja lica u strukturi 1. Stereoselektivne reakcije mogu biti enantioselektivne. U tom smislu. zavisi kako od strukture reaktanta. Identi~no razmatranje va`i i za pojavu enantioselektivnosti. Ova klasifikacija ne uzima u obzir reakcioni mehanizam. U reakcijama tog tipa stereogeni centar u molekulu nastaje na takav na~in da je jedan od mogu}ih stereoizomera dominantan.

R 2 Nu 5 Enantiselektivnost zavisi od stepena topolo{kog razlikovanja liganada H1 i H2 kada reagens Y prilazi sp3 prohiralnom centru. na primer. .2-difenil-1-brompropani (3) i (4) stereospecifi~nom E2 eliminacijom daju trans. Diastereomerni treo i eritro-1. pravila i pojmova 181 A-Enantioselektivnost i razlikovanje (diferencijacija) lica* R R R 1 2 1 1 B-Enantioselektivnost i topolo{ko razlikovanje liganada* R R 1 2 1 Nu C XH Y C H C X 2 NuH R 2 XH C H C 1 Y 2 R 5 1 1 R R 2 H R 4 R 2 H C Y 3 Enantiselektivnost zavisi od stepena razlikovanja lica prilikom prilaza reagensa NuH prohiralnom sp2 centru. cis-2-buten (1) u stereospecifi~noj reakciji bromovanja daje racemsku smesu.Re~nik stereohemijskih principa. ali prekursor mora imati bar jedan hiralni centar. Tako. Stereospecifi~na reakcija je poseban slu~aj stereoselektivne reakcije u kojoj je stereoselektivnost = 100%. Redukcija 4-terc-butilcikloheksanona (6) sa LiAlH4 u tetrahidrofuranu u kojoj se u vi{ku stvara ekvatorijalni trans-4-terc-butilcikloheksanol (7) aksijalnim napadom hidrida na karbonilnu grupu tipi~an je primer stereoselektivne reakcije u kojoj nastaju diastereomerni alkoholi 7 i 8 sa ahiralnim stereogenim centrima. Po{to su proizvodi diastereomerni alkoholi ova reakcija se klasifikuje preciznije i kao diastereoselektivna. O LiAlH4 THF OH OH + 6 7-trans (90%) 8-cis (10%) Stereospecifi~ne reakcije Reakcije u kojima stereoizomerno razli~iti polazni reaktanti pod identi~nim uslovima daju stereoizomerno razli~ite proizvode. dok trans-2-buten (2) pod identi~nim uslovima gradi mezo-oblik. odnosno liganada u slu~aju diastereoselektivnosti je identi~no. *Razlikovanje lica. odnosno cis-alken.

Sterna pomo} Sterni efekat koji rezultira u pove}anoj reaktivnosti nestabilnijih anankomernih derivata (naj~e}{e cikloheksanskog tipa) u pore|enju sa konfiguraciono ili konformaciono stabilnijim derivatima.Re~nik stereohemijskih principa.* Tipi~ne stereospecifi~ne reakcije H Me H Me Br2 Br R H Me R H Me S Br S + Me H H Me Br Br2 S H Me R Me H H C C Me Br Br H Me Br Br H Me Me H Br 1 Br EtO K H d. Na primer. pribli`no tri puta br`e od stabilnijeg ekvatorijalnog alkohola 2. . nestabilniji aksijalni cis-4-terc-butilcikloheksanol 1 oksiduje se pomo}u hromne kiseline (CrO3 u 90% sir}etnoj kiselini na 25 °C) do odgovaraju}eg ketona. nego {to bi se o~ekivalo kada bi se uzele u obzir normalne energije veza. Sterna energija Pove}anje potencijalne energije jedinjenja.l par Me Ph Ph H 2 Br EtO K Ph mezo-oblik Me Ph H Ph Me Ph Ph Me Ph H H H 3 trans-alken 4 cis-alken *Pojam stereospecifi~nosti je pogre{no koristiti ~ak i za izrazito stereoselektivne reakcije. pravila i pojmova 182 Stereoselektivnost koja je manja od 100% ne podrazumeva stereospecifi~nost. Videti tako|e odrednicu: Energiju napona. koja je zbog nepovoljne geometrije molekula jedinjenja (kompresije i istezanja veza) ve}a.

To ima za posledicu ve}e smanjenje aktivacione energije za aksijalni alkohol 1 u odnosu na stabilniji alkohol 2 u najsporijoj III fazi reakcije koja i odre|uje ukupnu brzinu procesa (Slika). uz istovremenu eliminaciju hrom(IV)-vrste i postepenu promenu sp3-hibridizovanog ugljenikovog atoma alkohola do sp2-hibridizovanog ugljenika karbonilne grupe ketona. pravila i pojmova 183 OH t-Bu t-Bu OH 1 2 Kineti~ki relevantne faze mehanizma oksidacije sekundarnih alkohola.Re~nik stereohemijskih principa. U fazi razlaganje intermedijernog hromatnog estra dolazi do raskidanja veze izme|u vodonika i karbinolnog ugljenika (videti strukture A i B). sterno odbijanje je ve}e u osnovnom stanju za aksijalni alkohol 1 u pore|enju sa odbojnim silama van der Waals-ovog tipa u prelaznom stanju. Faza 1: Stvaranje hromne kiseline (brza faza) H2O + CrO3 H+ + HCrO4- (u rastvoru) Faza 2: Esterifikacija _ H R2C OH + HCrO4- + H brza faza H R2C O O Cr O + OH + H2O intermedijerni hromatni estar Faza 3: Razlaganje hromatnog estra _ H R2C O O + Cr O OH spora faza OH R2C O + Cr O OH Shema Efekat sterne pomo}i na razli~ite brzine oksidacije mo`e biti obja{njen na osnovu slobodnih aktivacionih energija za oksidaciju alkohola 1 i 2. pod navedenim eksperimentalnim uslovima date su u Shemi. To zna~i da se u prelaznom stanju delimi~no raskida C H veze. Oksidacija je prema tome br`a u slu~aju alkohola 1. U principu. .

pripada op{tem tipu reakcija koje se obja{njavaju na osnovu efekta sterne pomo}i. pravila i pojmova 184 Δ GoEkv > Δ GoAks Cr H t-Bu OH + O O- - O O OH + Cr O H H t-Bu O H B Prelazno stanje A Ekv ΔΔ Go < 0. Slika. postaje reaktivniji od transizomera. a relativno male u osnovnom stanju nestabilnijeg anankomernog cikloheksanskog derivata smanjuju njegovu reaktivnost u pore|enju sa konfiguraciono stabilnijim analogom.7 kcal/mol Aks Δ GoAks Aks Δ GoEkv ΔΔGo= 0. Pribli`an energetski dijagram za oksidaciju cis.Re~nik stereohemijskih principa.7 kcal/mol koliko iznosi slobodna konformaciona energija hidroksilne grupe. ekvatorijalnog alkohola i brzina oksidacije je ve}a (reaguje pribli`no tri puta br`e). postaje manja nego izme|u polaznih cis. Videti definiciju: Anankomeran. a to zna~i aksijalni alkohol. prikazanom strukturom A za oksidaciju aksijalnog 4-terc-butilcikloheksanola.7 kcal/mol H H OH H t-Bu H OH Osnovno stanje t-Bu Ekv trans-alkohol 2 cis-alkohol 1 U osnovnom stanju trans-alkohol 2 je stabilniji od cis-alkohola 1 za pribli`no 0.i trans-4-t-butilcikloheksanola Ova reakcija. Kako reakcija te~e ka stvaranju ketona. . energetska razlika izme|u odgovaraju}ih diastereomernih prelaznih stanja A i B za cis-.i trans-alkohola. kada nestabilniji konfiguracioni izomer reaguje br`e. odnosno transhromatni estar. 1. tj. U prelaznom stanju. Sterna smetnja Vrsta sternog efekta kada izrazito odbojne interakcije u prelaznom stanju.3-sin-diaksijalne interakcije se smanjuju jer dolazi do postepene promene hibridizacije reaktivnog centra na kome se vr{i oksidacija. Pod opisanim uslovima nestabilniji cis-izomer.

pove}ane sterne smetnje smanjuju brzinu saponifikacije. kao {to su etil cis. cis-Estar (aksijalni) saponifikuje se sporije od trans-estra (ekvatorijalni) O H H t-Bu H C OEt OH HO H H t-Bu C O OEt H t-Bu H H O C O H + EtOH A 1. Reakcija je tipi~an slu~aj kada sterne smetnje koje se pove}avaju u prelaznom stanju za jedan konfiguracioni izomer A (cis-izomer) u odnosu na drugi stabilniji izomer B (trans-izomer) imaju za posledicu smanjenje brzine saponifikacije nestabilnijeg izomera. O H H t-Bu CO2Et H OH H H t-Bu H O C OH t-Bu OEt H H C O + EtOH B Manje sterne smetnje u prelaznom stanju pove}avaju reaktivnost stabilnijeg estra. . jer se pove}ava voluminoznost supstituenta nakon nukleofilnog napada OH-grupe na estarsku grupu.i trans-4-terc-butilcikloheksankarboksilat (strukture A i B) pokazuje da aksijalni estar (odnosno nestabilniji cis-estar) reaguje sporije (Shema). pravila i pojmova 185 Pore|enje brzina saponifikacije aksijalnih i ekvatorijalnih anankomernih cikloheksanskih derivata. Br β Ph Ph H H CO2H Br β HO2C Ph H H Ph 1 2 Dekarboksilacija β-brom-2.3-difenilpropionskih kiselina 1 i 2 odvija se prema mehanizmu koji pretpostavlja anti-orijentaciju broma i karboksilne grupe za trans-dekarboksilaciju (ili anti-eliminaciju).Re~nik stereohemijskih principa. Shema Slede}i primer ilustruje kako se na osnovu istog sternog efekta obja{njava sporija dekarboksilacija prekursora 1 u pore|enju sa kiselinom 2.3-sin-Diaksijalne interakcije. pove}avaju se u prelaznom stanju za strukturu A.

ova struktura nepovoljnija je od strukture 2b zbog kosog polo`aja voluminoznih fenil grupa. Predstavlja konformaciju najni`e energije cikloheksana gotovo bez eklipsnog i ugaonog napona. te je br`a dekarboksilacija β-brom-kiseline 2. Cikloheksan u takvoj konformaciji (struktura 1) ima dve grupe geometrijski razli~itih vodonikovih atoma: {est aksijalnih atoma koji su gotovo paralelni sa S6 osom i naizmeni~no orijentisani ispod i iznad ravni prstena (ekva- . Aktivaciona energija prema tome. Br H Ph Ph H CO2H Br H H Ph H CO2H Ph H Br Ph Ph CO2H H Ph H Ph 1 1a 1b cis-stilben Ph Ph H Br H CO2H Br Ph H Ph H CO2H Br Ph H CO2H H Ph Ph H H Ph 2 2a 2b trans-stilben Konformacija 1b sa fenil grupama u kosom polo`aju je nestabilnija od konformacije 2b sa istim grupama u anti-polo`aju. Stolica Trodimenzionalna kruta konformacija cikloheksana. Me|utim. U strukturi 2b ove grupe su u anti-polo`aju. zna~i na maksimalnom me|usobnom rastojanju. ima takvu orijentaciju grupa. Stereohemijske osobine konformacije stolice mogu se uo~iti analizom struktura 1-3. odnosno sternih smetnji. prikazana pomo}u Newman-ove projekcije. ve}a je za dekarboksilaciju diastereomera 1 u pore|enju sa aktivacionom energijom za dekarboksilaciju diastereomera 2. pravila i pojmova 186 O C O Br + CO2 + Br Konformaciona struktura 1b.Re~nik stereohemijskih principa. kao i sli~ne konformacije njegovih derivata i heteroanaloga. Kao elemente simetrije sadr`i rotaciono-refleksionu osu S6 iz koje proizilazi i osa simetrije C3.

Newman-ova projekciona formula H H H H Ha Ha τ2 τ1 He H τ 3 τ4 3 τ1 (interanularni torzioni ugao): 54. a koja odstupa od idealne vrednosti (60°). Druga grupa vodonikovih atoma su ekvatorijalni atomi koji su tako|e naizmeni~no orijentisani pod odre|enim uglom ispod i iznad ekvatorijalne ravni.9° τ3 (spolja{nji torzioni ugao izme|u trans-diekvatorijalnih H atoma): 65. Ina~e u strukturi 1 ozna~en je eksplicitno samo jedan par od ukupno {est parova aksijalnih i ekvatorijalnih vodonikovih atoma. Odstupanje od paralelnosti aksijalnih atoma i S6 ose iznosi oko 7°. Na osnovu vrednosti intraanularnog ugla (54.4° (struktura 2). pravila i pojmova 187 torijalna ravan).9° . mo`e se razumeti za{to je konformacija stolice malo spljo{tenija. Od ove ravni podjednako su udaljeni svi ugljenikovi atomi. Sve veze u konformaciji stolice su stepeni~aste i jedina vrsta sternog napona koji postoji proizilazi iz kosih butanskih interakcija izme|u susednih metilenskih grupa (videti odrednicu: Turner-ov metod). Iako ugaoni napon ne postoji.9° τ2 (spolja{nji HaC-CHe torzioni ugao izme|u cis-orijentisanih H atoma): 54. Ova ekvatorijalna ravan nije i ravan simetrije. uglovi veza nisu idealni tetraedarski ve} iznose 111.9°).Re~nik stereohemijskih principa.4 o H 1 U Newman-ovoj projekcionoj formuli 3 date su vrednosti bitnih diedarskih uglova.1° τ4 (spolja{nji torzioni ugao izme|u trans-diaksijalnih H atoma): 174. Konformacija stolice S6 H H H H HH H Ha H H H He H H H H HH HH 3 2 H 2 1 H H ugao veze C1-C2-C3: 111.

jedan takav strukturni deo molekula. Po{to takva formula ne pokazuje eksplicitno kose butanske interakcije. pravila i pojmova 188 Pozitivni i negativni intraanularni (ili torzioni) uglovi nazna~eni su i na ne{to drugoja~iji na~in pomo}u planarne strukture I (Shema). je predstavljen delimi~nom formulom II. C(5) i C(4) ka ravni odre|enoj atomima C(3). C(3)-C(4)-C(5)-C(6) u konformaciji stolice. . C(4) i C(5) orijentisan u smeru kazaljke na satu. sa ozna~enim smerom posmatranja.Re~nik stereohemijskih principa. ali ne i najstabilnija konformacija ovog ugljovodonika. Iz te formule izveden je i crte` III koji jasno pokazuje da je re~ o pozitivnom torzionom uglu. jer je zavoj od ravni odre|ene atomima C(6). H H 55 _ C5 H 4 5 τ CH2 3 6 H CH2 55 + _ + _ + 55 55 C1 55 H 4 55 I H H 5 3 C 6 C H H 4 II H H 5 6 3 1 2 H 4 H H 5 H smer posmatranja C H C3 6 III pozitivan diedarski ugao Shema Naziv stoli~asta konformacija koristi se i za sli~ne konformacije ve}ih prstenova. Struktura 4 prikazuje stoli~astu konformaciju cikloheptana koja je samo jedna od grani~nih.

neophodno je odrediti vrstu i broj atoma u molekulu.3S) Konformacija: stepeni~asta CH3 CH3 (R) (R) CH3 OH OH (S) OH Konstitucija: mentol Konfiguracija: (1R.3R. pravila i pojmova 189 KONFORMACIJA STOLICE H H H H H H H H H H 4 H H H H 5 H 6 H H 7 H 1 H H 3 H H 2 H H H H cikloheksan cikloheptan 4 Struktura Potpun raspored atoma u molekulu u prostoru kakav je odre|en spektroskopskim metodama i/ili kristalografskom analizom. da bi se odredila struktura molekula u smislu klasi~ne organske hemije. Karakterizacija strukture obuhvata definisanje sva tri nivoa strukture: konstituciju.Re~nik stereohemijskih principa. Kao {to se iz primera mo`e zaklju~iti. H 2 Me H Cl 3 Cl H 2 Me Br Me Me H Br Me H C Br (S) Cl C H (S) Me Konstitucija: 2-brom-3-hlorbutan Konfiguracija: (2S. konfiguraciju i konformaciju. na~in kako su povezani (konstitucija) i njihovu prostornu orijentaciju u molekulu (konfiguracija i konfromacija).4S)-(-)-mentol Konformacija: stolica sa grupama u ekvatorijalnim polo`ajima .

. na primer. koji se transformi{e iz jednog u drugi oblik dejstvom kiselog ili baznog katalizatora. tautomere karakteri{e razli~it na~in vezivanja atoma u jednom delu molekula (naj~e{}e je to funkcionalni deo molekula). Strukture 1 i 2 prikazuje konstitucione formule jednog cikli~nog derivata. Klasi~an primer su enolni i keto-oblici velikog broja karbonilnih jedinjenja. kao. 2. Za razliku od konformacionih izomera. Sli~an primer tautomerije je ravnote`a izme|u dve enaminske strukture 3 i 4. Tautomeri Konstitucioni izomeri koji lako prelaze jedan u drugi. 2 O 1 2 O H3C 4 1 CO2H CO2H 6 1 CH3 2-okso-4-metilcikloheksankarboksilna kiselina O H 3C R S CO2H 2 2-okso-6-metilcikloheksankarboksilna kiselina O H 3C CO2H A B konfiguracija konformacija *Termin strukturni izomeri je zastareo termin za konstitucione izomere i u tom smislu se vi{e ne koristi.Re~nik stereohemijskih principa. koje su nazna~ene formulama A i B za kiselinu 1.* U u`em smislu oni se mogu razlikovati u konstituciji.4-pentadion. ali bez konfiguracionih i konformacionih karakteristika. konfiguraciji i konformaciji. pravila i pojmova 190 Strukturni izomeri Na osnovu definicije strukture svi izomeri koji se razlikuju u strukturi su u naj{irem smislu re~i strukturni izomeri.

(a) Homotopomerizacija Ha Clb Cla Cla Ha Clb Cla Hc Clb Cla Hb Clb Hb Hc Hb Hb Ha Ha Hc Hc Clc Clc Clc Clc Izmena homotopnih vodonikovih atoma ili atoma hlora u 1.1. (b) Enantiotopomerizacija CO2H O Na 2 CO2H O Nb 2 b a NO2 O2N NO2 O2N Enantiotopomerizacija. kada se izmenjuju enantiotopne. . U zavisnosti od topolo{kog karaktera grupa. Primeri (b) i (c) ozna~avaju enantio. izmena enantiotopnih nitro grupa ozna~enih gornjim indeksima a i b. moze biti prou~avana pomo}u dinami~ke 1H NMR spektroskopije u prisustvu hiralnog reagensa. pravila i pojmova 191 H H tragovi kiseline ili baze H Me sterno odbijanje Me H N O O O OH 1 2 N 3 4 Zbog sternog odbijanja metil grupe i vodonika favorizovan je manje supstituisan enamin 3. svi prikazani konformeri stepeni~asti su identi~ni.Re~nik stereohemijskih principa. a da ne dolazi do promene konstitucije molekula. odnosno diastereotopne grupe. izmena homotopnih grupa je homotopomerizacija [primer (a)]. Topomerizacija Intramolekulska transformacija molekula pri ~emu dve strukturno iste grupe (ili vi{e njih u nekim slu~ajevima) zamenjuju mesto.i diastereotopomerizaciju.1-trihloretanu vr{i se rotacijom oko C-C veze koja se poklapa sa C3 osom.

Re~nik stereohemijskih principa.1 kcal/mol. Torzioni izomeri Izomeri koji stvarnom rotacijom (uvijanjem ili torzijom) oko proste veze prelaze jedni u druge (konformacioni izomeri) kao i atropizomeri (videti definiciju: Atropizomeri) koji se konceptualnom rotacijom oko pomenute veze transformi{u iz jednog u drugi atropizomer). Drugim re~ima dva diastereotopna seta menjaju mesta procesom topomerizacije. U prikazanoj stabilnijoj konformaciji propanala metil grupa je u eklipsnom polo`aju sa kiseonikom karbonilne grupe. Metodom dinami~ke NMR spektroskopije energetska barijera za ovu topomerizaciju. Vrednost za ΔG# iznosi 10. Konformaciona inverzija (topomerizacija) C6D11H prstena D DD D DH D D D D D D D D H D D D D DD DD D 1 Videti odrednice: Dinami~ka nuklearna magnetna rezonancija i Prohiralnost. U inverziji aksijalni vodonikovi atomi postaju ekvatorijalni. . Me|utim. Klasi~an primer topomerizacije (diastereotopomerizacija) je i inverzija cikloheksanskog prstena iz jedne u drugu stoli~astu konformaciju. Rotacijom oko C(2)-C(1) veze konformer 1 prelazi uz pove}anje potencijalne energije u nestabilniji konformer 2. a drugi set od {est ekvatorijalnih atoma se menja u set sa {est aksijalnih atpma. odnosno promenu jedne u drugu stoli~astu konformaciju je odre|ena za cikloheksan-d11 (1).3-dioksanskog derivata vr{i se diastereotopomerizacija ozna~enih diastereotopnih metil grupa i metilenskih protona. zbog spre~ene rotacije atropizomeri se defini{u kao posebna vrsta konfiguracionih izomera. pravila i pojmova 192 (c) Diastereotopomerizacija Me2a H1e O O Me1e H2e H1a O O Me2e H2a Me2a U toku konformacione inverzije pokretljivog 1.

ili cikli~ne strukture u stvarnoj ili hipoteti~koj konformaciji. Videti odrednicu: cis . . Po`eljne oznake za opis konfiguracije alkena su deskriptori E ili Z (obavezno za tri.i tetrasusptituisane alkene). Torzioni ugao (ili diedarski ugao) Videti odrednicu: Diedarski ugao. pravila i pojmova 193 H O Me H Me O H HH H 1-stepeni~asta “podeljena” konormacija propanala O Me Me H O H H H H H 2-stabilnija eklipsna (“cis”) konformacija propanala Torzioni napon Videti odrednicu: Pitzer-ov napon.Re~nik stereohemijskih principa. trans (t) (antonim od cis) Stereohemijska oznaka za odnos izme|u supstituenata orijentisanih sa razli~itih strana referentne ravni dvogube veze.

Jedan od konfiguracionih izomera Planarna i konformaciona formula .Re~nik stereohemijskih principa.4-transanularni napon H 1 H 4 transoidan (antonim cisoidan) Termin koji opisuje konfiguraciju izme|u krajnjih prstenova (A i C u primeru) sa srednjim prstenom B u kondenzovanim cikli~nim jedinjenjima (anti je alternativni termin). odnosno s-trans). Rastojanje izme|u vodonikovih atoma na C(1) i C(4) u konformaciji la|e molekula cikloheksana iznosi oko 1. 1.83Å. kakav je i perhidroantracen (1).2Å. Ozna~ava nevezivne interakcije izme|u liganada vezanih za nesusedne atome u prstenu (videti odrednicu: van der Waals-ova interakcije). Upotreba termina data je i za slo`eniji izomer perhidrotrifenilena (2). pravila i pojmova 194 Transanularni napon Jedan od faktora ukupnog napona u u konformaciji cikloheksanske la|e kao i u cikli~nim prstenovima srednje veli~ine. Ovaj termin je zastareo za specifikaciju konformacije oko proste veze izme|u dve konjugovane dvogube veze u dienima i polienima (videti termine: s-cis. {to je znatno manje od zbira van der Waalsovih polupre~nika vodonikovog atoma koji iznosi 1.

i re|e vi{esupstituisanih metil-derivata cikloheksana. pravila i pojmova 195 perhidroantracena perhidrotrifenilena A B C 1 planarna formula H H H H 2 trans-transoidan-trans-transoidan-transizomer konformaciona formula trans-transoidan-cis ili trans-anti-cis Turner-ov metod Ra~unski postupak odre|ivanja razlike potencijalne energije izme|u odre|enih konformacija cikloheksana. Mno`enjem broja grani~nih konformacija butana sa odgovaraju}im relativnim energetskim vrednostima za razliku u njihovoj stabilnosti (Eap = 0.Re~nik stereohemijskih principa. Procena potencijalne energije konformacija stolice i la|e i odre|ivanje energetske razlike Turner-ovim postupkom . U prvoj se odre|uje broj grani~nih konformacija butana (kosa ili sinklinalna-sk. odnosno drugu konformaciju. kao {to je ilustrovano od dve faze (Shema). Kao klasi~an primer opisan je Turner-ov metod procene energetske razlike izme|u konformacije stolice i la|e molekula cikloheksana. odnosno antiperiplanarna-ap) koje se mogu ugraditi ili uo~iti u pomenutim konformacijama stolice i la|e ~ije se stabilnosti porede. Ova razlika koja iznosi 10. sinperiplanarna-sp.86.9 kcal/mol pokazuje da u konformaciji la|e postoji vi{ak energije koji je mera njene nestabilnosti u pore|enju sa konfromacijom stolice. di. kao i izme|u razli~itih konformacija mono-. U drugoj fazi upore|ivanjem dobivenog zbira vrednosti energija izra~unava se razlika u potencijalnoj energiji izme|u ovih konformacija. Esp = 6. Esk = 0.3 kcal/mol) i zatim sabiranjem njihovih proizvoda dobiva se zbir ukupne potencijalne energije za jednu. On se formalno sastoji.

(svaki prikazan ta~kastim crticama) i prema tome njena relativna potencijalna energija se pove}ava za 5.6.86 kcal/mol sk 0. SHEMA .86 kcal/mol).21.36 kcal/mol sk Ela|e 16.kJ/mol).4 kJ/mol).6 kJ/mol + 2 x 26.86 kcal/mol sk 0.30 kcal/mol sp 0.2 kcal/mol konformacija la|e 6.Re~nik stereohemijskih principa.86 kcal/mol sk 0. FAZA II: Pore|enje potencijalnih energija stolice i la|e pokazuje da je konformacija stolice favorizovana za: 16.86 kcal/mol sk 0.6 kJ/mol (6 x 3.1 kcal/mol FAZA I: stoli~asta konformacija cikloheksana sadr`i {est kosih butanskih fragmenata-konformacionih modula.3 kcal/mol).2 kJ/mol (la|a). pravila i pojmova 196 konformacija stolice 0.5.6kJ/mol(stolica) = 45.30 kcal/mol sp 0.36 kcal/mol sk 0.36 kcal/mol sk 0.86 kcal/mol sk Estolice 5.9 kcal/mol ili 67. Rezultuju}a relativna potencijalna energija iznosi 16. {to odgovara iznosu od 21.1 kcal/mol (la|a) . odnosno 67.2 kcal/mol (stolica) = 10.2 kJ/mol (4 x 3.1 kcal/mol (4 x 0. ^etiri kose i dve sinperiplanarne butanske interakcije postoje u konformaciji la|e.36 kcal/mol sk 6.86 kcal/mol sk 0.86 kcal/mol + 2 x 6.2 kcal/mol (6 x 0.6 kJ/mol {to je u skladu i sa eksperimentalno odre|enom vredno{}u.

U narednoj fazi cikli~ni intermedijer se otvara nukleofilnim napadom Nu: [put (a) i (b)]) daju}i proizvod supstitucije definisane konfiguracije. kao u primeru tada termin u odgovara mezo-obliku.R) = (R. c i d). Kada su ovi stereogeni centri konstituciono identi~ni (vezani za ~etiri identi~na supstituenta a. a drugi S konfiguracije. zna~i jedan je R.Re~nik stereohemijskih principa.S) B U~e{}e susedne grupe (ili anhimerna pomo}) U~e{}e nukleofilne susedne grupe u supstitucionim reakcijama koje se vr{e uz zna~ajnu promenu kinetike i sterohemijskog ishoda reakcija. b. pravila i pojmova 197 u (antonim l ) (eng. Z: Z: X Z (a) (b) (a) Nu + Z: Nu X (b) A Nu: Shema 1 . ubrzava u prvoj fazi eliminaciju odlaze}e grupe X preko stvaranja cikli~nog intermedijera A (intramolekulska SN2 reakcija). zbog prisustva takve grupe susedne reaktivnom centru u polaznom jedinjenju. Nukleofilna grupa. Me H C Cl (S) H C Cl (R) Me Me Cl C H Cl C H Me (R) (S) A Relativna konfiguracija: u (mezo) Apsolutna konfiguracija: (S. odnosno S i R. na primer Z (Shema 1). unlike-razli~it) Stereohemijski deskriptor za opisivanje relativne konfiguracije diastereomera sa dva stereogena centra (formule A i B) ~ije su apsolutne konfiguracije razli~ite.

Retencija konfiguracije u slu~aju (ii) trans-2-acetoksicikloheksil.9 x 104 na 100 °C O OCCH 3 O OCCH3 Brzina reakcije: “normalna”. Diacetat dobiven iz (i) cis2-acetoksicikloheksil-tozilata. Prvi je solovoliza jedinjenja 1 i 2 u kojima je acetoksi grupa blizu ugljenikovog atoma koji u~estvuje u nukleofilnoj supstituciji (Shema 2). ali znatno manja nego u slu~aju trans-tozilata Stereohemija: inverzija konfiguracije O + O _ CH3 OAc HOAc acetoksonijum jon Brzina reakcije: ∼ 670 puta br`a u pore|enju sa cis-tozilatom Stereohemija: retencija konfiguracije Shema 2 Drugi primer u~e{}a susedne grupe je acetoliza opti~ki aktivnog L-treo-3- fenil-2-butil-p-toluensulfonata (1) koji u prinosu od 96% daje opti~ki neaktivan proizvod. a reakcija se vr{i “normalnom” brzinom. pravila i pojmova 198 Ovaj efekat obrazlo`en je pomo}u dva klasi~na primera. racemsku smesu L. ima o~ekivanu trans-konfiguraciju (SN2 reakcija).i D-treo-acetata 2 i 3.9 x 107 na 100 C trans-tozilat k = 1.Re~nik stereohemijskih principa. Me H Ph α Me OTs H HOAc H + Me OAc H + AcO Ph Me H H OTs = SO3 H Ph Me β Me Me 3 L-treo-tozilat 4 L-treo-acetat 5 D-treo-acetat .tozilata obja{njava se participacijom trans-acetoksi grupe (tako|e SN2 mehanizam) koja preko acetoksonijum jona ubrzava jonizaciju tozilatne grupe. bez u~e{}a susedne grupe. Nukleofilnim napadom otvara se acetoksonijum jon. uz inverziju konfiguracije (SN2) na jednom od dva identi~na C atoma i stvara se trans-diacetat (i) Solvoliza bez u~e{}a susedne grupe O OTs O OCCH 3 _ (ii) Solvoliza uz u~e{}a susedne grupe OTs O OCCH3 O OCCH3 OAc HOAc OCCH3 trans -diacetat cis -tozilat o k = 2.

Me H Ph α H OTs OTs H Me Ph H Me Me β α β Me H H OTs Me H Me H Me 3 L-treo-tozilat 6 7 AHIRALAN. Polazni L-treo-tozilat 3 je iz Fischer-ove projekcione formule preveden u perspektivnu klinastu formulu 6 sa anti-rasporedom fenil grupe na Cβ-atomu i odlaze}e tozilatne grupe na Cαatomu. Rezultat reakcije je racemska smesa proizvoda 4 i 5. SIMETRI^AN FENONIJUM JON Ovakav fenonijum jon 7 ima ravan simetrije koja je upravna na Cα−Cβ vezu i istu preseca po sredini. sa donje strane (sterno slobodna) odvija se sa podjednakom verovatno}om kako na Cα−atom.Re~nik stereohemijskih principa. tako i na Cβ−atom (Shema 3). Me Ph HOAc napad na Cα H OAc H OAc Ph H Me Me H Ph Me OAc H Me L-treo-acetat Me H 4 Me H β α 7 Me H Me HOAc napad na Cβ Ph H Me OAc H Ph H OAc Me H AcO Me H Me H Ph Me D-treo-acetat 5 Shema 3 . Pomenutom participacijom fenil grupe stvara se fenonijum jon 7 sa pozitivnim naelektrisanjem delokalizovanim u prstenu. sir}etne kiseline. Napad nukleofila. pravila i pojmova 199 Ova reakcija se obja{njava aromati~nom π-participacijom fenil grupe koja je susedna dobro odlaze}oj tozilatnoj grupi.

van der Waals-ove interakcije. Drugim re~ima. ul Re Si H H5C2 Si Re ul H C2H5 1 van der Waals-ove interakcije Ozna~avaju odbojne ili privla~ne interakcije kroz prostor izme|u dva nesusedna atoma ili grupe u molekulu u zavisnosti od njihovog rastojanja. potencijalna energija trans-izomera je neuporedivo ve}a u pore|enju sa cis-analogom zbog Newman-ovog napona. U slu~aju konfiguracione ravnote`e trans. unlike-razli~it) Notacija za Re.Re povezana je simbolom ul. koja je uspostavljena na temperaturi preko 300 °C u prisustvu paladijuma. ul (antonim lk) (eng. kako privla~ne.3.Re prilaz ahiralnog reagensa jednom ili drugom ugljenikovom atomu dvogube veze u molekulu sa diastereotopnim licima kakav je cis-3-heksen (1).* Do odbojnih interakcija dolazi zbog njihovog bliskog me|usobnog rastojanja. relativna topologija Re. pravila i pojmova 200 Ugaoni napon Videti odrednicu: Baeyer-ov napon.Re~nik stereohemijskih principa. Va`no je uo~iti da ovaj deskriptor (kao i deskriptor lk) ozna~ava uvek relativnu topologiju za prilaz ahiralnog reagensa svakom od dva dvodimenzionalna prostereogena centra.Si ili Si.5-tetrametilcikloheksana (1).i cis-1. tako i odbojne su u vezi sa va`nim sternim efektima. koje je manje od zbira van der Waals-ovih polupre~nika dve grupe.1.* prouzrokovanog krajnje nepo- .Si ili Si.

van der Waals-ove interakcije (kao i vodoni~ne veze) tretiraju se kao slabe veze. Za razliku od jakih kovalentnih veza (preko elektronskih parova) i jonskih veza (elektrostati~ko privla~enje jona).Re~nik stereohemijskih principa.3-metil-metil van der Waals-ovih interakcija.1. Oni su u takozvanim mikrokristalnim delovima povezani van der Waals-ovim silama. koje su pojedina~no slabe.3. ali du` dugih lanaca postaju veoma zna~ajne. HH HH HH HH HH HH HH HH 3 (antiperiplanarna konformacija polietilena) *Videti odrednice: Newman-ov napon. .5-Tetrametilcikloheksan je stabilniji za vi{e od 5 kcal/mol od trans-izomera zbog izrazito odbojnih 1. H H O CH3 CH3 H CH3 O H CH3 2 (s-trans) 2 (s-cis) (favorizovana konformacija) Privla~ne van der Waals-ove interakcije su odgovorne za stabilnost linearnih polietilenskih lanaca koji zauzimaju u ~vrstom stanju ure|enu antiperiplanarnu (stepeni~astu) konformaciju (struktura 3). Sterna pomo} i Sterna smetnja. Na primeru konformacione ravnote`e (Z)-3-penten-2-ona (2) ilustrovan je efekat odbojnih Me/Me interakcija van der Waals-ovog tipa na favorizovanost s-cis konformacije u odnosu na s-trans. Me 3 Me 1 Me Me Pd 3 Me Me 5 1 Me Me 5 1-trans 1-cis cis-1. pravila i pojmova 201 voljnim van der Waals-ovim interakcijama izme|u dve nazna~ene metil grupe.

Me H2O C Br H H + H+ + Br HO Me C H H Iako se reakcija odvija uz Walden-ovu inverziju. 2 (ii) Kada su grupe A i B razli~ite tada Walden-ova inverzija ozna~ava heterofacijalnu zamenu grupe A grupom B.2-Alilni napon Ambo Anankomeran Angularne grupe Anizometri~an Anhimerna pomo} Anomeri Anomerni efekat . pravila i pojmova 202 Walden-ova inverzija Opisuje pretvaranja hiralnog molekula u njegov enantiomer. koja se odvija prema SN2 mehanizmu. Inverzija konfiguracije je karakteristika mehanizma odre|enih reakcija. Inverzija konfiguracije i Piramidalna inverzija.β 1. Videti odrednice: Heterofacijalan. kako je to prikazano op{tom reakcijom. stereohemija reakcije je nebitna. pod uslovom da je A = B (i). jer su reaktant i proizvod ahiralni. kakva je hidroliza etil-bromida. (i) A = B x y z C A + B x _A B C y z 1 Jedinjenja 1 i 2 predstavljaju enantiomerni par. Prostorne karakteristike mesta (topologija) gde se vr{i supstitucija su takve da je supstituciono mesto u proizvodu odraz (lik) supstiucionog mesta u reaktantu. Pod tim se podrazumeva da grupa B prilazi i zatim gradi vezu sa centralnim atomom sa suprotne strane o odnosu na grupu A koja se zamenjuje (tzv.3-Alilni napon 1.Re~nik stereohemijskih principa. INDEKS ODREDNICA Aditivnost konformacionih slobodnih energija "A" vrednost Ahiralan Ahirotopan Aksijalna hiralnost Aksijalne veze α . odlaze}a grupa).

i sin-stereohemija Antiklinalan Anti konformacija Antiperiplanaran Anuleni Apikalan Apsolutna konfiguracija Aromati~nost Asimetri~an Asimetri~an ugljenikov atom Asimetri~na indukcija Asimetri~na sinteza Asimetri~na transformacija Atropizomeri Auwers-Skita pravilo Baeyer-ov napon Baldwin-ova pravila Biot-ov zakon Bredt-ovo pravilo Centar simetrije cik-cak Stereoformule CIP sistem cis cisoidan cis-trans Izomeri Cram-ovo pravilo Diastereomeri Diastereomerni vi{ak Diastereotopna lica Diatereotopni ligandi Diedarska simetrija Diedarski ugao Dijagonalne formule Dijamantska kristalna matrica D. pravila i pojmova 203 Ansa jedinjenja Antiaromati~nost Anti Anti.L d.treo Etanska barijera E. egzo Energija napona Epimeri Epimerizacija eritro. Dinami~ka nuklearna magnetna rezonancija (DNMR) Dinami~ka stereohemija Dipolno pravilo Eklipsna konformacija Eklipsni (Pitzer) napon Ekvatorijalne veze Elemenati simetrije Enantiomeri Enantiomerni vi{ak Enantiomerno ~ist Enantiomerno oboga}en Enantiomorfan Enantioselektivna reakcija Enantiotopno lice Enantiotopni ligandi endo.Z Felkin-ov model Fiducilna grupa Fluktuiraju}i izomeri Fischer-ova projekcija Geometrijska izomerija α-Halogen ketonski efekat Haworth-ova projekcija Hemoselektivnost-dodati Heterofacijalan Heterohiralan Heterotopna lica Hetereotopni ligandi Hiralan Hiralan centar (centar hiralnosti) Hiralan element Hiralna ili aksijalna osa Hiralni ligandi Hiralna ravan Hiralno pravilo Hiralno prepoznavanje Hiralnost Hirotopan .l.Re~nik stereohemijskih principa.

pravila i pojmova 204 Homofacijalan Homohiralan Homomorfni ligandi Homotopna lica Homotopni ligandi Horeau-ov metod In-Out Izomerija Inverzija Izomeri Izomerija Izometri~an Klinasta formula Klyne-Prelogova notacija Konfiguracija Konformacija Konformaciona slobodna energija Konstitucija Kontrola sternog prilaza Kontrola u zavisnosti od "razvijanja proizvoda" Kosa interakcija Kosi efekat Kosi raspored Kvazi-enantiomeri Kvazi-racemska smesa l La|a Ligandna permutaciona shema Linearno polarizovana svetlost l. pro-S Prostereoizomerija Pseudoaksijalna i pseudoekvatorijalna veza Pseudoasimetri~an centar Pseudorotacija Racemat Racemizacija Racemsko jedinjenje Ravan simetrije Referentna grupa Refleksiono nepromenljiv Relativna konfiguracija .Re~nik stereohemijskih principa.k London-ove sile mezo Molarna rotacija Mutarotacija Naizmeni~na osa simetrije n-tog reda Neracemski Nevezivne interakcije Newman-ov napon Newman-ova projekcija Operacija identi~nosti Opti~ka aktivnost Opti~ka ~isto}a Opti~ka izomeri Opti~ka rotacija Opti~ka rotaciona disperzija Opti~ki antipodi Opti~ko razlaganje Opti~ki labilan Opti~ki prinos Osa simetrije (Cn) Osa rotacione refleksije (Sn) Pericikli~ne reakcije Perspektivna formula Piramidalna inverzija Piranoza Pitzer-ov napon Planarna hiralnost Potencijalni energetski dijagram Pravilo sekvence Prelog-ovo pravilo Princip mikroskopske reverzibilnosti Primarna struktura Prioritet supstituenata Prohiralni centar Prohiralna osa Prohiralna ravan Prohiralnost Projekcione formule Propelani pro-R.

Benjamin. Mislow. 6. Beograd. Aspects of Organic Chemistry. Introduction to Stereochemistry. N. New York. 1996. 4. Mihailovi}.Re~nik stereohemijskih principa. 1984. A. Bassindale. Mander. aS. E. pravila i pojmova 205 Re. 1994. E. Griesinger. Gra|evinska knjiga. New York. K. M. S. Osnovi teorijske organske hemije i stereohemije. 5. Si notacija aR. Lj. Basel. 2. Egert and C. s-trans Sinklinalan Sinperiplanaran Skeletne formule Specifi~na rotacija Spontano razlaganje Stati~ka stereohemija Stepeni~asta "podeljena" konformacija Stereoelektronski efekti Stereohemija Stereohemijski efekat memorije Stereogeni element Stereoheterotopan Stereoizomeri Stereokonvergentan Stereomutacija Stereoregularni polimeri Stereoselektivnost Stereospecifi~ne reakcije Sterna energija Sterna pomo} Sterna smetnja Stolica Struktura Strukturni izomeri Tautomeri Topomerizacija Torzioni izomeri Torzioni napon Torzioni ugao trans (videti cis. Verlag Helvetica Chimica Acta. Eliel. H. Quinkert. A. Organic Stereochemistry. 1990. London 1979. Stereochemistry of Organic Compounds. L. Kagan. 1981. Edvard Arnold. John Wiley. Oxford. pR. Basic Concepts and Applications. M. 7. Wilen and L. Stereochemistry. 3. G. New York. W. John Wiley. . H. trans) Transanularni napon transoidan Turner-ov postupak u (videti l) U~e{}e susedne grupe Ugaoni napon ul van der Waals-ove interakcije Walden-ova inverzija Literatura 1. pS Retencija konfiguracije Rotaciona barijera Rotamer(i) RS s-cis. 1966. Nógrádi. Pergamon Press.

Int. 1982. 2002.Re~nik stereohemijskih principa. 21. 567. Barton. R. Tai. Verlag Chemie. 20. 1982. 15. Specification of Molecular Chirality. . Prelog. Dale. The R/S System: A New and Simple Approach to Determining Ligand Priority and a Unified Method for the Assignment and Correlation of Stereogenic Center Configuration in Diverse Stereoformulas. Marcel Dekker. 1977. Soc. Basic Terminology of Stereochemistry-IUPAC Reccomendations 1996. 64. 6. 1971. J. Chem. Configurations of Glucose and Other Aldoses. Glossary of Terms Used in Physical Organic Chemistry. Principles of Organic Stereochemistry. 77. Chem. O. D. J. 14. Stereochemistry and Conformational Analysis. Chem. K. 17. Helmchen. The Cyclohexane Problem. 21. Zdravko D`ambaski and Vesna Jovanovi}. 1953. G. 1979. The Stereochemistry of cyclo-Hexane Derivatives. New York. Prelog. Chem. D. 9. 12. 1987. 10. Testa. New York. Academic Press. Ed. Educ. Ed. L. H. Educ. Seebach and V. Bentley and J. pravila i pojmova 206 8. 18. R. S. New York. Izumi and A. Topics in Stereochemistry. 5. Educ. 19. Chem. Int. Klyne and V. 1027. 11. R. 2004. Mandal. 11. 521. Regioselective Synthesis of a Stereodefined Heterocyclic Push-Pull Alkene: 1H NMR Studies and Two-Dimensional TLC Illustrating Z/E Isomerization J. 866. The Unambiguous Specification of the Steric Course of Asymmetric Synthesis. Description of Steric Relationships Across Single Bonds. J. Experientia 1960. V. W. Ed. D. Hassel. Ingold and V. 654. Popp. 1966. B. Marija Baranac. 16. Chem. Angew. 385. J. 1978. Prelog. 13. Angew. 15. Int. Stereo-differentiating reactions. 21. Basic Principles of the CIP-system and Proposals for a Revision. Y. Rade Markovi}. C. Prelog.IUPAC Reccomendations 1994. Chem. the nature of asymetric reactions. 16. Cahn. Angew.

pravila i pojmova 207 .Re~nik stereohemijskih principa.

pravila i pojmova 208 .Re~nik stereohemijskih principa.

Re~nik stereohemijskih principa. pravila i pojmova 209 .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful