Deo I Dielektrici

1

Poglavlje 1 Mehanizam praznjenja u gasovitim dielektricima
1.1 Uvad

Izucavanje elektricnih svojstava gasova je od velikog prakticnog znacaja, jer u visokonaponskim postrojenjima i kod nadzemnih vodova vazduh predstavlja osnovno izolaciono sredstvo. Osim vazduha, za izolaciju visokonaponskih uredjaja koristi se gas sumporheksafiuorid (SF6) koji ima odlicna izolaciona svojstva. Kako bi omoguCio normalno funkcionisanje razlicitih elektricnih instalacija, gas kao dielektrik treba da ispuni sledece zahteve: • mala provodnost, • mali dielektricki gubici, • velika dielektricna cvrstoca, Osim ovih karakteristika, dopunske uslove: • nisku temperaturu • nezapaljivost, • da nije stet an po okolinu iIi toksican, 3 gasovi koji se koriste u elektrotehnici moraju da ispunjavaju i

kondezacije,

4 POGLAVLJE

1. MEHANIZAM

PRAZNJENJA

U GASOVITIM

DIELEKTRICIMA

• poseduje hemijsku i toplotnu stabilnost, • jednostavnu i jeftinu proceduru dobijanja.

Vazduh se najcescc koristi kao gasoviti dielektrik, ali se ponekad koristi i azot kao sredstvo za izolaciju unutar zatvorenih uredjaja kao sto su na primer odvodnici prenapona u porculanskim kucistima ili kondenzatori. Azot ima prakticno istu dielektricku cvrstocu kao vazduh. Prednost u odnosu na vazduh mu je sto ne sadrzi kiseonik koji ima oksidaciono dejstvo na materijale koji su u dodiru sa njim. Gas SF 6 se koristi za izolaciju oklopljenih visokonaponskih postrojenja, cime se njihove dimenzije znacajno smanjuju, ali i u prekidacima kao sreststvo za gasenje luka. Pri atmosferskom pritisku dielektricka cvrstoca mu je oko 2,5 puta veca od vazduha pri istim uslovima. Poslednjih godina se vodi racuna da ispustanje gasa SF 6 U atmosferu utice na efekat staklene baste i globalno zagrevanje, pa se moraju primenjivati stroga ekoloska pravila koriscenja,

1.2

Jonizacija u gasovima

Pri normalnim pritiscima i temperaturama gasovi su dobri dielektrici. Medjutim, u vazduhu se ipak moze naci odredjeni broj slobodnih elektrona i pozitivnih jona. Na primer, za temperaturu od 20°C i atmosferski pritisak od 1,013 miliBara koji vlada na nivou morske povrsine pri lepom vremenu, u 1 cm3 nalazi se 650 slobodnih elektrona i oko 750 pozitivnih jona. Gornji atmosferski uslovi nazivaju se normalnim atmosferskim uslovima i vazni su da bi se prilikom ispitivanja svojstava izolacionih struktura uvek ispitivanja radila pri istim uslovima, ili postupkom koji ce kasnije biti objasnjen rezultati svodili na normalne atmosferske uslove. Pojava jonizovanih cestica u gasu se objasnjava uticajem jonizujuceg zracenja kao sto su kosmicki zraci i zracenje radioaktivnih elemenata iz zemlje ili okoline. Procesi praznjenja u gasovima mogu imati razlicite oblike. Da bi izvrsili klasifikaciju, bice prikazan zarnisljeni eksperimenat u kome se prati ponasanje vazduha prilikom proticanja struje praznjenja u vrlo sirokorn opsegu. Realno se mogu istrazivati sarno pojedini opsezi iz posmatranog intervala. Na slici 1.1 prikazana je sema koja se sastoji iz izvora jednosmernog napona koji moze da se menja u sirokirn granicama, otpornika pornocu koga se moze regulisati struja u sirokorn opsegu i dye elektrode izmedju kojih se nalazi vazduh. U kolu se meri struja pornocu ampermetra A i napon izmedju elektroda pornocu voltmetra V.

sto je oznaceno tackorn A na dijagramu na slici 1. koji nastaju u vazduhu usled dejstva kosmickih zraka.2. Ukoliko se napon dalje povecava. reda 10-16 A.2: Elektricna praznjenja u gasovima za sirok dijapazon struja Kada se prikljuci jednosmerni napon. do tacke B. vee pri vrednosti napona red a velicine jednog volta zapaza se proticanje veoma male struje kroz kolo. ultraljubicastog zracenja ili drugih uzroka koji izazivaju jonizaciju vazduha. struja zadrzava konstantnu vrednost (jer nema vise slobodnih elektrona koji bi svojim kretanjem ornogucili proticanje struje) sve do tacke C kada je napon dovoljno visok da moze da izazove udarnu jonizaciju u medjuelektrodnom prostoru.1. Ova pojava nastaje zato sto u spoljasnjoj atmosferi postoje slobodni elektroni i pozitivna naelektrisanja. Zatim nastaje naglo povecavanje struje usled . radioaktivnog zracenja iz zemlje. Ukoliko se napon povecava.1: Serna za merenja napona i struja praznjenja u gasovima U(V) 1000 G 100 B 1A H 10E-16 10E-12 10E-8 10E-04 1 10E+04 I(A) Slika 1. JONIZACIJA U GASOVIMA 5 R L--_----j V )------' Slika 1. dolazi do pojave struje zasicenja (tacka B na dijagramu).2. Kada svi slobodni elektroni doputuju sa jedne elektrode na drugu. dolazi do blagog porasta struje.

Sa povecanjern struje povrsina katodne mrlje se povecava.3.1 Udarna jonizacija u prostoru sa gasom moleku- Kada elektron dobije dovoljnu kineticku energiju. odnosno inicijalnih elekrona. Kod samostalnog praznjenja pocinju da se javljaju svetlosni efekti (tacka E).3 oznaka v je brzija elektrona. Kada cela katoda postane prekrivena katodnom mrljom. kada gas u prostoru u kome se praznjenje razvija postaje toliko zagrejan. Posle jonizacije molekula nastaju dva slobodna elektrona koja se ubrzavaju.3: Proces udarne jonizacije Na slici 1. Na katodi se javlja povrsina sa koje se emituju elektroni koja emituje svetlost svetlo plave boje.6 POGLAVLJE 1. za koje je potreban inicijalni elektron koji ce zapoceti udarnu jonizaciju. proces praznjenja bio nastavljen usled dovoljne energije koju su elektroni stekli na svom putu u medjuelektrodnom razmaku. Slika 1. dalje povecanje struje izaziva povecanje gustine struje u katodnoj mrlji. Pri samostalnom praznjenju elektroni i pozitivni joni nastaju usled sekundarnih jonizacija koje ce u daljem tekstu biti objasnjene.4. u proces samostalnog praznjenja. . kao na slici 1. Sa daljim povecanjern struje napon izmedju elektroda raste sve do tacke G. prikazanu na slici 1. on moze u sudaru sa neutralnim lorn da izazove udarnu jonizaciju.2. Ukoliko postignu dovoljnu kineticku energiju oni mogu da jonizuju jos dva neutralna mole kula i time nastaje ukupno 4 slobodnih elektrona. 1. cime se proces jonizacije nastavlja. a gustina struje u katodnoj mrlji ostaje konstantna. da proces terrnicke jonizacije postaje dominant an za odrzavanje procesa jonizacije. pa pocinje da se javlja povecanje napona na medjuelektrodnm razmaku (tacka F). MEHANIZAM PRAZNJENJA U GASOVITIM DIELEKTRICIMA udarne jonizacije. Elektricno polje o___. Pri samostalnom praznjenju bi uklanjanjem spoljasnjeg jonizatora. Oblast praznjenja u gasovima od tacke G ka tacki H naziva se elektricnirn lukom. Ova povrsina se naziva katodnom mrljom. koje se mora ograniciti otpornikom R. Postepenim smanjivanjem otpora u kolu struja raste do tacke D kada dolazi do naglog pada napona na medjuelektodnom razmaku zbog prelaska iz procesa nesamostalnog praznjenja.

Ovaj proces naziva se pobudjivanjem (eksitacijom) molekula.5. Energija jonizacije pojedinih gasova izrazena u elektron-voltima (eV) data je u tabeli 1. Ukoliko je ukupna otpornost kola mala. Ukoliko je elektricno polje dovoljno jako. Srednje vreme "zivota" pobudjenih molekulaje oko 10-10 sekunda. a potom nastaje obrnut proces. odnosno visi energetski nivo.1. naziva se lavinom. kroz kanal praznjenja se zatvara velika struja. Ukoliko lavina dostigne drugu elektrodu. koja ima plavicastu boju. Elektricni luk ima narandzastu boju i ravnomernije gori pri delovanju naizrnenicnog napona. tada ce se iskra paliti i gasiti u svakoj poluperiodi napona. Ako je napon koji je izazvao iskru naizmenican.. tako da ne dolazi u svakoj poluperiodi do paljenja i gasenja luka. sto nazivamo relaksacijom. . Na slici 1. koji moze da menja svoju putanju .6 sernatski je prikazan proces relaksacije. kada se elektron vraca na nizu stabilnu orbitu i oslobadja se kvant energije u vidu jednog fotona. Proces eksitacije je sernatski je prikazan na slici 1. Pri preskoku se izmedju elektroda javlja naglo smanjivanje otpornosti medjuelektrodnog prostora. JONIZACIJA U GASOVIMA 7 + . pri cernu se broj jonizovanih cestica stalno povecava.1. odnosno preskokom u gasu. Pri sudaru elektrona sa neutralnim molekulom moze se desiti da umesto izbijanja elektrona iz molekula dodje do pomeranja elektrona na visu nestabilnu orbitu. Ukoliko je ukupan otpor kola veliki. lavina se siri od elektrode na kojoj je lavina nastala do druge elektrode. Q Slika 1.2. koja zagreva prostor do visoke temperature i tu pojavu nazivamo elektricnim lukom. tada tu pojavu nazivamo razornim praznjenjern. kroz kanal razornog praznjenje se zatvara mala struja i tada pojavu nazivamo iskrom. Energij a od 1eV odgovara povecanj u kineticke energij e elektrona pri slobodnom kretanju izmedu dye tacke sa potencijalnom razlikom od IV.4: Visestruki proces udarne jonizacije koji se naziva lavina Proces uzastopnih sudara novonastalih elektrona sa neutralnim molekulima. Svako paljenje iskre praceno je karakteristicnim pucketanjem usled ponovnog obrazovanja kanala praznjenja.

7. koje je utoliko brze. MEHANIZAM PRAZNJENJA U GASOVITIM DIELEKTRICIMA Elektricno polje Slika 1. Proees fotojonizaeije je simbolicki prikazan na sliei 1. Na sliei 1. koja se naziva fotojonizaeijom.8 POGLAVLJE 1.5: Skiea pobudjivanja pornocu ubrzanog elektrona Elektricno polje Slika 1.2. usled cega dolazi do haoticnog kretanja mole kula u gasu. Ukoliko neutralan molekul dodje pod utieaj tog kvanta energije.6: Skiea relaksaeije 1. koji zatim vrsi fotojonizaeiju u prostoru gasa. koliko je temperatura visa. 1.8 prikazan je proees relaksaeije kojim se oslobadja foton. koji moze da nastavi proees udarne jonizaeije. Posle fotojonizaeije nastaje pozitivan jon i slobodan elektron. Usled velike kineticke energije elektrona dolazi do sudara sa neutralnim molekulima i do .2.2 Fotojonizacija u prostoru gas a Prilikom relaksaeije se oslobadja kvant energije u obliku svetlosnog zracenja. moze da izazove njegovo pobudjivanje ili jonizaeiju.3 Termicka jonizacija u zapremini gasa Termicka jonizaeija nastaje pri vrlo visokim temperaturama gasa.

5 12. Step en jonizaeije cestica. \ . JONIZACIJA U GASOVIMA 9 Gas Vodonik H2 Kiseonik O2 Azot N2 Ugljen dioksid CO2 Energija jonizaeije (eV) 15.8: Skiea fotojonizaeije u zapremini gas a koja vrsi dalju udarnu jonizaeiju .6 Energija pobudjivanja 11.8 10 za pojedine gasove (eV) Tabela 1. \ \ -. .. .9 8. odnosno: u zapremini gas a se definise kao broj jonizovanih m=_1_ n· cestica prema ukupnom broju (1.5 7.5 15.4 12. Slika 1. nj - broj jonizovanih cestica. -. G) . --------~ J ~~~ .. 8 0--.1. .step en jonizaeije.1: Energija jonizaeije i pobudjivanja Slika 1.2.1 ) n gdje je: m . -.7: Skiea fotojonizaeije terrnicke jonizaeije.2-14.-/ -. ~ .~ '" J -. > / / -.

~. .. 8 0. I I I I I I o.ukupan broj cestica. 2 "" I I V 1/ . . koji se udaljava od katode usled delovanja spoljasnjeg elektricnog polja i odbojnih elektricnih sila kao na slici 1.4 Povrsinska jonizacija Povrsinska jonizacija nastaje kada zbog razlicitih razloga elektroni napustaju katodu i ubrzavaju se usled elektricnog polja ka anodi. I I I I _..10.".. Postoji nekoliko mehanizama povrsinske . 20 22.. .2. . '6 0.9: Dijagram stepena jonizacije u zavisnosti od temperature 1. ~ I 8 10 18 . iz katode se oslobadja slobodan elektron. ~- """ I I I I . 24 -. jornzacije: Povrsinska udarna jonizacija Povrsinska udarna jonizacija nastaje kada je katoda pogodjena pozitivnim jonima ubrzanim u elektricnom polju.10POGLAVLJE 1. '\I 10 K Slika 1.0 I 0.. MEHANIZAM PRAZNJENJA U GASOVITIM DIELEKTRICIMA n . I ) . Ukoliko ubrzani joni imaju dovoljnu kineticku energiju.9 prikazan je dijagram stepena jonizacije vazduha u zavisnosti od temperature. Na slici 1..4 I .

JONIZACIJA U GASOVIMA 11 Slika 1. Ukoliko je mlaz svetlosti jaci.11: Sematski prikaz povrsinske fotojonizacije . koji predaju svoju energiju metalnoj povrsini i izbijaju slobodne elektone koji napustaju metalnu elektrodu.11 sernatski je prikazan proces povrsinske fotojonizacije. Slika 1.1.10: Sematski prikaz povrsinske udarne jonizacije Povrsinska fotojonizacija Povrsinska fotojonizacija nastaje kada je katoda osvetljena (izIozena mlazu fotona). Na slici 1. utoliko je veci broj elektrona koji se usled elektricnog polja udaljava od katode i ubrzava ka anodi.2.

u komori vakuumskog prekidaca kod koga je kvalitet vakuuma veliki (pritisak je ispod 10-6 Bara. tako da usled spoljasnjeg elektricnog polja elektroni mogu da savladaju sile koje ih zadrzavaju u katodi. njegove cistoce i uslova povrsine. Njegova vrednost zavisi od prirode metala. Intenzitet emisija se povecava sa temperaturom katode.12 sernatski je prikazan proces autoelektronske emisije. Na slici 1.12: Sematski prikaz procesa autoelektronske emisije vakuumu ili u prostoru sa jako razredjenim vazduhom. Ovaj tip emisije se koristio kod katodnih i elektronskih cevi. Izlazni rad cistih metala varira od oko 2eV do 6eV. Na primer. . Ako je metalna katoda zagrejana na temperaturu od oko 1500 do 2500 K elektroni dobijaju dovoljnu energije iz veoma jakih terrnickih oscilacija kristalne resetke. Povrsinska termojonizacija Povrsinska termojonizacija nastaje kada se metalna elektroda zagreje na dovoljnu temperaturu da elektroni u katodi steknu dovoljnu kineticku energiju da mogu da napuste povrsinu katode.12POGLAVLJE 1. koja moze nastati jedino pri delovanju izuzetno jakih elektricnih polja. Autoelektronska emisijaje vazna za nastanak praznjenja u I I Slika 1. Energija je dovoljno velika da elektroni mogu da savladaju potencijalnu barijeru i napuste povrsinu metala. jedan od mogucih nacina nastanka preskoka izmedju elektroda je autoelektronska emisija. MEHANIZAM PRAZNJENJA U GASOVITIM DIELEKTRICIMA Autoelektronska emisija Autoelektronska emisija nastaje kada je jacina polja u blizini katode vrlo velika. Izlazni rad je minimalna energija koju zahteva elektron sarno da napusti povrsinu katode. Na sobnoj temperaturi elektroni nemaju dovoljnu kineticku energiju da napuste povrsinu katode.

1. . U svim ovim vidovima jonizacije nije potreban inicijalni elektron. Pozitivni joni nastali udarnom jonizacijom koji bombarduju katodu izazivaju povrsinsku udarnu jonizaciju.2. Slika 1. Pri tome pozitivni joni zahvataju slobodne elektrone gradeci neutralne molekule.2.13: Sematski prikaz rekombinacije Ukoliko slobodni elektroni imaju previse veliku energiju. U slucaju kada je jonizovani prostor u uzanom procepu.2.6 Sekundarne jonizacije U slucaju kada postoji jako elektricno polje i javi se jaka struja kroz kanal praznjenja. kao na slici 1. tada se moze znatno olaksati rekombinacija. JONIZACIJA U GASOVIMA 13 1. Ukoliko se prostor zagreje zbog velike struje. slobodni elektroni velike kineticke energije mogu deo svoje energije da predaju molekulima zida komore koji obrazuje procep. nastaje i terrnicka jonizacija. pored inicijalne udarne jonizacije dogadjaju se udarne jonizacije nastale rekombinacijama pri kojima nastaju fotoni u zapremini gas a koji vrse fotojonizaciju. Brzina rekombinacije jonizovanih cestica srazmjerna je kvadratu gustine jona. pa se zato ovakve jonizacije nazivaju sekundarnim jonizacijama.13.5 Rekombinacija Rekombinacija predstavlja proces dejonizacije u zapremirn jonizovanog gas a usled sudaranja jonizovanih cestica koje dovodi do njihove neutralizacije. pri cernu se oslobadja kvant energije u vidu fotona. Princip sabijanja jonizovanog gasa u uzane procepe koristi se kod elektricnih prekidaca. ako se elektroni prethodno sud are sa nekom neutralnom cesticorn predajuci joj deo svoje energije. tako da u narednim sudarima sa pozitivnim jonima imaju dovoljno malu kineticku energiju da mogu da budu zahvaceni pozitivnim jonima i mogu formirati neutralne molekule. 1.

. korona se lakse razvija. ono postepeno slabi od katode ka anodi i naziva se neizoblicenim poljem. Ukoliko je polje u blizini katode ispod kriticnog polja za vazduh. zbog cega je sarno na jednom delu medjuelektrodnog razmaka jace od kriticnog. U ovom slucaju radi se 0 elektricnim praznjenjima u nehomogenom polju. Pojava svetlucanja oko zasiljene elektrode naziva se koronom. Elektroni odlaze u prostor izmedju elektroda ka anodi do granice dok je polje jace od kriticnog za jonizaciju i zadrzavaju se na granici tog prost ora. koji nije dovoljan da prouzrokuje preskok. ali moze da izazove lokalnu jonizaciju u okolini siljka.ploca prikazan je na slici 1. Elektricno polje je izuzetno nehomogeno.potok. stvaraju se prostorna naelektrisanja izmedju elektroda.14: Elektrodni sistem sa negativnim siljkorn U prostoru izmedju elektroda javlja se neravnomerno elektricno polje. Usled obrazovanja lavine. Pozitivni joni nastali udarnom jonizacijom. sa orijentacijom od katode ka anodi. polja koje nastaje sarno zbog prostornih oblaka naelektrisanja unutar lavina i rezultantno polje. Korona predstavlja lokalnu jonizaciju vazduha oko zasiljene elektrode zbog jakog elektricnog polja. MEHANIZAM PRAZNJENJA U GASOVITIM DIELEKTRICIMA 1. obrazujuci elektronski oblak.14. Unutar jonizovanog prost ora do granice jonizacije rezultantno polje je slabije od neizoblicenog polja. U razmaku izmedju granice gde prestaje jonizacija i anode rezultantno polje se ponovo pojacava. Kada je siljak negativan. koji su zbog velike mase inertni nagomilavaju se u blizini katode u teznji da padnu na katodu i neutralisu se. U tom prostoru se javljaju lavine. Slucaj elektrodnog sistema negativan siljak .15 prikazana je raspodela neizoblicenog polja. Slika 1. mogu se pojaviti vrlo neravnomerna polja sa izrazenirn lokalnim pojacanjern. Na slici 1. jer ona pojacava elektricno polje uz siljak zbog superpozicije polja prostornih naelektrisanja sa neizoblicenirn poljem. Izmedju negativnog siljka i pozitivne ploce vlada visoki napon. u obliku svetlecih kanala koje nazivamo strimerima od engleske reci stream .2.14POGLAVLJE 1.7 Praznjenje u neravnomernom polju U slucaju slozenih elektrodnih oblika kao sto su na primer ostri siljci.

JONIZACIJA U GASOVIMA 15 N eizobliceno polje Polje usled slobodnih naelektrisanja Slika 1. Na slici 1.17 se vidi da je uticaj pozitivnog prostornog naelektrisanja takav da smanjuje elektricno polje uz elektrodu. koji su veoma laki i pokretni. I u ovom slucaju izmedju pozitivnog siljka i negativne ploce vlada visoki napon. ali pojacava u medjuelektrodnom prostoru. koji nije dovoljan da prouzrokuje preskok. ubrzavaju se ka pozitivnom siljku i neutralisu.1. Uporedjujuci slucajeve negativnog i pozitivnog siljka se moze zakljuciti da negativan siljak olaksava pojavu korone. ali otezava razvoj praznjenja u prostoru. elektroni. a u jonizovanom prostoru ostaju sarno pozitivni joni koji se pomeraju ka negativnoj ploci do granicejonizovanog prost ora.ploca prikazan je na slici 1.15: Raspodela polja u slucaju negativnog siljka Slucaj elektrodnog sistema je pozitivan siljak . pa do nje dolazi pri nizern naponu. polja usled prostornog naelektrisanja i rezultantno polje. Medjutim. Zbog oblaka pozitivnog naelektrisanja u medjuelektrodnom prostoru. pored neizoblicenog polja pojavljuje se polje usled oblaka pozitivnih jona.17 prikazana je raspodela neizoblicenog polja.16: Elektrodni sistem sa pozitivnim siljkorn U ovom slucaju se oko pozitivnog siljka formira jonizovan oblak usled razvoja lavina. Sa slike 1. U slucaju pozitivnog siljka korona nastaje pri visern naponu. ali .2. ali moze da izazove lokalnu jonizaciju u okolini siljka. Slika 1.16. kao na slici 1.16.

Pri veoma niskim pritiscima takodje dolazi po povecanja polja potrebnog za jonizaciju.pritisak na morskoj povrsini 1. kako jonizovanog. Na slici 1.apsolutna temperatura gasa u laboratorijskim Srednja duzina slobodnog puta se moze izracunati .17: Raspodela polja u slucaju pozitivnog siljka se polje u kompletnom prostoru. Ova pojava se moze objasniti preko srednje duzine slobodnog puta.16POGLAVLJE 1.pritisak gas a u Barima.2. povecava olaksavajuci preskok. tako i nejonizovanog dela razmaka 1.18 prikazan je slucaj kada se povecava pritisak koji dovodi do povecanja preskocnog napona. Pri visokim pritiscima potreban je mnogo veci intenzitet polja da dovede do pojave udarne jonizacije. uslovima 293 K odnosno 20°C. Po .apsolutna temperatura gas a u stepenima K.8 Uticaj pritiska na razvoj praznjenja Sposobnost gas a da se jonizuje je slozena funkcija pritiska.2) gde su: P . MEHANIZAM PRAZNJENJA U GASOVITIM DIELEKTRICIMA Rezultatntno polje Polje usled slobodnih naelektrisanja Slika 1.3) To. Mora se voditi racuna da na duzinu slobodnog puta utice pored pritiska i temperatura gasa. pa se zbog toga uvodi pojam relativne gustine gasa koja je data izrazom: (1. za vazduh kao: (1. To znaci da postoji pritisak pri kome je jonizaciono polje minimalno. T .033 Bara.

tada ce on udariti u anodu. U slucaju kada se izmedju elektroda nalazi gas veoma niskog pritiska kada slobodnog puta elektrona veca od rastojanja izmedju elektroda. 0 0 0 0 eO o . elektron iako razdaljinu dj i postigao dovoljnu energiju za jonizaciju. je duzina je presao naidje na jonizacije . sa.1.. JONIZACIJA U GASOVIMA 17 Za druge gasove numericki koeficijenat u brojiocu ima druge vrednosti.19. ako na svom putu ne neutralan molekul koga bi jonizovao. a da do udarne u prostoru gas a ne dolazi.. J d· J 0 0 0 0 0 e .. To znaci da ce se pri delovanju elektricnog polja E elektron koji je bez sudara presao rastojanje dj postigao dovoljnu kineticku energiju: "X kraca od rastojanja (1..4) kojom moze da izvrsi jonizaciju. Na slici desno prikazan je slucaj kada je pritisak gasa veci.. U ovom slucaju vazi odnos "X < a.. pa je duzina slobodnog puta manja... to znaci da ce doci do sudara slobodnih elektrona sa molekulima koji ce dovoditi do jonizacije.18 leva prikazan je slucaj kada je srednja duzina slobodnog puta elektrona dj potrebnog da bi pri odredjenom elektricnorn polju E elektron postigao jonizacioni napon U. Ako je A > dj..2.18: Sematski prikaz prostornog visokom pritisku (desno) rasporeda cestica pri umerenom pritisku (levo) i Na slici 1.. Povecanje pritiska ima obrnuto srazmerno dejstvo na visinu preskocnog napona od povecanja temperature ga d.. Ovaj slucaj prikazan je na slici 1. = E x dj pod pretspostavkom da je polje homogeno. 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 K A 0 0 A 0 0 Slika 1..

.. sudara sa neutralnim molekulima i rekombinacije u toku razvoja strimera. Zbog toga uvodimo pojam verovatnoce nastanka preskoka.1 Preskocni napon u vazduhu Slucajna priroda preskoka Preskok u vazduhu izmedju dye elektrode predstavlja slucajan proces koji zavisi od pojave inicijalnih elektrona.. Od toga da li ce se inicijalni elektron pojaviti zavisi da li ce doci do preskoka ili ne. Ako povecavamo amplitudu udarnog napona sa odredjenim korakom ... Ako se primeni N naponskih udara istog oblika i amplitude U izmedju dye elektrode na odredjenom rastojanju. 0 0 0 0 e . tada se pri tom naponu uopste nece pojaviti preskok.5) P(U) = ~ Ukoliko pocnerno da vrsimo eksperimenat od nekog minimalnog napona Umin.3 1. kriva zavisnosti P(U) od amplitude napona U ce postajati sve pravilnija. Jedna od mogucih funkcija koja opisuje zakon raspodele verovatnoce preskoka od amplitude napona je Normalna raspodela ili Gausova raspodela. Sto je broj eksperimenata N pri odredjenom naponu U veci.. u suprotnom nece doci do jonizacije.U... MEHANIZAM PRAZNJENJA U GASOVITIM DIELEKTRICIMA d· J 0 d· J 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 e . Ona se moze pret- . 0 Slika 1.. sam proces preskoka je takodje slucajan proces. tada je verovatnoca preskoka definisana kao: (1. Takodje proces rekombinacije je slucajna pojava koja zavisi od kineticke energije elektrona koji moze da bude zahvacen pozitivnim jonom i neutralise se. a od toga m puta dodje do preskoka.6.... tada ce sa povecanjern amplitude napona U rasti i verovatnoca preskoka. Verovatnocu preskoka je najlakse definisati u slucaju delovanja udarnog napona.19: Sematski prikaz prostornog niskom pritisku (desno) rasporeda cestica pri umerenom pritisku (levo) i 1. Kako su svi sudari slucajni procesi.3..18POGLAVLJE 1. Sudar inicijalnog elektrona sa neutralnim molekulom moze izavati udarnu jonizaciju ako se neutralni molekul nasao na dovoljno velikom rastojanju da je elektron postigao dovoljnu kineticku energiju..

Kod normalne raspodele srednja vrednost preskocrnog napona je jednaka 50% preskocnorn naponu. .20 imaju Na slici 1.----------.""-I-""""'_---t-' ------t-' ------1 500 550 600 650 700 Nal)OIt (kV. 1.2 (10 +---':::.... dolazi do povecanja . Srednje kvadratno odstupanje predstavlja meru rasipanja slucajne velicine oko ocekivane vrednosti.6 0. 0.--------------. 0.20: Grafik normalne raspodele verovatnoce preskoka kod udarnog napona sledece znacenje: U -temena vrednost razmatranog udarnog napona.. ><I. U50% -nap on koji dovodi do preskoka u 50% slucajeva.20 prikazan je grafik funkcije normalne raspodele. .i> ~ 0. .3. . CJ -srednje kvadratno odstupanje...8 .---------------. odnosno oko Usr.2 Volt-sekundna karakteristika preskocnog napona Ukoliko vise puta delujemo udarnim naponskim talasom identicnog oblika na odredjeni medjuelektrodni razmak.4 .3.6) Oznake na slici 1.1.6 ~ <:> --0=3% --G=1% -.. pri tome povecavajuci amplitudu talasa. Usr -srednja vrednost preskocnog napona. Slika 1. PRESKOCNI NAPON U VAZDUHU 19 staviti funkcijom: P(U) = CJ·~ 1 jU -00 e-~du (U-UST) (1.

vreme dok talas ne postigne minimalni napon U.----. 4000 -. preskocnog napona se moze objasniti prema Slika 1. odnosno od vremena do preskoka. pri kome je preskok uopste moguc.------------------. 2000 Z .22: Zavisnost preskocnog napona od vremena do preskoka Na slici 1.:. . do preskoka nazrva se Na slici 1.22.22 oznake imaju sledece znacenje: to .20POGLAVLJE 1.---~ o 5 Vreme (10 10 15 20 preskoka (xs) Slika 1. --- 1500 WOO 500 o +----. Zavisnost preskocnog napona Volt-sekundna karakteristika ili V-t karakteristika od vremena izolacije.----.21 prikazana je zavisnost preskocnog napona od strmine talasa. MEHANIZAM PRAZNJENJA U GASOVITIM DIELEKTRICIMA preskocnog napona.-. 3500 3000 ~ 2500 :.21: Zavisnost preskocnog napona od vremena do preskoka Nastanak volt sekundne karakteristike slici 1.

odnosno konstantan u jednom trenutku nastupio preskok. Iznad gornje zelene krive pri svakom udaru dolazi do preskoka. Iznad gornje granicne krive svaki talas izaziva preskok.. 7) Najcesce se daje volt-sekundna kriva 50% preskocnog napona. a ispod donje krive nikad ne dolazi do preskoka. Ukupno vreme do preskoka je: (1. Na slici 1. . Volt-sekundne karakteristike su od znacaja sarno kod udarnih napona. za koje se stvaraju lavine i strimeri u medjuelektrodnom razmaku. Ukoliko se izmedju elektroda ili na neku od elektroda postavi izvor jonizujuceg zracenja. dok se praznjenje ne prosiri do druge elektrode. t. ovo se vreme moze skratiti. tp .. Opseg napona u kome se sa odredjenom verovatnocorn moze pojaviti preskok ogranicen je zelenim krivim linijama koje su paralelne sa krivom 50% napona. kao i gornja i donja granicna kriva. PRESKOCNI NAPON U VAZDUHU 21 Tehnicki gledano.::.: ~ 2500 2000 = 0 . -vreme razvoja praznjenja. pretstavlja 50% preskocni napon.23: Volt sekundna karakteristika 50% preskocnog napona i gornja i donja kriva koje prikazaju granice oblasti u kojoj je preskok moguc Kriva koja je na grafiku obelezena plavom bojom.ukupno vreme do preskoka. Ispod donje granicna kriva se nalazi oblast u kojoj nikada nece doci do preskoka.23 prikazana je volt sekundna karakteristika 50% preskocnog napona.a (~ s) ~ Slika 1. to je jednosmerni napon. Z 1500 1000 500 0 0 5 10 15 20 Vrem e do p resk ok. U opsegu izmedju krivih preskok nastupa sa odredjenom verovatnocorn.1. 4000 3500 3000 .3. ti -vreme potrebno napon pri kome bi da se stvori inicijalni elektron..

U evropskim zemljama i u zemljama u kojima dominira evropski uticaj (primenjuju se evropski standardi).25.8) Vreme potrebno da talas na zacelju opadne na polovinu vrednosti naziva se zaceljem talasa. Vreme zacelje se definise kao vreme mereno od tacke A u kojoj prava koja definise celo talasa preseca apscisnu osu i projekcije tacke C u kojoj talas opadne na polovinu maksimalne vrednosti. Prava sece apscisnu osu u tacki A. za ispitivanje visokonaponske izolacije se koristi atmosferski udarni napon veoma kratkog cela i dugog trajanja. jer je polozaj tacke A neznatno pomeren u odnosu na koordinatni pocetak u odnosu na trajanje talasa. Vreme potrebno da talas dostigne 30% od pune vrednosti obelezava se sa T30. kao sto je pojava atmosferskih prenapona i pojava sklopnih prenapona. .22POGLAVLJE 1. MEHANIZAM PRAZNJENJA U GASOVITIM DIELEKTRICIMA 1. Da bi se izolacija ispitivala uvek pod istim uslovima. Tacka A se naziva konvencionalni koordinatni pocetak jer pretstavlja pocetak talasa linearizovanog cela.6 Tgo T30 (1. Zacelje talasa se odredjuje postupkom prikazanim na slici 1.3 Definicija udarnih napona Udarni naponi koji se proizvode u laboratorijskim uslovima sluze za simulaciju pojava iz prakse.24: Definicija cela atmosferskog udarnog talasa Celo atmosferskog udarnog talasa se odredjuje na taj nacin sto se provlaci prava kroz tacku kada talas dostize 30% vrednosti i 90% vrednosti amplitude. Vreme od tacke A do projekcije tacke B na apscisnu osu naziva se vreme cela. a horizontalnu pravu koja prolazi kroz maksimum napona u tacki B. U praksi se meri vreme od koordinatnog pocetka do projekcije tacke C na apscisnu osu. Vreme cela se izracunava kao: Tc= ---0.24 U("/o ) Slika 1.3. Celo i zacelje se definisu prema slici 1. talasni oblici napona se standardizuju. a vreme potrebno da talas dostigne 90% od pune vrednosti obelezava se sa Tgo.

pa se ovakav talas obelezava sa 1/50. = 250118 i vremenom zacelja T. Gornji talasni oblik atmosferskog udarnog napona se obelezava kao talas 1. = 2500118. Danasnji udarni generatori ornogucavaju precizno odredjivanje trenutka secenja talasa. Pored atmosferskih udarnih napona za ispitivanje visokonaponske opreme se koriste i sklopni udarni naponi. Tolerancija za celo talasa od 30% i zacelje od 20% se usvaja zbog teskoca oko realizacije talasa odredjenih parametara u laboratorijskim uslovima. Kada se vrsi ispitivanje opreme u niskonaponskim instalacijama u objektima.26.1. smatra se da dolazi do izoblicenja talasa zbog prostiranja. Vreme zacelja istog talasa je T. koji su posledica preskoka na vazdusnoj izolaciji pre nailaska talasa na objekat koji se ispituje. jer se kao vreme .--~----~--~ AO 20 40 Tz 60 80 100 Vreme ()is) Slika 1. Oni su znatno sporiji i duzi. Vreme secenja talasa definisano je standardima da se krece od 2118 do 6118. Ovi talasni oblici nisu izabrani zato sto najbolje reprezentuju stvarni talasi oblik atmosferskog praznjenja. Tolerancija za maksimum napona je 3%. vee su to dogovoreni talasni oblici unutar medjunarodnih tehnickih udruzenja u cilju usaglasavanja nacina laboratorijskog ispitivanja u razlicitirn zernljarna. a trajanje zacelja je 50118. uticaja korone i kapacitivnosti razlicitih elemenata.2118 ± 30%.2/50 koji je secen na zacelju prikazan je na slici 1. Jedan od standardnih sklopnih napona je sa vremenom cela od T. = 1.25: Definicija zacelja atmosferskog udarnog talasa Standardni oblik udarnog talasa za ispitivanje visokonaponske izolacije na atmosferske prenapone naziva se standardni atmosferski udarni napon i prema evropskim standardima ima vreme cela T. PRESKOCNI NAPON U VAZDUHU 23 U(%) 100 ~--------------------------~ 80 60 ·····50% 40 .3. Ovakvim talasima se ispituju zastini uredjaji za niskonaponske energetske ili telekomunikacione instalacije. Parametri cela i zacelja se odredjuju jednostavnije nego kod atmosferskih talasa. Za ispitivanje izolacije visokonaponske opreme pored punih talasa koriste se seceni talasi. = 50118 ± 20%.2/50. 20 oo-----~----~_. pa se koristi talas cije je celo 10118 i zacelje 700118. Tipican oblik standardnog talasa 1. Americki standard definise atmosferski udarni napon sa trajanjem cela 1118.

Sa smanjivanjem strmine talasa uticaj strmine talasa na razvoj preskoka se smanjuje. sto otezava razvoj lidera.26: Definicija oblika secenog atmosferskog udarnog talasa cela definise vreme od stvarnog pocetka talasa u koordinatnom pocetku (tacka A na slici 1. MEHANIZAM PRAZNJENJA U GASOVITIM DIELEKTRICIMA t(us) Slika 1. B . Medjutim. koja greje strimer koji se ponasa kao provo dan kanal i olaksava njegov razvoj i prerastanje u dobro provo dan kanal lidera.27 prikazan je tipican oblik sklopnog talasa i nacin odredjivanja vremena cela i zacelja. Sa daljim smanjivanjem strmine talasa kapacitivna struja izmedju vrha lidera i druge elektrode opada. _______ J i . o~ ~~".27) do tacke B kada talas dostize temenu vrednost.24POGLAVLJE 1.27: Definicija oblika sklopnog udarnog talasa Kada se vrsi ispitivanje dugackih medjuelektrodnih razmaka u vazduhu na delovanje sklopnih prenapona (najcesce se radi 0 odredjivanju preskocnog napona izmedju faza pri delovanju sklopnih prenapona pri nazivnim naponima vodova 400 kV ili vise). . pojavljuju se slozene pojave koje dovode do specificnog oblika volt-sekundnih krivih. Na slici 1. kao na slici 1. jos uvek postoji znacajna kapacitivna struja izmedju vrha strimera i druge elektrode. i dovodi do povecanja preskocnog napona. Pri delovanju strmijih napona potreban je proces inicijalizacije i razvoja strimera kao kod atmosferskih udarnih napona.' _ A Slika 1. Vreme zacelje se definise kao vreme od pocetka talasa do trenutka kada talas opadne na polovinu vrednosti na zacelju (tacka C).28.

a temperatura u laboratoriskim uslovima . Ranije je objasnjeno da pritisak utice na srednju duzinu slobodog puta elektrona. koja je data sledecim izrazom: 6 gde su: 6 -relativna gustina vazduha = _p_273 + 20 1. PRESKOCNI NAPON U VAZDUHU 25 t(s) Slika 1.1.013 273 + t (1. 1.4 Uticaj atmosferskih uslova na preskocni napon Na preskocni napon u vazduhu uticu parametri ambijenta kao sto su pritisak.9) P -atmosferski pritisak vazduha izrazen u barima t -temperatura izrazena u stepenima °C Za normalne atmosferske uslove usvojena je vrednost pritiska od Po = 1. nakon cega preskocni napon pocinje ponovo da raste sa smanjivanjem strmine.28: Oblik volt-sekundne karakteristike pri delovanju sklopnih udarnih napona kod dugih medjuelektrodnih razmaka Sa grafika se vidi da postoji minimalna vrednost preskocnog napona pri odredjenoj strmini talasa kada je vreme do preskoka tmin .013Bar koja vlada na nivou morske povrsine po lepom vremenu.3.3. Uticaj pritiska i temperature se definise preko srednje relativne gustine vazduha. temperatura i vlaznost. ali i temperatura ima takodje uticaj.

• . ako se elektrode razlikuju po obliku. • -naizrnenicni napon industrijske frekvencije. • -Oblika elektroda. Preskocni napon zavisi od sledecih faktora: • -oblika primenjenog talasa napona.oscilatorno priguseni napon visoke frekvencije. Ukoliko pri ispitivanju uslovi odstupaju od laboratorijskih. MEHANIZAM PRAZNJENJA U GASOVITIM DIELEKTRICIMA iznosi 20°C. izracunati napon za normalne uslove na osnovu izraza: tada se moze (1. Preskocni napon u slucaju udarnih napona i jednosmernih napona zavisi od polariteta pojedinih elektroda.10) Korekcija preskocnog napona se vrsi i u odnosu na vlaznost vazduha. Pri primeni svakog od ovih napona preskocni napon se razlikuje pri potpuno istim svim ostalim uslovima. • -jednosmerni napon. . ali u ovom tekstu ta zavisnost nece biti analizirana. • . Oblik primenjenog napona moze biti: • -udarni napon.26POGLAVLJE 1.polariteta • -rastojanja talasa. Efekat je objasnjen u poglavlju 0 praznjenju u neravnomernom polju. izmedju elektroda • -gasa koji se nalazi izmedju elektoda.

Na istoj sliei desno prikazan je isti elektrodni sistem u kome je u sredini izmedju elektroda ubacen cvrst dielektrik. jer se najcesce prave od kombinaeije mehanicki otpornog dielektrika i dielektrika koji je otporan na atmosferske utieaje.1.1. dogadja se upravo suprotan efekat. stakla ili savremenih polimernih materijala.29 levo. Posmatrajmo slucaj dye elektrode koje su tako oblikovane da se izmedju njih formira homogeno polje.. koje izazivaju slabljenje dielektrickih svojstava povrsine cvrstog dielektrika. ~ '-'II . Na sliei 1.umacenje pojava U tehniei veoma cesto imamo kombinaeiju gasovitih i cvrstih dielektrika. Unosenje cvrstog dielektrika boljih dielektrickih karakteristika dovodi do slabljenja ukupnog dielektrickog sistema.29: Elektrodni (desno) sistemu u vazduhu (levo) i sa umetnutim cvrstirn dieklektrikom Posto cvrsti dielektriei imaju monogo visi probojni napon nego sto je preskocni napon u vazduhu. Medjutim.30 prikazana je skiea prolaznog izolatora (engl. bushing) koji se postavlja da sprovede provodnik pod naponom kroz provodni zid (primenjuje se za prolazak provod- . kao na sliei 1.. E ~ Slika 1. Zbog toga jedna od vaznih oblasti je proucavanje praznjenja u gasu po povrsini cvrstog dielektrika.. PRESKOGNI NAPON PO POVRSINI GVRSTE IZOLACIJE 27 1. To se objasnjava talozenjern stranih materija u vidu cestica prasine ili vlage. To su pre svega izolatori na nadzemnim vodovima koji se izradjuju od poreulana.4. ~ E r I ~ I r II rn rlJ '1~ . I I \. koji se nazivaju kompozitnim izolatorima. .. trebalo bi da elektrodni sistem desno ima visi preskocni napon jer je zapremina vazduha u kojoj moze da nastupi preskok manja zbog prisustva cvrstog dielektrika boljih karakteristika.rl.4.1 Preskocni napon po povrsini cvrste izolacije Fizicko t.4 1. koje se povoljnim oblikovanje iviea slabi na njihovoj periferiji.

Medjutirn. Kada bi postojali sarno redni elernentarni kondezatori K.31 prikazana je elektricna zarnenska sema koja se sastoji od parazitnih kapaeiteta kojorn se provodni izolator rnodeluje. tada bi raspodela napona duz izolatora bila linearna.28POGLAVLJE 1. Slika 1.redni elernentarni kapaeiteti koji su rasporedjeni po povrsini izolatora izrnedju rnetalne obujrniee koja se fiksira na rnetalni zid i provodnika pod naponorn koji prolazi kroz izolator. C -otocni kapaeiteti izrnedju povrsine izolatora i eentralnog provodnika.30: Skiea prolaznog izolatora Na sliei 1. Provo dna obujmica Slika 1. zatirn za prolazak provodnika unutar kucista transforrnatora itd.31: Zarnenska serna prolaznog izolatora Oznake na sliei 1. MEHANIZAM PRAZNJENJA U GASOVITIM DIELEKTRICIMA nika kroz rnetalne pregrade celija.31 irnaju sledece znacenje: K . otocni kondenzatori svojirn utieajern prave ne- .

1. PRESKOGNI NAPON PO POVRSINI GVRSTE IZOLACIJE 29 ravnomernu raspodelu napona.33.4. u tacki 2 manja itd. Jacina elektricnog polja po povrsini izolatora koja je u dodiru sa vazduhom srazmerna je nagibu krive napona izmedju povrsine izolatora i centralnog provodnika.31 i centralnog provodnika. Dijagram raspodele napona od obujmice do kraja prolaznog izolatora prikazan je na slici 1.32 U(%) Slika 1. manja . tada najvisi napon vlada na elementarnom kondenzatoru koji je prikljucen izmedju tacke 1 na slici 1. ako je prolazni izolator podvrgnut naizmenicnorn naponu. Kroz jonizovani kanal protice struja konduktivnim putem kroz jonizovani kanal sve do mesta gde elektricno polje postaje manje od minimalnog za jonizaciju. Ovaj proces naziva se puzajucim praznjenjern i prikazan je na slici 1. Struja se zatvara izmedju kanala praznjenja po povrsini dielektrika i centralnog provodnika kapacitivnim putem preko kondenzatora koji su prikazani na slici 1. Kod izolatora za spoljasnju montazu primenjuju se rebra koja ornogucavaju da se puzajuce praznjenje udaljava od centralnog provodnika sa napredovanjem od mesta inicijalizacije. Sto se udaljavamo vise od metalne obujmice. Sto je vise povrsina izolatora udaljena od unutrasnjeg provodnika. Ako posmatramo napon na koji vlada izmedju povrsine izolatora i centralnog provodnika. Na primer. tada se moze videti da razlika tog napona u dye susedne tacke na povrsine izolatora definise elektricno polje koje vlada na povrsini izolatora u vazduhu. Ukoliko jacina elektricnog polja prevazidje kriticnu vrednost za vazduh. na tom mestu dolazi do jonizacije po povrsini izolatora. otocni kondenzatori trpe manji napon.33. Iz tog razloga je i kapacitivna struja kroz kondenzator prikljucen u tacki 1 najveca.32: Raspodela napona izmedju povrsine izolatora i centalnog provodnika (crvena linija) i linearna raspodela napona kada ne bi bilo otocnih kondenzatora C (zelena linija) Raspodela napona po duzini prolaznog izolatora usled dejstva parazitnih kapaciteta je nelinearna tako da je maksimalna jacina elektricnog polja uz obujmicu i postepeno slabi ka kraju izolatora. Nesto nizi napon vlada na kondenzatoru prikljucenorn izmedju tacke 2 i centralnog provodnika.

11) Rs > u. • magla. MEHANIZAM PRAZNJENJA U GASOVITIM DIELEKTRICIMA je kapacitivnost izmedju povrsine izolatora i sredisnjeg provodnika i sa napredovanjem puzajuceg praznjenja smanjuje se njegova struja. Pod uticajem struje vlazan sloj se zagreva i na nekom mestu moze doci do isparavanja vlaznog sloja i uspostavljanja suve povrsine.35 prikazan je izolator bez rebara sa vlaznim slojem kroz koji protice mala struja. To je simbolicki prikazano na slici 1. Ako je otpornost kanala parcijalnog preskoka manja od otpornosti vlaznog sloja pre preskoka na istom rastojanju. rosa. slana i slaba kisa. a so se talozi po izolatorima. struja kroz kanal preskoka ce se povecati. podrucjima usled hemijskog tretmana biljaka i zemljista.34. U tom slucaju struja se zatvara kroz vazduh. Na slici 1. U pogledu uzroka zagadjenja vrsi se sledeca podela: • industrijsko zagadjenje (najcesce elektroliti). sto se naziva parcijalni preskok.30POGLAVLJE 1. a kanala praznjenja po jedinici duzine sa Rp. tada je uslov da se pri nastanku parcijalnom preskoku poveca struja: (1. To dovodi do Slika 1. • zagadjenje u poloprivrednim • u primorskim krajevima posolica usled jakih vetrova sa mora koji donose mikroskopske kapljice morske vode koje isparavaju. U slucaju kada se izolatori koriste na otvorenom prostoru dolazi do atmosferskih uticaja koji dovode do talozenja necistoca po povrsini izolatora. Ako se obelezi otpornost stranog sloja po jedinici duzine sa Rs.33: Puzajuce praznjenje po povrsini prolaznog izolatora . Najopasnija kombinacija je kada postoji zagadjenje na izolatoru u obliku suvog sloja koji se pod dejstvom vlage vlazi i postaje provodan.

4.4. nastaje potpuni preskok na izolatoru. struja bi se smanjivala i parcijalni preskok bi se gasio. Ukoliko se parcijalni preskok prosiri duz cele duzine izolatora.1.2 Izolatori za zagadjena podrucja rada izolacije na otvorenom u zagadjenim uslovima. 1. ali ne postoji opasnost od prekida pogona zbog zagadjene izolacije. produzenju kanala parcijalnog preskoka ili nastanku novih parcijalnih preskoka i daljem povecanju struje. Osim toga. Mnogo je manje kritican slucaj kise. PRESKOGNI NAPON PO POVRSINI GVRSTE IZOLACIJE 31 daljeg isusivanja vlaznog sloja. sto izaziva kratak spoj sa velikom strujom od nekoliko kA koju iskljucuje prekidac. To znaci da su veoma opasni slucajevi kada vlazan sloj ima veliku otpornost. jer je tada uvlazenje sloja veliko. pn- Da bi se povecala pouzdanost menjuju se dye vrste mera: • korektivne mere • preventivne mere Slika 1.34: Puzajuce praznjenje po povrsini prolaznog izolatora sa rebrima . U praksi se ovakvi slucajevi pojavljuju u ranim jutarnjim satima kada dolazi do slabog vlazenja sloja zagadjenja usled magle ili rose. Ukoliko bi otpornost kanala parcijalnog preskoka bila veca od otpornosti vlaznog sloja na tom mestu. sto izaziva povecanje gubitaka. u nekim slucajevirna kisa spira sloj zagadjenja.

ovakav postupak je ekonomski neprihvatljiv. Glavna mana ove metode je sto se posle nekog vremena sloj silikonske paste toliko zasiti necistocama da gubi svojstva. koje imaju osobinu odbijanja vlage (hidrofobnost). jer zahteva iskljucenje nadzemnog voda ili dela postrojenja i dovodjenje u beznaponsko stanje da bi bezbedno izvrsili pranje izolatora. Ukoliko je podrucje sa visokim stepenom zagadjivanja. Druge mogucnosti su vezane za tehniku rada pod naponom.32POGLAVLJE 1. stanju Praskok Slika 1. U nasoj zemlji je najvise bila koriscena primena silikonskih pasti. sto onernogucava nastanak provodnih staza. koja se u svetu primenjuje uz slozene bezbednosne procedure i primenu razlicitih tehnologija. U tu svrhu se najcesce primenjuju sledece metode: • pranje izolatora u beznaponskom • pranje izolatora pod naponom • primena silikonskih pasti Pranje izolatora u beznaponskom stanju predstavlja metodu sa najtezirn posledicama. Jedna od mogucnosti je primena vodenih topova sa zemlje sa isprekidanim mlazom koji onernogucava zatvaranje strujnog kola kroz mlaz. Pranje izolatora pod naponom predstavlja slozen tehnoloski postupak koji se kod nas u visokonaponskim mrezama nije nikada primenjivao. vee se javljaju sarno provo dna ostrva. Krajnji efekat primene silikonskih pasti u jako zagadjenim podrucjima je produzenje intervala izmedju dva ciscenja. Tada se mora primeniti Ciseenje u beznaponskom stanju. MEHANIZAM PRAZNJENJA U GASOVITIM DIELEKTRICIMA Korektivne mere Korektivne mere se primenjuju kod izolatora koji su u pogonu i ne mogu da se promene.35: Izolator bez rebara sa vlaznirn slojem i nastanak parcijalnog preskoka .

38 kod prolaznog izolatora. PRESKOGNI NAPON PO POVRSINI GVRSTE IZOLACIJE 33 Preventivne mere Preventivne mere se svode na konstruisanje zagadjenje iz atmosfere. Produzenje strujne staze se moze postici povecanjern broja rebara. kao na slici 1. Na slici 1.1.39 Izolatori sa produzenorn puznom stazom nazivaju se "antifog" sto u uslovima magle otezavaju nastanak preskoka.4. Na slici 1. izolatora koji su manje osetljivi na povrsinsko Osnovna konstruktivna mera koja se koristi za smanjenje osetjivosti izolatora na atmosfersko zagadjenje je produzenje puzne staze (strujne staze) izolatora. izolatori zbog toga Kod stapnih izolatora se moze povecati nagib rebara cime se olaksava samocicenje izolatora usled kise. odnosno produbljivanjem zljebova izmedju rebara.36 definisan je pojam strujne staze i preskocnog rastojanja. kao i primer preskocnog rastojanja.40. kao na slici 1. Jedna od najefikasnijih mera za poboljsanje karakteristika izolatora u zagadjenim uslovimaje produzenje strujne staze. Danas se koriste takozvani . Najveci tehnoloski napredak u izradi izolacije za nadzemne vodove i visokonaponske aparate na otvorenom prostoru je u primeni novih materijala.36: Definicija duzine puzne staze (levo) i preskocnog rastojanja( desno) Pod strujnom stazom se podrazumeva duzina merena po povrsini izolatora izmedju metalnih krajeva koji su na razlicitirn potencijalima. kao na slici 1. Povecanje puzne staze se moze postici povecanje duzine rebara. Slika 1.37 prikazan je primer strujne staze kapastog izolatora koji je u lancu od tri clanka.

Na slici 1. cija se unutrasnjost izradjuje od materijala koji su mehanicki cvrsti na kidanje i lomljenje.40 prikazan je presek stapnog izolatora sa unutrasnjim delom od mehanicki cvrstog materijala. Najcesce se unutrasnji izolacioni stap pravi od fiberglasa.34POGLAVLJE 1. . MEHANIZAM PRAZNJENJA U GASOVITIM DIELEKTRICIMA Slika 1.38: Povecanje broja rebara kompozitni izolatori. sa izuzetno dobrim izolacionim i mehanickirn karakteristikama.37: Definicija duzine puzne staze (levo) i preskocnog rastojanja( desno) Slika 1. odnosno staklenih vlakana. a spoljasnja izolacija sa rebrima je od silikonske gume. • laksi su od klasicnih. a spoljasna povrsina se pravi od materijala koje odlikuje hidrofobnost i otpornost na atmosferske uticaje. Glavne prednosti kompozitnih izolatora u odnosu na klasicne porculanske i staklene su sledece: • otporniji su na atmosferske uticaje.

PRESKOGNI NAPON PO POVRSINI GVRSTE IZOLACIJE 35 Slika 1. Na slici 1.1. Kompozitni izolatori za vodove se prave iskljucivo kao stapni.42 prikazana je povrsina silikonskog izolatora pri kisi. Danas se za nadzemne vodove jos uvek koriste i klasicni izolatori. sa jasno izrazenirn razdvajanjima kapljica usled hidrofobnosti. • imaju nizu cenu od klasicnih.40: Povecanje nagiba rebara radi samociscenja • otporni su na mehanicke udarce. a kod primene kucista odvodnika prenapona.39: Stakleni kapasti izolatori sa razlicitorn duzinorn puzne staze Slika 1. U pocetku primene kompozitnih izolatora bilo je odredjenih dilema. Na slici 1. ali je danas dokazano da kompozitni izolatori sa spoljasnom povrsinorn od silikonske gume zadovoljavaju sve zahteve koji se pred izolatore za spoljasnju montazu postavljaju: .4.41 prikazana je fotografija silikonskog izolatora prilikom ispitivanja. dominantno se primenjuju kucista od silikonske gume.

42: Fotografija silikonskog izolatora koji je izlozen kisi . Slika 1. MEHANIZAM PRAZNJENJA U GASOVITIM DIELEKTRICIMA Slika 1.36POGLAVLJE 1. • nisu utvrdjeni efekti starenja materijala. • otporni su na elektricni luk. • otporni su na hemijske uticaje iz atmosfere.41: Fotografija silikonskog izolatora • otporni su na ultravioletno zracenje. • nezapaljivi.

Poglavlje 2 Tecni dielektrici Osim sto izoluju delove pod naponom. kod transformatora) ili kao sredstvo za gasenje luka u sklopnim uredjajima. • organska jedinjenja silicijuma i druge tecnosti hemijske sinteze. kablovsko i kondenzatorsko) koji nastaju kao produkt destilacije nafte ili kamenog uglja. vodonik koji u dodiru sa kiseonikom pravi praskavi gas). sto ga cini posebno pogodnim kao izolaciono sredstvo. Najcesce primjenjivani tecni dielektrici u oblasti tehnike visokog napona mogu se prema prirod dobijanja podeliti na sledece grupe: • mineralni ugljovodonici odnosno mineralna ulja (transformatorsko. silikonski i fiuorni tecni izolacioni materijali. tecni dielektrici imaju ulogu rashladnog sredstva. dobru toplotnu provodljivost. • biljni ugljovodonici (ricinusovo ulje) koji imaju ogranicenu primjenu u visokonaponskim aparatima. • hlorovani ugljovodonici (trihlordifenil. Hlorisani ugljovodonici dobijaju se od razlicitih ugljovodonika zamenom atoma vodonika sa atomom hlora. pentahlordifenil i dr. Najvazniji tecni dielektrik jeste mineralno ulje.). propan. Ono ima visoku probojnu cvrstocu. piralen. kao i mogucnost stvaranja eksplozivnih gasova (metan. Nedostatak mineralnog ulja jeste zapaljivost. zbog odvodjenja toplote nastale usled strujnog opterecenja (npr. D Zbog nedostataka mineral nih ulja sintetizovani su vestacki tecni dielektrici: hlorisani. inertin. piranol. Hlorisani dielektrici imaju razlicite proizvodjacke nazive: sovol. heksol. Manje 37 . nisku temperaturu prelaska u cvrsto stanje (-50 C) i hemijsku postojanost.

Silikonski tecni dielektrici se odlikuju malim dielektricnim gubicima. U osnovi do polarizacije mole kula pri dejstvu elektricnog polja dolazi na tri razlicita nacina. Susena ulja su sastavni deo sintetickih lakova. Upotrebljivaju se za impregniranje i zalivanje uredjaja koji rade na povisenirn temperaturama.38 POGLAVLJE 2. sto se naziva polarizacija. Biljna ulja kao sto je ricinusovo ulje koristi se za impregnisanje nekih vrsta papira( dielektrici kondenzatora) i kao sastavni deo nekih izolacionih voskova i lakova. odnosno stranih primes a u datom tecnorn dielektriku. Fluorni tecni dielektrici nastaju spajanjem fiuora sa organskim jedinjenjima. • dielektricna konstanta. Danas je njihova upotreba zabranjena zbog toksicnosti. Nezapaljivi su. Siroku primenu ogranicava visoka cena. a terrnicka provodnost im je znatno veca od mineralnih ulja i silikonskih tecnih dielektrika. ali veoma toksicni. malom higroskopnoscu i visokom dozvoljenom radnom temperaturom (do 2000C). . 2. Polarnost mole kula se moze najednostavnije definisati kao prostorni pomeraj tezista (centra) pozitivnog i negativnog naelektrisanja u molekulu. U sastavu njihovih mole kula je atom silicijuma.1 Polarnost dielektrika Jedna od vaznih karakteristika tecnih i cvrstih dielektrika je njegova polarnost. Koristili su se za kondenzatore i transformatore. Pri uticaju spoljasnjeg elektricnog polja dolazi do povecanja rastojanja centara naelektrisanja molekula. malu higroskopnost i visoku toplotnu stabilnost (do 300°C). TECNI DIELEKTRICI su zapaljivi od mineralnog ulja. Ova pojava je manje ili vise izrazena kod razlicitih materijala. Imaju male dielektricne gubitke. Visoka cena ogranicava njihovu primenu. Osnovne elektricne karakteristike tecnih dielektrika su: • specificna provodnost. Susena ulja nakon odredjenog vremena prelaze iz tecnog u cvrsto stanje. Ove karakteristike u vecoj ili manjoj meri zavise od cistoce. Upotrebljavaju se za zalivanje uredjaja na visokim temperaturama. • dielektricni gubici • dielektricna cvrstoca.

POLARNOST DIELEKTRIKA 39 Elektronska polarizacija iIi atomska polarizacija U slucaju elektronske polarizacije posmatramo atom kod koga se pozitivno naelektrisano jezgro moze simulirati pozitivnim naelektrisanjem u jednom centru. U prisustvu spoljasnjeg elektricnog polja dolazi do razdvajanja centara naelektrisanja i stvara se elektricni dipol. Vreme povratka u pocetno stanje je izuzetno kratko.3 se moze . Negativno naelektrisan oblak elektrona po svim putanjama moze se modelovati tackastirn naelektrisanjem takodje u jednom centru.3 sernatski je prikazan proces razmicanja centara naelektrisanja unutar dipola koji cini molekul sa razmaknutim centrima naelektrisanja. Na slici 2. reda 10-148. Ova pojava naziva se elektronskom ili atomskom polarizacijom i prikazana je na slici 2.1: Sematski prikaz elektronske polarizacije dielektrika Nakon nestanka spoljasnjeg elektricnog polja centri naelektrisanja se vracaju u pocetno stanje kada se poklapaju.2.1. U slucaju kada je atom neutralan i bez prisustva elektricnog polja centri pozitivnog i negativnog naelektrisanja se poklapaju. Moze se uociti da su atomi vodonika asimetricno postavljeni u odnosu na atom kiseonika. J onska polarizacija Jonska polarizacija nastaje kod jona kod kojih vee postoji pomeraj centara pozitivnog i negativnog naelektrisanja zbog toga sto sami atomi koji grade jon imaju ukupno naelektrisanje razliCitog znaka. a kiseonik kao pozitivan centar naelektrisanja.2 prikazan je model molekula vode i njegova prostorna struktura. Na slici 2.84 x 1O-12m. Pri tome se vodonik ponasa kao negativan.45°. koje se unutar molekula neutralise. Sa slike 2. Razmak izmedju atoma vodonika i kiseonika je 95. Zbog toga se ovaj proces naziva elasticnirn i rad koji se utrosi na razdvajanje centara naelektrisanja se vraca nazad. Elektronska polarizacija i relaksacija se dogadjaju bez gubitka energije.1 Slika 2. pod uglom od 104.

3: Sematski prikaz jonske polarizacije u prisustvu elektricnog polja .~ . III '" 'I' o dI ----~ .l. Jonska polarizacija spada takodje u elastican proces jer se nakon prestanka dejstva elektricnog polja centri naelektrisanja vracaju u pocetni polozaj.2: Sematski prikaz mole kula vode i njegova prostorna struktura uociti da pri delovanju elektricnog polja dolazi do dodatnog pomeranja centara naelektrisanja dipola sa vrednosti do bez prisustva polja na vrednost do + d u prisustvu polja. Dipoli unutar dielektrika su u normalnom stanju bez spoljasnjeg elektricnog polja haoticno rasporedjeni. . Zbog toga je ovaj proces neelastican i izaziva gubitke u dielektriku.. _. E. Pri svakoj promeni intenziteta ili smera elektricnog polja vrsi se rad koji se bezpovratno trosi u toplotu.. Dipolna polarizacija Posmatrajmo jedan dielektrik od polarnih molekula.40 POGLAVLJE 2.4.I. Posle prestanka dejstva elektricnog polja dipoli se ne vracaju u predhodno stanje. Vreme potrebno za uspostavljanje orijentacije molekula je duze nego kod predhodna dva slucaja i zavisi od vrste dielektrika i (~) . Slika 2. kao na slici 2. TECNI DIELEKTRICI H Slika 2. ii o . Vreme relaksacije kod jonske polarizacije je nesto duze nego kod elektronske.. Jonska polarizacija i relaksacija se dogadjaju bez gubitka energije... _. III III .. Pri delovanju elektricnog polja dolazi do orijentacije molekula.

1 Elektr icna provodnost tecnih dielektrika Specificna provodnost dielektrika zavisi od njegove cistoce. rJJ .. ._ m.. gubici rastu sa porastom frekvencije zbog veceg broja promene orijentacije mole kula u jedinici vremena.1.. POLARNOST DIELEKTRIKA 41 Nep olarizovan dielektrik ++++++++++++ ..1.""'+ .. . @. ill ..-... Nakon sto je predjena kriticna jacina elektricnog polja dolazi do udarne jonizacije elektronima.. Stepen disocijacije tj.. ~ 'ltJ ~: ... dipoli ne mogu da prate promenu polja i ne dolazi do njihove orijentacije.+ .4: Sematski prikaz dipolne polarizacije u prisustvu elektricnog polja njegove temperature. Slika 2. j .m~mm(J) ~' ttl .. I . Dobro ocisceni dielektrici imaju specificnu provodljivost 10-10 do 1O-2°st/m. U slucaju delovanja naizrnenicnog elektricnog polja visoke frekvencije. Provodnost tecnih dielektrika moze imati jonski ili elektronski karakter.. @. Svaka tecnost na bilo kom stepenu disocijacije sadrzi odredjenu kolicinu jona u jedinici zapremine. I .-'... 2. Zbog toga se moze uociti da kod pojedinih dielektrika sa porastom frekvencije iznad neke granicne vrednosti dolazi do smanjivanja gubitaka..:.(J). . I.. dok kod dielektrika kod kojih su glavni nosioci naelektrisanja elektroni koji nastaju u tecnosti su sa elektronskom provodnoscu. ako frekvencija predje neku gornju granicnu vrednost... P olarizovan dielektrik .2.. . ~. ... Medjutim. odnos broja disociranih mole kula nd prema ukupnom broju mole kula n u jedinici zapremine zavisi od dielektricne konstante tecnosti. Dielektrici kod kojih su glavni nosioci naelektrisanja joni zovu se dielektrici sa jonskom provodnoscu. Polar- . Sa povecanjern temperature tecnog dielektrika raste i njegova provodljivost. ttl \d1 tI:J . ~.m..

1 vazi za uzi opseg temperatura u kome se ne dogadja nijedna druga promena u dielektriku. 05(1/0)C.1 ne bi vazio. Posle porasta polja preko kriticne vrednosti dolazi do porasta struje po eksponencijalnom zakonu. da se razmatraju kao provodnici sa jonskom elektricnorn provodnoscu umesto kao tecni dielektrici. pri temperaturama prekom 80°0 do 100°0 ulja organskog porekla pocinju da gube neka svojstva. Ciscenje tecnih dielektrika od primes a ornogucuje znatno povecanje njihove specificne otpornosti. i 1Oteje njihova primena kao izolacije neadekvatna. te specificna provodnost ima jonski karakter. sto se objasnjava povecanjern broja jona koji se krecu pod dejstvom elektricnog polja. / specificna provodnost na temperaturi Zavisnost 2. pa se ta zavisnost moze izraziti sledecim odnosom: (2. reda 10-10 do 10-15 A u zavisnosti od kvaliteta dielektrika i jacine polja.:. reda 10-5 . Na primer.1) gdje su: /0 specificna provodnost 0: na temperaturi {)o. pri cernu je provodnost veca ako je veca dielektricka konstanta. Pri velikim jacinarna elektricnog polja struja u tecnosti se ne potcinjava omovom zakonu. moguc je takodje porast otpornosti zbog prenosa slobodnih jona ka elektrodama (elektricno ciscenje]. Pol arne tecnosti uvek imaju vecu provodnost u poredjenju sa nepolarnim.5 Moze se uociti da struja raste linearno sa elektricnirn poljem. TECNI DIELEKTRIOI izovane tecnosti uvek disociraju mnogo jace. Pri malim jacinarna elektricnog polja pokretljivost pozitivnih i negativnih jona u tecnosti je veoma mala. pa izraz 2.:.42 POGLAVLJE 2. Slabo polarizovani tecni dielektrici imaju specificnu provodnost do red a lO-11(Dm)-l. = 0. 0: temperaturni koeficijentkoji za mineralno ulje iznosi {). Kad se elektricna struja propusti da tece duze vreme kroz nepolarni tecni dielektrik. Specificna provodnost nepolarizovanih tecnih dielektrika koji su pazljivo ocisceni moze dostici 1O-20Dm-1. Na krivoj zavisnosti struje od jacine elektricnog polja u tecnim dielektricima kriva ima oblik kao na slici 2. a za ricinusovo ulje nnd = 10-8. ulje Pri odsustvu spoljasnjeg elektricnog poljajoni i molekuli u tecnosti krecu se haoticno. mada je struja kroz dielektrik izuzetno mala. Tako na primer za transformatorsko step en disocijacije iznosi :d = 10-11. Sa porastom temperature raste i provodljivost tecnih dielektrika. . a kod jako polarizovane tecnosti koja ima primese provodnost moze dostici 8(Dm)-1. Izrazito polarne tecnosti se odlikuju tako velikom provodnoscu.04 do 0.

U svakoj tecnosti pri dovoljno jakom elektricnom polju nastaje udarna jonizacija elektronima.5: Zavisnost struje u tecnorn dielektriku od intenziteta elektricnog polja Kod veoma cistih tecnosti. POLARNOST DIELEKTRIKA 43 E (VIm) Ekr -------- leA) Slika 2.2 imaju sledece znacenje: 10 elektricna kE (2.2. U tom slucaju povecanje provodnosti u zavisnosti od jacine elektricnog polja moze se izraziti preko sledeceg izraza: 1= 10e Oznake u izrazu 2. . na krivoj zavisnosti struje od elektricnog polja se moze javiti vertikalni deo koji odgovara struji zasicenja. Pri visim naponima odnosno vecim jacinarna elektricnog polja provodnost tecnih dielektrika se povecava na racun elektronske komponente.2) provodnost dielektrika kada ne postoji elektricno polje ili je ono vrlo slabo. slicno kao kod gasova.1. Provodnost tecnih dielektrika zavisi od vremena delovanja napona. elektricnog polja. od sekundi do casova. 1 elektricna provodnost dielektrika u prisustvu k empirijska konstanta. te 0 tome treba voditi racuna pri merenju provodnosti tecnih dielektrika. odnosno dominira elektronska provodnost. Konstanta k se dobija eksperimentalno. Ona se smanjuje pri povecanju vremena delovanja napona do neke odredjene vrednosti usled skupljanja prostornog opterecenja u tecnosti i izoblicenja prvobitnog oblika polja. Merenja su pokazala da pocevsi od neke kriticne jacine elektricnog polja Ekr nastaje udarna jonizacija u tecnosti. Trajanje ovog prelaznog procesa zavisi od prirode i sastava dielektrika i menja se u vrlo sirokorn opsegu.

Ulje koje sadrzi vlagu ima znacajno degradirane karakteristike 1 veoma promenljivu dielektricku konstantu sa temperaturom i frekvencijom. to lakse dolazi do orijentacije mole kula i kriticna ucestanost pri kojoj dipoli ne mogu da stignu da se orijentisu je visa..44 POGLAVLJE 2. Slika 2. Na slici su oznaceni mehanizmi koji dovode do polar- E Dipolna ~t ~! 1 . Sa slike se moze uociti da sa porastom ucestanosti pocevsi od odredjene kriticne ucestanosti dolazi do opadanja e. Cista voda je veoma polarizovan dielektrik. . pa se potpuno gubi efekat polarizacije dielektrika.2 Dielektr-icna konstanta Dielektricna konstanta tecnih dielektrika odredjuje kapacitet izolacije i veoma je vazna pri konstrukcijama kondenzatora i druge visokonaponske opreme.1. cija je relativna dielektricka konstanta e. Mineralna ulja su veoma higroskopna i povlace vlagu tako da se moraju primenjivati mere za sprecavanje prodora vlage u ulje. = 80. sto se objasnjava smanjenjem broja mole kula u jedinici zapremine zbog toplotnog sirenja tecnosti. Na slici 2.6. Zavisnost dielektricne konstante polarnih tecnosti od ucestanosti data je na slici 2. Mineralna ulja su slabo polarizovan tecan dielektrik.5. Zavisnost dielektricne konstante e sa temperaturom nepolarnih tecnosti je opadajuca. sto se moze proturnaciti da iznad neke ucestanosti orijentacija dipola ne moze da prati promenu polariteta polja. TECNI DIELEKTRICI 2. dok polarizovane tecnosti imaju znatno vecu vrednost dielektricne konstante. Vrednost relativne dielektricne konstante obicno ne prelazi 2.7 data je zavisnost dielektricne konstante transformatorskog ulja od ucestanosti.6: Zavisnost dielektricke konstante od ucestanosti polarnih dielektrika izacije tecnih dielektrika pri odredjenim opsezima ucestanosti. . Sto je visa temperatura. pri dye temperature ulja.

Sa porastom temperature nekoj temperaturi postize opada. Medjutim. ulja od tem- f-=SOHz f=XIOHz 1(C) Slika 2. Ovakav oblik krive temperaturama pocinje da .2. pa e.8: Zavisnost dielektricke konstante od temperature za dye ucestanosti Na osnovu slike 2. pri dye ucestanosti.8 data je zavisnost dielektricne konstante transformatorskog perature. POLARNOST DIELEKTRIKA 45 t=20"C t=40"C Hz Slika 2. koje pri visim isparava.8 moze se izvuci slican zakljucak.7: Zavisnost dielektricke konstante od ucestanosti za dye temperature ulja Na slici 2.1. raste. pri se maksimalna dielektricka konstanta i zatim ona pocinje da vezan je i za prisustvo vode rastvoreno u ulju. olaksava se orijentacija dipola.

E+05 1. koja se definise izrazom: tan o = Q p Dielektricni gubici okarakterisani (2. 1 -~-------------------------------------------------. Zavisnost faktora dielektrickih gubitaka od ucestanosti prikazan je na slici 2.E+06 f(Hz) Slika 2.9: Zavisnost faktora dielektrickih gubitaka od ucestanosti za dye temperature .9 -~-------------~z8~------{}~-----2B~--------------------------------------------------------------------- ---- 40CC -------------------------- 1 . sto dovodi do snizavanja ucestanosti na kojima se pojavljuju maksimalni gubici. 0. TECNI DIELEKTRICI 2. Na temperaturama ispod nule voda rastvorena u ulju se ledi. Gubici usled dipolne polarizacije jako zavise od sadrzaja vlage u tecnorn dielektriku.E+D2 1. Frekvencija pri kojoj se pojavljuju maksimalni gubici zavisi od temperature dielektrika i povecava se sa temperaturom. Pri visim ucestanostirna dipoli ne mogu da stignu da prate promenu orijentacije elektricnog polja. Q reaktivna snaga u dielektriku.E+D 1 1.1. pa se tada gubici smanjuju. dok se gubici zbog dipolne polarizacije jako povecavaju sa ucestanoscu do neke kriticne ucestanosti.46 POGLAVLJE 2.3) gde su: P aktivni gubici snage u dielektriku. Gubici u aktivnoj otpornosti dielektrika su nezavisni od ucestanosti.3 Dielektr'icni gubici su velicinorn tan 6. jer se sa temperaturom povecava pokretljivost jona i kriticna ucestanost pri kojoj prestaju dipoli da prate promenu polja. Ukupni dielektricni gubici se sastoje se od gubitaka u aktivnoj otpornosti dielektrika i gubitaka vezanih uz dipolnu polarizaciju.E+04 1.E+03 1.9.

dolazi do proboja ulja.1. . a kod velikih razmaka cak i lidera unutar ulja.4 Dielektr-icna cvrstoca Tecni dielektriei imaju vecu dielektricnu cvrstocu od gasova u normalnim uslovima. Potpuno cisti dielektriei se dobijaju veoma tesko. • emisije elektrona sa povrsine katode.2. Primese u tecnirn dielektrieima su voda. Proboj ulja se manifestuje kao stvaranje provodnog kanala u ulju uz pojavu jonizovanog gasa unutar kanala i pojavu strimera. Mehanizmi proboja tecnih dielektrika se mogu podeliti na sledece: • udarne jonizaeije elektronima i nastanka prostornih opterecenja u tecnosti. Osim toga. koji se deforrnisu u elektricnom • utieaj cvrstih provodnih primesa koje izazivaju lokalno pojacanje polja. koja stvara provodni kanal iskre u kome se ulje zagreva i isparava. provodni kanal iskre pri pareijalnom proboju u ulju moze da izazove stvaranje prostornih naelektrisanja u tecnosti sto dovodi do pojave neravnomernog polja i njegovog lokalnog pojacanja. Postojanje primesa uglavnorn i odredjuje vrednost probojnog napona tecnih dielektrika. Na njihovu dielektricku cvrstocu najveci utieaj imaju strane primese. Osim autoelektronske emisije. Ako provodni kanal stigne do druge elektrode.1. Uticaj gasnih primesa Proboj tecnosti koja sadrzi gasne primese objasnjava se lokalnim pregrevanjem tecnosti usled energije koja se stvara u mehurovima gasa u kojima se relativno lako vrsi jonizaeija. Teorija elektricnog proboja usled udarne jonizaeije tecnih dielektrika moze se primeniti ako su tecnosti maksimalno ociscene od primesa. do udarne jonizaeije u zapremini tecnosti moze da dodje usled lokalnog pojacanja polja zbog nagomilavanja prostornog naelektrisanja ili zbog stranih primes a u vidu mehura gasa ili cvrstih cestica koje pojacavaju polje. Za dobro ociscene dielektrike od primes a dielektricni cvrstoca je red a 1000 kV /em. gasovi i cvrste cestice. POLARNOST DIELEKTRIKA 47 2. Veca dielektricna cvrstoca tecnog dielektrika u odnosu na gasni je poslediea znatno manje duzine slobodne putanje elektrona. Pri velikim vrednostima elektricnog polja moze nastati autoelektronska emisija elektrona iz metalnih elektroda kao u gasovima i do udarne jonizaeije. sto dalje olaksava razvoj praznjenja. • obrazovanje gasnih mehura u tecnorn dielektriku polju i olaksavaju proboj.

10: Mehur u izolacionom ulju kada nije doslo do jonizacije gasa u mehuru se polje pojaca dovoljno da izazove jonizaciju unutar mehura.11. Na slici 2..i..48 POGLAVLJE 2..J~ • IJ. tada se mehur izduzuje. a elektricno polje u blizini izduzcnog dela mehura se visestruko pojacava ornogucavajuci proboj ulja. .::. TECNI DIELEKTRICI Gasovite primese mogu nastati u tecnim dielektricima isparavanjem same tecnosti ili razlaganjem tecnost. Slika 2.~ • ulju kada je doslo do jonizacije gas a u mehuru Slika 2. Kada • • ~ r r{ . - • ~.~ f( ~~: :~:~~~ ~~~ 'j. Jonizovani mehuri vazduha postaju provodni i izduzuju se u pravcu elektricnog polja tako da dolazi do pojave lokalnog pojacanja polja na krajevima izduzenih mehurova.11: Mehur u izolacionom visestrukog pojacanja pola Uticaj tecnih primesa Najvaznija tecna primesa u izolacionom ulju je voda. kao i stvaranjem mehurova od rastvorenog vazduha.10 prikazan je gasni mehur u ulju kada vlada polje koje nije dovoljno da jonizuje gas unutar mehura. Ona dolazi u ulje upijanjem vlage iz vazduha usled higroskopnosti. kao na slici 2. usled neadekvatne pripreme i lagerovanja ulja ili oslobadja- .

kroz koje moze da nastane elektricni proboj.. dobijaju oblik elipsoida i privlace se medju sobom suprotno naelektrisanih krajeva stvarajuci izmedju elektroda nizove sa povecanom provodnoscu. POLARNOST DIELEKTRIKA 49 njem vlage iz cvrste izolacije u slucaju neadekvatne pripreme papirne izolacije namotaja transformatora ili uljno-papirne izolacije kablova..12 data je zavisnost smanjenja procenta vlage u ulju. Zbog toga se pre nalivanja ulja izolacija namotaja transformatora zagreva i vakumira. najcesce i najlakse pojavljuje. Najbitniju ulogu od stranih primes a ima voda odnosno vlaga u ulju.::.12 se moze uociti da sadrzaj vlage u izolacionom ulju ima izuzetno veliku vaznost za dielektricku izdrzljivost. pri normalnoj temperaturi znatno snizava dielektricnu cvrstocu._. 40 35 30 25 20 15 10 5 0 dielektricne cvrstoce ulja sa povecanjern ~ E E .. sto je posledica pre svega rastvorene vlage u ulju. Rastvorljivost vode u ulju zavisi od temperature ulja. da bi se izvukla sva zaostala vlaga.1. Temperature ulja ima slozeni uticaj na dielektricnu cvrstocu. Dielektricna cvrstoca osim sto zavisi od primes a zavisi i od temperature.. koja u sebi moze sadrzati veliku kolicinu upijene vlage.: .02 0. I I I I I I I I ::::::::::::::T::::::::E:::'.----------. Za temperature ulja ispod nule dolazi do zamrzavanja .----------.05% smanjuje dielektricku cvrstocu na oko polovinu. Pod uticajem elektricnog polja sferne kapi vode se izduzuju.12: Zavisnost dielektricne cvrstoce od porasta procenta vlage u ulju Sa slike 2..----------__________ ~ I I I I ~ I I I I J I JI I I I _ I I I ----------+----------~----------~----------~----------I I I I 0.05 Slika 2. jer se voda u ulju moze nalaziti u vidu molekularnog rastvora ili u vidu emulzije.04 0. Porast procenta vlage od 0 do 0. . ----------~----~-~--~-~-~-~:~-~-~-~-----~'~------~'~~-~-~-~-~-~-j .2. ucestanosti i pritiska.01 0. ~ o I :> . : I I I w ----------T----------. Na slici 2. jer se ona zbog higroskopnosti ulja.03 0.. U oba slucaja ona smanjuje dielektricnu cvrstocu. Voda u vidu sit nih odvojenih kapi koja se nalazi u transformatorskom ulju.._.

Sa smanjenjem pritiska ispod atmosferskog moze doci do opadanja dielektricne cvrstoce.50 POGLAVLJE 2. I I I J I I I J I I I J I I I _ o -60 -40 -20 o 20 40 60 80 100 t~q Slika 2.J I . ~ I . Ledeni kristali imaju dielektricnu konstantu blisku dielektricnoj konstanti ulja. . . . I I I I . sto je vezano za isparavanje vlage i obrazovanje gasnih mehura u tecnosti... Sa daljim porastom temperature vlaga u ulju iz oblika emulzije prelazi u molekularni rastvor kada je njen uticaj na dielektricnu cvrstocu manji. koji su osnovni uslov za razvoj proboja ulja.13: Zavisnost dielektricne cvrstoce od temperature ulja Uticaj pritiska ulja na dielektricnu cvrstocu uslovljena je smanjenjem intezivnosti jonizacionih procesa u gasnim mehurima ulja. - - -- -- +I I -- -- -+ I I -- ---- ----- . I ------ L I . Sa daljim povecanjern temperature iznad 8000 do 10000 dolazi do opadanja dielektricke cvrstoce.J . I I I J...J I _ 20 ______ I_ I I I I_ I I I J. Sa porastom temperature ledeni kristali se tope i formira se vodena emulzija u ulju koja smanjuje dielektricnu izdrzljivost. ------ . . .13 80 60 ______ - - -I- - - - - - - . ..ih primesa Cvrste strane primese u tecnorn dielektriku mogu biti: • prasina. . odnosno probojni napon ulja raste. ~ I . I L . U ticaj cvrst. Na slici 2. TECNI DIELEKTRIOI kapljica vode koji se pretvaraju u ledene kristale.14 data je zavisnost povecanja dielektricne cvrstoce ulja sa povecanjern pritiska.. Za temperature od 6000 do 8000 postize se maksimalna dielektricka izdrzljivost ulja. Uticaj temperature na probojnu cvrstocu ulja prikazan je na slici 2. pa se ulje sa ledenim kristalima ponasa kao homogen dielektrik.

. u pravcu delovanja polja. ......J I I I _ -----_______ I I I ------.. .400 .-------------~------~------~----_...-I I =- I I I I I I 1 I I I I I I I L J I I I I ). 35 E E >: 30 25 20 .. -----.._----_+------r_----~ o 10 20 30 40 P(B 31'-) 50 60 70 80 Slika 2.J L _ -1I I -------.......... .... . ..-----~------~----~----~~----~----~------~----~ .------_____ .I .... I I I I I I I I L I .. I I I I L I I I _ I I I I I I I I I o ~----_+------r------r----~r_----.- I .-.-.-('" .. ....2... sto moze imati za posledicu pojavu jakih elektricnih polja.....04 0. ------~-------+------I I I I I I I I I I I I . I I - - - - - . I I - - - - -- I ~ 5. ...-.. Ovako formirani provodni mostovi unutar izolacionog ulja lako mogu da dovedu do pojave elektricnog polja koje prevazilazi dielekticku cvrstocu....-I ...-.J _ ..1.I I I -II I I - - - - - - ....-.-. . .05 Slika 2..14: Zavisnost dielektricne cvrstoce od pritiska • cvrsti produkti sagorevanja ili razlaganja ulja najcesce u obliku ugljenika.... ... .. . Na slici 2.J I I I I I I I 1 I I I J I L I I I J I ). ------. ._______ I ....-..-.01 0.15: Usmeravanje higroskopnih vlakana u ulju pri delovanju polja ..y .:::: 15 10 5 o +-----~r_----_+------~------r-----~ o 0...-.. . ..-..I I . . Elektricno polje moze da dovede do usmeravanja cvrstih primesa.... POLARNOST DIELEKTRIKA 51 450 .......-.. . ... • celulozna vlakna ili drugi materijali nastali razlaganjem cvrstih organskih dielektrika u ulju..I I I ...I ..... . ...02 0.03 p{%~ 0.- I ..15 prikazan je slucaj pojacanja polja usled usmerenih vlakana cvrstih higroskopnih primesa.. . posebno ako su u obliku vlakana..... obrazuju poluprovodne ili provodne mostove unutar tecnosti.. .... .. 250 200 150 100 50 ..-. Ovi cvrsti materijali... .y .. - - - - - - .... ------I I I I I ...I I I - - - - - - - +......... narocito ako su higroskopni.. 40 ..-.. .. . 300 _ ____ _ _1 .. 350 ..

Obicno se pri ispitivanju napon podize kontinualno sa porastom od 1 do 2 kV po sekundi.16: Skiea standardne ispitne komore za ispitivanje dielektricke cvrstoce ulja Struja koja protice kroz ove provodne mostove moze da dovede do isparavanja tecnosti i da omoguCi stvaranje gasovitih sastojaka u tecnosti. f\ '7 u :1 ~ Slika 2. Stoga se za ispitivanje dielektricne cvrstoce ulja primenjuju elektrode standardnog oblika i medusobnog rastojanja. Kako se pri ispitivanju ulja naizrnenicnim naponom mogu u ulju javiti i toplotni proeesi to se kao merodavna uzima efektivna vrednost napona.52 POGLAVLJE 2. to je i dielektricna cvrstoca veca. Od tecnih dielektrika se zahteva: . kao na slici 2. Oblik elektricnog polja utice na dielektricnu cvrstocu ulja jer sto je polje ravnomjernije. Ispitivanje dielektricne cvrstoce ulja vrsi se naizmenienim naponom industrijske ucestanosti 50Hz. srnestene u standardnu ispitnu komoru. Pri ovom ispitivanju treba voditi racuna da se napon ne podize brzo jer razlike u dobijenim vrednostima dielektricne cvrstoce mogu dosta odstupiti ukoliko uspostavljeni napon nije u vise pokusaja podizan istom brzinom. odnosno da je u graniei odredjenih toleraneija. Zato se definise da je korak podizanja naizrnenicnog napona pri ispitivanju probojne cvrstoce manji od 2% ocekivane vrednosti. TECNI DIELEKTRICI I. Pri vrlo kratkim vremenskim intervalima reda od 1jJs do 10jJs ne mogu se obrazovati provodnih mostovi usled primes a niti mozu doci do izrazaja toplotni proeesi u tecnosti. Ukoliko je ulje cistije utoliko je manja zavisnost njegovog probojnog napona odnosno dielektricne cvrstoce od vremena delovanja napona. Na dielektricnu cvrstocu ulja utice i vreme delovanje napona.16. Sa povecanjern vremena trajanja napona od 10ms do Is primese igraju veoma bitnu ulogu. Sve ovo utice na taj nacin da je dielektricna cvrstoca tecnosti u prisustvu cvrstih sastojaka snizena. predpostavljajuCi da kriva napona ne odstupa bit no od sinusoide. dolaze do izrazaja toplotni proeesi.

1. • niska cena. • nezapaljivost. • mali ugao dielektricnih gubitaka.2. . • hemijska postojanost. • terrnicka postojanost. POLARNOST DIELEKTRIKA 53 • velika dielektricna cvrstoca.

TECNI DIELEKTRICI .54 POGLAVLJE 2.

. Cvrsti dielektrici se najcesce primenjuju u tehnickirn konstrukcijama gde treba da obezbede trajan i neometan rad pod razlicitirn uslovima. Cvrsti dielektrici se mogu koristiti na razlicite nacine u elektroenergetici. a sve je potopljeno u izolaciono ulje. ili suvih transformatora u smole kao sto je araldit. kako u pogledu primjenjenih napona tako i u pogledu razlicitih uticaja okoline. zalivenih • Cvrsta izolacija impregnirana tecnorn izolacijom kao sto je slucaj kod uljnih transformatora kod kojih se provodnici izoluju papirnom izolacijom.. a najeesCi su: • Kao nosaci.1 Uvad .. 55 . • Cvrsta izolacija oko provodnika kao kod kablova.Poglavlje 3 Cvrsti dielektrici 3. U primeni cvrstih dielektrika pod visokim naponima vaznu ulogu igraju osnovne elektricne karakteristike cvrstih dielektrika u pogledu izolacionih sposobnosti ito: • specificna provodnost. Slicna je primena uljno papirne izolacije kablova kod koje su provodnici izolovani papirom. Ova konstrukcija kablova se napusta. potporni izolatori u postrojenjima iIi odstojnici u SF6 postrojenjima. a sve je potopljeno u ulje. kao na primer izolatori kod nadzemnih vodova. podupiraci ili odstojnici u gasovitoj ili tecnoj izolaciji..

staklo ). Jedna od vaznih primesa koja jako smanjuje otpornost cvrstog dielektrika je prisustvo vlage. Ovo se moze objasniti sakupljanjem prostornih opterecenja unutar dielektrika. ucestanosti. iako se cesto srecu kombinacije organskih i neorganskih materijala.2 3. kao sto su na primer mehanicka naprezanja. • dielektricni gubici.56 POGLAVLJE 3.2. Specificna provodnost cvrstih dielektrika u zavisnosti od prirode materijala. Kao i kod tecnih dielektrika sa porastom temperature opada otpornost cvrstih dielektrika.ih dielektrika Elektr icna otpornost Cvrsti dielektrici imaju specificnu elektricnu otpornost od 108 do 102oOm. 3. • dielektricna cvrstoca. Vlaznost jako utice na specificnu provodnost cvrstih dielektrika. 6VRSTI DIELEKTRICI • dielektricna konstanta. narocito ako dielektrik ima primesa koje su rastvorljive u vodi. koja se krece od 900C za klasu Y (organski materijali na bazi celuloze). Ove karakteristike mogu se menjati usled uticaja temperature. Veoma slicno kao i kod tecnih dielektrika strane primese imaju jako veliki uticaj na specificnu otpornost. Velicina specificne provodnosti cvrstih dielektrika merena jednosmernim naponom zavisi od vremena delovanja napona.1 Elektr-icne karakteristike cvrst. a narocito je izrazeno kod raznorodnih dielektrika sastavljenih zajedno ili kada dielektrik nije homogen. do temperatura od preko 1800C za dielektrike klase C (keramika. tehnologije izrade. Svi cvrsti dielektrici su razvrstani u klase. prisustva stranih primes a i okoline i menja se u sirokirn granicama. Specificna provodnost od 10100m smatra se granicom sa kojom se jos moze cvrsti dielektrik koristiti u eksploataciji. Cvrsti izolacioni materijali koji se prirnenjuju u tehnici visokih napona mogu se podeliti na organske i neorganske materijale. gde se definise njihova najvisa dozvoljena radna temperatura. te sa porastom vlaznosti raste specificna provodnost. vlaznosti. Ovo sakupljanje slobodnih prostornih . duzine trajanja delovanja napona i drugih faktora.

3. C kapacitet ispitivanog objekta 1 polozaj preklopnika u kome se kondenzator 2 polozaj preklopnika u kome se kondenzator puni. Oznake na slici 3. .1: cvrst dielektrik sa uvlazenirn spoljasnjim slojem U ukupan napon koji vlada izmedju elektroda tora) .2 prikazana je elektricna serna za direktno merenje otpora izolacije jednosmernom strujom. napona.2. Tipican slucaj je cvrst dielektrik sa uvlazenim spoljasnjim slojem.2 imaju sledece znacenje: E elektromotorna otpornostima sila izvora jednosmernog kola. sto je cest slucaj kod celulozne izolacije koja je jako higroskopna. prazni. sa uracunatim svim R otpornost otpornika za ogranicenje struje punjenja kondenzatora.1 prikazan je nehomogen dielektrik. P2 i relativnu dielek- Na slici 3. Na slici 3. (u ovom slucaju to su obloge kondenza- Ul napon koji vlada na sloju dielektrika koji ima specifican otpor PI i relativnu dielektricku konstantu El.1 oznake imaju sledece znacenje: u Slika 3. Na slici 3. U2 napon koji vlada na sloju dielektrika koji ima specifican otpor tricku konstantu E2. ELEKTRIGNE KARAKTERISTIKE GVRSTIH DIELEKTRIKA 57 opterecenja unutar dielektrika dovodi do promene pocetne raspodjele polja i moze izazvati povisenje napona na pojedinim delovima dielektrika.

Kada se prelazni rezirn zavrsi. Struja koja protice nakon zavrsetka punjenja kondenzatora naziva se strujom absorpcije. odnosno: Iizol =-R E izol (3.1 dobija se na osnovu ka- .58 POGLAVLJE 3.2) gde je Rizol ukupna otpornost izolacije.2: Kolo za merenje elektricnog otpora jednosmernom strujom Ako se dielektrik prikljuci na izvor jednosmernog napona ukljucenjern prebacaca u polozaj 1. kao na slici 3. 6VRSTI DIELEKTRICI c R 2 Slika 3. dok ukupan napon ostaje konstantan i ima vrednost: (3.3) Pocetna raspodela napona na slojevima dielektrika sa slike 3. koja je izuzetno mala i ima vrednost delova pA.1 koji se menja se u toku vremena. Kasnije struja postepeno opada do vrednosti struje provodjenja dielektrika Iizol . Do pojave struje absorpcije dolazi zbog pomeranja prostornih naelektrisanja unutar dielektrika. Ako se sada prebaci prebacac iz polozaja 1 u polozaj 2 javlja se struja absorpcije suprotnog polariteta koja postepeno opada na nulu. Posmatrajmo napon koji vlada na slojevima 1 i 2 dielektrika sa slike 3.2. tada se uspostavlja struja koja pri zanemarenim induktivitetima kola gotovo trenutno postize vrednost: E Im= (3.1) R Pri tome se smatra da je vremenska konstanta optereCivanja kondenzatora C izuzetno mala i iznosi T = R xC. tada se ustaljuje struja provodjenja dielektrika Iizol.3. Struja absorpcije prikazana je na slici 3.

ELEKTRIGNE KARAKTERISTIKE GVRSTIH DIELEKTRIKA 59 t(s) Slika 3.11) .3: Promena struje kroz cvrsti dielektrik pri ukljucenju i kratkom spajanju ispitivanog kondenzatora pacitivnog rasporedjivanja napona prilikom ukljucenja i ima vrednost: U1(t U2(t = 0) 0) = Ux 0 Ux 0 O2 1 + + 0 0 (3.4) 2 = = 01 (3. odnosno: (3.10) (3.7) Krajnja raspodela napona dobija se na osnovu proticanja struje kroz otpor izolacije i moze se dobiti na osnovu parcijalnih otpornosti slojeva izolacije.3.9) gde su R1 i R2 parcijalne otpornosti slojeva izolacije. odnosno: U1(t -+ (0) = U x --U2(t -+ (0) = U x --- R1 R1 +R2 R2 R1 +R2 (3.5) 1 2 gde su 01 i O2 parcijalne kapacitivnosti slojeva odnosno: (3.2.6) (3.8) (3.

6VRSTI DIELEKTRICI Struja absorpcije u posmatranom primeru je struja koja se javlja kroz dielektrik u prelaznom stanju kada se raspodela napona menja od pocetne definisane kapacitivnom raspodelom napona do krajnje definisane omskom raspodelom napona izmedju slojeva dielektrika. pa i vise. 3.60 POGLAVLJE 3. kao odnosom vrednosti otpora izolacije u dva razlicita vremenska trenutka. U dielektricima koji nisu podlozni polarizaciji dielektricna konstanta Er je reda 2 do 4. Promena dielektricne konstante. a prelazni proces spor i vezan za proticanje elektricnih opterecenja kroz dielektrik. R15 otpornost izmerena posle 15 s od prikljucenja napona. Kod polarizovanih se menja na razne nacine u zavisnosti od sastava dielektrika i razlicita je za razne ucestanosti i temperature. u slabo polarizovanim 3 do 6.2. Ova struja je mala. Ona odredjuje kapacitet kao jedan od najvaznijih parametara izolacionih konstrukcija.12) gde su: R60 otpornost izmerena posle 60 s od prikljucenja napoma. Date vrednosti se odnose na relativnu dielektricnu konstantu. Vrednost dielektricne konstante zavisi od toga da li je dielektrik i koliko podlozan polarizaciji. sa sadrzajern vlage u dielektriku moze posluziti kao merilo vlaznosti izolacije. odnosno kapaciteta. odnosno njoj proporcionalan kapacitet. Sa .2 Dielektr-icna konstanta Dielektricna konstanta cvrstih dielektrika karakterise sposobnost cvrstih dielektrika da se polarizuju pod dejstvom elektricnog polja. Zavisnost od temperature je prilicno slozena. Promena struje absorbcije sa vremenom definise se koeficijentom absorbcije. Tako na primer kod nepolarizovanih dielektrika dielektricna konstanta se smanjuje sa povisenjern temperature. Nairne molekuli vode kao jako polarizovane tecnosti dovode do povecanja dielektricne konstante. Dielektricna konstanta. Za objekte vcceg kapaciteta i prema praksi u SAD merenje otpora izolovanosti vrsi se u trenutku 10 minuta i 1 minut od momenta prikljucenja napona. a u jako polarizovanim moze dostici vrednost 100. zavise od temperature i ucestanosti. odnosno kapaciteta. Koeficijenat absorpcije se definise se za male kapacitete kao: (3. Za objekte malog kapaciteta i prema uobicajenom nacinu usvojenom u Evropi vrsi se merenje otpora izolovanosti u trenutku 60 i 15 sekundi od momenta prikljucenja jednosmernog napona.

Ako obelezirno kapacitet dielektrika pri frekvenciji 2 Hz sa G2. Stoga se meri kapacitet objekta pri dvema raznim temperaturama 20 G i pri 800G i odredjuje njihov odnos: 0 i to najcesce pri (3. a kriva 2 vlaznorn dielektriku. Sa povecanjern frekvencije napona. mere 120 100 80 60 40 20 0 ~ u. tada se kao kriterijum uvlazenosti posmatra koeficijenat: k_ v- G G2 50 (3.13) Ako je ovaj odnos veci od 1.5 je prikazan postupak odredjivanja stepena uvlazenosti dielektrika merenjem kapaciteta pri frekvenciji od 2 Hz i 50 Hz.3 dielektrik je vee dovoljno uvlazen i treba preduzeti susenja.14) Ukoliko je koeficijenat kv veci od 1. a u ------------------------------ --~-----------~----- --SUI! --Ul!laien -~~~--20 40 t(Oq 60 80 100 o Slika 3.3. Na slici 3. pa se smanjuje i kapacitet dielektrika. ELEKTRIGNE KARAKTERISTIKE GVRSTIH DIELEKTRIKA 61 porastom temperature dielektrika olaksava se orijentacija dipola vode i kapacitet objekta raste brze nego kod suvog dielektrika. a kapacitet pri frekvenciji 50 Hz sa G50.4: Zavisnost kapaciteta objekta od temperature Na veoma slican nacin.3 smatra se da je dielektrik uvlazen. Kod neuvlazenih dielektrika polarizacija nije prisutna. Na slici 3. merenjem kapaciteta objekta pri dye razlicite ucestanosti.2. moze se zakljuciti da li je dielektrik uvlazen. kriva 1 odgovara suvom. pa je promena kapaciteta mnogo manja. smanjuje se sposobnost dipola da prate promenu orijentacije elektricnog polja. kod polarizovanih dielektrika. .4..

15) Q gde su: P snaga aktivnih gubitaka. o 20 40 f(Hz~ 60 Slika 3. 6VRSTI DIELEKTRICI 90 80 . .--------------. .2.-------------. .--------------. . .16) gde je: C kapacitet objekta. . ------------: ------------~-------------J 30 -~ 20 . pa glavni deo gubitaka Cine gubici koji poticu od dipolne palarizacije..:-------------~ : : . .62 POGLAVLJE 3.3 Dielektr'icni gubici Dielektricni gubici okarakterisani su takozvanim tangensom ugla gubitaka tg 5. . Tangens ugla gubitaka tg 5 je odnos gubitaka aktivne snage prema reaktivnoj snazi u dielektriku: P tg5 =(3. Prva vrsta gubitaka je veoma mala. a sastoje se iz gubitaka u aktivnoj provodnosti dielektrika i gubitaka vezanih za dipolnu polarizaciju. snaga se moze izraziti kao: (3. . Q reaktivna Reaktivna snaga koja protice kroz kolo. ~~ ~ ~~-~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~ ~o s:::: - 040 _K __ ------~-------------~-------------' . . . 10 - o -------------~-------------~-------------.-------------~-------------. .5: Zavisnost kapaciteta objekta od frekvencije 3. narocito na niskim temperaturama.

. I I I . a pri visim naponima dolazi do znacajnog porasta faktora dielektrickih gubitaka......... . to sobna temperatura...50E-03 4.. tg 5 se povecava sa temperaturom po eksponencijalnom zakonu u uzern opsegu temperatura oko radne temperature dielektrika......-.. ....OOE+OO 0 .. _ I I I _ _ _ _ I J I _ I I I . Kod izolacije koja je dobrog kvaliteta u navedenom intervalu napona nema promene tangensa ugla gubitaka...I I ------ -.... p = wCU2 X tg 5 (3.00E-03 00 I I I I I I I I I I ....... ------- .. ...5 nazivnog napona.I I I ----------- -.~ .... koja je dominatna...... . U napon na dielektriku..-.... I I I -1I I J I I...I I - ... Ovaj slucaj prikazan je na slici 3...I I I I I I I I I _______ ... ELEKTRIGNE KARAKTERISTIKE GVRSTIH DIELEKTRIKA 63 w industrijska kruzna ucestanost.-..-. Na osnovu izraza 3..2. I I I I L _____ I I I ..3..... ------ -.... ..6: Zavisnost tg 5 od napona konstantan... ... I I I ('" I J I _ I I I .-. .... I _ - - - - - - .. t radna temperatura dielektrika.6 se moze uociti da je do napona od oko 40 kV tg 5 prakticno 4..17) Promena tangensa ugla gubitaka sa naponom obicno se u laboratorijskim uslovima meri u granicama od 0. tg 5 = tg 50e(t-to) (3.. I I I -1I I I..00E-03 1..5 do 1... sto je dato slede ' im izrazom.... . _ _ _ _ I I I ..00E-03 3.. I I I I I I ...I I I I I I I I I I I - ---- -...00E-03 5. .I I I I I I . I I I I . ..00E-04 O.50E-03 2...... .15 moze se izracunati akivna snaga gubitaka u dielektriku usled dipolne polarizacije.6.. Radni napon kome ce izolacija trajno biti izlozena mora biti nizi od napona pri kome nastaje povecanje dielektrickih gubitaka.-.-.50E-03 3......50E-03 1..16 i 3.-...I I I -.. I _ - - - - - - 2... I I (' _ _ I _ _L I I I .....J I _______ . ...-... Sa slike 3..18) gde je: tg 50 predstavlja tg 5 na sobnoj temperaturi.... I I 20 40 60 N <'11)0 n (k'\I) 80 100 120 Slika 3.

Unutrasnji proboj se odvija u toku vrlo kratkog vremenskog perioda pri delovanju impulsnih napona.2. elektricna.4 Dielektr-icna cvrstoca Probojni napon cvrstih dielektrika bitno se razlikuje od dielektricne cvrstoce tecnih i gasovitih dielektrika.ih dielektrika Danas jos ne postoji potpuno jasno fizicko razjasnjenje procesa elektricnog proboja cvrstih dielektrika. red a velicine 10-8 s. 6VRSTI DIELEKTRICI 3.64 POGLAVLJE 3.ih dielektrika Elektr icni proboj cvrst. Na slici 3.3. kolicina stranih primesa. Unu trasni ili elektronski pro bo j cvrstih dielektrika nastaje u onim slucajevirna kada je iskljucena mogucnost zagrevanja dielektrika ili razvoj procesa starenja dielektrika. U zavisnosti od gore navedenih faktora. Elektricno polje koje izaziva proboj je red a velicine .1 Mehanizam proboja cvrst. Elektrode su obojene plavom i crvenom bojom. kao i uticaj ivicnih efekata ili okoline na cvrsti dielektrik.7 prikazan je uzorak cvrstog dielektrika sa elektrodama koje su tako oblikovane da se postigne maksimalno naprezanje u unutrasnosti dielektrika i smanjenje ivicnih efekata. ali postoji nekoliko teorija koje pokusavaju da objasne pojave pri delovanju j akih elektricnih polj a u unu trasnj osti cvrstih dielektrika. Zakonitosti proboja cvrstih dielektrika imaju slozen karakter i zavise od niza faktora kao sto su: hemijski sastav i struktura dielektrika.3 3. Prilikom eksperimentalnog istrazivanja uzorci koji se ispituju moraju da budu oslobodjeni stranih primesa i posebno se oblikuju da bi se postiglo maksimalno elektricno naprezanje u odredjenom delu u unutrasnosti dielektrika. mehanicka. Osnovna razlika proboja cvrstih dielektrika od praznjenja u tecnim i gasovitim dielektricima je u tome sto posle proboja cvrstih dielektrika njihova dielektricna cvrstoca ne moze ponovo da se uspostavi. • terrnicki proboj. tehnologija obrade. od kojih su najvazniji vreme delovanja napona i temperatura mozerno razlikovati sledece mehanizme proboja cvrstih dielektrika: • unutrasnji (elektronski) proboj. 3. • elektrohemij ski ili j onizacioni pro bo j. terrnicka i hemijska delovanja na dielektrik.

7: Uzorak cvrstog dielektrika maksimalno naprezanje u unutrasnosti sa elektrodama dielektrika 0 blikovanim tako da se postigne 108 V jm. Kod dielektrickih materijala sa primesama u obliku necistoca u prostoru dielektrika se mogu nalaziti zarobljeni elektroni koji pri nizim temperaturama (sobna temperatura) mogu da postignu dovoljnu energiju da predju u zonu provodjenja.3. Kod amorfnih materijala lakse dolazi do zarobljavanja elektrona koji mogu da se terrnickim putem oslobode i predju u zonu provodjena nego kod kristalnih dielektrika. U cistim i homogenim dielektricima razmak izmedju stanja provodjenja i stanja u kome su elektroni vezani valentnim vezama je dovoljno sirok da treba takve dielektrike dovoljno zagrejati da bi presli iz valetnog stanja u stanje provodjenja. Elektromehanicki proces razaranja cvrstih dielektrika se moze primeniti kod materijala kod kojih pod uticajem elektrostatickih sila dolazi do pucanja u strukturi dielektrika i stvaranja mikropukotina u zapremini dielektrika. Strimerski mehanizam objasnjava nastanak proboja pri homogenim poljima na taj nacin sto elektron koji postigne dovoljnu energiju udarnom jonizacijom stvara lavine. predstavlja neku vrstu poluprovodne igle koja izaziva progresivno pojacanje polja i dovodi do mehanickog razaranja dielektrika. neravnomjernost polja itd. Prakticni rezultati odredjivanja probojnog napona cvrstih dielektrika dobijaju se na osnovu rezultata eksperimenata i oni karakterisu njegovu dielektricnu cvrstocu sa uzimanjem u obzir osobine materijala i konkretne uslove njegove eksploatacije. Glavna od teskoca stvaranja teorije proboja koja bi bila podesna za inzenjerske proracune je nernogucnost maternaticke obrade svih vrlo slozenih uslova i okolnosti koje uslovljavaju proboj tehnickih dielektrika koji imaju slozen hemijski sastav kao i nemogucnost obuhvatanja u proracunima uticaja stranih primesa. Pukotina u cvrstorn dielektriku.3. MEHANIZAM PROBOJA 6VRSTIH DIELEKTRIKA 65 Malo naprezanj e Slika 3. Smatra se da pri elektricnirn poljima tog intenziteta elektroni mogu da pokidaju svoje valentne veze i predju u stanje slobodnih elektrona kao u provodnicima. potrebno je da lavina dodje do druge elektrode i izazove proboj. Da bi doslo do strimerskog proboja. Ovakva . napunjena jonizovanim gasom.

...... pa se bira optimalan broj udara..........8: Zavisnost probojnog napona od broja udara energetici mora da bude ispitana podnosivim naponima.. a kod drugih (kristali.... Pri tome treba razlikovati dye vrste dielektrika.... pa se ispitivanje vrsi na propisanom broju uzoraka. koji se rade pojedinacno po narudzbini. Oprema koja moze biti izlozena atmosferskim prenaponima ispituje se standardnim atmosferskim udarnim naponom.....~..... postoje uredjaji kao sto su na primer veliki energetski transformatori.-i. tj.. I ...... Prilikom donosenja standarda 0 ispitivanju udarnim naponima uvek postoji dilema da li ce ispitivani uzorak biti oslabljen prilikom ispitivanja sa vecim brojem udara.......-:I I I I I ---------- ~.~..... tako i okolne sredine. Pri primeni impulsnih napona cija je amplituda veca od probojnog napona pri 50 Hz...~... 6VRSTI DIELEKTRICI dielektricna cvrstoca predstavlja izvesnu uslovnu velicinu zavisnu od konfiguracije elektricnog polja i elektricnih karakteristika kako samog ispitivanog dielektrika....~ .......I I I I .... Kod jednih (primer stakla)... no nedovoljna da probije cvrsti dielektrik pri kratkotrajnom delovanju... Oprema koja se koristi u elektro120 100 .. nego i impulsni naponi sa nizorn amplitudom koji dovode do proboja pri visestrukorn delovanju...... Bitnu ulogu kod impulsnog proboja cvrstih dielektrika ima takozvani kumulativni efekat tj...8..... Dobijena vrednost se najcesce uzima kao srednja vrijednost iz vise eksperimenata i predstavlja orijentacioni podatak za navedene uslove pri ispitivanju probojnog napona.-:.... da bi se eliminasla mogucnost nastanka proizvodne greske koja bi se manifestovala ubrzo .....I I I I I I T I . Medjutim......66 POGLAVLJE 3.I I I I I I I I >e ~ 80 60 40 20 0 -~~ ....... keramicki materijali) pri ponovljenom impulsu nepotpuni proboj nastaje uvek na istom mestu i povecava delimicno razaranje dok posle vise uzastopnih udara ne nastupi potpuni proboj....... Zavisnost probojnog napona kablovskog papira od broja udara data je na slici 3. a ne na svakom uredjaju iz serije... Ispitivanja podnosivim udarnim naponom spadaju u tipska ispitivanja. moze nastati delimicno razaranje dielektrika....... I - - - - - - - - - - - - rI - - - - - - - - - - -1I - - - - - - - - - - o 200 400 600 800 1000 Eroj u el ara Slika 3.-~..... Takvi uredjaji moraju da budu tipski ispitani.-----------:-----------:----------~ -----------! ----------.. pri ponovljenom impulsu nepotpuni proboj nastaje uvek na drugom mjestu..... da probojni napon zavisi od broja primenjenih impulsa...... nepotpuni proboj u vidu malih supljina.... Pojava nepotpunog i postepenog proboja cvrstih dielektrika dovodi do toga da su opasni po izolaciju ne sarno impulsni naponi koji izazivaju proboj pri jednom udaru.-:..~...~...

ih dielektrika proboj cvrstih dielektrika nastaje pri narusavanju toplotne ravnoteze u dielekkada je toplota koja se stvara u dielektriku veca od odvedene toplote. Stoga se toplotni proboj posmatra pri delovanju naizrnjenicnog napona gde su gubici u dielektriku daleko yeti. to . U slucaju krive zagrevanja P. Gubici u dielektriku pri naizrnjenicnom naponu i njima srazmerna kolicina toplote koja se razvija u dielektriku. povisenje smanjuje Termicki proboj cvrst.3. pa nastaje temperature dielektrika. te nastaje proboj. Transport i postavljanje transformatora iziskuju velike troskove tako da se mora izvrsiti potpuna eliminacija bilo kakve slabosti uredjaja pre transporta. t . Takodje je prikazana toplota koja se odvodi usled hladjenja u okolinu Q.19) Odvodjenje toplote vrsi se najintenzivnije preko spoljasnje povrsine dielektrika S i proporcionalno je temperaturnoj razlici izmedju dielektrika i okoline u koju se odvodi toplota: Q = k(t .9 prikazane su toplote nastale usled dielektrickih gubitaka pri naponu U1 i naponu U2 koji je visi od U1. MEHANIZAM PROBOJA 6VRSTIH DIELEKTRIKA 67 nakon ugradnje. tj.3. postoje dye tacke .povrsina dielektrika koja je u dodiru sa okolnim ambijentom sa koje se toplota odvodi. Sa progresivnim povisenjern temperature dielektrika se njegova dielektricna cvrstoca. okolnog ambijenta u koji se toplota odvodi.temperatura dielektrika.3. Na slici 3.temperatura S .20) gde su: k -koeficijent odvodjenja toplote (W jOC). Toplotna ravnoteza moze nastati sarno u tackama koje odgovaraju preseku krive zagrevanja i prave koja odgovara hladjenju.2 Terrnicki triku.to)S (3. 'Ierrnicki proboj dielektrika pri jednosmernom naponu prakticno ne nastaje jer je provodnost dielektrika vrlo mala pa je i mala kolicina razvijene toplote u dielektriku. zavise od temperature dielektrika i mogu se izracunati preko izraza: (3. 3.

Pri malom porastu temperature snaga hladjenja postaje veca od snage zagrevanja PI.[ 0. vee je u celom opsegu temperatura ispunjen uslov da je P2 > Q. U slucaju kada dielektricki gubici podizu temperaturu dielektrika. te dolazi do daljeg grejanja dielektrika.19. Ako se proces grejanja nastavi dalje. Ukoliko se dielektrik zagreje da radna tacka dospe u tacku B na slici 3. 6VRSTI DIELEKTRICI . a ne preduzmu nikakve mere. Do povecanja temperature dielektrika moze da dodje iz dva razloga: 1. tada se gubici povecavaju . 04 '" I- i ~ 0. zagrevanja dielektrika usled dielektrickih gubitaka. tada se izolacija zagreva sarno usled dielektrickih gubitaka.9: Toplotna snaga nastala usled dielektrickih gubitaka pri naponu UI i naponu U2.3 02 0. tada pri malom povecanju temperature oslobodjena snaga na dielektriku P2 > Q. Tacka A definise rezirn toplotne ravnoteze. tada ne moze da se uspostavi toplotna ravnoteza. kao toplotna snaga hladjenja preseka krive zagrevanja i krive hladjenja. ako se temperatura smanji malo u odnosu na temperaturu u presecnoj tacki B.. koji je izolovan posmatranim dielektrikom.5 §. do zagrevanja izolacije moze da dodje zbog struje opterecenja i zbog dielektrickih gubitaka. tada je oslobodjena snaga PI < Q i dolazi do hladjenja dielektrika dok se ne uspostavi stacionaran rezirn u tacki A. 2. a kad je opterecen. sto dovodi do terrnickog proboja. zagrevanja dielektrika usled zagrevanja provodnika kroz koji protice struja. Kada je uredjaj neopterecen. tada oba procesa podizu temperaturu dielektrika.1 20 40 60 80 100 120 140 160 temp eratura fq Slika 3. kablova i drugih uredjaja kod kojih postoje izolovani provodnici. Ukoliko ne postoji presek prave Q i krive oslobodjene snage P2. Obrnuto. Tacka A predstavlja stabilnu rezirnsku tacku. ~ 0. sto dovodi do rashladjivanja dielektrika i vracanje rezirna u tacku A. a tacka B nestabilnu.68 POGLAVLJE 3. U slucaju transformatora. dolazi do toplotnog proboja.

temperatura 11max dielektrika u posmatranom trenutku t. dielektrika. Da bi se sprecio toplotni proboj dielektrika. kablovima i drugim elektricnirn uredjajima imaju osobinu toplotne inercije. moze se spreciti toplotni proboj dielektrika. 3. tada se moze intervenisati snizavanjern napona.temperatura 110 . ELEKTROHEMIJSKI PROBOJ 6VRSTIH DIELEKTRIKA 69 srazmerno sa U2.maksimana temperatura nom snagom tlP. Vremenske konstante zagrevanja su veoma razlicite i krecu se od nekoliko minuta za male uredjaje do nekoliko sati za uredjaje velikih dimenzija.3. ambijenta.ih dielektrika Elektrohemijski proboj cvrstih dielektrika predstavlja proces koji je dugotrajan i dovodi do degradacije dielektrika usled postepenih hemijskih promena unutar i po povrsini cvrstog .vremenska konstanta zagrevanja posmatranog sistema. potrebno je da protekne odredjeno vreme potrebno za zagrevanje dielektrika. Za kontrolu vaznih elektroenergetskih uredjaja kao sto su na primer transformatori velikih snaga. Ukoliko transformator radi na povisenom naponu i snabdeven je regulatorom napona. Ukoliko dodje do toplotnog debalansa i snaga zagrevanja prevazidje snagu hladjenja.4 Elektrohemijski proboj cvrst. T. koja se postize posle beskonacno dugog zagrevanja toplot- .4. .toplotna snaga koja zagreva dielektrik tlP = P . To znaci da od trenutka kada snaga zagrevanja postane veca od snage hladjenja. ugradjuju se termometri koji salju alarmni signal kada dodje do njihovog pregrevanja. tlP . treba primeniti odredjene mere od rasterecenja do iskljucenja. toplotni proboj ne nastupa trenutno. Ukoliko se primene mere hladjenja rastereCivanjem objekta ili na neki drugi nacin.21 ) gde su: 11 .Q = const. tada gubici Sistemi izolovanih provodnika u transformatorima. a kada struja opterecenja podize temperaturu rastu srazmerno sa J2. Vremenska konstanta zagrevanja se najjednostavnije definise kada se nekom sistemu koji je na temperaturi ambijenta dovede konstantna toplotna snaga tlP koja ga greje. ukoliko je to neophodno. izazivajuci porast temperature po eksponencijalnom zakonu: (3.

ukupni ekvivalentni kapacitet sa slike 3.10 leva slovom A obelezena je gasna supljina. Slovom C obelezen je prostor ostalog dela dielektrika. Da bi objasnili nastanak parcijalnih praznjenja. na slici 3. Aktivni produkti jonizacije gasa u supljini cvrste izolacije mogu izazvati hemijsko dejstvo na cvrsti dielektrik izazivajuci njegovu degradaciju. a kapacitet ostalog dela dielektrika u cilindru van supljine B ima kapacitet CB. Njima se u novije vreme pridaje veliki znacaj zbog toga sto se na osnovu njihove detekcije i pracenja moze sagledati stanje izolacije. Na slici 3.10 desno prikazana je ekvivalentna serna dielektroika sa supljinorn. vee njegovo lose stanje. Najpoznatiji produkt koji moze da izazove degradaciju dielektrika u supljini je ozon. 6VRSTI DIELEKTRICI dielektrika. Svaki od ovih procesa je pojava koja izaziva starenje dielektrika i skracuje njegov vek.10 desno je: (3.4. 3. slovom B cilindar precnika gasne supljine u zapremini dela dielektrika van gasne supljine. To znaci da ove pojave ne predstavljaju kvar izolacionog sistema.70 POGLAVLJE 3. Pre nego sto nastupi jonizacija u supljini. Merenje parcijalnih praznjenja je jedna od metoda koja se koristi za preventivno odrzavanje elektroenergetske opreme.10 prikazan je presek cvrstog dielektrika sa prisutnom gasnom supljinorn (levo) i ekvivalentna elektricna sema dielektrika sa supljinorn (desno).1 Parcijalna praznjenja Nastanak parcijalnih praznjenja Parcijalna praznjenja su proces izazvan dejstvom jonizacionih pojava u gasnim supljinarna u cvrstom dielektriku. Jonizacioni procesi u gasnim supljinarna cvrstih dielektrika imaju lokalni karakter. • treeing (grananje) koje se najcesce javlja u izolaciji kablova. Gasni mehur ima kapacitet C A.22) . • tracking (erozija) se javlja na povrsini cvrstog izolatora izlozenog spoljasnjim atmosferskim uticajima i dejstvu elektricnog polja. Na slici 3. Kapacitet ostalog dela dielektrika je Ce. To su: • parcijalna praznjenja. Razlikujemo nekoliko pojava koje se mogu svrstati u elektrohemijski proboj.

11: Presek cvrstog dielektrika sa kratko spojenirn gasnirn rnehurorn i ekvivalentna elektrcna sema dielektrika bez supljine (desno) se provodnirn.10: presek cvrstog dielektrika sa prisutnorn gas nom supljinorn (levo) i ekvivalentna elektrcna serna dielektrika sa supljinorn (desno) Pri dovoljno visokorn naponu u gasnorn rnehuru nastaje jonizacija. Jonizacija gasnog rnehura dovodi do povecanja ukupnog ekvivalentnog kapaciteta dielektrika na vrednost: (3.23) Zbog prornene kapaciteta dielektrika za vrednost: tlC = Cekv2 dolazi do proticanja kolicine elektriciteta - Cekv1 (3. Tog trenutka se ekvivalentna sema rnenja jer kapacitet C A je u semi kratko spojen. I Provodan ! .3. Zbog toga nestaje kondenzator C A i ukupan kapacitet cilindra oko supljine postaje CB. odnosno delimicno praznjenje.11 prostor gasne supljine je jonizovan i srnatra ··m·· • "I Di el ektri k II cBI • Cc ~ . i~ Elektrode I I I I I I prostor • I • Slika 3. ELEKTROHEMIJSKI PROBOJ 6VRSTIH DIELEKTRIKA 71 Dielektrik I Ie) I I CAl I I Icc ••• ••••• ••• •••• •• ••• Gasna supliina Slika 3. Na slici 3. kao na slici 3.24) kroz kolo: xU (3.11.25) so = sc .4.

.5 0 Z -0. Zbog toga se parcijalna praznjenja pojavljuju kao serija sukcesivnih praznjenja kao na slici 3.Q je rnerilo intenziteta parcijalnih praznjenja i naziva se prividnorn kolicinorn elektriciteta parcijalnih praznjenja. a posle toga opada na -G.12: Dijagrarn napona na dielektriku i na supljini pri procesu uzastopnih parcijalnih praznjenja uvek kada dodje do paljenja iskre na supljini. Strujni irnpulsi se pojavljuju 1.-.12). 6VRSTI DIELEKTRICI gde je U napon koji vlada izrnedju elektroda na dielektriku. Prvi u nizu strujnih irnpulsa obelezen je slovorn i. ali su zbog jednostavnosti prezentacije na slici 3.12 prikazana sarno po 2 paljenja u svakoj poluperiodi. U negativnoj poluperiodi se pojava ponavlja. nakon cega napon opada do napona gasenja (prava G)i ponovo pocinje da raste napon.5 o 5 10 Vreme(ms) 15 20 Slika 3. Proces praznjenja u gasnom rnehuru se ponavlja. i obelezeni su plavorn bojorn. Kolicina elektriciteta 6. uocena je pojava da umrezeni polietilen koji je izolator izuzetno dobrih izolacionih karakteristika u pojedinirn slucajevirna pokazuje naglu degradaciju posle nekoliko godina eksploatacije.5 -1 -1. 0.12.. Kad napon postane veci od podnosivog napona gasnog rnehura (prava P na slici 3.12 prikazan je pun napon na dielektriku (sinusoida A) ideo napona koji se pojavljuje na gasnorn rnehuru (kriva B). A ---------------------------------------------- c o c. pali se elektricna iskra u rnehuru.-"-~-=. Grananje (treeing) Sa pocetkorn koriscena kablova sa izolacijorn od umrezenog polietilena.72 POGLAVLJE 3.5 1 'C" <'1:1 ------------:. stirn sto do paljenja iskre dolazi onda kada napon na supljini po apsolutnoj vrednosti poraste iznad napona paljenja -P. U toku poluperiode moze da se pojavi vise desetina uzastopnih paljenja parcijalnih praznjenja. Nakon . Na slici 3.

Na slici 3. javlja se na pojedinim materijalima pojava koju nazivamo erozija (engl. koja se sprovode u visokonaponskim laboratorijama.4.13: Fotografija preseka izolacije sa izrazenirn ostecenjern u obliku grananja izrade koji onemogucava pojavu vlage unutar izolacije i posebnim merama odrzavanja cistoce kako sirovina. tako i u toku same proizvodnje.3. bez iskljucivanja uredjaja. ali bez transporta • merenja na terenu u pogonu.2 Merenje parcijalnih praznjenja Metode merenja parcijalnih praznjenja se mogu podeliti na sledece osnovne grupe prema ulozi koju imaju i nacinu ispitivanja: • laboratoriska merenja.13 prikazan je presek materijala u kome se pojavilo grananje usled jakog elektricnog polja na granicnoj povrsini. sa iskuljucenjern uredjaja. Danas se problem grananja resava promenom tehnoloskog postupka Slika 3. • merenja na terenu. Ukoliko je povrsina dielektrika izlozena naponu i istovremeno delovanju hemijskih agenasa iz atmosfere ili ozonu kao posledici puzajucih praznjenja. tracking). koja se rade kod novih uredjaja prilikom tipskih ili serijskih ispitivanja ili nakon servisiranja uredjaja iz pogona. tecnog (najcesce vodenog) ili gasnog mehura. 3. ELEKTROHEMIJSKI PROBOJ 6VRSTIH DIELEKTRIKA 73 opseznih istrazivanja utvrdjeno je da ukoliko u zapremini dielektrika postoji zaprljanje u vidu cvrstog ugruska. . u laboratoriju. U pukotinama u izolaciji koje nastaju grananjem javljaju se veoma intenzivna parcijalna praznjenja.4. tada ta primesa moze da izazove nastanak hemijske degradacije u vidu pojave pukotina u vidu granCica koje se sire od mesta ugruska granajuci se i sireci dok ne dodje do druge elektrode. koja ima veoma slicnu prirodu i posledice kao grananje.

4.74 POGLAVLJE 3. • indirektna merenja. koji ne dozvoljava da visokofrekventni impulsi nastali na objektu ispitivanja Cx odu preko transformatora IT u mrezu.3 Direktna elekt.ricna metoda za merenje parcijalnih praznjenja Direktna metoda merenja parcijalnih praznjenja se prirnenjuje sarno u laboratorijskim uslovima i zahteva pazljivu primenu ekraniranja objekta i merne serne od spoljasnjih elektromagnetnih uticaja. Ova impedansa sluzi kao zaprecni filtar za visoke ucestanosti. Indirektne metode koriste kao kriterijum druge fizicke velicine koje mogu nositi informaciju 0 parcijalnim praznjenjima.14 oznacen kondenzatorom preko impedanse koja ne propusta visoke ucestanosti Zzap. Kolo za merenje parcijalnih praznjenja se sastoji od izvora r--------------. Pod direktnim elektricnirn merenjima podrazumeva se merenje struje kroz objekat koji se ispituje i detektuju visokofrekvencijski impulsi koji su posledica parcijalnih praznjenja. a takodje da sprece eventualni cx. 3. Iz ispitnog transformatora se napaja ispitni objekat koji je na slici 3. Visina napona moze da se regulise pomocu regulacionog transformatora RT. . 6VRSTI DIELEKTRICI Merenja parcijalnih praznjenja se mogu prema nacinu merenja podeliti dva tipa: • direktna elektricna merenja. Ove metode su veoma osetljive na elektromagnetne smetnje iz spoljasnje okoline koje je potrebno eliminisati. To su elektricno ili magnetsko polje koje ce sadrzati visokofrekvencijske komponente u slucaju parcijalnih praznjenja. kao i zvucne efekte (ultrazvucna metoda). I IT ex Zm I I I I Slika 3.14: Serna mernog kola za merenje parcijalnih praznjenja direktnom elektricnom metodom naizrnenicnog napona za sta se koristi ispitni transformator IT.

Na semi na slici 3. Kao rezultantna slika na osciloskopu se dobija elipsa kod koje se vide vertikalni impulsi koji odgovaraju padovima napona na mernoj impedansi usled struje parcijalnih praznjenja. a vrednosti se krecu od nekoliko pC za kablove sa polietilenskom izolacijom do nekoliko stotina pC. Iako su visokofrekventni strujni impulsi nastali usled parcijalnih praznjenja male amplitude. pa i preko 1000 pC za transformatore u ulju. koji ne sme da ima parcijalna praznjenja. dovoljne amplitude da mogu lako da budu registrovani. Paralelno sa ispitnim objektom Cx postavljen je etalon kondenzator C. ELEKTROHEMIJSKI PROBOJ 6VRSTIH DIELEKTRIKA 75 nailazak visokofrekventnih smetnji iz mreze u merno kolo. cx. Merenje intenziteta parcijalnih praznjenja vrsi se uporedjivanjem velicine izmerenih impulsa usled parcijalnih praznjenja na osciloskopu sa vestacki generisanim impulsima iz specijalnog izvora koji nazivamo kalibratorom. i merna impedansa Zm koja je takodje nepropusnik visokih ucestanosti.15.15: Serna za merenje parcijalnih praznjenja pomocu kalibratora praznjenja vrsi se pornocu osciloskopa kod koga se na vertikalni ulaz dovodi signal sa merne impedanse Zm u obliku sinusnog napona 50 Hz na koji su superponirani visokofrekvencijski impulsi parcijalnih praznjenja. Serna primene kalibratora predstavljena je na slici 3. Merenje impulsa parcijalnih I K oak sij alni kabl Slika 3. Nivo parcijalnih praznjenja se izrazava u pC. Umesto vremenske baze na horizontalni otklonski sistem se dovodi sinusni napon iste ucestanosti. Par povorki imulsa koji su oznaceni punim linijama .16 prikazan je ekran osciloskopa sa elipsom i dva para povorki impulsa.14 Faradejev kavez oznacen je isprekidanom linijom oko mernog kola. Visokofrekventne struje parcijalnih praznjenja se zatvaraju kroz kolo koje Cine kondenzatori C. koja je najcesce induktivni kalem.3.4. Kompletno merno kolo postavljeno je u Faradejev kavez da bi se sprecile spoljasnje elektromagnetne smetnje. oni proizvode padove napona na mernoj impedansi Zm. koji je na slici oznacen blokom "KALIB". Faradejev kavez se pravi od mreze provodnika ili od metalnih ploca. Na slici 3. U zavisnosti od ocekivane osetljivosti merenja.

4. . Ovi signali poticu od parcijalnih prazrnjenja. naponski signal sa merne impedanse etalon kondenzatora. Naprotiv. propusnik niskih ucestanosti (najcesce induktivni kalem) koja se Zm2 koja se nalazi u grani sa ispitivanim DP diferencijalni pojacavac na koji se dovode signali sa merne impedanse etalon kondenzatora i merne impedanse objekta ispitivanja. 6VRSTI DIELEKTRICI bi se na osciloskopu video kao stabilna slika vertikalnih linija koja neprekidno stoji na istom mestu. isprekidana crvena povorka impulsa bi se na osciloskopu videla kao pulsirajuce linije iste boje kao i iz kalibratora.17. merna impedansa objektom. jedina razlika je sto u grani sa etalon kondenzatorom C. . Merna serna je veoma slicna kao i kod direktne metode.. ciji polozaj na elipsi nije stabilan. ····L Slika 3..76 POGLAVLJE 3. takodje srnestena merna impedansa. prema slici 3.4 Diferencijalna praznjenja elektr icna metoda za merenje parcijalnih Diferencijalna elektricna metoda ima prednost nad direktnom elektricnorn metodom za merenje parcijalnih praznjenja jer je manje osetljiva na spoljasnje smetnje.16: Slika na ekranu osciloskopa sa parom vertikalnih snopova punih linija koje odgovaraju signalu iz kalibratora i parom vertikalnih snopova isprekidanih linija koje odgovaraju signalu parcijalnih praznjenja 3. U. Oznake na slici imaju sledece znacenje: Zml merna impedansa propusnik niskih ucestanosti nalazi u grani sa etalon kondenzatoom. Ovi signali poticu iz kalibratora.

Kada se mere padovi napona na mernim Slika 3. one ce izazvati struje istog polariteta u granama sa objektom Cx i etalon kondenzatorom Ce. Ukoliko na objektu ispitivanja predstavljenom kondenzatorom Cx postoje parcijalna praznjenja. Prime nom diferencijalne metode. jer struja ix ima orijentaciju na vise u grani sa Ceo Struja ix ne moze da se zatvori kroz napojni transformator zbog zaprecne impedanse Zzap. . ona ce generisati struju u obliku povorke visokofrekventnih impulsa. meri se na osciloskopu. .17: Zamenska serna mernog sistema za merenje parcijalnih jalnom metodom praznjenja diferenci- impedansama Zml i Zm2 usled proticanja struje ix parcijalnih praznjenja iz objekta Cx koja se zatvara kroz etalon kondenzator Ce.3. tada su smerovi padova napona suprotni na Zml i Zm2. uz odgovarajuce podesavanje mernih impedansi da budu u saglasnosti sa kapacitetima kondenzatora etalona i merenog objekta mogu se raditi laboratorijska merenja bez posebnih elektromagnetnih ekrana. ELEKTROHEMIJSKI PROBOJ 6VRSTIH DIELEKTRIKA 77 U'. Na ovaj nacin diferencijalnim merenjem ponistavaju se signali smetnji. Posto su naponi izmereni na mernim impedansama Zml i Zm2 razlicitih polariteta. naponski signal sa merne impedanse objekta ispitivanja.4. koja ~x - Razlika napona U'. a sabiraju signali parcijalnih praznjenja.U. njihovim oduzimanjem na diferencijalnom pojacavacu se napon parcijalnih praznjenja udvostrucava. struja usled parcijalnih praznjenja u obliku povorke visokofrekventnih protice kroz kondenzator Cx i zatvara se kroz kondenzator Ceo impulsa. Zbog toga izlazni napon iz diferencijalnog pojacavaca DP ce slati razliku napona smetnji na osciloskop. pa ce padovi napona na mernim impedansama biti identicni. Ako se iz spoljasnje sredine indukuju smetnje.

Merena velicina i kod sonde je prividno naelektrisanje parcijalnog praznjenja izrazeno u pC. Uredjaj moze da se koristi sa vise razlicitih senzora. kada je merni instrument izolovan od zemlje. Ovakva dijagnosticka ispitivanja se nazivaju preventivnim odrzavanjem.18 prikazana je kapacitivna merna sprega sonde za merenje elektricnog polja prilikom merenja parcijalnih praznjenja na naponskim mernim transformatorima. .5 Metode indirektnog merenja parcijalnih praznjenja preko elektr icnog polja Merenje parcijalnih praznjenja Sonda za merenje parcijalnih praznjenja indirektnim putem predstavlja uredjaj koji se bazira na detekciji visokofrekvencijskih promenljivih elektricnih ili magnetnih polja ili ultrazvuka koja poticu od parcijalnih praznjenja. • Diferencijalna kapacitivna sprega (C-senzor).18 imaju sledece znacenje: Cs ekvivalentna kapacitivnost izmedju mernog transformatora Ms kapacitivne merna sonda u obliku tanjira. u zavisnosti od toga koji se princip merenja koristi. Indirektne metode se koriste za merenja na terenu kada su uredjaju koji se ispituju u pogonu. Merenje pacijalnih praznjenja preko magnetnog polja Na slici 3.4. i kapacitivne sonde. jer se vrse u pogonu dok su svi uredjaji ispravni. Koriste se cetiri principa za detekciju parcijalnih praznjenja: • Kapacitivna sprega (C-senzor). 6VRSTI DIELEKTRICI 3. Dijagnostika i mere koje se preduzimaju nakon kvara nekog elementa nazivaju se korektivnim odrzavanjem. • Ind ukti vna sprega (L-senzor). mada takva polja mogu nastati i iz drugih razloga.78 POGLAVLJE 3. Primenom odgovarajuCih filtera postize se izdvajanje onih frekvencija ciji je uzrok najverovatnije parcijalno praznjenje. • Ultrazvucna metoda. Oznake na slici 3.

u kome se mere parcijalna praznjenja. ELEKTROHEMIJSKI PROBOJ 6VRSTIH DIELEKTRIKA 79 ~ Merni transformator / l his Merrii iristrument Slika 3. Snimaju se sarno visokofrekvencijske komponente signala elektricnog polja (odnosno kapacitivne struje koje proticu kroz spreznu kapacitivnost C.18: Primena kapacitivne sprege za merenje parcijalnih tricnog polja K K koaksijalni kabl do mernog instrumenta. Oznake na slici 3. Cmi praznjenja merenjem elek- -kapacitivnost mernog instrument a i plasta koaksijalnog kabla prema zemlji.19 imaju identicne oznake kao i na predhodnoj. ) koje poticu od strujnih impulsa nastalih parcijalnim praznjenjima. kada je merni instrument vezan za zemlju bilo preko posebnog uzernljivackog provodnika (zemljovoda) ili preko rukovaoca koji nema dobro izolovanu obucu. U oba slucaja se ne moze lokali- . 1 I Z izolovani deo mernog transformatora M B metalna baza (kuciste) mernog transformatora koje mora da bude uzemljeno kome se nalazi sam transformator sa sekundarnim prikljuccima.19 prikazana je kapacitivna merna sprega sonde za merenje elektricnog polja prilikom merenja parcijalnih praznjenja na naponskim mernim transformatorima. u Unutar izolovanog dela mernog transformatora koji se pravi kod suvih konstrukcija od araldita. Da bi se eliminisale smetnje usled drugih uzroka. nalazi se zaliven aktivan deo.3. Na slici 3. Prilikom livenja i zalivanja aktivnog dela izolacijskom smolom mogu se pri neadekvatnoj proizvodnji pojaviti mehurovi ili druge necistoce koje mogu da prouzrokuju parcijalna praznjenja. osim sto je merni uredjaj uzemljen. posto je kuciste instrument a izolovano od zemlje.4. vrsi se filtriranje signala kroz odgovarajuce filtre da bi se pojacale tipicne ucestanosti signala koji poticu od parcijalnih praznjenja.

Signali se mere u odnosu na kuciste instrumenta.80 POGLAVLJE 3. vee se moze konstatovati postojanje i proceniti in- Merenje pacijalnih praznjenja preko elektr icnog polja diferencijalnom metodom Diferencijalna indirektna metoda merenja parcijalnih praznjenja preko elektricnog polja ornogucava lokalizaciju praznjenja.20 se vidi da dye kapacitivne sonde M. 6VRSTI DIELEKTRICI ~ Merni transformator / l cs his Merrii iristrument ~I Slika 3. praznjenja.19: Primena kapacitivne mernim instrument om sprege za merenje parcijalnih praznjenja sa uzemljenim zovati mesto parcijalnog tenzitet. primaju signale srazmerne brzo promenljivom elektricnorn polju koje emituje objekat merenja. Ukoliko obe sonde primaju iste visokofrekvencijske (VF) signale. Ukoliko je izvor VF elektricnog polja blizu lokacije na kojoj se istrazuju parcijalna praznjenja. koje je kapacitivno spregnuto sa zemljom. . Kod inverznih naponskih mernih transformatora kod kojih je kuciste pod visokim naponom primena diferencijalne kapacitivne sprege je nepodesna. Primena diferencijalne kapacitivne sprege ogranicena je sarno na visokonaponske objekte gde se moze sondom prici objektu na bezbednosno rastojanje. pa ce instrumenat detektovati signal. Sa druge strane preciznost lokacije praznjenja se povecava ukoliko se pridje blize objektu koji se analizira. Signali te dye sonde se oduzimaju u diferencijalnom pojacavacu A i rezultantni signal se meri. sto znaci da je izvor VF signala daleko od istrazivane lokacije.20. njihova razlika se ponistava. jedna sonda ce primati jaci signal od druge. To znaci da se diferencijalnom sondom sme prilaziti uzemljenom kucistu ili izolatoru neposredno uz kuciste visokonaponskih mernih transformatora. Serna metode prikazana je na slici 3. Sa slike 3.

4. koji sluzi kao zemljovod od ispitivanog objekta ka zemlji.20: Primena kapacitivne sprege za merenje parcijalnih metodom praznjenja diferencijalnom Merenje parcijalnih praznjenja pomocu magnetnog polja Za merenje parcijalnih praznjenja se moze koristiti induktivni senzor. senzora su sledece: Mane primene induktivnog . Kako parcijalna praznjenja izazivaju visokofrekvencijske struje malog intenziteta koje proticu kroz zemljovod. koji radi na principu kalema Rogovskog. • Nema potrebe za spreznirn kondenzatorom Zbog jednostavnosti procedure moze se brzo ispitati kompletno postrojenje. ELEKTROHEMIJSKI PROBOJ 6VRSTIH DIELEKTRIKA 81 Menu ) trans fonnator :: Ms Menu Ck2 _[ Slika 3. pod njihovim uticajem se u senzorskoj petlji indukuju visokofrekvencijski naponski signali srazmerni brzini promene fiuksa u mernoj petlji. Glavne prednosti primene induktivnog senzora su sledece: • Objekat koji se ispituje je u normalnom pogonu. koji su srazmerni amplitudi i frekvenciji struje. Magnetno polje oko provodnika. detektuje se pomocu senzora u obliku petlje u kojoj se indukuju naponi srazmerni brzini promene fiuksa.3. • Nema galvanskog kontakta sa delovima koji su pod visokim naponom.

82

POGLAVLJE 3. 6VRSTI DIELEKTRICI

• Ne postoji mogucnost lokacije mesta praznjenja, • Mora da postoji pristupacan zemljovod. Sonda se postavlja paralelno provodniku kao na slici 3.21. Nije potrebno provlaciti provodnik kroz otvor sonde.

Merrii instrument

Slika 3.21: Induktivna merna sprega sonde i zemljovoda za merenja parcijalnih praznjenja

Na slici 3.21 oznaka H odnosi se na vektor jacine magnetnog polja.

3.4.6

Kalibrisanje sonde za indirektna merenja parcijalnih praznjenja

Pri primeni induktivne sprege za merenje parcijalnih praznjenja koristi se kalibrator koji ima svoju orncastu antenu, uz koju se na isto rastojanje kao kod merenja na terenu stavlja antena u obliku ornce senzora, kao na slici 3.22. Intenzitet parcijalnih praznjenja se bira pre pocetka kalibracije izborom opsega signala parcijalnih praznjenja koje ocekujerno. Kalibracija se vrsi na taj nacin sto se pustaju strujni impulsi u petlju uz koju se postavlja ram senzora za magnetnu indukciju.

3.4. ELEKTROHEMIJSKI

PROBOJ 6VRSTIH DIELEKTRIKA

83

Slika 3.22: Primena kalibratora

za kalibrisanje induktivnog

senzora

84

POGLAVLJE

3.

6VRSTI DIELEKTRICI

Sadrzaj
I Dielektrici
1

1 Mehanizam praznjenja u gasovitim dielektricima 1.1 1.2 Uvod .

3 3 4 6 8 8

J onizacij a u gasovima .
1.2.1 1.2.2 1.2.3 1.2.4 1.2.5 1.2.6 1.2.7 1.2.8 Udarna jonizacija u prostoru sa gas om Fotojonizacija u prostoru gasa ....

Termicka jonizacija u zapremini gas a Povrsinska jonizacija Rekombinacija ...

10
13 13 polju 14 16 18 18 preskocnog napona 85

Sekundarne jonizacije . Praznjenje u neravnomernom

Uticaj pritiska na razvoj praznjenja

1.3

Preskocni napon u vazduhu 1.3.1 1.3.2 Slucajna priroda preskoka Volt-sekundna karakteristika

19

. . . . . . . . . . . . . . 22 25 27 27 31 uslova na preskocni napon .2. . .1. . . . .3.2 Fizicko tumacenje pojava. . . . . .3 1. . .2 3.2. . . . . . . Dielektricni gubici Dielektricna cvrstoca Mehanizam proboja cvrstih dielektrika 3. . . . . . .3 3.1 3....3. . . .. . . . . . . . . . . . . . .1. .. .. . . . . . . . . . . . . . . ..... . .. . .3. . . . . . . . . . . . . .. . .. . . . . . . . . . . . . . . ... 37 38 41 44 46 47 Elektricna Dielektricna . . . . . . . .1. . .4. . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . .2. . . ... .2. . .4 1. . . ..2 Uvod . . . . . . .2 2. . .4 3. .. . . . . . ..4. . . . . . . . . .. .2 Elektricni proboj cvrstih dielektrika Terrnicki proboj cvrstih dielektrika . .. .. . . . . . .. . . . .. . . . Preskocni napon po povrsini cvrste izolacije 1. . . . . .3 Elektricna Dielektricna cvrstih dielektrika .86 SADRZAJ 1. . . . .3 2.. . . . . .1 3. . . . . . . .1 1. . . . .4 Definicija udarnih napona Uticaj atmosferskih ... .. .. Dielektricni gubici Dielektricna cvrstoca 3 Cvrsti dielektrici 3. . . . . .1. . .. .. . . . . .. . . . . . . . . . Elektricne karakteristike 3. . . . . .. . . . . . . . . . . .1 3. . . . . . . . . . . . . . . ... . .4 dielektrika provodnost tecnih dielektrika konstanta . . . 55 55 56 56 60 62 64 64 64 67 otpornost konstanta . . . .. . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . ... . . . . . . . . .3. .. . .1 2. . .. . ..1 Polarnost 2. . . . . . Izolatori za zagadjena podrucja 2 Tecni dielektrici 2.. . .. . . .

. . . .4 Elektrohemijski 3. . . . . .5 3. . Merenje parcijalnih Direktna elektricna metoda za merenje parcijalnih Diferencijalna 74 76 78 elektricna metoda za merenje parcijalnih merenja parcijalnih praznjenja Metode indirektnog Kalibrisanje sonde za indirektna merenja parcijalnih praznjenja 82 . 69 70 73 . . . . . praznjenja praznjenja . .. . praznjenja .2 3. . . . .4. . . . .4. . .4 3. .4. . .. . .6 Parcijalna proboj cvrstih dielektrika. . .4.1 3.SADRZAJ 87 3.4. praznjenja . . .4.3 3. . . . . .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful