DIPLOMSKI RAD

Analiza podataka za Integralni katastar zagađivača na primeru velikih postrojenja za sagorevanje u Republici Srbiji

Beograd, 2010.

Sadržaj strana 1. Uvod .....................................................................................................................................1
1.1 Cilj rada .................................................................................................................................................... 1 1.2 Definicije .................................................................................................................................................. 2

I DEO: OSNOVE INTEGRALNOG KATASTRA ZAGAĐIVAČA .....................................4 1. Zakonska regulativa u Republici Srbiji i Evropskoj uniji u oblasti zaštite životne sredine ......................................................................................................................................4
1.1 Zakonska regulativa u Republici Srbiji ...................................................................................................... 4 1.1.1 Zakon o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađenja ................................................................................. 4 1.1.2 Uredba o graničnim vrednostima emisija zagađujućih materija u vazduh ....................................................... 6 1.1.3 Pravilnik o graničnim vrednostima emisije, načinu i rokovima merenja i evidentiranja podataka.................... 8 1.1.4 Uredba o vrstama zagađenja, kriterijumima za obračun naknade za zagađenje životne sredine i obveznicima, visini i načinu obračunavanja i plaćanja naknade ............................................................................ 11 1.2 Zakonska regulativa u Evropskoj uniji ..................................................................................................... 11

2. Agencije za zaštitu životne sredine ....................................................................................14
2.1 Evropska agencija za zaštitu životne sredine ............................................................................................ 14 2.2 Agencija za zaštitu životne sredine Republike Srbije................................................................................ 14

3. Uspostavljanje registra zagađivača ...................................................................................18
3.1 Protokol o registru ispuštanja i prenosa zagađujućih supstanci ................................................................. 18 3.2 Integralni katastar zagađivača.................................................................................................................. 19 3.2.1 Prednosti uspostavljanja integralnog katastra zagađivača ............................................................................ 21 3.2.2 Zakonske obaveze preduzeća o prijavljivanju podataka za IKZ ................................................................... 21 3.3 Odnos između Integralnog katastra zagađivača i PRTR-a......................................................................... 24 3.4 Fond za zaštitu životne sredine ................................................................................................................ 24

II DEO: IZBOR METODA PROCENE EMISIJA ..............................................................26 1. Emisije u vazduh ................................................................................................................26 2. Izbor metodologije .............................................................................................................28
2.1 Algoritam za procenu emisija .................................................................................................................. 29 2.2 Postojeće tehnologije .............................................................................................................................. 30 2.3 Metode određivanja emisija u vazduh ...................................................................................................... 32

III DEO: REZULTATI PROCENE EMISIJA.....................................................................37

II

1. Podaci o emisijama ............................................................................................................37
1.1 Podaci o emisijama dostavljeni u IKZ...................................................................................................... 37 1.2 Podaci o emisijama dobijeni proračunom preko emisionih faktora ........................................................... 39

2. Analiza rezultata ................................................................................................................42
2.1 Odnosi proračunatih i dostavljenih vrednosti emisija ............................................................................... 42 2.2 Analiza dobijenih podataka ..................................................................................................................... 45

3. Rezime analize ...................................................................................................................50 Zaključak ...............................................................................................................................52 Literatura ...............................................................................................................................53 PRILOG I ..............................................................................................................................55 PRILOG II .............................................................................................................................56 ( Obrazac 3- Emisije u vazduh iz procesa sagorevanja )......................................................56 НАПОМЕНЕ ЗА ЕМИСИЈЕ У ВАЗДУХ ИЗ ПРОЦЕСА САГОРЕВАЊА ................... 58

III

1. Uvod

1.1 Cilj rada

Zaštita i unapređenje čovekove sredine je značajan globalni problem savremenog društva. Znajući da industrijska aktivnost izaziva najveće zagađenje, postavlja se pitanje kako zadovoljiti potrebe ljudske populacije, a istovremeno sprečiti degradaciju životne sredine. U cilju kontrole i ograničenja emisije iz industrije, sva postrojenja, kao zagađivači iz različitih privrednih delatnosti, dužna su da dostave podatke u Integralni katastar zagađivača, o izvorima, vrstama, količinama, načinu i mestu ispuštanja zagađujućih materija u vazduh i vode, kao i o odlaganju otpada. Katastar je sastavni deo informacionog sistema zaštite životne sredine Republike Srbije, koji vodi i čiju kontrolu podataka, u skladu sa zakonom, vrši Agencija za zaštitu životne sredine. Cilj ovog diplomskog rada je realizacija kvantitativne analize emisije zagađujućih materija u vazduh, na osnovu dostavljenih podataka za 2009. godinu Agenciji za zaštitu životne sredine, u skladu sa Pravilnikom o metodologiji za izradu integralnog katastra zagađivača („Službeni glasnik RS”, br. 94/2007) [1]. Proračun ukupnih emisija je izvršen metodologijom propisanom Konvencijom o prekograničnom zagađenju vazduha na velikim udaljenostima (eng. Convention on Long-range Transboundary Air Pollution - CRL TAP). Radom su obuhvaćena samo velika postojeća postrojenja za sagorevanje, sa izlazom toplote većim od 50 MW. U prvom delu rada navedene su zakonske regulative u Republici Srbiji i Evropskoj uniji, iz oblasti zaštite životne sredine. Takođe je dat i opis rada Agencije za zaštitu životne sredine Republike Srbije, kao i prikaz njenog osnovnog zadatka, rukovođenja Integralnim katastrom zagađivača. U drugom delu rada je opisana metodologija na osnovu koje su dobijene vrednosti proračunatih emisija i metode merenja emisije. U trećem delu je izvršena procena podataka, njihova dostupnost i dat je izveštaj o podacima, kao i kvantitativna analiza obrađenih podataka.

1

1.2 Definicije Zagađenje - neposredno ili posredno unošenje materija, vibracija, toplote ili buke u vazduh, vodu ili zemljište, izazvano ljudskom aktivnošću, koje može biti štetno po zdravlje ljudi ili kvalitet životne sredine i koje može dovesti do oštećenja materijalnih dobara [2]. Emisija - neposredno ili posredno ispuštanje materija, vibracija, toplote ili buke iz izvora u postrojenju u vazduh, vodu ili zemljište [2]. Emisija SO 2 - ispuštanje sumpor-dioksida (SO 2 ) i sumpor-trioksida (SO 3 ), izraženo kao emisija SO 2 [3]. Emisija NO 2 - ispuštanje azot-oksida (NO) i azot-dioksida (NO 2 ), izraženo kao emisija azotoksida NO 2 [3]. Praškaste materije - materije čija ukupna masena koncentracija u emisiji iznosi najviše: 50 mg/m3 pri masenom protoku većem od 0,5 kg/h; 150 mg/m3 pri masenom protoku od 0,5 kg/h i manjem [3]. Gorivo - bilo koji čvrst, tečni ili gasoviti materijal koji se koristi za sagorevanje, isključujući otpad [4]. Tačkasti izvor (emiter) - izvor zagađivanja kod koga se zagađujuće materije ispuštaju u vazduh kroz posebno definisane ispuste (dimnjak, kanal, cev) ili iz nekoliko ispusta povezanih na zajednički ispust [4]. Granična vrednost emisije - masa izražena u obliku određenih specifičnih parametara, koncentracije i/ili nivoa pojedinačne emisije koju nije dozvoljeno preći u toku jednog ili više vremenskih perioda, u skladu sa posebnim propisom [2]. Postrojenje - stacionarna tehnička jedinica u kojoj se izvodi jedna ili više aktivnosti, koje su utvrđene posebnim propisom i za koje se izdaje integrisana dozvola, kao i svaka druga aktivnost kod koje postoji tehnička povezanost sa aktivnostima koje se izvode na tom mestu i koja može proizvesti emisije i zagađenje [2]. Postrojenje za sagorevanje - tehnički sistem u kome se gorivo oksiduje u cilju korišćenja, na taj način proizvedene, toplote. Pod postrojenjem za sagorevanje podrazumevaju se samo postrojenja za proizvodnju energije, sa izuzetkom onih koja direktno koriste produkte sagorevanja u proizvodnim procesima [4]. 2

Najbolje dostupne tehnike (eng. Best Available Techniques - BAT) - najdelotvornije i najmodernije faze u razvoju aktivnosti i načinu njihovog obavljanja, koje omogućavaju pogodniju primenu određenih tehnika za zadovoljavanje graničnih vrednosti emisija, propisanih u cilju sprečavanja ili, ako to nije izvodljivo, u cilju smanjenja emisija i uticaja na životnu sredinu kao celinu. Pojedini elementi izraza „najbolje dostupne tehnike” imaju sledeća značenja: Tehnika - način na koji je postrojenje projektovano, izrađeno, održavano, na koji funkcioniše i stavlja se van pogona ili zatvara, uključujući i tehnologiju koja se koristi; Dostupna - tehnika razvijena do stepena koji omogućava primenu u određenom sektoru industrije, pod ekonomski i tehnički prihvatljivim uslovima, uključujući troškove i koristi, ako je pod uobičajenim uslovima dostupna operateru; Najbolji – podrazumeva najefikasniji učinak u postizanju visokog opšteg nivoa zaštite životne sredine [2].

3

I DEO: OSNOVE INTEGRALNOG KATASTRA ZAGAĐIVAČA

1. Zakonska regulativa u Republici Srbiji i Evropskoj uniji u oblasti zaštite životne sredine
U sledećem delu su navedeni zakoni, uredbe i pravilnici, koji su u skladu sa temom koja se obrađuje. 1.1 Zakonska regulativa u Republici Srbiji 1.1.1 Zakon o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađenja Usklađivanje propisa u oblasti žaštite životne sredine naše zemlje sa propisima EU je počelo još 2004. godine. Donošenjem četiri nova zakona u ovoj oblasti, u potpunosti su preuzete EU direktive: Zakon o zaštiti životne sredine, Zakon o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu (eng. Strategic Environmental Assessment - SEA), Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu (eng. Environmental Impact Assessment - EIA) i Zakon o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađenja životne sredine (eng. Integrated Pollution Prevention and Control - IPPC). Donošenjem Zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađenja životne sredine u decembru 2004. godine, pravni sistem Republike Srbije je u potpunosti usaglašen sa IPPC direktivom. Sprovođenje ovih propisa omogućuje integrisan pristup kontroli zagađenja, koji podrazumeva svođenje na minimum potrošnje sirovina i energije, sprečavanje ili smanjenje emisija u vazduh, vodu i zemljište, upravljanje otpadom i uzimanje u obzir prekograničnog konteksta. U Zakonu o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađenja je definisana integrisana dozvola, kao odluka nadležnog organa doneta u formi rešenja, kojom se odobrava puštanje u rad postrojenja ili njegovog dela, odnosno obavljanje aktivnosti, čiji sastavni deo čini dokumentacija 4

sa utvrđenim uslovima, kojima se garantuje da takvo postrojenje ili aktivnost odgovaraju zahtevima predviđenim ovim zakonom. Zakonom o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađenja životne sredine (IPPC), kao i nizom uredbi i pravilnika koji prate ovaj zakon, definišu se uslovi za dobijanje integrisane dozvole, kao i uslovi za primenu standarda najbolje dostupne tehnike (BAT), koje je usvojila Evropska komisija. Najbolje dostupne tehnike podrazumevaju uštedu prirodnih resursa, minimizaciju i reciklažu otpada, smanjenje emisije zagađujućih materija, uz poštovanje ekonomskih parametara i ulaganja koja su u prihvatljivim granicama za pojedine industrijske sektore, što je suštinska ideja održivog razvoja. Smanjenje emisija se postiže unapređenjem ili zamenom postojećih kotlova (efikasnost sagorevanja peći), unapređenjem, odnosno zamenom gorionika (sa niskim NO x ), unapređenjem, odnosno zamenom postojeće opreme za smanjenje i kontrolu čestičnog zagađenja (elektrofilteri i uređaji za kontinualno merenje emisije). Značajno smanjenje emisije se može postići i: izgradnjom postrojenja za odsumporavanje gasova, uvođenjem čistijih i efikasnijih proizvodnih tehnologija, razvojem lokalnih kapaciteta za iskorišćenje biomase i proizvodnju toplote,izgradnjom i revitalizacijom malih i srednjih hidroelektrana.

Ovim propisima se takođe utvrđuju mere planirane da spreče ili, gde to nije moguće, da smanje ispuštanje štetnih materija, kako bi se postigao visok nivo zaštite životne sredine u celini. To pre svega podrazumeva: racionalno upravljanje resursima u skladu sa principom ’’zagađivač plaća’’, delovanje na izvoru zagađenja, smanjenjem emisija u skladu sa graničnim vrednostima emisija, definisanje graničnih vrednosti emisija na bazi primene BAT standarda, uzimajući u obzir tehničke karakteristike postrojenja, njihovu lokaciju i stanje životne sredine u okolini postrojenja, razvoj procesa razmene informacija između zemalja EU, u cilju unapređenja i primene 5

BAT standarda.

Svi potrebni podzakonski akti koji se odnose na ovaj Zakon su doneti u toku 2005. i 2006. godine. Sva nova postrojenja koja podležu ovim obavezama treba da pribave integrisanu dozvolu pre puštanja u rad, a postojeća postrojenja koja podležu obavezama ovog zakona treba da pribave integrisanu dozvolu od strane nadležnog organa do 2015. godine. U novembru 2008. godine je doneta Uredba o utvrđivanju Programa dinamike podnošenja zahteva za izdavanje integrisane dozvole („Službeni glasnik RS”, br. 108/2008). Nakon poslednje revizije preliminarnog spiska postojećih postrojenja u Republici Srbiji, sto osamdeset dva postrojenja podležu obavezama pribavljanja integrisane dozvole. Nadležnost za izdavanje dozvola je definisana članom 133 Zakona o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik RS”, br. 72/2009). Nadležni organi za izdavanje dozvola su Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja, Pokrajinski sekretarijat za žaštitu životne sredine i održivi razvoj i nadležni organi lokalne samouprave [5, 6, 7, 8, 9]. 1.1.2 Uredba o graničnim vrednostima emisija zagađujućih materija u vazduh Kako bi se odredila ukupna godišnja emisija zagađujućih materija iz postrojenja za sagorevanje, Agencija za zaštitu životne sredine je dužna da do 31. decembra 2012. godine uspostavi registar emisija SO 2 , NO x i praškastih materija iz svih postrojenja za sagorevanje sa toplotnom snagom od 50 MW ili više, pri čemu registar obuhvata podatke o emisijama za 2011. godinu i dalje. Za svako postrojenje, registar mora da sadrži sledeće podatke: ukupne godišnje emisije SO 2 , NO x i praškastih materija (kao suspendovane čestice), ukupnu godišnju količinu ulazne energije, koja je utrošena za dobijanje neto kalorijske vrednosti, posebno iskazanu u pet kategorija goriva: • • • • • biomasa, druga čvrsta goriva, tečna goriva, prirodni gas, drugi gasovi. 6

U registru se posebno iskazuju emisije iz svakog rafinerijskog postrojenja. Na osnovu člana 41., 42. i 47. Zakona o zaštiti vazduha („Službeni glasnik RS”, br. 36/2009 ), vlada Republike Srbije je donela Uredbu o graničnim vrednostima emisija zagađujućih materija u vazduh iz stacionarnih izvora. Ovom Uredbom članom 1. su propisane: granične vrednosti emisije zagađujućih materija u vazduh iz stacionarnih izvora, način, postupak, učestalost i metodologija merenja emisije zagađujućih materija, kriterijumi za uspostavljanje mernih mesta za merenje emisije, postupak vrednovanja rezultata merenja emisije i usklađenost sa propisanim normativima, sadržaj izveštaja o izvršenim merenjima emisije i bilansu emisije, način dostavljanja podataka o emisijama za potrebe informacionog sistema i rokovi dostavljanja podataka, dozvoljena prekoračenja graničnih vrednosti emisija zagađujućih materija za određeni period, postupanje u ispunjavanju obaveza, koje proizilaze iz utvrđenih maksimalnih nacionalnih emisija. Osnovni razlozi za donošenje Uredbe o graničnim vrednostima emisija zagađujućih materija u vazduh su uređivanje ove oblasti u skladu sa načelnim rešenjima, ustanovljenim i sadržanim u Zakonu o zaštiti vazduha, kao i dalje usklađivanje propisa u oblasti zaštite vazduha Republike Srbije sa propisima Evropske unije. Ovom uredbom se utvrđuju granične vrednosti emisija (u daljem tekstu GVE), odnosno najveće dozvoljeno ispuštanje zagađujućih materija u vazduh iz stacionarnih izvora u toku datog perioda. U postupku usklađivanja domaćih propisa sa pravnom regulativom Evropske unije, u maju 2009. godine, Narodna Skupština Republike Srbije je usvojila Zakon o zaštiti vazduha („Službeni glasnik RS”, br. 36/2009). U prelaznim i završnim odredbama ovog Zakona, odredbom 84., Vlada Republike Srbije se obavezuje da, u periodu od godinu dana, donese sva podzakonska akta, u koja spada i podzakonski akt koji propisuje GVE zagađujućih materija u vazduh. 7

Uredbom su utvrđene GVE, gde su prilikom izrade, kao osnovni dokumenti korišćeni Direktiva o velikim ložištima 2001/80/EC i Direktiva 2001/81/EC o nacionalnim maksimalnim vrednostima za određene zagađujuće materije u atmosferi, kao i praksa zemalja u okruženju koje su nedavno pristupile EU ili su na putu da to uskoro učine (Slovenija, Hrvatska). Postojeća postojenja treba da usklade svoje emisije sa GVE zagađujućih materija propisanih ovom uredbom najkasnije do 31. decembra 2011. godine, osim ako odredbama ove uredbe nije drugačije propisano. Uredba se ne primenjuje na postrojenja koja će prestati sa radom najkasnije do 31. decembra 2015. godine; ona će primenjivati GVE zagađujućih materija iz Pravilnika o graničnim vrednostima emisije, načinu i rokovima merenja i evidentiranja podataka [4, 6]. 1.1.3 Pravilnik o graničnim vrednostima emisije, načinu i rokovima merenja i evidentiranja podataka Deo zakonodavstva Republike Srbije je Pravilnik po kome se određuju GVE štetnih i opasnih materija u vazduhu na mestu izvora zagađivanja, način i rokovi merenja i evidentiranja podataka o izvršenim merenjima emisije (član 1.). Granična vrednost emisije, u smislu ovog Pravilnika, predstavlja najviši dozvoljeni nivo količina i koncentracija štetnih i opasnih materija na mestu izvora zagađivanja (član 2.). Prema članu 3. ovog Pravilnika, nivo, količina i koncentracija štetnih i opasnih materija na mestu izvora zagađivanja se utvrđuje merenjem. GVE se izražava u obliku: masene koncentracije (mg/m3), masenog protoka (kg/h), faktora emisije - masa emitovanih materija u odnosu na masu proizvedenog produkta, mg/h ili kg/t, stepena emitovanja - odnos mase emitovane količine i količine iste materije koja ulazi u proces, %.

8

Kada se meri masena koncentracija štetnih i opasnih materija u otpadnom gasu, ne uzimaju se u obzir količine vazduha koje se uvode u sistem, odnosno postrojenje, da bi razredile ili ohladile otpadni gas. Ukoliko se meri koncentracija i količina štetnih i opasnih materija u vlažnom otpadnom gasu, dodaje se oznaka VL. Masena koncentracija štetnih i opasnih materija u otpadnom gasu određenih vrsta ložišta, prema članu 10. pomenutog Pravilnika, meri se pri sledećim uslovima: temperatura 273 K (0 °C), pritisak 101,3 kPa, suvi otpadni gas.

Sadržaj kiseonika u jedinici zapremine otpadnog gasa, iz stav a 1 . ovog člana, u zav isnosti od vrste ložišta, iznosi: 1) za ložišta na ugalj, briket i koks: sa rešetkom ili sa fluidiziranim slojem – 7 %, na prašinu sa suvim odvođenjem praha – 6 %, na prašinu sa mokrim odvođenjem praha – 5 %,

2) za ložišta na drvo, drveni briket i otpatke poljoprivrednih kultura – 11 %, 3) za ložišta na tečna i gasovita goriva – 3 %. Kod ložišnih postrojenja sa više pojedinačnih ložišta, za ograničenje emisije svakog pojedinačnog ložišta, merodavna je ukupna toplotna snaga ložišnog postrojenja. Ukupna toplotna snaga ložišnog postrojenja je zbir toplotnih snaga svih pojedinačnih ložišta u sastavu ložišnog postrojenja (član 12.) [10]. Granične vrednosti emisije za određene vrste ložišta prikazane su u Tabelama 1 – 4.

9

Tabela 1. Granične vrednosti emisije za ložišta na ugalj, briket i koks
VRSTA MATERIJE Praškaste materije Sumporni oksidi izraženi kao SO 2 Azotni oksidi izraženi kao NO x* > 1- 50 > 50- 300 > 300 TOPLOTNA SNAGA LOŽIŠTA (MW) GVE ( mg/m3 ) 150 2.000 1.000 100 1.450 800 50 650 450

*Za ložišta na kameni ugalj toplotne snage iznad 50 MW, granična vrednost emisije azotnih oksida izraženih kao NO x iznosi 1.800 mg/m3 u otpadnom gasu sa 5 % kiseonika.

Tabela 2. Granične vrednosti emisije za ložišta na drvo, drveni briket i otpatke poljoprivrednih kultura
VRSTA MATERIJE Praškaste materije Sumporni oksidi izraženi kao SO 2 Azotni oksidi izraženi kao NO x TOPLOTNA SNAGA LOŽIŠTA (MW) > 1- 50 > 50- 300 > 300 50 / 500 GVE ( mg/m3 ) 50 / 400 50 / 200

Tabela 3.Granične vrednosti emisije za ložišta na tečna goriva
VRSTA MATERIJE Praškaste materije Sumporni oksidi izraženi kao SO 2 * Azotni oksidi izraženi kao NO x TOPLOTNA SNAGA LOŽIŠTA (MW) > 1- 50 > 50- 300 > 300 GVE ( mg/m3 ) 100 100 80 3.200 3.200 400 450 450 350

*Sumporni oksidi izraženi kao SO 2 za lož ulja prema JUS B.HO.50 Tabela 4. Granične vrednosti emisije za ložišta na gasovita goriva
VRSTA MATERIJE Praškaste materije Sumporni oksidi izraženi kao SO 2 Azotni oksidi izraženi kao NO x TOPLOTNA SNAGA LOŽIŠTA (MW) > 1- 50 > 50- 300 > 300 GVE ( mg/m ) 5 1.700 350 5 1.700 350 5 100 350
3

10

1.1.4 Uredba o vrstama zagađenja, kriterijumima za obračun naknade za zagađenje životne sredine i obveznicima, visini i načinu obračunavanja i plaćanja naknade Na osnovu člana 85. stava 4. Zakona o zaštiti životne sredine („Službeni glasnik RS”, br. 135/04), Vlada Republike Srbije je donela Uredbu o vrstama zagađenja, kriterijumima za obračun naknade za zagađenje životne sredine i obveznicima, visini i načinu obračunavanja i plaćanja naknade (u daljem tekstu Uredba zagađivač plaća). Obveznici plaćanja naknade su sva pravna i fizička lica koja uzrokuju zagađenje životne sredine, prema članu 5. ove Uredbe i to: zagađivači za emisije SO 2 i/ili NO 2 i/ili praškastih materija iz postrojenja za koje se izdaje integrisana dozvola, proizvođač, odnosno odlagač neopasnog industrijskog otpada i opasnog otpada za postrojenja za koja se izdaje integrisana dozvola, uvoznici supstanci koje oštećuju ozonski omotač, vlasnici motornih vozila na čije se ime registruje motorno vozilo, odnosno produžava registracija. U skladu sa članom 18. Uredbe zagađivač plaća, zagađivači su u obavezi da, do 31. januara tekuće godine, Fondu za zaštitu životne sredine dostave izveštaj o godišnjoj količini otpada, emisiji SO 2 i/ili NO 2 i/ili praškastih materija, proizvedenih tj. emitovanih za prethodni obračunski period [3].

1.2 Zakonska regulativa u Evropskoj uniji

Konvencija o prekograničnom zagađenju vazduha na velikim udaljenostima je doneta u Ženevi 1979. i stupila je na snagu 16. marta 1986. godine. Ovom konvencijom se uređuju obaveze država članica u vezi sa preduzimanjem mera radi smanjenja emisija zagađujućih materija u vazduh i prekograničnog transporta zagađenja. U cilju podrške Konvenciji, formirano je više 11

radnih grupa koje se bave pitanjima emisije, strategije, tehnikama smanjenja emisije, modelovanjem, monitoringom i efektima u životnoj sredini. Radne grupe obezbeđuju stručne podloge za rad Konvencije, a sastavljene su od istaknutih međunarodnih stručnjaka i institucija. Nivoi emisija u evropskim gradovima u 18. i 19. veku su bili 100 puta viši od sadašnjih graničnih vrednosti, npr. poznati londonski smog. U 20. veku su izgrađene velike električne centrale sa visokim dimnjacima, što je dovelo do prekograničnih zagađenja i oštećenja šuma. Tokom nekoliko godina, izvršeno je dopunjavanje Konvencije, donošenjem osam protokola kojima se postavljaju ciljevi i bliže definišu načini smanjenja emisija pojedinih zagađujućih materija. Evropska unija je navedene protokole harmonizovala Direktivom o velikim ložištima (2001/80/EZ), (eng. Large Combustion Plants Directive - LCP), koja se odnosi na velika postrojenja za sagorevanje, toplotne snage jednake ili veće od 50 MW. Cilj Direktive 2001/80/EZ je postupno smanjenje godišnjih emisija sumpor-dioksida (SO 2 ), azotnih oksida (NO x ) i praškastih materija iz postojećih postrojenja, kao i utvrđivanje GVE SO 2 , NO x i praškastih materija prilikom izgradnje novih postrojenja. Direktiva propisuje i potrebu praćenja emisije, a definiše i metode merenja emisija.

Države članice treba da utvrde ukupne godišnje emisije i za nova i za postojeća postrojenja. Nacionalni plan smanjenja emisija bi smanjio ukupne godišnje emisije NO x , SO 2 i praškastih materija na nivo koji bi se ostvario primenom graničnih vrednosti emisija na postojeća postrojenja u pogonu. Nužno je utvrditi mere ostvarivanja ciljeva u Nacionalnom planu smanjenja emisija, kao što su menjanje goriva, izmene u procesu sagorevanja, tehnike smanjenja emisija, itd. Svaka država članica pojedinačno određuje mere za usklađivanje sa propisima Direktive, uzimajući u obzir isplativost, praktičnu primenu, zakonske obaveze, itd. Programi usklađenosti ostvariće ciljeve koji će se razviti u saradnji sa operaterima. Na primeru Ukrajine može se uočiti usklađenost sa Direktivom o velikim ložištima. Velika ložišta imala su opcije da se do januara 2008: 12

-

Odluče za opciju isključivanja, uz broj sati ograničen na 20.000 i zatvaranje do 31/12/2015, ili Odluče za opciju uključivanja pomoću bilo koje od sledećih opcija: 1. rad postrojenja uz emisije utvrđene Nacionalnim planom smanjenja emisija, 2. usklađivanje sa graničnim vrednostima emisija utvrđenim Direktivom o velikim ložištima, 3. rad postrojenja manji od 2.000 sati za velika ložišta, veća od 400 MW sa ograničenjem SO 2 na 800 mg/m3.

-

Usklađenost sa GVE utvrđenim Direktivom o velikim ložištima treba smatrati nužnom, ali ne i dovoljnom za usklađenost sa zahtevima Direktive 96/61/EZ (IPPC), u vezi sa upotrebom najbolje dostupnih tehnika ( takva usklađenost može uključiti strože granične vrednosti emisija, granične vredosti emisija za ostale materije i ostale medije, kao i druge zahteve ). Razvojem tehnologije, uz činjenicu da mnoge emitovane zagađujuće komponente ne ostaju u jednom medijumu životne sredine, već se prenose iz jednog medijuma u drugi, javila se i potreba za sve većim brojem propisa u oblasti integrisane kontrole zagađenja.

Postoji novi predlog za jedinstvenu Direktivu o industrijskim emisijama, koja bi zamenila ili ažurirala IPPC Direktivu i direktive ćerke. Što se tiče izgleda za budućnost, postoji jaka argumentacija za značajna ulaganja potrebna za unapređenje ili zamenu velikih ložišta. Pristupi koje su preuzele države članice su se razlikovali, po tome da su koristile nuklearnu energiju (Francuska), plin (UK i Irska), ili su unapređena postojeća postrojenja na pogon ugljem (Nemačka). U budućnosti će se težiti još strožoj, tehnički izvodljivoj kontroli, što će verovatno EU i zahtevati [11, 12].

13

2. Agencije za zaštitu životne sredine

2.1 Evropska agencija za zaštitu životne sredine

Evropska agencija za zaštitu životne sredine (eng. European Environment Agency - EEA) je agencija Evropske unije. Ona predstavlja glavni izvor informacija za sve koji su uključeni u razvoj, usvajanje, primenu i ocenjivanje politike zaštite životne sredine, kao i šire javnosti. EEA je počela sa radom 1994. godine u Kopenhagenu. Trenutno ima 32 zemlje članice. Uspostavljena je da bi se pomoglo državama članicama, kao i čitavoj zajednici, u donošenju značajnih odluka o poboljšanju životne sredine.

Cilj EEA je da informiše nadležne organe, kao i širu javnost, o stanju i izgledu životne sredine, i da postane svetski priznata, kao vodeće telo za pružanje blagovremenih i tačnih podataka i informacija. U okviru Agencije se vrše procene i tematske analize da bi se obezbedila čvrsta osnova za odluke u okviru EU, kako zemalja članica, tako i zemalja kandidata i potencijalnih kandidata. Glavni korisnici informacija su institucije EU - Evropska komisija (čiji je osnovni zadatak da predlaže zakonske akte i da se stara o njihovom sprovođenju), Evropski parlament, Saveti zemalja članica (čija je glavna funkcija usvajanje zakonskih akata) i druge institucije, kao što su ekonomski i socijalni komitet i Komitet regiona, poslovne zajednice, univerziteti i nevladine organizacije. EEA nastoji da postigne dvosmernu komunikaciju sa korisnicima, kako bi se tačno odredile informacije koje su im potrebne [13].

2.2 Agencija za zaštitu životne sredine Republike Srbije

Agencija za zaštitu životne sredine Republike Srbije je osnovana 2004. godine (prema Zakonu o ministarstvima, „Službeni glasnik RS”, br. 19/04, 84/04, 95/05, 79/05 i 43/07), a praktično je počela sa radom u novembru 2004. godine. Agencija za zaštitu životne sredine, kao organ u sastavu Ministarstva zaštite životne sredine i prostornog planiranja, sa svojstvom pravnog lica, 14

obavlja stručne poslove koji proističu iz zakona. Poslovi se odnose na razvoj, usklađivanje i vođenje nacionalnog informacionog sistema, prikupljanje, kontrolu i objedinjavanje podataka, izradu izveštaja o stanju životne sredine, saradnju sa Evropskom Agencijom za zaštitu životne sredine i dr.

Agencija trenutno ima oko 29 zaposlenih i njom rukovodi direktor. Organizaciona struktura obuhvata dva stručna odeljenja: odeljenje za praćenje stanja životne sredine i odeljenje za monitoring zagađivača i informacioni sistem.

Osnovni zadatak Agencije je obezbeđivanje tačnih, preglednih i pravovremenih podataka i informacija o stanju životne sredine u Republici Srbiji. Integrišući rad nacionalnih stručnih ustanova, uz saradnju sa međunarodnim organizacijama na izradi i realizaciji projekata i programa, Agencija omogućuje centralizovani pristup pomenutim podacima i informacijama. Fakulteti, instituti, zavodi, kao i organizacije na svim nivoima državne uprave, od lokalne samouprave, preko regionalnih i pokrajinskih organizacija, do institucija na republičkom nivou, predstavljaju bazu za efikasno funkcionisanje informacionog sistema o životnoj sredini. Agencija prvenstveno sarađuje sa Evropskom agencijom za zaštitu životne sredine, kao i drugim međunarodnim institucijama. Aktivna saradnja omogućava sticanje iskustava, koja će olakšati sprovođenje aktivnosti koje nas očekuju u procesu pridruživanja EU. Na Slici 1. prikazana je povezanost Agencije za zaštitu životne sredine sa svim medijumima životne sredine, kao i sa stručnim i državnim institucijama.

15

Slika 1. Mreža institucija sa kojima je povezana Agencija za zaštitu životne sredine Republike Srbije [14]

Rezultati saradnje dveju agencija se mogu videti kroz aktivnosti Evropske agencije za zaštitu životne sredine (EEA), koja je kreirala preliminarnu verziju izveštaja o prioritetnim tokovima podataka u toku 2009/10. godine. Ovim izveštajem se daje ocena nivoa dostavljanja podataka o stanju životne sredine za sve zemlje članice Agencije, odnosno zemlje u procesu pridruživanja. Ove godine Republika Srbija se nalazi na 16. mestu od 38 zemalja, sa skorom od 86 %, što je prikazano na Slici 2.

16

Nemačka Austrija Letonija Slovačka Francuska Estonija Slovenija Švedska Danska Belgija Bugarska Švajcarska Kipar Litvanija Lihtenštajn Srbija Irska Rumunija Finska Norveška Španija Poljska Češka Holandija Makedonija Velika Britanija Portugal Hrvatska Bosna i Hercegovina Turska Island Grčka Italija Luksemburg Malta Mađarska Albanija Crna Gora

0

50

100

Slika 2. Preliminarni izveštaj EEA o prioritetnim tokovima podataka za 2009/10. godinu [14]

Na osnovu prikupljenih podataka o parametrima životne sredine na teritoriji Republike Srbije, Agencija izrađuje godišnji Izveštaj o stanju životne sredine. Godišnji izveštaj daje osnovni prikaz stanja životne sredine u državi, kao i preporuke i mere koje bi trebalo sprovoditi u narednom periodu, u cilju poboljšanja stanja životne sredine u Republici Srbiji. Izveštaj prihvata 17

Vlada i podnosi ga Skupštini Republike Srbije. Podaci se dostavljaju i međunarodnim organizacijama i institucijama, što proističe iz međunarodnih obaveza koje je Republika Srbija preuzela. Zakonom o zaštiti životne sredine, definisano je da su sve informacije koje se odnose na životnu sredinu javne. Zato se veći deo podataka i informacija koje Agencija poseduje može naći na internet sajtu Agencije http://www.sepa.gov.rs .

Izmenama i dopunama Zakona o ministarstvima i Zakonom o zaštiti životne sredine, jasno se naglašavaju obaveze Agencije za zaštitu životne sredine da uspostavi i vodi Integralni katastar zagađivača. Samim tim, Agencija primenjuje Protokol o registru ispuštanja i prenosa zagađujućih supstanci (eng. Protocol on pollutant release and transfer register - PRTR protokol), kao neraskidivi deo katastra. Pored toga, Agencija je odgovorna i za kontrolu izveštaja postrojenja, kao i za proveru tačnosti dostavljenih podataka [14, 15].

3. Uspostavljanje registra zagađivača

3.1 Protokol o registru ispuštanja i prenosa zagađujućih supstanci Protokol o registru ispuštanja i prenosa zagađujućih supstanci je poseban međunarodni ugovor, usvojen na Petoj ministarskoj konferenciji „Životna sredina za Evropu”, održanoj u Kijevu (Ukrajina), u maju 2003. godine. Ugovor je razvijen u okviru i pod okriljem Arhuske konvencije, i formalno predstavlja protokol uz ovu konvenciju. Arhuska konvencija (pun naziv: Konvencija o dostupnosti informacija, učešću javnosti u odlučivanju i dostupnosti pravosuđa u pitanjima koja se tiču životne sredine) je međunarodni ugovor usvojen na Četvrtoj ministarskoj konferenciji „Životna sredina za Evropu” održanoj 1998. godine u Arhusu (Danska). Reč je o novoj vrsti ugovora, koji na specifičan način povezuje oblast životne sredine i ljudska prava. U skladu sa odredbama ove konvencije, razrađeni su ključni elementi PRTR sistema, njegov izgled, struktura i obim, kao i pravila vezana za prikupljanje, arhiviranje i procenu kvaliteta podataka, 18

javni pristup informacijama, učešće javnosti u razvoju registra, međunarodna saradnja u ovoj oblasti, itd. Radi preciznog utvrđivanja izvora emisija zagađujućih materija i nivoa njihove odgovornosti za nastale probleme, nekoliko industrijskih zemalja je uspostavilo katastre zagađivača, koji su tokom godina prerasli u međunarodno standardizovane sisteme. PRTR predstavlja katalog ili registar ispuštanja i prenosa potencijalno opasnih hemikalija i uključuje informacije o njihovoj prirodi i količinama. Početkom 2006. godine, u Agenciji za zaštitu životne sredine su započete aktivnosti na uspostavljanju katastra zagađivača, koji uključuje i aktivnosti na primeni PRTR protokola Arhuske konvencije u Republici Srbiji. Vrlo značajna karakteristika PRTR protokola je javnost podataka i informacija, što znači da moraju biti dostupni svim zainteresovanim stranama, pa prema tome šema PRTR treba da bude sveobuhvatna i lako razumljiva.

3.2 Integralni katastar zagađivača Integralni katastar zagađivača (u daljem tekstu IKZ) je registar informacija i podataka o zagađivačima životne sredine i predstavlja osnovu za identifikaciju i monitoring izvora zagađenja. IKZ je ustanovljen da bi zadovoljio rastuće potrebe državnih organa, ali i šire zajednice, za informacijama o izvorima i količinama zagađujućih materija emitovanih u životnu sredinu. Baziran je na principima PRTR protokola Arhuske konvencije i usaglašen sa odgovarajućom zakonskom regulativom Evropske unije. IKZ predstavlja rezultat partnerskog odnosa privrednih subjekata i Agencije za zaštitu životne sredine Republike Srbije, kao državnog organa ovlašćenog za obavljanje ovih poslova. Preduzeća su u obavezi da sama dostave potrebne podatke. Izrada IKZ nije jednokratan posao, već predstavlja proces koji se obnavlja svake godine.

19

Zakon o ministarstvima („Službeni glasnik RS”, br. 48/07) prepoznaje Agenciju kao državni organ zadužen za uspostavljanje i vođenje IKZ-a. Član 75. Zakona o zaštiti životne sredine bliže reguliše uspostavljanje IKZ-a u Republici Srbiji. U Pravilniku o metodologiji za izradu integralnog katastra zagađivača, dat je mehanizam za uspostavljanje i vođenje IKZ-a. Pravilnikom su propisani načini, klasifikacija i rokovi dostavljanja podataka. Član 17. ovog Pravilnika određuje da je zagađivač dužan da dostavi Agenciji podatke za sam katastar do 31. marta tekuće godine, za prethodnu godinu. IKZ u Republici Srbiji je harmonizovan sa podacima koji se dostavljaju Evropskoj uniji prema PRTR protokolu. Uspostavljanje registra je vremenski sinhronizovano sa dinamikom izveštavanja u EU.

Informacioni sistem obuhvata formiranje, klasifikovanje, održavanje, prezentaciju i distribuciju numeričkih, opisnih i prostornih baza podataka o: kvalitetu medijuma životne sredine, praćenju stanja i zaštiti životne sredine, zakonodavnim, administrativnim, organizacionim i strateškim merama, naučno-tehničkim informacijama o planskim merama prevencije, kao i razmenu informacija sa drugim informacionim sistemima i dr.

Uspostavljanjem katastra zagađivača se obezbeđuje i pristup drugim informacionim sistemima i usklađenost svih bitnih informacija i podataka na nacionalnom i međunarodnom nivou. Kao jedan od elemenata informacionog sistema životne sredine, naveden je monitoring ( pod ovim pojmom se podrazumeva stalna kontrola i praćenje stanja životne sredine, koje su subjekti sistema zaštite dužni da obezbede u okviru svoje nadležnosti ). Monitoring se vrši sistematskim merenjem, ispitivanjem i ocenjivanjem stanja i indikatora zagađenja životne sredine, koje obuhvata praćenje prirodnih faktora, odnosno promene stanja i karakteristika životne sredine. Tu je uključen i prekogranični monitoring vazduha, vode, zemljišta, šuma, biodiverziteta, flore i faune, elemenata klime, ozonskog omotača, jonizujućeg i nejonizujućeg zračenja, buke, otpada i rana najava udesa, sa praćenjem i procenom razvoja zagađenja životne sredine, kao i obaveza preuzetih iz međunarodnih ugovora.

20

Ciljevi uspostavljanja IKZ proizilaze iz potrebe za kvalitetnim i pravovremenim informacijama o zagađivanju iz postrojenja, kao neophodnom preduslovu za uspostavljanje efikasnog i efektivnog sistema zaštite životne sredine, a to su: identifikacija izvora pojedinih zagađujućih materija, identifikacija geografskih područja od velikog interesa, smanjivanje zagađenja iz industrijskih postrojenja i drugih izvora na najmanju moguću meru, utvrđivanje količina i praćenje trendova emisija specifičnih zagađujućih materija radi sniženja nivoa rizika od njihovog negativnog dejstva, unapređenje dostupnosti informacija javnosti, kao i uključivanje javnosti u proces odlučivanja o pitanjima životne sredine. 3.2.1 Prednosti uspostavljanja integralnog katastra zagađivača Integralni katastar zagađivača predstavlja veoma važan mehanizam za donošenje odluka na svim nivoima vlasti, čije uspostavljanje ima veliki značaj u smanjenju zagađenja životne sredine. IKZ, pre svega, pokazuje da emisije nisu samo problem zagađivanja, već i značajan izvor izgubljenih finansijskih sredstava, ali i podstrek za razmenu znanja i primenu različitih organizacionih, tehničko-tehnoloških i drugih rešenja, u cilju smanjenja nepovoljnih uticaja na životnu sredinu. Predstavlja i značajnu osnovu u programima za prevenciju od zagađenja. Takođe omogućava državnim organima u Republici Srbiji da utvrde emisije i prenos zagađujućih materija, da prate sam napredak u prevenciji zagađenja i sprovode politiku, identifikuju prioritete i primene potrebne aktivnosti, u cilju zaštite životne sredine. 3.2.2 Zakonske obaveze preduzeća o prijavljivanju podataka za IKZ Zakonom o zaštiti životne sredine, predviđeno je da postrojenja koja predstavljaju izvor emisija i zagađenja obavljaju monitoring emisija iz svojih postrojenja. Podaci prikupljeni monitoringom se dostavljaju u Agenciju prema Pravilniku za izradu IKZ-a, koji se oslanja na primenu podzakonskih akata gde su date obaveze praćenja emisije zagađujućih materija u vazduh i vode, 21

kao i obaveze karakterizacije i klasifikacije otpada. Za sprovođenje registra, država je obavezna da preduzme mere protiv operatera odgovornih za nedostavljanje podataka, dostavljanje podataka koji ne ispunjavaju zahteve IKZ-a ili neistinitih podataka. Za ta pravna lica, članom 117. zakona, pedviđena je prekršajna odgovornost. Za IKZ izveštavaju operateri čije se delatnosti nalaze na listi u Prilogu 1. Pravilnika, u slučaju da njihovi kapaciteti prelaze propisane minimalne granične vrednosti instalisanih kapaciteta ili imaju više od propisanog minimalnog prosečnog broja zaposlenih u izveštajnoj godini [1]. Dijagram prikazuje metod za određivanje koja preduzeća treba da izveštavaju za Integralni katastar zagađivača (Slika 3.). Pored ovih preduzeća, u cilju prikupljanja dodatnih podataka o generisanju i tokovima otpadnih materijala za IKZ, posebno dostavljaju podatke i: opštinska javno-komunalna preduzeća o kvalitetu otpadnih voda iz kanalizacionih sistema za svaki izliv, pre mešanja sa vodom recipijenta, operateri u čijim se postrojenjima generiše opasni otpad, bez obzira na delatnost, kapacitete i prosečan broj zaposlenih u izveštajnoj godini, medicinske i veterinarske ustanove, o generisanom otpadu, opštinska javno-komunalna preduzeća koja prikupljaju otpad iz naselja (komunalni otpad), preduzeća koja prikupljaju i transportuju otpad, osim komunalnog, preduzeća koja vrše obradu otpada, preduzeća koja uvoze otpad za svoje potrebe, ili u cilju dalje prodaje, bez obzira na delatnost.

22

Da li se delatnost Vašeg preduzeća nalazi na spisku delatnosti? ( Prilog 1. Kolona 2. Pravilnika ) Ne treba izveštaj NE DA Da li su instalisani kapaciteti veći NE od graničnih kapaciteta? ( Prilog 1. Kolona 3. Pravilnika ) DA Da li je prosečni godišnji broj NE DA zaposlenih veći od graničnog broja? ( Prilog 1. Kolona 4. Pravilnika )

Treba izveštaj NE

Ne treba izveštaj

DA Treba izveštaj

Sika 3. Dijagram tokova u procesu izveštavanja za IKZ [14] Za potrebe IKZ-a, pored opštih podataka o zagađivačima i njihovim pogonima (direktnim izvorima zagađenja), izveštava se o godišnjim količinama zagađujućih materija koje se emituju kao otpadne vode, dimni gasovi i čvrst otpad [14].

23

3.3 Odnos između Integralnog katastra zagađivača i PRTR-a S obzirom na to da se u domaćoj važećoj zakonskoj regulativi spominje izraz Integralni katastar zagađivača, koji se u literaturi često povezuje sa PRTR protokolom, važno je prikazati razliku između ova dva registra. Integralni katastar zagađivača je registar sistematizovanih informacija i podataka o zagađivačima medijuma životne sredine, sa podacima o njihovoj lokaciji, proizvodnim procesima, karakteristikama, materijalnim bilansima na ulazima i izlazima sirovina, poluproizvoda i proizvoda, postrojenjima za prečišćavanje, tokovima otpada i zagađujućih materija i mestu njihovog ispuštanja, tretmana i odlaganja. PRTR je katalog ili registar ispuštanja i prenosa potencijalno opasnih hemikalija i uključuje informacije o njihovoj prirodi i količinama. Iz ovog se jasno mogu uočiti sličnosti i razlike između ova dva registra, ali je sigurno da Integralni katastar zagađivača predstavlja znatno širu bazu podataka i informacija od PRTR sistema. U godišnjim izveštajima Agencije će se najčešće koristiti termin registar, a iznimno oba termina, s tim da se PRTR sistem smatra sastavnim delom Integralnog katastra zagađivača [16, 17].

3.4 Fond za zaštitu životne sredine Fond za zaštitu životne sredine Republike Srbije je vodeća državna institucija u oblasti investicija u životnu sredinu. Formiran je na osnovu člana 90. Zakona o zaštiti životne sredine, radi obezbeđivanja finansijskih sredstava za podsticanje i unapređenje životne sredine u Republici Srbiji, kao i njihovo namensko ulaganje u projekte zaštite životne sredine, u skladu sa usvojenim nacionalnim i međunarodnim strategijama. Fond ima svojstvo pravnog lica i posluje u skladu sa Zakonom kojim se uređuje budžetski sistem. Fond za zaštitu životne sredine obavlja 24

poslove upravljanja projektima i finansijskog posredovanja u oblasti očuvanja, održivog korišćenja, zaštite i unapređenja životne sredine, kao i u oblasti energetske efikasnosti i korišćenja obnovljivih izvora energije, a u skladu sa nacionalnim programom zaštite životne sredine i drugim strateškim planovima i programima, kao i zaključenim međunarodnim ugovorima.

Fond je sistematizovan u tri sektora: sektor za upravljanje projektima i međunarodnu saradnju, sektor za finansije i finansijski nadzor, sektor za pravne i opšte poslove i posebno organizovanu grupu za vođenje baza podataka.

Zakon o Fondu za zaštitu životne sredine („Službeni glasnik RS”, br. 72/09 ) je stupio na snagu 11.09.2009. godine. Ovim Zakonom se utvrđuje funkcionisanje Fonda po novim osnovama, s obzirom na to da su skupom zakona iz oblasti životne sredine utvrđeni novi prihodi, a samim tim i nove nadležnosti. S tim u vezi, javila se potreba za novim konceptom funkcionisanja, odnosno organizacijom aktivnosti iz oblasi otpada, ambalaže, ribarstva, a u nacrtu su i drugi posebni zakoni kojima se predviđaju prihodi koji će se koristiti preko Fonda. Donošenje ovog zakona predstavlja najbolje rešenje za efikasniju i potpuniju zatitu životne sredine [18, 19].

25

II DEO: IZBOR METODA PROCENE EMISIJA
1. Emisije u vazduh
Glavne izvore zagađivanja vazduha čine: termoenergetski objekti (Slika 4.), objekti hemijske industrije, produkti sagorevanja goriva u domaćinstvima, industriji, individualnim kotlarnicama, saobraćaju, kao i građevinska delatnost, neodgovarajuće skladištenje sirovina, deponije otpada i dr. Razlozi su brojni, a najčešći su ekstenzivna industrijska proizvodnja, energetska neefikasnost, niska efikasnost uređaja za prečišćavanje i njihova dotrajalost. Sve ovo dovodi do povećanja koncentracije glavnih parametara zagađenja vazduha u koje spadaju sumpor-dioksid, azotdioksid, čađ, praškaste materije i proizvodi sagorevanja: ugljen-monoksid, azotni oksidi, isparljiva organska jedinjenja, olovo, itd. Procenjeno je da se ukupna godišnja šteta, od zagađivanja vazduha i stvaranja efekta staklene bašte usled emisije gasova, u Srbiji kreće izmedju 447,2 miliona € i 1.370,1 miliona €.

Slika 4. Emisija u atmosferu iz termoenergetskog objekta 26

U Republici Srbiji i drugim zemaljama u tranziciji, kod toplana, kotlarnica i dr., ne održava se ili ne postoji sistem za otprašivanje, pa su emisije vrlo često preko GVE. Tome doprinose i: neadekvatno sprovođenje zakonskih propisa koji se odnose na kontrolu graničnih vrednosti emisije za SO 2 , NO x i praškastih materija, niska energetska efikasnost privrede, niska energetska efikasnost u proizvodnji i distribuciji energije, gubici energije u grejnoj distributivnoj mreži od oko 20 %, dotrajalost proizvodnih postrojenja i distributivne mreže, zastarelost i neefikasnost elektrofiltarskih postrojenja, nedostatak postrojenja za odsumporavanje dimnih gasova, nedovoljno korišćenje alternativnih i obnovljivih izvora energije, prekomerno korišćenje fosilnih goriva, neadekvatno upravljanje letećim pepelom, kao i odlaganje istog, nepotpuni sistemi upravljanja zaštitom životne sredine.

Toplane i termoelektrane izazivaju razne oblike degradacije životne sredine, kao na primer: − zagađenje vazduha česticama, emisijom SO 2 , NO x i CO 2 iz energetskog sektora, − doprinos efektu staklene bašte emisijom CO 2 , − zagađenje vazduha i voda koje potiče od deponija pepela, − rizik od udesa sa deponija pepela, − degradacija zemljišta u blizini termoelektrana uzrokovana nanosima letećeg pepela i teškim metalima, − sušenje vegetacije uzrokovano kiselim kišama, − zagađenje površinskih i podzemnih voda, − direktno upuštanje rashladne vode iz termoelektrana u vodotokove i povećanje temperature rečne vode za oko 3 oC [14, 20, 21]. 27

2. Izbor metodologije
Metode određivanja emisija se mogu podeliti na kontinuirana merenja emisije, proračune i inženjersku procenu. U Evropskoj uniji se primenjuju različiti kriterijumi za izveštavanje o emisijama iz procesa sagorevanja, u skladu sa Konvencijom o prekograničnom zagađenju vazduha na velikim udaljenostima i Direktivom o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađenja (96/61/EC). U ovom radu je korišćena metodologija za procenu emisija iz procesa sagorevanja iz tačkastih izvora. Emisije su računate samo za velika postojeća postrojenja za sagorevanje sa izlazom toplote većim od 50 MW, bez obzira na korišćenu vrstu goriva (čvrsto, tečno ili gasovito). Za kvantitativnu analizu je izabran metod određivanja emisija preko emisionih faktora, kao najbolje sredstvo procene emisije. Predviđeno je da se koristi Priručnik o emisionim faktorima [22], koji je zasnovan na emisionim faktorima propisanim od strane US EPA [23]. U zavisnosti od preciznosti ulaznih podataka, Priručnikom su definisani različiti nivoi metoda, i to: Nivo 1, Nivo 2, Nivo 3, a od izbora metoda zavisi kvalitet rezultata procene emisije.

Nivo 1. je najopštiji metod, koji ne zahteva precizne podatke. Emisioni faktori u okviru ovog nivoa zavise od vrste goriva. Nisu predviđeni ni emisioni faktori za sve vrste goriva, već samo za ključna goriva (kameni ugalj, mrki ugalj, mazut, prirodni gas, itd.). Nivo 2. je preciznija metoda procene emisija u odnosu na Nivo 1. Za Nivo 2 ili bolje metode (Nivo 3), moraju biti primenjeni i prikupljeni detaljniji ulazni podaci. Emisioni faktori propisani za ovaj metod, pored vrste goriva, uzimaju u obzir i tip uređaja u kojem se vrši proces sagorevanja. Nivo 3. je najdetaljniji metod, za čiju primenu su potrebni najprecizniji podaci. 28

Analiza urađena u okviru ovog diplomskog rada je zasnovana na emisionim faktorima iz Nivoa 2, radi izračunavanja emisija SO 2 , NO x i praškastih materija u vazduh. Postrojenja su u obavezi da dostavljaju podatke o količinama emisija samo ovih zagađujućih materija, što je propisano Uredbom o graničnim vrednostima emisija zagađujućih materija u vazduh. U Priručniku o emisionim faktorima su date i druge vrednosti emisionih faktora, a ne samo emisioni faktori SO 2 , NO x i praškastih materija (primer dat u Prilogu I).

Emisije iz procesa sagorevanja se menjaju tokom vremena, pošto se radi na remontu ili zameni zagađujućih tehnologija. Postrojenja su zato dužna da izveštavaju o emisijama za svaku godinu njihovog rada.

2.1 Algoritam za procenu emisija Prilikom izrade ovog diplomskog rada, kako bi se odredila odgovarajuća emisija, korišćen je Nivo 2. tj. tehnologija sa specifičnim pristupom. Nivo 2. je veoma sličan Nivou 1, ali su emisioni faktori dati za širi opseg goriva, a u obzir su uzete i razlike nastale primenom različitih tehnologija za sagorevanje. Izabrani Nivo zahteva detaljnije poznavanje procesa, usled kojih dolazi do emisije, kao i procesnih parametara koji se koriste za proračun emisije. Specifični emisioni faktori se mogu izraditi na nacionalnom ili nekom drugom skupnom nivou, na osnovu primenjenih tehnologija, goriva, znanja i drugih merila. Često će se specifični emisioni faktori za zemlju zasnivati na sekundarnim izvorima podataka (obično obuhvataju nacionalne statističke baze podataka i druge studije koje izrađuju agencije ili organizacije), poput objavljenih studija ili druge literature.

Da bi se primenio Nivo 2, sa njegovim aktivnostima i podacima, potrebno je imati podatke o vrsti goriva i instalisanoj tehnologiji za svako postrojenje. Postoje dva moguća pristupa [22]:

29

-

Uzimajući u obzir vrstu kotla i vrstu goriva:

E zagađujuće materije = ∑ AR × EFtehnologija, zagađujuće materije
gde su:

E zagađujuće materije - emisija zagađujuće materije (eng. emission of pollutant) AR - potrošnja goriva (eng. activity rate by fuel consumption) EFtehnologija, zagađujuće materije - emisioni faktor za određeni zagađivač (eng. emission
factor of pollutant) Uzimajući u obzir nacionalne emisione faktore, koji zavise od karakteristika postrojenja i goriva:

-

EFzemlja,zagađujuće materije = ∑ Instalisana tehnologija × EFtehnologija,zagađujuće materije E zagađujuće materije = AR × EFzemlja, zagađujuće materije

Oba pristupa su matematički slična, ili čak identična. Korišćenje jednog ili drugog pristupa uglavnom zavisi od raspoloživosti podataka.

2.2 Postojeće tehnologije Procesi sagorevanja u industriji se najčešće koriste za dobijanje toplotne i električne energije. Detalji tehnologija koje se koriste za sagorevanje čvrstih, tečnih i gasovitih goriva se mogu naći u najboljim dostupnim tehnikama (BAT), sadržanim u BREF dokumentima. Na Slikama 5. i 6., na najednostavniji način, prikazana su postrojenja obuhvaćena datom metodologijom. 30

GORIVO

SAGOREVANJE

TOPLOTA

Slika 5. Tipična šema postrojenja za sagorevanje za dobijanje toplotne energije

GORIVO

SAGOREVANJE

GENERATOR

ENERGIJA

Slika 6. Tipična šema postrojenja za sagorevanje za dobijanje električne energije Najvažnije je da se svi uređaji klasifikuju u pogodne kategorije, na kompletan i konzistentan način. Prema načinu sagorevanja goriva, kotlovi se mogu podeliti na: kotao sa sagorevanjem uglja u letu i izdvajanjem letećeg pepela iz dimnih gasova u elektrofilteru (eng. dry bottom boiler), kotao sa sagorevanjem uglja u letu sa tečnim odvođenjem šljake (eng. wet bottom boiler), kotao sa sagorevanjem uglja u letu u fluidizovanom sloju (eng. fluid bed boiler), gasna turbina (eng. gas turbine), stacionarni motor (eng. stationary engine). 31

Razlika između kotla sa sagorevanjem uglja u letu i izdvajanjem letećeg pepela iz dimnih gasova u elektrofilteru i kotla sa sagorevanjem uglja u letu sa tečnim odvođenjem šljake je u stanju pepela na izlazu sa dna kotla. Ukoliko je temperatura u ložištu visoka (viša od temeprature topljenja), onda se pepeo nalazi u istopljenom stanju. Temperatura pri kojoj dolazi do topljenja pepela se kreće od oko 1.200 C˚ do 1 .400 C˚; ovako visoke temperature odgovaraju kotlu sa sagorevanjem uglja u letu sa tečnim odvođenjem šljake. Ako je temperatura niža od 1.200 C˚, onda se govori o kotlu sa sagorevanjem uglja u letu i izdvajanjem letećeg pepela iz dimnih gasova u elektrofilteru. Kasnije se pepeo meša sa vodom i hidraulički transportuje na deponiju pepela. Gasna turbina uglavnom koristi gasovita ili tečna goriva, kao što su laki destilati ili prirodni gas. Za proizvodnju električne energije može biti otvoren ciklus jedinice, ali je često instalisan kao deo sa kombinovanim ciklusom gasne turbine (CCGT), što je zapravo mlazni motor, koji pokreće generator. Toplota koja je stvorena iz izduvne cevi turbine odlazi u kotao, gde proizvodi paru. Ona zatim pokreće parnu turbinu koja proizvodi više struje.Od svih velikih ložišta sa niskim dimnjacima, CCGT ima najbolje rezultate, kako u ekološkom, tako i u smislu ekonomičnosti. Stacionarni motori predstavljaju značajne izvore emisija. Takve jedinice su uobičajene kao generatori za dobijanje toplote i energije [22, 24].

2.3 Metode određivanja emisija u vazduh Merenje emisije se vrši mernim uređajima, na mernim mestima, primenom propisanih metoda merenja i standarda. Merenja koja se vrše u cilju određivanja emisije, obavljaju se tako da rezultati merenja reprezentuju emisiju postrojenja i da se mogu međusobno upoređivati kod srodnih postrojenja i pogonskih uslova. Na izvoru emisije, obezbeđuju se merna mesta za bezbedno merenje emisije i uzimanje uzoraka i odgovarajući prostor za smeštaj merne opreme.

32

Pravilnik o metodologiji za izradu Integralnog katastra zagađivača propisuje sledeće metode određivanja emisija: kontinuirana merenja emisije, proračun na bazi epizodnih merenja emisije, proračun na bazi materijalnog bilansa, proračun na bazi analize goriva, emisioni faktori, inženjerska procena.

Obradom podataka u svrhu izrade ovog diplomskog rada, zaključeno je da izabrana postrojenja (postrojenja za sagorevanje sa snagom jednakom ili većom od 50 MW) koriste samo prve dve metode određivanja emisija u vazduh. Kontinuirano merenje emisije

Kontinuirano merenje je neprekidno merenje emisije tokom perioda rada stacionarnog izvora. Poželjno je kod postrojenja i uređaja, odnosno objekata, kod kojih postoji mogućnost prekoračenja granične vrednosti emisije. Svi merni uređaji za kontinuirano merenje registruju fizičke ili fizičko-hemijske promene, obezbeđuju podatke u vremenu visoke rezolucije (npr. stalno prikupljanje podataka sa instrumenata sa brzim povratnim očitavanjima) u okviru mernog sistema. Podaci su dostupni često i u realnom vremenu (npr. sa elektronskih monitora) i korisni su za kontrolu procesa. Ovakva merenja mogu biti skuplja u odnosu na epizodna, u zavisnosti od perioda samih merenja. Da bi se merenje izvršilo, uzorak gasa mora biti uklonjen iz glavnog protoka i uveden u merni uređaj (uzorkovanje) ili direktno ispitan u dimnim kanalima (dimljacima). U tehnologiji emisija, optički merni uređaji se obično nazivaju "fotometri", iako su po definiciji spektrometri (misli se na spektrometre koji rade sa zračenjem u UV vidljivom opsegu).

33

Epizodna merenja emisije Epizodna merenja emisije su merenja radi povremenih kontrola prema utvrđenom planu, a najmanje jednom u toku godine i radi provere podataka o vrednostima emisija (godišnje kontrolno merenje). Za većinu mernih metoda, za merenje se uzima deo zapremine (uzorak gasa) koji je uklonjen iz toka otpadnog gasa (uzorkovanje). Na granice detekcije mernih uređaja se može uticati različitim vremenskim uzorkovanjem i, delimično, zapreminskim protokom. Uređaji su skupi i montiraju se pre uzorkovanja. Posebnim zahtevima metode merenja i tačke uzorkovanja, mogu se obraditi različite pojedinačne komponente. Svaki parametar se može analizirati u uzorku otpadnog gasa. Linija za uzorkovanje mora da se proveri na curenje i pre i posle uzimanja uzoraka. Na Slici 7. je dat primer jedne linije za uzorkovanje gasa.

Slika 7. Linija za uzorkovanje gasa [25] 1 - sonda; 2 - filtar; 3 - cevovod sa grejačem; 4 - hladnjak; 5 - pranje gasa; 6 - slavina; 7 - pumpa; 8 - fini filtar; 9 - rotametar; 10 - analizator Od obrađenih termoenergetskih objekata (termoelektrane, toplane i kotlarnice), samo dva vrše kontinuirana merenja emisije, dok ostala postrojenja vrše merenja emisija samo po nalogu inspekcije. 34

Primenom svake metode javljaju se problemi merenja emisije, kao što su: opasan medij (korozivnost, agresivnost, otrovnost), visoka temperatura, temperaturne promene, zagađenje (prašina, čađ), odziv, pouzdanost, zaptivenost.

Izveštaj o merenju emisije mora sadržati sledeće parametre: plan, mesto i vreme merenja, opis, tehničke podatke i kapacitet postrojenja, odnosno uređaja, položaj mernih mesta za sva izvršena merenja, merne postupke i vrstu mernih uređaja, primenjene standarde za merenje, uslove rada postrojenja, odnosno uređaja, u toku merenja, stanje postrojenja i uređaja za smanjenje emisije u toku merenja, opis tehnološkog procesa postrojenja, podatke o gorivu i sirovinama u tehnološkom procesu u toku merenja, rezultate o svim pojedinačnim vrednostima emisije, analizu rezultata sa ocenom u odnosu na GVE.

U pogledu emisije, postrojenja i uređaji se mogu smatrati ispravnim ako ni jedna pojedinačna vrednost emisije ne prelazi propisanu graničnu vrednost emisije. Emisije štetnih i opasnih materija se kontinualno mere tokom jedne kalendarske godine i kreću se u dozvoljenim granicama ako: srednje dnevne vrednosti emisije u 95 % merenja nisu prekoračile propisane GVE za više od 20 %, dvostruka granična vrednost emisije nije prekoračena više od jednog dana u toku godine, 35

-

srednja mesečna vrednost emisije nije prekoračila GVE u toku godine [4].

Merno mesto za svaki stacionarni izvor mora biti bez poremećaja struje, lako pristupačno i bezbedno i tako opremljeno i izabrano, da omogući reprezentativno i tehnički odgovarajuće izvođenje merenja emisije. Merenje se vrši na mestu neprekidnog protoka kroz poprečni presek. Na Slici 8. prikazano je kako treba da izgleda merno mesto za svaki stacionarni izvor emisije. Po pravilu se gas uzorkuje u dubini jedne trećine hidrauličkog prečnika (HD - hidraulički prečnik) kanala. Zahteva se da na mernom mestu ne dolazi do promena: dimenzija kanala, smera kanala i oblika kanala [24, 25].

Slika 8. Izgled mernog mesta za svaki stacionarni izvor emisije [25]

36

III DEO: REZULTATI PROCENE EMISIJA
1. Podaci o emisijama

1.1 Podaci o emisijama dostavljeni u IKZ

Kao što je prethodno navedeno, odabrana metodologija je bazirana na podacima i aktivnostima o emisionim faktorima, a da bi se isti primenili, potrebno je poznavati vrstu goriva i instalisanu tehnologiju za svako postrojenje. U ovoj analizi, uzete su u razmatranje emisije iz postrojenja za sagorevanje sa snagom jednakom ili većom od 50 MW. Samo u Republici Srbiji postoji oko četrdeset takvih postrojenja. U saradnji sa Agencijom za zaštitu životne sredine, odnosno korišćenjem podataka iz Integralnog katastra zagađivača, izračunati su podaci o emitovanim količinama za 2009. godinu. Skup od 41 - og postrojenja nije u potpunosti obrađen, zato što dostavljeni podaci nisu bili potpuni, tako da je analizom obuhvaćeno trideset sedam postrojenja. Za IKZ, svi podaci o postrojenjima se dostavljaju u obliku obrazaca. U Prilogu II je dat Obrazac br.3-Emisije u vazduh iz procesa sagorevanja. Na osnovu realnih dostavljenih podataka o snagama postrojenja, broju utrošenih sati godišnje, vrstama goriva, njihovoj donjoj toplotnoj vrednosti (Hd) i vrstama kotlova za sagorevanje, kao i vrednostima emisionih faktora, izračunate su količine emisija SO 2 , NO x i praškastih materija. Praškaste materije se razlikuju po prečniku njihovih čestica (npr. PM 10 i PM 2.5 ). Za njih nije bilo moguće utvrditi za koju veličinu čestica se odnose dostavljeni podaci, pa je prilikom izračunavanja korišćena vrednost emisionih faktora totalno suspendovanih čestica (eng. Total Suspended Particulates - TSP). Za isto korišćeno gorivo i istu tehničku jedinicu, razlika u vrednostima emisionih faktora za TSP i PM postoji. Ukoliko se jave veća odstupanja vrednosti emisije za praškaste materije, ista će u daljem tekstu biti razmatrana. Postrojenja obuhvaćena ovim ispitivanjem označena su kao A, B, C....AK i uvedene su oznake, u okviru istog postrojenja, za svaki zasebni tačkasti izvor (emiter) - A1, A2, A3, A4. 37

U Tabeli 5. su prikatani dostavljeni podaci, o količinama emitovanih polutanata, koji služe u ovoj analizi za poređenje sa izračunatim vrednostima. Tabela 5. Pregled dostavljenih vrednosti emisija u IKZ
Postrojenje Lista pogona A1 A2 A A3 A4 B1 C1 C2 C3 C4 C5 D1 D2 E1 E2 F1 F2 G1 G2 H1 H2 I1 J1 J2 K1 K2 L1 M1 N1 N2 N3 N4 N5 Emitovane količine (kg/h) PM SO2 NOx 2.149,60 137,40 69,40 5.124,20 397,70 154,50 6.205,80 6.636,30 / 19,62 32,21 51,45 0,00 0,00 0,04 59,41 0,96 10,87 0,02 9,47 / 36,74 0,03 34,82 36,17 0,02 3,58 0,00 3,62 / 2.135,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 578,50 545,70 / 4,06 6,67 10,65 6,16 7,97 7,70 15,43 5,52 2,82 2,13 2,00 4,43 9,54 3,28 9,04 7,62 1,60 0,76 1,42 0,76 / 278,00 / / / / / 406,40 357,60 / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / 570,00 / / / / / Emitovane količine (t/god) PM SO2 NOx 16.154,20 1.032,56 521,54 37.349,56 2.898,84 1.126,15 43.812,95 48.405,17 11.613,00 171,91 282,19 450,66 0,00 0,00 0,33 520,45 0,84 95,23 0,13 83,00 / 321,87 0,22 305,04 316,89 0,16 31,39 0,00 31,70 / 9.646,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 4.084,21 3.980,34 1.637,00 35,58 58,41 93,28 53,98 69,83 67,45 135,17 48,39 24,73 18,64 17,49 38,78 83,60 28,71 79,23 66,79 14,05 6,62 12,45 6,68 17,37 1.256,00 33,12 48,14 53,72 119,84 19,90 2.869,89 2.608,33 1.722,00 / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / 0,40 2.575,00 0,16 0,20 2,47 0,52 0,14

B

C

D E F G H I J K L M

N

38

Postrojenje

Lista pogona O1 O2 P1 Q1 R1 S1 T1 T2 T3 T4 U1 V1 W1 X1 Y1 Z1 AA 1 AB 1 AC 1 AD 1 AD 2 AE 1 AE 2 AF 1 AG 1 AH 1 AI 1 AJ 1 AK 1

Emitovane količine (kg/h) SO2 0,00 0,00 63,26 0,00 0.062 27,36 0,22 0,08 0,11 0,06 / 0,00 2,30 112,18 / / 0,09 0,046 / 191,89 / 0,19 63,75 0,73 / 163,8 / 129,79 / NOx 7,94 12,25 553,26 247,31 3,11 13,90 9,39 2,44 4,73 3,62 71,25 7,78 14,54 57,39 / / 2,24 0,066 0,00 189,27 / 14,34 38,79 10,67 / 24,2 / 46,05 23,66 PM 0,01 0,02 0,33 1,06 0,02 / 0,60 0,26 0,05 0,02 0,10 / 11,98 0,05 / / 0,09 0,0077 0,0009 8,48 / / / / / 18,4 / 5,45 26,23 SO2 0,00 0,00 2.316,11 0,00 0,16 229,82 1,50 0,55 0,77 0,23 / 0,00 6,40 292,94 37,64 16,00 0,47 0,33 / 309,52 / 0,53 166,78 4,29 / 1722,8 89,68 248,87 /

Emitovane količine (t/god) NOx / / 273,71 516,38 7,92 116,76 63,80 16,50 33,28 14,32 64,98 21,66 60,00 92,28 103,74 46,00 12,32 0,47 2,75 305,29 / 39,91 101,48 62,89 / 269,5 32,68 88,51 62,48 PM / / 1,43 2,21 0,04 / 4,08 1,74 0,35 0,07 0,0912 / 33,30 0,80 2,34 22,00 0,47 0,055 2,94 13,68 / / / / / 195,00 8,61 10,50 68,64

O P Q R S

T U V W X Y Z AA AB AC AD AE AF AG AH AI AJ AK

/ - podaci nisu dostavljeni 1.2 Podaci o emisijama dobijeni proračunom preko emisionih faktora U Tabeli 6. su dati ulazni podaci (vrste goriva, vrednosti emisionih faktora), kao i rezultati proračunatih vrednosti emisija za odabrana postrojenja. Tabela prikazuje svođenje količine goriva na odgovarajuće jedinice (kJ) - količina goriva (kg/m3) množi se sa donjom toplotnom vrednošću goriva (kJ/kg ili kJ/m3) i dobija se energetska vrednost goriva (kJ). Odgovarajuće jedinice se dalje množe sa odgovarajućim emisionim faktorom i na taj način, uz primenjenu 39

metodologiju, dobijene su količine emitovanih supstanci (kilogrami ili tone na godišnjem nivou) u Republici Srbiji za 2009. godinu.

40

Tabela 6. Naziv

41

2. Analiza rezultata

2.1 Odnosi proračunatih i dostavljenih vrednosti emisija

U Tabeli 7. prikazan je odnos proračunatih vrednosti emisija i vrednosti emisija dostavljenih u IKZ. Tabelom je obuhvaćen skup od trideset sedam postrojenja (kao što su termoelektrane, toplane, industrijski pogoni), čiji su podaci obrađeni i preračunati na preporučene vrednosti emisionih faktora. Tabela 7. Odnos proračunatih i dostavljenih vrednosti emisija
Lista pogona A1 A2 A3 A4 B1 C1 C2 C3 C4 C5 D1 D2 E1 E2 F1 F2 G1 G2 Odnos proračunate i dostavljene vrednosti emisija SO2 0,40 0,39 0,45 0,42 0,90 0,51 0,51 0,51 0,00 0,00 1,44 0,50 0,39 0,50 1,18 0,56 / 0,50 NOx 2,18 1,75 1,67 1,78 2,22 1,06 1,06 1,06 2,23 2,22 2,08 0,84 1,99 0,84 2,41 1,14 2,51 0,84 PM 0,60 0,63 0,33 0,38 0,30 / / / / / / / / / / / / /

Postrojenje

A B

C

D E F G

42

Postrojenje

Lista pogona H1 H2 H1 H2 J2 K1 K2 L1 M1 N1 N2 N3 N4 N5 O1 O2 P1 Q1 R1 S1 T1 T2 T3 T4 U1 V1 W1 X1 Y1 Z1 AA 1 AB 1 AC 1 AD 1 AD 2

Odnos proračunate i dostavljene vrednosti emisija SO2 NOx 1,97 0,84 1,97 0,84 1,14 2,19 1,14 2,18 1,36 1,60 3,96 3,55 1,59 6,94 / / 1,86 0,07 2,71 1,27 1,51 4,66 0,71 2,08 0,70 3,99 0,12 0,25 1,45 5,24 0,22 5,13 10,60 0,89 / 0,86 0,50 0,86 0,50 0,56 0,00 0,56 / 0,51 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 / / 0,55 0,00 0,45 1,86 76,70 166,56 48,13 207,71 / 0,00 15,34 1,07 6,77 43,17 0,02 0,02 / 1,30 / PM / / / / / / / 61,95 0,09 1,95 5,61 0,45 2,16 5,81 / / 32,84 0,09 4,93 / 3,08 5,75 7,74 49,81 2,92 / 0,14 19,20 4,66 1,53 0,06 0,44 3,81 1,28 /

H I J K L M

N

O P Q R S T

U V W X Y Z AA AB AC AD

43

Postrojenje

Lista pogona AE 1 AE 2 AF 1 AG 1 AH 1 AI 1 AJ 1 AK 1

Odnos proračunate i dostavljene vrednosti emisija SO2 NOx 1,68 0,43 0,30 / 1,99 0,44 0,38 2,89 0,43 0,61 10,01 / 0,89 0,28 0,31 / PM / / / / 0,38 0,13 0,30 0,36

AE AF AG AH AI AJ AK

Na osnovu podataka iz Tabele 7, može se uočiti da, od trideset sedam obrađenih postrojenja, dvanaest postrojenja imaju velika odstupanja, u pogledu prijavljenih i proračunatih emisija, što čini 32,4 % od ukupnog broja obrađenih postrojenja. Dvadeset pet postrojenja ima zadovoljavajući odnos vrednosti emisija - razlike nisu značajno izražene, ali se ipak ne mogu zanemariti.

U okviru dvanaest postrojenja sa velikim odstupanjima, postoje postrojenja sa jako malim i jako velikim vrednostima odstupanja. Na primer, postrojenja označena u Tabeli 7. kao B, M, AA, AB, AI pokazuju jako male, dok postrojenja L, T, Z, AC pokazuju jako velike vrednosti datog odnosa. Tri postrojenja ( W, X, AF ) imaju i male i velike vrednosti odstupanja za određene emisije, u zavisnosti da li je to vrednost SO 2 , NO x emisije ili emisije praškastih materija. Na Slici 9. su grafički prikiazana ova odstupanja.

44

Slika 9. Odstupanja odnosa proračunate i dostavljene vrednosti emisija Nakon što su uočene veće vrednosti odstupanja, ne može se reći da postoje greške u dostavljenim podacima i zato se pristupa detaljnijoj analizi. Detaljnije analiziranje dobijenih vrednosti se vrši i zbog vrednosti čija su odstupanja znatno manja, a trebalo bi da su minimalna.

2.2 Analiza dobijenih podataka

Napomenuto je, u izboru metodologije, da postoje dva načina izračunavanja emisija: 1) uzimajući u obzir vrstu kotla i vrstu goriva i 2) uzimaju u obzir nacionalne emisione faktore, koji zavise od karakteristika postrojenja i goriva. Predviđeni su globalni emisioni faktori (US EPA emisioni faktori) i teži se njihovom svođenju na lokalne uslove, kako bi se obezbedili podaci o emisijama, u skladu sa međunarodnim obavezama za uspostavljanje Nacionalnog programa za praćenje emisija. Metodologija ne precizira apsolutnu vrednost, već širi opseg emisionih faktora.

45

Republika Srbija nema Nacionalne emisione faktore, pa se pristupa detaljnijem analiziranju uzima se donja i gornja granica emisionih faktora, a ne samo preporučene vrednosti, kako bi se procenilo gde se nalaze naša postrojenja. Na osnovu ovih graničnih vrednosti emisionih faktora, računa se gornja i donja vrednost emisije, a na osnovu tih količina emisije, vrši se provera dostavljenih podataka. Tabela 8. pokazuje gde se nalaze naša postrojenja u odnosu na zadati opseg. Tabela 8. Donja i gornja granična vrednost emisije
Lista pogona A1 A2 A3 A4 B1 C1 C2 C3 C4 C5 D1 D2 E1 E2 F1 F2 G1 G2 H1 H2 I1 J1 J2 Proračunate ukupne emitovane Proračunate ukupne emitovane količine (t/god) količine (t/god) gornja granica donja granica SO2 2,59E+03 5,87E+03 7,86E+03 8,16E+03 4,19E+03 2,63E+01 4,32E+01 6,89E+01 2,70E-01 3,49E-01 3,15E-01 7,89E+01 2,16E-01 1,44E+01 1,01E-01 1,39E+01 2,19E-01 4,88E+01 1,27E-01 4,62E+01 5,31E+01 6,28E-02 5,26E+00 NOx 1,12E+03 2,54E+03 3,41E+03 3,54E+03 1,82E+03 2,34E+01 3,85E+01 6,13E+01 2,02E+01 2,62E+01 2,37E+01 7,02E+01 1,62E+01 1,28E+01 7,57E+00 1,24E+01 1,64E+01 4,34E+01 9,51E+00 4,12E+01 4,73E+01 4,71E+00 4,68E+00 PM 1,57E+02 3,55E+02 4,76E+02 4,93E+02 2,53E+02 3,60E-01 5,92E-01 9,43E-01 5,40E-01 6,98E-01 6,31E-01 1,08E+00 4,32E-01 1,98E-01 2,02E-01 1,91E-01 4,38E-01 6,68E-01 2,54E-01 6,33E-01 7,28E-01 1,26E-01 7,21E-02 SO2 3,92E+04 8,89E+04 1,19E+05 1,23E+05 6,35E+04 3,06E+02 5,03E+02 8,01E+02 5,40E-01 6,98E-01 6,31E-01 9,18E+02 4,32E-01 1,68E+02 2,02E-01 1,62E+02 4,38E-01 5,68E+02 2,54E-01 5,38E+02 6,18E+02 1,26E-01 6,12E+01 NOx 4,48E+03 1,02E+04 1,36E+04 1,41E+04 7,26E+03 5,40E+01 8,87E+01 1,42E+02 2,50E+02 3,23E+02 2,92E+02 1,62E+02 2,00E+02 2,96E+01 9,34E+01 2,86E+01 2,03E+02 1,00E+02 1,17E+02 9,50E+01 1,09E+02 5,81E+01 1,08E+01 PM 6,34E+02 1,43E+03 1,92E+03 2,00E+03 1,03E+03 3,60E+01 5,92E+01 9,43E+01 1,75E+00 2,27E+00 2,05E+00 1,08E+02 1,40E+00 1,98E+01 6,56E-01 1,91E+01 1,42E+00 6,68E+01 8,24E-01 6,33E+01 7,28E+01 4,08E-01 7,21E+00

Postrojenje

A B

C

D E F G H I J

46

Postrojenje

Lista pogona K1 K2 L1 M1 N1 N2 N3 N4 N5 O1 O2 P1 Q1 R1 S1 T1 T2 T3 T4 U1 V1 W1 X1 Y1 Z1 AA 1 AB 1 AC 1 AD 1 AD 2 AE 1 AE 2

Proračunate ukupne emitovane Proračunate ukupne emitovane količine (t/god) količine (t/god) donja granica gornja granica SO2 NOx 4,60E+00 4,73E+00 2,17E+01 8,58E+02 3,19E+01 1,15E+02 1,15E+02 1,15E+02 8,31E+01 8,47E+00 4,10E+00 3,13E+02 2,11E+01 3,61E+00 7,44E+01 4,26E+01 3,39E+01 1,18E+01 1,51E+01 2,72E+01 5,20E+01 3,98E+00 4,99E+01 7,50E+01 1,21E+02 4,64E-01 4,06E-01 9,17E+00 1,24E+02 9,93E+01 1,13E+01 2,71E+01 6,13E-02 5,31E+00 2,04E+02 1,97E+03 6,93E-02 2,49E-01 2,49E-01 2,49E-01 1,81E-01 1,13E-01 5,47E-02 5,16E+02 4,59E-02 4,82E-02 1,72E+02 3,54E+01 2,82E+01 1,13E+01 1,45E+01 5,92E-02 1,13E-01 3,95E+01 5,61E+01 7,68E+01 2,78E+02 6,19E-03 5,41E-03 1,34E+02 1,21E+02 1,32E+00 1,51E-01 3,04E+01 PM 1,23E-01 7,28E-02 1,55E+01 1,19E+02 1,73E-01 6,23E-01 6,23E-01 6,23E-01 4,52E-01 2,26E-01 1,09E-01 4,70E+00 1,15E-01 9,64E-02 1,04E+01 3,18E+00 2,53E+00 5,62E-01 7,22E-01 1,48E-01 2,83E-01 2,85E+00 7,68E-01 1,23E+00 1,68E+01 1,24E-02 1,08E-02 6,72E+00 2,10E+00 2,65E+00 3,02E-01 4,16E-01 SO2 1,23E-01 6,18E+01 3,10E+03 2,99E+04 1,39E-01 4,98E-01 4,98E-01 4,98E-01 3,61E-01 2,26E-01 1,09E-01 7,82E+03 9,18E-02 9,64E-02 2,60E+03 3,98E+02 3,17E+02 1,29E+02 1,66E+02 1,18E-01 2,26E-01 5,99E+02 6,52E+02 8,93E+02 4,21E+03 1,24E-02 1,08E-02 2,03E+03 1,40E+03 2,65E+00 3,02E-01 3,54E+02 NOx 5,67E+01 1,09E+01 5,27E+01 3,42E+03 8,48E+01 3,05E+02 3,05E+02 3,05E+02 2,21E+02 1,04E+02 5,06E+01 5,50E+02 5,62E+01 4,46E+01 2,97E+02 1,65E+02 1,31E+02 3,78E+01 4,77E+01 7,25E+01 1,39E+02 1,04E+01 1,15E+02 2,40E+02 4,80E+02 5,72E+00 5,01E+00 3,99E+01 4,54E+02 1,22E+03 1,40E+02 6,24E+01 PM 3,98E-01 7,28E+00 3,72E+01 4,87E+02 6,23E-01 2,24E+00 2,24E+00 2,24E+00 1,63E+00 7,34E-01 3,55E-01 4,70E+02 4,13E-01 3,13E-01 4,16E+01 2,04E+02 1,63E+02 3,89E+01 5,01E+01 5,33E-01 1,02E+00 6,93E+00 7,68E+01 1,06E+02 6,79E+01 4,02E-02 3,52E-02 1,83E+01 1,67E+02 8,61E+00 9,81E-01 4,16E+01

K L M

N

O P Q R S

T U V W X Y Z AA AB AC AD AE

47

Postrojenje AF AG AH AI AJ AK

Lista pogona AF 1 AG 1 AH 1 AI 1 AJ 1 AK 1

Proračunate ukupne emitovane Proračunate ukupne emitovane količine (t/god) količine (t/god) donja granica gornja granica SO2 1,29E+01 2,13E-03 6,18E+02 7,63E+00 2,33E+01 2,00E+02 NOx 1,15E+01 1,60E-01 2,68E+02 7,35E+00 2,08E+01 9,23E+01 PM 1,77E-01 4,26E-03 3,74E+01 1,19E-01 3,20E-01 1,16E+01 SO2 1,50E+02 4,26E-03 9,36E+03 8,87E+01 2,72E+02 2,99E+03 NOx 2,66E+01 1,97E+00 1,07E+03 2,26E+01 4,79E+01 3,51E+02 PM 1,77E+01 1,39E-02 1,51E+02 1,05E+01 3,20E+01 6,20E+01

Od trideset sedam obrađenih postrojenja (61 emiter), dvadeset jedan emiter ulazi u date okvire graničnih vrednosti emisija, što iznosi 34,4 %. Dobijeni rezultati se mogu smatrati relativno dobrim, s obzirom na to da Republika Srbija nema Nacionalne emisione faktore, koristi zastarelu tehnologiju i goriva lošeg kvaliteta. Iz navedenog se može zaključiti da su merenja izvršena pravilno, a proračuni odrađeni u skladu sa datim upitnicima, odnosno obrascima. Četiri emitera nemaju dostavljene podatke o emisijama, što je 6,6 % od ukupnog broja emitera. Nedostatak ovih podataka uskraćuje mogućnost provere emisija datih emitera. Devet emitera pokazuje vrednosti emisija iznad gornje granice vrednosti, što iznosi 14,8 %. Na primer: kod postrojenja AA, AB, AI, vide se velika odstupanja od gornje vrednosti emisija za emisiju SO 2 , što se može povezati sa velikom količinom sumpora u gorivu (nafta, prirodni gas) i sa upotrebom zastarele tehnologije. Na ovaj način, može se ilustrovati kako kvalitet goriva utiče na rezultate dobijene primenom emisionog faktora koji ne uzima u obzir sadržaj sumpora u gorivu, već je dat jedan uopšteni broj. Na primer: goriva koja Republika Srbija uvozi iz Rusije imaju mnogo veći procenat sumpora nego ista goriva uvežena iz Iraka. Razlika u proračunatim i dostavljenim vrednostima emisija se može objasniti i upotrebom metode merenja, vrste korišćenih mernih instrumenata, kao i samim proračunom dostavljenih emisija. Na primer: moguće su greške proračuna za postrojenje koje je dostavilo podatak da je radilo 3678 sati, a proračuni emisija računati su za 8777 sati (pun kapacitet).

48

Od šezdeset jednog obrađenog emitera, devetnaest emitera ima vrednosti ispod donje granice vrednosti emisija, pa se može reći da data postrojenja imaju instalisane tehnologije za prečišćavanje otpadnih tokova (separatore, adsorbere, filtere, elektrofiltre za smanjenje emisija). Međutim, navedeno objašnjenje se dovodi u pitanje, ako se zna da u Republici Srbiji postoji veoma mali broj takvih postrojenja. Odstupanja vrednosti se takođe mogu pripisati i greškama usled komunikacije operatera i zaposlenih u samom postrojenju, ili prilikom izveštavanja. Emiteri sa vrednostima emisija ispod opsega čine 31,1 % od ukupnog broja emitera i pokazuju najveći broj odstupanja od granične vrednosti emisije. Osam emitera ima emisije i manje i veće od graničnih, u zavisnosti da li je to emisija SO 2 , NO x ili praškastih materija, što iznosi 13,1 %. Njihova odstupanja mogu se objasniti primenom separatora, filtera za pojedine emisije ili greškama u samom izveštavanju. Na Slici 10. je grafički prikazano odstupanje vrednosti dostavljenih u IKZ od opsega graničnih vrednosti emisije.

Slika 10. Procentualno odstupanje od opsega graničnih vrednosti emisija 49

Pomenute su i greške prilikom dostavljanja podataka i neke od njih su identifikovane u toku same izrade ovog rada. Sve uočene greške su pravovremeno ispravljene. Kod postrojenja N i AB, dostavljen je podatak za donju toplotnu vrednost goriva: za postrojenje N vrednost za Hd iznosila je 33.338.35 kJ/m3, a za postrojenje AB - 3.340 kJ/m3, u oba slučaja korišćeno gorivo je zemni gas. Obe vrednosti su neispravne, a proverom je utvrđeno da se Hd zemnog gasa kreće od oko 35.000 do 40.000 kJ/m3. U slučaju postrojenja N, načinjena je greška sa decimalnim zarezom, a u slučaju postrojenja AB sa redom veličine Hd vrednosti goriva. Za dva emitera, u okviru istog postrojenja, snage od 58 MW i za oko 6.700 sati rada godišnje, količina potrošenog goriva (koriste istu vrstu goriva) je skoro dva puta veća na drugom nego na prvom emiteru. Primer je i postrojenje Y, koje pravi grešku u unetoj vrednosti za količinu goriva. Ta vrednost je predstavljena u tonama umesto u kg. Greška je ustanovljena u odnosu na snagu i broj utrošenih sati rada datog postrojenja.

3. Rezime analize
Analizom podataka iz Integralnog katastra zagađivača na primeru velikih postrojenja za sagorevanje u Republici Srbiji, prikazano je stanje o emisijama zagađujućih materija u vazduh. Obuhvaćen je skup od trideset sedam postrojenja, odnosno ukupno 61 emitera, kao što su termoelektrane, toplane i industrijski pogoni. Primenom preporučenih vrednosti emisionih faktora, može se primetiti da, od obrađenih trideset sedam postrojenja, dvanaest postrojenja ima velika odstupanja na osnovu podataka, u pogledu prijavljenih i sračunatih emisija, što čini 32,4% od ukupnog broja obrađenih postrojenja. Dobijena odstupanja su: 50

-

jako male vrednosti odnosa, jako velike vrednosti odnosa, i male i velike vrednosti odnosa.

Da bi se prikazala stvarna slika o emisijama u vazduh, prilikom proračuna korišćene su i gornja i donja vrednost emisionih faktora. Na ovaj način je dobijen prikaz o stanju emisija naših postrojenja u odnosu na dati opseg vrednosti i tako su utvrđena sledeća odstupanja: 34,4 % emitera ima vrednosti emisija koje ulaze u opseg graničnih vrednosti, 14,8 % emitera ima vrednosti emisija koje su iznad opsega graničnih vrednosti, 31,1 % emitera ima vrednosti emisija koje su ispod opsega graničnih vrednosti, 13,1 % emitera ima vrednosti emisija koje su i iznad i ispod opsega.

Među obrađenim emiterima, nalaze se i oni sa nedostavljenim podacima o emisijama (6,6 %). Uslovi u kojima je izvršena analiza su uzrok datih odstupanja, a javljaju se i greške usled nepažnje, prilikom dostavljanja podataka. Pojačanom kontrolom merenja i proračuna emisija, znatno bi se smanjile navedene greške, što bi svakako doprinelo boljim rezultatima same analize. Kao što je izvršena analiza emisija zagađivača u vazduh, tako se može analizirati i uticaj zagađujuih materija na vodu i zemljište, ne samo na primeru procesa sagorevanja, već i na primeru raznih industrijskih procesa.

51

Zaključak

Ovim diplomskim radom, predstavljene su emisije SO 2 , NO x i praškastih materija, iz velikih postrojenja za sagorevanje u Republici Srbiji. Na osnovu podataka iz Integralnog katastra zagađivača, u saradnji sa Agencijom za zaštitu životne sredine, koja ovaj katastar vodi u skladu sa zakonom, dobijeno je stanje o emisijama za prethodnu 2009. godinu.

U prvom delu rada, navedene su zakonske regulative u Republici Srbiji i EU, opisan je rad Agencije za zaštitu životne sredine i njen osnovni zadatak, rukovođenje Integralnim katastrom zagađivača. Drugi deo opisuje metodologiju na osnovu koje su dobijene vrednosti sračunatih emisija i metode merenja emisije. Treći deo sadrži procenu podataka, izveštaj o podacima i kvantitativnu analizu obrađenih podataka. Na osnovu analize rezultata možemo zaključiti: Za svaku vrstu odstupanja, do sada navedenu, najveći pritisak je na emisionim faktorima. Emisioni faktori korišćeni za globalne modele ne pokazuju izgled kojem težimo. Sva ova odstupanja bi se dovela do minimuma, i mogla bi se verifikovati, da postoje Nacionalne vrednosti emisionih faktora. Mnogo je detaljnija analiza direktnim određivanjem emisija, a ne na osnovu predviđanja i poređenja na osnovu prethodnih godina. Odstupanja su posledica globalnih emisionih faktora, prilikom njihovog formiranja korišćena je određena tehnička jedinica i određeni kvalitet goriva. Ovako određeni emisioni faktori, primenjeni na naše uslove, nisu precizni. Goriva koja se kod nas koriste su lošijeg kvaliteta, sa velikim sadržajem sumpora. Odstupanja su neminovna i zbog tehničkih jedinica, koja su kod nas većinom zastarela. Greške operatera se javljaju pri merenjima i proračunima emisija, kao i u nedovoljnom proučavanju samih obrazaca.

52

Literatura
1) Pravilnik o metodologiji za izradu integralnog katastra zagađivača („Službeni glasnik RS”, br. 94/2007); 2) Zakon o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađenja („Službeni glasnik RS”, br. 135/04); 3) Uredba o vrstama zagađenja, kriterijumima za obračun naknade za zagađenje životne sredine i obveznicima, visini i načinu obračunavanja i plaćanja naknade, Vlada Republike Srbije; 4) Uredba o graničnim vrednostima emisija zagađujućih materija u vazduh, Vlada Republike Srbije; 5) EC-IPPCD, 1996, Council Directive 96/61/EC of 24 September 1996 concerning integrated pollution prevention and control, now codified as Directive 2008/1/EC; 6) Andrea Marković, „LCP i IPPC Direktive EU i njihova transpozicija u lokalno zakonodavstvo“, Sarajevo, oktobar 2009. godine http://www.ceteor.ba/.../5a_markovic_lcp_i_ippc_direktive_%20i%20_njihova_%20transpozicija_%20u%20_lokalno%20 _zakonodavstvo (jun 2010. godine); 7) Jasmina Vladisavljević, IPPC direktiva - „Upravljanje industrijskim procesima i zagađenjem”, Regionalna privredna komora Pančevo, mart 2009. godine http://www.rpkpancevo.com/akti/IPPC.pdf (jun 2010. godine); 8) Nebojša Pokimica, „Primena IPPC Direktive u Republici Srbiji“, Ministarstvo nauke i zaštite životne sredine Republike Srbije, mart 2006. godine (jun 2010. godine); 9) www.eulokalnepolitike2.bos.rs/materijali/BOS_Elena%20Jankovic.doc 10) Pravilnik o graničnim vrednostima emisije, načinu i rokovima merenja i evidentiranja podataka podataka („Službeni glasnik RS”, br. 30/97 i 35/97 - ispravka); 11) Directive 2001/80/EC of the European Parliament and of the Council of 23th October 2001 on the limitation of emissions of certain pollutants into the air from large combustion plants (LCPD); 12) www.ifenel.hr/LinkClick.aspx?fileticket=A7SMFjobyl0%3D&tabid (jun 2010. godine); 13) www.eea.europa.eu (jun 2010. godine); 14) www.sepa.gov.rs (jun 2010. godine); 15) http://www.epa.gov/ (avgust 2010.godine); 53

16) Mihailo Gavrić, Implementacija protokola o registrima ispuštanja i prenosa zagađujućih materija u Republici Srbiji, avgust 2006. Godine, Beograd www.archive.rec.org/REC/Programs/.../serb_assessment_on_prtr_serb.pdf (jun 2010.godine); 17) Slavko Bogdanović, Registar ispuštanja i prenosa zagađujućih materija (PRTR) u pravnom sistemu Republike Srbije, maj 2010. godine. www.aarhuskg.rs/Slavko%20Bogdanovic%20Registar%20ispustanja20i%20prenosa% (jun 2010. godine); 18) Zakon o Fondu za zaštitu životne sredine („Službeni glasnik RS”, br. 72/09 ); 19) www.sepf.gov.rs (jun 2010. godine); 20) www.ekoforum.org/htm/vazduh.htm (jun 2010. godine); 21) www.psemr.vojvodina.gov.rs/pdf08/M%2015.pdf (jun 2010. godine); 22) EMEP/EEA emission inventory guidebook 2009, Part B, 1.A.1 Combustion in energy industries, http://eea.europa.eu/emep-eea-guidebook (jun 2010. godine) 23) US EPA Compilation of Air Pollutant Emission FactorsAP 42, Fifth Edition, Volume, Chapter 1: External Combustion Sources, www.epa.gov/ttn/chief/ap42; 24) http://en.wikipedia.org (avgust 2010.godine); 25) Marko Obradović, „Merenje emisije zagađujućih komponenata”, katedra za procesnu tehniku Mašinskog fakulteta u Beogradu, 22. decembar 2008. godine.

54

PRILOG I
Tier 2 emission factors
NFR Source Category Fuel Technologies/Practices Region or regional conditio Abatement technologies Not applicable Code 1.A.1.a Name Public electricity and heat production Brown Coal/Lignite Wet and Dry Bottom Boilers NA NA

Pollutant

NOx CO NMVOC SOx TSP

PM10

PM2.5

Pb Cd Hg As Cr Ni Se Zn PCDD/F Benzo(a)pyrene Indeno(1,2,3-cd)pyrene

Aldrin, Chlordane, Chlordecone, Dieldrin, Endrin, Heptachlor, Heptabromo-biphenyl, Mirex, Toxaphene, HCH, DDT, PCP, SCCP Value Unit 95% confidence Reference interval Lower Upper 286 g/GJ 143 571 US EPA 1998, chapter 1.7 US EPA 1998, g/GJ 6.7 61 chapter 1.7 US EPA 1998, 1.7 g/GJ 0.8 3.4 chapter 1.7 820 g/GJ 330 5000 See Note 40 g/GJ 20 80 Expert judgement based on Visschedijk et al (2004) 30 g/GJ 15 60 Expert judgement based on Visschedijk et al (2004) 14 g/GJ 7 28 Expert judgement based on Visschedijk et al (2004) US EPA 1998, 17.6 mg/GJ 10.6 24.7 chapter 1.7 US EPA 1998, 2.1 mg/GJ 1.3 3.0 chapter 1.7 US EPA 1998, 3.5 mg/GJ 2.1 4.9 chapter 1.7 US EPA 1998, 17.2 mg/GJ 10.3 24.1 chapter 1.7 US EPA 1998, 10.9 mg/GJ 6.6 15.3 chapter 1.7 US EPA 1998, 11.8 mg/GJ 7.1 16.5 chapter 1.7 US EPA 1998, 54.6 mg/GJ 32.8 76.5 chapter 1.7 4.6 mg/GJ 0.5 16.8 Guidebook (2006) ng IUNEP (2005); Coal 10 5 15 TEQ/GJ fired power boilers US EPA 1998, 1.6 μg/GJ 0.8 3.2 chapter 1.7 US EPA 1998, 2.6 μg/GJ 1.3 5.1 chapter 1.7

55

PRILOG II Obrazac 3- Emisije u vazduh iz procesa sagorevanja
1. ПОДАЦИ О ИЗВОРУ 1.1. Број погона из листе погона 1.2. Назив погона Број 1.3. Број и назив испуста у погону Назив X= Y= φ= λ=
o o

1.4. Gauss-Krigerove координате испуста

1.5. Географска дужина и ширина испуста 1.6. Надморска висина испуста (mnv) 1.7. Снага (MW) 1.8. Годишња искоришћеност капацитета (%) 1.9. Висина димњака (m) 1.10. Унутрашњи пречник димњака на врху (m) 1.11. Tемпература излазних гасова (oC) 1.12. Брзина излазних гасова (m/s) 1.13. Излазни проток (Nm3/h) 1.14. Режим рада испуста 1.15. Број радних дана испуста годишње 1.16. Број радних сати испуста на дан 1.17. Од – до сати 1.18. Радних сати годишње 1.19. Расподела Зима (Дец, Јан, Феб)

‘ ‘

'' ''

Континуалан Дисконтинуалан

56

годишњих емисија

Пролеће (Мар, Апр, Мај)

по Лето (Јун, Јул, Авг) сезонама (%) Јесен (Сеп, Окт, Нов)

2. ПОДАЦИ О КОРИШЋЕНОМ ГОРИВУ 2.1. Гориво (Шифарник А.1.) 2.2. Укупна годишња потрошња горива (t) Доња топлотна вредност горива (kЈ/kg) S Састав (мас. %) горива N Cl

2.3.

2.4.

3. ПОДАЦИ О СИСТЕМУ ЗА ПРЕЧИШЋАВАЊЕ ДИМНИХ ГАСОВА 3.1. Систем за пречишћавање (Шифарник А.2.) Степен система (%) Шифра полутанта (Прилог бр. 2.) ефикасности инсталисани стварни Назив полутанта (Прилог бр. 2.) Емитоване количине g/h t/god Метода одређивања (Шифарник А.3.)

3.2.

4. ПОДАЦИ О ВРСТАМА И КОЛИЧИНАМА ЕМИТОВАНИХ ГАСОВА 4.1. 1. 2. 3. 4. НАПОМЕНЕ:

57

ФОРМУЛАР ПОПУНИО Датум попуњавања Читко име и презиме

Потпис

НАПОМЕНЕ ЗА ЕМИСИЈЕ У ВАЗДУХ ИЗ ПРОЦЕСА САГОРЕВАЊА
Питање 1.1. 1.2. 1.3. Објашњење Уноси се број погона из обрасца бр. 1. за загађиваче Уноси се назив погона из обрасца бр. 1. за загађиваче Број и назив испуста у погону; Уколико погон има више испуста у атмосферу – ваздух, Упитник се попуњава за сваки испуст посебно 1.4. Gauss-Krigerove координате испуста, могу се очитати са топографских карата 1 : 100 000 или 1 : 50 000 1.5. 1.6. 1.7. 1.8. 1.9. 1.10. Географска дужина и ширина испуста Надморска висина испуста (mnv) Снага (MW), инсталисана снага извора у MW Годишња искоришћеност капацитета (%) Висина димњака (m) Унутрашњи пречник димњака на врху (m), Уколико je димњак састављен из више цеви, даје се збирни еквивалентни пречник на висини испуста 1.11. 1.12. 1.13. 1.14. Tемпература излазних гасова (oC) Брзина излазних гасова (m/s) Излазни проток (Nm3/h) Режим рада испуста у години за коју се извештава

58

1.15. 1.16.

Број радних дана испуста годишње, у години за коју се извештава Број радних сати испуста на дан; просечан број радних сати по радном дану испуста у години за коју се извештава Од – до сати; просечан период у току дана активности извора Радних сати годишње, број радних сати у години за коју се извештава Расподела годишњих емисија по сезонама (%), активност извора током сезона изражена у %; На пример: димњак топлане која ради од 15. октобра до 15. априла - Зима – 100%, 20. Пролеће – 50%, 21. Лето – 0%, 22. Јесен – 50%.

1.17. 1.18. 1.19.

2.1. 2.2. 2.3. 2.4.

Подаци о коришћеном гориву - Шифарник А.1. Укупна годишња потрошња горива у тонама Доња топлотна вредност горива (kЈ/kg) Састав горива; садржај (у масеним %) елемената који се сами или у облику једињења појављују као полутанти. Уколико гориво садржи друге елементе њихов садржај треба дати у Напомени Систем за пречишћавање - Шифарник А.2. Инсталисани и стварни степен ефикасности система по расположивим подацима Шифра и назив полутанта – Прилог бр. 2. Емитоване количине полутанта са методом одређивања - Шифарник А.3.

3.1. 3.2. 4.1.

59

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful