2.

BAROK U ŠPANIJI - ZLATNI VEK
Španija nije imala povoljne uslove za razvoj renesanse kao u Italiji, Nemačkoj i Holandiji. Na skromno stvaranje renesanse u Španiji uticala je Holandska. Od XI do XV veka Španija je bila obuzeta oslobodilačkim ratovima protiv Mavara. Zemlja se angažovala u vojnom smislu, što nije bilo povoljno za razvoj umetnosti. Drugi razlog je što Španija nije imala razvijenu gradsku kulturu humanističkog karaktera kao u Italiji, jer je jak kler sprečavao prodiranje Antičke vedrine. Na razvoj Španske feudalne kulture utiču dva faktora: 1. islam (stilizacija, geometrizirana forma), 2. katoličanstvo. Prvi veliki stil u kome Španija hvata korak sa svetom je barok. Posle otkrivanja Amerike krajem XV veka i početkom XVI veka, Španija je izgradnjom moćne flote izrasla u jaku državu, a pljačkanjem domorodaca akumulirala je ogromna bogatstva. Barok je potaknut kontrareformacijom i tu je našao pogodno tlo. Ona je imala jaku inkviziciju, koja se borila protiv Mavara i Jevreja. Jazuitski red je i osnovan u Španiji, organizovan je po vojnom sistemu, orijentisan ka usamljeničkom životu, prodirali su u sve pore javnog života i motrili na održavanje čistote katoličke vere. Barok se javlja kao veoma jaka umetnost - prvi veliki sjajni stil kojim Španija ulazi u Evropu, a koji se ipak razlikuje od baroka u Italiji. Domen Španaca u slikarstvu je štafelajno slikarstvo, koga isključivo neguju, za razliku od Italijana koji neguju fresku. Španci nisu imali sklonosti ka kolektivnom radu i nisu imali kontinuitet razvoja zidne slike, bili su jaki individualisti. Slikarstvo je realistično, pejzaži se gube. Oslanjaju se na Venacijanski kolorizam i na Carravaggiov odnos svetlosti i senke. Ali, za razliku od Italijana, u Španskom baroknom slikarstvu nema mašte, oni se ograničavaju na posmatranje, nema građanskih i familijarnih tema, mitoloških sižea, monumentalnih dekorativnih slika, fresaka i kupola. Glavni motiv je ljudska figura, a sve oko nje, pa i pejzaž, se zapostavlja. Zato še ovde biti u oblasti portreta stvorena vrhunska dela. Dela su lišena težnje za ulepšavanjem, heroiziranjem i idealizovanjem. Boja i svetlost su glavni predmeti interesovanja. Španija nije mnogo razvijala skulpturu, težište je bilo na slikarstvu, skulptura je zastupljena kao akademizovana koncepcija - pratili su barok u skulpturi bez velikih ličnih doprinosa.

Đuzepe de Ribera
Jusepe de Ribera (1588.-1652.g.) Španjoleto - nadimak je stekao radeći u Napulju. Za razliku od ostalih Španaca, u delu ovog slikara priličnu ulogu igra mitološka tematika i akt. To su slobode na koje se popreko gledalo u Španiji, ali ne i u Italiji, gde je Ribera živeo. Samo delimično ta Riberina mitologija postaje senzualna - kao u remek delu "Bahovo pijanstvo". Većim delom on i u mitologiji bira svirepe teme. "Katon iz Utihe" koji rukama kida svoje rane, "Apolon koji dere kožu Maisiasu" - paklene su slike od kojih su žene pobacivale. No, ta dramatična surovost najjačeg izraza učinila je realizam njegovih scena i tipova onim čega se prvo setimo kada se pomene Riberino ime.

1

Katarinom Dve žene.naturalistički. globus. Njegovi ženski tipovi su sa idealizovanom ženstvenošću..šestar. stvoriti pojam Španske slike. U svojoj krajnjoj evoluciji. tako da je njegova figura življa i raznovrsnija. Lemite . slikajući cikluse iz života Svetaca i Kaluđera. To su veoma zanimljivo prostudirani tipovi iz naroda. Suviše formalan odnos ka verskoj temi. filosofe. koje su u Italiji veoma žive. Apostole.karakteriše snažno osećanje života. Po svojoj formalnoj koncepciji slike Zurbaran je Carravaggista. među kojima se izdvaja svojom izrazitom individualnošću. fenjer. Gotovo isključivo su ga interesovale religiozne teme u kojima je bio veoma barokan (ispoljava struju crkvenog baroka)..njegove martizijume. Francisko de Zurbaran Francisco de Zurbaran (1598. starac i štap. Sveta porodica sa Sv.-1662. U njegovom stilu karakteristična je oštrina realističkog detalja i naročito njegov tip svetlo-tamnog. 1. Diogen. Ribera praktikuje nagli prelaz iz jakog osvetljenja u dublju senku. I sa tim delima on ulazi u onu koncepciju koja še. sa reminiscencijama na stil Antike.) Radio je u Sevilji. ide na mirnije i mnogo nijansirana efekte svetlosti. u polufiguri).. bez posredstva i koriššenja polusenke. Samo su njegove osvetljene partije manje jedinstvene nego kod Carravaggia. U tu vrstu spadaju i njegovi ermiti. kao i Apostoli iz njegovih Apostadosa (Apostadom se naziva niz od 12 zasebnih slika koje predstavljaju Apostole naslikane pojedinačno. direktno posmatranje prirode i odsustvo svakog idealizovanje. Ali. Jedan je od najvećih Španski slikara. Tako su po tim atributima i dobili imena: Arhimed. mada je nešto slabiji slikar. jedno dete. plava i crna boja igraju vodešu ulogu. sa Velaskezovim i Zurbaranovim slikarstvom. Demokrit.g. likovi njegovih 2 .Njegov koncept je realističko . koji sa filosofijom imaju utoliko veze što su im u ruke stavljeni atributi Antičkih filosofa . ili lepih čistih jarko crvenih fleka u draperijama. sa intezivnim tonovima svetlih okera u aktu i glavi. Kao i Carravaggio. on napušta i svoju jaku paletu i konstruisanje slike efektima svog svetlo-tamnog i prelazi na jedan nov kolorizam. U realističkoj koncepciji rađene su i njegove pojedinačne figure iz ciklusa poznatog pod imenom "Filosofi". po čemu je blizak Carravaggiu i Riberi. Bez sladunjeve sentimentalnosti. Ovu vrstu Riberine umetnosti . međutim. u kome siva. Osim toga njegova paleta je zvonka.. nazivaju ga Španskim Carravaggiom. on je ispoljavao svoju pobožnost bez patetike i zanesenjaštva karakteristično za njegov stil je odsustvo patosa. pokupljeni po Napuljskim ulicama i pristaništu. jer je kod njega reljef življi i prema tome osetljiviji na igru svetlosti i senke. Koristio je efekte svetla i senke.

njegova se tvrdoša se ublažila i poslednje slike deluju blaže. A PO STVARANJU JE IZVAN BAROKA.-1660. istinito i pojednostavljeno.do Goje.Svetaca deluju ozbiljno. Likovi su zamišljeni. Dvadesetih godina XVII veka njegov talenat je zapažen i pozivaju ga na Madridski dvor. Jedna od tajni Španskog duha je način predstavlajnja predmeta. Ovaj period karakteriše tvrda modelacija forme i oštra kontura (vidi se da u mladosti radi pod uticajem Carravaggia). materija.Vremenom. realizma lišenog mašte. Španske koncepcije katoličanstva. Šta više. koje i samom misticizmu daje jednu konkretnu. ozbiljnu i šutljivu hijerarhiju i skulpturalnu belinu. sa mrtvačkom lobanjom u desnom uglu. crnac drži šup. već se bavi suštinom stvari. Po svojoj idejnoj sadržini i osećajnosti njegova umetnost je možda najadekvatniji odraz Španskog duha te epohe. žanr scene iz svakodnevnog života i mrtve prirode. Imao je izvanredno osećanje za liniju i zapreminu."Veneru sa Amorom".K Starac u braon se poklanja Hristu i Madoni. on je najmanje barokan po stilu i sadržaju. U Seviljskom periodu on slika prirodu. izdvojeni kao kipovi i imaju snažno uobličavanje.IS 160. Spada u red tzv.g. forme misticizma. Uglavnom zanemaruje pozadinu. a drugi u Madridu .na dvoru). gde postaje dvorski slikar. ali su one kao ozarene unutrašnjim nadahnušem. Delo odiše čistim barokom. Pokljonjenje kraljeva . sa licem utonulim u senku kapuljače. jedini ženski akt u Španskom slikarstvu . da kroz njih ne bi video svoje ličnosti. 2. K Jeziv u svom zanosu. Uzdržava se da ne da maha izlivu svojih strasti i osećanja. jednom prilikom slika ženski akt . Trudi da ostane objektivno istinit 3 . Rađeni su oštrim crtežom i naglašenom modelacijom. tj. Sv. Realizam ima mističan značaj. 3. Ne zadržava se na pojedinostima. a na figurama je naročitu pažnju posvešivao draperiji. koje podseša na skulpture. skroz oporo i tvrdo. U svojoj epohi on je prilično izuzetna pojava po mnogim osobinama: kao najveći slikar Španskog baroknog doba. takoreši opipljivu formu. ON JE SAMO RADIO U VREME BAROKA. tkanina. tako njegova dela dobijaju novu tematiku i novo bogatstvo boja (scene sa dvora). skulptorski i plastično. Ima pojačan naturalizam. "bezličnih" umetnika. Svetačkim ličnostima daje istaknut. On prelazi okvire baroka i daje svoj pečat svemu što radi.) Putuje u Italiju. Ovaj Svetac u Španskoj ikonografiji dobija tragičan vid i izuzetno je poštovan. U tom prvom periodu je ovekovečio život naroda. kao slikar u zemlji čija je umetnost skoro samo religiozna. a radi i u Sevilji i Madridu (njegov umetnički život se deli na dva perioda: prvi je u Sevilji. U slikarstvu odgovara velikoj mističnoj ashetskoj književnosti Španije. Pokljonjenje kraljeva Diego Velaskez Diego Velazquez (1599. on se jedva bavi crkvenom umetnošću. lični karakter. Franja Asiški . te njegovi likovi prosto isplovljavaju iz mraka (jaki kontrasti svetlo-tamnog). onih umetnika koji kroz svoja dela ne čine svoje lične ispovesti.

portrete kraljevske porodice pretvara u žive likove sa osobenim pečatom i ne prikazuje ih idealizovano. On je umetnik na kome se ponajmanje primećuje tuđi uticaj. Njegovi karakteri su veoma jaki i iz toga se vidi snaga njegovog realizma (samo u portretima. Ali. Takvi umetnici po svojoj prirodi predodređeni su za portretnu umetnost. koji su mu bili prijatelji . jer on saoseša sa njima (zbog svojih fizičkih nedostataka morali su da uveseljavaju druge). Kao službeni dvorski slikar na Španskom apsolutističkom dvoru. Otvarao je luminističke probleme u slikarstvu. Odlikuje ga snaga i punoša. ljude sa dvora. Velazquez. što kasnije koriste impresionisti kao "skrašeni postupak". ali ne kao kiaro . doduše. već daje prednost valeru. pri čemu boji daje svojstva svetla . On je najpotpuniji slikar u istoriji slikarstva: po 4 . U zrelom periodu gubi liniju. On slika istinsku hroniku jedne kraljevske kuše. Ima nekoliko velikih slikara. tražio Versaj od svojih slikara. Koristio je kontraste svetlih i tamnih partija. oficijelni. ipak je jedan od najsamostalnijih figura u slikarstvu. po svojoj slikarskoj poeziji.i nepristrasan pred činjenicama. Iako nikada nije radio bez modela (jer kao bezličan umetnik nije stvarao maštom). već samo kao primer. dobijajuši titravi potez pun svetlosti (uticaj Italije. koji od svog slikara nije zahtevao da mu slika deklamatorske dvorske apoteze. koji su kao umetnici možda uzbudljiviji od njega po obliku svojih zamisli. Boju koristi umereno. Maestralno je vladao bojom. koji nije činio direktne pozajmice i kome je tuđa umetnost poslužila ne za ugledanje. On spada među najveća imena u slikarstvu. Te realne likove je uspešno uvlačio u svoju kompoziciju.na tim portretima se oseća tuga. Ide za kratkim i vidljivim pokretima četkice. prikazivanju prirode). on ne slika dela službenog karaktera. Bio je slikar po narudžbini. a posebno Venecije).radio je dugačkim četkama da bi kontrolisao formu. paradni. Izbliza se vide jaki potezi . postigao je svoju najvešu slavu kao portretista. Velazquez je u tim portretima tražio likovnu vrednost. Karakteriše ga izvanredno osećanje mere. aristokratski (vidi se sposobnost da izvuče karakter osobe koju portretiše). koja je čista i prozračna. poklanjajuši pri tom istu objektivnu pažnju vladaocu. nije jaka. To njegovo slikarstvo je prožeto poimanjem ljudske prirode . 2. Stvorio je odlike slike posmatrajući mirnu dnevnu svetlost. anemičnim infantkinjama (duševno potištenim stegom dvorske dresure) i neveselim dvorskim budalama. kepece. kao kod Venecijanaca.skuro. koja bi bila propagandna za podanike i koja bi veličala kraljevsku vlast i dinastičke ličnosti. i sam Filip IV. po dramatičnosti i sl. koji je uvek radio po modelu. Za ovu vernu sliku Španskog dvora zaslužan je. nema nijednog koji ga prevazilazi po čisto slikarskom temperamentu. ne i u npr. kakve je radio Rubens za vreme svog boravka u Španiji i kakve je npr. Radi psihološko diferenciranje i ima dva tipa portreta: 1.istražuje efekte svetla. a izdaleka forma deluje uredno. na osnovu koga je pronalazio svoje formule.

pobeđeni Justin i pobednik Spinola sreću se kao domaćin i gost. po veštini "organizovanja" slike. protestant.svom osešanju predmeta. U stvari.realizator je istine. Kao siže je izabran momenat kada branilac Justin od Nasana. K 1625.IS 162. sa Courbetom. ova kompozicija spada u najbolja dela koja u slikarstvu uopšte postoje.gde bi se to najmanje očekivalo.g. Varijetet i ravnoteža postignuti su igrom masa i detalja. Iako slavi veliku Špansku pobedu. Siluete kopalja slici daju jednu posebnu snagu (detalj koji je za sam siže od uzgrednog značaja). besprimerni su efekti igre čisto geometrijskih formi. Rasne razlike je morao da prikaže verno. Pravi njegov kult je počeo tek u XIX veku. na ovoj vojničkoj slici . tj. Oko vojskovođa su grupisani njihovi vojnici. kada se posle dugotrajne opsade ovaj Holandski grad. koji se junački branio. 4. Vojna pobeda u Bredi je izražena psihološkim jezikom i glavni je dokaz Velazquezove visoke svesti. u kostimu. Prezirao je sve što nije slikarstvo. ali ima osećanja za gole činjenice dveju armija: na levoj strani su Holanđani u kožnim kaputima i sa slomljenim kopljima. predao Špancima. Postoji jasan kontrast ovog drugog plana sa prvim . U kompozicijskom pogledu. u fizionomijama. predstavljenog sa šešidom u ruci i sa desnicom na Justinovom ramenu. Naslikana je u slavu pobede iz iste godine. U pozadini se prostire pejzaž ravnice . po kojima se razlikuju njihove vojske i njihovi narodi (rasna razlika između vitkih.crnih i ružičastih tonova. slika je pre svega građena horizontalom i vertikalom . predaje ključeve od grada pobedniku Ambroziju Spinoli. pa je cela kompozicija dobila nadimak: "Las lanzas" (Koplja). kako bez oholosti i snishodljivosti predusreće svog pobeđenog. dok se na desnoj strani uzdiže preteća palisada Španskih kopalja. to su dve skupine portreta. Izvanredno toplo i čovečno osećanje je izraženo u gestu Spinole.levo Holanđani sa slabim oružjem. naslikani sa svim tipskim odlikama. sivih . Čuvena je Maneova kritika kojom ga je lapidarno i iscrpno definisao: "Najviši slikar od svih slikara koji je postojao". Vrlo malo dijagonale. jer je bio dvorski slikar. Predaja Brede . slikao je stvari kakve su u suštini i po svom sadržaju . iznad grupe do zuba naoružanih plemića u prvom planu. elemenata koji joj daju čisto likovni (plastični) život. koji inače ne pokazuje rado svoja osećanja i ne cilja na to da uzbudi ili da gane. Ovde ima vrlo malo barokne snage. preplanulih Španaca i punih. iznenada je uzbuđen i uzbudljiv. po pefinjenosti poteza. i pre svega po jednakosti koje je njegovo oko unosilo u sve vidove sveta i ljudskog lika. plavih Holanđana). Maneom i francuskim impresionistima. Ovaj osnovni motiv je pozajmljen sa jednog 5 . među kojima se na strani Španaca vidi i lik samog umetnika. desno jaki Španci.ratišta sa zapaljenim zaseocima oko Brede. On. ali neponiženog protivnika.predajom ključeva.

Delo je iz zrele faze.detalja El Grecove legende "Sv. Platno je skoro 7 stopa visoko i verovatno je i prvi konjanički portret deteta. IS 162.pre nadahnuta Rubensom. naslikana je po umetnikovom povratku sa poslednjeg putovanja u Italiju i neobično je složena.74 m. ogledalo pokazuje ono iza očne tačke). Mauricija". \P 79. Velazquez novom lakoćom ucrtava brdovitu pozadinu. U centru cele ove bravure je bledo. HG 545A. Srebrnasto-ružičastim trakama odaje poštu Tizianu. zaposlen verovatno na izradi portreta kralja i kraljice (čiji se likovi i vide u 6 .18X2. a kostim posipa sjajem i svetlim tačkama. bojažljivo naoformljeno lice petogodišnjeg naslednika Španskog prestola. Polet je postignut dijagonalnim postavljanjem likova na platnu. Infant Baltazar Carlos na konju A 432. 3. u kome se vide gledaoci (kralj i kraljica) kako posmatraju prizor igre. Velazquez bez komentara beleži njegov bespomošni izraz.g.A 433. Mlade plemkinje . ali poza propetog konja i jahača je nova. ali mu ovaj ne izmiče. ni po čemu naročit trenutak uhvašen je za večnost. osuđenog da umre mnogo ranije nego što ga je mogao naslediti. kao slučajni skup lica koji se našao u prostoriji. \P 80. Jedan. ovde se u sobi nalaze i devojke oko infantkinje Margarete Tereze. K 1634. u baroknoj koncepciji . mogao je biti čak nadahnut Van Eyckovom slikom. Trik sa ogledalom u dnu sobe. Sam slikar. Ovu nepoznatu i zaboravljenu Grecovu sliku Velazquez je rehabilitovao. 5. ljupkog malog princa. 6. J 650. koja je tada bila u Španskoj kraljevskoj zbirci (Arnolfini i njegova žena.g. K 1656. odevena u svilenu i svetlu haljinu koja svetluca. Ali. Velazquez dobro poznaje flamansko slikarstvo. već prikazuje portret sa zapanjujušom slobodom. koja je kao atelje. Jedna od poslednjih Velazquezovih kompozicija Iz poznog perioda. koja na mari za igre onih koji je okružuju i ponosito drži glavu uokvirenu plavom kosom. paradni portret sa dijagonalom.

više mitska. bez verskog morala. jedan dečak miluje nogom psa. stvara religiozne teme.ogledalu) je naslikao sebe u trenutku dok ih slika. U toj mlitavoj religioznosti bez teologije. Enterijer: tri zida.) Uradio je oko 400 slika. u pozadini se otvaraju jedna vrata kroz koja. ali je umereniji u verskoj kompoziciji . Remek-dela je stvorio u žanr scenama . On koristi nežne. Velazquez ostaje nenadmašan majstor svih vidova svetlosti. a kasnije prima uticaje Correggia i Velazqueza (koristio je dostignuća Velazqueza). katolicizam je sveden samo na milovanja i 7 .-1682. i pored izvesne površnosti i banalnosti osećanja (jer nam ne otkrivaju ništa novo o ljudskoj prirodi) i danas su cenjeni po svom prostom i srdačnom realizmu. kao i kraljevsko blago starog Egipta. po svom vedrom raspoloženju. grupa sa infantkinjom ostaje čvrsta: ona očigledno ne pozira za portret. koje je potpuna novost u Španskom slikarstvu. koja je oduševila glavne naručioce: parohijsko sveštenstvo. bio je obožavan u Španiji. Polazeši od toga da svetlost stvara vidljivi svet. ali i u trenutku kad nas uporno gleda. ali je ona jedinsvena među Velazquezovim delima i verovatno je da je. kreše se i stvara dinamiku. koja kartakteriše bogatstvo punoše. Cilj mu nije bio da pokrene ljude. U svom crkvenom slikarstvu Murillo je dao široko mesto svom vodnjikavom lirizmu. prozirne tonove i tako uspeva da dočara veoma osetljivu tonsku atmosferu.predstavlja život dece i život ulice. on se ograničio na uvek jedno te isto raspoloženje "blage pobožnosti". bez stradanja. Bartolome Esteban Muriljo Bartolome Esteban Murillo (1618. Jedna od retkih slika sa religioznom tematikom. a živeo je uglavnom u Sevilji. ima optimistički odnos prema deci. koje ponavlja skoro bez ikakvog variranja kroz razne vrste tema. kome pripada glavni deo njegovog rada. po duhovitoj i živoj opservaciji. ali je ponekad kritičan.g. gde je i osnovao Akademiju barokne umetnosti. U mladim danima ličio je na Tiziana. Njegova je umetnost poistovećena sa crkvom. trebalo da bude skrivena od očiju običnog čoveka. već da dočara pokret same svetlosti i beskrajan niz delovanja na formu i boju. već je uhvašena u trenutku akcije . koji postiže svoj vrhunac u njegovim mnogobrojnim "imakulatama" (ima ih oko 20). 7. Španski realizam je sa Murillom skrenuo u prilično šturu i sentimentalnu poetičnost. monahe i kaluđerice po manastirima. već se na prvi pogled i sama slika može učiniti kao "impresija" dvorskog života. Ne samo da je boja stavljena impresionistički. sa svetlosti (koja dolazi spolja) ulazi jedan čovek. Usled složene igre prikaza i iluzija. Posle Riberine sirove muškosti. Murillov registar nije suviše veliki: u religioznom slikarstvu. živopisni Seviljski dečaci. koji mahom spadaju u njegov raniji period. obično obrađivane po nekoliko puta.jedna devojka kleči pred infantkinjom. Hrist Emanski hodočasnici. Ništa se ne zna o tome kako je nastala.idealizuje teme i pojednostavljuje kompoziciju. posle Zurbaranovih monumentalnih teoloških scena i oporog misticizma. Glavna svetlost je meka i efektna. posle Velazqueza.

U ovakvim slikama leži njegova snaga. lukom. u kojoj su mogli uživati ljudi iz vremena rokokoa. Osim poezije. Isto tako. već i oko njih.HG 539A. ali je takva tematika bila pastvi pristupačna i crkve su se grabile za slike ovog umetnika. sfumato sve je zamagljeno. Nesumljivo da umetnikov sentimentalan stav prema siromašnoj deci liči na XIX vek. u ovom naturalizmu. ružičastih (ljubičastih) tonova i po pahuljastoj mekoši atmosfere i oblaka.Uspenje Bogorodice 8 . nije bliska modernom senzibilitetu. Divi se Bogorodici.sve je to bilo lako shvatljivo i dopadljivo za najširu publiku.K Jedna je od najpoznatijih slika ovoga tipa. Bogorodica je u oblacima.on ostaje jedan od vrlo velikih slikara. u kojoj se ogleda glavna draž florentinskih Madona. Murillo se pokazao pravim majstorom u stvaranju površina vibrantne boje i zalivanju platna rasutom. Boja nije razlivena samo po figurama. nego ih naglašava. Uprkos tome što je isuviše često bio mek i sentimentalno dopadljiv. blagom svetlošću. U pogledu samog slikarstva. Ima Italijanski smisao za lepu arhitekturu. teme vrlo popularne u Andaluziji . Njegove su slike imale mnogo zajedničkog sa pitomom i živopisnom Andaluzijskom ravnicom. ističe. nikada ni jedan umetnik izvan Italije nije razvijen u tom stepenu kao Murillo. Zamagljena atmosfera povezuje formu u jednu celinu. Likovi izgledaju realno. Ima titravi potez i zamušene oblike. deca su njegova intimna preokupacija. sklopila ruke. po svom tonalitetu i po izvanednoj modulaciji sivih. Tipična barokna kompozicija Murillo . puno Anđela. koji se karakteriše kao duboko Španski. u tome da se umetnik ne zadovoljava predstavljanjem stvari onakvim kakve jesu. 8. za sretno uravnoteženu grupaciju figura. korama od lubenice na kojima se vide tragovi zuba . u dobrom i u rđavom smislu te reči. ali je slika u osnovi prostačka. kraj svih zamerki koje mu se daju kao slabom crtaču bez akcenata ili mlakom koloristi. 7. Mali prosjaci se kockaju . Murillova poetičnost. Mnogo je poetizovana slika. za harmoničnu kompoziciju linija. Čak su ove slike mogle inspirisati i mnogo kasnije umetnike. čiji ih sjaj ulepšava. a na jednom od dva svoja "Bezgrešna začeša". Murillo je narodski umetnik. i tako je udaljen od Velazquezovog žanra. koja se sa pravom ne mora svideti (Luvrska imakulata).ispoljio je veliku sposobnost organizacije.poljubce. podvlači njihovu ružnoću i beznačajnost. i njegov narodski realizam. zamerke koje ne treba suviše generalisati i proširivati na sva njegova dela . K Slika se zove još i Bezgrešno začeše. Murillo ukazuje na jedan vid Španske prirode koji je nepogodan za široka uopštavanja i ne tako očigledno vredan hvale. njegove divno naslikane partije mrtvih priroda sa dinjama. scene sa prosjacima ili odrpanim dečacima koji bištu vaške ili koji jedu lepo voće. kao jedan od najvećih majstora kompozicije. spada među istinski superiorne majstore. nema tragike njihovog života. Uspenje Bogorodice . korpama grožđa. njegov žanr.

Luxemburg i Holandiju. Sve je crtao uopšteno. alegorijskih. Barok u Flandriji ima neka lična Rubensova svojstva. i on je osnovao koncepcije baroka (svetlo-tamno. i tu se život različito odvija nego u Flandriji. a on ih je posle doterivao. imao je mnogo učenika.g. ogromne slike. pa je smatran vodećim slikarem katoličkog sveta. a jedino zajedničko između Flandrije i Holandije je da nemaju afiniteta prema skulpturi. religioznih.ostavio je veliki broj dela iza sebe. Oslobođene oblasti se sjedinjuju na severu. odgovaralo je jezuitskom poimanju umetnosti. Venecijancima nego Rimskoj školi. Piter Paul Rubens Peter Paul Rubens (1577. Radio je u širim potezima. Rubensovo slikarstvo je bilo svestrano. Barokna umetnost Flandrije postaje kruta i razmetljiva. Proslavio se i van granica zemlje. Jedno vreme je proveo u Italiji. a teme su Mitovi iz Novog Zaveta. ne posvećujući nijednom liku posebnu pažnju. Isterivanjem Mavara iz Španije privreda opada. Umetnost Holandije u drugoj polovini XVI veka i u XVII veku dijametralno je suprotna umetnosti Flandrije. počeo je građanski rat u Holandiji protiv Španske inkvizicije. Glavni poručioc je katolička crkva.om godinom postaje član slikarske gilde u Antverpenu (gde je i rođen). po svojoj boji. gase se neki zanati i da bi to ispravili. Porudžbine je skicirao u malim formatima. Ne postoji oficijelna akademija (što je karakteristično za barok). 9 . teatralno i privlačno. Za razliku od Španije.g. Flandrija razvija barokno stvaranje. složena kompozicija. a građanstvo se vezuje za crkvu i obogaćuje trgovinom. Holandija se oslobađa. 1576. pomoćnici su ih pravili u velikim. Promenjije dijagonalitet. gde je proučavao Tiziana. Španija šalje Vojvodu od Albe. Uveo je brutalni naturalizam. Imao je visok nivo u tehničkom smislu. slavan i tražen. 1563. Bio je bliži. Bio je dvorski slikar. Bio je veoma inventivan i u ogromnom nizu njegovih dela (oko 3000) nikada se ništa nije ponovilo. Flandrija nije pružala veliki otpor Španiji. Često je samo potpisivao i dovršavao radove. Holandija se branila kao protestantska zemlja koju je Španija gušila.g. Michelangela i Leonarda. tu ima mitoloških tema. koja je ostala pod jakim protektoratom Španije i postala je bastion katolicizma.) Centralna ličnost Flamanskog baroka i jedan od najznačajnijih slikara uopšte . Španija poseže za Nizozemskom. Postaje plen Španije.-1640. Sa 21.3. koji je sve do svoje smrti vladao likovnim stvaralaštvom tamošnjeg baroka. On je bio najobrazovaniji umetnik svoga vremena. Flandrija je imala razvijeno građanstvo. koja je tako htela da reši neka pitanja vezana za ekonomiju. Tintoretta i ostale Venecijance. živeo je vrlo raskošno i imao je puno porudžbina. slika u žanru. Ali. portreta i crteža. oduševljavao se delima Carravaggia. Rubensovo slikarstvo.BAROK U FLANDRIJI Holandska obuhvata Belgiju (Flandrija). koji ne definišu u potpunosti oblike i konturu. religiozne teme). i pobeđuje javno ispovedanje protestantizma i isterivanje Španaca. ali je slikarstvo na neki način centralizovano u Antverpenu i pod dominacijom Rubensa. koji zavodi teror. deo Francuske. pejzaža.

već i priroda u kojoj se par osamio. a posle njene smrti se ženi sa 16. K Autoportret sa Izabelom Brant. jer njega zanima samo oblik. Pokazuje naklonost prema bujnom. crpi elemente lepote. na kojima počiva lepota jednog klasičnog tela: da mu da mladost i elastičnost. iz kajiševa slanine.jednostavnim i praktičnim postupkom stvara originalno slikarstvo. Njegove figure su uvek u punoj svetlosti. kao i psihološko poniranje u unutrašnji svet figura. Originalan je u tretiranju svetlosti. da ga istakne svilenom draperijom i da iz toga stvori jedan besprimerni novi tip lepote. se oženio Izabelom Brant. On je ovakva tela obogatio svojim novim ritmovima.g. a tek kasnije slika malo više prirodu. koja zrače dubokom duhovnošću naročito ističu pored jarko crvene i crne odeše. forma je teška. Portret Izabele Brant . koju unosi u velikoj meri. Oni sede u senci od cveća. sa plavičastim senkama. Vitalnost ova dva lica (njeno je obasjano svetlošću) i originalnost ideje odaju Rubensovu ličnu originalnost i vitalnost. iz obilja prekipelog mesa. Voleo je plastičnost forme. asimilirajuši ono što pruža Italija i podčinivši ga prirodi . čija se bleda lica. koje je Italijanska renesansa izmislila. masivna. da ga dopuni mlazom plave kose i vratove ukrasi biserima. Boje su hladne . kao i senke i boje. oko 1609. Možda nije besprekoran crtač. zdravom ljudskom telu i animalnom zdravlju kod ljudi. Najčeššće koristi otvorenu paletu ružičaste. prelazi u čisto crvene reflekse.sve ove boje su sočne i uvek nanesene u tankom sloju. telesnost je nametljiva i nema rafiniranosti. Tema ljubavi se oseća po onome kako par sedi i kako se drže za ruke. Ti njegovi pejzaži nisu dopuna slici. ali ipak u svečanim odelima. za uspomenu.tamni tonaliteti 10 .\P 55. koju bez teškoća prilagođava svakom formatu. Rubens je iz tog materijala stvorio svoj tehnički.g. animalna. već samostalna ostvarenja. Volumen kod Rubensa kipi od jačine. To preterano obilje puti on je uspeo da ukroti u najdinamičnije. sa akcentima anatomske strukture. 1. iz zrelog perioda. om devojkom Helenom Furman. tu iskazuje svu dinamiku pokreta i izraza. sedefasti i topli svetli sjaj u inkarnatu iz koga. oker i plave boje. Verovatno je naslikao sliku neposredno posle venčanja. Romantični naglasak nisu samo ruke koje se dodiruju. I uopšte. Nikada se nijedan slikar nije usudio da iz onoga što čini ljudsko telo deformnim. on u slikama koje nemaju religioznu tematiku pokazuje svoje majstorstvo. On se i proslavio kao jedan od najveših kolorista baš svojom prostom paletom. svakodnevni jezik. 1689. preko hladne polusenke. najlepše i najgracioznije ritmove i pokrete. Zato su portreti najsjajnija dela koja je ostavio. tela su bojena u toplom bledo-žutom tonu. obe svoje žene je i slikao. ali je originalan i suveren po pitanju kompozicije.Rubens prirodu uzima veoma površno. ruku stisnutih svečano i nežno kao u portretu Arnolfinija od van Eycka. dok su refleksi crveni . Ženski akt je poglavlje za sebe u njegovom slikarstvu. Radio je kompozicije koje posmatra odozgo . iz gojaznosti.ponižavanje posmatrača.

K I u ovoj kompoziciji Rubens se inspiriše Michelangelom. Peter Paul Rubens . Delo je monumentalno i ima Venecijanske tonove. pokreta. Dok je kod Michelangela težište kompozicije u sredini. Skidanje sa krsta . Uznemirena kompozicija tela koja padaju u pakao. ali nema snagu.A 462.Strasni sud 4.potiču od tople braon pozadine. Modro telo Isusa je virtuozno urađeno. koja se vidi na zemlji. tela i Magdalenine kose sliva se po dijagonali od gornjeg do donjeg dela slike. Preveliko bogastvo formi i jakih boja. uspeva da prikaže figure u dramatičnom pokretu. 2. ritmova. Religiozna tema gubi svoj značaj i ustupa mesto širokoj studiji aktova u svom varijetetu ritmova i pokreta. Strašni sud .-1614. IS 164 1612. Mlaz svetlosti sa Hristovog plašta.Skidanje sa krsta 3. Jedna je od najmanje Flamanskih slika.g. kome je hteo i da konkuriše. čvrstinu i sigurnost kao on. Raspeće . druga drži plašt u zubima. što omogušava jedna takva lavina ljudskih telesa. Rubens ga uzima kao gotovu činjenicu i podvlačeći u kompoziciji dijagonalu. Pokazao je svoj izvanredan osećaj za materiju i sposobnost da izvuče karakteristične crte lika. ali dok Michelangelo studira pokret kao problem. Ovo je bogata studija aktova. Oseća se uticaj Michelangela i Carravaggia (monumentalnost). Dijagonale unose dinamiku.K 11 . Peter Paul Rubens . Jedna od osoba koja skida telo sa krsta pokazuje svoju nemirnu muskulaturu. kod Rubensa je na vrhu.

Njih naročito karakteriše izoštren ukus. odlazi u Italiju. Formu gradi različitim tonalitetima.g. nežne prirode. Ali. ali ne prelazi u formalnu patetiku. Paleta mu je manje blještava. kojima je godilo da i na portretima budu naslikani ulepšano. Van Dyck je rafinirani poeta. kao i njihova umetnička vrednost. graciozne i elegantne . Hrist na krstu 5. prednji i zadnji plan. Njegove figure su tanane. 1626. kicoški odeveni u svilu i saten. 12 .g. Njemu je nedostajala vitalnost i moć uobrazilje starih majstora. Radio je vrlo brzo i svojim "aristokratskim portretima" obrazuje struju novijeg Engleskog slikarstva. Ljudske "prepunjene" i gojazne. zbog ličnog neslaganja sa Rubensom (razlika u temperamentu i naklonostima). Oseća se unutrašnja dinamika likova. gde je forma rasuta u središtu slike. pa zato nema nikakvih veza između njega i Rubensa. oker i kroz najtananije delove izvesna svetlost. tonovima plave. često puta sa svojim psima ljubimcima. kapriciozna gracioznost i pomodarstvo. Pre nego što je napunio 20 godina bio je Rubensov najcenjeniji pomoćnik.Pad anđela paleta svetla.Ženske portrete karakterišu te iste osobine. nervozan i rafiniran. povlači u Englesku. naročito onima koje je slikao u Engleskoj kao dvorski slikar Charlesa I između 1632. Merdevine su postavljene dijagonalno. a ne kao kod Carravaggia.g. Njegova slava se uglavnom zasniva na portretima. čudo od deteta. u romantičnim pozama.) Bio je retkost među slikarima. Jednako je velika i istorijsko dokumentarna vrednost tih portreta.g. smanjuje glavu i stopala a ruke predstavlja tanano.1641. u punom sjaju svoje mekušne otmenosti. ali od Rubensa ne može da opstane. Peter Paul Rubens . već se njihova emocionalna stanja izražavaju realnom karakterizacijom. efekti svetlosti i senke. I slike prosijava figure su Antonis van Dajk Antonis van Dyck (1599. 1620. pa se 1632. Pad anđela Dijagonale u kompoziciji. i 1641.Dijagonala. se vraća u Flandriju. Sve je spojeno u izvesnu celinu.on ulepšava figuru.g. ponekad i sa pastoralnim atributima. sa ružičaste boje. već razneženi saxonski kavaljeri. To više nisu bili predstavnici ratničkog plemstva.

odnos sive.U kasnijoj fazi. Nemiran barokni pokrert okvira čudno odudara od nadmene elegancije kraljeve poze. Njegova fina i aristokratska lepota i rumeni. Van Dyck je maniristički dvorski portret učinio savremenijim.g. Kralj stoji pored konja i dva konjušara. 6. Portret je iz mladosti. boje satena i crvenosmeđe boje pantalona. koju ističe na svojim autoportretima. prepričavši ga jezikom Tiziana i Rubensa. ali nije i manje velelepna. Boje su krajnje prefinjene. Autoportret . 13 . Van Dyck je bio veoma ponosan na svoju lepotu. suviše nežni ten pod riđe plavom kosom karakteristični su za ovog umetnika. Konj je nervozan.IS 168. kao i sve njegove životinje. Kralj Charles I u lovu .J 630. 7. koja je trajala u Engleskoj do kraja XVIII veka. Ova slika predstavlja vladara u neusiljenoj i ležernoj. koja još uvek odaje stilizovanu ljupkost elizabetijanskih portreta.g. a imala je isto tako znatan uticaj i u Evropi. izvanredno je prikazan u polusenci. državni portreti. K 1641. Sluga u drugom planu. IS 169. pod Rubensovim uticajem. On je stvorio novu tradiciju aristokratskog portreta. K Oko 1635. sa patetičnim izrazima likova u pojačanom koloritu. radi isključivo barokne kompozicije. ali svečanoj pozi i mogla bi se nazvati "Portretom konjanika koji je sjahao" slika je manje stroga nego svečani.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful