You are on page 1of 49

1

SINHRONE MAŠINE
2
SADRŽAJ
1 SINHRONE MAŠINE................................................................................................... 4
1.1 Sinhroni generatori..................................................................................................... 4
1.2 Oznake veličina.......................................................................................................... 5
1.3 Osnovni delovi ........................................................................................................... 5
1.4 Princip rada ................................................................................................................ 7
1.5 Pobuda sinhronih mašina........................................................................................... 8
1.6 Oblik polja (mps) rotora............................................................................................. 8
1.7 Sprezanje namotaja trofaznih generatora................................................................... 9
1.8 Karakteristike sinhronih mašina ................................................................................ 9
1.8.1 Karakteristika praznog hoda............................................................................. 10
1.8.2 Karakteristika ustaljenog kratkog spoja ........................................................... 10
1.9 Magnetna reakcija indukta....................................................................................... 11
1.9.1 Aktivno (radno) opterećenje............................................................................. 11
1.9.2 Induktivno opterećenje ..................................................................................... 13
1.9.3 Kapacitivno opterećenje ................................................................................... 14
1.9.4 Zaključak o delovanju reakcije indukta............................................................ 15
1.10 Reaktansa rasipanja.............................................................................................. 16
1.11 Sinhrone reaktanse ............................................................................................... 16
1.12 Pobudna struja...................................................................................................... 16
1.13 Fazorski dijagram SG sa istaknutim polovima opterećenog radno-induktivno... 17
1.14 Pojednostavljeni fazorski dijagram sa radno-induktivnim opterećenjem............ 19
1.15 Aktivna snaga u sinhronizmu i sinhroni obrtni moment generatora .................... 21
1.16 Motorni režim rada sinhronog generatora............................................................ 22
1.16.1 Reluktantni režim sinhronog motora ............................................................ 23
1.16.2 Dijagram obrtnog momenta sinhrone mašine sa isturenim polovima .......... 25
1.16.3 Fazorski dijagram sinhrone mašine sa cilindričnim rotorom........................ 26
1.17 Rad sinhronih generatora na sopstvenu i opštu i mrežu....................................... 27
1.18 Upravljanje proizvodnjom reaktivne snage Q...................................................... 29
1.18.1 Mordejeva kriva............................................................................................ 29
1.18.2 Upravljanje normalnom režimu rada nadpobuđenog generatora (opterećenog
radno-induktivno) ........................................................................................................ 30
3
1.19 Upravljanje proizvodnjom aktivne snage P ......................................................... 31
1.20 Karakteristike regulacije ...................................................................................... 32
1.21 Elektromehaničke oscilacije sinhrone mašine...................................................... 33
1.21.1 Ekvivalentna mehanička slika sinhrone mašine ........................................... 35
1.21.2 Prigušni namotaj ........................................................................................... 37
1.22 Fizičko objašnjenje struje kratkog spoja .............................................................. 38
1.23 Veliki hidro i turbo sinhroni generatori................................................................ 48
1.24 Sinhroni motor ..................................................................................................... 48
1.25 Literatura .............................................................................................................. 49
4
1 SINHRONE MAŠINE
Rotor sinhrone mašine se u ustaljenom pogonu obrće jednakom (sinhronom) brzinom kao
i obrtno magnetsko polje u međugvožđu, pa odatle potiče naziv ove vrste mašina.
Prema svojim karakteristikama, sinhrone mašine se mogu svrstati na više načina. Prema
smeru (načinu) elektromehaničkog pretvaranja energije, delimo ih na generatore i motore,
pri čemu se mnogo češće upotrebljavaju kao generatori.
1.1 Sinhroni generatori
Sinhroni generator je tipični predstavnik električne mašine velike snage i maloserijske
proizvodnje. Činjenica da je stepen iskorišćenja većih jedinica bolji (veća je
ekonomičnost), ima za posledicu izgradnju elektrana i agregata većih snaga. Jedinične
snage generatora prelaze i MVA 1000 .
Prema pogonskoj mašini, generatore delimo na turbogeneratore, gde je pogonske mašina
parna ili gasna turbina, hidrogeneratore, gde je pogonska mašina vodna (hidro) turbina i
dizelgeneratore gde je pogonska mašina dizel motor. Prema obliku rotora, delimo ih na
mašine sa cilindričnim rotorom i rotorom sa istaknutim polovima, dok je stator
cilindričnog oblika, trofazni. Prema brzini obrtanja (pri učestanosti od Hz 50 ), delimo ih
na brzohodne (750 do ob/min 3000 , sa brojem pari polova 4 p do 1), srednjih brzina
(300 do ob/min 600 , 10 p do 5) i sporohodne (manje od ob/min 300 , više od 10 pari
polova).

Slika 1-1 Generatori: a) turbo, b) hidro
Turbogeneratori se grade sa cilindričnim rotorom, za velike brzine obrtanja (obično p = 1,
ređe 2 p (samo za manje snage), odnosno 3000 ili ob/min 1500 pri Hz 50 ). Kod ove
vrste generatora izraženi su mehanički problemi u pogledu konstrukcije rotora zbog velike
periferne brzine, velike obrtne mase i zbog dužine između ležišta. To zahteva da se ide na
relativno male prečnike rotora i da se namotaj rotora raspodeljuje što ravnomernije po
obimu. Oni se uvek postavljaju horizontalno.
5
Hidrogeneratori se grade sa istaknutim polovima na rotoru, od sasvim sporohodnih do
brzohodnih sa 2 p . Što je manja brzina obrtanja dozvoljava se veći prečnik rotora, opet
ograničen mehaničkim naprezanjima usled centrifugalanih sila. Ali ova mehanička
naprezanja su tolika da se ne zahteva ravnomerna raspodela namotaja po obimu rotora, pa
se zato onda prelazi na rotor sa istaknutim polovima. Kod ove vrste generatora izraženi su
mehanički problemi u pogledu konstrukcije rotora zbog velike periferne brzine pri
zaletanju, i nosećih ležišta grupe sa vertikalnim vratilom na kojima leši težina celog
obrtnog dela i dr. Generatori većih snaga, čije su brzine obrtanja relativno manje,
postavljaju se vertikalno, a hlađenje je kombinovano voda-vazduh.
U konstrukcionom, odnosno u pogledu mehaničkih dimenzija, turbo i hidro generatori se
značajno razlikuju, tako da za snage od oko MVA 100 odnos osne dužine, l , i prečnika,
D, za turbogeneratore iznosi oko 5, dok za hidrogeneratore iznosi oko 0,15.
Dizelgeneratori se pokreću dizel motorima, a grade se za široki raspon brzina obrtanja, od
2 p naviše. Snaga dizel generatora ograničena je mogućnošću izrade motora, pa dostiže
najviše desetak MVA.
Da bi se povećao naznačeni napon generatora i, s tim u vezi, generator direktno priključio
na mrežu, bez upotrebe blok-transformatora, neki proizvođači umesto klasično izolovanih
namotaja upotrebljavaju odgovarajuće kablove.
1.2 Oznake veličina
Ovde će biti upotrebljene sledeće oznake:

0
E - ems praznog hoda
• E - ems u opterećenom stanju
• U - napon na priključcima

p
J - pobudna struja (odgovara ems
0
E )
• I - struja indukta

a
J - pobudna struja koja odgovara struji indukta I , koja izražava reakciju indukta, ili
drugim rečima struja statora svedena na rotor
• J - pobudna struja koja odgovara ems E
1.3 Osnovni delovi
Magnetsko kolo sinhronog generatora sastoji se, kao i kod svih obrtnih mašina, iz dva
osnovna dela: nepokretnog dela ili statora i obrtnog dela ili rotora, koji su međusobno
razdvojeni međugvožđem. Rotor čini celinu sa vratilom mašine: on nosi na svojoj
periferiji p 2 polova koji mogu biti ili od masivnog gvožđa ili od limova. Stator ili indukat
je šuplji valjak sastavljen od tankih magnetskih limova ravnomerno ožlebljenih na svojoj
unutarnjoj periferiji i složenih u oklopu statora.
Pobudni namotaj (induktor) kod sinhronih mašina je smešten na rotoru i napajan je
jednosmernom strujom.
6
Postoje dve izvedbe u pogledu oblika (vrste) rotora:
• Rotor je cilindričan: cilindar je od ožlebljenog gvožđa, obično masivnog, namotaj
induktora je sastavljen iz sekcija smeštenih u žlebovima. Ova konstrukcija se skoro
isključivo primenjuje kod velikih dvopolnih ili četvoropolnih turbogeneratora, iz
mehaničkih razloga (slika 1-2, a).
• Rotor je sa istaknutim polovima i sa međupolnim prostorom kod kojih je namotaj
koncentrisan oko jezgra pola. Ova konstrukcija se upotrebljava kod mašina sa
većim brojem polova-hidrogeneratora (slika 1-2, b).
S
N
d
d
q
q
S
S
N N
Slika 1-2 Rotor sinhrone mašine
a) cilindrični rotor b) rotor sa istaknutim (izraženim) polovima
Na slici je sa d d − je označena tzv. uzdužna osa, u kojoj se nalaze magnetski polovi, dok
je sa q q − označena poprečna osa, koja je upravna na osu polova.
Kod mašina sa istaknutim polovima namotaj je koncentrisan, dok je kod mašina sa
cilindričnim rotorim raspodeljen u žlebovima i zauzima približno 2/3 obima rotora.
Preostali prostor obima, odnosno polnog koraka, nije ožljebljen i čini zonu velikog zupca
kroz koji prolazi glavni deo magnetskog fluksa.
Osim pobudnog namotaja, na rotoru nekih sinhronih mašina postoji i dodatni, prigušni
(amortizacioni) namotaj, koji ima osnovnu ulogu da prigušuje oscilovanje brzine obrtanja
rotora oko sinhrone brzine u prelaznim procesima, pri čemu se tada ponaša kao kavezni
rotor asinhronog motora. U ustaljenom stanju ovaj namotaj nema funkciju, jer se u njemu
tada ne indukuje napon. On se ugrađuje, po pravilu, u polne papučice mašina sa
lameliranim istaknutim polovima, a sastoji od se od okruglih bakarnih štapova stavljenih u
žlebove u polnom stopalu (nastavku, papučici). Ovi štapovi su međusobno povezani
(kratko spojeni) pomoću dva provodna prstena sa obe bočne strane pola. U mašine sa
cilindričnim rotorom ugrađuje se takođe prigušni namotaj kada se očekuju velika
nesimetrična opterećenja.
Namotaj indukta je smešten u žlebovima statora, najčešće je trofazni. Raspodeljen je po
celom obimu.
7
1.4 Princip rada
Kroz provodnike pobudnog namotaja prolazi jednosmerna struja usled koje nastaje stalno
magnetsko polje. Magnetnopobudna sila (mps) pobude miruje u odnosu na rotor, pa se
naziva stojećom. Smer jednosmerne struje kroz provodnike rotora je takav da je jedan pol
severni, sledeći južni itd. Obrtanjem rotora stvara se obrtno magnetsko polje. Ovo polje
preseca provodnike statora i u njima indukuje ems čija je trenutna vrednost po provodniku
) ( ) ( t b v l t e
pr
. Pri stalnoj brzini obrtanja, ems ima isti oblik kao i magnetsko polje. Kod
trofaznih namotaja statora, indukovane ems svake faze su jednake po vrednosti a
vremenski su pomerene za jednu trećinu periode ili, ako su predstavljene vektorima, ovi su
pomereni za ugao 3 2π .
Ako rotor ima jedan par polova, onda će se, pri jednom obrtaju, imati jedna potpuna
promena ems, odnosno za p pari polova imaćemo p promena ems. Pošto je const. p , a
u elektroenergetskim sistemima se zahteva odgovarajuća stabilnost učestanosti (standard
za Evropu je 50Hz , dok je za Ameriku 60Hz ), onda i brzina obrtanja sinhronih mašina
mora biti konstantna, i određena je izrazom:
const.
60

p
f
n
Dakle, u Evropi, imaćemo sledeće brzine obrtanja:
Tabela 1-1 Brzine obrtanja sinhronih mašina
p
1 2 3 4 5 6 itd
[ ] ob/min n 3000 1500 1000 750 600 500
Ako se indukt (stator) optereti nekim trofaznim simetričnim opterećenjem, onda će se kroz
namotaje statora uspostaviti struje efektivnih vrednosti
3 2 1
, , I I I koje su, u zavisnosti od
opterećenja, vremenski pomerene u odnosu na svoje napone za neki ugao, a međusobno
vremenski pomerene za jednu trećinu periode.
s
ω
1
I
2
I
3
I
p
I
s
ω
Slika 1-3 Princip rada sinhronih mašina
8
Ove vremenski pomerene trofazne struje, koje protiču kroz trofazne namotaje koji su
prostorno pomereni tako da njihove ose međusobno zaklapaju ugao od električnih 120°,
daju jednu ekvivalentnu obrtnu mps (Teslino obrtno polje), čija je amplituda 1,5 puta veća
od amplitude pulzirajućih magnetopobudnih sila pojedinih faza. Ovo polje se obrće
brzinom p f n 60 , dakle istom brzinom kao i rotor tj. sinhronom, i otuda potiče i naziv
sinhrone mašine. Relativna brzina obrtnog polja statora u odnosu na obrtno polje rotora
jednaka je nuli tj. ona su međusobno nepokretna, ili kažemo da su se polja "zakačila".
Magnetsko polje u međugvožđu nastaje zajedničkim delovanjem magnetopobudne sile
pobude i statora. U ustaljenom stanju te dve magnetopobudne sile su, jedna u odnosu na
drugu, nepomične i obrću se sinhronom brzinom obrtanja. Povratno delovanje polja
statora (indukta) na polje polova rotora (induktora), naziva se magnetna reakcija indukta i
zavisi od karaktera opterećenja. U zavisnosti od međusobnog položaja magnetskih polja
rotora i statora, razvijaju se odgovarajuće sile i obrtni momenti.
1.5 Pobuda sinhronih mašina
Pobudni namotaj sinhrone mašine napaja se iz posebnog izvora jednosmerne struje. U
osnovi, pobudni sistemi se dele na dve osnovne skupine:
• dinamičke (elektromašinske) sisteme, gde se pobudni namotaj sinhrone mašine napaja
pomoću generatora jednosmerne struje,
• statičke sisteme, gde je izvor jednosmerne struje statički pretvarač energetske elektronike.
Danas su dominantni statički pobudni sistemi.
1.6 Oblik polja (mps) rotora
Kada sinhrona mašina treba da radi kao generator posebno je važno da oblik ems bude
harmoničan. Budući da je ems posledica promene fluksa, i polje rotora treba da bude što
približnije harmonično. Ako oblik polja nije potpuno harmoničan onda je potrebno učiniti
uticaj viših harmoničkih komponenata što manjim.
Kod valjkastog (cilindričnog) rotora polje ima približno oblik trapeza. Navojni delovi u
žlebovima imaju pravougaoni oblik mps. Sabiranjem pojedinih pravougaonih mps
dobijamo stepenastu liniju, koju zamenjujemo pravom koja čini krakove trapeza.
Neožljebljen deo ima izgled jednog velikog zupca, i on formira gornju osnovu trapeza.
b
B
x , θ
Slika 1-4 Polje valjkastog rotora
9
Kod rotora sa istaknutim polovima polje bi imalo oblik pravougaonika kada bi polovi bili
takvi da je dužina međugvožđa pod polovima stalna. Međutim, da bi polje, a prema tome i
ems bila što bliža sinusoidnom obliku, međugvožđe pod polnim nastavcima nije stalno,
već izgleda kao na slici 1-6. Odnos dužine polnog nastavka i polnog koraka iznosi oko
0,75.
b
B
x , θ
min
δ
max
δ
τ
Slika 1-5 Polje rotora sa istaknutim polovima
1.7 Sprezanje namotaja trofaznih generatora
Trofazni generatori se, u principu, sprežu trougao ili zvezdu. Takođe je moguća i
kombinacija ova dva načina. Danas se uglavnom primenjuje sprega u zvezdu, koja ima
izvesne prednosti. Kod sprega u zvezdu u linijskom naponu poništavaju se viši harmonici
trećeg reda koji bi inače najviše uticali u deformisanju sinusnog oblika ems. Takođe se
poništavaju i sve harmoničke komponente višeg reda deljive sa tri. Prednosti su sadržane u
izbegavanju lokalnih struja koje su prisutne u namotaju generatrora u sprezi trougao,
postoji neutralna tačka što vodi na jednostavniju zaštitu a pri istoj konstrukciji faznih
namotaja omogućen je viši linijski napon.
1.8 Karakteristike sinhronih mašina
Najznačajnije karakteristike sinhronih mašina su karakteristika praznog hoda
(karakteristika magnećenja) i karakteristika kratkog spoja. Iz ove dve karakteristike mogu
se dobiti značajne informacije o ponašanju sinhrone mašine.
10
1.8.1 Karakteristika praznog hoda
Karakteristika praznog hoda je funkcionalna zavisnost naizmeničnog napona indukta na
priključcima neopterećenog generatora
0
E , od jednosmerne pobudne struje,
p
J , pri
konstantnoj brzini i naznačenoj učestanosti tj.
) (
0 p
J f E pri 0 I , . const n i
n
f .
Glavni deo pobudne struje, AB pripada mps međugvožđa, a deo BC mps magnetskog
kola.
Značajan podatak karakteristike praznog hoda je vrednost pobudne struje,
0
J , pri kojoj se ima
linijska ems po vrednosti jednaka naznačenom naponu
n
U E
0
.
0
E
p
J
A
B C
n
U
0
J
Slika 1-6 Karakteristika praznog hoda sinhronog generatora
1.8.2 Karakteristika ustaljenog kratkog spoja
Karakteristika ustaljenog (trajnog) kratkog spoja prikazuje zavisnost naizmenične struje na
kratkospojenim priključcima statora,
k
I , od jednosmerne pobudne struje,
p
J , pri kratkom
spoju i kada je brzina obrtanja naznačena, tj.
) (
p k
J f I pri 0 U i
n
n n .
Obično se ogled vrši pri tropolnom kratkom spoju.
Merenje se vrši do vrednosti struje kratkog spoja koja je nešto veća od naznačene struje
generatora. Na osnovu rezultata, nacrta se karakteristika kratkog spoja (slika 1-7), koja je
prava linija.
11
I
p
J
n
I
k
J
Slika 1-7 Karakteristika kratkog spoja sinhronog generatora
Značajan podatak karakteristike ustaljenog kratkog spoja je vrednost struje kratkog spoja,
k
J , pri kojoj se ima linijska struja kratkog spoja po vrednosti jednaka naznačenoj struji
n k
I I .
Karakteristika kratkog spoja ne mora polaziti iz početka koordinatnog sistema već može
biti pomerena malo naviše usled remanentnog magnetizma.
1.9 Magnetna reakcija indukta
Kod sinhronih mašina postoje dve magnetopobudne sile, mps induktora (rotora),
p
F , i
mps indukta (statora),
a
F , koje daju zajedničku mps mašine,
a p
F F F + . Mps indukta
deluje povratno na mps induktora, pa se zbog toga naziva reakcija indukta. Kod sinhronih
mašina položaj mps indukta, u odnosu na mps induktora nije stalan, već zavisi od vrste
opterećenja, odnosno od kašnjenja struje statora u odnosu na ems statora.
Uz vektorsko prikazivanje ove dve veličine ovo kašnjenje ćemo izraziti uglom ψ . Kod
fizičkog objašnjenja ove pojave razmotrićemo tri granična slučaja:
• omsko opterećenje ( 0 ψ ),
• potpuno induktivno opterećenje ( 2 π − ψ ),
• potpuno kapacitivno opterećenje ( 2 π ψ ).
1.9.1 Aktivno (radno) opterećenje
Posmatrajmo sliku 1-8. Pobudni fluks je prikazan isprekidanom linijom. U osi pola
pobudni fluks je maksimalan, a indukovana ems minimalna.
12
q q q d d
N S
međugvožđe
3
2
1
ROTOR
STATOR
v
B
&
v
&
Slika 1-8 Reakcija indukta uz omsko opterećenje
1- mps pobude, 2- mps reakcije indukta, 3- rezultantna mps
Indukovani napona u provodnicima statora određen je jednačinom:
( )

⋅ ×
l
l d B v e
& &
&
.
Dakle, smer indukovane ems je određen vektorskim proizvodom vektora brzine obrtanja
v
&
i magnetne indukcije B
&
. Pri određivanju smera indukovane ems smatramo da rotor stoji,
a da se provodnici statora kreću brzinom v
&
u suprotnom smislu od rotora. Prema datom
smeru obratnja i indukcije označeni su smerovi ems. Uz omsko opterećenje, struja statora
je jednovremena sa ems.
Mps rotora ima svoj maksimum u osi pola (uzdužna os - os d ), dok mps statora ima svoj
maksimum u netralnoj osi, ili kako je drugačije nazivamo poprečnoj osi, q . Zbog toga se
kaže da je reakcija indukta, pri omskom opterećenju, poprečna.
Sa slike se vidi da se zajednička (rezultantna) mps, a time i indukcija, povećava na
odlaznom kraju pola, a smanjuje na nailaznom. Budući da se radna tačka na ( ) H B
krakteristici nalazi na kolenu, za istu vrednost promene H ∆ levo i desno od radne tačke,
porast indukcije B ∆ će biti manji od smanjenja, pa se ukupna indukcija, a time i napon
smanjuje. Dakle, i kod čisto omskog opterećenja napon na priključcima će ipak opasti.
13
1.9.2 Induktivno opterećenje
Posmatrajmo sliku 1-9.
q q q d d
N S
međugvožđe
3
2
1
ROTOR
STATOR
v
B
&
v
&
Slika 1-9 Reakcija indukta uz induktivno opterećenje
1- mps pobude, 2- mps reakcije indukta, 3- rezultantna mps
Kod potpuno induktivnog opterećanja struja kasni za naponom za 2 π , tako da mps
indukta ima takođe svoj maksimum u osi polova (direktnoj osi), i suprotnog je smera od
smera mps pobudnih polova i kažemo da je direktna i suprotna. Prema tome, pri
induktivnom opterećenju mps reakcije indukta ima demagnetišuće delovanje, pa bi se
napon na priključcima generatora jako smanjio.
Da bi naznačeni napon ostao isti, moramo jako povećati pobudnu struju. Možemo grubo
pisati da je potrebna pobudna struja sinteza dva stanja - praznog hoda i ustaljenog kratkog
spoja, tj.:
( )
k n n p
J J ind I U za J + ≅
0
) ( 0 cos , , ϕ ,
zato što nam je za postizanje naznačenog napona,
n
U , potrebna struja
0
J , a za naznačenu
struju,
n
I , uz 0 cos ϕ (ind), potrebna nam je struja
k
J , jer je karakter opterećenja u
tropolnom, ustaljenom, kratkom spoju praktično induktivan (namotaji tri faze statora
imaju zanemarivi radni otpor, pa je impedansa namotaja približno jednaka reaktansi).
Važno je uočiti da smo stuje pobude
0
J i
k
J mogli algebarski sabrati jer sa slike vidimo
da su ose polja induktora i indukta nalaze u istom pravcu ose d .
14
1.9.3 Kapacitivno opterećenje
Posmatrajmo sliku 1-10.
q q q d d
N S
međugvožđe
3
2
1
ROTOR
STATOR
v
B
&
v
&
Slika 1-10 Reakcija indukta uz kapacitivno opterećenje
1- mps pobude, 2- mps reakcije indukta, 3- rezultantna mps
Kod potpuno kapacitivnog opterećenja struja prethodi naponu za 2 π , tako da mps
indukta ima takođe svoj maksimum u osi polova (direktnoj osi), i istog je smera u odnosu
na smer mps pobudnih polova. Prema tome, pri kapacitivnom opterećenju mps reakcije
indukta ima magnetišuće delovanje, pa bi se napon na priključcima generatora jako
povećao.
Da bi naznačeni napon ostao isti, moramo jako smanjiti pobudnu struju. Kao i u slučaju
induktivnog opterećenja, možemo grubo pisati da je potrebna pobudna struja sinteza dva
stanja - praznog hoda i ustaljenog kratkog spoja, tj.:
( )
k n n p
J J kap I U za J − ≅
0
) ( 0 cos , , ϕ .
Važno je uočiti da smo i u ovom slučaju stuje pobude
0
J i
k
J mogli algebarski sabrati jer
sa slike vidimo da su ose polja induktora i indukta nalaze u istom pravcu ose d .
15
1.9.4 Zaključak o delovanju reakcije indukta
Svi preostali slučajevi mešanog opterećenja L R − , C R − , LC R − se nalaze između tri
pomenuta granična slučaja. U opštem slučaju ugao ψ je između 0 i 2 π ± . Zbog
značajno različitog delovanja feromagnetskih polova u d - osi i vazduha u q -osi Blondel
je predložio da se reakcija indukta podeli u podužnu (uzdužnu) i poprečnu komponentu
(dvo-osna teorija sinhronih mašina).
Mps reakcije indukta,
a
F , ćemo rastaviti na dve komponente:
• podužnu reakciju indukta: ψ sin ⋅
a ad
F F i
• poprečnu reakciju indukta: ψ cos ⋅
a aq
F F .
Blondelova, dvo-osna, teorija se može primeniti za flukseve (ako nema zasićenja) i
električne sile.
Pri sračunavanju raznih veličina sinhrone mašine ili pri crtanju vektorskih dijagrama (na
primer mps), potrebno je, da se vrednost mps indukta da svede na induktor, tj. da se odredi
odgovarajuća ekvivalentna vrednost mps induktora. Ekvivalentna vrednost induktora je
ona vrednost mps induktora čiji je osnovni harmonik jednak osnovnom harmoniku mps
reakcije indukta.
Na osnovu definicije induktivnosti
i
L
ψ
, te karakteristike ( ) H B , vidi se da je
induktivitetu d - osi (magnetski polovi, gvožđe),
ad
L , puno veći nego induktiviteta u q -
osi (vazduhu),
aq
L , te možemo pisati:
aq ad
L L >> . Pomnoženo sa kružnom frekvencijom
ω , za reaktanse imamo:
aq ad
X X >> .
Dakle, zbog različitih reluktansi po obodu rotora, nastaju različite reakcije indukta, što ima
za posledicu različite reaktanse indukta
ad
X i
aq
X .
U zanimljive detalje izračunavanja reaktansi ovde se nećemo upuštati.
B
H
Slika 1-11 Karakteristika B(H)
16
1.10 Reaktansa rasipanja
Reaktansa rasipanja (Potjeova reaktansa),
σ
X , potiče od rasipnih polja statora: čeonih veza
namotaja, zuba statora, feromagnetskog kola statora. To su polja koja ne dopiru do rotora.
Relativna vrednost reaktanse rasipanja,
[ ] ( ) 100 % ⋅
n
X X x
σ σ
,
kreće se u granicama od 10% do 14%. Ovde naznačena reaktansa,
n n n
I U X 3 , koju
izračunavamo iz podataka natpisne pločice, nema fizičko značenje, već je referentna
veličina koja služi radi upoređivanja.
1.11 Sinhrone reaktanse
Algebarski zbir pojedinih komponenti reaktanse indukta sa reaktansom rasipanja čine:
• sinhronu podužnu reaktansu
σ
X X X
ad d
+ ,
• sinhronu poprečnu reaktansu
σ
X X X
aq q
+ .
Sinhrone reaktanse
d
X i
q
X su merodavne za stacionarno pogonsko stanje (stanje
dinamičke ravnoteže). Podaci za ove reaktanse ne nalaze se na natpisnoj pločici, ali ih
proizvođači daju.
U odnosu na reaktansu rasipanja, relativne vrednosti sinhronih reaktansi su daleko veće.
Na primer, za hidrogeneratore iznose:
% 65 , % 120
q d
x x .
1.12 Pobudna struja
Na natpisnoj pločici sinhrone mašine dati su podaci za sledeće veličine:
[ ] [ ] [ ], A , V , VA
n n n
I U S [ ]
n n
n ϕ cos , min
1 −
. Vrednosti ovih veličina ukazuju na granice
opterećenja za koje je mašina građena u trajnom radu. Važno je istaći da vrednost faktora
snage (
n
ϕ cos ) predstavlja ograničenje vezano za strujnu opteretivnost pobudnog namotaja
generatora. Naime, kod analize delovanja reakcije indukta pri raznim vrstama oprećenja,
pokazali smo da je vrednost pobudne struje funkcija naznačenog napona, struje i faktora
snage.
Kod raznih opterećenja (faktora snage) na način prikazan na slici 1-13 približno možemo
odrediti potrebnu vrednost pobudne struje za date vrednosti naznačenog napona i struje.
17
potpuno induktivno opterećenje
potpuno kap.
opterećenje
potpuno radno
opterećenje
D
A B C
O
ϕ
k
J
0
J
) ind ( 8 , 0 cos ϕ
Slika 1-12 Približno određivanje potrebne pobudne struje pri raznim opterećenjima
Sa slike 1-12 se može videti da, sa smanjenjem faktora snage induktivnog karaktera, raste
potrebna pobudna struja, odnosno zagrevanje pobudnog namotaja. Dakle, ako se zahteva
gradnja sinhrone mašine za manji induktivni faktor snage, to ukazuje na potrebu za većom
pobudnom strujom, odnosno potrebnim većim presekom provodnika pobudnog namotaja,
što ima za posledicu poskupljenje mašine. Radi toga proizvođač generatora traži od kupca
da precizira faktor snage. Današnje hidro i termoelektrane uglavnom imaju 8 , 0 cos ϕ .
Neke termoelektrane u blizini velikih industrijskih centara, gde ima puno motora, imaju
6 , 0 cos ϕ .
Postavimo sada jedno praktično pitanje: da li smemo generator, koji je građen za
8 , 0 cos ϕ opteretiti sa ) ind ( 0 cos ϕ . Odgovor je: smemo, ali ne sa punom naznačenom
strujom indukta. Smanjenje struje indukta možemo proceniti tako što ćemo, uz
poluprečnik jednak naznačenoj struji pobude
n
J (duž OD), napraviti kružni luk iz tačke
D u tačku B. Odnos dužina AC AB predstavlja potrebno smanjenje struje opterećenja.
Navedeno razmatranje daje grubu fizičku predstavu. Postoji više metoda za određivanje
naznačene pobudne struje
n
J . Najbliže ovoj (gruboj) metodi je "Švedska metoda".
1.13 Fazorski dijagram SG sa istaknutim polovima opterećenog radno-
induktivno
U daljem tekstu biće data kratka analiza fazorskog dijagrama sa odgovarajućim crtežom za
sinhroni generator sa istaknutim polovima, opterećen radno-induktivno. Radna
komponetna struje indukta pokriva aktivne potrošače (npr. rasveta, peći), kao i mehaničku
snagu na vratilima elektromotora, dok induktivna komponeta snabdeva magnećenje
elektromotora i transformatora.
18
Na osnovu relacije
t
e
d

− , indukovani napon zaostaje za odgrovarajućim fluksom za
$
90 . Dijagram mps u nekoj drugoj razmeri predstavalja i dijagram struja. Zbog zgodne
ilustracije uzećemo da je ogao ψ između indukovanog napona u praznom hodu,
0
E , i
struje indukta, I , odnosno mps indukta,
a
F ,
$
45 , što dobro odgovara stvarnim odnosima.
Tada su podužna komponenta struje induka
d
I i poprečna komponenta
q
I po vrednosti
jednake, ali odgovarajući fluksevi indukta,
d
φ i
q
φ su različitih vrednosti zbog različitih
karakteristika za feromagnetski materijal, odnosno vazduh. Time će i odgovarajući padovi
napona po vrednosti biti različiti, pa ćemo imati:
q aq d ad
I X I X > .
Kao i kod ekvivalentne šeme, sve veličine u fazorskom dijagram su fazne.
Važno je uočiti povezanost određenih indukovanih ems i mps, koje su međusobno
pomerene za
$
90 . Indukovani napon (ems) u praznom hodu,
0
E , uzrokovan je od mps
pobude
f
F , dok je indukovani napon u opterećenom stanju, E , uzrokovan rezultantnom
(ukupnom) mps, F .
Ugao δ , između indukovanog napona u praznom hodu i napona na priključcima mašine,
naziva se uglom opterećenja.
Elektromotorna sila u praznom hodu,
0
E , je jednaka zbiru napona na priključcima
generatora i svih padova napona: omskog I R
s
, usled rasutog fluksa, I X j
σ
, usled
poprečne reakacije indukta
q aq
I X j i usled podužne reakcije indukta,
d ad
I X j :
d ad q aq s
I X j I X j I X j I R U E + + + +
σ 0
.
Pad napona usled rasutog fluksa može se prikazati kao zbir dve komponente (vidi sliku 1-
13)- poprečne
q
I X j
σ
(na slici q σ ) i podužne
d
I X j
σ
(na slici d σ ).
Ukupni reaktivni pad napona usled poprečne komponente struje indukta je:
( )
q
q q aq
I X j I X X j +
σ
,
odnosno ukupni reaktivni pad napona usled podužne komponente struje indukta je:
( )
d d d ad
I X j I X X j +
σ
,
gde je
q
X sinhrona reaktansa po poprečnoj osi, a
d
X sinhrona reaktansa po podužnoj osi.
Neka su brojčane vrednosti za crtanje fazorskog dijagrama sledeće:
$ $ $
30 , 15 , 45 , cm 6 , 6 , cm 3 , cm 4 , 18
0
ϕ δ ψ
d ad q aq
I X I X E .
19
q aq
I jX −
d ad
I jX −
I jX
σ
I R
s
U
I
q
I
d
I
E
0
E
f
F
n
q σ
d σ
ψ
δ
ϕ
F
a
F
Slika 1-13 Fazorski dijagram SG sa istaknutim polovima opterećen radno-induktivno
1.14 Pojednostavljeni fazorski dijagram sa radno-induktivnim opterećenjem
Na osnovu egzaktnog fazorskog dijagrama koji smo već prikazali, sada ćemo nacrtati
pojednostavljeni dijagram sinhronog generatora, kod kojeg ćemo izostaviti skicu mašine i
slike magnetopobudnih sila te ćemo zanemariti radni pad napona. Reaktivne padove
napona prikazaćemo zbirno, preko podužne,
d
X i poprečne,
q
X sinhrone reaktanse.
U ovom, pojednostavljenom slučaju, vredi sledeći izraz za ems u praznom hodu
0
E :
d d q q
I X j I X j U E + + ≅
0
.
Za crtanje dijagrama su nam potrebni sledeći podaci sa natpisne pločice:
[ ] [ ] ϕ cos , V , VA
n
U S , te tražimo od proizvođača podatke, ili pomoću merenja određujemo
procentualne vrednosti podužne, [ ] %
d
x i poprečne [ ] %
q
x sinhrone reaktanse.
20
Naznačenu struju
n
I izračunavamo iz izraza:
n
n
n
U
S
I
3
,
gde su naznačeni napon i naznačena struja linijske veličine.
Referentnu, naznačenu reaktansu izračunavamo iz
n
n
n
I
U
X
3
, a zatim i podužnu i
poprečnu sinhronu reaktansu [ ]
[ ]
n
d
d
X
x
X ⋅ Ω
100
%
i [ ]
[ ]
n
q
q
X
x
X ⋅ Ω
100
%
.
Fazor faznog napona na priključcima mašine, U crtamo vertikalno prema gore. Struja
indukta, I , zaostaje za za naponom ugao ϕ . Normalno na struju I , iz tačke D nanosimo
napone, odnosno odgovarajuće dužine DQ → I X
q
, te DP → I X
d
. Kroz tačku Q prolazi
pravac napona 0A
0
→ E , a samu tačku A odredimo tako što iz tačke P spustimo
normalu na duž 0A . Ovim grafičkim postupkom smo odredili indukovani
napon 0A
0
→ E i ugao aktivnog (radnog, vatnog) opterećenja δ (vidi sliku 1-14).
Sada možemo da razložimo struju indukta na poprečnu,
q
I i podužnu,
d
I , komponentu i
nacrtamo reaktivni poprečni,
q q
I X j i podužni,
d d
I X j pad napona (vidi sliku 1-15).
0
E
U
I
ϕ
ψ
0
D
Q
P
I X
d
I X
q
δ
Slika 1-14 Pojednostavljeni fazorski dijagram SG sa istaknutim polovima opterećen radno-
induktivno
21
0
E
U
I
ϕ
ψ
d d
I jX
δ
d
I
q
I
q q
I jX
Slika 1-15 Pojednostavljeni fazorski dijagram SG sa istaknutim polovima, opterećen radno-
induktivno, sa reaktivnim poprečnim i podužnim padom napona
1.15 Aktivna snaga u sinhronizmu i sinhroni obrtni moment generatora
Aktivna snaga u sinhronizmu iznosi:
[ ] ( ) [ ] ψ δ ψ δ δ ψ ϕ sin sin cos cos 3 cos 3 cos 3 ⋅ + ⋅ − I U I U I U W P , odnosno:
[ ] [ ] ψ δ ψ δ sin sin cos cos 3 I U I U W P ⋅ + ⋅
Sa slike 1-15 je
d
d d d
X
U E
I I X E I X E U
δ
ψ ψ δ
cos
sin sin cos
0
0 0

⇒ − − ⋅
odnosno
q
q q q
X
U
I I X I X U
δ
ψ ψ δ
sin
cos cos sin ⇒ ⋅
Smenom izraza za ψ cos I i ψ sin I u izraz za aktivnu snagu dobijamo aktivnu snagu u
sinhronizmu:
[ ]
( )
δ δ 2 sin
2
3
sin 3
2
0
q d
q d
d
X X
X X
U
X
U E
W P

+ .
22
Sinhroni obrtni moment je:
[ ]
[ ]
] [min
W
π 2
60
Nm
1 −

n
P
M .
Vidimo, da pored aktivne snage δ sin 3
0
d
X
U E
, koju određuje fazor pobude
0
E , imamo i
dodatni član
( )
δ 2 sin
2
3
2
q d
q d
X X
X X
U

, koji je određen sa
2
U i razlikom reaktansi
( )
q d
X X − . To je dodatna (reluktantna, reakciona) aktivna snaga.
1.16 Motorni režim rada sinhronog generatora
Motorni režim rada sinhronog generatora može da nastupi npr. ako se hidroturbini prekine
dovod vode. U ovom slučaju, generator bi se i dalje obrtao u sinhronizmu i mašina bi iz
mreže uzimala aktivnu snagu za savladavanje aktivnih gubitaka usled trenja i ventilacije,
kao i električnih gubitaka. Aktivna snaga bi dakle bila “negativna”, to jest nju bi generator
uzimao iz mreže. U analitičkom obliku aktivne snage to bi se ispoljilo preko “negativnog“
ugla δ :
[ ]
( )
) 2 ( sin
2
3
) ( sin 3
2
0
δ δ −

+ −
q d
q d
d
X X
X X
U
X
U E
W P .
Ovakve pojave su se dešavale u starijim hidroelektrana i bile su jedino indikovane
skretanjem kazaljke vatmetra u levo od nule. Danas vatmetrički releji u releji u slučaju
“negativne“ snage isključuju prekidač.
Ovde ćemo uvesti dogovor da je u motornom režimu generatora napon na priključcima
“motora” rezultantna veličina, tj. da je
d d q q
I X j I X j E U + +
0
.
Ugao ϕ je poprimio pozitivnu vrednost, dok je ugao opterećenja δ poprimio negativnu
vrednost ( δ − ).
23
0
E
U
I
ϕ
ψ
d d
I jX
δ
q
I
q q
I jX
d
I
Slika 1-16 Fazorski dijagram sinhronog generatora u motornom režimu rada
Uopšteno, gornji fazorski dijagram predstavlja režim faznog kompenzatora ili sinhronog
“kondenzatora”, koji pored aktivne struje potrebne za savladavanje momenta opterećenja
na osovini motora daje i kapacitivnu struju (koja prednjači naponu U ), odnosno popravlja
faktor snage mreže.
1.16.1 Reluktantni režim sinhronog motora
Ako bi sada (pored zaustavljenog dotoka vode turbini) smanjivali vrednost pobudne struje
mašine, tj. smanjivali fazor
0
E , fazorski dijagram sinhronog motora bi poprimio izgled
kao na slici 1-17.
To je režim podpobuđenog sinhronog motora, kada za svoju pobudu motor vuče iz mreže
reaktivnu (induktivnu) struju, pa dakle ugao ϕ postaje negativan, tj. ima vrednost ( ϕ − ).
Ugao δ je ostao negativan (motorni rad), ali se povećava jer uz isto opterećenje na
osovini motora (istu aktivnu snagu P ) smanjenjem ems
0
E , uz nepromenjen napon
U povećava ugaoδ .
Ovaj režim rada se u praksi izbegava, jer udarci opterećenja na osovini motora mogu
udarno da povećaju ugao ( δ − ), da motor ispadne iz sinhronizma.
24
0
E
U
I
ϕ
ψ
d d
I jX
δ
d
I
q
I
q q
I jX
Slika 1-17 Fazorski dijagram potpobuđenog sinhronog motora
Ako potpuno isključimo pobudu ( 0
0
E ), mašina će se i dalje obrtati u sinhronizmu
(naravno ako opterećenje na vratilu nije preveliko). Naponu mreže U ravnotežu će držati
samo padovi napona na poprečnoj,
q q
I X j , odnosno podužnoj,
d d
I X j , sinhronoj
reaktansi. Motor će za svoje magnetisanje vući veliku induktivnu struju (faktor snage je
jako loš), a ugao ϕ je približno
o
70 (vidi sliku 1-18)
I
d
I
ψ
U
q
I
ϕ
δ
d d
I jX
q q
I jX
Slika 1-18 Fazorski dijagram reluktanog sinhronog motora
25
Moment na vratilu motora postoji samo od reluktantnog (reakcionog) člana:
( )
δ
ω
2 sin
2
3 1
2
q d
q d
s
X X
X X
U
M

Postojanje tog momenta objašnjava sledeća fizička slika dvopolne mašine:
d
d q
q
s
s
obrtno
polje
δ −
Slika 1-19 Fizička predstava stvaranja reluktantnog reakcionog momenta
Kod porasta opterećenja na osovini motora povećava se ugao δ − . Magnetske linije
obrtnog polja statora (os s s − ) teže da prolaze kroz put manjeg magnetskog otpora
(reluktanse), tj. kroz os d d − . U težnji da se skupe (kao elastične gumene niti) stvaraju
reluktantni obrtni moment. Dakle, na akciju povećanja opterećenja na osovini, motor
reaguje reakcijom stvaranja momenta. Zbog toga se ovaj moment naziva i reakcioni.
Takođe se naziva i reluktantni, jer zbog postojanja reluktancija i odgovarajuće razlike
reaktansi (
q d
X X − ) ovaj moment deluje sinhrono.
1.16.2 Dijagram obrtnog momenta sinhrone mašine sa isturenim polovima
Iz izloženog zaključujemo da karakteristika ) (δ f M ima ovaj oblik:
max
M
M
δ
reakcioni
sinhroni
) (δ f M
Slika 1-20 Karakteristika momenta sinhronog mašine sa isturenim polovima
Reakcioni reluktantni moment doprinosi većoj vrednosti maksimalnog momenta, ali
maksimum momenta nastupa pre
$
90 .
26
1.16.3 Fazorski dijagram sinhrone mašine sa cilindričnim rotorom
Clinidrični (turbo) rotor, kao što je već rečeno, iz mehaničkih razloga se primenjuje se kod
sinhronih generatora gonjenih parnim turbinama na velikim brzinama. U ovom slučaju
nema izrazite vazdušne šupljine u poprečnoj q q − osi. Tu se nalaze bakarni provodnici
pobudnog namotaja, koji nisu magnetični, pa zato ipak dolazi do izvesne razlike u
reluktansi u odnosu na podužnu, d d − os. Npr. za dvopolni generator relativne vrednosti
sinhronih reaktansi su [ ] [ ] % 170 , % 180
q d
x x . U većini primena, tu razliku
( ) [ ] % 6 , 5 180 170 180 − ∆ možemo da zanemarimo, pa često uzimamo da je
q d
x x ≅ .
S
N
d
d
q
q
Slika 1-21 Magnetsko polje turbo rotora
Zbog približne jednakosti podužne i poprečne sinhrone reaktanse, približni izraz za
moment je:
δ
ω
sin
3 1
0
d s
X
U E
M ≅ .
Jednačina naponske ravnoteže za sinhroni generator sa cilindričnim rotorom je:
I X j I R U I X j I X j I R U I X j E E
d s a s a
+ + + + + +
σ 0
.
gde je I X j I R U E
s σ
+ + .
d
X
a
X
σ
X
s
R
U E
0
E
~
I
Slika 1-22 Ekvivalentna šema sinhronog turbo generatora
27
Jednačina naponske ravnoteže za sinhroni motor sa cilindričnim rotorom je:
I X j I R E U
d s
+ +
0
.
U nekim elektranama postoji mogućnost da se jedan turbogenerator, pomoću posebne
spojnice rastavi od turbine i radi kao natpobuđeni motor (fazni kompenzator).
Ako zanemarimo radni pad napona, pojednostavljeni fazorski dijagrami za sinhroni
generator i sinhroni kompenzator su:
0
E
0
E
U U
I I
ϕ ϕ
δ
δ −
d d
I jX
d d
I jX
Slika 1-23 a) fazorski dijagram za turbo SG b) fazorski dijagram za turbo SM
Važna napomena: Kada govorimo o aktivnoj snazi generatora, onda mislimo na aktivnu
električnu snagu na priključcima generatora [ ] [ ] ϕ ϕ cos 3 cos VA W
n n
I U S P , dok se
kod motora misli na mehaničku snagu na vratilu motora.
1.17 Rad sinhronih generatora na sopstvenu i opštu i mrežu
Sinhroni generator može da radi u različitim pogonskim prilikama, pri čemu su krajnja
stanja rad na sopstvenu i opštu mrežu.
Pri radu na sopstvenu mrežu obično je reč o relativno malom sinhronom generatoru koji
napaja malu mrežu koja nema mogućnost priključka na veću mrežu. Budući da sinhroni
generator predstavlja jedini izvor, napon mreže zavisi od pobude tog generatora, a
učestanost od brzine obrtanja njegove pogonske mašine. U mašini deluje samo jedna
nezavisna magnetopobudna sila koja pripada pobudnom namotaju. Pobuda, magnetski
fluks u međugvožđu i napon na priključcima mašine su međusobno zavisne veličine.
Mnogo češći slučaj pogonskog stanja je rad sinhronog generatora na opštu (čvrstu) mrežu.
Paralelnim radom generatora u pojedinim elektranama i paralelnim povezivanjem
pojedinih elektrana i elektroenergetskih sistema, dobijaju se mreže većih snaga, na koje
manje mogu da utiču pojedini generatori ili elektrane. Što je snaga mreže veća, njen napon
možemo smatrati stalnijim (čvršćim) u pogledu veličine, faznog pomeraja i učestanosti.
Kod priključivanja generatora na opštu mrežu, mora se provesti poseban postupak, kojeg
nazivamo sinhronizacijom. U osnovi ovog postupka radi se o svodjenju struje
izjednačenja, koja se javlja prilikom priključenja generatora na mrežu, na najmanju
moguću meru, što se postiže sledećim aktivnostima:
28
• kod prvog puštanja u pogon višefaznih generatora (gotovo uvek trofaznih) proverava se
redosled faza;
• pogonskom mašinom generator treba približno dovesti do sinhrone brzine obrtanja koja je
određena frekvencijom mreže i brojem pari polova generatora, dakle potrebno je
izjednačiti učestanost generatora i mreže;
• generator treba pobuditi tako da napon generatora bude približno jednak naponu mreže;
• potrebno je postići istofaznost istoimenih faza, ili bolje rečeno, istofaznost napona na
kontaktima sklopke;
• generator treba uključiti na mrežu u trenutku kada je fazni pomeraj između istoimenih
napona mašine i mreže sveden na najmanju moguću meru.
Stalan (čvrst) napon mreže na koji je generator priključen određuje magnetski fluks u
međugvožđu, koji se pod raznim opterećenjima menja samo u vrlo uskim granicama
(samo zbog otpora i rasipanja namotaja indukta), nezavisno od promene pobudne struje.
Drugim rečima, u mašini deluju dve međusobno nezavisne magnetopobudne sile (uz
zanamarenje otpora i rasipanja namotaja indukta): ukupna (rezultirajuća) magnetopobudna
sila u međugvožđu i magnetopobudna sila pobude. Ukupna magnetopobudna sila mora da
stvori u međugvožđu takav magnetski fluks da se u namotajima indukta indukuje napon
koji je u ravnoteži sa naponom na priključcima mašine. Magnetopobudna sila pobude
može se nezavisno menjati po vrednosti i položaju u odnosu na ukupnu magnetopobudnu
silu u međugvožđu.
L1
L2
L3
N
V
stator
(indukt)
f
V
f
brže sporije
Slika 1-24 a) Sinhonizacione sijalice, b) Sinhronoskop
Za generatore manjih snaga sinhronizacija se može vršiti ručno, pomoću npr.
sinhronizacionih sijalica, dok se kod skupih generatora većih snaga vrši poluautomatski ili
automatski pomoću odgovarajućih uređaja.
Kod sinhronizacije pomoću sinhronizacionih sijalica redosled faza se ispituje pre spajanja
provodnika na prekidač. U toku postupka istovremeno se deluje na brzinu turbine i na
struju pobude generatora. Kada su učestanosti mreže i generatora vrlo bliske, sijalice se
vrlo sporo pale i gase. Prekidač se brzo uključuje kada su sijalice ugašene (tamni spoj).
Postoji i poseban uređaj za sinhronizaciju, sinhronoskop. On se sastoji od dvostrukog
voltmetra i frekvencmetra (jedan za mrežu, a drugi za generator), te indikatorom, Brže-
29
Sporije (koji radi na principu asinhronog motora) za regulisanje učestanosti generatora
kojeg treba sinhronizovati.
1.18 Upravljanje proizvodnjom reaktivne snage Q
Analizu upravljanja proizvodnje reaktivne snage, radi jednostavnosti, sprovešćemo za
slučaj turbogeneratora (
q d
X X ≅ ). Posmatraćemo čisto reaktivno opterećenje, koje je
karakterisano sa: [ ] [ ] I U Q P
n
3 VAr , 0 W , 0 δ ,
$
90 ± ϕ , gde se predznak "+"
odnosi na potpuno kapacitivnu snagu, a "-" na potpuno induktivnu snagu.
1.18.1 Mordejeva kriva
Neka za početno stanje imamo neopterećen, sinhronizovan generator. Ako povećamo
pobudnu struju , fazor
0
E će porasti na vrednost
'
0
E . Tada se usled razlike napona,
'
0
E i
U , u kolu indukta javlja induktivna struja, odnosno pad napona I X j
d
. Ako smanjimo
pobudnu struju, u odnosu na početno stanje, smanjiće se fazor
0
E na vrednost
' '
0
E . Usled
ove razlike, u kolu indukta će se sada javiti kapacitivna struja. Ovaj režim (podpobuđenog
sinhronog generatora) nije poželjan jer je magnećenje slabo i udarci opterećenja mogu da
izbace generator iz sinhronizma.
0
E
'
0
E
"
0
E
U U U
0 I
$
90 − ϕ
$
90 ϕ
I I
d d
I jX
d d
I jX
Slika 1-25 Upravljanje reaktivnom snagom
Iz fazorskih dijagrama prikazanih slikom 1-25 zaključujemo da će kriva zavisnosti
naizmenične struje indukta, I , od jednosmerne struje pobude,
p
J , imati sledeći oblik:
I
0 P
p
J
0
J
ind
kap
potpobuđen nadpobuđen
Slika 1-26 V (Mordejeva) kriva generatora uz P = 0
30
Ovu krivu nazivamo V krivom, ili Mordejevom (Mordey) krivom. Vrednost pobudne struje
0
J je određena u ogledu praznog hoda.
Ako povećanjem količine pogonskog sredstva pogonskoj mašini (vode vodnoj (hidro)
turbini, pare (gasa) parnoj tubini odnosno gasa ekspanzionom motoru ) povećamo aktivnu
snagu, onda dobijamo familiju V kriva (vidi sliku 1-27).
p
J
P
1
P
0
J
2
P
P P P > >
1 2
0 cos ϕ
I
ind kap
max
J
Slika 1-27 V krive generatora za nekoliko aktivnih snaga
Za svako opterećenje pobudna struja ima minimalnu vrednost koja prethodi ispadanju iz
sinhronizma, a takođe i maksimalnu vrednost,
max
J , koja je vezana za ograničenje
termičke prirode.
1.18.2 Upravljanje normalnom režimu rada nadpobuđenog generatora
(opterećenog radno-induktivno)
Ako se želi povećati proizvodnja reaktivne snage sa Q na Q′ , onda se povećava pobudna
struja. Time se fazor ems
'
0
E poveća na vrednost
'
, 0 nov
E . Pošto nismo dirali dovod, aktivna
snaga je ostala ista, pa imamo:
[ ]
nov nov nov
d
nov
d
E E
X
U E
X
U E
P δ δ δ δ sin sin sin 3 sin 3 W
, 0 0
, 0
0
′ ′ ⇒

Povećanjem vrednosti fazora ems sa
'
0
E na
'
, 0 nov
E mora se smanjiti vrednost ugla sa δ na
nov
δ . Vrednost ugla ϕ se povećava na ϕ′ , tj. povećava se vrednost induktivne
komponente struje indukta
VAR
I . Vrednost aktivne (vatne) komponente struje indukta,
W
I
ostaje ista, jer nismo povećali količinu pare u dovodu turbini, bez čega se ne može
povećati aktivna snaga (slika 1-28).
U novom radnom stanju, zbog veće pobudne struje, odnosno zbog manjeg ugla
nov
δ rad
generatora je stabilniji.
31
I
'
I
nov nov
E E δ δ sin sin
, 0 0
′ ′
'
I jX
d
'
, 0 nov
E
'
0
E
I jX
d
VAR
I '
VAR
I
W
I
ϕ
nov
δ
δ
Slika 1-28 Upravljanje proizvodnjom reaktivne snage Q nadpobuđenog generatora
opterećenog radno-induktivno
1.19 Upravljanje proizvodnjom aktivne snage P
Aktivnu snagu P sinhronizovanog generatora možemo da dobijemo samo dovodom
pogonskog sredstva, npr. dovodom pare parnoj turbini. Uz zanemarenje gubitaka, iz
izraza:
δ sin
3
0
d
X
U E
P ,
sledi da se usled povećanja snage P , uz nepromenjenje vrednosti veličina
0
E i U ,
povećava ugao δ . Fazor razlike, U E −
0
, uzrokuje struju indukta, I , koja ima radnu i
kapacitivnu komponentu (slika 1-29, a). Ovaj režim bi bio potpobuđen, što se zbog
nestabilnosti izbegava. Zato se generator prvo mora natpobuditi sa
0
E na
'
0
E , a potom se
povećanjem količine pare turbini fazor
'
0
E pomeri za ugao δ . Tako smo došli do
normalnog stanja rada generatora. Struja indukta I sada ima radnu i induktivnu
komponentu (slika 1-29, b).
32
δ δ
0 > δ
0
E
0
E
U
U
[ ] 0 > W P
I jX
d
I jX
d
I I
VAR
I
W
I
0 > ϕ
0 < ϕ
a) b)
Slika 1-29 Upravljanje proizvodnjom aktivne snage P
Upravljanje proizvodnjom aktivne snage P u normalnom režimu rada natpobuđenog
generatora (opterećenog radno-induktivno):
I
'
I
U '
0
E
I jX
d
'
I jX
d
'
W
I
P P > ′
ϕ ϕ cos cos > ′
W W
I I > ′
δ
VAR VAR
I I < ′
Slika 1-30 Upravljanje aktivnom snagom P u normalnom režimu rada natpobuđenog
generatora
1.20 Karakteristike regulacije
Karakteristike regulacije prikazuju zavisnost pobudne struje od struje indukta, pri raznim
faktorima snage, tj.
( ) ϕ cos , I f J
p
, uz const U i const n .
Ova karakteristika je značajna za automatsku regulaciju konstantnosti napona sinhronog
generatora. Iz prethodnog razmatranja smo videli da potpuno induktivno opterećenje,
) ind ( 0 cos ϕ , jako smanjuje napon sinhronog generatora, jer reakcija indukta deluje u
osi polova suprotno od fluksa pobude. Dakle, da bi zadržali zadani naznačeni napon,
moramo jako povećati pobudnu struju.
33
) ind ( 8 , 0 cos ϕ
) kap ( 8 , 0 cos ϕ
0 , 1 cos ϕ
I
0
J
p
J
Slika 1-31 Karakteristike regulacije
Za upravljanje strujom pobude, potrebno je u uređaj za automatsku regulaciju dovesti
informaciju o veličini struje indukta, I , i faktoru snage, odnosno uglu ϕ .
1.21 Elektromehaničke oscilacije sinhrone mašine
Sinhrona mašina priključena na mrežu ima osobine oscilujućeg sistema. Kod parnih i
vodnih turbina, koje su danas najčešće u upotrebi, obrtni moment je stalan te se kod njih
javljaju samo slobodna ili sopstvena njihanja, dok se kod primene dizel generatora i
motora koji pogone klipne kompresore, koji rade u impulsima, javljaju i prisilne oscilacije.
Prema slici 1-32 mašina pri ustaljenom stanju daje moment
0
M i radi sa uglom
opterećenja
0
δ . Neka u određenom momentu dođe do poremećaja, tj. nastane promena
momenta pogonske mašine na vrednost
1
M . Rotor zbog inercije (tromosti) ne može
trenutno da promeni ugao opterećenja od
0
δ na
1
δ , nego iz početka ostaje na uglu
0
δ .
Zbog toga nastaje višak momenta ( )
0 1
M M − koji ubrzava rotor. Usled tog ubrzanja rotor
postepeno distigne ugao
1
δ , no njegova brzina obrtanja je tada veća od sinhrone. Zbog
tako povećane brzine rotor zauzima uglove veće od
1
δ . U tom području je moment
generatora veći od momenta pogonske mašine, pa taj višak koči rotor. Usled tog kočenja
rotor pri uglu
2
δ opet poprima sinhronu brzinu. Ali tada postoji višak momenta
( )
1 2
M M − koji i dalje usporava rotor, pa njegova brzina postaje manja od sinhrone. Ugao
opterećenja se smanjuje, tako da rotor u jednom trenutku opet zauzima ugao
1
δ , no tada je
brzina manja od sinhrone, pa se kretanje nastavlja do ugla
0
δ . Na taj se način rotor njiše
oko novog ustaljenog stanja ( )
1 1
, M δ .
34
δ
2
δ
1
δ
0
δ
2
δ
1
δ δ
0
δ
1
n
s
n
n
0
n
t
t
M
2 / π
π
) (δ M
0
M
1
M
2
M
max
M
Slika 1-32 Fizička predstava elektromehaničkog oscilovanja
Ovakva njihanja se nazivaju elektromehaničkim oscilacijama sinhrone mašine. Ona mogu
relativno lako da se izračunaju kada su amplitude male, te se kriva ( ) δ M može
linearizovati oko neke radne tačke ( )
0 0
, M δ :
δ δ
δ
δ
∆ ⋅ ∆ ⋅
(
(
,
\
,
,
(
j

sm
k
M
M
0
d
d
,
gde je
0
d
d
δ
δ
(
(
,
\
,
,
(
j

M
k
sm
sinhronizacioni sačinilac (koeficijent) sinhronizacionog momenta
sinhrone mašine, tj. sinhronizacioni moment po jedinici ugla.
Da bi generator mogao da radi, a da ne ispadne iz sinhronizma sa mrežom, mora da ima
dovoljnu sinhronizacionu snagu, tj. sposobnost da nastavlja rad sinhrono sa mrežom, čak i
pri značajnijim promenama momenta opterećenja,
t
M , a time i ugla opterećenja δ .
Dogovorom ćemo sačiniocem sinhronizacione snage,
sp
k , nazivati izvod aktivne snage u
sinhronizmu, P , po uglu δ :
δ δ
δ
ω
δ
2 cos 3 cos
3
d
d
2 0
q d
q d
d
s sp
X X
X X
U
X
U E
d
M d P
k

+ .
Dakle, koeficijent sinhronizacione snage je maksimalan pri 0 δ , dok je minimalan pri
o
90 δ . Praktično već mnogo ranije od
$
90 δ generator počinje da radi nestabilno, a u
njemu se javljaju oscilovanja.
Pri elektromehaničkim oscilacijama rotora sinhrone mašine u prigušnom namotaju se
indukuju naponi, pa u njemu teku struje koje stvaraju moment koji se protivi njihanju. Taj
moment se naziva prigušnim momentom. Pri malim odstupanjima od sinhrone brzine
prigušni moment je proporcionalan sa klizanjem:
( )
t
k s k M
p p pr
d
d δ ∆
,
gde je
p
k koeficijent prigušnog momenta.
35
Kada na vratilo ne deluje nikakav spoljnji naizmenični moment, ono će pri bilo kakvim
promenama slobodno zaoscilovati prema jednačini:
( ) ( )
0
d
d
d
d
2
2
∆ +

+

⋅ δ
δ δ
sm p
k
t
k
t p
J
,
gde je J moment inercije rotora, p broj pari polova i δ ∆ porast ugla opterećenja.
Na osnovu prethodne jednačine može se postaviti analogija elektromehaničkog
oscilatornog sistema s električkim i mehaničkim oscilatorornim sistemima. Analogne
veličine su prikazane u narednoj tabeli.
Tabela 1-2 Analogija elektromehaničkih, električnih i mehaničkih oscilatornih sistema
Oscilatorni
sistem
Elektromehanički
p
J
δ ∆
p
k
sm
k
s
ω
ω
Električni
R L
C
t
q
i
d
d

Mehanički
x
m
c
α
Analogne
veličine
priraštaj ugla opterećenja δ ∆
moment inercije po paru
polova p J
sačinilac prigušenja
p
k
sinhronizacioni sačinilac
sm
k
naelektrisanje q
induktivnost L
otpor R
1/kapacitet C 1
pomeraj x
masa m
sač. prigušenjaα
konstanta opruge c
sopstvena
učestanost (bez
prigušenja)
J
p k
sm
π 2
1
LC
1
2
1
π m
c
π 2
1
U režimu generatora os polja rotora napreduje u odnosu na os obrtnog polja statora za
ugao δ ∆ , dok u režimu motora kasni za isti ugao.
1.21.1 Ekvivalentna mehanička slika sinhrone mašine
U ekvivalentnoj mehaničkoj slici sinhrone mašine naponi U i E su prikazani
odgovarajućim polugama, a pad napona na sinhronoj reaktansi oprugom (vidi sliku 1-33).
Poluga U predstavlja čvrstu (krutu) mrežu, dok E , zajedno sa rotorom, može da osciluje.
Teg predstavlja obodnu silu, koju stvara pogonska mašina.
36
E
m
δ
U
Slika 1-33 Ekvivalentna mehanička slika
Kada na vratilo deluje naizmenični moment, dolazi do trajnog prisilnog oscilovanja s
frekfencijom naizmeničnog momenta. Ako se frekvencija nametnutog momenta približi
sopstvenoj frekvenciji elektromehaničkog sistema, može da nastupi nedopustivo veliko
oscilovanje ugla opterećenja, mašina ispada iz koraka i pogon je onemogućen.
Odnos između amplitude prinudnih njihanja ν -tog harmonika i amplitude sopstvenih
njihanja naziva se modul rezonancije i iznosi:
( )
2
1
1
ν
ν
ξ
f f
sl
+
,
gde je
sl
f učestanost slobodnih oscilacija, a
1
f f ν
ν
učestanost ν - tog harmonika.
Na slici 1-34 prikazana je kriva ( )
ν ν
ξ f f f
sl
. Kada je učestanost slobodnih oscilacija
0
sl
f , onda je 1 ξ . Kada je učestanost slobodnih njihanja jednaka učestanosti prinudnih
njihanja onda je ∞
ν
ξ , čime je rad mašine nemoguć. Područje u kojem se smatra da je
rad mašine nemoguć je 2 , 1 8 , 0 < <
ν
f f
sl
. Kada postoji prigušni namotaj, onda je njegov
uticaj takav da smanjuje modul rezonancije, što je na slici prikazano isprekidanim linijama
za razne vrednosti stepena prigušenja.
37
10
8
9
7
6
5
4
3
2
1
0
0 1 2
v
ξ
v sl
f f
Slika 1-34 Kriva ξ ξξ ξ
v
1.21.2 Prigušni namotaj
U svrhu prigušenja oscilacija rotora ugrađuju se u polne nastavke (iz lameliranih limova)
bakreni štapovi, koji se sa strane spajaju sa dva kratkospojena prstena, slično kavezu kod
asinhronih kaveznih mašina. Pri oscilovanju rotora, obrtno polje statora preseca štapove
kaveza, te indukuje u njima napone, koji proteraju takve struje koje svojim obrtnim poljem
stvaraju moment koji se protivi relativnom kretanju, pa ga prema tome prigušuju. Kod
generatora sa masivnim polovima postiže se prigušni efekt usled vrtložnih struja, koje se
zbog oscilacija stvaraju u masivnim polovima, koje, opet po Lencovom pravilu, nastoje da
priguše oscilacije.
Prigušni namotaj (ili kavez) ima sledeće uloge:
• Prigušuje elektromehaničke oscilacije;
• Prigušuje inverzne komponente polja koje nastaju pri nesimetričnim opterećenjima
i koje mogu da izazovu neželjene gubitke i prenapone. Prigušenje inverznog polja
je posebno značajno kod jednofaznih sinhronih generatora;
• Omogućuje asinhrono zaletanje sinhronih motora i kompenzatora. Kada je zalet
završen, uključuje se pobudna struja polova i motor se sam sinhronizuje.
38
štapovi prigušnog
kaveza
kratkospojeni
prsten
Slika 1-35 Prigušni namotaj
1.22 Fizičko objašnjenje struje kratkog spoja
Za fizičko objašnjenje struja kratkog spoja veoma je važan zakon o održanju
(nepromenljivosti) fluksa. Pogledajmo sledeće jednostavno RL kolo u kojem je otpornost
zanemariva u odnosu na reaktansu L X ω , što u osnovi odgovara namotaju statora
sinhrone mašine:
R
X
u
Slika 1-36 Kratko spajanje RL kola
Jednačina naponske ravnoteže za ovo kolo je:
,
d
d
t
i R u
ψ
+
U kratkom spoju napon u na priključcima je jednak nuli, a uz pretpostavku da je otpornost
R, takođe jednaka nuli, jednačina prelazi u sledeći oblik:
t d
d
0
ψ
≅ ,
što je ispunjeno uz uslov da je magnetski fluks konstantan ( . const ψ ). Primenjeno na
sinhronu mašinu, ni magnetski fluks koji obuhvata namotaj statora, odnosno namotaje
39
rotora ne može da se promeni. Da bi se održala konstantna vrednost fluksa, mora se u
namotajima statora i rotora pojaviti odgovarajuća struja koja će ovaj fluks podržavati.
Poseban, a ujedno i najpovoljniji, slučaj jeste situacija u kojoj je magnetski fluks u
namotaju statora u momentu nastanka kratkog spoja bio jednak nuli, odnosno da je ugao
između položaja osa namotaja rotora u odnosu na osu namotaja referentne faze statora -
recimo faze a, θ = 90
o
. Prema eksperimentalno snimljenoj struji kratkog spoja faze a, ili
prema izvedenoj analitičkoj jednačini, u ovom posebnom slučaju, ne postoji jednosmerna
komponenta struje, jer i fizički gledano, njeno prisustvo nije potrebno, jer u statorskom
namotaju nije ni bilo magnetskog fluksa koja bi ona održavala. U ovom slučaju struja
kratkog spoja sadrži, dakle, jedino naizmenične, prigušene, komponente i simetrična je u
odnosu na os apcise. U opštem slučaju, postoji magnetski fluks koji obuhvata namotaj
statora, tako da se u eksperimentalno snimljenoj struji kratkog spoja namotaja statora,
odnosno u odgovarajućem analitičkom izrazu za struju, javlja i jednosmerna komponenta,
koja podržava ovaj "zatečeni" magnetski fluks. Ova jednosmerna komponenta struje
statora proizvodi u međugvožđu komponentu polja koja je nepokretna u prostoru, ali koja
u namotajima rotora, koji se obrće sinhronom brzinom, indukuje naizmeničnu ems
odnosnu struju (kola rotora su zatvorena) statorske učestanosti. Stoga se na jednosmernu
komponentu struje rotora, koju smo imali pri simetričnom kratkom spoju, dodaje i ova
naizmenična komponenta. Fizički gledano ovo je prirodno, jer ne možemo očekivati
trenutan, već postupan, porast struje.
Najnepovoljniji slučaj jeste kada se kratki spoj desi u trenutku kada je magetni fluks u
kolu najveći, jer je stoga i najveća vrednost jednosmerne komponente struje kratkog spoja,
odnosno sledstveno tome i najveća udarna struja kratkog spoja (prvi maksimum struje
kratkog spoja).
Posmatrajmo sinhroni generator u stacionarnom stanju koji se obrće sinhronom brzinom.
Pobudni namotaj je priključen na stalni pobudni napon. Na rotoru postoji amortizacioni
(prigušni) namotaj koji, u trenutku kratkog spoja obrazuje pored pobudnog namotaja još
jedan namotaj po uzdužnoj ( d -osi).
Neka se na krajevima statorskog namotaja desi kratak spoj. Kada se analizira kriva struje
kratkog spoja uočavaju se tri perioda:
• subtranzitni (početni, udarni) period, koji traje samo nekoliko perioda i u toku kojeg
struja vrlo brzo opada (reaktanse
d
X ′ ′ i
q
X ′ ′ , vremenska konstanta
d
T ′ ′ ),
• tranzitni (prelazni) period, koji traje relativno duže i u toku kojeg je opadanje struje
umerenije (reaktanse
d
X ′ i
q
X ′ , vremenska konstanta
d
T′ ) i
• ustaljeni period u toku kojeg struja ima ustaljenu vrednost (reaktanse
d
X i
q
X ,
vremenska konstanta
d
T ).
Ako se kratak spoj desi u trenutku kada postoji fluks kroz namotaj posmatrane faze, tada
se u namotaju kola te faze mora pojaviti i komponenta jednosmerne struje da bi održala
fluks na vrednosti pre kratkog spoja. Ona bi ostala stalna da nema omskog otpora te faze.
Pošto ipak postoji omski otpor ona će se smanjivati sa vremenskom konstantom koja
zavisi od odnosa ekvivalentne induktivnosti i omskog otpora namotaja te faze. Najveća
vrednost jednosmerne komponente struje biće kada se kratak spoj desi u trenutku kada je
kroz to električno kolo fluks najveći.
40
U namotajima rotora (namotaju pobude i prigušnom namotaju) moraju se pojaviti
odgovarajuće struje, koje trebaju da podrže magnetski fluks, koji je pre kratkog spoja
postojao u namotajima rotora, usprkos demagnetišućem delovanju struja kratkog spoja
statora. Magnetski fluks pre kratkog spoja u pobudnom namotaju je određen
induktivnošću i strujom pobude, dok je u prigušnom namotaju određen međusobnom
induktivnošću između pobudnog i prigušnog namotaja i pobudnom strujom. Struje u
prigušnom i pobudnom namotaju u trenutku kratkog spoja naglo porastu, jer one prema
teoremi o zaleđenom fluksu treba da održe konstantan fluks kroz namotaje uprkos
demagnetišućem dejstvu struja statora. Kao što je već pomenuto, na jednosmeru
komponentu struje prigušnog i pobudnog namotaja se superponiora naizmenična
komponetna usled jednosmerne komponente stuje kratkog spoja statora Struje prigušnog i
pobudnog namotaja opadaju po eksponencijalnom zakonu. Vremenska konstanta ovih
kola je konstantna i određena odnosom odgovarajućih induktivnosti i otpornosti. Pošto je
ovaj odnos kod prigušnog kola veći nego kod pobudnog kola, opadanje subtranzitne stuje
je mnogo brže nego tranzitne. Odgovarajuće komponente struje namotaja statora opadaju
istom brzinom.
U novom ustaljenom (stacionarnom) stanju struje u pobudnom i prigušnom namotaju
imaju upravo onu vrednost koju su imale i pre kratkog spoja. Struja u prigušnom namotaju
je u stacionarnom stanju jednaka nuli.
Momenat konverzije u trenutku kratkog spoja naglo poraste da bi pokrio povećanje
potrošnje energije. On mnogo brže opada nego struje u fazama statora. Nakon završetka
prelaznog procesa moment konverzije je nula.
Analitički izraz za struju tropolnog kratkog spoja sinhronog generatora je:
( ) ( )
¦
¦
¦
¦
¦
− −
]
]
]
]
,
,
¸
,
(
(
,
\
,
,
(
j


′ ′

(
(
,
\
,
,
(
j


+
′ ′



θ ω t e
X X
e
X X X
U t i
s
T
t
d d
T
t
d d d
n a
d d
cos
1 1 1 1 1
3
2
( )
¦
¦
¦
¦
¦
]
]
]
]
,
,
¸
,

(
(
,
\
,
,
(
j
′ ′

′ ′
+
(
(
,
\
,
,
(
j
′ ′
+
′ ′


θ ω θ t
X X X X
e
s
q d q d
T
t
a
2 cos
1 1
cos
1 1
5 , 0
41
d-osa q-osa
a) subtranzitno
stanje
b)
tranzitno stanje
c)
ustaljeno stanje
mps statorskog
namotaja
Slika 1-37 Magnetski fluks u a) subtranzitnom b) tranzitnom c) ustaljenom stanju
42
a)
b)
d)
t
e)
c)
t
t
t
f)
t
t
0
0
0
0
0
0
Slika 1-38 Krive struja kratkog spoja
a) struja u prigušnom namotaju b) komponenta te struje u namotaju statora
c) struja u pobudnom namotaju d) komponenta te struje u namotaju statora
e) trajna struja kratkog spoja u namotaju statora
f) rezultantna struja kratkog spoja u namotaju statora
43
subtranzitni period
tranzitni period
ustaljeno stanje
anvelopa subtranzitnog perioda
ekstrapolacija anvelope tranzitnog perioda
t
i
k
anvelopa ustaljenog stanja
0
Slika 1-39 Simetrična struja kratkog spoja
σ s
X
m
X
σ r
X
pd
X
d
X′
d
X ′ ′
d
X
Slika 1-40 Ekvivalentno kolo sinhrone mašine za analizu tropolnog kratkog spoja
Legenda:
σ s
X - rasipna reaktansa statorskog namotaja,

σ r
X - rasipna reaktansa rotorskog namotaja,

m
X - reaktansa međuinduktivne veze statorskog i rotorskog namotaja,

pd
X - reaktansa prigušnog namotaja u uzdužnoj osi
44
Pojave prilikom pojave kratkog spoja ilustrovaćemo na primeru sledećeg sinhronog
generatora:
KAKANJ
MVA 5 , 137
n
S % 200
d
x % 190
q
x % 2 , 9
0
x
kV 8 , 13
n
U % 21 ′
d
x
% 2 , 15 ′ ′
d
x % 21 ′ ′
q
x % 2 , 15
2
x
2 2 p s 98 , 0
0

d
T s 25 , 0
a
T
Hz 50 f s 04 , 0
0
′ ′
d
T sprega Y
Prethodno stacionarno stanje:
n
I I 8 , 0 ;
n
U U ; 8 , 0 cos ϕ .
Slika 1-41 Struja faze a sinhronog generatora u tropolnom kratkom spoju dobijena na
osnovu analitičkog izraza
Slike koje slede dobijene su simulacijom tropolnog kratkog spoja programom MATLAB,
uz koriščćenje odgovarajućeg matematičkog modela.
45
Slika 1-42 Momenat konverzije u funkciji vremena
Slika 1-43 Pobudna struja u funkciji vremena
46
Slika 1-44 Struja faze a u funkciji vremena
Slika 1-45 Struja faze b u funkciji vremena
47
Slika 1-46 Struja faze c u funkciji vremena
Vrednosti najvažnijih reaktansi (relativne vrednosti) i vremenskih konstanti u sekundama
navedene su u tabeli 1-3.
Tabela 1-3 Najvažnije reaktanse i vremenske konstante
Vrsta rotora mašine
Cilindrični rotor
(dvopolni)
Istaknuti polovi,
prig. namot
do p=8
Istaknuti polovi,
prig. namot
p > 8
d
x ′ ′ 0,100,15 0,140,23 0,150,25
q
x ′ ′ 0,100,15 0,140,26 0,160,28
d
x′ 0,160,21 0,220,35 0,240,40
d
x 1,42,6 0,81,4 0,751,25
q q
x x ′ 1,11,8 0,520,90 0,450,80
[ ] s T
d
′ ′ 0,050,10 0,020,08 0,020,08
[ ] s T
d
′ 0,62,0 0,52,5 0,552,5
[ ] s T
a
0,040,25 0,040,25 0,050,25
48
1.23 Veliki hidro i turbo sinhroni generatori
Hidro i turbo sinhroni generatori velikih snaga predstavljaju, uz transformatore velikih
snaga, najveće električne uređaje. Jedno od bitnih ograničenja vezano za granične snage
ovih uređaja jeste i mogućnost transporta (npr. "železnički profil"). Prema potrebi stator
generatora se transportuje u segmentima.
Hidrogeneratori velikih snaga se obično postavljaju vertikalno, a hlađenje je kombinovano
voda-vazduh.
Zbog velike brzine obrtanja i sledstveno velikih mehaničkih naprezanja, ograničen je
prečnik rotora turbogeneratora. Maksimalna dužina mašine određena je elastičnim
svojstvima rotora- kritičnim brzinama obrtanja i problemima u vezi sa mirnim hodom
rotora. Kod jedinica najvećih snaga, provodnici se direktno hlade bilo gasom (vodonikom)
ili tečnošću (vodom). U svrhu provere izdržljivosti rotora na povišene brzine, koje se
mogu pojaviti u radu, sprovodi se ogled s povišenom brzinom obrtanja, tzv. ogled
"vitlanja. Pre ogleda vitlanja potrebno je statički i dinamički izbalansirati rotor.
Da bi se povećavo naznačeni napon generatora i, s tim u vezi, generator direktno
priključio na mrežu, bez upotrebe blok-transformatora, umesto klasično izolovanih
namotaja neki proizvođači upotrebljavaju odgovarajuće kablove.
U svetu već duže vreme postoji tendencija gradnje električnih mašina sa relativno niskim
električnim i mehaničkim gubicima, što u osnovi ima za posledicu povećanje gabarita i
sledstveno tome, cene.
1.24 Sinhroni motor
Kod motora za naizmeničnu struju najviše je zastupljen, po značaju i masovnosti primene,
asinhroni motor, a posle njega sledi sinhroni motor (slika 1-47). U odnosu na asinhrone
mašine velikih snaga, bitne prednosti sinhronih motora su bolji stepen iskorišćenja, i to što
ne troše reaktivnu energiju (postoji mogućnost i proizvodnje reaktivne energije), dok su
nedostaci vezani za postojanje pobude i relativno teško puštanje u rad.
ω −
M
M −
M
+
pobuda
L1
ω
s
ω
L2L3
3 ~
_
Slika 1-47 Sinhroni motor: a) principijelna šema b) karakteristika momenta
49
U savremenoj praksi, najviše su zastupljeni standardni sinhroni motori sa pobudom, zatim
sinhroni motori sa permanentnim magnetima i reluktantni sihroni motori (bez pobude).
Sinhroni motor ima konstantnu brzinu obrtanja koja ne zavisi od mehaničkog momenta,
već isključivo od učestanosti napajanja i broja pari polova. Zbog ove osobine, područje
primene sinhronog motora je ograničeno samo na one pogone u kojima nije potrebna
promena brzine obrtanja. Sinhroni motori se koriste za pogone sa konstantnom brzinom
obrtanja, od najmanjih snaga reda jednog vata (časovnici, releji, hronografi), preko snaga
od stotinjak vata (fonograf- pogon filmske trake), do desetak MW(pogon kompresora i
ventilatora). Posebno je interesantan slučaj kada motor radi u praznom hodu, bez elektro-
mehaničke konverzije, kada se proizvodi reaktivna energija (kompenzator). U takvim
pogonima rado se upotrebljava zbog njegove značajne prednosti u odnosu na ostale
motore, sadržane u činjenici da može da proizvodi reaktivnu energiju i time da popravlja
faktor snage ( ϕ cos ) celog postrojenja.
U novije vreme, u elektromotornim pogonima napajanim iz pretvarača energetske
elektronike, primenjuju se sinhrone mašine sa permanentim magnetima, umesto pobudnog
namotaja (robotika, alatne mašine, servopogoni). Pobuda ovih mašina je konstantna i
određena je konstrukcionom izvedbom. Za rad sa promenljivom brzinom potreban je izvor
naizmenične struje promenljive frekvencije (pretvarač energetske elektronike).
Sa povećanjem mehaničkog momenta povećava se električni (pogonski) momenat
sinhronog motora sve dok se oba momenta u ustaljenom stanju ne izjednače. Pri tome ne
dolazi do promene brzine, već se jedino menjaju uglovni odnosi između pojedinih obrtnih
magnetopobudnih sila i obrtnih flukseva. Međutim, kod suviše velikog opterećenja, ovi
uglovi postaju toliki da se više ne može održati održati ravnoteža dvaju momenata i
mašina ispada iz stabilnog rada ("ispada iz koraka").
1.25 Literatura
[1] B. Mitraković: Sinhrone mašine, Naučna knjiga, Beograd, 1986.
[2] A. Dolenc: Sinhroni strojevi, Sveučilišna naklada Liber, Zagreb, 1976.

SADRŽAJ
1 SINHRONE MAŠINE...................................................................................................4 1.1 Sinhroni generatori..................................................................................................... 4 1.2 Oznake veličina.......................................................................................................... 5 1.3 Osnovni delovi ........................................................................................................... 5 1.4 Princip rada ................................................................................................................7 1.5 Pobuda sinhronih mašina ........................................................................................... 8 1.6 Oblik polja (mps) rotora.............................................................................................8 1.7 Sprezanje namotaja trofaznih generatora................................................................... 9 1.8 Karakteristike sinhronih mašina ................................................................................ 9 1.8.1 Karakteristika praznog hoda.............................................................................10 1.8.2 Karakteristika ustaljenog kratkog spoja ...........................................................10 1.9 Magnetna reakcija indukta.......................................................................................11 1.9.1 Aktivno (radno) opterećenje.............................................................................11 1.9.2 Induktivno opterećenje .....................................................................................13 1.9.3 Kapacitivno opterećenje ...................................................................................14 1.9.4 Zaključak o delovanju reakcije indukta............................................................15 1.10 1.11 1.12 1.13 1.14 1.15 1.16 Reaktansa rasipanja ..............................................................................................16 Sinhrone reaktanse ...............................................................................................16 Pobudna struja......................................................................................................16 Fazorski dijagram SG sa istaknutim polovima opterećenog radno-induktivno ...17 Pojednostavljeni fazorski dijagram sa radno-induktivnim opterećenjem ............19 Aktivna snaga u sinhronizmu i sinhroni obrtni moment generatora ....................21 Motorni režim rada sinhronog generatora............................................................22 Reluktantni režim sinhronog motora ............................................................23 Dijagram obrtnog momenta sinhrone mašine sa isturenim polovima ..........25 Fazorski dijagram sinhrone mašine sa cilindričnim rotorom........................26

1.16.1 1.16.2 1.16.3 1.17 1.18

Rad sinhronih generatora na sopstvenu i opštu i mrežu.......................................27 Upravljanje proizvodnjom reaktivne snage Q......................................................29 Mordejeva kriva ............................................................................................29

1.18.1

1.18.2 Upravljanje normalnom režimu rada nadpobuđenog generatora (opterećenog radno-induktivno) ........................................................................................................30

2

1.19 1.20

Upravljanje proizvodnjom aktivne snage P .........................................................31 Karakteristike regulacije ......................................................................................32 Ekvivalentna mehanička slika sinhrone mašine ...........................................35 Prigušni namotaj ...........................................................................................37

1.21 Elektromehaničke oscilacije sinhrone mašine......................................................33 1.21.1 1.21.2 1.23 1.25

1.22 Fizičko objašnjenje struje kratkog spoja ..............................................................38 Veliki hidro i turbo sinhroni generatori................................................................48 Literatura ..............................................................................................................49 1.24 Sinhroni motor .....................................................................................................48

3

1 SINHRONE MAŠINE
Rotor sinhrone mašine se u ustaljenom pogonu obrće jednakom (sinhronom) brzinom kao i obrtno magnetsko polje u međugvožđu, pa odatle potiče naziv ove vrste mašina. Prema svojim karakteristikama, sinhrone mašine se mogu svrstati na više načina. Prema smeru (načinu) elektromehaničkog pretvaranja energije, delimo ih na generatore i motore, pri čemu se mnogo češće upotrebljavaju kao generatori. 1.1 Sinhroni generatori

Sinhroni generator je tipični predstavnik električne mašine velike snage i maloserijske proizvodnje. Činjenica da je stepen iskorišćenja većih jedinica bolji (veća je ekonomičnost), ima za posledicu izgradnju elektrana i agregata većih snaga. Jedinične snage generatora prelaze i 1000 MVA . Prema pogonskoj mašini, generatore delimo na turbogeneratore, gde je pogonske mašina parna ili gasna turbina, hidrogeneratore, gde je pogonska mašina vodna (hidro) turbina i dizelgeneratore gde je pogonska mašina dizel motor. Prema obliku rotora, delimo ih na mašine sa cilindričnim rotorom i rotorom sa istaknutim polovima, dok je stator cilindričnog oblika, trofazni. Prema brzini obrtanja (pri učestanosti od 50 Hz ), delimo ih na brzohodne (750 do 3000 ob/min , sa brojem pari polova p = 4 do 1), srednjih brzina (300 do 600 ob/min , p = 10 do 5) i sporohodne (manje od 300 ob/min , više od 10 pari polova).

Slika 1-1 Generatori: a) turbo, b) hidro

Turbogeneratori se grade sa cilindričnim rotorom, za velike brzine obrtanja (obično p = 1, ređe p = 2 (samo za manje snage), odnosno 3000 ili 1500 ob/min pri 50 Hz ). Kod ove vrste generatora izraženi su mehanički problemi u pogledu konstrukcije rotora zbog velike periferne brzine, velike obrtne mase i zbog dužine između ležišta. To zahteva da se ide na relativno male prečnike rotora i da se namotaj rotora raspodeljuje što ravnomernije po obimu. Oni se uvek postavljaju horizontalno.

4

odnosno u pogledu mehaničkih dimenzija. Pobudni namotaj (induktor) kod sinhronih mašina je smešten na rotoru i napajan je jednosmernom strujom. i prečnika. kao i kod svih obrtnih mašina. Kod ove vrste generatora izraženi su mehanički problemi u pogledu konstrukcije rotora zbog velike periferne brzine pri zaletanju. turbo i hidro generatori se značajno razlikuju.struja indukta J a .napon na priključcima Ovde će biti upotrebljene sledeće oznake: J p . od sasvim sporohodnih do brzohodnih sa p = 2 . tako da za snage od oko 100 MVA odnos osne dužine. 1. Stator ili indukat je šuplji valjak sastavljen od tankih magnetskih limova ravnomerno ožlebljenih na svojoj unutarnjoj periferiji i složenih u oklopu statora. a grade se za široki raspon brzina obrtanja. Snaga dizel generatora ograničena je mogućnošću izrade motora. U konstrukcionom. Ali ova mehanička naprezanja su tolika da se ne zahteva ravnomerna raspodela namotaja po obimu rotora. Što je manja brzina obrtanja dozvoljava se veći prečnik rotora. a hlađenje je kombinovano voda-vazduh. 5 . koja izražava reakciju indukta.ems praznog hoda E .pobudna struja koja odgovara struji indukta I . neki proizvođači umesto klasično izolovanih namotaja upotrebljavaju odgovarajuće kablove. Da bi se povećao naznačeni napon generatora i.Hidrogeneratori se grade sa istaknutim polovima na rotoru. Dizelgeneratori se pokreću dizel motorima. Rotor čini celinu sa vratilom mašine: on nosi na svojoj periferiji 2 p polova koji mogu biti ili od masivnog gvožđa ili od limova. generator direktno priključio na mrežu. pa se zato onda prelazi na rotor sa istaknutim polovima.ems u opterećenom stanju U . opet ograničen mehaničkim naprezanjima usled centrifugalanih sila. dok za hidrogeneratore iznosi oko 0. s tim u vezi.15. D .3 Oznake veličina E 0 . koji su međusobno razdvojeni međugvožđem. iz dva osnovna dela: nepokretnog dela ili statora i obrtnog dela ili rotora. ili drugim rečima struja statora svedena na rotor J . postavljaju se vertikalno. i nosećih ležišta grupe sa vertikalnim vratilom na kojima leši težina celog obrtnog dela i dr. l .pobudna struja koja odgovara ems E Osnovni delovi Magnetsko kolo sinhronog generatora sastoji se. za turbogeneratore iznosi oko 5.2 • • • • • • • 1. bez upotrebe blok-transformatora. od p = 2 naviše.pobudna struja (odgovara ems E 0 ) I . pa dostiže najviše desetak MVA . čije su brzine obrtanja relativno manje. Generatori većih snaga.

Namotaj indukta je smešten u žlebovima statora. pri čemu se tada ponaša kao kavezni rotor asinhronog motora. na rotoru nekih sinhronih mašina postoji i dodatni.Postoje dve izvedbe u pogledu oblika (vrste) rotora: • Rotor je cilindričan: cilindar je od ožlebljenog gvožđa. namotaj induktora je sastavljen iz sekcija smeštenih u žlebovima. jer se u njemu tada ne indukuje napon. On se ugrađuje. po pravilu. papučici). Ova konstrukcija se skoro isključivo primenjuje kod velikih dvopolnih ili četvoropolnih turbogeneratora. 6 . koja je upravna na osu polova. Raspodeljen je po celom obimu. a). Rotor je sa istaknutim polovima i sa međupolnim prostorom kod kojih je namotaj koncentrisan oko jezgra pola. odnosno polnog koraka. dok je sa q − q označena poprečna osa. Ovi štapovi su međusobno povezani (kratko spojeni) pomoću dva provodna prstena sa obe bočne strane pola. koji ima osnovnu ulogu da prigušuje oscilovanje brzine obrtanja rotora oko sinhrone brzine u prelaznim procesima. obično masivnog. najčešće je trofazni. prigušni (amortizacioni) namotaj. Osim pobudnog namotaja. nije ožljebljen i čini zonu velikog zupca kroz koji prolazi glavni deo magnetskog fluksa. • d N q S N N q S d S Slika 1-2 Rotor sinhrone mašine a) cilindrični rotor b) rotor sa istaknutim (izraženim) polovima Na slici je sa d − d je označena tzv. U ustaljenom stanju ovaj namotaj nema funkciju. b). u polne papučice mašina sa lameliranim istaknutim polovima. Kod mašina sa istaknutim polovima namotaj je koncentrisan. Preostali prostor obima. u kojoj se nalaze magnetski polovi. U mašine sa cilindričnim rotorom ugrađuje se takođe prigušni namotaj kada se očekuju velika nesimetrična opterećenja. iz mehaničkih razloga (slika 1-2. dok je kod mašina sa cilindričnim rotorim raspodeljen u žlebovima i zauzima približno 2/3 obima rotora. uzdužna osa. Ova konstrukcija se upotrebljava kod mašina sa većim brojem polova-hidrogeneratora (slika 1-2. a sastoji od se od okruglih bakarnih štapova stavljenih u žlebove u polnom stopalu (nastavku.

I1 ωs Ip ωs I2 I3 Slika 1-3 Princip rada sinhronih mašina 7 . u Evropi. I 2 . p Dakle. onda i brzina obrtanja sinhronih mašina mora biti konstantna. Ovo polje preseca provodnike statora i u njima indukuje ems čija je trenutna vrednost po provodniku e pr (t ) = l v b (t ) . pri jednom obrtaju. imaćemo sledeće brzine obrtanja: n= Tabela 1-1 Brzine obrtanja sinhronih mašina p n [ob/min ] 1 3000 2 1500 3 1000 4 750 5 600 6 500 itd Ako se indukt (stator) optereti nekim trofaznim simetričnim opterećenjem. dok je za Ameriku 60Hz ). ovi su pomereni za ugao 2π 3 . onda će se kroz namotaje statora uspostaviti struje efektivnih vrednosti I 1 . Pošto je p = const.4 Princip rada Kroz provodnike pobudnog namotaja prolazi jednosmerna struja usled koje nastaje stalno magnetsko polje. indukovane ems svake faze su jednake po vrednosti a vremenski su pomerene za jednu trećinu periode ili. onda će se. odnosno za p pari polova imaćemo p promena ems. Ako rotor ima jedan par polova. imati jedna potpuna promena ems. Pri stalnoj brzini obrtanja.1. Kod trofaznih namotaja statora. I 3 koje su. u zavisnosti od opterećenja. a u elektroenergetskim sistemima se zahteva odgovarajuća stabilnost učestanosti (standard za Evropu je 50Hz . sledeći južni itd. i određena je izrazom: 60 f = const. Obrtanjem rotora stvara se obrtno magnetsko polje. vremenski pomerene u odnosu na svoje napone za neki ugao. . Smer jednosmerne struje kroz provodnike rotora je takav da je jedan pol severni. pa se naziva stojećom. a međusobno vremenski pomerene za jednu trećinu periode. ems ima isti oblik kao i magnetsko polje. Magnetnopobudna sila (mps) pobude miruje u odnosu na rotor. ako su predstavljene vektorima.

i otuda potiče i naziv sinhrone mašine. nepomične i obrću se sinhronom brzinom obrtanja. Relativna brzina obrtnog polja statora u odnosu na obrtno polje rotora jednaka je nuli tj. i polje rotora treba da bude što približnije harmonično. U osnovi. 1.Ove vremenski pomerene trofazne struje. čija je amplituda 1.6 Oblik polja (mps) rotora Kada sinhrona mašina treba da radi kao generator posebno je važno da oblik ems bude harmoničan. Neožljebljen deo ima izgled jednog velikog zupca. Magnetsko polje u međugvožđu nastaje zajedničkim delovanjem magnetopobudne sile pobude i statora. sinhronom. ona su međusobno nepokretna. Navojni delovi u žlebovima imaju pravougaoni oblik mps.5 puta veća od amplitude pulzirajućih magnetopobudnih sila pojedinih faza. b B θ . ili kažemo da su se polja "zakačila". Ovo polje se obrće brzinom n = 60 f p .x Slika 1-4 Polje valjkastog rotora 8 . U zavisnosti od međusobnog položaja magnetskih polja rotora i statora. daju jednu ekvivalentnu obrtnu mps (Teslino obrtno polje). Danas su dominantni statički pobudni sistemi. razvijaju se odgovarajuće sile i obrtni momenti. 1. Budući da je ems posledica promene fluksa. i on formira gornju osnovu trapeza. pobudni sistemi se dele na dve osnovne skupine: • • dinamičke (elektromašinske) sisteme. Ako oblik polja nije potpuno harmoničan onda je potrebno učiniti uticaj viših harmoničkih komponenata što manjim. Sabiranjem pojedinih pravougaonih mps dobijamo stepenastu liniju. U ustaljenom stanju te dve magnetopobudne sile su. gde se pobudni namotaj sinhrone mašine napaja pomoću generatora jednosmerne struje. koju zamenjujemo pravom koja čini krakove trapeza. jedna u odnosu na drugu.5 Pobuda sinhronih mašina Pobudni namotaj sinhrone mašine napaja se iz posebnog izvora jednosmerne struje. Povratno delovanje polja statora (indukta) na polje polova rotora (induktora). gde je izvor jednosmerne struje statički pretvarač energetske elektronike. Kod valjkastog (cilindričnog) rotora polje ima približno oblik trapeza. naziva se magnetna reakcija indukta i zavisi od karaktera opterećenja. statičke sisteme. dakle istom brzinom kao i rotor tj. koje protiču kroz trofazne namotaje koji su prostorno pomereni tako da njihove ose međusobno zaklapaju ugao od električnih 120°.

sprežu trougao ili zvezdu.x τ Slika 1-5 Polje rotora sa istaknutim polovima 1. postoji neutralna tačka što vodi na jednostavniju zaštitu a pri istoj konstrukciji faznih namotaja omogućen je viši linijski napon. da bi polje. 9 . a prema tome i ems bila što bliža sinusoidnom obliku.Kod rotora sa istaknutim polovima polje bi imalo oblik pravougaonika kada bi polovi bili takvi da je dužina međugvožđa pod polovima stalna. koja ima izvesne prednosti. Kod sprega u zvezdu u linijskom naponu poništavaju se viši harmonici trećeg reda koji bi inače najviše uticali u deformisanju sinusnog oblika ems. Takođe se poništavaju i sve harmoničke komponente višeg reda deljive sa tri. već izgleda kao na slici 1-6. Odnos dužine polnog nastavka i polnog koraka iznosi oko 0.8 Karakteristike sinhronih mašina Najznačajnije karakteristike sinhronih mašina su karakteristika praznog hoda (karakteristika magnećenja) i karakteristika kratkog spoja. Prednosti su sadržane u izbegavanju lokalnih struja koje su prisutne u namotaju generatrora u sprezi trougao.7 Sprezanje namotaja trofaznih generatora Trofazni generatori se. međugvožđe pod polnim nastavcima nije stalno. Danas se uglavnom primenjuje sprega u zvezdu. 1. u principu.75. Iz ove dve karakteristike mogu se dobiti značajne informacije o ponašanju sinhrone mašine. Takođe je moguća i kombinacija ova dva načina. b B δ min δ max θ . Međutim.

a deo BC mps magnetskog kola. 10 . nacrta se karakteristika kratkog spoja (slika 1-7). Obično se ogled vrši pri tropolnom kratkom spoju. od jednosmerne pobudne struje. AB pripada mps međugvožđa. koja je prava linija. pri konstantnoj brzini i naznačenoj učestanosti tj. I k . pri kratkom spoju i kada je brzina obrtanja naznačena. I k = f ( J p ) pri U = 0 i n = nn .8. Značajan podatak karakteristike praznog hoda je vrednost pobudne struje.1 Karakteristika praznog hoda Karakteristika praznog hoda je funkcionalna zavisnost naizmeničnog napona indukta na priključcima neopterećenog generatora E 0 . J p . J p . n = const.2 Karakteristika ustaljenog kratkog spoja Karakteristika ustaljenog (trajnog) kratkog spoja prikazuje zavisnost naizmenične struje na kratkospojenim priključcima statora.8. Merenje se vrši do vrednosti struje kratkog spoja koja je nešto veća od naznačene struje generatora. Glavni deo pobudne struje. pri kojoj se ima linijska ems po vrednosti jednaka naznačenom naponu E 0 = U n . tj. i f n . E 0 = f ( J p ) pri I = 0 . E0 Un A B C J0 Jp Slika 1-6 Karakteristika praznog hoda sinhronog generatora 1. od jednosmerne pobudne struje. Na osnovu rezultata.1. J 0 .

Pobudni fluks je prikazan isprekidanom linijom. 11 . U osi pola pobudni fluks je maksimalan. i mps indukta (statora). 1.9 Magnetna reakcija indukta Kod sinhronih mašina postoje dve magnetopobudne sile. pri kojoj se ima linijska struja kratkog spoja po vrednosti jednaka naznačenoj struji Ik = In . F p .1 Aktivno (radno) opterećenje Posmatrajmo sliku 1-8. odnosno od kašnjenja struje statora u odnosu na ems statora. mps induktora (rotora). Kod fizičkog objašnjenja ove pojave razmotrićemo tri granična slučaja: • • • omsko opterećenje ( ψ = 0 ). a indukovana ems minimalna. F = F p + F a . koje daju zajedničku mps mašine. u odnosu na mps induktora nije stalan.I In Jk Jp Slika 1-7 Karakteristika kratkog spoja sinhronog generatora Značajan podatak karakteristike ustaljenog kratkog spoja je vrednost struje kratkog spoja. Karakteristika kratkog spoja ne mora polaziti iz početka koordinatnog sistema već može biti pomerena malo naviše usled remanentnog magnetizma. J k . potpuno kapacitivno opterećenje (ψ = π 2 ). potpuno induktivno opterećenje (ψ = − π 2 ). Kod sinhronih mašina položaj mps indukta. F a . već zavisi od vrste opterećenja. Mps indukta deluje povratno na mps induktora. Uz vektorsko prikazivanje ove dve veličine ovo kašnjenje ćemo izraziti uglom ψ . 1.9. pa se zbog toga naziva reakcija indukta.

porast indukcije ∆B će biti manji od smanjenja.v B STATOR međugvožđe N ROTOR S v q 3 d 1 2 q d q Slika 1-8 Reakcija indukta uz omsko opterećenje 1.rezultantna mps Indukovani napona u provodnicima statora određen je jednačinom: e = ∫ v × B ⋅ dl . pa se ukupna indukcija. povećava na odlaznom kraju pola. i kod čisto omskog opterećenja napon na priključcima će ipak opasti. Dakle. Mps rotora ima svoj maksimum u osi pola (uzdužna os . Prema datom smeru obratnja i indukcije označeni su smerovi ems. l ( ) Dakle. smer indukovane ems je određen vektorskim proizvodom vektora brzine obrtanja v i magnetne indukcije B . q . pri omskom opterećenju. poprečna. a smanjuje na nailaznom. a time i napon smanjuje. a time i indukcija. dok mps statora ima svoj maksimum u netralnoj osi. Zbog toga se kaže da je reakcija indukta.os d ). 3.mps reakcije indukta. 12 . struja statora je jednovremena sa ems. Sa slike se vidi da se zajednička (rezultantna) mps. za istu vrednost promene ∆H levo i desno od radne tačke. Budući da se radna tačka na B(H ) krakteristici nalazi na kolenu. 2. a da se provodnici statora kreću brzinom v u suprotnom smislu od rotora. Pri određivanju smera indukovane ems smatramo da rotor stoji. Uz omsko opterećenje.mps pobude. ili kako je drugačije nazivamo poprečnoj osi.

potrebna struja J 0 .praznog hoda i ustaljenog kratkog spoja. v B STATOR međugvožđe N ROTOR S v q d 1 3 2 q d q Slika 1-9 Reakcija indukta uz induktivno opterećenje 1. Možemo grubo pisati da je potrebna pobudna struja sinteza dva stanja . I n . moramo jako povećati pobudnu struju. tako da mps indukta ima takođe svoj maksimum u osi polova (direktnoj osi). U n . jer je karakter opterećenja u tropolnom. a za naznačenu struju. 2.mps pobude. Da bi naznačeni napon ostao isti. Važno je uočiti da smo stuje pobude J 0 i J k mogli algebarski sabrati jer sa slike vidimo da su ose polja induktora i indukta nalaze u istom pravcu ose d .2 Induktivno opterećenje Posmatrajmo sliku 1-9. uz cos ϕ = 0 (ind). cos ϕ = 0 (ind ) ) ≅ J 0 + J k . Prema tome. ustaljenom. potrebna nam je struja J k .rezultantna mps Kod potpuno induktivnog opterećanja struja kasni za naponom za π 2 .mps reakcije indukta. pa bi se napon na priključcima generatora jako smanjio.1. pri induktivnom opterećenju mps reakcije indukta ima demagnetišuće delovanje. kratkom spoju praktično induktivan (namotaji tri faze statora imaju zanemarivi radni otpor. zato što nam je za postizanje naznačenog napona. 13 . pa je impedansa namotaja približno jednaka reaktansi). 3.9. I n . tj. i suprotnog je smera od smera mps pobudnih polova i kažemo da je direktna i suprotna.: J p (za U n .

praznog hoda i ustaljenog kratkog spoja. tj.3 Kapacitivno opterećenje Posmatrajmo sliku 1-10.1. 3. cos ϕ = 0 (kap) ) ≅ J 0 − J k . Prema tome. Kao i u slučaju induktivnog opterećenja.mps pobude. možemo grubo pisati da je potrebna pobudna struja sinteza dva stanja . I n .mps reakcije indukta. moramo jako smanjiti pobudnu struju. i istog je smera u odnosu na smer mps pobudnih polova. Važno je uočiti da smo i u ovom slučaju stuje pobude J 0 i J k mogli algebarski sabrati jer sa slike vidimo da su ose polja induktora i indukta nalaze u istom pravcu ose d . tako da mps indukta ima takođe svoj maksimum u osi polova (direktnoj osi).: J p (za U n . v B STATOR međugvožđe N ROTOR S v q 3 d 1 2 q d q Slika 1-10 Reakcija indukta uz kapacitivno opterećenje 1. 14 . pa bi se napon na priključcima generatora jako povećao. pri kapacitivnom opterećenju mps reakcije indukta ima magnetišuće delovanje. 2.rezultantna mps Kod potpuno kapacitivnog opterećenja struja prethodi naponu za π 2 . Da bi naznačeni napon ostao isti.9.

Ekvivalentna vrednost induktora je ona vrednost mps induktora čiji je osnovni harmonik jednak osnovnom harmoniku mps reakcije indukta. da se odredi odgovarajuća ekvivalentna vrednost mps induktora. R − LC se nalaze između tri pomenuta granična slučaja. Pomnoženo sa kružnom frekvencijom ω . teorija se može primeniti za flukseve (ako nema zasićenja) i električne sile. Mps reakcije indukta. B H Slika 1-11 Karakteristika B(H) 15 . Zbog značajno različitog delovanja feromagnetskih polova u d .4 Zaključak o delovanju reakcije indukta Svi preostali slučajevi mešanog opterećenja R − L . za reaktanse imamo: X ad >> X aq . da se vrednost mps indukta da svede na induktor. R − C . Laq . Dakle. Fa . ćemo rastaviti na dve komponente: • • podužnu reakciju indukta: Fad = Fa ⋅ sin ψ i poprečnu reakciju indukta: Faq = Fa ⋅ cosψ . potrebno je. U opštem slučaju ugao ψ je između 0 i ± π 2 . vidi se da je i induktivitetu d . dvo-osna.1. što ima za posledicu različite reaktanse indukta X ad i X aq . puno veći nego induktiviteta u q osi (vazduhu). U zanimljive detalje izračunavanja reaktansi ovde se nećemo upuštati.osi (magnetski polovi. te možemo pisati: Lad >> Laq . Pri sračunavanju raznih veličina sinhrone mašine ili pri crtanju vektorskih dijagrama (na primer mps). te karakteristike B(H ) .9. Blondelova. nastaju različite reakcije indukta. tj. gvožđe).osi i vazduha u q -osi Blondel je predložio da se reakcija indukta podeli u podužnu (uzdužnu) i poprečnu komponentu (dvo-osna teorija sinhronih mašina). zbog različitih reluktansi po obodu rotora. Lad . Na osnovu definicije induktivnosti L = ψ .

1. nn min −1 . [ ] Kod raznih opterećenja (faktora snage) na način prikazan na slici 1-13 približno možemo odrediti potrebnu vrednost pobudne struje za date vrednosti naznačenog napona i struje. potiče od rasipnih polja statora: čeonih veza namotaja.11 Sinhrone reaktanse Algebarski zbir pojedinih komponenti reaktanse indukta sa reaktansom rasipanja čine: • • sinhronu podužnu reaktansu X d = X ad + X σ . cos ϕ n .12 Pobudna struja Na natpisnoj pločici sinhrone mašine dati su podaci za sledeće veličine: S n [VA ]. U odnosu na reaktansu rasipanja. relativne vrednosti sinhronih reaktansi su daleko veće. struje i faktora snage. za hidrogeneratore iznose: x d = 120% . 1. x q = 65% . Vrednosti ovih veličina ukazuju na granice opterećenja za koje je mašina građena u trajnom radu. U n [V ]. nema fizičko značenje. feromagnetskog kola statora. Ovde naznačena reaktansa. Relativna vrednost reaktanse rasipanja. X σ . kod analize delovanja reakcije indukta pri raznim vrstama oprećenja. sinhronu poprečnu reaktansu X q = X aq + X σ . već je referentna veličina koja služi radi upoređivanja. Naime. kreće se u granicama od 10% do 14%. zuba statora. X n = U n 3 I n . 16 . koju izračunavamo iz podataka natpisne pločice. xσ [%]= (X σ X n )⋅ 100 . Važno je istaći da vrednost faktora snage ( cos ϕ n ) predstavlja ograničenje vezano za strujnu opteretivnost pobudnog namotaja generatora. Na primer. Sinhrone reaktanse X d i X q su merodavne za stacionarno pogonsko stanje (stanje dinamičke ravnoteže). To su polja koja ne dopiru do rotora.1. Podaci za ove reaktanse ne nalaze se na natpisnoj pločici. pokazali smo da je vrednost pobudne struje funkcija naznačenog napona.10 Reaktansa rasipanja Reaktansa rasipanja (Potjeova reaktansa). I n [A ]. ali ih proizvođači daju.

8 (ind ) D ϕ J0 A Jk B C potpuno induktivno opterećenje Slika 1-12 Približno određivanje potrebne pobudne struje pri raznim opterećenjima Sa slike 1-12 se može videti da.potpuno radno opterećenje O potpuno kap. Smanjenje struje indukta možemo proceniti tako što ćemo.8 opteretiti sa cos ϕ = 0 (ind ) . kao i mehaničku snagu na vratilima elektromotora. Dakle. ako se zahteva gradnja sinhrone mašine za manji induktivni faktor snage. uz poluprečnik jednak naznačenoj struji pobude J n (duž OD ). odnosno potrebnim većim presekom provodnika pobudnog namotaja. Današnje hidro i termoelektrane uglavnom imaju cos ϕ = 0. opterećenje cos ϕ = 0. Neke termoelektrane u blizini velikih industrijskih centara.6 . sa smanjenjem faktora snage induktivnog karaktera. peći). rasveta. što ima za posledicu poskupljenje mašine. Radna komponetna struje indukta pokriva aktivne potrošače (npr. Postavimo sada jedno praktično pitanje: da li smemo generator.13 Fazorski dijagram SG sa istaknutim polovima opterećenog radnoinduktivno U daljem tekstu biće data kratka analiza fazorskog dijagrama sa odgovarajućim crtežom za sinhroni generator sa istaknutim polovima. ali ne sa punom naznačenom strujom indukta. to ukazuje na potrebu za većom pobudnom strujom. Odgovor je: smemo. opterećen radno-induktivno. odnosno zagrevanje pobudnog namotaja. napraviti kružni luk iz tačke D u tačku B . 17 .8 . Postoji više metoda za određivanje naznačene pobudne struje J n . koji je građen za cos ϕ = 0. Najbliže ovoj (gruboj) metodi je "Švedska metoda". raste potrebna pobudna struja. 1. Navedeno razmatranje daje grubu fizičku predstavu. imaju cos ϕ = 0. Odnos dužina AB AC predstavlja potrebno smanjenje struje opterećenja. dok induktivna komponeta snabdeva magnećenje elektromotora i transformatora. gde ima puno motora. Radi toga proizvođač generatora traži od kupca da precizira faktor snage.

između indukovanog napona u praznom hodu i napona na priključcima mašine. Ugao δ . i struje indukta. što dobro odgovara stvarnim odnosima. Time će i odgovarajući padovi napona po vrednosti biti različiti. E . j X ad I d : E 0 = U + R s I + j X σ I + j X aq I q + j X ad I d . Zbog zgodne ilustracije uzećemo da je ogao ψ između indukovanog napona u praznom hodu. usled rasutog fluksa. sve veličine u fazorskom dijagram su fazne.poprečne j X σ I q (na slici σq ) i podužne j X σ I d (na slici σd ). Indukovani napon (ems) u praznom hodu. φ d i φ q su različitih vrednosti zbog različitih karakteristika za feromagnetski materijal. 45 . Elektromotorna sila u praznom hodu. dok je indukovani napon u opterećenom stanju. odnosno ukupni reaktivni pad napona usled podužne komponente struje indukta je: j (X σ + X ad ) I d = j X d I d . E 0 . pa ćemo imati: X ad I d > X aq I q . odnosno vazduh. ψ = 45 . E 0 . Važno je uočiti povezanost određenih indukovanih ems i mps. F a . usled poprečne reakacije indukta j X aq I q i usled podužne reakcije indukta. uzrokovan rezultantnom (ukupnom) mps. 18 . δ = 15 .6 cm . uzrokovan je od mps pobude F f . Dijagram mps u nekoj drugoj razmeri predstavalja i dijagram struja.Na osnovu relacije e = − dψ . j X σ I . Kao i kod ekvivalentne šeme. Tada su podužna komponenta struje induka I d i poprečna komponenta I q po vrednosti jednake. E 0 . Ukupni reaktivni pad napona usled poprečne komponente struje indukta je: j (X σ + X aq )I q = j X q I q . ali odgovarajući fluksevi indukta.4 cm. ϕ = 30 . Pad napona usled rasutog fluksa može se prikazati kao zbir dve komponente (vidi sliku 113). indukovani napon zaostaje za odgrovarajućim fluksom za dt 90 . X aq I q = 3 cm . naziva se uglom opterećenja. a X d sinhrona reaktansa po podužnoj osi. F . odnosno mps indukta. Neka su brojčane vrednosti za crtanje fazorskog dijagrama sledeće: E 0 = 18. koje su međusobno pomerene za 90 . I . gde je X q sinhrona reaktansa po poprečnoj osi. X ad I d = 6. je jednaka zbiru napona na priključcima generatora i svih padova napona: omskog Rs I .

pojednostavljenom slučaju.U n [V ]. kod kojeg ćemo izostaviti skicu mašine i slike magnetopobudnih sila te ćemo zanemariti radni pad napona. preko podužne. Za crtanje dijagrama su nam potrebni sledeći podaci sa natpisne pločice: S [VA ]. U ovom. X d i poprečne.− jX aq I q E0 − jX ad I d jX σ I E σ dσ q Rs I U I ϕ δ Iq n ψ Id F Fa Ff Slika 1-13 Fazorski dijagram SG sa istaknutim polovima opterećen radno-induktivno 1. x d [%] i poprečne x q [%] sinhrone reaktanse. te tražimo od proizvođača podatke.14 Pojednostavljeni fazorski dijagram sa radno-induktivnim opterećenjem Na osnovu egzaktnog fazorskog dijagrama koji smo već prikazali. Reaktivne padove napona prikazaćemo zbirno. cos ϕ . X q sinhrone reaktanse. 19 . ili pomoću merenja određujemo procentualne vrednosti podužne. sada ćemo nacrtati pojednostavljeni dijagram sinhronog generatora. vredi sledeći izraz za ems u praznom hodu E 0 : E0 ≅ U + j X q I q + j X d I d .

Referentnu. iz tačke D nanosimo napone. j X q I q i podužni. te X d I → DP . I d . I . vatnog) opterećenja δ (vidi sliku 1-14). U crtamo vertikalno prema gore. j X d I d pad napona (vidi sliku 1-15). gde su naznačeni napon i naznačena struja linijske veličine. I q i podužnu.Naznačenu struju I n izračunavamo iz izraza: I n = Sn 3 Un . odnosno odgovarajuće dužine X q I → DQ . zaostaje za za naponom ugao ϕ . naznačenu reaktansu izračunavamo iz X n = poprečnu sinhronu reaktansu X d [Ω] = x d [%] ⋅Xn 100 . Kroz tačku Q prolazi pravac napona E 0 → 0A . P E0 Xd I Q Xq I D U δ I ϕ ψ 0 Slika 1-14 Pojednostavljeni fazorski dijagram SG sa istaknutim polovima opterećen radnoinduktivno 20 . Normalno na struju I . Sada možemo da razložimo struju indukta na poprečnu. Ovim grafičkim postupkom smo odredili indukovani napon E 0 → 0A i ugao aktivnog (radnog. Struja indukta. a zatim i podužnu i 3 In x q [%] i X q [Ω]= ⋅Xn . komponentu i nacrtamo reaktivni poprečni. a samu tačku A odredimo tako što iz tačke P spustimo normalu na duž 0A . 100 Un Fazor faznog napona na priključcima mašine.

opterećen radnoinduktivno. odnosno: P [W ]= 3 [U cos δ ⋅ I cosψ + U sin δ ⋅ I sin ψ ] Sa slike 1-15 je U ⋅ cos δ = E 0 − X d I d = E0 − X d I sin ψ ⇒ I sin ψ = odnosno U ⋅ sin δ = X q I q = X q I cosψ ⇒ I cosψ = U sin δ Xq E 0 − U cos δ Xd Smenom izraza za I cosψ i I sin ψ u izraz za aktivnu snagu dobijamo aktivnu snagu u sinhronizmu: P [W ]= 3 E0 U 3 U 2 (X d − X q ) sin δ + sin 2δ . sa reaktivnim poprečnim i podužnim padom napona 1.jX q I q E0 jX d I d U I Iq δ ϕ ψ Id Slika 1-15 Pojednostavljeni fazorski dijagram SG sa istaknutim polovima. Xd Xd Xq 2 21 .15 Aktivna snaga u sinhronizmu i sinhroni obrtni moment generatora Aktivna snaga u sinhronizmu iznosi: P [W ]= 3U I cos ϕ = 3U I cos (ψ − δ )= 3U I [cos δ ⋅ cosψ + sin δ ⋅ sin ψ ] .

Aktivna snaga bi dakle bila “negativna”. dok je ugao opterećenja δ poprimio negativnu vrednost ( − δ ). 2 π n [min −1 ] E0 U sin δ .Sinhroni obrtni moment je: M [Nm]= 60 P [W ] . da je U = E0 + j X q I q + j X d I d . Ovde ćemo uvesti dogovor da je u motornom režimu generatora napon na priključcima “motora” rezultantna veličina. reakciona) aktivna snaga. kao i električnih gubitaka. generator bi se i dalje obrtao u sinhronizmu i mašina bi iz mreže uzimala aktivnu snagu za savladavanje aktivnih gubitaka usled trenja i ventilacije. ako se hidroturbini prekine dovod vode. Danas vatmetrički releji u releji u slučaju “negativne“ snage isključuju prekidač. koji je određen sa U 2 i razlikom reaktansi 2 Xd Xq (X d − X q ). 1. Xd 2 Xd Xq Ovakve pojave su se dešavale u starijim hidroelektrana i bile su jedino indikovane skretanjem kazaljke vatmetra u levo od nule. to jest nju bi generator uzimao iz mreže. U ovom slučaju. U analitičkom obliku aktivne snage to bi se ispoljilo preko “negativnog“ ugla δ : P [W ]= 3 E0 U 3 U 2 (X d − X q ) sin (−δ ) + sin (− 2δ ) .16 Motorni režim rada sinhronog generatora Motorni režim rada sinhronog generatora može da nastupi npr. koju određuje fazor pobude E 0 . 22 . Ugao ϕ je poprimio pozitivnu vrednost. tj. To je dodatna (reluktantna. imamo i Xd Vidimo. da pored aktivne snage 3 3 U 2 (X d − X q ) dodatni član sin 2δ .

23 . smanjivali fazor E 0 . ima vrednost ( − ϕ ). tj. ali se povećava jer uz isto opterećenje na osovini motora (istu aktivnu snagu P ) smanjenjem ems E 0 . Ovaj režim rada se u praksi izbegava. kada za svoju pobudu motor vuče iz mreže reaktivnu (induktivnu) struju.jX q I q jX d I d E0 U I ϕ ψ δ Iq Id Slika 1-16 Fazorski dijagram sinhronog generatora u motornom režimu rada Uopšteno. jer udarci opterećenja na osovini motora mogu udarno da povećaju ugao ( − δ ). To je režim podpobuđenog sinhronog motora. uz nepromenjen napon U povećava ugao δ . koji pored aktivne struje potrebne za savladavanje momenta opterećenja na osovini motora daje i kapacitivnu struju (koja prednjači naponu U ). gornji fazorski dijagram predstavlja režim faznog kompenzatora ili sinhronog “kondenzatora”. 1.1 Reluktantni režim sinhronog motora Ako bi sada (pored zaustavljenog dotoka vode turbini) smanjivali vrednost pobudne struje mašine. odnosno popravlja faktor snage mreže.16. Ugao δ je ostao negativan (motorni rad). da motor ispadne iz sinhronizma. tj. pa dakle ugao ϕ postaje negativan. fazorski dijagram sinhronog motora bi poprimio izgled kao na slici 1-17.

jX q I q U jX d I d E0 Iq δ ϕ ψ I Id Slika 1-17 Fazorski dijagram potpobuđenog sinhronog motora Ako potpuno isključimo pobudu ( E 0 = 0 ). sinhronoj reaktansi. j X d I d . odnosno podužnoj. Motor će za svoje magnetisanje vući veliku induktivnu struju (faktor snage je jako loš). Naponu mreže U ravnotežu će držati samo padovi napona na poprečnoj. j X q I q . mašina će se i dalje obrtati u sinhronizmu (naravno ako opterećenje na vratilu nije preveliko). a ugao ϕ je približno 70 o (vidi sliku 1-18) U jX q I q jX d I d Iq δ ϕ ψ I Id Slika 1-18 Fazorski dijagram reluktanog sinhronog motora 24 .

1.16. na akciju povećanja opterećenja na osovini. Magnetske linije obrtnog polja statora (os s − s ) teže da prolaze kroz put manjeg magnetskog otpora (reluktanse).Moment na vratilu motora postoji samo od reluktantnog (reakcionog) člana: M= 1 3 U 2 (X d − X q ) sin 2δ ωs 2 Xd Xq Postojanje tog momenta objašnjava sledeća fizička slika dvopolne mašine: d −δ q s obrtno polje s q d Slika 1-19 Fizička predstava stvaranja reluktantnog reakcionog momenta Kod porasta opterećenja na osovini motora povećava se ugao − δ . kroz os d − d . Dakle. ali maksimum momenta nastupa pre 90 .2 Dijagram obrtnog momenta sinhrone mašine sa isturenim polovima Iz izloženog zaključujemo da karakteristika M = f (δ ) ima ovaj oblik: M M max M = f (δ ) sinhroni reakcioni δ Slika 1-20 Karakteristika momenta sinhronog mašine sa isturenim polovima Reakcioni reluktantni moment doprinosi većoj vrednosti maksimalnog momenta. jer zbog postojanja reluktancija i odgovarajuće razlike reaktansi ( X d − X q ) ovaj moment deluje sinhrono. Zbog toga se ovaj moment naziva i reakcioni. U težnji da se skupe (kao elastične gumene niti) stvaraju reluktantni obrtni moment. tj. Takođe se naziva i reluktantni. 25 . motor reaguje reakcijom stvaranja momenta.

3 Fazorski dijagram sinhrone mašine sa cilindričnim rotorom Clinidrični (turbo) rotor. ωs X d Jednačina naponske ravnoteže za sinhroni generator sa cilindričnim rotorom je: E 0 = E + j X a I = U + R s I + j X σ I + j X a I = U + Rs I + j X d I . U većini primena. tu razliku ∆ = (180 − 170) 180 = 5. x q =170 [%]. Tu se nalaze bakarni provodnici pobudnog namotaja. pa često uzimamo da je x d ≅ x q .16. pa zato ipak dolazi do izvesne razlike u reluktansi u odnosu na podužnu. kao što je već rečeno.6 [%] možemo da zanemarimo. Xd I Xa Xσ Rs E0 ~ E U Slika 1-22 Ekvivalentna šema sinhronog turbo generatora 26 . U ovom slučaju nema izrazite vazdušne šupljine u poprečnoj q − q osi. koji nisu magnetični. za dvopolni generator relativne vrednosti sinhronih reaktansi su x d = 180 [%] . približni izraz za moment je: M≅ 1 3 E0 U sin δ . gde je E = U + Rs I + j X σ I . d N q q S d Slika 1-21 Magnetsko polje turbo rotora Zbog približne jednakosti podužne i poprečne sinhrone reaktanse. Npr. iz mehaničkih razloga se primenjuje se kod sinhronih generatora gonjenih parnim turbinama na velikim brzinama. d − d os.1.

mora se provesti poseban postupak. Budući da sinhroni generator predstavlja jedini izvor. dok se kod motora misli na mehaničku snagu na vratilu motora. magnetski fluks u međugvožđu i napon na priključcima mašine su međusobno zavisne veličine. Kod priključivanja generatora na opštu mrežu. pojednostavljeni fazorski dijagrami za sinhroni generator i sinhroni kompenzator su: jX d I d U jX d I d U −δ E0 E0 δ ϕ I I ϕ Slika 1-23 a) fazorski dijagram za turbo SG b) fazorski dijagram za turbo SM Važna napomena: Kada govorimo o aktivnoj snazi generatora. pri čemu su krajnja stanja rad na sopstvenu i opštu mrežu. 1. Paralelnim radom generatora u pojedinim elektranama i paralelnim povezivanjem pojedinih elektrana i elektroenergetskih sistema. onda mislimo na aktivnu električnu snagu na priključcima generatora P [W ]= S [VA ]cos ϕ = 3 U n I n cos ϕ . na najmanju moguću meru. dobijaju se mreže većih snaga. faznog pomeraja i učestanosti. Mnogo češći slučaj pogonskog stanja je rad sinhronog generatora na opštu (čvrstu) mrežu. njen napon možemo smatrati stalnijim (čvršćim) u pogledu veličine. U osnovi ovog postupka radi se o svodjenju struje izjednačenja. U nekim elektranama postoji mogućnost da se jedan turbogenerator. Pri radu na sopstvenu mrežu obično je reč o relativno malom sinhronom generatoru koji napaja malu mrežu koja nema mogućnost priključka na veću mrežu. napon mreže zavisi od pobude tog generatora. koja se javlja prilikom priključenja generatora na mrežu. Ako zanemarimo radni pad napona. što se postiže sledećim aktivnostima: 27 . pomoću posebne spojnice rastavi od turbine i radi kao natpobuđeni motor (fazni kompenzator). na koje manje mogu da utiču pojedini generatori ili elektrane. Što je snaga mreže veća.Jednačina naponske ravnoteže za sinhroni motor sa cilindričnim rotorom je: U = E 0 + Rs I + j X d I . Pobuda.17 Rad sinhronih generatora na sopstvenu i opštu i mrežu Sinhroni generator može da radi u različitim pogonskim prilikama. a učestanost od brzine obrtanja njegove pogonske mašine. kojeg nazivamo sinhronizacijom. U mašini deluje samo jedna nezavisna magnetopobudna sila koja pripada pobudnom namotaju.

a drugi za generator). koji se pod raznim opterećenjima menja samo u vrlo uskim granicama (samo zbog otpora i rasipanja namotaja indukta). Prekidač se brzo uključuje kada su sijalice ugašene (tamni spoj). sijalice se vrlo sporo pale i gase. Stalan (čvrst) napon mreže na koji je generator priključen određuje magnetski fluks u međugvožđu. Postoji i poseban uređaj za sinhronizaciju. istofaznost napona na kontaktima sklopke. b) Sinhronoskop Za generatore manjih snaga sinhronizacija se može vršiti ručno. pomoću npr. L1 L2 L3 N V V f f brže sporije stator (indukt) Slika 1-24 a) Sinhonizacione sijalice. dakle potrebno je izjednačiti učestanost generatora i mreže. potrebno je postići istofaznost istoimenih faza. Magnetopobudna sila pobude može se nezavisno menjati po vrednosti i položaju u odnosu na ukupnu magnetopobudnu silu u međugvožđu. On se sastoji od dvostrukog voltmetra i frekvencmetra (jedan za mrežu. sinhronizacionih sijalica. te indikatorom. sinhronoskop. Brže- 28 . ili bolje rečeno. dok se kod skupih generatora većih snaga vrši poluautomatski ili automatski pomoću odgovarajućih uređaja. Ukupna magnetopobudna sila mora da stvori u međugvožđu takav magnetski fluks da se u namotajima indukta indukuje napon koji je u ravnoteži sa naponom na priključcima mašine. u mašini deluju dve međusobno nezavisne magnetopobudne sile (uz zanamarenje otpora i rasipanja namotaja indukta): ukupna (rezultirajuća) magnetopobudna sila u međugvožđu i magnetopobudna sila pobude. generator treba pobuditi tako da napon generatora bude približno jednak naponu mreže. nezavisno od promene pobudne struje. generator treba uključiti na mrežu u trenutku kada je fazni pomeraj između istoimenih napona mašine i mreže sveden na najmanju moguću meru. Kada su učestanosti mreže i generatora vrlo bliske. pogonskom mašinom generator treba približno dovesti do sinhrone brzine obrtanja koja je određena frekvencijom mreže i brojem pari polova generatora.• • • • • kod prvog puštanja u pogon višefaznih generatora (gotovo uvek trofaznih) proverava se redosled faza. Kod sinhronizacije pomoću sinhronizacionih sijalica redosled faza se ispituje pre spajanja provodnika na prekidač. Drugim rečima. U toku postupka istovremeno se deluje na brzinu turbine i na struju pobude generatora.

sinhronizovan generator. smanjiće se fazor E 0 na vrednost E 0 . od jednosmerne struje pobude. gde se predznak "+" odnosi na potpuno kapacitivnu snagu. I . Ovaj režim (podpobuđenog sinhronog generatora) nije poželjan jer je magnećenje slabo i udarci opterećenja mogu da izbace generator iz sinhronizma. Ako smanjimo pobudnu struju. J p . 1.1 Mordejeva kriva Neka za početno stanje imamo neopterećen. Usled ove razlike. fazor E 0 će porasti na vrednost E 0 . a "-" na potpuno induktivnu snagu.18 Upravljanje proizvodnjom reaktivne snage Q Analizu upravljanja proizvodnje reaktivne snage. Posmatraćemo čisto reaktivno opterećenje. radi jednostavnosti. E 0 i U . Q [VAr ]= 3 U n I . 1. koje je karakterisano sa: δ = 0 . imati sledeći oblik: I P= 0 kap potpobuđen J0 ind Jp nadpobuđen Slika 1-26 V (Mordejeva) kriva generatora uz P = 0 29 . sprovešćemo za slučaj turbogeneratora ( X d ≅ X q ). Tada se usled razlike napona. odnosno pad napona j X d I . ϕ = ± 90 .18. P [W ] = 0 . E0 E0 U I =0 ' '' jX d I d U U jX d I d E0 " ϕ = − 90 I ϕ = 90 I Slika 1-25 Upravljanje reaktivnom snagom Iz fazorskih dijagrama prikazanih slikom 1-25 zaključujemo da će kriva zavisnosti naizmenične struje indukta. u kolu indukta javlja induktivna struja. u kolu indukta će se sada javiti kapacitivna struja. Ako povećamo ' ' pobudnu struju .Sporije (koji radi na principu asinhronog motora) za regulisanje učestanosti generatora kojeg treba sinhronizovati. u odnosu na početno stanje.

bez čega se ne može povećati aktivna snaga (slika 1-28).nov U ′ E0 U ′ ′ sin δ = 3 sin δ nov ⇒ E0 sin δ = E 0. a takođe i maksimalnu vrednost.nov . povećava se vrednost induktivne komponente struje indukta I VAR . Vrednost aktivne (vatne) komponente struje indukta.Ovu krivu nazivamo V krivom. tj. odnosno zbog manjeg ugla δ nov rad generatora je stabilniji. ili Mordejevom (Mordey) krivom.18. Vrednost ugla ϕ se povećava na ϕ ′ . Time se fazor ems E 0 poveća na vrednost E 0. pa imamo: P [W ]= 3 ′ E0. nov sin δ nov Xd Xd ' ' ' ' Povećanjem vrednosti fazora ems sa E 0 na E 0. J max . 30 . 1. I P2 > P > P 1 P2 P 1 P cos ϕ = 0 kap J0 ind J max Jp Slika 1-27 V krive generatora za nekoliko aktivnih snaga Za svako opterećenje pobudna struja ima minimalnu vrednost koja prethodi ispadanju iz sinhronizma. Ako povećanjem količine pogonskog sredstva pogonskoj mašini (vode vodnoj (hidro) turbini. koja je vezana za ograničenje termičke prirode. pare (gasa) parnoj tubini odnosno gasa ekspanzionom motoru ) povećamo aktivnu snagu. aktivna snaga je ostala ista.2 Upravljanje normalnom režimu rada nadpobuđenog generatora (opterećenog radno-induktivno) Ako se želi povećati proizvodnja reaktivne snage sa Q na Q ′ . Pošto nismo dirali dovod. I W ostaje ista. onda se povećava pobudna struja. U novom radnom stanju. Vrednost pobudne struje J 0 je određena u ogledu praznog hoda. jer nismo povećali količinu pare u dovodu turbini. zbog veće pobudne struje.nov mora se smanjiti vrednost ugla sa δ na δ nov . onda dobijamo familiju V kriva (vidi sliku 1-27).

što se zbog ' nestabilnosti izbegava. Zato se generator prvo mora natpobuditi sa E 0 na E 0 . Tako smo došli do normalnog stanja rada generatora. Struja indukta I sada ima radnu i induktivnu komponentu (slika 1-29. Ovaj režim bi bio potpobuđen. koja ima radnu i kapacitivnu komponentu (slika 1-29. Xd sledi da se usled povećanja snage P . dovodom pare parnoj turbini. I . Fazor razlike. iz izraza: P= 3 E0 U sin δ . nov E0 jX d I δ nov ' ' jX d I ' δ IW I I ' ϕ I VAR I VAR ' Slika 1-28 Upravljanje proizvodnjom reaktivne snage Q nadpobuđenog generatora opterećenog radno-induktivno 1. uz nepromenjenje vrednosti veličina E 0 i U . a). E 0 − U . b). a potom se povećanjem količine pare turbini fazor E 0 pomeri za ugao δ . nov sin δ nov E 0. npr.19 Upravljanje proizvodnjom aktivne snage P Aktivnu snagu P sinhronizovanog generatora možemo da dobijemo samo dovodom pogonskog sredstva. uzrokuje struju indukta. povećava ugao δ . Uz zanemarenje gubitaka. ' 31 .′ ′ E0 sin δ = E0.

cos ϕ ) . Iz prethodnog razmatranja smo videli da potpuno induktivno opterećenje.20 Karakteristike regulacije Karakteristike regulacije prikazuju zavisnost pobudne struje od struje indukta. Ova karakteristika je značajna za automatsku regulaciju konstantnosti napona sinhronog generatora. pri raznim faktorima snage. 32 . jer reakcija indukta deluje u osi polova suprotno od fluksa pobude. moramo jako povećati pobudnu struju. tj. uz U = const i n = const . da bi zadržali zadani naznačeni napon. Dakle. J p = f (I . jako smanjuje napon sinhronog generatora. cos ϕ = 0 (ind ) .jX d I E0 δ I U P[W ] > 0 jX d I δ >0 E0 δ IW U I ϕ >0 ϕ <0 I a) b) VAR Slika 1-29 Upravljanje proizvodnjom aktivne snage P Upravljanje proizvodnjom aktivne snage P u normalnom režimu rada natpobuđenog generatora (opterećenog radno-induktivno): cos ϕ ′ > cos ϕ jX d I E0 ' ' jX d I ' IW U ' I I P′ > P ′ IW > I W ′ IVAR < IVAR δ Slika 1-30 Upravljanje aktivnom snagom P u normalnom režimu rada natpobuđenog generatora 1.

obrtni moment je stalan te se kod njih javljaju samo slobodna ili sopstvena njihanja. dok se kod primene dizel generatora i motora koji pogone klipne kompresore. Neka u određenom momentu dođe do poremećaja. Ali tada postoji višak momenta (M 2 − M 1 ) koji i dalje usporava rotor. Usled tog kočenja rotor pri uglu δ 2 opet poprima sinhronu brzinu. nego iz početka ostaje na uglu δ 0 . I .21 Elektromehaničke oscilacije sinhrone mašine Sinhrona mašina priključena na mrežu ima osobine oscilujućeg sistema. Kod parnih i vodnih turbina. Na taj se način rotor njiše oko novog ustaljenog stanja (δ 1 . javljaju i prisilne oscilacije. U tom području je moment generatora veći od momenta pogonske mašine. no njegova brzina obrtanja je tada veća od sinhrone. no tada je brzina manja od sinhrone. 33 . Zbog tako povećane brzine rotor zauzima uglove veće od δ 1 . tj. Usled tog ubrzanja rotor postepeno distigne ugao δ 1 . 1. i faktoru snage. tako da rotor u jednom trenutku opet zauzima ugao δ 1 . Ugao opterećenja se smanjuje.Jp cos ϕ = 0. pa taj višak koči rotor. koji rade u impulsima. Prema slici 1-32 mašina pri ustaljenom stanju daje moment M 0 i radi sa uglom opterećenja δ 0 .8 (kap) I Slika 1-31 Karakteristike regulacije Za upravljanje strujom pobude.0 J0 cos ϕ = 0.8 (ind ) cos ϕ = 1. pa se kretanje nastavlja do ugla δ 0 . Zbog toga nastaje višak momenta (M 1 − M 0 ) koji ubrzava rotor. M 1 ) . Rotor zbog inercije (tromosti) ne može trenutno da promeni ugao opterećenja od δ 0 na δ 1 . pa njegova brzina postaje manja od sinhrone. odnosno uglu ϕ . nastane promena momenta pogonske mašine na vrednost M 1 . koje su danas najčešće u upotrebi. potrebno je u uređaj za automatsku regulaciju dovesti informaciju o veličini struje indukta.

k sp . te se kriva M (δ ) može linearizovati oko neke radne tačke (δ 0 . P . a time i ugla opterećenja δ . Taj moment se naziva prigušnim momentom.  δ 0 dM  gde je k sm =   d δ  sinhronizacioni sačinilac (koeficijent) sinhronizacionog momenta   δ 0 sinhrone mašine. Pri elektromehaničkim oscilacijama rotora sinhrone mašine u prigušnom namotaju se indukuju naponi. Da bi generator mogao da radi. tj.M M max M2 M1 M0 M (δ ) δ δ2 δ1 δ0 n n1 ns t t δ 0 δ1 δ 2 π / 2 π δ n0 Slika 1-32 Fizička predstava elektromehaničkog oscilovanja Ovakva njihanja se nazivaju elektromehaničkim oscilacijama sinhrone mašine. koeficijent sinhronizacione snage je maksimalan pri δ = 0 . = ωs = dδ dδ Xd Xd Xq Dakle. dok je minimalan pri δ = 90 o . čak i pri značajnijim promenama momenta opterećenja. mora da ima dovoljnu sinhronizacionu snagu. dt gde je k p koeficijent prigušnog momenta. nazivati izvod aktivne snage u sinhronizmu. Pri malim odstupanjima od sinhrone brzine prigušni moment je proporcionalan sa klizanjem: M pr = k p s = k p d (∆δ ) . Ona mogu relativno lako da se izračunaju kada su amplitude male. 34 . po uglu δ : k sp = Xd − Xq dP d M 3 E0 U cos δ + 3U 2 cos 2δ . Praktično već mnogo ranije od δ = 90 generator počinje da radi nestabilno. M 0 ): dM ∆M =   dδ    ⋅ ∆δ = k sm ⋅ ∆δ . sposobnost da nastavlja rad sinhrono sa mrežom. Dogovorom ćemo sačiniocem sinhronizacione snage. sinhronizacioni moment po jedinici ugla. M t . a da ne ispadne iz sinhronizma sa mrežom. pa u njemu teku struje koje stvaraju moment koji se protivi njihanju. tj. a u njemu se javljaju oscilovanja.

dok u režimu motora kasni za isti ugao. a pad napona na sinhronoj reaktansi oprugom (vidi sliku 1-33). zajedno sa rotorom. 35 . dok E . Analogne veličine su prikazane u narednoj tabeli.1 Ekvivalentna mehanička slika sinhrone mašine U ekvivalentnoj mehaničkoj slici sinhrone mašine naponi U i E su prikazani odgovarajućim polugama. koju stvara pogonska mašina. 2 p dt dt gde je J moment inercije rotora. 1. Poluga U predstavlja čvrstu (krutu) mrežu. električnih i mehaničkih oscilatornih sistema Elektromehanički Električni R i= dq dt L C Mehanički ωs Oscilatorni sistem k sm ∆δ ω c kp J p priraštaj ugla opterećenja ∆δ Analogne veličine moment inercije polova J p po naelektrisanje q α x m pomeraj x masa m sač.21. prigušenja α konstanta opruge c 1 2π c m paru induktivnost L otpor R 1/kapacitet 1 C 1 2π 1 LC sačinilac prigušenja k p sinhronizacioni sačinilac k sm sopstvena učestanost (bez prigušenja) 1 2π k sm p J U režimu generatora os polja rotora napreduje u odnosu na os obrtnog polja statora za ugao ∆δ . Na osnovu prethodne jednačine može se postaviti analogija elektromehaničkog oscilatornog sistema s električkim i mehaničkim oscilatorornim sistemima. Teg predstavlja obodnu silu. ono će pri bilo kakvim promenama slobodno zaoscilovati prema jednačini: d (∆δ ) J d 2 (∆δ ) ⋅ +kp + k sm ∆δ = 0 . p broj pari polova i ∆δ porast ugla opterećenja. može da osciluje. Tabela 1-2 Analogija elektromehaničkih.Kada na vratilo ne deluje nikakav spoljnji naizmenični moment.

Ako se frekvencija nametnutog momenta približi sopstvenoj frekvenciji elektromehaničkog sistema. Kada postoji prigušni namotaj. mašina ispada iz koraka i pogon je onemogućen. 36 . onda je ξ = 1 .tog harmonika. može da nastupi nedopustivo veliko oscilovanje ugla opterećenja. Odnos između amplitude prinudnih njihanja ν -tog harmonika i amplitude sopstvenih njihanja naziva se modul rezonancije i iznosi: ξν = 1 1 + ( f sl fν ) 2 . što je na slici prikazano isprekidanim linijama za razne vrednosti stepena prigušenja. onda je njegov uticaj takav da smanjuje modul rezonancije. Na slici 1-34 prikazana je kriva ξν = f ( f sl fν ).E U δ m Slika 1-33 Ekvivalentna mehanička slika Kada na vratilo deluje naizmenični moment. Kada je učestanost slobodnih njihanja jednaka učestanosti prinudnih njihanja onda je ξν = ∞ .2 . dolazi do trajnog prisilnog oscilovanja s frekfencijom naizmeničnog momenta. čime je rad mašine nemoguć. a fν =ν f1 učestanost ν .8 < f sl fν < 1. gde je f sl učestanost slobodnih oscilacija. Područje u kojem se smatra da je rad mašine nemoguć je 0. Kada je učestanost slobodnih oscilacija f sl = 0 .

2 Prigušni namotaj U svrhu prigušenja oscilacija rotora ugrađuju se u polne nastavke (iz lameliranih limova) bakreni štapovi. koji proteraju takve struje koje svojim obrtnim poljem stvaraju moment koji se protivi relativnom kretanju. pa ga prema tome prigušuju. Prigušenje inverznog polja je posebno značajno kod jednofaznih sinhronih generatora. • 37 .21. koji se sa strane spajaju sa dva kratkospojena prstena. uključuje se pobudna struja polova i motor se sam sinhronizuje. koje se zbog oscilacija stvaraju u masivnim polovima. Kada je zalet završen. Kod generatora sa masivnim polovima postiže se prigušni efekt usled vrtložnih struja. koje. Prigušuje inverzne komponente polja koje nastaju pri nesimetričnim opterećenjima i koje mogu da izazovu neželjene gubitke i prenapone. obrtno polje statora preseca štapove kaveza. te indukuje u njima napone. Prigušni namotaj (ili kavez) ima sledeće uloge: • • Prigušuje elektromehaničke oscilacije. Pri oscilovanju rotora. slično kavezu kod asinhronih kaveznih mašina.ξv 10 9 8 7 6 5 4 3 2 1 0 0 1 f sl f v 2 Slika 1-34 Kriva ξv 1. opet po Lencovom pravilu. Omogućuje asinhrono zaletanje sinhronih motora i kompenzatora. nastoje da priguše oscilacije.

jednačina prelazi u sledeći oblik: 0≅ dψ .22 Fizičko objašnjenje struje kratkog spoja Za fizičko objašnjenje struja kratkog spoja veoma je važan zakon o održanju (nepromenljivosti) fluksa. odnosno namotaje 38 . a uz pretpostavku da je otpornost R. ni magnetski fluks koji obuhvata namotaj statora. Primenjeno na sinhronu mašinu.štapovi prigušnog kaveza kratkospojeni prsten Slika 1-35 Prigušni namotaj 1. dt što je ispunjeno uz uslov da je magnetski fluks konstantan ( ψ = const. dt U kratkom spoju napon u na priključcima je jednak nuli. ). što u osnovi odgovara namotaju statora sinhrone mašine: R X u Slika 1-36 Kratko spajanje RL kola Jednačina naponske ravnoteže za ovo kolo je: u = Ri + dψ . Pogledajmo sledeće jednostavno RL kolo u kojem je otpornost zanemariva u odnosu na reaktansu X = ω L . takođe jednaka nuli.

indukuje naizmeničnu ems odnosnu struju (kola rotora su zatvorena) statorske učestanosti. Pobudni namotaj je priključen na stalni pobudni napon. odnosno da je ugao između položaja osa namotaja rotora u odnosu na osu namotaja referentne faze statora recimo faze a. koji traje relativno duže i u toku kojeg je opadanje struje ′ ′ umerenije (reaktanse X d i X q . jedino naizmenične. vremenska konstanta Td′′ ). Na rotoru postoji amortizacioni (prigušni) namotaj koji. θ = 90o. Neka se na krajevima statorskog namotaja desi kratak spoj.rotora ne može da se promeni. jer je stoga i najveća vrednost jednosmerne komponente struje kratkog spoja. javlja i jednosmerna komponenta. u trenutku kratkog spoja obrazuje pored pobudnog namotaja još jedan namotaj po uzdužnoj ( d -osi). tako da se u eksperimentalno snimljenoj struji kratkog spoja namotaja statora. U opštem slučaju. Ova jednosmerna komponenta struje statora proizvodi u međugvožđu komponentu polja koja je nepokretna u prostoru. vremenska konstanta Td′ ) i ustaljeni period u toku kojeg struja ima ustaljenu vrednost (reaktanse X d i X q . Pošto ipak postoji omski otpor ona će se smanjivati sa vremenskom konstantom koja zavisi od odnosa ekvivalentne induktivnosti i omskog otpora namotaja te faze. 39 . postoji magnetski fluks koji obuhvata namotaj statora. ali koja u namotajima rotora. udarni) period. koji se obrće sinhronom brzinom. U ovom slučaju struja kratkog spoja sadrži. Poseban. dakle. jer u statorskom namotaju nije ni bilo magnetskog fluksa koja bi ona održavala. Fizički gledano ovo je prirodno. već postupan. koju smo imali pri simetričnom kratkom spoju. Posmatrajmo sinhroni generator u stacionarnom stanju koji se obrće sinhronom brzinom. prigušene. jer ne možemo očekivati trenutan. Ona bi ostala stalna da nema omskog otpora te faze. u ovom posebnom slučaju. odnosno u odgovarajućem analitičkom izrazu za struju. dodaje i ova naizmenična komponenta. vremenska konstanta Td ). tada se u namotaju kola te faze mora pojaviti i komponenta jednosmerne struje da bi održala fluks na vrednosti pre kratkog spoja. Ako se kratak spoj desi u trenutku kada postoji fluks kroz namotaj posmatrane faze. ili prema izvedenoj analitičkoj jednačini. jer i fizički gledano. koji traje samo nekoliko perioda i u toku kojeg ′ ′ struja vrlo brzo opada (reaktanse X d′ i X q′ . njeno prisustvo nije potrebno. a ujedno i najpovoljniji. Kada se analizira kriva struje kratkog spoja uočavaju se tri perioda: • • • subtranzitni (početni. komponente i simetrična je u odnosu na os apcise. porast struje. tranzitni (prelazni) period. koja podržava ovaj "zatečeni" magnetski fluks. Da bi se održala konstantna vrednost fluksa. Najnepovoljniji slučaj jeste kada se kratki spoj desi u trenutku kada je magetni fluks u kolu najveći. ne postoji jednosmerna komponenta struje. Prema eksperimentalno snimljenoj struji kratkog spoja faze a. slučaj jeste situacija u kojoj je magnetski fluks u namotaju statora u momentu nastanka kratkog spoja bio jednak nuli. odnosno sledstveno tome i najveća udarna struja kratkog spoja (prvi maksimum struje kratkog spoja). Najveća vrednost jednosmerne komponente struje biće kada se kratak spoj desi u trenutku kada je kroz to električno kolo fluks najveći. mora se u namotajima statora i rotora pojaviti odgovarajuća struja koja će ovaj fluks podržavati. Stoga se na jednosmernu komponentu struje rotora.

On mnogo brže opada nego struje u fazama statora. Odgovarajuće komponente struje namotaja statora opadaju istom brzinom. Vremenska konstanta ovih kola je konstantna i određena odnosom odgovarajućih induktivnosti i otpornosti. na jednosmeru komponentu struje prigušnog i pobudnog namotaja se superponiora naizmenična komponetna usled jednosmerne komponente stuje kratkog spoja statora Struje prigušnog i pobudnog namotaja opadaju po eksponencijalnom zakonu. Momenat konverzije u trenutku kratkog spoja naglo poraste da bi pokrio povećanje potrošnje energije. Pošto je ovaj odnos kod prigušnog kola veći nego kod pobudnog kola. Analitički izraz za struju tropolnog kratkog spoja sinhronog generatora je: t t 2  1  1 1  − Td′  1 1  − Td′′    e −  e  cos (ω s t − θ ) − U n  + −  X ′′ − X ′  3  X d  X d X d   d   ′   d    − t Ta ia (t ) = − 0. U novom ustaljenom (stacionarnom) stanju struje u pobudnom i prigušnom namotaju imaju upravo onu vrednost koju su imale i pre kratkog spoja.5e  1    1   cosθ +  1 − 1  cos (2ω s t − θ )  +    X ′′ X ′′  ′′   ′′  q   d  X d X q   40 . Struje u prigušnom i pobudnom namotaju u trenutku kratkog spoja naglo porastu. Kao što je već pomenuto. dok je u prigušnom namotaju određen međusobnom induktivnošću između pobudnog i prigušnog namotaja i pobudnom strujom. Nakon završetka prelaznog procesa moment konverzije je nula. koji je pre kratkog spoja postojao u namotajima rotora. koje trebaju da podrže magnetski fluks. Struja u prigušnom namotaju je u stacionarnom stanju jednaka nuli. Magnetski fluks pre kratkog spoja u pobudnom namotaju je određen induktivnošću i strujom pobude. jer one prema teoremi o zaleđenom fluksu treba da održe konstantan fluks kroz namotaje uprkos demagnetišućem dejstvu struja statora. opadanje subtranzitne stuje je mnogo brže nego tranzitne.U namotajima rotora (namotaju pobude i prigušnom namotaju) moraju se pojaviti odgovarajuće struje. usprkos demagnetišućem delovanju struja kratkog spoja statora.

mps statorskog namotaja d-osa a) subtranzitno stanje q-osa b) tranzitno stanje c) ustaljeno stanje Slika 1-37 Magnetski fluks u a) subtranzitnom b) tranzitnom c) ustaljenom stanju 41 .

a) b) 0 c) t 0 d) t 0 t 0 t e) 0 t f) 0 t Slika 1-38 Krive struja kratkog spoja a) struja u prigušnom namotaju b) komponenta te struje u namotaju statora c) struja u pobudnom namotaju d) komponenta te struje u namotaju statora e) trajna struja kratkog spoja u namotaju statora f) rezultantna struja kratkog spoja u namotaju statora 42 .

X pd .reaktansa prigušnog namotaja u uzdužnoj osi 43 . X m . X rσ .rasipna reaktansa statorskog namotaja.reaktansa međuinduktivne veze statorskog i rotorskog namotaja.rasipna reaktansa rotorskog namotaja.ik subtranzitni period tranzitni period ustaljeno stanje 0 anvelopa ustaljenog stanja ekstrapolacija anvelope tranzitnog perioda anvelopa subtranzitnog perioda t Slika 1-39 Simetrična struja kratkog spoja X sσ Xm X rσ Xd X pd ′ Xd ′ X d′ Slika 1-40 Ekvivalentno kolo sinhrone mašine za analizu tropolnog kratkog spoja Legenda: X sσ .

Td′0 = 0. 44 .2 % d 2p = 2 f = 50 Hz Prethodno stacionarno stanje: I = 0.98 s Td′′0 = 0. uz koriščćenje odgovarajućeg matematičkog modela.Pojave prilikom pojave kratkog spoja ilustrovaćemo na primeru sledećeg sinhronog generatora: KAKANJ S n = 137.2% x q = 190 % x0 = 9. cos ϕ = 0.8 I n . U = U n .25 s sprega Y x 2 = 15.5 MVA U n = 13.8 kV x d = 200 % x ′ = 21% d x ′′ = 15.04 s x ′′ = 21% q Ta = 0.8 .2 % Slika 1-41 Struja faze a sinhronog generatora u tropolnom kratkom spoju dobijena na osnovu analitičkog izraza Slike koje slede dobijene su simulacijom tropolnog kratkog spoja programom MATLAB.

Slika 1-42 Momenat konverzije u funkciji vremena Slika 1-43 Pobudna struja u funkciji vremena 45 .

Slika 1-44 Struja faze a u funkciji vremena Slika 1-45 Struja faze b u funkciji vremena 46 .

5÷2.4÷2.08 0.14÷0.02÷0.22÷0.15 0.8 0.55÷2.52÷0.6 1.05÷0.23 0.10÷0.0 0.21 1. prig.28 0.14÷0.10÷0.8÷1. prig.05÷0.1÷1.16÷0.35 0.6÷2.15 0.25 47 .04÷0.04÷0.25 0.75÷1.10 0.90 0. namot p>8 0.5 0.02÷0.25 Istaknuti polovi.80 0.4 0.Slika 1-46 Struja faze c u funkciji vremena Vrednosti najvažnijih reaktansi (relativne vrednosti) i vremenskih konstanti u sekundama navedene su u tabeli 1-3.15÷0.25 0.40 0. namot do p=8 0.24÷0.25 Istaknuti polovi.5 0.16÷0.45÷0.26 0. Tabela 1-3 Najvažnije reaktanse i vremenske konstante Vrsta rotora mašine Cilindrični rotor (dvopolni) x ′′ d x′′ q x′ d xd ′ xq = xq Td′′ [s ] Td′ [s ] Ta [s ] 0.08 0.

i to što ne troše reaktivnu energiju (postoji mogućnost i proizvodnje reaktivne energije). bez upotrebe blok-transformatora. Zbog velike brzine obrtanja i sledstveno velikih mehaničkih naprezanja. Da bi se povećavo naznačeni napon generatora i. po značaju i masovnosti primene. Pre ogleda vitlanja potrebno je statički i dinamički izbalansirati rotor. najveće električne uređaje. ogled "vitlanja. tzv. uz transformatore velikih snaga. provodnici se direktno hlade bilo gasom (vodonikom) ili tečnošću (vodom). dok su nedostaci vezani za postojanje pobude i relativno teško puštanje u rad. Kod jedinica najvećih snaga. U odnosu na asinhrone mašine velikih snaga. Hidrogeneratori velikih snaga se obično postavljaju vertikalno. cene.kritičnim brzinama obrtanja i problemima u vezi sa mirnim hodom rotora. "železnički profil"). što u osnovi ima za posledicu povećanje gabarita i sledstveno tome. 1. sprovodi se ogled s povišenom brzinom obrtanja. a hlađenje je kombinovano voda-vazduh. ograničen je prečnik rotora turbogeneratora. koje se mogu pojaviti u radu. a posle njega sledi sinhroni motor (slika 1-47). Maksimalna dužina mašine određena je elastičnim svojstvima rotora. L1 L2 L3 M pobuda 3~ + _ M −ω ωs ω −M Slika 1-47 Sinhroni motor: a) principijelna šema b) karakteristika momenta 48 . umesto klasično izolovanih namotaja neki proizvođači upotrebljavaju odgovarajuće kablove.1. asinhroni motor. Prema potrebi stator generatora se transportuje u segmentima. bitne prednosti sinhronih motora su bolji stepen iskorišćenja. s tim u vezi.23 Veliki hidro i turbo sinhroni generatori Hidro i turbo sinhroni generatori velikih snaga predstavljaju. U svrhu provere izdržljivosti rotora na povišene brzine. U svetu već duže vreme postoji tendencija gradnje električnih mašina sa relativno niskim električnim i mehaničkim gubicima. generator direktno priključio na mrežu. Jedno od bitnih ograničenja vezano za granične snage ovih uređaja jeste i mogućnost transporta (npr.24 Sinhroni motor Kod motora za naizmeničnu struju najviše je zastupljen.

Zbog ove osobine. 1. zatim sinhroni motori sa permanentnim magnetima i reluktantni sihroni motori (bez pobude). Dolenc: Sinhroni strojevi. bez elektromehaničke konverzije. Mitraković: Sinhrone mašine. kod suviše velikog opterećenja. preko snaga od stotinjak vata (fonograf. Posebno je interesantan slučaj kada motor radi u praznom hodu.25 Literatura [1] B. Sinhroni motor ima konstantnu brzinu obrtanja koja ne zavisi od mehaničkog momenta. najviše su zastupljeni standardni sinhroni motori sa pobudom. U takvim pogonima rado se upotrebljava zbog njegove značajne prednosti u odnosu na ostale motore. umesto pobudnog namotaja (robotika. Zagreb. Pobuda ovih mašina je konstantna i određena je konstrukcionom izvedbom. hronografi). Sinhroni motori se koriste za pogone sa konstantnom brzinom obrtanja. Za rad sa promenljivom brzinom potreban je izvor naizmenične struje promenljive frekvencije (pretvarač energetske elektronike). 1976. kada se proizvodi reaktivna energija (kompenzator). već isključivo od učestanosti napajanja i broja pari polova. u elektromotornim pogonima napajanim iz pretvarača energetske elektronike. od najmanjih snaga reda jednog vata (časovnici. 49 . U novije vreme. Beograd. Međutim.pogon filmske trake).U savremenoj praksi. Naučna knjiga. sadržane u činjenici da može da proizvodi reaktivnu energiju i time da popravlja faktor snage ( cos ϕ ) celog postrojenja. već se jedino menjaju uglovni odnosi između pojedinih obrtnih magnetopobudnih sila i obrtnih flukseva. do desetak MW (pogon kompresora i ventilatora). područje primene sinhronog motora je ograničeno samo na one pogone u kojima nije potrebna promena brzine obrtanja. [2] A. releji. Sveučilišna naklada Liber. 1986. primenjuju se sinhrone mašine sa permanentim magnetima. Pri tome ne dolazi do promene brzine. Sa povećanjem mehaničkog momenta povećava se električni (pogonski) momenat sinhronog motora sve dok se oba momenta u ustaljenom stanju ne izjednače. servopogoni). ovi uglovi postaju toliki da se više ne može održati održati ravnoteža dvaju momenata i mašina ispada iz stabilnog rada ("ispada iz koraka"). alatne mašine.