Smer: Preduzetnički menadžment Predmet: Preduzetničke inovacije

SEMINARSKI RAD

Bankomati

Profesor: Prof.dr Branimir Inić Mr.Aleksandar Damnjanović

Studenti: Biljana Glavinić 176/09 Milena Nikolić 250/09

.................................................................................................................................6 Hardver................................................................................................................................................................................................................................................................3 Istorija ..........................Sadržaj Uvod .....................................................................................................................4 Finansijska mreža ......................................................................................7 Zaključak.....................................................................................9 2 ...........5 Globalna upotreba ...............6 Softver......................................................................................................6 Sigurnost..................................8 Literatura................................................................................................................

povlačenje japanskog jena sa bankovnog računa koji sadrži američki dolar). kao što je npr. Korišćenjem bankomata. ali mnogima još u potpunosti nisu jasne razlike između čeka i kartice. ali i preduzeća koja ih obrađuju. Akle bankomati često pružaju najbolji mogući kurs za strane putnike i veoma dobro se koriste u ovu svrhu. datum isteka. Istovremeno. U tom pravcu neophodna je i edukacija stanovništva. Ukidanjem kreditne funkcije čeka. „Chip card” centar jedno je od preduzeća koje obavlja tu delatnost. povećava se mogućnost korišenja kreditnih kartica koje nisu do sada na pravi način promovisane od strane naših banaka. hole–in-the-wall (rupa u zidu). povećavaće se broj transakcija. bankomat (u raznim zemljama Evrope i Rusije). Sa druge strane. automatske bankarske mašine. koji sadrži jedinstveni broj kartice i neke informacije o bezbednosti. Ako je valuta koju povlačite iz bankomata različita od valute iskazane na bankovnom računu (npr. koje će u buduće morati na sebe da preuzmu kreditiranje građana direktno kroz kreditne kartice i potrošačke kredite. ali i prednosti kartica i mogućnosti korišćenja različitih vrsta platnih kartica. autorizaciju i obradu podataka. građani su prema tvrdnjama nadležnih. Na najsavremenijim bankomatima kupac je identifikovan po umetanju plastične bankomat kartice sa magnetnom trakom ili plastične SMART kartice sa čipom. Sa povećanjem broja kartica. Slika 1: Logoi najpotnatijih svetskih kartica 3 . novac mašina. prihvatili karticu kao alternativni način plaćanja. Bankomati su poznati pod raznim drugim imenima uključujući i automatizovana mašina za transakcije.Uvod Automatski brojač novca (ATM) ili automatsko bankarske mašine (ABM) su kompijuteski telekomunikacioni uređaji koji omogućavaju klijentima finansijske institucije sa pristupom finansijske transakcije u javnom prostoru bez prisustva blagajnika banke. Identitet se obezbeđuje od strane korisnika unosom ličnog identifikacionog broja (PIN). otvaraju se i mogućnosti za preduzeća koja pružaju usluge za izdavanje platnih kartica. korisnici mogu pristupiti svojim računima u bankama kako bi podigli gotovinu i proverili njihove račune kao i kupovinu kredita za mobilne telefone. ali i banaka i njihovih službenika. novac će biti konvertovan po najvišem kursu. sa uvođenjem novih kartičnih proizvoda – kreditnih kartica. mašina banka. cash machine. a to će uticati i na povećanje prihoda banaka.

godine u Smithsonian's nacionalnom muzeju Američke istorije Docutel i Wetzel postali su poznati kao pronalazači mreže bankomata. godine. 4 . Ova tehnologija nije imala neposredne posledice na međunarodnom tržištu. U SAD. SAD – a i Velike Britanije. i danas je ostala njihova glavna funkcija. papirni novac i čekove) ali nije imao funkciju za izdavanje novca. Švedske. Bankograf. godine od strane City Bank iz Njujorka. odloženo je na nekoliko godina. Bankograf je automatska mašina za depozit (prihvata metalni novac.potječe iz 1972. Bankomati se od tada u tehničko-tehnološkom pogledu i nisu previše mijenjali. Od 1995. godine. po Donald Wetzelu koji je prvi radio u odeljenju kompanije koja se zove Docutel za automatizovano rukovanje.Istorija Ideja samousluživanja stanovništva razvijena kroz nezavisnost i napore Japana. Radi se o IBM-ovim bankomatima povezanim središnjim računalom. Luther George Simjian je pogrešno dodeljen razvoj. godine umreženi bankomat je postao pionir u Dalasu. dok nije 132 patent prvi put podneo 30. Prvi uređaj koji je izdavao keš korišćen je u Tokiju 1966. Ovo je delom i zbog Simjian's Reflectone Electronic Inc koji postaje univerzalni korporacijski pobednik. to jest isplata gotovine (potroši-potroši!!). Druga generacija bankomata .preteča sadašnjih . međutim ustanovljena preokupacija od strane američkih banaka za pronalaženje alternativnih sredstava za korišćenje depozita dok je zabrinutost evropskih i azijskih banaka bila distribucija gotovine. ali je uklonjen nakon 6 meseci zbog loše prihvaćenosti od strane kupaca. Teksasu. juna 1960 godine i dobio 26. koji su koristili karticu s magnetskim zapisom kakva je u uporabi još i danas. a njihova osnovna uloga. Gledajući iz prve ruke na iskustva u Evropi 1968. I ako je malo poznato o ovom uređaju čini se da je aktiviran sa kreditnom karticom umesto a ne tekućim računom. izgradnja prve bankomat mašine. Eksperimentalni bankograf instaliran je u Njujorku 1961. Nema dokaza da je Simjian radio na ovom uređaju pre 1959 godine. februara 1963. Napraviti ovaj aparat koji se zove bankograf.

Mnoge banke naplaćuju korišćenje usluge bankomata. Plus. Cirrus. Bankomati se oslanjaju na odobrenje finansijskih transakcija od strane izdavaoca kartice ili druge ovlašćujuće institucije preko mreže komunikacije. Kako bi se omogućio veći spektar uređaja za povezivanje sa njihovim mrežama. sva komunikacija saobraćaja između bankomata i transakcija procesor može biti šifrovam preko metode kao što je SSl. Star i Link. Slika 2: Moderan bankomat 5 .Finansijska mreža Većina bankomata je povezana na međubankarskim mrežama koje omogućuju ljudima da povuku i depozitni novac iz mašine iako bankomat ne pripada banci u kojoj oni imaju račun ili zemlji gde su njihovi računi. neke međubankarske mreže su položile pravila proširenja definicije bankomata. da se terminal koji ili ima trezor u okviru svojih otisaka ili trezor za novac u roku uspostavljenja. Mnogi ljudi zbog toga neće da ih koriste ali idite na sistem bez naknade. u drugim slučajevima oni važe za sve korisnike. omogući korišćenje dozer torbe gotovine. Interswitch. U nekim slučajevima ove takse se naplaćuju samo za korisnike koji nisu klijenti banke gde je instaliran bankomat. Neki primeri međubankarskih mreža su Puls. što omogućava podizanje novca u lokalnoj valuti. Ovo se često obavlja preko ISO 8583 sistema poruka. Pored metode zaposlen za sigurnost transakcija i tajne. Interac.

Softver Tipična platforma prethodno korišćenih operativnih sistema u bankomat razvoju uključuje RMX ili OS/2. Windows CE ili Windows 2000. U cilju analilze korišćenja bankomata širom sveta. finansijske institucije generalno dele svet na 7 regiona zbog statistike korišćenja i mogućnosti raspoređenja. Evropa i Japan) imaju veliki broj bankomata na milion ljudi i generalno uspostavljenje stope raste. Naime. Četiri regiona (SAD. Kanada. koji se proizvode kao deo sigurnog kućišta)  Sigurnosni kripto-procesor (obično u sigurnom kućištu)  Ekran (koristi kupac prilikom obavljanja transakcije)  Funkcionalna taster dugmad (obično blizu ekrana) ili ekran osetljiv na dodir (koristi da izaberete različite aspekte transakcije)  Ploča za štampanje (da se obezbedi kupcu evidencija njihove transakcije)  Trezor (za skladištenje delova mašina koje zahtevaju ograničen pristup)  Kućište (za estetiku i prilog signala) Bankomat proizvođači preporučuju da trezor bude priklučen na podu kako bi se sprečila krađa. Uprkos velikom broju bankomata postoji dodatni zahtev za mašine u aziji kao i u Latinskoj Americi i bliskom istoku gde bankomati tek treba da dostignu visok stepen korišćenja. Mali broj okruženja i dalje može pokrenuti starije verzije. kao što su Windows NT. Vista nije bio širok prihvaćen u bankomatima.Globalna upotreba Ne postoje čvrsti međunarodni ili vladini izveštaji o ukupnom broju bankomata u upotrebi širom sveta. 6 . pre svega Windows XP Profesional ili Windows XP Embedded. Procene je razvio ATMIA koji procenjuje da je broj bankomata u upotrebi trenutno preko 1.8 miliona. Hardver Bankomat se obično sastoji od sledećih uređaja:  CPU (za kontrolu korisničkog interfejsa i transakcionih uređaja  Magnet ili čitač čip kartica (za identifikaciju korisnika)  PIN Pad (sličan raspored na ton dodira ili kalkulator tastaturu. Danas se na velikoj većini bankomata širom sveta koristi Microsoft OS.

jer je u memoriji vlasnika kartice. Sigurnost Bezbednosti što se odnose na bankomate imaju nekoliko dimenzija. Problemi nastaju kada poneki korisnici kartice teško pamte svoj PIN (a ima ih) i znaju ga imati napisanog pored kartice. naravno. Kako tehnologija napreduje galopirajućim korakom. Iako se nudi mogućnost promene dobijenog PIN-a s nekim drugim brojem koji će se lakše pamtiti ipak treba izbjegavati kombinacije brojki koje mogu asocirati na vlasnika (telefonski broj. onda montirati vlastite kamere na pojedine bankomate i snimati PIN – ove korisnika. datuma rođenja vlasnika kartice koji je. koji je zamenio MS-DOS operativni sistem u bankomatima sa LINUX-om. Ali u pojedinim slučajevima ni sva upozorenja nisu dovoljna. Bankomati pružaju praktičnu demonstraciju broja bezbednosnih sistema i koncepte operativnih zajedno i tako su različiti bezbednosni problemi rešeni. te vam bez ikakvih problema skine sve potrebne podatke bez nasilnih upad u vaš bankovni račun. Bankomat je poprilično sigurna sprava i ne greši kod isplate gotovine. tako se na (crnom) tržištu nalazi sve više novina kojima se olakšava pristup tuđim karticama i olakšava zloupotreba. 7 . PIN je nevidljiv.Linux je takođe pronalažen u upotrebi na tržištu bankomata. datum rođenja ili slično). ako ništa drugo. Dok je broj kartice vidljiv. Primer za to je Banrisul. napisan na samoj kartici i još samo fali da korisnik zaboravi karticu u bankomatu ostavljajući na savesti pronalazača iste i siguran povratak vlasniku. Nije nesvakidašnja pojava naići na PIN sastavljen od npr. u vidu elektronskog čitača kartice kojem je dovoljno samo da je u određenom bližem radijusu iste. najveća banka na jugu Brazila. a što je još neverovatnije – čak i na samoj kartici. Ima ugrađene višestruke nadzorne sastave i ukoliko nešto nije u redu. on se blokira. Ljudskoj domišljatosti nikada kraja te stoga nije nemoguće probiti sigurnosni sastav same sprave.

Slika 3: Kartica u bankomatu 8 .

Vaš internet nalog će automatski biti dopunjen. Za usluge prepaid dopune mobilnih telefona prvo unesite iznos dopune. Slika 5: Uputstvo za upotrebu Korišćenje bankomata Da biste koristili usluge na bankomatu ubacite karticu i izaberite jezik (srpski ili engleski). Potvrdite unete podatke i uzmite štampanu potvrdu kao dokaz o izvršenoj dopuni. Od svog provajdera dobićete odgovarajuću SMS poruku. povećanja dostupnosti i približavanja svojim korisnicima Pošta Srbije je pustila u rad mrežu sa 50 najsavremenijih bankomata. Bankomat će očitati sve potrebne podatke i ispisati ih na ekranu. imajte u vidu da poslovne banke primenjuju tarife za korišćenje bankomata koji 9 . Na bankomatima Pošte Srbije omogućene su sledeće usluge: ♦ Upit u stanje na računu – raspoloživo stanje ♦ Isplata gotovine ♦ Usluge plaćanja: Plaćanje Telekom računa Plaćanje Infostan računa Dopuna prepaid kartica mobilne telefonije svih provajdera Uplata internet sati za korisnike internet provajdera PTT Net.Zaključak U cilju unapređenja kvaliteta novčanih usluga. Potvrdite ispravnost podataka pritiskom na taster "Potvrdite" i uzmite štampanu potvrdu. Maestrocard i Maestro magnetne i CHIP kartice. Za usluge plaćanja računa izaberite transakciju i prinesite BAR kôd sa računa laserskom čitaču. Bankomati su dostupni korisnicima 24 sata. VISA. Potvrdite unos i uzmite štampanu potvrdu kao dokaz o izvršenoj uplati. Prihvataju se Dina. Pored standardnih usluga. a potom broj telefona u formatu 06x xxxxxxx. Pošta Srbije je prva omogućila usluge plaćanja na bankomatima za korisnike Dina i Post card kartica izdanјa Banke Poštanska štedionica. upita stanja na računu i isplata gotovine za sve korisnike navedenih kartica. Pošta Srbije ne naplaćuje dodatnu proviziju za korišćenje usluga na bankomatima. Međutim. Zatim unesite PIN. 7 dana u nedelji. Na ekranu će Vam biti ponuđene usluge koje su omogućeme za vašu vrstu kartice. Za uplatu internet sati unesite user_name i broj sati. Usluge na bankomatima pružaju se pod istim uslovima kao na šalterima pošta. Potvrdu sačuvajte kao dokaz o izvršenom plaćanju.

10 . O ovim troškovima informišite se kod banke koja Vam je izdala karticu.nisu u njihovoj mreži.

Managemant. www. Beograd.Literatura 1. www.banke. www.rs 4.com 11 .wikipedia.org 2.com 5.investopedia. www.posta.thocp. Inić.rs 3.net 6. treće izdanje 2.atmserve. www.www. B.Internet izvori 1.online.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful