Matematički fakultet Beograd

HARMONIJA I MATEMATIKA U MUZICI

Milica Živanović ml03007
Sardžaj
Dijalektika ...................................................................................................... Alikvotni tonovi .............................................................................................. Harmonija i spirala ........................................................................................ Alikvotni tonovi i harmonijska četvorka tačaka ......................................... 4 4 7 9

Logaritamska spirala ..................................................................................... 11 Logaritamska spirala i zlatni presek ........................................................... 13

Logaritamska spirala i Zenonovi paradoksi ……………………………... 17 Zaključak ........................................................................................................ 19 Imenik ............................................................................................................. 21 Literatura ........................................................................................................ 29

2

“Bliznakinje načela krsta, oplođene čistim ukrštanjem, simetrija i armonija su uspele da začnu vaselenu i da je rode, razviju i nasele večnim životom.” Laza Kostić

3

sokratska ispitivanja. U zvuku svakog tona sadržani su i njegovi tzv. osnovnom tonu. kaže da o muzici “može govoriti samo sa čovekom koji je shvatio sužtinu sveta”. s jedne strane. čije se frekvencije odnose prema tonu u kojem se pojavljuju. kao 1:2:3:4:5:6:7:8:9 itd. do određene granične frekvencije. Platon govori o uzdizanju i osvešćavanju duše na putu saznanja. pod rečju dijalektika podrazumeva učešće ljubavi jer “ni do čega vrednog se ne može stići bez tog zanosa”. a sve ostalo je delo ljudskih ruku. menja i kreće. da bi dospeo do onog najvišeg (“do uvida u vrhunsko dobro. Osnovni princip dijalektike glasi da se sve što zapažamo u prirodi i društvu. ide preko proučavanja i razumevanja matematičkih oblika i relacija. koje je dobro po sebi. alles andere ist Menschenwerk”. (“Cele brojeve je stvorio dragi Bog. podrazumeva veštinu dolaženja do pojmnovnog saznanja. Platon. počinje od najnižeg stepena saznanja (od onoga što pokazuju čula). On kaže da je taj put ulazni. razvija. a ne po nečemu drugom”). od iskona prkosi osnovnom principu dijalektike. No. Alikvotni tonovi Poznato je da svaki muzički ton predstavlja složenu zvučnu pojavu. I zaista.”) S druge strane. a s druge strane.Veliki matematičar Leopold Kroneker je 1886. Tu reč je sam Platon skovao kao ime za filozofsku istraživačku aktivnost. ove dve izjave između kojih je razmak od 2200 godina su dovedene u vezu! Dijalektika Dijalektika kao metoda pobijanja ili dokazivanja bila je poznata i pre Platona.5 Flauta 4 Violina 8 Truba 9 Triangl 16 4 . Neposredni uzor za konstrukciju Platonove dijalektike bili su sokratski razgovori. sasvim je sigurno da niko pre njega nije poznavao reč dijalektika. čini se. a s druge strane objašnjava reči Leopolda Kronekera. godine na Kongrsu u Berlinu rekao: “Die Ganzen Zahlen hat der liebe Gott gemacht. progresivan. tj. Međutim. oko nas i u nama. kineski filozof Li Pu Ve iz III veka pre Hrista. Ova granica kod nekih instrumenata iznosi: Instrument Granična frekvencija (kHz) Horna 1. obratićemo posebnu pažnju na jednu prirodnu pojavu koja. alikvotni tonovi (parcijalni tonovi ili harmonici).

1/4. umesto čvrsto pritisnuti. Na osnovu ovoga je izveden zaključak da i molski tonalitet ima u jednom akustičnom zakonu svoju prirodnu podlogu. 6. kojima je utvrđeno njihovo postojanje. a sami brojevi tačno označavaju deo žice koja treperi prilikom proizvođenja odgovarajućeg tona. Zatim. to je zvuk instrumenta oštriji. na primer u tonu A.Tako su. Prvo. Dovoljno je na odredjenom mestu žicu samo lagano dotaći. Takođe. odnosno boju glavnog. Nemački muzikolig Hugo Riman postavio je hipotezu o postojanju niza alikvotnih tonova sa suprotnim kretanjem intervala – odozgo naniže. što predstavlja tzv. 2. 9… i to upravo onaj kojeg nam je po rečima Kronekera podario dragi Bog. čija je frekvencija 110Hz. u osnovi svakog tona ležao i leži niz prirodnih brojeva 1. Rimanovu hipotezu. što je granična frekvencija niža) to je zvuk instrumenta “mekši” i obratno – što je alikvotnih tonova više. peti i šesti ton donjeg alikvotong niza obrazuju molski trozvuk. Fizičko postojanje donjeg alikvotnog niza nije eksperimentalno utvrđeno. svaki član ovog niza predstavlja harmonijsku sredinu dva susedna člana koja se izračunava po formuli: H(a. peti i šesti alikvotni ton daju tonove durskog trozvuka. a mogu se registovati i tzv. 1/2. sadržani sledeći alikvotni tonovi: Osnovni ton Alikvotni tonovi (Hz) 110 Hz 220 330 440 550 660 770 880 990 1100 1210 1320 1430 Približan ton a e1 a1 cis2 e2 g2 a2 h2 cis3 dis3 e3 f3 A u tonu C su sadržani naredni alikvoti: Alikvotne tonove ne razabiramo sluhom kao samostalne tonove. flažoleti. Zaključimo. ali prema Rimanu i četvrti. 4. Na nekim instrumentima se. 8. može postići da pojedini alikvoti zazvuče izdvojeno. da je još od najdavnijih vremena. harmonijski niz 1. Četvrti. nego samo kao prizvuk. 3. 5. b) = 2ab a +b 5 . ovi tonovi u akustici često nose naziv harmonici. dakle. naročitim postupkom u sviranju. osnovnog tona. Njihove recipročne vrednosti obrazuju tzv. 1/5… za čiji naziv postoji više razloga. bilo na nekom od prvobitnih muzičkih instrumena. što je manji broj alikvotnih tonova (tj. od kada je čovek proizvodio muziku bilo svojim glasom. 7. kao što je već pomenuto. 1/3. kao tzv. Helmholcovim rezonatorima. pa je na osnovu toga proistekla teorija nekih estetičara o prirodnoj osnovi durskog tonaliteta. usled čega nastaje specifična boja tona Slika ili dijagram odnosa tih tonova zove se zvučni spektar.

Pri tome treba imati u vidu da su još stari pitagorejci. 5. a posebno Arhita.. izjednačavanja i tempiranja muzičkih skala i tačnog određivanja položaja svakog tona u njima. možda najvažnija. Veber-Fehnerov zakon je doživeo mnoge polemike i osporavanja. matematičari.. čiji je količnik 2. . Posmatrajmo sada uporedo dva pomenuta. teoretičari muzike i graditelji muzičkih instrumenata proučavali su problem tonskog uređivanja. Osnovni psihofizički zakon prema Fehneru ima oblik S = k * logR gde je S jačina oseta (ili kako neki više vole intenzitet senzacije). 2 5 . Ali i svaki novonastali ton ima tu istu reproduktivnu moć. Oktavni brojevi predstavljaju podražaje u obliku frekvencija. Vidimo da se članovi drugog niza dobijaju logaritmovanjem prvog za osnovu 2. oktava je za sve harmoničare najvažniji interval u muzici i najsavršeniji. na prirodnim zakonima zasnovana niza. Oktava je fundamentalnan muzički interval koji “kao nijedan drugi tonski korak. ali u oktavnom prostoru je dobio svoju najveću potvrdu. k je konstanta karakteristična za određeni modalitet. akustičari. 2 3 . Koračanje duž niza oktava osećamo kao ravnomerno penjanje ili spuštanje. što nas vodi do Veber-Fehnerovog zakona. jedni sa drugima. oktavni prostor. tako da se u ovom slučaju pomenuti zakon ostvaruje. po pravilu geometrijske progresije. koristili aritmetičku i harmonijsku sredinu za podelu oktave na sve manje i manje intervale i tako dobili više različitih dijatonskih skala. 4. tj. oba tona u čoveku pobuđuju “kvalitativno isti subjektivni doživljaj”. Zapravo.. čitav jedan neograničen niz oktava ili tzv. jer su intuitivno osećali da se ona nalazi u “temeljima postanka sveta”. i R je intenzitet stimulacije tj. S jedne strane. Fehnerov zakon glasi da “jačina oseta jeste proporcionalna logaritmu odgovarajućeg podražaja”. 6. 2 2 . u nama izaziva isti kvalitet oseta”. a s druge strane. njihove frekvencije se odnose kao 1:2:4:8:16…. Ali i bez toga. Pre svega. Bitno je spomenuti da Gustav Teodor Fehner (1801-1887) jeste čovek koji je težio jednoj sveobuhvatnoj psihološkoj slici sveta – “sveta u kome se duhovni i materijalni procesi od početka razvijaju uporedo i zajedno. Svaki ton je u stanju da iz sebe izvede. U nizu alikvotnih tonova poseban i izuzetan značaj zauzimaju oktave. obrazuju geometrijsku progresiju. To opet znači da “eksponencijalnom rastu veličine podražaja odgovara linerani rast veličine oseta”. 3. podražaja. Kažu da iz njegovih dela govori “jedno istinsko 6 . a prirodni brojevi odgovaraju “subjektivno doživljenim tonskim visinama”.. osnovni ton i njegova oktava nisu identični. i to: oktavni niz: 2 1 . 2 4 . 2. ali teško da se iko usudio da dirne u svetinju oktave. od vremena pitagorejaca do današnjih dana. Dakle. isto kao i fizičko i psihičko u njegovoj psihofizici”. 2 6 . niz prirodnih brojeva: 1. . Recipročna funkcija (hiperbola) y = k/x ima svoju podlogu u prirodnom zakonu. drugi niz je niz logaritama prvog. da je kod žice muzičkog instrumenta broj oscilacija obrnuto proporcionalan dužini dela žice koji treperi. Prvi od njih raste eksponencijalno. a drugi linearno. Tokom mnogih vekova.

objektivnog i subjektivnog. odnosno oktavni podniz. A složićemo se svi da je ovo u izvesnom smislu i jedna od preokupacija harmonije. u kome Bog i priroda. fascinirao je sve prave istraživače nauke o harmoniji. umetnosti i nauke. i rastavi Bog svetlost od sl. 7 . vera i nauka stoje u tesnoj međusobnoj povezanosti”. a zatim je to dovedeno u vezu sa biblijskom Knjigom postanja. a time i mnoštva tonova u njihovoj organskoj uređenosti. Prvi akt stvaranja je polarizacija u svetlost i tamu koja istovremeno vodi ka cikličkom fenomenu dana i noći. dobija se istinski ljudski kvalitet. tek na ovom stepenu kroz polarizaciju na čoveka i ženu. duh i materija. koji su u njemu doživljavali jedan od osnovnih “prafenomena univerzuma” i otkrivali različita i višeslojna značenja. I vide Bog svetlost da je dobra. Harmonija i spirala Niz alikvotnih tonova. Pojavljuju se dur i mol – muško i žensko. Stoga se smatra da je logaritamska funkcija matematički izraz povezanosti fizičkog i psihičkog. “I reče Bog: neka bude svetlost. a jedina polazna tačka je osnovni ton – jedno – duh Božji koji sve obuhvata. i ova igra uz pomoć logaritamske funkcije može po volji da se produži. Istovremeno sa njom nastala je i mogućnost formiranja kvintnog kruga. Vratimo se sada na harmonijski niz koji predstavlja alikvotne tonove. odnosno harmonijski niz.jedinstvo religije. i duh Božji dizaše se nad vodom. kao i da je njegova glavna preokupacija bila “naći most između srca i razuma”. Kvinta se kroz broj 5 dalje polarizuje u veliku i malu tercu. Trojka polarizuje oktavu na kvintu i kvartu. 2) pri čemu svaka oktava označava jedan nov ciklus. “Broj 1 ukazuje da tonski prostor još nije u sebi struktuiran već haotičan. Dok je u prvom ciklusu stvaranja čovek još bio androgeno biće. Iz ovog niza možemo izdvojiti geometrijski podniz. odnosno kako Biblija kaže: “Beše tama nad bezdanom. Njegovim logaritmovanjem ponovo se dobija harmonijski niz. a kvinta simbolizuje prvog čoveka Adama.” Broj 2 u tonskom prostoru izaziva prvu polarizaciju koja istovremeno vodi ka cikličkoj oktavnoj strukturi.2 tame. Sedmi alikvotni ton sa prethodnim obrazuje septakord koji se doživljava kao pitanje kojim se stvoreni čovek obraća stvaraocu. Pitanje se postavlja o kušanju sa drveta saznanja i obećanju zmije da će čovek postati kao Bog. I bi svetlost. Poznati nemački harmoničar Peter Nojbeker spontano je i intuitivno alikvotni niz predstavio u obliku jedne spirale (sl.” Broj 3 se pojavljuje u drugom ciklusu kao prvo novo biće u obliku kvinte.

sl.3 sl. U svojoj knjizi O spiralama. a sa brojem 9 počinje napredovanje i izgradnja tonske skale iz manjih elemenata. Posle broja 8 čovek mora da napusti rajski prostor i započne tegoban zemaljski život koji se u Bibliji opisuje rečima “Sa znojem lica svojega ješćeš hleb”. Spomenimo da i gramofonska igla krećući se po ploči opisuje putanju koja tačno predstavlja Arhimedovu spiralu. pre nove ere). on definiše krivu koju mi danas nazivamo Arhimedova spirala kao “liniju opisanu tačkom koja se jednoliko kreće po pravoj. živoj i organskoj vezi sa nizom alikvotnih tonova. Postoje. Hiperboličku spiralu definišemo jednačinom ρ = a/θ. 3). Uobičajeno je da se njihov redosled obeležava rednim brojevima (prvi. 5a. niti je precizirao o kom obliku spirale je reč. 4a.” Peter Nojbeker nije dao nikakvo matematičko izvođenje. treći…) odozdo naviše. gde konstanta a predstavlja faktor proporcionalnosti. hiperbolička i logaritamska). Jednačine svih ovih spirala izražavaju se u tzv. ali pored toga imaju i mnoga druga značenja i ispoljavanja. kao i da se odgovarajuća linija zavija kod pola i asimptotski mu se približava. Na slici 4 imamo spiralu nacrtanu za dva suprotna smera obrtanja pokretne prave. Ako uzmemo da se početni položaj obrtne prave nalazi na polarnoj osi i da je početni položaj pokretne tačke u polu polarnog koordinatnog sistema. koja se pak sa svoje strane jednoliko obrće oko jedne stalne tačke”. 6a… I to su tačno one brojne vrednosti i apscise tačaka u kojima spirala seče polarnu osu. Jedan od najvećih matematičara i naučnika helenističke epohe i celokupnog starog sveta bio je Arhimed (287 – 212. ordinata ove krive je određena sa y = ρ·sinθ. I sva tri su u neposrednoj. pa imamo 8 . gde je ρ poteg ili rastojanje neke tačke od koordinatnog početka ili pola. tada jednačina spirale ima oblik ρ = aθ. Ako je frekvencija osnovnog tona a. drugi.4 Ova kriva u muzičkom smislu predstavlja krivu frekvencija alikvotnih tonova. Primetimo da se poteg ρ neograničeno smanjuje kada ugao θ neograničeno raste. tri glavna tipa spirala (Arhimedova. a θ ugao između potega ρ i polarne (horizontalne) ose (sl. polarnim koordinatama ρ i θ. 3a.Sa brojem 8 zatvara se još jedan oktavni ciklus. tada će frekvencije alikvotnih tonova dalje biti 2a. S druge strane.

1] možemo da posmatramo kao dužinu žice muzičkog instrumenta.. Svaki alikvotni ton predstavlja harmonijsku sredinu dva susedna alikvotna tona. 9 . 1/3. 1/5. To znači da jedinični interval [0. Alikvotni tonovi i harmonijska četvorka tačaka Pokušajmo da dovedemo alikvotne tonove iliti harmonike u vezu sa tzv. pa će sl.5 spirala prolaziti tačno kroz one tačke na žici u kojima se stvaraju alikvotni tonovi. mogu da predstavljaju harmonijsku četvorku tačaka. 〈1 θ Spirala se odavde nalazi ispod prave y = a i asimptotski joj se približava (videti sl. Poznato je da 4 tačke A. 1/6. na šta nas sam termin “harmonijski” navodi. 5).. harmonijskom četvorkom tačaka. 1/4. Ova kriva u muzičkom smislu upravo predstavlja krivu samih alikvotnih tonova. B. C i D jedne prave linije obrazuju harmonijsku četvorku tačaka ako tačka C deli odsečak AB iznutra u istom odnosu u kome ga tačka D deli spolja: A C : C B = A : B D D (1) Pitanje je da li bilo koja 4 alikvotna tona na žici muzičkog instrumenta prikazana kao tačke na brojnoj osi. 1/2. jer je θ =1 Ovu spiralu pominje i Isak Njutn u prvoj knjizi svojih Principia pri razmatranju zakona gravitacije i mogućeg obilaska planeta oko Sunca.y = ρ·sinθ = a ⋅ s iθ n 〈a θ lim sin θ θ →0 jer je s i θn . Ukoliko izaberemo a = 2π dobićemo presečne tačke sa polarnom osom 1.

gde je α proizvoljan prirodan broj. b i c su za sada nepoznati prirodni brojevi uz uslov a < b < c. αb. 12 poznata kao Harmonia perfecta koja odgovara tonovima c. Dvostruka proporcija (1) svodi se na  n + a −1 n −1   n + b −1 n + a −1   n + c −1 n −1   n + c −1 n + b −1  − − − −  : = :  (2) n   n +b n+a   n+c n   n+c n +b   n+a Posle kraćeg računanja. u matematici se pod Diofantovom jednačinom podrazumeva svaka algebarska jednačina sa celim koeficijentima. c = 6 Za n = 2 dobijamo alikvotne tonove 1/2. drugu oktavu. prvu oktavu. 9. što znači da je svejedno od kog alikvotnog tona ćemo početi formiranje harmonijskih četvorki. c’ može se smatrati osnovnom harmonijskom četvorkom u okviru oktave. itd. αc). drugu oktavu. tj. 7/8. Diofantovu jednačinu sa tri nepoznate veličine a. c uz uslov 0<a<b<c. a a.Označimo apscise ovih tačaka sa n −1 n + a −1 n + b −1 n + c −1 . 5/6. i n n +a n +b n +c pri čemu n označava redosled alikvotnog tona od koga počinjemo formiranje četvorke. Postoje još dve harmonijske četvorke u okviru kvinte: 10 . g. 15/16. b. 8. 2) a = 3. 3/4. Vidimo da problem ima beskonačno mnogo rešenja. . tj. kvintu i četvrtu oktavu. 3/4. pitagorejska četvorka 6. c) kao rešenje generiše još beskonačno mnogo rešenja oblika (αa. Neposrednim računanjem dolazimo do prvih nekoliko rešenja: 1) a = 2. Veza između alikvotnih tonova i harmonijskih četvorki mnogo se jasnije uočava ako se tonovi izraze preko svojih frekvencija. Ovu relaciju posmatrajmo sada kao jednu tzv. Inače. Tako. veliku tercu i treću oktavu. relacija (2) svodi se na relaciju a · (c-b) = (b-a) · c (3) Primetimo da se u relaciji (3) više ne pojavljuje n. na primer. b = 4. f. b. c = 6 Za n = 1 dobijamo alikvotne tonove 0. 4/5. osnovni ton. b = 3. čija se rešenja traže u skupu celih brojeva. jer svaka uređena trojka (a.

Jednačina ρ = e aθ za a = 0 prelazi u ρ = e 0 = 1. θ 1 . tj. 4θ 4 … onda odgovarajuće vrednosti potega čine geometrijsku progresiju: 1. određenoj jednačinom ρ = e aθ (a ≠0). ρ 2 . Krug i nije ništa drugo nego logaritamska spirala sa brzinom rasta 0.7 sl. svaka prava koja prolazi kroz pol. 2θ 2 . ρ 3 . 6 prikazan je grafik ove krive za a > 0 i a < 0.c 1/1 e 5/4 f 4/3 g 3/2 f 4/3 g 3/2 as 8/5 c’ 2/1 kao i dve u okviru kvarte: c 1/1 es 6/5 e 5/4 f 4/3 g 3/2 as 8/5 a 5/3 c’ 2/1 Logaritamska spirala Poznati švajcarski matematičar Jakob Bernuli (1654-1705) proučavao je veći broj krivih linija čije se jednačine izražavaju u polarni koordinatama. sl. a najveću pažnju pritom posvetio je logaritamskoj spirali. seče spiralu pod istim uglom (videti sl. ρ 4 … Na sl. Ako polarni ugao θ uzima vrednosti koje obrazuju aritmetičku progresiju 0. Pre svega. Ova osobina ukazuje na bliskost spirale i kruga kod koga je presečni ugao 90º. ρ. u jednačinu jediničnog kruga u polarnim koordinatama. 7).8 . 3θ 3 .6 Postoji veliki broj zanimljivih osobina ove krive koje su fascinirale Brnulija. 11 sl.

Osobinu da ravnomernom prirastu ugla odgovara eksponencijalni prirast potega uočen je i kod ljušture amonita (sl. Thompson (1860-1948) razmatrao je u svom delu O rastu i obliku ulogu logaritamske spirale kao pokretačkog oblika rasta prirodnih formi kao što su: školjke. Primenom raznih geometrijskih transformacija. Zbog svog dopadljivog oblika javljala se još od vremena antike kao omiljeni dekorativni motiv. otkrio je 1645. tj. a s druge stane.” Bernuli je izrazio želju da se logaritamska spirala sa natpisom Eadem mutate resurgo (preobražena vraćam se opet ista) stavi na njegov grob. Jakob Bernuli je otkrio da je logaritamska spirala sama sebi sopstvena evoluta. spirala ostaje invarijantna. može se smatrati simbolom snage. verovatno zbog neznanja. Sigurno je da nijedna druga kriva za naučnike. umetnike i filozofe prirode nije imala veću privlačnu snagu od logaritamske spirale. uočavana je na neočekivanim mestima u prirodi. rogovi. ali i simbolom ljudskog tela koje posle svih svojih promena. nizovi zuba ili suncokret (cl. istrajnosti i nepromenljivosti kod protivurečnih i konfliktnih stanja i prilika. odnosno odeđivanje dužine luka jedne nealgebarske krive. Tome se mogu još 12 . reflektujemo ili podelimo. čak i posle smrti vaskrsava u svome pravom i savršenom obličju. 8). 9). evoluta je nova kriva koja se znatno razlikuje od polazne krive koja je generiše. Želja mu je u neku ruku ispunjena. evoluta je geometrijsko mesto svih centara krivine koje se dobija pri kretanju duž prvobitne krive. 10). Sve ovo. evolutu. ali se umesto logaritamske.9 Engleski filozof prirode D’Arcy W. učinile su da Jakob Bernuli svoju omiljenu krivu nazove Spira mirabilis i napiše: “Uvek se rađa sama iz sebe i sama sebi slična. Najčešće. uvek ista ako je uvijemo ili odvijemo. Ovaj rezultat predstavlja prvu poznatu rektifikaciju. godine da je dužina ove putanje konačna i jednaka dužini odsečka tangente iz tačke P do preseka sa y-osom (sl. našla Arhimedova spirala. Za neku datu krivu. sl.Ako pođemo od bilo koje tačke P na spirali ka njenoj unutršnjosti. nepromenjena. Ipak. Evangelista Toričeli (16081647). treba izvesti beskonačno mnogo obrtaja u cilju dostizanja pola. kao i neke druge osobine. primenom inverzije spirala ρ = e aθ prelazi u ogledalno simetričnu spiralu ρ = e −aθ . Međutim. Interesantno je i njeno ponašanje u odnosu na tzv. učenik Galileja. Na primer.

Prvo spomenimo da odnos o kome Euklid govori ima i svoju brojnu vrednost. Kasnije.12 Moguće je uspostaviti vezu između zlanog preseka i logaritamske spirale. Ali možemo reći i da su Elementi kapitalno delo celokupnoga staroga sveta. obeležimo je sa τ= 1+ 5 = 1. a kasnije su joj pripisivani i nazivi poput “božanstvena proporcija” “neprekidna proporcija”. 2 Neki umetnici su smatrali da najsavršenije mere i proporcije od svih pravougaonika ima tzv. Ovo razlaganje Euklid naziva “podelom u srednjoj i krajnjoj razmeri”. Nacrta se kvadrat ABCD na AB. Euklid kaže: “Neka je AB data duž. 6180339887.10 99999 99999 999 9 Logaritamska spirala i zlatni presek sl. godine stare ere.. koji ima važnu ulogu u arhitekturi. produži se CA do H. U svojoj drugoj knjizi Elemenata. nacrta se kvadrat HG na AH. Navedimo samo ideju za konstrukciju zlatnog preseka.pridodati i spiralne galaksije (sl. o kome se vrlo malo zna. da bi se danas ustalio naziv “zlatni presek”.” sl. 11).11 Spomenućemo sada još jednog izuzetno značajnog matematičara stare ere Euklida. i prepolovi se AC tačkom E. povuče se BE. Tvrdim da je AB podeljeno tačkom G tako da je pravougaonik obuhvaćen dužima AB i BG jednak kvadratu na AG.. 12). osim da je živeo u vreme prvog Ptolemaja. u VI knjizi pod definicijom 3 Euklid piše da “cela duž stoji prema većem delu kao veći prema manjem”. i odmeri se EH jednako BE. Treba AB podeliti tako da pravougaonik obuhvaćen celom duži i jednim odsečkom bude jednak kvadratu na drugom odsečku. Euklid deli datu duž “tako da pravougaonik obuhvaćen celom duži i jednim odsečkom bude jednak kvadratu na drugom odsečku”(sl. u jedanaestom stavu. Njegovo najveće delo jesu Elementi napisani oko 300. “zlatni pravougaonik”. sl. i produži se FG do K. 13 .

Na isti način. 14). C. Kako je OC : OH = τ : CA i CA : AH = τ . ove četiri prave razlažu ravan na osam međusobno podudarnih uglova i sadže sva temena svih zlatnih pravougaonika u ovom nizu (sl. a duž MN pravougaonik GBLF na kvadrat MNFL i zlatni pravougaonik GBMN. ovaj pravougaonik možemo nazvati zlatnim. itd. Kako je BLFG pravougaonik homotetičan pravougaoniku DLHC. Odnos veće ivice ovog pravougaonika prema manjoj je τ pa. teme G pripada dijagonali CL. stoga.“Tačkama H. OF je bisektrisa ugla HOL pa su prave DF i AM međusobno upravne isto kao i prave CL i HB te. Slično. D pridružujemo tačku L takvu da je HCDL pravougaonik. teme N zlatnog pravougaonika GBMN pripada dijagonali HB njemu sličnog pravougaonika ABLH.13 Ovi pravougaonici opisuju jednu logaritamsku spiralu zadatu jednačinom ρ = a ϕ. Ova spirala seče ivice zlatnog pravougaonika pod veoma malim uglom tako da se može aproksimirati unijom četvrtina krugova upisanih u kvadrate koji pripadaju zlatnim pravougaonicima. stoga.” Stoga se ova spirala naziva još i zlatnom. a slika pravougaonika MNGB pravougaonika FGBL itd. pa će i odgovarajuće prave DF i AM u ovoj dilativnoj rotaciji da sadraže središte O. DLHC će biti slika zlatnog pravougaonika ABLH u dilativnoj rotaciji za prav ugao. stoga. duž GF razlaže ABLH na kvadrat AGFH i zlatni pravougaonik GBLF. sa koeficijentom τ . gde je a = τ 2 / π . 14 . sl. Štaviše. te će prave CL i HB biti međusobno upavne. U istoj dilativnoj rotaciji slika pravougaonika FGBL biće ABLH. i on zlatni pravougaonik. 13). OA je bisektrisa ugla COH. Središte ove dilativne rotacije biće presek O dijagonala CL i HB. Slično. Duž AB razlaže zlatni pravougaonik HCDL na kvadrat ABCD i pravougaonk ABLH kojem je odnos veće ivice prema manjoj takođe τ pa je. i pojavljuje se u mnogim dekorativnim mustrama (sl.

Ona seče polarnu osu redom u tačkama 1. Na slici 15 prikazana je jedna mustra proizašla iz pomenutog problema četiri bube. ova čudesna spirala svakako ima najsnažnije izraženo muzičko značenje. Najzad. osim svih navedenih.15 odgovaraju uzastopnim oktavama (sl. 1/8. Polazeći od toga da je kvinta treći ton u alikvotnom nizu. Ako izaberemo da je a = ln 2 .Zamislimo sada četiri bube koje se nalaze u uglovima jednog kvadrata. pri čemu tačka 1 označava početak žice. Može se pokazati da njihovi putevi predstavljaju podudarne logaritamske spirale koje konvergiraju prema centru. šestom. tj. dvanaestom alikvotnom tonu itd.14 susedu udesno. ln 2 15 . dobićemo jedan specijalan oblik 360 ° ln 2 logaritamske spirale ρ = e 360 °θ koju ćemo sl. to nije sve. 2. 4. 16). 8… koje sl. Idući po spirali ka unutra dobijamo preseke sa polarnom osom u tačkama 1/2. 6. U jednom trenutku svaka buba kreće prema svomsl. kvintni zrak seče spiralu u tačkama 3. 1/16… koje tačno odgovaraju uzastopnim oktavama na žici. 12… koje dakle odgovaraju trećem.1] može da se zamisli kao žica muzičkog instrumenta. To dalje znači da interval [0. iz jednačine ρ = e 360 °θ = 3 logaritmovanjem se dobija rešenje θ = 210º. Odgovarajući krak ugla. Međutim.16 zvati oktavna ili Nojbekerova spirala. koje ćemo nazvati kvintni ugao. 1/4.

tercni i septimni zrak ne mogu biti međusobno normalni. dovoljno je da spiralu okrećemo dotle dok se osnovni ton nove lestvice ne poklopi sa 16 . 1. Smenjivanje niza tonova lestvice ima svoju aritmetičku sliku u logaritmima. Dovoljno je pun ugao od 360º podeliti na 12 jednakih delova od po 30º i svakom zraku dati značenje po jednog tona iz lestvice (sl. godine. Iz jednačine ρ = e 360 °θ = 5 dobija se tercin ugao θ ≈ 116º. 116 º i 291 º u odnosu na polarnu osu. 2. treba zadržati pažnju na problemu temperovanja tonskih skala. C-dur lestvicu transponujemo u bilo koju drugu. 14.Peti ton u alikvotnom nizu je jedna terca. 28 itd. 3. Ovaj problem je rešio halberštatski orguljaš i teoretičar muzike Andreas Verkmajster 1691. na primer. već moraju zahvatati tačno određene uglove od 0º. Da bi se uočilo još jedno važno muzičko značenje ove čudesne spirale. kvintni. Slično se dobija i septimni ugao θ ≈ 291º i odgovarajući tonovi 7. Na taj način utvrđeno je da prvobitna Nojbekerova ideja mora biti donekle modifikovana i da oktavni. Formiranje logaritamskih tablica i sukcesivno izračunavanje logaritama ima isto značenje kao i ravnomerno temperovanje jednog muzičkog instrumenta. a logaritmi su eksponenti 0. a na tercinom zraku peti. da bi se njegova spirala tačno uklopila u univerzalnu Spira mirabilis. … 12. Kroz istorijski razvoj muzike. a da se pri tome ne pojavljuju falševi u melodiji. Unutar jedne oktave umetnuto je 12 tonova tako da je količnik broja oscilacija dva bilo koja susedna tona isti i iznosi q= Tako dobijamo sledeći brojni niz: 12 ln 2 2 c 1 cis 12 d 6 dis 4 e 3 f 12 fis 2 12 g 27 3 dis 22 4 a 23 6 ais 25 12 h 211 c’ 2 2 2 2 2 25 Ali ovaj niz zapravo predstavlja jedan logaritamski sistem sa osnovom 12 2 . deseti i dvanaesti alikvotni ton. stvaranje temperovanih sistema nametnulo se zbog toga što se prirodni tonovi ne mogu uvek upotrebiti u muzici. Johan Sebastijan Bah je svoje instrumente naštimovao na jedan nov način i zatim napisao svojih čuvenih 48 preludijuma i fuga za Dobro temperovani klavir i time na delu pokazao da na ravnomerno temperovanom instrumentu mogu da se izvode sve tonske skale i rodovi. 17). Ako sada želimo da. Na taj način ova naša spirala postaje i spirala temperovanog tonskog sistema. 210 º.

zapisan na Apolonovom hramu sa Pitijinim proročištem u Delfima. tj. Strela i Stadion. širi i otvara ka spoljnjem svetu. Ta njena dvostruka usmerenost ka zvezdanom nebu nad nama i moralnom zakonu u nama. Iz iskona dolazi i nestaje u beskrajnim daljinama. Zenonova kritika bila je uperena protiv takvih predstava i njegova četiri paradoksa izazvala su takvo uzbuđenje koje se. povlači u svoju najdublju unutrašnjost da bi izvršio svoj osnovni zadatak “Upoznaj samoga sebe”. predstavljala je i dva objekta najvećeg divljenja za Imanuela Kanta. tačnije oko 2450 godina unazad. Dihotomija. Svi preostali tonovi doći će svaki na svoje mesto i svi brojni i tonski odnosi ostaće sačuvani. ali kornjača će se za to vreme pomeriti u tačku P 2 itd. on mora najpre da pređe tačku P iz koje je kornjača počela kretanje. što znači da kretanje nikada ne može početi. jedva da je zapamćeno ime nekog 17 . Na taj način spirala kao “oličenje harmonije uzdiže se do univerzalnog simbola nastajanja. Ti paradoksi su nam poznati zahvaljujući Aristotelu. Ahil ne može da stigne kornjaču dok ne stigne u tačku P 1 . trošeći svoje najbolje umne snage i tražeći grešku u njegovom rasuđivanju. učenika Parmenida. ” Već vekovima stotine filozofa. do B 1 . ni do danas nije potpuno smirilo. matematičara i drugih “mislećih” ljudi obračunava se sa Zenonom. Obratimo pažnju na prva dva paradoksa. Kada Ahil stigne u tačku P. Ahil: “Ahil i kornjača kreću se istim putem u istom smeru.polarnom osom. U formulacijama ovih paradoksa naglašene su protivrečnosti u shvatanjima kretanja i vremena. Pri tome je predmet napada njčešće podela konačnog intervala na beskonačan broj delova. sl. prošlosti i budućnosti”. za sve ovo vreme. Prema tome. ali se nije nastojalo da se one otklone.” Dihotomija: “Pretpostavimo da ja hoću da pređem od tačke A do tačke B po nekom putu. Ona je simbol dvojstva u čoveku. koji se. koje se nalazi na sredini puta između A i B 1 i tako do beskonačnosti. Međutim. korjača će se pomeriti u tačku P 1 . i to pod nazivima Ahil. s jedne strane. ali da bi je stigao. a s druge. takoreći. Ahil je brži od kornjače. Ahil nikada ne može da stigne kornjaču. da bih stigao u B 1 moram najpre da stignem u B 2 .17 Logaritamska spirala i Zenonovi paradoksi Vratimo se opet u stari vek. Zenonovi paradoksi su došli u protivrečnost sa nekim starim i intuitivnim predstavama beskonačno malih i beskonačno velikih veličina. u vreme antičkog filozofa Zenona Helenskog. trajanja. Da bih stigao u B treba najpre da pređem polovinu puta.

Matematičkom laiku i tvrđenje Lobačevskog. da je frekvencija tona obrnuto proporcionalna dužini žice. 1/16 dužine itd. manjom ili većom brzinom. Videli smo da interval [0. na primer “sviranjem skala na žici violine ili nekog drugog gudačkog instrumenta i prelaženje oktave za oktavom. u toj tački možemo zamisliti kornjaču koja se smeši i čeka svoga Ahila. Sada bi neko mogao konstatovati – “zašto se uopšte zamajavamo ovom neugodnom spiralom. “tamo gde violina kao da je urasla u telo umetnika koji je oživljava”. da je kroz tačku van prave moguće konstruisati dve i više prava paralelnih datoj. smanjivaće rastojanje na 1/2. A idući po tom odsečku. krećući se u smislu muzike. pa se u krajnjoj tački ona beskonačno uvećava. a njegovo ime nikako da izbledi. krećući se prstima po žici naviše i naniže i prelazeći oktavu za oktavom. 18 . i da li postoji neka realna situacija i neki prostor u kome njegov model funkcioniše. tj. Ahil će svakako stići kornjaču!?” Nevolja je u tome što logaritamska spirala nije samo matematička kriva. a kornjača iz 1/2 na polarnoj osi. Zamislimo da Ahil juri kornjaču po logaritamskoj spirali. kada se ona može ispraviti.1] označava žicu muzičkog instrumenta. a njih ima beskonačno mnogo. A iz tačke koja je nedostižna ne može se ni početi kretanje. dva puta većom brzinom i da je krenuo iz tačke 1. kornjača će biti u tački 1/4 i čini se da se sve dešava onako kako je Zenon opisao. 1/8. što objašnjava i drugi paradoks o dihotomiji. ali nikada ne može dostići kraj žice. geometriju Lobačevskog treba shvatiti veoma ozbiljno. onda kretanje u muzici možemo opisati. Za žicu muzičkog instrumenta važi objektivan fizičko-akustički zakon ƒ = K/l.od njegovih kritičara. 1/4. bilo naviše ili naniže”.. Kada Ahil stigne u tačku 1/2. kao konac zategnuti i pokazati da je njena dužina konačna i tačno jednaka odgovarajućem odsečku tangente do preseka sa osom. a znalo se da se ton oktave proizvodi tačno na polovini dužine žice i da nizu oktava odgovara niz polovljenja. Ako svakodnevno kretanje shvatimo kao koračanje i prelaženje rastojanja. Međutim. Postavlja se pitanje da li je Zenon možda bio u pravu. pogotovu kada se zna da postoji Poenkareov model u kome ova geometrija savršeno funkcioniše. svirajući niz tonova muzičke skale i prelazeći oktavu za oktavom naviše. A na kraju žice. U Zenonovo vreme su postojali žičani instrumenti i tonske skale. jer spirala obrazuje beskonačno mnogo obrta idući ka svom fokusu. može izgledati netačno i apsurdno. Dok Ahil. jer na putu treba da savlada sve moguće oktave. mada je “svako može videti okom i dotaći prstima”. već ima i mnoga druga značenja i kvalitete koje smo imali priliku da dotaknemo. Već vekovima mnogobrojni virtuozi proizvode muziku sastavljenu od ulaznih i silaznih melodija. Ova tačka je za izvođača na muzičkom instrumentu očigledno nedostižna.

Dakle. savršenstvu i beskonačnosti. preko žice muzičkog instrumenta. ova priča otkriva nam neke nove horizonte. jer čovek je sklon ulepšavanju. kornjača je dugovečna životinja. nauke. a Ahila kao izraz uzvišenih ljudskih težnji. a ne samo u beskrajno dalekoj ravni našeg prostora!? 19 . a Ahil hrabar i istrajan. uzdižući se na simbličku ravan.Zaključak Dozvolimo sebi i malo poetike. onda Zenonovu priču možemo shvatiti kao istoriju ljudske kulture. Ako kornjaču uzmemo za simbol večnosti. i nije li beskonačnost tu negde oko nas i u nama. Nije li svako od nas pomalo Ahil u težnji ka večnosti. Kroz oktavni prostor. umetnosti i težnje ka saznanju.

“Jedne večeri posadih Lepotu na krilo. I nađoh je gorku. I prokleh je!” Artur Rembo 20 .

Takođe je pokušao da sve gradove Velike Grčke ujedini u neku vrstu saveza uperenog protiv tamošnjih autohtonih naroda. zatim prevodi sa arapskog: Knjiga lema. Smatra se jednim od najgenijalnijih matematičara staroga veka. Celim svojim nizom otkrća otvorio je u nauci nove discipline. sprovodeći takvu razvojnu politiku koja je Tarent učinila najbogatijom metropolom u Velikoj Grčkoj. Arhita iz Tarenta (428-347 godine stare ere) bio je antički filozof. Proslavio se sjajnim izumima u mehanici. Principi. Bio je rođak i prijatelj Hijerona II. O konoidama i sferoidama. Arhiti se tradicionalno pripisuju mnogi spisi. jasno shvatio pojam specifične težine i u spisu Ο plutajućim telima utvrdio principe hidrostatike. O spiralama. Sin astronoma Fidije. Kad je završio svoje školovanje u Aleksandriji i vratio se u otadžbinu. veze s aleksandrijskim naučnicima produžio je naučnom prepiskom. od kojih su. Problem volova boga Sunca. O težištu. s kojim se upoznao na Siciliji. izračunatog kao odnos obima i prečnika kruga u spisu O merenju kruga. na nadgrobnom spomeniku uklesali valjak s loptom u njemu. na jugu Apenskog poluostrva. Prebrojavanje zrna peska i Metod. državnik. O umu i čulima. kao što su Istra. pripadnik pitagorejske škole. O mudrosti. godine stare ere. teoretičar muzike. na osnovu kojih je Sirakuza dugo odolevala rimskom opsedanju. O plutajućim telima. fizičar i astronom. godine izvučen spis u kojem se Arhimed pojavljuje kao prethodnik integralnog računa.Imenik Arhimed je rođen u Sirakuzi na Siciliji oko 287. Pružio je novi podstrek trgovini razvijajući i učvršćujući odnose s drugim trgovačkim centrima. vojni strateg. kada je Dionisije Mlađi utamničio Platona. Od svojih rezultata. godine stare ere. Arhita je bio prvi koji je predložio da se grupišu tradicionalne 21 . O deset kategorija. po njegovoj želji prijatelji i srodnici. Spomenimo još da je iz jednog jerusalimskog palimpsesta iz 1907. i O čuvanju. Otkrio je zakon poluge. O kraljevima. Rodio se u gradu Tarentu. i 361. gde je kasnije postao i pritan (izvršni magistrat). O merenju kruga. a zatim je učio matematiku kod Eudoksa iz Knida. Katoptika. sačuvani samo malobrojni fragmenti za koje se sa sigurnošću može utvrditi njegovo autorstvo. Arhita je pomogao njegovo oslobađanje iz zatvora. Podizanjem spomenika. prvi egzaktno dokazao zakone ravnoteže. međutim. Arhita je bio učenik pitagorejca Filolaja iz Krotona. te je našao da ona iznosi 365 1/4 dana. Među njegovim delima su O umu i o počelima. sam se najviše ponosio izračunavanjem površine i zapremine lopte i valjka. Isto tako važan rezultat njegovih izračunavanja je vrednost broja π. On sam i Eudoks bili su Menehmovi učitelji. on je vršio i astronomska posmatranja da bi utvrdio tačnu dužinu godine. A izgubljena njegova dela su: Poliedri. balkanska Grčka i Afrika. Bio je prijatelj Platona. O polugama. Kalendar. hramova i javnih građevina dao je gradu novi sjaj. O kraljevstvu. O sferi i cilindru. Stoga su mu. Kvadratura parabole. Sačuvani su sledeći njegovi spisi: O ravnoteži površina. O rađanju. matematičar. Velike su njegove zasluge u mehanici i astronomiji. izloženim u spisu O sferi i cilindru.

otkrio je lemniskatu i lančanicu). 1654 .275. Sa bratom Johanom započeo je izgradnju varijacionog računa. i mnogo doprineo napretku algebre upotrebom simbola za veličine.” Bernuli. uticao je na razvoj teorije verovatnoće i njenih primena. Bah. Kasnije je dokazano da Bernulijeva nejednakost važi za sve realne brojeve veće ili jednake od -1. geometrija. Ovo je najverovatnije bio najstariji sistematski trakt o algebri. Euklid je pokušao da izlaganje bude stogo deduktivno i upravo zbog te doslednosti Elementi su 22 . kako njegova duša ne bi narednih sto godina lutala s ove strane Stiksa. godine nove ere) uprkos tome što je bio istaknuti grčki matematičar. Betoven je za Baha rekao: “Ne Bah (Bach .1705) je bio švajcarski matematičar i naučnik. neodređenih jednačina s racionalnim koeficijentima za koje se traži racionalno rešenje. među kojima su najistaknutiji Jakob. Euklid (živeo je u periodu od 330 . vrlo se malo zna o njegovom životu. Njegov rad je sačuvan u šest poglavlja Aritmetike koja su dospela do nas. Vrlo je zanimljivo istaći da je porodica Bernuli u svojim dvema generacijam dala čak osam matematičara. pa su i brojevi interpretirani geometrijski.godine stare ere) je bio antički matematičar poznat po svojim delima Elementi. Jakob (Jacob Bernoulli. dok je šest poglavlja izgubljeno. U odnosu na druge naučne oblasti. tehničkog savršenstva i umetničke lepote. matematičke operacije i odnose. godine stare ere pojavom dela Elementi. 1685 . Živeo je i radio u Aleksandriji gde je stvorio matematičku školu. Njegovo je telo ležalo nepokopano na obali sve dok ga neki mornar nije simbolično posuo sa malo peska. prvi iz čuvene porodice matematičara. Diofant iz Aleksandrije (živeo oko 250.potok) već more trebao bi se zvati zbog svoga beskrajnog znanja i umeća. a danas je poznato da ta nejednakost važi za sve realne brojeve veće ili jednake od -2. Tada u matematici geometrija dominira. oči. Data. Johan i Danijel Bernuli.” Jednom prilikom. i široko priznat kao jedan od najvećih kompozitora svih vremena. Diofant se prvenstveno interesovao za teoriju brojeva i rešavanje jednačina. Johan Sebastijan (Johann Sebastian Bach. Možda je najpoznatiji po svom otkriću Diofantovih jednačina. Optika i algoritmu za izračunavanje najvećeg zajedničkog delioca (NZD) koji je po njemu nazvan Euklidov algoritam. astronomija i muzika – koje će u srednjem veku činiti "kvadrivij". geometrija je dostigla zavidan nivo oko 300. Gete je izjavio: “Kad slušam izvođenje Bahove muzike čitavo je moje biće potreseno i čini mi se kao da mi ne trebaju uši. zbog nepresušnog vrela iz kojih je crpeo svoje melodije i harmonije. Svojim radovima doprineo je razvoju infinitezimalnog računa (izmedju ostalog. profesor Univerziteta u Bazelu. niti ostala čula. Arhita se udavio kada je brod kojim je plovio potonuo u Jadranskom moru.discipline: aritmetika. Tvorac je velikog broja oblika koji karakterišu barok kao razdoblje.1750) bio je nemački kompozitor i orguljaš iz doba baroka. Njegova dela su zapažena zbog intelektualne dubine. pre toga su ove veličine bivale opisivane rečima. Poznat je Bernulijev zakon velikih brojeva i Bernulijeva nejednakost koju je dokazao za sve prirodne brojeve veće ili jednake od dva.

u Bačkoj. gimnaziju u Novom Sadu. Osnovnu školu je učio u mestu rođenja. dvaju stupnjeva ljudske saznajne moći. u vojničkoj porodici. posustaje. datih im a priori formi . 1724 .1910) je rođen 1841 god. Takođe. gubi vid na jednom oku. noumenalnom svetu. Fehner. a prava i doktorat prava na peštanskom univerzitetu. teoriji brojeva i algebri. uzročnosti. Službovanje je počeo kao gimnazijski nastavnik u Novom Sadu. Mnoge generacije matematičara i drugih naučnika su učili iz ove knjige kako se logički zaključuje i novo povezuje sa ranije utvrđenim činjenicama. Gustav Teodor (Gustav Theodor Fechner. Studirao je u Drezdenu i na Univerzitetu u Lajpcigu. Sistem te svoje transcendentalne filosofije Kant je izložio u poznatim delima: Kritika čistog uma. ali čovek kao nosilac moralnog zakona. Ernst Mach-a.prostora. Inspirisao je mnoge naučnike i filozofe dvadesetog veka. godine usled proučavanja fenomena boje i vida. koji pomoću svojstvenih. Kant je dao niz drugih dela. 1834. supstancijalnosti i drugih kategorija sređuju i prerađuju haos utisaka koji u našoj svesti izaziva dejstvo objektivnog sveta stvari po sebi (Ding an sich). okrenuo se proučavanju duha i njegove veze sa telesnim. Wilhelm Wundt-a i G. Otac mu je bio sveštenik. godine postavljen je za profesora fizike. dok je preko tih granica transcendentalno idealan. Kritika praktičnog uma i Kritika moći suđenja. Stanley Hall-a. među koja se osobito ističe Opšta istorija prirode i teorija neba. Pre toga.1804) profesor Univerziteta u Kenigsbergu. tačnije pionir eksperimentalne psihologije i osnivač psihofizike. Van okvira tih formi svet je principijalni nesaznajan i mi o njemu niti šta znamo niti možemo znati. rodonačelnik klasične nemačke idealističke filozofije.vekovima smatrani najsavršenijim matematičkim delom. jer mu taj zakon potvrđuje njegovu pripadnost višem. Laza (1841 . Njegovo filozofsko učenje nosi naziv transcendentalni idealizam. ali 1839. u kojoj je izneo svoju hipotezu o prirodnom postanku Zemlje i nebesnih tela (Kantova kosmologijska hipoteza). Kasnije su Elementi analizirani i dopunjavani. Kostić. Pančevu i Budimu. Imanuel (Kant Immanuel. vremena. Iskustvo je sjedinjena delatnost čulnosti i razuma. gradu u kom je proveo ostatak svog života. i nakon mnogo patnje. u Kovilju. postojanje boga i besmrtnosti duše. doktričkom periodu. Sve je 23 . U ovoj knjizi su sadržana sva saznanja i otkrića do kojih su došli Euklid i njegovi prethodnici i savremenici u geometriji. Nakon oporavka. većinom prirodno-naučnog i daleko manje agnostičkog karaktera. dat samo u misli. Prema tome.1887) bio je nemački psiholog. dokazane su i 464 teoreme na način koji je i danas besprekoran. u tzv. napisanim u toku poslednjih 30 godina života (u tzv. zatim postaje advokat. uključujći i Gerardus Heymans-a. metafizika kao nauka o svetu kakav je on van granica iskustva (mogućeg samo u okviru pomenutih formi saznanja) je nemoguća i nemoguće je dokazati npr. Posebnu pažnju su privlačili aksiomi i postulati. kritičkom periodu). što znači da je za njega svet objektivno realan samo u granicama iskustva. veliki beležnik i predsednik suda. Opšta crta tog njegovog kriticizma je idealizam i agnosticizam. Kant. kategoričkog imperativa ima mogućnost da se uveri u postojanje boga i besmrtnosti duše. 1801 .

Ali s obzirom da je ova publikacija bila lokalnog karaktera. ali takođe i zapisao “da je to mrtvo more po kome je i on sam bezuspešno plovio”. U svojoj knjizi Geometrija iz 1823. živo i smelo radio za srpsku stvar. ali koje će prvi put objaviti u knjizi tek dve godine kasnije. mladi Boljai (Bolyai. Za života. Prvo objavljeno delo u kome je celokupna teorija predstavljena je rad Lobačevskog objavljen u Kazanskom glasniku 1829.to trajalo oko osam godina. 1793 . bio je izabran za poslanika Ugarskog sabora. politikom i javnim nacionalnim poslovima. tamo je 1807. redovni 1822. u znak priznanja. Na zapadu je ovaj postupak poznat pod imenom metoda DandelinGrafe. a 1827. Dvaput je dopao zatvora u Pešti: prvi put zbog lažne dostave da je učestvovao u ubistvu kneza Mihaila i drugi put zbog borbenog i antiaustrijskog govora u Beogradu na svečanosti prilikom proglašenja punoletstva kneza Milana. bio nepoznat i nepriznat čak i u svojoj domovini. Ali tek kada je nakon Gausove smrti objavljeno da je on prihvatao teorije i dostignuća Lobačevskog. kao jedan od najboljih saradnika Svetozara Miletića.1856) je ruski matematičar. Kroneker Ve. a potom se. rođen u Novogordskoj oblasti. ali je 1846. iz nejasnih razloga. tada se penzioniše iz zdravstvenih razloga. Njegova vlada ga je odlikovala.. pohađao novootvoreni univerzitet. Li Pu Lobačevski. potpuno nezavisno od njega. Lobačevski je kao i Kopernik. i tu dođe do sukoba. jedini je obratio pažnju na njegova velika otkrića i pomagao njegov izbor za dopisnog člana Naučnog udruženja u Getingenu. U Somboru je proveo ostatak života relativno mirno. sin arhitekte. a Imperatorska akademija nauka u Sankt Peterburgu nije želela objaviti rad 24 . godine on sistematski proučava posledice postojanja geometrije bez V Euklidovog postulata. Kada mu je bilo šest godina. Potom živi u Beogradu i uređuje Srpsku nezavisnost. ali ga ruska škola matematike ipak zove po Lobačevskom. godine. Međutim iste godine. Nikolaj Ivanovič (Лобачевский Николай Иванович. u Beču. Na poziv kneza Nikole odlazi u Crnu Goru i tu ostaje oko pet godina. vanredni profesor 1816. No. koji je postavio temelje neeuklidske geometrije. docent postaje 1814. Zna se i da je veliki Gaus istraživao dotičnu oblast. novinarstvom. isključivo bavi književnošću. kao urednik zvaničnih crnogorskih novina i politički saradnik knežev. ali pod pritiskom reakcionarne vlade morao je napustiti Srbiju. Kad je oslobođen. tada je iznenađena matematička javnost prvi put čula za ime velikog ruskog matematičara. Lobačevski je autor jednog postupka za numeričku aproksimaciju korena algebarske jednačine. Studije završava 1811. Poznati nemački matematičar Gaus.. 1802-1860) napisao je u jednom pismu da je došao do zanimljivih otkrića. sve do smrti. Lobačevski je takođe definisao funkciju kao odnos između dva skupa realnih brojeva (Dirihle daje istu definiciju nezavisno nešto kasnije). pao u nemilost. gde je. Umro je 1910 god.. Lobačevskom je umro otac i pošto je njegova majka porodicu preselila u Kazanj. Leopold. postaje rektor što ostaje sve do penzionisanja.. pa se vratio u Bačku.

Lobačevski je uporno radio na popularizaciji svojih rezultata. astronom. kome je bio zadatak moralno vaspitanje članova. U optici. Njutn je takođe ukazao na jedan novi. Veličine kao Ostrogradski ili Ležandr su bile nepremostiva prepreka. koji je danas za većinu ljudi jedna od najvećih ličnosti u istoriji nauke. gde su se. U ovaj savez primani su i žene i muškarci pod istim uslovima. postavila je temelje Klasične (Njutnove) mehanike i poslužila kao primer za nastanak i razvoj drugih modernih fizičkih teorija. Imovina je bila zajednička. ono je imalo svoja pravila i negovalo strog način života. On je takođe formulisao empirijski zakon hlađenja. a možda i samo zbog odvratnosti prema njegovoj tiranidi. razvijajući na taj način tzv. U mehanici. Kao i sve ostalo. Njutnov metod za aproksimacije nula funkcije i doprinoseći proučavanjima razlaganja funkcija u redove. alhemičar i filozof prirode. Kao kakav kaluđerski ili viteški red. dodajući jednom da je on. na ostrvu Samu. godine pre nove ere kao sin Mnesarha. Francuski matematičar Žoze-Luj Lagranž često je izjavljivao da je Njutn najveći genije koji je ikada živeo. veliki značaj principa održanja impulsa i momenta impulsa. Njegova studija Matematički principi filozofije prirode (Philosophiae Naturalis Principia Mathematica). Nojbeker. koja opisuje univerzalnu gravitaciju i tri zakona kretanja. Peter Njutn. otkako je Jonija pod persijskom vlašću počela da opada. 1643 . ali je ipak dočekao da umre nepriznat. Njutn se snažno zalagao u prilog čestične prirode svetlosti. on je izumeo refleksioni teleskop i otkrio da se propuštanjem bele svetlosti kroz staklenu prizmu ona razlaže u spektar svih boja. da bolje upozna ustanove egipatskih sveštenika. domove im spaljivali i rasturanjem sinedrija uništavali im savez. Ujedinjujuća i deterministička moć njegovih zakona dovela je do revolucije u nauci i do daljeg napretka i uzdizanja heliocentrizma. objavljena 1687. Isak (ser Isaac Newton. godine. Verovatno je da je po naređenju samskoga tiranina Polikrata putovao u Egipat. rezača dragoga kamena.(čemu je značajno doprineo Ostrogradski) to je ovaj rad ostao nepoznat sve do 1837. Te partijske borbe primorale su starog 25 . U Krotonu je osnovao Pitagora moralno-religiozno bratstvo. preselio se u Kroton u južnoj Italiji ili Velikoj Heladi. takođe. U matematici. matematičar. Pitagora se rodio oko 568. On je takođe izložio i uopštenu binomnu teoremu. proučavao brzinu zvuka i predložio teoriju o poreklu zvezda. a postojala su zajednička životna pravila kojih su svi bili obavezni da se drže. jer se sistem sveta ne može otkriti i ustanoviti više nego jednoga puta”. i zato su ih u toku V veka demokrati više puta gonili. i matematička otkrića smatrana su zajedničkim. i “najsrećniji. Zbog nesuglasica s Polikratom.1727) bio je engleski fizičar. Političko mišljenje pitagorejaca bilo je konzervativnoaristokratsko. Izvodeći iz ovog svog sistema Keplerove zakone kretanja planeta. Njutn deli zasluge sa Gotfridom Lajbnicom za otkriće infinitezimalnog računa. stvorila nova središta helenske prosvete i moći. i objavljivanja u Parizu. on je bio prvi koji je pokazao da se kretanja tela na Zemlji i kretanja nebeskih tela potčinjavaju istim fizičkim zakonima.

u kojoj se identifikovao sa napuštenim brodom koji tone u najbajkovitijem okeanu. godine stare ere. Živeo je dugo: osamdeset i jednu godinu. što sumnjive autentičnosti ima 13 na broju. Ali o Platonovim putovanjima na Siciliju svedoče njegova pisma. jer se verovalo da su egipatski sveštenici bili čuvari najstarije mudrosti. a Sokrat je tada imao nešto više od četrdeset godina. da je putovao u severnu Afriku i Juznu Italiju i da je tamo izučavao matematiku i obaveštavao se o pitagorejskom učenju. kažu isti biografi. Učenje koje se vezuje za Pitagoru i njegovu školu razvili su tek njegovi naslednici. Rembo je sačinio registar boja koje odgovaraju samoglasnicima: A – crno. ali da je. godine pre nove ere) je potomak jedne od atičkih plemićkih porodica. Nastavlja da živi kao putnik lutalica zauvek napustivši stvaralaštvo. godinu. takođe. U 17-oj godini već je uživao glas jednog od najvećih francuskih pesnika. da je pre toga pisao tragedije i hteo da učestvuje u takmičenju tragičkih pesnika. U drugoj i poslednjoj zbirci. umro 493.1891) je preteča simbolizma i nadrealizma. prisustvujući po prvi put jednom sokratskom razgovoru. gdine stare ere. tj. inače je kao ličnost najparadoksalniji fenomen u istoriji umetnosti. Tada je imao 21. veoma slavljen i duboko poštovan. U svojoj knjizi pesama u prozi – Boravak u paklu (1873) ispisao je svoju duhovnu biografiju. E – belo.. da muzički intervali zavise od određenih matematičkih proporcija. a objavljena tek 1886. pesnik i jedan od “sedmorice mudraca”. koja je završena 1874. tako nešto je pripisivano gotovo svim slavnim ljudima. Pred njegovom pojavom je i nauka ostala zbunjena. Saglasan sa Bodlerovom univerzalnom analogijom. ako ne društva. opet pesama u prozi – Iluminacje. Tvrdnja da je putovao u Egipat i razgovarao sa egipatskim sveštenicima ne može se uzimati kao previše verodostojna. treći samo nezrelim buntovnikom. spalio svoje tragedije. drugi katoličkim mistikom. govorilo se da je Platonov daleki predak bio legendarni atički kralj Kodrus. a četvrti zanimljivim kliničkim slučajem. a slušao je izlaganja i jednog Parmenidovog sledbenika. kojoj je po majci šest generacija unazad pripadao atinski zakonodavac. Posle Sokratove smrti. Platon se rodio godinu dana pre Periklove smrti. poezija se potpuno oslobodila pesnikovog “Ja” i postala objektivna. Po očevoj porodičnoj liniji.Salon. Jedni su ga proglašavali bogomdanim vizionarom. Artur (Jean Nicolas Arthur Rimbaud.. Rembo. kojih što autenticnih. Ali kada je ustanovio da se taj njegov eksperimen izjalovio. Rembo je verovao da kao umetnik može da stvori takav svet umetnosti koji će proizvesti “totalnu obnovu”. Počeo je pisati u ranim gimnazijskim godinama i to vrlo zrelim pesmama. Tvrdi se. Njegovi antički biografi kažu da se Sokratu pridružio kao dvadesetogodišnji mladić. Platon (427 – 347. ali se čini da nije ništa napisao. peti pesničkim genijem. pridružio se Heraklitovom sledbeniku Kratilu. raskrstio je s pisanje. Pošto se dan Platonovog rođenja poklapao sa praznikom rođenja Apolona delfijskog. I – 26 . Pitagora se sam bavio muzikom i matematikom. stvoren je u potonjim vremenima mit da je Apolon bio pravi Platonov otac. Pomicanjem kobilice na monohordu — taj ogled pripisuje se Pitagori — našlo se da visina tona zavisi od dužine žice.Pitagoru da se preseli u Metapontiju 509. onda bar umetnika. 1854 . gde je. Sa 16 godina napisao je svoju najpoznatiju pesmu – Pijani brod.

Tompson je nazivan i “prvim biomatematičarom”. zlate lance od zvezda do zvezda. Nije bio sofist . Muzičko obrazovanje dobio je od stričeva Hajnriha Kristijana i Hajnriha Viktora Verkmajstera. 1860 . Dobio je i Darvinovu medalju 1946..1948) je bio biologičar. U 1664-oj postaje orguljaš u Haselfildu. Evangelista (Evangelista Toriccelli. Glavni istorijski izvori o Sokratu su u pisanim delima njegovih učenika. pa plešem…” Sokrat (470 – 399. a deset godina kasnije u Eldbingerodu. čudno. Bio je izložen zlobnoj satiri u Aristofanovoj komediji Oblaci koja je prikazana kada je Sokrat bio u četrdesetim godinama.. teoretičar muzike i kompozitor baroknog doba. Prikazivan je i u drugim dramama.crveno.. godine. oder. Toričeli. Sokrat se smatra ocem i osnivačem etike ili moralne filozofije.. profesora matematike u Pizi. Međutim. nego jedan novi svet koji je sam pesnik stvorio: “Napeo sam užad od zvonika do zvonika. iz 1687. godina pre nove ere) je bio grčki filozof i jedan od najbitnijih predstavnika zapadne filozofske tradicije. D’Arsi (D'Arcy Wentworth Thompson. Aristotel je Sokrata proglasio pronalazačem metode definicije i indukcije. 1608 . Njegov najveći doprinos zapadnjačkoj misli su njegovi dijalozi. Sokrat je tvrdio da je svesnost neznanja prvi stupanj sticanja znanja. Rođen je u Benekenštajnu. Anreji. takođe u Škotskoj. 1645 . koje je on video kao esencijalne u naučnim metodama. Od njegovih kompozicija ostala je samo brošurica. godine. najpoznatiji po izumu barometra. Sokrat je mišljenje iznosio u razgovorima sa omladinom na Atenskim trgovima. iz 1691. Aristotel je tvrdio da ova metoda nije pogodna za etiku. koje je puno koristio u istraživanju moralnih koncepta i prvi put su opisani u Platonovim dijalozima. a vitezom je proglašen 1937. da izučava nauke kod Benedeta Kastelija (Benedetto Castelli). Tompson. Radi toga. Verkmajster je danas najviše poznat kao teoretičar na osnovu zapisa Musicae mathematicae hodegus curiosus. Umro je u Firenci nekoliko dana pošto je dobio tifusnu groznicu. U – zeleno. i filozofije uopše. u Nemačkoj. Jedan asteroid nosi naziv Toričeli u njegovu čast. ne stvarni. vence od prozora do prozora. Sokrat nije ostavio pisana djela. Andreas (Andreas Werckmeister.kritikuje njihov skepticizam. Verkmajster. Nobelovac Peter Medawar rekao je za ovu knjigu da je “najlepši književni rad od svih naučnih anala ikada napisanih na engleskom jeziku”. Ples reči i muzika rečenica u ovoj knjizi budućnosti oživljavaju. i Musikalische Temperatur. pa ga je obrazovao ujak koji je bio monah. matematičar i autor knjige O rastu i obliku iz 1917. Rođen je u Edinburgu u Škotskoj. u kojima upotrebljava termin dobrog 27 . nakon toga ga šalje u Rim 1627..1706) bio je orguljaš. Drugi važan izvor su Aristotelova pisanja o njemu. godine da studira matematiku i filozofiju do 1626.. a umro je u St.1647) je bio italijanski fizičar i matematičar. Prvo ga je upisao na Jezuitski koledž 1624. gdje je bio kritikovan zbog “moralnih opasnosti za savremeno mišljenje i literaturu”. O – plavo. Rano je ostao bez oca. Ksenofona i Platona. a sahranjen je u San Lorenu.

Diogen Laertije takođe kaže da je Zenon bio uhapšen i možda ubijen po naređenju elejskoga tiranina 28 . O njegovom životu ne zna se mnogo. godine pre nove ere) bio je antički filozof. pripadnik elejske škole.temperovanja. ali da ga je posvojio Parmenid. Zenonu gotovo 40 godina. Glavni izvor obaveštenja o njegovom životu predstavlja Platonov dijalog Parmenid. U istom odeljku Platon kaže da je Zenon bio visok i lep čovek te da je kao mladić bio Parmenidov miljenik. a Sokrat je bio veoma mlad. i opisuje sistem dobro temperovanih tonskih skala. koju je osnovao Parmenid. koji je danas poznat pod nazivom Verkmajsterovo temperovanje. napisan nekih stotinu godina nakon Zenonove smrti. Ostala manje-više pouzdana obaveštenja o Zenonovom životu daju nam doksografski zapisi Diogena Laertija pod naslovom Životi i mišljenja znamenitih filozofa. gde se kaže da je Zenon bio rođeni sin Teleutagore. te da je Zenon imao „veštinu raspravljanja u prilog obe strane nekog pitanja“. u doba kada je Parmenidu bilo oko 65 godina. Zenon iz Eleje (490 – 430. U tom dijalogu Platon opisuje kako su Parmenid i Zenon posetili Atinu.

Scotland.znanje.co. Turkalj. Beogrd.edu/~crshalizi/notebooks/darcy-thompson. Zagreb. Harmonska analiza.com/pdfs/MAKER/PETERN~1. Beograd.wikipedia. http://www.html [15] http://en. 1958 [5] N. Anderson & V. http://www.umich. Devičić. 2001 [8] N.htm [17] http://www. Vlajić. Barker.htm [11] http://beleskepsi.wikipedia. Segan.co.org/i/i22/02iv06/02iv0615/platon. Razvoj tonalnog sistema.com/psifizintenzitet.bath. Gagnon.Literatura [1] D.html [14] http://cscs. Perčić. Kosmos. 1969 [2] S. Zagreb.st-andrews.htm [12] http://www.qc. 1970 [7] K.org/wiki/Zenon [16] S. Beograd.PDF [13] School of Mathematics and Statistics University of St Andrews. Historija muzike.yu/SpasojeVlajic/OSvetlosnojFormuli. Kratak pregled istorije matematike.yu/KNJIZEVNE_SITNICE/Velikani_koji_su_obelezili_ civilizaciju_9.cs. Marjanović. 1980 [6] D. http://mendeleiev.50megs.cyberscol. Filozofija matematike [3] N.ac. Grujić. Despić.org/wiki/Andreas_Werckmeister [19] K. Beograd.htm [18] http://en.htm [10] S.html [20] http://agentcities.prezimenik. http://www-groups.ac. Strojk.uk/%7Ehistory/Biographies/Torricelli.ca/Chimisterie/2001-2002/andersonk. Harmonija.zlatnipresek.uk/~bwillkie/list_arch.php?display=thd&thdId=4327 29 .znanje.resolutionmag. 1975 [4] V. http://www.dcs.org/i/i24/04iv04/04iv0429/johan_sebastijan_bah.

net/Rimbaud/Biography.html 30 .mag4.[21] http://www.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful