ШарлБодлер

ЦВЕЋЕЗЛА

Black e-books

одавно не дугује своје значење ни античкој трагедији ни потоњим догмама: откако je престала да значи синоним за вољу богова. пијанством. Бодлеров „проблем je ту. ова последња реч. грижом. она именује укупне околности једног битисања. умовањем. знеобичну причу. y том одпосу између живљења и певања — односу што ce може јавити и као раскорак — y коме писац налази своје сопствеие разлере. ближе свакако ономе што on казује него ономе што on y ствари јесте. Наравно. Чињенице. Не знам да je неко испричао ту причу са више поштовања према њеном главном јунаку и са више обазривости према властитом књижевном дару него што je то учинио Антоан Блонден: за њега. сопствену кожу из које пословично не излазимо. судбина. видљивих или доказивих веза које васпостављају ток једне чемерне свакодневнице. сновима: Цвеће зда je 5 . Извесна. испуњене љубављу. Поређење Бодлерова живљења и певања намеће нам низ аналогија. међутим. о судбини. откривају Бодлеров живот до најситнијих појединости које ce везују y целовиту. каткад одлучујућа неслагања међу Бодлеровим биографима била су свакако условљена удраво различитошћу њихових схватања о детерминизму. положај који човека одређује према свету и друштву. тиме што ce изједначио са опим што je рекао". још боље: y томе путу па крају којег завршава и on сам (писац). стварањем.ШАРЛ БОДЛЕР (1821—1867) Бодлеров случај представља за историју књижевности редак пример подробног и трагичног подударања једног песничког дела и једне људске судбине.

Ту он добија своју једину. y тој средини доживљује прво понижење: искљу- 6 . да би што строже ценио оно што му je било узвраћено и што му ce уопште могло узвратити. али који никада неће Бодлеру донети олакшање.. интернатски живот y коме Бодлер ствара и изграђује своју личиу дисциплину презира. рекао би Блонден. било je шездесет две. Шарлу je било шест година када му je отац умро. угледном државном чиновнику Франсоау Бодлеру. по речима свога претпостављеног. Бодлерово детињство и дечаштао. после поновног премештаја Опиковог y Париз. Да ce бол»е и раније оцрта тај зачарани круг његових осећања допринео je читав ток породичног живота: боравак y Лиону. тзрдокорном. школовање и сазревање протичу y знаку те двогубе осетљивости према мајци и очуху. наставак школовања y колежу Луј Велики. Велика разлика y годинама између родитеља. 9. отстора који ће касиије довести до потпуног раскида међу њима двојицом. кнеза Хоенлохе. најзад. . са темом Филопемен па Немејским играма (1837). априла иЕ1. премда школску. рани губитак оца и. a мајци Каролини. подсећа на почетак неког Дикенсовог романа. рођеној Аршенбо-Дифаји. пркоса и побуне према свему традиционалном. његовом оцу. само двадесет осам година. a седам када ce мајка цреудала за мајора Жака Огаика оа којим су y овај „роман" ушле све главне лмчности. обдарен свим врлинама правог војника — све то учиниће да Бодлер постане необично привржен својој мајци a да ту ориврженост заувек прати не слабије осећање љубоморе. када ce Шарл-Пјер Бодлер родио. y пансиону Делорм. појава очуха који je. где почиње Бодлерово школовање. песничку ловоржу: другу иаграду на такмичењу y латинском саставу y стиху. психолошки портрет песников.ГНаиме.страха и непријатељства према туђинцу супарнику. наттротив: Бодлер ће само осећати све већу и све неутаживију потребу за мајчином љубављу. затим.таква поезија која y својој уметничкој веродостојности представља и једно изузетно сведочанство. Почетак Бодлерова живота. чежње за мајком и отпора према очуху. где je очух убрзо премештен на службу. институционализованом.

Од јуна 1841. али. y вртоглавом успону на хијерархијској лествици Јулске монархије. Запрепашћује то да je тај 7 . овај га оштро опомиње. путује тропским поднебљем које ће касиије дати посебно обележје његовој поезији. одричући ce будућности која би га очекивала y нрилу грађанске породице и чиновничког службовања. дословно због одбијања да преда наставнику цедуљилцу коју му je додао друг из разреда (1839). напокон унапређен y чин бригадног генерала. до фебруара 1842. међу људе свога нараштаја. Он ce осећа слободним и хоће независност. Песма Албатрос представља једну од успомена са тог путовања. Управо y исто време je и његов очух. Пред младим Бодлером ce налази више могућности да добије службу. он je много мање осетљив према политичком романтизму својих вршњака него што je упоран y отмривању сопствене личности. Бодлер одбија све и нзјављује да je шегов избор неопозив: он ће ce посветити књижевности. приликом свечаног обеда за породичним столом.чују га због недисциплине. спомиње ce y вези са тешком венеричном болешћу која je имала да остави свој печат на читав жегов будући живот. на горчини коју судбина мучене птице изазива y њему напоредо са сећањем. уз подршку очуха који y њему види будућег диттломату. Бећ тада je за Бодлера дух пустоловине драгоценији од свега што му пружа оскудна стварност. la Louchette. склоност ка необичном. проститутка Сара. схватање и доживљавање порока као најдубљег уживања — укратко. читава његова „естетика зла". Бодлер ge дрзак према генералу очуху. отискује ce y Латински кварт. опседнутост смрћу. корени ce y овом времену лутања ио булеварима и кафанама и друговања са њиховим становницима и становницама: међу овим последњима. тако да je приватно полагао завршни испит и тиме окончао школовање. ' долази до крупиих речи и та ce распра окончава шамаром који Бодлер прима као неизбрисиву увреду: но „поправне мере" тек следе: шаљу га на дуго путовање кђје треба да га охлади и учини послушним. један од стубова на којима ће почивати Цвеће зла: гордост y понижењу je наук нове поетике коју Бодлер заснива на властитом искуству. Његов дендизам. Једне вечери.

задужује ce све више. наилази — тачније. две једине жене y којима je он тражио и налазио нешто изван пути — Жана je н>егова једина трајна страст. који узима y кругу париских уметника. — Долази превратничка годрша 1848. после државног удара од 2. страхом од смрти и сликама 8 . она je оваплоћивала y себи његову тврдњу да „јединствена и врховна сласт љубави почива y извесности да ce чини зло". година y којој он оснива кратковечни лист са карактеристичним и патетичним именом: Јавни стгас. кад je већ мајка тако далеко. То je. Упознаје Нервала. пример који би можда могао да потврди присуство политичких амбиција. савести и части. коначна и непоправљива. Бодлер чита и преводи Едгара Алана Поа.000 ондашњих франака.двадесетогодишњак већ готов човек. он прима свој део очевине: укупну своту од 75. што ће убрзо — y цигле две године — да ce сведе на половину. исто тако. животињском привлачношћу и спремношћу да удовољи свим његовим настраностима.. улази y књижевне кругове. набаса y једном малом водвиљском позоришту — на мулаткињу Жану Дивал. креће ce готово искључиво y свом песничком свету. испуњеном сплином. који хоће да још жнџи само за поезију. сматра Бодлер.. Жена без духа. затим y Шпанији. y радничкој блузи. још ce чвршће привија уз своју мулаткињу. он ce још више повлачи y себе. али образоване монденке Аполоније Сабатје — које су. ужива. значајно богатство. Друштвена неправда je. пати. после његове мајке. y сарадњи са Шамфлеријем и Шарлом Тубеном. задуго везати у з себе. настањује ce на левој обале Сене. он изјављује да je потпуно ^изван политике": његов очух постаје амбасадор y Турској. Пунолетан. болестан од живота. Међугим. субрету која ће га својом грубом лепотом. као недостижном мајстору. Тако он живи. затим и y отгајуму. на седелжама код слжара Боасара. дце ће ce сусрести са Теофилом Готјеом. Бодлер проналази старе другове. покушава самоубиство (1845). песником којег високо цени и коме. Бодлер ужива y алкохолу. децембра. одева ce ирема последн*ој моди. има да посвети Цвеће зла. Са изузетком глумице Марије Добрен и чулне. са црвеном краватом: то je прилика да он још једном устане против поретка оличеног y очуху. и Бодлер je на барикадама. y опијум. пише.

праћепа све већим дуговима и све нестрпљивијим повериоцима. иревасходно о сликарству његових савременика. Бодлер. читавим бићем и делом. Бодлер више нема потребе да глуми отпадника: он то јесте. он хита да тај чланак пошаље својој мајци.смрти. чак ce. Тескоба. он ce каткада губи. осим тога. осећа „еетар који ствара крило безумља". У марту 1866. крије y писмима мајци право стање ствари: он хоће да ce „славно врати" y Француску. нада пријему y Француску академију. Цвеће зла ce отвара Године 1857. ОГЈШГ ^ди о уметности. Када je Свинберн објавио y Спектејтору похвалу н>еговој поезији. са друштвом и средином. чак са радошћу. уза све то. познат и признат песник. прима нови шамар који му обезбеђује крајњи раскид са временом. бар y начелним ставовима. Али болест из мл&дах дана узима маха. позивају ce на њега. где ће држати низ предаван>а о уметности. прокажен. круг његових приЈатеља своди ce на две-три личности. Он не остаје равнодушан према тим знацима који представљају несумнлшу залогу будућности. преводи из Поа.а. гони га на пут: он одлази y Белгију. и доводи свога аутора пред суд: Бодлер je осуђен да плати 300 франака глобе због нарушавања јавног морала и добрих обичаја. које привлачи бројне обожаваоце. постаје крајше раздражљив. y Брисел. Осуђен. његово песничко дело. књига излази y издању Огиста Пуле-Маласија. свадљив. Но он je. y Белгији га. Предавања су веома слабо посећена и исто тако примљена. он je y Намиру. а. са одиегованим ореолом своје негативне славе. Бодлер je затворио круг своје судбине: он са поносом. мноштво изванредних чланака — све то допуњава и објашњава. са пријатељем сликаром Фелисијеном Ропсом. колико својом необичношћу толико и убедљивошћу једне нове и неочекиване поетике. са свиме што je он тако страсно одбијао да усвоји или постане. испуњен мржњом према Француској a презиром према Белгији. y посети 9 . нарочито међ»у млађима. тврди он. Здравље_г. задржавају његове књижевне обавезе. Подражавају му. осим тога шест песама je доспело под забрану за објављивање.је ^асвим^^тавЈ^лоЈ главобоље и вртоглавица не престају да га муче. по објављивању другог издања Цвећа зла y које уноси 35 нових песама.

Међу пешицима. пригодне. Овакахо. посмртно објављена 1869. но (исто je тако атисао и сувише добро да би му ce смело пребацити што иије написао вшие. под насловом Сплин Парпза. и где je умро 31. његово дело може ce разврстати y неколико основних грутта. поштења и укуса^међу књигама етоезије. први и једини постигао то црно јединство. * Обим и значај Бодлоровог стваралаштва налазе ce y примерној неоразмери: могло би ce рећи. коме ce y већини потоњих мздања обично придружују и остале песме y стиху. да je Бодлер писао и сувише мало да б. он je прва жртва на ломачи грађанског закона. групу његових радова долазе песничке збирке: Цвеће зла. смештају га на клтшику y Шајоу. која представља блмстав почетак једне нове врсте што ће обогатити читаву познију светску a погла- 10 . Тако y прву. августа 1867.и смео себи дозволити да напише нешто иопод својих магућно-оти. да би ce доб:ио површан утиоак о н»еној (разноликости и разноврсности. Бодлеров пример не садржи (ништа чиме би ce та легенда могла уопштити и одржати: просто зато што je Бодлер. па и нашег века y односу на уметност: трагику истинског ствараоца који ce рађа напоредо са својом свешћу о томе да je свака нагодба немогућа. натмурен. Доводе га y Париз. његова заоставштина y целжш није мала. нем. шцрој књижевној публици најпознатију. где je живео још око годину дана. Премда je послужио као стварна оонова познијој легенди о „уклетим песницима" модерног доба. и чивм ce да je y ту сврху боље ко)ри1Стити фармална него хронолошка мерила. Аналогије са неким песнмцима симболизма имају иначе смисла утолико што откривају особито обележје свег деветнаестог. Цвеће зла y своме пламену очувало je сав огањ те ломаче. пронађене после његове смрти или му чак само пригшсане: затим збирка лесама y прози. уза сву боја^ зан од усиљене духовитости. где добија мождани удар: одузима му ce десна страна тела и губи моћ говора. животом и поезијом. међу њима и оне недовршене.цркви Сен Лу.

Ту je новела Фанфарло. између осталог замисао једног романа о идеалу брачне љубави и низ кратких новела које би. ту je. Избор утешних изрека о љубави. јединствену „монсхграфију о пијанству". драгоцене су при покушају ближег приступа сложености Бодлерове стваралачке природе и њеног Ba­ il . једини који je доспео до нас као делимично остварен. уз које наилазимо на Бодлерове коментаре и тумачења: свакако. међутим. није y питању комгтлација. упућивања на чланке из дневних листова и на историјске догађаје. Дон Хуанов крај и Пија- ница су тек овлашни нацрти. драма y стиху: антички оквир.вито француску поезију. — да ce овом приликом и не улази y њен далекосежни значај за теорију поезије. употреби и дејству ава два опојна средства. Међу свим овим нацртима нема ни једнога који je Бодлер привео крају: остаје нам да наслућујемо шта су скривали ти наслови. У другу групу могли би ce сврстати његови есеји. приповедачка проза и неколико нацрта за романе и прииоветке. носиле општи иаслов Војнички живот.. написана y ввду трактата који мешовитим језмком — час филозофије.. Међу осталим огледима вал»а истаћи: Како да отплати дугове онај који je генијалан. ако и не превазилазе шкртост документарних податако. час природних (наука — расправља о природи. чине природно јединство и допуњавају ce. наслови довол>но јасно указују на питања о којима Бодлер расправл>а и која нам откривају тесну везу са његовом личношћу. својствима. стилом и темама. y коме je требало да зазвучи особеност Бодлеровог стиха. Овде ce не може заобићи ни његов драмски покушај. час психологије. И Цвеће зла и Сплин Париза. већ покушај критичког и обавештенот ттриступа материји. Све ове недосањане замисли. Савети младим писци- ма. уочљива и из тих оскудних одломака. Идеолус. објављену 1860: то je књмга о вииу и хашишу. „Пјрожди(рач огаијума". кратке белешке. огледи y класичном смислу речи. Има зналаца који ће чак дати предност овој другој збирци. Ту најпре ваља споменути Вештачке рајеее. y ствари представља изваде из истоименог дела Томаса де Квинсија. написане. друти део ове кшиге. до пуне мере Бодлеровог певања и виђења света.

Банвилу. знатно више и бавио: он систематски прати уметнттчки живот Париза нарочито y гадинама 1845. Домије. Борелу <и другима. морал и уметност. и објавл>ује посебна издања тих својих ликовиих критика. Игоу. y ужем смислу. Поу. о лепом и о савременом: једном речју. Бодлер ce одлучује да наотише својеврсну монопрафију о тој земљи. Шамфлерију. о моћи уобразиље. замишљвна под насловом Јадна Белгија. то су они тгсци y којима ои успева да сагледа своје сатоворнике. и 1859. ту ce говори о мотитаима и оредствима сликарства. опсег образовања и истанчаност укуса. Н>егова књижевна нритика усмерена je и на историјска и на теоријска питања: он ттише о Шелију. о о кашгкатуристима као што je Пигал. огледа ce и y музичкој критици. Лаклоу. поглед на свет. Још je ттодаобнији и дубљи као теоретичар. Ту су његови огледи о сликарима. потврђује — укупне размере његовог аналитичког митпљења и критичког духа. ако често и не гтредњачи. y области ликовне критике којом ce. о улози >и методи крититке. Бодлер није књижевни критичар од заната. Готјеу. покушај кој'и одржава корак. него на личности.спостављања вдред нама. већ ie пре теоретичар књижевности. Ентр. a одушевљен Вагнером. y пуном замаху који je тражио више од једног — и онаквог! — живота. тек оно. уз поезију отчсрива — или боље. култуоу. чак естетичар. Гаварни или Ги. он шгше услед потребе за унутрашн>им дијалогом и сало шрема тој потреби: он није хроничар. Бодлер ce подједнако успешио бави и квзижевном и ликовном критиком. као што су Делакроа. додуше. Посебно поглавље Бодлеровог целокуготог дела ттредставља књига о Белгији. пред нама je мзузетан естетички покушај тсоји ce темељи на социолошким запажањима. неку врсту ггутоттиса који садржи бројне елемеите антраполоиже и социоло- 12 . остварује противтежу његовој поезији. Следећу групу Бодлерових радова оредставља О6ИМЈНО и високо цењено критичко дело: тек оно. y оптптем току истраживања културе и уметности свога доба и своје средине. Полстица1 већ знамо: незадовољан гтријемом и боравком y Белгиж. 184)6. који ce односи вадпе на дела. о суштитги смешнот y лиховнж* уметностима. y спелишту његових занимања су ттре свега савременици y ширем смислу. загтраво.

a коју je. не- редовне и записиване без видних књижевних или песничких намера. стога вмје претерано твјрдити да je ово духоено искуство. Бодлер je преводио Поа са надахнућем обожаваоца и са наклоношћу онога који y туђиии проналази јединог сродника. Хигијена. са непоштеднам анализом друпггва. стихова на чију природу упућује већ ЊМЈХОВ латински наслов: Amoenitates Belgicae (што бих најрадије превео са Дивоте белгијске). ето. * „Дао eu ми свој кал u створих из њега злато" — смео je. Ta чудна и жучна књига. Најзад. Но зато je завршена омазља збирка саггиричних етшграма наоисаних y истом циљу и насталих иапоредо са Јадном Белгијом. Бодлвр ce светио y своје. бар поређења ради. и ттопис докумената које je он сам оставио о своме личном животу биће тиме до краја уиотпуњен. Делимично објављени за Бодлеровог живота. као шгго ce своди рачун над читавим једним животом и једним делом. с вдуним правом и истинсним ликовањем. али иначе немају ничега заједничког са његовом поезијом. из које ce сам био изгнао. y нацрту je саодо и остала. гтолитике. Посебан књижевни подухват Бодлеров јесте његов преводилачгси рад који ce безмало жжључиво односи на дело Едгара Алана Поа. уз сва гаихова постишућа и промашаје који су поуздано водили увек 13 . последњу ipyny Бодлерових текстова могли би сачшвавати његови личнм дневници : Варнице. Додајмо томе и сву сачувану преписку. ретним пријатељима. али исто тако и y име Француске — ане које ce пнушао. они епиграми чувају y себи сву сочност типичне бодлеровске ироније. ипак морао да призива. плодоносно утицало на остварење Бодлерове животне поруке. још ређшл цријатељицама.шке студије. до y појединости разрађена као нацрт за један чудовишан памфлет. осим што je дало извацредно преводилачко достигауће. да узвикне Бодлер y последњем стиху недовршенот Епилога другом издању Цвећа зла. културе и уметности. писма мајци. садржане y Цвећу зла. Моје огољено срце — белеиже о свакодневици.

такође. уздигла до таквог ступња општости. као што je хришћавока Евротта светих Павла и Томе добила овоју ттесничку апотеозу y Божанској комедији. Кад œ Ив Бонфоа пита 14 . сваки цвет зла. са тим ошптим бићем које персонификује. животом. И још више. предложио Бодлеру да назове своју збирку). откривајући склоност ка натурализму. на међ-и два раздобља. Цвеће зла (како je Илолит Бабу. да ce не набраја даље. која своје надахнуће црпе из сопствене свакодневице. пољуљана Милтоновим Изгубљеним рајем. остао само y нацрту. y свој стварности и привиду. То више није лирика y оном смислу који су јој давали романтачари. Као што ce y Дантеовом делу. ова ce поезија. љубављу. сва оаздана и саткана y духу овог завршног натласка који чини и њено блтно обележје: MEUKO je Епилог. могло би ce рећи. само (наговештава увод y теоријски и историјски значај Цвећа зла. без узора и поређења. до таквог открића заједничког и тшпичног. један од другова око кафанског стола. Међутим. или са свиме y исти мах. спајају дух с(редн>овековља и дух хуманизма. Оатаном. то je ново иокуство изражено ношм оредстнима. смрћу. читаоцем. Овим ce. Богом. пак. какав je случај са Балзаковом прозом или са Домијеовим еликама: то je традска уметност која ce више не туђи од вреве и залази y најмрачније кутове грађанског друштва. за себе потврђује ову изузетну поетику коју je песник најзад доспео да изложи и y једнам једином стиху. У песми којом je хтео да закључи страсни спор са овојим свегтрисутнмм саговорником. уза све своје лирске одлике. жеље in патње — y таквој песми као да je требало да буде оличена и његова самонмкла поезија. тако ж Бодлераво болешљиво цвеће расте на једној великој прекретници и изворност свога израза налази y грађанеком подневу XIX века.истом и оствареном циљу. начело лепоте и ружноће. обележава нову вредност y развоју целокупне светске поезије a нарочито њених водећих токова. поред тога што je изменило сазвучје француског романтичароког сгиха. добра и зла. чији су ce одјеци сачували y поезији симболшма. уместо да ce ваопостави y знаку Цвећа зла (како je то Гонзаг де Рејиолд желео да докаже) — y том истом знаку дочекала свој коначни оад. тако je њена легенда. за шта je тешко погодити другм пример.

чини ce. будући да појам песничких „ередстава" превазилази оквире сваке нормативие поетике или реторике. са читавим убрзањем услед теже. Препуштам то оиима који имају аптереса да спајају добра дела са лепим језиком". може да окомито стреми ка пебу. и то ме није растужило" У Бодлеровом песничком опредељењу неће ce пронаћи тежња да ce по сваку цену једна нова замисао. „Неки су ли рекли да би ова поезија могла панети зла: нисам ce томе обрадовао. јер „песничка реченица може да подражава (и тиме ce граничи са музичком улетношћу и математичком науком) водоравну линију. да ритам и слик одговоре y човеку на бесмртну потребу за уједпаченошћу. кћери и сестре. Други. добре душице. „Шга je поезија? Какав je њен циљ?" пита ce Бодлер и одмах даје одговор: „У разликовању Доброг и Лепог. писао je он y Нацрту за предговор Цвећу зла. он je y праву само y другом делу своје тврдње. неочекивана оригиналност супротстави Ламартину. праву узлазну и праву силазиу линију.„шта je пронагиао Водлер y улетности што га разликује од Игоа" и утврђује да су то „иста средства. и Лепоте y Злу. уносећи y отзраз рационалистичку тачност. y духу класичне француске прозодије. Јер. јасноћу и једноставност једног Малерба или Расина: то je језик једне расправе о методи поезије колико je и Декаргов језик наслеђе свој потоњој француској филозофској речи. без задиханости. остварен y језику. може да следи спиралу. управо ce на темељу тих „средстава" и поступка y кооде ce она испољавају. да би она могла чинити добра. ближе одређује сврху настанка аве поезије и упућује на природу Бодлеровог стваралачког поступка: „Није ова књига написана за моје жепе. но он га освежава и преображава y реченични ток. Бодлер би. Раокид са романтгизмом. или да окомито понире ка паклу. даје установити разлика између Бодлера и свих француских романтичара па и Игоа. Тачно je да ce Бодлер није огрешио о конвенционални стих. симетријом и изненађењем". ни за жене. Мисеу или Вињију. као на. ако су свест унета y дело и остварени циљеви без заједиичке мере". ако Пол Валери не би знао шта да ради после Виктора Игоа. кћери il сестре мог суседа. темељу јединих конкретних датости извесне поезије. имао шта да ради и после Валерија. дф опише 15 .

каже и сам Бодлер. истгрекидани или приви!дн1и. y непЈрестаном раздирању између физичкаг и духовног. дакле. његов омиљени сликар. није бекство већ истраживачки подухват који води „до дна непозпатог". пре свега. условиле y извесном и знатном степену Бодлерову присност са ништавилом и жудњу за смрћу. Теме побуне и бекства проистичу из романтгичарског наслеђа. и хладно одлучан y тражењу средстава да je изрази на највидљивији начип": како je Марсел Рејмон већ нагласио. ипак више говоре о могућим утицајима неголи о општем духу времена y коме je настајало ЦвеНе зла: изгледа прихватљивије сагласити ce са Рејмоном. поводом кога он и пише ове речи. да ce лвађе из сплииа и да ce досегне до апсолутног.. y двосмислености и двозначности осећања.. исто толико њен предмет колико je то м Делакроа. Ипак. Она je дата y неколико кључних тема. наведена имена савременика. y самом песнику. психоаналитичко прилажење овом питању (као што je то био случај више са студијом коју je писао Лафорг a мање са оном коју je писао Сартр). Пратећи. и до најскоријих времена. A на таквом послу пешик je морао y исти мах бити „страсно заљубљен y страст саму. или цикцак са низом углова". y контрапункту ужаса пред животом м тежње ка смрти. Стога Робер Вивије види y Бодлеру настављача оних елемената романтизма који дотле још нису били доспели до своје пуие потврде. Ta Бодлерова страст je оличена y нрајностима. поезија јвсте високи о б л ж сазнања чији je дредмет људока душа y свој својој сложености. по облику и ртатму најапстракттније и најстроже обрасце. упућеким да корене Бодлеровог сплина и склоности ка ништавилу тражи. о којима je овде већ било понешто речено. више иеголи да ce само тумачи посредством ових научиик дисциплина. али су тек y Бодлеровој поезији стегеле своју целовиту трагинну меру. једностраиошћу па и произвољношћу. Бодлер je. љубавно и нарко-гачно иијанство само су путеви. као творац ове дефиниције. Сигурно je да су околности личног живота.параболу. до смрти. y от- 16 . Пут ка ништавилу. која би требало да учврсте и оправдају његово мишљење. поезија ce по садржини уско ириближава извесној филозофској грани и н>ено je дејсгоо y области етачког и естетског. одликовало ce.

Истина je да %у ја иаписати супротно. како би рекао Бонфоа. То не значи да ce Бодлер романтично играо смрћу y речима. Заузврат. Друга република унредила га je више као пасторка угледног очуха a мање као грађанина презираног друштва. и зато je свака невоља. Можда. астајао светски бол. Смрт je y његовој поезији присутна као „други глас". постајући његов соахствени. Он je тражио истину речи и y том трагању суочио ce са истином смрти. Каткад ce хоће да каже како je неразумевањем своје оредине и одбијањем свога доба човек „сведен на најбоље — најтамније — y себи. Бодлер није могао или није хтео да говори ни y чије друго до y своје сопствено име. није сувшпно напоменути да ни Бодлер није имао слуха за дубље тонове y вреви и метежу свога времена.. Друго царство било je и остало само декор њетове поезије. Бонфоа хтео да види једини излаз и судбину Бодлерову. сву своју мржњу. она je пре свега условна хгротивтежа. наиме. оног реалитета и оног тоталитета које та поезија собом носи и представља. уобличено y духу": y томе je. напротив. његово схватање о људској беди и неправди дозвол>ава да га оматрамо ближим романтизму него реализму. Можда je баш тако и било. Цвеће зла je тежак протест против таквог друштва y коме ce разгарају протијвречвзости и изопачују вредн)0сти. „Немал жељу 17 . Најпосле. већ je само прегао да je осветли њеном најтамнијом светлошћу и да je оправда њеном сопегаеном инокосношћу. ЈГИЧИИ интереои и <нетретел>ивост гурнули су га на барикаде 1848. да ћу ce свим боговила клети да je то књига чисте уметности.Али данас je мање но икада могуће бранити Цвећем зла аргументе чисте поезије. била њетова лична невоља. пре свега осталог.кровење. да настане драма. цре но што би пастала општа. но то je аптужница чију бригау и погубну реч никада песник није ставио y туђа уста. сву своју нежпост. Он није хтео да своју позорницу учини језивом y „готском стилу" да би она тако изгледала уверљивијом. Рејмон ce пита треба ли увек изнова наводити непобитне речи са којима наш je Бодлер завештао овоју збирку писама: „У ову грозну књигу унео сам све своје срце. глас који омогућује да започне расправа. сву своју религију (прерушену). a исто тако и јемство. и зато je сваки бол.

Године 1886. више или мање успешни ирилози — са изузетком y годинама другог светског рата — стално увећавају ову библиографску листу. уз још неколико карактеристичних песама из првог и најобимнијег циклуса збирке. y издању „Матице хрватске" y Загребу.. У осталим. ne осеНати пишта. ЦвеНе зла. превођен осам или девет оггута. Миливоја Шрепела„(1889). 1956. Вино. а да нам ипак није одао своју тајну. Отуда je при састављању ове књижице било управо не- 18 . спавати. Дуње Робић и Анте Јуревића. до данас смо добили само два интегрална превода Цвећа зла: први. nu да запањил. своја испарења. моћ да претвори муљ свакодневице y драгоцену кавину стиха. за овима су уследили покушаји Рикарда КаталштаЉа Јеретова (1887).nu да прикажел. 1961. објављен y редакцији Божидара Ковачевића. док je из осталих пет циклуса (Париске слике. Димитрија Јовановића. а y Дпевнол листу су 1904. Жеља срала и гпусна. ни да убедил. па и то ce y избору већином понављало. као што je именовао своју алхемију. Не зпати ништа. * Посве шузетна y песнмчком наслеђу грађанског доба. Хрватска je донела прве преводе Бодлеровихе песама y прози. Од тада многобројни. ne хтети ништа. Па ипак. и други. али искрена" Тако ce Водлер окренуо ћутању и шједначио са смрћу. па опет спавати. укуси преводилаца су ce до те мере саглашавали да број њихових имена скоро превазилази списак превођених песама: само je Албатрос. појединачним покушајима. y издању београдске „Просвете". то je ôonac лоја једина жеља. Ангелине Одавић (1904). на пример. Бодлерсша реч je мало где y свету нашла тако непосредног одјека као пгго je случај на н»ој y много чему еграном — српкжохрватском — језичком подручју. које je дао Боривоје Грашић. који носи наслов Сплин и идеал.. nu да забавил. почели да излазе први прозни преводи из Цвећа зла. Ло- бупа и Слрт) и из посмртно објављених песама бирано ретко шта. ne проповедати пишта. из пера Марина Сабића. Тежил ка апсолутнол починку и ка пепрекидној nohu. Имал своје живце.

Борислав РАДОВИЋ 19 . изворном тексту ЦвеНа зла. сагледати не толико недостатак колико преимућство овог и оваквог прегледа. Није наодмет опаска да je већина преводилаца. премда и они каткада имају мало заједничких одлика. Зато су. која ce понегде граниче са слободним стихом. можда би ce већма очувала и верност ритму и дословност текста: тако сам мислио када сам припремао прво издање ове књижице. Услед тога. пре неколико година. поименце заступљених најбољим оегварењима уколико ce ова нису односила на исте песме оригинала. поводећи ce за искључиво квантитативном сразмером према оригиналу. Тим пре што су та скоро сулротна схватања сва заснована на истом. члни ce. Ограда je учињена само y односу на лрозне. док je сасвим незнатан број претеривања друге врсте. y стиху који Бодлерову строгу прозодију претвара махом y певушење. препевала y дванаестерцу наших ларнасоваца. ако би ce Бодлеров дванаестерац преводио нашим четрнаестерцем и ако би ce таква размера спровела и y осталим дужинама стиха којим je писано Цвеће зла. a још мање као антологија најуспешнијих превода: овај избор треба схватити као преглед којим ce хтео да обухвати што већи број преводилаиџ. уосталом веома малобројне преводе оних који су ce уналред одрекли звуковне и ритмичко-метричке структуре стиха да би очували дословност значења. Но остаје да о томе одлучују они који буду истрајали на овом послу. Уопште узев. како y значењу и духу тако и y погледу формалног приступа. пак. У разноликости схватања која су поједини овде заступљени преводиоци испољавали y погледу превођења или препевавања Бодлерове поезије — y тој неподударности требало би. y парадни Kâc. овај избор нема за циљ да ce наметне као некаква „антологија" Бодлерове поезије. узети y обзир сви преводи y стиху. данас сам y то убеђен.могуће ускладити мерило вредности самих превода и опрез цри нарушавању једне тако уједначене целине какву Цвеће зла представља y језику оригинала. y стиху чија оштра цезура после шестог слога намеће природни утисак да je y питању шестерац који би лако преварио око али не и слух.

.

Враг и д р ж и конце што нас мичу јадне! одвратни нас предмет привлачи и мами. сваког дана корак оилазимо сами без грозе пут пакла кроза тмине смрадне. Упорно ce греши. мрцвари y древие блуднице измучене груди. за признање добра иаграда ce бере. Ko сиромах блудиик што цмаче. a иодло ce каје. дочепамо узгред сласти тајне ж у д и . па и наше воље метал драгоцееи тај вешт алхемичар y зрак шзпарава. па их исцедимо као лимун стари. грех. На јастуку зла иам дуго уљулжава сотона Трисмегист д у х наш занес-ени. свак мисли да мрље бедна суза пере. па весело опет на каљав пут стаје.ЧИТАОЦУ Глупост. 2: . заблуда и шкртоста мане обузму нам д у х и тело киње силно. 1нашу љупку грижу храшимо о&илно као што просјаци овоју гамад хране.

— Њене очи плачу саме. пнуснијег сто пута! И мада не екаче. ти знаш то н е ж н о чудониште. пантера помамних. налик на ме! . — лицемере. a кад удахнеодо.Ko милион црва да ншпм и рије. Смрт y плућа бо'на ко невидљив вал ce € муклзш јеком слије. шшгаи и завија. отров. окориија. y пустош б(и родо земљу да ттретвори и y једном зеву сав овет да прогута. y мозгу нам бакче чоатори демона. орлушина. 1 то je Чама. није душа. мој брате. змија. мајмуна. Силовајње. грдобе што гсузи. нит ромори. урла. н о ж и сва зла дела ако краоних слмха сав још вез не даше на отрцан ђ е р ђ е ф бедре судбе наше. Но и од шакала. y гадном зверигацу ш р о к а иам срамних грђег гада има. Читачу. авај доста омела. пушећи н а р ш л е сања губаитиште. ти. — значод.

БЛАГОСЛОВ
Кад врховних сила одлука ce збуде
те ce Пјесиик роди y чемерну свијету,
ужаонута мати с криком ооовке луде
д и ж е к богу пестм, a ие хвалу свету:
„О, што таисам вргла скорпије и змије,
но да сада дајим ово ругло своје!
О, ороклета ноћ кад страст иам узаврије,
те утроба заче икзпаштање моје!
К а д од свију жена на ме гњев свод свали
да ce м у ж у јадном згадом као кужна,
и кад не може y огњу да ce етали
ко љубавио писмо та наказа ружна,
пренијет ћ у сву мржњу, којом си ме схрво,
на проклето средство твога з л а и казне,
тако добро свикут ћу то биј едно дрво,
да иикад не пуспи ттупове проказне!"
Тако јој ce уста гњевом клетве пјене,
и, не схваћајући судбу оиоземну,
самој себи спрема y гротлу Џехене
ломачу за злочин грешних мајтси спремну.

Ипак, док невидљив анђео га штити,
несретно дијете зраке сунца гпије,
и све што окуси, све п т о узме т г т ,
бива срк нектара, трунак амброзије.
С вјетром [шгра ce и с облацима прича,
опојен, са пјесмом крижним путем ходи;
мотрећи га, ведра попут хцумског итића,
и Д у х шгаче што га y ромању води.
Сни које он воли, клоне га ce, страни,
или, пакоони због његове мирноће,
надмећу ce тко ће љуће да га раии,
и на н>ему врше исгшт своје злоће.
Његов к р у х и вшто, без грижње немирне,
пепелом и слином често опогане;
лицемјерно баце оио што он дарне,
страхују да тко му y траг стопе стаие.
A жена му виче по мјеотима јавним:
„Кад сам доста лијепа да м у занос будим,
желим бити слична скраљицама давним,
урес чиста злата ио и оне жудегм;
желзш п'јанство мирта, тамјана и <када,
мирисавих уља, паске, меса, вина,
да знам да л' ми оомијех чије срце овлада
да побожно штује драж мојих врлина!
A кад <ми та игра хгакосна додија,
ставит ћу му на груд крхку, онажну руку;
моји нокти, оштри, ко нокти харпија,
знат ће све до срца да му ce завуку.
26

Као младо птиче, што плахо треперхи,
тргаут ћу м у срце скрлетно и з прси,
од драгости, својој најмилијој знијери
бацит ћ у га, с мржњом, нека ce омрси!"
К небу, гдје му око види трон y свили,
пјесиик ведро д и ж е руке y вигаине,
бље<сак свеввднаг му даха увис хрили,
далек свему оном што зли љ у д а чине:
„Благословљен, Боже, што нам патњу дијелиш,
ко божаиски лијек за наше ниске сласти,
најбољу, најчишћу храну којом ж е л и ш
јаке сиремити за подвиг оветих страсти!
За Пјесника, знам да једно мјесто имаш
y пресретну круту својих серафина
на вјечиту гозбу да га к себи примаш,
вјечни благдан Власти, Трсша и Врлина!
г

Знам, тек бол je права племенитост, кзоју
не сатаре моћ земаЈБСка ки паклена,
за мистичну круну потребно je моју
да задивим свемир сав и сва времена.
Али ии палмирско баснословно благо,
ни бисерје морско, незнани метали,
дјела ваших руку, ни камење драго,
на тој дијадеми сјајној не би сјали;
јер сжа тек св-ијетлом најчмстијим зрачи,
прснулим из искре једнот јасеог орадна,
људско око, крај свег сјаја, уза њ значи
тек сјај огледала маглена и јадна!"
27

Том кнезу облака ш пестжк je слмчан. Краљеви азура. али на тлу опутан и земљи неничан. збуњени. јадан. други му ce руга смешан. оковима. муњом поји очи. на путу немарне. тихе пратилице лађа што над љутам вртлозима плове. он ce с буром дружи. белим и огромним крилима скуњенм машу ко веслима на обадве стране. силне морске тттице. Малочас прекрасан. невешта.АЛБАТРОС морнари од забаве лове често албатросе. дивовока му крила сметају да крочи. му дим гадан скоковима. ДОЕКОНИ На даске од крова спусте и х епутане. a сад крилати ce лутник бори с с луле један морнар дува y кљун. .

ко надлеће живот и лако разуме неми језик цвећа и ствари немуштих! 29 . д у х у мој. мука и жалости. са страшћу мушком што прожмма. срећан je ко може на крилима маште да ce хитро вине y поља светлоепи. После дуге чаме. светлом чистилишту бића. ти летиш. облака и Mopâ. Полети далеко изиад кужног вира. лак. гора. шума. изнад мрачеих вода. сунца. тш браздаш дубине простора. света и плавих простора. што притишћу игрскм животе нам таште. ка високом. и пиј полут бистрог и божанског <гшћа ватру што испуња ведрину свемира. крилима што шуме.УЗЛЕТ Изнад изнад преко преко ниских доља. Онај ком ce мисо као ласта етушти к небесима. јутроод. и ко добар пливач кад ce y вал вине. над пределима. међа звезда и звезданог 'свода. од заноса пијан.

мириеи. . неизмерну као што je ноћ (и као светлост. раскошии. Као дули одјеци што ce далеко опоје y некакву мрачну и дубоку мстоветност. — a други су тгобедни. Има мириса свежих као детиње пути. с дахом амбре. мошуса. извргнути. тамјана и измирне.САДЕЈСТБА Природа je онај храм где и з стубова живих иокаткзда гоо нека нејасна реч излеће. који певају занас кад чула д у х додирне. блалих као обое. што имају моћ ствари y беокрај раигирених. као поља зелених. човек ce туда по игумама сидабола креће. боје. говоре међу ообом звуци. под погледсхм гаихавих очију паверл>£ивих.

БОЛЕСНА МУЗА Шта je теби јутрос. на лицу ти видим где ce одења боја лудила и страха. товори a час Пан. извор песама. јадна музо моја? Пуне с у ти очи (ноћадих рривиђења. Зеленм демони и духогаи каћтаи страх и љубав евоју таису ли ти дали? A страх ноћних снова деспшчжи и моћни можда ти још оком укоченмм пали? Хтео бих да тобом веје миралс здравља. да хришћанска крв ти y ритму заструји. хладних попут стен>а. . што жетву y злато претвори. да ce MohiHOM мисли недро ти обнавља. где час Фебус. ко што слошм дрееним звук беамртки бруји.

ПРОДАНА МУЗА Музо орца мога. кад ce зима собом. . да и з л а ж е ш чари и свој смех што сузу невадллшу зари. да ли ћеш имати кад северац дуне. за снежних вечери и досада ноћних. ко дете y храму. ко пајац гладан. једну искру макар огшиштем да суне? Мраморна ти ллећа да л' ћеш огрејати на пламеиу живом што лако трепери? Са азурног свода да л' ћеш злато брати. да певаш молитве које с у ти стране. љубттце моћних. ил'. етзмвдрну да палиш. да ти смех простака тврдо орце гане. пустош џепом цери? Мораћеш да хлеб евој иасушии зарадиш.

У то давно време. Душа ми je гробље y ком. да призоре жнве беда ми безбројтж' y плодност претворим и заноса извор? . a ништа не крааи гнусни овај тгризор. кад ли ћу и ја. многи калуђер je смерно и без гласа смрт сликао. и y побожности нашо себи опаса. a сјај топли гаихов. ја станујем и где пустош страшна влада. код духова смерних. одвајкада.НЕДОСТОЈНИ МОНАХ По зидовима манаЈстира древних пгириле ce слшсе Светога Сазнања. са вером y Христа. срца побожна и чмста. монах недостојии. блажио je строгост тешкот (покајања. О.

те плодова рујишх преоста ми мало. гром ми башту сатре кад пљусак прохуја. куд вода пролока јаме као раке. A ко зна да цвеће што GVM буде цвало не иађе тлом овим опраним IKO ж а л о тајанствену храну што сми онагу ствара? О боле! О боле! Време живот мрви.НЕПРИЈАТЕЉ Младост моја беше ко мрачиа олуја. кроз коју je тде-где жарко сунце сјало. па логоату хватам и грабље y шаке да изнова земље жнплављене згрнем. Ево ћу y јесен вдеја да еврнем. непријатељ тамни што нам срце пара онажи ce и расте све од «aine крви! .

Због тих луталица што им з е н е пламне оттварају царства будућности тамне. песму отпоче да вије. с децом y тааручју. што (им за жудњама ггоглед небом блуди и од тог уморан пун je сетна бола. у з чељад скуткану y поворци исола. КиЗбела љубимце дочека y блеску: због њих цвета степа. да смире њихову глад вучју.ЧЕРГАРИ H A ПУТУ То пророчко племе са зенама пламним кренуло je јуче. С руком на о р у ж ј у аду у з ших људи. . Зрикавац из овога сжровшпта y пеоку чим и х опази. гганеле су мајке на дојкама тамним. вир из стене б«ије. најмању.

без сгожајања. У бибању. И ви сте. море. њу грлиш оодша и руком. и тамии и даокретни. ти д у ш у мотриш си y беокрају лучине. о. о. ти вијек ћеш љубит море. . што мине. окривена ботатства тко ти иозна? Ви тајну чуват сте љубоморни in сретни. Ипак ce борите столећа небројена међу собом без милости. често кушаш заглушит срце СЕИ. то своје зрцало. борци вјечзни ви. тако жел>ни сте м смрти ви и клања. обоје. И д у х твој паноре зар <нвма још и гаре? Ти волиш роиити y њедра iCBojoj слици. о. О. тко j e дао ти бездна дирно грозна. да 'куцај м у не слушаш y дивље т у ж б е те неунроћеној рици. човјече. браћо несмиљена.ЧОВЈЕК И МОРЕ Слободни чшјече.

као оан од кама. мрзтл покрет. да очарам вјернаг љубавника. круггне очи. јер нарушава цијелину. огледала имам што д р а ж овему дају: очи. никад не плачем и вдикад ce не омијем. лабуђу бјелдагу. јер ја. пред којом сватко свладан паде. тајну сфинге кријем.ЉЕПОТА Лијепа сам. што их сјећа става гордих спомекика. Пјесиици пред мојим узвшиеним стасом. y преданом раду н е шкртаре часом. нијему као материја сама. оњежно срце имам. Владам над азуром. моја груд. о људи. ноје вјечно сјају! . вјечну. створвна je љубав пјеанику да даде.

ЏИНОВКА У време кад Земља y замаху стаде да све чудовишта рађа горостасна. Гледо бих јој тело где са душ!0(м цвета и слободио расте y игри порока. пењо ce у з голет галемих колена. о зашто не ж и в е х крај џизновке младе. . прошао бих њена пространства голема. као тихо село што крај брда опава. лети. снеео бих y сечгци њених бујних груди. одгонетао бих: да л' љубавна сета ствара влажну матлу око њеног ока. a каткада. кад je сугаце слуди па je изморену простретарекЈОтрава. ко у з краљичтш скут мачка сладоорасна.

ХИМНА ЛЕПОТИ
Стижеш ли с небеса ил' и з вечних тама,
Лепото? Твој тгоглед, свет м крцат тмином,
измешано сипа зло и добро нама,
па те зато м ш у поредити с тшом.
У твам оку сунце залази и свиће;
као бурно вече ти одишеш зраком;
усне ти амфора, a пољупци ггиће
што хероје слаби, децу чмни јаком.
Из бездана крочи, ил' с а звезда гаде?
Уз твој скут ce Удес мота као госето;
насумце расипаш радости м јаде,
владајући здзд свим, нехајгаа за све то.
По мртвима газиш и руташ ce њима;
под (налоттом твојим и Гроза je љупка,
a Порок, тај драгуљ најдражи међ свима,
гго стомаку твоме заљубљено цупка.
Озарегни смртник лети твојим трагом,
светиљко, и кличе: Благослов том пламу!
Дахтави љубавиик поиијен над драгом
сличи самртеику што милује јаму.
39

Са небеса или из иакла, шта мари,
Лепото! грдобо гроз-на и проклета!
aко ми твој поглед, осмех и све чари
шире врата досад непознатог Света!
Бог или Сатаиа? Анђео, Сирена,
шта мари, чмииш ли — о, мирисе, сјају,
свшгоока вило, краљице љубљена! —
свет ман>е одвратлним док нам дани трају?

НАКИТ
Драга моја нага, знајућ 'срце моје,
једино наките звучне иа ce меће,
поносито на н»ој тм драгуљи стоје,
ко маварском робљу y даиима среће.
Кад ce •подругљиво и живо узмути
тај свет од камења и метал пун сјаја,
гаихов шум и блесак мене ошамутм,
волим ствари дде звук и оветлост ce ctnaja.
Ж е љ и а да ce воли, л е ж и она горе
на дивану, с кога н>ен лак осмех стиже
љубав ми дубоку и таху ко море,
што ce њој к о хриду високоме диже.
Ko укроћен тигар гледа на ме жудно,
па, као да саља, став тела овог <мен>а,
здружени несвиност и ж е л ж а њ е блудно
новом д р а ж и красе та. ореображења.
Њене руке, ноге, крстане и беодра
вију ce ко лабуд, као уље глатки,
па ce крећу испред мога ока ведра;
a трбух и груди, ти гроздови слатки,

тако ce истичу крста ш. на коју je мирно y еамоћи села. том стасу. A мрком јој телу шминка дивно приста! — И бледа светаљка гоакори ce мрети. и з камина само светли сјај од жара. и кад пламни уздах одавде излета. Ko y новој слици сједоњени да су бедра Антаопе и дечака биста.љупкије ce но зла акђели иривлаче. крвљу кутпа тело боје ћилибара. . мир да поремете што ми душа хтела. и с кристалне стене доле да je свлаче.

. ж е н е чзији поглед искренашћу чуди. Вођен твојим дахом y предео жарки видим луку пуну једара и баркм још увек сморених морским таласима. ја ттоново ВИДЈИМ те обале >ореће где једооличнота сунца огањ руди. y јесење вече. док са тамаривда зелегагх ce рунш мирис К О Ј И кружећ ноздрве надима и с песмом морнара меша ce y души. љ у д е чије тело влтко ce покреће.ЕГЗОТИЧНИ МИРИС Док удгаием мирис твојих тдалих груди. склопљених очију. лењиво острво где хтрирода нуди своје дивље воће и чудно дрвеће.

и све обожавам. и с подсмехом већим. умножаваш простор који ми раздваја опружене руке од плавзих бескраја. на јурише тмурне.JA TE ВОЛИМ K A O Ja те волим «ao ноћи друго лице. Полазим y напад. опсене. као на леш драги кад збор црва јурне. o посудо туге. о звери свирепа! до хладноће којом већма си ми лепа! . о ти ћуталице. сазвежђу. и све више твој сам што б е ж ж н од мене.

једину што волим. тај предео тгуст je ко поларне земље: — кигде воде. шуме. ја завидим судби најбедније звери која y сну глуттом може да ce омота. шест друтах месеци ноћ земљу покрива. нема на свету ужаса ни једног с окрутношћу већом од тог сунца леденог од ноћи што с вечним хаооом ce м е р а д . иигде створа жива! О. Пуста je то земља оа видиком голим где ужас и клетва пливају y тами. с дна бездана овог где ми орце чами. тако споро тече повесмо живота! . Шест месеци сунце y висинм дремље.DE PROFUNDIS CLAMAVI Ja преклињем тебе.

. сузом што иавире без труда. Једае иоћи кад бејах крај Јеврејке ужасне. о кралдице окрутвдица! да замрачиш тај блесак хладних својих зеница. кад би. y теппси шлем оплетене њене огоојне власи <на које ме за љубав оживи уопомена. њен поглед што ce скагом и свим чариома краси. налик лешу што лежи д у ж леша опружена. <и од стопала евежег до вране ти витаце дубоких миловања бих низао ризиице. . Јвр расно бих ти тело љубио жарко свуда. отдачех да сањам крај тела продана њена т у ж н у лепоту којоод ж у д ми јалова гасне. ти само узамогла. . с вечера.ЈЕДНЕ НОЋИ К А Д БЕЈАХ К Р А Ј ЈЕВРЕЈКЕ УЖАСНЕ . Пуним ме сјајем мину раскош јој урођена.

Нмгде боље но y покор пвог кревета утонуће маји јецаји скишани. a кроз пољупце ти тече река Лета. дај да ce дрхтавим прсткма удубим и роним по твојој тешкој. погнућу ce ко да напред љли досуђен. Рађе но да живим. опавао бих слатко! y сну неизвесном. и као и з цвета увелога пијем сладак задах маје љубави покојне. недужан осуђен. тиире што те љубим. ком паклене муке распали ж а р страсти. густој гриви. <на груд ми ce приви. грдобо нехајна. Пред удвсом својим. као и 'смрт што je. одсад мојом с л ж т и .ЛЕТА Свиреп и глух створе. без гриже расућу свуд хк>л>упце своје на л ш о ти тело ко бакрен киш глатко. y твоје ћу скуте мирисом опојне ојађену главу да спустим и окријем. . на твојмм устима заборав ce стаки. мучекик иоиооран.

с врхова тих оштрих груда. кукуту и бил»е воје јаде блажи. пуних дражи. што ничије срце иикад не засужне! . да боле срџбе давим тужне.Сисаћу.

гроб. желећ. тај поузданик сање ми бескрајне (рака разумије пјескика). љепотице мрачна. кад ће камен — тиштећ плашљиве ти груди и бокове.Г Р И Ж Њ А САВЈЕСТИ Спавала кад будеш. y вајне ноћи без сна. које за мекоћу знају — нр'јечит орцу твоме да ce. a нози да трчи путем. куртизано јадна. што не упознаде за чим мртви ллачу?" — И на те црв ће сјести и кожу ти гристи ко грижн>а савјести. р'јет ће: „Да л' ти вр'једи саде. к догађају: . . на дну споменика од гфна мрамора тга ти стан и кревет б у д у јама сплачна од кише и рупа т'јесна. буди. без отвора.

и оних с балкона y руменој пари: груд ти беше мила! Срце беше веље! Незаборавне смо често рекли ствари вечери што их je жарило угљевље. благости огњишта. све ми дужности! Ти ћеш ce лепоте сећат миловања. о благост! О отров! У шаци ми братској спише «оте твоје: ноћ биваше гушћа као неки покров. мишљах да удишем мирис твоје крви. Што су сунца дивна и тапле вечери! Ноћ биваше гушћа као неки покров. .БАЛКОН Мајно успомена. ти. мајко успомена. и кроз тмину слутих зеница ти боје. све ми сладоеги! Ти. Што су сунца дивна y топле вечери! Што je простор дубок! Како срце врви! Наднесен над тобом. драгано драгања! Вечери што их je жарило угљевље. вечерњих нежности. драгано драгања. и дах ти испијах. најдража ади кћери.

Заклетве. оољупци без краја. вратиће л' с' из бездана који нема жала. ко што небу хрле сунца младог cjajia кад ce окупају на дну морских вала? Заклетве! Мириси! Пољупци без краја! .Знам наук да будим те чаробне часе и оживим прошлост y колену драгом. мириси. јер нашто лепоте тражит што те красе другде сем y телу и срцу ти благом? Знам наук да будим те чаробне часе.

y очима вашим KO y сну лаганом да y сенци ваших треттавица сања! .SEMPER E A D E M „Отуда. Дајте да ce срце опије обманом. казасте. радозналко сретна! И. туга што ce крши ко море о црну стену са свих страна?" — Када наше срце једном бербу сврши. и. То je тајна сваком знана. патња једноставна и не загонетна. чугада je глас вам тако сладак. ко радост вашу. живот јад je. њу сви осетише. Не питајте зато. незналице! душо која дршће! Усио с дечјим смешком! Од Живота чвршће спутају нас често Смрти танка ткања. тише! Тише.

О. ви певате Зори. ја сам 'њихов сужањ. та моја два брата небеска. кораке ми воде по стазама Лелог. сунце сја. лијућ ми y очи огањ несагорив. блиставе ко свеће кад мистични сјај им усред дака гори. звезде чији пламен сунце не засени! . оии омоје слуге. појући буђење y мени. прекрасне Очи. док оне Смрт славе. ступате.Ж И В А БУКТИЊА Ступају преда мном Очи пуне блеска. тој буктмњи живој ггокоран сам /слепо. ал' њихов плам згасити неће. ко Анђео да их магнетичним створи. Штитећ ме од греха и несреће друге. ступају.

y срећи чије око тебе y нов живот прену? — Само за њу химне певаћемо више. Па било то ноћу. y самоћи пустој. ©ечерас премилој. па било то дашу. ттредоброј. ЈАДНА ДУШО. јадна душо. д у х њен као пламен y зраку трепери. ШТА ЋЕШ РЕЋИ . . шта ћеш рећи. и само лепоте клан>ајте ce вери. каткад проговара она.УСАМЉЕНА. што ми давно свену. шта ћеш рећи. y шмили густој." . „Ја сам лепа. срце. ја сам ваш анђео. власт њену ни једна сладост « е помрачи. муза и мадона. духЈовно јој месо анђелеки мирише и њено нас око светлошћу облачи. . Усамљена.

да ли знаш за ватру. да ли знаш за боре? . што за сунцем жуде. и нејасне стрепње што ce y ноћ д и ж у и срце нам стежу y роптању дугу? Анђеле радости. д у ж зидова суморних болница. иде тромим ходом бледих изгнаница. знаш ли кад ce мржња роди. јецаје. досаду. знаш ли кад ce мржња роди? Анђеле пун здравл>а. да ли знаш за ватру? Анђеле лепоте. да ли знаш за боре. и грозне жалости када читаш мрску тајну оданости y очима страшћу што одувек горе? Анђеле лепоте. срамоту и грижу. и све способности и силе нам води? Добри душе. да ли знаш за тугу. теку сузе жучи. и страх од старења.RÉVERSIBILITÉ Анђеле радости. кад освета зове и душу нам мучи. док тело не сатру? Анђеле пун здравља. да ли знаш за тугу? Добри душе. сти-скају песнице. када.

анђеле светлости. <нек молитва твоја y небо ce вине. среће и милине. Давид на умору нашао би здравља и з мириса што ce y твом телу јавл>а. среће и милине' .Анђеле светлости.

Блато срце. што би да црну празнину свлада. утапило ce сунце y крв што му ce груша. благо срце. вртоглавица страсна док сетни валс ce слуша! Сваки цвет исларава густим обиљем када.ХАРМОНИЈА ВЕЧЕРА Ево су доба кад са дршке коју дах куша сваки цвет испарава густам обиљем када. вртоглавица страсна док сетни валс ce слуша! Небо je грдно одмориште туге и оклада. упија сјај ггрошлости који ce још пенуша! Утоиило ce сунце y крв што м у ce груша! Опомен твој као путир y мени блиста сада! . виолина дрхти као напаћена душа. звуци и мириси круже вечером што оада. Виолина дрхти као напаћена душа. што би да црну иразнину свлада! Небо je грдно одмориште туте и склада.

сивом. зеленом?) наизменце ти пуном благости. Каткада си налик на оне лепе даљине 'што их запале сунца y доба маглуштине. . сна и беса. кад те разбукте зраци са неба замућена! О жено погибељна! О заводничке климе! Хоћу ли волети и твој снег и ваше зиме. .ЗАМУЋЕНО НЕБО Као да ти je поглед под магличастом мреном. младих. облачних дана кад грцају y ттлачу срца омађијана. Како плинеш y сјају. y незнаном болу који их просврдлава. Сећаш ce оних белих. y оку неггојмном (плавом. кад. и навести скрутну студен да ми ce преда уживањем оштријим од гвожђа и од леда? . равницо расквашена. пребудни ce живци ругају д у х у што спава. одржава ce нехај и бледило небеса.

спокојство и наслада. раскош. огледала бездана. дете одоје.ПОЗИВ HA ПУТОВАЊЕ О сестро. Намештај би. Тамо je свет реда и склада. •сневај што би нас двоје да живимо тамо тек знали! Волети докле хтети. китио наше собне куте. y сјају који му године дају. богати свод тавана. . и најређе би цвеће чији ce мирис сплеће са воњем амбре расплинуте. волети и мрети y крају који ти je налик! Ta сунца расквашена са неба замућена д у х у ми нуде и-сте чари као тајна дубока издајничког ти ока што y сузи својој ce зари.

Сунцима која трну поља ce заогрну. раскош. све има да почине окупано светлошћу врелом. Тамо je свет реда и склада. сггокојство и наслада. раскош. зумбул и злато плине. све би зборило при том за д у ш у тајновитом и благом речју завичаја. да услише што боље сваки ОУГИГ твоје воље. граду целом. с краја света долазе они. Тамо je свет реда и склада. Погледај низ канале на бродове заопале што их нарав окитачка гани. .сва прелест жточњачког сјаја. по каналима. спокојство и наслада.

као сунце паклом поларгош кад изгрева. кад губилиште граде јека je тако глува. Помислим тако. Д у х ми je сличан кули која све више страда док ован леуморан и тежак y њу грува. 61 . са дворишног ллочника одзвања пад .npBéTa. За кога? — Беше јуче лето. присилног мучног труда. биће ми орце само рујна слеђена груда. збогом. мржње. страха. батом увек истим занесен. као погребни 6âT што мине. и.ЈЕСЕЊА ПЕСМА I Заронићемо скоро y хладне ттмрчине. лшва светлости наших прекратких лета. a ево. да ce погребни ковчег y ж у р б и негде кује. ужаса. Свег што je зтла биће опет y мени: гаева. Чујем већ како. Слушам са језом сваку цепаницу што пада. јесен! С тајанством тог звука неки ce одлазак чује.

да ce наоајам. Но Еолите ме. трен будите благ што прати једну славну јесен и сунце тгри дну видика. док ми чело на вашем крилу лежи. али данас сам ттун горчине. лепото блага. чак и за пакооника. жутим и благим зраком овог доба што бежи! . он je лакомост сама! Ах! дајте. ни љубав ни топла вам одаја. срце нежно! будите мати чак и за 'незахвалног. драгано и сестро. Кратка дужност! Гроб чека. и пишта ми.II Волим вам дуге очи са зеленкастог сјаја. тужан за летом белог плама. не Ереди као сунце под којим море плине.

мирисави рају! . вине срце твоје? О море широко! Утишај ми јаде! Кој' то демон мору. плав. вољено и бива. дубок ко невиност што je Да л' ти ce. како си далеко. Агато. о Агато: што даље од греха. да нас љуљка сном? О море широко! Утишај ми јаде! Нека ме брод носи.мирисави рају где ра^ост и л>убав под сводом ce скрива и y чедној сласти орца растапају и где све што љуби.MOESTA ET ERRABUNDA Да л' ти ce. . нек ме возе кола! Како си далеко. певачу суровом големе оргуље хучних бура даде да дадил>а буде. што даље! Од суза овде наста блато! Рече ли ти јадно орце. Агато. вине срце твоје каткад са пучише мрачне гнусна града иад океан дуги где вечки сјај влада. прозрачан. нека ме брод носи. кајања и бола. нек ме возе кола.

y сени дрвећа.Тај рај безазлеки дечачких љубави. цвећа. •виолине што ce из даљине јави. пољубаца. тај рај безазлени дечачких љубави. дочарати глаоом сребрним давнин§ тај рај ггун чедности и оићушне среће? . тај рај пун чедности и сићушне среће зар je дал>и него Индија ил* Кина? Детињоко јецање зар га дозват неће. шетњи и песама. вечери у з вино.

Једни владају добротом твојим тијелом и животсхм. ја ћу владат језом страве! . драга. A кад сване јутро мразно. И цјелове ћу ти дати хладније од мјесечине. доћи.ABET Ko анђео риђих зјена поново ћу. моje мјесто бит ће ттразно све док звијезде нсић н е јаве. твом кревету. с пратњом сјена y тишини мрачне ноћи. ко змија ћу мшговати y гмизању кад ce вине.

дебеле и тихе мачке. плодна И1М ce крста чудним блеском пене. кад би могле гордост оред рсоством да склоне. као и њих.МАЧКЕ Љубавници жарки и мудраци воле строги подједнако. све зрневљем златаим. мраз и чама сгсоле. Пријатељи знања и <насладе. понсс стана. оне ж е л е да их мир и језа мрака прате. звездају им мутно тајанствене зене. што као да роне дном сна недохватним. . и ко ситан песак. Ереб би их узо за погребне хате. Племените лике узму док сањаре ко полегле сфинге y самоћи старе. које. за воћ зрелпх дака.

утваром занијет. чудним боговима сличне. Мисле. иепомичне. буље нетремице. Тај став за опомену стоји: мудар треба да ce бој-и •кретања и разговора. . човјек окајати мора ж е љ у да промијени мјесто. јер.OOBE Оове cy ce плахо стасле испод тисе. Мирују до сјетног трена што ira лредвечерја носе. дсж сунчане зраке носе не савлада ноћна сјена. често.

плазоте. радосна. и реците — има мука ли још која за тело без душе што с мртвима лежи! . ево вам мртваца слободна. слепа. ево вам рушевина моја. да птице крвав труп ми кљују кљуновима голтш! Црви. жив.РАДОСНИ МРТВАЦ У црници масној где пужева има дубоку ћу себи да ископам јаму. црна пратњо грозна. филозофи раскалашни из трулежи. Мрзим опоруке и мрзиом гробнице! Пре нег' што од овета сузу бих да молим гавране бих рађе звао. да препустим своје старе кости онима ко ајкула морска уроњен y таму. глува.

МУЗИКА Музика често шчепа ме као неко маре! Ка својој бледој звезди. грдна слика мог д у х а очајтаиш! . под магловитипм сводом или кроз плавет горе једро моje зајезди. A иначе. повољан ветар. савлађујем грбине таласа надирућа који ми ноћ сакрива. бура и њене ове гтошасти над понором огромним њишу ме. кад подам капред груди и од напегих плућа кад ми једриље бива. маина. осећам да y мени силно трепте ове страсти KOje и бродом ломним.

и када хоће запјевати. док ноћ хладна пада.НАПУКЛО звоно Слатко je и горко y зимским ноћшма слушати крај ватре што дрхти и лламти. под торњем мртааца. . и лобожно кличе као војска врла на уста <војника што иа стражи бдије! A мени je душа иапукла. 'како успомена тгјеому пјева свмма уз пратњу здањаве пгго ce тако ламти. што узет умире усред ковитлаца. Сретно ли je звоно сигурнога грла што уза сву старост весело ce смије. по свом слабом гласу њезина je вика налик на вапаје старог рањеника крај језера крви.

ни умирући народ што ггод балконом моли. што су Римљани знали и силници када их старачка иемоћ свали. Ништа да та разгали. a госпе од украса. чијим жилама струји зелена вода Лете. већ inpecTapa a млада. не згреја ту лешину отупелу од сете. Драгог лакрдијаша ни балада ни слика не ведри више чело тог тешког болесника. Ни први алхемичар не уопе да излучи из његова бића ту бољку која га мучи. што. богата a немоћна. ни купањем y крви. чами крај својих паса као исрај других звери.сплин Личим на краља земље где 'киша стално пада. што сваког кнеза ж у д е . . не знају како да ce бестидније обуку. ни соколи. постеља му крином нићена гробницом буде. ни дивљач. да том костуру младом бар осмех још извуку. презирући наклон васпитача му смерних.

кад иочну јецање тужно и упорно. без смузике. ко оловни вео на д у х нам ce опусти јадан y самоћи. док страх свиреп и дешотски скоро y теме црни свој барјак забада. y y и и ћелију влажиу земл>у кад претвара којој ce Нада ко миш слепи вија. побеђена Нада плаче. када киша дуге конце ишреплета као y решетку за тамницу снова. — И попреби дуги. лутање које вечно чека. одједном зазвоне бесно звона нека и свој лавеж шаљу небу неуморно. сиоро крећу мојом душом. кад y мозгу нашем тгочну игру оплета ројеви безбројни гадних паукова.сплин Када небо ниско. ко дуси. те дан црн>и чини од најцрње иоћи. крилима слабтш о зидове пара главом о труле диреке убија. 72 . и видик на округ обухвати цео.

не боцка те стремен и више те Нада неће начињати! Па лези од јада. Зботам пјесме мједи. слас™. мени су сувишни сви заклони њени! Са мном. не мамите. Одреци ее срце. некад битком занесени. Поражен. о лавино. сваком граном престрашени. с вистше je земл>а округла и млада. мирно окамени. стари коњу. низ стрмину крени! . док тренуци лијени падају ко снмјег преко мртва града. сатрвен! Онај који пада не треба ни љубав ни бој раздражени. звуци разњежени.Ж Е Љ А З А НИШТАВИЛОМ Суморниче. срце које страда! Дивно je прољеће без мирлса сада! И вријеме ме гута.

месец 'граду бледу чаролију гсода. сусед звогожа. те катарке града. да од жара мојих мисли блаш ш д н е б љ е ce ствара. цвркут ласте. Гледаћу пјролећа. звонике. сањарим док чујем како глас им свечан ватром одјекује. прозору светил>ка. јер зароњен бићу y вољу. јесени и лета.ПЕЈЗАЖ Хоћу да за љубав чедних ми еклога легнем поред неба. да из срца вадртм сунце. Од Буне што бурно тресе моја стакла не би 1ми ce глава над столом гтомакла. тал. и. градићу y ноћи вилинске дворане. Са мансарде мотрим. a кад зимска дође дуга снежна сета уз врата тход резом. јецај водоскока и вртаве броја. капке заковане. сутон. угљене ce реке усиињу до свода. л>уде што певају. И сниваћу тада плаветна обзорја. y сласти да шролеће будим по њезиној власти. .упце и јутра. и то небо што нас сном о вечном свлада. Годи кад кроз маглу етиче као биљка y 'плавети звезда. попут астролога. ћаскају и раде. димњаке. с руком и ш о д браде. идиличне бајке сасвим детињасте.

стари ce Париз ионово не роди! (Град ce б р ж е мења но срце смртнику. улични чистачи кад y јутра рана као вихор тихим зраком распу омеће. Вај. где зверињац беше опазих једног дана: 75 . Кад ггод хладним небом Рад пробуђен креће. тај Симоис тужни ттамћење ми плоди кад Карусел прођох. одломке стубова и буради хрпе. мислим ја на тебе сада! Речица. што од твојмх суза бујатм je стала. по плочнику стареж и гомила крпе. зрцало y коме je сјала узвишаност твога удовичког јада.и брља. балване зелене од воде .) У д у х у још видим то шоље чатрл>а. сад y новом лику.ЛАБУД Виктору Игоу I Авдромахо.

без воде. жено Хелена! 76 . — Мислим y давн:ини: Андромахо! После дивног мужа робом гордог Пира поста. ко из нобног мита о ком Овид пева како ока строга небу свирепому. и по камењу му иоге једва ходе. моја туга траје! Нова здања. па ce пита: „Кад ће гроод да грмне с кишом бујном. спомени ми као потонула лађа. вај. A ту ме пред Лувром тишти слика жива мог лабуда с белим крилом y итрапшни смешан и узвишен ко изгнан што бива. стално мучен чежњом. Ту немирно крила купа сивим прахом. као део плена кад ce y заносу сви над итразним гробом удова Хектора. ко алегорија све изгледа да je. плахом?" Гледам тог јадника. за језером родним жуди. цигле и ггредграђа. подругљиво ллаву на дрхтавом врату жудно ттружа главу као да би хтео да пренори бога! II Гле. Париз ce мења. скеле. овоје бело перје слоодио je скоро да стигне на поток усахно.из кавеза лабуд извлачи ce опоро.

на сваког ко губи да не иађе више никад! Нижад! Ko ж е ђ горком сузом гуши и патњу ко добру курјачицу сише! На сирочад слабу што ce ко цвет суши! И y шуми. врелу пгго по блату гази и плашљива вида тражи кокос-палме <и Африку врелу иза огромнога. .Ha Црнкињу ТУЕИСЛИМ. и на шбеђене. сужње! . . чујем старе уопомена звуке ко из рога дуге! Мислим на бачене на пуст крш морнаре. И све друге! . к у д ce оклањам. магленога зида. сушичаву.

они су ужасни. гле! И ја батргам! Ал' тупавији но они што су питам ce: ког ђавола траже y Небу сви ти слепи? . О граде! Око (нас док певаш и урлаш. језиви чудаци и пусти сомнамбули. д<ж лепи живот проводиш овој y миљу. збиља! Дрвеним луткама слични. Пролазе тако кроз црну ноћ без наде што je сестра вечној тишини. смешни и поднадули. Te рчи где божанска искра згасну.СЛЕПЦИ Говорим себи: гледај их. ко да — загледане далеко — осташе пут неба дигнуте. сумрачке им дупље срљају y правцу ко зна кот циља. и никад вшш не виде шихове главе круте да ce сањиво з д р у ж е са одјецима хода. y хаосу.

прошла je нека жена. a рука јој охола придизаше. танка. не знам куда си нестала. њеним окам. зар ћу те само y вечности поиово ерести? Другде. Дуга. што заноону благост и смртоносну сласт сипа.ЈЕДНОЈ ПРОЛАЗНИЦИ Улица je заглушна урлала око мене. y црнини. . далеко! Прекасно! Можда пикад више! Јер не знаш куда ћу. с ногом као y каква кипа. отмена. a затим ноћ! Тренутна прелести с чијег погледа намах -новим животом дишем. величанство бола. њихаше скутове извезене. ти што си то знала! . оловним небом олујног знака. A ја ce напајах. Једна м у њ а . . y грчу особењака. ти коју могах волети. хитра.

позоришта креште и оркестри вриште. корацима мачке. на ове стране своје тајле стазе рује као непријатељ који гтрепад снује. a човек нестрпљив узме облик звери. борави y глибу. нездраво. ко пословни људи. канали. друг ллеиа и пљачке. небо ce полако затвара . .ко двери. с чаром игре лаке. иде као јатак. мило вече. мамурно. Чујеш ту и тамо да кухиње шиште. Међутим ce јато злих демона буди. кога жељио тражи онај чије руке говоре без лажи: „Радиле смо данас!" Вече које стере спокој д у х у што га бол дивљачки ждере. ко црв који једе човеку из јела. столови локала. окрзне y лету м: капке и стреје. Вече. научнику ком ce боре челом виде. y ветру што светло одблесцкма веје лроституција ce иа улици пали.СУТОН Ево љупко вече. пагнутом радгожу што постељи иде. као мравињак je: отвори. граду усред тела.

за хаљину љубавнаде. болнице су ттуне њеним уздасима. a лопови немилоони. неумарни. без буке шровале браве и бравице. Већина чак није упознала никад топлину огњишта. брзо ће да крену на посао. — Многи више неће оброк свој да куша код куће.примају лупеже и дроље-јатаке. буди слухом туђа рици y том гласу. гаи живела икад! . тек за живот. Патње болеоника сада јаче тиште! Мрачна ноћ и х гуши. Прибери ce. душо. одлазе y бездан заједнични свима. где драга чека њега душа. y озбиљном часу. то je губилиште. орни.

у з музЈике звуке што ce сводом лама. и око пгго плалшм старих слика зари. дубље. цвет што себе нуди? Ја знам да постоје и сетнкје зене. и од вас празнмје! . узглавље мекано.ЉУБАВ ПРЕМА Л А Ж И К а д вадим где минеш. a срце јој бресква кад отежа. легтота довоина и свежа! Оилна кула царока уопомена мучна. шкриње без накита и без успомене. круна. задржав кораке складне ти и споре a поглед ти дубок и y њему чама. ти немарни створе. на коме ce вече с блеском зоре опоји. мирис што дочара оазе далеке. хгуно болне чари. Јеси л' плод јесегаи опојности меке? Урна с лрахом драпим што за сузом ж у д и . ко тело joij зрело љубав недокучна. кличем: „О. о небесд. што нигде не кажу шта ce y ших крије. кад гледам у з светло што га лако бојл твоје чело бледо.

здраво. маско лажи!" .Ho. зар таије доста да си лажа сјајна. драга срцу које истину н е тражи? Шта мари ако си глупа ил' нехајна? Због лепоте твоје.

Ниоам заборавио. НЕДАЛЕКО ОД ГРАДА . кад личи. недалеко о д града. њену Помону од шгсса и Ввнеру стару што голе чланке крију y кржљавом честару. пуно гардога шгама. великом будном <жу што с радазналог неба дуге и мучаљиве обеде <наше вреба. . . белу нам кућу. но y којој мир влада. и шири као свеће свој a титрања златтна по окрамном столн>аку и завесама од плапна. и еуице. иза окна где му ce сноп прелама. малу. за вечери. .НИСАМ ЗАБОРАВИО.

краљу иаше климе од твоје оивоће. успавлдтва доба! Јер тад ми -ce орце овито осјећа поњавом магленом y пустоши гроба. што давно већ мразом притаснуто бије. волим вас и хвалим.МАГЛЕ И КИШЕ О јесени позне <и блатна тарољећа. Ништа слађе срцу — пуном гробне зиме. сталне m без наде. о блиједо поднебље. . На тој пустој ранни. кад мјесеца иије. гдје сјеверњак брије и вјетроказ шкригти мраком дугих ноћи. моја душа јаче но кад прољет грије гавраноким ће крилом размахЈнути моћи. — осим ноћу хатаад. удвоје на логу успавати јаде.

слободо дивна! Сад могу ижти колико хоћу.. Било je лето овако исто када ме љубав обузе жоива! Ужаона ж е ђ ми по телу рије. — Заборавсити да ли je моту! Заклетвом оном која до гроба чврсте нам везе за љубав скова. камења на њ у набацах много с ограде што сам скупити мого. a ради нашег мирења нова као y леио занооно доба. a пре б е з гроша кад дођем ноћу ником ми живце 'кидала кивна. небо je чиисто. A сад сам ерећан ко краљ што бива: ваздух трепери. да je угасим сад швна да je. . — то смало икје: на дно бунара послах je богу..ВИНО УБИЦЕ Жена ми мртва. толико вина колигсо стаје y гробу њеном.

без трунке страха на земљу лећи. мада уморна! — Више од овега волео сам je. да тако спијем крај опута Кола што нек бесна да тежак негде ко осина мрска! возе камен и блато на ме налете зато точак главу ми смрска 1 ft .преклињах да нам оастанак б у д е увече украј мрачне улице и она дође! — Да глупе лудице! — Сви смо ми више ил' мање луде! A још je богме била лепота. као од гвожђа да су то ствари. зими. ни лети. док мртав хжјан имаднем даха. с ланаца звеком! — Слободан. па ћу без гриже. нодкад не позна. с пакленом њеном црном поворком. Пијаици глупи. ноћас сам ћу да пијем. с усхдггам његаим мрачним и дреком. с КЛОЈПОТОМ кости. с отровом љутам и сузом горком. — ето због чега рекох: изиђи из тог живота! Не м о ж е ншш мене да схвата. зар ће ти <моћи и да пкшисле болесних ноћл да ce од вина покров дâ ткати? Ta неранлмва жгадија грозна. таикада чари љубави ттраве.

до врага ни до светог олтара! .ил' ме грешшжа прегази стара. да ме не штеда више кимало. није ми више до бога стало.

музика што таквим узбуђењем сшне ко да чујеш људоки вагтај y дал>шш. која с боговима изравна биједника! . слаеги што je дајеш y апојном грчу шжварену срцу лОбожна пјесгожа! Точгиш му таадање. — И дивну Охолост. на језеро међу уадрхтале сјене. страствени атољубац танке Аделине. y руци играча последгаи цекиеи. све то није равно. бесмртност ш младост. о дубоки врчу.ВИНО САМОТНИКА Особити поглед заводл>иве ж е н е што по нама клизи као бијела зрака коју луна шаље. немарна и лака. ту просјачку радост.

раме у з раме. y (Плаветнилу јутра за недостижно сутра! Заљуљани на крилу вихора бивше таме. y уоправном лудшту.ВИНО ЉУБАВНИКА Простор je чиста суза! Без у з д е ни мамуза. сестро. бежаћемо без станка y рај мота нестанка! . напред /на коњу вина до вилинских ииоина! Анђела два ко мучои да небо И1М излучм.

задахтала. Често. те ме шаље y дол Досаде и забачене стране. И тако ме води од бога све даље. као густи облак око мене роои. запрљане хаље. јер зна што Љепота за ме значи. срчем га и ћу-дам како ж е ж е груда вј ечном ж е љ о м оног што нам казну носи. лицемјерно знаде какав разлог наћи да ми уоне спреми за срамне напитке.УНИШТЕЊЕ Уза мене стално неки Демон блуди. отворене ране и окрвављене сгтраве Ушшггења! . збуњене од хтијења. узима облтгке заводнице |витке. на смрт трудона. y очи ми баца.

милују плодове властите младости. олујни и тајни. врела моћне неплодности! Л>убавшгце страсне својих тела зрелих. пуни плахе моћи. где извире врело пољубаца. рујни као тта. немирно ce баца. и облкчја плаха. Лезбос. земљо ноћи ттожудних и врелих! . гдено Фрине једна другу маме. мајко грчке страсти и игре Латина. где ггољупци. јецајући жури. врели као сунца. као Пафос звезде диве ти ce саме. земљо ноћи пожудких и врелих. и Венера горда пред Сафом ce крије! Лезбос. Лезбос. Лезбос. Лезбос. где извире врело пољубаца! Лезбос.ЛЕЗБОС Мајко грчке страсти и игре Латина. где ииједан уздах без одјека није. и y дубок тгонор утиче без страха. кад девојке. гдено Фрине једна другу маме. Лезбос. чине украс дана и ттобедних ноћи.

земљо племенита уживања силиог. са врха ллагоше. што поносна срца без престатжа вреба. и отада дане проводим на стражи. . и отада дане проводим >на стражи и посматрам море.Нек старог Платона поглед строги пита. онага пољубаца олроштај ти даје. и рано caivr продро y храмове њене где ce вреле с у з е са осмехом плету. y далжни мине. као Грк што лађу на видику тр^т-::. које вечно траје. ваша религија дивна je <и света. Нек старог Платоиа поглед строги пита! Опроштај ти пружа д у х вечите драме. цвет архипелага. сунца пуна. крал^ице љубави.:! када. јер не зна за пак'о ни небеона блага! Шта од нас захтева закон овог света? Од многих je Лезбос изабрала мене да оспевам тајну девица y цвету. Ko би од богова омео да ти суди! Шта од нас захтева закон овог света? Девице поносне. и од нас далеко осмеои их маме прмкривени велом неког туђег неба! Опроштај ти пружа д у х вечмте драме! Ko би од богова смео да ти суди! И да казии бледо од умора чело. ако не зна мору кол'ко твојих груди проливених суза однело je врело. од [многах je Лезбос изабрала мене.

кад лажној вери не хтеде да служи. да ли ће донети њеио тело драш. лешпе од Венере y бледолу лица! — На небу су пруге. кћи ведра и плава. Сафијадне свете мошти. суморне и ледне уцртали боли сестре мученица. мада њено име слави ce tu даље. пееникиње Сафо. и са уздашма. љубаннице чедне! — Лепше од Ванере која бди над нама. y дубине мора. плен беднику грубом овоје тело даде да y лудом бесу призор казне п р у ж и оне која хулећ на богове ттаде. која хулећ на богоове паде. И отада Лезбос непрестано тужи. који морем броде.да сазнам да л' море добро je и благо. лепше од В ш е р е која бда над нама! — Сафо. која оде да сазна да л* море добро je и благо. Пеоникиње Сафо. И отада Лезбос непрестано тужи! . просипајући благо в е ч ш т х извора и младости бујне онеумрлог ттлама. и н>ени су крици сваке иоћи д у ж и које са обала пустих небу шаље. љубавнице чедне.

и пабеде вмио срче с врелом страсти. улегла y јастук н а м и р ж а н цео. Хиполита снажна миловања снива што с чедности младе стргоше јој вео. 95 . Делфина крај ногу. y који ce њени већ зарише зуби. y заносу дражи. Па тражи очотда које вихор смути. ко иутнмк кад логлед з а собом упути плавоме видаку остављена краја. ввћ далеко небо девичаиског раја. — сву красоту крхку још лепше јој краси. ко да топле речи захвалности чека за љубавне сласти. руке ко оружје савладано пале. Мутне очи што су лвне сузе слале. Ta снажна лепота украј н е ж н е клечи. ватреним очмма y н>у ce уду&и поиут звери снажне кад иад пленом стражи.ПРОКЛЕТНИЦЕ С тмурних ce светиљки бледа светлост слива. привија ce њојзи. страсти пренеражен лик на ком ce гааи.

само немам ммра. узвишену хвалу што са трепаиица. али тежак бол ме овлада.Својој жртви тражи на бледилу лица неми лсалм ужитка чулног да прочита. драга душо. Хиполито. срце моје. своје прве р у ж е на жртву не мећи суровом вихору да их не сасуши! Мој лољубац лак je ко мушице тије над језером бистрим које ce прелтва. Осећам да грозне страве срну «а ме. не кајем ce. Ko тешке кочије Окрени ми лице. на клизаве стазе они мене маме. 96 . свуд око њих видоик огрезо y крви. ИЈШ ко дубока што оставе трага бездушна кооита. пуне звезда плаве окреии ми зене! За мелем божакоки. свуд утвара мрачних оилеа војока врви. пољубац твог драшг бразде ће да рије као што их точак или плуг разрива. за твој оотлед сјајни. тешко ми ко после страшног ноћног гаира.их наслада дићи ћу ошпрене. с мрачниј. и ушаваћу те y тих сан бескрајни!" На то главу д и ж е Хштолита млада: — „Нисам -незахвална. као дуги уздах из даа душе. хита: — „Хиполито. срце. шта би хтела рећи? Утуви y својој безазленој души. све ми најмилије.

ја те волим. срце моje то je ова бездна жива. никад на црвеном сунцу љубав званом! кад већ хоћеш. и тромошцем тресну. a осећам да би уста теби хтела.Да неком злоод делу нисмо дали махаг Објасни ми ужас. моја. своје чедао срце дај суровој ж у д и . почетак ттроклетства y удесу зломе!" МИЈСЛИ Делфина тад б е ш о буј|ну стресе косу. уздрхтим од страха. тако не гледај ме даље. сестро по избору моме. . шжајна. згрожена. -кобним OKOIM гори.и ноћ с даном. стрепњу што ме сплела: кад „анђеле" кажеш. десиотсним гласом гневно осу: — „Ко сме пред љубављу о паклу да збори? Праклет сањалица. од ког вајде нема. бледа. крижну дева: •— „Бездна y мени ce шири. Ту ce само један госттодар подмири!" — Осетовши страшни бол да ce разлива. једног дана вратагћеш ми срамом окаљане груди. y глупости својој што тражи решење тога нерешљивог јаловог ггроблема. тај н е згреја тело укочено. јадно. па грубим. те y љубав хоће да меша итоштење! Тај који би хтео да сједиии складно таму са огњеним жаром . па да си и мамац што га пак'о шаље. тражи ког мужа глупана.

a умор почшдау мирном да нас води! У недрима твојздм нек ме омрт умори. Ta завеса теижа нек нам свет затвори. y пакао вечни по стрменој стази. из наслада ваших казна ће вам нићи. сви ЗЛОЧЈИИИ кипте са хуком олује. бежите и з пакла 98 далеко од света. чија зубља завитлана бесно плам y крв ми хити. . што y вама лежи! . a на дивљем ветру чулног лудовања пуцкара вам месо ко застава стара. a клице гразнице прамкчу ко прахом кроз пуклине зида да букну ко свеће и y тело продру гадшш кужким дахом. јурите пустињом разуздане душе. јур'те сенке луде. Блудне. ко што зверад бежи. Ta груба јаловост вашег уживања сву нам кожу крути и љуту ж е ђ ствара. на циљ ж у д њ е стићи. y најдубље бездне утоните тавне где. ту ћу наћи хладни траб који ми годи!" — Силазите тако. страстаг ваше неће никад да прохује. коб вас прати клета. нит' ж е ђ Евмениде гаоне. од празиине дубља! Ta ce грозна неман ИИЧМЈМ не засити.ко вулкан распламћен.осуђене. шибани ветропм што с неба (не слаз-и. ви жртве кукавне. Бикад вам јазбижкм свеж зрак сјати неће.

својим тамним соком све створове поји. и природу цијелу црвенилом боји. Тражио сам често од вина варава да за дан уопава страву мога духа. но љубав je за мене душек од иглица начињен да гаои ж е ђ тих окрутница! . Кроз град тече шумно. пролазе затвара. ал' вино брису вид и оштрицу слуха! У љубави исках мелем заборава. мрмором ce лије.К Р В А В А ЧЕСМА Чини М1и ce каткад да y млазу ко чесма што Чујем je вдје с друпиод ал' узалуд тражим — крв моја врца ритмички грца. од плочника уз пут оточиће ствара. ране видјет није.

што чупа и коси. Ko богиња хода. што je за ход света тгаак неопходна да легтота тела дар највиши зиачи. За Пакао не зна. Верује и знаде та дева бесплодна. Смрти ce подсмева. кад час дође да je црна ноћ заиште смрти ће y лице да погледа ближе ко новорођенче — без мржње и гриже.АЛЕГОРИЈА Ту ж е н у сва гордост и лепота краси. шапа тих аждаја. што за сву бестидност опроштај извлачи. y разорном бесу пусти нетакнуто њеног чврстог тела величанство круто. Разврату тгркоси. и канџа љубани и отров јазбдше с гранитне јој лути склизне ce и скине. 'ни за Чистмлиште. У загрљај пшром на бујне јој груди л>удски род гтазива оком пуним жуди. по вину иовлачи своје дивне власи. уживања с вером пророковом веже. . ко султанка л е ж е .

и када тежина тела разапета растеже ти руке. кад крвник y месо клинце ти закова. Исусе. . када си пред свима постављен ко мета. нашим ce клетвама грозним успављује Палих мученика јецај са стратишта без сумње заносна сммфокија да je. не може ж е ђ неба да ублажи ништа! — Сети ce. Врта маслинова! Безазлен клечећи молио си тога који горе с неба смејао ce свога. и кад ти крв врела и зној потекоше са бледога чела. кад стаде да пљује сав шљам судопера кад ти трнов венац главу где живљаше на твоје божанство и олош чувара.ОДРИЦАЊЕ СВЕТОГА ПЕТРА Да ли Господ тај вал анатема чује који запљускује анђеле небеса? Ko тиранин. стаде да залара цело човечанство. коју страст њихова стаје. када ни крв. преоит и вина (и меса.

ал' бих (мач тргнуо. д у ш е пуне наде и храбростти бодре. Ако! . када краљем поста? Да ли грижа ттродре y срце ти пре но што ce копље сјури? — Ta ја бих отишо задовољан тако са света где дело са сном ce не 'сроди. па <мач нек ме згоди! Овети Петар Христа одрече c e . и када јашући кротког осла прође цвећем ш гранама путе засипане? Из храма трговце кад бичем разјури.да ли ш тад снево оне сјајне дане да жшуниш вечни завет када дође. . .

ЛИТАНИЈА САТАНИ Преумни анђеле отхрањен на ДОЈКИ зле судбине. Б о ж е лишен славопојки. y чуду > ти породи Наду. и губав. Сатано. кућни докторе тихе и скривене општељудске море. Сатаио. смилуј ce мојој силиој беди! О изгнани Принче ког клевета тлачи и побеђен. ти. смилуј ce мојој силној беди! 1n . снажном дратаном. омилуј ce мојој силној беди! Са Смрћу. ту дражеону луду! Сатано. ти ce усхгрављаш све јачи. емилуј ce мојој силној беди! Уз твој наук и пугси сиромах. Сатано. Сатано. смилуј ce мојој силној беди! Свезналче подземља. слуте укус Раја кушајући љубав.

Сатано.Твојим миром очи изгнанца ce пуне кад с врха вешала на светину пљуне. Сатано. смилуј ce мојој оилној беди! Лукави ортаче што набијаш ж е з л о на Кррзово чело y нискост огрезло. Сатано. смилуј ce мојој оилиој беди! Слабића ког мржња немоћна намучи да сумпор са шалитром смеша — ти научи. омилуј ce мојој оилној беди! Тк знаш где су тамни вилајети. смилуј ce мојој еилној беди! Складишта подземна зна твој бистри поглед где успаван метал блешти y недоглед. смилуј ce мојој силној беди! Ти на чи]у братску руку ce ослања месечар док шета самим рубом здања. Сатано. Сатано. они где драго камење Вог суревњив склони. смилуј ce мојој силдај беди! . смилуј ce мојој сшшој беди! Теби хвала што коети поноћног пијанца гипко ce извију под копитом вранца. Сатано. Сатано.

Ти што y очм и орца девојака ули култ ране и љубав спрам дроњака трулих. омилуј ce мојој оилној беди! МОЛИТВА Сатано. препун жучи. нек ти je слава на Небеси где иекада влада. изгнаника друже. омилуј ce мојој оилној беди! Лампо учен>ака. Сатано. Сатаео. тајниче онога K O I M намичу уже. из земаљског раја Бог Отац искључм. где си побеђен. и y Паклу. утонуо y тишину сања! Допусти да под Дрветом сазнања уз тебе почине моја д у ш а врела и да ce разлиста око твога чела! . смилуј ce мојој сшшој беди! Нови оче ових које. Сатано.

процвјетало за нас под небам далеким.СМРТ ЉУБАВНИКА Дивани ће наттти бит миризса пуни. с лежајима меким. дубоки ко раке. Расипл>ући страено последње топлине. A y вече модро надааравна сјаја један ћемо блијесак измијенит једмни као дуги јецај y знак агтроштаја. одшнринувши врата. двоструки ће траци од свјетлоега шине на зрцалу душа један одраз дати. на сталцима цвијеће што ce тмхо трутаи. . наша срца два ће као зубље сјати. тад Анђел ће ући да радосном кретњом оживи y тмини огледала мутна и угасле лучи.

— Е па онда? Зар ce шале са мном? Подигли су застор и ја чекам даље. ал' и жел>а јака. Био сам 'ко дијете ж е љ н о казалишта што 'Спуштеии заетор мрзи као чтишта! Коначно je хладна истина тгреда мном. мука слади уста преавда мх w суши. Страшно овјетло шаље Зора. страх и жива иада на^мвне ce руши. .САН РАДОЗНАЛА ЧОВЈЕКА Ф(ЕЛИКСУ) Н(АДАМ) Позеаш ли ко и ја ужитак што гуши. У мојој ce души појавио ужас. к а ж у ЈШ за тебе: „Гле особешака!" — Ја сам умирао. Све како клетоидра сипа зрнца лака. мртав без чуђења. од познатих ствари далека je овака.

ужаса колевке где je уоггаванка. с мазгом етугаим плама. Бегуниги од неке отаџбине срамне. мирисна тиранка. лед што их уједа.ПУТОВАЊЕ I Максиму du Кану Детету што воли мапе и естампе свемир ce са кругом ж е љ а изједначи. и идемо ритмом вала што ce слама. опојство их д р ж и ггростора и светла. 108 . док из срца пизма и ж у д горка куља. Да ве буду стока. нашу бесконачност коначност му љуља. неба што ж а р баца. суеце што их пржи брише полагано зеак од пољубаца. Како овет je велик y с в е т л о с т лампе! У оку сиомена како мало значи! И кренемо зором. ил' звездари топљени y очи та<мне жене што je Кирка.

на стражи: „Љубав . . већ на гозбу спремна y том часу. срећа!" Ђавола. огтази јутром само лик гребена малог. о ужаса! Чигру опонаша y плесу и екоку. . што луд je и пун ватре.1 Ал' путници прани они су што крећу због пута. Икарију тражи. глас на мосту: „Позор!" Други глас. анђео окрутан. и лака срца. као регрут тутањ рата. никад с хтравца евога усуда не скрећу. како шггде није. . што еањају. ко батинаш сунца. ко балони. слава . коме е а д а никада не јен>а. . то -спруд je! Свако je острвце y стражарском гласу Елдорадо један и Усудов налог. Чудан je то усуд. чак и кроз сан мутгн ваља нас и мучи радозналост наша. 109 . да проиађе сгтокој јури попут луде! Наша душа брод je. кажу: напред! Запгго? То не знају они. где циљ место мења. м о ж е бити свугде! Човек. машта. огромне насладе променљивог лика чија су имена д у х у непозната! II Д у х еам. Они чије ж е љ е нагог су облика. виче с јарбола.

шта видели сте? IV „Сјајне ватре звезда. но мада ненадно и иораз :нас оатре често нам je било досадно. ко сада. због чије обмане понор горчм буде? Тако и скитница с блатним стопалима сања занесено рај блиставе среће. м таласе. или гвожђем сапет уде пијанцу што увек Америку нађе. III Зачудни иутници! Са даа ваших зена летошгс узвишен читамо л з мрака! Распрострите блаш ваших успомена. 110 . Реците.Јадни заљубљеник Химере. и песак есшада. Без паре и једра путује ce кама! Нека духом нашшм прођу као плима — y затвору нашем да нас прође чама — уопомене ваше с бројимии обзорима. тај чудеони нанит од звезда и зрака. да л' с лађе бацити га. омађијан вади сјај Јеруоалима када опази ћумез y светлости оваће.

видака. Жудњо. слабо б е з граница немира! — Но ево. жене с ноктима и емехом боје тмасте. Чежња увек мис'о рађала je 'брижну! — Од насладе жудн>а еамо бива гора. врача кога змија нежношћу опточи. Богатство градова.Сјај еунца изнад пучине љубичасте. браћо којој леп je оваки дар дал>шне! Ми смо поздрављали еурлате идоле. вилииске палате што би ce заболе раскошно y немир 'она ваших баекара. престоле y сјају безброј адађара. халлше што зраче ткијанство за очи. немаше y себи тајну недостижну онога што случај облацима слика." V И још. сјај градова када вече сунце мрачи чињаше да 'срцем ж а р немира расте да рониш y одсјај неба што ттривлачи. и шта још? . док дебља ш тврђа бива твоја кора сунцу хоћеш б л и ж е граном својом витком! Зар ћеш увек расти. да вас жел>а ммне. иејзажа. за ваш гладни албум ненсшико оница. старо стабло ђубрено ужитком.

Од свог д у х а пјано брбља чсивечшство. 'мирис овечаности и крви y кући. лежај ексера — a вал>а ce на перју. и криком ce гласи. мени слични. веркици пијанства.VI „О главе детин>асте! Да н е заметнемо с:но битно с ума. све су небу уомерене. отров власпи што тирану живце дира. о д врха па до дна лествице фатума досадне призоре вечног сагрешења: жену. Светлости. тирана алава и тупа. проклет да си!" Они мање глугж. џелатове сласти и јецај мартира. биће с дна канала. и то мимо хтења. ро&ињу што подла je и глупа. виђали смо свуда. којој није гадост жарка самохвала. y памамном ропцу виче на Божаество: „Учитељу. безмерју. то извештај тврди " 112 . народ који љуби бич заглушБујући. те б е ж е од стада које Усуд скрди и y опијумска оклоне ce ттространства! — Свет je вечно такав. лудо сад ко некад. много религаја сличних нашој. мушкарца. робињиног роба. тако и мушкарац сања сласт y месу.

KO je жељан ића лотоса мирисног! Јер овде ce бере чудеани плод воћа што срцу je храна. Од коби >и чини глас нека ce слуша што пева: „Овуда." 113 . Кад иајзад нас ногом притионе на поду родиће ce нада и крик: y дал>ине! Као што смо некад стајали иа броду за Кину. да избегагу м р е ж у што их светом тера. увек — обрис нашег лмка: y пеоку досаде оазу ужаса! Огићи? Остати? Аио мораш. ако можеш. ми запловићемо сад гго мору Тмуша са радосним срцем путника младаћа. друга ће са места убити га знати. мали. Б е ж и ce и стоји да -ce вара кобни душман што све види. враћа сваног часа — данас.VII Горко ли сазнање чека ловратника! Свет монотон. остај. нек y вама слатко опојство ce стере поооднева овог бесконачног дана. време! Авај. сутра. неки тркачи су 'који попут апостола или Ахасвера ни зешвом 1ни водом за трен неће стати. с погледом што y ветру плине. иди.

сидро горе! Досадно je овде.По присноме звуку знамо ко то пева. смрти! Спремимо ce! Ако боје туша небо je и море. то срце захтева!" — К а ж е она којој љубили омо ноге. VIII Смрти. до Пакла. да иас крепи онажно! Желимо. Пилади HatM руке шире y знак слоге. на дно Непознатог. да нађемо пово! . — „Ка твојој Електри. Раја. наша знана срца светле зраке носе! Наспи нам твој отров. капетане стари. y бездан. — није важно. док мозак пали чудо ово.

115 .САДРЖАЈ Страна Ц|арл Бодлер (Предговор Борислава Радовића) Ч^таоцу (Димитрије Јовановић) — — -— — Благослов (Владимир Герић) — — — — — (^Албатр6с\(Божидар Ковачевић) — — — — — — — — Узлет (Данило Киш) — — — — — — — — Садејства (Борислав Радовић) — — — — — — Болесна муза (Боривоје Грашић) — — — — — ГГродана муза (Боривоје Грашић) — — — — — Недостојни монах (Мирослав Грујичић) — — —Неприј атељ (Антон Фарчић) — — — — — — Чергари на путу (Божидар Ковачевић) — — — Човјек и море (Драгутин Домјанић) •— — — — Љепота .(Бладимир ГериН) — — — — — — Џиновка (Данило Киш) — — — — — — — Химна лапоти (Коља Мићевић) — — — — — Накит (Димитрије Јоеановић) — — — — — Егзотични мирис (Коља Мићевић) — — — — Ја те волим као ноћи друго лице (Момир Николић) De profundis clamavi (Коља Мићевић) — — — — Једне ноћи кад бејах крај Јеврејке ужасне (Борислав Радовић) — — — — — — — — Лета (Димитрије Јоваиовић) — — — — — — 5 23 25 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 41 43 44 45 46 47 *) У загради су курзивом назначена имена преводилаца.

недалеко од града (Борислав Раdo euh ) — — — — — — — — — — Магле и кише (Анте Jypeeuh) — — — — — Бино убице (Димитрије Joeauoeuh) — — — — Вино самотника (Дуња Po6uh) — — — — — Балкон (Лела : 116 49 50 52 53 54 55 57 58 59 61 63 65 66 67 68 69 70 71 72 73 74 75 78 79 80 82 84 85 86 89 . шта ћеш рећи (Моша Пијаде) — — — — — — — — — — Réversibilité (Зоран Мишић) — — — — — — Хармонија вечера (Ворислав Padoeuh) — — — Замућено небо (Борислав Padoeuh) — — — — Позив на путовање (Борислав Радовић) — — — Јесења песма (Борислав Радовић) — — — — Moesta et errabunda (Божидар Ковачевић) — — Авет (Владислав Кушан) — — — — — — — Мачке (Живојин Петровић) — — — — — — Сове (Владимир ГериН) — — — — — — — Радосни мртвац (Иван Лалић) — — — — — Музика (Борислав Радовић) — — — — — — Напукло звоно (Дуња Робић) — — — — — — Сплин (Ворислав Padoeuh) — — — — — — Сплин (Моша Пијаде) — — — — — — — Жеља за ништавилом (Дуња Робић) — — — — Пејзаж (Иван Лалић) — — — — — — — Лабуд (Димитрије Јоваповић) — — — — — — Слепци (Милован Данојлић) — — — — — — Једној пролазници (Борислав Padoeuh) — — — Сутон (Иван Лалић) — — — — — — — — Љубав према лажи (Зоран Мишић) — — — — Нисам заборавио.Страна Грижња савјести (Владимир Назор) — — — — МатиН) — — — — — — — — Sémper eadem (Коља Muheeuh) — — — — — Жива буктиша (Коља Мићевић) — — — — — У самљена. ј a дна душо.

Вино љубавника (Момир НиколиН) Уништење (Владимир Герић) — — Лезбос (Зоран Мишић) — — — Проклетнице (Димитрије Јовановић) Крвава чесма (Анте Јуревић) — — Алегорија (Димитрије Јовановић) Одрицање светога Петра (Димитрије Литанија сатани (Милован Данојлић) Смрт љубавника (Анте Јуревић) — Сан радознала човека (Дуња Робић) Путовање (Иван Лалић) — — — Страна — — — — 90 — — — — — — — — — — — — — — — — — — Јоваиовић) — — — — — — — — — — — — — — — — — — — 91 92 95 99 100 101 103 106 107 108 .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful