U sumovitoj drzavi Severne Amerike,koja nosi drevno indijansko ime Ilinois, blizu Velikih jezera, u Ouk Parku

, s kraja proslog veka(1899) rodio se Ernest Hemingvej, pisac koji je i pored svih svojih opstih ogranicenja rekao najistinitije stvari o nasem dobu.Njegov otac bio je lekar, i volio je zivot sportiste i lovca, njegovu majku ipak, privlacila je muzika i religija. Ernest Hemingvej je poneo osobine i oca i majke:bio je lovac i sportista, ali i umetnik savrseno predan svom pozivu.On je uvek u svom -u nosio sume i planine rodnog kraja i one su u njegovoj sudbini tokom vremena prerasle u pravi simbol muskosti i cistote.Mnogo je voleo putovati .Docnije u zivotu, vidjali su ga da putuje i bez prtljaga; medjutim pri tim putovanjima niko ga nije video bez ove tri stvari: udice, puske i pisace masine. Dok je ucio skolu, verovatno nije sedeo u prvim klupama, gde ‘logoruju’ najbolji djaci.Ali to mu nije smetalo da postane urednik svog skolskog lista, jer je umeo da pise cisto i lepo.Opredelivsi se za ‘posao’ i zanemarivsi klasicno univerzitetsko obrazovanje, potrazio je zaposlenje u jednom od tada najcuvenijih listova u zemlji, listu ‘Sigar’, koji je izlazio u Kanzas Sitiju.U to vreme Evropu je potresao strasni Svetski rat, i mnogi mladi ljudi Amerike posli su preko okeana.Nije li to prilika koju je prizeljkivao? Pokusao je stupiti u vojsku, ali nisu ga primili zbog jedne stare povrede oka, ali mu je konacno poslo za rukom da stigne na Italijanski front.Tu je, kao sofer bolnickih kola, bio ranjen, ne navrsivsi ni devetnaestu godinu. Po sopstvenom priznanju on ovo iskustvo nije nikada zaboravio. U izvesnom smislu, nasilje i rat postace centralne teme njegovog knjizevnog opusa. Kada se vratio u Ameriku mesto ga vise nije drzalo.Hteo je natrag u Evropu, u Pariz, u koji su u to vreme vodili svi putevi sveta.Ozenio se Hedli Ricardsonovom.Proputovao je dobar deo Zapadne Evrope, i dospio ponovo u podrucje ratnih sukoba.Ovoga puta izvestavao je citaoce o Grcko-turskom ratu.Bio je svedok mnogih uzasa ovog balkanskog sukoba,a za sagovornike je imao drzavnike kao sto je Lojd Dzeri,Klemanso i Musolini.Konacno se skrasio u Parizu.U ovom knjizevnom Vavilonu prve cetrvrtine proslog veka, on srece Gertrudu Sigejn i Ezru Paunda, koji postaju prvi mentori u njegovom zivotu pisca.U gradu na Seni izlaze prve njegove knjige, ‘Tri price i deset pisama’, ‘U nase vreme’, ‘Prolecne bujice’. Knjizevna karijera Ernesta Hemingveja posla je nezadrzivo napred.Iste te godine izlazi jedno od njegovih najboljih dela, roman ‘Sunce se ponovo radja’.Ovom knjigom Hemingvej ulazi na velika vrata americke knjizevnosti.’Sunce se ponovo radja’ na jednom sirokom romanesknom planu daje sliku o izgubljenom svetu ‘izgubljene generacije’ ciji je pesnik i zagovornik Hemingvej ostao do kraja zivota.Sa uspehom romana nije isla u korak i licna sreca pisca.Ako je razvod sa Hedli uneo nesto gorcine u njegov zivot,

Kao njegov junak Henri. godine pojavljuje se Hemingvejeva treca zbirka od cetrnaest pripovedaka ‘Pobednik nista ne dobija’. Ovaj roman jos uvek nosi pecat pesimistickih raspolozenja pisca premda u celosti nije beznadezno opredeljen protiv zivota kao prethodni roman. Godine 1938.Po povratku sa jednog putovanja rusi se sportskim avionom u dzunglu Ugande. kao i uvek.On prvi put pise i objavljuje knjigu o jednom drustvenom problemu-roman ‘Imati i nemati’.Tu su se rodili njegovi sinovi Patrik(1929) i Gregori(1932). pripovetke koje je pisao celog svog veka dobijaju konacni oblik u zdruzenom delu ‘Peta kolena i prvih cetrdeset devet prica’. takodje knjizevnicom.Zatim se za izvesno vreme. skrio u San Francisku de Paula. ‘Za kim zvona zvone’ postaje jos popularniji (od prethodnog) zbog istoimenog filma sa Gari Kuperom i Ingrid Bergman.Medjutim.Od pisca koga problemi drustva nisu zanimali. Po objavljivanju romana.Tri godine kasnije bio je na safarima u Africi gde objavljuje knjigu ‘Zeleni bregovi Afrike’. iz romana ‘Zbogom oruzje’.Posle toga je napusteo Evropu i presao u Ki Vest na Floridi. 1933. U medjuvremenu on menja i svoj stav prema drustvu. gde sa neznatnim prekidima boravi sve do 1938.Medjutim. tu je docekao i objavljivanje svoga drugog romana ‘Zbogom oruzje’. Martom Gelhorn odlazi u Kinu. kriticari su ga okarakterisali kao najlosijim Hemingvejevim delom. ove pripovetke otkrivaju trajni doprinos svetskoj knjizevnosti.Kazu da je od njega ocekivao mnogo.Sledeci roman koji je objavio dve godine po povratku iz Spanije. za koji Holivud ne stedi novac. svoje zivotno delo ‘Starac i more’. tj. ali nimalo smirenog zivota napisao je novi roman. ili bolje receno novele ‘Starac i more’. godine. samoubistvo 1928. Biografski elementi iz zivota Hemingveja u velikoj meri su prisutni u svim njegovim knjigama.Ukratko receno. sutradan krece drugim avionom koji se . Hemingvej ponovo putuje i putuje.Ranjen. blizu Havane na svojoj cuvenoj farmi ‘Finka Vihija’. sam Hemingvej je bio rannjen i to pod okolnostima koje su bile do tragikomicnog apsurdne(navodno je bio ranjen dok je vojnicima delio cokolade).to je bilo ublazeno drugim brakom koji je ubrzo sklopio sa Polinom Fajfer. on postaje angazovani pisac. Iste godine po objavljivanju ovog romana Hemingvej se razvodi od Poline Fajfer i sa novom suprugom. Kao da je zeleo da svojim napadacima dokaze da jos ni iz daleka nije rekao sve sto je kao pisac imao namere da kaze. ogroman udarac nanela mu je oceva smrt. U toku sledecih godina cutanja . da je cak govorio da je bolji i od ‘Zbogom oruzje’. u jednom dahu napisao je svoj kratki roman.

u razmaku od svega nekoliko casova on izbegava smrt. ako ne celinu jednog romana.Dani su mu odbrojani. na vrlo dramatican nacin. Hemingvej se vraca u Spaniju. gde ga ponovo privlaci njegova stara strast za koridom.jula 1961.Stoga.on.Ali zdravlje ga sve vise napusta i on to tesko podnosi. napunio je svoju omiljenu pusku i sasuo sebi u usta ubistvene metke.kako su mnogi prijatelji zvali Ernesta Hemingveja. Iste te godine dobija Pulicerovu nagradu za roman ‘Starac i more’. vraca se Hemingvej u svoju zemlju. nije iskljuceno da cemo u dogledno vreme dobiti i fragmente. godine u podnozju planine Testerin Zub.Voleci vise da spreci telo da ga i dalje izdaje negoli da zivi. za koji je ‘Starac i more’ navodno predstavljao tek prolog.Godine1956. zna se da je njegova knjizevna zaostavstina poveca. 1961.zapalio pri samom uzletanju Po drugi put.Kao ranjeni vuk koji se posle dugog lutanja vraca u svoju jamu. godine napravio je poslednji korak u svoj zivot.Pre spustanja u raku njegovi sinovi su zatrazili da se procita onaj njegov cuveni stih ‘Narastaj jedan odlazi i drugi dolazi. .Sledece godine i odbor Svedske akademije konacno mu dodeljuje vrhunsku nagradu-Nobelovu nagradu za knjizevnost. ‘Papa’.stih koji pamte svi oni koji su makar i jednom procitali njegovu knjigu ‘Sunce se ponovo radja’. Medjutim.U rano julsko jutro. Sahranjen je 6.koji je tokom zivota darivao vise od jedne svoje licnosti u knjigama onim sto se zove darom smrti. a zemlja stoji uvek…’. umro je kao sto je ziveo.To je bio kraj Ernesta Hemingveja.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful