VISOKA TEHNIČKA ŠKOLA NIŠ

SEMINARSKI RAD
Mrežni operativni sistemi
Predmet: Mrežni operativni sistemi

Mentor: dr Kosanović R. Mirko

Student: Petković Boban RTs 12/11

SADRŽAJ Mrežni operativni sistemi – uvod ................................................................ 3 File/server operativni sistemi ....................................................................... 4 Peer to peer (P2P) operativni sistemi ........................................................... 5 Klijent/server sistemi ................................................................................... 6 VMS operativni sistem ................................................................................. 8 Novell operativni sistem............................................................................... 11 Unix/Linux operativni sistem ...................................................................... 13 Windows mrežni operatvni sistem .............................................................. 17 Windows 2003 mrežni operatvni sistem ..................................................... 19 Windows 2008 mrežni operatvni sistem ..................................................... 19

2

Operativni sistem računara usklađuje interakciju između samog računara i aplikacija koje na njemu rade. tako da svi delovi mreže mogu pravilno da funkcionišu. pristupaju mrežnim resursima. U zavisnosti od proizvođača. a primeri ove vrste su: Windows 2000 Server/Windows 2000 Professional. Novellov NetWare je najpopularniji primer prve vrste. U mrežnom okruženju računari klijenti. i tada su oba ova sistema neophodna za rad računara u samostalnom i mrežnom okruženju. Windows 95 i AppleTalk. isto tako ni računarske mreže ne mogu da funkcionišu bez odgovarajućeg mrežnog operativnog sistema.prostor na disku. kao što su: . mrežni softver se ili dodaje operativnom sistemu personalnih računara. .periferni uređaji. Operativni sistem kontroliše raspodelu i korišćenje resursa. . preko servera. . a njihov mrežni softver omogućava korišćenje tih resursa. Takođe. mrežni softver može da bude ugrađen u operativni sistem personalnog računara. Windows NT Server/Windows NT Workstation. kada se mrežni softver dodaje postojećem operativnom sistemu personalnog računara. Operativni sistemi mreže i klijenata su usklađeni. ili je integrisan sa tim sistemom.memorija. Windows 98.način utroška procesorskog vremena. Bez mrežnog operativnog sistema zajedničko korišćenje bilo kakvih resursa nije moguće.MREŽNI OPERATIVNI SISTEMI Uvod Kao što računar ne može da funkcioniše bez operativnog sistema. 3 .

celokupne komunikacije između terminala i servera se ograničavala na fajl (i slika i ono što kucamo) jer terminal šalje samo ulazne informacije (preko tastature) serveru koji obrađuje te podatke. Prestavnici: LAN menager na Windows-u. podaci. Nedostaci Kod prvobitnog fajl/servera. ovaj server je često bio zagušen i time je bio ograničen što se tiče dodavanja novih terminala. 4 . To bi se odražavalo na brzinu rada ostalih terminala (server je radio mnogo operacija za svaki terminal odjednom) a i komunikacija je išla preko serijskog porta što je dodatno usporavalo brzinu rada sistema. Terminali nisu imali operativne sisteme nego su koristili operativni sistem koji se nalazio na serveru. Sekundarna memorija je morala da bude velika sa većim brojem diskova u nizu. Kasnije ovi operativni sistemi su bili nadograđeni (NOVELL-NETWARE) ali sa razvojem računara i pojavom PC koji potiskuju ovaj tip.Nema instaliranja radne stranice..Operativni sistem je već bio instaliran na serveru. LAN server.. Otuda ime file/server .File server operativni sistem Karakteriše ga jedan centralni računar velike snage. a veliki broj radnih stanica. NETWARE . NOVEL pravi NOVEL 1. slike. operativni sistem svih modernih file/server operativnih sistema. Kasnije je ovaj terminal servis evoluirao i to je sada novi terminal (kao kod Windows 2003 i Windows 2008) s tom razlikom da on sada nije fajl/server nego klijent/server konfiguracija. . i rezultate vraća opet putem fajla na terminal na čijem monitoru se pojavljuju traženi rezultati.0. (klasičnih terminala) koji su imali serijsku bazu sa centralnim računarom. Prednosti .

LAN STEP. lozinke. Jedan od prvih prestavnika je Windows Work Groups.. LAN SMART. već samo dva dodatka: šerovanje svojih resursa i za izlazak na mrežu.nije bilo operativnog softvera -nije bilo administratora -svi čvorovi su bili ravnopravni -nije bitna bezbednost jer sami odredjujemo šta „share-ujemo“ -nije potrebno angažovanje posebnih servera za resurse. Nedostaci .jednostavna .. POWER LAN. WINDOWS FOR WORKSGROUP.)dok je sve ostalo u domenu korisnika (što se šeruje) decentralizovane mreže nas približavaju novom klijent/server mrežnom sistemu. postaviti ga dostupnim za ostale korisnike na mreži. korisnička imena i sl. 5 .Protok komunikacionog kanala je opadao sa porastom broja priključenih korisnika ali do 10 korisnika nije bilo problema. Prednosti .Peer to peer (P2P) operativni sistemi Pojava PC računara dozvoljava (s obzirom da oni imaju elemente i servera i terminala) razvoj novog operativnog sistema koji pretežno omogućava izostanak velikih računara-servera. Postoje dva tipa P2P mreže centralizovane mreže imaju operativni sistemi koji ima zadatak samo da „blago“ nadgleda mrežu (prijavljivanje na mrežu. Predstavnik NOVELL Lite. Prve P2P su bile karakteristične za grupe kojima su mogli da budu priključeni određenom korisnici. Za ove mreže se koriste skoro svi operativni sistemi jer za njih praktično i ne treba operativni sistem. Tim pre što je bilo moguće „odvojiti“ određeni prostor na hardu koji je moguće rezervisati za „šerovanje“ tj.

.jednostavnost: da bi se korisnici u klijent/server mreži logovali dovoljno je da se samo jednom loguju (username i password). DMS. PH. „tiket“ koji je sada ulaznica za sve servere domena. pa oni razmenjuju svoje informacije i tako se ima rezerva. serveri aplikacija.brzina Nedostaci cena (koriste se specijalni serveri) . a ako ne onda ga prosleđuje drugom serveru i samim tim sada on sam postaje klijent. Web serveri. .potrebna velika RAM memorija zavisnost – ako se neki server iz bilo kog razloga stavi van funkcije pravi se problem (ako je DHCP problem. Prednosti . Potrebni su administratori koji „kače“ određene servise kao što su : DNS. ona se vrlo lako širi) . komunikacioni serveri. Sama klijent/server arhitektura je jednostavna: sastoji se od jednog poziva jezgru (svodi se na: „traži to i to“) i otkačinje se. a ima samo jedan DHCP ne može više da se uđe na mrežu ali se i to rešava tako što se pravi više ( dva. što je omogućeno pojavom PC računara. već prilikom prvog prijavljivanja dobijaju tzv.. Mail serveri. Svaki od računara može da bude i klijent i server.usled smanjenog saobraćaja moguće je kačiti veći broj računara.skalabilnost (proširivost) .centralizovan u jednom mestu (aktivni direktorijum) – administrator može sa jednog mesta da upravlja svim računarima u mreži. DHCP. tri. ili se vrši deoba DHCP) 6 .) DHCP servera (pravi se zona). Taj zahtev odlazi do servera koji na sebe preuzima razmatranje tog zahteva.. godine. Putem protokola sigurnosti ne loguju se na svaki server ponaosob.. Ako server može da ga reši on to i čini. Nedostaci su što su potrebni jaki kompjuteri (što je već prevaziđeno) i administriranje mreže . Iskoristili su sve dobre osobine file/servera i P2P.bezbednost dignuta na viši nivo (ali se javio drugi problem da ako uđe neka zaraza.. Back up. .Klijent/server sistemi Pojavljuju se od 2000.

sa tri sloja 3. Na jednom kraju imamo klijenta a na drugom se nalazi baza podataka na komunikacioni softver. Postoji klijentski računar.. Bordel. . Komunikacioni softver prima različite zahteve od različitih klijenata (DOS. on se deli u dva sloja: jedan koji je orijentisan prema klijentu.Arhitektura klijent/server mreža 1. .Troslojna ahitektura.). Unix. Windows.. baza podataka i komunikacija (prvi korak prema hibridnoj arhitekturi). Jako je bitno da oba sloja imaju brzu komunikaciju. Unix. Linux. višeslojna arhitrektura . on opet taj rezultat pretvara u oblik razumljiv klijentu a na osnovu zahteva koji je klijent poslao (DOS. On objedinjuje sve te zahteve i putem komunikacije uspostavlja vezu sa različitim softverima kojima prosleđuje te zahteve u formatima koje pojedini serveri razumeju (SQL.) a onda kada dobije od servera rezultat. Paradox.Višeslojna arhitektura. Windows. Zbog velikog opterećenja komunikacionog servera.. sa dva sloja 2..Dvoslojna arhitektura. a da drugi sloj vodi računa o bazama podataka. 7 . Nemes).

Imao je DCL – Digital Command Language – svoj komandni jezik.600$ za grafičku radnu stanicu i neverovatnih 5. bila je nešto siromašnija.240. godine izbacuje projekte STAR (hardverski) i STARLET (softverski) i u okviru njih operativni sistem VMS. memorija. STREAM potocima i zapisima koji su bili orijentisani ulazu i izlazu. Open VMS uvodi simetrično i asimetrično multiprocesiranje (podržava više procesora).. deset servera i bilo je moguće korišćenje njihovih hradvera (procesor. Klasterovanje (grupisanje) – objedinjavanje dva.VMS – Virtual memory sistem Korporacija DEC (Digital Equipment corporation) 1975. 2. Imao RMS podršku (Record Managment Sistem) – podrška bazama podataka: podrška na nivou record-a (može da bude samo nekoliko podataka ili jedan red). Zbog svoje cene koja je bila izuzetno visoka (čak 4. ostali serveri preuzimaju njegovu ulogu i poslove za koje je bio zadužen). Prvi operativni sistem koji je u startu bio koncipiran da bude mrežni operativni sistem. šest. što ni jedan operativni sistem ni danas nema. ACL (Access Control List) – preteča aktivnog direktorijuma.000$ za server sa operativnim sistemom) u početku ovaj operativni sistem se nije proslavio. Posedovao podršku za višestruke računarske jezike. sekundarna memorija) čime se dobija jako pouzdan sistem: ako neki server otkaže. Open VMS je kasnije podržavao 64-bitne adrese a zadržao je i podršku 32-bitne arhitekture. Zbog svega ovog imao je primenu samo kod jakih kompjutera (vojska. godine HP i objavljuje Open VMS koji nije bio open-source. velike korporacije.. sa porastom brzine protoka koristio se Internet.. ima podršku za integrisane mreže – TCP/IP. 90-ih godina prosperira. tri ili više servera koji su u početku bili povezani zasebnim magistralama. Bilo je moguće dodavanje komandi od strane administratora i posedovao visok stepen zaštite. Specifičan fajl sistem koji je imao podršku u samom ugrađenom operativnom sistemu koji se pre svega ogleda u snimanju podataka na disku u tzv. To je bila preteča distribuiranim operativnim sistemima (klasterovanje – udruživani su pet. banke. klasterovanje. Od početka podržavao distribuirane fajl sisteme. Imao je mehanizam za povezivanje modula koji su bili na različitim programskim jezicima. . Kasnije. Svaki resurs na 8 .. kupuje ga Compaq pa njega 2001. Upravljanje memorijom.) Karakteristike 1.

promenljive dužine sa fiksnom kontrolom blokova Programiranje kod VMS-a Programiranje je omogućavalo da se strikno definišu standari kako je moguće pozivati i izvršavati programe.promenljive dužine . Zaštita Open VMS formira ACL – aktivne kontrolne liste. RMS omogućava četiri pristupa podacima: o sekvencijalni pristup (jako spor) o indeksirani pristup (preteča svim bazama podataka) o adresni pristup (svaki fajl ima svoju adresu) o preko relativnog brojevog pristupa ( prisup preko veličine nekog fajla) RMS je podržavao i tri načina za upis podataka u fajl: .back up with shadow volume image – pravi imidž fajl koji se odlikovao izrazitom sporošću incremental – proverava stanje na disku i menja u image fajlu samo one podatke koji su bili izloženi promenama.incremental back up . Ovaj režim je radio jako brzo. Još par karakteristika: posedovao je Debugger – modul za otkrivanje i čišćenje grešaka. Back Up Open VMS je posedovao ugrađen back up koji je imao tri režima: .image . Tek je HP napravio grafički interfejs. 9 . Upravljanje korisnicima nije bilo baš sjajno: imao komandni promt. Bilo je moguće programirati u dva programska jezika: jedan u Cobol-u a drugi u C-u i ova dva jezika su mogli međusobno da razmenjuju podatke. zatim veliki broj Run Time biblioteka što je bila velika pomoć programerima.mreži ima svoju ACL u koju se upisuju bukvalno svi podaci vezani za dozvole pristupa.fiksne dužine .

VMS je real-time operativni sistem što znači da može trenutno da reaguje na neki zahtev zahvaljujući vremenskom satu koji je 64-bitni broj koji broji 10 milioniti deo sekunde i to je vreme u kom on može da reaguje. PRINT komponenta Ovaj servis je na VMS-u radio zahvaljujući sledeća dva programa: Line printer deamond i Line printer request (LPD i LPR).Back up with shadow volume – tokom rada u senci pravi kopije na jedan. ovo nije klasično klasterovanje. dva. više diskova da ne bi došlo do pauze kada sistem padne (što je bio veliki problem sa prva dva režima). U početku su diskovi bili povezani brzim magistralama. Iako liči. LPR je obrađivao zahteve za štampanje i pravio listu. a kada je protok na Internetu postigao brzinu reda Gb za povezivanje diskova korišćen je on. 10 . Nju je nadgledao LPD i slao na slobodne printere (balansiran rad).

UPS šalje signal da preuzima napajanje i kada mu ostane vreme do pražnjenja (koje mu zada korisnik računara) on šalje signal koji se dovede u Novell i on automatski prazni bafere. godine) uvodi se Novell-ov E-direktorijum. Prednosti: operativni sistem koji je uveo mogućnost multitaskinga u startu je pravio podeljenost na nivou fajlova Novell je neka vrsta operativnog sistema koji se instalira sa jednim programom što znači da je bila potrebna neka osnova da bi uopšte mogla da se pokrene instalacija ovog operativnog sistema (DOS operativni sistem. Uz pomoć NCP-a bilo je moguće da sa udaljenih računara samo jednom operacijom jezgra dobije bilo koji podatak.0 (1993. godine. NCP protokol (Novell Core Protocol). Deljenje jednog diska na različite volumene i svaki klijent koji se pojavi u okviru Novell-a može da mapira neki deo Novell-ovog diska kao svoj lični disk. Nastavio da podržava klasterovanje Keširanje na nivou operativnog sistema.0 do koje je upravljanje servisima bilo preko komandnog promta) Sa verzijom 4. Kao mrežni operativni sistem je prvi put izašao 1983. To je bila preteča klijen/server arhitekture. 11 . Bio je klasičan fajl/server sistem i koncipiran da se zasnuje na jednostavnim radnim stanicama. tabele iako je tražen samo jedan podatak pa tako kada neko drugi traži podatak iz te baze. on se već nalazi u keš memoriji. pamti podatke i gasi sistem. Podržavao veliki broj servisa koje je bilo lako administrirati (posle verzije 5.. Tu je problem nestanak električne energija.. on obriše DOS i u jezgro ubaci svoj deo. To je preteča aktivnog direktorijuma (koji je izašao 2000. Kada se pokrene iz DOS-a. godine). To znači da je učitavao u RAM cele npr. Svim resursima na mreži je bilo moguće upravljati preko ovog E-direktorijuma. Nije tražio dodatni server niti jak hardver. Prednosti Fajl servisi umesto disk sistema. Zato mora da postoji rezervno napajanje – UPS.).NOVELL Novell je mrežni operativni sistem poznat i pod nazivom NetWare. Jezgro je bilo koncipirano da zahteva veću količinu RAM-a nego tadašnji programi a sve u cilju keširanja unapred.

12 . NLM (Network Loaded Modul) moduli su predstavljali izvršne fajlove koji (pošto na serveru pod Novell-om nije bilo moguće pokrenuti neki .exe program.- Jako bezbedan i siguran operativni sistem. Verzija 5. kasnije za 100 i najviše za 250 korisnika. Novell operativni sistem je izašao prvo za 25 korisnika.0 u sebi je imala integrisan firewall. pa za 50. kada se učitaju na server) su bili ti pomoću kojih se radilo sa raznim servisima u zavisnosti koji je NLM modul učitan.

Tako i profesor Tanderbaum dolazi do jezgra Unix-a i stvara manju. Radom ove komisije. Sastoji se modula koji se dodaju na Unix-ov kernel. Proizašao iz Multix-a namenjenog velikom broju korisnika.. Prvi Unix je pisan na asembleru što je jako dobro. predstavlja osnovni multiuser i multitasking 2.. 5. . Debian..Unix/Linux Ovo je sinonim za mrežne operativne sisteme širokih razmera. Karakteristike Linux-a: 1. Presudno za pojavu Linux-a što je 1983. komisija zadužena za afirmaciju Linux-a. uprošćenu verziju – Minix od koga i Norvežanin Linus pravi Linux. Suse. laka prenosivost sa jedne na drugu platformu 3. najpre univerzitetima (posebno Berkli). Fleksibilnost. Henros i Liforis. Linux u startu uvodi GUI 4. Slegware. Mandrake. Lagan za proširivanje. Ubuku.1984.najsloženiji Jedna od definacija Linux-a može da bude da je Linux naziv za veliki splet distribucija operativnih sistema koje zasnivaju svoje kernel jezgro na Unix-u. godine počela razvoj snažnog operativnog sistema predviđenog da bude visokih performansi i da izvršava veliki broj aplikacija – multitasking i multiuser. godine Unix preveden na C jezik i postaje dostupan svima. Red Hat. . usvaja se podela Linux-a na tri velike grupe: 1.. – najjednostavniji 2. Ovaj zadnji naglo napreduje pod besplatnom licencom. postaju otvoren i dostupan za nadogradnju od bilo kog programera u svetu čije je radove odobravala GPL (General Public Licence). Najjednostavniji za rad i besplatan 13 . – složeniji 3.. Firma Unix je još davne 1969..

Taj upravljač ima osnivni zadatak da puni module u tu kernelsku memoriju. sigurnost je na visokom nivou. 11. Kernel može da radi u dva moda: kernelski i korisnički mod rada.. Ovaj modul je namenjen upravo da u slučaju učitavanja lošeg drajvera ili sličnih nepravilnosti razreši hardverske konflikte. Najkritičnije komponente su delovi za upravljanje procesima i za upravljanje memorijom.6.) bilo je potrebno ubacivanje novog drajvera. Najpouzdaniji operativni sistem i za servere (349 dana godišnje radi bez ikakvih problema). U startu je podržavao 14 .. Upravljanje modulu. Kernel odvojen od korisničkog promta. Vrlo mala hardverska zavisnost jer je kernel jezgro pisano iz asemblera i potrošnja RAM-a je vrlo optimizovana. Znači. 8. Jako brz operativni sistem i dobar za mrežne aplikacije. Postoji poseban deo kernela – registracija drajvera. Rešavanje konflikata. Dopušta bekapovanje bilo kog dela diska nezavisno od servera. Modularni princip rada kernela Savremeni kernel Linux-a je upravo ovakav (hibridno-monolitni). 7. 9. Kernel se izvršava u operativnoj memoriji (kernelska memorija). Veoma stabilan. 2. Samo 10 % apdejtova (update) Linux-a se odnosi na bezbednost. Ceo operativni sistem se svodi na virtuelizaciju: napravljena je virtuelna mašina koja podržava hardver (virtualni kernel). monitor. Osnovni zadatak ovog dela je da se kernel puni modulima. Na početku je taj kernel bio monolitan što znači da su se u njemu nalazili svi drajveri za sve periferije. Linux je prvi napravio virtuelizaciju. Ovo se nije pokazalo kao najsjajnije rešenje jer prilikom promene bilo koje periferije (štampač. Zato se došlo do hibridno-monolitnog kernela koji je u sebi imao samo one drajvere koji se neće menjati (mada je to malo usporilo brzinu rada). Linux-ov kernel je zadužen za kontrolu rada procesora i rada procesa (kao i kod svih operativnih sistema). Kernel upravlja fajl sistemima. tastatura. Svaki novi drajver koji treba da se učita u kernel treba prethodno da se registruje što znači da se potvrdi da je dobar. Korisnik ne može da dođe do kernela (što je dobro) pa ga ne može srušiti ni jedna aplikacija. 10. Back up. Zbog toga je postojala mogućnost oštećenja kernela (zbog preuzimanja drajvera iz operativne memorije) pa su uvedeni moduli u tri komponente: 1.

Komunikacija između procesa Linux je u korisničkom režimu ovu komunikaciju rešio klasičnom metodom signala: kad neki proces nešto zahteva. U kernelu se rešava na dva načina: PIPE – sistem spojenih cevi WAIT Q – način preko deljive memorije (vrlo brz način dodele resursa) Upravljanje memorijom Primarno – upravljanje operativnom memorijom Sekundarno – upravljanje sekundarnom memorijom Tercijalno – izmenljive memorije (CD. USB flash. 15 . Dodeljivanje procesa procesorima Linux koristi dva algoritma dodeljivanja. Procesor to “primeti“.. Upravljanje procesima Linux koristi standardne mehanizme JOIN i FORK (Fork .) Fajl sistem Jedna jako interesantna rečenica: „Na Unix sistemu sve je fajl. a kako je šta potrebno pomoću dinamičkog drajvera za punjenje programa učitava se u isti.dinamičko izvršavanje programa – u RAM se ubacuje samo jedan mali deo programa. timesharing gde se dodeljivanje procesa vrši na osnovu dva subjekta: jedan je efektivni prioritet – nije stalan (proces koji duže čeka dobija viši prioritet). oslobodi mu resurse i daje signal – slobodan resurs. Fajl sistem je organizovao urđaje putam indeksa (jedan deo na indeksu su ukazatelji gde mu se šta nalazi). postavi signal i čeka.. Jezgro je u startu podržavalo niti što je i logično jer se radi o multitaskingu. Drugi je real-time: proces koji ima najviši prioritet dodeljuje mu se procesor. Ako nije fajl onda je proces“ . Jedan je tzv. što znači da je RAM opterećen ravnomerno. Sve naredbe koje se odnose na fajlove odnose se i na uređaje.podela konkurentnih paralelnih procesa a Join ih spaja tek po završetku i zadnjeg procesa). Svi ulazno-izlazni uređaji su fajlovi.

karakter uređaje i mrežne uređaje i svaki je predstavljen datotekom. RAISER. Na DATA se nalaze svi podaci.. JFS. a većina ima i ROOT particiju. Ulazno-izlazni sistemi Ovi sistemi se praktično svode na fajl sisteme podeljene na blok uređaje.. Fajl sistemi koji su za optimizaciju Linux fajlova su EXT2 i EXT3. Linux u mreži U startu je dao ogroman broj softverske podrške za mreže: poznat je Berkli standard mrežnih funkcija kojim su oni ugradili TCP/IP protokol. SWAP predstavlja virtualnu memoriju (kod Windowsa temp).Na Linux-u razlikujemo dve osnovne particije: DATA i SWAP. Linux podržava i druge fajl sisteme: FAT. i sistemski i korisnički. NTFS. Kompletno umrežavanje je svedeno na tri nivoa: socket povezivanje (interfejs) – soket podeljen na dva dela: jedan deo definiše vezu sa IP. a drugi deo definiše port na kome se ta konekcija odvija. protokol drajvere drajvere mrežnih kartica 16 .

Terminal servis. Druga stvar koja je proizašla iz ovoga je ta da su troškovi instalacije i administriranja minimalni štoopet dovodi do još veće popularizacije Windows-a jer za pomenute radnje nije bilo potrebno neko veliko znanje. Enterprise..Windows mrežni operatvni sistem Definitivno najrasprostranjeniji mrežni operatvni sistem pre svega zbog GUI (Grafical User Interface). Najpoznatije su verzije NT 3.. Remote servis. 2000-te godine Microsoft izdaje Windows 2000 koncipirani operatvni sistem namenjen mrežnim sistemima. dodaje mnoge servise u okviru standardnog operativnog sistema kao što su DHCP. šifrovanje NTFS (što znači da se podiže bezbednost šifrovanjem fajl sistema) 5. Prednosti Windows 2000 mrežnog operatvnog sistema 1.5 i NT 4. Što kasnije omogućiti da se ovaj Windows mrežni operatvni sistemlako prebacuje na različite procesore. Ono što je bilo karakteristično za popularnost ovog sistema je ta što je on u samom startu počeo da gradi osnovnu strukturu: moderno mikro-kernel jezgro u koje je smešten samo osnovni operativni sistem koji je zavisan od hardvera.. Print servis. Internet Information Service (IIS). uvodi pojam DINAMIČKIH DISKOVA 6. aktivni direktorijum (u njemu su smešteni svi resursi jedne domenske mreže kojom je taj server rukovodio i moglo se sa ovog aktivnog direktorijuma upravljati svim resursima) 3. Professional. godine od strane Microsoft-a. DNSL. Ultimate. Basic. Microsoft je u startu dao podršku za veliki broj procesora pa su izašle i razne verzije ovog mrežnog operatvnog sistema: Home. Nakon nekih 3 do 5 godina Microsoft raskida saradnju sa IBM-omi razvija NT (New Technology) liniju koja je baš bila namenjena radu sa mrežama. . 17 . velika drajverska podrška za veliki broj uređaja 2.11 i Windows for WorkGroups to se menja i sa poznatim IBM-om razvijaju mrežni operativni sistem OS/2. podrška za FAT32 sistem fajlova 4. Prvi Windows mrežni operatvni sistem Nisu bili namenjeni za rad sa mrežama.. Back up servis.0. Objavljen 1985. DNS je integrisan u aktivni direktorijum i samim tim je lako ažuriranje i održivost. Tek sa pojavom Windows 3.

stablima. upravljanje domenima rešeno na hijerarhijski način.imao 32-bitne API (Aplication Program Interface) POSX (Portable Sistem Interface) – podrška za aplikacije koje rade u tekstualnom režimu rada. poboljšana i odmah pokrenuta komunikaciona infrastruktura. ali u jednom trenutku procesor može da radi samo sa jednim procesom. definisana podrška za KERBERUS protokol (username i password) na principu ulaznica – po prijavi se izda ulaznica kojom se definišu dozvole pristupa lokacijama. 18 . šumi. svaki je imao svoj zaštićeni adresni prostor i nije bilo mešanja jednog podsisitema u drugi. Prisustvo HAL-a (Hardware Apstraction Level) još više doprinosi bezbednosti sistema. Istek vremenskog kvantuma . Osnovi Windows mrežnog operatvnog sistema čini višeprocesni sistem koji je radio sa prekidima (predpražnjenje). 12. Stablo – veći broj domena koji imaju zajedničke interese. Samo kernel jezgro može da radi sa različitim procesima. 13. Svaki je imao zasebne jedinice koje su se skupljale u HAL. Dva su uslova da se vrši predpražnjenje: tzv. Web servis je bio integrisan 10. Windows mrežni operatvni sistem je tako koncipiran da može da prekine i da se stavi ili u stanje čekanja ili u READY stanje a da se izvrši neki drugi proces ukoliko on ima više prioritet. TRUST (trast) – sistem poverenja koji je sada ulaznica za sve ostale domene. a s druge strane je kompletno izolovao hardver od bilo kakvog delovanja na njega. 9. a drugi je da se pojavi proces koji ima veći prioritet nego proces koji se izvršava.. Između domena koji se nalazi u šumi i domena koji se nalazi na stablu napravljen je tzv. U startu je Windows 2000 mrežni operatvni sistem bio orijentisan ka TCP/IP protokolima. resursima i dr. U korisničkom režimu rada bila su četiri podsistema: MS DOS 16-bitni Windows 32-bitni Windows grafički orijentisan . formira grupne polise (Group Polices) koje su takođe integrisane u aktivni direktorijum 8. a veći broj stabala formira šumu. Njega je Microsoft „ubacio“ između korisničkog i kernel dela i on je vršio prilagođavanje tog kernel jezgra hardveru s jedne strane. Organizaciona struktura domena je bila u vidu stabla i šume.7. Pojačan je način šerovanja fajlova tj. 11.. Windows mrežni operatvni sistem je u startu dao i korisnički i kernel režim rada (zamišljen kao zaštićen mod). deljenje datoteka je rađeno preko DISTRIBUTION fajl sistema i servisa za replikaciju datoteka.

Neupravljiva je 19 . Rešen problem otvorenih fajlova U komandnom interpretatoru dodate komande koje služe kao alati za rad iz komandnog moda Poboljšao skript jezike Nijedna serverska komponenta nije uključena automatski Windows 2003 mrežni operatvni sistem jedan je od najprodavanijih mrežnih operativnih sistema. Windows 2003 mrežni operatvni sistem Izašao aprila 2003. sve karakteristike Windows 2000 mrežnog operatvnog sistema važe i za ovaj s tim što su popravljeni mnogi nedostaci kojima je prethodnik bio „označen“. Ovo malo usporava rad ali daje zauzvrat mnogo veću sigurnost u slučaju pada nekih servisa. godine i napravio veliki skok u pogledu bezbednosti i konfiguracije tog mrežnog operatvnog sistema. a razlikuje se po sledećem: prvo i osnovno je to što se prilikom instalacije ne instalira ni jedna funkcija servera. Virtualni server – uvedena je mogućnost da se podignu dva servera na istoj mašini. Čak je izdata i vrzija Server Core koja ne poseduje GUI. Group polices preferences. što opet vodi ka bržem i sigurnijem radu servera. Windows 2008 mrežni operatvni sistem Izašao krajem 2008. Njegova koncepcija je modularnog tipa što znači da se sastoji iz komponenti koje imaju svoje interfejse pomoću kojih komuniciraju. Ovo je dobro iz razloga što instalaciju može da vrši samo administrator koji poseduje znanje. Back up. Windows 2000 mrežni operatvni sistem donosi dodatke. godine i zadržao većinu osobenosti svog prethodnika. razlike su bile u sledećem: drastična promena je ta što se instaliraju samo osnovni servisi Back up.14. Prva je bila upravljiva. Otprilike. REMOVABLE STORAGE MANAGER – program koji omogućuje fleksibilnije onlajn skladištenje podataka. Grupne polise su podeljene na dva dela: Group polices setings i Group polices preferences. tzv. 15. Poseduje inttegrisan bek ap ali nije ršio problem otvorenih fajlova. Inače. a druga neupravljiva.

Očekuje se da će zameniti slavni Apache server Dodati novi servisi u aktivnom direktorijumu (sertification. a upravljiva dozvoljava podešavanje pojedinih elemenata od strane korisnika Napravljen READ ONLY domenski kontroler čija je glavna namena bila povećanje sigurnosti na udaljenim lokacijama jednog preduzeća Windows Information Service (WIS) je podignut na jako visok nivo.) koji se tiču bezbednosti.ista kao kod Windows-a 2003. federation... 20 ..

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful