You are on page 1of 6

1.

Baumgartenovo utemeljenje estetike kao posebne filozofske discipline Estetika kao filozofska disciplina ima dugu prošlost ali kratku istoriju. Ona se konstituiše tek u novom veku, u doba prosvetiteljstva. Baumgarten joj je prvi odredio naziv i predmet u delu: „Filozofske meditacije o nekim aspektima pesničkog dela“, izlažući program estetike naspram logike. Zvanična godina nastanka estetike se uzima 1750., godina kada je Baumgarten izdao delo „Aesthetica“. Estetika - isticanje čulnih oblika, čija se vrednost suprotstavlja dotadašnjim moralistički prenaglašenim temama u umetnosti. Od Platona do Baumgartena je vladala suprotstavljenost između umskog dela čoveka koji je smatran čistim, besmrtnim i onog čulnog koji je vezan za telo i prolaznost. Ono prolazno, čime se bave umetnici nije moglo imati status nauke. Baumgarten čulno saznanje određuje kao saznanje lepog, a deo filozofije koji ovo istražuje naziva aesthetica. on estetici daje status nauke o lepom. On subjektivira status. Estetika po njemu sadrži:teoriju čulnosti,teoriju lepog i teoruju umetnosti. Logika – umna spoznaja, estetika – oplemenjuje čulno saznanje. Baumgarten još kaže da je noetsko (viša saznajna sposobnost) vezana za logiku, a estetsko za estetiku. On izraz ukus zamenjuje izrazom moć procenjivanja. Po njemu postoje čulna i intelektualna moć procenjivanja. Čulna moć procenjivanja prosuđuje oblast ukusa, a intelektualna oblast logičkog. Obe ove oblasti pripadaju teoriji saznanja i prva se naziva estetika a druga logika. Za Baumgartena estetika i logika su vodeće discipline teorijske i praktične filozofije. On smatra da estetski sud leži između čulnog i razumnog suda, te se stoga svako ocenjivanje koje se oslanja na čula uopšteno naziva ukusom. Baumgarten estetiku vidi kao učenje kako da se duh oplemeni pomoću lepog. 2.Estetika i logika – ekstenzivna i intenzivna jasnoća Osnovni ideal srednjeg veka je bio claritas. Baumgarten zasniva svoju teoriju o dve vrste jasnoće na osnovu Dekartovih učenja da ne verujemo autoritetima dok se sami ne uverimo u istinitost, a to znanje mora biti zasnovano na jasnoj percepciji, i Lajbnicovog učenja o malim percepcijama.Jedna jasnoća se vezuje za logiku, za razlaganje, dokazivanje, to je Dekartov claritas – intenzivna jasnoća; a druga vrsta jasnoće je nešto što Baumgarten vezuje za umetnost, a koja se ne može razložiti na taj način. Dakle, postavio je temelje za jednu drugu vrstu jasnoće koju on naziva ekstenzivnom. U prosuđivanju ukusa se ne radi o osećaju lepog, već o sudu o predmetima koji takav osećaj izazivaju. Čulno opažanje je konfuzno, zato sudove treba predstaviti kao jasne i razgovetne ideje. Estetska predstava se određuje pomoću jasnosti (claritas). Estetski sud leži na sredini između čulnog i razumskog suda.U procenjivanju i stvaranju lepog postoji niz karakteristika kojim se estetsko saznanje pokazuje kao ocena lepog. Baumgarten ističe: bogatstvo predmeta, plemenitost, istinitost, jasnost, evidentnost, ubedljivost. 3.Kantov pojam suda ukusa Kod njega je najvažniji pojam kritike. On je govorio da je sve u tom dobu podvrgnuto kritici, a -. Treba razlikovati kritiku od kritizerstva (crisis - sud). Kritika nije obavezno negativna. Kant kaže da je kritika prosuđivanje i da ništa samo po sebi nije značajno ako mu mi ne pridodamo značaj. To se odnosi na umetnost, naučna dela .Kritika je jedan od prosvetiteljskih gestova, o čemu je još Dekart govorio („Moji me učitelji ničemu nisu naučili“). Za nas najvažnije je Kantova III kritika: „Kritika moći suđenja“. Nasleđe iz 18-tovekovne psihologije relevantno za saznajnu moć je: razum (odnosi se na saznanje), um (odnosi se na volju) i moć suđenja (odnosi se na zadovoljstvo/nezadovoljstvo). Ovo su 3 fundamentalne moći čoveka. Po Kantu, jasnoća nema nikakve veze sa umetničkim delom. Kant uvodi kriterijum zadovoljstva. Treba razlikovati zadovoljstvo i prijatnost. Prijatnost je čulna draž, zadovoljstvo je dublje, ima veze sa našom duhovnošću. Ali tu nije bilo veze sa istinskom čulnošću. Moć suđenja je vezana za ukus. Kant kaže: „O ukusima ne vredi raspravljati“. Ukusno je ono čemu nas je društvo naučilo. Ali vredi raspravljati o umetničkom delu. Kad god je prisutan interes nema mesta za estetsko suđenje. Ono postoji samo onda kada postoji neka vrsta ganutosti, odnosno kad osećamo neko čulno uživanje – prijatnost. Prijatnost posedujemo i trošimo, to je kič. S druge strane, ono što nam pruža zadovoljstvo često nema estetsku vrednost, to je subjektivni doživljaj harmonije. Kant je odredio kriterijume za kič: da li je u pitanju zadovoljstvo ili prijatnost. Kada harmoniju doživljavamo u sebi a ne iz predmeta. Kant je još govorio da je sud ukusa moć prosuđivanja lepog na osnovu zadovoljstva. Za Kanta je sud ukusa - a priori (pre iskustva), nešto što je opšte ljudsko. Kod svakog postoji potencija za razumevanje neke vrednosti. 4.Estetika i moral – Kantov pojam uzvišenog Lepo za Kanta je reakcija na umetničko delo, naše subjektivno viđenje. Pojam lepo zauzeće centralno mesto u Kantovoj estetici. Kant analizira pojam ukusa s obzirom na njegova četiri moguća svojstva: Sud ukusa u pogledu njegovog kvaliteta Sud ukusa u pogledu njegovog kvantiteta Sud ukusa s obzirom – ima dve relacije. Relaciju koja može imati zadovoljstvo i nezadovoljstvo. Sud ukusa prema modalitetu Lepota se zamišlja kao da je u nužnoj vezi sa dopadanjem. Ukus predstavlja moć prosuđivanja jednog predmeta pomoću dopadanja ili nedopadanja bez ikakvog interesa. Lepo je ono što bez pojma izaziva opšte dopadanje. Lepota je forma svrhovitosti jednog predmeta ukoliko se ona na njemu opaža bez predstave o njenoj svrsi. Pod velikim uticajem Berka, nastaće Kantov rani spis – o lepom i uzvišenom – gde će istaći da uzvišeno uzbuđuje a lepo privlači. Dvadeset pet godina kasnije on će uzvišeno kao i uostalom lepo, razmatrati na osnovu apriornih principa uma unutar sistema filozofskih ali i estetičkih kategorija i nastojaće da pokaže karakteristike uzvišenog na osnovu njegovog mesta u sistemu estetičkih kategorija. Proces po kantu ima dve faze: Nemoć ljudske osećajnosti pred veličinom ili moći prirode – zvezde na nebu, oluja na moru, ... Snaga prirode deluje neizmerljivo u odnosu na najveću moguću snagu ljudskog tela. Doživljaj uzvišenosti završava se osećanjem od utiska prirodne veličine ka moralnom dostojanstvu čoveka koje je veće od snage i broja u prirodi. Kant kaže da lepo nije osobina umetničkog dela ili je to prirodni fenomen, već je to svest o zadovoljstvu koje doživljavamo nakon razumevanja i uključenja mašte u dodiru sa tim delom. Iako nam se čini da koristimo razum pri prosuđivanju, sud ipak nije logički već estetički. Imamo dve vrstem moći suđenja: odredbenu (od opšteg ka pojedinačnom) i refleksivnu (obrnuto). Uzvišeno je za Kanta, kao i lepota, subjektivan pojam, ali je određeno vezom između imaginacije i razuma, i ima karakter moralnog suda u upotrebi razuma. To je susret sa moći ili veličinom prirode koji u nama stvara osećaj prijatnosti. 5.Šilerova ideja estetskog vaspitanja Šiler estetiku prenosi u političku sferu. On tvrdi da čovek tada oseća potrebu da ne bude podvrgnut povredama i nasilju. On je prvi govorio o estetskoj državi. Po obrazovanju je bio medicinar, radio je kao profesor istorije a zapamćen je kao pesnik i estetičar. Šiler je postao estetičar posle francuske revolucije. Umetnost mu je postala jedna vrsta kompenzacije na polju političkog/ državnog života. Kod Šilera imamo sa jedne strane čulnost a sa druge strane razum (kao i kod većine filozofa). Čulnost se prepoznaje u nižim klasama (varvarstvo, ropstvo i tiranija čulnosti). Razum se prepoznaje u postanosti i učmalosti. Ove dve teze su Šileru predstavljale pokušaj da objasni propast francuske revolucije. Šileru je bilo važno da raskinemo sa iluzijom da bilo elita ili seljaci mogu da doprinesu nekim promenama. Po njemu mora da dodje do estetskog iskustva tj. Da se čulnost približi razumu i obrnuto. On veruje da je estetsko vaspitanje važnije od političkog jer od njega nema ništa dokle god postoji varvarsko ustrojstvo države. Mišljenje i karakter se moraju oplemeniti.

Romantičar principijalno uvek traži nešto više. Biti romantičan – gledati na svet očima iskosa. Romantičarsko mišljenje je da u prijateljima treba da prepoznamo najbolji deo sebe.Romantičarsko shvatanje umetnosti Romantičarski pokret bio je aktivan u drugoj polovini 18. jedinstvo. isto toliko su i religiozni. ali ne na naučni način već na način koji bi bio identičan božjem mišljenju sveta. to je ono što čoveka čini čovekom. Sa 22 godine objavio „Svetska duša“.Odnos prirode i umetnosti kod Šelinga Ap-solvere: odvojiti od nečega. prezir šablona. Romantizam: Transformacija sebe tako da na drugi način gledamo stvari koje nas okruzuju. Hegel: „apsolutna sloboda je užas“ zbog zloupotrebe slobode. Za romantičare je otuđivanje afirmativan pojam – nešto što je strano postaje prisno. Poznati romantičari. nešto svakidašnje pretvoriti u nesvakidašnje. Engleskoj i u Nemačkoj. Šeling traži da se estetika više ne naziva nauka o lepom već filozofija o lepom. Romantičari preziru tehnologizaciju čoveka. nema razumskih stilizacija. Sazananje u umetnosti je analogno stvaralačkom saznanju Boga.Praktični primer Šilerove teorije: čovek mora da bude u kontaktu svakodnevno sa lepim prizorima da bi se oplemenio. propagiraju slobodnu ljubav ali i veruju u prošlost. uzvišenost).Pojam genija (Baumgarten/Kant/Šeling/Romantičari) Genius (lat. 7. Umetniku pripada sposobnost saznanja koja nije svakodnevna – on je genije. a duh je stvar slobode i svesnog. (zapadno-istočni divan). 8. u Francuskoj. Romantičari nisu imali poverenja u način na koji se mi služimo jezikom i komunikacijom. spoj različitih stvari da bi se dobio kvalitet. gledati da se onom uobičajenom da aura neuobičajenog.vrednostima (mera. Za Šelinga je umetnost čulni prikaz apsoluta. Da bi smo stvorili nešto novo moramo stvoriti heterogenu vezu. nije podražavanje. Ne treba jezikom budne svesti objašnjavati san već obrnuto. Neslaganje prirodnog i kulturnog i nastoji to da prevaziđe „nagonom igre. Nudizam je romatčarski pokret. Romantizam je preteča svih alternativnih pokreta u 20. priroda je beskonačna.). Priroda polazi od nesvesne produkcije i za svoj vrhunac i svoj najviši oblik ima svestan produkt. princip koji je na delu i u duhovnom svetu i u prirodnom svetu. Umetnost je ta koja daje njegov čulni prikaz.. romantičari su bili žešće kritikovani. uštogljenih formi. „Nagon igre“ posreduje između: nagona forme ( kad pokušavamo nešto da uobličimo na osnovu neke ideje) nagona materijala (kad čulnost pokušamo da podredimo umetničkom delu) Ako ne dođe do preklapanja ova dva nagona onda ne može ni da dođe do stvaranja umetničkog dela! Igra uspostavlja čoveka u celini jer ga svakodnevni život usredsređuje na pojedinačne stvari a igra ga čini kompletnim. Ukoliko priroda i duhovni svet imaju isti temelj onda nastaje „svestka duša“ – princip koji je na delu i u duhovnom i u prirodnom svetu. Zbog bega od stvarnosti. Umetničko delo i umentičko lepo jeste merilo onoga što je nama lepo. Oni su pokušavali da pomire te dve sfere: pomirenje duha i prirode slobode i nužnosti svesnog i nesvesnog Ono što je prirodno je nužno i nesvesno. Apsolutno slobodni pojedinac je ideja kraja 19. Smatrali su da je emotivna veza mnogo jača od nekih ustaljenih formi.. Ne iskazuje se celo čovekovo biće. Prvi pokret kulture iznet od strane vrlo mladih ljudi. Šeling ukida ideju podražavanja umetnosti prirodi tj. Izražavanje emocija na nesvakidašnji način. Ovo odgovara božanskoj predstavi. 6. Po njemu postoji neravnoteža u životu tj. Oni pokušavaju da suspenduju umišljenu superiornost društva.u umetičkom stvaranju). sloboda nezavisna od nužnosti. harmonija. a umetničko lepo ima u sebi momenat nužnosti. Romantično znači srodno sa prirodom. Romantičari potenciraju prijateljstvo i bliskosti među ljudima. Svet kao totalitet: jedinstvo bivstvujućih. rutine. Mi moramo da smislimo zajednički osnov onog što je svet prirode i duhovni svet. Šiler promoviše nagon igre. Umetničko delo nije umetničko delo ukoliko nije začeto u svesnom svetu. Lepota kao sloboda u pojavi želi da se suprotstavi onom što je subjektivni karakter u Kantovoj teoriji. Šlegel i Žan Paul (Jenska romantika) Anticipirali psihoanalizu 20. religijama. već onda kada se predstavi na određeni način – kao savršeni svet. estetikama. san građanskog čoveka. Baumgarten: U umetnosti se javlja podražavanje prirode. Celokupno obrazovanje prema romantičarima treba da bude svedeno na sintezu pomirenja umetnosti (čulno) i nauke (racionalno). celovitost..v. veka. Romantičari vole ono što je neobično. samim tim što se priroda pojavljuje u delu. Romantičari su zainteresovani za narodne jezike jer donose jednostavnu prirodu poetike. Za Šelinga je prirodno lepo lepo slučajno. obaveza. romantizam se zasniva na „jedno je sve“. ako igra nije zabavna onda nije igra. ma koliko su anarhisti. Prava umetnost je oslobađanje racionalnog. Ono što je prirodno lepo biva oblikovano na osnovu onog sto je umetničko lepo. Lepota nije za Šilera (za razliku od Kanta) samo senzualno iskustvo.On vidi dva određenja estetike kao učenja o saznanju: Svrha umetnosoti leži u podražavanju prirode. Dakle. Klasicizam se zasniva na određenim postulatima . Jezik snova je dublji ljudski jezik. Karakterističan je rezon budne svesti. Šiler smatra da je lepo objektivno. Priroda je uvek dvostruka. On time pokušava da poveže racionalnost i čulnost – igra ima pravila ali kroz ta pravila su moguće mnogobrojne kombinacije. Šeling govori o natura naturans dok su fizičari skoncentrisani na natura naturata. Totalitet: celina. Svetska duša je apsolut. a beskonačnost je ometa tj. Romantičari su živeli u večnoj kontradikciji: delimično su konzervativni. Tok umetnosti je obrnut. UMETNOST OTUĐIVANJA je romantičarska estetika. da umetnost podražava – ta ideja se transformiše.) – čovekov duh zaštitnik. Napuštanje uobičajenih formi.. jer prirodno lepo ispada zbog momenta slučajnosti. Po Šelingu se u umetnosti događa momenat instinkta (nesvesna delatnost u kojoj su zamršeni sloboda i nužnost . Umetnost se u svom smeru nastanka razlikuje od prirode. Veruju u beskonačnu lepotu. Oni koriste termin ironija/ vic kao objašnjenje nezadovoljstva. . Pokušali da promene odnos čoveka prema snu. Anarhiju u postojećim životnim formama oni smatraju pretpostavkom za uspostavljanje prave religioznosti. odnosno opisivanje. Romantičari pokušavaju da odgovore na krutu konvencionalnost građanskog sveta. „Najviši čin uma jeste estetski čin“ Spinoza je pravio razliku između:: Natura naturans – priroda stvoriteljica [Bog ili priroda] Natura naturata – stvorena priroda [ovim se bave fizičari] Šeling je smatrao da se fizika mora promeniti jer nam daje veštačku prirodu. Priroda samu sebe ometa. Umetnost je organon i dokument same filozofije. Apsolutno slobodni pojedinac podrazumeva slobodu nužnosti (odnosno.veka. Romantičari su izrazito religiozni ljudi ali i anarhisti. Šeling o umetnosti: Momenat čiste produktivnosti nikad ne može biti dosegnut. Umetnost je jedinstvo svesnog i nesvesnog začeto u svesnom. Budan život je napet život. Zbog toga Šlegel govori da je umetnost između kulture i varvarstva. veku zbog toga što se protivi državama. nezadovoljiti se postojećim kao klasičari već uvek težiti višem. zbog te racionalnosti. već i moralno. veka i prvoj polovini 19. Romantičarski motiv: Mišel Fuko – „Mene ne interesuje šta sam uradio već šta ću uraditi“. kreće se od svesne ideje i završava se u nesvesnom produktu. Oni se prvi otvaraju neevropskim kulturama. autori: Novalis. nikad neće biti zadovoljan konačnim produktom.

od ideje koja se opet tiče apsoluta. lepo je ideja u čulnoj formi. Nauke su niži oblici svesti.. Hegel kaže da se ne radi o tome da se umetnost sagleda u kojoj meri je ona simbolička već u kojoj meri je simboličko umetnost.. Lepota koja soficira. jer za duhovno stvaranje može biti sposoban subjekt koji takvo stvaranje sebi postavlja za cilj. Umetnost jeste ljudski duh/ potreba za udvostručavanjem. u ponavljanju. on Platonovu ideju zove apstraktnom zbog toga što je prava ideja uvek čulno prikazana. samo su kod genija oni jasno vidljivi. poistovećivanje sa nekom višom silom.Po Kantu lepu umetnost može proizvesti samo genije. Hegelova teza: Čovek i njegovi produkti nisu slučajni. Slikarstvo u početku dobija jednu vrstu otiska da prevaziđe svakidašnju zajednicu. imaginaciju. Šaman je pokušao da stabilizuje stanje u koje je došao. dakle u antičko doba). Čovek ima istoriju udvostručavanja tj. Tako se ne može komunicirati sa idejom. kontakt sa jedinstvenom svemoćnom silom.. 9..Hegelovo poimanje lepog Sa Hegelom se događa prva vrsta filozofije umetnosti . umetnost u ono vreme je bila izraz duhovnosti. Istorijski se mogu zapaziti 2 stanja svesti: persijska. religija i filozofija teško komuniciraju jedno s drugim. Njega su nervirali i romantičari: „Umetnik sa flašom šampanjca“. egipatska. ali i sa prostorom i vremenom. a samim tim i neponovljivo. ništa novo se neće desiti. On kaže da je vreme umetnosti prošlo. NE estetski ili emotivni interes. Od pećinskog slikarstva. Kasnije je razmatrana u vezi sa različitim osećanjima koje je umetnost izazivala. umetničko delo nije proizod zanosa. Za Kanta je najvažnije to estetsko iskustvo. On takođe tvrdi da je glavni deo umetnosti sadržaj. Dovoljno je da nas tera na razmišljanje. Pod umetnošću. u Egiptu. Pod krajem umetnosti on podrazumeva da umetnost više ne može da očekuje tu vrednost koju je imala npr. istorijske predmete. Hegel je govorio o tri vrhunska oblika svesti pomoću kojih čovek komunicira sa apsolutom: umetnost. Otuda danas u muzejima imamo ono o čemu je Hegel govorio tj. postoji neki razvitak (koji nije napredak). To nije linearno napred ili nazad (bolje ili lošije). Ideja je dostupna samo umu u Platonovom smislu. Čovek je dvostruko biće: pored fizičkog. Koji su to epohalni događaji. Persiji. I tu je Hegel jedna vrsta opozita Kantu. Ideja je nešto što se razvija samo iz sebe. on kaže da umetnost ne mora imati sadržaj. U umetnosti se radi o odnosu između: čulnog i duhovnog (na čulan način se izražava duhovno. U prva dva momenta je to religija. a tada je tehnika bila na nezavidnom nivou. Da bi stekli jednu vrstu moći. Za Hegela lepota nije samo čulno već i idejno. Jer je došla religija. Hegel: Umetnost je jedna od tri vrste ljudskog izraza jer je oduvek postojala. Hegel je čuven po tezi o smrti umetnosti (kraj umetnosti). – vraćanje jednom. do stare Grčke – po Hegelu. Po Hegelu moramo imati u sebi nešto od sva ta tri elementa da bismo bili u pravom smislu ljudi. Simbolička umetnost je bila najviše tesno vezana za religijsko gde se to povezivalo sa nečim prirodnim (neposrednim i duhovnim). već samo da se ne može vraćati unazad (vremenski). Simbolički je prvi period u umetnosti. Hegel: se zalagao za filozofiju umetnosti koju je video u ideji lepog ali u duhovnoj kategoriji. on je „predvideo“ da će i dalja društva biti filozofska. Umetnost je u sebi samoj prošla isti put: umetnost-religija-filozofija (životinje. Umetnost je zavisila od političke situacije u državama. Ne mogu se pri običnoj svesti shvatiti neke istine. Klot i Vilijems kažu da je slikarstvo izvorno šamansko.estetika i kalistika. čovek. od aspiracija. Po Hegelu je ovakvo razmišljanje budalasto.Hegelovo istorizovanje umetnosti Za Hegela se vezuje moderna istorija umetnosti. koji su prilagodili filozofiju i umetnost sebi i svojim potrebama. I SIMBOLIČKI Poenta umetnosti se vidi u simbolističkom aspektu. Da bi se proizvelo umetničko delo potrebno je posedovati. Kalistika je nauka o lepom. one nisu same sebi svrha. Trajao je od praistorije do antičkog doba. itd. religija i filozofija. Naš vlastiti sud: ima prava na egzistenciju ono što je nama bitno. Nije puko crtanje po zidovima pećine nečega do čega je pećinskom čoveku tada bilo jako stalo. O geniju govorimo kada do nečeg novog dolazi pomoću invencije. A Hegel kaže da su to tri različita vida iste stvari. Hegel je bio protiv vraćanja prošloj umetnosti. Smatrao je da će autonomno ljudsko mišljenje dobiti primat. ali i osećaj.) dobijali vizije i crtali životinje. Oni su bili prvi filozofi. Svaka od 3 forme duha ima izvestan period kada dominira (Umetnost je bila dominantna u staroj Grčkoj. apstrakcija) Životinjske forme – ljudske forme – apstrakcija Umetnost – religija – filozofija Hegel pravi najkvalitetniju sintezu ta tri oblika. nadahnuća. Genije se sastoji u subjektivnoj sposobnosti da se stvori umetničko delo i u uloženoj energiji koje se ogleda kroz delo. ili nesvesnog. on slika da bi putem slike ovekovečio momenat. da dođe do više svesti. filozofije i umetnosti. kod njega postoji korak izbacivanja iz sebe i korak recepcije. Imamo jednu vrstu nemogućnosti čoveka da dopre do artikulacije čulnog u duhovno. Dobar tumač umetnosti je dobar . šamani su u izmenjenom stanju svesti (gladni. Estetika ima veze sa čulnošću. Platonska ljubav – duhovni interes. Drugim generacijama ili ljudima možda ne mora biti bitno. Tvorevine genija moraju biti jedinstvene i da daju primer. pored ukusa. ne metodičkim proračunom. ljudski duh funkcioniše kao celina.. bez promišljenosti umetnik nije u stanju da ovlada nijednom sadržinom koju bi hteo da uobliči. duh i razum. Čovek je hteo da ovlada prirodom. U praistorijskoj umetnosti ove tri forme su bile jedna forma. u kojima se taj odnos artikuliše: simbolički klasični } 3 epohe istorije umetnosti romantički Hegel je pokušao da pokaže zašto su te tri epohe morale da prestanu. Genije postupa kao priroda (Bog) koja daje pravila bez objašnjenja. po njihovom mišljenju svaki čovek u sebi ima sve moguće ljudske karaktere. zbog toga što je umetnost tad bila dominantan izraz. Slikarstvo je jedna vrsta spoja izmedju religije. već od samog karaktera ideje lepog. volja) forme i sadržine (kod Hegela) Postoji 3 oblika koje je umetnost prošla kroz svoju istoriju. vizije. ali on nije u stanju da objasni smisao toga što stvara jer je to stvaranje nesvesno. ne fizički. on je i duhovno biće. Hegel donosi svest koju ima današnji muzej. „Genije je talenat kojim priroda postavlja pravilo u umetnosti“. Istorija umetnosti kao koncept nastala je posle Hegelovog istorizovanja umetnosti. Vrhunac pećinskog slikarstva jeste jedna vrsta poistovećivanja životinje i čoveka tj. šaman je bio i filozof i umetnik i sveštenik. Filozofija umetnosti i estetika se ne bave prirodnim lepim za razliku od kalistike. da budu egzemplarne. Umetnost je jedna vrsta alegorije. žedni. monoteizam: judaizam pa hrišćanstvo pa islam. od sadržaja sve zavisi. Hegel podrazumeva nešto što ima svoju istoriju. Hegel svoju estetiku zasniva na tezi da je svaki vic mnogo uzvišeniji od čitave prirode/ kosmosa zato što je izraz slobode/ duhovnosti dok je čitav kosmos u nužnosti. 10. Nova svest koja kulminira sa Hegelom: Ne postoji to kružno kretanje. Istorijski duh znači da sve ono što je urađeno biva nama ostavljeno na sud. Umetnost. Kant je zato moderniji. Bog. ne zavisi od spoljašnjih okolnosti (u potpunosti). Romantičari afirmišu pretenzije pesnika na intelektualno saznanje. Stoga.

Ideja o besmrtnosti najviše je otelovljena na vrhuncu simboličke umetnosti (u arhitekturi u Egiptu. Ključan je uticaj medija na oblik naše percepcije. Postoje dva suprotstavljena stava: Benjamin: kineska legenda o slikaru koji posle završetka slike ulazi u nju – usavršavanje sadržaja. Umetnosti postaje jedna vrsta individualne samointerpretacije umetničkog izraza. Simbol nije ništa što je veliko. Aura – reč preuzimaju velike religije – budisti. Jedinstvenost. Usvaja se ono negativno. Raskidanje sa idejom sveprisutne sile. U kojoj meri umetnost gubi estetsku funkciju i postaje oruđe političke manipulacije. već medij kroz koji se taj sadržaj saopštava. motivi mučenja -> sve je to kulminiralo u srednjem veku. fotografija. On u filmu vidi vrstu odnosa koji poništava tradiciju i uništava kulturnu baštinu koja ima svoju logiku. Zevs je demokratski bog. ali je posmatrač statičan. ali smo mi statični. Definicija aure: Aura . u podne na dve. na primer. Neposredno jedinstvo između čulnog i duhovnog moguće je samo tamo gde nisu razvijeni ni prirodno ni duhovno. promišljeni simboli. Film je bio kritikovan kao jedna vrsta krajnje manipulacije u čemu je učestvovao i sam benjamin (misli se na kritikovanje filma). sa tehnološkom revolucijom došlo je do ravnodušnosti i do hedonizma. Preostaje nam da se borimo za autentični odnos. Nasuprot odnosu prema delu (i životu) koje podstiče na razmišljanje. Aura treba da nas asocira na transcendenciju kad smo u kontaktu sa umetničkim delom.. Arhitektura više nije povlašćena umetnost već to postaje vajarstvo (sad već imamo nešto što Hegel naziva umetničkom religijom). Umetnička dela su reprodukovana u 2 svrhe: učenje i kopiranje postojećih dela – zarada. Vanredna duhovna potencija. 11 . Dalje.Umetničko delo u doba tehničke reprodukcije Čulno iskustvo nije isto. Problem sa političkom funkcijom umetnosti je u ta dva stava koji joj se suprotstavljaju.. a uveče na tri?“) ali ništa ne kazuje. hrišćanstvo. Estetizacija politike: kako društvo gubi tu kritičku osu – ključne teze Benjamina.umetničke prakse. Antropomorfna religija – Grčki bogovi dobijaju oblik čoveka. u simboličkom: imamo stapanje čulnog sa duhovnim (jedinstvo). stvari. Romantičarska umetnost nastupa sa monoteizmima. Napuštanjem simbolističke umetnosti čovek postaje predmet umetnosti. internet.v. oblikovano je dominantnim medijem. zbog izražavanja ljudskog tela. proze (basne . Nadmoćan nad ljudima ali ih ne sprečava da pokažu svoju individualnost. Međutim.Simbol je tu jer krije mnogo – Sfinga (ona pita zagonetku: „Koje biće ide ujutro na četiri noge. Duh nije podložan prirodnom propadanju! Iz te ideje se rađaju vrhunci simboličke umetnosti (piramide). Umetnost samu sebe ima za sadržaj. umešan u ljudsku zajednicu. Poenta: Potreba masa za umetnošću otkriće je kraja 19. momenat ružnog i motiv ljubavi. Najveći deo ljudi svoje potrebe za kulturom završava u svojoj vlastitoj sobi. zatim fotografija. u klasičnom: čulno-ravnoteža-duhovno (samosvojno postojanje). Ranije je bilo mnogo više seljaka i umetnost je bila vezana za folklor.v. pismo (štampano delo). Jedinstvena pojava daljine koju emanira umetničko delo bez obzira koliko delo bilo blizu. a ne sa visokom akademskom umetnošću. Benjamina je da nemamo više prilike da se susrećemo sa autentičnom vrstom umetnosti. Da prezentuje sve što istorijski prethodi našem vremenu. jer duhovno ne može dugo da bude u ravnoteži u tom smislu da postepeno počinje da ismeva ono što je čulno. odsustvo kritičke dimenzije u eri tehničke reprodukcije. Piramide iskazuju dvostrukost: građevina koja se suprotstavlja prirodi. Unutrašnja podela romantizma. koje zahteva jednu vrstu udubljivanja. IIKLASIČNI Simbolička umetnost prestaje da postoji kad čovek sam krene da razmišlja. Karakteristično za autentičan odnos je jedinstvenost. Tako se uvodi homogenost u čovekov život. Raskid sa religijom je bio bolan. udubljivanje / kontemplacijai koncentracija / sabranost. Misli na moć filma da aktualizuje sadržaj prošlosti na jedan nelegitiman način. Delo: „Umetničko delo u doba tehničke reprodukcije“ Osnovna teza Benjamina: gubitak aure umetničkog dela.Ezop). Kada prestajemo da verujemo u tu ravnotežu dolazi romantičarski period. neponovljivost u prostoru i vremenu. Autentičnost ima ključnu ulogu. Delo je postalo vremensko. Klasični je vrhunski period umetnosti po Hegelu. Dolaze poetske forme. Umetnost je imala prvo mističnu funkciju pa se tek nakon renesanse oslobodio sekularni koncept umetnosti i tek posle se ona totalno oslobodila i dobila konačnu umetničku funkciju. izraz emancipacije. ali ona nije moguća kao trajno stanje IIIROMANTIČARSKI Razvoj od simboličkog i klasičnog znači da se najpre od jedinstva prelazi u ravnotežu.: litografija. a u sebi krije besmrtno biće.v. Grčki bog nije transcendentalan već imanentan. napuštanje sebe. Umetnosti ne može više biti valjana ako u sebe ne uključi tehnologije koje su pre bile u drugom planu. ukida se ideja sudbine... dolazi do razaranja aure i autentičnosti. umetnost više nije dominantna u religiji.Kasnije. Karakteristična je neobuzdana mašta. Ovo je aura umetničkog dela i ovo nije više slučaj. izmenjeno stanje svesti. ova epoha ima 3 motiva: religijski svetovni individualni karakter Novo je afirmacija smrti u Romantizmu. Peroid prestaje kada čovek postaje samosvestan.19.v. umetnost postaje dostupna svakom. To je nagoveštaj za: statičnost (delo ne utiče na nas). neobičan prilaz iz apsolutnog bića u ono najniže (životinje). pismo. U ovoj umetnosti se unosi i element smrti.Zatim film. neponovljivost (sad i nikad više). Nestali su momenat rituala i momenat kulta iz umetničkog dela. istinska potvrda ljudske slobode jeste u besmrtnosti ljudske duše. već nešto što je zagonetno i trivijalno . .principijelno. U 20.tumač alegorija. po Benjaminu. Posmatrač je žrtva tehničke reprodukcije.(Sumerska civilizacija) perceptivno stanje koji prethodi napadu migrene. i početka 20. Promoviše se oslobađanje. ali sve to nije moglo da traje dugo. terakota i novac (verni otisak – odlivak originala). kao vrsta manipulcaije. Likovi oko nas dobijaju sjaj koji ne postoji u normalnom stanju. Osnovna teza V. ova epoha pati od suštinskog nedostatka – muzika biva proglašena umetnošću. poznavanje sveta – globalizacija (u negativnom aspektu) razaranje tradicije u istorijskom smislu Benjamin tvrdi da u 20. Nevolja epohe: dolazi do suprotnosti između duhovnog i čulnog. Film. Svakidašnjost ulazi u horizont umetničkog prikazivanja.v. Smrt ima dimenziju vrhunca koji nas vodi u višu zajednicu. Grčka umetnost je uravnotežena u svakom smislu a pogotovo postoji ravnoteža između čulnog i duhovnog. Asocijacija na svetlost. ne postoje robovi i slobodni. On je još tvrdio da se grčka umetnost morala srušiti. simbola. piramide). U Grčkoj su se manuelno kopirali bronza. Da nije više važan sadržaj umetničkog dela. Aura – elektromagnetsko polje – prirodan fenomen. u srednjem veku se kopirala grafika. U tehnološkoj revoluciji se pojavljuje interesovanje masa za umetnosti što se pre u istoriji nije dešavalo. Hemijska ravnoteža u našem telu koja se narušava drogama. emancipovan od zagonetnosti. pripadnost višem svetu. Kaže da ne postoji realna potreba za kulturom. individualni karakter. Dešava se demokratizacija umetničkog dela ali gubi sve ono što je čini umetnošću. Slika koju posmatramo je dinamična. Po Benjaminu sami mediji postaju sastavni deo (ključan sadržaj) umetnosti tj. Stav umetnika.. Svet životinja – u ovom periodu poistovećivao se sa onim što je prirodno. ali sve ove definicije nemaju veze sa Benjaminom! Kod njega Aura ima veze sa „ovde i sada“ umetničkog dela. Benjamin je kritičar savremenog društva. Mirna jednostavnost i veličina.

Kod Bodrijara postoje 4 faze slike: izraz duboke stvarnosti deformacija duboke stvarnosti prikrivanje odsustva stvarnosti slika nema veze sa realnošću Logika simulacija nema nikakve veze sa onim što je logika stvarnosti. na ono što vidimo i na sam akt viđenja. Delo kao način viđenja stvari je u središtu estetike Merlo-Pontija.. je veran (identičan originalu) 2. Ona se ne vodi estetikom reprezentacije. . deformiše realno zbog sličnosti sa realnim!) Ključne reči kod Bodrijara: simulacija. Slika nečega. Privid i istina naspram stvarno i imaginarno -> ovo je ranije važilo. Slikarstvo je po Benjaminu neophodno da bude predmet simultane recepcije umetničkog dela. 2 vrste: 1. Reprodukcija menja odnos sadržaju. Huserla interesuje motiv.produktivizam simulacija HIBERNETIČKI / informatički / samoreferencijalnost – ono što mi radimo iza toga ne postoji ništa. Produkt. A postaje i zabava (film). Umetnička provokacija dadaizma. forma. Potrebno je izgubiti poverenje u naš uobičajen pogled na svet zato što je on sve drugo samo ne naš. reklame) Teorija medija počiva na stavu da za našu kulturu nisu najzaslužniji umetnici ili mislioci već inženjeri jer oni unapređuju i proizvode sredstva kojima se umentost stvara. bitnija nam je komunikacija sa medijumom nego sam sadržaj – čitanje novina. Ukidaju se ekvivalencije i reprezentacije. Preokret u pojmu stvarnosti. 12. Simulacija – proces lažne sličnosti. medij.. Gledanje – svakidašnji pogled (stav) na svet Viđenje – gledanje koje ima uvid -} posledica fenomenološkog stava. šta nama to delo govori Merlo-Ponti pokušava da markira prostor između ta dva pojma. Merlo-Ponti cilja na prostor između nas. Simulakrum – svaka tvorevina umetnosti. moda. Tu je reč o stvaralačkoj funkciji. filozofije Projekat – životni nacrt. Tkanje smisla – Pontija interesuje umetničko delo samo ako pokazuje oblikovanje smisla. dolazi do „smrti“ slikarstva. oblik). Huserl priča o stvaralačkoj fantaziji.poretka): proces – poredak . Stalo mu je da pokazivanjem autentičnog izraza nemog iskustva. Odbacivanje i isključivanjeiz društva. Mi počinjemo sa nemim iskustvom. nema osnove ali mi se trudimo da to izgleda kao da postoji nešto. Medij postaje sadržaj. Filozofija egzistencije predstavlja vrstu protesta protiv teorijskog odnosa. način na koji ja opažam stvari uz pomoć moje imaginacije. sadržaj) i noeze(akt viđenja. ne živimo „eto tako“. je sličan originalu (uspešno simulira sličnost. 13. ejdetska varijacija – od reči eidos (lik. Pojam: fenomen . slična strahu. Taj način je fundamentalan za to kako će ta stvar izgledati. fenomenološka redukcija – pokušaj da se uspostavi najneposredniji kontakt između svesti i sveta.On zagovara politizaciju estetike. na reflektovan način.V. U ovoj filozofiji dolazi do raskidanja sa tradicionalnim vokabularom. U korenu umetničkih avangardi kao stav imamo odbacivanje. Kategorije su neprihvatljive jer iskazuju ono što je teorijski odnos prema svetu. Osnovna struktura njegovog mišljenja: fenomenologija filozofija egzistencije psihoanaliza lingvistika etnologija Za njega su karakteristične dve struje: estetika stvaralaštva – proces produkcije umetničkog dela estetika recepcije – usmerava nas na odnos prema umetničkom delu. Fenomenološka redukcija pokušava da uspostavi istraživanje koje uključuje noeme (predmet. Teorija tri vrste simulakruma (koji proizilaze iz one tri epohe . Nemo iskustvo – naš odnos prema prirodi pre nego što smo ostvarili bili kakvu verbalizaciju. Pojam: Strepnja: nelagoda. Simulacija: proizvodnja stvarnog bez porekla = hiperrealno. Zvao ga je eidon – slika. Platon raspravljao o simulakrumu. Danas – digitalna obrada. osećanja). Filozofija egzistencije ostvarila je najtesniji odnos između filozofije i umetnosti. Sa tehnološkom reprodukcijom dolazi do ogoljavanja umetnosti.Moris Merlo-Ponti – Savremeni pristup umetnosti On ukida hijerarhiju između filozofije i umetnosti. Tu prevladava klasični teorijski odnos. oko je brže od ruke. Superiornost fotografije. odnosom prema životu pre verbalizacije. Simul – slično. Profanizacija umetnosti kada je dostupna svakom i stalno. Ne gledamo način na koji gledamo stvari. Fenomenologija se vezuje za autora Edmunda Huserla. Recepcija umetničkog dela postaje haotična.jedna vrsta pojave uspostavljena na najneposredniji način. simulakrum. u tom smislu su bitni inžinjeri koji unapređuju medije. Imamo zadatak da obratimo pažnju na 2 pola. „entre nous“. O uspotavljanju varijacija (modifikovanje datosti predmeta na stvaralački način) i pokušaj da se nađe zajednička nit u tvorevinama fantazije. ali u svetu u kom vlada simulacija ovi su odnosi narušeni jer se simulacija ne rukovodi principom ekvivalnetnosti. Benjamin je značajan zbog reakcije na kapitalizovanje umetnosti (postaje biznis). simulacija nastaje kada neka stvar nema ekvivalent u stvarnosti.Nasuprot tome stoji drugi stav: rasutost / rasejanost / masa / nestanak aure Po Benjaminu najviše je pogođeno slikarstvo (pojava fotografije). već na način egzistencije koja ima za cilj pitanje šta raditi? Zašto raditi? . Pokušavamo da pronađemo ono što je zajednička nit u različitim fantazijama. On se zalagao za stav da je nauka izgubila svoj smisao kroz vreme i da je sve to dovelo do krize u nauci.Bodrijar – Simulacija i simulakrumi Umetnost kao sredstvo u reklamnim svrhama je nezaobilazna (bilbordi. Epoche – stav apsolutnog početnika u odnosu prema svetu (fenomenološki epoche). ali bez konkretnog razloga Strah Motivi: Smrt/konačnost su tema umetnosti.naturalizam proizvodnja TRŽIŠNI .

. Dopuna realnosti sa nečim što je svet snova. da nam 1 stvar prikaže iz više perspektiva) čista serijska poruka (pop – art) Simulacija uvek biva implodirana. hiperrealnog Nadrealizam – obične situacije prikazane na fantastičan način.slika sveta je stilski – naturalizam slika sveta je produktivna slika sveta je hibernetička. a mora biti više i veće od prvobitnog dara. Reprodukcija u doba simulacije sama kreira šta je karakter umetničkog dela. nije nešto što se troši. već ona sebe predstavlja kao realnost. Internet je konstrukcija realnosti. informatička. Pomaže da dopre do svih nas. Koncept zavođenja: Bodrijar to vidi u kontekstu vrlo zanimljive teorije o potlaču. 3. Moda nam ne daje ništa izvorno. ne nudi nam ništa novo. Ukidanje originala: reprezentacije. Dopuna monotonog fantazijom. Samo je utisak da iza nje stoji nešto. institucija dara koji se morao uzvratiti (uzdarje). Tri koraka u dekonstrukciji realizma: razgradnje realnog na detalje (Usitnjavanje naše slike sveta koja biva potpomognuta fotografijom. ali ona to nije. početak 20. Zavođenje je ključno za ekonomiju danas. Struktura medija je nadrealna. Stvarnost je ono što je celina 2. realnog – totalitet. Potlač – običaj razmene vrlo karakterističan za neke zajednice. U tome Bodrijar vidi zakon zavođenja. moda je jedna vrsta retro odnosa prema novom. puko kopiranje) prelamanje perspektiva (ima veze sa kubizmom. Reprodukcija pomaže da se naglasi umetnički karakter nekog dela. NIJE dopuna. moda simulira novo tako što reinterpretira staro. nadrealnog – posledica učinka promovisanja unutar realnog onog nerealnog.v. samo na sebe se oslanja i uvek biva isušena. Hiperrealnost – ukidanje realnosti. Zakon neprekidne ritualne zamene. racionalizacija Samoreferencijalnost je osnovni stav simulacije. Razlika između: 1.