TOKSIKOLOGIJA

Sadrzaj :
1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27. 28. 29. 30. 31. 32. Definicija otrova; Sta je toksikologija Hemijska struktura i toksicnost; Hemijski sastav i struktura materije Doza N acin ulaska otrova u organizam Navikavanje na otrove; Pojava kumulacije otrova Vrste (tipovi) industrijskih trovanja MDK za toksicne supstance u radnoj atmosferi Eliminisanje otrova; Koncentracija Olovo Tetraetilolovo; toksicno dejstvo Ziva Cink Mangan Arsen Arsenovodonik Fosfor Industrijska prasina Profesionalne pneumokonioze izazvane organskim prasinama; Obolenje nastalo zitnom i mlinskom prasinom Pneumokonioze prouzrokovane konopljom i lanenom prasinom; Pneumokonioze izazvane prasinom pamuka Organske prasine: paprika, duvanska prasina (tabakoza), ugljena prasina (antrakoza) i cadj Neorganske prasine: silikatna prasina (silikoza), talk (talkoza), azbest (azbestoza) Neorganske prasine: cement, metalne (zelezne) prasine, aluminoza, staklena vuna Pesticidi Toksicne hemikalije-materije; Preparati arsena Toksicne hemikalije: hloroorganski preparati, fosforoorganske toksicne materije Zivino-organski preparati; Preparati bakra Preparati sumpora; Preparati karbaminske kiseline Hlor Alkaloidi: morfin, strihnin Fluor Ugljenmonoksid (CO) Ugljendioksid (C02)

1

Definicija i predmet toksikologije Toksikologija se moze definisati kao grana nauke koja proucava stetne (toksicne) efekte hemijskih agenasa na zive organizme. Ova definicija sadrzi tri osnovna elementa koji su predmet toksikoloskih izucavanja: toksicka agens (toksikant, toksicna supstanca); iivi organizmi, kao biosistem koji reaguje na toksikante; toksicki efekat tj. zbir svih fizioloskih i biohemijskih a kad kad i struktumih promena koja su rezultat direktne, ponekad vrlo specificne hemijske interakcije izmedju toksikanata i pojedinih sastojaka celije ili tkiva. Toksikant - Biosistem - Efekat Zadaci toksikologije Toksikoloska istrazivanja imaju za cilj da utvrde: granicu bezbednosti tj. kolicinu hemijskih supstanci cije je unosenje u toku celog zivota i nema stetnih posledica za zdravlje; prirodu toksikoloskih efekata koji se ispoljavaju u slucaju unosenja vecih kolicina; nacin kako da se otkriju subtoksicni efekti pre nego sto postanu stetni; uslove pod kojima se odredjene supstance mogu neutralizovati bez opasnosti; treba naglasiti da nijedna supstanca nije potpuno bezbedna. Postoji sarno nacin da se ona bezopasno primeni. I ovde se mora prihvatiti odredjeni rizik, inace bismo se morali odreci mnogih korisnih supstanci; Kada se pominje zivi organizam, biosistem, humana populacija se ponasa egocentricno i osnovnu brigu upravlja na coveka. Medjutim, isto tako, puna ozbiljnost mora se obratiti na delovanje hemikalija na prirodnu sredinu i organizme koji u njoj zive.

Odnos sa drugim naukama i savremene toksikoloske discipline Toksikologij a j e medicinska, prirodna nauka povezana sa ljudskom aktivnoscu i brojnim naucnim disciplinama. Pojedine naucne discipline svojim metodama i fizioloskim pristupima doprinose razvoju toksikologije, kako u oblasti teorijskog tako i u oblasti prakticnog razvoja. Sa druge strane povezanost toksikologije sa drugim naukama doprinosi bezbednosti ljudi i prirodne sredine. U grupu nauka koje doprinose razvoju toksikologije su biologija, hemija, biohemija, patologija, farmakologija, fiziologija, epidemiologija, imunologija, higijena, biomatematika, ekologija. Toksikologija i njeni principi su tokom vremena znacajno uticali na pojedine naucne discipline, tako da su poslednjih decenija oformljene grane toksikologije: Eksperimentalna toksikologija koja izucava delovanje supstanci na sisare (in viva i in vitro) i razvija metode testiranja; Klinicka toksikologija koja sebavi reanimacijom i terapijom humanih trovanja;

2

Foremzicka toksikologija koja sebavi dijagnostikom
pravnim aspektima;

trovanja i medicinskoizlozenosti i prevencije trovanja kod

Industrijska toksikologija koja se bavi problemima
trovanja u industriji;

Veterinarska toksikologija koja se bavi dijagnostikom
domacih i divljih zivotinja,

i tretmanom

u i efekte na coveka i zivotnu sredinu; Eko-toksikologija koja razmatra efekte i sudbinu stetnih supstanci u zivotnoj sredini; Zakonodavna toksikologija koja se bavi normativima i standardima koji smanjuju opasnost od stetnih hemikalija; Toksikologija ponasanja koja razmatra delovanje hemikalija na centralni nervni sistem (psihicke funkcije). Molekularna toksikologija koja proucava mehanizme toksicnog delovanja na molekularnom nivou; Savremena toksikologija se neprestano razvija sto dovodi nastajanja novih grana nauke, koje svojim znacenjem mogu prevazici sadasnje toksikoloske pravce kao npr. imunotoksikologija procena rizika. Toksikologija proucava hemijska zagadjenja i njihovo stetno dejstvo na zivi svet (covek, biljke, zivotinje i mikroorganizme). poljoprivredi

Poljoprivredna toksikologija koja izucava izlozenost hemikalijama

iivotna sredina - Ekosfera - Biosfera + Tehnosfera
o

o

o o o

Biosfera se sastoji iz zive prirode (covek, zivotinje, biljke i mikroorganizmi) i nezive prirode (litosfera: maksimalno u dubini do 20 km; atmosfera: do 20 km u visini; hidrosfera: Tehnosferaje sve ono sto je stvorio covek a ne priroda, i ona vrsi zagadjivanje zivotne sredine: fizicki, hemijski i bioloski, pa se tako dele i zagadjivanja zivotne sredine. Fizicka zagadjivanja iivotne sredine su razlicita fizicka polja i njih izucava fizika sa svojim naukama. Bioloska zagadjivanja iivotne sredine su razliciti mikroorganizmi koje proucava biologija, medicina i njihovenauke. Hemijska zagadjivanja iivotne sredine proucava hemija i toksikologija i sistem njihovih nauka.

Hemijska zagadjenja
Hemijska zagadjenja su supstance ili smese supstanci koja se nalaze u bilo kojoj sferi zivotne sredine u odredjenom prostoru i vremenu, tako da predstavljaju opasnost po coveka.zivi svet i materijalna dobra. Hemijska zagadjenja se klasifikuju na razlicite nacine: po poreklu: prirodna i vestacka, Prirodna nastaju prirodnim procesima (fizicki, hemijski( npr. erupcije vulkana, zemljotresi, isparenja iz mocvara, okeana i mora, pescane oluje, elektricno praznjenje od kojeg nastaje ozon. Vestacka:

3

U nauci ukupna materija se javlja u dva osnovna vida: kao supstanca i kao fizicko polje (razliciti vidovi energije). zapaljivost. Pesticidi su stoga neophodni za obezbedjenje hrane sve veceg broja stanovnistva i zastitu od bolesti.. boje iliukusa. iz transportnih sredstava. korozivnost. sporedni proizvodi. o Aditivi hrane: ovu grupu cine hemikalije koje se dodaju tokom tehnoloske prerade i proizvodnje gotovih proizvoda gotovih namimica au svrhu ocuvanja hemijskih svojstava. Nastaju pri procesima sagorevanja goriva. Pored ovih osobina svaka supstanca ima i stetne osobine koje su posledica kombinacije svih ostalih njihovih osobina. polazne sirovine u tehnoloskim procesima. (Toksicna materija-pogresan naziv. poboljsanja mirisa. molama masa . mineralna djubriva. oznacavaju kao "sredstva za zastitu bilja". proizvodnje energije. prema agregatnom stanju: javljaju se u sva tri agregatna stanja (cvrsto. poljoprivrednih operacija i s1. samozapaljivost. Stetne osobine supstanci su eksplozivnost. Pod ovim medjunarodno prihvacenim izrazom podrazumevaju se hemikalije koje se zakonski. krajnji proizvod ili produkt raspada nekog tehnoloskog procesa. Na osnovu prisustva neke stetne osobine koja dominira kod supstance one se na isti nacin dele. tecno: kao rastvori. prema mestu gde nastaju: hemijska zagadjenost radne i zivotne sredine. za primenu u poljoprivredi.aditivi. tacke kljucanja. ciste tecnosti ili rastopi-stopljena cvrsta supstanca). treba toksicna supstanca!) Fizicke osobine: tacke topljenja. fizicka hemijasve hemijske i opticke. prema hemijskom sastavu: organske i neorganske supstance. otpadne materije.zagadjivanje kao proizvod razlicitih tehnoloskih procesa. Veliku grupu agrohemikalija cine pesticidi. teski metali i druga pomocna sredstva. Najveci broj ovih hemikalija su bezbedni za ljude mad a se i hiljadu aditiva sirom sveta koriste bez 4 . pa i zivi svet. odnos izmedju mase i energije (hemija:pH.). medjuprodukti. Medju ovim supstancama znacajno mesto zauzimaju hemikalije koje sekoriste u poljoprivredi i proizvodnji hrane kao sto su pesticidi. slucajne primese. Ova sredstva se koriste u poljoprivredi i zdravstvu za suzbijanje stetnih insekata i drugih stetnih organizama koji direktno ili indirektno ugrozavaju hranu i druga covekova dobra. oksidoreduktivnost. au mnogim slucajevima su prenosioci uzrocnika mnogih obolenja coveka. Tokslene sup stance Broj hemijskih supstanci sa kojima covek dolazi u dodir ili u izvesnim okolnostima moze doci u dodir dostize vise desetine hiljada. Supstance mogu da budu i ciste (hemiski e1ementi i jedinjenja). tecno: kao gasovi i pare. elektroprovodljivost. smese supstance (homogene i heterogene ). dodaci hrani . Toksikologija proucava toksicne supstance njihovo toksicno dejstvo i toksicni efekat na coveka. toksicnost. Na osnovu ovih osobina supstance nalaze svoju primenu i upotrebu.

o Kozmetleke hemikalije: supstance koje Cine osnovu kozmetickih sredstava najeesee mogu dovesti do alergijskih reakcija i kontaktom dermatitis a (ostecenje koze). U praksi se najeesee koriste modifikovane podele prema Simonu koji organske rastvarace deli na sledece: alifaticne ugljovodonike. boj a i lakova. U blazim oblicimajavlja se glavobolja. alkoholi-aldehidi-ketoni-estri i etri. propanol) 4. natrijum hidroksidi koji ulaze u sastav kozmetickih sredstava mogu dovesti do toksicnih posledica. tioglikolin. amino i nitro derivati ugljovodonika. bromatin. heksan. Rastvaraci koji semogu nab u prometu cesto su mesavine vise supstanci stomoze komplikovati stetan efekat. Glikoli i glikoleti 5. Akutno trovanje nastaje usled udisanja visokih koncentracija a simptomi zavise od unete kolicine. Toksicni efekti organskih rastvaraca na centralni nervni sistem nastaju zbog poremecaja funkcija celijskih membrana. aromaticne. Savremenu industrijsku proizvodnju prate na hiljade hemijskih supstanci pocevsi od metala. uglja. Alifaticni ugljovodonici (pentan. nafte. kao aromaticne boje) nisu vise u upotrebi. o Industrijske hemikalije: obolenja industrijskih radnika poznata su jos iz vremena rucne proizvodnje. Kao aditivi se ne koriste sarno sinteticka jedinjenja vee i brojni proizvodi medju kojima ima i potencijalno toksicnih. Neki od njih su kancerogeni i zahtevaju preradu). Ulaze u sastav pesticida. Mnoge supstance koje su se ranije koristile (npr. duvana. Alifaticni alkoholi (metanon. dihlormetan. neorganskih kiselina i baza pa do kompletnih organskih supstanci i polimera. o Rastvaraei: u sirem smislu reci rastvaraci spadaju u industrijske hemikalije. oktan) 2. ostali. Stepen prodiranja organskih rastvaraca preko koze zavisi od rastvorljivosti u mastima i vodi. Aromaticni ugljovodonici (benzen) 6. Upotreba nekih supstanci kao sto su etanol. 5 . suzenje i peckanje u ocima. a sa industrijskom revolucijom njihov broj se povecava. Preparata za higij enu i u domacinstvu. Apsorpcija u plucima najvise zavisi od rastvorljivosti organskih rastvaraca u krvi. Halogeni alifatni ugljovodonici (hlorofol. ugalj i nafta sadrze policiklicne aromaticne ugljovodonike oni se ipak vezuju za nepotpuno sagorevanje organskih materija i mogu poticati od drveta. Pored lokalnih efekata kao sto je nadrazajno delovanje mnogi mogu dovesti do sistemskog delovanja kao sto jedelovanje na nervni sistem i delovanje na hematopoezni sistem. N ajeesee korisceni rastvaraci mogu se svrstati u vise grupa: 1. Najznacajniji putevi ulaska organskih rastvaraca uorganizam su respiratorni sistemi i koza. Policiklicni aromaticni ugljovodonici (mada pojedini prirodni proizvodi npr. Trovanje organskim rastvaraeem Organski rastvaraci imaju osobinu da rastvaraju druge organske rastvarace. halogeni derivati ugljovodonika. tetahlorovodonik) 3.adekvatnog toksikoloskog testiranja. etanol.

nastao pod uticajem egzogenih hemijskih supstanci koje narusavaju normalne bioloske procese. euforija prelazi u depresiju. au najtezim slucajevima nastupa smrt. ali i oblikom u kome se unosi. slucajna primesa. nacinom unosenja. profesionalna: nastaju sa razvojem industrije a narocito hemijske i pored brojnih mera sprovodjenja zastite ova trovanja su narocito prisutna u industriji i kod poljoprivrednih radnika. narkomanija: koja je zadnjih decenija u velikoj ekspanziji. fizioloskom delovanju. distribuciji i primeni i mogu biti u cvrstom. Najcesce klasifikacije otrova su prema: nameni. tolerancijom preosetljivoscu organizma. sto manje ili vise remeti.nadrazaj kaslja. medjuprodukt. U tezim oblicima trovanja dominiraju poremecaji svesti sa razvojem pre kome i kome. visednevnim ili visenedeljnim (subakutnoili subhronicno) i visemesecnom ili visegodisnjim (hronicnim) unosom. Ukoliko ne dodje do prekida izlozenosti glavobolja se povecava. dospevsi u organizam. Otrov je svaka hemijska supstanca koja. samoubilaika trovanja: visestruko su povecana u XX veku. hemijskoj strukturi. Otrovne supstance se mogu javiti u proizvodnji. otpadna materija. svojim fizickohemijskim osobinama izaziva prolazna ili trajna ostecenja struktura ili funkcijajednog ili vise organa ili sistema. Otrovnost neke supstance je uslovljena dozom. uzrocima nastajanja trovanja: prema uzrocima nastajanja trovanja se mogu podeliti na zlocinacka (kriminalna): sa razvojem ljudskog drustva menjaju karakter i nacin izvodjenja. Smatra se da grupa uzivalaca 6 . osecaj opijenosti i euforija. i one koje luce ziva bica (toksicni). Trovanja se mogu podeliti prema: nacinu dospevanja u organizam: otrovne supstance najcesce dospevaju u organizam preko organa za disanje(inhalaciono). zadesna (slucajna): posledica su savremenih uslova zivotajer su toksicne supstance dostupne svakome. nastaje unosenjem opojnih droga koje su ljudima poznate kao morfin. duiini izlosenosti (ekspozicije): otrovne supstance mogu dospeti u organizam jednodnevnim unosom (akutno). cime se pomaze brzoj proceni opasnosti i rizika u odnosu na coveka i prirodnu sredinu. preko organa za varenje (peroralno) i preko koze (perkutno) a retko intravenski (u venu) i intramuskulatomo (u misic). poreklu i prema srednjoj smrtnoj dozi LD50 odnosno prema srednjoj smrtnoj koncentraciji LC50. Iz prakticnih razloga supstance koje se svrstavaju u otrove mogu se klasifikovati na vise nacina. krajnji proizvod ili produkt raspada nekog tehnoloskog procesa. menja fizioloske funkcije i izaziva morfoloske promene. Unosenjem toksicnih supstanci u organizam mogu nastati trovanja. sporedni proizvod. marihuana. tecnom ili gasovitom agregatnom stanju. fizickim i hemijskim osobinama supstance. koje je napravio covek (sintetisane). U otrove se svrstavaju supstance koje postoje u prirodi (minerali). javlja se konfuzija i osecaj nestabilnosti. Trovanje je patoloski proces u organizmu. Najopasniji je preko organa za disanje. Otrovna supstanca u profesionalnim uslovima moze biti polazna sirovina. Klasifikacija otrova i vrste trovanja Savremena toksikologija se bavi izucavanjem stetnog delovanja hemijskih materijala sto je siri pojam u odnosu na otrove. opijum.

Ova ispitivanja se odvijaju odredjenim redosledom koji se ponekad podesava prema vrsti sup stance i nacinu ekspozicije (put unosenja. Toksikologija na bazi naucne kategorizacije (odredjivanje potencijalnih stetnih efekata na zdravlje) vrsiprocenu rizika. Redosled ispitivanja i izbor metoda cesto zavisi od toksicnih efekata koji se otkriju tokom ispitivanja. Pored kontrolne grupe zivotinja koja se obicno ukljucuje u eksperimente. cesto postoji i mogucnost da se odabere vrsta zivotinja koja na odredjenu supstancu reaguje najslicnije coveku. dejstvo na organele celija. Opasnost od neposrednog (akutnog) trovanja pesticidima su danas znatno smanjene zahvaljujuci usavrsavanju tehnologije i merama zastite na radu. kao i procena ekspozicije. ponekad posle vise godina. ucestalost i trajanje ekspozicije). Prednost ovih ispitivanja je u tome sto se ona mogu izvesti pod kontrolosanim uslovima primenjujuci podesno odabrane doze i razlicite puteve ekspozicije. gotovo neprimetno. raspodela i deponovanje toksicnih agenasa. efekti na mikromolekule. Za ovu procenu potrebnaje identifikacija opasnosti. Mnogo vecu opasnost za pojedince i drustvo predstavlja ponovljeno izlaganje malim kolicinama ovih supstanci imogucnostima hronicnog trovanja. biotransformacija (metabolizam). Sem toga u 7 . Ispitivanje toksicnosti na zivotinjama je neophodno za procenu opasnosti koje se mogu ocekivati prilikom upotrebe hemijskih supstanci u svakodnevnom zivotu.efekat. Stoga se utvrdjuju zakonski okviri i donose odluke koje smanjuju rizik po ljude i zivotnu sredinu. procena odnosa doza . Biokineticki procesi (toksikokinetika): resorpcija. nisu retka i Tokslen! efekti : onovna interakcija izmedju toksicnih supstanci i organizma odvija se na molekulskom nivou. U ovaj pristup je ukljuceno i modeliranje. Biodinamicki procesi (toksikodinamika): efekti na enzime i druge biohemijske parametre. Svaki toksicni efekat je rezultat dye grupe procesa: biokinetickih i biodinamickih. jer su opsezna istrazivanja na zivotinjama pokazala da i male kolicine nekih hemijskih supstanci mogu dovesti do razvoja karcinoma ili do ostecenja naslednih supstanci (genotoksicni efekti). Rizik predstavlja verovatnocu Ispitivanje tokslenlh supstanci o Eksperimenti na zivotinjama : polaznu tacku ispitivanja novih hemijskih supstanci.navedenih droga obuhvata vise miliona ljudi u svetu. obicno predstavljaju ogledi na laboratorijskim zivotinjama. Znaci hronicnog trovanja se javljaju postepeno. cije se delovanje ponekad kontinuirano proteze tokom celog zivota. Rezultat ove interakcije ispoljava se promenama funkcije pojedinih organa ili organskih sistema. izlucivanje supstanci. medicinska: mogu nastati pogresnim doziranjem ili zamenom leka. U tom pogledu posebnu paznju zahteva prisustvo ostataka pesticida i drugih toksicnih supstanci u hrani. nastajanja trovanja usled izlozensoti opasnim supstancama i unosa otrovnih supstanci u organizam. Ovi procesi se odvijaju istovremeno i nerazdvojne su komponente toksicnog dejstva. Ovoj vrsti trovanja danas se pridaje sve veci znacaj. na Cijoj osnovi se smatra da se sadasnjim uslovima rizicima moze upravljati.

Ove individualne varijacije postoje uvek. Ova se najvecim delom zasnivaju na razlikama koje postoje izmedju eksperimentalnih zivotinja i coveka u pogledu genetskog sklopa. Pozeljno je da se ove vrednosti odrede posle razlicitih puteva unosenja supstanci: Akutna oralna toksicnost podrazumeva utvrdjivanje stetnih efekata nastalih u kratkom vremenskom periodu (od 14 dana) posle poj edinacne ili podelj ene doze unete tokom 24h. telesna masa. 14 ili 28 dana. Razlike u reagovanju zavise od razlike osetljivosti pojedinih zivotinja prema toksicnom organizmu. obicno se oznacava kao test subakutne toksicnosti dok se nastavljanje ogleda u trajanju od 30 do 90 dana oznacava kao test subhronicne toksicnosti. Odredjivanje LD50 : postupak odredjivanja LD50 je sledeci: razlicite doze supstanci daju se grupama zivotinja i potom se odredjuje postotak zivotinja u svakoj grupi koje uginu u odredjenom vremenu (u toku 14 dana). LD50 = mg/kg). nacin ishrane). osetljivosti i mnogih drugih cinilaca koji otezavaju primenu eksperimentalnih rezultata na coveka. Eksperimenti na zivotinjama imaju i mnoga ogranicenja. vece nego prilikom humane ekspozicije. pol. starost. Prilikom ovih ispitivanja neophodno je takodje da se ispituju efekti manjih doza.eksperimentu na zivotinjama se mogu primeniti znatno vece kolicine supstanci. o Testovi toksicnostl : eksperimenti na zivotinjama obuhvataju cetiri osnovna testa toksicnosti koji se medjusobno razlikuju prvenstveno po trajanju. Akutna tokslcnest: test akutne toksicnosti je nesumnjivo najcesci toksikoloski eksperiment. Akutna inhalaciona toksicnost nastaje pojavom stetnih efekata posle kontinuirane ekspozicije preko organa za disanje u periodu od 24h. Osnovni cilj ovog eksperimenta je da se utvrdi makar priblidno srednja smrtna doza (LD50) supstance kod malih eksperimentalnih zivotinja. Za razliku od peroralne i perkudone ekspozicije gde je merilo otrovnosti LD50 pri inhalacionoj toksicnosti obelezava se sa LC50 (LC50 = mg/m na kubni. Stepen ovih varijacija pokazuje o 8 . cak i kada se iskljuce mnogi faktori koji uticu na efekat toksikanata (vrsta i soj zivotinje. Za testiranje akutne toksicnosti dovoljna je jedna jedina doza uneta odjednom ili kao podeljena u periodu od najvise 24h. Time se omogucuje potpuno ispoljavanje nezeljenih efekata koji se pri manjim dozama mogu predvideti. Akutna peralna toksicnost takodje predstavlja stetne efekte u kratkom vremenskom periodu do 14 dana posle pojedinacne doze nanete na kozu ekspozicijom do 24h. pokusavajuci da se procene minimalne toksicne doze ispitivane supstance. duzine zivota. Svakodnevno unosenje supstanci u hrani (ili na neki drugi nacin) u toku vise meseci jedne. dye ili vise godina oznacava se testom hronicne toksicnosti. Ponovljena ekspozicija supstanci bar jednom dnevno u toku nekoliko.

za dobijanje hemijskih aparatura. u grncariji i dr. Olovo-oksid se koristi za dobijanje minijuma Pb304 . svrstavaju se u tri kategorije toksicnosti Metali i metaloidi : toksicne materije iz ove grupe metala predstavljaju veoma opasne industrijske otrove. Tamo gde se radi sa olovom moze doci do opasnih profesionalnih ostecenja tzv. proizvode akumulatori. saturnizam. odvija proces galvanizacije. Olovo Pb je mek metal. primenjuju olovne glazure. Olovo uneto respiratornim traktom ima najjace dejstvo jer jedini metal koji zaobilazi jedinu barijeru i deponuje se u kostima. dok se pri radu sa zivom i njenimjedinjenjimajavljaju teska trovanja pod nazivom merkurijalizam. Olovo se dobija iz sulfidnih olovnih ruda u pecima za zarenje do olovo oksida. tope olovo i drugi metali koji u sebi sadrze olovo.zastine prevlake kod konstrukcija. Najopasniji nacin. fabrikama boja. Sta pokazuje LD50 i LC 50? Pre svega ove vrednosti su prvi kriterijum prilikom selekcije kako novih pesticida.direktno ulazi u cirkulaciju. za spravljanje razlicitih glazura i td. zatim industriji olovnih boja. za oblaganje elektricnih kotlova. Zavisno od nacina i mogucnosti gde se olovo upotrebljava. Olovo se upotrebljava prvenstveno u industriji akumulatora.nagib srednjeg dela krive prema x-osi. Kiseli olovo arsenat PbHAs04primena kao insekticid u poljoprivredi. od 9 . remontuju telefonski kablovi. topi se na temperaturi od 327 stepeni C. za razliku od onog koje je uslo preko organa za varenje i koje se najvecim delom eliminise iz organa za varenje preko debelog creva. Transformacija olova u olovni fosfat u koloidnom obliku vezanje za mnoge faktore. Najvise upotrebljavano jedinjenje olovaje olovo oksid (PbO) koje se upotrebljava kao zastitni sloj za premazivanje mnogobrojnih gvozdenih konstrukcija. Sudbina olova u organizmu : najveci deo resorbovanog olova cirkulise u krvi u obliku sitno rasporedjenih cestica koloidnog fosfata. vrsi autogeno zavarivanje. sto je kriva strmija to su razlike individualne osetljivosti ispitanih zivotinja manje i obrnuto. u stampariji za dobijanje olovnih slova i dr. Tehnoloskim procesima gde sekoristi olovo ili olovni oksid. Rastvara se u razblazenoj azotnoj kiselini. preko organa za varenje (digestivni trakt) i preko koze. hemijskim industrijama i td. koncentraciju fosfatnihjona. Toksldnost olova : trovanje olovom i njegovimjedinjenjima najcesee se desavaju u industriji. u koncentrovanoj sumpornoj kiselini (pri zagrevanju) zatim u sircetnoj u prisustvu kiseonika iz vazduha. Nacin dejstva na organizam : olovo se moze uneti u organizam kroz respiratorni sistem. tako i drugih toksicnih supstanci. put adsorpcije olovaje preko disajnih organa. Olovo uneto preko organa za disanje kvantitativno . najcesea trovanja su tamo gde se: kopaju olovne rude. Industrijama. ne rastvara se u vodi. Prema velicini LD50 otrovne supstance prema zakonu 0 prometu otrovnih materija. Unosenje olova preko organa za varenje je daleko manje i redje i ono nastaje uglavnom kod radnika gde se unosi kontinuiranom hranom. gde apsorpcija pocinje vee u gornjim respiratornim putevima (od nosa). Ako je rastvorljivost fosfata ogranicena postoji verovatnoca da se makar i mali deo olova rastvori. proizvode olovne boje.

izaziva mucninu. Bledilo. predstavljaju znake ostecenje jetre.tezinskog procenta kiseonika i dr. povracanje a kod tezih slucajeva delirijum i koma. malaksalost. Laksi oblici trovanja se ispoljavaju u nespecificnim simptomima kao sto su nesanica. Unosenje olova preko organa za varenje u akcidentalnim slucajevima. zatim porast spontanih abortus a i veci broj nedonoscadi. apatija. povracanje. Zene u reproduktivnom periodu osetljivije su na delovanje olova od muskaraca. razdrazljivost. Kod dece kod akutnih trovanja nastaje poremecaj nervnog sistema. Olovo se u kostima deponuje u obliku nerastvorljivog specificnog fosfata i takvim deponovanjem organizam se brani od toksicnog dejstva. bledo zuckasta obojenost koze i olovni rub desni. glavobolja. opadanje telesne rnase. Olovo se izlucuje preko koze. Olovo se iz cirkulacije fiksira (vezuje) za pojedine organe izuzev jetre i deponuje u kostima. bolovi u misicima i zglobovima. poremecaj pamcenja. ostecenje centralnog nervnog sistema. porast aktivnosti osteo klasta. pri dugotrajnoj ekspoziciji zivotinja. Opisane su pojave steriliteta. Pojava "olovnog ruba" predstavlja natalozeni olovni sulfid u tkivu desni i nastaje najverovatnije spajanjem olova iz cirkulacije i sumpor-vodonika koji difonduje kroz sluzokozu iz usne duplje. para i prasina olova i njegovihjedinjenja izaziva slab lokalni nadrazaj sluzokoze disajnih puteva. Bloloskl monitori: kao bioloski parametri ekspozicije olovu. To znaci da ono sto favorizuje deponovanje kalcijuma u kostima utice ina fiksaciju olova. glavobolja. Profesionalna trovanja su iskljucivo hronicnog karaktera i javljaju se posle izlozenosti u periodu od nekoliko nedelja do nekoliko godina. koriste se: koncentracija olova u krvi 10 .4 do 7. Nema sigumih dokaza 0 kancerogenom delovanju na coveka. Klinlcka slika trovanja: inhalacija dimova. Ako se apsorbuj e vee a kolicina olova ono se odmah rasporedjuje po svim tkivima izazivajuci simptome akutnog trovanja. Olovo u kostima izaziva smanjenje depozicije minerala. gubitak apetita. Deponovanje nastaje ako je pH vrednost krvi od 7. medjutim ima podatala da olovo i njegovajedinjenja (olovni foafat) mogu izazvati maligne tumore bubrega. Udisanje svezih oksida moze dovesti do pojave livacke groznice. najcesee olovo-acetata. Profesionalno trovanje zadnjih decenija naglo opada zbog preduzimanja odgovarajucih mera zastite. gadjenje. koma i td. Sigumo se zna da jedino olovo koje se nalazi i cirkulise u krvi i izaziva patoloske promene. izaziva ostecenje mitohondrija i drugih enzimskih sistema. Kod tezih slucajeva trovanjajavljaju se tri klinicka tipa trovanja: poremecaj u vidu bolova i grceva (kalike) u stomaku. dok fiksirano olovo sarno u izuzetnim slucajevima (kao sto je stres i naglo mrsavljenje) prelazi u krv i toksicno deluje. Efekti trovanja olovom ispoljavaju se na ostecenje ploda zbog prolaza olova kroz placentu kao i delovanje preko majcinog mleka. hipertenzija. Medjutim i pored toga postoji veliki broj hronicnih i akutnih trovanja. zatim pojava anemije. bol u stomaku i metalni ukus u ustima. neoromuskulami poremecaj-paraliza i drhtanje ruku i nogu.8 jer metabolizam olova prati i metabolizam kalcijuma. Olovo ispoljava izraziti afinitet prema kostanom tkivu gde se deponuje najveca kolicina olova prisutnog u telu. preko mlecnih zlezda (majkama i trudnicama zabranjenje rad sa olovom) i preko urina. Profesionalna trovanja su skoro iskljucivo hronicnog karaktera i javljaju se posle ekspozicije olovu od nekoliko nedelja do nekoliko godina. Javlja se "olovno bledilo" koje je rezultat spazma (smanjenje protoka krvi kroz krvne sudove).

centralnom i perifemom nervnom sistemu. Laksa trovanja se mogu izleciti (odstraniti) medjutim pri tezim trovanjimajavljaju se trajne promene na bubrezima. uljima i organskim rastvaracima. o Tetra etil olovo je bistra uljasta tecnost slatkastog etarskog mirisa nerastvorljiva u vodi i dobro rastvorljiva u mastima.koncentracija olova u urinu koncentracija olova u kosi koncentracija olova u kostima U stanju ravnoteze koncentracija olova u krvi najbolje odrazava koncentraciju olova u mekim tkivima (ako je izlozenost skorasnja) a ne zavisi od ukupnog opterecenja organizma olovom. Olovne kolike Ieee se i mogu se smanjiti uzimanjem kalcijum glukonata. Olovni alkili Olovo stvara sa alkalnim radikalima alkalna jedinjenja od kojih su posebno znacajna: tetra etil olovo i tetra metil olovo. Toksikokinetika i toksikodinamika: U profesionalnim uslovima najznacajniji put ulaskajeste respiratomi zbog visoke isparljivosti ovihjedinjenja. Izvor ekspozicije: olovni alkili se upotrebljavaju kao dodatak benzinu da bi se smanjila njegova udama snag a kao pogonskog goriva u motorima sa unutrasnjim sagorevanjem tj. transportu i upotrebi etiliziranih benzina (benzin sa alkalnim dodatkom). Odredjivanj olova u urinu manje je pogodan test. 11 . dok porast slobodnih eritrocita ukazuje na ranija trovanja. Ovajedinjenja se unose u organizam inhalacijom. ovajedinjenja se najvise akumuliraju u nervnom sistemu. U krvi se najveci deo olovnih alkila veze za lipidnu frakciju. cak tri puta brze nego neorgansko olovo. zatim slobodni eritrociti u krvi i mokraci. Leeenje: olovo uneto preko organa za varenje odstranjuje se izazvanim povracanjem. o Tetra metil olovo je slicnih osobina sa mirisom na pokvareni kupus i isparljivije je od tetra etil olova. Dobra rastvorljivost u mastima omogucava i apsorpciju preko koze. Leeenje nervnih poremecaja treba zapoceti dodavanjem takozvanog BAL-a u dozi od 4mg/kg telesne mase. Priblizna procena ukupne kolicine olova u organizmu moze se odrediti odredjivanjem vezanihjedinjenja olova (fe1ati) u neeksponiranim radnicima (populacijama) i ona iznosi 600 mg/4Sh. Zatrovanog treba uputiti na bolnicko lecenje. da bi se poboljsala antidetonatorska svojstva benzina. Profesionalni rizik od trovanja postoji pri proizvodnji. U bioloske markere (pokazatelje) efekta olova. zatim preko organa za varenje i preko koze. vrednosti variraju od osobe do osobe i postoji mogucnost sekundame kontaminacije. Vrednosti ovih parametara izrazitije su promenjene ukoliko je trovanje teze. Najosetljiviji parametar sveze ekspozicije akutne ekspozicije olovajeste snizenje aktivnosti dehidrataze u eritrocitima. (BAL-dimerkapol). Zbog velike rastvorljivosti u mastima -liposolabilnost. ubrajaju se aktivnosti enzima dehidrataze.

Omladini ispod 18 godina i zenama je zabranjen rad sa TEO. Prodiranje otrova u organizam i toksicno dejstvo: preko respiratomog trakta. 12 . Ostecuje se vegetativni nervni sistem. isparava na 0. najverovatnije zbog inverzibilnih ostecenja nervnog sistema. lupanje srca i drhtanje (trema). Ocenjivanje radne sposobnosti: laksi oblici trovanja ne ostavljaju posledice i ne umanjuju radne sposobnosti. Retko se javljaju trovanja. Ogranicavaju radnu sposobnost zbog poremecaja centralnog i perifemog nervnog sistema.. ubrzan rad ruku (pojacani refleksi). Zapazeno je da se posle nekoliko izrazenih trovanja klinicke manifestacije javljaju i pri kracim ekspozicijama. dezorijentacija. poremecaj sna. 24h od kontakta se nalazi u krvi dovodeci do poremecaja u mozgu. preko koze i digestivnog trakta. Prodire i mozdano tkivo. licnih. razdrazljivost. alkoholu.Olovni alkili ne uticu na bio sintezu hemoglobin a. pa se pri ovom trovanju ne javljaju povecane koncentracije slobodnih eritrocita. Dijagnoza se potvrdjuje nalazom povisenih koncentracija olova u urinu dok drugih toksikoloskih pokazatelj a nema. Trovanja mogu biti : o akutna koja nastaju naglim prodiranjem vecih koncentracija u telu (Laki-javlja se glavobolja. javlja se glavobolja. o hreniena koja nastaju dugotrajnom ekspozicijom manjim koncentracijama (sve gore navedeno manjim stepenom. cesti su epi napadi. povracanje.. posle izlozenosti manjim ekspozicijama. higijenskih i medicinskih mera zastite. teski-povecano psihomotoma razdrazljivost.) Prva pomoc i leeenje: prvo je potrebno brzo otklanjanje otrovane i zagadjene atmosfere. a simptomi i znaci su znatno slabije izrazeni. cak i pri nizim koncentracijama olova. Prevencija trovanja sastoji se iz: tehnickih. poremecaj vida. Ako je otrov dospeo preko usta treba izazvati povracanje a potom nekoliko puta isprati usta sodabikerbonom. misicna slabost. kerozinu i dr. zabrinutost. manijacna stanja i halucinacije. mrsavljenje . groznica do 40 stepeni C i umereni obliksizofreni sindrom. Ponovljena trovanja i bez vidljivih posledica zahtevaju prekid dalje ekspozicije. strah. pad temperature i pritiska. rastvara se u benzinu. Posledice koje ostaju posle zavrsenog lecenja tezih oblika trovanja predstavljaju kontra indikacije za dalji rad sa olovom i drugim hemijskim stetnostima. Smrt moze da nastupi u komi. metalan ukus u ustima. Posle nekog vremena raspada se na neorgansko olovo i talozi se u kostima. Kasniji simptomi su nocne more. Rani simptomi su poremecaj sna. Daju se velike doze sedativa i povecava se odbrambeni (imunoloski) sistem organizma. Klinlcka slika: trovanje olovnim alkilima manifestuje se 6 do 10 sati posle unosenja otrova. osecaj pretece smrti. Tetrametilolovo Kljuca na 200 stepeni. kada imaju subakutni tok. nervoza. psihicko uzbudjenje. halucinacije). teski snovi. Leeenje: specificne terapije nema.

simptomi edina puta. Prva pomoc kod akutnog lecenja sastoji se u sto hitnijem ispiranju oeiju vodom. Dolazi do akutnog plucnog endema koji dovodi do povecanog pritiska u plucnim kapicarima. Klinlcka slika profesionalnog trovanja amonijakom moze biti akutnog (manje koneentraeije: nadrazaj gomjih disajnih puteva. Profesionalno trovanje amonijakom NH4 Amonijakje vazan izvor za dobijanje vaznih azotnihjedinjenja.nesanica. vrtoglaviea. 13 . obilno znojenje. Hronicna izlozenost niskim koneentraeijama dovodi do hronicnog bronhitisa i konjuktivitisa. hronicni bronhitis i anemiju). Klinlcka slika trovanja potice u obliku akutnog (lako-glavobolja. medieinska zastita radnika. digestivnog trakta i preko nepovredjene koze. umeren osecaj straha. Prema delovanju na organizam dele se na: one koji pretezno iritiraju disajne puteve. kod izrazajnog akutnog trovanja nesposobnost za rad traje 25 dana i vise i prelazak na novo radno mesto. povracanje) i hronienog oblika (pojava hronicnog konjuktivitisa. poremecaj disanja) i hronienog trovanja (javlja se kod radnika koji su zaposljeni u industriji pestieida). znatno vece koneentraeije izazivaju glavobolju. Osnovni put prodiranja je respiratomi trakt. asmatifomi bronhitis.koma. Profesionalno trovanje iritansima U ovu grupu spadaju veci broj gasova. redje pogadjaju plucni perenhim (S02. najcesce izazivaju ervenilo i otok sluzokoze nosa. gadjenje. Kod bronhitisa antibiotsa terapija. poremecaj mokrenja. oni koji pretezno pogadjaju plucni perenhim. temperatura 40 stepeni C i teski .smanjuje se njihova koneentraeija ispod vrednosti propisanih maksimalno dozvoljenih koneentraeija ili se uklanjaju gasovi iz radne sredine. akutni plucni edem i momentalna smrt. bezbednost pri radu sa pestieidima. Preveneija: je primena tehnicko-preventivnih mera zastite ..Trovanje organofosfornim jedinjenjima Koriste se kao insektieidi u poljoprivredi i predstavljaju derivate fosfome kiseline. Jako su toksicni za coveka i tokom rada prodiru u organizam preko disajnih puteva. mucnina. Preveneija : prethodna toksikoloska oeena novih preparata i sanitama kontrola. hipertroficnog katara nosa i zdrela. cesto su praceni jakom glavoboljom i krvarenjem iz nosa. Oeena radne sposobnosti kod lakih oblika akutnog trovanja nesposobnost za rad traje nekoliko dana i vracanje na radno mesto. slabljenje vida i povracanje. vece koneentraeije izazivaju kasalj. N02). Vece koneentraeije: opekotine. inhalaeijom vodene pare i vazduha. fozgen.

koja mogu biti u cvrstom. Najveca opasnost trovanja fozgenom postoji pri primeni sredstava za gasenje pozara koji sadrze tetrahlor ugljenik i pri zavarivanju u hladnjacama gde ima hloriranih uglj ovodonika j er se tom prilikom stvara fozgen. ima miris trulog voca. preko organa za varenje i preko koze. za konzerviranje drveta. uz dodavanje kiseonika. kobalta i nikla. Dugotrajna ekspozicija najveca je na kozi. Pojavljuje se kao sivi i zuti arsen. Na vlaznom vazduhu sivi arsen se oksidise na sobnoj temperaturi a arsentrioksid koji zapaljen gori plavicastim plamenom pri cemu se stvara beli dim karakteristicnog mirisa na beli luk. kao pesticid. Izvori izlozenosti (ekspozicije): arsen se u prirodi retko nalazi slobodan. bakra. Pacijenta treba odmah transportovati u bolnicu. Sivi (metalni) arsen je postojaniji.a grupi periodnog sistema. kosi. u proizvodnji stakla i emajla. dok zuti arsen nastaje naglim hladjenjem arsenovih para. omoguciti mu mir i utopliti ga. Profesionalno trovanje fozgenorn Fozgen COC02 je bezbojan nezapaljiv gas. Ima ga i u rudama olova. bubrezima i plucima. auripidnit. Arsen se transportuje kroz organizam putem krvi vezan za hemoglobin. njpoznatije arsenove rude su: arsenopirit. kasljem izbljuvka) Kod izlaganja visokim koncentracijama otrovani brzo umire i prestaje cirkulacije krvi u plucima. leapapirit. Postoji sarno akutni oblik trovanja i razlikujemo tri perioda: o period pocetne promene (neposredno po udisanju gasa). manje kolicine se vezuju za proteine plazme. skeletu i socivima (ocima). moze da se javi akomulacija ujetri. Arsen (As) Arsenje nemetal koji se ubraja u amfotermne elemente. odmah po udisaju gasa. Leeenje se sastoji u preduzimanju mera pre pojave vidnih simptoma. noktima. cinkom i olovom gradi bronzu.Prevencija se sastoji u tehnickim merama zastite i medicinskoj zastiti. o latentni period (duzine 3 -12h u kome su karakteristicne pocetne promene) i o period nastanka endema pluca (sa izrazenom dispnejom cijanozom. u industriji bojnih otrova i za izradu nekih boja. Toksikokinetika arsena: apsorpcija arsena odvija se preko respiratornog sistema. Upotrebljava se u preradi koze i krzna. zubima. Najcesce su u upotrebi arsenska neorganska i organska trovalentna i petovalentnajedinjenja. Arsen prolazi kroz placentu ploda i toksicno deluje 14 . bronhiole) i ostecuju endotel kapilara pluca. pripada V . tezi je od vazduha i slabo rastvorljiv u vodi. Fozgen prodire u organizam preko disajnih organa i ne nadrazuje gornje disajne puteve vee deluje naduboke delove disajnih organa (alveole. tecnom i gasovitom stanju. U I svetskom ratu koriscen je kao vojni otrov. Zuti arsen isparava na obicnoj temperaturi i zajedno sa bakrom.

pojava bradavica. nekroza bubrega. Hronicni efekti trovanja arsenovodonikoa ispoljavaju se i preko pojave psihoorganskih sindroma. bubrege. Javlja se hronicno iskasljavanje i hronicni bronhitis.na plod. jetre. Hronicna trovanja se ispoljavaju u promenama na kozi u vidu ranica. Klinlcka slika: akutno trovanje nastalo inhalacijom arsenovihjedinjenja izrazava iritaciju koze i sluzokoze. Manifestuje se pecenjem i osecajem grebanja u ocima. moze da se j avi i izrazito zutilo na dlanovima (hiperpigmentacija). povracanje. 15 . srce i centralni nervni sistem. leukocita. retargije. malaksaloscu. Moze se videti i vise pruga. grcevi. Najtezi oblici trovanja ispoljavaju se 30 min do 24h posle unosenja arsenovihjedinjenja (gadjenje. bubrega i perifemog nervnog sistema. leukemije i dr. Izrazeniji slucajevi trovanja u kojima posle akutne faze ostecenja nervnog sistema. crvenila. Mesove pruge sadrze arsen u mnogo vecem procentu nego nepromenjeni delovi nokta. Najveca kolicina arsenovihjedinjenja izlucuje se urinom. nosu. degeneracija perifemih nerava i dr. Zbog ostecenja srca nastaje sekundami sok. znacima anemije. sto znaci da je ekspozicija arsenom bila visekratna. zdrelu. kome. Hematoloski poremecaji ispoljavaju se kao promene kostane srzi uz anemiju. promene na noktima i kosi. zatim dimetil arsenske kiseline i arseno betamina u urinu. poremecaji funkcije jetre i bubrega i poremecaji bazomotomih pokreta (ruku pre svega). manifestuje se opstom slaboscu. U slucaju prezivljavanja kao posledica mogu nastati promene na kozi. doza arsenovodonika iznosi 180 mg/kg telesne mase (LD 50 = 180mg/kg tm. gubitkom u tezini. Arsenovodonik As H3: se unosi u organizam inhalacijom. Bloloskl monitoring: u bioloske pokazatelje ekspozicije neorganskog arsena ubraja se ukupna koncentracija neorganskog arsena. ostecenjima jetre. Ostecenje bubrega u vidu nekroze direktna je posledica toksicnog dejstva arsena. Ispoljavaju se znaci ostecenja centralnog nervnog sistema . koje su vidljive u pocetku. rastvara se u plazmi i dospeva u tkiva gde ispoljava svoja toksicna dejstva najetru. stezanjem u grudima i kasljem. Na sluzokozi nosa hronicni iritativni efekti mogu biti ostecenja i performanca nosne kosti. Hronicna trovanja arsenovodonikomjavljaju se pri dugotrajnoj ekspoziciji ovom gasu.gubitak pamcenja i promene licnosti. delirijuma. bubrega i hematopoesnog nervnog sistema umanjuju radnu sposobnost u zavisnosti od stepena gubitka funkcija tih organa. Sistemski efekti ispoljavaju se kao cirozajetre. sivo bele poprecne pruge velicine 1-2 mm. prolivi kad kad sa krvlju i mirisom na beli luk). poremecaji granulocita. Ekspozicija arsena povecava rizik od nastanka bronhogenog karcinoma. hronicni hepatitis. karcinoma koze. bolni dodiri. poremecajima vida i paralize ekstremiteta. Na noktima se mogu pojaviti karakteristicne "mees-ove pruge". Razvoj cerebralnih poremecaja centralnog nervnog sistema ispoljavaju se u pojavi glavobolje.). ostecenje bubrega i srca. U pocetku nastaju poremecaji senzibiliteta (osecaji). Smrt nastupa za 24h do 4 dana. Ostecenje perifemih nerava (arsenska polineoropatija) javlja se nekoliko nedelja posle akutnog trovanja ili cini sliku hronicnog trovanja. motome paralize razlicitog stepena sa atrofijom misica. a kasnije se sa rastom nokta pomeraju prema vrhu. konjuktivita i disajnih puteva. Laksi oblici akutnog trovanja sa neznatnim manifestacijama na kozi i sluzokozi ne ostavljaju trajne posledice i ne umanjuju radnu sposobnost.

Industriji. Tokom procesa przenja rude i redukcije njegovih oksidajavlja se velika kolicina dimova rude i prasine. inhalacijaje glavni put ulaska u organizam. a ukupnoj elspoziciji doprinosi i unosenje kadmijuma preko organa za varenje i preko koze. u industriji pesticida (ulazi u sastav fungicida i insekticida). Ostecenje bubreznih funkcija najcesee su prva manifestacija toksicnih efekata kadmijuma i ispoljavaju se ostecenjem ostalih funkcija bubrega. Najpoznatije soli su: halogenidi. Toksikokinetika: kod osoba profesionalno izlozenih kadmijumu. Do profesionalne ekspozicije dolazi vee pri proizvodnji kadmijuma. jetra i misici. Po prestanku izlozenosti kadmijumu postepeno prelazi iz depoa jetre u bubrezne depoe. Kadmijum dospeva u cirkulaciju krvi kojom se transportuje do odredjenih depoa. Najveci deo kadmijumovihjedinjenja koristi se za zastitu od korozije i proizvodnju Ni . Kadmijum se eliminise iz organizma preko organa za varenje i urinom. Pri vezivanju kadmijuma nastaju promene u tercijalnoj gradji proteina i izmene funkcionalnih i antigenskih svojstava. pripada II b grupi periodnog sistema. U tkivima se kadmijum vezuje sa proteinima. Takodje postoji antagonizam (netrpeljivost) izmedju cinka i kadmijuma: pri ekspoziciji visokim koncentracij ama kadmijuma. Glavni izvor ekspozicije stanovnistva jeste kontaminirana hrana (zitarice i pinnae koji poticu iz podrucja u kojima je zemljiste kontaminirano kadmijumom) kao i prilikom pusenja.Kadmijum Cd Kadmijumje srebmasto beli metal. Cist ili u legurama upotrebljava se kao pigment u proizvodnji boja. Prodiranje u pluca zavisi od velicine hemijskog sastava cestice. sulfini. stakla. za proizvodnju fluorescentnih ekrana i u nukleamoj industriji (kao apsorber neutrona u reaktorima). Kao posledica ostecenja bubreznih funkcija nastaje osteroporoza. a zagrejani kadmijum sagoreva u oksid crvenim plamenom. U dodiru sa suvim vazduhom na sobnoj temperaturi ne menja svoje osobine.Cd baterija i akumulatora. kadmijum potiskuj e cink iz raznih enzima. cijanidi. u proizvodnji plasticnih masa. keramike i emajla. Toksikodinamika: kadmijum kao i ostali teski metali ima veliki afinitet prema odredjenim grupama . pri cemu se javlja direktan uticaj kadmijuma na enzime koji ucestvuju u metabolizmu i stvaraju kostane srzi. nitrati. Klinlcka slika: inhalacija visokih koncentracija dimova kadmijuma posle latentnog perioda od nekoliko sati prouzrokuje klinicku sliku koja podseca na metalnu groznicu 16 . Na vlaznom vazduhu postepeno se prekriva oksidom i gubi sjaj. uglavnom u vidu minerala glinokita. u el.sulfihidrilna grupa proteina. Za nastajanje promene na kostima znacajna je povisena kolicina tiroidnih hormona koji prate ostecenje bubreznih funkcija i pojacava deminerilizaciju kostiju. Ovaj oksidje skoro nerastvorljiv u vodi au kiselini se lako rastvara gradeci odgovarajuce soli. Izvori izlozenosti: u zemljinoj kori nalaze se relativno male kolicine kadmijuma. tako da se posle nekoliko godina u bubrezima nalazi i do 50% ukupne kolicine kadmijuma u organizmu. U krvi se rasporedjuje izmedju eritrocita i plazme. Procenjuje se daje bioloski poluzivot kadmijuma u ljudskom organizmu izmedju 15 i 30 godina. i dr. Najznacajniji depoi kadmijuma u organizmu coveka jesu bubrezi.

Pripada II grupi periodnog sistema. sposobne su za dotadasnje poslove. bolovi u grudima. Do izlozenosti dolazi vee pri eksploataciji ruda. Prema preporukama svetske zdravstvene organizacije osobe kod kojih se utvrde znaci pojacane ekspozicije kadmijumu ili povisene koncentracije proteina u urinu. glavobolja. Izvori izlozenosti: u prirodi nema slobodnog mangana vee u obliku jedinjenja. U tezim slucajevima nastaje oboljenje srca (kardiovaskularni). konjuktivitis i dr. preradi rude i topionici rude. srebrnasto -beli metal izuzetne tvrdoce zbog cega je veoma krt. Ocena radnih sposobnosti osoba izlozenih kadmijumu zavisi od koncentracije kadmijuma u biloskom materijalu. u pocetku u urinu se nalaze sarno proteini. Mangan (Mn) Mangan. U blazim slucajevima trovanja tegobe traju nekoliko dana i zatrovani se oporavlja bez posledica.). povracanje i prolivi. Ako su koncentracije dimova kadmijuma vrlo visoke. nastupa sok i posle nekoliko dana dolazi do smrti. jetri i bubrezima i one mogu limitirati radnu sposobnost. Medjunarodna organizacija za istrazivanje raka. Tezi oblici trovanja mogu ostaviti trajne posledice na plucima. Najpoznatije jedinjenja mangana su: manganoksid. bolovi u trbuhu. tro. piroluzit. Najcesce pojave ovih kancera povezuju se sa inhalacionom prasinom tokom proizvodnje kadmijuma i sa inhalacijom prasine kadmijuma u proizvodnji Ni-Cd akumulatora. svrstalaje kadmijum u prvu grupu humanih kancerogena. kasalj. u keramickoj industriji i pri proivodnji suvih baterija. nisu sposobne za rad u zoni ekspozicije kadmijumom. cetvoro. Porastom upotrebe bezolovnog benzina dolazi do znatnog porasta izlozenosti 17 .(groznica. Gradi jedinjenja u kojima je jedno. mangansulfat ijedno organsko jedinjenje mangan-etilen-bisditiokarbonat. Najvece kolicine mangana koriste se u celicanama za proizvodnju visokokvalitetnog celika. U blazim slucajevima posle nekoliko dana bolesnik se kompletno oporavlja. Odredjivanje koncentracije kadmijuma u urinu akutno izlozenih osoba pruza preciznu informaciju 0 koncentraciji kadmijuma u bubrezima i depoima. Dugotrajna ekspozicija kadmijuma najcesee izaziva ostecenje bubrega. nastaje klinicka slika akutnog bronhitisa. Poremecaju bubreznih funkcija izazvani kadmijumom inverzibilni su i imaju spor i progresivan tok. U tezim slucajevima smanjuju se koncentracione sposobnosti bubrega i kao posledica togajavlja se kalcijum u mokraci. povracanje. sesto i sedmovalentan (najstabilnija su dvovalentnajedinjenja). Pojava kancera na plucima i prostati moze se povezati sa profesionalnom ekspozicijom kadmijuma. Koncentracija kadmijuma u krvi osoba koje su akcidentno izlozene kadmijumu pokazuje prosecnu ekspoziciju tokom prethodnih meseci. Do profesionalne izlozenosti dolazi i pri proizvodnji stakla jer se piroluzit koristi za obezbojavanje i bojenje stakla. gadjenje i dr. Ocenjivanje radne sposobnosti: osobe kod kojihje utvrdjeno akutno trovanje kadmijumom bez posledica. Pri gutanju (unosenju) kadmijumajavlja se gadjenje. Bilojk! monitoring: procena intenziteta ekspozicije obavlja se na osnovu odredjivanja kadmijuma u krvi i urinu.

medjutim takve osobe treba trajno iskljuciti iz ekspozicije . Klinlcka slika trovanja: lokalno dejstvo manifestuje se promenama na kozi peckanjem i svrabom u ocima. Soli mangan oksida u visokim koncentracijama deluju iritativno na kozu i sluzokozu. Zbog inhibicije enzima koji ucestvuju u oksidativnim procesima. u celijama dolazi pri trovanju manganom. napomiji. U visokim koncentracijama mangan oksid u atomsko cistom stanju izaziva simptome metalne groznice. misica i pankreasa. takodje neophodanje zbog ucesca u metabolizmu enzima katelolamina neophodnog za normalao funkcionisanje centralnog nervnog sistema. bubrega. Ocenjivanje radne sposobnosti: u prvom stadijumu bolesti prekid izlozenosti dovodi do spontanog povlacenja neuroloskih simptoma. nespretnost komplikovanijih pokreta. U toj fazi ispoljava se monotonost u govoru. poremecaj koordinacije pokreta. Zbog drhtanja menja se rukopis. do stvaranj a slobodnih radikala. bezvoljnost. kasalj. U ovom stadijumu ispoljava se intenzivno drhtanje koje u pocetku bolesti zahvata misice prstiju saka a kasnije zahvata i jezik. Mangan je neophodan mikroelement za zivotinje i ljude jer se koristi u sintezi enzima. a kod napredovanja bolesti drhtanje zahvata velike grupe misica i nastaje drhtanje ruku. Glavni put ulaska mangana u organizam profesionalno izlozenih osobajeste inhalacija. naime smatra se da jon trovalentnog mangana pojacava autooksidaciju enzima pri cemu nastaju slobodni radikali koji dovode do peroksidacije masti u centralnom nervnom sistemu. hidrotinsulfata. nogu i specificni pokreti lica. ponavljanja pojedinih slogova. bolniji. problemi pri govoru. gubitak apetita.zatrovane atmosfere manganom kao i zabraniti rad sa drugim neuroticnim materijama. Klinicka slika hronicnog trovanja manganom moze se podeliti u tri stadijuma: 1. U izrazenim slucajevima manganizma hod postaje sporiji. Nakon apsorpcije mangan se krvotokom distribuira do jetre. Kod prethdnih i periodicnih lekarskih pregleda posebnu paznju 18 . Manje kolicine mangana mogu dospeti u organizam i preko organa za varenje i preko koze. poremecaji sna sa nocnim morama. 3. Izjetre se eliminise preko rub odakle se izmetom izbacuje iz organizma. Izrazena je nestabilnost pri hodu i stajanju zbog cega postoji sklonost ka padanju unapred.mozga. tj. U ovoj vrsti goriva tetra-etil-olovo zamenjuje metilciklopenmangan-trikarbonil (MMT). javlja se vrsta hoda kao kod petla. konjuktivitis i crvenilo. glavobolje. glavobolju. karakterisu izrazeniji neuropsihijatrijski poremecaji kao sto su: pojacana agresivnost.stanovnistva manganu. bezrazlozne promene raspolozenja. karakteristise opste i nespecificne tegobe kao sto su: osecaj slabosti. od koga zavisi pravilan rast i razvoj kostiju. 2. Zbog nestabilnosti onemoguceno je brzo kretanje. bolove u grudima. nadrazeni kasalj i kijanje. dolazi do mucanja. karekterisu izrazeni neuroloski poremecaji koji podsecaju na parkinsonovu bolest. manganova maska lica. grcevi u misicima i dr. Toksikodinamika: mangan dovodi do razlicitih funkcionalnih i morgoloskih poremecaja u centralnom nervnom sistemu koji podsecaju na perkinsonovu bulest. pojacano znojenje.

amalgane. nisu sposobne za rad u radnoj atmosferi sa manganom. organskaj-nja zive imaju visok stepen apsorpeije iz tankih ereva. tankom erevu. a od organskij jedinjenja alkilna jedinjenja. Najznacajnija neorganska jedinjenja zive jesu: zivinsulfid. sreu. Najpoznatiji amalgami su sa zlatom. prodiru kroz plaeentu i akumuliraju se takodje u tkivu eentralnog nerbnog sistema gde j-nja zive pokazuju poseban afinitet prema strukturi malog mozga. Organska jedinjenja zive primenjuju se u industriji pestieida (uglavnom kao fungieidi). dok se zivin hlorid koristi kao fungieid za zastitu semena psenice. najznacajniji je respiratomi put ulaska zive u organizam. pri konzerviranju i prepariranju zivotinja. jetri. Toksikokinetika: u uslovima profesionalne izlozenosti. koji su pri relativno malim kolicinama rastvorenog metala tecne ili testaste. plucima i u manjim kolicinama u eentralnom nervnom sistemu. Distribueija i deponovanje organskij j-nja zive zavisi od duzine lanea organskog radikala. metilziva i etilziva.obratiti na neuropsihijatrijsko stanje. Zbog svoje rastvorljivosti u mastima. zatim proizvodnja hlora zasnovana na hidrolizi natrijum-hlorida (Na CI) pri cemu se kao katoda koristi ziva. u industriji boja (kao zastita komponenata u pripremi boja). dobra provodljivost elektricne energije i visoka lineamost pri sirenju. misicima. hronicna oboljenja disajnih puteva ili/i utvrdjena izrazena anemija. Bioloski poluzivot ovih j-nja krece se u rasponu od 70 do 90 dana. Isparenja elementame zive gotovo 100% se apsorbuju u plucnim alveolama organa za varenje. Neorganskajedinjenja se posle apsorpeije pretzno nalaze u plazmi vezana za proteine gradeci albumine. Ziva veoma lako sa drugim metalima gradi legure tzv. Osobe kod kojih se utvrde znaei neuropsihijatrijskog poremecaja. gde gotovo do neorganskihj-nja ne izazivaju nikakve promen. Nasuprot neorganskimj-njima. proizvodnja zivinih i fluoreseentnih eevi. J-nja sa radikalom dugog lane a apsorbuju se brzo i metabolisu u jetri. koji ima jaca toksicna dejstva od neorganskihj-nja zive. srebrom i kalajem. barometri). Zivin sublimat se koristi kao dodatak sa fungieidnim svojstvima u impregnaeiji drveta. Organskaj-nja zive sa radikalom kratkog lane a znatno se sporije metabolisu i nalaze uglavnom u eritroeitima. metalurski proeesi dobijanja srebra i zlata. 19 . zivinnitrat. Karakterisu je visoka specificna gustina. Izvori izlozenosti: najvazniji izvori izlozenosti elementamoj zivi jesu: metalurski proeesi prerade rude pri kojima se dobija elementama ziva. pri cemu nastaje jon dvovalentne zive. zivin fulminat se upotrebljava u vojnoj industriji za proizvodnju detonatora. proizvodnja i primena zivinih amalgama i proizvodnja i primena zivinih amalgama i proizvodnja instrumenata za merenje razlicitih fizickih velic ina (termometri. Ziva (Hg) Ziva pripada II b grupi periodnog sistema Onajejedini metal koji se na sobnoj temperaturi nalazi u tecnom stanju. Eliminaeija organskihj-nja zive sa radikalima kratkog lanea odvija se preko organa za varenje u vidu j-nja sa glutatinom. Po prestanku izlozenosti zivi nastaje redistribueija pri cemu ziva iz ostalih tkiva a narocito iz tkivajetre prelazi u bubrege. Ziva se deponuje u bubrezima. Posle apsorpeije u prvoj fazi metan-ziva se pretzno nalazi u epruvetama i prolazi plaeentualnu barijeru. fulminat.

U slucajevima izuzetno visoke ekspozicije moze doci do razvoja endema pluca i smrtnog ishoda. Zajedno sa ovim simptomimajavlja se osecaj metalnog ukusa u ustima. stalan umor. klinicke manifestacije. zahvata sitne misice jezika koji vremenom postaju sve grublji i nepravilniji. krvave stolice i dr. Mogu da se jave i promene na tankom i debelom crevu. gadjenje. njenim neorganskim jedinjenjima i organskimjedinjenjima sa radikalom dugog lanca. Usled toga povecava se razlaganje masti u nervnom sistemu i nastaju ostecenja celijskih membrana. Zivino drhtanje (tremor) javlja se prvo na ocnim kapcima. ima samoubilacke tendencije. U slucaju prekida izlozenosti tegobe brzo nestaj. nesanica. Ukoliko se ne prekine ekspozicija zive drhtanje zahvata ostale delove tela i zahvata sve vece misicne mase. zbog ovog nastaju ostecenja celijskih membrana i poremecaji njihovih funkcija. a kasnije se javlja takozvani zivin rub. Ovaj proces strukturno i funkcionalno ostecuje nervni sistem. Ulaskom u organizam one narusavaju normalne biohemijske procese u organizmu. odnosno tamna boja usled akumulacije zivinog sulfida da senima. U bubrezima ziva je uglavnom vezana za metalotianine. Zbog specificnosti metabolizma zive nema razlike u simptomima trovanja tj. povracanje. gubitak pamcenja i nervoza. drhtanje. Pored nespecificnih simptoma kao sto su slabost. kod hronicnog trovanja emlementarnom zivom. gubitak apetita. Neuroticni efekti zive takodje su posledica vezivanja za enzime i proteine i povecane produkcije proizvodnje slobodnih radikala. U poodmaklom stadijumu bolesti. usled cega dolazi do poremecaja 20 . Usled dugotrajne izlozenosti zive javlja se sve veca razdrazljivost zatrovanih. gubi se kontrola nad ponasanjem. gubitak volje za rad. Trovanje gasovimaje kao i drug a trovanja patoloski proces koji nastaje delovanjem na organizan spoljasnjih hemijskih materija u gasovitom stanju. melanholican. odnosno tamna boja desni. U sastav neuropsihickog sindroma ulaze nespecificne promene kao sto je zivin premor. akutni hemijski bronhitis. Simptomi trovanja zivom: do akutnog trovanja dolazi posle inhalacije visokih koncentracija zivinih para. ubrzava disanje. U pocetnoj fazi hronicnog trovanjajavljaju se nespecificne promene kao sto su umor. Trovanje gasovima Po ucestalosti u profesionalnoj toksikologiji znacajno mesto pripada trovanju gasovima. malaksalost. Na perifernom nervnom sistemujavljaju se poremecaji. Javlja se nadrazajni kasalj. malaksalost. Zbog drhtanja misica jezika. zahvaceno je celo telo tako da se drhtanje javlja i u snu. drhtavica i glavobolja. Va pojava povezana je sa gubitkom samopouzdanja. hipersalivacija (pojacano lucenje pljuvacke). neraspolozenje. straha od gubitka posla i narocito je izrazena ako neko posmatra dok radio U periodima izmedju ovih napada zatrovani je depresivan.Toksikodinamika: toksicne osobine zive uglavnom su posledica inaktivacije enzima koji imaju sulfihidrilne grupe. javljaju se neuropsihicki poremecaji i zivin rub. depresija. Ubrzo se razvija slabost. otezan je govor. bol u grudima. gde kao posledica inhibicije ovih enzima nastaju poremecaji u prelazu elektrona koji dovode do nastanka slotdnih radikala koji direktno uticu na funkciju bubrega. Pri drugim slucajevima izlozenosti javljaju se promene u sluzokozi usne duplje u vidu sitnih ranica. dolazi do sukoba sa saradnicima a narocito sa predpostavljenima.

Hlor je snazno oksidativno sredstvo naposredno reaguje sa mnogim metalima i sa svim nemetalima sem ugljenikom. Zagusljivci deluju zajedno sa oksidacijom tkiva i mogu da se podele na: proste zagusljivce (azot. hlorovodonik i hipohlorasta kiselina i slobodni kiseonicki radikal uticu na reakcije sa sulfihidrilnim grupama i proteinima. jetreni. bubrezni. u industriji hartije i tekstila. U malim kolicinama ga ima u vulkanskim gasovima. hematoloski ili poremecaji organa za varenje. fozgen). sa vodonikom stvara zapaljivu i eksplozivnu smesu a sa ugljenom kiselinom stvara fozgen. kardiovaskuami. Oko 2. individualnih karakteristika otrovanog (pol. koje svojim delovanjem izazivaju poremecaje disajnih puteva. Izvori izlozenosti: u prirodi se nalazi slobodan u manjim kolicinama. Upotrebljava se za sterilizaciju vode za pice. nastaje delovanjem ultra ljubicastih zraka na aerosoli hlora iznad povrsine okeana. Stepen izrazenosti i tezina ovih simptoma zavise od: koncentracije. cijanidi) koji narusavaju razmenu gasova u tkivima i krvi uprkos dovoljnoj kolicini kiseonika u respiratomom vazduhu. Sa gasenim krecom obrazuje hlomi krec. vodonik.gasove dele na dye osnovne podele: Nadrazljivci u zavisnosti od stepena rastvorljivosti u vodi. trajanja izlozenosti. ispoljavaju iritativne efekte na gomjim delovima disajnih puteva (hlor. Hlor (el) Hlor je veoma reaktivan zuto-zeleni gas neprijatnog mirisa koji gusi i nadrazuje. Hipohlorasta kiselina se pritom razlaze na hlorovodonik i kiseonicki slobodni radikal 02. Hemisjke zagusljivce (ugljenmonoksid. funkcija razlicitog stepena. sumporvodonik. Pri isparavanju tecni hlor daje s vodenom parom belu maglu stvarajuci hlorovodonicnu i hipohlomu kiselinu.) "Fizioloska klasifikacija" o nadrazljivci i o zagusljivci. Pod pritiskom lako prelazi u tamnu zuto-zelenu tecnost. S obzirom na dobru rastvorljivost hlora u 21 . Hendersona Hagarda . Kod nadrazjivaca faktor koncentracije ima veci znacaj od trajanja izlaganju. amonijak) ina donjim delovima disajnih puteva (azotni oksidi. parcijalnog pritiska gasova. toksikokinetike i toksikodinamike stetnog gasa.5 puta je tezi od vazduha. od blagih manifestacija intoksikacije do smrtnog Klinlcka slika trovanja: predstavlja skup poremecaja kojima mogu dominirati respiratomi. ugljen-dioksid.fizioloskih ishoda. Zajedno gasoviti hlor. poremecaj ravnoteze i dr. starost i dr. godine. neuropsihicki. sumpordioksid. Glavni izvor u industriji jeste proizvodnja hlora putem elektrolize kuhinjske soli i putem oksidacije hlorovodonika. pri ekstrakciji metala iz rude i u farmaceutskoj industriji. dezinfekciju zagadjenih voda. Toksikokinetika i toksikodinamika: hlor prodire u organizam preko organa za disanje. azotom i kiseonikom. gde u kontaktu sa tkivom i vlagom disajnih puteva nastaju hlorovodonicna i hipohlorasta kiselina. metan) cije se dejstvo zasniva na istiskivanju kiseonika iz vazduha koji se udise.

privremena nesposobnost traje 3-7 dana i radnik se obicno vraca na raniji posao. zahteva se povremeno udaljavanje sa poslova gde postoji mogucnost kontakta sa hlorom i drugim toksicnim gasovima. prethodnog stanja disajnih puteva kao i eventualnih bolesti srca. Nastaju znaci iritacije i zapaljenja sluzokoze nosa. gubitak svesti i prestanak rada srca. bol u trbuhu i cijanozu. zdrela. Ponekad i pored sve brzine terapije prognozaje losa. Pri udisanju niskih koncentracija (najcesee u industriji) nastaje crvenilo oka i grla. Kod srednje teskih i teskih trovanja posle lecenja koje traje oko 2 meseca. osecaj pritiska u grudima. 22 . Na periferiji nervnih zavrsetaka dolazi do usporavanja krvotoka. cijanoza. trovanja zavise od intenziteta i trajanja ekspozicije. povracanja ili proliv. bol u grudima. Hronicni oblik trovanja posledicaje dugotrajne ekspozicije niskim koncentracijama hlora. muku. N eophodno j e zatrovanog iskljuciti iz daljeg kontakta sa hlorom. jakog straha. Davati kiseonik i to zapoceti sto pre. U pocetku lecenja davati bronhodiletatore. poviseno i neregulamo disanje i cijanoza (plavetnilo). antibiotike i druge lekove. nosu i zdrelu. svuci ga. osloboditi sve disajne puteve i ako je potrebno dati vestacko disanje. pa cak i pri postoj anju sumnj e da j e doslo do udisanj a hlora. posle nekoliko sekundi sledi ucestalo. Moze da se javi opsta slabost i poremecaj organa za varenje. paralizu disanja i refleksno zaustavljanje srca. U slucaju popustanja rada srca obavezno davati kardiotonike sa brzim dejstvom. traheja i koze. jako iskasljavanje. Lecenje hronicnih trovanja zavisi od slucaja do slucaja. lekove za pojacan rad srca. povracanje. Udisanjem visokih koncentracija hlora izaziva kratkotrajnozaustavljanje disnja. ocima i duz celog respiratomog sistema. hronicni bronhitis. opstu slabost. diskretni kasalj.vodi iritativni efekti ispoljavaju se na kozi. utopliti i obezbediti mu apsolutno mirovanje (vrlo oprezno postupati pri pregledu i transport do bolnice izvrsiti u lezecem polozaju). Ispoljava se kateralnim promenama gomjih disajnih puteva. Leeenje zatrovanih: lecenje treba zapoceti vee pri pojavi minimalnih znakova trovanja. Klinlcka slika: klinicke manifestacije Ocenjivanje radne sposobnosti: u slucajevima lakih akutnih trovanja. Na alveolnim celijama dolazi do ostecenja celija (membrana) alveola i do oslobadjanja histemina kao i do povecanja propustljivosti krvne plazme ili krvi u plucima i dolazi do krvnog ispljuvka. pri cemu moze da se javi gadjenje. Pri udisaju vrlo visokih koncentracija hlora nastaje trenutna smrt usled refleksne inhibicije disajnog centra. Stanje se postepeno smiruje i nastaje faza mirovanja da bi se nakon 6 do 24h iznenada ili na manji fizilki napor razvio akutni oblik trovanja (kasalj. osecaj gusenja. Vrlo visoke koncentracije hlora izazivaju refleksni grc bronhija. laringitis. U slucajevima sa trajnim ostecenjem respiratomog sistema i izrazenim znacima hronicnog trovanja trajno iskljuciti radnika iz kontakta sa materijama koje nadrazuju disajne organe. toksikartija sa znacima soka). Umereno povisena koncentracija hlora izaziva pecenje u ocima.

Ove pojave se stisaju a mogu proci i nezapazeno. Simptomi su: osecaj straha. Medjutim. bez masovne primene hemikalija. od kojih ogromna kolicina koje kao sporedni ili finalni proizvodi ili otpadne materije dospevaju u zivotnu sredinu kao zagadjivaci. Akutno trovanje moze da nastane pri vrlo velikim koncentracijama benzinskih para u radnoj atmosferi.Benzin Benzin je bezbojna tecnost. Javljaju se u proizvodnji vestacke svile. nedostatak vazduha i cijanoze. Benzin izaziva tipicno narkoticne pojave. pojava malaksalosti i misicne slabosti. U organizam prodire preko respiratomog sistema i izaziva njegovo ostecenje. pri izradi eksploziva. Obicno vise stradaju zene. Pesticidi Da bi proizveo hranu covek ulaze velike napore ne sarno u oblasti poljoprivrede vee i u niz drugih grana ciji se proizvodi koriste u poljoprivrednoj proizvodnji. Stanje sive cijanoze karakterise siva boja lica. Odrasle osobe mogu da udahnu od 20 do 50 g para benzina bez prouzrokovanja teskih trovanja. Znacajan udeo u ovome ima i hemijska industrija sa nekoliko miliona j-nja. a omasovljenjem njihove upotrebe 23 . a Zagadjenje zivotne sredine predstavlja ogranicavajuci faktor razvoja i proizvodnje i ugrozava zdravlje ljudi. Akutni periodje od 3 do 36h. djubriva. Sa vazduhom gradi eksplozivne smese. Stanje plave cijanoze karakterise razdrazenost i snizen sadrzaj 02 u krvi. Nastaju pri isparavanju azotne kiseline ili njenim delovanjem na metale ili organske materije. pospanost ili nesvestica. radi povecanja oktanske vrednosti i to u koncentraciji od 0. javlja se ostecenje srcanog misica i zeludacnocrevnog aparata.pesticidi. moze doci do preumonije.6 do 1% gde sluzi kao antidetonatorsko sredstvo. dolazi do pojave anemije. koma . Ako se javi sekundama infekcija nastaje bronhijalna pneumanija. karakteristicnog mirisa. kasalj.. Posle izvesnog vremena javlja se plucni edem (voda u plucima). Simptomi hronicnog trovanja su: kasalj. bolovi u grudima. Razlikuju se siva i playa cijanoza. ne moze da se zamisli razvoj medjunarodne zajednice. N a zubima se nalaze zelene naslage. Najznacajnije mesto zauzimaju hemijskajedinjenja koja se koriste u poljoprivredi oznacavaju se kao sredstva za zastitu bilja . Kod akutnog trovanjajavlja se nadrazaj sluzokoze ociju i nosa. Simptomi su bol u grudima. vrlo cesto mokraca je krvava. Prvi simptomi hronicnog trovanja su: nerva nauravnotezenost. lepljivi znoj. floru i faunu. Etilizirani benzin: to su benzini kojima se dodaje tetraetilolovo Azotni oksidi Predstavljaju smesu razlicitih gasova. pri dobijanju azotne kiseline. kasalj i glavobolja. ocuvanju i preradi poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda. aromaticna. Toksicnost benzina zavisi od njihove isparljivosti. nagli pad srcanog rada i kolaps.

suzbijanje iii smanjenje kolcine stetocina(insekata) glodara. a koje je sluib« za zastitu iivome sredine (EPA) proglasila pesticidima:" Takodje prema ovom zakonu ''pesticidi su i supstance iii smese supstanci koje se koriste kao regulatori rasta biljaka. fungieidima i rodentieidima. dovodi do poteneijalne opasnosti od toksicnog delovanja. Oni se najcesee dele prema nameni. mesavine sredstava za zastitu bilja sa vestackim djubrivima i materije koje se koriste za regulisanje. Polazeci od cinjenice da su pestieidi toksicni. Dospevanjem u zivotnu sredinu pestieidi se mogu vazduhom.monoseidi: za unistavanje puzeva arborieidi: za unistavanje drvenastih biljaka repelenti: nisu za unistavanje vee za odbijanje zivotinja 24 . dok 30% propadne. izuzev mikroorganizama koji iive na iii u coveku iii iivotinjama. defolijanti iii desikonti. koristi od upotrebe pestieida su velike. namece se potreba proucavanja njihovog stetnog dejstva. Prema definieiji americkog drzavnog zakona 0 insektieidima. Pestieidi su grupa veoma raznorodnihj-nja koja se koriste za unistavanje stetocina. gljiva. Medjutim njihova masovna primena u poljoprivredi. I pored izrazene opasnosti. prema nameni: akorieidi: za unistavanje grinja desikanti: za izazivanje uvenuca i susenja biljaka defolijanti: za izazivanje prevremenog opadanja lisca insektieidi (30%): za unistavanje insekata namatoeidi: za suzbijanje nematoda rodentieidi: za suzbijanje glodara fungieidi (20%): za unistavanje gljiviea i mikroorganizama herbieidi (40%): za unistavanje korova lamieidi . sumarstvu.nastaje ozbiljna opasnost za zivotnu sredinu. komunalnoj higijeni. Aktivne supstanee koje ulaze u sastav pestieida veoma se razlikuju pa postoji vise podela pestieida. vodom ili lane em ishrane preneti na manja ili vee a rastojanja. prema kome se pod "sredstvima zastite bilja" podrazumevaju hemijska i bioloska sredstva kojima se uspesno sprecava pojava ili suzbijaju biljne bolesti. Spaseni su milioni zivota i poboljsano zdravstveno stanje ogromnog broja ljudi. Smatra se da se uz upotrebu pestieida sacuva oko 70% rada od stetoCina. vodi i vazduhu. ne sarno za stetne vee i za korisne organizma . stetocine i korov. unistavanje. hemijskom sastavu. biljkama i namirnieama. Savremeni pestieidi pruzaju neproeenjivu korist coveku. toksicnosti i mehanizmu delovanja. kao i rasprostranjenosti u zemljistu. " Prema podaeima EPA u USAje registrovano oko 1500 razlicitih aktivnih supstanei koje se koriste u proizvodnji nekoliko hiljada vrsti pestieida. komarei ili muve. materije koje se prskaju tim sredstvima radi poboljsavanja njihovog dejstva. oboljenja i korova. U zadnje vreme su potpuno ili delimicno eleminisana oboljenja koja prenose razni insekti. pestieidi su definisani kao "supstance iii smese supstanci namenjene za prevenciju. Kod nas su prometi primena pestieida regulisani zakonom 0 zastiti bilja.coveka. Podela pesticida: 1.

Karbonati se relativno brzo transformisu (3-4 sata) i eliminisu urinom u vidu alkohola i derivata fenola. pri boravku u prostorijama u kojimaje vrsena dezinfekcija i s1. arsen III-oksid alkaloidi: nikotin. Lipofilna argonofosfomaj-nja imaju afinitet da za deponiju u masnom tkivu i centralnom nervnom sistemu ali ne pokazuju tendensciju i izrazitu koncentraciju. prema hemijskom sastavu: neorganska i metaloorganska j -nja: bakar-sulfat. prema toksicnosti . Pesticidi na bazi neorganskih i organskihjedinjenja spadaju u grupu pesticida sa veoma izrazenom akumulacij om u organizmu. hlorofos. aziprotin dipiridile: parakvat. Osim u poljoprivredi pesticidi se koriste i u drugim oblastima. Toksikokinetika: u organizam profesionalno izlozenih radnika. punjenja rezervoara i prilikom samog nanosenja. pesticidi dospevaju u jetrinu barijeru a odatle u ostale organe. Apsorpcija preko koze nije tako brza i po apsorpciji tokom prvog prolaza neke materije podlezu biotransformaciji jetri. njimaje izlozeno i stanovnistvo pri upotrebi tretiranih proizvoda. strihin halogeni derivati ugljovodonika (CmHn): DDT. dikvat ostala j-nja: kumarin. hlordan homo loge derivate benzena: ksilen. pesticidi se unose preko respiratomog sistema i preko koze. nitrofenol organofosfate: melation. Putem krvi. Toksikodinamika: pesticidi iz grupe organo fosfomih preparata i karbonata inhibiraju acetil holiesterozu sto izaziva nakupljanje acetil holina u nervnim zavrsetcima i 25 . karbaril triazine: atrazin. Najvece kolicine pesticida primenjuju se u poljoprivredi i u ovoj delatnosti je najveci broj radnika izlozen.regulatori rasta biljaka fumiganti: gasovi koji se koriste za sterilizaciju 2. Organskajedinjenja su lipofilna i imaju tendenciju akumulacije. skladistenju i s1. varfarin 3. Pored osoba koje su profesionalno izlozene pesticidima. Do ekspozicije dolazi i pri transportu. Radnici su izlozeni pesticidima prilikom pripreme za aplikaciju. sistemin karbamate: cineb.prema Euro-Amerlekom I A : ekstremno opasni IB: visoko opasni II: umereno opasni III: malo opasni zakonu: Trovanje pesticidima (izvor ekspozicije): do ekspozicije pesticidima dolazi vee u procesu njihove sinteze zatim pri formulaciji pesticida kada se aktivnoj materiji dodaju aditivi u procesu pakovanja i pri drugim poslovima sa pesticidima. sto doprinosi ispoljavanju njihovih stetnih dejstava. narocito treba istaci ekspoziciju radnika koji rae na dezinfeksiji i deratizaciji.Primena pesticida predstavlja veoma vazan izvor izlozenosti. Respiratomim putem unose se vece kolicine pesticida i posle asorpcije dospevaju ujetrinu barijeru.

"infektivni". Hronicni bronhitis je jedan od najcescih uzroka prerane invalidnosti na radu ijedan od cestih uzroka umiranja. Ostecenje je udruzeno sa kasljem. Ukoliko dodje do pojave trajnih posledica. bolovi i grcevi u listovima i poremecaji senzibiliteta-osecaja. iznenadnim promenama raspolozenja. predlaze se prekid ekspozicijepesticidima-promena radnog mesta. simptomi zavise od puta prodiranja i inteziteta. grcenja glatkih misica i paralize. poremecaji hormona T3.oksibutemu kiselinu i na taj nacin njeno inhibitomo delovanje. Patogeneza ostecenja izazvana dipiridilima povezuje se sa povecanjem slobodnih radikala i ostecenjem bioloskih membrana. U drug om stadijumu dolazi do porasta arterijskog pritiska. aritmija. Zatrovanog pesticidima treba sto pre odvesti u bolnicu i zapoceti Iecenje dati mu inekciju atropina na svakih 20minuta . sto remeti reduktom. J-nja iz grupe fenooksircetne kiseline i dinitrofenoli povecavaju fosforilaciju usled cega raste produkcija toplote i nastaje hipertermija. Radna sposobnost posle akutnog trovanja zavisi od posledica. ako je od 80 do 90% .Piretini i piretroidi remete funkcije neuronskih membrana. losim snovima. malaksalost. smetnje pri disanju. Za pesticide iz grupe antikoagulantnih radenticida(varfarin. U slucaju razvoja hronicnog trovanja zabranjuje se dalji rad sa pesticidima. Ukoliko je njena aktivnost smanjena na 50% moze se ocekivati blaza forma trovanja."hronicni": odlikuje se hronicnim ostecenjem disajnih puteva. Najcesce se javlja u petoj i sestoj deceniji 26 . vrtoglavica. Takodje blokiraju receptore za gama .hipertenzija iz nosa i ociju. povracanje i paralize vitalnih centara. kumahlor) poznato je da zbog inhibicije vitamin a k. Kod radnika izlozenih dugotrajnom dejstvu organofosfomih pesticida moze se ispoljiti hronicno trovanje koje se odlikuje izrazenim umorom. tahikardije. pojacano znojenje. Ditiokarbomiti remete funkcije stitne zlezde. Oeena radne sposobnosti: radna sposobnost zatrovanog zavisi od aktivnosti AchE.IX i X faktora koagulacije. bezvoljnoscu. Ukoliko njih nema radnik je sposoban za posao.reduktom inhibiraju sintezu II.poremecaje u prenosu nervnih impulsa u nervnom sistemu. U pocetku se javlja glavobolja. Klinlcka slika: u slucaju akutnog trovanja. U toku progresije trovanja dolazi do halucinacija. mukopurulentni. guenjem i cesto sviranjem u grudima."pusacki". smanjujuCi njenu sposobnost za vezivanje joda. depresija i ispoljavanja poremecaja svesti.VII.. T4 i TSH. kao i sa drugim opasnim materijama Profesionalne bolesti organa za disanje Hronleni opstruktivni bronhitis Razlikuju se tri vrste hronicnog bronhitisa: obican. opstruktivni . Dijagnostika (manifestovanje) trovanja bazira se na odredjivanju aktivnosti AchE. grcevi.teski oblici trovanja. iskasljavanjem. slabost. Usled toksicnih efekata na perifemi nervni sistemjavlja se tmjenje. dolazi do pojacanog lucenja sluzi . nesanicom. razdrazljivoscu. povracanje. Mogu da se jave ostecenja jetre i bubrega kao i alergijske reakcije na kozi. mukoidni .

) mnogo su brojnije i dovode do alergijskie astme. Osnovni tretmanje prekid akspozicije tj. Javlja se pretezno u socijalnim strukturama koje su izlozene teskim fizickim poslovima (radnici i zemljoradnici) zbog cegaje i nazvana "narodna bolest". hlor.zivota. amonijak. koznim testovima. Pri mesvitoj astmi napadi mogu biti ranog i kasnog tipa i obicno se javljaju nakon dugogodisnje izlozenosti radnika u prostoru u orne se javljaju ove materije. da postoji dokaz 0 ostecenima plucne funkcije tokom rada. Lecenje: u najvecem broju slucajeva astmaticni napadi prestaju ubrzo nakon prekida izlozenosti i vise se ne pojavljuju osim kod atopicara. daje poremecaj plucne ventilacije teskog stepena FEVl (VC 50%. Dim cigarete izaziva bronhospazu. bilo nekoliko sati pre zavrsetka rada. proteini biljnog porekla i razliciti enzimi. Najcesei uzrocnici su: krzno. Po prestanku ekspozicije simptomi najcesee definitivno nestaju. bilo u toku radne smene. Dijagnoza i leeenje: dijagnoza profesionalne astme potvrdjuje se verifikacijom astmaticnih napdaa na radnom mestu. Virusna infekcija narusava mehanicke i imunoloske odbrambene mehanizme i time u bronhijama stvara povoljne uslove za naseljavanje i razmnozavanje bakterija iz gornjih respiratornih sistema i usta. Infekcija (virusna ili bakterijska)je ponekad vazan faktor za pocetak hronicnog bronhitisa ili za pogorsavanje vee uspostavljenog stanja. Materije velike molekulske mase (preko 1000 daltona) i male molekulske mase (ispod 1000 daltona) prouzrokuju astmaticne napade. Profesionalna astma Ovo je bolest koju izazivaju materije iz radne i zivotne sredine i dovode do astomaticnih napada. Kllnieka slika: da bi se donela dijagnoza za profesionalnu bolest hronicnog opstruktivnog bronhitisa trebaju biti ispunj eni sledeci uslovi: da j e oboleli radio na radnim mestima na kojimaje dolazio u kontakt sa iritirajucom prasinom najmanje 10 godina. Moze biti alergijskog i naslednog (idiopatskog) porekla. prasina drveta i td. Rezultati koznih proba na materijale s radnog mesta imaju veci znacaj u slucaju alergijske profesionalne astme nego u slucaju drugih astmi. Od profesionalnih faktora najznacajniji su: prasina. gasovi (sumpordioksid. Kllnieka slika: simptomi profesionalne astme isti su kao i kod neprofesionalne astme. fozgen i formaldehidi) i pare metala (berilijum. daje spirometrijski nalaz pri zaposlenju bio normalan. produkti koze. kalofonijum. magnezijum. kasalj i hipersekciju u bronhijama. izlozenosti radnika. Bolest se postepeno razvija i dugo traje. Materije male molekulske mase (metali. inhibira aktivnost antiproteaza i tako povecava varenje plucnog tkiva. tako sto se vezuju za proteinski nosac i izazivaju osetljivost i proizvodnju specificnih antitela. monitoring om izdahnutog vazduha u prvoj sekundi. Uzroci nastajanja: inhaliranje duvanskog i aerozagadjenja radne i zivotne sredine najcesee su uzroci hronicnog bronhitisa. azotnioksidi. lekovi. hrom i njihovaj-nja). 27 . da postoji dokaz da je obolela osoba oduvek bila nepusac.

Osim toga organske prasine (pamuk. Steni efekti prasine na pluca eksponovanih radnika primeceni su dosta rano. bisinoza. konoplja i sl. lan. azbestoza. Oboljenja izazvana organskom prasinom su: profesionalna bronhijalna astma. Bolestje progresivnog toka. Ciste kolagenske pneumokonioze su silikoza i azbestoza a ciste nekolagenske su: stonioza. boljoj ZNR. U sea se poslednjih decenija belezi stalno tendencija opadanja oboljenja pneumokonioze. tuberkulaoza. dolazi do stvaranja rektikulinskih vlakana paje reakcija plucnog tkiva na pocvrsini reverzibilna. baritoza i sideroza. Prema izazvanim poremecajima pneumokonioze se mogu podeliti na: kolagenske i nekolagenske. Pneumokonioze izazvane neorganskom prasinom jesu: silikoza. U prvom redu to su radnici u rudnicima metala sa 28 . berilioza.29% kod onih sa 20 i vise godina. U visokorazvijenim zemljama silikoza se danas retko javlja. Osnovni prigovor ovakvoj klasifikaciji jeste to sto se organska prasina i neke prasine neorganskog porekla reakumuliraju u plucima pa ne ispunjavaju uslove iz predlozene definicije pneumokonioze. beritoza. aluminoza. nastavak pneumokonioze kod nas i u svetu izrazito je smanjen. Javlja se obicno ako je koncentracija kvarca u unesenoj prasini bar 2% a izlozenost 20 i vise godina. Ova oboljenja najcesce imaju hronican i progresivan tok i u poodmaklin stadijumima progresija bolesti se nastavlja i nakon prestanka izlozenosti prasine. antimonoza. nadjena je pojava silikoze pluca od 0.)ne dovode do promene u plucima koje bi se mogle oznaciti kao pneumokoticne paje nastala oboljenja bolje nazvati pneukopatije. Nastanak i uzroenicl nastanka: zahvaljujuci novim tehnologijama u rudarstvu. Klasifikacija pneumokonioza: prema vrsti uzrocnika pneumokonioze se mogu podeliti u dye grupe: pneumokonioze izazvane neorganskom prasinom i pneumokonioze izazvane organskom prasinom. Silikoza pluea Silikoza pluca je oboljenje pluca uzrokovana inhibicijom i akumulacijom prasine slobodnog kvarca (Si02). pneumokonioza rudara na povrsinskim kopovima i druge prasine. Pored ovih podela postoje i mesane pneumokonioze koje istovremeno imaju odlike i kolagenske i nekolagenske pneumokonioze usled ekspozicije mesane prasine. Od silikoze mogu oboleti sve osobe koje na bilo koji nacin udisu prasinu kvarca. usvojenaje definicija pneumokonioze koja glasi "akumulacija prasine u plueima i reakcija tkiva na njeno prisustvo". destrukcija alveolame strukture i trajni oziljci na plucima. koalinoza. sideroza. silikoantimoza. Termin prasina podrazumeva aerosol cvrstih nezivih cestica. U studiji radjenoj '89. Koagenske pneumokonioze odlikuju se stvaranjem kolagenskih vlakana u plucima.Pneumokonioze Profesionalna oboljenja pluca nastala udisanjem prasine.58% kod radnika sa ekspozicijom do 19 godina i 6.godine u cetiri rudnika metala u Srbiji. Na cetvrtoj konferenciji 0 pneumokoniozi u Bukurestu. i moze dovesti do invalidnosti i smrti. razvija se. Arheoloski nalazi Rufera na dva praistorijska lesa na egipatskim mumijama ukazuju da je silikoza pluca najstarija profesionalna bolest. N ekolagenska pneumokonioza j e benigno obolj enje. farmerska pluca.

postoje mnogobrojna mala zasencenja koja su gusto posejana. u rudnicima kamenog uglja i td.podzemnom eksloatacijom. Uzrok smrti danas. postoje tri aktegorije zasencenja. u krajnjem stadijumu je minimalno. Od mnostva predlozenih teorija. Pri disanju se javlja sum koji je kasnije sve intenzivniji.malo i retko zasencenje pluca. godine sva zasencenja koja poticu od silikaticnih cvorova dele se na velika i mala. Velika zasencenja se javljaju na gomjim i srednjim reznjevima plucanih krila. na drobilicama kamena. fabocitoza-bela krvna zrnca pokusavaju da uniste te cestice . obicno za 10 do 15 godina skracuju zivotni vek. inhalacija. 3. 5. znacajno je sarno nekoliko. raspadanje belih krvnih zrnaca. jos uvek nije reseno pitanje njenog nastanka. u proizvodnji plasticnih masa. infarkt pluca. ovalna ili polumesecasta. oznacavaju se identifikacionom oznakom. U pocetnom stadijumu na rendgenskom snimku pluca.ponovo prodiranje-udisanje cestica Si. kategorija 2 .zasencenja su gusto postavljena. mehanicka. ponekad su okrugla. 29 . Prema medjunarodnom rendgenskom snimku pluca. 2. U pocetku bolesti bolovi su redji dok se kasnije javljaju sve cesze. Javlja se opstruktivni bronhitis. progresivna i masovna zasencenja. u kamenolomima. livnicama. Patoleska anatomija: pluca su najcesee dosta obojena. Merenjem Si u krvi zdravih osoba nadjenaje koncentracija od 4. Moguce je lecenje sarno od komplikacije bolesti kao sto su tuberkuloza. skupljanje. Mala zasencanja pluca ne skracuju znacajnije zivotni vek. ali se pluca ipakjasno vide. Po hemijskoj teoriji pojava silikoze objasnjava se delovanjem Si kiseline. boja zavisi od vrste prasine koja je deponovana. keramicarima. Silikoza pluca je ireverzibilna i nikakvi lekovi ne mogu smanjiti jednom vee nastalu bolest.oslobadjanje sadrzaja belih krvnih zrnaca. U kasnijim stadijumima bolesti javlja se hronicno plucno srce sa cijanozom. Kasnije se javlja i bacvasti grudni kos sa deformacijom i samih rebara. najcesee je hronicno povecana plucna masa ili dekompenzacija desnog plucnog krila. Znatan profesionalni rizik postoji za radnika pri obradi granita. pluca se lepo vide. u tunelima. 7. vide se deformisana pluca sa retko prosejanim okruglim senkama Promene su simetricno rasporedjene na oba plucna krila. Prognoza silikoze pluca je u osnovi nepovoljna. gustine. Klinlcka slika: u pocetnom stadijumujavlja se napor pri samom disanju pri srednjeteskom radu. pluca: kategorija 1 . Nastanak silikoze pluca najverovatnije se odvija po sledeeim fazama: 1. u staklarskoj industriji. enfizem luca. infektoloska.9%. nastale rastvaranjem Si02.grupisanje kolagena. 4. pluca se uopste ne vide. prodiranje i talozenje slobodnih cestica Si u plucima. Rendgenske promene na plucima pri silikozi. dok u poodmaklom stanju tesko disanje se javlja i pri mirovanju. 8. tuberkuloza. au krvi silikoticara 10 do 19%. cak i posle prestanka izlozenosti. samotnih opeka i na drugim radnim mestima.neutralisanje cestica pomocu belih krvnih zmaca. Patogeneza-nastanak: iako se silikoza pluca proucava vise od 100 godina. Prema vazecoj klasifikaciji iz 1980. dok ostale kao sto su: neuroloska. radi lakseg prepoznavanja i unifikacije. kategorija 3 . Leeenje: pokretljivost plucnih krila je vrlo otezano. pripadaju istoriji. stimulacija proizvodnje kolagena.

osecajem grebanja u grlu. U tezim slucajevima pored navedenih simptoma dolazi do besvesnog stanja. Nikotin se uzlucuje preko mokrace 15% posle 10-15h. o oNeal-ova bolest se javlja kod radnika koji rade sa pamukom loseg kvaliteta. poremecajima u varenju sa slabljenjem apetita. znojenjem. vrlo brzo umanjenje organizma vitaminom C. malaksalost. U laksim slucajevima akutnog trovanja simptomi su: glavobolja. Simptomi trovanja nastaju brzo. vrtoglavica. glavobolja. opsta slabost. Ovakvo stanje traje 3 do 5 dana. poremecaj funkcije zeludca. bolovi u oblasti srca.Farmerska pluea: oboljenje koje se pojavljuje kod poljoprivrednih radnika za vreme kisovitih leta pri zetvi. vee 6 do 9h od poeetka rada. kao i koplikacije na plucima. Toksican efekat moze se javiti pri udisanju duvanske prasine i slobodnog nikotina. konjuktivitis i mogucnost nastajanja opsanih promena: glavobolja. Nikotinje nervni otrov. gubitak apetita. povecana temperatura preko 39 stepeni C. a najpre dejstvuje na nervni sistem. kasalj tkaca i Neal-ova bolest. 30 . Simptomi trovanja se manifestuju u tri faze: o vee posle prvog danajavlja se nadrazaj na kasalj i glavobolja. povecanom temperaturom do 39 stepni C. pri fermentaciji duvana. Kod hronicnog trovanja simptomi su: nadrazaji sluzokoze nosa. otezano disanje sa hladnim znojem. Tu spadaju: biosinoza. Simptomi trovanja su pojava bronhitisa i astme. Uzrocnici ovog oboljenja su razne vrste gljivica. Na vazduhu oksidise u braon boju. slabost. neprijatnog mirisa i uzeglog ukusa. o Biosinoza nastaje kao profesionalno oboljenje pluca koje nastaje usled stetnog dejstva prasine pamuka. bronhitis. Kasal] tkaea javlja se iskljucivo kod radnika koji rade sa plesnjavom i budjavom predjom. Simptomi trovanja se ispoljavaju opstom slaboscu. bolovima u oblasti grudnog kosa. koja se javlja 2 do 3 meseca nakon trovanja o dug uporan suv kasalj. Dobro se rastvara u vodi. prethodno nadrazajno a potom dolazi do paralitickog dejstva. pa moze nastupiti smrt. nervna poremecenost. jednjaka. Najvise oboljevaju radnici koji pripremaju i preciscavaju pamuk za predenje i tkanje. spremanju i koriscenju budjavog sena i zita. o opsta slabost. Najpre se javlja jeza. a takodje i prolazom kroz kozu pri radu sa rastvorom nikotina. Nikotin se susrece u proizvodnji duvana i duvanskih preradjevina. Nikotin Maslinasta tecnost. To je oboljenje disajnih organa koje se razlikuje od biosinoze mad a u simptomima postoje izvesne slicnosti. snizenje temperature tela. alkoholu i etru. Pneumikoze prouzrokovane prasinom pamuka Vrlo su cesta oboljenja nastala usled stetnog dejstva pamucne prasine u industrijskim uslovima. gadjenje itd. kasljem. muka i povracanje.

Tri osnovne sfere su: Cela zivotna sredina se sastoji iz odredjenih o atmosfera. Kofein Je beo iglicast. Zivotnu sredinu zagadjuju prirodna i vestacka zagadjenja. Fizicke zagadjivace proucava fizika i njene naucne discipline . Akutna trovanja u industrijskim uslovima do sada su slabo poznata. Hemijski zagadjivaci dospevaju u zivotnu sredinu preko svojih izvora. vrlo tesko se rastvara u alkoholu i etru. To je vrlo jak otrov koji brzo izaziva smetnje i smrt vee pri dejstvu koncentracija od priblizno O. blolofka (mikroorganizmi). o litosfera. Svi vestacki zagadjivaci cine tehnosferu. kristalan prasak. Tehnosfera i biosfera cine ekosferu. Zivi svet iIi biosistem (covek. Vestacka (antropogena) zagadjivanja stvara covek svojim boravkom i svojim aktivnostima na zemlji. u hloroformu. zivotinje. ubrzano disanje. toksikologija i njihove naucne discipline.Strihin Dobija se iz semena biljaka struhnos. 31 . hemijsko (neorganske i organske supstance i njihove smese). uzbudjenje. Biloske zagadjivace proucavaju biologija. u odredjenom vremenu i na odredjenom prostoru u zivotnoj sredini i predstavlja opsanost za biosostem. a to su: industrija. Hemijske zagadjivace proucavaju hemija i ekotoksikologija. Ima dejstvo na centralni nervni sistem. Da na zemlji postoje sarno prirodni zagadjivaci ne bi bilo potrebno ni da se zivotna sredina stitijer se njih zivotna sredina oslobadja preciscavanjem. u delu atmosfere do 10 km-troposfera i zivi u celoj hidrosferi. Ravnomemo se rasporedjuje u raznim organima i tkivima. zatim dolazi do ukocenosti misica. moze doci do gubitka moci dobrog vida. Tu biosferu zagadjuje tehnosfera. Zivotna sredina sfera. saobracaj. o hidrosfera. narocito misica nogu i muskulature ledja. Zivi svet zajedno sa pomenutim delom nezive prirode u kojoj egzistira predstavlja biosferu. tako da dolazi do tzv.. Kao simptomi trovanja javljaju se ospe po telu. Strihinskog grca. preradi. Vrlo brzo se apsorbuje sa koze i sluzokoze. medicina. obradi caja i kafe. vibracije i sve vrste zracenja). Pod pojmom "hemijska zagadjenja iivotne sredine" podrazumeva se jedna cista supstanca (hemijski element iIi hemijsko jedinjenje) iIi smesa supstanci koja se nalazi u odredjenoj kolicin. bljke i mikroorganizmi) zivi do 18km ispod povrsine zemlje u delu litosfere. Zemlja kao nebesko telo sa atmosferom do 3000 km cini geosferu. rastvara se u vodi. nesanica. poljoprivreda i individualna lozista. Moze doci do toksicnih hronicnih intoksikacija pri udisanju prasine. Postoje tri osnovne grupe zagadjenja: fIzicko (buka. narocito na mozak i disajne centre. Hronicno trovanje se javlja kod degustatora i simptomi se manifestuju kao: gubital apetita.lg.

Vazdusniomotac oko Zemlje deli se u tri glavna sloja: homosfera od 0 do 100 km. molovna masa . ostale stetne supstance. mezosfera od 50 do 100km.stetne osobine. a smo se napoznato menja sa povremenom nadmorske visine. Makismalna masa vodene pare ujedinici zapremine vazduha koju vazduh moze da primi na odredjenoj temperaturi naziva se naksimalna vlaga.. tropski do 5%. au uzem smislu reci to je vazdusni omotac oko Zemlje. koje se dele u cetiri osnovne grupe: 1. Atmosferski vazduh se sastoji iz tri glavne komponente: suvi vazduh. au grupe se svrstavaju na osnovu toga koja stetna osobina dominira. Izbacivanje iz upotrebe stetnih supstanci vrsi se sarno pod uslovom ako se ne obezbedi njihova bezopasna primena. 4. vodena para.. Ako supstanca ima takve stetne osobine koje ugrozavaju egzistenciju i imaju posledice po materijalna dobra. heterosfera od 100 do 700km. Ovakav hemijski sastav suvog vazduhaje konstantan. Homosfera ima podslojeve: troposfera od 0 do 12 km. Pod hemijskim aerozagadjivacem podrazumeva se jedna supstanca ili smesa supstanci koja se nalazi u odredjenom 32 . hemijske osobine.. Vazduh koji ima makismalnu vlaguje zasicen vodenom parom. deo u atmosferi. u industriji. kljucanja . 2. s Vrlo su retke stetne supstance sajednom stetnom osobinom.. supstance sa dobrim osobinama za primenu i upotrebu imaju i stetne osobine. Od svih stetnih supstanci sarno su toksicne supstance predmet proucavanja toksikologije. 3. kiseonika 21%. rastvorljivost . egzosfera od 700 do 1000 km. . Vlaznost vazduha se izrazava kao parcijalni pritisak vodene pare (Pa) ili kao apsolutna vlaga (grim kubnom). reaktivnost.fizicko-hemijske osobine-apsolutnost. Pored ovoga. njih treba izbaciti iz upotrebe. a njihov izvor (zagadjivaci) su radilista. Glavni izvori atmosferske vlage su sve povrsinske vode na zemlji kao i sneg i led. fizicke osobine-tacka topljenja. a polami ispod 0.Zivi svet egzistira u tri osnovna ekosistema. Umereni predeli imaju od 1 do 3% vlage. hemijska aerozagadjenja nalaze se i u poluzatvorenom prostoru (kombinacija radne i zivotne sredine). Hemijska zagadjenja atmosferskog vazduha : atmosfera u najsirem smislu reci je gasoviti omotac oko nebeskih tela.. deo u litosferi i celoj hidrosferi.pH. Medjutim. Svaka cista supstanca ima svoje osobine. Na osnovu prve tri grupe osobine supstance se koriste i nalaze svoju primenu svuda. Tako se stetne supstance dele na: eksplozivne. Za hemiju zivotne sredine i ekotoksikologiju najznacajniji sloj je troposfera u kojoj covek zivi i obavlja svoje aktivnosti odnosno i ostali biosistem. inertnih gasova 1%. toksicne. Suvi vazduh sa vodenom parom zove se cist vazduh. korozivne. aerozagadjenja : o Suvi vazduh ima prakticno nepromenljiv sastav i predstavlja fizicu smesu gasova: azota 78%. zapaljive. samozapaljive. ~~hetne upstance dele se u nekoliko grupa. u poljoprivredi. na osnovu vrste stetne osobine koje poseduju. kancerogene. stratosfera od 12-15.1%.. o Vodena paraje promenljiv sastavni deo atmosferskog vazduha tako da sadrzaj vlaznosti varira od 0 do 5% u zavisnosti od klimatskih i meteroloskih uslova.. a cist vazduh sa aerozagadjenjem zove se aerovazduh. o Hemijska aerozagadjenja mogu da budu u otvorenom prostoru (zivotnoj sredini) i u zatvorenom prostoru (radnoj sredini).

povrsinski izvori: predstavljaju dva. Gas definisu tri fizicke velicine i ako su one poznate gas je odredjen. hemijski zagusljivci (ugljenmonoksid. sve vrste prasina (minerali zemlje. arsen. izvor zagadjenja ima objekat koji vrsi zagadjivanje i zove se zagadjivac. a to su termoelektrane. sagorevanje otpadnih materija i sve ostalo. sump or dioksid. saobracaj. zapremina i temperatura. 33 . ugljen dioksid). Pre rna rasporedu izvore zagadjivanja delimo u nekoliko grupa: pojedinaeni (taekastl) izvori: to je izvor zagadjenja koji sam zagadjuje prostor u kome se nalazi. svi industrijski procesi (tehnoloski). o Prirodna: vodena para. manje fabrike i radionice. sva prirodna isparenja rezultat su prirodnih procesa na zemlji i u atmosferi. Gas se pod normalnim uslovima nalazi iznad kriticne temperature. ozon (prirodno vamicenje).).. sve poljoprivredne operacije. soli nastale isparavanjem mora. okeana. anestetici. Hemijski aerozagadjivaci prerna agregatnorn stanju dele se u tri osnovne grupe: gasovi.zagadjuju sarno put po kome se krecu i sarno uzi prostor oko njega. ostali toksicni gasovi. linijski (rnobilni) izvori: transportna sredstva . hlor.. prasina).Kriticna temperaturaje temperatura na kojoj se odredjeni gas moze dejstvom odredjenog pritiska pretvoriti u tecnost. o Gasovi: gas je svaka supstanca koja pod normalnim uslovia nije ni tecnost ni cvrsto telo. biljaka. fluor.. sumski pozari). vodonik sulfid. cijanovodonik).. Stetni gasovi se dele u dye osnovne grupe i to na. toksicne i inertne gasove. foslin). tri ili vise manjih izvora koji zagadjuju isti prostor.prostoru i u odredjenom vremenu i koja predstavlja opasnost po zivi svet i materijalna dobra. o Vestacka: sve transformacije energije iz jednog oblika u drugi. pare i aerosoli. Toksicni gasovi se dele u nekoliko osnovnih grupa: nadrazljivci (vecina azotnih oksida. termoelektrane . Inertni gasovi su posredno (indirektno) opasni za coveka i zivi svetjer samim svojim prisustvom smanjuju procenat kiseonika i na taj nacin stetno deluju. procesi prirodnih sagorevanja (vulkanska erupcija.. fozgen.. secerane . kao npr: kotlamice. metan. zagusljivci (azot. Za gas je karakteristicno da zauzima ceo prostor koji mu je na raspolaganju i da su medjumolekulske sile najslabije. amonijak). i izvori povrernenog zagadjivanja: sva industrijska postrojenja koja rade sezonski (solane. topionice . Prerna vrernenu trajanja zagadjivanja izvore delimo na dye grupe: izvori trajnog zagadjivanja: visoke peci. Zagadjenja vazduha po poreklu mogu biti prirodna i vestacka. o Hemijski zagadjivac u zivotnoj sredini salje izvor zagadjenja. Gasovi se u atmosferskom vazduhu ponasaju po gasnim zakonima. a to su: pritisak. organo metalni gasovi (arsenovodonik. Toksicni gasovi se rastvaraju u tkivnim tecnostima organizma i dovode do toksicnog efekta (trovanja).

Na osnovu precnika cestice aerosoli se dele na: grubodisperzne (od 1 mikrometar do 50 mikrometra) i finodisperzne (manje od 1 mikrometar) . Polidisperzni aerosoli sastoje se iz cestica razlicitih velicina. Brzina talozenja zavisi od specificne mase i precnika cestica (odnosno Stoksovom zakonu). mlevenjem. Kondenzoidi nastaju kondenzaeijom ili agregaeijom. Cesticu u sirem smislu mozemo da definisemo kao bilo koju supstaneu ili smesu supstanei u cvrstom ili tecnom stanju male mase i precnika u intervalu od nekoliko sm do 10 na minus 7 em. Za cestice nepravilnog oblika uzima se precnik sfeme cestice koja se talozi istom brzinom kao i cestica nepravilnog oblika (nesfema cetica). Aerosoli: supstanea u obliku cestice. sitnjenjem. Toksicno delovanje. Glavni nacin uklanjanja cestica iz atmosferskog vazduha ili radne atmosfere vrsi se talozenjem. broj i hemijski sastav cestica menjaju se kontinuirano po utvrdjenim mehanizmima ina koji se tim prirodnim proeesima i uklanjaju iz atmosferskog vazduha. velicina. aerosol je monodisperzan. o Ako su sve cestice relativno velikih velicina. rasprskavanjem. Prema naelnu nastajanja cestica aerosoli delimo na: disperzoide i kondenzoide. a vrme boravka u troposferi krece se u intervalu od nekoliko godina do nekoliko dana. Tecne supstanee imaju specifican oblik odnosno u obliku su obliea ili kapljiea a cvrste cestice imaju razlicite i obicno nepravilne oblike. prestavljajedno od najcescih aerozagadjenja. spaljivanjem. o o Disperzoidi nastaju sitnjenjem cvrste supstanee u vrlo sitne cestice ili rasprskavanj em tecnosti. Oblik.o Pare: pod parom se podrazumeva gasovita faza neke supstanee kojaje pod normalnim uslovima tecnost ili cvrsto telo. U atmosfersko vazduhu gasovi i pare se ne razlikuju jer se i jedni i drugi ponasaju po zakonima gasnog stanja. fizicko-hemijskih i hemijskih osobina. Talozenje moze biti prirodno ili vestacko. Aerosolje disperzni sistem u kome je disperzna faza (cvrsta ili tecna cestica) dispergovana u gasovitoj fazi (atmosferski vazduh). sagorevanja ili kondenzaeije cvrstih tela ili tecnosti. Uklanjanje atmosferskih cestica obicno se vrsi talozenjem. Velicina cestica para se krece iznad 1 mikrometra. kondenzaeijom i sjedinjavanjem (agregaeijom). 34 . kao i od povrsine isparavanja. Cestice (cvrste ili tecne) nastaju i dospevaju u atmosferski vazduh razlicitim tehnoloskim operaeijama ili proeesima. sublimaeije. Priroda i agregatno stanje cestica kao i nacin njihovog nastajanja odredjuju oblik i velicinu cestica. Mnogo male cestice (ispod 1 mikrometra) ponasaju se po Branunovom kretanju i njihovo talozenje je moguce sarno ako dodje do sjedinjavanja u vece cestice. analiticke metode i zastitne mere protiv stetnog delovanja aerosola zavise u velikoj meri od njihovih fizickih. Pare se u atmosferskom vazduhu stvaraju pri proeesima. Toksicnost para zavisi od temperatura isparavanja tecnosti.

Organske aerosoli mogu biti kancerogene ili da izazivaju alergije.5 mikrometra taloze se u alveolama. Vodena magla nastaje kondenzacijom cestica vodene pare pri mesanju hladnog i toplog vazduha.). prisustva energetskih postrojenja. neorganske. Pod organskom prasinom se podrazumeva sarno prasina organskihj-nja a ne i prasina biljnog i zivotinjskog porekla. vrlo sitna (1 do 10 mikrometra). Prema nacinu delovanja na organizam. o Magla: je aerosol. Prasina ne tezi formiranju homogene rnase. brusenje i s1. Cestice prasine ciji je precnik veci od 10 mikrometra zadrzava nosna sluzokoza. saobracaja. disperzoid ili kondenzoid sacinjen od tecnih cestica nastalih rasprskavanjem tecnosti. prasina Cijije precnik manji od 0. prasine se dele na toksicne i netoksicne. Po hemijskom sastavu prasine mogu biti: organske. od 0. Vestacki nastaje pri razlicitim operacjama ili procesima kao sto su: drobljenje. Cestice prasine su razlicitog oblika i velicine i obicno se nalaze u skupovima. ali u zatvorenim prostorijama to se postize razlicitim metodama.mesovite. odnosno cvrsta cestica se ponasa kao gasovita. Hemijski sastav aerosola u vazduhu radne ili zivotne sredine zavisi od vrste tehnoloskog procesa. folkoza. metan i oksidi) i rastvorljive (krecnjak.Razlika izmedju dima i prasine sa aspekta cvrste cestice je sarno u tome sto dim ima cestice manj eg precnika. poljoprivrednih operacija. Vestacko talozenje cestica u zatvorenim prostorima vrsi se razlicitim metodama i to: na osnovu inercije cestica.7 mikrometra vraca se pri izdisanju u atmosferski vazduh. sitna (10 do 50 mikrometra). kao sto su: silikoza (cestica Si02). od 5 do 10 mikrometra prolaze nosnu barijeru. toplotnom energijom (toplotno talozenje). azbestoza. prirodnih uslova i ostalih covekovih aktivnosti. kondenzacijom gasovite faze ili agregacijom.7 do 1. od 1. Vodena magla predtavlja sarno indirektnu opasnostjer bez prisustva stetnih supstanci nema negativnih posledica.je u cvrstom stanju). Pod netoksicnim prasinama podrazumevaju se prasine cije cestice mehanicki ostecuju disajne organe i tako dovode do plucnih oboljenja. Prasina je disperzoid koja nastaje usitnjavanjem materije prirodnim ili vestackim putem. o Praslne: prasina je aerosol sa cvrstom cesticom dispergovanom u atmosferskom vazduhu. busenje.5 do 5 mikrometra taloze se u bronhijalama. Prema stepenu disperzije praine delimo u nekoliko grupa: krupna (5 do 500 mikrometra). Prema agregatnom stanju cestice.o o Prirodno taloienje se bazira na sili zemljine teze (gravitacija) ili agregacija manjih cestica. elektricnom energijom (elektricno talozenje). granit. dolamit i dr. Sa stenim supstancama gradi 35 . aerosole delimo u tri osnovne grupe: prasine (cestica. azbest. Deo neorganskih prasina se klasifikuju na relativno nerastvorljive (kvarc.je i u cvrstom i u tecnom stanju). mlevenje. organske ili mesovite prirode. koloidna (0 do 1 mikrometar). Toksicne prasine predstavljaju supstancu ili smesu supstanci u cvrtom agregatnom stanju cije se cestice rastvarju u tkivnim tecnostima izazivajuci na taj nacin toksican efekat. Cestica moze biti supstanca neorganske. magle (cesticaje u tecnom stanju) i dimovi (cestica.

pirogene prirode.CO gas bez boje. HCI). industriji uglja itd. osecaj tezine u glavi. sastavljen od cvrstih ili mesavine cvrstih i tecnih cestica. Prema vidljivosti postoje dye vrste: nevidljive . toksicnih gasova. izazivajuci depresiju centralnog nervnog sistema i gubitak svesti do 7 dana. 36 .Ima neposredno toksicno dejstvo na organizam. Dimovi smanjuju vidljivost jer apsorbuju ultraljubicaste zrake i tako sprecavaju pozitivno dejstvo suncevih zraka na biljni svet.kod nepotpunog sagorevanja. Bez obzira na nacin nastajanja i prirode supstance koja stvara maglu sve tecne cestice magle su sfemog oblika. gori u vazduhu plavim plamenom. vidljive . Trovanje treceg stepena nastaje pod uticajem vece koncentracije CO. o Profesionalno trovanje asferlenim gasovima o Ugljen monoksid . pre svega na nervni sistem i prouzrokuje stetni efekat koji nastaje usled smanjenja kapaciteta krvi u prenosenju kiseonika Vezuje se za hemoglobin u krvi i pritom stvara karboksihemoglobin a vezaje 300 puta jaca nego veza kiseonika za hemoglobin. katranskih supstanci. pepela. pri nekim hemijskim reakcijama (nastajanju para NH3. Dim nastaje na nekoliko nacina: sagorevanjem organskih materija. Nastaju akutna trovanja i mogu biti lakog. kadmijuma. implsacije u slepoocnicama. Hronieno trovanje razvija se postepeno sa simptomom glavobolje. kondenzacijom metalnih para (olova. sanjivosti i drhtanja. Kod bolesnika dolazi do osecaja slabosti. Cadj cine cvrste cestice ugljenika natopljene katranom nastale nepotpunim sagorevanjem. o Dim: dimje fino raspodeljen aerosol. nesto laksi od vazduha. isparljivih i nesagorivih supstanci. Velicina cestica u dimovimaje precnika manjeg od 5 mikrometra zbog cega se sporo taloze. umerenog i teskog stepena.rastvore ili sa njima reaguju i tako predstavljaju opasnost za zivi svet i materijalna dobra. zive). Dim se sastoji iz: cadji. Laki stepen akutnog trovanja karakterise pojava glavobolje. Nema veceg ostecenja centralnog nervnog sistema. Procenat pare raste lineamo sa potiskom pare supstance koja stvara maglu. mirisa i ukusa. mlitavosti. avo ima narociti znacaj kod hemijske analize zagadjenja atmosferskog vazduha. Velicina cestica magle bez obzira na supstancu koja stvara maglu krece se od 1 mikrometar do 1 mm. Pod pepelom se podrazumevaju cvrste cestice nesagorele neorganske supstance. Umereni stepen: pracen je gubitkom svesti koje traje do nekoliko casova.cestice manje od 10 mikrometra. U literaturi nije uobicajena klasifikacija magli prema stepenu disperzije (velicina cestica) jer se velicina cestica kontiminirano menja zbog naglog isparenja ili kondenzacije. vrtoglavice. Nalazi se u izduvnim gasovima u svim mestima gde dolazi do sagorevanja raznih gasova: livnicama.cestice preko 10 mikrometra. Nastaje pri sagorevanju organskih materija koje sadrze ugljenik u nedovoljnom prisustvu vazduha . nesanice i zujanje u usima. Teksieno dejstvo na organizam: prodire i oslobadja se iz organizma preko organa za disanje u nepromenjenom stanju-obliku.

gubitak svesti. mehanizacija tehnoloskog procesa. Obavezno je bolnicko lecenje zatrovanog. Klinlcka slika: kod akutnog trovanja lakog i umerenog stepenajavlja se metalni ukus i osecaj pecenja u ustima i jezuka. Nastaje usled potpunog sagorevanja ijavlja se u vinskim podrumima. o Ugljen dioksid C02 je bez boje ukusa i mirisa.Profesionalne radne sposobnosti: kod akutnih trovanja povratak radnika na radno mesto je od 3 dana do 2 meseca. glavobolja i stezanje u grudima. trenutne smrti. Kod akutnog trovanja tezeg stepena ne protice brzo. Simptomi: osecaj stezanja u grudima. cips. javlja se gubitak refleksa. gorki badem. lupanje srca. 37 . Kod hronicnog trovanjajavljaju se rani znaci glavobolja. poremecaj svesti. razvitak teze depresije. o Cijano-vodonik (HCN): je bezbojan gas sa karakteristicnim mirisom na uzegli zejtin. slabost. dolazi do paralize organa za disanje i rada srca. glavobolja. teze disanje. slabost pamcenja. Ulazi u sastav preparata za dezinfekciju i deratizaciju. gubitak svesti. Prevencija trovanja: redovno kontrolisanje celog tehnoloskog processa u celini. Moze da nastane pri sagorevanju organskih materij a. Prodire u organizam preko respiratomih organa za disanje i preko koze. vrtoglavica. Oeena radne sposobnosti: kod akutnog trovanja lakog stepena prolazi bez narocitih posledica a kod teze je kontradiktoran (zabranjuje se rad sa HeN) Preveneije : hematizacija. suvoca u grlu. Hronicnog trovanja nema. i mogu se zapaziti:inicijalni stadijum.pojacano znojenje. Izaziva akutno trovanje. metalni osecaj. U ovakvim slucajevima moze doci do invalidnosti.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful